FEDAR iIi OLEPOTI

LICA:

Sokrat Fedar

UVODNI RAZGOVORx,

I

St. III Str.227

Sokrat. Dragi Fedre, kuda i odakle?

Fedar. Od Lisije, Kefalova sina 1, Sokrate. A idem u setnju iz- a

van gradskih bedema. Ta dugo sam se kod njega zadrzao, sedeci od zore; a po savetu Akumena-, tvojega i mojega prijatelja, idem u svoje

setnje po putevima, jer one, kaze, manje umaraju nego setnje po dru- b

movima.

Sokrat. Ta dobro on govori, prijatelju. Nego Lisija [e, prema tome, bio u gradu?

Fedar. Da, kod Epikrata-', ovde u Morihovoj kuci blizu Olimpiona.

Sokrat. Pa oko cega ste se bavili? IIi vas je verovatno Lisija castio svojim besedama?

Fedar. Cutes, ako si dokolan da sa mnom pedes i da slusas. Sokrat. A sto? Zar ne rnislis da bi mi kao stoPindar4 kaze, "bi-

10 vaznije od svakog posla" da mogu cuti tvoj i Lisijin razgovor?

Fedar. Hajde, dakIe, sa mnom! c

Sokrat. A ti govori!

Fedar. Zaista, Sokrate, bas tebi prilici sto zelis da cujeS. Jer terna koju smo pretresali bila je, ne znam kako, 0 ljubavi. Lisija je, naime, napisao spis u kome nekog lepog rnladica treba da zadobije, ali ne ljubavnik, nego - a bas to je lepo izveo - on tvrdi da u ljubavi treba vise ugadati onome ko nije zaljubljen nego onome ko je zaljubljen.

Sokrat. Odlican covek! Kad bi samo pisao da treba vise ugadati siromahu nego bogatasu i vise starijemu nego rnlademu, i sto sve ina-

ce vazi i za mene i za vecinu nas. Zaista, to bi bile gradanima skl one i d

za ceo narod korisne besede. A ja sam te toliko zazeleo curi da te, i kad

bi ti svoju setnju produzio sve do Megare-' i, kao Herodiks, dosao do grada i opet se okrenuo, ipak ne bih ostavio.

Fedar. Kako kazeS, moj predobri Sokrate? Mislis Ii da cu ja ono 228 sto je Lisija za mnogo vremena u dokolici izradio, on, koji je najbolji

1 Napomene su date na str. 278 i dalje.

b

Platen

FEDAR

danasnii ti napamet

ume hih

i\ ipak 1 I gu. ,

da ell to ja, koji tome poslu dostoino njega? Mnogo rni to nego da imam ne znarn

Sokrat. Idi, dakle, napred, i u isti rnah pogledorn mesto

cerno sesti.

Pedar. Vidis li onu najvisu platanu? Sokrat. Daborne.

Fedar. Onde je hladovina, i pirka povetarac, a irna i rrave da sednerno iii, ako narn se svidi, da legnerno.

Sokrat. A ti idi napredl

Fedar. Kazi mi, Sokrate, nije li to orprilike mesto na Ilisu odakle je, po prici, Boreja ugrabio Oritiju-?

Sokrat. Prica to kazuje.

Fedar, Da li sa ovog mesta? Voda je bar prijatna i cista i bistra, a njena obala prikladna devojkarna za igraliste.

Sokrat. Ne, nego dole nize ~akva dva iii tri stadija, onde gde preko potoka vodi put hrarnu Agre-'. I onde je negde j nekakav zrtvenik Borejin.

, ,Fedar. Na njega nikako nisam obracao paznju, Nego, kazi rni,

Diva n, Sokrate, da li ti verujes da je ta prica istinita?

II

b

rat. 0 Fedre, ako ja, Fedra ~e poznajem, onda ni 0 ni-

" Sok m. Ali ne 111 jedno 111 drugo. Dobro znam da on, ako

v VIse ne zna . b d .. Y , d '

stfl slusati Lisijinu ese u, ruje ga euo ~a~c: J~ an1?ut, nego je

[e ~og~~ t mo1jakao da rnu besedu ponovl, 1 LISlJa ga je drage voI!SlJU VlS~!ot~ ~li onome ni to ne bese dO,voljno, ne~o,~apo,sletku uze he pc:slusd njemu pregledati mesta koja mu se najvise svidahu. ZaspiS, 1 ,sta ~ u 0510m, sedeo ie od rana jutra dokle god od sedenja niokupljen urn Pi otom ode u setnju i, kao sto ja mislirn, tako mi boit iznem,Og~o, d~ nauCio napamet, ako nije bila suvise duga. A posao ba 1, on Je ~ cise da je uci, Kad ie, pak, sreo coveka koji gori od zelje da [e i~van grci a braduje se sto ga ie video, misled da ce imati ucesnik~ sillsa bese e, su pa ga pozove da s njime produzi put. A kad ga je ova) u svome ~~no besede stao moliti da mu ih isprica, on se ustezao kao

poma:nm na a volje da govori, a naposletku bi, i kad niko ne bi

da zalstal,ne,l~ul sVao ipak na silu govorio. Ti ga, dakle, zamoli da

d ge va Je siusav- k k 1 v' v' , ,

r~ x: t ono sto ce us oro u sva 'om 5 ucaju Cl111tl.

veC sada dim Za mene je, zaista, najbolje da govorim onako kako moF~~ ~r. I' se da me ti neces pustiti pre nego ih izgovorim ovako

Jer Clill m ' guo ,

Hi ol1a~~·krat. Sasvim pravo ti se cini,

IV

Sokrat. Ta kad ne bih verova, kao nasi uceni ljudi! to ne bi bi- 10 cudnovato. Tada bih, mudrujuci, tvrdio da ju je, kadse igrala sa Farrnakijorn-, Borejino duvanje oborilo sa obliznjih stena, pa kad je na tai ~aCin izgubila zivot, reklo se da ju ie Boreja ugrabio (iii 5 Areopaga-', jer se opet pripoveda i ova prica da ie odande, a ne odavde ugrabljena). Ali [a, Fedre, nalazim da su takva objasnjenja inace lepa; sarno iziskuju veoma veliku vestinu i velik napor, i onaj ko ih se Iaca, nije bas sasvim srecan covek, bar utoliko ukoliko zatirn nuzno mora r::rema razul1]u objasnjavati i priliku Hipokenraura", pa potom i priliku Himere:: i zatirn se gomila eelo mnostvo slicnih pojava, Gorgona6 i Pegasa/ i cudnovata sila drugih neizbrojnih nakaznih stvorenja. Pa ako neko ne veruje u njih, i pregne da svako od njih svede na nesto sro je prilika istini, rome u njegovoj nespretnoj ucenosri biti za to porrebno mnogo vremena, A ja za taj posao nemam slobodna vrernena. Uzrok je tome, dragi mol prijatelju, ovaj: ne rnogu, kako delfijsko pismo nareciuje, jos ni sarna sebe da poz.nam, pa rni se Cini srnesno da, kad jos ni to ne mam, ispitujem stvari koie me se ne ticu. Zato ja te price ostavljam onakve kakve su, a dried se onoga ?ito se 0 tome 1111- sli, ja se, kako bas sada rekoh, ne brinern za takve stvari, nego za sarna sebe: da Ii sam zverka zavojitija i naduvenija nego Ii TitonS, iIi sam iivotinja pitomija i prostija, koja od prirode bez naduvenosti ima ucesea u necemu bozanskorn. Nego da te zapitarn, prijatelju: ne beSe Ii to ono drvo kome si nas vodio?

Pedar. Bas one isto.

C

III

d

Fedar. Ovako CU, d,:~le, postu~itL Jer, u, s,tvari, Sokrate, ree,i n.~-

vim napamet naucio, sarno eu n o~pr~l~ke smisao svih ,L1S:)Isam; sas den'a 0 razlici izmed~ on?,g~ ~? ljubi I onoga ko ne ljubi u

mh .1Z,VO tac~ama redom izneti, pOCInJ,UCl od p~~~ga. .' ,

glavnm~ k t Ali rni najpre, duso rnoja, pokazi sra to u levoj rue! dr-

" L 0 r~n·om. Nasiucujem da imas samu besedu. Ako je tako, a ti

ilS p,od ha J~ da re [a doduse, veoma volim, ali, ako je i Lisija tu, da ni-

011S11 0 ~em redati;e rebi da se na meni Nego, dela pokazuj!

sam vo~adaP Prestaoi! Usio si me, Sokrate, nade kojorn se nadah da

e r. Ali gde zeliS da sednemo, pa da

Ovamo skrenimo, i hajdemo pored Ilisa 1, pa

, l1a mirnu mestu.

nam se U dobar Cini mi idem bos, jer ti

'e !1ajiakse uz potok noge, a to i nile neprijatno, na-

to ~am 1 o~o doba godine i dana,

rooW u· .

e

229

81

b

d

e

230

b

e

c

V

Sokrat. Tako mi Here1: bas je mesto lepo za odmaranje! Ta ova je platana i veoma sirokih grana i visoka, pa kako je prelepa visina i hladovina konopljike koja se najraskosnije rascvetala da ceo kraj ispuni najsladim mirisorn; a pod platanom opet umilno izvire izvor veoma studene vode, tako da se nogom moze osetiti. Po slikama i zavetnirn poklonima cini se da je to svesteno mesto, posveceno nekim Nirnfama2 i Aheloju-', Pa onda, rnolim te, kako ovde vetric liupko carlija, kako je prijatan i pun mirisa! I svojim letnjim sumorom zvonko prihvata horsku pesmu zrikavaca. Ali od svega je najumilnija trava, koja je na blagu pristanku bujno izrasIa, tako da mozes, kad legnes, glavu nasloniti kao na meko uzglavlje. Tako si se pokazao kao odlican vodic stranaca, dragi moj Fedre.

Fedar. A ti se, cudnovati covece, bas pokazujes kao nekakav osobenjak, jer zaista, kao sro kazeS, licis na nekakva stranca koga vode, a ne na dornaceg coveka. Tako ni iz gradske oblasti ne ides u tude krajeve, a meni se bar cini da se uopste ni izvan bedema ne pojavljujes.

Sokrat. Ne zarneraj mi to, moj predobri prijatelju. jer, ja sam ti zeljan nauke. A ovi pre deli i ova drveta nece me nicemu da uce, nego ljudi u gradu. Ali ti si, cini mi se, nasao pravi lek mome neizlazenju. Jer, kao sto ljudi pred gladnom stokorn nose zelenu granu ili kakvu hranu, pa je tako marne i vode, tako ces zacelo i ti mene, ako mi tako pokazujeS besede u knjigama, voditi oko cele Atike i kuda god in ace hoeeS. A sada, kad smo bas ovamo dospeli, ja sam naumio da legnem, a ti se namesti onako kako mislis da ie najzgodnije za citanje pa citaj.

Fedar. A ti slusajl

d

e

PRVI GLAVNI DEO:

TRI BESEDE 0 EROTU

1. Lisijina beseda i njena Deena

VI

. ,,0 mojim si stvariI?a obavesten i cuo si kako mislim da nam ie konsno ako se ovo dogodi. A nadam se da mi se nece uskratiti one sto m?li~, j:~ b~s nisam z~Ijubljen u tebe. Jer, ljubavnici se kaju za svoje mll_os~~, cim je zadovoljena njihova pozuda, a nezaljubljenima ne doIa~l.DlJedan trenutak u. kome bi imali razloga za kajanje. Jer, ne pod pntlsko~, nego ~d svoJ~ voIj~, i time u mogucnosti da najbolje razrnis.le 0 sV?J~m ~tva~lma, cine milosti prema svojim snagama. Pa jos ovo: ljubavnici UZl~~J~ yU raz~1atranje kako su zbog ljubavi svojim imanjem rdavo upravljali 1 sta su ispoklanjali, pa kad jos dodadu muku sto su je .f0d~eli, ~isle da su svojim Ijubljenicima odavno vratili Ijubav, A om kOJ~ ne ~Jube. ne m?gu se. ni izgovarati zanemarivanjem imanja zbog ~?ga, ru U~I~atl.u racun minule napore, ni zaliti se na raspre sa svoJIm srodnicima: 1 kad tako otpadnu tolika zla, ne ostaje im nista drug? nego ~o~~ovoljno ciniti ~ve one cime misle da se mogu dopasti drugl1~a. Pa lOS 1 ovo: ~ko su ljubavnici dostojni dubokog postovanja zato y~to t:,rde. da su im najmiliji oni koje ljube, i sto su gotovi da se i reclm~ 1 delima mraze s drugima da bi se dopali svojim Ijubljenicima, onda.!e lak? poz~~ti d<:_ li govore istinu po tome 5tO ce one u koje se do~n1Je zalJu?e Vise postovati nego predasnje, pa je ocevidno da ce, onima ~~ :,olju, predasnjim ljubljenicima i zlo ciniti. A kakva je prili~a utrosin t~k~o dob:-o na onoga koga bije takva nesreca, koju niko :skusan ~e bi 111 pokusao da otklanja? Jer i oni sami priznaju da su vise bolesni nego parnetni, j da znaju da im pamet nije u redu ali ne mogu sami sobom vladati. Prema tome, kad opet dodu k sebi kako bi mogli odobravati one sto su naumili u onakvu stanju! Pa ako bi izrnedu Ijubavnika i odabrao najboljega, tvoj izbor bi bio ogranicen same na malen broj; ako li bi izmedu osralih izabrao najprikladnijega, taj bi

231

2

e

b

c

d

e

Platen

nece smanjiti prijateljstvo, nego ce im to ostati uspornena za njihovo ponasanje u buducnosti. Pa izvesno je da ees postati bolji ako mene poslusas, a ne ljubavnika, Jer, ljubavnici hvale i one sto govoris i one sto cinis, ako to i nije najbolje, bilo zato sro se boje da ce rvoje prijateljsrvo izgubiti, bilo zato sto zbog svoje pozude ne mogu pravo rasudivati, Eto, takve su posledice ljubavi. Ona cini da je onima koji u njoj nisu srecni rnucno i one sto u drugima ne izaziva nezadovoljstvo; a one koji s1.1 srecni primorava da hvale i one sto nije dostojno radosti, Zato Ijubljenike treba vise zaliti nego im zavideti,

Ako mene poslusas, pre svega necu s tobom saobracati robujuci trenutnoj nasladi, nego imajuci na umu i docniju korist, ne od Ijubavi savladan, nego vladajuci sam sobom, i necu zbog malih stvari zapodevati ljuto neprijateljstvo, nego e1.1 se zbog velikih i gneviti na te malim gnevom i polagano, oprasrajuci nenaumljene pogreske, a trudeci se da otklonim naumljene. jer, to su znamenja prijateljstva koje ce dugo trajati. Ako li ti na pamet pad a to da prijateljsrvo ne moze ojacati bez strasne zaljubljenosti, onda moras imati na umu da mi ne bismo ni svoje sinove toliko voleli, ni oceve i majke, niti bismo sticali verne prijatelje koji nisu postali iz takve pozude nego na osnovu drugih zivotnih uslova,

d gih: tako da ima mnogo vise nade da se u velikom bro-

b' 'zrne u mno " }'

to 1 , ' ko)'i je dostojan tvoga pnjate [stva ,

[u nalaz1 ona)

VII

232

o Ii se pak, bojis iavno.?a mnj~nja ~a ces ~o,ziv~ti s~~mo.tu

A~ iu onda je pojrnljivo da ce se ljubavnici, rnisleci da im

k l'udl doznai , i sebiv zaneti i o t dati ,

a 0 J 'd' nako kao oni sami se 1, zanen 1 0 torn pnpove an 1,

se i dru~~ ive 0 d svakim se razmetati kako se nisu uzalud mucili, A puni t~:t1nel? Pbre jer umeju sami sebe obuzdavati, volece one sto je bo-

oni kO)1 ne JU e, ' '

dIve kod [judi.

[je 0 sa, '0. nernoguce J'e da mnogi ne cuju i ne vide kako ljubav-

Zanrn 0" . - , , k d

r ' Ij'ubavnike, i to smatraju kao SVOj posao, ta '0 a se,

" rate S\ioJe , d h ,VI'

mel P , ' id gde se medu sobom razgovaraju, 0 rna stvara nus Je-

kad ih IJudl V! ~ali ili zato sto $U svoju pozudu zadovoliili, ili zato sro nje da su :e ~s je zadovolje. A one koji ne ljube niko nece ni pokusati narneravaJu, a njihovo sastajanje, jer svako zna da je nuzno razgovada ?re~?r~\ia zarijateljsrva iIi radi neke druge prijatnosti. I narocito ako raU S~,~l z, °lglda je odriavanje prijateljsrva vezano s teskocom i, ako

b lIS mlS ect ica.xi b " " d "

se 0 "" .'norn dogodi razminea, . a za 0 OJlCU nastaje zaje me-

, druC11rn naC! - b v V "v l'v d bi bi d

se 1 -/:) /, ' sam ako izgu is one sro najvise vo IS, a 1 se te 1 0-

ka ~esree~k: ~~eta: onda se Ijubavnika moras vise bojati. Jer imva mnogodlla v~ bo kojih oni padaju u zalost.', pa ~isl,e ~a, se sve d~sava na go stvan" z g Zato i pokusavaju da SVOJlm ljubljenicima sprece sasta-

:lji~OV~ st:~uim ljudima, bojeci se ~n:~cnih ~~ ih bogatstvorn ne ~adJanLe sa dce~ih da duhom ne bU9u jaci. A ,~OJI ne/~o d,ru?o dorbo im arnase, a u boje zbog onoga cime on stice moe I uncaj. A ako te na[u, svakoga se im Ijudima omrazis, lisavaju te prijarelja i ostajes sasvim govor~ d~ ~t~t~i vodis racuna 0 ,svoj01, ko~isti ~,m!slis p~me:nij~ nego us~mllen, ces se s njima zavaditi. A sV:,om k~Jl m:u z~IJubll~m: n,ego 0111, o~da vrednocom zadobili one za elm s: ~udeh, ne,ee ose~~tl nikagu svoJo~ t'v onih koji s tobom saobraeaJu, nego ee mrZltl na one kv:: zavlstpfO ~jsJeCi da ih ovi prezim, a od onih koji se s tobom drukO)1 to ~e ze ek~oristi. Zato postoji mnogo veea nada da im ta stvar

v nadaJu se 1'" I'

ze" riJ'ateljstva nego 1 neprlJate jtsva.

postatl lZVor p

Zatirn, ako porrebnima treba najvise milost ciniti, treba ciniti dobro i drugima, ne najboljima, nego najpotrebnijima, jer oni koji su izbavljeni iz najvecih nevolja, najvise ce biti zahvalni svojim dobrorvorima. Stavise, na gozbe u sopsrvenoj kuci nije dostojno pozivati prijatelje, nego prosjake i one kojirna je potrebno da se nahrane, jer ce oni i, odani biti i dobrotvoru se pridruzivati i na njegova vrata dolaziti i najvise ce se radovati; nece irn najmanju zahvalnost iskazivati, i rnnoga ce irn dobra zeleti.

Ali mozda treba milost (;initi ne onima ko)i su sasvim potrebni, nego onima koji najvise mogu svoju zahvalnost pokazivati; i ne onima koji samo prosjace, nego onima koji su dostojni pomoCi; a ni onima koji ce uzivati tvoju mladenacku lepotu, nego onima koji ce ti, kad postanes stariii, deliti od svojih dobara; a ni onima koji ee se posle postignutog cilja time pred drugim razmetati, nego onima koji ce se pred svima stideti i cutari; a ni onima koji se oko tebe trude samo kratko vreme, nego onima koji ee ti za svega zivota ostati priiatelji; a ni onima koji ee, posto zadovolje svoju pozudu, traziti povoda nepriiateljstvu, nego onima koji ee, kad mine mladalacka sveiina, tek tada pokazivati svoju vrsnoeu.

b

c

IX

VIII

I mnogi Ijubavniei pozudeli sU,telo ~re nego, su upozna-

, tet deeaka i obavestili se 0 drug~~ nl~g,ovlm osobma~a, tavko

11 karak, da Ii ee hted da budu pnJatelJl 1 onda kad sVOJU POZU-

d j'e nelzvesno I' bl' 'h k " / .. k

a vore. A sto se tice neza JU ,!em , ,0)1 su vee ran~le, ao uza-

du za,do" ) I" to uCinili, sva ie pnhka da 1m naslada kOJu S1.1 jamUl pnjate p,

85

b

c

d

e

234

Platen

FEDAR

b

Sokrat. To ti odmah ovako ne mogu reci, Ali ocevidno [e da sam

nekih CUO, ili od lepe Sapfe l, ili od mudroga Anakreonta-, ili i od

proznih pisaca. Iz to zakljucujem? Pune su mi nekako grudi, za-

nesenjace rnoj, i da bih prema tome mogao reci druge reci

je nisu gore. Da [a od sam po sebi nisarn zarnislio, to dobro

znam, jer poznajern svoju Ostaje, dakle, sarno ta mogucnost

sam se odnekud 1Z tudih izvora slusanjem napunio kao sud, ali sam tupoglavosti bas i to zaboravio kako i od koga sam euo.

Fedar. Nego, plerneniti (OVeee, veorna lepo si rekao. Ali od koi kako S1 euo, to ti meni, kad bih od tebe zahrevao, nemoj reci, neto sto govoris ucini, Prihvari se toga da mi kazes novo, sto treba da bude bolje i ne rnanje od onega sto je u ovum spisu, ne uzirnajuci u obzir ova izvodenja. A [a obecavam tebi, kao i devet arhonara-', da

u Delfe kao zavetni poklon postaviri zlatni kip u prirodnoj velicini, ne samo moj nego i rvoj,

Sokrat. Preumilan S1 i doista zlatan, Fedre, ako mislis da ja tvrdim da je Lisija u svemu i da je rnogucno rnimo sve to drugo reci, se, mislim, ne desava ni najlosijern piscu. Uzmi odmah, na pri-

mer, ovo 0 ie onaj ko dokazuje da neliubavniku Vl-

ciniti po volji nego ljubavniku, propusri da hvali jed-

noga a da kudi razborirost drugoga, sro je ipak nuzno, rnislis li da on imati da govori lOS nesto drugo? Ne! Takve stvari treba besedniku pustati i oprastati, i u takvirn stvarirna 0 bi zasluzivalc pohvalu, nego 0 rasporedu; a u onakvima koje nisu nuzne i

tesko se iznalaze svakako pored rasporeda, i 0 iznalazenju,

se pornene, nije nista ni belie reci,

n ra necu rnoci

Ijudi i zene, koji su 0 tome govorili i pisali, za volju.

Fedar. Koji su to? I si ti bolje od ovoga cuo?

u

c

XI

X

Ii neobicno lepa i u

d

e

Treba li da ia i ti ttl pohvalirno i u to-

-Iu kao da je sto treba, a ne sarno u on om je

me smlS izraz i zaobljen i izraden? Jer, ako to rre-

morarn to priznati tebi za volju; [a to, doduse, nisarn _ v

svoie nistavnosti. Ja sam obracao s~mo na ~e~~mc-

se onoga drugoga, da se I1l sam LISlj3 ne

vr~nim. I taka mi se ucini, Fedre, ako ti ne rvrdis drukcije, da

zacelo zato on nema obilja da mno-

"l!Ir.II1. iii on tome ne da on, pun te isto urne izraziri

s

236

c

d

e

FEDAR

88

c

XIV

d

je umorn i vost, i onorne u

89

b

c

d

e

Plawn

b

T' dakle na umu

1 se, ' '1' b ik d

, erke kao da J' e to los posao, a da oruma ne JU e nI a'

~ e zarn ..' 1 b "1'

rna cin "h rih srodnika nue zarnerro da su se zbog toga sao trudi 1

niko od nju ov ,

'ih stvan. v '

oko svoJ1 vda bi zeleo da me upitas da li ti savetujem da ugadas SVl-

,~ oz e [jube. A ja rnislim da ti ni ljubavnik ne bi rekao da se ta-

rna kOJl te n , I b " , ' . . d . ist h

v v prema svima ju avrucirna, jer nItlje to ostoJno IS e za -

ko pon~sasom kOj'i pravo prosudi, niti je tebi, ako bi hteo, isto tako

lnost! on b d ' ' ,

va /. da svagda krijes od drugih. Ipak ne tre a a lZ toga prolZl-

mo,g~cno j'kakva steta, nego sarno korist i za jednog i za drugog.

1 1 lkome v k ko ti v I'V .

az Ja mislim da je dovoljn~ toga v s~o sa~ r~ ~~,~ a a 0 n ze IS, n11-

"d a stogod nisam obratio pazn)u, a n pita).

sleel an

C

x

d

Kakva ti se Cini, v~okra~e, o:a b~seda? Nije li neobicno lepa i u stalom a narocito u izrazima (

svemu ~okrat. Bozanstvena, ~ stvari, dragi moj prijatelju; ja sam se saI I to mi se dogodilo zbog tebe, Fedre, dok sam u tebe gle-

zaneo. ivala rad d k . v' T . l'

, meni cinilo da te ozarivala ra ost 0 SI citao. a nus 10

dao jer se v' '

, d 'takve stvari bolje razumes nego ja, pa sam te prano, a pra-

sa~ a tInosio sam se kao i ti, bozanstvena moja glavo!

teci te ~ dar. Dobro! Tako, dakle, svida ti se da se salis?

S~krat, Cini ti se, dakle, da se salim i ?a n~ ~o:ori~ ozbilj,no ~ F dar, Nikako, dragi Sokrate, nego rru po isnrn reci, tako n DIv ,e ika prijateljstva1: mislis li da bi ko drugi u helenskom svetu

va zastltm d v bi bil v • " , d

, v druao reci 0 istom pre rnetu sto 1 1..0 znacajruje ] sa r-

mogao sto ~

zajnije~okrat. Kako to? Treba Ii da)a i ti tu besedu pohvalimo i u t<_>-

, Iu kao da ie pisac iskazao sto treba, a ne sarno u onom da je

me 5m15 bli , b 'Vj'" ' d ) J k t t

, 'dini izraz jasan i zao jen 1 nz jrvo izra en, er, a 0 0 re-

svakl poje i tebi 1" d d v' '

y, iti moram to priznati te 1 za VO ju; ja to, 0 use, rnsam pri-

HelD! 1, " v' ,v

, b g svoje nistavnosn. Ja sam obracao paznju sarno na reronc-

meno z 0 d 'VI' h d ' L' ..

.:' oblik, a se dee onoga v~u?oga, nus jar , a se nl~am IvS1ja ne

kl vrsnim. I tako m] se UClUl, Fedre, ako tl ne tvrdls ?rUkCI)e, da

, 'puta isto rekao zata on nema toga obllJa da mno-

, dva 1 tn '

je ovod 0 istom predmem, iIi on tome ne pridaje nikakve

U s~vari mi se Cinilo da on, pun mla~uc~og preobilj:", zeli poka-

kako jedno te isto ume izrazltl drukClJe 1 drukclje, a u

najbolje. , v. •

Fedar. Nista ti :u ne vre~l, So~rate! ,bas :og~ Ima u ?eSe~l Jer, od onoga sto se moze naCl u gradlvu, a sto Je dosto)no da

e

b

se pornene, nije nista mimoisao, tako da niko nikada, u poredenju s njim, ne moze ni vise ni bolje reci,

Sokrat. To ti ja vise necu rnoci Jer mudri

ljudi i zene, koji su 0 tome govorili i pisali, ukorice me ako to odobrirn tebi za volju,

Fedar. Koji su to? I gde si ti bolje od ovoga cuo?

XI

Sokrat. To ti odmah ovako ne mogu reci. Ali ocevidno je da sam od nekih cuo, iii od Iepe Sapfe l, iii od mudroga Anakreonta-, iii i od proznih pisaca. Iz cega to zakljucujern? Pune su mi nekako grudi, zanesenjace moj, i osecarn da bih prema tome mogao reci druge reci koie nisu gore, Da ja nista od toga sam po sebi nisarn zamislio, to dobro znarn, jer poznajem svoju neukost. Ostaje, dakle, sarno ta mogucnost da sam se odnekud iz tudih izvora slusanjem napunio kao sud, ali sam zbog tupoglavosti bas i to zaboravio kako i od koga sam cuo.

Fedar. Nego, plerneniti covece, veorna lepo si rekao. Ali od koga i kako S1 cuo, to ti meni, kad bih od tebe zahtevao, nernoj reci, nego to sto govoris ucini. Prihvati se toga da mi kazes novo, sto treba da bude bolje i ne manje od onoga sro je u ovom spisu, ne uzimajuci u obzir ova izvodenja. A ja obecavam tebi, kao i devet arhonata-', da cu u Delfe kao zavetni poklon posta viti zlatni kip u prirodnoj velicini, ne sarno moj nego i rvoj.

Sokrat. Preumilan si i doista zlatan, Fedre, ako mislis da [a tvrdim da je Lisija u svernu pogresio, i da je mogucno mimo sve to drugo reci, To se, rnislim, ne desava ni najlosijern piscu. Uzmi odmah, na primer, ovo 0 cernu je rec: ako onaj ko dokazuje da neljubavniku treba vise ciniti po volji nego ljubavniku, propusti da hvali nerazborirosr jednoga a da kudi razboritost drugoga, sto je ipak nuzno, rnislis li da ce on imati da govori jos nesto drugo? Ne! Takve stvari treba besedniku pustati i oprasrati, i u rakvim stvarima nije rec 0 koje bi zasluzivalo pohvalu, nego 0 rasporedu; a u onakvima koje nisu nuzne i tesko se iznalaze svakako je, pored rasporeda, i 0 iznalazenju.

XII

Pedal'. Slazem se s tim jer mi se da si pravo govo-

rio. UCinieu, dakle, i ja tako. Da se ljubavnik u nekom bolesnom

staniu vise no neljubavnik, to ell ti dopustiti kao pretpostavku; ali, ako u ostalim stvarima kazeS vise i dostojnije nego Lisija, a ti stoj iskovan pored zavetnog poklona Kipselida 1 u Olimpiii.

87

c

c

d

e

236

b

Plaron

FEDAR

.-----_

c

se ni sami sa soborn, ni

ja i pogresku za koju

girna, nego kad smo ja i ti postavili pitanje da prijateljstvo tre-

ba s ljubavnikom iii s neljubavnikorn, ami se

Ijubavi d

je V'-'uuuu

umorn i yost, i onome u

89

b

c

e

Platon

pak, pijansrvo nametnulo za tiranina, i onoga koji ga ima vodi tim putern, ocevidno je koje ce karakterisricno ime dobiti. A sto se tice i ostalih ovima srodnih i srodnih pozuda imena, jasno je kakva se imaju nadevati, vee prema tome kako koja od njih preovladuje.

A radi koje je pozude sve predasnje receno, gotovo je vee ocevidno, ali svaka misao postaje nekako jasnija ako se iskaze nego ako ostane neiskazana. Dakle; bezumna pozuda, koja je savladala misao i njenu teznju za onirn sto je pravo i pohitala za uzivaniem naslade sto je daje lepota, pa je opet od njoj srodnih pozuda dove dena telesnoj lepoti, te je tako na svom pobednickom hodu ojacala do najzivljeg razvitka snage, dobila je ime po toj istoj snazi i nazvana je ljubavlju 1.

xv

Nego, dragi Fedre, cini li se tebi, onako kao i meni, da se nalazirn pod vlascu neke bozje sile?

Fedar. Ta dabome, Sokrate, protiv tvoga obicaja rece ti beseda kao reka.

Sokrat. Cutke me, dakle, slusaj, jer zaista se cini da je mesto bo-

d zanstveno, i zato se nemoj zacuditi ako se u toku besede vise puta zanesern; jer sada ti gotovo ditirarnbe govorim l!

Fedar. Govoris pravu istinu.

Sokrat. A za to si ti kriv, Nego slusaj ostalo! jer, mozda bi se moglo rasturiti ono sto me obuzirna. Ipak, neka se za to stara bog, a mi se govorom vratimo nasem mladicu.

Dobro, dragovicu moj: sta je ono 0 cemu bas treba da se

e savetujemo, receno je i odredeno. Imajuci, dakle, to na urnu, govorimo 0 ostalom, koju ce korist ili stetu od ljubavnika i neljubavnika ocekivati po svoj prilici onaj ko im ugada.

Onaj koga ie pozuda savladala i ko robuje nasladi mora zaeelo svoga ljubljenika pripremati da rnu bude sto prijarniji. A bolesnu coveku prijatno je sve sto se s njime ne takrnici, a sro je bolje od njega i jednako s njim, to mu je mrsko. Pre-

239 rna tome, ni boljega ni sa sobom jednaka ljubljenika nece ljubavnik drage volje podnositi, nego ga svagda gradi slabijim i nesarnostalnijim. A slabiji je neuk covek od ucena, plasljiv od hrabra, nevest govoru od skolovana besednika, sporouman od hitroumna. Ako se toliki i jos drugi nedostaci pojavljuju u duhu ljubljenika ili se u njemu vee po prirodi nalaze, to se ljubavnik mora jednima radovati, a druge izazivati, ili se lisavati trenutnog uzivanja, Pa zavidljiv mora da bude i time sto lju-

FEDAR

91

bljenika udaljuje od mnogih drugih korisnih veza, na osnovu kojih bi se najvise mogao razviti u coveka, mora da mu cini veliku stetu, a najvecu time sto ga uzdrzava od veze na osnovu koje bi najvise razvio svoj urn. A to je bas ona bozanstvena filosofija od koje ljubavnik svoga ljubimca mora udaljivati, bojeci se da ce ga ovaj prezreti. A i drugo kojesta mora primenjivati da ljubljenik u svima stvarima bude neznalica i da se u svernu upravlja prerna ljubavniku, a kad takav bude, bice njemu, istina, najpovoljniji, a sebi samom najstetniji. Sto se rice, dakle, duhovne strane, zaljubljen covek niposto nije koristan cuvar i drug.

XVI

Zatim treba ispitati kako ce onaj ko ie primoran da se odaje onom sro ie prijatno umesto onom sro je dobro obracati paznju na odrzavanje ina negu tela kome je postao gospodar. Pokazace se da on rrci za raznezenim, a ne za ocvrslim mladicern; za onakvim koji nije odnegovan na zarkom suneu nego u debeloj hladovini, koji ie nevest muskim naporima i njihovu

mucnu znoju, a vican razbludnu i nemuskorn nacinu zivota; za d

onakvim koji se kiti tudim bojama i ukrasima nernajuci svojih,

i uopste sve ostalo cini sto je s time u vezi. To je ocevidno, i ni-

je vredno da se raspravljanje 0 tome produzuje, nego je dovolj-

no odrediti jos sarno jedno glavno obelezje i preci na nesto dru-

go. U ratu i u svim drugim ozbiljnim pritesnjenostima neprija-

telji telu takva slabica prilaze bez straha, a prijatelji i sami njegovi ljubavnici moraju strahovati za njega. To je, dakIe, ja-

sno i 0 tome ne treba vise raspravljati

A sada treba pokazati koju ce nam korist iii stetu na imo- e

vini doneti saobracanje s ljubavnikom i njegovo staralastvo. Ta svakome je roliko jasno, a najvise ljubavniku, da bi on vise no

Eta pozeleo da mu je ljubljenik lisen najdraze, najdobronarner-

nije i najbozanstvenije imovine. Ta voleo bi da se ovaj lisi oea i majke i srodnika i prijatelja, misleci da mu svi oni ornetaju najprijatnije saobracanje s mladicern i prigovaraju mu za to. A ima 240 li mladic svoje imovine u zlatu iIi u drugim kojim vrednostima, smatrace da ga nije ni tako lako uhvatiti ni njime, kad ga uhva-

ti, lako upravljati, Zato svakako Ijubavnik mora zavideti ljubljeniku ako ovaj ima irnovine, a mora se radovati ako ie izgu-

bi. Osim toga, ljubavnik ce pozeleti da mu ljubljenik sto duze

bude bez zene, bez deee, bez porodiee, zeleci da svoju pozudu

sto duze zadovoljava u slatkom uzivanju.

b

b

c

c

d

XIX

e

Platen

e

, ,_ ostajao on

bi Vise P k J k d "/

a ni prestan a. er; a 0 nestane on a run ce

~ko dnern n iz cega, niti. ce drugo iz njega postajati, ako li treba

laao VkP v k ie k '

d ' ostaje iz pocet a. rerna tome, pocera Je retanju ono

va sve Po sebe krece, a ovo ne moze ni prestajati ni postajati, ~lt,ob~arn celo nebo i say razvitak sveta morali srusiti i zausravi- 1 lIse bi bil v, bi k I' , I' A

, 'nikad vise ne I 1 0 onoga cime I se renu 1 1 posta 1. ""-

ti, k e one 1'oto se sarno soborn krece pokazalo kao besrnrtno, nik 0 se nece ustezati da bas to shvati kao sustinu i odredenje ni ,0 s duse. Jer, svako telo kome kretanje dolazi spolja jeste gOJr:t se a ono kome kretanje dolazi iz njega sarna ima dusu; ,ez \ p'riroda duse. Ako stvar tako stoji da ne postoji nista

Jer to J b kr / d v d d v bi ,

.i., ':;to samo se e ece nego usa, on a usa mora in ne-

wugo S 1

rod~na i besrnrtna·.

246

xxv

b

o njenoj besrnrtnosti dovoljno je receno, a 0 njenu po, rn obliku treba ovako govoriti. Da se iznese kakva je ona, )aVOo vakom slucaju sa svake strane iziskuje bozanstvenu i duto u sspravu ali na sto lici, to iziskuje ljudsku i kracu, Ovako,

gu ra "

dakle govonmo:

, Ona liCi na sraslu snagu krilate zaprege i uzdodrze, Ko-

.. b gova i njihove uzdodrze svi su i plemeniti i ple men ita ro-

np 0 Y , P' v d d . I' d

d u ostalih [e mesoVltO. onajpre nas uz 0 rza uprav ja vo-

a, a zatim od konja sarno jedan mu je lep i dobar i takva

, drugi je supromog i suprotan. Tezak, dakle, i mucan rno-

SOJ~' ~e vozarski posao kod nas, A kako je doslo do toga da se ra . a i 0 biCima smrtnog i besrnrtnog zivota? To cemo pokusa-

govor S k d Y ih v d v , ti da objasnjmo~ v~ 'a ,us~ l?n/,vat~ se sveg~ ~to nema ,'" uS,e,l

-eli nebom obilazl, pojavliujuci se cas u OVO) cas u onoj prili~~. l,~ko ie savrsena i krilat~: dize, se u nebeske visine i prebiva

o celoj vasioni, a ona kojoj Je perle opalo pada, dok se ne uhva-

P kakvo rvrdo mesto. Tu se nastani i uzrne zernaljsko telo,

tl za b k / , . I' d v

ko'e kao da sarno se e v,reee ~}enom snagom, I t~ ce l~a, usa

, )1 zdruzeni zove se ZIVO bice, a sporedan mu je nazrv smrt-

I te ° " , , b ik k I'

. da takvo bice smatramo za esmrtno nerna m a va dovo l-

no. zloga, nego mastom zamisljamo sebi bog a kao takvo be-

na ra d v • '1 v b

tno bite, koie ima usu, alma 1 te 0, za vecna vremena 0 0-

~mrjedno sraslo, a da ga nismo ni yideli ni doyoljnu predstavu je zamu stekli. Nego ovo neka bude onako kako ie bogu dra-

o nJe . A k b' k ' k'

. onaka neka se naZlva. uzro gu It 'a perja, s oJega one

~~'Juse opada, prihvatimo. A on je nekako ovakav:

c

d

XXVI

Krilo ima prirodnu snagu da dize u visine one sto je tesko i vodi onamo gde stanuje rod bogova; zato one od

sto se na telu nalazi najvise ima srodnosti sa onim sto [e bozansko. A bozansko je lepo, mudro, dobro i sve sto je ova kyo. Ovim se perje duse najvise hrani i raste, a ruznim i zlim i onim sto je onome protivno gine i propada. Veliki voda u nebu Div

, ,

upravljajuci krilatim kolima, ide napred, sve uredujuci i za sve se starajuci, a za njim ide vojska bogova i demon a 1 na jedana-

v 2 '

est ceta podeljena, jer Hestija ostaje u stanu bogova sarna. A

od ostalih bogova oni koji su poredani u onih dvanaest razdela kao bogovi staresine prednjace redovima kako ie koji postavljen, Tu ima raznolikih i zanosnih slika i puteva po nebeskoj oblasti, kojima hodi rod blazenih bogova, radeci svaki od njih svoje, a za njirna ide kako ko hoce i moze, jer zavist ostaje izvan bozanskoga hora-'. A kad polaze na jelo i na gozbu, idu vee uzbrdice na vrh vrska pod nebeski svod. Kola bogova ulaze u ravnotezi, lako, jer su uzde u dobrim rukama, a druga mucno, jer se onaj zli konj uvija pod teretorn i svojom tezinom priklanja k zemlji, ako ga vozar nije dobro obucio. A onde dusu eeka napor i naiteza borba. jer one takozvane besmrtne duse kad stignu na vrsak i izidu napolje, zaustavljaju se na slernenu neba, i cim stanu, ponese ih obrtanje, a one gledaju sto je izvan neba.

XXVII

A one nadnebesko rnesto niti je dosad ikoji pesnik na zemlji dostojno opevao niti ce ga ikada opevati. A one je ovakvo. Jer uvek treba da se usudi kazari istinu, narociro kad goyori 0 istini. Ono bezbojno i bezoblicno i nedodirljivo bite, koje stvarno postoji, moze da ugleda sarno korrnilar duse, urn, a oko toga ,?ica prebiva na tom me stu prava nauka. Bofji duh, dakle, koji se hrani umom i cistim znanjern, a i svaka dusa, kojoj je stalo do toga da primi ono sto joj dolikuje, kad vidi za neko vreme ono sro jeste, raduje se i gledanjem istine hrani se i uziva, dok ga obrtanje u krugu ne donese na isto mesto. A na tome putu naokolo posmatra on pravednost po sebi, posmatra razboritost, posmatra znanje, ne one koje biva i postaje, a ni one koje je nekako razlicno prema razl1cnostl stvari sto ih mt sada nazivamo bicem, nego one sto predstavlja pravo znanje 0 onome

99

e

247

b

c

d

e

Platen

lito samo sobom [este. I kad je video isto tako i ostalo 5tO stvarno jeste i njima se nasladio, zade opet u unutrasnju oblast neba i stize kuCi. A kad stigne, rada vozar priveze konje za jasle, bad pred njih ambrosiju1 i potom ih napoji nektarorn-.

XXVIII

I to je zivot bogova, a za ostale duse vazi ovo: Koja boga najbolje sustize i na njega se ugleda, ona se s glavorn vozarevom uzdigne u onostranu oblast, te se i ona sece unaokolo, ali je uznemiruju njeni konji, i ona jedva gleda one sto jeste. A druga se Cas uzvije, a cas opet spusti; a kako su konji siloviti, ona jedno vidi, a dugo ne vidi, A i ostale duse teze, doduse, na gomje oblasti i hitaju za njima, ali zbog slabe zaostaju i obrcu se pod povrsinorn, pritiskujuci i gurajuci jedna drugu i otimajuCi se da [edna pretekne drugu. Zato nastaje guzva i nadmetanje, i znoj se lije u najvecoj meri, i pritorn krivicorn vozara mnoge malaksaju, a mnoge silu perja polo me; a sve se, posto su se mnogo muka namucile, vracaju a da nisu dospele na gledanje onega sto jeste; i kad odu, hrane se hranom naslucivanja. A ona velika zurba nastaje zato da se vidi gde je to polje istine1, a i hrana koja dolikuje najboljem delu duse raste bas na ondasnjoj livadi, a njome se hrani i krilo, kojim se dusa uzvija,

Ai zakon je Adrastije- ovaj: koja god ie dusa postala pratilica bog a i ugledala stogod od isrine, ona sve do drugog obrtanja ostaje bezbedna, i, ako to uvek rnoze ciniti, uvek ostaje nepovredena. Ali kada, ne mogavsi sustignuti, nista ne vidi, pa se kakvom nezgodom napuni zaboravorn i zlocorn i oreza, a otelavsi pogubi perje i padne na zernlju, tada je

da se ona pri prvorn radanju ne usadi ni u kakvu zivorinjsku prirodu, nego da se ona koja je najvise ulgedala usadi u zarnerak coveka koji treba da postane kakav filosof iii prijarelj lepote iii sluzbenik Muza i ljubavi; druga u zarnetak zakonu verna kralja ili coveka koji ume ratovati i vladati; treca u onakva koji ume upravljati drzavom iii je valjan tecikuca i privrednik; cetvrta U onakva koji ce biti revnostan gimnasticar, iii ce se zanimati lecenjem tela; peta U onakva koji ce ziveri zivorom vraca iii sVeStenika; sestoj dolikovari zivor pesnicki ili drugi koji zivot koji se bavi podrazavanjern; sedrnoj zanatlijski ili zemljoradnicki; osmoj iivot Hi udvorice, deveto] zivor tiranski

101

XXIX

Ko rna u kome od ovih zivota svoj vek pravedno prozivi, tome ce zapasri bolja sudbina, a ko nepravedno, zapasce rnu gora. JeI, na ono isto rnesto odakle je koja dusa dosla ne vraca se ona za deset hiljada godina 1: jer joj ne rastu krila pre toga vrernena, osirn duse onoga koji je posreno filosofirao ili filosofski ljubio rnladice. Ove duse, ako triput uzasropno odaberu isti zivor, u trecem hiljadugodisnjern periodu okrilate i vrate se u trihiljaditoj godini.

A druge, kada prvi zivot navrse, dodu na sud, a kad im se izrekne presuda, dodu u kaznionice pod zemljorn-, i tu trpe kaznu, a druge na osnovu presude budu uzdignute na neko rnesto u ne?~~ i tu pr~vode zivot slican onome sto su ga provele u ljudskoj prilici. A u hiljaditoj godini i jedne i druge dolaze na zdrebanje i odabiranje drugog zivota, i svaka sebi odabira onaj koji hoce.

Tu ljudska dusa ulazi i u zivor kakve zivotinje, pa iz zivotinje, onaj ko je nekad bio covek, opet u coveka. Jer, samo dusa koja nikada nije videla istine nece doci u tu priliku, covek

. b d ' ,

naime, tre a a saznaje prema onorne sto se zove ideja a ova

proizilazi iz mnogih pojedinacnih opazanja pa se urnovanjem sastavlja u rnisleno jedinsrvo, A to saznavanje [este secanje ono~a sto ie nasa dusa nekad videla kad je, posavsi zajedno sa svoJIm bogom, prezrela one sto mi sada bicern nazivarno i uzdigla se u istinsko bice.

Z~to bas s pravorn dobiva hila same dusa filosofova, jer ona, kohko god moze, sa svojim secanjern boravi kod onih stvari kod kojih boravi i njen bog da bude bog. Samo covek koji se ~luzi.takvim uspomenama kako treba, i uvek se predaje usavrsenoj snazi potpunih svetinja, postaje doista svet. A okane li se ljudskih poslova i stane se zanimati onim sto je bozansko svetina ga prekorava da je poludeo, a da je bogom zanesen to gomila ne primecuje.

249

b

c

d

~) Objasniauanie liubaunih pojaua iz ucenia 0 duii i crtanje srece koja se pojaz/ljuje posredstuom ljubaui

XXX

Tako je, eto, ceo dosadasnji govor stigao do cervrte vrste zanosa.

Kad se, naime, neko, gledajuci ovdasnju lepotu, see a prave, pa dobije krila, i posto se ponovo operjao, zeli da po-

•

e

b

Platen

c

leti uvis, ali za to nema snage i kao ptica gleda sarno gore 1, e mareCi za srvari na zernlii, onda ga zbog toga zanosa ko~e da je pomah?itao; al.i ~as ovaj zano~ pokazuje se kao naj~ lemenitiji i najplemenitijega porekla 1 za onoga ko ga ima 1 p a onoga ko u njemu ucesrvuje, pa se onaj ko u njernu ima ~e1a i [jubi krasnike naziva ljubavnikorn. Jer, kao sto je rece-

o svaka Ijudska dusa po prirodi svojoj gledala je one sto jente' inace ne bi bila dosla u raj oblik zivota. Ali docnije na s e~lji, seeari se gornjih stvari nije lako svakoj, ni onima koie su rada za kratko vreme videle one onde, ni onima koje su ~o svom padu na ze~.liu stradale, tako da su. dospel~ ~ r~avo drustvo i, skrenuvsi na nepravdu, zaboravljale svennju sto

su je tad a ulged.ale .. Malo ih , dakle, ostaj~ u k?jihv je s.~~ga pameenja dovoljno)aka; a ove, kad u?le.da!u ne:,!o st? 11Cl. na negdasnj~ lepotu, ze;toko. se uzbu~uJu 1 nisu v~se. pn sebi, a ne znaju sta irn se desava, jer dovoljno ne razabiraju. Pravednost i razboritost i sve drugo sto je dusarna dragoceno nernaju nikakva sjaja.u zemaljskim prilikama, .neg? sV<:i.im :labi~ organima [edva jedvice, 1 sarno malen broj, prilazeci ovim pnlikama, prepoznaje rod onoga sto je u prilici predstavljeno. A lepota zablistala nam je tada u punom sjaju, kad smo sa srecnim horom kao pratioci Divovi, a drugi kao pratioci kojega drugog bo.ga, ugledali b!az,en vid!k i poz?rj~? i po:,vec.ivali se u svetinJu koja se moze nazvati najblazenijom, 1 koju smo svetkovali i sami, jos nepovredeni i nedodirnuti zlima koja su nas ~ ?ocni!e ~re~e sn~sl~, nego kao ~i.sti. i ep?pt!2 pristupali tajru savrselllh.1 prostl~.l nepromenIJ_Iv~~ 1. ~lazelllh pojava, koj~ nam se otkrivahu ~ CIS:Oj svetlosti; cisn 1 neup:-ljani onirn sto sada sobom nosirno 1 nazrvamo telom, u koje smo zatvoreni kao ostrige u svoju skoljku.

XXXI

d

Ovoliko za ljubav uspomeni, radi koje se sada, iz ceznje za tadasnjim blazensrvom, opsirnije govorilo.

A sro se rice lepote, ona je, kao sto rekosmo, sjala medu onim pojavama: kad smo dosli ovamo, prihvatili smo je posredstVom naseg najostrijega cul a kao lepotu koja najjace sja. Vid nam se, naime, pojavljuje kao najostrije od telesnih cula, ali se njime mudrost ne vidi: jer ona ~i naroCi~~ ljubav iza~i;ala u nama kad bi nam davala onakvu jasnu priliku svoga bica posredstVom vida, a isto tako i ostalo sto je dostojno ljubavi. A tako

103

je sarno lepoti palo u deo da je u isti mah i najvidljivija i ljuba- e

vi najdostojnija.

Ko, dakle, nije tek posvecen, iii ko je pokvaren, taj se odavde ne zanosi brzo k samoj lepoti, ako posrnatra one sto ovde nosi njeno ime. Zato on prema lepoti ne ukazuje nikakvo narocito postovanje kad je gleda, nego, predavsi se nasladi, hoce da se sparuje kao cetvoronozna zivotinja i decu da gradi, i kako

je obesan, ne boji se i ne stidi se da nasladu lovi i protiv prirode. 251

A tek posveceni, koji se mnogih srvari nagledao pre, taj, kad opazi bogu slicno lice koje leporu savrseno prikazuje, ili kad vidi koju drugu priliku tela, najpre protrne, pa ga obuzme nekakav strah kao onda; pa gleda to lice i odaje mu po stu kao bogu; i kad se ne bi bojao da bi izgledao suvise pomaman, zrtvovao bi svome ljubimcu kao svestenorn kipu i bogu; a kad ga

je sagledao, promeni se kao posle one jeze, pa ga obuzrne neo- b

bicna vrucina i znoj I. Jer, kad kroz svoje oci primi odbleske lepore, koji kao kisa padaju na klice njegova perja, ugreje se. A

od te top Ie kise rastopi se one sto je oko klice, sto se davno od okorelosti stisnulo i smetalo klijanju. Ali kad pritece hrana, ta-

da i nagrezne i pocne iz klice da izbija peru cev po celoj povrsi-

ni duse, jer je sva nekada bila pernata.

XXXII

Vri, dakle, tada sva i kljuca, i sto oni koji dobijaju zube i c

osecaju na zubima kad im ovi izbijaju bridenje i bol u desnima,

bas to isto oseca i dusa onoga kome pocne rasti perje; i vri i bo-

luje i svrbi je dok joj raste perje. Dok, dakle, posmatra lepotu mla-

dica i odraze sto odande dolaze i priticu - koji se zato i zovu ljubavne drazi - i prima ljubavne drazi, ona se nakvasi i ugreje, pa

oseti odlahnuce bola i raduje se.

A kada se odvoji i osusi, u isti mah se i usca izlazaka, na d

koja pero hoce da prodre, zasuse, stisnu i zatvore peru klicu. A

ova, zatvorena unutra sa svojom ljubavnom drazi, skace kao zi-

le kucavice, i svaka navali na izlazak prema sebi, tako da cela dusa, bodena sa svih strana, besni i muku muci; a kad se pono-

vo seti lepote, raduje se.

Zbog toga sro su ta dva osecanja pornesana, dusi je veo-

rna neprijatno u tom neobicnorn stanju, i ona, ne znajuci sta bi, e

besni, i od besnila ne moze ni nocu spavati ni danju ostajati na mestu gde je, nego iz ceznuca trci mestima gde misli da ce vide-

ti onoga ko blista lepotom. A kada ga vidi i u se navrati Ijubav-

b

Platen

104

drazi, otvori one sro je ranije bilo zatvoreno, a kad dobije n~uska, odlahnu joj bodenja i bolovi, i ona opet za trenutak uzi~ ovu najsladu nasladu. Zaro se drage volje ne odvaja od leva ga Ijubimca, i nikoga ne ceni vise nego niega, nego i majku, ?~racu i sve drugove zaboravlja. Pa ako i imanje propadne zbog ~emar~osti, nista ne haje; a i dobar obicaj i ~kladno ~onasanie, 'C'me se ranije razmetala, sve to ona prezre, 1 gotova je robovae: predmetu svoje ceznje i legati do njega sto joj ko blize dopusti Jet osim toga sto odaje postu nosiocu lepote, ona ie u nje-

s 1., 1 k d nai "h k

u nasla jedinog e ara 0 najveci rnu a.

m A tu muku, lepi mladicu, kome je namenjena ova besed ljudi nazivaju Erotom, a kako je bogovi zovu-, tome ces se, k:da cujeS po svoj prilici ~asm~jati ~bog .s~oje mladosti, Ka~u. mislim, neki od homerida- lZ o111h tajnih pesama dva stiha ~Erotu, od kojih je jedan razuzdan i nije mnogo skladan. A pe-

vaju ovako:

Njega zaista smrtni nazivaju krilati Erot,

besmrtni zovu ga Pterot3 zbog 7.udnje za radanjern perja.

Ovome se moze v.erov~ti, a ~oze.~e.i ne verovati; u svakom slucaju, to je uzrok 1 stanje o111h koji ljube.

XXXIII

Kad Erot zahvati koga od Divovih pratilaca, taj istrajni. moze da nosi breme po krilu nazvanoga boga; a koji su bili ~rejevi sluzbenici1 is njime obilazili nebo, oni su, kad ih spo-

dne Erot, pa misle da su im ljubljenici ucinili kakvu neprav~~ krvozedni i gotovi da zrtvuju i sebe i ljubimca. I tako svaki v';i prema svakom bogu, u cijern je horu koji bio, postuje ga i ~lgleda se na njega kolik~ moze, ?O~~ god je l~e~ok~ar~n, ~ ~ro-

odi svoi prvi vek ovde, I na ova] nacm druguje 1 s ljubljenicima ~ sa ostalima i ponasa se prema njima. Svaki, dakle, prema svo:oj cudi odabira sebi ljubav izrnedu lepih mladica i, kao da je on ~sti onai bog, gradi ga i kiti sebi kao kip, da ga postuje i orgija~a slavi2. Oni koji su, dakle, Divovi pratioci traze da njihov odabranik dusom bude slican Divu. Zato paze da li je ko od prirode obdaren za filosofa i za voda, i kada takva nadu i zavole ga,

ve Cine da on to zaista i postane. Ako se vee ranije nisu dali na ~akav posao, sada ga pr~.duzn:u i uce od~kIe god ~ogu i sami dalje ispiruiu- A rragajuci za tim da u 5eb: nadu ~nrodu sv_oga boga, postiz~ uspeh, )er su nepr~st~no pr.l:nora111 ~a gledaju u boga; i time sto ga se u svorne secanju doticu, od mega se zano-

105

se i usvajaju njegove obicaje i njegovo ponasanje, ukoliko je coveku moguce da primi bozje osobine. I kako nalaze da je svemu tome uzrok njihov Ijubavnik, jos vise ga vole; i kad, kao bahantkinje-', zahitaju od Diva, oni svestenim strujarna obuvaju dusu svoga ljubljenika, i cine da on, koliko god je moguce, bude slican njihovu bogu. A koji su iSli za Herom, ti traze kraljevsku cud, i kad su je nasli, postupaju s njom bas na isti nacin. Isto tako i sluzbenici Apolona'i i svakoga drugog boga idu za svojim bogom, i traze da i njihov rnladic bude isti takav; i kada takva steku, oni ga, svaki prema svojoj snazi i svojim vlastirim ugledanjem na boga i nagovaranjem i upucivaniern mladica, privode nacinu i obrascu zivota koji mu odgovara; tako rade, ne pokazujuci u svom postupku s mladicem sumnju ljubavnu, a ni prostacku mrzost, nego pokusavajuci da ga sasvim privedu na potpunu jednakost sa sobom i sa bogom koga postuju.

Dakle, tako su lepe i zanosne dobra volja onih koji istinski vole i posveta 0 kojoj govorirn, i one, ako postignu one na sto teze, zaslugom prijatelja koji je ljubavlju zane sen padaju u deo voljenom prijateliu kad se zadobije.

A on se zadobiva na ovakav nacin.

b

c

XXXIV

Kao sto sam u pocetku ovoga mira svaku dusu razdelio

na troje, na neke dye konjolike prilike i na trecu vozarsku, to d

neka nam i sad jos ostaje.

A od konja jedan je, rekosmo, dobar l, a drugi nije. Ali u cemu se sastoji odlika dobroga ili nevaljalstvo zloga, to nismo objasnili, nego to sada treba reci. Jedan, dakle, od njih dvojice, koji zauzima lepse rnesto, uspravna je stasa, skladno uzrastao, visoka vrata, zavinuta nosa, bele dlake, crnih ociju, zudnih casti s razboritoscu i stidom, i prijatelj istinskoga misljenia, vozi ne

pokoravajuci se bicu, nego sarno pokliku i govoru; a drugi je kriv, e

zdepast, kojekako sazdan, cvrsta zatiljka, kratka vrata, tubasta nosa, erne dlake, sivih i zakrvavljenih ociju, voli obest i razmeta-

nje, kosmat oko usiju, gluv, jedva se pokoravajuci bicu i osljaci.

Kada uzdodrza, dakle, ugleda lice sto drazi na ljubav i osecanjem razgreje celu dusu, pa se prepuni golicanjem j bockanjem 254 zudnje, tada onaj uzdodrzi poslusni konj, kao uvek tako i tada primoran stidom, uzdrzava sam sebe da ne navaljuje na ljubljenika,

a onaj drugi ne osvrce se vise ni na osljace ni na bic, nego skacuci silom hita svom cilju, i praveci svakojake neprilike i svome drugu

b

c

i neza-

ga

zao ga pusti

pa se u blizini tJv'''''~~

se cudom zacudi, da mu drugi prijatelji i

ni najmanju meru ljubavi ne iskazuju prema on om

prijatelj A kada vrernena

dodirivanjem i na se izvor one Ganimeda l, nazvao ljubavnorn

na tejedan u a

se on vee sasvim napuni, kao od glatkih i rvrdih

tako se i struja lepote u lepoga

oci - rim putern je i dosla u dusu: - i kad stigne i

perja, oblije ih i podrazi pustaju perje, te i

bljenikovu napuni ljubavlju.

On ljubi, dakle, ali koga, to ne zna; a ne razume on rnoze opisari, jer kao da se od drugoga zarazio

- ne moze reci kako i a ne zna da u ljubavni-

u ogledalu gleda samo I kad je onaj kod odu-

mine mu bol i onome; a ceZnjom i

izaziva u onom, U ljubav za

ne je to nego je prijareljstvo,

naziva. ipak zudi onaj, samo u slabijoj meri,

da ga dodiruje, da ga ljubi i da s i on to, kao

rodno, uskoro zatim i cini. A dok tako jedan s drugim neo-

buzdani konj ljubavnikov zna treba red uzdodrzi, i smatra

je kao naknadu za mnoge muke malo uzivanje; a ljublje-

ne ume, doduse, plahovite UL:lJU,L-

IJV'cuu-.., grli ljubavnika i ljubi, da mu je on

rY>/O'rr"", prijatelj; a ne hi odbio,

ugodi ljubavniku, sa uzdodrzom

Ako h, dakle, oba prijatelja privede vot na zernlji provo de u

i jer su onaj

a oslobodili onaj u

su,

su

b

(

c

c

d

b

tri zaista olimpijska rvanja 1 i time postigli najvise dobro sto ga coveku moie pribaviti ljudska razborirost iii boianski zanos.

A stanu li iiveti manje blagorodnim i nefilosofskim

torn, ali ipak tezeci za cestitoscu, lako se dogoditi da katkad u pijansrvu ili u kakvu drugom bezbriznom stanju ona dva njihova zapregnuta konja zateku njihove duse bez straze, pa ih svedu, i oni odaberu i ucine ono sto go mila smarra za blazenstvo; i kad ucine, rade to i dalje, ali ipak retko, jer time rade nesto cemu se nisu privoleli svom dusorn. Prijarelii su, dakle, i ova dvojica, ali manje prisni nego oni drugi, i iive jedan s drugim ne sarno dok ljubav traje nego i onda kad ona mine, misleci da su jedan drugom dali i uzajamno primili najvece zaloge, koje bi grehota bilo ikad vratiti pa se zavaditi. A kad urniru, ostavljaju telo, doduse, bez krila, ali s nagonskom zudnjom da okrilate, tako da ne ponesu malenu nagradu za svoj ljubavni zanos, jer nije zakon da u tarnu i na purovanje pod zernlju dospeju oni koji su vee krenuli putern u nebo, nego da provode zivot u svetlosti i da budu blazeni putujuci jedan sa drugim i, kad okrilate, da okrilare zajedno zbog ljubavi.

4. Zaursetal:

XXXVIII

Ovim ovolikirn, decace, i ovako bozansrvenim darovirna obdarice te prijateljstvo Ijubavnikovo; a prisnost s neljubavnikom, koja, pornesana s ljudskorn razboritoscu, ljudskim darovim a upravlja stedljivo, usadice u ljubljenu dusu prostastvo koje gomila slavi kao vrlinu i ucinice da se devet hiljada godina oko zemlje i pod zernljom bezumna vrti.

Ovo je nasa palinodija, dragi Erote, koju ti prema svojoj snazi darovasmo i prinesosmo sto moiemo lepsu i bolju. Uosta- 10m, morali smo je, radi Fedra, ovde i onde, a narocito u izrazu, malo na pesnicki nacin izreci. Ono predasnje da mi je prosteno, a ovaj drugi posao dobro primljen! Blag j rnilostiv nernoj mi Ijubavnu vestinu koju si mi dao ni uzeti ni uskratiti u gnevu, a daj da jos vise nego sada budem postovan od lepih!

Ako smo ti u predasnjoj besedi rekli sto nemilo, Fedar i ja, a ti Lisiju, oca one besede, smatraj za krivca i odvrati ga od onakvih beseda, a navrati na filosofiju, se na nju navratio njegov brat Polernarh l, da i ovaj njegov ljubimac ovde ne

pristaje uz ovu Cas uz onu stranu kao sada, nego da svoj

vot podesi samo prema Erotu i filosofskim besedarna,

DRUGI GLAVNI DEO:

RASPRAVLjANjE 0 VALjANOM NACINU GOVORENjA IPISANjA

1. Sta se iziskuic od pisanja beseda S obzirom na umetnost

,

a) Postaulianie pitania kad je pisanje beseda sramotno

XXXIX

Fedar. Molim se s robom, Sokrate, da nam se to, ako je za nas c

bolje, i dogodi. A tvojoj se besedi vee odavno divim, jer si je mnogo

lepse izradio nego predasnju. Zato me je strah da ce mi se Lisija uci-

niri slabim, ako htedne da se s drugom besedom nadmece i protiv ove,

Ta i nedavno ga ie, divni covece, jedan od drzavnika bas za to korio l

i ruzio, i u celoj svojoj pokudnoj besedi nazivao ga sastavljacern bese-

da. Tako ce rnozda iz osetljivosti prestati sa pisanjern.

Sokrat. Bas smesnu rnisao, mladicu, iskazujes, i veoma se varas u d

svorne prijatelju, ako mislis da je on neki koji strahuje od prekorevanja.

A mozda rnislis da ie i onaj koji ga je prekorevao ozbiljno govorio ono

sro je govorio.

Fedar. Tako rni se zaista cinilo, Sokrate. A zacelo i sam znas da se najuticajniji i najozbiljniji ljudi u driavama stide pisati govore i osta-

vljati svoje spise, bojeci se suda potornstva, da se ne bi sofisti.

Sokrat. Ne znas, Fedre, da ie slatka okuka- dobila ime po dugackoj okuci Nita. A osim toga ne znas da bas oni drzavnici koji naj- t vise ddt do svoga dostojanstva narociro vole pisanje beseda i ostavlja-

nje spisa, i bas oni, kad pisu kakvu besedu, svojim obozavaocima oda-

ju toliku pohvalu da odmah u pocetku zabeleie imena onih koji ih u svakoj prilici hvale.

Fedar. Sta mislis time? Jer ne razumern.

Sokrat. Zar ne znas da ie u pocetku spisa kakva drzavnika 258

pre zabelezen onaj koji ga hvali?

Fedar. Kako to?

b

c

Platen

id .l vecu"3, otprilike, Hi

S' k t SVI e 0 se ", ,

o ra ." ", k ", bio a ttrne

' u e OllIe

iirna, i potom nnen 1 slavi licnost. posle uvo-

" i S mnozo " lasti drosi

zava sam " ,:" h -aliocima otkriva sVOJU v astitu mu rost.u

, k da SVOJlm v i se ovak

da govon ra 0 .' ia dugacak spis. IIi zar tr se ova .va srvar

' kad sastavi veon <

pritom poney d 0 nego pisana beseda?

Cini da je nesto rug ,

F d r Meni bar ne, "1' , dl '

,e a . J. d kI ova beseda odrzi, njen sastav jac 0 azi

S kat Ako se a e, " ia b d

or." 'ce.'ako Ii se izbrise, i od ,njegova splslvanl~ ese a

radostan s pozorl1l .' ne bude nisra, zalosri se on sam 1 njegovi

i spisateljskogdostojanstva

prijatelji , v k k

Fedar. Te)o~d a, o. e kao oni koji onaj posao preziru, nego kao Sokrat. Ocevi no, n '

oni koji rnu se cude.

Fedar. Da~o~~ d kakav besednik ili kralj dospe dotle da sreSok,rat. A !t,ol: Salona iii Darija, pa se kao pisac beseda obesrnr-

1 dLlkurga 110 d ,y y, 1'" b

ug e misli 0 sebi a JOS za zrvota lCI na oga, a

, d v i zar on sam ne 1 d . " , . ;l

n u rzavi, v" 'to misle 0 njemu razg e aJUCl njegove splse.

potonji narastaJ1 to 15

F d r Te jos kako. . hi

ea. . j'v I' dakle da koji od takvih ljudi, pa 10 on ne

S krat MIS IS 1" , .. " iernu b v

o , " "I' bazan prema Lisiji, pngovara njemu as to

znarn u kohkoJ men ne )u

sto pise besed,:;} .. "l'o"atno bar po onome ti kazes, bi time,

F dar ! 0 nne ver v •

e . . , 0 svo;oj vlastitoj sklonosti.

kako se cini, pngovara J

ka i mala umetrucu

bl Dokaz da se retort '. ' '. .,' ,.,

) mora osnivatt na tsttni 1 filosofiii

XL

O . d kle svakome jasno da pisanje beseda bar po Sohat. vo Ie, a ,

bi " l1ikakva sramota.

se 1 11lJe. • •

Fedar Negor .vI' . k 0

. T k ie po mom nus JenJu, sramotno a yo se ne g -

Sokrat. e ono J , . ~

, ,< .v 1 po nego sramotnO 1 ruZDO.

von] De pise e ,

Fedar. Ocevidno ..' 1 j'

n , Pa u cemu se sastojllepo 1 ne epo .,. , v 1,

sokrat.., 0 Lisiju ili koga drugog kO]l Je Ikad nesto

dr~, d~ 0 t.o~e lsPlta~icki spis iii nepolitieki, u vezanoj besedi kao pe-

l'li ce plsatl, bJO to po 1 ..'

. k m pI saC"

snik ili u nevezanoJ ao proz . .

FEDAR

11]

Fedar. Pitas me treba Ii? Ta radi bi ko, da

ako ne bi radi takvih uzivanja? jer zacelo ne bi ziveo radi onih za koje treba unapred da oseca nezadovoljstvo ili da ih i ne a to je slucaj gotovo kod svih telesnih uzivanja, zato su i s pravom nazvana ropska.

Sokrat. Dokoni smo, cini mi se. I u isri mah rni se da nas i

cvrcci posmarraju, koji narn po svorn obicaju 0 podnevno] nad glavarna pocvrkuju i rnedu soborn se razgovaraju. Kad bi, dakle, prirneti-

Ii da se i nas dvojica kao vecina ljudi u podnevnom casu ne razgovara- 259 rno, nego da drernamo i da su nas ocarali zbog tromosri nasega duha,

oni bi narn se s pravorn podsrnevali i mislili da su se nekakvi robovi svr-

nuli k njirna na odrnoriste i da spavarno kao stado ovaca plandujuci

oko ovoga izvora. Ako Ii vide gde se razgovararno i da neocarani rni-

mo njih brodimo, kao brodari rnimo Sirene l, odmah ce nam se zadivi- b

ti i dati nam onaj dar sro su ga dobili od bogova da ga dele Ijudima.

XLI

Fedar. Irnaju Ii zaisra kakav? Jer, cini mi se, 0 tome jos nista nisam cuo,

Sokrat. Zaista, coveku koji voli Muze ne dostoji se da 0 takvim stvarima nista nije cuo. Prica se da su to nekad bili ljudi, u vreme kad se Muze jos nisu rodile. A kad su Muze dosle na svet i zabrujala pe-

srna, neb su se od tadasnjih Ijudi odusevili od rniline, tako da pevaju- c

Ci nisu mariti ni za jelo ni za pice, pa su pournirali i ne znajuci se. Od

njih se pororn rada rod cvrcaka l, koji je od Muza dobio raj slavni dar

da ne treba hrane kad se rodi, nego bez hrane i pica da odmah peva,

dok ne umre, i zatim da dode k Muzarna i da ih izvescuje koji od ovdasnjih Ijudi koju postuje. Terpsihoru, na primer, izvescuju 0 onima

koji su joj odavali postu igrorn, da im bolje ornile, a Eratu 0 onima ko- d

ji su je postovah ljubavnim pesrnarna, pa tako i ostale 0 onom cime se kojoj odaje posta, A najstarijoj, Kaliopi, i najblizoj posle nje, Uraniji, saopstavaju one koji svoj zivot provode baveci se filosofijom i posru-

ju njihovu rnuzicku umetnosr, jer ove se od Muza najvise zanimaju ne-

born i bozanskirn i ljudskim govorima, i njihov glas je najlepsi. S mno-

gih razloga, dakle, zaista treba 0 necernu govorimo i da ne spava-

mo oko podne.

Fedar. Dabome, treba da govorimo.

XLII

Sokrat. Ono, dakle, sro malopre naumismo razmorriti, kako e

dolikuje da se govori i pise j kako ne, treba da razmatramo.

Fedar. Oeevidno .

2t

I:

Platen

FEDAR

11

govara.

istine niti irna niti

Ti su nam razlozi porrebni, Sokrare; dovedi ih, dakle, 1

ovarno i ispiruj sra i kako govore.

Sokrat: Prilazire, blagorodni pitornci, i uverite Fedra, oca lepe

dece! da, ako se ne bude dovoljno bavio filosofijorn, nikad bid

ni sposoban da govori rna 0 cemu. Neb yam Fedar. Pitajte.

Sokrat. Ne bi Ii, dakle, uopsre besednisrvo bilo vodenje

duse recirna, ne samo na sudilisrirna i svima drugim javnirn ma nego i II privatnim krugovirna, i to isto kad je tei: i 0 malenim j 0

velikirn stvarima, i lep glas koji ono, pravilno primenjeno, stice nije ni- b

malo veci, bile u pitanju vazne i11 neznatne srvari? IIi kako si ti 0 tome slusao?

Fedar. Ne, Diva mi, nisarn sasvirn tako, nego ponajvise kako se umesno govori i u parnicarna , i kako se govori 1I skupstinama.

nisarn slusao.

Sohrat. jesi dakle, cuo samo za Nestorova i uput-

stva-' 1I besednistvu, sto su i11 oni pred Iliiern u dokolici napisali, a za Palarnedova nisi cuo?

Fedar. Nisarn, Diva mi, ni za Nestorova, osim ako Gorgiju-' ne c

gradis nekakvim Nestororn, ili Trasirnaha+ i Teodora5 nekakvim Odisejern.

pa prouCio bra, kakav

je sejalo? .

Pedar. Bar ne

XLIV

sasvim dolikuje.

Sohrat. Mozda. Ali ostavimo ove, nego reci mi ti vim a rade parnicari? Ne prepiru Ii se, Hi sra da kazerno?

Pedar. Bas to

Sokrat. 0 on om sto je Da.

Sokrat.

na sudo-

i on om

je nepravedno.

nece onaj istim ljudima pojavi kao

uciniti da se ista srvar

kad nepra-

d

Pa da.

Platen

ovaili u

b

c

o

na

s

XLV

koju so-

od onoga

srno

Radije ista; ta sad a nekako prazno govorimo,

nernamo prikladnih primera.

Sokrat. I zaista se ciru, su oba-

dye a one daju primer kako bi neko ko poznaje istinu u svo-

besedarna zbijao salu sa slusaocima i zaveo ih. I za to, Fedre,

krivicu na ovoga rnesra 1. Mozda su nas, uosralorn,

i proroei pevaci nad glavorn, zadahnuli tim dahorn,

ja bar nernarn nikakva dela u kakvoj urnetnosti bude kako govoris. Samo razjasni sto kazes! Dede procitaj rni pocetak Lisijine besede!

Fedar. ,,0 mojim si srvarima obavesten, i cuo si kako mislirn da

nam je korisno ako se ovo dogodi. A se da mi se

ono sto molim, nisarn zaljubljen u Jer ljubavnici se kaju _"

Sokrat. U cemu, dakle, ovaj i neumetnicki po stu-

pa, 0 tome treba govoriri. Nije li tako?

jeste.

XLVI

Nije u

se u

bar to

au necernu ne (:ini rni se da razurnem smisao rvoga pitanja, ali kazi jos

jasnijel

Sokrat: Kada ko izrece

"zelezo" ili "srebro", ne rnislimo li svi

na

Jos kako.

Sokrat. A kad

se jedan ovarno, drugi ramo, i nismo li sebi?

zanosili i sami u

ovoga

115

b

PIaron

265

Pia ton

c

~ 'k . te ne rreba se nego se ne

"Fedre 1 So d~~ ! 'ktiku i ne mogu da sra je u srvari besednistvo,

eJ'u u Iple ..' bna znani b d

razum . zaro sto su imali sarno potre na znanja 0 ese -

a bog toga stanJa, y , ,Y' bi b v

z v' ' 'stili su da su pronasli besednistvo I se 1 uo raza-

nickoj vesnm, poml v'l' Y y, ili b

, v su druge uct I, ove na savrsen nacl11 uputi 1 U e-

vaju da su tlme sto , di 1"" y,' • , k

,v k k se svaka pOJe most na uver J1v nacm izgovorr 1 a-

sednisrvo; a a 0 vli a)' u u celinu, za tu rnalenkost trebalo bi da se sarni

ko se delovl sasta J . " ,"

" ,:::" postaraju u SVO)lm govonma.

nJIhOVl wde~lC~r . aista Sokrate, cini mi se da rako otprilike stoji stvar

Fe v~/ k ~ \ilJ'~dj uce i pisu kao besednisrvo, i meni se cini da

s umetnOSCU OJU k ' , , ki Y, b d ov '

'" k Ali onu umetnost oja istms 1 UCI ese rustvo 1 uvera-

SI isnnu re ao. kl bi mo je mogli steci?

, ' k ko I oda e IS krni Y

vanje .a k S mogutnoseu, Fedre, da postanes savrsen ta rrncar,

So rat. Yd v k i Y 0' , k k ' dr

, .ilici a moz a ca 111UZnO, St0J11StO onako ao 1 U .u-

stvar P? SVO) pI! 1, d ick bd bi

, '. ko ti JOe od prirode dana bese mC'a 0 arenost, 1-

glm oblasnma. a v Y , 0 Vb 0 1"

, v ' b ednik, ako se povrh toga Iatis ucenja 1 vez anja; a 1

~es zr:~me~XOv~ga bude nedostat~l~, u~oliko ce~vbiti nesavrser:-: A ~oako n sro , umetnOsti, to se, cnu nu se, ne snce na putu kojim, idu

liko u tome una .

Lisija i Trasimah. ~

F dar Nego na kom. ,

ek. 't ,x,1''ni mi se nesumnjivo, dragi moj, da ie Perikle od svih

So ra . L. d oV

o v'" postao u hese rustvu.

na]savrsem)!

Fedar, Kako to?

d) Osnovi besednicke umetnosti

d

e

LIV

k t Svima velikim urnetnostima treba ostroumlja i visoka

So ra . .V 'YI'" b '

, . odi jer ono uzviseno nus jenje J u svemu pro ojna sna-

umova~)a °lr~~e ulazi u njih, a to je i Perikle bio stekao i dodao svo?a. za~e ~ 0 ~'bdarenosti. Jer, kad se narnerio, rnislim, na AnaksagoJO} pn~~. nbo~ °t. kay on je, pun dubokih urnovanja i dostigavsi susti-

ru 1 kO)1 Je 10 a , k v. .

. b 1)' a 0 cernu je Anaksagora ona '0 opsrrno govono,

rna 1 ezurn, v ' •• '

nu u d PO U besednisrvo one sto 111U Je bilo korisno.

odan e pren~ 'I")

Fedar. Kako to 1111$ IS, Y' "" '

4 k t S besednickom umetnoscu srvar stop zacelo rsto onako )0 ra . -

kao i sa lekarskoro, ,

Fedar. Kako tor . ." " Sokrat. U jecinoj i u drugoj tfyeba razhk?vyatJ pnrodu, u ledno~

. d 1 a u drugoj prirodu duse, ako hoees ne samo navikorn 1

pnro ute a, u

FEDAR

123

iskustvorn nego vestinom da telo lekovima i hranom isceljujes i dajes mu snagu, a dusi besedama i utvrdenim poslovanjern da dajes recirosr koju mu drago i vrsnocu.

Fedar, Zacelo, Sokrate, stvar tako stoji.

Sokrat. Mislis li da je moguce kako treba poznan prirodu duse c

bez poznavanja prirode vasione?

Fedar. Bar ako treba u neku ruku verovari Hipokratu-, potomku Asklepijevica, ne moze se ni priroda tela poznan bez toga postupka.

Sokrat. On to s pravom tvrdi, dragi prijatelju. Ali osim Hipokrata treba pitati i razum i posmarrati cia Ii se on s time slaze.

Fedar. Priznajem.

LV

Sokrat. A ti gledaj sta 0 prirodi rvrde Hipokrat i pravi razum.

Ne treba li prirodu rna koje stvari ogledati ovako? Pre svega, da Ii je d

presto ili mnogovrsno one u cemu sarni hocemo da budemo umesani

i sposobni cia i drugoga takvim cinimo; zatim - ako je srvar prosta - ispitati kakvu snagu irna po sebi ili cia utice na nesto ili da prima cije uticaje; ako li ima vise vrsta, treba li ih nabrojiti i, kao ranije prosru stvar, tako isto razrnotriti svaku pojedinu: na sto ona po svojoj priro-

di utice ili kako i s koje strane prima uticaje?

Fedar. Tako se cini, Sokrare.

Sokrat. Posrupak bez toga bar bi licio na hod slepca; ali onaj e

koji se nekom stvari umesno bavi nikako se nece smeti uporedivati sa slepcem ni sa gluscem; stavise, ocevidno je cia te onaj ko nekoga urne-

sno upucuje u besednisrvo tacno mu objasniti pravu susrinu onoga na

sto ce besednisrvo primeniti: a to ce zacelo biti dusa.

Fedar. Da sta?

Sokrat. Dakle, sva njegova borba llperena [e na to; jer on tezi 271 da 11 njoj stvori uverenje. Zar ne?

Fedar. Da.

Sokrat. Prema tome, ocevidno je da ce Trasimah i svaki drugi koji revnosno daje uputstva 11 besednistvo, najpre sa svom tacnoscu dusu opisati i zorno predstaviti da Ii je dusa istovrsno jedinstvo ili je kao telo rnnogovrsna, jer to zovemo objasnjenjem njene sustine.

Fedar. Sasvim je tako.

Sokrat. A drugo, na sto i kako ona utice po svojoj prirodi i kakve prima uticaje j odakle.

Fedar. Da, da.

Sokrat. A trece, kad razredi vrste beseda i vrste duse i njihova b

stanja, ogledace uzroke, prilagodujuci jedno drugome i pokazujuci s

Platen

.••• 1;'011:·14'" se a druga ne moze l. U svakom slucaju, dragi moj, sto bude naCin razlagano iii govoreno nikad nece biti govoreno ili pi-

. drugo ni ovo. Ali sadasnji pisci udzbenika za besednistvo,

saI~O 1:1, lusao, lukavi su i taje, mada dusu sasvim dobro poznaju. Zakale sr tl Sgo na ovaj nacin budu govorili i pisali, nemojmo im verova-

Pre ne vk' 'I'

to, ,v po umetnie im pravi ima.

ti da Pl;Udar. Na koji to nacin?

S~krat. Same}e,Ci nije la~o reci; ~li k~ko treba pis~ti, ak,? neko , ,v po umetniektm pravilima koliko je god moguce, to cu kazati. u da Pl~edar. Govori, dakle.

LVI

Sokrat. Kako se znacaj besede sastoji u vodeniu duse, mora onaj

veli da bude sposoban besedr:-ik, mati, koliko vrsta ~usa ~ma., I~a ~o ~ k1 toliko i roliko, pa takvih 1 takvih, na osnovu eega jedni lJUih, a ~, ovakvi a drugi onakvi. Kad se to razredi, ima opet beseda

di postaJu , ka i k . k A kvi I'd' kvi

'. 'toliko vrsta, a sva a Je ta va 1 ta va. ova VI JU 1 ova VIm

tohkdO 1 as navedenog uzroka lako se mogu nagovoriti na radnje ova-

bese am, . vk

te a onakvi zbog te okolnosti tes o.

kve vr~;zume se, o_naj k~je to dovolj,~o s~vatio, i kad P?tom vidi ka-

var u praktienom ZlVOtu nalazi 1 desava, treba da ima snage da ~o s~ s~ poimanjem prati: inace mu nista vise ne korisre pravila sto ~e ?st~Ir::ao kad je ucio. A kad bude dovoljno sposoban da kaze kakav l,h l:o~~~ kakvim besedama ,uvera~a, i kad m~gne, ~ko rnu nek_o prise c, d ga do haja prozre 1 oceru: "Onakav covek 1 onakva priroda, stU pi.' ' ae tada bilo reci, sada se srvarno nalazi preda mnom, i njoj rre-

o kOJ?lJovakvim besedama na ovakav nacin da je nagovorim na ,

ba pnCl , , ' v d di k d b

k. d sve to vee una, pa JOS ume a pogo 1 pravo vreme a a tre a

- a ;'( a kada prestati, i kad opet mogne razlikovati kratke i ganubese : \eterane besede i sve pojedine oblike besede, i kad je za njih

d 1 ~ prilika, a kad nije, tada je uputstvo lepo i savrseno izradeno, po esnae. Ali propusti li samo nesto od toga kao besednik ili ucitelj ili a, _ n:J ipak ustvrdi da besedi pravilno, imace pravo onaj ko mu ne

PlSac, a Kako, dakle?", pitate mozda pisac, "Fedre i Sokrate, 6-

'1.' m" se tako?" Hi se treba drukcije pisanim uputstvom

III I va

d ,Y ;>

u bese nlstVO,

Sokrate, nikako biti drukCije, a ipak se zada-

ue Cini Sokrat. Istinu

i dole i ogledati [i se

svaku besedu treba okretati i gore laksi i krad put k njoj,

125

da se ne udara uzalud putern dugackim i krsevitim, kad se moze kratkim i ravnirn. Nego ako mas kakvu pornoc koju si CUO od Lisije ili od koga drugoga, secaj se i pokusaj je kazati.

Fedar. Sto se tice sarno pokusaja, mao bih, ali sada ovako ne umern bas nista da kazem.

Sokrat. Zelis da ja kazern koju ree sto sam je euo od nekojih koji se time bave?

Fedar. Da sta?

Sokrat. Govori se, daborne, Fedre, da je pravo da i kurjak - dobije svog branioca.

Fedar. Pa i ti postupi tako!

c

d

LVII

Sohrat. Oni tvrde: stvar ne treba nirnalo onako velicati ni izdaleka ie izvoditi dugackim okolisenjirna. jer, kao sto smo vee rekli, u pocerku ovoga razlaganja, bas nimalo istine 0 pravednim ili dobrim stvarima, iii i 0 ljudima koji su takvi po prirodi ili po vaspitanju, ne rreba u sebi da irna onaj ko zeli da postane odlican besednik. Ta nikorne na sudovima bas nimalo nije stalo do istine u tim stvarirna, nego sarno do

onoga sto se rnoze verovati. A ovo je prividno, i na to treba da obraca e

svoju painju onaj ko zeli da besedi pravilno. Jer, ponekad ne treba iznositi ni one sro se zaista dogodilo, ako nije verovatno da se zbilo, ne-

go same one sto liCi na istinu, kako u optuzbi tako i u odbrani, I uop-

ste onaj ko besedi svakako treba da kao racku za pravae uzima one sro

lici na istinu, a sa istinorn cesto da se oprosti, Jer, ako se to desava kroz

celu besedu, time su ispunjeni svi zahtevi umetnosti. 273

Pedal'. Isto si, Sokrate, izveo sto govore oni koji se grade da su umetnici u besedama. Ta setih se da srno se u predasnjern dotakli ta-

kve stvari; ali to se cini veoma vazno onima koji se time bave.

Sokrat. Ta bas si Tisiju sasvim tacno proucio. Neka narn, dakle, Tisija kaze i to da li on pod onim sto liti na istinu razumeva nesto drugo nego one sto se svida gomili.

Fedar. Ta sta bi drugo? b

Sokrat. Izumeo je, kako se Cini, mudro i u isti mah napisao ovo:

"Ako kakav slab ali hrabar covek izbije jaka i plasljiva i uzme rnu ogrtae ili sto drugo, pa ga zato dovedu na sud, tada nijedan od njih ne sme govodti istinu, nego onaj plasljivi treba tvrditi da ga onaj hrabri nije istukao sam, a ovaj treba dokazivati da su bili sami, ali da se uvek

drii onoga: kako bih se ja ovakav usudio da dirnern u onakva? A dru- e

gi neee primat! svoju plasljivost, nego ce pokusavati da neSto drugo

slaze i time ee mozda na neb naCin svom protivniku dati u ruke nepo-

Platen

d

bitan dokaz. Pa tako otprilike i u drugim prilikarna stoji stvar sa onim sto se umesno govori. Zar ne, Fedre?

Pedar. Pa da.

Sokrat. Ej! Cini se da je izvanredno skrovitu tajnu otkrio u svo-

jo] vestini Tisija Hi drugi bio ko mu drago i od~kle mu.~rago. Uostalorn, dragi prijatelju, treba li da kazerno ovom coveku III ne -

Pedar. A sta?

e

LVIII

Sokrat. Vee davno, Tisija, pre nego sro si ti dosao ovamo, bas smo mi tvrdili da je ovo sto liCi na istinu prionulo uz gornilu zbog sv?ga licenja na istinu. A sto se tice ~licnosti, po~~zali sm? malc:pre da ih svugde onaj ko zna istinu najlepse ume nalaziti. Ako ti zato ,sto drugo tvrdis 0 besednickoj umetnosti, slusali bismo, ako ne, verovacemo onome sto smo sada razlozili, to jest: ako neko ne nabroji prirodne obdarenosti onih koji ce slusati, i ne uzmogne predme~e ~azlikova:i ~o vrstarna i jednim pojmom obuhvatiti u s,:,akom ~oJed:nor~ sluc~Ju~ takay nikad nece biti umetnik u oblasti beseda koliko je to coveku moguce. Ate sposobnosti nikad nece steci bez velik~ ~apora. !' ovome ne treba da se izlaze razuman covek zato da govon 1 saobraca s ljudima, nego da moze govoriti samo ono sto se dopa?~ bog~vima, a, i na njihovo zadovoljstvo da u svernu radi prema SV?JoJ sn.azl. Jer, zaista, Tisija, - tako kazu ljudi koji su mudriji nego rru - onaj .~o una ~ameti ne sme misliti na to da ugada onima koji zajedno s num robuju, osirn uzgredorn, nego gospodarima dobrirn i dobra porekl.a 1. Stoga se ne zacudi, ako je okolisenje dugacko jer radl veli~.ih s:van treba ok.olisiti, a ne kako se tebi cini. Zaista ce, kao sto UCl nase posmatranje, ako neko ushte, i ovaj drugi uspeh najlepse poteci iz onoga. .

Fedar. Cini mi se da je prelepo govoreno, Sokrate, kad bi ko sa-

rno bio sposoban za to. . .

Sokrat. Ali lepo je da onaj ko se predaje lepu poslu 1 pretrpi one

sto mu padne u deo da trpi.

Fedar, }os i kako.

Sokrat. Dakle, 0 umemosti i umetnickim nedostacima u bese-

denju neka je dosta.

Pedal'. Razurne se.

Sokrat. 0 podesnosti i nepodesnosti pisanja, pod kojim bi uslo-

vima one bilo dobro a pod kojim nepodesno, preostaje jos da govori-

mo. ne?

Pedal'. Da.

274

b

FEDAR

2. Sta se iziskuje od pisanja s obzirom na prikladnost

LIX

Sohrat. Znas li, dakle, kako eeS bogu najvise ugoditi svojim pokazivanjern besednistva na delu ili svojirn ucenjern 0 besednistvu?

Fedar. Nikako ne znam. A ti?

Sokrat. Mogu pripovedati bar jednu pricu starih, a istinu znaju sarno oni. A kad bisrno je sami nasli, da li bismo tad a jos sta marili za tuda mnjenja?

Pedar. Smesno pitanje! Nego one sto velis da si cuo, kazuj. Sokrat. Cuo sam, dakle, da je kod Naukratije ' u Egiptu bio neki od tamosnjih starih bogova, kome je posvecena i sveta ptica, koju nazivaju ibis-, a samom bogu ime je Teut3. Ovaj je prvi izumeo i broj i racun, geometriju i astronomiju, a osim toga i igru na karnicke i na koch, i naposletku i pismene znakove. A kao kralj vladao je tada nad celim Egiptorn Tam4 u velikom gradu gomje zemlje, koji Heleni nazivaju egipatskom Tebom, kao sto boga nazivaju Arnonom. Tamu dode Teut, pokaze mu svoje vestine i rece da ih treba razdati svima Egipcanima.

Tam upita kakvu korist daje koja vestina, a kad ih je Teut redom objasnjavao, ovo je kudio, a one hvalio, kako bi rnu se kad cini- 10 da sto lepo iii nelepo govori. A mnogo je, prica se, Tarn Teutu 0 svakoj vestini izrekao i u jednom i u drugom pravcu, a to sve redom napomenuti bilo bi opsirno. Ali kad je dosao do pisrnenih znakova, rece Teut: "Ovo znanje, kralju, ucinice da Egipcani budu mudriji i da bolje parnte, jer je naden lek za parncenje i za rnudrost." Ali Tam odgovori: "Veoma dovitljivi Teute, jedan rnoze da proizvede vestine, a drugi da oceni koliko je u njima stete i koristi za one koji ce se njima sluziti. Tako si i ti sada, kao otac pisrnenih znakova, u dobroj narneri rekao suprotno onome sto oni mogu. Oni ce, naime, u dusama onih koji ih nauce radati zaborav zbog nevezbanja parncenja, jer ce ljudi, uzdajuci se u pismo, secanje izazivati spolja stranim znacima, a nece se secati iznutra sami soborn. Nisi, dakle, izumeo lek za parncenje, nego za opominjanje, a ucenicima nosis prividnu, a ne istinitu mudrost, jer kad postanu mnogoslusalice bez nasrave, uobrazavace sebi da su i sveznalice, iako su vecinorn neznalice i tesko podnosljivi u saobracaju, jer su postali nazovirnudraci a ne mudraci.

Fedar, Sokrate, lako ti smisljas price iz Egipta i odakle god hoces. Sokrat. A ljudi, prijatelju moj, u svetinji Diva dodonskoga rekose da [e prve prorocke reci izrekao hrast. Kako, dakle, tadasnji Ijudi nisu bili toliko mudd kao vi mladi, njima je u njihovoj bezazleno-

127

c

d

d

e

275

b

128

. bil dovoljno da slusaju

Sti 10 ,.

l' Ai' tebi valjda rnje s~e

1. Iv na to da li stvar

gledas samo .

Fedar. S pravom .51

.. k k ko govon

stop ona 0 a

Sokrat. Dakle: ?~aj

v • e 0 vestlnl,

vio neko ueen] ". v

ih kova proiZlCl nesto

ill zna

, azumeva

sti i zalSta ne r . .

• .' y ki drugl 5n11sao

imaju JOs ne

o cemu su pisane.

Fedar. Bas je tako.

Sokrat. Jer,,:,vo, tome ono zaista hCl nda

d rna kao a su

t JOe pre nal" , '

so, Isti Je

, eno cute.

stoJanstv. v

kao da nesto

vore , T gda

v to se govon, s\ a

ga s c '. svaka

. edanput naplsana, ,

] " ie ne razume]U

ma kO)1 J . ba gOVOriti,

zna s kime neb oditelja

zena uvek tre a r "

" bi pomOCl.

braniti Din se . 'sasvim

Fedar, I to SI

v I

Sokrat, A sta:

O na koii nacin sam

od ove? ,

Fedar, KOla

Sokrat,Ona

v' urne sarna

aa koji uci, a .

b

treba. "d Mislis na

Fe ar"

sana rec mog1a s

129

ko ie one za osam dana lepo u visinu poraslo, iii bi to radio radi igre i radi praznika, ako bi to uopste cinio; ili bi seme do koga mu je stalo posejao prema zernljoradnickoj vestini onde gde treba i bio zadovoljan ako bi one 5tO je posejao do osmoga meseca dozrelo.

Fedar. Tako bi nekako, Sokrate, postupio sa semenom do koga c

mu ie ozbiljno stale; a s drugim postupio bi sarno onako kako ti kazes, Sokrat. I hocemo li za onoga koji zna sta ie pravednost i lepo-

ta i dobrota kazati da za obdelavanje svoga semena ima manje parne-

ti nego li zemljoradnik?

Fedar. Niposto,

Sokrat. Dakle, nece ni to seme ozbiljno sejati kroz trstiku i u crnu vodu pisati recima koje niti mogu same sebi pomagati niti mogu istinu dovoljno nauciti.

Fedar. Verovatno je da nece.

Sokrat. I nece. Nego pismene gradinice, cini mi se, sejace radi d

igre i, ako uspise, pisace sabirajuci uspomene i za sebe ako bi dospeo

u zaboravnu starost, i za svakoga drugoga ko ide istim tragom, i radovace se gledajuci ih kako nezno rastu. A kad se drugi predaju dru-

gim zabavama, razgaljujuci se terevenkama i drugim slicnim uzivanji-

rna, tada ce onaj, cini mi se, mesto toga provoditi vreme u toj igri.

Fedar. Prema losoj igri, Sokrate, istices prelepu igru onoga ko- e

ji ume nalaziti zabavu u recima, pricajuci 0 pravednosti i drugim temama 0 kojima govoris.

Sokrat. Doista je tako, moj dragi Fedre, ali mnogo je lepsi, mislim, ozbiljan rad kad neko, sluzeci se dijalektikom, odabere podesnu dusu i znalacki sadi i seje u nju reci koje mogu da budu od pomoci i same sebi i onome ko ih je posejao, i ne ostaju jalove, nego donose ploda, iz koje-

ga u novim srcima neprestano izbija nov usev, koji predano dobro uvek 277 odrzava besmrtnim i onoga koji ga ima cini blazenim koliko god je co-

veku moguce da to bude.

Fedar. Ta to jos mnogo lepse govoris.

3. Resenje pitanja kad je pisanje prekorno

LXII

Sokrat. Sada, naposletku, Fedre, mozerno resavati ranije postavljeno pitanje, posto smo se u ovom slozili,

Fedar. Koje?

Sokrat. Ono koje smo hteli da vidirno, pa smo dospeli ovamo:

to jest da ispit.ujeI?o, Lisiji ucinjenu za~erku 0 pi~anju beseda, p~ i sa- b

me besede koje bi bile pisane po pravilirna, a koje van pravda. Sta Je,

pak, pravilno, a sta nije, cini mi se da je dovoljno objasnjeno.

Platon

no

c

Fedar. Zacelo. Ali podseti me i_Os, je,danpur ~ak,o., '

Sokrat. Pre nego rna ko poznaje Istm~ 0 pojedinim srvarima 0

" ovori Hi piSe, i pre nego se osposobi da svaku stvar samu od-

kOJ:rna gosle odredenja opet ume da)e ,rast,?;vi na n!ene rodo,ve sve do redl',a p t vlj'ivosti; i pre nego na 1St! nacm pronikne u pnrodu du-

graillCe ras a di i d V> d ' ' b d

, • " od koji poje inoj USlO govara, 1 potorn svoju ese u ~a-

se rrazecl r i d v' d ' '

, , ' desava rako da mnogostranoj USl aje mnogostrane 1 s njo-

stavlJa 1 u saglasne besede, a prostoj proste, pre nece biti sposoban

e u svemu ", . lia rod b

m 'Ian nacin kohko je od pnrode dano uprav ja ro om ese-

da n~ pravl ku ni za nagovaranje, kao sto je to celo nase dosadasnie

de ru za poU ,

, avljanje utvrdtlo,

raspr Fedar. Dabome da se to tako otprilike pokazalo.

d

LXIII

Skat A sto se opet rice pitanja da li je le po ili ruzno govoriti , ,? r k~J'im se okolnostima pritom zasniva neka zamerka ili ne,

i pisan, 1 na 'I v' v 1

"1: ukratko objasm 0 one sto Ie receno rna opre -

nile 1 to. K ' -,

F d ojer

S~k~~~. Ov~: bilo da je Lisija ili ko drugi ikad ne~to napisao iii

'sao privatno ili javno kao zakonodavac, kao pisac kakva po~u_~~ naplredmeta misleci da je u njernu neka velika pouzdanost i jashtl~ og P za pisca sramota, rekao mu to ko iii ne rekao. Jer, ko nista DOca, to i na j' avi ni u snu 0 pravdi i nepravdi, 0 dobru i zlu, taj se za-

ne zna ru 1 'I h 1'1 '

, zVe oteti prekoru srarnote, rna ce a gorm a po va 1 a njegovo

isra ne mo

ponasanje. v

Fedar. Zacelo ne moze. y",

S krat. Ali onaj ko smatra da u reci pisano] rna 0 kom predrne-

oraoda bude mnogo igre, i ,da nik~d nijedna rec, bila,ona ~i~ana tu m il bez njega nije dostojna velika truda da bude pisana III go-

u mettu 1 1 'k b d 1 koi b ' "

k 0 sto su rapsods e ese e, oje se ez umetnutog ispmva-

vorena, a di iav nezo d ib I'

" ke govore samo ra 1 nagovaranja, nego a stvarno naj 0 Je

nJ~ : p~~, sluze sarno kao sredstvo podsecanja onima koji znaju; a da tabe vrotiv ;amo u onirna koji se uce i govore radi ucenja i stvarno u se, ynap~Vo o'pravdi i lepoti i dobroti, pojavljuje one sto je jasno i savr- 9uSU Pd1SU tOJ'no rruda; i da sarno takve besede covek treba nazivati u

seno 1 os . d ' '

ku ruku svojom pravom ,ecom: ponaJPr,e onu u n),emu samo~e,

ne b' DJ' emu nasla kao njegov izum, zanrn one koji su se kao nje-

ako 1 se u h d ' v' dil d ' d v

'" ci i sestre u isti rna na ostojan nacm ro 1 e u rugirn usa-

ru potom , , F d v" d d I' k

mao a ostalih se kloni, ~ taly mlll~ed' ebre, cmi a pr~ dstavk!a ona av

uz;r s kakvim bismo [a 1 _tI ze e} ,avo, a pvostan~n:o Je na I.

Fedar. Bas to isto 1 ja hocu 1 zelim sto kazes.

e

b

ZAVRSETAK. PISAC I FILOSOF. l\10LITVA

LXIV

Sokrat. Neka bude, dak1e, vee dosta nase sale 0 besednickim stvarima; pa ti idi i govori Lisiji da smo nas dvojica sisli k izvoru i prebivalistu Nimfa, i tu culi glasove koji su nam naredili da se Lisiji i ako jos ko drugi sastavlja besede i isto tako Homeru i ako je jos ko drugi spevao pesrne s rnuzickom pratnjorn iii bez nje, trece S010nu i svakome ko je u politickim besedarna, nazivajuci ih zakonirna, napisao spise, kaze ovo: ako je to sastavio znajuci kako stoji istina, i ako se moze braniti kad pode na saslusavanje 0 onom sto je napisao, pa je sam kadar svojom usmenom besedom pokazati da je njegova pisana beseda losa, takva coveka ne treba nazivati imenom kakvirn se zovu ovi, nego po onome cime s~n ozbiljno zanimao.

Fedar. Kakvo mu, dakle, ime dajes?

Sokrat. Nazivati ga mudracern, Fedre, to se bar meni cini da je suvise velika stvar i da same bogu dolikuje. Ali, ili prijateljem rnudrosti ili necirn slicnim: s time bi se on sam pre slozio, a to bi mu i bolje dolikovalo.

Fedar. To bi stvari sasvim odgovaralo.

Sokrat. Zar neces opet onoga koji nema niceg dragocenijeg nego one sto je sastavio ili napisao posle duga okretanja i gore i dole, spajanja jednog sa drugirn i brisanja, zar neces toga s pravorn nazvati pesnikom iii piscem beseda ili piscem zakona?

Fedar. Dabome!

Sokrat. To, dakle, kazi svome prijatelju.

Fedar. A sta? Kako eeS ti uraditi? Ta ni tvoga prijatelja ne treba rnimoici.

Sokrat. Koga to?

Fedar. Lepoga Isokrata-! Sta njemu poruciti, Sokrate? Sta

cerno reci da je on?

Sokrat. Jos je mlad Isokrat, Fedre. Ali sta ocekujern od njega, kazacu.

Fedar. Pa sta?

279

c

d

e

L' .. ine besede, i da je sliven od

1,' lStJl d bi

I: cudo hilo ka 1 on u , ,.

bi k 0 i sada, kao decu ostavio iza sve one kOJ! su se

besedama a pa ako se ni time ne bi

, 0 ga neki hozanski jer od prirode, prijatelju moj,

pov~usi ~rta. C?vo, dakle, ja od o~d.~~njih

u "ujem Isokratu mojemu ljubimcu, a t1 one LIS!]l kao

bogova porue

svojem;-dllf. Tako se dogoditi. Ali hajderno, jer je i. omara ~o?ustila. ek t· Ne dolikuje Ii da se pre odlaska pornolim ovdasnjim boSo rai.:

'rna'

gOVl . dar Da naravno!

~e k ~ 0 'dragi Pane i vi drugi bogovi koji ste ovde, dajte mi da Sl~ r~;~utra, i da se sva moja spoliasnjost slaze s mojin: unutra~u.~em obioama. Da bogarim ~~atra~ mudraca: A zlata ,da imam tosnpm olik ni oositi 111 vozin ne bi mogao 111ko drugi nego sarno liko ko 1 0

razbor~reba li nam iOs nesto drugo, Fedre? Ja sam za dovoljno

1110lio. Fedar. 1 za mene rnoli to isto! jer prijateljima je sve zajednicko.

Sokrat. Hajdemo!

ODBRANASOKRATOVA