Imajuci u vidu stanje na terenu vezano za tumacenje i sprovodjenje Ustavom,

Zakonom i zakonskim propisima Srbije grantovanih prava vlaske zajednice,

Skupstina Foruma za kulturu Vlaha je na svojoj sednici 20. marta 2011. godine
usvojila dokument pod nazivom

DEKLARACIJA ZA AFIRMATIVNO ANGAZOVANJE INSTITUCIJA SISTEMA

SRBIJE NA RAZVOJU VLASKE ZAJEDNICE

Ustavni polozaj nacionalnih manjina u Republici Srbiji podrzan odgovarajucim

zakonodavstvom stvara utisak da su sva pitanja koja se uobicajeno smestaju u
sintagmu „pozitivna diskriminacija manjina“ dobro i konacno resena. Medjutim, to se
nikako ne moze primeniti i na vlasku zajednicu prepoznatu, kao sto je poznato, u
ozbiljnom manjinskom statusu tek 2002. godine.

Takvom nasledju doprinelo je polaziste u tretmanu manjina iz vremena pre 2000.

godine gde za vlasku manjinu u navedenom kontekstu nije bilo prostora. Dobra volja
prema njoj posle Drugog svetskog rata je brzo splasnula. Komunisticki rezim je,
zahvaljujuci clanovima partije iz vlaskih redova, napustio pomenuto nastojanje dobre
volje i prihvatio je mimikriju partijskih ambicioznih clanova iz redova vlaske
zajednice na ukidanju Vlaha. Takvi pojedinci su cak pokusali da im ukinu unutrasnje
samosvojno ime (Rum’nji), koje se prevodi na srpski sa Vlasi, uvodeci za Vlahe ime
sa ruznim znacenjem na njihovom jeziku (Vlasi). Na tim tragovima je proces isao
dalje i dobio je smisao posebnog partijskog politickog stava, neprimerenog
proklamovanoj manjinskoj ravnopravnosti svih postojecih manjina. Jednostavno - sto
je vazilo za druge, za Vlahe je bilo neprimenjivo. Nije bilo patriotski.

Vise nije bilo mesta za dalji razvoj rudimentarnih pocetaka emancipacije Vlaha.
Emisije preko radio- Zajecara utihnule su 1953. godine, dok se prvi list na vlaskom
„Nasa rec“ (Vorba noastrã) ugasio mnogo ranije.

Vlasima je ulivano u glavu da nije dobro biti Vlah, da Vlasi i vlaski jezik ne postoje,
tj. polako im se implementirao kompleks manje vrednosti. Rezultat tog mentalnog
pritiska, koji nije bio samo mentalni, najdrasticnije se pokazao na popisu 1961. Tada
je broj Vlaha spao na samo 1339. To je neodrziv podatak ako je na prvom
posleratnom popisu utvrdjen broj od preko 94.000, a procenjivano je u radovima dr.
Dragoljuba Petrovica da ih je bilo u istocnoj Srbiji i drugde oko 220.000.

Zato, kada se govori o manjinama u Srbiji posle 2000. godine, polazna pozicija Vlaha
je bila bez ranije stecanih prava na koja su se pozivale sve druge postojece
manjinske zajednice.
U vreme vladajuæih rezima pre promena 2000. godine, smisao takvom ukidanju
davali su Drzava, Akademija, Crkva. Posle promena 2000. godine taj cvor nije
odvezan u potpunosti, niti je stara praksa napustena.

Danas se u praksi ostvarivanja prava vlaske zajednice prepoznaju dva odnosa:

-Drzava se poziva na Ustav i Zakon i tvrdi da je sve u najboljem redu, ali pritom ne
kontrolise sta se desava na terenu i kako se postuje Ustav i zakonski propisi o
pozitivnoj manjinskoj diskriminaciji.

-U vecini od 18 opstina u kojima postoji starosedelacka vlaska manjina jos ne

postoje adekvatne promene prema vlaskoj zajednici. Njihovom uvodjenju i primeni
postavljaju se razlicite prepreke.
Ispada da lokalne vlasti nemaju obavezu da postuju ustavna i zakonska resenja
pozitivne diskriminacije manjina.
Zato se od institucija sistema nase zemlje s pravom ocekuje:

1. Da identifikuju stvarnu situaciju na terenu i kontrolisu sprovodjenje zakona i

postovanje Ustava u odnosu na realizaciju prava vlaske zajednice.

2. Da zaustave populisticku propagandu o tzv. "rumunizaciji" kojom se forsira

izolacija vlaske zajednice i njeno tavorenje u status quo poziciji u pogledu
ostvarivanja manjinskih prava. Takodje, nastojanja i zagovaranja, bilo da dolaze
spolja ili iznura, o navodno jedinom mogucem nacinu ostvarivanja vlaskih manjinskih
prava kroz proces "re-romanizacije", jer to bi sigurno dovelo do konacnog nestanka
vlaskog entiteta.

3. Da prekinu licitiranje o vlaskom jeziku i da pomognu da se i definicijski

implementira njegov dvojni naziv, na vlaskom i na srpskom, onako kako to odgovara
bilingvistickoj tradiciji istocne Srbije.

4. Da pokrenu, intenziviraju, oroce i kontrolisu kako se ostvaruju prava koriscenja

vlaskog jezika u medijima masovnog komuniciranja, javnosti, skolstvu.

5. Da podrze realizaciju u praksi Platforme za resavanje vlaskog pitanja u skladu sa

definicijama i terminologijom tog dokumenta vlaske zajednice.

6. Da omoguce javno iskazivanje stava SPC da je preduzela mere da se u

bogosluzenju u vlaskim mestima vrsi bogosluzenje i na vlaskom jeziku, tj. na bilo
kom od tri postojeca vlaska narecja.
7. Da se ukupan pristup prema ocuvanju vlaske etnicke posebnosti definise kao
AGENDAO OCUVANJU I RAZVOJU VLASKOG ENTITETA U SRBIJI.

Mora da se naglasi da su nabrojani koraci neophodno iskazivanje dobre volje prema

vlaskoj zajednici. Time se stavlja do znanja svima koji se tome iz politickih ili drugih
razloga opiru da time krse Ustav i Zakon u Srbiji. Samo tako moze da se stane u kraj
navedenoj losoj praksi.

Izglasavanje ove Deklaracije je pratilo uverenje Skupstine Foruma za kulturu Vlaha

da ce se o tome u nasoj zemlji i u inostranstvu medju dijasporicnim Vlasima potvrditi
neophodnost trazenih aktivnosti institucija sistema, kao i da ce takvu potrebu
razumeti i postovati svi politicki faktori u Srbiji. Na kraju, ovaj korak se cini u
uverenju i ubedjenju da je moguce da se postojeca problematika resi u zemlji a ne
obracanjem evropskim institucijama koje svakako imaju odgovarajuci neophodan
kapacitet za takvo angazovanje.

SKUPSTINA FORUMA ZA KULTURU VLAHA

Dragomir Dragic, predsednik Foruma za kulturu Vlaha, s.r.,
na osnovu izglasanog ovlascenja Skupstine
PLATFORMA – TREMINOLOGIJA – OBAVEZUJUCE DEFINICIJE

Postovani prijatelji i clanovi vlaske zajednice,

Pred vama je predlog moguce Platforme za rad na poboljsavanju polozaja vlaske

zajednice. Napisan je u ocekivanju da treba da se prestane sa unutrasnjim
neproduktivnim vlaskim sukobima, cak uz pozivanje na rezultate
uspesnih/neuspesnih izbora, na koje su i dobitnici i gubitnici izasli samo sa novim
prilozima za stare svadje.

Proizvoljnosti u tumacenjima mora da ustupe mesto jasnim i obavezujucim

definicijama, tj. preciznoj terminologiji, kao kljucnim sintagmama i recima u javnom
nastupu, zastupanju, raspravama o Vlasima i bilo kojoj drugoj vrsti komuniciranja o
vlaskoj zajednici.

Obavezujuce definicije vise ne ostavljaju prostor za bilo koje proizvoljno tumacenje

vlaskog pitanja, kao i tumacenja potreba i usmeravanja resenja zasnovnim na
Ustavu i zakonima Srbije i postojanju drustvenog i politickog konsenzusa o opstoj
kulturnoj klimi pozitivne diskriminacije prema manjinskim zajednicama u Srbiji.

OBAVEZUJUCE DEFINICIJE,TERMINOLOGIJA

- kljucne reci, kodovi, javna i pravna terminologija u bavljenju temama ostvarivanja

vlaske kulturne autonomije

1. VLASI - ETNICKI ENTITET U ISTOCNOJ SRBIJI

Ime i znacenje:

- na srpskom: Vlah, Vlasi; Vlahinja, Vlahinje; vlaski jezik, vlaski;- na vlaskom „APHI
(AFI)“ transkripcija: Rumân, Rumâñ; Rumânã, Rumâñe; ¾imba rumâneascã;
rumîñe(a)sc()e
NAPOMENA:

Druga imena, definicije, nove kovanice, tj. terminologija ne mogu se primenjivati ni

u usmenom ni u pismenom saobracaju – javnom, kulturnom i pravnom.

2. RUMUNI – SAVREMENI NAROD RUMUNIJE I SAVREMENA RUMUNSKA

NACIONALNA MANJINA KOJA JE STEKLA I PRIHVATILA TAKAV STATUS VAN
RUMUNIJE

Ime savremenih Rumuna:

– na srpskom: Rumun, Rumuni, rumunski jezik,

– na knjizevnom rumunskom: Român, Români; Româncã, Românce; limba românã,
româna;NAPOMENA 1:

Ni sa jednim od ovih oblika ne mogu se zameniti ili identifikovati ustavna i popisna

svojstva vlaske zajednice navedena u tacki (1), tj. navedeni vazeci tradicionalni
sinonimski nazivi koji opisuju pripadnost vlaskoj zajednici na srpskomi vlaskom
jeziku u istocnoj Srbiji. To mora da vazi i za medjudrzavne ugovore o manjinskim
odnosima izmedju Srbije i Rumunije i dr. i kada se u takvim dokumentima dvojezicno
navode imena vlaske zajednice i njenih clanova. Uvek to mora da bude samo u
varijanti sa terena istocne Srbije kada se to odnosi na Vlahe iz istocne Srbije.

Român, Români; Româncã, Românce su nacionalne oznake savremenih Rumuna

izvedene knjiski iz novostvorenog imena România 1862. godine. Njime su
obuhvacene i osobenosti koje nisu svojstvene niti se mogu pripisivati i Vlasima u
danasnje vreme.

NAPOMENA 2:

Navedena imena Vlaha iz tacke (1) su izbacena iz javne upotrebe u savremnoj

Rumuniji u teznji da se pri ujedinjenju 1859/62. Tadasnji Munteni u Vlaskoj i
Moldovljani u Moldaviji unificiraju imenom Român, Români, limba românã.
Normativno je tada prekinuta svaka veza sa starim nacionalnim imenom Rumân i toj
ranijoj srednjovekovnoj do post-Moderne zajednickoj etnickoj paralelnoj oznaci
severno i juzno od Dunava (podunavlje, Rodopi, Epir, Pind, Istra). Dat joj je smisao
„srednjevekovni tehnicki termin”.

Veoma brzo iza toga (1864/66.) zapocelo je komuniciranje s kojim je krenulo

rumunsko unilateralno nametanje novog normativnog imena ne samo za Rumune u
Rumuniji vec i u odnosu na samoodredjivanje Vlaha na celom Balkanu, tj. juzno od
Dunava.

To je cinjeno bez vlaske saglasnosti, uz javno iskazanu teznju i u danasnje vreme da

popisna ustavna vlaska nacionalna manjina u Srbiji bude preimenovana u rumunsku
nacionalnu manjinu. To je za vlasku zajednicu ostalo neprihvatljivo. Iz te cinjenice
rodila se ideja na Letnjem Univeriztetu „Izvor Muresa“ (Universitatea de varã „Izvorul
Muresului“) da se ugradi u odgovarajuci predog jednog rumunskog zakona naznaka
izricitog uvazavanja vlaskih naziva i njihove definicijske vrednosti u originalu sa
balkanskih prostora, ukljucujuci i sa terena istocne Srbije. To je svojevremeno
definisano kao „Amandman Baseskua“ na zakon o „dijasporicnim“ Rumunima i
njihovim potomcima.

3. AMANDMAN BASESKU

To je bio prigovor predsednika Rumunije na predlog Zakona o „dijasporicnim

Rumunima” koji je bio podnet Parlamentu Rumunije. Cilj je bio da se svima onima
koji su na bilo koji nacin povezani sa Rumunijom, bilo poreklom ili slicnoscu ili
bliskoscu jezika i tradicija, podrze u akcijama ocuvanja njihovog identiteta.
Intervencija prema Parlamentu je sadzavala i originalna spoljna i unutrasnja imena
koje takve zajednice juzno od Dunava imaju u svojim domicilnim zemljama. To je bio
novi i positiva impuls za saradnju vlaskih zajednica sa oficijelnim institucijama
Rumunije.

NAPOMENA:
Prema poznatim akcijama koje su se desile u novembru 2010. godine na ovim
prostorima, uz najavu odustajanja od podrske Srbije u nekim kljucnim
opredeljenjima koja se izglasavaju u PSSE u vezi sa pristupom Srbije Evropskoj
zajednici, sto se pravda neadekvatnim resenjima „vlaskog pitanja” pretvarajuci ga
anahronicno u „rumunsko pitanje juzno od Dunava”, utisak je da je Rumunija
odustala od AMANDMANA BASESKUA.

Vlaska zajednica u istocnoj Srbiji, odustajanje ili menjanje smisla te ranije

pozdravljene inicijative, uz rumunsko javno i normativno negiranje imena Vlaha i
njihove autenticnosti na prostoru istocne Srbije, moze da razume kao prekid
oficijelnih odnosa sa vlaskom zajednicom. To je nezeljeni ali nametnuti tok stvari za
koji vlaska strana ne moze da prihvati odgovornost.

4. MEDJUDRZAVNI SPORAZUM O RECIPROCNOJ ZASTITI NACIONALNIH MANJINA U

SRJ I RUMUNIJI

Ovaj dokument uglavnom se na rumunskoj strani tumaci do danasnjih dana

jednostrano i na njemu rumunska strana izgleda temelji svoje diplomatski gledano
prilicno sporne inicijative o lakom svojatanju Vlaha bez uvazavanja vlaskog stava o
tome.

NAPOMENA:
Dokument je parafiran 04/05. novembra 2002. godine izmedju SRJ i Rumunije.
Uradjen je bez konsultacija sa autenticnim predstavnicima vlaske zajednice. Kada je
to obnarodovano u Pancevu 05. novembra 2002. godine na susretu sa rumunskim
predsednikom Jonom Ilijeskuom, tadasnji lider vojvodjanskih Rumuna, koji je bio
neka vrsta moderatora tog skupa, nije dopustio da vlaski predstavnici kazu sta o
tome misle.
Takav pokusaj nije dao rezultate ni na potonjem susretu rumunske i vlaske strane u
Temisvaru (rumunsku stranu su zastupali ambasador u Beogradu Glavan i rumunski
drzavni sekretar u Odeljenju za prekogranicne Rumune - Korleceanu). Bez
konsultovanja sa Vlasima, tom skupu je prisustvovala i delegacija vojvodjanskih
Rumuna i njihov lider – moderator pomenutog skupa u Pancevu - koja je nastavila
da namece svoj stav kao stav Vlaha istocne Srbije.

5. VLASI-RUMUNI, RUMUNI-VLASI, SRBI-VLASI, VLASI-SRBI

Takve popisne kategorije ne postoje u Srbiji i predstavljaju knjiske spekulativne

kategorije koja remete emancipaciju i razvoj vlaske zajednice, sa teznjom da je
prekinu, zaustave i izoluju od istorijske istine i nasledja.
To su sintagme pomocu kojih se zamislja ubrzavanje asimilacije Vlaha u skladu sa
tezama severno ili juzno od Dunava.

NAPOMENA:
Pripadnici i/ili zagovornici ovakvih „Vlaha“ ni po koju cenu ne mogu da budu
zastupnici vlaške zajednice u ostvarivanju njenih prava.
Treba znati da je srpska varijanta starija, a rumunska je iz vremena istrazivanja
prostora juzno od Dunava istrazivaca Emila Konstantineskua, izmedju dva svetska
rata. Ona je bila napustena, pa je dvehiljaditih godina ponovo aktualizovana na
jednom skupu u Temisvaru kao ponuda popisnog izjasnjavanja Vlaha i Rumuna u
Srbiji. Bila je iza toga ostro kritikovana i odbacena od strane vojvodjanskih Rumuna
na jednom velikom skupu njihovih intelektualaca i pripadnika, koji je odrzan u selu
Coctei/Kustilj kod Vrsca.

Stalno treba imati u vidu da je rezultat popisa stanovnistva 2002. bio: Vlaha/Vlahinja
– 40.054; govornika i /govornica vlaskog maternjeg jezika 54.726.

To skrece paznju na nacin kako se vrsio popis u proslosti kada je etnicko/nacionalno

izjasnjavanje Vlaha bilo potisnuto, ali je i tada ostala svest o jezickoj pripadnosti
vlaskom maternjem jeziku. Takva svest dala je na popisu 1991. godine Srba
alterofona (!) sa vlaskim maternjim jezikom preko 101.000 hiljada. To je javni
podatak objavljen posle popisa u tadasnjoj „Borbi“.

Organ kulturne autonomije vlaske zajednice svoj legalitet i legitimitet moze da crpi
samo iz popisnog rezultata pripadnika vlaskoj zajednici pod popisnom kategorijom
VLASI. U sadasnjem slucaju to je broj od 40.054. Samo je to tema u eventualnim
kontaktima sa EU.

6. VLASKI JEZIK U ISTOCNOJ SRBIJI I NJEGOVA LINGVISTICKA PRIPADNOST

Vlaski jezik istocne Srbije predstavlja lingvisticku celovitost izmedju Dunava, Morave
do granice sa Bugarskom i nastavlja se i u vidinskoj bugarskoj oblasti. To su jedan
subdijalekt (sa dva narecja koje neguju brdski i pribrezni Vlasi, pokriveni knjiskom
nazivom UNGURJANI) i ravnicarsko krajinsko narecje, pokriveni knjiskom nazivom
CARANI. Dakle ukupno tri narecja.

Lingvisticki se ovaj idiom nesporno klasifikuje kao LINGUA DACO-ROMANAE SIVE

VALACHICAE (1780.).
To je i veza koju ima sa rumunskim narodnim jezikom, ali koja se oslanja samo na
zajednicko nasledje kroz istorijski etnogenetski proces poznat kao „romanizacija”,
kojom je iznedrena evropska narodnosna grupa sa opstim nazivom VLASI. To znaci
da se ne odnosi i na nadgradnju takvog zajednickog vlaškog jezika (pra-rumunski,
rumunski narodni govor seljaka i pastira), poznatu kao obogacivanje kroz pozajmice
iz romanickih razvijenih jezika lingvistickim normativnim procesom nazvanog
„reromanizacija”, kojim je uoblicen, sinteticki nadgradjen i knjiski i
drzavnoinstitucionalno normiran savremeni rumunski jezik, koji se sa tim novim
karakteristikama udaljio od vlaskog svakodnevnog istorijskog narodnog govornog
idioma.
Prema tome, sadasnji vlaski jezik definicijski moze da se smesti u evropsku
kategorizaciju definisanu Platformom o manjinskim i regionalnim jezicima, tj. da se
podrazumeva: VLASKI JEZIK JE REGIONALNI MANJINSKI JEZIK U ISTOCNOJ
SRBIJI. Takav vlaski predlog je dostavljen pri ratifikaciji pomenute Platforme u
skupstini Drzavne zajednice SCG, ali tadasnji politicki faktori su prevideli takvu
potrebu. O tome je zastupana ista vlaska teza prema PSSE vezano za rasprave
povodom Interpelacije Kubreakova, moldavskog evropskog parlamentarca, odnosno
Rezolucije koju je predlozio povodom toga u PSSE izvestilac sa terena, evropski
parlamentarac Jürgen Hermann. Reagovanje i reakcije u pisanom obracanju sa
obrazlozenjima poslao je na engleskom jeziku FKV, najstarija NVO medju Vlasima,
na oko 500 e-mail adresa clanova PSSE.

7. OCUVANJE VLASKOG JEZIKA KAO REGIONALNOG JEZIKA

To je obaveza o kojoj brine Vlaski nacionalni savet na racionalan a ne na populisticki

nacin te s obzirom da je rec o veoma slozenom pitanju. Objektivno, isti nema
dovoljno kapaciteta da sam ovo resava, pa je potrebno da u pitanje vlaskog jezika
ukljuci, pored naucnih subjekata, sve one iz vlaskog korpusa koji su dokazani
poznavaoci ove materije.

NAPOMENA:
Ko na osnovu vlaskog uci ili hoce da nauci i normirani savremeni rumunski jezik
nastao „re-romanizacijom”, to je privatno pitanje takvog Vlaha ili ne-Vlaha. Time se
istice beslovesnost nastojanja pojedinih clanova VNS sa stavljanjem prepreka
pozivanjem na neobjasnjenu opasnost od „rumunizacije”. Jer takve teze u ovom
organu i u javnosti ne aktualizuju mnogo vecu opasnost. Od „srbizacije”, „anglo-
saksonizacije” itd.!

U narednih dve godine pomenuta ukupna jezicka prepoznatljivost mora da udje u

skolski sistem u vlaskoj zajednici.
Ovo je jedna od kapitalnih tema za dalje preciziranje pozicije vlaske zajednice u
Srbiji, ali i potencijalna tema za dodatni monitoring iz EU.

S obziromna specificnosti polozaja vlaske zajednice do 2000. godine, koja nema

stecena prava iz vremena veoma siroke ravnopravnosti ostalih manjinskih zajednica
u Jugoslavijama posle Drugog svetskog rata, to je temeljni razlog zasto Vlada Srbije
treba da aktualizuje svoju Agendu o Vlasima u kontekstu ubrzavanja primene
pozitivne diskriminacije u ostvarivanju vlaskih prava u Srbiji

8. VLASKA JEZICKA ZBILJA

Stagnantna situacija u razvoju vlaskog jezika jos iz vremena Moderne pa do danas
odvojila ga je od razvojnog intenzivnog puta osavremenjenog, normiranog modernog
rumunskog jezika.

To vlaski jezik izdvaja iz poznatog pozitivnog nasledja koje su bastinile druge

manjinske zajedice vezano za bezrezervnu podrsku u razvoju u vreme pre 2000.
godine. Mozda je blizak primer samo srednjovekovni pavlikijanski bugarski jezik
bugarskih katolika u Srbiji i Rumuniji i, donekle, pitanja romskog jezika.

9. „VLASKO PISMO”
Mora se saobraziti praksi romanickih jezika.

NAPOMENA:
Pokusaji da se nametne Vlasima „norma” pisanja u cirilicnoj tradiciji, kada postoje
najmanje dve u latinicnoj aplikaciji koje su sadrzane u prilagodjenom „APHI (AFI)”
internacionalnom pisanju proverenom za vlaski jezik, predstavljaju smisljeni
anahronizam i/ili voluntarizam koji se svodi na izolacionisticki projekat namenjen
Vlasima. Ali i takva prelazna resenja su i moguca i prihvatljiva.
Resenje dobrog znakovnog sistema za pisanje na vlaskom postoji u praksi koja traje
vec 70 godina. Od ratnih godina Drugog svetskog rata do danas. To je cirilicni
znakovni sistem koji je dodatno poboljsao svojim intervencijama gospodin Paun ES
Durlic. Rec je o tradiciji lista na vlaskom Ворба ноастрă koji je izlazio na vlaskom,
kao i nastavku objavljivanja vlaskih tekstova u vrlo cenjenom casopisu za kulturu
„Razvitak”, koji izlazi i u danasnje vreme u Zajecaru.

10. NORMIRANJE VLASKOG JEZIKA

Ovo je vrlo aktuelna tema u nastupima Vlaskog nacionalnog saveta. Medjutim, ona
je potpuno definicijski nezaokruzena pa je treba hitno objasniti delu zainteresovane
vlaske i druge javnosti.

NAPOMENA:
Ne postoji norma vlaskog jezika niti je moguc ishod u nekom ad hoc pristupu brzog
normiranja po nekom bilo kakvom modelu!
Sa predstavnicima Saveta Evrope (Komitet ministara, SE) vezano za manjinska
pitanja, 10. oktobra 2005. godine diskutovan je i pisani odgovor Vlade Srbije prema
ovom visokom organu vezano za procenu sa EU strane da su Vlasi u istocnoj Srbiji
jezicki prikraceni za javnu upotrebu svog jezika. Skupu u Hotelu „Metropol”
predsedavao je gospodin RasimLjajic/Vlada dr Djuric. Sa evropske strane troclana
delegacija imala je generalnog sekretara (Anti Korkeakivi) i predsednika i jednog
clana Odbora SE za manjine u jugoistocnoj Evropi. Tema je bila odgovor na primedbe
koje je trebalo otkloniti pre rasprave o prihvatanja Drzavnog izvestaja SRJ/SRCG (bio
je podnet SE 16. oktobra 2002. godine). Nasa, srbijanska oficijelna strana je
pomenutu prikracenost objasnila nedostatkom „norme vlaskog jezika”. No to moze
kao rasprava da traje do vecnosti!
Prema tome, tema „vlaske jezicke norme” nije bilo kakav diskurs koji se moze svesti
na dogovore i beskonacna odlaganja. Cak sa beskonacnim ponavljanjem glasanja pro
et contra!
Jasno je da je nemoguce da se od tri narecja relativno malog broja govornika, bez
iskustva u konzumiranju pisane reci na materne jeziku, dodje do norme.
Jezicki gledano, toj kvalifikaciji „norme” najblizi je krajinski govor u njegovoj formi i
sadrzaju.
Zasto?
Zato sto je bez brojnih alteracija (diftongizacija, palatizacija), pa u neku ruku
predstavlja „original” zajednickog jezika. Medjutim, treba da se zna da je to narodni
muntensko-oltenski govor ili njemu veoma slican, tj. rudimentarni rumunski narodni
govor („oraca i pastira”) iz susedstva (Mala Vlaska ili Oltenija). A to je temelj
knjizevnog rumunskog govora. Cak je, prvo rumunsko svetovno delo Maksima
Mokse, pisano tim jezikom 1620. godine. Nije daleko od toga ni potonja Biblija iz
1688. godine. Takva istina nece goditi populistima i onima koji vec dugo pricaju ili
promovisu pricu o opasnosti od „rumunizacije”. Ne pomaze ni pozivanje na Kelte,
zatim na Tribale (koji su se jos u drugom veku pre nove ere izgubili i nisu docekali
pocetak romanizacije Balkana – detalji se mogu proveriti kod prof dr Srejovica u
njegovom delu „Iliri i Tracani”). Dakle, i ovaj zbunjujuci pojam mora da se objasni ili
da se ta retorika napusti kada je u pitanju jezicka vlaska i druga problematika.

Ukoliko je neko razmisljao o makedono-vlaskom kao opstoj vlaskoj „normi”, njega

nece razumeti nijedan srbijanski Vlah. Ali je njihova latinicna abeceda sasvim
moguce resenje za koriscenje u pisanju. Po svemu se taj jezik, inace, krece ka
klasifikaciji jos jednog romanskog/romanickog jezika u familiji od 10 (sa galicijskim
11), tako da ce se familija uvecati na 11 (12) romanickih jezika. Evo himne na
armanskom (makedonovlaskom):

PARINTEASCA DIMANDARE - IMNUL ARMANILOR

Parinteasca Dimandare
Na sprigiura cu foc mare
Frati di muma si di-un tata,
Noi, Armani di eta toata.
Di sum plocile di murminta
Striga-a nostri buni parinta:
“Blestem mari s-aiba-n casa
Cari di limba-a lui s-alasa.
Cari-si lasa limba-a lui
S-lu-arda pira-a focului,
Si s-dirina viu pri loc,
Sa-li si friga limba-n foc.
El an vatra-li parinteasca
Fumealia s-nu-si hariseasca;
Di fumeli curuni s-nu base
Nic an leagan si nu-nfase.
Cari fudze di-a lui muma
Si di parinteasca-li numa,
Fuga-li doara-a Domnului
Si dulteamea-a somnului!

Eventualni proces stvarnog „normiranja” po nacinu zapisivanja moze da se smesti u

kategoriju etimoloskog ujednacavanja ortografskog zapisivanja. To znaci da se sa
glasovima „c” ici do „originala”, a on je palatalizovani „t” ispred „e” i „i”, tako isto su
glasovi „s” i „z” palatalizacije ispred „e” i „i” glasova „c"i „dj” i sl. Kada se to
adekvatno primeni, u sva tri postojeca vlaska govora ista rec moze da se
„normativno” zapisuje istim brojem istih grafema (ortografskih znakova), dok se
dodatnim dijakritickim znacima regulise izgovor. To je ono sto se moze nazvati
„ortografska i morfoloska korespondencija”. Tu bi moglo da se koriste iskustva koja
postoje sa aplikacijom „AFI” znakovnog sistema.

Van toga nema „normiranja vlaskog” pa o tome treba da se organizuje i sprovede

ozbiljno savetovanje. Na primer, u septembru 2011. godine.

11. „APHI (AFI)”

Sistem dijalektalnog zapisivanja kao internacionalni znakovni sistem, koji zato
objedinjava i ortografska resenja iz srpskog, poljskog, norveskog, turskog,
italijanskog, rumunskog, armanskog/cincarskog itd. To je dobar instrument pisanja
na vlaskom i nije nikakav projekat „rumunizacije”niti „srbizacije”.

12. LINGVISTICKI ATLAS VLASKIH GOVORA IZMEDJU MORAVE, DUNAVA I TIMOKA

Rezultat zavrsenog jos 2007. godine svestranog dijalektalnog lingvistickog
istrazivanja vlaskog idioma na navedenom prostoru, u 64 vlaskih naselja i dva
gradska naselja (Majdanpek i Zajecar).

13. VLASKA IZDAVACKA DELATNOST

To bi bio novi pristup prevazilazenju vlaske iliteratnosti (analfabetizma,
nepismenosti) za pisani vlaski jezik i istorijsko pisanje na vlaskom kroz vlasku
izdavacku delatnost subvencioniranu iz zemlje i/ili romanickih evropskih zemalja, EU
i drugih.

Podrazumevaju se:
– Leksikon vlaskog jezika
– Uporedna gramatika vlaskog jezika
– Godisnji narodni kalendar vlaskih tradicija
– Prirucnik za ucenje vlaskog jezika (model moze da bude takva knjiga za ucenje
makedono-vlaskog, tj. armanskog/cincarskog jezika, autorke Matilde Karadziu-
Marioceanu, univerzitetskog profesora, doktora lingvistike i akademika)
– Fototipska izdanja PALIJE IZ ORASTIJE (1582.), MOKSINOG
HRONOGAFA (1620.), DELOVA IZ SERBANOVE BIBLIJE (1688.i sl.)
– Pokretanje jedne REVIJE za vlaski jezik i tradiciju
– Izdavanje knjiga domacih istrazivaca i autora koji proucavaju vlasko nasledje ili
stvaraju na vlaskom.

14. VLASKI KULTURNO-PROSVETNI CENTAR

Rec je o kulturno-prosvetnim centrima i/ili sekcijama pri postojecim opstinskim
centrima za kulturu, koji bi se bavili i delatnostima integrisanja i realizacije vlaske
emancipacije i promocije.

15. VLASKI MEDIJI

Realizacija savremene medijske delatnost uz obezbedjivanje medjunarodne podrske
(S.E.E.M.O, Bec/Wien), tj. savremenog koriscenja radia, TV i drugih elektronskih
medija organizovanjem Vlaske agencije za stampu, radio i film za nivo vlaskog
etnickog prepoznavanja i kulturoloskih potreba.
16. AGENDA O DODATNOJ PODRSCI VLASIMA U SRBIJI
Rezultat pozitivnog odziva Vlade Republike Srbije vezano za sirenje mogucnosti
vlaske emancipacije na lokalnom, regionalnom i republickom planu i monitoringa
Vlade nad aplikacijom manjinskih prava vlaske zajednice.

17. „VLASKA KUCA”

Jedan zaokruzeni ambijentalni sistem i vise njegovih opstinskih replika kao muzeja
i/ili sekcja postojecih muzeja, za vlaske tradicije i pamcenje kao imperativno resenje
organizovanja, cuvanja i prezentacije vlaske materijalne i duhovne kulture.

18. ANGAZOVANJE EU NA PITANJIMA OSTVARIVANJA VLASKIH PRAVA

EU organi posveceni Vlasima kao CILJNA KONTROLA - MONITORING desavnja u
ostvarivanju ili kocenju primene pozitivne diskriminacija prema vlaskoj zajednici.
Takodje, sa sistemom dodatne podrske u prevazilazenju loseg nasledja iz proslosti,
pre 2000. godine.

19. ZNACAJNI DATUMI VLASKE NACIONALNE VERTIKALE

Takva odredjenja moglo bi se kandidovati za vlasku nacionalnu
svetsku/evropsku/balkansku/regionalnu proslavu:

-Anticko slavljenje PARILIA, 21. aprila svake godine - pastirska slava pastira
(Ramnes – iz kojih su nastali Latini; pada u oci cinjenica da se nomadski Vlasi,
Farseroti, interno nazivaju skoro istim imenom - Rrãmãń , osnivaca Rima
posvecena boginji PARES, ustanovljena u dalekoj proslosti (758-728. pre Hrista). U
danasnje vreme to se skoro u dan poklapa sa proslavom kod Vlaha istocne Srbije
vezano za prvu muzu (premlaz) ovaca i obred NĂPROOR (22. april po julijanskom
kalendaru, sveti Januarije po pravoslavnom kalendaru). To je ustvari pocetak
pastirske nove godine, jedan dan pre Djurdjevdana.

-11. juli , tj. datum kada je imperator Caracalla izjednacio sve slobodne gradjane
Rimske Imperije proglasenjem njihove jednakosti sa prestiznom pripadnoscu
gradjanima Rima. To je Constitutio Antoniana 212.godine po kome je svaki takav
(novi fiskalni obveznik, slobodni gradjanin Imperije) mogao da koristi prestizno ime:
CIVIS ROMANUS SUM ! – Gradjanin sam RIMA ! Naravno - sa pravima i
obavezama koje je u to vreme podrazumevalo takvo plemenito ime. Svi samosvojni
nazivi Vlaha na Balkanu (podunavlje, Istra, istorijska Makedonija – Pind, Epir itd.),
ali i u Svajcarskoj (Reto-Romani) u osnovi imaju ime koje je hipostaza
(izvedeni naziv) od ROMANUS (pripadnost Rimskoj Imperiji). Ima osnova da
se ova godina proslavlja kao dan kada je pocelo radjanje direktnih pra-pra-predaka
danasnjih Vlaha, na nasim i na svim drugim prostorima Evrope. Dogodine (2012.) je
od tada 1800 godina.

-Dan koji se kao dokaz navodi da je Balkan bio vec romanizovan i da je taj
neolatinski idiom bio jezik balkanske populacije i vojnika koji su se suprostavili
Avarima.
Rec je o uzviku „torna, torna, fratre”, koje je zabelezio Theofilact Samocatta (560-
640.) povodom jednog dogadjaja u ratu protiv Avara 587. godine nove ere. Tacan
datum treba naknadno utvrditi dodatnim istrazivanjem.

Zakljucno sa rednim brojem 19.

Skupstina FKV 23. marta 2011