NAKLADNIK

PISM.A
I
I

,I
UREDNICKO VIJECE
v "

: .~
-1

Josip Bratulic, Ante Cagalj, Trpimir Marie, Mihovil-Bogoslav Markovic, Andelko Mijatovic, Darko Mimica, Vinko Vukadin

M A·G J A -R O. L AC A H
od

DJELA Dra ANTE STARCEVICA 6. PISMA MAGJAROLACAH, 1879. - PRESLIK, 1995. ZA "NAKLADNlKA
Slavica Marie

AI STARCEVICA
,

UREDNIK
JosipBratulic

NAKLADA
3000

TISAK
TISKARA »VARTEKS« VARAZDIN
1995. ISBN 953-6490-05-6
SUSAK

TISKOM I NAKLA.DOM PRIMORSKE 1879

TISKARE

".

c.
~,

..

'~

-}

,..

..

'. "Y-''s'
(_

I. DEL
r:
.-~'

_./
"

;,

.\

. Na itioca.
Dr. Matok kaza Eugenu Kvaterniku i meni da nije dopusten]a izdavati politick! tjednik, i da [e razabrao da svaki spis, sto bi ga mi u stanovite roke proglaslvali, periodicnim smatrati budu, i zato ustaviti. Na to E. Kvaternik predlozi, i nas dva pristadosmo, da izdajemo na svezke, Zovnuti predplatnike na stanovit broj arkah, pa neka izlazi kad-ko] svezak. Radimo kako mozemo. Sada nastade tezkoca. Dnevnik, jos i tjednik, podnasa okratke clanke. Spis kratak lakse 'se cita. Svaki dan donosi novicah. Dade sesitnjariah uplesti. Cestje citajuc, bolje se prima i pamti. . . A dugacke razprave nenavlace na citanje; obcinstvo im nije viklo; znanstvene preredki razume, jos redji za nje mare; ·ovecje pripovedke, bile i najbolje, predugackim cekanjem i prekasnim. nastavlianjem ubijaju zelju citav . .

o'

IV
telja; derzavne prepirke i stvari bljutave su, nad-a sve kod nas; druztvena zivota, vredna protresivati, neima; glumnica je ruglo; 0 drugih umitjah ni govora; knlfztva neima, viadajuce cerckan]« nije van placena sramota; 0 gospodarstvu nitko ni nesanja. Dakle sto da ptsemo u svezke? Cime da napunimo prostor sto nam od suhoparne politike pretecer _,~ Nakon dugacka razpravljanja kazem moju >zadnju: da plsemo .pfsma Slavoserbah." Tu se dadu prikazivatf'-s-koKOvi, cutenja, zelje, cud, sverhe, sredstva, narava, nacini, znan]e: celo zivlenje njihovo. To pisanje ima biti verno, istinito slikanje, ima nositi zapovedi pastirah, zapovedi zvonarah iii gonclnah, izvestja kerda, itd, imora propustati osebnosti, ove bo su znak herdje, bilega Slavoserba. Neizustih, oba se uzprotivise. "Koja grubost! Kakova su to imena ?" - Imena koja posve dolikuju stvarim na koje se protezu. .Kao navlas, jos neotesanie! Ljudi da su stvari!" - To od mene necuste i nebudete cutt, Ljudi su Ijudi, a stvari su stvari. Ime
v

v
.Slavoserb" etnlcko je za tu pasminu, ono se nikakovim drugim lmenom neda dostojno zameniti. A imena pastir, goncln, zvonar, kerdo, pristoje da nemogu bolje i herpi i ravnateljem, "Za negubiti vreme u pravdanju, okanimo se toga razglabanja. Obazirimo se na politiku. Mislis-li da pisuc 0 tom, i pravopisom kojim se nitko nesluzi, budemo dobiti cltateljah, i primamiti Slavoserbah, za-da se uce i poprave ?" - Neznam sto drugi misle. A da bi [a sto takova mislio iii snovao, ja bi se odmah svratio k miloserdnikom za-da me do smerti
cuvaju,
v •

'I

Nasekoste 0 saderzaju pisanja, 0 naclnu pisanja, i 0 vabljenju citateljah, budi receno Slavoserbah. Evo kako mislim 0 tih stvarih: Synesij zabilezi ovo: egipatski popi nedadu nepopom graditi slike bogovah, za-da delo nepromase, nego ih sami popi otalno grade u svetoj spilji. Tu imaju skrovne krugle, koje da vidi prostota, jadila bi se. 'Prostota bo zabacuje sto je najrazumljivie, i hoce joj se cudesnlh lazih. Drugacle nemoze ni, biti, buduc je prostota.

VI

VII

j.

Bez citateljah nemoze se spis uzderzatt. To je istina, i posve u redu. Ako obcinstvo netreba nasega nauka: cemu, komu-li bi ptsali! Ali slorismo se da nam vise stoj i do kakvoce nego do kolikoce citateljah. Neptsemo za ugoditi citateljem, nego plsemo da ljude, koji mogu i hoce zlo ostavit i na dobro pristati, od onoga na ovo krenemo. Dakle nami vise vredi pet postenlh, radinih, razumnih citateljah, nego pet milionah Slavoserbah. Nu . bilo citateljah i mnogo, nernojmo se njihovim brojem obsenjivati. Nemojmo misliti da ce se svi, iii vecina, ill mnogi za dobro zauzeti. U stotini ja neracunarn na dva. . Koliko ljudih etta, gleda-li predstave 0 zlocah i zlocincih, pak itako koliko ih se time popravlja ? Ljudi bo u citanju, slusan]u, gledanju onih prizorah .traze vecinom sarno nasladu, pak ostaju pri svojoj. Ako opisemo Slavoserbe i druge .stvari kako treba, da ih citatelj pozna, mi smo nase ueinlli. Sto se tice nacina pisanja, jezika, izgovaranja, ja se derztm, koliko znam i mogu, nase osamstogodisn]e knjige, i s te brazde nebudem nikada krenuti. Osvedocen sam da Slavoserbi bez razloga nerokcu i nebleje; da

VIII

IX

su oni na to primorani; da je sverha njihovu poslu nagerditi i time omraziti hervatski jezik; da njihova cerckanja, bez obzira na drugo, nemoze izgovarat ni Nemac, toliki neotesanac. Osvedocen sam da umiljatost, ugladjenost jezlka, premnogo vredi kod narodah, ter po tom, sudim, da bi danas, izuzev prostotu, sva Europa znala englezki, kad bi ovaj jezik imao slast koju ima talijanski. ja mogu jisti kruha od svakoga zita, i od zobi, znam bo od zobi nemoze biti van zobenica; ja mogu citati razlicne jezike, i nemacki, znam bo da jezik barbarski nemoze biti van barbarski. Ali ja nemogu jisti ni senicna kruha ako nije pripravljen kako valja, nemogu citatt spis u ,nijednom jeziku, ako nije sklatan prema naravi njegovoj:_ Dakle, - ja eu gledati pisat tako da me citatelj razumi, i da mu nevredjam uho, ako mu je ikoliko otesano ter prevec neklapa. Napokon, 0 Slavoserbih koje mislite predobiti. Oni su suzanjska pasmina, skot gnjusnii od ikojega drugoga. Uzmimo u coveku tri stupnja saversenstva: stupanj zivotinje, stupanj razbora, i stupanj uma, dusevnosti, Slavoserbi nisu podpuno dostignuli ni

najnizji stupanj, a iz njega nemogu se dignuti. Oni neimaju svest; oni neznadu kao Ijudi citat: njih se nikakav nauk neprima; oni nemogu biti bolji ni gorji nego-li su; oni su, izuzev okretnost i prepredenost koje daje vefbanje, svi u svemu posve jednaki ; oni 0 sebi, bili siti, bili gladni, nemogu mucatni lajat, mirovat ni skakat, nego se u svemu vladaju kako im njihovi pastiri odredjuju. Njihovi zvonari budu nas spis pod tudjim imenom derfat i citat marljivie nego itko drugi, i jer neimaju razuma,· oni ce ga svojim pastirom dostavljat i od njih naputke pitat, a zabraniti ee ga kerdu, ter svi slozno budu mucat 0 njemu,i radit da on nedojde u veliku javnost, i dapropadne. Nesmidu bo spis hvaliti, jedno jer im je proti naravi i teznji, onda jer bi svoje kerdo .tzgublll. Nesmidu spis ni kuditi, jer svatko, ikoliko razuman i posten, zna i derz! da je najbolje ono na sto oni najvecma vicu. Dakle i kudenjem bi sebi skodili. Dr. Matok ocitova da su mu mnogi Slavoserbi kazali, da oni ovako rade zato jer se na nje vice, i jer ih "Zvekan" slba nemilo. Zato, predlaze okanimo se vikanja i kudenja.

x
ja .cu mu: ima stvarih koje govorit ni slusat nepristoji se nami ni varni. Tko je Slavoserbe karao do "Zvekana" , tko-Ii danas na nje vice ? A nisu-li o!li uvek radili kako i za "Zvekana" i sada ? Sto bi vi rekli da yam tko kaze, da su tati, razbojnici, u obce zlocinci, zato opaki jer ljudi vicu na nje i na njihova dela? IIi mozda mislite da bi zlocmct bili bolji, kad bi se 0 njih mucalo, ili kad bi ljudi nje i njihova dela hvalili ? E. Kvaternlk zabunjen upita me: Salu na kraj, mislis-ll kako govoris 0 Slavoserbih? Znam da rado sale zbijas, Odgovorim: kada nisam za salu, nlsam zdrav. N~ kad se radi 0 poslu nakakav se sp.ravljamo, nije mi do sale. Dakle slusa] i pamti. Neima istine 0 kojoj bi ja tverdje bio osvedocen nego-Ii sam 0 tomu sto yam kazah o .Slavoserbih, ja nisam tako siguran da iz togaviZleta nebude konja, kako sam siguran da iz Slavoserba nebude ni najherdjaviega coveka. Pokazem na vizle koje se, kolik kudelja.. kraj nas valjalo. "A derzis-li da medju njimi neima razlike?" - Osim one koju kazah, neima. Da se podpuno razumimo. Znas da je razlike n. pro

XI

medju englezkom i medju turopoljskom svinjom, itd. Tako je i kod Slavoserbah. Ovo je smetje suzanjah Europe, Azie i Mrike. Nu svi su Slavoserbi za sufanjstvo, za svako zlo, za svaku herdju, po naravi onako, kako n. pro sve. svinje za blato. Da se sbroje sve opactne svih zloctnacah Lepoglave, one nebi dal~ tr.i postotka opacinah sto ih u potaji snuje, I u sgodi cini najboljl, naipostentl Sla~o~erb.. Ako to necete derzatt za nedvojbenu istinu, VI se budete vazda nalazili prevarenlmt. Na to. ce mi ~r .. Matok: ako su po naravi ovakovl, nemozemo im ni zameriti nemarimo se cuditt. .' Odvratim: da cujern da su koga svinje raztergale, ja se nebi ~cudio, i nebi im zameravao. Aliod.tuda nesliedi, da netreba svlnjam na put stati, za-da nemogu liude drapati. Znate da se nejagmim na taj posao. Ali k~d . kazete da mogu stogod koristna napisatt, neka bude; nu svakako treba da budemo na cistu prije nego-li se odtisnemo. Dr. Matok kaza da je kod nas siromastvo premnogo krivo, i pozva se na poznanu iztocnu poslovicu. ja odgovorih: poznate kod nas Ijudih koji

XII

XIII

nisu imali nikakovu placu, ili je bila od nekoliko stotinah forintah. Znate da su ti ljudi dobili place od vise tisucah forintah. Ni oni koji su te place vise godinah brali, ni koji ih jos beru, neimaju vise nego su odprie imali. - To ce reel: ljudi kod nas nezivu razumno, nestezu potrebe, netrose koliko treba, nestede, nego koliko dobivaju, toliko, drugda i vise razsiplju. Na taj nacin bili bi siromasi i milionci englezki. Da bi zivili kako treba, mi hi bili prebogati. E. Kvaternik opazi da se slazemo sarno u sverhi, a da to nije dosta. Prouclmo, rece, sve ove okolnosti i tezkoce prie nego-Ii se .damo na posao tako zamasan, Sledeci put upitase me ona dva kako razumim nasu sverhu, nasa sredstva i nase pomocnike, Odgovorim: sverha mi je poduciti ovaj narod, da se osvesti i da za se radi; sredstvo mi je pisanje; pomocnlk mi je ovaj isti narod. Svagde drugde narod se u pogledu svoje narodne osebnosti osvestio, on zna da skupa spada i da prama inorodnikom stoji kao jedinac. Svaki drugi narod ima [ednu glavnu misao koja ga u svemu vodi. Ni drugde se

narod mnogo nebavi politikom, nego pozna svoje ljude i njih se derzi. A vodje naroda, bili sebicni kako mu drago, uvek vodi dobro obcenito, Ima Francezah, Talianah, itd. ima u svakom narodu ljudih koji zele vecju iii manju meru slobode; drugacii ustav, drugaciu vladu, drugaciega wladara, itd.; nu osim kod nas neima ljudih koji bi svo] narod, svoju domovinu, i sebe iste, svakomu podlozili, izdali. Nas je narod kroz vekove varan, zamamljivan i tlacen, i to uvek neposredno od svojih sinovah. Tomu je posledica da ova] narod skoro nemoze razabrati dobro od zla, svojega prijatelja od svojega neprijatelja, i da se nemofe svojski za nisto zauzeti, nego serne kamo ga jacji porene, bez-da ikomu veruje. . Vidite-li" kako Zagreb slavi dva, kako-li prima tretjega najvecjega zlotvora ovoga naroda? Kad tako biva u puku koj bi mogao i morao stogod svestit pameti imati: kako da bude drugde? Svagde drugde narod pazi i stuje sarno one koji su njemu sto dobra ucinili; , .kod nas stu]e .one koji su njemu skodili a tudjincem koristili. Na koga da racunamo? Plemstvo je neznalica, raztrovana, raz! .

i"..

XIV
sipna, lena, sebicna; gradjanstva neima, ovo sto se njime broji, osim da je u svemu kakovo i plemstvo, jos je poverh sve herdje i siromasno; inteligencie, u koju brojim sve sto nespada u one dve herpe, ni u seljane, inteligencie nije, a ovo sto se njome smatra, u svih zlocah nadrnasu]e one dve herpe, ter je u zivinstvu prepredenia i na svako zlo najberz]a; seljani su prijetni za sve sto je dobro i uzviseno, ali neuki, progonjeni, potlacenl, U tom obcinstvu imaju vlast Slavoserbi. Sada pazimo: dokle god budu Slavoserbi vlast imali, ovaj narod mora biti ovakov kakov je: a dok je ovakov, on nemoze k sebi doci ni Isto dobra raditi. Tko moze pomislit da ce Slavoserbi dopustit, a kamo nastojat, da se narod prosvetli, nauci, oiact, kad oni zivu bas iz njegove - ludosti, herd.je, slaboce? To nam je obcinstvo kojim i s kojim imamo raditi. A pisan]e je najherdjavie sredstvo, osobito kod nas, gde obcinstvo eitati nezna, neima za sto pribaviti si pisanje, nerazumi sto cita, nemoze razmisljavati 0 stvarih koje eita, i za nje nemari, pak nemoze slediti ono sto

xv
mu se dopadne. Zivom reeju, izgledom, dalo bi se udnitt u godini vise nego pisanjem kroz vekove. Ona dva, zacudiena i kao prestrasena, odskocise od mene. "Sta, dakle, toliko drzis do pisanja, do novinah, a Sieyes rece da je sloboda tiskasesto cutilo zadanasn]e narode; a glasovit Englez rece da ce narod slobodnim tiskom sve ostale slobode lahko i berzo izvojevati; a Canning rece da u Englezkoj pol godine vlada sabor, drugu polovicu tisak. Sreca da tu nespodobu nekaza pred kim drugim nego samo pred nami." - Sto su murrmtsltlt tisku prlpisujuc mu onako a" cudesa, neznam; nu ako su mislili sto vi idite iz njihovih recih, oni su istim pravom mogli reel da zvona vatru gase. jer kad zvona udare na vatru, ljudi se dizu, kupe, rade, ter pozar ugase.i.Ali bez Ijudih i gasenja zvona neucinise nlsta nego izgorise, stopise se i sama: - ona samo opominju ljude. Upravo je tako i sa tiskom, s novinami, s pisanjem. Gde narod pazi na svoje stvari, gde je zauzet za se i za svoje, tu- novinari, pisci, bdiju nad narodnom svetinjom, pak jave dok se sto dobra iii _zla pokaze," iii samo pri-

0t:'

XVI

XVII

pravlja. Na to se narod sastaje, svetuje, razmislia, i dale za razumeti sto je njegova volja. Po tomu derzaniu narodah vladaiu se vlade i vladari. A gde narod gine u neznanju, u nemarnosti, u herdji, tu je uzaludu pisanje, i svako opominjanje. Nezaboravimo da gledamo narod probuditi, k svesti .privesti. Ako se to postigne, . za drugo je sve lahko. Ali medju tim moze naroda sto i sto putah nestati. Danas se naglo zive, jos naglie umire. Drugi bo su narodi daleko odmasili, i kose oko sebe sve sto nije dosta jako. "Sto ti se cini, ima-li nas narod dosta jakosti za ziveti?" ---"- Zagonetka je svaki covek, i tim vise svaki narod, a covek, narod, ··pokvaren, upravo je otajstvo: iz njega mofe biti svasto i nisto. Kod ovoga naroda ja nalazim prevec bilegah koje slute na propast. U njemu se do tudjinacah vise derzi nego do sinovah domacih, u njemu se vise mari za tudje nego za svoje, u njemu se treba vise neg se ima, u njemu se hoce vise uztvat nego radit, u njemu se neveseli nad napredkom ni nad ljudi napredka, u njemu se nepazi na dobro ni na zlo, na posteno ni na neposteno, nego sarno na ono

sto je taj cas koristno, njega se prima nemacki jezik, a takov narod meni se cini kao zemlja koje se guba uhvatila. Kada cujem zensku govorit nemacki, odmah znam tko je; pak itako vise stoji odgojenje puka od njih nego od muzkaracah, Da dojde Tibetanac i da govori 0 hervatskom jeziku, 0 povesti Hervatah, njemu bi se vise verovalo nego Anti Kuzmanicu iii kojemu Hervatu. Da se zarate dve derzave u Azii, taj bi rat Hervate vise zanimao nego ih zanima stanje njih i njihove dornovine. .Dakle sami znaci smerti! jesi-Ii zaboravio jakost nasih seljanah u saboru god. 1861?" - Nisam zaboravio, i znam, da Rimljani . u nijedno doba svojega zivota nebi bili odoleli onakovoj navali kakovoj .odolise oni nasi seljani. Ali pazi: god. 1865. njih ni jedan nije dosao, hocu reel nije pusten u sabore U takovu je stanju nas narod, ~da mu nedadu nista sto bi on hteo, a on je i preslab, i nezna pokazati svoju volju. Nemojmo ga kriviti, jer tezko da bi drugi narod na njegovu mestu bio bolji; nu nemojmo se na-nj
2

XVIII

XIX

ni zanasati, nego poznajmo stanje njega i stvarih, pak se po tomu ravnajmo. "Ako sbilja tako sudite 0 narodu i njegovu stanju, ja nedokucujern zasto nepriznajete da ste sdvojili. IIi kakovu nadu imate za uspeh vase i nase radnje? IIi cenlu raditi, ako nije izgleda na uspeh?" - Nadati se, dolikuje ludjaku, sdvojiti, dolikuje prevarenu ludjaku. Uspeh nestoji od mene, ni od nas, ni od nasega naroda sarna, i zato ja niti muse nadam ni nenadam. Bez obzira na uspeh, ja cu, koliko budem mogao, izpuniti moje derzanstvo. 0 tom se radio Ako stogod koristna napisemo; ako se ovo ikoliko uhvati nekojih mladicah; ako ovi kroz nevolje zivota ko] ih ceka, od onoga dobra stogod predadu svojoj detci Iuznasto]e u narod zasijati; ako Slavoserbe verno prl-' kazemo: ako i mi najdemo naslednikah na peru, i ako bolji uznapreduju na ovo] stazi; ako vee prie sve nepropadne; pak ako u vreme vasih praunuka, kazem Dru Matoku, - u ovomu narodu bude petdeset muzevah. osvedocenih 0 svetosti slobode i zauzetih za svoj narod - mi, nas tri i nasi drugovt;

!.

ucinismo vise nego-Ii su agitatori ikada uctnili. -......._ Na to se ona dva uzburkase i tezko' smutise. Svratismo se u gostionicu na veceru, i ( protegnusmo razgovor do u komad noel. Raz- \, pravljanje blase hladno, s njihove strane kao ! proti volji. Glavno se vertismo oko "pisal!l~ttJ' Slavoserbah. " ' /1fni\ tverdiahu da je ono sve sarno jedna nar~ hervatska pasmina, sto-god pomesana, kako i drugde; da je rnnoflna naroda u istinu bez znanja; da ~nogi,_Slav.~~e~~~_jto rade i zato da Ge uz istinu "I napredak pristati dok vide ove svetinje; da ce, dok se osvedoce, i drugi i Slavoserbi, ostaviti izdajice i izdaju pak pristupiti uz narod i uz njegove branitelje, itd. ' ja ostadoh kodmoje: da je hervatska") pasmina u prevelikoj pogibeli; da ee se ona ! tezkuoporavitl; da slavoserbsku pasminu, orudje suzanjstva i herdje, svi tudjinci negovahu, neguju i budu negovati; i to jer nijedan tu- _' djinac nebi mogao ovaj narod satert kakogaJ Slavoserbi saterse: da je isto, ucit! slav 0serb a iii vola; da ee Slavoserb, kako hocete, sve priznat, sve dopustit, i svakako govoriti,
*

xx
da Slavoserb, kada god izusti reci n a rod iii d 0 m 0 v i n u, iii s lob 0 d u ; iii budi koju dobru rec, iii je vee narodu naskodio, iii upravo gleda naskoditi; da bija za nje priderzao i to njihovo pravo ime, i za nas ono "Stekiis" kojim je nas nekoliko god. 1861. Makso Piskorac kerstio; da .ptsma Slavoserbah" nemoram upravo ja pisati nego da to mogu drugi, od mene vestlt, itd. . Nakon ove razprave, ostade na njihovu. Kad se opet sastadosmo, kaza nam Dr Matok da je rukopis za I. svezak .Hervata" okruzen, i nemalo dotiskan. "Kolike se prijavilo predbrojnika? Upita ga E. Kvaternik. - Oko tri sto. .Kollko je medju njimi slavoserbskih gonclnahr" Nastavi E. Kvaternik. Dru Matoku preko serdca utece posmeh: - hodite sa mnom kuci, pa da se sami osvedocite .. Jacu: dignusmo se setati, zasto bi isli iz kuce u kucu? : : Kazite sto znate, ni kod kuce nebude drugo nacl,
nu itako po svoju radit;

XXI

Tada ce Dr. Matok: "ni da bi jedan", i udari na sve gerlo u smeh. Nije druga, nista nekoristi, van dajmo -"pism~_avQs_erbih." Ali ne, jer je -:Z-ve'kili"------preporucio ime "Magjarolac", kerstimo ih ba-_ rem za sada, .ptsma Magjarolacah."

XXIII

Uvod,
ti si dobio "Ho d i d a veceramo, oklad, ja placam." Timi recmi nagovori me since prijatelj, i potegnu me u gostionu. Kad sednemo, dobijemo piti, i narucimo veceru, pitam ga: kakov je to oklad? Na to mi stade pripovedati sto sledi. "Seti se da si govorio pod oklad da ~~ Slavoserbi poklopac svakom loncu, da su svacu tko im sto dade iIi obeca i od koga se cemu nadaju; da -neznadu za razliku medju zlim i dobrim, da sve mere sarno po svojoj koristi. Naumih osvedociti se 0 tomu sudu, pak se uputim sa Slavoserbom u razgovor. Slusa] kako blase. "Do Hervatah i Hervatske neima kukavna naroda ni nesrecne zemlje. Ovaj narod nije za drugo van da cinl prie propadne ter da nebude sarno na nepriliku sebi i drugim.
v

Tu neima Ijudih, neima znacajah: neima ntsta osim herdje." To ste mi iztergnuli iz ustah i iz serdca. Tko vam je kazao moje polttlcko verovanje? Gde su tri Hervata, tu je barem pet mnenjah i stranakah u istom predmetu i pogledu. Hervati ludi i sebicni, menjaju se naglie neg primorsko vreme. Nas nekoliko stalnih znacajah sluzlmc ostaloj herpi sarno za smeh. S toga vam mi i terpimo. Hervatska vam je, moj gospodine, prava dolina suzah, pravi pakao na zemlji. "Videti je da se Austria oporavila. Ustav ju, osobito s onaj kraj Lajte, ojacio; rajsrat ce ju preporoditi, u njemu bo je vetina naprednjakah." Tako vam je. Tamo je kultura i bogatstvo. Ali mnogi nasi nece da to vide. ja sam uvek govorio da nam je sarno jedan spas, i ta]: derzati se rajsrata. .Dok se Austria zapomogne, u njoj ce clnovnict i druga gospoda dobro stajati. -. "Magjari su uberdili kako valja. Oni su prevarili, bolje rekuc nadmudrili Austriu; oni se preuredjuju premudro; oni rade 0 napredku, 0 blagostanju.

XXIV

xxv
prevec novaeah; ali Talia ima novea, iter koliko. A bogatstvo Englezke i Franeezke! Tada bi ctnovnict i druga gospoda zivela kako valja. .Stan]e je Europe tako zamerseno, da ce zapad sam sa sobom dosta posla imati. Kada se on smuti, Rusia ima u Iztoku proste ruke, pa, mozda, eto i nas,· i europojske Turske pod severnim strieem." - Dao bog, ter vi u tomu bili prorokom, Time bi se izpunila moja vecn]a zelja i radnja. U Rusii malesna je iplaca: ali akeidencie, akademie. Tko ima 200 for. place, taj ima barem 6000 fro dohodka na godinu. Rusia, gospodine, Rusia, to yam je alfa i omega svih prakticnih ljudih. Moze se pravo red da sarno u Rusii zivu cinovnici i druga gospoda. Mi smo i onako Slavjani, bratja Rusom. .Rusia i Praizka prevec prijateljuju. Iz toga prijateljevanja moglo bi se svasta izleci, J a se nebi zarekao da Rusia nece koga drugoga, na ruki si, pograbiti, a nas Praizkoj pustlti." - Bas sam to hteo reci, i pridati da bi jako dobro bilo. Praizka, kad neima novaeah, udri oko sebe, pa dobije.

Kad se Ungaria obradi kako valja, ter prospe svoj prirad i prerad na velika terzista sveta, tko ce se onda s Magjari?" - To yam je ono sto je. Magjari imaju glavah, znacajah, rodoljubah. Moja yam je stara pesma: da po nad neima dobra dok se s Magjari posve nesjedinimo. Dok smo bili s njimi, drugacie smo stajali cmovnict i druga gospoda, nego-li danas, stojimo. Onda blase, pak ce s njimi opet biti novca i u noveu blagoslova. "Iztocno je pitanje vec dozrijalo. Nevjerujem da ce zapad ikakovoj jakoj derfavi dati Carigrad, nego njega ce uciniti gradom neutralnim, a ostalu ce Tursku europejsku razdeliti. Kod toga delanja moglo bi se dogoditi, da i ono Hervatske sto ima Turcin, i ovo sto derzi Austria, dojde pod Franeezku, pod Englezku, Hi pod Taliu." - Tu sam yam kombinaciu ja od nekada branio i preporuclvao. Bez nje mi propadosmo. A medju timi sluca]! nezna se koj je bolji. Istina, vlada talianska neima ova] cas

XXVI

XXVII

Nekojim nije drago da su tamo pod oruz[em i cmovnici i druga gospoda. Ali ako se dobro promisli, to nije nista, Covek sit, pijan, svlm obskerbljen, lahko nosi oruzje za kratko vreme. Pod Praizkom preporodili bi se cinovnici i druga gospoda. _. (~... .. - "Ako .se pogode Francezka i Englezka, na -\ temelju narodnosti, pak za utverditi \ mir Europe, ja nebi dvaput rekao. da one \ nece i ovaj nas kus Hervatske pridruzlti Tur/ skoj, Na taj nacin mi bi dosll pod Muju." .1/ _ Ako se stvar prakticno uzme, to bi i'i>ilo jos najbolje. U Tursko] neima puntarah, ( neidu novine po narodu, nije restauraciah, ni \ kongregaciah, ni politiziranja. Svatko radi svoj t posao,cinovnici i druga gospoda pomagaju se ) medju se, pak i zivu kako treba. I Da] boze, ali ja neverujem da ce nas ta buha ujesti. _ \ "Za buducnost, briga buducnosti, Prak\ticne glave derze se sadasnjosti, Sreca da Magjaroni u vladu dojdose." - Sreca, mo] gospodine, sreca koju redki znadu dostoj no cieniti. Ja sam uvek ucto
I
,f

da osim nas, nijedna stranka nije verstna vladati. Austria sarno kroz dualizam, Hervatska sarno kroz Magjarone mogu se uzdrzati. ~__ , Mi smo jedina stranka koja zna sto hoce.. \ kako hoce, i moze izvesti sto treba. Mi imamo ) prakticno odgojenje, ime, ugladjenost, ponos, \ marljivost. Sarno oni rnufi mogu vladati, u) kojih se ta sva sastanu. _ -~.j "Ali centraliste su jos [aki, bore se nemilo, ocito i potajno. Ako nadjacaju, eto na kormilu I. Mafuranica sa svojimi janicari." --'I -_,. -.I _ I pravo ce biti. To sam ja uvek zelio i kazlvao. Austrii neima ter neima obstanka van u centralizmu; Hervatskoj neima srece bez janicarah, Mi smo pravi janicari Austrie, mi, sami mi, branimo prestolje, domovinu, celovitost, velevlastni poloza]. Osim I. Mazuranlca i nase stranke, nitko se drugi nerazumi u posao. Sarno mi imamo pravu vestinu, i volju, vladati kako se hoce, .Pemci su se napregnuli za prasnuti ili uvesti federalizam; imaju mnogo pomocnikah. Ako oni nadvladaju, na kormilo dolazi Strosmajer i njegovi _"

XXVIII

XXIX

Mene su skoro iztukIi jer sam dokazao da mora tako, i sarno tako biti. Osim federalizma, sve je sarno sanjaria. Bez federalizma, s bogom Austria, bez mamelukah, s bogom Hervatska. Mi smo oni pravi mameluci koje saterti mogase sarno jedan Napoleon. Toga danas neima. Sarno uz nasu vladu moze Austria velika i jaka biti. 8to imamo inteligencie i rodoljubja, to je sve u naso] stranki. Mi piserno vise nego svi ostali, sarno da nitko nas necita, Vlada mora, pak mora, i opet mora u nase ruke doci, Do toga neima dobra, neima nista, "I to spada u buducnost, Za sada sve su stranke slozne u tomu, da sve Steklise treba zaterti, i to tako, da ih jedan drugoga obesi, svaki svakoga, dok ih ijedan bude poticao. Ti su ljudi prava otrov Hervatske." - Da budu drugi mene slusali, to bi bilo vee davno uCinjeno. Steklisi sakrivaj u svoj program. 0 njemu se zna sarno to, da sadrzava sve i sarno sto moze izmisIiti vrag, i vragov brat, Stari. "U tomu programu stoji: da svaki cinovnik i drugi gospodin mora, kao konj, ra-

diti od seste ure do pete ure; da se zene cinovnikah i druge gospode moraju sterpati u magazine; da one tu moraju od zore do mraka biti; da tu moraju presti, tkati, sivatt, plesti, perje cehati i druge posle koji im se dadu, obavl.jati: da ce one za te posle dobivati tretjinu place koju druge zene dobivaju; da svatko cinovnikah i druge gospode, muzko i zensko, koje nebi nosilo rukavice od 15. svibnja do 15. studena, iii bi ih nosiIo od 15. studena do 15. svibnja, za svaki dan placa 5 for. Ili dobije dvadeset batinah; da ce se smeti obuvati, cinovnici i druga gospoda, -rnuzko i zensko, po letu sarno oni iii onekoji iii koje ugaze u sneg, a po zimi oni ili one koji iii koje nagaze na zmiju; da sarno oni cinovnici i ona druga gospoda budu mogli i mogla derzati jednoga slugu ili jedno drufince, koji iii koja dokazu da imaju barem petnaestero detee, medju kojom je najstarie izpod sedam godinah; da cinovnici i druga gospoda budu placu dobivali sarno u bobu; tko najdalje skoci, dobi]e najvise boba; da" - - - (Utece mi u rec), Dosta, dosta. Za pet ranah bozjfh, Sarno da tko drugi necu]e. To vam je od slova do slova riganje

xxx
Staroga. Sarno onaj vrag u Ijudskom kipu moze na to doci, On vam 0 svemu tomu radio I da nisu onoga ludjaka zatvorili do smerti, Ono vam nije covek, on niti hodi, niti stoji, niti sedi, niti lezi kao covek, on vam je gerdoba, nakaza, neman, 'demon. Nitko na svetu ne zna koliko je stara ona vukodlacina, najstarii Ijudi koji zasluzuju svu veru, kazu da je bio • star kako je i danas, jos za detinstva prasukundeda Marie-Terezie. Zene ugnati u magazin, a mnogoj je eela kuca pretesna. Zene nagoniti na radnju, a mnoge neznadu, druge nece nista da rade. Nateravati cinovntke i drugu gospodu, da se uskakiva]u za dobiti nesto boba. Vrag, pravi vrag, nije tako zloban, da bi sto takova izmislio.. Iz svake reci udara njegova gadna, blatna sebicnost. Znate-li zasto Stari hoce da se placa po skakanju deli? Zato, jer on ima dugacke noge, . skakao je kod kozah u Liki, odkuda-li ga je vrag u Hervatsku donio; zimi se udebeli, i budite sigurni da se zimi nece uskakivati; a po letu osust se kao terta, onda ce vam on skakati, onda tezko da mu tko doskoci, a nedoskoci nitko.

XXXI

On ce vam sav bob dobiti, a sirotinja koja neima noge kolik saonice, neka zube kaljka. Prokleto ono staro stvorenje. Da sto, zaterti onu hudobu i bratju joj, to je potreba, to je duznost, to je zadusbina, to je jedini spas. Sreca da ih je malo. Tri, cetirl, do pet najvise, Ali to vam je preveliko zlo, oni razrovase sav premili narod, eelu predragu trojednicu. Dakle na taj sveti posao svi, i to bez otezanja. .Dvth danah dojdoh iz Beca, Tamo sam imao klanje. Na kobasice i pelinkovae zovnem ministra Austrie, i zastupnike Franeezke, Englezke, Talie, Rusie,' Praizke, Turske i Ungarie. Kad se kobasiee razpregnule, a pelinkovae uha ugrijao, razkokodakase se gospoda diplomati, i evo sto mi kazase: Austrianae mi kaza da se puk po vani buni; da netrpi ni ziva nijednoga cinovnika ni drugoga gospodina; da su tame cinovnlcl i druga gospoda od ljute gladi poberstili listje i da sada koru struzu i jidu." , - Nisam-li ja uvek govorio, kako i danas govorim, da je Austria bila i da bude

XXXII

XXXIII

do smerti sarno herdja. Ali da, ljudi nece da veruju. "Magjar mi kaza da je u Ungarii sve uvelikoj brigi i u strahu. Nitko nezna sto bude od dana do dana. Deakovci hoce da cmovntct i druga gospoda, na godinu dobivaju po tri debrecinska hleba, po zbanjicu liptovskoga sira, i po saku paprike. Tisovci nedadu nego polovicu onoga kruha i sira, i cetverostruko paprike." - Tko ima pravo: ja koj dan i noc prodicem da iz onih Baskiritah neima nista, ili oni koji ljude varaju, i kafu da se imamo od Magjara bog zna kakovu dobru nadati? Magjari su bili, i ostali, i budu do propasti sarno oholi divljaci, nadute kukavice. Ali uputite vi u to ovu nasu zasukanu prostotu. .Francez mi kaza da se on u zivotu dvaput najio: pervi put kad se njegov car zenio ter mu on bio causem, drugi put evo kobasicah. Englez mi kaza da je, pervom dostojanstveniku zena umerla od gladi, i da je taj

dostojanstvenik za komad kruha prodao Ciganom dvoje detce kao dve kaplje. Talian me upita, da-li kobasice na dervetu rastu, ili se sade kao krumpiri? On mi kaza da u Talii cinovnlci, ni druga gospoda, ne znadu za drugu hranu van za passa-tempo. To vam je ovakovo gostjenje: kestenj, najman]e pet godinah star, derzne u ustih i lizete pol ure, onda ga predadete drugomu gostu, ovaj kad ga uzije kako i vi,predade ga tretjemu, i tako dal]e dok se svi obrede. Nedaj boze, kestenj nagrizti. To bi bilo kao kod nas kucu upaliti. U ponedeljak, kada cinovnici i druga gopoda, i njihove zene, idu na posao, oni dadu detci, za svu hranu do nedelje, jedan zelen krastavac. Ono dete, koje bi krastavac nagrizlo, ubiju. . U nedelju, roditelji oblifu onaj krastavac, pa ga prodadu, a detci za mustru uberu· i dadu drugi. - Da budete mene upitali, jabi vam bio kazao ne sarno to sto vam oni zastupnici nasekose, nego jos i vise, i cernje. Koliko sam ja terpio dok sam kaZivao i kaZivao: 0 ljudi, nije zlato sve sto se svetli. U Fran3

XXXIV

xxxv
.Praiz mi kaza da kod njega clnovnici i druga gospoda dobro zivu. Rucak netrebaju, jer zorom, drugda i prie zore idu na posao. Veceru netrebaju, jer dok posao sverse, pomole se bogu pak idu spavat. Za obed, ako nisu prozdori, imaju dosta. Dobiju pol zobene zeml]e, dva Iota blitve, ako uhvate, vrebca, i casu sirutke, na velike blagdane casu piva, i mogu gledati kako drugi jidu pecenku, testovinu, i piju vino. Koji se osobito odlikuju, dobiju pravo u kuci u kojoj su na stanu, dvoriste rnesti; po noel vrata otvarat i zatvarat, za sve stanare derva pilit i cepat, i pobirat lupinje od krumpirah ako ih tko baci." - Zalostno im to dobro. Gladan covek nije vam za molitvu, a i cernu molitva? Muclti se ceo dan u pisarnici, pa po noel pili derva i cubt na vratih, i mustra] se s metlom i smetjem! Kad su nekoji hvalili Praizku, ja sam, ali da sto, u vetar kazlvao, da su u njoj cinovnici i druga gospoda pravi nevoljnici. Gde zna Svaba sto je sreca? Ni tu se neprevarih, "Turcin mi kaza da su svi base i veziri
*

cezko], Englezkoj, Talii, novacah imaju i dobro zivu Zidovi, lihvari, tvornlcari, tergovci; a cinovnici i druga gospoda zivu kukavno. Ali ljudi neveruju ter neveruju. Kod nas su vam takovi ljudi: kazi im istinu, oni se smeju; kaZi ludoriu, oni veruju. .Rus rni kaza da se nedavno ozenio predsednik ruskoga ministarstva. Buduc ni za taj svetcani dan nije imao clzme ni kozuh, on to oboje izprosi od cara koj taj dan moradiase u sobi sediti bos i bez kozuha, Na piru nebiase nista za jisti nego udri po cizmah i po kozuhih, Sljuskase i careve cizme, i kozuh sav osim rukavah. Car je razjaren kao lav, ali nepomaze n1U: u svoj Rusii neima koze za cizme ni za kozuh." - jer ju Rusi pozderase. Neide-li i tu sve na moju? Da bi to cule one nistarie koje izmisljava]u nekakovo slavjanstvo, nekakovo rusko bratimstvo, ja bi rado znati bi-li jos govorile da je Rusia alfa iomega, i bl-Ii jos vikale na me koj 0 tih sanjariah necu da isto znam, nego vicem da mi grlo puca: o ljudi, cuvajte se Rusah, ono su vam vlaski barbari, kod njih je cmovntkom i drugoj gospodl gorje nego lgde drugde. -

XXXVI

XXXVII

utekli u Carigrad, i da Turskoj preti obcenlta buna i podpuna propast. Evo zasto, Dosada su base i veziri vlaskim popom i katolickim fratrom prepisivali i tumacili tropare i breviare. Odtuda su ona gospoda zivela. Sada je taj posao preuzela jugoslavenska akademia. Time ostadose i isti base i veziri bez zalogaja kruha, a odtuda, rece mi, zakljucite kako je drugim cinovnlkom i ostaloj gospodi." - To bi bio mogao Turcin kazati Starornu i njegovim drugovorn, a ne glavi prakticno] kakova ste vi. Znate-li zasto sam se ja mnogim i mnogim ljuto zamerio? Zato jer sam kazivao i dokazivao da neima gada ni herdje do 'lurcina. Oni dan i noc zvalje lulu kako i Stari; oni na svetu nista neznadu i nista nerade kako ni on; oni ni sami neimaju nista za zderatl, pak itako derze herpu sirotah, gladnih zenah. Kroz to sam vam ja izgubio popularnost. Lude ljude nije moguce na pravi put navesti, nje nitko neuputi da za cinovnike, ni za drugu gospodu neima srece u Turskoj. Donelo nam veceru, Zakunem prijatelja: tako ti boga jesi-li vee jednom dovrslo?

Uzterpi se, tebi je lakse mucat nego meni cavrljat. Ako je tebi tako tezko slusat, sudi kako je bilo meni razgovarati se. Ali, da se vecera neohladi, da jidemo. Poslie vecere nastavi moj prijatelj. .Na putu nestalo mi novea. Moradoh se pozurtti. Sa sedmimi grosl i dvimi krajeari ni]e dugacka puta. Dakle berzo proskakam: iz Washingtona u Kalkutu, dve ure i pol; iz Kalkute u Tobolsk, uru i pol cctverta: iz Tobolska u Memfis, poldrugu uru. Ovde vidih redku svetcanost: gde mstalirajuboga Apisa. Tu rimski prokonzul nadzire, tu patriarka .serbskoga earstva daje investituru, tu, tko ·'bi .verovao, Stari nosi kadilnicu. " - Tko bi to verovao, pitate. Nemojte se sa mnom saliti. Dokazano je i svaki ce narodnjak prisegnuti, da je Stari u isti cas kod Raueha, i u svojoj sobi pije lulu, i u Liki buni proti otcinsko] Austrii, i na Reki punta proti Hervatom, i eto u Memfisu kadi nekakova vlaskoga popa Apisa. "Tako dakle proputovah 'celu zemlju i prldruzeue joj pokrajine. Ali, sto vidih zemaljah i narodah, neima srecni]e zemlje od Her-

XXXVIII

XXXIX

vatske, neima plemenitega naroda od Hervatah. Nigde nije cmovnikom i drugoj gospodi dobro ni lahko kao u Hervatsko]." - Da mi nebudete ni kazali, znam da ste 0 tomu osvedoceni kako i ja, i sve prakticne glave. Moje vam je verovanje od detinstva: Hervatska je raj zemaljski, narod hervatski pervi je narod pod suneem, sloga hervatska uzzor je sloge. Hervatska ima muzevah kakove nije imao Rim, ni Sparta, ni Atena; Hervati i Hervatska budu evasti jos sedam tjedanah kon sto svet propadne; za cmovnike i drugu gospodu neima zivota izvan Hervatske. Ali kazite vi to Steklisern, pa vam bude kako je i meni bilo: ako neutecete, oni ce vas ubiti na mertvac, pa ce vas na noze raznett, .Bavec se u Becu, zavirih u pisma koja nitko nevidi. Tu najdoh da je odzvonilo Dualizmu i Magjaronom." _ - To sam ja prorokovao onaj cas kad se je ta ludoria osnovala. Tko je vidio u jednoj obitelji dva jednaka gospodara? Magjaroni su liudi, koji nisu za drugo van za trositi gotov novae; niti sto znadu, niti se

uce, pa tko moze pomisliti da su oni verstni vladati? Oh slepoce, oh bezobraznostil Dojde na moju. ,,0 eentralizmu ni sanjati. I. Mazuranic i njegovi, budu ne sarno sluzbe, nego i penzie, mozda i glave izgubili." - Tko je pametan mogao drugo ocekivati? Tko ce sjediniti toliko narodah, kojih svaki gleda sebi kao kozji rog? Neznam koj je ludjak onoj herpi nadio ime janicarah. janicarl biahu junaei, onr 1 Sulejmanu velikomu sukahu berke. A ona herpa Mafuranicevacah nije drugo van kerdo blaga koje, poput sovah Hi sismiSah,· zija iz svojih birokratickih skuljah, ter sarno iz mraka, iz potaje skodi onim s kojimi javno pohervati se neimaju serdee. ja sam vee davno, I. Mazuranieu i njegovim apostolom, tu buducnost u berk napio, pak evo, ni tu se neprevari prakticna glava. -. "Federalizam je punktum punkti, t. j. zelezno dervo. Strossmajer i njegovi, sluze sarno za porugu i smeh. Nje bi od smerti moglo sarno to obraniti, sto th derze za bezumnu marvu, ter bi mozda u ludnieu dosli." - Okasno ravno, nego i tu se izpunjiva

XL

XLI

moje prorocanstvo, Tko je vidio da se dade na petero-sestero razdeliti stvar kola se nemoze razdeliti nina dvoje? Kakov federalizam gde nestoji ni dualizam? Osim pemskih trubilah i Strosmajera sa svojim blagom, tko [e ikada pomislio na federalizam? Onaj najpervi zasluzu]e ludnicu koj je Strossmayerovcem dao ime mamelukah. Sto su koze medju zivotinjom, to su Strossmayerovci medju ljudi. ja sam im vee davno kazao da nisu van za kvariti papir. Oni tako izgledaju, da ih pravi kerstjanin nebi pustio same na most. "A Steklisi primaju vladu." - Tada negda nadvlada istina i pravo, sinu sunce i pred nasa vrata. Hvala vam za tu vest, malo prie okladih se s nekakovim slavoserbcetom da je, i to naskoro,··· buducnost nas Steklisah. Tu ne sarno pogodih, nego i oklad dobih. Nisam tast, nego istina je istina, moram reel da sam prorok. .Stari uzimlje nacelnictvo vlade." - On je za to i stvoren. Osim njega za vladu neima glave. "To hoce car Napoleon."

- Eto kakav sam pogadjac i u tomu. Kako se ova dva veleumna poznadu, bez-da se vide. Cudim se samo sto Napoleon nije Staroga pozvao za kuma svojemu sinu. Ali sbilja orida je nas Stari bio bolezljiv, pa ga plemeniti Napoleon nije hteo uznemirivati. "I car Rusah." - Nista nova. Ja uvek kazem da ni Rusi nisu tako slepi da nebi videli ocitu, izvanrednu, vrhunaravnu velicinu. "I car Turski, koj daje Hervatskoj Bosnu, Hercegovinu, Albaniu, Serbiu, i Diarbekiu. Ova zemlja medjasi s Likom." - Naravska stvar. Bolje je to dati s dobra, nego da Stari jos vise oruzjem dobije. Valjda me sada nece izsmehavati oni koji su mi se rugali sto sam kazivao da su Turci dobri diplomati. "I englezka kraljica." - Bog s vami, to zna svako dete. Ona je udovica, i ako sanja 0 zenitbi Staroga, ja bi rekao da ce se prevariti. .Star! namerava, jednom sekirom, jednim udarcem, u jedan mah, odrezati sve glave svim Magjaronom i Slavoserbom." - Kako bi drugacier Za drugo niti

XLII

XLIII

nisu. To pita njegova cast i dobro domovine, i sreca naroda. "Ali on se boji da bi tim nacinom opustila Hervatska. On bo derzi da neima vise od tri, cetlri, da bi najvise, pet Steklisah." To neverujte. Zna vam Stari kako stoje stvari. Osim nekoliko Magjaronah i Slavoserbah, koje, jedne i druge mozete na perste pobrojiti, svi su vam Hervati pravi Stekllsi, A to je istina da nas korenitih, nepomicnih, vee od zibke Steklisah neima mnogo. Nu dosta nas je za sve vecte sluzbe i castt, _ .Staroga je program: sadanji posao cinovnikah i druge: gospode stegnuti na desetinu; najnlzjemu cinovniku i drugom gospodinu dati na godinu 1500 for., k tomu stan.. opravu, za zabave _ i za duhan; cinovnike i drugu gospodu, koji rode i odgoje troje detce, uciniti plemlci, baroni, itd. do vojvodah, i dati im imanja, iii na svako dete po 600 do 6000 fro _" _ Kazujte vi to Magjaronorn i. Slavoserbom, 'a ne meni koj poznam mojega Staroga jos odonda kad on po tri dana i tri noel nije imao nista za jisti.

To sve sto kazaste, stoji u njegovoj svetoj naravi, pa kad bi i hteo,on nebi mogao drugacie, On vam je u muzevno] lepoti uzzor kojega su se u klasicno doba derzali slikajuc bogove; on vam je u zakonotvorstvu Solon; on vam je u govornictvu Demosten; on vam je u veledusju Cezar; on vam je u diplomacii Napoleon; on vam je u ponasan]u sveti Petar. Njega su .vam uvek nepravedno ocernjivali i progonili. Magjaroni ga merze jer u njemu vide velikana koj ako puhne, omesti ce Hervatsku od Magjaronah i magjaronstva. Slavoserbi ga netrpe jer im posao kvari kako treba. A herdje jedni i drugi, javno nesmidu proti njemu, nego iz zasede, ter plazec pred njirn i ulagivajuc mu se misle da ih on nepozna. On bi vam bio najpervi i najveci muz svih vremenah, da nebi imao jednu manu, i ta je: neizmerna, vise nego bozja dobrota S te mane, bojim se, on nece podaviti sve Magjarone i Slavoserbe. Ja sam ga uvek branio. Da nebude mene, on bi vee davno bio zaglavio. Dosao je u Zagreb godine 1839.Ja bi se okladio da jOs

XLIV

nije star dvadeset godinah. To ja nisam hteo kazati njegovim neprijateljem, jer ga nebi bili u saboru verificirali. Tko je proti njemu, taj je proti svemu sto je bozje. Ali s nami Steklisi on ce saterti sve zapreke. Dakle doslo vreme na nas StekObuze me zevalica ter cu prijatelju: iii domelji, iii ja beztm. - Gotov sanl. To stvorenje htede jos caverljati; nu meni se sgrusti pak utekoh. Sarno mi kazi je-Ii taj Juvenalov "a~ mal propter convivia natum" za poslednjega ) rtorovanja, "bto u Mazuranicevu iii Strossma- ; I yerovu kerdu? ~ c.->: Struzkah rebro -,Juvenalove zivotinje, omaknu se noz I porcza me; hocu da pijem, zahliknu mi se; dok kasljern evo gostih, ter tako neodgovorih prijatelju na pitanje, koje se odgovara sarno.
lise I

Po pravilih koja derze nasu stranku, ravnateljstvo javlja zaufanim clanovom pravo stanje stvarih, i pojavljenja, koja bi mogla to stanje na bolje iii na gorje okrenuti. Ravnateljstvo naznacuje i sredstva, kojimi se pogibel od stranke odbija, a napredak uzderzava. Ravnateljstvo radi to sve, sarno lzversivajuc visje naputke. Danas je i vreme i potreba, da se ta duznost izpuni. Koje lepe i silne tisuce forintah potroslsmo na izbore 18b7.! Koju cverstu pomoc imadosmo u tomu poslu, i od svetjenictva u provincialu, i od praktlcnih cinovnlkah municipalnih i drugih! Pak itako, rii dva ducenta, naslh zastupnikah nemogosmo utisnuti. Malo je, ako kazemo, da nas svaki nas zastupnik stoji na tisuce forintah, nije odvis ako recemo, da nas svaki nas izbirac stoji na stotine forintah. To je trosak sto u gotovini, sto u priklonosti, sto u drugih stvarih. Istina, i Magjaroni trosise nemilo; ali oni doblse vecinu. Dobro znaduc, da moramo svakoga izbiraca za nasu stvar kupiti, mi nacinismo u izbornu redu, da bude sto manje izbiracah. Taj izborni red pokvarise nam Magja-

roni, buduc umaliv stibru izblraca od 50 for. na 30 for. broj izbiracah znatno povecase, Sreca da Magjaroni nepokvarise i nadnevnice zastuynikah. Mi stegnusmo i one nadnevniee, ter suvisak, sto ga mudro odbismo, slufi za uzderzavan]e nasih clanovah, i nasega poslovanja, i nasih putovanjah. Po visjoj osnovi, desetak parih nasih zastupnikah odrece se poklisarstva. To blase prakticno. jer, sto blase treba uciniti, to smo mi vee g. 1866. po visjoj naredbi, kako treba ucintli: mi smo Hervate baeili i u rajsrat i u Pestu, sada neka se naganjaju Niemei i Magjari, koji budu jacji, oni imaju Hervate. Sadan]i sabor nije drugo nego igra, kod koje nas netreba. Osim toga, neimamo sigurnu vecinu, u razpravah uma nemogosmo, prem-da nas blase na desetke desetakah, dvama steklisem doskociti, adrugoga boja za nas neima, osim gde nas barem pedeset stoji proti jednomu. Kod novih izborah, za uzderzatt ugled, za uciniti demonstraciu, podvostrucismo i trosak i radnju. I nut, u kratko vreme, medju izbori, tako se nasi izbiraci, u supor noveu, ohladise, da, na mesto dokazati, da za ono nasih zastupnikah blase vecina, mi nemogosmo ni pol dueenta pervasnjih naSinaeah izabrati. Naravski, ni toj, nemozemo reel rukoveti, nego moramo kazati: metli nasinacah, neima mesta u toj skupstini. Ona] uspeh kod izborah, gledajuc na prevelik trosak, jako kukavan, bio bi jos i kukavnii, da se nebudemo onako mudro vladali. Nase ponasanje blase: pred lzblraci, koji su za Magjare, mi govo-

.r

rismo, da smo za sjedinjenje s Magjari; pred lzbiracl koji su proti Magjarom, mi govorismo, da s Magjari necemo nikakva posla imati. U supor svemu tomu, poznane nasince nikako nemogosmo nametnuti. Ta ce nas mudrost i u buduce voditi naprama svakomu od koga, iii proti komu pokaze se prilika, da cemo stogod dobitl, Ali kako znate, i kako je cmom pokazano, prostote je progledalo, ona je nasa mudrost izgubila snage. U tomu stanju stvarih, razumne glave, a takova je doista vasa, netrebaju razjasnenja ni odgovora na pitanje: ako bude tako, kamo cemo mi do koj cas doci? Toliko 0 stanju. Evo . pojavljenja koje, ako mu se na put nestane, nosi nami i nasemu, prem zalostnu stanju, gotovu smert. Prevratnici dizu glave. Buntovnici se kupepod svoju zastavu. Neprijatelji mira i reda I svega }to je. ~obro, p!iprayljaju i .razprost.iru b~~je za pozar, kOJ una prozdreti narod 1 domovinu, Divia, gladna zverad, u svoj besnoci skace i kruli za ~ertvu, a ta je zertva: narodno-liberalna i narodnosamostalna stranka. Vas razum dokucu]e, da govorimoo Steklisih i 0 "Hervatu", listu, sto ga oni idu izdavati, , "Hervat"! Koja poruga naso] strankil Mi, koji toliko godinah radismo, uz pomoc Petersburga, Moskve, Beca, Beograda, proti Hervatom i Hervatstiru; mi koji taj herdjavi narod izbrisasmo iz broja narodah; mi, koji to odurno i kobno ime nadomestismo imenom Ilira, Slavjanina, Jugoslavjanina, Serblja; mi, koji seenismo, da smo vee sverhu do-

stignuli: mi, eto, moramo gledati, gde se to strasilo iz groba dize, gde nas zove na svoj sud za nase delovanje, gdje mu nemozemo uteci ni odgovaratH Skoro bi covek i nase stranke mogao poverovati, da jest nekakov bog, da jest nekakova providnost. Za braniti se proti to] hudobi, mi dobismo sredstvah, koja yam evo u ime naputka saljemo, sredstvah, koja cete pouzdanim osobam i u pouzdanih mestih razvijat i po okolnostih prilagodjivat. Razumeva se sarno od sebe, da ovaj naputak nesmi u javnost doci. Kazite svim i svakomu, da steklise nevodi drugo nego zloba, jal, sebicnost, najnecistie i najblatnie sverhe, i da oni u izboru sredstvah nadmasuju Machiavella. KaZite svakomu, da pod pedepsu, koju pita smertni greh i veleizdaja, nesmi taj list derzat, ni citat, ni terpit, koliko moze, da ga drugi derze iii citaju. KaZite onim koji, nemarec za nasu zabranu, ni za nas -gnev, ni za strasnu pedepsu koja ih ceka, itako bi se mozda podstupili taj list derzat, iii citat, iii hvalit, iii terpit ga u drugih, da smo mi i steklisi jedna stranka, da je to list nase stranke, a da steklisi, za platju, u njemu pisu sarno ono i onako, sto i kako mi hocemo; onim, koji bi 0 tomu sumnjali, da je to list Magjaronski. Kafite onim, koji su ljubili "Zvekana", da "Hervat" nije ni obojak "Zvekanov"; onim koji su merzili"Zvekana" da "Zvekan" blase Adonis, a da

je .Hervat" pomaman Tifon, koj iz ustah siplje otrov i njom ubija svako zivo, nase bitje, a toljagom rusi dervlje i kamenje. Kazite onim, koji do Kvaternika iii Starcevita stogod derze, da su ova oba s nami, da s tim listom nlsta neimaju; onim, koji merze ona dva coveka, da sama njih dva ta] list i pisu i citaju. Kazite onim, koji se plase Austrie, da je .Hervat" besan, nu okrinkan Austrianac; onim, koji se boje Rusie, da je on licumeran Rus. Kazite posednikom i drugim koji stogod imaju, da je "Hervat" komunista, koj hoce da say imetak bude razdeljen na Steklise; seljakom i drugim slromakom, da ce on povratiti tlaku i podaviti sve one, koji nlsta neimaju za podmazati Steklise. Kazite onim, koji su za Magjare, da "Hervat" nece s Magjarom ni k punoj zdeli, ni u raj; onim koji su proti Maglarom, da on neradi drugo, nego da se sve utopi sto prie u Magjarstini. Kazite svetjenictvu zapadne cerkve, koie isto dedi do svoje vere, da ce .Hervat" u nasu domovinu uvesti veru vlasku iii lutheransku; onomu svetlenlctvu, koje nel}la~i za veru. ni. za njez~ne.!azlike, da ce on povesati sve svetjenike; svettenlctvu· Iztocne cerkve, da ce on pokatolicit celo yucanstvo. To ee on uciniti pomoqu vesalah i raznja, ako s dobra nebi Islo. Kazite Talianom Dalmacie i Primorja, da ce ih .Hervat" sve podavit; pucanstvu onih krajevah, da ga je on vee davno prodao i predao Talianom. KaZite slomim obiteljim, da ee .Hervat"
4

svake tretje godine razteravat zene od njihovih muzevah, pak ih udavatiza starie muze: nesloznlm obiteljim~. da o~. ne~e dopustjat razpit ni' od postelje. Kazlte prfjateljem slobode, da je .Hervat" za podpun ~espotizam; prijateljem despotizma, da Je .Hervat kervav republikanac. K~ite onim koji ljube obitelj Habsburgah, da se )e .Hervat" zakleo, tu obitel] lisiti svakoga pr~s~?IJa~ onim koti za tu obitelj. nemare, da je najvisje sto "Hervat zahteva, osebna unia pod tom obitelju. .. U ovih nacellh imate kazi-put, koj ce vas VOdl!l u razgovoru s onimi, koji su za Japan iii ~rotl .Japan~; z~ .~raziliu iii proti Brazilii, za Hajtlll. ilt proti Haitll, za Englezku iii proti EnglezkOJ; za Francezku iii proti Francezke: za Iursku iii proti Turskoj; za Tunis iii proti funisu, itd. U ovomu .pogledu i u drugih stvarih, ako bi se u praxi pokazala kakova tefkoca, znate kod koga se imateza nauk opitati. O' prikladnostiovih sredstvah i 0 uspehu delovanja, javiti cete u svoje vreme. Isto tako javljati cete u duhu pravilah stranke sve sto Steklisi tvore, govore i snuju. ' Razumu svakoga clana dopustja se toliko koliko podnosi disciplina; nu da se pod nisto ~eodkrije sverha stranke. Na zapoved! - - Slavoserb.
~~, I'
;\

II.

.··.1
,.'

Poklon od eerne zemlje, i jOs dublji! U gostionici .kod bozice Slave" blase prekosince nasinacah dobrana, nepoznanacah vise, i sarno jedan Steklis, Ovoga neopazismo, dok nam se sam nepokaza. Pravilo nase stranke nosi: da nevalja propustit nikakovu prigodu, nikakovo sredstvo, . za primamiti kojega slabica za nasu svetu stvar. Slabicah je najvise; nasa snaga stoji u brojnoj mnozmt; slahice je najlakse voditi; oni mogu najvise kod svojih drugovah; oni su hranu nasih lumbaradah, drugda oni su nase lumbarde. Za stalno, pomislismo, i u tih nepoznancih ima slablcah. Dakle na posao. Ali kako? Mueno je pogoditi pravu zieu. Nase je nacelo: mi znaino sve, mi sudimo sve, i to mi, nasinci simi. To nacelo nije sala: njemu imamo zahvaliti say ugled, sto ga imamo. Poslovica bo kaze: bolje je umit, nego imat. Tko ce se dakle s nami, koji ne sarno umimo, nego i imamo? c., Sgledasmo se i pogodismo se, da ce najbolje biti, ako obcinstvo, nepoznance razsladimo, okrepimo znanstvenimi, koristnimi, prakticnimi stvarmi. Dakle, vredni nasinac, g. X. uze ree, i iz svojih medenih ustah prosu zlatno blago neizmjerne ucenostl, Za predmet razprave uze ree lIb abe" ree kojom se je nekakov starinski Furlan Plaut sluzio. G. X. dokaza yam da kako, da je taj Plaut bio pravi Slaven, sarno sto 0 Slavenstvu nije nista znao. Ima *

skimi, sa Serbskimi, i sa Slovenskimi babami; da i sa Hervatskimi, neima ni sene. Isto tako nije podpuno razabrati, na koje se je babe najvecma zestio. A po svoj prilici biahu babe i onda stare, Slavenke biahu bez dvojbe. Od Plauta skoci nas ucenjak u davninu, u vremena Igoreva. Tu on dokaza, da su na piru nekakova Nume Pomp ilia, vino pili iz Serbskih me~inah; da su ga sluzile Slavenske devojke; da su Cesi guslali, da su pies ali Sremci i Novgorodjani. Ni tu neima Hervatom ni traga. Za znak, da su drugi s nami, sluzi nam smeh: tko se s nami smeje, nas je. Ovde bi se nepoznanci bili smejali, to im se je videlo; ali nehtedose mir mutit. Oni se dakle sarno cudlahu. Tu dobismo uspeh, ali ne podpun. Razprava g. X. nebi se ma- . rila sramiti, da bude derzana u jugoslavenskoj akademii. Na suncu se i staklo svetli, a u mraku ono jecerno, kako i ugljen: uz nas postadose l nepoznanci uceni. jedan izmedju njih nastavi preucenu zabavu. Tko bi verovao? Taj covek, da bi bio naslnac, bio bi i veleum, On dokaza, na cudo nas svih, da nekakov starinski S i 1a n Marko blase Slaven kao repa. To mu vee i sarno ime kaze; ali to dosada nepade nikomu u oci. Tako je i s Milom, ko] je ustrelio nekakova Klodia. Taliana, koj htede, da se opet sdruze zapadna i lztocna cerkva. Medju starinskimi Taliani blase jOs jedan glasovit Slaven,

cverstth dokazah, da je drugovao s Ruskimi, s Ce-

po imenu B 01 a n, od kojega i dan as potice duh nasih ucenjakah, Tomu nepoznancu ldjahu rect kao namazane. Mi, nasinci, za pokazati, da se s njime slazemo, htedosmo udariti u smeh. Ali nepoznanci nerazumise to tako, nego pomislise, da se rugamo njihovu drugu. Na to oni zasukase rukave i stisnuse sake. Mi, prijatelji mira i reda, ponizno im raztumacismo, nase nacelo. Tu oni, za pokazati, da se s nami slazu, u smeh za puknuti. Tako, kroz nesporazumljen]e skoro dodje do kervavih glavah. Kad se razumismo i umirismo, eto Steklisa, On blase medju nepoznanci. On stegnu u kratko obe pervasn]e razprave, i rece: da to sve 0 Slavenstvu Rimljanah nije nista naprama svedocanstvu sto ga on ima. On rece da nekakov Horae ne sarno blase pravi Slaven, nego da je u berk poznao i opisao Siavoserbe. Ovim imenom zovu Steklisi na-. since. Tu doznadosmo, da je ono Steklls, Mi, zacudjeni, slusasmo, sto ee tu biti. Tad napomenu Steklis iz toga talianskoga cerckara sledecu pesmu:
"Quod petiit, spernit, recipitquod nuper omisit.. Aestuat, et vitae disconvenit ordine toto, Diruit, aedificat, miscet quadrata rotundis."

i druge slavenske jezike iz kojih vadim ucenost i korist; a za Talianstinu i za Taliane nisam mario. Dakle, tu taliansku komediju, kako stoji, upisa mi nasa zvezda, g. Y. Itako, toliko razumim talianski, i znam da u toj komedii kaze onaj macko-zder: da smo mi rodoljubi, nasinct, sarno okrinkani izdajice, da smo

'" ja sam se uclo ruski,

10

11

neuku prostotu doveli u ponor, narod zakovali u suzanjstvo: da derhcemo pred onim casom koj ce dati nasa dela na videlo tako da ih i prostota vidi i sudi; da glupost mozemo jos koje vreme voditi za nos i sakrivati, tajiti ono sto smo ucinill, nego da je to vreme na izmaku. Tu stoji, kako cete videti, jos i drugih ludoriah. Ali su Steklisi prepredeni! Ova] opazi, da kod nas ima glavah, koje znadu talianski. S toga on se neusudi verno prevadjati, tu taliansku sablazan, nego okrenu svirale, i rece: Dva coveka slozno podkopavaju temelj sgrade. jedan ih hoce da posebice razbije svaki pecnjak sgrade; drugi to nece, jer zna da kada .se cela srusi, ni pecnjaci ne budu celi ostali; ako-li kojesta i ostane, neima veliku vrednost. Koja je razlika . medju timi Ijudi? Ona ista koja medju Mameluci i janicarl. (Ovako Steklisi zovu nas Liberake i Samostalce.) Oni· jedni i drugi proglaslse Hervatsku magjarskom krunovinom, [edni i drugi priznadose '"z3.jednickeinterese", i time udntse da zakonito moramo podmirivati potre be Tirolacah i Magjarah. Osim tih tocakah sve ostalo vredi koliko i pecnjaci, u sgradi koja se rusl. Dakle, sitnjarie na kraj: Mameluci su i janicar! sarno jedno telo, oni su svi Magjarolci, Slavoserbi. Sad evo: Tomu je nekoliko godinah da su Slavoserbi Izabrali barona Levina Raucha za nacelnika gospodarskoga druztva u Zagrebu. Bez-da su sarno napomenuli da je on tada imao drugi program nego

danas, kako Slavoserbi pisu kako-li govore, odkako Rauch ima veliku cast? Tomu je nekoliko godinah, da su Magjaroni i Slavoserbi bili jedno telo, jedna dusa jedna stranka. Tada je Slavoserbah zivilo i pisalo zivljem Magjaronah. Bez-da su pokazali, da su se Magjaroni izneverili svojemu ondasnjemu programu: kako pisu, kako-li govore Slavoserbi 0 tih svojih [ucerasnjih, drugovih, odkako je Magjaronah u visjih sluzbah? Do jucer pisahu i govorahu Slavoserbi, da mi Steklisi nismo stranka, da neznamo ni sami sto bismo hteli; da neima nas osim dva-tri vertoglava ludjaka, do [ucer, nebiase blata ni sramote kojimi nas Slavoserbi i javno nekitise, da mucimo 0 njihovih potajnih radnjah koje poznamo kako i oni; do [ucer, osim programa Slavoserbah, nebiase, po njihovu sudu i po njihovih recih, ni spasa po domovinu, ni mudre politike. Tako blase do [ucer, A danas, bez-da smo se mi Steklisi brojem ojacili; bez-da primamo medju nas Uskoke; bez-da marimo ako tko od nas uskoci; bez-da smo opazili potrebu iii korist po domovinu da od nasega programa ikoliko odstupimo: dan as priznavaju Slavoserbi ova nasa dva-tri ludjaka strankom, znadu nam i lme pravo, znadu nas program, znadu sto hocemo, nasecaju kao da smo mi i oni jedna stranka, t. j. da su jednaki oni, koji su kucu branili, i oni koji su kucu upalili, srusili; i da molitva dobije amen, Slavoserbi hoce da s nami druguju, da uz nas program stanu. Nije-li sigurnie drugovati s Cigani nego sa Slavoserbi? Sto znadu Slavoserbi o. prov

12

13

gramu, sto 0 nacelu, sto 0 tefnji, sto 0 stranki? Nije-li te ljude Horae opisao kako treba? Po tom izvali se Steklis na stolcinu. Da se nebudemo bojali da ce on biti jacji na sake, mi bi ga blli bacili iz gostionice. Muzevna ozbiljnost itako nas neostavi, ter ce nasinac na ono Steklisevo pitanje, Steklisa upitati: "Tko ide razparana tura, mi, iii vi StekliSi? Tu se vidi tko zna tko-Ii nezna." Tu blase smeha! I isti se je Steklis cinicki nakesio. I u meni se razvi znanje, pa prosborih: "To [e sve samo bezobrazna laz i kleveta i zloba." Opet smeh kako valja. "To sve, sto kazaste, uzeo je ta] Horae iz Zvekana." Takova smeha nitko se nesetja, takova pleskanja nebiase, osim kad-no smo mi pripravljali i vinom gostili galeriu da nam sekundira kod nase svete stvari. Samliv Steklisa ja umuknem. Tad ustade nas ponos, g. X. koj zna talianski, pa rece: "Krivo tumaeite Horaca; reci quod, quod neznana su spola, protezu se na stvari, ne na ljude, A Ijudi su Rauch i drugi. Magj aroni, skoro i isti Steklisi, Mi smo ostavili Ijude, a derzlmo se s t v a r i :- ako dokazete, da smo ostaviii sluzbe, casti, novce, platje, onda imate s vasim Horacem pravo; nemozete-li to dokazati, a doista nemozete, onda samo kvarite pisca, i hinite ljude." Sada nebiase smehu ni pleskanju kraja ni konca. Mi svetkovasmo slavodobitje. Steklis ostade s dugim nosom.

Da bi nam za rukom poslo, svaki put ovako opovercl Steklise, naskoro nebi njih ni jednoga bilo. Il u vatru, il u vodu S e r b 0 s I a v III. III Poklon do cerne zemlje, i jOs dublji! U kavani .kod Igoreva nosa" sastaje se mnogo ljudih, Tamo ide i Nasinac g. X. Buduc po tajnih naputcih mora nas jedan na drugoga paziti, i budue se sumnj a da g. X. nije kod nas zadovolj an nego da namerava prebegnuti: i ja polazim tu kavanu, za paziti na svaku rec, na svaki pogled g. X. Zadnji petak kao da me je tamo sreca donela. Upravo nadojdoh kad se g. X. sastade s nekojim nepoznancem koj se pokaza zeljan razgovora s Nasinci. Taj nepoznanac nije Steklis,oije Magjaron, nije ni ~asinac podpun, dakle je Turcin, Kaze da ~e zove Salle, i da gradi igle u velikoj tvornici na Skriljevu, negdi u staroj Serbii. Tu je prllika skrozirati g. X. ja 'odlucih mucati, slusati, pa say razgovor, u smislu pravilah nase stranke,' _ tocno i verno javiti slavnomu ravnateljstvu. Tocno i verno, makar mi se stogod i nedopada, jet mi, Nasincl, koji jOs nismo prevalili 1- razred, t. oj. neznamo sto je po nas dobro sto-H zlo, van kako nam nast visji kazu, A i mi mozemo i moramo javljati sve 5tO cujemo i vidimo. Dakle, evo razgovora medju Nasincem X. i Salicem, S a lie. jeste-lt procitall "Iztocno pitanje" i .Jme Serb"?

14

15

N a sin a c. Tko bi one ludorie citao? Uceni Slavjani kazase mi da nije vredno citati one trice. I bez ucenjakah znam da ona dva ludjaka nemogu nista pametna napisati. S a I. Time su onl spisi prosudjeni. A sto sude ucenjaci slavjanski 0 onomu sto nestoji u tih spisih, a stajati bi moglo, pace i moralo? N as. I to je bezumno kako i ovo sto je izdano, iIi ako je moguce, jOs ludje. S a I. A mislite-li da su ona dva pisca u istinu stogod znamenita izpustila. N as. To misliti 0 onih nistariah moze sarno onaj tko ih nepozna. 8 a I. 8to yam kazu slavjansko-serbski ucenjaci n. pro 0 onih izrekah u. kojih se Starcevic svojim nacinom grozi, gde-no kafe da je izpustio sve stoje zaderljivo, sve sto spada na narod iii na njegovu povest? N as. To mi nemari nitko kazivati, za njegovu groznju nemare, ni jugoslavenska akademia, ni druga ucena slavjansko-serbska druztva: neka Starcevic trubi, mi mucimo i kazemo da je to sve Iudoria i lal, sablazan. S a I. Time je on saterven, bez dvojbe. Nego sto scenite, kako hi bilo da on bude vise napisao, i zivlje, prakticnie uporabio proslost i sadasnjost? N as. Kako bi tada bilo? kako je i sada: ona herdja, kon sto je glavu odsekla, mogla bi mertvu lubinu jOs stapom tuci, S a I. Taj je sud na mestu. A sta mislite,

zasto on nije duglje tukao stapom zivo telo, nego mu je zadao sarno nekolika udarca, pak odmah glavu odsekao? . N a ~. ja bi se prisegnuo da on to nije uctnio IZ",miloserdja, ni iz Ijubavi iii sloge bratinske. S a I. I tu imate pravo. Kvaternik i Starcevic iii nepoznadu ucenost slavjansko-serbsku iii do t~ ucenostl nlsta nederze, iii mnogo gutaju 'i zamucavaju sarno za neosramotit svoje .Hervate. N as. Pravo cete imati sarno onda ako to sve troje uzmete za zivu bozju istinu. ",. S ~ I '. ~ez to",ga,jednoga, oni bi bili jos drugacie oceplll. Derzec se temelja na kojemu stoji sva . pov~st r~ska, .ceska, i serbska, sledec postup~nJe uce~",ostl slavJansko-serbske, gde je glava koja bl mogla IStO progovoriti onomu tko hi sledece nazore razvio i za povest preporucio: Oko god. 2680. prie Isusa, blase nekoj lovac. Tom~ .lo~~u b.iase ime N e m rod, iii, kako ga drugi btl~zlse, ~ I m ~ 0 d. On dobi to ime zato, jer k~~a se Je r?~lo,. ruje znao ni mogao govoriti, on blase n e m- lit n I m- rod. Uzmete n e m, imate pravoga Kajkavca, uzrnete n i m eto yam Ikavca s~rasn~ Bunjevca, Nje~1fod, Nie~rod, Nijemrod ne~ prsa nitko, )e~nOnl recju onaj Nemrod blase pravi, ~ao zlato cist! Hervat, ne Serbalj, ne Rus, ne Ceho. , N as .._, Upravo zato jer on blase Hervat, mi necemo msta da 0 njemu znamo. A gde yam je danas vas Nemrod? Sal. Ona] Nemrod imadiase b a b u koja

16

17

blase posve Starceviceve cudi, kao da ga je rodila. Ona baba iztuce unuka si vise putah, i to nemilice. Nego itako, onaj muf gradi svojoj babi spomenik. Ljudi, to gledajuc, zacudjeni vapiahu: "B a b i l' on gradi spomenik?" Odtuda ona] spomenik dobi ime B a b i Ion a, i to vam je najpervi grad ovoga sveta. N as. To blase jedan grad, a serbsko carstvo imalo ih je na tisuce u ono doba kad-no je imalo dvanaest patriarah za dvanaest stranah sveta. Sal. Nemrod sedi na njivi, i ceka da mu netjak donese rucak, M1adic nosi sira i kruha, ter ob1aporan pojide sir, pa kad dojde k Nemrodu, ovaj ga upita: kruh je tu, a sir? Zato prozvase onoga mladica Asirom, i jer imadiase sur u ha1jinu, zvase ga takodjer Asurom, i buduc a, kako vidite iz oko1nostih dogadjaja, nije od potrebe, onaj m1adic bude zvan Sirom, Surom, drugda Sircern, Surcern. I ovaj mladic nacini grad, i to upravo na onoj njivi na koju je Nemrodu donio rucak. Kad 1judi opazili taj grad, oni kazivahu jedni drugim: ' .n i n i v e , n i n i v e ", to ce reel? tu vec nije njive, nego je na njezinu mestu grad. Odtuda bude ta] grad prozvan N i n i v 0 m. G1edajte i ovde sgoljnu Hervatstinu: n i, mesto nije, kazu ] Kajkavci i Cakavci, n i v a kazu Kajkavci, a ni Cakavci, ljubitelji glagolice, nemogase tu rec, bez tankoga j era, zapisati drugacie nego n i va. N i n i v a je versn]akinja Babilonu. N as. To su sarno dva grada i oba su propala. Ludoria, nego da budu to znali Kvaternik iii Starcevic, oni bi gadi bili kukurikali da se bog smi-

1uje, sarno za dignuti rep svojim Hervatom. Ali eto, bog nedade kozam dugacke repove. Sal. Oko god. 1993. prie Isusa, muz, koj se zvao Bel, sterpa u jednu derzavu i Ninivu i Babil?n itd: i tu imate najpervo i najvecje ~arstvo ko]e se Je kada pokazalo na zernlii, neizuzev ni istu Serbiu. Ime Bel, vidite da Ie cisto kajkavsko, eto, dakle, pervoga carstva Kajkavacah. N as. Oho, a gdje je serbsko carstvo cara Dukagina, carstvo tako staro da za-nj, osim serbskih jlesamah, nestoji nikakov spomenik? Sal. Carstvo Dukaginovo razjasniti ce jugoslavenska akademia i druztvo serbske slovesnosti pomocju Rusah i Cehah. Na stvar. Ono carstv~ zvalo se je Babilonskim, Asirskim, Medskim, itd., ter se na prestolju menjahu sarno obite1ji, razlicne po narecjih hervatskih i popokrajinah. Napokon, za gospodstva Medacah, srusi se ono velicanstveno k.ako vidite, hervatsko carstvo, terpade pod Per~ stance. N as. I pravo je. Drugade, tko bl uz Hervate obastao? Dojdevreme dase na grobu Hervatah digne serbsko, Dusanovo carstvo.To nemoze sakrit ... i zabranitKvaternik n ni Starcevic. . S a I. Tu ostavljam znanost slavjansko-serbsku i primam se znanosti razumnih glavah. Zapamtite Medce: taj je narod po Serbstvu najznamenitiji. . N as: Bez dvojbe, i Medci .su bili podloznici carstva serbskoga, makar to nekaze ni Kvaternik ni Starce~ic. Ali kad je taj narod propao. 1ahka mu noc, Sal. Kako je to da se nemozete .okaniti oseb-

18

19

nostih? Kad govorimo 0 stvarih, cemu da mesamo u razgovor ljude? Sto ima Kvaternik iii Starcevic s nasom zabavom? Kada se spisi pretresivaju, treba dokazati da nestoji ovo iii ono, a pisca na kraj. IIi mislite da istina nije istina ako ju kaze lazac, da laz nije laz ako ju kaze istinjak? Ljudi, osebnosti, mogu odkrivat iii sakrivat, a nemogu menjati istinu, stvari. Ali, da nastavimo. Znate da su Asirci odvukli u suzanjstvo Zidove obih kraljevinah: i Jude i Izraela. N as. Ta to kaze i sveto pismo koje nelaze ako negovori proti bratji Serbljem i Slavjanom, kako Kvaternik i Starcevic. Sal. Znate da je Ciro dopustio Zidovom", da se povrate u svoju domovinu. Znate da se je Zidovah kraljevine judine sbilja povratilo i ponovilo svoj derzavni zivot u Zidovskoj. Znate da se kraIjevine Izraelove pucanstvo nije povratilo, pace da se nezna kamo je ono yucanstvo pristalo. N as. Ta pristali Civuti ovi i oni kamo im drago, sto je nas za to? Neka ih traze Kvaternik i Starcevic, IIi mozda ova dva ludjaka sanjaju da su bratja Serblji potekli od onih izgubljenih Civutah? Tu bi se spojio serbez sa suzanjstvom. Gledaj ti one dve herdje! Sal. Moguce, da se je i Izraelova pucanstva priucilo suzanjstvu, ter da ga je hotice ostalo pod Persianci. Ali, buduc su Izraelovci imali u Zidovskoj vise zemlje nego Judinovci, buduc je Ciro sve Zidove bez razlike odpustio, i buduc se Izraelovacah nije povratilo; neima drugoga odgovora, za razu-

meti ono cudno poiavlien]e, nego reel: da se Izraelovci nisu mogli povratiti u Zidovsku, t. j. da oni u ono vreme povratka njihove bratje, nisu bili pod Cirom nego negdi drugde. N as. To je umovanje temeljito, ako iz njega nesledi kakova sramota po bratu Serblje i Slavjane, sramota kakovu izrnisljavaju sarno Kvaternik i Starcevic iz svojih supUih glavah. Ali opet vas pitam: sto je nami za Civute? Sal. Ima pisacah koji zabllezlse da se je Medacah izselilo u Scitiu, da ih je doslo, odonuda, i na desnu obalu Dunaja. To"se je tzselenje moralo dogoditi prte negoli je Ciro Zidove odpustio, uzrok tomu izselenju mora da blase upravo to sto ·oni Medci nisu hteli biti pod tudjim gospodstvom. Ali, na stranu sve pisce koji govore 0 tomu preselenju, pak se cudite nad obstojnostju:" narod Medacah naci cete upravo u onih stranah u kojih i Serbe Plinieve, i luku serbeza: narod Medacah naci cete i na desnoj obali Dunaja, u istoj okoliciu kojoj Agriance, t. j. Serbl]e, jednom recju: kako nekada u Azii Medci i Zidovi, takokasnie u Scitti i Ilirii, derze se Medci i Serblji skupa. TU,sto moze biti naravnie, sro temelitie n~go zakljucak: Medci, odlazec iz Azie, odvukose Zidove kraljevine Izraelove sa sobom u Scitiu i Iliriu. K .Jmenu Serb", za na]stariu davninu, sto trebate vise? N as. Nisu-Ii ona dva ludjaka, Kvaternika i Starcevica, jos ni sada u ludnicu zatvorili? Da bi nasa stranka vladala, ona bi tim lopovom vee bila stala na kraj; a Magjaroni ce cekat! da ona besna

20

21

pseta Zagreb zapale i eelu trojednu kraljevinu upropaste. S a I. Ako se zestite na dva ludjaka, pokazujete samq da ih se bojite, da vam posao stoji za sdvojiti. Sto mogu dva pernjava ludjaka proti stotini milionah bogatih i ucenih Slavjanah? Ona dva ludjaka preziru vas Slavjane tako, da bi se oni smatrali ponifenimi, ako bi s~ uzdostojati 0 vas sve skupa svoje noge obrisati. Sto vam koristi zestenje, kad istinu nemozete zaterti, kad i sami, bez-da hocete i bez-da znate, radite upravo za Steklise, za one ludjake. ~vo vam jednoga dokaza: Onu osnovu o Medeih i Zidovih, potkase upravo bratja Rusi: prie nekolike godine mogoste citatt u prilogi "AlIgemeineriee", da Rusi, oko Azovskoga i oko eernoga mora izkopavaju kamenja. Medju kameni, dolazi nagrobnieah. Tih nagrobnieah sluziase za Zidove, pokopane starinom mnogo prie Isusa, a kamo-li ne prie nego-li je srusen jerusoljm, u onih stranah. Iz nadpisah videti je da oni Zidovi moradiahu ziveti po onih krajih, da se setjaju svoje domovine, i da za njom uzdisahu. N as. Kad su to bratja Rusi nasll, 0 tom neimg dvojbe. Ali te nagrobnice pokazuju da su oni Civuti, koji su pod njimi lezall, umerli vee davno i to tako, da ih nemoze oztvett Kvaternik ni Starcevic, Oni pokojni Civuti nespadaju na bratju Serblje kako ni Medci na Kvaternikove i Starceviceve Hervate. Nego itako, za umiriti slabice, najbolje ce biti da bratja Rusi razbiju i zataru ono kamenje. Za slogu i ljubav bratinsku, uz nos Kvaterniku
~

i Starcevicu, kod nas se je mnogo slicnih stvarih ucinilo. Sal. VeHte da oni Medei nespadaju na Hervate? Sto mislite, sto bi radili ne sarno slabici nego i ucene glave, da bi Steklis smiono uzjahao na svojega zelenka N as. (utece mu u rec) sto bi drugo radili, nego boga molili da vrat ulomio zelenko, i Steklis, i Kvaternik, i Stareevic? Sal. Pa da sa svojega zelenka zagermi: slabici i ucene glave, citajte i razrnisljajte povest, a od mene slusajte sarno ovo: vera na utvaranje, metamorfozis, metempsikozis, blase starinom vera egipatskih svetjenikah koji su ju iz Asirie dobili; ona blase vera i drugih mnogih razumnikah; nu ona vera blase narodna samu narodu asirskomu. Kad Asirei u Azii propadose i kao narodnost i kao derzava, oni izseljeniMedci uzderzase tu narodnu veru tako da se je ona za Decebala i Trajana u svoj svolo] snagi pokazala u narodu Dackomu, Ta ista vera zive i dangs u pravih, eistih, narodnih hervatskih pesmah. Sto bi na to? N as. Nista van prekriziti se, pak one hudobe sekirom u glavu, za-da netruju zrak bozjt. To ce reel: .... Sami Hervati imaju povest od kakovih 4,500 gqdinah, i to ter kakovu povest; a 0 bratji Rusih, Cesih, Serbih, ni da bi emoke! Tu bi se znglo zasto Steklisi preziru bratju i Serblje i Ruse i Cehe, i zasto ovi merze Hervate. Tu se nepazi na ucenost slavjansku: Kvaternik i Starcevic, povlastjeni ludovati, stoje sami na jednoj, a sav ostali
5

,·~·I;

22

23
<::::'--' ..~~.

svet na drugoj strani. Necudim se ja sto say svet drzi one dye nemani za ludjake. 0 blazeni Luciferu, sa svom tvojom zlobom pokloni se Kvaterniku i Starcevicu, u njih bo si nasao majstore. Ali sbilja, zasto one dve cerne dusine nekazase Hervatom tu lepu novicu? Bez dvojbe zato jer ju neznadu, ni vi necete tu stvar nikomu kazati. S a I . ja bi rekao da ju oba znadu, nego Kvaternik ju nije kazao jer nije isao tako daleko u davninu, a Starcevic ju zarnuca, jer se je prestraslo od sarna sebe. N a s. lima se prestrasiti tko, i od koga, i zasto, Sal. Nami nestoji znati kako se pravo zvao muz poznan pod imenom Nabukodonogora II., kako znate, vladara aziatickih Hervatah. Sto su drugi derzall do onoga muza, znati je odtuda sto se je on i isti smatrao za vola. Da bude onaj muz zenska, po tomu bi se ona bila zvala Nabukodonozorica, i bila bi se smatrala za kravu. Dakle, u nacelu govorec, imamo Nabukodonozorce i govedce, Re$,is ad exemplum totus componitur orbis, to ce reci: kakav vladar takov i narod, Hervati se uvergose u svojega vladara, oni ga nasleduju tako, da su pravi, drugi, dusom i telom on: oni tegle svakomu tko hoce, nje muze i naganja svatko tko hoce: To yam je jedan sjajni bileg po kojemu i slepci vide da su Hervati pravi Asirci, to yam je jedan razlog zasto Starcevic nehtede ova dva, sarno u vremenu i na prostoru razlicna naroda poistovetiti. N as. Dakle Starcevic izdajica ne sarno bratinske sloge i ljubavi, nego je izdajica i istine po-

,I \ "I ". !

vestnicke. Sram ga bilo tu gde je. Hervati goveda, stara istina koju svatko gleda bez-da ju svatko vidi. Starcevicu nekoristi mucati, tu ee lepu istinu izneti na videlo jugoslavjanska akademia, nju ce razneti po celom svetu bratja Serblji i Slavjani. Tako ; ce se one dye guje, Kvaternik i Starcevic, ubiti svojim otrovom: sto su oni osnovali proti bratji Ser- / bom i Slavjanom, to ee se izvercl proti njihovim / kerfljayim Hervatom. Mnogaja! _-' Sal. Da se naganjate s Kvaternikom i Starcevicem, to lezi u protivnih naravah; nu za cudo je da herdju i sramotu, bllo. kolike i kakove komu drago, terpate na narod hervatski kojega kruh jidete, a i najvecu istinu, ako yam nije po cudi, odbijate od vase bratje Serbah i Slavenah. Vasa nekerstena bratja nerade tako: ona nerazbiiaju korito iz kojega locu -. Pazite na vreme u koje biste morali .. traziti korito u Slavii i Serbii. - Druga bilega istovetnosti Hervatah i Asiracah lezi U ovomu: gradec turanj Babilonski, nastade medju tezaci smutnja i smetnja van da takove.Oni radiahu protivno i osnovi i sverhi sgrade, i naravi stvarih, oni se nemogahu razumeti ni pogoditimedju se, a kamo-li da dohervu izvanjskim zaprekam. Tako se dogodi da se posao ne sarno nepomaknu, nego da se srusi i ono sto blase vee nacinjeno. Onaj isti duh zive i danas u Hervatskoj: nasi graditelji, vodje, sveznadari, ucinise da narod hervatski ne sarno nije napredovao, nego da je izgubio i cast, i onu herbinu / narodna zivota, herbinu koja mu je ostala od ve- I ~ , kovah, za znak slave i velicine njegove.
:-

"',

···.~.i,;!~~~·;

_./

24

25

N as. ja sam podpuno osvedocen da je znac~,j Hervatah i Asiracah jedan i isti, da je to jedan narod. Bez dvojbe, nij~ vredno razlagati da se znasa,j bratje Serbaljah, Cehah i Rusah, sa znacajem Civutah neslaze. To zna i vidi svatko. Sat· Prosvetlenje Asiracah blase veliko, odonuda su Zidovi dobili mnoge zamlslla]e, mnoge ustanove, medju koje mozda spadaju podpuni Farizei. A Scitia u kojoj Medci stanovahu, blase perva zibka europejskoga prosvetlenja. Ona zemlja dade razumnike Zamolxisa, Anakarsa, itd. ona zadoji Pitagoru, ona dade Gerkom najuzvisenie uzore razumnicke, ona blase i na pocetku kerstjanstva tako prosvetljena, da imadiase i pismo svoje, i jezik tako ugladjen, bogat i okretan , da je onim pismom i u onomu jeziku jedan, Ovidij na rimsku pesme slagao. N as. Asirci i Hervati, dva jaja jedne kokosi, sarno sto kod nas neima Farizeah. Sreca da Starcevic nezna za to prosvetlenje.. On i ovakocaver1ja 0 nekakovu hervatskom prosvetlenju, a da bi to znao, on bi sve nas, i bratju Serblje l Slavjane iz kofe prognao, I dobro naroda, i ljubav, i sloga bratinska pitaju da to nedojde na videlo. Kako dosada, moze se i odsada ziyeti bez toga znanja. S a I. Starcevic yam kod toga posla upravo osedio. Sada je ponudio ruskoj vladi razpravu u kojoj tumaci Pitagorinu naredbu: .nejtdi boba", pod kojom recju razumeva se sve socivo. Za tu razpravu on Iste: Krim i oko njega sestdeset miljah na okruz, sa suverenstvom na tu zernlju, i svake godine sest mllionah rubaljah civil liste.

fe

.•..

N as. Ne to, nego svake ure dok zive, davati njemu sest batinah glogovim staporn, Tako ce braca Rusi na ta] predlog bezobrazniku odgovoriti. Da on tumaci: .nejid! boba", on koj svaki dan zdere varicak boba iii graha, i tacke luka?! Dakle u toj nadi on nije hteo hervatsku glagolicu metnuti pod pero Ovidievo, i time zabaciti slavensku Cirilicu! IIi se je i tu prestrasio od sarna sebe? Sal. Medci, Dacani, t. j. Hervati nebiahu isti narod s Getami, Davi, itd. Nego kad se ovi narodi pohervatise, kako kasnie i na desnoj strani Dunaja, uzmesase se svi oni narodi ter postadose jedno narodno telo. Gerb Getah blase: magaretja glava. Davnina sceni magare uzorom uzterpljivosti i mudrosti. Sucanstvo toga getickoga gerba provali u Hervate tako, da nijedno magare neterpi koliko oni, snaga toga sucanstva pokaza se god. 1865-7. u visokom saboru trojedne kraljevine tako sjajno, da Prakticnici nadmudrise i urn, i povest, i zivot, i naravu stvarih, ter Hervati ostadose bez kosul]e. N as. Starcevicu je svezan jezik, jer je gerb Hervatah magaret]a glava, a ta je jos gorja nego prasetja,serbska. Nete mu pod za rukom ni to sakriti, Sal. Vidite-li kako je znamenito ono sto je i Kvaternik i Starcevtc izpustio? N as. To je istina, kod Steklisah netreba se bojati onoga sto jest, nego onoga cesa nije. Sada mogu naso] stranki kazati podpun program Kvaternika i Starcevica. Taj je pf(~gram: ona dva gada uce: a) dasu bratja Serbi, Cesi i Rusi, sarno pohervatjeni Civuti; b) da su vredni i rodollubivi

26

27

svetjenici, koji su pravi Nasinci, samo Farizei; c) da u Hervatsku i u say svet treba uvesti nekakovu veru koja nezna za boga, ni za dusu, ni za raj ni za pakao, nego po kojoj je covek zaba iii stenica, a zaba je iii stenica covek, Taj program Steklisah odlazi jos danas na nase odbore u Karlovac, u Primorje, u Dalmaciu, u Krizevac, u Koprivnicu, u Sloveniu, itd. itd. po svem svetu. Drugi cemo put nastaviti ovaj razgovor. Na to ode g. X javiti odborom program Steklisah, Iz ovoga razgovora vidi se, po mojemu preponiznu mnen]u, da izuzev ravnateljstvo i ravnateljstvo ravnateljstva, nasu stranku pred onim inostrancern nitko nebi mogao dostojnie zastupati nego-Ii ju zastupa nas preizverstni g. X. Ovaj je veleum posve nas, i ostati ce nas, osim ako mu tko dade vise. Steklisi niti sto imaju, niti platjaju svoe clanove, nebojmo se, dakle, da ce nase sunce, gosp. x. odici u Steklise, a za druge je sve lahko. 11 u vatru, iI u vodu S e r b 0 s I a v I. IV. Poklon do cerne zemlje, i jos dubljil Jos se nisam okerljao od sinocne muke i stiske. Dojdoh u pivarnicu kod .Pilaretove brade", za videti tko tamo dolazi, za cuti sto se tamo govorl. U njoj nadjoh nekoliko ljudih koji se merko derzase, Odmah opazih da to nisu Naslncl: k njima sesti nesmim, daleko od njih, nesmim, jer nebi mogao cuti njihov razgovor. Netom sto mi baba donese k rig I e c , eto netko zagermi da se sva

soba strese. .Slavoserbsklh mozdjanahda se najidem, slavoserbske kervi da se napijem." To je kazano u jugoslavenskom jeziku trojedne kraljevine. Lagao bi da kazem, da me nad timi recmi perpor neobuze. Oni gosti sarno se podsrnehnuse, na me pogledase, ter se derzase kao da su priviknuli na takove narucbine. Tako i baba; nego ona me kervavo pogleda, pa zamaknu. Toga prihodnika, say drhcuc, pogledam sa strane, izpod oka. Tu vidih da mu izpod haljine viri komad repa, da ima pasju glavu kao i sova, macje zube kao i gavran, i ticji kljun kako i vukodIak iii hiena. Ta stvar ima i roge, nego ih je sakrila kapetinom i haljinom. Dakle, osvedocih se, to je stvorenje koje se kod nas zove Steklis, a u sveslavjanskom jeziku mensenfreser iii Frajmaurer. Ako ostanem, u ocito] sam pogibeli; ako bezim, odajem se, pa sam propao. Za miloga boga, uzdahnem, dakle na to smudosli, u trojednoj kraljevini, podvladom Magjaronah! Mnogi kazu da smo mi, Nasinci, Slavoserbi, zivina koja je za rna]munom najprillcnia coveku. Ali zasto Steklist nezderu mozdjane, nelocu kerv majmunah! Zato, jer im Taliani nedadu svoje majmune; a nas evo Magjaroni tako zertvuju! U smertnom trepetu bacim oko na prozor, i vidim gde gologlav decko proklisa tako berzo, da ga nikakovo pasce nebi dostignulo.· U isti h!p' cujem drugo dete vrisnuti, vrata lupiti, pa tisinu kao u grobu. Znamo sto je, nije cudo da decko ovako odbrusi: on je srecno utekao babi izpod noza. Befi, pomislim, bezi sinko

28

29

pod otetnsko krilo Austrie, bezi u bratinsku Rusiu iii Serbiu, bezi kamo te oci vode, sarno nestoj u ovoj nevolji! A ono drugo dete, sto-ne vrisnu, baba je zaklala, pa mu sada kerv toci i vadi mozdjane. To nam je magjaronska sloboda i sigurnost osebe i imetka! Nije cudo sto je Nasinacah dan na dan manje! U te mere eto babe, i nosi Steklisu pive i kvargela. On se naherda i nalici, pa kao i k vragu. Na to me poce strah popustjati. Ali, odtuda neka svatko sudi, nece-li Steklisi srusiti sav ostali svet, kad evo ruse jistvenike? Dakle, njima je nasa kerv pivo, a nasi su im mozdjani kvargel! Ali evo novih gostih. jedan ih sedne kra] mene, ostali k onim Merkonjam, Ovi pitaju prihodnike po redu, migom, odkuda koj dolazi? Za odgovor cujem rect: Abdera, Beocia, Onos-pol, Bos -pol. Moj prihodnik izgleda uljudno, s toga ponudim mu rec: valjda ona gospoda govore magjarski? Za odgovor dobijem: da sto, Dakle nastavim: vidi se da ste ucena glava, mora da ste nauke sversili u Becu iii u Pragu. Smim-li vas prositi da mi raztumacite onaj magjarski razgovor? ' - ja cu vam to drage volje uciniti; ali ono nije razgovor, nego sarno kazu odkuda je koj dosao, Ono su sarno nekoIike reel, .Dajte, prosim. vas, da barem te razumim." - Dobro. Ali znajte da u magjarskom jeziku svaka rec ima mnogo znamenovanjah. Tako n. p. Ab d era znamenuje a) Slaviu, b) raka, c) prakticnost, d) Karlovae, Bakar, Senj, Osek, itd. Beocla znamenuje a) jugoslaviu, b) narodnu li-

beralnost, c) Krizevaeku zupaniu s gradovi, d) rodoljubje, itd. 0 nos znamenuje a) tuku, b) narodnog samosta1ca, c) Krifevce, d) prakticnika, e) Beograd, Novisad itd. Bos znamenuje a) narodnog Iiberalca, b) jugoslavena, c) Koprivnicu, d) domorodea, e) Slavoserba, f) Sisak, Samobor itd. A ree pol i s iii pol, kada je svezana s recmi 0 nos iii b 0 s , znamenuje podpun, eel. Tako dakle n. p. Bos-pol znamenuje podpuna narodna liberala, jugoslavena, itd. Dakle, ona gospoda kazu: iii da su dosla iz Senja, itd., iii da su od narodnog liberalizma itd. dosla na Steklistvo. Kerv mi uzavri nad timi tumacenji. Nezna se sto je gorje. je-li strasnie da se imena nasih gradovah pomagjare, iii da od nas toliko ljudih prebegne k Steklisem? Ali, pred onim nepoznancern moradoh sakriti strah, ter nastaviti razgovor. "Na taj nacln Magjarom netreba nego koja stotina recih, buduc svaka rec ima litanie znamenovanjah. Sudec po tih koje mi kazaste, ja vidim da nestoji stanoviti sud 0 magjarskih recih. Nekoji bokaZu da Magjari imaju tako dugackih recih, da kad se izgovori sarno jedna, covek bi, koj nezna, rekao da je izbrojen barem "otee nas", o dugljini nekojih magjarskih recih sudite po ovomu. Za doznati je-Ii tko u suhobolji, Magjari rade ovako: celjade, 0 suhobolji kojega sumnjaju, podboci se na stap, razpase se, skine rubae s vrata, razputi se i razkopci da je sasvim prosto, na to uzdahne sto ikada mote, pa udri izgovaraj stanovitu ree. Kad mu duhe nestane, ono odpociva tako

30

31

dugo dok pojide pol funta suhe slanine. Za tim opet uzdahni, pa nastavljaj izgovaranje one iste reel. Kad mu opet duha iztece, ono odpociva dok pojide pun funt suhe slanine. Onda opet nastavi i poreni do kraja. Ako na tri dela, u tri puta, eelu ree srecno izrene do kraja, neka ide kuci pevajuc, j er kod njega neima suhobolje ni blizu. "To ce morati jugoslavenska Akademia javiti, ona nemoze nista znamenitiega od toga svetu kazati. A je-li to istina da Magjari imaju mnogo slavenskih recih u svojemu jeziku?" _ Prava istina ; sarno da se mnoge neslazu u znamenovanjih. Bog zna kako je to nastalo. Tako n. p. e uk, Magjaru znamenuje kokos, k u ca pasce, sam a r magare, j u h e ovee, rec eg izgovorite cvilec da se cu]e i g, to Magjaru znamenuje nebo, itd. "Nebude iz toga Magjarenja nista. Tko ce uputit hervatsku gospodaricu da je cuk kokos? Koj ee Steklls verovat da je ig, jaram nebo? Koj ce pivnlcar trafiti ovee, kada tko zapita juhe? Koj ce pravnik iskat uknjizbu na pasce, mesto na kucu? Kada granicar kaze da siva, kerpa samar, neka mu tko rece da siva ili kerpa magare, pa neka trazi kerpu na svoju glavu., Kod bliznjega stoIa buce Merkonje i njihovi drugovi. Upravo hocu da odem, al eto se Merkonje uzmesase, premestise, ter se i ja nadjoh medju njimi. Itako hocu da se izmaknem; ali me njih jedan uhvati, ter druzbi progovori: ovo je g. X., dostojan Slavoserb, od njega cemo cuti kako stvari

stoje. Dakle gospodine X. [e-li istina da su jugoslavenski Meeenati razpisali nadarja glasbenikom, koji ce naciniti najlepse napeve za pesme izisavse u "Zvekanu", n. p. za "posko~nieu", "ree Mamelukah", .Prakttcnlcr', itd.? Sto vi sudite o toj stvari? . To je napast. Uclnt mi se da je ovo najprakttcnte: neznam da je 0 tih stvarih lsto zakljuceno, nego sudim da bi bilo vredno ta nadarja razpisati. Jos me nepustjaju. Sada upita jedan Merkonja druga si: kako je vraga to, da Steklisi govorili skim i 0 kom ti drago, pisali sto i 0 komu hoces, uveke su uljudni i ugladjeni da im para neima: nu kada imaju posla sa Slavoserbi, oni su kao bez serdea, ter recmi tergaju meso na zivu, provalju ju do zigericah, neimaju nikakav obzir? _ Drug m u, okrenuv se k meni, ter eekajue moj sud, odgovori: sto neznas da Stekltsi svaku stvar zovu pravim imenom, i da ima zivotinje koje ime, bilege, vlastitostisvakomu nije ugodno slusati? Za uteci iz toga prokletoga klanea, seenih da je najprakticnie pokimati glavom, u znak da se u sudu slazem, Jos nije dosta. Tretji Merkonja nastavi: ne sarno to, nego neznas-li da se dobar konj, vol, itd. mice .i na samu rec, a da biyola, za krenuti ga, treba cavlom do kervi bosti?Sto vi na to, gospodine X.? _" To je istina, i pravo, tako i mora biti. Say sam kao na zivoj zeravi; ali Merkonja nastavlja: ali kako je to da Steklist nevide da iz bivola naeiniti kon]a, iz Slavoserba naciniti covleka, nije moguce! je-Ii, gospodine X.? I meni je,

32

33

od Steklisah, to za cudo, Nesrecnoga casal Opet ee Merkonja: Steklisi niti govore niti pisu Slavoserbom, nego ljudem. A ljudem, koji nepoznadu stanovitu zivotinju", treba tu zivotinju tako prikazat da ju poznadu. Zivotinji, koja je stvorena za berlog, a hoce da se upustja u posle ljudih, treba dati po gubici, uz rebra. U tu sverhu govore i pisu Steklisi. Nije-li tako, gospodine X:? Bez dvojbe da sarno zato gospoda Steklisi govore i pisu. To odgovorim i gledam da se izkopercam. Na svu srecu eto opet gostih novih. Stari se uzmesase, ter mi pojde za rukom izhoditi se toga p rokletoga druztva, jos neodmasih ni sto korakah, at eno u pivarnici svi vicu u jedno gerlo: slavoserbskih mozdjanah, slavoserbske ..kervill I bez takove napitnice bio bi se kuci pozurio, za. javiti sto prie slavnomu ravnateljstvu tu preveliku promenu nastavsu s nami i kod nas kroz ovo kratko vreme. Sto [avljajuc jesam II u vatru, il u vodu. S e r b 0 s 1a v I I .
V.

Koji veruju u boga i u vraga, moraju izpovediti, da su se ta oba proti nami pobratila, i da k Steklisem idu na prelekcie. Koliko nasadismo jajah, toliko dobismo mu- . cakah: koliko naeinismo osnovah, toliko dobismo udaracah. Gde da pocmemo, gde-li da doversimo nabrajanje? Tko smo, gde smo, kako smo? Cervi smo, pod nogami smo, na skrajnjoj smo uri. To jest,

ako nas neobrani otcinsko i materinsko ravnateljstvo ravnateljstva, i vestina clanovah nase stranke. Tko je zdrav i miran, moze mucat iii vikat kako mu se ract; tko je ranjen, mora vikati kada 'ga koja rana zaboli. Mi smo ranjenik koj nosi na tisuce ranah. Sklad mislih nikada nebiase nasa vlastitost; sada, tko da od nas ocekiva sklad tuge i vapaja? Veliko delo, sto ga je kroz tristo i toliko godinah negovalo otcinsko ravnateljstvo ravnateljstva i starinski vredni Nasinci, nernogase se godine 1848 podyuno doversiti, Za doversiti ga kako treba, priderzana su dva sredstva: vera, i ostatak odnasajah medju kmeti i gospostlnaml. To biahu dve poluge, odredjene za-da se njimi u svoje vreme posluzimo. S toga ta dva pitanja nisu resena za nasega ni za Nasinacah gospodstva. God. 1861. htede sabor pametno i pravedno razpraviti urbarialne odnosaje, nu mi nedadosmo ni da pred sabor dojde taj posao. U granici ima katolikah i vlahah. Da tako bude, radilo se je i radi se danas. Koliko se je uctriilo, koliko se cini, za razjariti sleditelje jedne cerkve proti slediteljem druge cerkve? Tomu je razjarivanju sverha: nagnati katolike i vlahe da l' ed'ni i drugi traze pomoc pod otcinskim kri om Austrie, ter tako da jedni i drugi ostanu orudjem ravnateljstvu ravnateljstva, da pripravljaju jedni i drugi sluzbe i platje prakticnim Nasincern. S toga pitanje 0 zakonu vere, vee davno reseno u svoj ostaloj Europi, mt Nastncl, i otcinsko ravnateljstvo ravnateljstva stopervo razvijamo. Pace, za osigurati,

34

35

koliko stoji od nas, uspeh ravnateljstvu ravnateljstva, mi nastojasmo narod _.po_veri razdelit. Mi, i otcinsko ravngtelistvo ravnateljstva~ uvedosmo u narod -imena -Sokac t Serbalj, .ftd:'"l materinska Rusia sceniase da je to i po nju dobro, ter nas i ona obterpava darovi. Tako mi, za jedan posao, primasmo i primamo dvostruku platju. Dokle cemo tu srecu uzivati? Dotle, dok Austria i Rusia neopaze da im nemozemo pomoci, dotle, dok say narod neprogleda i neostane na stazi, na koju je sabor goa. 1861. stupio. God. 1861. blase sazvan sabor. I otcinsko ravnateljstvo ravnateljstva, i mi bismo u dvojbi, da-li ce se Hervati proglasiti novimi Tirolci. Kako, dakle, da osiguramo, po mogucnosti, nase mesine i platje? U isti cas kada se je sastajao sabor u Zagrebu, otcinsko ravnateljstvo ravnateljstva i mi, Nasinci, uclnismo da [e iz Granice odpravljena, naravski, potajno prosn]a, kojom se hoce da se Granica, kao posebna, serbska krunovina uredi. Ta je prosn]a odpravljena u ime Vlahah, koji sluzise sarno orudjem, ter je njih nekoliko kasnie i pedepsano.Sverha toj prosnji, koju mi pouzdano razglasasmo, blase: prestrasiti i zavaditi provincialce i granicare, i Katolike, iVlahe, ter ih sve uterati u rajsrat, Ali nut, tko bi bio mislio, kako provincialci tako i granicarl, jedne i druge cerkve, slozise se kao bratja proti nami i otcinskomu ravnateljstvu ravnateljstva. Pace, 1 j u d i obih verah, neznadose za drugoga neprijatelja, osim nas, i otcinskoga ravnateljstva ravnateljstva.

Kad nam taj pokusa] nepojde za rukom, za buducnost mi uberdismo ostrle. Osnovasmo u Granici verstu urote, ter za dobiti obe vere, proglasismo u mestih gde je man]e Vlahah, da ce ih sve Katolici pognjavit, a u mestih gde su Katolici u manjini, da ce ih sve Vlasi podavit. Ni tu se pucanstvo ni jedne cerkve neprestrasi: granicari su prepametni, oni merze sarno nas i otcinsko ravnateljstvo ravnateljstva. Tu moradosmo nekoliko luda Vlaha, koji nam sluzise slepim sredstvom, koje izlfcno, koje zazbilja pedepsati. Drugacie, bila bi i prostota opazila, da je ona urota nas, sarno nas posao. Ali i otcinsko ravnateljstvo ravnateljstva, i mi, izgubismo svu nadu u granicare tako, da se neusudismo nje, negonjihovu gospodu primiti godine 1865. u visoki sabor trojedne kraIjevine, U provincialu je sve stanovnictvo za mnogo gluplje nego u granici. Zna se da je Luteranizam nemacko bil]e. Kad-no proglasismo Hervatsku krunovinom, obdnorn austrijskom, mi zamucasmo pogibel .kojapreti od Luteranizma kato~ickim bare~ svetjenikom. A kad Herv~ts~u proglaslsmo" pokr~Jlnommagjarskom a Mag)arl nam nedadose .vehk~ sluzbe ni platje, mi nastojasmoprostotu dignuti prot! Magjarom, koji da ce nas poluteranit. Ali nut, i prostota kaze da magjarski Luteranizam nemoze biti pogibelan, buduc su Hervate tim LuteranomMagjarom podlozili zupnici, kanonici i biskupi. Dok smo Hervatsku proglasili pokrajinom austrlanskom, buduc da se u rajsratu grade svi zna-

~;t~~:, ~

.... ,':.

36

37

meniti zakoni, naravska blase stvar, da mi u nasem saboru nemozemo reslt] urbarialne odnosa]e, Nu itako, za obmamiti nase sleditelje, mi pokusasmo uredjivati one odnosaje; ter dobismo odgovor kako treba t. j. da mi nemozemo zakone graditi proti ukazom. Sve nase nastojanje ove struke, say trosak, sve podtican]e, nelmadiase drugi posljedak nego malenkost u Sisljavicu, malenkost koju nije vredno ni spominjati. Kad-no Zvekan zazveketa, mi znadosmo 0 cemu se radi, ter Nasincem zabranismo taj list citati. To blase prakticno. jer tako nepomagasmo neprijatelje Steklise, branismo Nasince od steklistva, i kod ovo Nasinacah uzderzasmo nas ugled. I ovako malo imamo slediteljah, a da budu Nasinci citali spise Steklisah, tezko da mi danas nebi mogli sve nase drugove pobrojiti na perste, i to j edne ruke. Stegnuv nase obcinstvo na same nase reci i spise, mi mogosmo raditi sto htedosmo. Nikada nismo imali drugi program nego-Ii je onajsto Dam ga je Zvekan razvio. Za galvanizirati nase citatelje mi im kao nase, nove nazore prlkazujemo stvari, koje su Steklisi vee davno kazali i mi za ludorije proglasili. Tako i u drugih stvarih: mi prevadjamo i posvojivamo tudje spise i nazore; pak ih kao nasa smotrenja prodajemo nasemu obcinstvu, Nase obcinstvo veruje, i dedi nas za ucene glave. Da nebi bilo tako, mi se nebi smieli ni pred kozare s ona] kraj Kupe pokazati. Podlozlsmo Hervate i Magjarom i Austrii, izpovedismo, da smo sagresili, da cemo pristati uz program Steklisah, to sve ka-

zasmo vise putah; pak itako kazasmo da ostajemo i ostadosmo kod nasega poznana programa. Tako raditi mozemo sarno mi, naprama nasemu obcinstvu. Ali ni ona prakticnost nije nam mnogo pomogla: ne ravno Nasinci, nego ljudi citase i Zvekana i ostale spise Steklisah, Kako nas je to saterlo, videlo se je kod izborah 1867. Tu bo stopervo opazismo da smo posve podkopani. Osim toga, spisi Steklisah tako raztrovase javno mnenje, da smo mi sasvim u rog sterani. Nasa ljubljena ceda: trojednu kraljevinu, Jugoslaviu, Serbo-Hervatstvo, Spas-Rusiu, Sunce-Serbiu, te nase premile poluge nesmimo ni napominjati, osim na ostru zapoved, i za veliku platju. Pace, tako su nas Steklisi ugrijali, da se moramo s njimi nadtecati u Hervatstvu. Nase obcinstvo nevidi ni to; ali vide ljudi ter nas to-vecma preziru, jer znadu da to radimo sarno za obseniti prostotu. Na svu nesrecu, ni to nam neide za rukom. Znate iz javna ocitovanja Nasinacah, da nas se derze novi ljudi, a da nas je ostavila visja inteligencia i mladez. To ce reel: derze nas se oni koji nas nepoznadu, a ostavili su nas oni koji nas poznadu, ostavili su nas svi koji su k razumu dosli, i koji zele k razumu doci. I jer nas kudi svatko tko nas pozna, niji druga nego da se sami hvalimo. Za nase obcinstvo, i to je dosta. Slavne uspomene od god. 1848. slavjanski kongres, blase lani obderzavan pod imenom kazaltstne svetcanosti u Pragu. Tu blase i Nasinacah za6

38

39

stupstvo, nego dadose mu mesto kod drugoga stoIa, to ce reel, medju nami govorec, iza vratah. Odtuda bi, koji neznadu, tegnuli zakljucitt, da yec neplacamo, kako nekada placasmo, novinam Cehie, za-da pevaju i raznose slavu, snagu i popularnost Nasinacah. Odtuda bi, nezpalice, mogli zakljuciti takodjer, da veliki narod Ceski nemari za Nasince. Ta stvar stoji ovako: Godine 1848. ustadose najpervi Nasinci, a uz Nasince say narod, za izvojevati, po osnovi, stecevine koje uzfvamo ovo 20 godinah, za izvojevati sve one stecevine, osim ukinutja tlake i povlastjenih stalezah, Ovo dvoje, buduc nemogosmo uzdrzat ni povratit javno, mi smo, ponovili i u zivot uveli duhom izborna reda sto-ne smo ga izradili. Dakle god, 1848. mogahu do Nasinacah mnogo derzati bratja Cesi i ostali Slaveni, i bratja po kulturi Nemci. A danas, na njihov poziv neima iz Hervatske odziva. Mlitavost, nemarnost Hervatah, i nad-a sve .Steklisi su kriv], da smo mi, Naslnci, izgubili ljubav i stovanje Cehah, Rusinah, Austrianacah. A sto se nas dotice, mi smo pripravni svaki cas stupiti na celo naroda, primiti sve cast! i platje, ter narod voditi kako i nekada. Od svih stranah dobivamo glase da je kod Nasinacah sumnja preotela mah. Sumnja je put k istini, ali dok traje, ona ubija snagu.Pogibelna je istina Nasincem, osim ako od Nasinacah dolazi. Kako se je ta sumnja zalegla kod ljudih koji niti znadu, niti mogu, niti smidu misliti? Ovako: Do nedavno govorismo u Zagrebu da je vani

sve za nas, a vani da je za nas sve u Zagrebu. Stvar dojde na vidjelo. Da negovorimo 0 vani, gde sada gospoduju drugi, ter imaju za se ono i onako, sto i kako odprie mi imadosmo. Ali Zagreb je ognjiste Nasinacah, tu je jugoslavenska akademia, tu su nasi ucenjacl, sastanci, prakticno svetjenicrvo. Pa itako, Nasinci koji dolaze u Zagreb, opazu]u da se za Nasince nezna, da se ugibljemo, da se derzimo kao da smo ukradeni iii kao da smo denuncianti. Nad tim prizorom pitaju se oni Nasinci: kad eto ni sunce nesjaje, kako da ce sjati dno od lonca? Tu je nesporazumljenje. Svi Nasincl rade potajno u nasu sverhu. [avno raditi, nikada nebiase nasa slaboca, Javno smo svi Magjaroni, potajno smo svi Nasinci. Ovako se derzimo, i nadamo se i za ove oluje,; ostati u sluzbah i dobivati platju. Nase je verovanje, prem ne izpoved: novci su novci, pa dao ih tko mu drago. Dojde-li nova sgoda, mi cemo pokazati tko smo. Da se derzimo ponizno, to pita duh ugladjenosti i demokratizma; da se uklanjamo Bteklfsem.vptta nacelo mudrosti koje kaze: bezi od zla; da smo denuncianti, to je stara stvar, nu zato Steklisl nemare, a Magjaroni nas i platjaju koje gotovinom, koje nadom. Jednom recju: mi smo danas oni isti koji uvek biasmo, sarno se je javno mnenje promenilo: sada ljudi do nas nista nederze. Mi smo prakticni, to priznavaju i isti Steklisi, nasi neprijatelji. Stekltsl bo kafu da NaSincem, za postati svoje struke Isusovci, nemanjka drugo nego: oba kraja i sredina, to ce reel: mozdjani, znanje 1 ponasanje.
•• v.

y'

4()

41

;_0'_ I
0 •. ,

Za nedati da .Hervat" izlazi, imadiase posla sva mudrost nasa, sva mudrost otclnskoga, i sva mudrost materinskoga ravnateljstva ravnateljstva. Kad Magjaroni nedadose odmah dopustjenje, mi svi sudismo da smo na konju. U tomu sudu proglasismo da bi i mi pristali na .Hervatov" yrogram, i da bismo ga pomagali. To blase prakticno. Evo cemu se nadasmo: uputiti nase obclnstvo, i to javnim putem da smo mi i Steklisi jedna i ista stranka. To smo potajno kazivali gde i koliko smo mogli; ovo slediteljah sto ih jos imamo, vecinom derz! kod nas ta vera. Nadasmo se da ee nas, za onu izjavu, i nase i drugo neuko obcinstvo smatrati nezlobnimi, neprodanlmi. U istinu, cime da mi pomazerno .Hervata'? Novcem? Ali mi ga neimamo, osim sto nam od dana do dana davaju otcinsko i materinsko ravnateljstvo ravnateljstva. Spisi? Ali Stekllsi se nebi uzdostojali nasiml spisi ni pee podpaljivat. Nasi su spisi sarno za nase obcinstvo. Kako, dakle, mogosmo ono obreci? Sasvim lahko: svatko moze reel da bi bio kumovao i velike dare dao detetu, koje se je mertvo rodilo. Tko kod nas na to misli? Ljudi, koji misle, nisu s nami. Napokon, nadasmo se da ce seMagjaroni prestrasit, i da nece dati dopustjenje. Sarno se u ovoj nadi neprevarismo; nu ona nam nepomaze: .Hervat" izlazi, prem-da smo proti nj emu i kroz zene radili. I zene su Steklisah berkate.Ali ono nam je ocitovanje premnogo naskodilo. Mnogi Nasinci, nepoznavajuc duh nase stranke,

jos nemogu pogoditi imaju-Ii se derzatl javna ocitovanja, iii potajna naputka? Za prave, podpune Nasince, stvar je u redu: ocitovanje treba smatrati za salu, lakerdiu, a derzati se naputka. Ako-li tko svom silom ostaje kod ocitovan]a, taj je za nas izgubljen, treba ga pustit, i uputit, da niti neima potajna naputka, nego da je to potvora, kleveta Steklisah, Pouzdano govorec .Hervat" nas je samlio da jedva jos disemo, i to po kutih. Od Steklisah je cuti, da nas oni jos nisu pravo, po svoju, ni naceli. Oni kazu da sva dosadanja strahota nebiase nego igra, pucnjava iz malih pusakah sprihom, na daleko, u maglu, a prave bombe i lumbarde jos miruju. Nu Steklisi jos nisu odlucili, hoce-li tim oruzjem udarit u .Hervatu", iii na prilicniem mestu.Ali vee na pocetku te njihove "igre" evo u kakovo stanje dojdosmo: Nasinci, koji nas pravo nepoznadu, navaljivahu na nas da odbijemo udarce Steklisah, da ih oprovergavamo. A Nasinci, koji znadu pravo stanje stvarih, govorahu da cemo najbolje uctnitl ako budemo mucali. Steklisi bo negovore nego 0 nasih javnih, saborskih cinih, a te niti je moguce poreci, ni zatajiti, ni zagovoriti kod razumnih Ijudih. Ali ovo mi nesmimo javno kazati. Time dojdosmo u ono stanje, u kojemu su tati koji bezeci, nabodu se na kolce: od muke nemogu mucat, od straha nesmidu vikat. Sto cemo kad nesmimo mucat ni govorit? Po nasu: druge turnuti, za-da govore za nas. Nasa "omladina" izjavi: da je i ona, t. j. da

42

43

smo mi, Nasincl, za souverenstvo Hervatske; da smo mi, Nasincl, podlozlv Hervate Austrii i Magjarom, to ucinili u dobroj nameri, i da se Steklls! varaju, ako misle da oni govore i u ime nase omladine, t. j. u ime nase, Ni to ocitovanje neposluzt nam za drugo nego za nesrecu i sramotu. jer, osim nasega obcinstva, nitko nernoze pomisliti da nasa omladina, zadojena i hranjena nasim mlekom i hranom, moze biti drugada nego Ii smo mi. Svatko zna da je ona ista nasa omladina nami, Nasincem, koje bakljade, koje pouzdanice davala uprav onda, kad-no smo mi souverenstvo HervatskoAustrii i Magjarom darovali. Moze se pomisliti, da onaj koj ubija jednoga, to radi u dobroj nameri, za se iii za tretjega; nu osim nasega obcinstva nitko nemoze pomislit, da onaj ubojica radi u dobroj nameri po onoga koga ubija. - To nacelo priznati, znamenuje coveka pozivincit, znamenuje posvetit sve zlo i opacine. Dakle osim nasega obcinstva nitko neveruje da smo dobro mislili Hervatorn mi, koji smo Hervate, kao narod, ubili, unlstili. Doista, ni jedan Nasinac nebi verovao da mu dobro namerava onajkoj bi mu nos razbio, a kamo-li onaj koj bi mu glavu razvezao, iii terbuh razparao. Napokon, Steklisi kazu da u njihovu stranku spadaju oni koji imaju uma, i ljubavi za slavu, srecu, i velicanstvo naroda. Svatko zna da medju te nespada nasa omladina ni mi, njezina ostarina. Dakle, u tomu pogledu, ono ocitovan]e blase sasvim suvisno. . . I sbil]a, Steklisi se neuzdostojase ni pogledati

na ono nase ocitovan]e, sarno nekoji njihove struke mladici scenise za vredno, svojim ocltovanjem odbiti od sebe nas i nasu omladinu. Ostali Steklisi sude da ni toga netreba oni bo derze da smo mi, Nasinci, i oni tako razstavljeni, kako i sva ostala pocela koja su protivne narave. Vec davno, u drugoj naredbi javismo, da Nasmacah netreba u ovomu saboru. Mi doversismo nas posao. Dok nenadvladaju Magjari Austriu, iii Austria Magjare, dotle stoi udes Hervatah u skupnih sakah Magjarah i Austrie. Tko nadjaca, taj ce sam imati Hervate. Hervati, 0 sebi, vee nemogu nista raditi. Oko toga se je vertila, u tomu se je doversila nasa radnja. Ali nase obcinstvo jos treba derzatl na uzdi. Kako? Onako kako naredi otcinsko ravnateljstvo ravnateljstva: od casa do casa razjarivati, vapiti za onimi pravi kola smo prodali Magjarom i Austrii. Za nase obclnstvo to je dosta. I sada je tomu cas nastao. jer nemogosmo nase poznane Nasince za nikakove novce propazarit kod izborah pucanstvu koje ih pozna, mi ih namenismo zupanii Recko]. Tu upotrebi svu snagu i sredstva i o·tcinskoravnateljstvo ravnateljstva i mi. Tu se je placalo, da nas je strahota i setiti se. Po nasoj navadi, javno kazasmo da niti nezellmo izabrani biti, a potajno radismo time vecma. Prostoti kazivasmo da smo mi i Steklisl jedno, da Nasince preporucuju i Steklisi. I nut, Magjaroni mogose drugda dobiti glas i po jedan guljas, Steklisi, bez svake place, a mi nemogosmo ni

44 po deset forintah. Provalismo sarno na jednomu mestu, i to gde na srecu nasu, nehtede biti poklisarom nitko drugi nego dva Nasinca. I njih jedan moradiase raditi za svojega takmaca. Za dobiti vecinu od kakova cetir! glasa, moradiase glasovati sest kako zli jezici kazu, vir t u a I n 0 nazocnih, are a I n 0 u Siavonii bivsih izblracah, Dobro da je i tako nasa zvezda dosla do vecine. Dakle, opet ce Nasinci, kako i dosada, odkresati u saboru ono sto im odredi otcinsko ravnateljstvo ravnateljstva. Tada cemo mi udariti u bubnje, trublje i svirale, a odbori i drugi Nasinct neka prihvate, pa nebi-li se zadremano nase obcinstvo prenulo! Tako budi, ako otcinsko ravnateljstvo ravnateljstva drugacte nezakljud u svojoj mudrostt, na nase dobro. Sto bude javiti ce yam se. Za neupustjati se, ovaj put, u vec]a razpravljanja, moramo opomenuti odbore i clanove, neka nastoje nesporazumljenja tumaciti tako da svaku sramotu odbiju od nase stranke. jer nesporazumIjenja, kao da su se urotila proti nami. Da napomenemo nekoja. Svatko zna da za nas, Nasince, Siavoserbe, izuzev otcinsku Austriu .i materinsku Rusiu, nitko nebi dao ni klobuk bez dna i oboda. Svatko zna da je na mertvih god u Svihsvetih, pod Zagrebom, marvinski sajam. Svatko zna da nas ni Steklisi nesmatraju nekerstenom marvom. Pak itako, raznio se je glas, da lani, na 2. studena, u Svihsvetih pod Zagrebom blase sastanak i prodaj a nase stranke. Doznadosmo da po mestih jugoslavie .omla-

45

dina" znamenuje [arlee, prascice itd. say, mladi plod zivine domace; i da se i Cigani zovu .Nastnci", ter da "naski" govore. Za odluciti se od te neugodne druzbe, treba u javnosti govorit i pisat: omladina kerstena, Nasinci slavoserbski. A najbolje ce biti, malo po malo, bez-da nase obcinstvo opazi, i te nazive izpustit i zaboravit. Glasa se, da je u jugoslavensku akademiju dosla dzora medju odojke. Ta je pornetnja tako nastala: slika nase zvezde, Vuka Stefanovica Karadzica, donesena je u onu akademiu. Ova je zvezda smotrila dzoru, ime i bileg za oznacivat ime te zvezde. Akademici jugoslavenski, vredni su i dostojni ucenici i sateliti ove zvezde. Dakle tu, ako se stvar pravo, naski razumi, po nas neima nikakove pogerde. Dok materinska Rusia place na otcinsku Austriu, i smatra ju svojom neprijateljicom u Iztocnu pitanju: otcinska Austria sakuplja i dedi slavjanske sastanke u Becu. Tu je i nasa omladina, i izdaje se hervatskom. Treba paziti, da prostoti nepadne u oci ni to nesporazumljenje, ako-li joj padne, da joj se raztumaci kako treba. Gde cujete da su njihova velicanstva, kralj i kraljica dobro primljeni u Zagrebu, kazite da je taj serdacni docek ucinjen sarno u nadi, da ce nas nj. velicanstva osloboditi od tezkoga jarma magjarskoga; gde cujete da docek nebiase serdacan, kazite da je tomu uzrok sdvojenje naroda i tlacenje Magjarah. Svagde kaztte da otcinsko ravnateljstvo ravnateljstva radi 0 nasernu oslobodjenju: nu da nam ono

46

47

ni najboljom zeljom i voljom nemoze pomoci, ako mi sami za nase oslobodjenje nemarimo. Tako radismo i god. 1848 - Devlza je: fed era cia Au s t r i e . ~dbori i clanovl i~aju sve dosadanje naputke, kako 1 ovu naredbu, tocno proucit, pak njihov duh, u svojoj okolici, po okolnostih na korist nase stranke razvijat i razsirivat, Na zapoved - S 1a v 0 s e r b .
v

VI.

Poklon do cerne zemlje, i j05 dublji! Da u kratko izvesttm 0 mojemu putovanju, z a svetu stvar. Najprie eu javiti sto je najzadn]e, ili, kako se uzme, najpervo. Ako je zdravo taj Newton, ja bi ga rado gle<j.ao kako ce se derzat! kada dozna moje odkritje. Cujem . bo da i taj glasoviti Nemac dokazu]e da zemlja nateze sva telesa. On to dokazuje po Steklisku: kroz teorie, sanjarie; a ne prakticno. ja najdoh dokazprakttcan i to ne sarno 0 natezanju, nego i 0 odtiskivanju zeml]e. Ovo je sasvim moje iznasastje, ter jugoslavenska akademia ako ga razgla~a, steer ce neumerlu slavu. 0 nedvojbenoj istini mojega dokaza mofe se svatko osvedocitt. .Evo kako mi ga sreca nanese. . .Bavec se u Bakru, odlucim jedno po p6dne ribartt. U tu sverhu pogodim Iadjicu i vesiara. Dosav u Iadjicu, nenajdem u njoj veslara. Dakle sednem za cekatt gao Tu me obuzmu misli 0 buducnosti i sreci Slavjanah u jakoj otcinsko] Austrii

pod jugoslavenskim carstvom. Na jednom pade mi u oei ufe, kojim je ladjica za nekakov hrust na suhu privezana. je-ll to uze dosta jako? Pograbim ga i nategnem. Na moje cudo, eto kraju ladjice i mene u njoj. Da mi se to nije sarno pricinllo? potegnem opet pa opet kraju. Tu je razmlsljavati. Odsucem cielo uze, odtisnem se od kraja, pa udri, pokusava], pazi. Da ce jedan covek, makar ovako jak kako sam ja, zemlju iii barem obalu Bakarsku k sebi pritegnuti, to ja nemogu poverovati. Uze je privezano sarno za hrust i za ladjicu. Nitko ziv nepoteze, nitko, ni vetar, ladjicu negoni. Tu je oclta stvar da zemlja poteze, i to u istomu razmerju, u kojemu ja nju kroz uze navlacim. Da se osvedocim podpuno. Potegni ja, poteze i zemlja; miruj ja, miruje i zemlja; zestok ja, zestoka i zemlja. Razgledam da nisam komad obale odtergnuo, iii ona] hrust privukao. Nisam ni jedno. Dakle zemlja sbilja navlac], Da vidimo odtiskuje-li. Uzmem veslo, podbocim ga na obalu, i odaprem se. ja turkam zemlju, turka zemlja mene, i to kako i kod navlacenja, istom merom. Niti sam Iud, ni pijan: stvar je u redu. Isti dan pod vecer, sutra na taste, o poldan, pred suton, prekosutra pet putah, napokon, i po 110eipokusam, i svaki put zemlja me navlaei i turka kako i ja nju, sarno 5to je ona veqa, pa zato i jacja. Dosav u Kraljevicu, sednem u ladjicu, pak isti pokusa], isti posledak. Tu vee neima sumnje. Kada dodjoh na Reku, sednem u nekakovu brodurinu, uhvatim uzetmu, pa potegni. Ni makca. Potegni opet, i opet, i opel. Tezko da me budi za

48

49 mi, Nasinci, kod jednoga, tri Steklisa kod drugoga stoIa, kad dojde vestnik za vestnikom: Gerci usl! u Carigrad. Tyrei pobegnuli u Arabiu s onaj kraj Misisipa. - Zivili Gerei, kablinu vina na stol! Austrianei osvojili Pariz, Napoleon bezec y Bavarsku, razbio nos i prekersio obe noge. - Zivili Austrianei, kablinu vina na stol! - S~rblji uslt u Teheran, prestolni grad Bulgarie.·. Zivili Serblji, kablinu vina na stoll Rusi zauzeli jedo, glavni grad Rumilie, Cernogorci osvojili Nanking, glavni grad Albanie, svi Steklisl u vKurstajnu obeseni grabe kopaju i vuku tacke. - Zivili Rusi i Cernogorei, osam kablinah vina, i pecena ovna na stoll Tada negda doversise Steklisi' Svi koji su s nami jili i pili, veselise se kako i mi; StekliSi podsmehivahu se po svoju. Sutradan ja sudih da su i ona tri Steklisa odvedena u Kufstajn; al kad tamo, eto desetak Steklisah, anida bi jednoga Nasinca. Nasinct se posteklisise, dok doznadose da one vesti nebiahu tocne.. To mi blase jako zao. U ostalom, tu opazih kod -Steklisah bilegu kojoj se nisam nadao: oni ljube istinu, makar ona bila i proti njima i njihovim .nacelom .. Oni me utesise nad onimi vestmi, i kazase da sto nije, moglo bi biti, ter za-da se one vesti obistine, da netreba drugo nego da Gerei, Austrianei, Serblji, Rusi i Cernogorci budu jacji od svojih protivnikah. Na Radinu-verhu, sreca da me neizprebijase. Tamo je sarno jedan Naslnac, pa ni taj neblase kod knee. Dakle nepoznavajuc druztvo, upustih se u razgovor. To je za Nasince najvecja muka. jer,

las nateze, pace ako se stogod primicem kraju, to biva jer ja tezkom mukom navlaclm zemJju, a ne zemlja mene. Tako je i kod odtiskivanja. Sto je to? Tu nemoze biti drugo nego ovo: u Bakru i Kraljevici sami su Naslnci, prakticnlci, tamo nam je i zemlja prijazna, A na Reki bijase Steklisah, na njoj su Taliani i Magjaroni, oni nas Nasince neterpe, pa nas i zemlja merzi. Da je taj sud temeljit, osvjedocih se onaj cas. jer dok na onu brodurinu dodje desetak Talianah, pak potegnuse onu uzetinu, zemlja ih pritegnu kako i mene u Bakru i Kraljeviei. Tko bi dosad bio mislio da i zemlja ima svoje hire i politicka nacela? Odsada, tko ce 0 tomu dvojiti? Srecan cas odkrije vecje istine nego-li moze stogodisn]e razmisljavanje i teoriziranje. 0 tomu, ovde, dosta. Tri dana veruc se po kamenju, nemogoh za nikakove novee dobiti praktican obed ni veceru, To je siromastvo. Ljudi mi kazivase, da im say trud i prihod nedoslzu za podmiriti zajednicke interese. Plakase takodjer, i govorise da smo svemu tomu krivi mi, Nasinci, Liberalci i Samostalci. ja im dokazivah da su to potvore Steklisah; ali prostota viseveruje Steklisem i svojemu gladnu terbuhu nego-li nami. Po ovih stranah ljudi citaju spise Steklisah, ter je nasa stvar propala. Gladan kao vuk, i nezadovoljan, uputim se k naso] zvezdi, zupnlku X., u Puzevu-dolinu. Nemogu reci kako mi blase zao sto ga kod kuce nenadjoh, ter moradoh putovanje gladan nastaviti. U Zabinoj-dragi biasmo upravo za vecerom

50

51

kada znamo skim govorimo, njemu prilagodjujemo sav razgovor. Ali kako ees govoriti s nepoznanci? Naberzo opazih da druztvo zna za .Hervata"; ali nemogoh pogoditi da-li ga cita, i kako 0 njemu sudi. Tu nije druga nego pazljivo, pa na srecu, jer ako kazem da neznam za .Hervata", ili da ga necnam, iii da se s njime neslazern, a druztvo je Steklisko: ja pokazujern neznanstvo, nemarnost, i da sam protivan Steklistvu. Tu stojim jako skakIjivo. Ako-li .Hervata" hvalim, a druztvo je nasko, nikad u gorje. - jeste-li procitali .Hervata?" - Da sto van jesam. - Bora vam, sto stoji u njemu? Tko bi se bio nadao takovu pitanju? Ali morati je odgovoriti. Dakle, po nasu: - Pesma 0 zenitbi raka berkajlie sa zabom devojkom. - jesam-li ti, Gerga, ja kazao da je to znamenit spis, i da ga treba citati, pace uciti se iz njega? Kad je tako, odgovori Grga, ja cu ga derzati. Naopako, pomislim, ako na to dojde. Tu nakanu treba razbiti. Dakle razturnacim: - Ta pesma neradi 0 drugomu nego 0 fuzii Nasinacah ji Magjaronah. - Sto jos ima .Hervatr" Razpravu povestnicko-staustlcko-geograficko-etnograffcko-ekonomicku ob odnosaju Slavjanah u mesecu, naprama drugim narodom, susedom, i kako u mesecu krumpire sade i kukuruz okopava]u.

- Vee sarna ta razprava vredi zlata na 10pate. ja moram imati taj spis. Tu je ucenost neizmerna. Opet naopako! Opet popravljaj! - Ta razprava nije drugo nego kerpljacina iz spisah ucenjakah slavenskih. Sarno sto je u "Hervatu" predmet sustavno i razgovetno spisan. - Dalje, sto nosi .Hervat?" - Ugovor medju jugoslavenskim carem Dioklecianom i magjarskim carem Arpadom. Tu ocitu]e Dioklecian, da je cela jugoslavia sarno magjarska krunovina, i prisize se na lulu Arpadovu da ee se toga derzati on i svi njegovi naslednici. - Koja znamenitost! Odmah sutra narucujern .Hervata. " To je prokletstvo. Odgovaraj opet: - Taj su ugovor god. 1866 .. iznasli Nasinci. Ali kad se Magjari nepokazase ljudi, kad mastnie sluzbe i platje dadose Magjaronom, ne Nasincem; Nasinci opazise da je taj ugovor netstintt.: Za uputiti se 0 tom, netreba drugo znati, nego da je magjarski car Arpad nekoliko stotinah godinah starii od jugoslavenskoga iii serbskoga cara Diokleciana, i da lula za Diokleciana, nebiase, a za Arpada blase poznana. Sto onda dolazi u .Hervatu?" - Razprava 0 slavjanskom pravu, - Mora da je tu dokazano, da slavjansko pravo jednako zna onaj tko 0 njemu nije nista cuo, kako i onaj tko ga se je pedeset godinah ucio,
v

52

53
\I

- Tako sam i ja mislio, tako misle svi pesteni ljudi, tako i jest. Dakle ni .Hervat" nezna drugo nego svl razumni ljudi. Hvala bogu, pomislim, da sam bar jednom pogodio. - Onda? Toga mi je vec odvis, Ali uperle su vile u oci. - Onda i napokon dolazi kritika. jedan dokazuje da prie praotca Adama nije bilo Slavjanah. Drugi dokazuje da je sva zivina stvorena prie coveka, Adama, ter, odtuda zakljucu]e, da su Slavjani bili prie praotca Adama. To bi vredilo citati, to je pitanje znanstveno. Medjutim, ab invisis, ja pristajem uz to drugo mnen]e. Sreca da ni tu nenagazih. - Svi, odgovorim, koji nisu fanaticni, zakleti neprijatelji Slavjanah, derze se toga mnenja kojega i vi. Odtuda se vidi starlna nasega premiloga naroda slavenskoga. Sada, upitat ce Gerga, jos sarno kafite u kojemu svezku .Hervata" stoje te lepe stvari? Tu mi blase potezko odgovoriti. Ali, kad se mora, mora se: lagati niti znam, niti hocu, niti mogu, s toga, ovaj cas nemogu vam, po dusi, kazati u kojemu broju stoje oni clanci, Na to se svi nazocni sgledase, mnogi se namergodise, nekoji zasukase rukave. To je, po nas, zlo znamenje, kada se drugi naprama nami tako vladaju. Neznam sto bi bio pregorio da mi nebude

bilo sami gove lazu ralo,

tu biti. Gledam gde su vrata. Vidim da su tu Steklisl, ter ih jedan slavodobitno pita drusi: "veruiete-li sada, da Slavoserbi za slogu i veruju sto nebi ni paSce na maslu pozdei da se oni sami najlepse slikaju?" Prizor blase, za me strasan, jos i sada derhcern, kada se setim. U to cuje se vani vika kociasah, Ljudi nagernuse u kucu, ter tako posluzi mi sreca ukrasti se, bez reel s bogom iii lahku noc. U Volovicih dade vredni Nasinac, zupnik Y.. u slavu rnoju, t. j. nase stranke, veceru. Kroz nesporazumljen]e tu se najde i Steklis [edan. Razgovaranje se doversi razmatranjem 0 slobodi Austrie, koja nepreci ni jedan narod. .. Sada poce igra nazagonetke i pitanja. Steklis irnadiase zapoceti. On zapoce i doversi uz obcenit smeh. Evo njegove zagonetke: .vuku skerhali zube, )er seoko njega blago igra, bez-da ga on kolje. Sto budeakovuku zubi nepodrastu?" U smehu, celo druztvo-odgovort u jedan glas: vuk ce lipsati. -. "Ako-li mu zubi narastu?" pita Steklis. - Vuk ce daviti kako i odprie, odgovori druztvo, smejuc se u jedno gerlo. "je-li gotova vecera?" Tim pitanjem zakljuci Steklis, I sbilja, vecera blase sigurana, ter posedasmo za stol. Za vecerom opazih da se gosti sgledavaju. To blase znamenje da se cuvaju Steklisa, Tada ce jedan: "oh bozanstvena spisa u .Pozoru" 0 hervatskoj omladini! Onda ce drugi: "blazena duha, koj rodi gno lepo cedol" Sada CU ja: "hoce biskup joza Strosmajer, kada hoce." - Dakle je ono plod nje7

54

55

gova veleuma? upita me pervi Nasinac, Na to cu ja: .nego tko bi drugi mogao ovu prelepu mudrost stvoriti?" Nad-a tim se svi uzradovase. U te mere povrati se nekoj bivsi van izisao, ter progovori: "Koj je bezobraznik napisao ono bezumje u .Pozoru" 0 hervatskoj omladini? Onoje sramota nase stranke. Mozdjani u kojih se onakovo protislovje, onakova ludoria leze, pitaju Iudnicu. Steklisi pravo imaju kada nas smatraju marvom, pace oni nas odvis stu]u, jer svaka bi se druga marva plasila od one nespodobe. Znate-Ii bezobraznu blunu, koja je ono nacerckala?" Nebiase mi drago slusati tu opazku. Na moje cudo, Steklis se ponasa mirno i cedno, kao da to na njega nespada. Dakle odgovorim: .kad je ono 1udoria, evo kako se s njom tma: misli se da je onu sablazan napisao Dr. As anger, Dr. Klaric, Dr. Turkovic, Dr. Svilicic, Dr. Laudenbah, Dr. Urpani, Dr. Tomic de Non Tomic, Dr. Derencin, Dr. Mrazovic, Dr. Racki. To su same klevete. Nego je istina da je onu ludoriu izrnercio, u svojoj svemu svetu poznanoj zlobi i da recem nemacki, malicii Dr. Starcevic, Ja bi se prise~nuo da je to ona] Diogenes ueinto samo za obruziti Nasince. Osim njega, nitko nemoze onako ludo i sramotno pisati." . Na taj nacin ono nije napisao biskup joza Strosmajer? .Potvora kaze svasta; nu pravi Nasinci veruju o njegovoj preuzvisenostl samo ono sto je najbolje. "
v -

Tko bi bio mislo da je Steklis pravedan? Pak itako, Steklis odgovori ovo: .primeri onaj spis s parlamentarnimi govori; njegov~ preuzvisenosti, ~~spo,~ dina biskupa joze Strosmajera, pa si na ClStU. Time se razidosmo. Na rnojemu putovanju opazih ovo, sto treba da Nasinct zapamte: medju pismenimi ljudi svih stalezah Steklisl neimaju za se vise od tri postotka muzkarac3rh, a zenskih imaju vise. jedan pismen Steklis u narodu vredi i moze vise nego tlsuca Nasina~ah. Blase ljudih na koje nisu ni psi gledali. Ovi ljudi za dobiti ime i glas, ~adose se u y~teklise. Dostlgnuv tu sverhu, vratise se u Nasince; sada, kod pucanstva koje zna za ~u promenu?y.~vl ljudi stoje kako stajahu prie nego-h se posteklislse. Bojati se je da ce im i gorje biti. Ali nek~ prostota platja svojom kozom, samo da stranka 1 sveta stvar napreduju. Steklisi navlas odbij~j~. od se~e sve slabice, sve glupane. Tako ~nl clstesVO)~ stranku· iii bol]e rekuc, nedadu da im se osmradi. Mi ih ~ t~mu nemozemo slediti, jer na taj nacin mi nebi imali ni da bi [edno udo. Na desnoj strani Kupe neima ni jednoga Magjarona drugaciega nego lt smo svi mi Naslnci, t.j. dok Magjari platjaju iii davaju nadu. U granici su mala gospoda za avancamenat, velika za mir, a sve ostalo pucanstvc, kako i u provincialu, za slobodu. U supor svemu ~okazivanju, celo prosto pucanstvo smatra nas Nasince za jedine svoje nepriatelje, za prave eocetnike. sv~ svoje nesrece, Ako se sbude ono 0 cemu rru SVI Nasinci radimo, mi cemo najvecma platiti. Obcuvala
...

56

57

nas bozica Slava, i otcinsko ravnateljstvo ravnateljstva, a medju tim ja sam u vatru, il u vodu Serboslav IV. VII. Poklon do cerne zemlje, i jos dublji! Nezna s~ je-ll Salie neuzterpljivie cekao nas ili mi njega. Skriljevo je daleko, u zupanii Recko], negdi na kraju stare Serbie, tik Persie. Dok on tamo posle obavio, eto ga k nami na razgovor. Kroz to vreme, bi reel, da se je 0 Nasincih i 0 naskih stvarih mnogo naucio: a ocito je, da se je od Steklisah jako odmaknuo. Dok nam on banu, pozdravismo ga i evo razgovora: N as. Odkako sam naso] stranki javio program Steklisah, [a sam stupio iz I. razreda t)u I. razred c), i to ne sarno u casti, nego i u platji. Jos je nad-a mnom samo I. razred a) ib), i ravnateljstvo, i. ravnateljstvo ravnateljstva, i ako je jos kakov bog iii vrag. Dopustjeno mi je, uz nadzor prakticnth glavah, citati spise Steklisah. Takoprocltah "iztocno pitanje" i .Ime Serb." Malo blase stvarih u kojih vlastitom mojom snagorn nisarn mogao doskociti onim obim ludjakom. A kad me nadahnuse ucenjaci jugoslavenski, serbski, ceski i ruski, ja evo traztm Kvaternika i Starcevica, iii drugoga Steklisa, za-da se razgovorimo. Sada vidim, da nevalja one lopove drugacle .oprovergavati nego dokazi, razlozi, sigulizrni, kako znanost kaze, i to

javno, pred celim svetom. To valja, to zeltrn, sarno da mi se je na kojega nameriti. Sal. Cestitu jem na povisenju u east i na kesi. Necudim se da yam se Steklist ugiblju: i iz lasih vasih udara znanje, i to najprakticnie. ja izpovedam, da sam proti Steklisem preslab. S toga radujem se, da sam u varni nasao glavu, koja ce mi temeljito razterati nekoje obsene, sto su mi ih Steklisi nametnuli. N as. Na sredu s timi obsenami, pa da vidite kako cu ih razbiti. Sal. Sto yam kazu ucenjaci, zasto se Kvaternik i Starcevic pozivlju i na svetce, na sv. Nicefora, Augustina, jerolima? N a S. To neznate?! Zato, jer one kukavice znadu da neimaju nikakva ugleda, pa se uticu k svetcern, nebi-li im ga oni dali. Ali vrag se vara, ne glave prakticne. Mi znamo da su ono, sto Kvaternik i Stareevic u ime svetacah govore, same izmisljotine. Sveti Nikifor blase vere pravoslavne. Da bude pisao proti ljudem zapadne cerkve, hajde de; ali tko ee praktican verovati, da je pravoslavan pisac govorio proti bratji Serbljem vere pravoslavne? Sveti jerolim blase isam jugoslaven, bez dvojbe Serbin, pa da je on pisao proti bratji Serbljem iii Slavenom?! Neznamo tko je toga Augustina ucinto svetcem, a znamo da to neucini ni patriarka serbskoga carstva, ni metropolit Moskovski, znamo takodjer da ono blase nekakova navidna, jalna, zazmokana latinska fratresina, pa tko da mari, sto ptse

58 takov covek? Da, kakovi bi to bili svetci, koji bi vikali na Serbstvo iii Slavenstvo? je-ll vam to dosta? S a l. I vise nego-li sam ocekivao, Sada mi pade pregusta koprena s ociuh: Kvaternik i Starcevic traze ugled u Svetacah, Sveti Petar blase sam a dusa sallJa ljubav, sama dobrota; sanla svetost. Za olaksati Zidovom pristup u kerstjanstvo, OJ1 lm htede stogod popustiti u stvarih obreda i .drugih, po nekoj nacin neznatnih sitnjariah.· 0 vecjih, a· kamo-ll 0 bitnih stvarih nebiase ni govora, On seeniase da ee tako, bez svakoga kvara, sljubiti istinu i krepost, kojim on blase zivo ogledalo, sa. zeljom naroda, koj je za svoju veru i njezine stvari premnogo terpio. Sveti Pavao blase mladic tako zauzet za svoju veru i njezine stvari, on blase tako zestok i tverdoglav ueee i branec nju i sve sto ' na nju spada, da ga ni batine nemogase umeksati. On se uzprotivi sv. Petru i dokaza mu: da medju istinom i Iaz]u, medju krepostju i zlocom, medju kraljestvom bozjim i medju kraljestvom vrazfmi neima ugovaranja ni nagodbe; da u tih stvarih neime sitnjariah ni malenkostih; da kerstjani, ako danas stogod popuste Zidovom, sutra bi morali, osim ako bi hteli biti nepravedni, na istom temelju popustiti onim, koji se klanjaju Veneri ili makar kojemu bozanstvu Rimljanah, Gerkah, Egiptjanah, itd. da je u tih pitanjih isto, popustit prividno najmanje, i sve ostavit; da tu nije drugo nego ostati na cistaeu, pa tko sledio a tko drugamo lsao. Sveti Petar odstu pi od svoje nakane:sav sustav kerstjanstva bude u svoj cistoci podpuno uzderzan.

59

N as. Gledaj, gledaj, kamo ce one dve Iupace, Kvaternik i Starcevlc. Sal. Kakovih 300 godina kasnie, u najljutje vreme po kerstjanstvo, kao da ona dva muza uzkersnuse pod imeni sv. Augustina i jerolima. Jerolim prevadja sv. pismo i, kad mu nekerstjani prigovarahu, da je n. p. Sokrat mirno, bez straha umrao, a da se je Isukerst prie muke kervavim znojem znojio, jerolim sceniase, da ee mudro uciniti, ako uzme da je ona.j struk u evangjelju netko podmetnuo, a da ga nije evangelista sam upisao, pak, u tomu mnenju, on htede ono mesto zamucat, izpustit. Na to skod sv. Augustin' kao ziva vatra. Nlsta neima lepsega ni uzviseniega od prepirke medju onimi dvama muzl, koliko plemenitimi toliko ucenimi. jerolim, mnogo starii, blase vee daleko napredovao u radnji za kerstjanstvo, kad se Augustin dade na to polje. Onaj, pravedno derfec do svojih zaslugah i ljubec mladica takmaea, seenase da ee ga svojim ugledom skrusiti: Za prepirke, on se poslufi Virgilievom izrekom: "bos lassus firmius figit pedem." To ce reel: ja sam radec vee ostario i onemogao, a star, sustao vol dublje ceplje; ti si jos mlad, a stope telicah berzo se gube. Na - to Augustin plamtiase jos vecma. On dokaza jerolimu, da sve njegove zasluge, svi njegovi posli za kerstjanstvo gube svu vrednost, buduc hoce da srusi bitje kerstjanstva. Kako danas dopustis, kaze Augustin jerolimu, da je ono mesto 0 kervavu znoju netko podmetnuo, tako ces sutra morati dopustiti, da je drugo, i tretje, i bez kraja i konea, sve lz-

6()

61

misljeno iii podvrzeno, Kamo ce, tim putem, doct nase sveto pismo, kamo nas temelj? I prie nasega doba imadiahu te knjige neprijateljah i prigovarateljah; nego nasi starii uzderzase sva ova pisma, sve njihove izreke, kao svetinju koju tko dira, nije, Hi prestaje biti kerstjaninom. Predajmo, dakle, i mi, sva ova pisma, naso] detci, nasim slednikom, predajmo ih onako celai podpuna, kako smo ih i mi primili! jerolim opazi da je na zlu putu, pak popusti: celost svetoga pisma bude uzderzana. Onaj Augustinov sud morao bi, uz otce nas, moliti svaki svetjenik, svaki Hervat, kojemu stoji do pravah svoje domovine. N as. Ta sto to tu vi kazete! To je mozda nekada valjalo, a danas niie prakticno. Ni svetci neimaju u svakoj pr~vo. I oni i apostoli, borise se proti Nekerstjanom, Civutom, slugam krivih bogovah, a Kvaternik i Starcevic vicu na jednokervnu bratju, Serblje, Slavjane, rodoljube, domorodce, Liberalce i Samostalce. Tu je velika razlika. Sal. Da sto. Apostoli i sveti otci branise kraljestvo moralno, cistocu i celost izvora toga kraljestva, Oni to radise proti slugam makar kakovih bogovah, osim boga istine i kreposti. Sto mislite, kako bi se bili oni muzi derfali, da bude tko iskao, neka na mesto imena Kerstjanah uzmu ime Farizeah iii Manikeah, iii Platonovacah, itd.; iii da im tko bude preporucio neka za ljubav knjigah Sibilinih, Hi Platonovih, iii za volju rimskih iii makar cijih zakonah, stogod odpuste od zakonah svojih? Steklisi brane cast, prava, obstanak Hervatahproti

slugam svacijim, tko mesine onih slugah napuni vinom, pivom, krumpiri, iii kvargelom, iii tko onim slugam dade praporac, iii im podeli cast. To je razlika. N a S. Dakle Kvaternik i Starcevic hoce da pravo rade, kada za ljubav i slogu bratinsku, nece da popuste od svojih sanjariah, od nekakovih pravah zastarilih do kojih nitko praktican nederzt nista, od nekakovih zaprasenih papirinah, koje nisu van za vatru? Sal. Na to )mate odgovor sv. Pavia, kojemu, kako i sv. Petru, Zidovi biahu ponesto blizje nego-Ii su Hervatom vasa bratja. Herdji je sanjaria sve, osim njezina terbuha. Sanjarie, po mnenju i recih nekojih ljudih, vergose se glavah upravo onim Ijudern. Pravo je dusa druztvena zivota. Sila moze pravo gaziti, ali svaka ljudska sila ima jacju sestru si. U svoj povesti neima lepsega prizora, nego gledati, kako j svoja prava gube oni, koji prava drugih gaze. Sto je ime, pleme, bastina pojedincu, to je povest narodu. Zaprasene papirine merze iii preziru sarno oni, koji Ih neimaju, iii ko]e one grizu. To je bajka 0 lisici, koja izgubiv rep, svetuje drugarice si, da i one odtergnu svoje repove. N a S. Dakle Kvaterniku i Starcevicu nisu nista ni slavni utemeljitelji jugoslavenske akademie, neumerli Mecenati i dobrocinitelji premile trojednice, pervi sinovi domovine, koji su toliko tisueah narodu dali? Sal. Na to imate odgovor sv. Augustina. Kod puna stoia lahko se moze svaka kukavica na-

.:;:

62

63

jisti, moze ubogu zalogaj prusiti. Ali oni su glave, one trebati stovati, koji rade da stol bude pun. Ni spasistelj, ni apostoli, ni sveti otci pervi, nesagradtse ni kapelicu jednu. Pak itako sve nase velicanstverie cerkve, sve koristne ustanove, sva dobrotvorna druztva: sve ovo i ovako steceno, uprav od njih je, po njih je, njihovo [e. Za rinuti narod u suzan]stvo, Hi, kon sto si ga u-nj rinuo, davati mu novacah; isto je sto nuditi gladnu coveku otrovan zalogaj, .ili coveka ubiti, pa mu mertvu davati medene kolace. Tako bi stajalo s timi darovi, da bi u njih isto dobra bilo. Nu razumni ljudi nalaze u tih darih sarno zlo. N a s. Sada cu jos kazati naso] stranki, da je Kvaternikov i Starcevicev program: d) da se njih dva derze za sv. Peru, sv. Paju, i sv. jerolima, Augustina, neka si budu; e) da oni say svet, osim sebe, derze za same lopove. Sal. Kazah yam da je kod Steklisah najznamenitie ono, sto nekazu. '_ Pozvav se na sv. jerolima i Augustina, oni sebe brane, i opominju druge, osobito svetjenike. Ova] bo stalez nad-a sve imao hi biti uciteljem, i braniteljem naroda, a ne orudjem, urotom, proti narodu. Oni koji su tc sveto zvanje izgubili iz ociuh, tegnuli bi s vremenom zaliti, sto su ostavili apostole i sv. otce, a sledili krive proroke. N a S. Sada cu jos kazati naso] stranki, da je Kvaternikov i Starcevicev program: 0 sve svetjenike, . jedne i druge cerkve, pribiti kroz terbuh, rogljami na vrata cerkve. Medjutim, to sto kazaste,
-.

'I

- spada u proslost, koja neka bude zaboravljena. Mi smo sada drugacie okrenuli, ni Steklisi nam nemogu prigovarati, tako zabacujemo sve, sto je bilo. ,Kajuc se za proslost, mi radimo kako valja za buducnost. SaL ja bi rekao da yam se Steklisi i svi razumnl ljudi samo srneju kako i odprie. Ako proslost vi i zaboravlte, nju necezaboravtti Ttrolci oi Magjarl, nece !li vHe~atizabor~vit }Jdarcev.koje primaju. Treba se cuvatt da nedojdes u vrazju torbu; kad si u njoj, nekoristi moliti ni litanie svih svetih. Kada dostigne pedepsa, svatko zali za svo]e cine,ali tada nepornaze. juda se je Iskariot, poslie izda]e, od kajanja obesio, ali time se nije posvetio. Vi ste ufinili sto je od vas stajalo, dtugo sve sto]i od drugih, ni najmanje od vas. - U ostalorn, rnoja namera nije, razgovarati se s varni 0 tih stvarih. :1; Nego, kad yam kazah sve sto znadoh, sada je red . s na vami.: Sada ucite vi mene. .~, . . N a,s. Ta to jedva cekam, samo kaztte sto zelite na svetu znati? Sal. Jet malo zoam,. [a zelim mnogo znati. ~.i.-,:' Prestar sam za ucen]e i velike nauke, na vasu do..•. ~; brotu nepristo]i se preko mere racunati. Dakle pod~' ucite me u kratko samo ovo sto cu vas upitati. 0 ::" stvarih.rko]e se nesnu]u iz uma, nemozemo znati, ,:; nego' iz vlastita iskustva, iii iz Izkustva i svedo,::, canstva drugih. Da-~i su n. pr. Rimljani srusill Kart: tagu, iii Kartafani Rim, to [e u svoje vreme bolje ;" znala svaka rirnska i kartazka baba, nego-li na].~. vecji udaljeni ucenjacl, makar oni bili akademiki

"

~~ .

64

65

jugoslavenski. Ovi, kako i mi, nemogose to doznati drugacie, nego kroz svedocanstva. Tu obstojnost, ni isti jugoslavenski akademiki, nemogu bolje znati nego-li danasn]e babe, koje prostiju i razume dotiena svedocanstva, A 0 stvarih 0 kojih govorimo, ako je dokazano da su se dogodile, svatko mofe po svoju misliti. I jer u tomu pogledu neima prayoga sudca, nitko nikomu nernoze temeljito kazati, da ima krivo. Tko ce izvan svake razlozne sumnje dokazati, da su n. pro Rimljani pametno, iii ludo ucinili, kad-no su Kartagu srusili? To ce reel: dokazt, daj mi ucin, a ostalo, sud 0 njemu, ja cu sam dati, naravski, za me, . dok nevidim, da [e sud drugoga temeljitii. Sad evo, 0 ucinth Steklisi svaki put davaju svedocanstva, pak iii nekazu svoj sud, iii ako ga kazu, oslanjaju ga .na razloge, koje vade iz narave stvarih, na koliko ju poznadu iii scene da poznadu. A slavjanski ucenjaci sudeo stvarih, kojih obstojnost nije dokazana, sude iz svojih zeljah, bez drugoga razloga. Ta mi razlika za cudo. N a s. Trice i kucine. Zar niste culi da i Steklisi kazu, da Nasinci neznadu stvari, koje znadu ljudi obicna razuma; ali zato da Nasinci znadu stvari, koje bog nezna? . Sal. Ako tako, stvari su u redu. N as. Ne sarno to, .nego Kvaternik i Starcevic i drugi Steklisi tzmlsljavaju pisce i svedocanstva kojlh neima, i kvare poznana svedocanstva. Da vidite: Starcevic govori 0 nekakovu Aulusu Ge -

lin 0 s u. To je laz, nego mora biti Aulus Gelius. On kaze, da t rib a II e znamenuje prasetinu varenu na salu. To je laz, nego mora biti t rib a Ie. On kaze, da se 0 serbezu i gubi govori u Math. 8, 2. 3, 10. 8, 11. 5. 26. 6. To je lal, nego mora biti 8,_,2. 3. 10, 8. 11, 5. 26, 6. Sal. U istinu, tako lagati vis",eje nego smertni greh, vise nego istinu izdavati. Sto sudite 0 svedocanstvu Isokrata? N as. Ta svako dete zna, da je ono izrnisljotina. jer, osim Starcevica svatko zna, da starinski Gerci nisu imali molitve za mir; pak itako Starcevic se pozivlje na nekakovu takovu molitvu, "oratio pro pace." Sal. To mi ni]e na urn palo. A Demosten? N a s. Demosten blase odvetnik. Svako bolje piece prasetje, pecenice, divenice, rebra, slaninu, daj Demostenu, daj Demostenu, daj Demostenu. Bratji Serbljem dozlogerdilo davati, pa Demosten udri u psovke. Sal. Na taj nacin ja vezameravam Demostenu ni bratji Serbljem. - Sto Strabo? N as. Ta i ime mu kaze, da to blase covek derljav, skiljav, krizook, Taj covek htede uzeti cer serbskoga cara Urosa. Car ni Serblji nedadose, Odtuda merzn]a i kleveta. Sal. I tu razumim obe stranke: serbski dvor i narod nemogase uciniti takovu mesaliancu, a Strabo nernogase tu stetu pregoriti. Sto 0 Ivanu djakonu? N a s. To blase poznana hulja. Kad-no bratja Serbi carevase u Napuljskoj, tad djakon htede po-

66 stati episkopom. Hervati ga preporucivahu, ali bratja Serbi neslusase, S toga on hvali Hervate proti bratji Serbom. Sal. Morati je kazati, da su mu na taj na(in, bratja Serblji jako zapaprili. Dobro da on Hervate nadize jos vecma, Kako stoji sa Serbstvom

67

N as. Ta ono biahu sami Katolici, pa je-Ii cudo da neterpe bratju Serblje vere pravoslavne? U ono vreme nebiase moguce drugacie. Danas prakticnlm Ijudem ni vera nesluzi za drugo, nego za cast! i novce, danas i Katolici prakticnl pisu drugacle. IIi mislite da jugoslavenska akademija i drugi Nasinci, nebi drugacie 0 bratji Serbih pisali, nego-li pisase starinski Dubrovcani? Sal. Bez dvojbe, Vasinci bi drugacie pisali, drugacie i pisu. I u tomu imate pravo. Napokon, Konstantin Porfirogenet? N a S. Tomu je coveku bio posudio serbski car Lazar dvista milionah grosah, Za rata, kad-no Serblji Englezku osvojise, car Lazo trebova novacah. Dakle ee caru Konstantinu Porfirogenetu: dragi kolego, povrati polovicu, a za drugu dzaba ti. Konstantin htede da mu se sve odpusti, Lazo, u tezko] potrebi, onaj cas, nemogase sve darovati. Odtuda neprijateljstvo i potvore. Sal. Na mestu njegova serbskoga velicanstva cara Laze, ja bi bio na onoga neharnika vojskom udario. N a S. Ta to bi bio ucinio i car Lazo, da bude mogao. Ali sto cete: na bratju Serblje udario Tur-

Dubrovcanahr

cln, Magjar, Persianac, Talian , Francez. . ~rani s.~ proti tolikim i jos dedi Engleza. ~ ~la~e brat]! Serbljem vruce, i da im nebudu bratia CeSI na pomoe poslali svoju flotu pod admtralomvode serbsko carstvo, danas ga nebi bilo. Sal. Onda s bogom i ravno-visje europejsko, i bog zna sto sve neb! bilo u Europi na~talo. ~Iava caru Lazi a sram bilo cara Konstantma. Nisam mislio , d~ su Steklisi tako zlobni i ludi, i da takovimi nacini varaju obclnstvo. N as. Ta oni su vam grubi i neotesani, oni su sami Sofisti: da bi njih ko] ovde bio, on bi vam odmah dokazao, da smo mi, Nasinc! slavoserbski, sarna marva. Sal. Kod toga posla Steklisi s~ .nebi mog~i jako producirati, a sbilja su neuljudni I neotesan~, kada zivotinlu, koja se zirom debeli, nez.o~ angeli. N as. Sto ne, i vi ih poznate? Om bi s~ sofisteriom berzo bili gotovi, sarno bi nam rekh: po vaSoj proslosti -i sadasnjosti netreba drugo, nego da vam koja vasa zvezda prufi saku soli ili rukovet sena. Vi bi lizali i grizli. Sal. Mene zove posao, s Bogom! Na to se Salie prekrizt i rece.: da nebude~ glavom vidio i CUO, [a nebi m9gao nikomu verovatt. Iz krizanja opazismo, da je Salle vere .knv?slavn~. Tako dakle, nase sunce, g. X. razjasm stvan, da se Salie nemogase nacuditi naso] ucenosti, a ludosti i zlobi Steklisah. U ovomu zestokomu boju zasluf g. X. da postane clanom ravnateljstva. Akademia [ugosla-

68 venska znati ee takojer ocenit i nadarit njegov veleum i energiu za svetu stvar. II u vatru, il u vodu Serboslav I. VIII. Poklon do cerne zemlje, i jos dublji! Za putovanja u nasko] svetoj stvari doznam da se ima gostionica "k Steklisu." Da vidim tko tamo ide, sto tvori sto-li govori. To je pogibelan pokusa]. Dakle u gostionici "k serbskomu kralju" gde sam stanovao, ostavim na stolu pismo i u njem kazem kamo sam odisao, za-da me znadu gde traziti ako me Steklis! prozdru. Unisav u kercrnu najdoh svakakovih ljudih, ali ni jednoga koj bi izgledao kao narodnjak, Slavoserb. Najcudnie mi se ucini sro pred svimi neblase vina ni za licki polic, a vode da bi se svi rnogli utopiti. Veseli se, pomislim, kercmaru, uz takove goste. Oni me Izmerise od glave do pete, ne toljagom nego pogledi. I ja zovnem vina, i za slogu, vode. "Dojde - nedojde - hoce - nece - kako bi propustio priliku - nije probavio [uceran]e nastavit ee - nece - nemoze - moze - hoee To im blase say razgovor dugo vremena. Sada ee jedan: posli nas zovu; kad nije podpune srece, prihvatimo ju kakova se daje. Nu-der ti Drenoglavicu.

69 - Nadajuc se uceno], dubokoj znanosti, nepripravismo se za popularnu. Koliko imate knjigah? Sabrase ih sedam razllcnih: 0 zabah, 0 kamenju, 0 povesti, 0 pesnistvu, 0 molitvah, itd. Drenoglavic sednu k posebnu stolu kao katedri, i 0tvori sve one knjige na srecu, Ostali se ukocise. Oho, pomislim, to je nekakova nova vera, to su petroleri, nihiliste, iii vramazuni. Da vidimo. Sada ee Drenoglavic po redu, iz svake one knjige procitati po stavku, iii pol stavke, Hi nekoliko recih, i to jedno za drugim sto berzie mogase. Ostali mucahu kao nemi, pazljivie slusajue nego bi slusali evangjelje bozice Slave. Poceo me strah hvatati, kad al onaj prestade, pomesa se medju svoje drugove i stade ih pitati: "valja-li?" - Ponesto, - zajde se - na pol prilicno - verti mi se - dobro - --. Za miloga boga, pomislim, ovo su ludjaci, iii urotnici, ili Steklisi, Ali oni platise vino, i odose veseli razgovarajue se kao pametni Ijudi. Bi-li pitao gostiontcara iii konobara da mi raztujnace ono ota]stvo? Sto ako ga ni oni neznadu? Sto. ako mi kakovu ludoriu kazu? Platim i ja, i odem za njimi u nameri da pitam pervoga ih koj se od drugih razstane. Do casa, odpade jedan. Za njim. Dostignuv ga izpricam mu se za smionost i prosim ga bi-li mi hteo kazati kakovo je to druztvo, kakova-li ceremonia. Zakunem se na boga i na dusu, sto kod nas nista nevredi, da eu odmah u to lepo i uceno druztvo istupitl.
8

70

71

"To nile nikakovo druztvo, Kada nam se pohteje odpocinka, i nije druge sale, sastanerno se gde god i predajemo nemacku znanost. 0 nemacko]. popularnoj znanosti dobije se prilican pojam ovako: jedan eita izreke iz razlicnih knjigah i u razlicnih jezicih, na srecu: drugi slusaju. Onda on koj je eitao, udari razsudjivat, oprovergavat, ponlnvat, zabacivat, -. sto moze bezumnie - sve pisce koje je citao, i njihove nazore kojih ni jedan nerazumi, pa zakljud tverdec da je njegovo, izvorno sve sto [e citao, i da do njega na one temeljite, nedvojbene nazore nitko nije ni mislio. Drugda 0 stvarih koje svatko zna bolje neg on, i drugi moze ih jasno u nekoliko recih kazati, on ce caverljat! tri meseca bez-da ga itko razumlvpocev od njega. Nakon takova predavanja ako se slusateljem cini da su jili ljuljkovna kruha, iii ako im se u glavi verti, iii ako im se srnucl: predavanje valja." , Obezumnjen tim razlaganjem upitam: a kakova je znanstvena znanost Nemacah? "Ovakova: jedan se opije da 0 sebi nezna je-Ii muzkarac ili je zenska, je-Ii dan ili je noc, Ako nece caverljatt, drugi ga stiplju, skaklju, natezu i time primoraju caverljati, i na njihova svakakova pitanja odgovarati. Koj hitropisac bilezi ono caverhanje, pa ga drugim verno cita. Ista znanost dobiva se i citajuc znanstvena dela nemacka, i slusajue nemacke ucenjake. Naravski, kod nas, sarno Slavoserbi dadu se onako opiti, ter sarno oni mogu u onom stanju dostojno zastupati nemacke

ucenjake, Danas nebiase obicna Slavoserba. Zato neimadosmo obicnu, pravu zabavu." - Na ta] nacin vi niste za nemacku kulturu. A mi smo Jugoslovjeni za nju. "Zato Hervatom i ide ovako. Ovako je svirn narodom kojih se nernacko barbarstvo, nemacka herdja ikoliko primila. I pravo lm je." . - Po vasernu sudu, u znanju, neima razlike med.ju nemackimi doktori, profesori, ucenjaci, i medju prostimi Nemci. "Medju njimi ta je razlika: ovi neznadu, oni znadu caverljatl herpu recih, koje jednako razume ovi i oni." Uhvati me groznica, i odoh nekazav mu ni s bogom. Kad vi, rekoh, toliko derzlte do nernacke znanosti, nikad lz vas jugoslavenskih akademikah, nikad cmovnfkah izpod desete dietenklase, osim ako bi Ru]o amo dosao i sluzbe delio. Dojdoh u Senj. Dok me vidise, poznadose da sam narodniak, Pokazase mi momcinu koj da moz.e ustaviti pun voz na dva vola. Neverovah. Okladismo se 0 peceno janje i barilo vina. Onaj se uhvati za stup kolah, i na mo]e oci ustavi ne sarno vole nego i kola. . Upitam: tko je taj gorostas? Odgovore mi: to je mornar Zilavic. Znam da netreba ladju ustavljati kada je privezana, dakle pitaI?-: bi-~i. ti m?gao onu ladju ustaviti? - ja znam ladju vozitt, a rusam se ucio ustavljati ju. - Bl-Ii ju ti mogao voziti, a da se za nju uhvate tri mornara, kako-no si se ti uhvatio za stup kolah? Bi, odgovori mi, pa *
v

72

73

ih se uhvatilo deset, Hi jos vise. Nazocni srnejase mu se. Dakle okladimo se za dvoje pecenih janjacah, za mastelo vina, i za dve kosare svetojurskoga kruha. Odvezase ladju. Dadose mu veslo u ruke. Od 8-15 momcinah kakav je ion, uhvati se koje za ladju, koje za stozlnu sto je u njoj, koje za uze na stoztni, pa dedi, pritegni, napni, da je kod njih popuckivalo. On sarno mahni veslom, i ladja ide kao da ju nitko nederzl. Ni]e mi zao sto sam potrosio. Dalje, da mi budu rekli da onaj momcina moze berdo Vratnik jednim hitcem prebaciti u Ameriku, ja se nebi bio okladio da on to nernoze. To je prava, clsta pasmina gorostasah, i nemoze se nikakovim novcem preplatiti, ako bude htela braniti otcinske i magjarske krunovine, dok mi budemo imali sluzbe i place. Po teznjt, duhu, i pravilih nasestranke, svaki je Nasinac sarno .baculus in manu coeci", t. j. stap u sakah slepca. J, Nijedan Nasinac, makar bifnozda i mogao, nesmi razrnisljavat, razsudjivat, ni pitat: zasto iii kako ovo iii ono? On mora sarno ucinit, izversir sto mu se· zapovedi. To je disciplina bez koje, kraj svih platjah, nasa stranka nebi mogla ni ovako kukavno stajati. Sarno kada prostota, koja nespada medju nase izabrane, pocme sumnjat iii progledavat, za odbiti to zlo, Nasinct imaju pitati naputak u ravnateljstva. Ni to nesmi bivati van kada se pojedinac poboji
makar

da bi svojim znanjem u pogibel metnuo nasu svetu stvar. Kada na to dojde, izbroje se te tezkoce, pa Nasinac zakljucl: "baculus in manu coeci." To znamenuje: ja sam na sve pripravan, sarno dajte zapoved. Gde mu vlastita mudrost nedoslze, ovako radi i razvnateljstvo naprama ravnateljstvu ravnateljstva. Od ovoga neima daljega puta. Kada zapoved stigne, proklet, pace stoje jos vise, lopov bio svaki ona] izabrani Nasinac, koj ju nestovao vise nego sveto pismo, vise nego domovinu narod, veru, boga. Samoza ljubav terbuha moci je zapoved neizpuniti. Sve bo nase zapove~i, praktlcne, poticu iz njega i u njemu se sastaju. S toga, kod nas, dok je ziva terbuha, nad njim neima zapovedi ni svetinje. A naputci su nasi takove narave, -tako praktlcnl, da se njimi prostota tako obcin]a, da nevidi dan ni noc, nego ostaje u vecnjern sutonu, t. j. u nadi i strahu. U mnogih mestih zapa se prostota nad sledecimi obstojnostmi: Bee je nacinio mnoge stvari koje zaudaraju po Steklistvu, a svakakoone su proti naso] stranki i teznjL Dualizam je uveden. Potvrdjena je nagodba medju Hervati 'i Magjari. Ove obstojnosti nikako nemogosmo prostoti raztumaciti tako da ona uz nas pristane Hi ostane. Ako kazasmo da ce ove obstojnosti propasti, prostota govorase da netreba proti nj ima radit; ako kazasmo da ce one stajati, prostota govorase da

74

75

je bez uspeha proti njima raditi. Tako nemogosmo na prakticnu radnju krenuti ni sdvojenike ni nemarnike, ter govorili mi sto nam drago nikako nemogosmo dati snagu nasim recim, nikoga nemogosmo uputit. Opitasmo se, propisanim nacinorn, za naputke kod ravnateljstva; nu dobismo odgovor da je i ono "stap u sakah slepca", i da na svoj uzpit, nije dobilo nikakav odgovor od otcinskoga ravnateljstva ravnateljstva. Nami blase za sdvojiti. Sve sto napomenuh, zna premilostivo ravnateljstvo bolje nego ja iii makar tko drugi. Ali sve ono moradoh napomenuti, za pokazati neizmernu znamenitost ovoga sto sledi. Namera me nameri na nekojega Steklisa. Svatko zna da Steklisi iii muce, iii govore kako misle i cute. ja znadoh da je ono Steklis, a Steklisi nemare tko je sto, Cini mi se da je i on mene pripoznao, ali to nemogu reel za stalno, buduc Steklis! mnogo znadu i vide, a derze se kao da neznadu ni nevide. !-:Derzah se cetverttnom Nasinac, cetvrtinonl Magjaron, cetverttnom Steklis, cetvertu cetvertlnu priderzah za sluca]e koje nemogoh u napred videti. Tako mogoh se baciti kamo htedoh, t. j. kamo zovne korist nase svete stvari. Dakle premudro, bez-da se odam, kazem Steklisu one obstojnosti, uzpite i odgovore. Za mojega razlaganja on se derza nujno, ter se nekolika pu ta preko serdca podsmehnu.

Kad ja doversih, on ce prihvatit: da su Slavoserbi stap u sakah slepca, to znadu i prelice hervatske. Slavoserbom govorit 0 domovini, 0 narodu, o icemu osim 0 terbuhu, bilo bi isto sto govorit necisto] zivotinji 0 cmorednostl, ethiki. Da ovo nebi bila istina, tko bi mogao razumeti da se Slavoserbi derte upravo onoga tko je nas narod iz veltcanstva bacio u nevolju, tko, na njihovu mestu, nebi se radje bratio s vragom nego-Ii s onim s kim se oni brate? Vrag bo ubija samo dusu, a njihovi zastitnlci, ravnateljstvo ravnateljstva, ubijaju i dusu i telo. U pakao se dolazi kroz zloce, a glavni je vrutak zlocah suzanjstvo, neznanstvo, slromastvo, Iz despociah dolazi najvise dusah u pakao. Suzanjstvo, ludost, slromastvo, to su zivlji Slavoserbah i njihovih ravnateljstvah ravnateljstvah.To je sve jOs u redu. Ali gledajte cudo: Slavoserbom je, kako i nemoj marvi, sva svetinja u njihovu terbuhu. Sada,pazite: nema zivotinja ima ostan i njega se dedi, ona razumi barem ono sto se ttce njezine kofe. Upitajte pastire; pa ce vam kazati ovo: goveda rado idu u zelje, koze u proso. Iztucite goveda iii koze, kod stanovita zelja iii prosa, jednom dvaput, i vee se nebojte da ce ih tamo biti. Sada se setite, da otcinsko ravnateljstvo ravnateljstva do god. 1848. nije zazbilja ni gledalo na Slavoserbe; da ih je ono poslie one godine nemalo posve zabacilo; da ih je ono g. 1861. namestilo samo za-da se pokazu onakovimi neprijatelji Hervatah za kakove ih osim Steklisah nitko nije derzao; da ih je ono, god. 1867. zertvovalo. Tu se je uvek radilo samo 0 njihovih terbusih.

76

77

AIw, dakle, mislite, da Slavoserbi nestoje duboko izpod neme zivotinje, da oni nisu prava suzanjska pasmina: ~okazite mi ijednu drugu zivotinju, koja se neuklanja od one strane od koje dobiva udaree. T0":lu nakot~ ~aj ko,ru vkruha, pa ga udri, pa ga den do kosti, itako nnas ga u svako zlo imas ga proti Hervatom. Dok to leglo ' U ovaj cas provezose se kra] nas kola, ter ne~ogo~ cU.ti s.to je Steklis kaza0'v Medjutim, on odbi tohk dim IZ smotke, da ga jos pod njegovim nosom, ni jedan englezki kisobran nebi obuhvatio. Meni vee blase odvis onih njegovih fantaziah, i htedoh navesti ga na moju zlebu, kad se on sam svrati i nasta~i: svatko zna takodjer da je ravnateljstvo ~avnatelJstva Slavoserbah stap, Ali one nestoji u ~akah sl~pea, ne~o u rukuh Arga, koj je od svojega starmskoga imenjaka na toliko znamenitii da 0!la~ ni~ad~ ~espava, i d~ gao nije moguce nik~kovmu svtralimt ru pesmami, nr pretvaranji uspavati. Opet proletlse uz nas kola, opet Steklis odbi nekol!ko ~i~a .. Dok zavlada ~!sina, cujem ga gde govon: Bee Je I god. 1848. i kasnie svasta nactnlo, pa. gde m~ je~ Magjari su god. 1848. drugacle staJah nego-lt stoje danas, pa gledajte, na sto su dosli, Nago~ba medj,? Hervati i Magjari stoji od Kolomana; pak itako, poeev od Ferdinanda I. do danas nisu-li se ovi narodi uvek klali i unesredvall? Bec je i god. 1848. podpisao da su Hervati suznji Magjarah, a danas, nisu-li Magjari, kako i Hervati, pod Tirolci? Obstojnosti koje napomenuste, kako i one pervasn]e, potverdilo je njeg. velicanstvo, bez dvojbe,

iskreno. Pa nut, kako su se one okrenule, bez dvojbe; proti volji njeg. velicanstva, Ako Magjari zazbilja pokazu zube, ako pokusaju oteti se jarmu Tirolaeah, a to ce oni danas sutra morat ucinitl; ako, velim, na to dojde, videti cete kako ce onaj isti Bec koj je potverdio suzanjstvo Hervatah, kako ce, uz Bee, oni isti Slavoserbi koji su Hervate proglasili suznji, videti cete, velim, kako ce vatreno svi ovi braniti prava Hervatah, prava koja su upravo oni pogazili i izdali. Ako se, po toj osnovi, prostota pusti zavesti; ako jedni ustanu proti Magjarom, drugi proti ostalim naprednikom; ako muz! slobode uztraju braniti prava svoje domovine: eto smutnje i nemira. A tada, po cudi i sudu neprijateljah siobode i naroda, sto je naravnie, sto-lt potrebitie, nego .da se opet pokusa poznanimi naclni povratit i ucverstiti mir ired? Tako je odnekada bivalo. Ako-li narodi budu pametni, ako budu slozn! proti svojim neprijateljem: ovo ce se stanje do koj cas morati okrenuti na bolje. Nu, ako Beckomu "stapu" , Slavoserbom, pojde za rukom ponoviti god. 1848., lahko bi se moglo dogoditi, da drugi, proti njima, dobiju godinu 1849. Time Steklis doversi, ter se razstadosmo. Koja razlika u nazorih! Mi se Dadamo, za nase zasluge, kako i poslie god. 1848. dobiti stotine tlsucah forintah, lepe pIatje, velike castl, i viast daviti Hervate. A Steklisi nam prorokuju sasvim protivne dare. Tu se i nehotiee setih Aradskih prizorah godine 1849. ter mi se kofa najezi. Ali promisliv da je to stekliska Iudoria, ja se uzradovah sto mi Steklis razjasni obstojnosti, koje praktlcno raztumaciti ne-

78

79 kako zeli i radi otcinska Austria, t. j. pametnia Austria koja pod tim strasnlm stanjem strada kako i mi Nasinci, ako, veli, i po zelji otcinske Austrie, i po naso] prekoj nuzdi, ustanemo na noge [unacke: to ce se stanje razpersati kako i magla pred vetrom. Pa da onda opet uzlvamo srecu kojom nas je Tirolstina obterpala? jer znate da vi Vasinci, Slavoserbi, svakoga smatrate lud.jakom, tkogod nece da spadamo ni pod Pestu ni pod Bee, I sbil]a, vi nas podloziste i Becu i Pesti, Ako, dakle, necemo biti pod Pestom, sto nam drugo, po vasu ostaje, nego pod Bec? Opazi covek, Ta bi opazka hila drugoga pomutila, nu ja joj doskocih odgovoriv: to su stekliske ludorie i sanjarie. Na to netreba pazit. Sarno ukrotit Magjare, ukrotit Magjare, ukrotit Magjare! Za drugo [e sve lahko. Covek, kao da je Steklis, htede jos caverljatt, nu ja ga ostavih. JOs moram kazati, da sam se onimi stekliskimi dokazi i kod coveka i kod Nasinca, kako valja dvozubno posluzlo na dugo i stroke, i da im se oba klanjaju. javih takod.jer susednim odborom Nasinacah, kako imaju prostoti tumaciti prakticno one obsto]nosti 0 kojih govorih. A sada evo me puna nade, da mi za tu veliku zaslugu nece izostati primerno nadarje. 11 u vatru, il u vodu Serboslav V.

mogase nas nijedan, ni ravnateljstvo, ni otcinsko ravnateljstvo ravnateljstva. Time kao da se preporodih. jer evo, dobismo naputak praktican, i za ustrasin smionike, i za usloboditi straSivice, i tako za pritegnuti jedne i druge u poslusnost, koju smo svi Nasinci duzru svetoj stvari. Dok 0 toj polugi prakticnosti razrnisljayam, eto k meni nekolika coveka i nekolika Nasinca. Tu ce mi covek: jeste-Ii se, gospodine X. vee jednom i vi osvedocili, da danasn]e preuredjen]e i stanje Hrvatske, Ungarie, Austrie, nije drugo nego supalj dronjak, zakerpan razparanim pernjkom? Na to cu mu ja: imate pravo; ali sarno uvetno. jer, ako se svojski zauzmemo za svetu stvar; ako otcinsku Austriu ojacimo kako vredi i treba; ako se ona uzmogne na nas osloniti kako-no se je uvek, i god. 1848. oslanjala: ako se tako ponesemo, mi cemo danasn]e stanje do koj cas sruslti, Neucinimo-li to, ovo ee yam stanje trajati do sudnjega dana. Onda ce mi Nasinac: i ja sudim da danasnjemu stanju nikada nebude kraja, A ja eu mu: imate pra~O:;ali sarno uvetno. jer, ako neuputimo Hervate da ce ih Magjari sve i jednoga do koj cas podaviti pak pomagjariti; ako neprlskoctmo u po moe otcinskoj Austrii koja nas ljubi kako i svoj zivot, koja hi nam dala i ucinila sve dobro, ali nemoze ni okom u glavi od prokletih Magjarah, ako se bez rata, ovako kukavno podlozimo gadnoj aziatickoj magjarstini; rec]u, ako otcmska Austria, nasom pornocju nedade danasnjim ohstojnostim drugo lice: naravska je stvar da to stanje ostaje, ida biva svaki dan to tezje. Ako-li,

80

81

IX. (Tajno i zauhvano.) Upravo sada gde smo obterpani izvestji nasih oclborah koji placu da se na Nasince, sto-ne kaze kobna poslovica hervatska, goveda krive a gavrani smeju, upravo sada dobismo od otcinskoga ravnateljstva ravnateljstva pismo koje evo sledi: .Ravnateljstvu slavoserbskih Nasinacah. Prevarismo se ljuto, i to gorko boli nase otcinsko-materinsko serdce, prevarismo se ljuto kako u mnogih drugih stvarih i nazorih, tako, sto nam je najtez]e i najzalie, i u sudu snagi vasih Nasmacah, iii nasih Vasinacah. Steklisi smatraju nas i ljubezne vernosti vase, i nasu sloznu radnju za nasu svetu stvar, i navalu nasu i vasu na nje, upravo onako kako-no bak smatra komora, koj se spusti na njegov rog, u nakani i tverdoj odluki da svojom tezinom satare baka. jer ste, u stanovitu stupnju zauhvanici nasi, mozemo, i jer vreme nagonj.moramo koliko ovde treba, iskreni biti.~/'J Oh "videte, si est dolor sicut dolor meus"! Tomu je kakovih petsto godinah, odkako predstojnim stariim nasim, blazene uspomene, pade u oci taj nakot, iii kako Steklisi i drugi kazu, narod hervatski. On blase i prije i tada znan svoj Europi, i na dobru glasu. Ali vee onda kaza nekoja slutnja otcinskomaterinskim stariim nasim, da ce Hervati zaterti nasu svetu druzbu, ako nasa sveta druzba nepro-

";.

"

meni svoju cud, iii ako ona nezatare Hervate. A kako da mi promenimo nasu naravu? Ako je jos onda itko mogao sumnjati 0 toj istini i 0 svetosti onoga derzanstva nasega, i ta izgubi svu sumnju, dok god. 1527. dojde novih Hervatah pod blagoslovljeno krilo drufbe nase, Koja junactva, koje zertve, koje strahote pocinise Hervati za oziviti, uzderzati svetu druzbu naSu! A kad oni to ucinise za nas, na koje se dan na dan tovecrna tuzise: mi, t. j. vredni starii nasi pitase se: sto bi Hervati radili za se, da progledaju? Tu blase kervava znoja, jer "Servare, qui potu it, perdere num possit rogas?" Dakle, ono sveto derzanstvo moradiase se prakticno izpuniti. U tu sverhu, kad Hervate netrebasmo u rat,' za nasa sveta dugovanja, mi na nje napustjasmo i proti njima stitismo Turke, Mletcane, Cigane, .l sve razbojnike. koji nasu ,pomoc .1__ obrambu htedose primiti.: I gde se god pokaza pri- '\ lika da-mozemo njihovo gnezdo, Hervatsku, umanjiti, mi veselo davasmo svakomu po komad. Tako veliku kraljevinu stegnusmo, u nasih pisarnicah na . stoxeterdeset osam miljah .. Tajkus scenismo da -: je rep te zmije, tersmerviv jojglavu, telo, sva " uda, mislimo dace .I ,rep sam od sebe propasti. U tomu rnnen]u, i da nam bude orudjem proti Magjarom,mi taj rep niti komu dadosmo, niti sagazismo ..',: Narodnost hervatsku, tezkom mukom, baremponesto, u bliznjih nam krajih, nadomestismo Nemstinom.Starinsko,mogucno plemstvo, iii zatersmo iii nagnasmo na motiku. Hervate, najperve

82

83

konjanike Europe, ucinismo tako nespretne, da ih g?d. 1848. isti Magjari zvahu Jezus-Maria konjanlke, Bogatstvo progutasmo. Gospodarstvu i klicu izcupasmo. Tergovanje ubismo. Nedadosmo ni da s~ 'p?~aze obertnost. Sume sasekosmo. Zemlju podivlacismo. U Hervatsku naterpasmo tudjince. Naske nernacke naselbine bacismo na Kupu, na Gacku, u dolnje Posavje, itd. I magjarskih naselbinah uvedosmo u Kupo-Savo-Dravje. Sto vise mogosmo, sto-l! trebasmo uciniti? Narod otupismo, Ali, tko bi mislio, time riedostignusmo nasu sverhu, Doslaci se naberzo pohervatise. Zemlja itako radja. Hervati itako zivu. Hervatska itako nepropade. Dakle nastavljaj ono sveto poslovanje nase, Hervatskimi lubinami, za nasu svetu stvar nagnojena je Nemacka, Ungaria, Talia, Turska, itd: Ali Hervatah jos nije nestalo. Dakle, slavni starii nasi, blagoslovljene uspomene, moradose se Hervatah time vecma bojati, clme ih vecma po nasku civilizirahu. A zla kob kaziva, da ce Hervati sbilja progledati. ). Bude pokusano zavadttr-t smesti taj narod cerkvami, Iztocnom i zapadnom. Ali, horrendum dictu et auditu, iztocne cerkve vladika Gabriel Miakic blase vredan drug prokletoga Petra SubicaZrinskoga. Na praktican mig slavnih stariih nasih, ter za nadarje sto ga primise pravoverni poglavari, onaj lopov bude od prostote ziv zazidan. To blase prakticno. jer da bude i Miakic umrao kroz nesporazumljenje kako i njegov vrag-drug Zrinski, mozda bi se bila prostota uzrnesala i koje-kako

sudila 0 svojemu vladiki. On bi mozda bio imao vise slediteljah. Kad se nista nedalo ucinitl cerkvom, moralo se je raditi verom, ko]u je izurnio ruski car Petar I. Tu veru utisnuse slavni starii nasi na mesto prave, ciste Iztocne vere. Rusia nam idjase u tomposlu na ~uku, jer sceniase da ce sav lztok pod Rusiju doci, ter tu veru smatra svojim kvasom u Iztoku, i najcverstjom polugom svoje otcinske domace. vla~e. Ami u tomu, veselo pristajasmo uz RUSlU, jer znadosmo da ona samo za nas radio jer tako, ne sarno da se :Hervati cepaju i oslabljuju, .nego ~~i imamo temelj, sleditelje obih verah na uzdi derzati, ter braniti jedne proti .drugim.. Dakle bez svakoga straha, u jednoj veri stezt, u drugojpritezi, ter primici se presvetoj sverhi naso]. jer tk? ~am. ~ogase zameriti sto pedepsavamo sleditelie tztocne vere, buduc su . .priiatelji Rusie au~otniciproti sve: toj . druzbi nasoi? I tko nam ...mogase .za.. zlo uzett sto pedepsavamo ~sledltel]e za~ad~e ve~~, za obra: niti od njih iztocne vere sleditelie, _ko]! su se dah na milost i nemilost pod otcinsko-materinsku obrambu nasur • . Proh dolor! ni ta bozanstvena osnova -nemogase namdugo slufiti, jer osim nek?jih poglavarah, gospode obih verah, nemogosmo nl~oga za na~ dobiti. A narod domovinom, narodnostJu,mukaml jedan, nedad~ se ve~om !azdeliti. "Pac~ ,~n,ostrouman kakoje, opazi nas .posao <J' teznju, -ter se sdruzlva to vecma u Ijubavi, -bratlmstvu i jedinstvu. Sto dakle?

84

85

nego se dugo zvahu svojirru donosenimi lmeni, TaRo se zvahu Albanezi, Vlasi, Gerci, itd. ponekadanjoj svojoj postojbini, i narodnosti cincarskoj, rumunjskoj, gercko], Sarno Ciganinom nitko se nehtede zvati, prem bijase najvise Ciganah. Nego Cigani uzese najpervi ime "Nasinacah", ime kojim se i danas ') vernosti vase dostojno i pravedno sluze. Tu raz1 mlsljavahu vredni starii nasi, sladke uspomene: ! 5tO ce biti s nasom svetom stvarju, ako svi onl ! doseljenici primu hervatsko ime, kako-no _' u svi s ... mili ~ hervatski jezik i hervatsku narodnost? Bez _' smertna straha, tko da i pomisli natu sablazan! Ona donesena imena propadahu jedno za drugim. Slavnim stariim nasim nezaboravne uspomene, dogori luc do nokatah. Nebi-lise Hervatom stalo nogom za vrat tako, da im po verah nametnemo narodna imena, da ih barem narodnimi Iment razcepamo? To _btase presmiono pokusanje.: i svatko tko nepozna nacine nase, bio bi se oldadio,' da iz toga posla _nebude nlsta, jer·· osim Zidovah'i eto Hervatah, nitko nekroji narodnost po 'veri, a narodnost je tamo sarno jedna, i tasama.i.cista hervatska. Velimo: jedna narodnosthervatska. jer da hi itko osim vas i nasih slediteljah pojedine reef, iii izgovaranja pojedlnih recih, smatrao posebnim jezikom iii makar narecjern: u Francezkoj, "lalijanskoj, Nernackoj, itd'~i-brojilo bi se .na- stotine, mozda na tisuce jezikah!/Za pucanstvo medju Tirolom, Macedoniom, medju Dunajem i Adriatikom,

U Hervatsku dolaziase sveudilj novih naseljenikah, i pod razlicnim~. i~eni. §Yi~~~_p_~~e~~~!.!§G\

.C- .'

nitko nepozna povest osim hervatsku, nitko nemoze pomisliti srecnu buducnost, osim u slogi i jedinstvu hervatskom. Stvorena je, i dobro nam je posluzila narodnost s 10 v ens k a. Ovako bo su osamljena i bacena medju Nemce, Taliane i Magjare 2 miliona pravih Hervatah. Kad nam je to poslo za rukom u narodu jedne vere i jednoga jezika, zasto. nam nebi posao Isao za rukom gde su dve vere, I gde doslaci biahu cudju i ponasanjem posve, a jezikom barem na pol Turci? ---" U tih okolnostih, kad-no nam od Francezke \ pogibel zagrozi, ter moradosmo nekojim doslacern I dati pravo .derZavljan~tva, u ti~ tezkih. okol~osti~! ! prije kakovih 80 godlnah, dadose slavni starn nasi ! slediteljem Iztocne vere ime S e r bah, S e r b a - . I j a h. Toga imena plasfse se oni svi, pace o~,i s~ / svi smatrase i cutise njime osramotjeni, obruzeni, ( uvredjeni. Za to ime probi led bezimeno preza- \ slumi Nasinac, josephus Keresztury de' Szinerszek, / agens aulicus. Ii Imenu Serbin iii Serbalj dadosmo u druztvo', i imena S I a v jan i nil I i r, za-da probire tko \ ".koje hoce, sarno da se narod~ost hervats~ r.azde~~, aonda je za narod hervatski lahko. Nase I nasinacah svete nauke mi pratismo darezliivorn rukom, \ ter uz to sveto delo pristajase, kako treba, i ver- \ l . nostl vase, I verna poses t rIma --R· uSia. _ -'"'''_'''. .. _ Buduc nitko ~rugi. nije mogao ~erva!e--iat~rti, _ I po tomu sustavu tmadtahu se zaterti om sami. 1 jer, sto znamenuje narod odbiti od njegova )
v • v •

86

87

Ako danas prispodobimo nas i vas, s ondannarodna i slavna imena, od njegove plemenite najimi nami i varni, stanje danasnje s ondasnjim starodnosti, od njegove sjajne povesti, pa ga poniziti njem, nemoramo-li zastidjeni zavapiti: pred njim istim i pred drugimi narodi, pa mu 0'Sfa:='" motiti njegovu domovinu, pa mu uhl!Li iiaroa~n "Umbra sum u s, fateor, collati heroibus i 11 i s, ponosTJjubav z_~,_ _ ~~Qla sebe i za njegovu "domovinu," a krenuti ga da luduje, da zidje sgrade u r-------_ Aut si quid umbra vilius esse potest!" "~'~"'-~"'-' 'Ali ona slavna godina 1848. opomenu nasu zraku, da se zamerava drugim narodom, da se posvetjenu druzbu, da je vreme na izmaku, i da zertvu]e sarno za obraniti svoje neprijatelje: sto " znamenuje to sve? To i vi preziviste i gledaste a doista moramo pr<m_asti __!~li, ko nepropa~~YJlerv.a~t..", a "neopazfste, i Steklisi pokazase i slepcem. jer, vidiste-li i cusle:ltone'''stotine, mozda. Svu juznu, primorsku Hervatsku, dok nam tisuce Hervatah koji dodjose s preko Sutle, i hte- \ dojde sakah, obterpasmo Talijanstinom, sto Mletdose se odmah s onrmrepom, kako kazasmo, Her- \ ; cam kroz vekove neucinise. Lepe setve, a jos lepse vatah i Hervatske sjediniti? Dovede-li one bojne \: zetve! j\.akova tri miliona Hervatah Ungarie, pod ~l!ze koJ~iskup, ili~~!!.~as" il.i ~~e_~l~k,ili gla,:- ) rucar, Ill maKar kakov gospodin, Nasinac] Poa. j imeni Sokahac, Bunjevacah, Racah, VandaIah, IIirah, itd. utopljeno je da se za nje nezna. Nemstina upravom pernjava djakav njih ~ovede l}jihova sveV njihovo serdce hervatskol'-~--viaiste:rl Irervafe-muse privukla na Sutlu i nemalo osvojila gornju Savu ~-;-tz1i'lrSke? Nje vi niste mogli cutf, i Dravu. Ialtjanstina, kao ziva vatra, pali medju Socom i Bojanom. Sutlo-Savo-Dravje nadtece se u jer vas oni poznadu. , Ilirstvu, Serbstvu, Slavjanstvu. Svagde svasta, nu Kada se onih prizorah setimo, od straha, da nigde Hervatstva. Tako priredismo Hervate u svih ' sdvojenja. zemijah, Il .koje dosegnu otcinsko-materlnska vlast ' _ .Labitur e~ oculis nunc quoqu~. gutta ..meis;,~~-, nasa. Sarno Turcin, niti sto ucinLta Hervate nl I Onda opazrsrno da Herv~tska ruje zmija ko]a I bi imala rep, nego da je to<:!_m~, kojega celo telo \ proti Hervatom svojim, ter oni (ca~.A~ljiW· W,;; nije drugo nego glava. Da neUude vernih Nasina- ! Liepo-li blase, u to Iepo vreme, zivetl i ce-.' cah, Jelaciea bana i Rajaciea patriara; od nas vee I kati god. 1848.! Kako se Iepo te godine zaigra davno ni kervi ni stervi! ---.J nase slavno kolo! Kako biahu zabacene hervatske Dok bude ijednoga clana nase posvetjene zastave, koje su same narod krenule! Kako mladruzbe, oni prizori nesmidu, nemogu zaborav,:.,) dici poherlise u ocitu smert, u mnenju za Hervatsku, ljeni biti. ,a sbilja za nasu svetu stvar! Kako se lepo i veSada raditi 0 naso] svetoj sverhi, blase nam licanstveno doversi ono velicanstveno delo! *

88

89
.1

zadnji cas. Kako ga upotrebismo? Mudro i obzirno: Zator Hervatom na jedan dusak i vani i kod kuce. "Van], nastojasmo koliko blase moguce da Hervate drugim narodom omrazimo, za-da Hervatom u bedi nitko nepomogne. Tako, kad-no junacki Nasinci dadose u Brescii na bajunete naticati goloruke .•zene i nejaku detcu; kad-no sva Europa zavapi na nas poostren vandalizam, mi razglasismo da su ono / barbarstvo ucinili Hervati, proti nasim najcovecniirn : cutenjern i i naiostrutm prepovedim. Mi to razglasismo, prem ono vreme nebiase Hervatah na milje ni blizu Brescie. Tako, kad-no se od zatocnika nase stvari presvete, iz pohodah vratjahu zdravi, a naberzo bijahu mertvi, ustreljeni ili saseceni Magjari, mirazglaslsrno da su Hervati oni podli razbojnici, koji ljude iz zasedeubija]u, proti ostro] zabrani nasih junakah. Mi to razglasasmo, prem u ona vremena, na 'desetke miljah, nebiase Hervatah ni blizu onih kervnih delah. Tako i za Danskoga rata, razglasasmo u francezkih novinah, da su Hervati porobili grad Slezvig, prem u onom ratu nebiase ni jedne hervatske satnie.· Tako sva zlocinstva, sto su ih proti drugim narodom pocinilidrugl, mi prika··-._~asmo za zlocinstva Hervatah. . .. \~A u Hervatskoj? Odmah napustismo Cehei ~lovence, za-da Hervate prakticno uce sto je bra~imstvo. One nase apostole probrasmo, koliko se je dalo, medju najgorjimi Cesi i Slovenci. Ako-li nam ~e je koj bolji prokrao, ml ylJlu dadosmo takove posle i mesta, s kojih se je m~rao narodu zameriti, \ Tako poznadu Hervati Cehe i Slovence sarno s naji

gorje strane; tako se grizu i preziru Hervati i Slovenci, jedna kerv, jedan jezik, jedan narod; tako merze Hervati Cehe poradi naskih, Fanariotah Cehah; tako dok biva u zivotu, u cinih, mi kroz vernosti vase razprostiremo slogu, ljubav, brattrnstvo-. jedinost Slavjanah . Sto je najboljih mestah i platjah, dadosmo ih Nasincern nase kervi i narodnosti. Vernosti vase nemogosmo rabiti, nego za denunciant i najprostiu vizlad nasu, Na stotine granlcarskih oficirah, koji vojevahu i biahu verstni za rat, mi proglasismo nevaljalimi za mir, ter ih pobacasmo u pensie, za dati njihova mesta Nasincem naske narodnosti, za upropastiti one Hervate i njihove obitelji. jer, onim bi Ijudem bilo mnogo bolje da budu ostali kod pluga, nego da moraju na maloj platji ziveti gospodarski. Ali Hervatom je pervo mesto sarno u ratu, a drugacie vazda najzadnje. Ostale castnlke hervatske, koje nernozerno Nasinci kulturtregeri namestiti, pustjamo slufitt do 1000 for. platje; do pukovnictva pustjasmo sarno one koji pokazuju naprama Hervatom istu temju koju i mi; preko pukovnictva sarno one koji nas u naso] svetoj tezn]! nadmasuju, Naravski, ako nam se koj prokrade, sto u ostalom redko biva, mi ga pensioniramo dok ga poznamo. Ucionice visje pretvorismo da podpuno odgovaraju naso] svet6j sverhi; nizje, nametnusmo narodu na vrat, za-da na nje trosi, i da mu se detca odbijaju od posla i uce razuzdanosti. Recju: naskoj kulturi postavismo cverst temelj, postignutje

90

91

nase svete sverhe osigurasmo. jest osigurasmo. jer, sudec po uspehu pervih 10 godinah, gde-no Hervati jos biahu cili, slobodi i sreci ponesto vikli, nasko] kulturi neprijazni, po onomu uspehu sudec, mi bi bili za deset novih godinah Zagreb ucinili novim judenburgom. Ali drugacie htede bog, vrag-li, i njegov sluga Tartuf Napoleon. Dakle, kad-no moradosmo pretergnuti nase sveto poslovanje u Hervatskoj, sro ueinismo? Varni, nitko drugi nebi dao ni dve svoje tuke pasti. A mi vam dadosmo velike platje i cast], svu vlast na Hervate, i novca koliko ga pitaste. To uclnismo i jer nemogosmo drugacie, i jer mislimo da cemo u vami naci prave i prakticne namestnike, zastupnike nase, To je desetina postotka na tisuce nasih slavnih i prakticnih delah. Zasto ponavljamo te grdne rane? Zato, da razumite vest 0 naso] svetoj druzbi. "Vivere me dices, sed, sic ut vivere nolim." jer, pod nasom zastitom, uz nasu preobilnu pomoc, sro udniste, sto cinite, sto-lt cete uciniti za nasu svetu stvar? Za razneti po narodu imena Slavjanin, Serb, Ilir, mi trebasmo vise godinah, nego-li Steklisi danah za zaterti ona imena,ultimas tabulas naufragii nostri. Vase vernosti nepodstupise se ni braniti, a kamo-Ii da mogose obraniti onu nasu veru, nadu, i ljubav. A ona su imena zatervena -dok ih znanost razjasni; sav ee ih narod hervatski olstaviti dok dozna kako su mu nametnuta; svatko ee ih od sebe odbijati, dok

prestane davanje nase, A sto je naipogibelnlie po nas i po vas, Steklisi jednakom ljubavju gerle sve prave sinove domovine, a odbijaju od sebe sve Nasince bez obzira na cerkvu i veru, OVU bo ostavljaju kao svetinju, sarno bogu i dusevnosti. Time, danas, sutra, nestaje nesloge medju Hervati, a od sloznih Hervatah, cuva] nas boze i vraze! Hervatsku proglasiste obcinom Austrie i Magjarah. To je ona ctnom bila, i bila bi, dok se dade, i bez vasega proglasen]a, Mislite-li da mi, vee prie desetak godinah, nebi bili mogli onakovo proglasen]e dobiti, i to od sabora koj nas nebi bio stajao ni stotinski del onoga troska, sto smo ga na vernosti vase proarcili? Necemo vam biti nepravedni: ono vase proglasen]e blase na mestu i dobro onda kad-no . ga uciniste, i bilo bi dobro ostalo, da budemo se mi ojacili, i da izvanjski svet nebi bio poznao vas i naravu, ter vrednost vasega proglasenja, jer u tom slucaju, kojega zali bose neima, mi bi imali barem senu prava, daviti Hervate. A ovako? - Pulvis et umbra estis, vos et declaratio vestra. Vikaste i po kutih vicete, za dignuti Hervate na Magjare. Ali na vasu viku ni macka nedlze rep, a kamo-li da bi se narod dizao. Niste li cull gde granicari ovako govore: kamo je vojvodovina, kamo Medjumurje, kamo Reka, sto smo ih mi nasorn kervju dobili i zapecatili? Za tudjince, u vetar, mi vee necemo kerv prolivati; nego ako itako na rat dojde, .najprie ce platiti mesine Slavoserbah i njihovih mestarah, koji su nas i one nase zemlje Ma-

92 ~jar~m, izdal~? ~ vatra koju piyite po provineialu, tmati ee svoje zertve, nu vas ee bez izma spaliti. Psovaste ipo kutih psujete Magjarone, kao ~a slede nekakov pravae koj da je razlican iii protivan vasemu praveu. Ali osim vas i vasega obcinstva svatko zna da Magjaroni, kakovi su da su, barem od vas nisu ni malo gorji. jer oni se derzase i derze se Magjarah, a vi se dadoste i Tiro1cem ! Magjaronl, i Cigan0!ll, svakomu tko vas je i hteo: 1 ako vas budu hteli Turci, eto vas svih ex praeputio in eireumeisionem. Blejaste i blejite da nagodba nacinjena s Magjari, nije dobra. To euti iz eijih drugih ustah, neka bi bilo. Ali osim vas i vasega obcinstva svatko zna da ste vi sami, ne Magjaroni, Hervate bacill na milost i nemilost Tiro1cem i Magjarom, svatko zna da Magjari, buduc dobro poznadu vernosti vase varni nebi bili popustili ni desetinu ovoga sto s~ popustili Magjaronom. . Gerdiste -i po kutih jos -gerdite Magjarone, kao vladu. Ali osim vas i vas ega obcinstva svatko zna, d~ ti vast danasnjl Magjaroni nernalo svi, jos jucer biahu .vasi verni drugovi. Koj je Vasinaeah ostavio iii o~bio sluz~u? Nije-li Vasinaeah. najviSe u nadt~~anJu za sluzbe? - Mi. vas nekorimo za tu prak!Ieno~t? nego odgovorite nam na ova pitanja: Jesu-It Magjaroni, iii ste mozda vi uveli i uzderzall sustav ~oj stoji u Hervatskoj? Dok taj sustav stoji, mogu It Magjaroni drugo nego iii derzan ga se, iii sluzbe ustupiti drugim? Kako mozete iskati da taj sustav u cas ukinu iii promene Magjaroni, kako to mo-

93

zete iskati vi, koji kroz sedam godinah gospodovanja kako i koliko mogoste, daviste i progoniste svakoga tko bi se bio usudio proti tomu sustavu i ree progovoriti? Neznate-Ii da ste vi mogli raditi kao zastupniei kraljevine pred pravom samostalne i neodvisne, a da Magjaroni, kao krunovina, nemogu drugo, nego sto im dopusti kruna, koju ste si stvorili? Sto dakle, svakomu osim vas i vasega obcinstva, znamenuje to gerdjenje? Nista drugo, nego da gledat dobiti sluzbe i platje, pa raditi kako-no radiste, to ce red: raditi mnogo gorje i sramotnie nego-li rade Magjaroni. Na sustav moze vikati ona] tko ga nije uveo ni branio; a na ljude vieu ljudi sarno vase narave. jer, dok stoji sustav, dotle mora biti isto stanje, pa bio u vladi tko mu drago. Ali vasa narava donosi da ljudi, koji vladaju, rade sto hoce, nepazec na 'sustav ni na zakone. Takovi ste, na svemu svetu, sarno VI, verru nasi, Zahvalnost, stid, pamet, od vas iskati mogao bi sarno bezumnik. Znate-Ii da ste se pravili [ugoslavenske akademie obvezali unapredjivati sverhe vladine? Kada dakle Magjaroni nece da sruse, po pravilih, tu vasu akademiju, nije-li to dokaz da iii todruztvo podupira sverhe Magjaronah, Ili da ga Magjaroni prosto preziru kako i svi Hervati, iii da ga Magjaroni terpe iz milosti, iii da to druztvo barem nije ni . malo protivno Magiaronstinii jer drugacte, osim vasemu obcinstvu, komu mozete kazati, da iz kakova drugoga uzroka iii razloga vlada terpi druztvo koje joj brunda pod nosom, a ona ima podpuno pravo ukinuti to druztvo?
. . v.

94

95

U vaso] vertoglavosti zabasaste tako daleko, da nebiaste zadovoljni naslovom marve, kojim-no vas htedose Stekllsi pocastitl. Opaziti cete s vremenom, nu prekasno, da ste im za ono ime imali ljubiti ruke i noge. jer kad covek, koj i nehotice ubije coveka, moze pravnim putem izgubiti glavu: 5tO mislite da ceka vas koji ste hotice i znanice ubili say narod, pace sto je i gorje, koji ste say narod turnuli u sutanjstvo? Ta yam se opazka mnogim danas cini cudna. Ali od danas dye tri godine nazad, kako sudiste, kako-li dan as sudite 0 vasemu stanju? Za dye tri nove godine suditi cete, ako dozlvete, 0 njemu jos sasvim drugacie nego-li dan as sudite. Caverljaste I po kutih caverljate, da bi vi od Magjarah _vise iskali; da nepriznajete stanje koje stoji; dabi vi, dok bi imali vecinu u saboru, to sve sruslli; da Magjaroni rade na oktroiranomu izbornu redu, itd. Ali, nad-a tim i takovim caverljanlem, svatko se, osimvas i vasega obcinstva sarno smeje. jer, sto ako Magjari nedadu vise nego-Iisu dali, sto ako uzmu i ovo sto su po-pustili? Hocete-Ii pod nase otcinsko-materlnsko krilo? Ali, tu imaju rec i Magjari, i znate da vas narod nece slediti. Osim pod nas i pod Magjare, za vas nema puta. Hocete-li oruzjem na Magjare? Ali narod nije s varni, ter Steklisl pravo imaju kada kazu, da ce oni oziveti sve Magjare koje vi ubijete. Asto marl tkoda-li vi priznajete Hi nepriznajete stanje koje ste vi sami uveli? A neznate-li da je ovo stanje nastalo sporazumljenjem vasim, i Magjarah, i potverdjenjem c>\kralja? Dakle, neznate-Ii

da se ovo stanje, i po vasoj praksi, moze promeniti, izuzam izvanredne okolnosti, sarno onim putem kojim je nastalo? A izvanredne okolnosti niti stoje u sakah nas ni vas, ni Magjarah. Neznate-li da ste vi i god. 1848. i 1861. i 1865-7. radili sarno na oktroiranu izbornu redu? Neznate-li da je izborni red, sto ste ga vi god. 1865-7. izradili, mnogo bezumniji i gorji od ovoga na kojemu sabore Magjaroni? Lahko je Steklisem i vikat i prezirat, oni bo se derzase i derze se vraztega nacela: dok \ne moze say narod govorit i radit, dotle, gde -mu drago, radio jedan muz, iii radilo tisuce muzevah, sve je isto. jer sto se radi na dobro naroda, po njegovu pravu, radio jedan Hi radile tisuce, sveto je, narodan je cin. A stogod se radi protivno, radio jedan iii radile tisuce, prokleto je pred bogom i narodom, pred pravom nevalja. U ludosti vas oj jadikovaste i po kutih jadikujete da je narod hervatski· mlitav, neuk, nemaran. To se nemoze drugacie razumeti nego da taj narod za nas ni za vas nemari. A tko ga je do jucer ucio, vodio i upravljao? Vi sami. A i danas, izuzev nekoliko Steklisa i Magjarona, tko uci i upravlja narod neposredno? Vi. Kako, dakle, nevidite da tim jadikovanjem obsudjujete vas i nas same? Zasto Steklisi nekore narod, nego senjime ponose? Zato jer su oni, na ljutu zalost nasu, s narodom jedna osoba. Vasom bezobraznostju naskodiste najvise i nami i varni. jer, da vas tko upita za rzaliku medju vami i vasom cetveronogom bratjom, vi nebi mogli,

96

97 covek ikoliko prosvetljen i ugladjen, vase spise nebi ni sputa pobrao, a kamo li da bi ih novcem platjao. Svatko, osim vas i vasega obcinstva zna, da bi granicarskl desetnici, da bi djaci koji nisu vase pasmine, kojim jos niste mogli mozdjane na vasu pretvoriti ni hervatski materinski jezik pobarbarit, da bi svi ovi mnogo bolje, cistie i razgovetnie pisali hervatski, nego li pisete vi, verni nasi. I sbilja, tko cita, tko razumi, tko sledi spise vase? Da vas nebi mi, svojim putem i nacinom dizali; da nebi vi mogli slabe i zle djake naganjat i strasiti: koga biste imali slusateljern ucenosti vase? A da nebiste mogli tudjim novcem papir merciti: osim u nasih kesah i u stanovitih kutih, tko bi, gde bi 0 varni sto znao? Na svu nesrecu nasu i vasu, vi neimate ni pojam 0 knjizwu. Vi, u vasih mozdianih, nemozete pomisliti ni razumeti, da i dusevna, kako i telesna hrana mora biti primerna ljudem i okolnostim. I jagode, i sladoled imaju .na svojemu mestu svoju pravu vrednost. Ali za Jjude, koji rade Hi moraju raditi tezak posao,u onih jistvinah neima prave hrane, nego se hoce kruha, sociva, mesa. Na Hervatih stoji pretezak posao. Pa, za xlusevnu hranu sto im davajuvernosti vase? Nijagode,. ni slado- .. led dusevni, a kamo-li kruh Hi soclvo, nego sarno kamenje, perhladinu, blato. Sarno bezumje, koje sarno vasi mozdjaru mogu probavljati kako i stvarati. Koliko smo vam tisuca dali, za-da ove godine, u svoje vreme proslavite Jelacica bana kod njegova spomenika? I nut, vi se neusudiste ni pokusati onu svetu demonstraciju, prem vas se blase

kako ni drugi nitko, na to pitanje odgovoriti temel]ito drugacie, nego da vi idete uzgoru, a ona vasa bratja nicice. Ali ova vasa brat]a neupustjaju se u posle koje neznadu. Da bi ih sledili, vi nebi mogli nego mucat i mirovat, i nitko nebi mogao reel da u tomu neimate posve pravo. Ali vi hocete da sve znate, da u svemu pravo imate, da 0 svacemu sveto i bez prigovora sudite. A sto ste se ucili, sto li nau cHi? Plaziti pred viSjimi, daviti nizje, u pota]i petlj ati, psovati, lagati, bez glave i repa caverljat i cerckat, i vase terbuhe smatrati sredinom svega sveta. Tim vasim krepostim i petljanju potajnu vasernu pripisite premnoge gorke zalogaje sto ste ih morali zvakati, a osim varni, Steklisi ih nebi bili nametnuli ni Ciganom. jer znate da su i ovi vrednii i bolji od vas. Kamo srece po vas, ako nedoZivite jos i strasniih danah. Cerckaste i cerckate na trosak nas i narodnih glavnicah koje su sabrane za pravo knjiftvo. Svako vam je slovo cerckanja drago platjeno. To platjanje koristi vam ravno, nego jos vecma skodi i nami i vami. jer i tu je dokaz da vas je za platju imati, a da nemozete ni pomisliti da tko odtergne od svojih ustah, od svojega sna, od svoje haljine, pa da zertvuje sverhi za kojom je posao, Ili mislite platjanjem pisce u vase kolo primamiti? Prave pisce nemozete, a cerckarah kakovi ste vi, nami je vee i odvls, narod do njih nederzt nista. I kad cerckate samo za platju, kad vas po narod neima, jos vam obraz dopustja govoriti da pisete za napredak naroda! Osim vas i vasega obcinstva svatko zna, da

98

99

i vise sastalo, i prem biaste pijanii neg oblcno, Vi se sakrivaste i tom prilikom, i to od straha da vas nerazteraju oni Steklisi, kojih da neima kazujete nami i obcinstvu vasernu. Zanas~.jue se na vase reci i prosn]e, da cete stogod boljega ucinitt, a nepoznavajuc vasu herdju, dopustismo da vas ono 16 komadah ode iz sabora. Pa sto ucinlste? Nista, nego da on onih nije ni polovica na novo izabrana. Sto mislite, kako to gleda sto-li 0 vaso] snagi sudi svet koj zna da vas blase bezuvetno blizu tretiina u onomu saboru; a do god. 1865-7. vas preko dve stotine, pak itako da yam dva Steklisa, bivsa medju varni, od pocetka do sversetka ne sarno stajahu nogom uz nogu, nego da i obranise cast svoje, bogom proklete stranke, i da vee onda lzrekose proti varni osudu koju sada sarno recml lzversu ju? Dakle, tko ste, gde ste, zasto troslte novce nase i naroda, kad se za vas nezna ni u narodu, ni u knjiftvu, ni na sakanju? Da biste barem medju se hili sloznt, i veran jedan drugomu, Ali nut, vi se medju se Izdajete i denuncirate Madjaronom i Steklisem sasvim onako, kako izdajete i denuncirate Steklise i Magjarone. Nu Steklisi nemare za vas ni za denunciacie vase. Nje bo niti nije moci denuncirati, buduc po kutih negovore drugo nego-li javno ptsu, Mislite-li da se nezna, da ste vi sami, god. 1867. kako cerckalt i raznasali buntovne proglase u Primorje, tako i denuncirali one Vasince koji su ih raznasali! MisliteIi da vi sami niste kako nacerckali, tako i denun-

cirali .Jlturgije Kraljevica Marka, gromoviti vivat, momak i devojka", itd.? Pa cemu potajno cerckanje, kad se proti varni javno, ocito udara, ter se mogoste javno braniti, i vase protivnike javno napadati? Ali vi znate da sredstva morate prilagoditi naso] sverhi, koja moze sarno u tminah napredovati. I tmina yam je vee raz bijena. Kako u nikakvu zlu, tako ni u bezumju kod vas neima stupnja, mere, ni med]e. Vi neznate ni vlastitu vasu herdju od sveta sakrivati, prem yam je to najperva duznost. [er neimate nlsta sto biste mogli svetu na videlo izneti. Sto pokazujete, kada po kutih besnite proti Steklisem, a javno nesmite im ni rec kazati, pace nesmite im se 11iizgovarati? Vi time nepokazujete nlsta drugo, nego potverdjujete staru istinu, koja kale da koze neljube noz. A sto pokazujete kada bajate da je vas vise nego Steklisah, a itako neusudjujete se sa Steklis! roge lomiti? Time nepokazujete drugo, nego potverdjujete staru istinu, koja kaze da je jedan vuk dosta na tisuce kozah. Kako da vee i vi neopaziste, da za stvar neima bolje preporuke nego ako ste vi proti njoj? Oh da budemo god. 1861. znali ovo sto danas znamo! Mi se nebi bili zaneli na vasu pot a j n u adresu ili promemoriu, u kojoj-no kazaste da su granicart prevareni, da su Hervati za nasu svetu druzbu, da ce sledeci hervatski· sabor veselo doskakati u rajhsrat. - Mi vas nebi bili uzaludu kermili, nego bismo bili svojski prigerlili podpun program Steklisah, pa bi nam danas bilo bolje nego-li

100

101

nam je, i nego-li ce nam biti. Tko zna, bi-li nas Steklisi danas pustili na onu stazu, bi-ll se oni zadovoljili onim sto su onda zahtevali za Hervate? Mi smo po navadi, za izkopati se, pripravni na sve, samo neznamo gde bi kako-li bi pocell, Ali, makar na skrajnoj uri, mi cemo morati poceti. A sto mislite dostignuti time, kada vi MameIuci govorite da je svemu ziu kriv Ivan Mazuranic, vi janicari, da biskup Strosmajer? Niste-li god. 1861. svi bili slozm i slozno nacinili clanak 42.? Niste-li svi slozno taj clanak pogazili time, sto ste se skladno, janicar! i Mameluci, Magjarom nametnuli i Hervatsku njihovom krunovinom proglasili? Niste-li svi slofno potegnuli u rajhsrat, i to kon 5tO ste se dati od Magjara osedlat, zauzdat i zajahat? je-lt se tu igde Mazuranic sa svojom druzbom, razstavio od Strosmajera s njegovom druzbom, iii ovaj od onoga? Po kutih vasemu obcinstvu, mozete kaZivati sto hocete; ali kod razumnih ljudih obsudjuju vas vasl dnevruci, vase adrese. Vi ste,verni nasi, svi jednaki, ni jedan vas nije kriv vise nego svaki i svi ostali. A dok ste takovi kakovi ste, Iahko cete naci vodju. jer dok je blaga na prodaju pod svaku cenu, biti ~e i kupacah, i dok je smetja naci ce se i lopatah. Sto mislite kada muzem, koji vas nepoznadu ter im mozete s uspehom Iagati, kazete da hi i vi pristali u Hervatstvo, nego da vas Steklisi odbijaju; a pred ljudi 0 kojib znate da vas poznadu ispovedate da n e m 0 z e t e stupiti s nasega stajalista? Scenlte-li da cete vi sruslti hervatsku poslovicu koja kaze, da laz redko na istomu mjestu ruca i vecera? Gde

se pokazete, gde zinete, gde perom maknete, svagde pokazu jete da ste sdvojeni. Koj yam je Steklis branio, iii yam brani raditi za Hervate? Nijedan. Ali, varni je zao sto se nemozete uzderzati 0 sebi, i sto nemozete dalje Hervatom skoditi, a, Steklisi nece da vas medju seprimu ni da vas ozive. Da bi jos itko bio blezga kakova ste vi, mi bi morali verovati da vas je on napu tio neka se ispirete iz magjarstine tako kako se ispirete. Vi bo kazete: da budemo mi stvorili magjarstinu u Hervatskoj, nas niti bi bila iz velikih sluzbah proterala Austria, ni Magjari. Ta bo je magjarstina Austrii barem danas,a Magjarom uvek u prilog, ter bi nasa zasluga za magiarstinu drugacie naplatjena bila, nego-li je evo naplatjena. I to mozete kazlvat! sarno vasernu obcinstvu, jer svatko drugi zna da vi niste za drugo nego za najprostie, najsleplje orudje, i to sarno na casak, za prelazno vreme. IIi se nesetjate god. 185l. kad-nou sluzbe pustismo sarno one vas, koje Nastnclnaske narodnosti nemogosmo zameniti. Onibo imadose vise lju bavi do pravice i do ','Hervatah, nego-li vi, verni n~5i. Nesecate-Ii se kako smo vas' berzo trebili? Sto mislite, poonomu trebljenju, kolikobi vas danas u sluzbah bilo, da nebude Solferina? A da nam bude god. 1866. sreca posluzila, mislite-li da yam danas nebi bilo kako i god. 1858.? Pace i ono bi yam stanje predobro bilo, nego biste vi, koji danas tisuce forintih berete, da bude na nasu, danas iskali mesta nadnevnicarah. U istinu, 5tO je naravnie, nego da i mi, i Magjari, i svatko razuman, pomoc trazi
10

102

103

u pravih eistih svojih Ijudih, a da zabaci bitange dok ih netreba iii dok ih nemoze rabiti? Dok nekrenuste Hervate proti Magjarom; dok naso] svetoj stvari neosiguraste slavnu godinu 1848.; dok neobraniste Slavstvo ni Serbstvo: dotle neuciniste nlsta. A kad dosada, dok vas narod jos nije poznao, toliko mozete i vredite u narodu: cemu da se nadamo u buduce, kad znamo da je narod vee napol progledao? Ako Hervate nerazpalite da vojuju za federaciu Austrie, za ovo nase poslednje pokusan]e, znate sto ceka nas i vas. A medjutim hocemo Ii nase milostive dare u more baciti, to ee reei varni davati, iii cemo ih cuvat! pro futuris contingentibus? jer neucintste za nasu svetu stvar nlsta prakticna, jer dan na dan sarno propadaste, jer opaziste da bi yam se mogli kozuhi prasitl: vi ostaviste sveto poslovanje, u javnosti, posvema, ter radite u mraku, i katete javno da ste se povukli. Ali osim vas i vas ega obclnstva svatko zna, da se od posla povud moze sarno onaj tko neima posla, iii nije za posao, iii mu okolnosti nedadu poslovati. Za vas je posla danas vise nego ikada, okolnosti yam vee nikada nebudu ni ovako prijatne kako su danas. Kako, dakle, pred kim-Ii mnijete sakriti nlstetnost vasu? je-Ii cudo sto se moramo derzat! nasklh Slovenacah, 5tO se moramo suljati tim berslllvlm mostom preko besne reke? jer znate da vee i kod njlh ima Steklisah, znate da se Stekllstvo hvata lakse nego serbez, da se razprostire berz]e, nego vatra. Vee ga je i u Dalmacii!

Ljubezni verni nasi, vi ste struka Ijudih 0 kojih ni jednu istinu nije moguce kazatt drugacle nego psovkom, i sve se 0 vaml kaze, kada se kaze vase pravo ime: slavoserbski NaSinci. Da je tako, nami je zalie nego istim varni. jer i drugi gospodari vise derze do svojih traljah, nego-li same tralje. Svagde drugde bore se stranke makar na stotine godinah. Medju nacell bo neima nagodbe ni pomirenja, a stranke su zastupnici nacelah, Ako stranka gubi bojza bojem, ona itako neodlazi s razboja, nego na njemu predaje zastavu svoju sinovom, unukom, buduclm pokolenjem svojim. Dakle, kako je to, da vas Stekllsi ..uniStise nekolikimi udarcl; da vas neima na vidiku borbe; da neimate sinovah ni naslednikah; da vas Stekllsi tako preziru, da vas nt nepustjaju k sebi? To yam je sve zato, jer su udarci Steklisah omereni i pretezkl; jer Stekllst udaraju oeito u serdce, ne iz zasede u poplate; jer vi niste stranka nego herpa koju sam terbuh vodi; jer vi neznate sto je nacelo nego samoisto jeplatja; jer bise svaka dva Vasinca, i najbolja prijatelja, kako i druga pseta na kosti, poklala za [ednusluzbtcu ili desetacu; jer vas Steklls! poznadu iznadu da bi im vi pomogli koliko pomogoste i nami; .jer stojite u narodu kao prokletci, bez prijatelja i stovatelja izvan herpe kukavnih Vasinacah; jer do vas neima neznabozacah ni otrovnjakah u narodu; jer vase neclste mestne uzderzavate same .na nesrecu naroda; jer Stekllsi znadu da bi vas ·oni u svoje vreme imali sarno braniti proti pravednu gnevu naroda;

104

105

napokon, to yam je sve zato, jer Steklts! nedadu si ruke svezati kako-no svoje svezase Deakovci, sdruzlv se sa zivlji skoro takovimi kakovi ste vi, pa sada Deakovei nemogu proti onim zivljem nista, a s njimi nemogu nista dobra. U toliko vremena jos niste poznali Steklise, ni stanje u koje su vas oni spravili! jos. neznate da se oni s varni razgovaraju, pravdaju, drugda i psuju, sarno za doznati vase, i po varni nase osnove i teznje! jOs nevidite kako varni i nami svaki korak, svaku zieu preseeaju! jos nevidite da cime se vecma po kutih kostrusite, time vas vecma Steklisi mlate u javnosti. jOs nevidite sto su od vas ucinili! Zao je, i pretezko zao nasemu otcinskc-materinskomu serdeu da je tako, ali moramo eelu istinu kazati. Vi biaste kao trak koj se od reke odtergne, ter i nju slabi, i okoliei zadaje stetu. Tu nepriliku odbise Steklisi berzo, i uspjesno time, da prezidase onu strugu iz reke. Tako trak, nedobivajuei zivot, snagu iz reke, nemoze napred ni nazad, nego postade razstavljenimi lokvinami, zabokrecinom koja se mora naskoro izsuslti. Znate da smo do jucer mi i vi sami.. slozno bunili Recane proti Hervatom, ostale Hervate proti Magjarom. Znate da su nam se Stekltst sladko smejali, i da su govorili da cerno mi sami morati razvaliti, u pogledu Reke i Hervatah, say nas i vas posao godinah 1865-7. Kako dakle nevidite, da dizete Steklise, a ubijate nas i vas, kada pripovedate da ni recko, ni hervatsko pitanje jos nije reseno] - Kako nevidite da i prostota mora

~.

opaziti da vi, izdav Hervate Magjarom, pa besnec proti Magjarom, nebiaste drugo nego gladna i bezumna vizlad pod otdnsko-materinskim bicem nasim? Tezko da su pocetnlci velikih zamisljajah docekali i uzivali plod svoje radnje. To znadu StekIisi, Ali, jer ih vodi misao, kako svi osim nas i vas kazu, . uzvisena, ovi bi vee danas mogli mirovati ter sponosomgledati u buducnost, pa makar da i nebi bili nego sarno razvili tu svoju misao, a da i- nebudu, u tako kratko vreme, proti tolkim packam i neprijateljam, ucinili i tako strasan napredak. To znamenuje da je lahko Stekllsern i radit i mirovat, i danas i sutra. Ali nije tako vernostim vasim koje zivu sarno za svagdanji zaloga] kruha. IIi, pokazite nambudi sarno jednoga Vasinea, koj sutra nebi mogao izgubiti svoj stales, svoj kruh, svoju zasluzbu, i to samim dekretom, po onih zakonih koje su vernosti vase same sameate uzderzale u Hervatskoj. Time vani je· kazano, da vi sarni s nami i po namt zivete i propadate. Dakle, sada znate sto treba. Med:jutilll, iz vaslh imenahSamostalaei Liberalae mifudiramo _jedno ime, buduc ste [edna stranka, ter proti stranki Steklisah molimo iz dubljine serdca nasu . obicnu molitvu: "Terra tibi fruges, amnis tibi deneget undas, Gaudeat adversis sam 0 s - r a I a e que tuis!" Nu, ako nas naSki bog pomogne _Na zapoved Cale-Iajde-Svajger, v.r.,

106

107

To su reci otctnskoga ravnateljstva ravnateljstva. Mi ih izljubismo, na kolenih, svi skupa i svaki napose, i molismo pripisanu formulu: .gospodo i gospoje, ja nisam vredan ni dostojan da se tako pokazete pred oci telca mojega, nego pokaztte se na oblaeih, i eto mene k varni." Nad ovimi recml plakasmo od pocetka do sversetka, jer vidismo da je otdnskomu ravnateljstvu ravnateljstva uperla ljuta u zestoku. Steklise, kako treba, proklinjasmo po svih formulah. Izabrasmo odbor ad hoc koj ce nacintt! preponiznu predstavku. I jer znamo da nezasluzismo milost koju uzivasmo, nastojmo, zadnje je vreme, svimi nacini da ju zaslunmo, i da se pokazemo vredni· otctnskomaterinskih darovah, koji rasli, i rasli, i rasll do sversetka sveta i vekovah. Hocemo, necemo, moramo sada preko jaruge skakati. Ako preskoclmo, dobro; ako nepreskocimo, u njoj cemo se zadaviti. Za sada nemojte javno vikati na Raueha ni Bedekovlca, jer njih ce oba imati rec kada se bude govorilo da se postavi nadbiskup zagrebacki, Ali time vecma treba psovati sve druge koji imaju velike cast! i platje. jer, u istinu, medju nami govoree, ako te nesrusimo, sto cemo od onih nasth bitangah, koje nam stoje na jaslah i vratu, mnogo trebaju, a ni malo nam nekoriste? Razaslasmo nase najvrednie zvezde po svoj trojednoj kraljevini i ostaloj jugoslavii, nebi-li narod krenule.

jer su nas Steklts! ugnali u rog tako da se nemogosmo braniti: za obseniti nase obclnstvo, moradosmo .Pozor" ustaviti. Medjutim radismo nebl-Ii nam poslo za rukom sapeti Steklise, _pak izdavati drugi nasld list. Ali nut, sarno iz vraga uctnismo dva. I proti ratu god. 1848., i proti volji granicarah, po naskuvproglastsmo i granieu magjarskom krunovinom. Sada radimo s otcinsktm ravnateljstvom ravnateljstva 0 saborih same graniee. Ako sastavimo jedan sabor granlcarah, dobro; ako-ll dva, [edan za gornju, drugi za dolnju krajinu, onda jos bolje. Ako granlcart ustanu proti Magjarom, pevajmo Te de urn I au dam us. Ako-li iz toga nebude nlsta: barem ce se Hervatska to-vecma razeepiti, Austria ce imati jednu posebnu krunovinu vise, a i to je dobro, jer [e proti Hervatom. Magjarom smo se ponudili kao u 1861. i 1863-4. i 1866. i 1868. Ako Naslncern dadu slufbe i platje, sve u redu:od dualizma i nagodbe nase s Magjari, neima stvari niudrie,ni spasonosnie, ni pravednie.Prostoti treba kazati da Istemo slufbe i platje sarno za prevariti Magjare. Prostotaxe verovati i hvaliti mudrost nasu kako i dosada. A i bez toga, sve nas ostavlja, i isto otcinsko ravnateljstvo ravnateljstva dedi nas jos koj cas, u nadi da cemo pokazati uspeh. Dakle, ako sve, velimo sve ziee popueaju, gledajmo, makar kako, da zaklonimo koliko se dade barem nas i nase najznatnie zvezde. Na Zapoved - U zauhvanosti Serbin.

108

109

x.
Poklon do cerne zemlje, i jos dublji! Odkako se je Mihovil arkangel s vragom bocio, nitko s nikim nije imao borbu kakovu sinoc ja imadoh, osobito s babom. U kercmi "kod serbske krune" sastadosmo se kod jednoga stola [a, Steklis, babin muf i baba, doktor iz svega steklisrva. Medju te moradoh sjesti, jer drugde nemogoh mesto uhvatiti. Razgovor, po naski smutnju, zapoce babin muf, nagovoriv Steklisa: dakle dobismo sveuciliste. Prem ovaj cas neimamo verstnih uciteljah, itako hvala bogu. jer mladici, makar nlsta danas neznali, ako imaju serdce za narod i znanost, i urn nesmutjen, mogu se za nekoliko godinah izuciti ter postati ucttelji na mestu. A bilo sto mu drago, vee necemo morati nasu detcu slati u tudjicu, odkuda nam se povratjaju pokvarena u svakom pogledu, Iudja nego-li su tamo -odisla, neslozna medju se ,j s narodom, i 8to je najgorje, bezobrazna tako da neznadu .ni citati knjige, a itako derze se kao da su sve znanosti pozobala. Vi znate bolje od mene,: ali .znam i ja, kakovo pokolenje dobismo ovo godinah odkako nas Bee, Nemci civiliziraju. Koliko dobismo mladicah koji su za drugo osim za trosit, dangubit, i narod kvarit? Dakle vecn]a hvala i slava onim muzem koji nam pribavise sveuclliste. o n d a j a: Ta hvala i slava ide nas jugoslavene, Libera1ce i Samosta1ce, koji smo za sve-

uciliste toliko radili i govorili. Magjaroni primise od nas gotov taj posao. o n dab a b a: Vi Magjaro1ci, Slavoserbi, ili, buduc ste svaciii tko vas plati, vi .~vJlcijakoyie! radiste 0 sveucilistu za zaplesti prostotu, recrm za, cinom proti. o n d a j a: Kako vi, baba, mozete to kazat? o n dab a b a: Tako, jer vi Svacijakoviei nit~ poznate Hervate, niti marite za Hervatsk~. Varni je sve Svabstina, jer vas ona sama uzde~zava: ~o vam se prikaze prilika da ee vas uzderzavatt st~god drugo, vi cete biti za ono, i za sve, sarno rukada nebudete kako ni dosada nebiaste, za dobru stvar. Sveuciliste ima Hervate prosvetlit. Ako se Hervati prosvetle drugacle cete skakati vi i vasl svabe. Tko, dakl~, razuman, moze pomisliti, .da st~ vi iskreno za sveuciliste, t. j. da ste proti vanu istim i proti vaso] hrani, svabstini? Tko pri s~oj pameti, moze pomisliti, da ce svabe dok nemoraJu! prosvetljivat, t. j. dizat i ojactvat! Hervate proti sebi? Tko pametan moze pomisliti d~ vi svabe, mozete iii hocete ustrasiti vasu bratju Svabe? Tako ste i godine 1866. pred prostotom iskali bezumnimi recmi ukinutje granice, a cinom ste obstanak granice branili i zakonitim, pace nuzdnim za Austriu proglasili. Gledaj vraga od babe! Kako ona to sve zna. o n d a j a: To je sve sarno zloba", i potvora Steklisah, to je sve sarno bezobrazna laz. Ove moje reci do~rise do s~s~dn~h st5>lov~~. Na to svi gosti umukose ter slusase sto ce bitt.

110

111

Netko mi podviknu da sam ravno u kercml, nego da je tu postenih ljudih nego-li ih blase u visokom saboru trojedne kraljevine. S toga, opomenu me, da pristojno govorim. To mi nebiase drago slusati. Ali razgovor se nastavi. On dab a bin m u Z, naprama Steklisu: Kazite vi, gospodine X. nije-Ii sa slavoserbskim sveucilistern uprav onako kako i s njihovim ukinutjem granice? o n dab a b a, . otme Steklisu rec, neka g. kazuje visje i razjasnjuje zamersenle stvari, na to pitanje mogu i ja odgovoriti. lJok su nas Slavoserbi izdali Svabam i Magjarom, i Svabe i Magjari mogli bi nam sve bez izma, i kosul]e nase oteti. Na taj nactn, makar i dobijemo sveuciliste, cime bismo ga uzdedavali, da nam nebudu Magjaroni barem ovo nesto dobili? Nije-li tako, gospodine X.? . Onda St e k l i s: Ia niti sam Magjaron ni Slavoserb, nego Hervat, iii ako volite, Steklis. Na te reci prenuse se svi gosti, ter pazljivost podvostrucise. -0 n d a S t e"k 1i s: Kako, gospo, kazaste, Slavoserbi zapisase Svabomi Magjarom telo i dusu r" Hervatah. Magjaroni omedjaslse ona] zapis, ter barem znamo sto i koliko imamo. Hocemo-ll mocl time zacepiti sve nase potrebe, i bude-li kod toga ostati, to je drugo pitanje. A na svaki nacin, ako nam stogod pretece, nase [e. S toga Magjaroni mogu, razumnim ljudem, govoriti i 0 sveucilistu i 0 drugih domacih popravcih, prem se mogu u tomu prevariti. A namestu Slavoserbah, govoriti 0 tih stvarih mogu sarno ljudi bolestnih mozdianah, lludem nezdravih mozdlanah,

ter do toga govorenja mogu derzatl sarno ljudi srnutjenih mozdjanah, On dab a b a: Eto upravo tako mislim i ja. o n d a j a: I mi smo Slavoserbski Nasfnct, za postenu uniu s Magjari. o n dab a b a: Za§to, dakle, niste radili 0 toj posteno] unii, nego ste nas prosto proglasili krunovinom magjarskom? Sedam godinah zugaste i piskaraste 0 toj posteno] unii, a "nikada nekazaste kakova je, u cemu je ta unia. Sto kazaste i uctniste, to je da smo tirolska i magjarska obdna. Ni ,,/ danas neoznacujete tu postenu uniu. /' o n d a j a: Ali mi nismo tako mislili. o n dab a b a: Na vesala neidu ljudi za misli, nego za cine. Ako nemoze biti oboje, nego je birati: nami bi bilo drazje da budete zlo mislili a dobro uclntlt; nego da uciniste protivno. o n d a i a:Mi smo imali osvedoCenjeda je najbolje ono sto smo ueinili. Sad imamo i ml drugo osvedoceme, o n dab a b a: Neka svatko ima i sledi svoje osvedocen]e gde se radi 0 njegovoj kozi. Osvedocenja sudi bog. A cine koji bivaju po ljude i narode, sude ljudi i narodi. Vi niste Hervate izdali osvedocenjem, nego javnim cinom. A za cudo mora biti svakomu da se vasa osvedocen]a menjaju berfje nego mesee, i da je svako vaSe osvedocenie proti Hervatom. Tko se pametan moze na takova osvedocen]a zanasati! Svaki ste cas drugi, sarno proti Hervatom. On d a j a: Ali onda mi nismo mogli drugacte uclnlt! nego-li smo ucinlll. Ono sto ucinlsmo, neucinlsmo hotiee.

Il2

Il3

r"""
_.?

nije nitko ni ocekivao. Nu zasto niste slusali one koji su drugacie i znali, i hteli, i kazivali? Necete racun davati zato jer niste dobro ucinilt, nego zato jer ste uclnflt zlo. On d a j a: Svatko praktican priznaje da je moci, drugda i morati menjati sredstva za doci do sverhe. Tomu je menjanju mesto osobito u politiki. o n dan e t k 0 0 d d rug 0 gas t 0 I a: Sto je sverha vas Siavoserbah, to niste nikada kazali, nego ste pokazali cmom i celim delovanjem, da radite 0 zatoru Hervatah. Ako tu sverhu priznajete, morate pri JU os ignu 1 posvema, izdav nas na sve strane. A morate priznati tu sverhu, jer u drugom nicemu niste bili slozni ni stalni. Ako-li .upropastjenje Hervatah i Hervatske smatrate sredstvom, kazite narrrcemu, kojoj sverhi rabite to sredstvo osim za . napuniti vase terbuhe? Komu, dakle, kojim-Ii obrazom mozete govoriti o sverhi i 0 sredstvih vi, koji .ste i sva sredstva upotrebili, i sverhu podpuno dostignuli? . Na babi opazih da me smera jos nemilie cesljati.· S toga " o n d a j a: utecem babi u rec: Da nebude narod od nas dobro ocekivao, da nebude u nas imao poverenje, on nas nebi bio u onoj znamenitoj vecinl izabrao za svoje zastupnike u visoki sabor trojedne kraljevine. o n dab a b a: Tu se ruzno varate; ali nemislite da cete i druge prevariti. Prie izborah vi

uclnit! nikakovo dobro, to svatko zna; od vas dobro

o n dab

a b a: Da vi Siavoserbi niste mogli

ste narodu svasto obetjivali. Prostota poverova, pa vas izabra. Dok biaste izabrani, vi udariste u svemu proti narodu. Odgovorite ovde pred svom postovanom gospodom: da budete prie izborah kazali narodu da cete ga uciniti zakonitim suznjem Svabah i Magjarah; da budete prie izborah govorili i radili kako-no govoriste i radiste poslie izborah; bi-li vas narod bio izabrao za svoje zastupnike, iii bi vas mozda vee onda bio kamenovao? Na ovo pitanje babe zavapi cela kercma u jedno gerlo: to valja, tako je. Mene obuze neobicno cuten]e, neznam ga kerstiti. Niti tko jide niti pije, niti se mice: sve zinu 0 er g e a mene 1 a u. a ovun pnzorom, gde mi nebi bili nedvojbeni junaci, nismo priviknuli. Da odem, smatralo bi se da je mene, zvezdu, ucenjaka Jugoslavenah, baba nadpravdala, i da sam sdvojio 0 naso] svetoj stvari. Dakle nije druga nego uztrajati u tomu paklu, dok tkogod bane i pretrgne taj neugodni razgovor. o n d a j a: Dakle kazite, kako drugacie, sto-li drugo mogosmo uclnlti? o n dab a b a: To su yam za vremena kazali Steklisi, ZaSto niste sledili njihove reci i primer, ako nas niste hotice izdali? Moguce je da radeci po steklisku narod nebi bio onaj cas nista dobio. Ali vee bi i to bio dobitak da nebudemo nista izgubili. Na te reci zagermi sva kercma, osim Steklisa, da zivila baba. To je strahota. Toliko ljudih daie pravo Steklisernl On d a j a: Pa makar da i nebudemo Her-

114 vatsku proglasili krunovinom Svabah i Magjarah, itako bi bilo doslo na ovo na sto je doslo, o n dab a b a: ja se nerazumim u prorocanstva, ter neznam sto bi bilo sto li nebi bilo. Ali znate-Ii sto kazaste? Tko, ovde medju nami sumnja, da-li cemo svi umreti? Sva kercma odgovori: nitko. On dab a b a: naprama meni: Hajde, dakle, ubijte nas koje, pa kazite da bi nas ono bilo umerlo i bez vasih udaracah. Sada cela kercma planu i uzvari u hvalu babi. Meni blase za prasnuti. Oslobodjenja neima. Sve umuknu za cuti mene. o n d a j a: Nije sve kako vi kazete i mislite. Znate-li da je Hervate gnjavio i Svaba i Magjar jos i prlje, nego-li smo mi Hervatsku proglasili krunovinom Svabah i Magjarah? Nadah se da sam time i babu sapeo, kako-no mi tom opazkom nase obcinstvo vazda sapinjemo. Ali baba, kao da je vrag u njoj, nadkriljuje iste Steklise. o n d a - b a b a: To jeistina. Ali znate-li, sto kazaste? Da bude netko vas odnekada do danas nepravedno tukao i progonio, bi-ll mu vidanas rekli: zato jer si me do danas proti pravu zlostavljao ja svetcano ocitujem da ees u buduee,· tukuc .i progonec me, sasvim pravo raditi? Bi..li vi, tu gdese . tice vase osebne mesine, to izjavili, Hi biste ovako rekli: jer si me do danas protizakonito progonio, ja hocu da to progonstvo prestane? U to svi skocise, svoja mesta ostavlse i do]-

115

dose k nasemu stolu, k babi. Tih pogledah, toga klanjanja pred babetinom! Neznam kako da m! serd~e nepuknu. Zelio sam da mi pukne. Takovo stovanje nikada se nije pokazalo naprama vodjam Nasinacah. U kercmi blase i Nasinacah, Liberalacah i Sarnostalacah. jedni i drugi pritekose k meni i kazase mi da gledaju na boj moj i babin, kako i duse na svoju osudu na sudnji dan, ter me zaklinjase da nepustim nasu svetu stvar. jer rekose mi, ako nas neobranite vi, nitko nas neobrani. Medjutim se jide i pije, babi napija. Baba neima pred sobom nego vode. Kad joj netko ponudi piva, ona uljudno zahvali, pa ce o n dab a b a: Odkada se ta kaljuza pl]e u Hervatskoj, odonda, kazuju pravi Hervati, imamo Slavoserbe, ter smo tako civilizirani da gladni Iigamo i ustajemo. Djaci mi kazase, da je nekada otcinska Austria, u Nizozemju, po svih gojilistih mladicah, za pitje pripisala sarno pivo. To pivo moradiase biti takovo, da ako se njime stolac polije, pa se na stolac sedne, kada se ustane, stolac<, se moradiase na opravi dignuti. To pitje imadiase ~ otupiti urn, slabiti duh, oleniti telo mladtcah. Tako -'~-"jaku pivu vee netrebaju Hervati: ono je, prem red~? i slabo, itako iztisnulo hervatsko vino. Komu se neraci, Hi ntie pri ruki, napiti se lokve, Hi razsola, iii zeljnice, iii sirotke, neka mu bude da, za ugasiti zedju, popije casu te sverljurde; nu lokati ju dalje, u druztvu, za okrepiti se, to je znak i krepost Slavoserbah. Tada ce baba u vodu prltoclti vina pa pijuckati. Opet ju nemalo svi hvali i slave.

116

117

Za toga povratlse se gosti na svoja mesta. Strele iz svlh ociuh udarase u me. Bi reci da i baba blase vee sita razgovora i pravdanja. Ali greh neda mira. Ona je dosada, po sudu obcenltu, Izuzev mene i Nasince, dobitnica. ja imam zadnju rec, Toga p~~va j~ bi se bio veselo odrekao, ali evo nova bicovan]a, Net k 0 od drugoga stoia: Tako je gospo draga, ako mi tko ned a iii otimlje moje, ja vapijem za pravicu i pornoc. Barem je moguce da eu naci polaksicu. Ako-li lzjavim da je ono sto mi otimac neda iii grabi, njegovo, ne moje, pa za tim makar ja vikao i vapio za puknuti, sve mi je uzaludu, svatko ce mi se sarno smejati, i pravo ce imati. Koj to kaza, mora da je na putu za u Steklise. Pomtslih da eu ga lahko saterti, ter eu . 0 n d a j a: Ali vi bi morali znati da medju narodi neima oblasti ni pravice osim bajunetah i lumbaradah. Drugo je, znajte, u pravu navlastnu, drugo u medjunarodnu. Kad neimamo oruz]a, sto nam osta]e drugo nego prilagoditi se? On d a - net k 0 --od susedna stoia: Za boga, gde ste culi, kako-li razurnevate tu izreku? Da bi to, kako vi kazete, bila ocita istina, koliko bi danas u Europi stajalo derZavah? jer, za neici iz nasega doba, gde su bile, sto-ll su ucinile god. 1849., 1859., 1866. austrianske, god. 1854/5 ruske, god. 1848/9. talianske, god 1864. danske bajunete i lurnbarde? Pak Itako, nestoje-li, rnakar kako, sve cetiri ove drzave? Kad me tada kaplja neudari, nece vee nikada. o n d a S t e k lis: naprama meni: Tako je,

gospodine. Po vasemu nacelu bile bi morale propasti ne sarno one cetin, nego sve derzave, koje biahu slabie od svojih nepriateljah. A nitko, ni jedna derzava nebijase, nernoze biti uvek najjacja. Dakle, po vasu, vee davno nebi bilo ni jednoga coveka, jer najjacji covek, potukav ostale ljude bio bi, bez dvojbe, naravskom smertju morao umreti. Vi ste onu izreku primili od Nemacah koji ju, kako ni vi, nerazume, nego ju primise od razumnih glavah, pa ju Vasincem kao sveto pismo prodavaju. Ona izreka valja sasvim jednako za drzave kako i za jedince. Da vidite. Bez pameti, snage, i koristi po druge, nernoze obastati jedinac ni derzava, jer, ako neobradjivate i necuvate ono sto irnate; ako se uplitjete u posle drugih; ako traftte pravde i smutnje; ako ni sami nemarite za vas ni za vase; ako ste takov da do vas nitko nista nederfi: naopako po vas, vi cete biti siromah i bijen, kra] svih oblastih i sudoyah, pa cete i propasti. U svakoj tucnji, ako ste slabii, mozete zaglaviti; ako-Ii neidete u tucn]u, nitko vas u tucnjt nemoze ubiti. Ako zivete umno kako treba, vi mozete s vaslm i u vasemu slobodan i srecan biti, ter pomoc dobiti proti onornu tko bi vas nepravedno uznemirivao. Kada se s pojedincem sakate, oblast su varni i njernu sarno sake ter ono sto vas koj dobije, nece moci nikakova oblast skinuti. Bajunete i lurnbarde sake su celih narodah, derzavah, kojim, ako nisu parnetne, biva sasvirn kako i pojedincern nepametnim. U supor svim zakonom navlastnirn, jos irna sakan]a, i proti svim zakonom i ugovorom rnedju11

118

119

narodnim, jos ima ratah. Nu i pojedinac, i derzava, neka paze zasto, kako, skim, i proti komu hoce da se saka]u, Oni koji za vremena na to nepaze, rado bi pazili i hteli pametni biti onda kad im pamet vee nepomaze. On dan e t k 0 od drugoga stoIa: Ako mislite da se slabii mora sarno prilagodjivati jacjemu cemu nam treba saborah, osim da vi berete nadnevnice i terpate vase terbuhe izdavajuc narod? jer, jacji ce i bez sabora uclnit! ono sto hoce i moze. Ali sbilja, bez vasega sabora nebi bila Hervatska izdana, Hervati nebi bili obruzeni. To biase sverha vasega sabora i saborenja. Razumeva se sarno od sebe da narod, koj je oruzlem, Ili makar kako, sarno ne svojom voljom, izgubio svoju samostalnost, mora tu samostalnost oteti bajunetami i lumbardami, ako mu je otimac s dobra nepovrati. Vi ste Slavoserbi izdali samostalnost hervatsku koju, do vase izdaje, nebiase treba branit ni povratjati bajunetami ni lumbardami. Ona bo [e.. do vas, pravno stajala bez svakoga prigovora. A sadaposlie vase izdaje? Kako je baba gorja i od Steklisa, ona mi sada blase pravi angel. jer sadaja moradoh govoriti, ter da ona nepreuze rec,ja bi bio u nesvest opao. Koja razlika razgovarati se medju nami, s Nasinci, i razgovarati se s ljudi! o n dab a b a: Nezamerite, gospodo; nego meni se cini da ste ostavili pravo pitanje i upustili se u stvari koje ja nerazumim, ter se 0 njih nemogu ni razgovarati. Kazlval! su mi djaci, da je Turcin oruzjem osvojio Rumunje, da su i Taliani

bili oruzjem dobiveni i da se svojim oruzjem nisu ni ovi ni oni oslobodili. Pak itako, oslobodjeni su i Rumunji i Taliani. I ovi su narodi premnogo terpili, ali nisu posvetjivali svoje suzanjstvo, pak evo pomogose ih bog i drugi narodi. Dakle, ja uvek ostajem kod staroga, i pitam: zasto su nas Slavoserbi ucintli, proglasili suznjem? Opet babi pleskanj e. j a da puknem od jada i muke. Ali moram se braniti. Dakle. o n d a j a: Mislite-Ii da bi tko bio tako pomogao i Hervatom? o n dab a b a: Tko moze za stalno reel da bi ili da nebi tko i nami pomogao? Ali, to smo pitanje v~e razpravili. Ako vas tko tuce i kucu yam rusi, hocete-li rnu vi pomagat kucu vasu ruslt, hocete-ll se sami ubiti; ili cete branit vas i kucu, ter pornoc traziti proti razbojniku? Sada vee nebiase pleskanje, pohvala, germljevina od zivila, nego upravo besnoca u prilog babi. ja otvrdnuh na tolike udarce, ter sabirah u glavi svu nasu mudrost, sve dokaze, sve razloge, za uzderzati se barem ponesto u toj vrafjo] borbi. o n dan e t k 0 s drugoga stoIa: Kad su mnogi narodi nasli pomocnika i zastitnika, kad mu se mnogi narodi nadaju, dokazite nam kako zasto-Ii bi to bilo da ga i Hervati nenajdu? A stalno je, da Hervatom nitko nemoze nametnuti silom slobodu, dok oni i sami rade proti sebi i izdavaju se za sumje. Dakle, radec po Steklisku, moci se je barem nadati razlozno boljoj buducnosti; a radec po slavo*

120

121

j a: Kad yam steklistvo tako godi, i rni smo sada Steklisi. I mi mislimo kako i Steklis], samo necemo to javno kazat, i radimo drugacie. Ni mi necemo nista da znamo 0 kakovoj kruni, iii svezi bilo s Magjari bilo s Austriom. Ta je opazka quintessencia nase mudrosti, koja nam je u nasemu obcinstvu uvek pomogla. Tko bi mi bio rekao, da je i to slamka koje se potoplac hvata?! o n dab a b a: Tako, sada?! Sto mislite, kako bi to stajalo: netko vas tufi i zovne na sud. Vi dojdete i priznate posve sve ono poradi cesa ste tuzeni. Sud izrekne osudu proti varni na temelju vasega priznanja. Ta osuda bude konacno potverdjena, Recite sada, da nemarite za sud, ni sudca, ni tuzitel]a, ni osudu, da s njimi necete nikakova posla imati. Ako necete vi s njimi, hoce oni s varni posla imati: oni ee osudu oversivati kako budu hteli. Niste-li vi Slavoserbi ta] obsudjenik? Sva kercma u jedno gerlo: na dlaku! za besna pleskania i vikanja baba govorase, eini mi se 0 stajalistu Steklisah, sasvim razlicnu od nasega, On dab a base cu]e: A tko zna tko-Ii mari za vase misli? Gde su u Hervatskoj oni slepci, koje sarlatani jos mogu takovimi ludoriami za nos voditi? Pa, i bez toga, tko u Hervatskoj nezna, da vi Slavoserbi, sve kad bi i hteli, vee po naravi vasoj nemozete biti Steklisi, t. j. pravi Hervati, posteni ljudi? Opet besnoca, za srusiti kucu. Ja bi bio volio

i propast.

serbsku,

neda se drugo ni pomisliti van suzanjstvo

onda

\l

babu pljusnuti, nego postati clanom jugoslavenske akademie. Ali da, ako dojde na pljuskanje, baba je najsigurnia. On d a S t e k lis: Vidite-li, gospodine, da na vasemu stajalistu, za izkopati se, treba bajunetah i lumbaradah? Koliko ih vi imate, neznam, nego se obvezujem, da eu [a sam sve vase bajunete nositi, i sve vase lumbarde vuei. Vidite-li da za uspiti, na stajalistu nasemu, netrebova drugo nego volja, sloga, i zakonita radnja? To nam blase dosta dok nas vi neizdadoste. o n-d a j a: Pogreseno je pogreseno, Ali, ako Magjari nebudu pametni i pravedni, mi cemo drugamo okrenuti. Tu udari baba u smeh kaoda je s pameti stupila, i sva se kercma potegnu za njom. Ni na smejan]e protivnika mi nismo naucni. Ta] mi smeh zadade straha. . On dab a b a: Komu mozete kazati da to kretanje stoji od vas? Kretati ee varni Pesta i Bee dok budumogli, i kako budu hteli, a vi cete Ill slusati, iii ocutiti sto jekako-li· je buntovnikom. Ali s te strane nije se za vas bojati, .vi bo .Slavoserbi druge, prostotu turkate u pogibel, a. dobro cuvate vase mesine. Niste vi sarno ... ogreslll kako p grest covek proti coveku, nego ste vi izdali narod, pa cete 0 tomu davati racun kako i nemislite. Opet smeh, pleskanje, zivila! On d a j a: Dobro, ja itako volim pod Bee nego pod Pestu, jer ovdeje sarno herd.ja i barbarstvo, a onde je kultura, literatura.

122

123

Tu nastade vika i psovka, i toliko da nedojde na sakan]e. To mi nebiase po cudi, On dan e t k 0 s drugoga stoIa: Komu do cesa, Siavoserbom je uvek sarno do njihova t u r a. Ovde svi udarismo u smeh nad onim nespretnikom, koj nezna nemacki, ter od recih kultura i literatura odbi]a dye zadnje, sIovke t u r a. On d a S t e k lis: Sto, kako, kamo-li voli pojedinac, to spada na njega. Zastupnik naroda mora znati i derzati se onoga sro voli narod. Videli ste god. 1861. kako granicari sude 0 Becu. Odbiv vas Slavoserbe, onako 0 njemu sudi sve pucanstvo Hervatske. Ali 0 tomu ovde nije govor. Nego sto mislite, kako bi say narod hervatski - vi Slavoserbi nespadate u narod - kako bi, velim say narod hervatski odgovorio na pitanje: hoces-ll imati gospodarom Bee, ili Pestu; ili ees sam tvoju muku, kako ju steces, i uzivat po tvojoj volji? Sva kercma zavapi: svatko zna taj odgovor. On d a . net k 0 s drugoga stoIa: Zasto se vi Slavoserbi, ako niste navlas hteli izdati Hervate, nederzaste onoga odgovora, kako-no ga se derzase Steklisi? o n dab a b a: Pa da bi narod i hteo probirati gospodara si, njegovi bi zastupnici morali probirati prie nego-Ii su se budi s kim svezaIi, ter ostati kod onoga kojega su probrali. A nut, Slaveserbi bacise se bezuvetno pod Bee, onda pod Pestu, onda opet pod Bee. Bog zna kad bi bio kraj tomu njihovu vertogiavanju i pobiranju mastnih nadnevnicah, da nebudu Slavoserbe razterali. Da bude se

jos tko javio za gospodara Hervatom, i da bude Siavoserbom sto dao sto obecao novacah i sluzbah, oni bi, bez dvojbe, bili zertvovali Hervate i njemu, i desetomu. o n d a j a: Za miloga boga, mi nismo Hervate dali bezuvetno ni Tirolcem ni Magjarom. Isli smo u Pestu za pokusati bi-ll se sto dalo uciniti s Magjari. Kad vidismo da s njimi nije nlsta, vratismo se. o n d a S t e k lis: Za miloga boga, gospodine, komu, izvan vase druzbe, usudjujete se vi to kazat? Da budete rekli: Hervatska je pravno samostaina i neodvisna kraijevina. Nu ona jepripravna, uz ove i ove uvete, u ova] i ovaj odnosa] stupiti s varni Tirolci, ili Magjari, da budete tako rekli i ucinili, puna saka brade. jer ako bi oni pristali, time bi bio nastao medjunarodan ugovor; ako-li nebi pristali, iz ugovaranja nebi bilo nista, mi nebi bili izgubili nista, a bilo bi obranjeno postenje naroda, pravna samostainost i neodvisnost nase domovine bila bi ostala sveta i neoskvernjena. To bi bilo pokusan]e, Ali vi nepokusaste nista, nego nas zazbilja izdadoste. jer kad rekoste da smo krunovina bili i ostali, da smo svezani s TiroIom, kad to rekoste: da budete davali makar kakove uvete, vi bi radili sarno kako i onaj proti kojemu verovnik ima gotovu osudu, a on bi hteo verovniku davati roke, svote i uvete IzpIatjivanja. Pristane verovnik naprama duzniku, kruna naprama krunovini, dobro; nepristane, tko ce im sto, osim sakanjem?

124

125

Steklts bi bio jos govorio; ali mu netko iz kuta utece u rec, o n dan e t k 0 iz kuta: Zaboraviste, iii propustiste, gospo, napomenuti da su nas Siavoserbi dali ne sarno Tirolcem i Magjarom, nego i Rusom, i Belgradu, i dornacim pohervatjenim Ciganom. Svagde blase pretium sangvinis: njihove platje i sluzbe. Sada, gospodine Siavoserbe, kako vi zovete onu celjad koja se za platju svakomu davaju? Vee mi blase na jeziku ime takove celladl. U stiski i smetnji htedoh ga izgovoriti; ali na svu srecu dojde mi stucavlca, o n dan e t k 0 od drugoga stola: U onoj eeljadi ima i takove koju nesreca, potreba nagoni na sramotu. Abila ona celtad kakova mu drago, ona su prepustena naprama Slavoserbom. jer ona celjad prodavaju sarno sebe, a Slavoserbi i sebe i narod. Sad opet udarise svih oei u me. Hocu, necu, moram se kopercati. Nasincl, pribivajuci, klonuse duhom i sedise kao okamenjeni. On d a j a: Mi smo radili sve sarno da Magjari nista nedobiju. jer zasto bi oni imali vise nego mi i ostali Austrianci? Ali izdadose nas upravo oni koji su nas hustili i nell], i vodili. Oni bo se na]pervi poklonise Magjarom, ter nas ostavise na cedilu. Tu blase takovo psovanje, takova buka, da neznam je-ll me tko od drugih stolovah cuo, o n d a S t e k lis: To ravno nespada u ovaj razgovor. Ali tu pokazaste sarno vasu slavoserbsku naravu. Vi to hocete da svatko bude nisto, jer ste vi nisto. Osim vas, nitko nije takov. Mi bo zelimo

da imaju sto vise i Magjari, i Rusi, i Kinezi, i svi ostali narodi; ali mi zelimo takodjer da Hervati budu medju onimi koji naivise imaju. 0 tomu i radimo. Mi bo smo osvedoceni, da niti ee [edinac sebi sagradit kucu rusec kuce drugih, ni narod steci slobodu svoju, ubijajue slobodu drugih narodah. Nego se i kuca gradi, i sloboda dobiva, radec 0 svojoj kuci i slobodi. To je upravo ona vasa zloca koja pita neoblcnu pedepsu; namesto gledati da razrnaknete i ojaclte cprava Hervatah, vi i Hervate izdadoste, i nastojaste Magjare stegnuti. Tako ste vi Slavoserbi narod hervatski osramotili i omrazili kod svih narodah. Ali vreme yam [e na izmaku. Sva kercma planu u hvalu Steklisa. To gledati islusati, .a nemoci zabranit! To mi blase skrajna ura. Jos imadoh toliko sesti, da se posluzlm i poslednjim naskim javno-otajstvenim razlogom. Svi me gledahu krivca, pace obsudjena zlocinca. On d a j a: To je sve pravo i lepo; ali zasto nevicete i na Magjarone koji cine ove strahote? On dan e t k 0 od susedna stola: ali Magjaroni nemisle tako kako rade. Kad se kercma nesrusi na to pleskan]e, ona se nemari bojati nikakovapotresa. Eto, nasim me nozem kolju: kako mi 0 nasih mislih, tako drugi kazu 0 mislih Magjaronah! . o n dan e t k 0 od drugoga stola: Magjaroni su osvedoceni da je sada najbolje ovo sto rade .. Opet potres od zivio, opet smeh za pomamiti se. o n dan e t k 0 od susedna stola: Magjaroni ovo nerade hotice, nego jer drugacie neznadu.

126

127

Opet besnoca, urlikanje, smeh. o n dan e t k 0 od susedna stola: Magjaroni misle kako i Steklisi, sarno nece da to javno kazu, nego drugacie rade. Opet strahota od pleskanja i vikanja i smeha. o n dan e t k 0 od susedna stoIa: Magjaroni nemogu raditi drugacie nego-li rade. Tko da opise tu strahotu? U paklu mi nebi bilo tako tezko. Za germljavine hteo sam uteci, Ali dok opazise moju nakanu, primirise se, ter me baba prlderza. On dab a bin m u z: Sala na stranu, Magjaroni su svezani i od Svabah i od Magjarah, od obijuh krunah. Slavoserbi nebiahu vezani, nego svezgse u verige suzanistva i Magjarone i sve Hervate. Cujem da iztocni narodi imaju poslovicukoja kale da se brijac uci svoj zanat na sirotinskoj glavi. To sirotce biasmo mi Hervati, brijac biahu Slavoserbi. Oni se nenaucise politiku, ami, evo kako stojimo. Vee je vreme da prestanemo biti predmetom slavoserbskih experimentaciah. jer, vee smo osisani, izrezani, i jos hoce Slavoserbi da nam i glave odrezu. A kad se Slavoserbi izgovaraju svojimi mislimi i osvedocenlt, [a nernogu razumeti zasto oni nebi priznavali valjanost tih izgovorah i u Magjaronih, i u svih ljudih, u svih zlocinih? Ako-li se prizna taj izgovor Slavoserbah, ja bi rado da mi tko dokaze da je n. p. ubojica, pali-kuca, itd. zlocinac. jer i oni mogu reel da dobro misle, da misle drugacie, da su osvedocenl da je najbolje ono sto rade. Sva kercma u jedan glas potverdi da je to
v

istina, ter cujem kod mnogih stolovah skripan]e zubi. U tomu sdvojenju moram reel da srecom bude razgovor nastavljen. On d a S t e k 1i s: Eto vidite gospodo, Slavoserbi svakomu davaju pravo, sebi krivo, pa itako uvek ostaju u svojo] brazdi, uvek rade 0 nesreci Hervatah. Hocete-Ii sarno nekoliko do kaza? Bez posredovanja i privoljenja sabora, naroda hervatskoga, Austria nije pravno smila ni vojevat ni mir sklapat, gde bi se mir iii rat ticao Hervatske .. Pak it~ko, Austria je, bez pitati Hervate, i vojevala, i mire sklapala 0 Hervatskoj. Kroz to dobi Turcm sabljom u ruki, premnogo Hervatske. I nut Slavo~ serbi vicu na Turcina, ne na Austriu koja Ie kriva svemu izgubitku, svoj nesreci Hervatah. Bez dvojbe, covek je duzan prilagoditi se i raditi za narod, za domovinu u kojih se je nastanio u kojih ee zivet i umret on i njegovo pokolenje: Dakle, Taliani Dalmacie rade i zlo, i nepametno, i nepravedno kada rade proti Hervatom. I nut Slavoserbi vicu sarno na te Taliane, a ne na 'Austriu koja ih je stvorila u Dalmacii, ne na Austriu ko]a ih ojacuje, brani, dedi proti Hervatom.. .' Slavoserbi nas proglasise i magjarskom kru .. novinom, Austria to potverdi. I nut,Slavoserbi vicu na Magjare, a ni da bi rec progovorili proti svo]oj drugarici Austrii koja zaklanja Magjare. . Svabstina je Hervatom Austrie kerv izpila, ona ih je potlvincila: Magjarstini kod nas jos nije prilike. I nut, Slavoserbi ni da bi viknuli na Svabstinu koja je tu, a gledajte i slusajte kako bleje

128

129

proti Magjarstini koje nije, kako revu proti tomu svojemu cedu, Francezi su Napoleona izabrali i derze gao Dakle, za svoje domace posle, neka se oni medju se pogadjaju kako im drago. Izvanjski narodi mogu ih, pO koristih iii stetah sto su ih od njih primili, ljubit, stovat, prezirat, merzit. Da nebude Napoleona, njegova Solferina, njegove Sadove, mi bi Hervati danas morali travu pasti. I nut, ni Rusi, ni Nemci negerde Napoleona kako ga gerde Slavoserbi, ta stvorenja koja nemaju nista ljudskoga izuzev nakaznu izvanjsku sliku. Eto, gde je ludost, sramota, bezakonje, skoda koju Slavoserbi nebrane proti Hervatom? Gde je korist, gde svetinja, gde nada koju Slavoserbi Hervatom neubijaju? Stvari sto ih Steklis izbraja, biahu poznane vecini gostih. S toga druztvo ga slusa pazljivo, ali mu nepleska. To mi dade ponesto snage inade. Vee nikomu nebiase stalodo razgovora. Nego svi gledahu u me, i cekahu hocu-li se braniti. Kazah sve sto znadoh, i sve uzaludu. Dakle pometoh sve kute uma i razuma, ter stupih s naskom bumbom i lumbardom, s naskim gromom, s naskim oruzjern kojemu do sinoc nemogase nitko odoleti, a sinoc l1am ga unistt - - tko - - - babetina! o n d a j a: mi bi yam ne sarno davali pravo, nego bi i pristali uz vas, i radili bi s varni, da nebi bilo velike, bitne razlike koja nas razstavlja. Vi derZite Hervate za narod bog zna kakov, Hervatsku za zemlju znamenitu, a nevidite da je Hervatah

saka, da su preslabi, da je Hervatska premalena, reeju nevidite da Hervati nemogu 0 sebi stajati. A mi se derzimo Slovjenah, Slavjanah, Slavie, jugoslavie, ono su nam mnogobrojna bratja, ovo nam je velika domovina. Mi radimo 0 velikom slavjanstvu a vi 0 kukavnom Hervatstvu. Vi se nemozete dignuti na nasu visinu, mi se nedamo u vasu nizinu. Dok to govorih, gosti se sgledavahu i mermljahu. Sudih da sam ih ovom opazkom skasio. Ali to nebiase, nego se ljutise kako se usudjujem takove ludorie kazivati pred razumnimi ljudi. Da baba neuze rec, bojim se da bi bilo batinah. o n dab a b a: razgovarati se s takovimi ljudi najtezja je pokora, i ta bez svake zadusbine. Moja kucica, moja njivica, nisu kolik dvor, kolik imanje nadbiskupa zagrebackoga, Ali itako ja hocu da budem u mojemu srecna, i volim biti moja gospodarica umojoj kucici, nego dekla u tudjem dvoru. IIi cu upalit moju kucicu, prosundrat moju nlivicu, jer nisu . dvor ni imanje? Moguce je da se iz mala, radec i stedec, stece mnogo; a nije moguce da se . do vecjega dojde ludujuc, zanemarivajuc ono sto se ima. Makar Hervatska bila sarno uru dugaeka i uru stroka, makar bilo sarno pet Hervatah:. neka ih to pet bude slobodno i srecno. Ili su Hervati sami na svetu, koji za tudjince znadu i mogu sve, a za se neznadu, nemogu nista? Neznam sto su te vase Slavie, sto-Ii Slavjani, nego znam da ti Slavjani za Hervate nisu nista dobra ucinili, ter nedokucujern zasto bi se Hervati, sve kad bi i bili u svojoj domovini gotovi, morali brinuti za tu vasu bratju. Ako-li

130

131

vam stoji do te vase mnogobrojne bratje, do te velike domovine: odnasajte se za vremena iz Hervatske, jer u istinu, ona ce biti malena i nesrecna, dok ju budu takova stvoren]a oskvernjivala. Da bi koj Cernogorac rekao, da njegova kukavna domovina nemoze biti 0 sebi nego da mora biti podloznica tud]a, onoga bi Cernogorca njegovi zemljaci na noze razneli. A evo, u Hervatskoj i 0 Hervatskoj sto se govori i radi! Ovde neprikazah sve rect babine, nego sarno one koje sam cuo i razabrao. Dok ona govorase, svi gosti biahu na nogah i mesase se po sobi. Davahu mi strasna imena; ali na to smo mi Nasinci priviknuli. Nekoji me htedose tuci; ali baba kaza da nije vredno smraditi se na ovakovu coveku. Drugi govorahu da nevalja uplitjati se u posao kervnika. Svi kazahu da se s nami nije razgovarati, [er da vertoglavamo od predmeta do predmeta bez da se i jedan razpravi. Svi vikahu da smo mi Slavoserbi sarno za kotce a ne za druztva ljudska, Mnogi govorahu da cemo mi Slavoserbi u naso] kervi Izrigati sve uvrede i sramote koje bacamo na narod hervatski, i da nam nebudu pomoci Slavjani ni Austria. Svi me htedose na nogah izbaciti; ali u to dojdose sestre harfenistice i zaorise: .riapre]!" Tu nastade komesanje u kojem srecno umaknuh. eim vise razrnisljavam, tim se tverdje osvedocujem da baba nije baba. 0 pivu i otclnsko] Austrii itd. zastalno nisu ju ono naucili djaci, jer to oni nisu culi od naskih prakticnih uciteljah, jer ni oni to neznadu. Razmotriv sav razgovor, ja kazem: neka

l
I

drugi veruju da je ono baba, ja to nemogu. jer kako verovati da je baba ucenia i razumnia od jugoslavenske akademie i od ucenih Jugoslavenah? Nego sto je ono? Nista drugo nego ovo: kako su Steklisi na sve pripravni, za stalno njih se je nekoj pretvorio u babu, za-da nas i u babinu kipu progone. U ostalom, jase vee nedam na onakove babje ,razgovore, a drugacie jesam pripravan. n u vatru, il u vodu. S e r b 0 S 1 a v VI. Poklon do cerne zemlje, i jos dublji! Kako da se y'0tuzim na NaslncaX? Nikako drugcie van da kazem svesto je i kako je bilo. . S X. krenuh zeleznom cestom iz Zagreba u Karlovac. Dok zauzesmo mesta, eto k nami coveka koj sasvim izgleda kao Rus.., S toga ce .rnu X: - Gospodine brate Rujo, vi ste gospodln brat Rus, kad imate bradu i lase' kao da su od kucinah. Oh koja vas dobra nosi po .premiloj ,i prenesrecno] trojedno] kraljevini i Jugoslavii?! Valjaa ste dosll gledati kako nas dave Magjari i Magjaroni. Ah to nemozete videti, to vam nitko nemoze kazati, to bi jedva opisalo pero jugoslavenskih akadernikah. Nebude-li od bratje Rusah nikada pomoci proti ovoj nevolji? Oh odgovorite nam bratinskom ruskom iskernostjul
XI.

132

133

- Ah pogodiste. Serdca se poznavaju. Ja sam Rus. Ali sto nije dobra ta nagodba s Magjari? Uh gospodine brate Rujo, kako bi bila dobra kad mi neimamo sluzbe ni place? Ih, to je peti greh u nebo vapijuci. ja dolazim javiti svoj bratji Jugoslavenom da je, kraj svoj njihovoj nevoljl, jer evo na pragu carstva sveslavjanskoga. To nam blase glas bozjl, Kako znam da su se Magjaroni od nas naueili nederzatt skupstmant obnove, a nam~~to toga derzati .(r~Le!~ 'l~iOtl~' ogledam se da ruje gde kakov pn~usRiya . . Brat Rus opaziv moju brigu, ~aza nam pravim ruskim dostojanstvom: nebojte se Svabah ni Magjarah, nego cuvajte se vesalah. . Na to se umirih i pustih X.. neka se pod mojim nadzornlctvom razgovara s bratom gospodinom Rusorn 0 tih presrecnih novicah. . Rekoh yam da nosim evangjelje cars tva sveslavjanskoga. Izpunlse se vremena i prorocanstva, nase je carstvo tu, nas car zive, i sarno sepita: tko ce doci u vladu, na dostojanstva, u casti. Eh gospodine vbrate Rujo, tko bi drugi dosao, ako ne mucenici Svabah, Magjarah, Turakah, Tartarah. - Nehodite tako daleko: Zvezda jeodkazala da sami Jugoslaveni moraju zauzeti sva ona mesta. - Oh gospodine brate Rujo, i jos' ima u jugoslavii lopovah koji kazu da su Rusi sebicnil - Sve ruske stranke bore se sarno 0 pitanju:

ko]i Jugoslavi, iz koje stranke, da dojdu na najvisja mesta u carstvu sveslavjanskom? - Ah eto kako se jednokervna bratja brinu i muce za nezahvalne Jugoslavene. Bog ce im naplatiti, drugi nitko nemoze, - Koja ruska stranka nadvlada, ta ce metnut svoje Jugoslavene na presjajna mesta. jedna stranka hoce da ona mesta dobiju ljudi 0 narodnosti kojih nista se nezna. ---."'_ ----'--"Toje mudrost. jer drugacie Bulgari, Serbi, Slovenci, Hervati, progonili bi ostalu bratju Slovjene. Mene nekoji derze za Taliana, drugi za Nemca, ovi za Magiara, oni za Hervata, a ja ni sam neznam drugo nego da sam Jugoslaven. Tu za Steklise neima nade, jer onl su Hervati, i triput Hervati,i uvek Hervati. - Nekoji Rusi namenjuju ona mesta ljudem koji su sarno komunisti i socialisti. - To je mudrost. Drugacie oni koji sto imaju, progonili bi one, 'koji neimaju nista, a ovi bi progonili one. Ovako biti ce podpuna jednakost medju bratjom Sveslavjanl. Sada mi je nad-a sve drago da me svi derze za komunista i socialistu. Prostota to smatra zagreh, za ludoriu, a evo, to su nacela kojih je buducnost sveslavjanska. ja sam uvek pitao: sto jeto vlastnlctvo? I jer mi nitko nije mogao odgovoriti prakticno, ja sam si sarno odgovarao: vlastnictvo nije drugo nego sreca onih u kojih je sreca, a nesreca onih u kojih srece nije. Da se sreca okeene, oni bi bili proti vlastnictvu koji ga dan as , u sreci brane, a za-n] bi bili oni, koji su
12

\. \
I

Ji

) ( \

134

135

~" ....

'

danas u nesreci ter su proti njemu. I tu neka se Steklisi obrisu, jer oni su takovi apostoli svakoga, i poimenice vlastnictva prava, da su zameravali amerikanskim severnjakom, zasto su oteli suzn]e od juznjakah, Po Steklisku, severnjaci bi bili morali odkupiti one suzn]e, pa zabraniti nove suzn]e nabavljati. jer to, neucinise, severnjaci, na steklisku, povredise pravo vlastnictva, pravo koje sluf temeljem derzavnom zivlenju, ter severnjaci mogu, onim istim pravom kojim otese suzn]e, sutra oteti juznjakom stada, goveda, itd. Po stekliskih fantaziah derzava ima pravo odkazati na sto moze drzavljanin steel pravo vlastnictva, ona moze to pravo i ornedjasit; nu ona neima pravo, ona nesmi vlastnlctvo bez naknade otimat. Nijedan lord, nikakov milionac\ nedrsi do vlastnictva koliko Steklisi. Pa eto kako ih je bog prokleo: oni su izkljuceni iz buduce vlad~ sveslavjanske. -, Nekoji Rusi hoce, da u sveslavjanskoj derzavi jqs deset godinah sve ostane ovako kako je danas. - Tko ce dozivet! deset godinah? U desetih godinah moze covek toliko putah umreti koliko je hipah. Deset godinah nile deset mesecah, a kamo-li deset tjedanah, a kamo-Ii, sto je prakticno, deset urah. Nije moguce da ce ta stranka nadvladati. Ako-li nadvlada, ona je itako bolja od onih koji bi mozda hteli da sve stoji ovako jos vise od deset godinah. Ali ta stranka racuna ono deset godinah pocev odkako se sveslavjanska viada ustanovi. To je mudrost. I ja sudim da vlada, kada se ustanovi,

nemora odmah na vrat i na nos sve ruslt i menjat. Nego tu treba promisljavat, razsudjivat, kako-no to mi radismo sedam godinah u Hervatskoj. Ali cudo, i u toj je stranki odzvonilo Steklisem. jer Steklisi bi hteli celi svet u jedan mah preokrenut, a nepaze da-li je tomu vreme, da-li je to prakticno. -- Za ostale clanove vlade i dostojanstvenike kako tako, stranke se rusk~~~ore; nego sve su se slonle u tomu, "da-nacelnikom vlade, da pervim goi ·__---~-~spodinom za carem bude na'besnii ugoslaven, Sto_@-==:; --~----Nasinkovie. On je vee iza ran, nego mnogl-iiiisfe i da taj covek nije na mestu, i da pod njim nebude procvasti sveslavjanstvo. Ali vee nekoristi: on je siguran do svoje smerti. - Gospodine brate Ru]o, neverujte zlim je\ zikom. Stojan Nasinkovtc muf yam je najucenii i najpostenii u svoj jugoslavii, mozda u Sveslavjanstvu. Njega nam je sami bog postavio nacelnikom vlade. - Ali Stojan Nasinkovic je -.ubio srecu prevrednoj devojki; on je razcvilio njezine sede i prepostene roditelje; on je unio prokletstvo u mnoge obitelji, To -je dokazano. ' - Ah gospodine brate - Ru]o, dabudu roditelji odgojili devojku kako treha, ona nebi hila srecu izgubila, oni se nebi bili nad njom razcvilili; u obiteljih nesrecnih netko je radio 0 nesreci, To su yam sve grehi, ako ih tako zovete, koje nije mogao uciniti sam Stojan Nasinkovic, nego je u njih morao imati pomocnike i drugove koji su doista krivlji od njega, Ali, Stojan Nasinkovic je kradjom, uboj*

136
;

137
~
'. I

, stvom, nepravicorn, ubio, upropastio rnnoge ljude. To je dokazano. - Ah gospodine brate Rujo, zasto se nisu ti ljudi cuvali? Iedan rnisli da je pravica, krepost, posten]e, ovo, drugi ono; sarno nitko praktican nesrnatra pravic om, krepostju, postenjem, svoju stetu, Da te ljude nebude ubio, upropastio Stojan Nasinkovtc, bio bi ih ubio, upropastio tko drugi, pa bi bilo isto. Tko zna da-li to nije ucinio Stojan Nasinkovic samo iz ljubavi, upravo na srecu tih ljudih? Svakako, tu varn je Stojan Nasinkovic nekriv i neduzan kako i od majke rodjen. - Ali Stojan Nasinkovic je navlas upalio i sazegao celo selo. Koliko je tu nastalo stete i nesrece po tisuce i tisuce duhasl To je dokazano. - Ah gospodine brate Rujo, da bude selo zidano i boltano, ono celo nebi bilo moglo izgoriti. Tko zna sto je navlas sto li nije navlasr Danas je vreme gde svatko tko, sto ima, mora biti pripravan dan i noc na stetu. Steta jednih, korist je drugih. Tim je pozarom naskodjeno vlastnikom kucah, a pokoristjeno je opekarom, stolarom, staklarom itd. Tko zna nije-Ii Stojan Nasinkovic tim pozarom udnio vec]e dobro nego zlo? Ako-li je tu i nesrece stogod, Stojan Nasinkovlc kriv joj je koliko i onaj tko se ni]e rodio. Ali Stojan Nasinkovic se je ovih danah posteklisio. To je dokazano. _o.o-----.---=-_stojan NasinkovRam je ~_~jve9.i lupez ~'-tr-Q.j~~~_~ __ .kraljevin.~?__l!!_go~ _ i ~ele' ·Sve5}~. Ja sam se o-...-tom-~coveku varao kako--i-drTIgl mnogi. .

Sada vidim da je bol]e drzati se suda ..drugih nego '-'svore-ga:'~'~">~'-"""'-'~""'"~' ~.-<,,».,.-,< -.- r: .. . ~\ I gospodin brat J!ujo~' i Nasinac J..l govorahu.; kao iz knj ige'~-'~ije -sara, sas tale se-dve ucene glave. ja se pobojah da bi tegnuli i mene uvuci u razgovor. S toga, prem mi se sebicnost X. nesviknu, derfah se kao da dremljem, i kao da nemarim za njihov razgovor. U to dogori smotka gospodinu bratu Rusu do berka, ter on zapali drugu, pa ce: . Na taj nactn vi bi, gospodine brate Iugoslavenu, bili sigurni da cete doci u vladu sveslavjansku. Ali osim onih koje yam izbrojih, u Rusii jos ima stranakah koje se hervu za nemestiti ljude u na,jvisje casti i u najvecje place. U Rusii je ljudih kakovih neima nigde drugde. Tu yam je osobita jedna stranka, i ta je danas najjacja. -Tko bi dobio sluzbe i place, da bi nadvladala ta osobita i n~,jjacja stranka? - .Sami korenjaci, radikalci, neznabozct, ljudi koji priznavaju sarno vlastntctvo, a drugo bi sve, i iste dane, srusili, promenili. - To je mudrost. Kerpljacina je sarno kerpIjacina, iz nje nebude nove haljine; bez korenita preuredjenja neima nista. Ako tko kaze da ga zub boli, svatko ce rnu hteti biti lecnik; ako-li komu glavu odseku, niko se nenudi za Iecnika, Ako viada zeU da joj se u posao nitko nemesa, neka ona rus! i menja sve, i iste dane. vlastnlcrvo je svetinja na kojoj stoji cela derzava, celo druztvo ljudsko. A vera yam je stvar. koja prakticne glave gospodski

138

139

uzderzava u ovomu zivotu, ter ce prostotu uzderzavat poslie smerti. Sada vidim i radujem se da ja sam nisam radikalae, ni neznabozac, ni branitelj svetosti vlastnictva, nego da je sa mnom mnogo bratje Rusah. A Steklisi su. propali -. i u toj strankU~r oniv hoce sarno ~da"kerp'are;dadanasnJ~"}~mats~u J} sloze sa Hervatskom osmoga yeka; da,PJ1,g.erze // mnogo stvarih koje danas stole: -(fa "uvedu komu'7"' nizam i soeializam; da ljudi citaju nekakova svetog Augustina na mesto Kolarovu Slawy dzeru i Safarikove starozitnostl; da se svaka vera pusti u podpunoj slobodi. Steklisi yam nagiblju kako na rimski . jezuitizam, tako i na Moskovsko-Petrogradski Bizantinizam, i na protestantizam, i na muhamedanizam, na svaku veru, U Rusii je jos jedna osobita stranka. Ta je danas malesna, nego raste tako da ce naskoro nadjacati sve ostale. - I ta bi dala sluzbe i place? Ljudem ciste hervatske narodnosti, ciste ( rimo-katolicanske vere, zakletim neprijateljem Au.~ strie i Nemaeah, ljudem koji bi za temelj javna prava postavili volju svega naroda, jednom rec]u: ljudem slobode i napredka. - To je mudrost. Hervatska je narodnost 'X~.'. - najstaria, ona je hrast, a sve ostale narodnosti slavenske nisu drugo nego ziri iii stske. Da nebi bilo pogibeljno od Austrie i Magjarah, ja bi bio vec ' davno dokazao da moje pleme potice od Buge, mladje sestre onih petih Hervatah koji su desno\ dunajsku Hrvatsku osvojili. Bez vere nernoze biti
1

.
!

. C

srecnani obitelj a kamo-li derzava, Medju svimi verami najbol]a je rlmo-katclicanska. Ona bo vodi ljude inarode k prosvetlenju, k sreci i k slobodi; ; protestantizamrazuzdava strasti; iztocna vera i ostavlja i ucverstju]e ljude u zivinstvu i suzanjstvu. l Prijatelj Austrie iii Nemaeah, nemoze biti prijatelj ~ Sveslavjanah. Volja svega naroda, to je pravi temelj ~ ~ __ obstanka i srece ~eriavah -. Gde neima slobo~e-nr-JI } napredka, tu se unure bez-da se umre. A za cu~ u toliko strankah nije ni jedna za Steklise. I ovi se ludjacl jos usudjuju govoriti da je buducnost njihova. Valjda ce njihova buducnost nastati onda kada say svet propadne. Steklisi su za nekakovu narodnu ilirsku, serbsku, jugoslavensku,. za svaku sarno ne za hervatsku; oni su proti svakoj, a osobito proti rlmo-katolicansko] veri; oni su u eeloj Jugoslavii, jedini prijatelji Svabah i Austrie; oni su za nekakove staleze i redove, a proti obcenitu glasovanju, proti volji svega naroda; oni su yam takovi natraznjaciv.takovi neprijatelji slobode i svakoga napredka, _. a se sarno nekakovaprava d derze, a nedadu se ni za stopu napervo . - Napokon, evo i zadnje ruske stranke. Ta yam je omalena, nego jejianas svamogucna, i nebude, kako.jezeliti,naberzo pasti. - Za koga je ta odredila sluzbe i casti? / - Za sarno tminare, natraznjake, neprijatelje \ naroda, slobode i svakoga prosvetlenja. ,__ i - To je mudrost. I svetlost ima svoje granice,dabi sunee svetlilo dan i noc, say bi svet propao. I tmina ima mnogo dobra. NatraZnjactvo je
1

r--)

140

141

prazna rec: prakticne glave, kada se docepaju place i vlasti, nedadu se nazad gde-no biahu bez vlasti i place, ali nedadu se ni napervo osim ako se sigurno pomicu u vlasti i placi, Stopervo kada mi umiremo iii dobijemo dobre penzie, drugi mogu, i vreme je n~redovati. Drugacie, treba govoriti da smo i mi dusom i telom za taj i taj popravak, za taj i taj napredak, za tu i tu promenu, ali da tomu sada nije vreme, da je to danas prerano, da nije prakticno. A kada drugi izvojuju kakovu prornenu, treba kazati da smo i mi 0 tomu radili, pa primiti gotov dobitak. Narod yam je neuka i nezahvalna herpa koja je prijatelj neerijatelju, a neprijatelj prijatelju svojemu, Nije prakticno to narodu kazat, nego· tako treba da radi vlada. Sloboda yam je meka kojom treba prostotu mamiti, nu nedati da ju prozdre. Prosvetlenja svatko ima dosta, ako se dedi onoga, sto mu kaze njegova vlada i njezini ucitelji. Ta su nacela pravilo mojega zivlenja. Pak je eto I u toj stranki odzvonilo Steklisern. Oni bo .su za nekakovo prosvetlenje, za nekakov riapredak; za nekakov narod, za nekakovu slobodu, recju za sve sanjarie i fantazie za koje nemare prakticne iglave. _~ - Nisam mislio da su Jugoslaveni takove \ glave. Vi podnesoste izpit kako tezak tako i sla- \ van i praktican. Nocas mozete mirno spavat i za sigurno cekat listnicu carstva sveslavjanskoga. Vec vas nista nepaci. jer u tomu cete se bez dvojbe slagat, da vlada i njezini clanovi napose, -rnoraju svimi sredstvi raditi 0 sto-vecjem razplodjenju SlaV-)1 janah. Kolika je Sveslavia, a kako je, surazmerno,

·l·~
I ..

I, I'
:i

)
I

!.

malo Slavjanah! Kad se sva zemlja napuci Slavjani, sva je zemlja nasa. - Ne sarno da cu raditi za sverhu koju napomenuste, za plodjenje Slavjanah svimi sredstvi i nacini, nego CU i zaterti sve Steklise, neprijatelje Slavjanah i njihova, i u obce plodjenja. - Kako to neprijateljstvo razumite? Tako, da Steklisi neterpe detcu, ni porod ni zenske. - JOs nerazumim. Pazite sto govorite. Stvar je preznamenita. - Sto bi pazio? Ovo CU yam i iz-a sna kazat: Steklisi su svi jednaki oni svi merze ljude, i derze da su svoj pokvarenosti sveta same zene krive. S toga, kazu, dok bude i jedne zenske na svetu, dotle se nebudu prava, dobra detca radjati. - Na taj nacin morali bi muzkarci radjati. Nije moguce da tako Steklisi misle. - Ne sarno oni tako misle, nego tako i goYore, i uce svoje drugove. - Kazite mi jednoga takova Steklisa, jednoga svedoka. Drugacle je nemogu to verovat. - Takov yam je Steklis stari Starcevic, a svedok sam yam ja, i ako hocete na tisuce Jugoslavenah. Razumite-Ii sada? Je-li yam to dosta? - Vi ste pripravni prisegnuti, vi cete nacl jos Jugoslavenah koji ce prisegnuti da stari Starcevic uci da nebude prave detce dok ju nebudu muzkarci radjali? - Ja cu na to prisegnut, tisuce jugoslave-

Ii

142

143

nab ee na to prisegnut, zaloztv dusu i telo. Vjerujete-li '" sada? - Kamo srece da nebi morao verovati! Eto ti ga vraze, sve je propalo: stari ce Starcevle biti car sveslavjanski ! Toga prizora! Sarno bi fotografia mogla predstaviti. Gospodin brat Rus baci smotku pod noge, i razkreci se kao zaba, ter od tuge i sdvojenja udari u smeh. Nasinac X. metnu u zube goruci kraj smotke, a to neocuti, tako bo se obezumi i okameni. [a, kao da me munja udari, neznam sto bi radio sto-li govorio. Ali opaziv da vee nemozemo daleko biti od Karlovca, od nuzde moradoh gledat da tu nesrecu odbijem od jugoslavenah i Sveslavie. S toga prosborih kako mogoh: "Za miloga boga, ali da, triput vas bog krizem senta], gospodine brate Rujo, vi se salite. A ja se usudjujem u predubokoj poniznosti prepokorno prositi, da se nebite udostojili premilostivo saliti se u tako velikoj stvari. -Zaklinjem vas, u svoj pokornosti, svirne sto vam je sveto, da nezovete vraga u svatove. " Nuzda radja veleume. ja nisamvredan biti zastitnikorn ni predsednikom jugoslavenske akademie; ali itako, njih nijedan nebi svojim govorom ucinio cudo koje ja mojim ucinlh. Sada vidim da mudri Nemci pravo . imaju kada kazu: improvizacia, improvizacia, improvizacia, to je pravi govor. Gospodin brat Rus osvesti se na moj govor, ter prosbori: - Nije sala, jer nije do sale. Stvar nije za

i'·-

r 1
\

salu, Neka staroga Starceviea - - ali bojim se uvrediti njegovo carsko sveslavjansko velicanstvo, dakle neka staroga Starcevica buhe grizu, ako ih ima; ja ga nepostavljam - vraga, to je uvreda, barem je skakljlvo, - ja ga postavljam - - i to je pogtbelno, dakle ja ni simo ni tamo, nego sudite sami. U to dojde k sebi nasinac X. i gleda kao da je za nereci s vesalah, iz japnenice utekao. I ja, moram istinu kazati, gledah kao mts iz mekinjah. Da cujemo tu strasnu vest. Tada nastavi gospodin brat Rus derhcuclm glasom: - Prorok Habakuk imadiase suseda. Taj sused dade, nego neproglasi svoje prorocanstvo. On to prorocanstvo spisa i za~ecati. Na zamotaju napisa: .neka se ovo prorocanstvo razpecati iproglasi onim na koje spada, po smerti svetoga Filareta, metropolita moskavskoga." , Tu ee nasinac X.: taj je svetac onomlani umrao. Na to ce gospodin brat Rus: jest; ali nemojte memutiti jer je vreme prekratko. Povest toga prorocanstva napunila bi trideset godinah rada jugoslavenske akademie, i bila bi znamenitia nego-li je sav dosadanji i buduci rad jugoslavenske akademie. Ali u kratko stvar se ima ovako: Ono prorocanstvo dade Habakukov susjed svojemu sinu, sin unuku, unuk stricu, stric sinovcu, sinovac bratucedu, bratuced strini, strina jetervi, jeterva zaovi, zaova svaku, svak punici, punica zetu,

144

145

zet surjaku, surjak netjakinji, netjakinja ujcu, ulac tetki, tetka unuki, unuka deveru, dever pasu, pas tas tu, tast puniei, punica pastorku, pastorak snahi, snaha braii, brajo dragi, a drago, iz ruke u ruku svetomu metropoliti Filaretu. Tu vidite gospodo bratjo jugoslaveni i Sveslavjani, kakovim je cudom to prorocanstvo uzderzano, i doperlo do rukuh sveslavjanskih. - jest, zavaptsmo u jedanglas ja i Nasinac X., jest, to je naiveqe cudo. Sarno kazite nam, po bogu brate gospodine Rujo, sto kaze to strasno prorocanstvo. - Ono vam nekaze drugo nego ovo, od reci do reci, u slovih, u recih i u duhu: .kada muzkarae rodi, Slavjani ee se sjediniti i postati Sveslavjani. To ce se dogoditi koju godinu prie iii poslie smerti svetoga metropolite moskovskoga, Filareta, koj bude umreti kojugodinu prie iii poslie prokopana Sueza. Muzkarae, koj dojde na tu misao, i rodi, biti ce iz jugoslavle, nego nece .biti ni Jugoslaven, ni makar kakov Slaven .. Taj ee muz svojim porodom ustanoviti vecnju dinastiu sveslavjarisku, kojoj ee on biti prevozhoditelni otae i koren, i najpervi i najmogucnii ear sveslavjanski. Od toga eara bude stajati, da-Ii se bude ta silna derzava zvati serbskom iii sveslavjanskom carevinorn." Sada znate na cemu ste, bolje rekuc na cemu smo. Kad je to prorocanstvo otvoreno, politika zahteva da se nerazglasa. Nego nas nekoliko pouzdanih Sveslavjanah krenusmo u jugoslaviu, za trazit! nasega eara, i za pokloniti mu se. Veceras,

u Zagrebu, sastadose se brzojavne vesti iz svih krajevah, nego nitko nenajde ocekivana eara. ja sam, dakle, taj sin srece. ja zijah kao izvan sebe; Naslnac X. kao da je pobesnio; gospodin brat Rus derza se oveselo. Ocutismo da vlak ide polakse, t. j. da smo pod Karloveem. S toga Nasinac X. zavlata kao klopotac: - ja se njegovu earskom sveslavjanskom iii serbskom velicanstvu - nisam nigde zamerio, ja cu mu se poklonit i od njega sluzbu i placu primit. Ali, gospodine brate Ru]o, svaki covek ima prijateljah i neprijateljah. Tako i stari Starcevie. ja bi se prisegnuo sto i sto putah, da se ta prakticna i pametna misao nije izlegla u njegovoj drenovoj glavi. Nego, ako mora biti, ja cu pasti predkolena njegova earskoga sveslavjanskoga iii serbskoga velicanstva. Ali meni je od nekojega vremena cudno, kao da sam zanosio. - Tu probi debeo znoj Naslnca X.; tu se on poce protezat i natezat, zubi skripat, mergodit, mestoliti, stenjat, jeeat, oci buljit; tu blase vidljivo znamenje da ga hvataju trudi, da radja, da ce ovaj cas roditi. U to vlak stade. Gospodin brat Rus odleti kao na krilih, valjda za nebiti kumom. Meni se je Nasinac X. tako zamerio, da ga ostavih u porodjaju, nebrinec se ni malo za peleni njegovu porodu. je-li srecno rodio, i ako jest, sto? neznam. Eto, koja glava, koj veleum! Kako se je dobro nauclo nauke i naske i stekliske, kako slavno brani Stojana Nasinkoviea, kako mudro hvali svaku stranku

146

147

rusku! Ali sto koristi to sve kod strasne seblcnosti: on je sam sve i za sve. Da bi se radilo sarno 0 jednomu mestu, neka bi mu bilo da radi sarno za se. Ali u tolikom carstvu, kod toliko sluzbah i placah, on zna sarno za sebe i sebe [edinoga. Celim putem gleda mene, a nekaze da bi za dobru placu, a kamo za sveslavjansko carstvo, rodio i ja i svaki jugoslaven, . ja se nebojim da ce stariStekliS postati carem sveslavjanskirn. jer prie nego on dozna to prorocanstvo, naci ce se i rodit ce koj jugoslaven, I sbilja, kako bi onaj nespret rodio? Nestaje mi papira ter moram u izvestju 0 Karlovcu kratak biti. Iduc u gostionicu opazim da se dva pravdaju. Upitam tko su, i doznam da ih jedan irna 350 fro a drugi 360 for. na godinu. Dakle na to je dosla razpustjenost, da nizji Hi siromasnil misli da je pametnii od viSjega Hi bogatiega, da se moze s njirne pravdat, da moze proti njemu dobiti! Ulazec u gostionicu, nemogoh provaliti kroz herpu ljudih .stajavsih na vratih. Moradoh postajati, i tu cujem kako Nasinac govori granicaru: "ostavi nas ne sarno Gablenc nego ce i Mensdorf. Njih nij edan nije rnogao nista opraviti. Akobuderno pametni i prakticni, dobiti cerno Maroicica, iii Filipovica, iii kojega drugoga Nasinca, koj ce nas kako god. 1848. Jelacic ban, hteti voditi na Magjare." Granicar, kao da je Steklis, odgovori: tu bi nam ljubav bio izkazao i Gablenc i Mensdorf, izkazati ce ju svaki austrianski soldat. Znajte da hi

se i danas naslo na stotine jelacicah banah, ali danas ni]e, i nebude se vee nikada za Austriu naci Hervatah od god. 1848. Magjare smo trista godinah tukli, pa evo koliko nam je pornoglo. Sada treba da protreserno i oprasimo gege Svabah i njihovih prijateljah u Hervatskoj. U to provalim u gostionicu. Kod jednoga stoIa ugledam vise Nasinacah, i svi se derzahu sdvojeno kako se derze i zagrebackt Nasinci. Primaknem se, ........ i vidim da ih SteK11'S} ota. Nadojdoh na njegove m reel: .vidite lilJafem sada, da je slavstvo i serbstvo sarno austriansko maslo? Vidite-li kako se u Becu derze slavjanski sastanci, slavjanski govori, kako se za slavjanstvo radi; a gledajte kako Austria davi Kotorane, kako ona taj ustanak izdaje za posao slavoserbstva, slavjanstva. Pod tom izlikom ona davi Hervate, i davit ce nas dok bude mogla, dok bude Slavoserbah u Hervatskoj." =-: Tada ce nekoj Naslnac: s jedne strane davi Svaba, sdruge Magjar, i jos nisu kod nas stranke /' slozne, nego se merze kako nigde drugde. / , A Steklls ce mu: "Znate da su Slavoserbi smatrali za ludjake sve one koji su branili da Hervati netrebaju drugoga gospodara osim zakona i kralja. Slavoserbi nam dadose dva gospodara, tudjinca. Da se rni Steklisi tuzimo, naravska je stvar; ali viimate sarno ono sto ste hteli. Da budu nas izdall sarno Svabi, iii sarno Magjaru, lakse bi nam bilo boriti se sarno proti jednomu. A ovako ako se otmete od jednoga, eto vas onaj cas pod drugim, i to na temelju "adresah visokoga sabora trojedne
v

148

149

kraljevine." Sloge nemoze biti nego u dobroj stvari i medju dobrimi ljudi, nje nemoze biti medju sinovi domovine, i medju izdajicami domovine. Nigde drugde nemerze se stranke zato, jer su svagde drugde prave, zakonite stranke: svaka se derzi svojega programa, i nljedna neradi 0 izdaji naroda, 0 upropastjenju domovine.Kod nas tako nije, nego jedni radimo za narod drugi radise, ucinise, i jos rade proti narodu. Isto je tako naravska stvar da Slavoserbi merze Steklise, Hervate, kako da Steklisi, Hervati neljube Slavoserbe." Sada dojdose u gostionicu tri coveka bez dvojbe Steklisa, ter ce jedan naprama drugomu, u razgovoru: .ne tako kako ti mislis, nego svinje peci na raznju kao i jarce." Smertni me znoj probi: to smo mi jugoslaveni, kojim su Steklisi odredili tu strasnu smert. Onda netko iz kercme upita prihodnike: po sto komad? , '. "Po dvadeset do sestdeset forintah, prilicno kerrnce." .' ~ I to smo mi Jugoslaveni, ter se tu razumeva placa i podpora sto ju primamo od otcinskoga i materinskoga ravnateljstva i od dobrociniteljah naroda. Na to netko doskaka u gostionicu i zaviknu: evo je Y. dovezao iz granice pol voza mesinah, drugu polovicu bere po Karlovcu. Tko ee? I to smo opet mi Jugoslaveni. Za ukloniti se sablazni i nepriliki, za uteci da me nebace medju te meslne: poberem se i lzvucem iz gostionice.

Na to je vee dosao Karlovac. On je vee opazio i ocenio dare i dobrocinstva pervoga sina domovine, ter zna u koju su sverhu ona dobrocinstva deljena. Iz toga nacerta vidi slavno ravnateljstvo, da mi u Karlovcu nebijase ostanka. Dok ovako stvari stoje, u njemu me vee nebude, pa makar morao II u vatru, il u vodu. Serboslav VII.

XII.

Poklon do cerne zemlje, i jos dublji! Koliko je carigradskih pasah, Koliko je kulenja, kobasah; Koliko je u gusakah perah, Koliko je zeljnih beamterah; Koliko je od potopa danah, Koliko je na svetu Slavjanah: Vekovah mil ion krat toliko, Trojedne kraljevine diko, ~reslavno ravnateljstvo, Zivilo za prakticno ziteljstvo, Nepazec na steklisah neprijateljstvo, Ni fantastah tuzlteljstvo! Hvala bofici Slavi, nemarim se kititi tudjim perjem, kad imam predosta i mojega, Dakle neka se odmah zna, da je pervih sest redakah od Steklisa drugih sest od mene. ' Obed blase van da takov. Iz-a njega se jedva ustadoh. Tako se nablagovah. Ako se neprotresem,
13

150

151

vee danas nisam za nisto prakticna. Dakle idem na setnju u gornji Tuskanac, Na streljani bacimi ulijem, nesto use. Mnogo mi se nije racilo. Odovuda do "Svabice" nije prilike okrepiti se. Dakle pregrizem i gutnem proti volji, za osigurat] se na onu daljinu. Kod Svabice zalozih, i popih nekoliko casah bas dobre starine. Kod "Cernogorca", rekoh obilatie cu opaternuti. Ali kad tamo "Cernogorac" jest; nego, kako ni u Cernoj-gori, neima nista za jisti ni za piti. Dakle tezkom mukom doprem do "bajsa". Ovde nadoknadim stetu koju preterpih kod "Cernogorca". Kaoda sam znao sto me ceka. PodkoZim se kako val] a. Pridignem se i hocu da se spustim k Saveriu. Tu bo nakanih ojacit] se na tenanu, za doci do Nove vesi, gde eu prakticno juzinati,· i dotegnuti u Zagreb na pravu veceru k nasincu X. Dok pojdoh, ugledam coveka koj nesto procita, pa razmisljava, To je bilega Steklisa. Necu mu kazati tko sam,pa eu tako od .njega jitogod izmuzti. I Steklis dojde gornjlm Tuskancem. Da bude on prie posao iii berz]e isao, on bi me bio dostignuo. Sada, on ide k meni, ja k njemu. Dakle, jesam-It ja njega, iii je on mene susreo? Neznam sto bi na to jugoslavenska akademia odgovorila. Neimam kad resiti to pitanje. Dakle cu ga na srecu nagovoriti: dobar dan, pomoz bog, dobar susret iii sustig, stogod hocete.

- Dobro je to sve, i neka bude koje hoce, iii sve cetvero, Tko bi rekao da je Steklis tako mudar? Upitam ga: sto to eitate? .Evo knjigu. To vidim. Ali 0 cemu je knjiga? ,,0 pesnictvu, - A 0 cemu razmisljavate? '-Z-0 pesnictvu, Cudno, razmisljavati 0 istoj stvari koju eitas. Ali to je steklisko, Pitam dalje: sto zellte razrnisljavanjem doznati? .Kako bi se dale hervatski kazati nekoje pesme i pesnicke stvari. - Da cujerno, na priliku. "Na priliku e leg i a IIi se salite, ili mislite da se ja nepripravljam za jugoslavensku akademiu. Elegia je malenkost. .Kako komu, meni je velika stvar. Ta elegia nite drugo nego pokvarena serbska ree i l i g j e. A iligje je pesma koja se peva u kupeljih, u toplicah. To znadu koji znadu, [a nisam znao. A e po p e j a? Bog s varni: to je eista slovjenska rec. Kada pevaju pop i djak po redu, pa se pop zapeva, djak mu kaze: e pop e, j a? IIi kada pop kafe da nesto nije, a djak mu odgovori: a j e, pop e. Eto yam i spreda i s traga epopeja.
II<