1.

STAlE GOVORTELA?

migova, promenamau ddariju iizrazu Iica, Cinjeo1ca da svi Vee znajugovor tela nece vamsmetati da Dilutiie daga .;govorite" efektnije. z;t,log toga je ova kniiga 'i nastala, ' Veeina Ijudi neshvata.koliko koristiovaj nernusti jezik svaki put kada komunieira sa drugom osobom, Koriste ga nesvesno, Pa taka _i vi. Verovatno i vi, takode, ne shvatate da je moguce koristiti govor tela efektnije. Ovakniiga ce v~ ubedirl u suprotno. - Ako je procitate paZljivoi iskoristite uputstva, posebno Ye:fbe i eksperimente koje sadrzi, shvaticete da ste postali ve~tijiu koriscenju govora tela. I takode, da ste vestiji u razumevanju Iiiitirta na koji gadrugi Ijudj](oriste. Uposlednjih dvadeset godina, a ponajvise tokom poslednjih deset, sprovedena su brojna istrazivanja u domenu neverbalne kornunikacije.. Pregaoci iz raZl~~itih disciplina psihologije, sociologije, 'anttopologije .. lip,gvlstike su proucavali aspekte IjudSkog ponasanja .kcje mi neku funkciju pri komunikaciji,
Kao rezultat itoga, danes :znamomnogo ViAe
0

Ova' knjiga cevas p~iti jeziku koji SVIvee znaju. Toje govor tela. SValQ put kada sa nekim .razgovaramo, telo potpoma.1:e ono sto govorimo:desetinllIJ,l8 malih gestova,

Ijudskoj

interakciji na'oajriiietn nivou nego pre. U mnogo.slueeieva, ono za sta smo znali daje ta~ona esnovuzdravog razums potvrdilo se, ali u nekima nije, Svrha ove -knjigeje da se istrazi ovopoljeurazvoju i otkrije sta se naueilo, kao i da- prOceniprakti~nu primenljivost i' .implikacije ovog. novostecenogzaanja; U proslosti smo iinali tendenciju dana komunikaciju medu ljudimagledamo iskljucivo KrOZ kori~cenje jezika. Vreme je da se ozbiljnije pozabavimo utioajemneverbalnih faktora u interakciji licem u lice.
Ova knjiga takodezeli da: objasni 5

'istrazivanja

vestinama i tehnikamagovora

'coo sto se saznalo 'iz

tela k80 ·Sta su

GOVORTELA

PRAKTICNI'PRIRUCNIK.

aspekti govora itd, Ispituje kako seovo +rn:mj~primei:tjuje u raznimkontekstima j takode 1(ako se primenjuje dase popravi efekat.Ostiltakovog poglavljace, stoga, ukratko opisati (ali .malo duze nego saddaj!) teme: koje mottte' ecekivati .malo kasnije u knjizi. Nadam se &, C_¢ ovo uspeti da vas.dbedi da je Istrajavanje-u 6~jv ove knjige vredno vasegvremena i mozda ellk - i' d~ se okusate u- nekim praktienim vezbama i eksperimentima. kojisupredlozeni' ti;tJCrajl\SV~og ~poglavlja, Karla je u pitartju 'govor tela,istQonoliko kolikonaucite -jz prakse, motete Dauciti dok~itate 0 tome ,~ta drugi rade. Ali glavna svrhaovog poglavljajeda.cetena njegovomkraju, imaJi jasniju ideju ,0 tome A~ .se-podrazumeva pod termi~om "govor tela". kakvu ~ponasanja tocuklj1i('!uje i takode, A1amaze da ukljucuje,

fiiii:!ki kontakt, razdaljina, :orijen~ij~, izrazi .lica, neverbalni

su oni koje koriste gluvi, ali-postoje mnoge ocigledne razlike njih i ~ina."nakoje se .koriste gestovi u.normalnom

svakednt:vnom ti,yotu. _Pogl~vljebr; ~ ispituje nlogui ~ja

Donedayno priru~nicima.
$1;

izm$

:j

stays. U .gov~

te~a.

smatralo da 'OVa) .domen Ville, pripada protokola i lepog p~n~jaf aI.i s~ sadaozbilj~je smatra. aspektom portabnJR kOJ1' ou)a korisnim ,never!-'aln1,~ signaliII1a~Dmmje,na primer; .biti dob~ pokazatel] stanja

se zaklj~i iz ,Iijegovog odsustva, kakvu vrstu ponasanja ne

-

.svesti neke osobe u trenutku dok tni.Je kornunikacija. UpogJavlju br, 7, bavicerno se blizinom i orijen~~ijom.~ao idtZanje, orijentacijaniou. ~Qgo da ~B;lll.~e 0; ~u,vo.\J1;I1~ neke osobe,prema onome 5 kim kOU1umCIraJU'1 prema p~rqdl. tertii i lckacij! u kOjojse.komuriikacija dogada, Koncept li~n?g" prostora je is~n, kao tentorijalnostu Ij~dS~olll .pona!~Ju; Obraca se pafoja .i na. odbranjiv prostor 1 njegov znataJza
11~n()5ti~tvo.

1ri0~

Kontakt.oeima ipravacpogleda su zastuplj_eni u poglavlju hr. 2. Ovo su najsnam.ija sredstva neverbalnekomunikacije koja posedujemo. Koritakt oeima, za4rtansamo delic sekunde dme Onego ~toosoba koju ste pogledalismatra prikladnim more t'!ak: da dovede .do re8k.cije,lili fizi~keagresije .ili, u.nekom drugom kontekstu, moze da bude. shva¢ena kao naznaka seksualne priyi~~n()sti. MOnlmo da obratimo pafDJu na one Ato radimo

U .poglavlju ~. 8, radi se 0 fi~iCk.om k~n_taktu i. dodirU: Glavna razlika lzmedu njih se SVOdl ne 'nameru, jerprv.

implicira.slucajni dodir, adrugi name!Ili ~i~. Ali .r3ilika n~je preteranokruta i mofdaje mogu~e ra~bkovatl o.va:dvasamo na

ocirna,

osnovu dodirnutog.dela tela (dodir U OVOID slucaju podrazumeva koriMenje, saka), U'poglavlju hr. 9, fi:ii~lci~gled i pojava.su na razmatranju, beznacejno.
Deseto .poglavlje razmatra

Nab lica mozda.nisu uvek tlaSBsteca, ali .zagjgurno su mesto iz koga po~t1,ln~ki od najsrtamijih neverbalnih signala, Pokreti glavonr;J klimanje, iako su zapravo gestovi, odvojeno ,slJJJamo druge. Oestoyi ipokfeti
so tretjraniu poglavlju br. 4: Njibova uloga ..u drustveno] in~cijj je- obja§hjena, kao i zn~~ajklimanja glavom dok

tela, kaa i podizanjeobrva

Osmeh je jedailod

Poglav'lje br. 3 se bavi izrazima Iica,

vldju6ujuci i .osmeh. 'nekoliko uQiyerzalnih pojrnova u govoru

U znakprepoznavanja ipozdrava,

Jednostavne promene '0 ove dvekategorije mQgu l~attlJtlc~~a: na sposobnost osobeda-uspesno komunicira ~adrug11l:ta,$to .nll~

procenu vremena i sinhro;nizacij~

u_zap_adnoJ. k~lturt

kilo. aspekte ~ovora tela, V:~ost.~ena_

daje rim zil®aj~1Uulogu' ,0 kom~~eHl. ~~. sinhr~nlzuJem? dok razgovaramo sa 4rugima,takode moze biti znacajan faktor

"

tela .su fo~poglavlja br, S.Mnogi istJ'Wvpli su: 1:fafili dokazza pQ:stojanje .govora tela sa strogirn pravilima. kao kod govomih jezika 11 OVOID domenu; ali im mjepo~lo za rukom; Medutim, kaosto'eemo videti, postoje neki pakBzatelji'da odredeni ])okretln nekim kulturama ~j1,J sasvim speciti~aj fiksna zna~.enja,a.postoje i gestovni jezici, kaosto
6

za uspesnu inrerakcijn. Poglavlj~ br; 11 bavi se neverbalnim aspektima.govora.One stoka~erno moze biti prilicno 'iwenjeno koriscenjem, -namemim rli nesvesnim, pauza~htn-ova, nUrim-ova,aa-,ovima,

to

promenama roils; visine glasa, brzine .i akcenta, da naved~m~ Sarno nekoliko karakteristika kejesu vatilije,nego ~t() mnogi .rnogu.da pretpostave. Kulturne razlike u korisceniugovora 'tela su fosus po~lav.~Ja hr. 12..Ovdeje u'~injen pokusaj da se.podvuku nekent?o:t>l~DlJe; :7

GOVORTELA

neocekivanije i zruWajnije razlike, kao i dase istra1i opsta proroda medu-kulturnih varijacija u neverbaInom ponasanju. PogJavlje hr. 13 istrazuje ulogu govora tela u profesijama kilo sto su podueavanje, podizanje dece, televizijsko intervjuisanje, trgovina i ostali oblici kontakta sa javnoscu, ' Poglavlje br. 14 govori 0 ulozi govora tela u razli~itim··' situacijama koje se pojavljuju u svakodnevnom tivotu, kao i u pokusajima da prevarimo druge. Sistematski pristup analiziranja ' govora tela drugih ljudi tokom ceskaoja je preporueljivo, U poglavlju br. 15.pamja se pomera na 'ulogu kqju igra govor tela. pri uspostavljanju i odrt.avanju veza sa suprotnim polom. Razmatra se kako neverbalno pona§anje mote da se koristi da bi osoba delovala privlaenije, uz bolju licnu prezentaciju i kori~cenje utiska.

.2.
Pocecemo

KONTAKT oCIMA

U ZaKljuC!ku cemo preleteti preko svega sto smo naucili i raspravljacemo 0 granicama i prednostima govora tela kao sredstva komunikacije.

da unapredujemo baratanje govorom tela posmatranjem ociju i nacina na kojise one koriste u procesu svakodnevne komunikacije. Pocinjemo sa ocima, jer su one najmocnije sredstvo komunikacije koje posedujemo, paste reci (iako ponekad jedan pogJed moze danapise knjigu, kako kazemo), Ova moe ocijuje najveca, naravno, kada se dvoje Ijudi gledaju oCi u oti. Ovo se obicno zove uzajamni pogled iii kontakt ocima. Nije jasno zbog cega je kontakt ocima toliko mocan, Mnogi pisci iz oblasti neverbalne komunikacije (alternativni termin za govor tela) su spekulisali nad mogucim razlozima. Neki smatraju da mi, od kolevke, nalazimo da su oci drugih ljudi potpuno opcinjavajuce zanimljive i eak reagujemo na skupove krugova koji lite na oCi, jer kroz njih pravimo prvi kontakt sa drugima. Neki smatraju da je nasa reakcija na kontakt o~ima instinktivna i povezana sa osnovnim nagonom za odrzanjem, u smislu da su mladunci koji uspeju da postignu i zadrze kontakt ocima imali najvise sanse da budu nahranjeni i da im budu zadovoljeoe ostale potrebe. Drugi smatraju da je znacaj kontakta ocima naueen i da, dok odrastatno, brzo naueimo da se lepo ponasamo kada nas odrasli posmatrajuili naucimo da odredeni poglediznaee da se ljudima dopadamo (iii ne). Kakvi god bili razlozi za to, moe kontakta ocima u komunikaciji je nepobitna i ovde cemo obratiti svu nasu paznju na razmatranje njegovih formi, mogucih funkcija i nacina na koji.mozemo uspesnije da ga koristimo. Pocecemo nasu analizu kontakta ocima sa malom praktienom vezbom, Bice od pomoci ako dok citate ovu knjigu uspete da nadete malo vremena da izvedete ove jednostavne eksperimente i vezbe. Na taj naCin cete nauciti efektniji govor tela na isti nacin na koji bi nautili i unapredili bilo koji drugi jezik. Sledi vezba kontakta ocima koju

"GOVOR TEU\-

PRAKTICNI PRIRUCNIK

treba da pokusate cim yam se za to ukaze Prllika. Posle toga cemo tazmatrati rezultatekoje ste mogli cia ~kujete. Ovo cemo raditiu svakom poglavlju tako.da rete imati mnogo prilika da ova uputstva sprovedeteu delo, VEZBA: U STA ONI GLEDAJU? Sledeci .put kadabudete na javnommestu, npr, u bam iii u restoranu, posmatrajte druge prisutne jjude. najdiskretnije gto mozete.Obratitepazeju na to kako se gledeju dok razgovaraju. Obratite pdnju i. na dminu kontakta o~ima (nema potrebeda meritevreme, samo obratite patilju na to da.li su pogledi dugiili kratki), Da liprovode sve vreme gledajuci jedno u drugo iii gIedaju i u diugeprisutne Ijude? Da li provode dosta vremeria posmatrajuci obiekte u prostoriji? Kako reaguju kada neko ude -iii izade? Koja vrstaljudigleda jedne u drugo nf1jvi~e (i najmanje] dck.razgovara? Na koji nat\iri se-semekontakta ocima razlikuju medu Ij:ud.irnakojisedejedno poreddrugogod onih koji sede jedno preko puta drugog? Sta jo~ primecujete u vezi sa

ce se ipoverljivi razgovori nastaviti kada je uno u blizini (isla stvar se dogada i u taksiju). 4. Karla ljudi obracaju vi§eparnj.e na predmete u sobi, pa talc ina dekor •.to verovatno znaei dai~ je razgovor dosadan, da su prvi put na tom mestu III takodobro poznaju osobu sa kojom su, da neki opsiran razgovor nije neophodnan. 5. Uldenje i izlaunje uvek privlatep$ju; Mnogi ijudi kojima je' neprijatno dasami udu u bar iii ~u restoran zaboravIjaju da ce to poeemo mteresovame i§tiletitim neko drugi ude, 6. Oni koji vodeinnman, lidni razgovor gledacese vi~ i duze ad ostalili. . 7. Ljudi koji sedenasuprotjedno drugom uspostavice vise kontakata oeima nego oni koji sede jedno pored drugog. Ako ovi koji sede jedno pored drugog pozele vi~ekontakata ocima, okrenuce se jedno prerna
drugom,

semama kontakta ocirna?

Ako ostali primete da ih diskretno posmatrate, hila bi preporucljivc da na neko vreme napustitesvoju studiju. Razlog je to ste Ijudi mogu da reaguju na neoeekivane nacine, ako ih posmatrate, Nekima bude neprijatno, neki ce pomisliti da ste ekseentricni, a ostalibi mozda mogli da postanu netrpeljivi pa ~aki agresivni, . Vetovatno ce yam biti odpomoei ako budete zapisivali svoje reakcije] zakljueke u vezi saovim vezbama doktitateknjigu. Moute ih i snimati na kasetn, Na taj nacin cevase proucavanje govora tela biti olaksano .. Pa.~tastezakljui!.ili? Verovatno.neke.od sledeeih teza: .1.• Kada 'ljudi razgovaraju, ne gledaju se sve vreme, vee u serijiisprekidanih pogleda, . 2. Na mestima kao fu su barovi ili .restorani, neko vreme ce provesti pasmatrajuci prisume, posebno one privla:(fue iii onekoji se.ne<)bitnopondaju (pijance, iii one koji sesvadaju sa kelnerom), 3. Osim u ·slutaju kada suovi gnv. kriterijumi primenljivi, malo paznje ce obracati.na osoblje; 'pa tal<
10'

8. Verovatno cete uspeti da vodite ova} eksperiment nekoliko minuta prenego sto.neko primeti sta.radite ili bar- postane svestan da se ne ponasate nonnalno .. 'Neki od rnogucih razloga zbog kojih ljudi ne vole da budu
posmatrani su:

1. Posmatrac motdaima nameru da ih na neki nacin povredi. 2. To ih tera da sezapitaju zbog Cega su posmatrani, pa postaju napeti i zbunjeni, j na taj nacin im podrivate samouverenost, 3. Mogu da osete potrebu da .prepoznaj~ onogk()j~ posmatra, a ako ne uspeju, to moze da im poremen semu interakcije sa drugima, 4, Mogu da pornisle da je posmatr~c s.eksua~no zainteresovan za njih, a ne smatraju ga/je pflvlacm~, pa pozele da izbegnu ko~takt o.cima,. Bile bi im neprijatno ako biposrnatrac nastavio da ih gleda, 5. Mozda se ponasaju blesavo,kao ~to Ijudi testo cine u drustvu voljenih osoba iii prijatelja, pa mogu da
11

GOVORTELA

osete da ce stranackoji ih posmatra misliti da su uvek takvi, To mote daim narusi ideju da su inteligentni i sofisticirani Ijum. . 6. Mogu da posmatranje shvate kao posmatracevu !elju .«4 im se pridrufi (iIi njihovo] grupi) , a ljudi obicno ne zelenovopridoslicejer to mote da im narusi st;ru.kturu grope: Sto je manja grupa Ijudi, ovaj osecaj ce bitij~i. oCN!1 GRAMATIKA Sada kada smo zavrsill sa nasom prvom vezbom, hajdeda ' istrazimo kakve sve oblike kontakt ocima mote da poprimi 'j neka pravila u vezi sa njegovim koriscenjem; Kontakt ocima , mote biti dugotrajan (dvoje ljubavnika) iii kratkQtrajan (kada gledamou nekog zakoga znamoda ne voli daga gledaju).Mote biti direktan (smeo, frontalni pogled) iii indirektan, Moze biti isprekidan (kao kada.razgovaramo s nekim, pa s vremena na , vreme "bacimo pogled" samo ida bi proverili da li nas ' sagovomik razume) ilineprekidan (kada zurimo). Postoje pravila 0 tome u koja mesta mozemo da gledamo . jedno rdrugo i koliko dugo .. PoJcu~ajte da gledate u necije .genitalijeflf u devojCin 'de1colte i uskoro cete shvatiti da ste prekrsili pravilo. OVo pravilo je izuzetno kruto. Previse kontakta oeima ce zavecinu Ijudi biti uznemirujuce, '. Zurenje se obieno smatra nepristojnim, U najmanju .ruku, Sarno .' maladeca su u stanju da koristcotvoreno, iskreno zurenje, a-kod ojih se to ~ak" mote protumaeiti leao zdrava znatizelja i otvorenost prema svetu, Skoro uvek to se toleri§c kod dece,ali neke majke ce deci koja dodo 0 godine za Mcolll recida je to nepristojno. Kod ' adraslib se to smatra nq;ristojnim, 21- za one koji zure se obieno pretpostavlja da su opasni iii preteci, akone i mentalno uskraceni. Neprekidnozurenje jenaein na koji tete lako nekoga uznemiriti iIi 'isprovocirati. Vetina pravila o.fne gramatike zavise odkonteksta u kome se kontakt oeima dogodi, Nekasu, medutim, univerzalna. Imaju sliet1u primenu u bilo kom kontekstu, vremenu, svugde u svetu.

pRAkTICNI PRIRUCNIK

1. Previte kontakta Ofima se obiCno sma~a -komuniciranjem superiomosti, manjk:om po§tovru;tJ3, pretnjom ili preteeim stavom, i teliom da se uvredi. 2. Premalo kontakta otima· se interpr~tira kao nedostatak paznje, neprisroinost, neiskrenost, nepoStenje. iii stidljivost 3. Povlacenie kontakta oeimatako Ito se spusti pogled :obi~no se tumaci kao signal podredenosti. 4. Osobace cesto gledatiu onu drugu: kadaih.s~este daleko jedno od drugog; kada raspr~YIJaJu a \1opltenim Hi lakiQ1; t~mart1~; kada. je ... ~soba zainteresovana za drugu fnJenelnJegove reakcIJe,.karla se osobi,svida ili volidrugu osobu; kada po~lava da dominira _ili utire na. drugu osobu; kada je osoba ekstrovertna; kada zavisi od .druge osobe, a ana ne

reagnje,
5. Osoba ce·veomamalo gledati u onu drugu: kada~h postave blizu jednu drugoj; karla razm~traju licneili tesketemerkada osobu ne zanima reakcija druge; karla Sf; osobi; ne dopada ona druga; kada j e. osoba introvertna, kada pati od neke mentaJne bolesti, 6. Ljudiceeflkascije kom,:,oicira?jedan s.dmgim ~o
njihova

koliko oboje smatraju pnkladnim u situacm u kOJoJ se nalaze.

KONTAKT~

interakcija

sa~1

on.ohko. kon~a

~l~ma

UPOTREBA

OCIMA
kontakt ocima

Veliki broj funkcija kontakta oeima j~. vet~omemit. ali postoje 1 druge, Vecina funkcija more ~Itl grupisana .u ~est
kategorija, kada: Drugim recima, miuspostavliamo

1. Trazimo,in/ormaciju. 2~Pokazujemo pai,yu j interesovanje. 3. Trazimo i kontrOlilemo interakxiju. 4~Dominiramo, pretimo iuticemo na druge. 5. Pruiamo priliku za reakcifu onih koji ,s/usaju dok govorimo.
6; Otkrivamo stavove.

Glavna pravila su:

12

GOVORTELA

Hajde da poblize pogledamo svaku od ovih kategorija, Vrsta informacija koju dobijamo kroz kontakt ocima sastoji se od ' stvari kao Ate su naznake da li neko ili ne govori istinu (lazovi imaju tendenciju da izbegavaju kontakt ocima, ukoliko nisu veoma drski); da Ii se nekome svidamo ili ne; da li druga osoba obraca pamju na ono sto govorimo ili da li nag razume; u , kakvom je mentalnom stanju osoba (depresivni iii introvertni " ljudi, na primer. cesto izbegavaju kontakt ocima); i da li nas osoba prepoznaje Hi ne.

PRAKTICNI PRIRUCNIK

MIlogi ljudi ne vole osecaj da neko ~~nir~ nad njima, ili im preti, tako.dB, ako ~e ov~o P?na§anje IspolJ.ltokom pregovora ili intervjua, moze iman negativan efekat na ishod. povratna informacijalispoljena reakcija ~ kritika (~ daljem tekstu: fidbek) je vafna kada ljudi razgovaraju, Govomlk~ .treba ubediti da ostali slusaju, a slusaoci ~ba da osete ..da se njihova patnja ceni i da govornici govore nJ.lm~, a ne.u nJI~. Obe grupe zahteva se mogu ispuniti odgovaraJuclIll koriscenjem kontakta otima. Stavovi se cesto otkrivaju kroz voljno pruzanje prilike za kontakt ocima, Ljudi koji se dopadaju jedno drugom cesto se upu§tajuu kontakt ?ei~a, za ~li~od onih koj~ se n~ po~ose. Agresija, ekstremm oblik dominacue, moze .s~ sl~hzl~ati kr?Z produ1.eni kontakt oei~ (kada se. "streljaju o~l~a). Sh~ neprijatnost i tugu-obicno kar:~enAe n~em~ lz~e~v~Je kontakta ocima. I os tale emOCIJe, takod~, ls~o!JavaJu .t1plcno ponasanje ociju. Kada su .ljudi uzbudeni, oci .1m ~~gmJu ~a brzim, skeniraiucim pokretima. Kada su uplaseni, oCI,lm deluju TazrOgaceno i sledeno, kao da ne,tele ~a.p:opuste m najmanji pokret koji bi mogao jos vise ~ im priblizi opasnost. Kada su Ijuti, oei su im suzene, cesto he~ na. male proreze. Tuga se ispoljava gJedanjem na dole, smanJlvanJem kontakta ocirna, a to se desava skoro svuda u svetu. ISTRAZIVANJA U OBLASTI KONTAKTA OCIMA

tim pogledamo nekoga, jasno im je da su zadobili nasu ' paznju, Ako ih gledamo duze od dve sekunde, zakljucice takode i da su zadobili n~ interes. Kontakt oeima igra vitalnu ulogu u ' jednom ad aspekata pokazivanja paznje i interesa, seksualnoj privlaenosti,
Kada pogIedamo nekoga, mi ga pozivamo da komunicira sa ' nama. Aka dade do interakeije, kontakt ocima se tada koristi na razne nacine da bi se kontrolisala priroda i trajanje interakcije. Kontakt oeima igra presudnu ulogu u sinhronisanju onoga sto se desava izmedu -dvoje !judi. Mnogo vise gledamo u osobu dok je slusamo, a kontakt

ocima takode daje znak onome koji slusa da je govomik zavrsio i da mu predajeree, K.ada sepozdravljamo s ljudima, mi brzo podignemo i spustimo obrve, osim Ato ih pogledamo. Kada se naue] kontakt ocima, na videlo izlazi druga sema, Osobe imaju obieaj da prekinu pogled ulevo iii udesno, tj. kada odvrate pogled, pogledaju desno iii Ievo od govornika, Postoje dokazi u
korist teorije da su oni koji skla1'lj~ju pogled u levo, studirali umetnost iii drustvene nauke, a ne prirodne nauke, kao i da imaju jaku sposobnost vizualizacije i jaku mastu, Oni koji od~aju pogled u desno naginju ka prirodnim naukama i imaju slabiju vizuelnu mastu. Takode, ako se Ijudima postavi pitanje uz koje ide verbalni odgovor, oni ce pogledati udesno i nadole, a ako im se postave pitanja u vezi sa prostorom, onda ce gledati ulevo i nagore, iako ova tendeneija nije preterano siguma. Namigivanje se takode koristi za kontrolu interakeije da bi se ukazalo da nesto ne treba uzimati ozbiljno iii da se izrazi prijateljski stay prema drugome, Duge, neisprekidane poglede koriste oni koji zele da dominitaju, prete, zaplase iii na neki drugi nacin uticu na druge.
t4

Cilj ove knjige nije r~atranje ~h is~ivacki~ met~, ali je interesantno primetiti d~ su e).G~enmentI ~~aza11 da ljn~, posebno deea, reaguju l!ak J na naJJe@ostavm~e crte~e. oc~~u skoro na isti naein na koji reaguju ina same oci. P?kretl OCIJ~ dok gledaju staticne objekte, ili dok citaju, ~ra~ sht,ne seme I pri percepciji Ijudi. Postoje kulturol~§ke vanJacl~e"pn ~ontaktu ocirna, kao sto cemo videti u poglavlju br. 12. Veliki broj dok.aza prikupljen je u korist cinjenice da veci st~pen kontakta ocima vodi vecern dopadanju - dakle, dokazano Je da neko, .zapravo, moze vise da vam se dopadne ako ga vise gledate u oci. Postoje znatajne razlike u tipovima lieno~ti i o?licima kontakta ocima koji se koriste (kao na pnmer, .lzmed~ introvertnih i ekstrovertnih osoba, iIi muskaraca i zena) I postoji
15

GOVORTELA

posledicna potreba ~ se. dobro obratipaznja na kontekst pre nego .§~ose pokuaa lSUVlle slobodna interpretacija preciznog ~~Ja neke odredene seme kontalcta oeima, Seme kontakta ~lma ce se promeniti pri odredenim vrstama mentalnih bolesti 1 to m?u. postati efikasan dijagnosticki alat buducnosti. Cak i . ~ . IJudi razgovaraju. pre~o telefona, pa se stoga De mogu videti, seme pokreta ocima nnaju mnogo slicnosti sa onima iz komunikacije Iicem u lice. U ovoj. ~ drugim ~bla:stima, Jstrazivanja kontakta ocima i pokre~ ~IJU su o~la da .su komunikacijske upotrebe oeiju . razn?hke 1 J?D?gobro!ne. ~I supostale mnogo vise ad "prozora duse , pa bi bilo konsno da u ovom trenutku razmotrimo neke . od tajni nasih ofiju koje tekpocinjemo da spomajemo.

PRAKTICNI PRIRUCNIK

politii!kim kandidatima. Takode je moguce izvagati promene u staVU merenjem promena u reakciji zenica tokom vremena. poSto promene u zenicama nisu pod kontrolom nase svesti, one su veorna pouzdan pokazatelj interesa, privlaenosti i mnogobrojnih drugih stavova. KAKO BOLJE ISKORISTITI OCI

STA MOGU DA NAS NAUCE NASE ZENICE

. !o~om proteklih godina otkrivene su dye intrigantne ~tnJenlce 0 pood~ju nasih Ofiju. Jedna je da kada vidimo nesto mteres~n~o, :zenlce ~am se rasire. Druge je da narn se vise dopadaju IJudi sa prosirenim nego sa suznim zenicama, ' . Prva cinj~ca je re~tat .istrativanja koje je sproveo Ekard H~s .. U SVOJUll .e~penmentnna Ijudima je pokazivao po pet slika .. be~u. m8J~ 1 bebu, golog muskarca, golu zenu i pejw. Izmeno JC reakcije zemca na ave slike i otkrio da su se zenice muskaraca najvi~e rasirile pri pogledu na golu zenu (osim homoseksualaca, (Hje.su s~. ~enice najvi§e rdirile na golog mu§k~): Zenske ~l ~u se .~mle'~ gologmuskarca, ali najvge na ~aJku 1 d~. Istr~v~e je ustanovio da su ta ~irenja zenica '
Slika br. 1 Oba Iica su nasmejana, ali vecina ljudi misli da je ono sa leve strane

hladno inaiskreno.

...
. . •

Sta vimislite? Prvo, mozemo postati patljiviji posmatraci. Mozemo, tako da to ne bude previse ocigledno, obratiti malo vise paznje na to u sta drugi ljudi gledaju i koliko dugo. Mo~emo biti posebno
osetljivi na promene u velicini zenica. Jasno je da to mozemo ciniti sarno sa ljudima sa kojima smo fizicki bliski. Mozemo zapamtitikolicinu kontakta ocima koje odgovaraju razlicitim licnostima koje srecerno, I mozemo da se setimo da cesto mozemo da pro¢itamo necije prave misli i osecanja iz toga kako i gde gledaju, iako ih oni nikada ne bi izgovorili. Drugo, materno da se upustimo u vecu kolii!inukontakta ocima, da bi nas drugi vise voleli i da bi dobili pozitivne reakcije. Trece, treba se setiti da je, u vecini slucajeva, direktni otvoreni pogled, bolji i ad najmanje naznake izbegavanja kontakta ocirna ili tendencije da se brzo pomera pogled sa jedne na drugu stvar. 17

devo~ke. Slike su bile identicne, ali su na jednoj zenice bile . re~e ~o da. deluju vece. Skora svi ispitanici su izjavili da smatraju da je ..slika sa uvecanim zenicama privlacnija, ali je yeotrut mal? nJlh zn.alo da We zbog fega. Cini se, dakle, da I~ reagujemo napromene velieine zenica, nismo svesni ~~OVOg efekta na we svesne reakcije. (Vidi sliku br. 1 na str. Reakcije zenica .se takode koriste da se izvagaju stavovi prema raznun stvanma, na primer, reldamiranim artiklima Hi 16

ekvivalentna mteresu ispitanika za razlieite slike. H~s je ~odepoka;zad .ljudima dye slike lica privlacne

T'ikedt •.ntoZ'emo ,ki)tistiti s'Ve.'i:nfG_l'Ol:acij~gorenavedene Qa' pove6amo riJiI'suosetlj iVQ:stna vrstui looHtSA11l ~onl-akta tl.l:~jma koj~ qdgov,ata ratli~itim konte.kstimi;l ',j i~be.ga"Vati~ks~¢.-kAO stro $U ,z;u:E~nje' -pQtpullo QdpjJanj& tkt~se,$et11etf~iJj ':p~gJed. fiT Mciz:emo ~tt4]Jruti1.ivne ~tavove Jlreru_a Mudhpl) jew ee, QVQ) potpUllJ?nesvesao tbez il)lalp, !:ro$,l" pPfiP~mij,ef~1Jjjj:\:t:i1p:0.~lebu
~arit~,.oei~;kQd
'D_a:$..-

.Ondll J!a;il"tavUr41te
e-ksp·eriijll~i'i~'~.

~
jl!

tOITJ_·C' sta $lie: 0boj~ :ose¢fl.1i t~(n;n to_g ,'([o_pa(iofll.?

4.. j)'(J-li,joj/mu

plrrodno.;Iftit,6;1li,!. b_6lje'k6rl.~cejljs kon.takta :(!)~h:iTa, ~tl.iWM" :rop?_e$Q kntJstitf 'informadj:e' penudetre

i".",,<'IIma·,-(-\ko :volifD' 'IJ'u&:f tf'I.ldlte_ se_ hl}~l.u .__ . _~''''~", ,'. . .

M6teroo,

i2l ~istih .razipga

TiWitli

oJVotenij_i p_riStUp ,(i,fUg.im (itl se s :nii'in_a dtuZite; ~ to," ". . . ~. _

lzanerite p.rivlacrnt ne:li!'o~atu 6soblJ. ria ~uroi, 'iii mikl?m dtJ.IgQll;I mestu gde J~ ;uo:bjct91i¢~~ da strane-i-ptiJ~e-' jedno .drug(U;gj t~I'}'i(a~u~ Pok;ri~~jt¢ nit j)j5;n.~ 'Qji.ho;Vfu o~ij,Q, da dok neo.baVe:tild cas.k<t_ti!i"otktijellfda UrtrutjQi se dop<ld[{te iIi I;l'e;, .:&~i l'lJUw'V8 voUa .da se upuste:S8'Va:ttlili u koniilk-i QCirit:1 utiee aa V~$i:lproeenu u k0jOj metiim ~e 'd0padate in ne? Pm'lmatrajte ¢;ru_ge;paro_:ve .i poku~ajte da :utyrd:i!epmodu rlJiJ?:ave veZ¢ .iz

poglavjjJ;i:n:a ~oj-a, ,slede,.a: gClvO.1iIl tela, da 'se1]i emegucimo efeRtiv:ri:g.e J;!ovezW;imje 'korttMk'ta o~im,a· sa ostalim ne-l/;erbalottn, j :verb:ilttBnkontunikaCiJ.sk:ini vdt1nama. VEZBE I EKSPERIMENTI
...-;"

kcilitine i vrst.e kentik-t~ o~J'tlW'-n kqj:i se ,upu~j1J.

L G,18dDj me iok fi:gO)JoJ'iJrl' 'Kadasret]1ete.osobu kpjudobro p0~jet~. ti8p~:s~a.-vi~1:§tll vi§_emo;"!Iete'kQntak'ta o-Ci:m~. ada] ojoe~bQd~ntipJ'aln6. Oil. Ii'se 'iq;.n"'·¢i~t() 'Wim~'~i.:kao'isi'~fd ~lite da' nilstavite:s,razgoV'or'am da i pro:dutite: to.j :sustef? 2. Z'ifiifllje' Zniite '11;oekoga:QK qt\t;fd-vtati PQgleo~Iza:becl,hLnekGga lWg;\ ·,ul'la,pre'ttNemejte iza_l,1futf.s:t:f.mc:a" ~ato, 5W znretlJre:~estD:i:no~ biiti .prol1uno:~en0 kao . ag¢sjvoo' p.onmlanje I mo«e da 'izaz.ove -.agreruju (za.uz,vrf!:~,Obratlte,_g-aZIIjO Jll!l' ~p,kakQ re '.o-.sec~ tQK~m: 'e.k!ipemn~llta. :;Pltajtesvo~-!t~S:9\1tj'ritika-kairo ':se,@s6Ctio'-Wkobl ,va'sM '~lll.. KtilikP aU-go je- preSlo, 'ott)l'iIike. ,dok W5 ;$ag69:~mtk.nlje _ed:vrati0 pagIed'l Aka Sfe; !J .sta'ilju da prbhate: ov~ ekspeiimenlSa vOO1t:l;1 :bl'oJe-m ~udi. 'bite:te u ~.tanjulne s'a¢o d~ '~str'~te it detaLje vaia_ osedanja:; .ve-ccete bit] ,w s}'Emju lila _sakl,lpheJ]'"111Age~Qli:s1;l-ih irrtb$lue'ija. e prti1dj l'ef¢k<tiIj)~t 'sn:~S; ~enJ.Il'. 3. Pogtedaj m~-fl' ot..: rtabe~it~ nekag koga dob:t:,Q :pQ1J;1aje'te j; :ro;p_pgQ~I;)IH,te.tJ1:>~t\'ili ,cla~s~~ s_l! ama t da.V!$ glt'd~ju U 'Q~ij titian'rninnt., v

:do.b'tQ pOjl1_l}j~te za ~¥ltJ ek~erlment.;·aH Im ,nernoj;t-enista- ri~j'

:ut'

19-

PRAKTICNI PRIRUCNIK

.3.
Po~avanje.izraza

IZRAZI LICA

liea ima dugu istoriju. Carls Darvin, pisac P0re.~a vrst~ I Pu:o ovcara, objavio je prvu ozbiljnu naucnu S~ljU, I~raz~va1lje.e~o.cija .W coveka i iivotinja, l872. . godine, All fizionomijaje izrodila mnogepseodo-nauene umove I pre toga. Nekolicina je pokusala da dokaze da je izgled 1iea pouzdan pokazatelj raznih ljudskih osobina kao §to su intt;ligencija. kriininali!et, emocionalna stabilnost, pa eak i I~dilo. Naravno, propali SUo Jednostavno, nije moguce koristite hee kao pouzdanpokazatelj bilo cega. 000 sto mote da se utvt:<li, n;ed~tim, ka~ §to modema istrazivanja ukazuju, jeste koriscenje rzraza hea kao sredstva za postizanje boljeg ~evan!a onoga ~to drugi pokusavaju da prenesu. U govoru teI~, izrazajnost hea je druga na lestviei vaznosti, iza izrazajnosti oClJu. . M~ogo dobijamo iz informaeija koje sakupljamo 0 emocionalnom stanju Ijudi sa njibovih Iiea. Njihovi stavovi prema~ama .~ogu. biti jasni iz fuga da Ii im Iica prikazuju zadovoljstvo ili ne, mteresovanjeili dosadu, strah ili ljutnju,

PRAKTICNA VEZBA: SMESITE SE PO SVAKU CENU Vecinanas ce pre iiikasnije videti mali humoristicki natpis koji Ijudi koji rade u kancelarijama i na mestima gde se radi sa Ijudima sve cesce istieu, koji kate: "Budite naporni, ako morate, ali smesite se,makar vas to ubilo, n Taj natpis u sustini dokazuje veoma vaznu stvar, a to je da mozemo tolerisati mnogo neprijatnog ponasanja.ako osoba koja na taj nacin komunicira licem pokazuje da ne bi bila takva da nema dobar razlog. Drugacije receno, aka Ijudi licem ukazuju da se trude najvi§eSto mogu dabudu prijatni prema drugima, bice im dozvoljeno mnogo vise neprijatnog i teskog ponasanja, nego onima koji su neprijatni i delom i izgledom, Vetba za ovo poglavlje je stoga da pokusate da sledite poruku iz natpisa. Tokom sledece nedelje se bar javite svakorne koga sretnete dok radite prijatnim osmehorn, kao da yam je iskreno drago sto ih vidite. Ne treba da zadrzite kez ria lieu, Dovoljno je da bar pozdravite ljudeosmehom. Zapazite reakcije drugih na to. Da Ii uzvracaju osmeh? Da Ii se susret odvija prijatnije ili neprijatnije nego obicno? Da Ii neki od njih delujuiznenadeno? Da Ii je susret trajao duze il krace nego obicno? Obratite paznju na vase reakcije, Da Ii naIazite da jeova vezba teska iii laka? Da Ii se osecate blesavo dok to radite? Da li nalazite da se va§ stay prema ljudima menja? Da u provodite vise vermena sa ljudimakoji vamse ne dopadaju? Da li nalazite da se averzija umanjuje? Kako se osecate kada vam se drugi

. Cesto je lice prvi deo osobe koji gledamo.jakoda se izrazi lica mnogo konste u znak pozdrava. Jedan od univerzalnih fenomeaa k?ji cemo razmatrati u ovom poglavlju je podizanje obrva. Otkricemo da su izrazi liea veoma mocno sredstvo za kontrolu i kolieinu komunikacije koja se odvija medu Ijudima.
T~ode cemo uvideti da sudove 0 licnosti ljudi i sve ostale d~nos~o n~ ~SIl0VU onogasto .im vidimona licima. Ljudima sa pnvl~m Iicima se cesto pripisuju i drugi atributi koje mozda pos~duj~, a~ot~a i. ~e. U kombinaciji sa efektnijim koriscenjem oCljU, izrazr hca nas mogu odvesti joS mnogo daIje na nasem putu ka usavrsavanju govora tela. .

smese?

PREGLED VEZBE
Hajdeda pogledamo rezultate vezbe, Ako je sve proslo uobicajeno, verovatno ste primetili nekeod sledecih stvari: 1. Vecina Ijudi je uzvratila vas osmehu znak pozdrava. 2, Vecina susreta je protekla lakse nego obieno. 3. Neki ljudi, pogotovo oni sa kojima osecate uzajamnu averziju, bice iznenadeni - ali mozda ne neprijatno - vasim inovim pristupom. Neki ice, medutim, reagovati surnnjicavo i pomisliti "s'ta li je sad smislila/o?"
"1

20

GOVORTELA

PRAKTICNIPRrRUCNll[
RASPON IZRAZALICA Kada razmislite 0 broju facijalnih misica, ne iznenadUje §to je raspon izraza lica tako sirok, Postoje mnoge finese u promenama u izrazu koje se vide. Na primer, razmislite 0 raznolikosti mogucih osmeha izmedu Mona Lizinog polovienog osmeha pa do otvorenog smeha. Medutim, U komunikaciji se izrazi lica najC~Ce koriste da izraze stepen emocije i postoji ogranieen broj onih koje vecina nas u praksi moze pouzdano da prepozna. Dva americka istrazivaca, Pol Ekman i Volas Frajzen, otkrili su da postoji sest glavnih izraza liea koji se koriste da pokazu srecu, tugu, gadenje, ljutnju, strah i zainteresovanost (iako ova poslednje zapravo nije emocija). Otkrili su da se sarno oko ispoljavanja o_vihemocija svi slazemo, U tom slueeju, treba da pazljivije osmotrimo svald od ovih sest izraza lica. Osmesi, iako sirokog spektra, mogu biti podeljeni u: poluosmehe, nonnalne osmebe (kao one koje ste koristili u vezbi) i siroke osmehe. U osmehusu usta obieno zatvorena, ali kod otvorenih osmeba se pokazuju i zubi. Sirok osmeh sa pokazivanjem zuba se kolokvijalno zove "kez", a oni se dele na zatvoren (sa spojenimzubima) i otvoren (sa razdvojenim zubima) i bolan (bez zuba). Osmesi se obicno koriste kao pozdravni gest i uopsteno pokazuju razlicite stepene zadovoljstva, zabavljenosti iii srece, iako u odredenim kontekstima mogu da prikazu agresiju, sarkazam i druga negativna osecanja. Suprotna emocija, tuga, nema neki poseban izraz lica koji bi je karakterisao. Tuga, razocaranje i depresija se obieno otkrivaju kroz stvari kao sto su opustanje uglova usana, gledanje u pod i opste zgurivanje. Ekstremnu tugu ce karakterisati pojava suza, drhtanje usana i pokusaji da se lice sakrije. Gadenje i prezir se pokazuju kroz sufavanje 06ju i krivljenj e usta 11 grimasu, sto postaje izrazenije !itoje osecanje jace. Nos ce se verovatno namreskati, a glava okrenuti u stranu da hi se izbegao pogled na uzrok reakcije, Ljutnja senaicesce ogleda u neprekidnom zurenju u izvor uvrede, mreskanju cela imrgodenju iii skrgutanju zubima. Neki ljudi poblede kada se naljute, a neki pocrvene - pa cak i dobiju

4. Susreti ce verovatno trajati duze nego obieno. Ljudi dozvoljavaju sebi da produze prijatnu aktivnost i da skrate neprijatnu, iz prilicno otiglednih razloga.

5. Verovatno eete otkriti da ce se, ako ste neke od ljudi sreli vise puta tokom te nedelje, va! odnos popraviti na neki naein,
6. Zene ce imati tendenciju da reaguju brze i sa v:i~e naklonosti prema muskarcima, ako ste rnuskarac, Ako ste zena, verovatno ce i obmuto biti tacno, 7. Mladi Ijudi ce spremnije odgovoriti nego stariji, 8. Podredeni i kolege ce imati tendenciju da bolje reaguju ad nadredenib, iako ce i u tom slucaju promena na varna biti primecena, i verovatno ce se kasnije isplatiti.

su

9. Mu~terije i klijenti ce verovatno spremnije odreagovati nego kolege, U takvim javnim poslovima pozitivne aktivnosti, kao ~toje osmehivanje, izuzetno

vazne,

A Ata je sa vasim reakeijama? Verovatno ste primetili neke od sledecih teza: I. Posle pocetne neprijatnosti, otkrili ste da je vezba izuzetno laka.

2... Verovatno se niste osecali glupavo tokom ove vezbe, Ako jeste, mezda niste dobro pratili uputstva.
Mozda ste nastojali da se kezitei:zadrlite

lieu predugo,

osmeh na

3. Trebalo hi da se vd stay prema ostalima popravio i postao pozitivniji.

4. Verovatno ste uhvati1i sebe kako provodite vise vremena sa Ijudima koje ne volite, a mozda ste Cak otkrili da se vasa averzija smanjila, 5. Sigumo yam se dopada karla yam se ljudi smese? Pa, setite se ee~kako se i njima dopada kada im se vi smesite.

22

GOVORTELA

,PRAKTICNI PRIRUCNIK.

svesnoj kontroli, one mogu otkriti ville nego bilo koji drugi aspekt govoratela. Izrazi lica trebalo bi da budu zivahni iizrazajni, pre nego pazljivo kontrolisani i ogranieeni. Pokreti drugima pruzaju infonnacije 0 nama. informacije koje ice verovatno izvuci povoljne reakcije. Cak Lneprivlacni Ijudi mogu da deluju privlaczno ako imaju zivahna i izrazajna liea. Mnogi komicari su rutni' ili imaju C!udna liea, a ipak su tako izrazajna da ta ruznoea postane neka vrsta lepote.

Pokreti glavom, posebno klimanje, moze pomoci da se susret odvijaglatko, pa tako i njih treba ohrabrivati. Sto ville dozvolite Ijudima da govore, i ohrabrujete ih, ville cete im se dopadati, Ne treba se zadovoljiti ulogom stalnog slusaoca, jednostavno, treba traziti rec, ali ne drfati monolog.
Gestovi treba da buduotvoreni i izrazajni, -ali se treba paziti afektaciie.i preterivanja. Jednostavno ih pustite da teku u skladu sa vasim govorom tela ionim !Ito govorite. Izbegavajte odbrambene zatvorene gestove. Dian okrenut na gore iii na spolia posebno ohrabrujedruge. S druge strane, treba primetiti da osobe visokog statusa manje gestikuliraju i manje menjaju dd.anje. Jos jednom, u pitanju je prosutfivanje lita je adekvatno

odecom moze yam otkriti neke nove naeine ob'laC!enjakoji ce proizvesti povoljnije reakcije drugib. Po§to je mrsavostvisoko cenjena unasem drustvu, gojazni treba ozbiljno da razmisle 0 mrAavljenju iIi bar 0 odevanju na naein koji ce prikriti visak kilograma. Odmeravailje vremena i sinhronizacija su mozda zasnovani na tako suptilnim signalima da se njihovom popravljanju mora posvetitiizuzetno mnogo vremena. Ipak, vredi posvetiti im se. Mozda je najbolji nacin da posmatrate one Ijude za koje smatrate daimaiu odliean osecaj zaodmeravanje vremena i koji su u stanju da se sinhronizuju s drugima u interakciji potpuno

savrseno.

Neverbalni aspekti govora su domen u kome imatekontrolu. Izbegavajte da govorite preglasno grubim tonorn. Izbegavajte da govorite suvi!e brzo i izbegavajte postapalice 'hm-ove', 'a-ove' 'i sl. Iznad svega, treba imati na umuda je govor tela samo jedna od vestina komunikacije. Ima svoje granice u kolicini i rasponu informacija koje moze da prenese. Najvi!e odgovara opisivanju emocija i stavova. Ali posto takode ima vitalnu ulogu u poddavanju verba:1ne komunikacije mora da bude razvijen na isti naC!inkao i ostale vestine komunikaeije. Pazite na svoj i na govor tela drugih Ijudi, vezbajte uputstva iz ove kojige i otkricete da, dok se vasa vestina pobo ljsava, ufivanje i zadovoIjstvo koje osecate u interakciji s drugim ljudima raste, Na taj nacin cete napraviti vazne korake u razvoju svojih punih poteneijala i pomoci cete drugima dapostignu najvi§i cilj kome c!oveC!anstvo tezi, rastu razumevanja medu Ijudima i unapredivanju istinski efektivne meduljudske komunikacije.

situaciji.

'

Drt.atije,zapravo, treba dabude uspravno, pomalo nagnuto unapredkada felite da prenesete da ste zainteresovani i ukljueeni.: Ali, postoje sitnacije kada je 'asimetriC!no naginjanje unazad odgovarajuce da -bi atmosfera bila neformalna i opustena. Pogrbljenost i slegnuta ramena treba izbegavati jer ce uvek odavati nedostatak zainteresovanosti i druga negativna osecanja, Blizinu treba ohrabrivati. Telesni kontakt treba ohrabrivati tame gde nece voditi ka neprijatnosti. Rukovanje, taplcanje po ruci, ramenu, grljenje oko ramena i navodenjejednom rukomje dobra za poeetak, Ali, kao ~to smo rekli, treba paziti i koristiti telesni kontakt onako kako ga diktiraju drugi. U tom sluC!aju treba cekati na ioieijativu drugih i pratiti ih. Pojava i grada mogu da se menjaju tamo gde smatrate da ce te promene dovesti do poboljsanja, Eksperimentisanje sa
146

51115.n1i10TEK
rPAD.A 6EOrPA[l

147

GOVORTELA

PRAKTICNI PRIRUCNIK
Slika br. 2 Da li moure tacno identifikovati svaku od sledecih emocija nil slici? a) S,.eca d) Ljutnja b) Tuga

neld Ijubil!asti ton - u ekstremnim slueajevima. Drzanje je napeto, kao da je telo spremno da poleti u napad. Strah se ne izrazava nekim jedinstvenim izrazom liea. Mou se prikazati kroz siroko otvorene oei, otvorena usta i drhtanje, koje ima uticaj ina lice kao ina telo. Mozda cc eakdoei i do znojenja i bledila, Zainteresovanost se eesto izrazava nakrivljavanjem glave. GJava se drti pod uglom u odnosu na predmet interesovanja. Interes takode pokazuju i oei, mirenije nego obicno. Kada Ijudi sede, ponekadpodupru bradu prstima dok pazljivo slusaju,

e)Strah j) Zainteresovanost

c) Ga4enjelPredr

Ovo su sarno neki od izraza liea koje treba posmatrati da bi se usavrsio ova:j aspelct govora tela (vidi sliku br, 2 na str. 25). LICE I PRVI UTISAK

-r-G-'8:U.
1

\1

" °6
2

/'

Kazu da je najkritieniji period tokom susreta dvoje ljudi

prvih pet minuta. Utisci koji se fonniraju tokom tog vremena zadrzace se i Calc pojac!ati krozkasnije ponasanje, sto neee biti objektivno interpretirano, nego u svetlu tih prvih utisaka. U mnogim prilikama primetili smo da moramo da revidiramo prve utiske 0 Ijudima jer su bili pogresni, zato .§toih ima tako malo. Posto je lice prva stvar koju primetimo na Ijudima, jasno je da igra presndnu ulogu u uspostavljanju odnosa sa drugima. Gest koji se skoro univerzalno pojavljuje na pocetku faze pozdravljanja (posebno .kada srecemo ljude koje dobro poznajemo) jeste podizanje obrva. Ono se sastoji iz brzog podizanja i spustanja obrva, pracenog osmehom i cini se da pokazuje osobi sa kojom se spremamo da progovorimo da nam je drago ~tojevidimo. U sluCaju poznatih ljudi, to sluzikao gest prepomavanja. Koristi se i u civilizovanim i u primitivnim drustvima,

0
1\ '" O °G

Kada prvi put sretnemo nekoga i pogledamo ga u lice verovatno je prvi sud koji donesemo da li nam se dopada iii ne, da Ii nas privlaci iii ne. Sakupljeno je mnogo dokaza 0 tome kakva lica smatramo privlacnim, Ljudima su pokazivane forografije mnogih drugih Jjudi, zakoje bi se svi slozili da su zgodni muskarci i Iepe zene, Crte koje se obicno smatraju doprinosom privlaenosti su Iepo osisana i ol!esljana kosa, visoko Celo, jasne ocl, lep ten, jednaki zubi i simetricne erte liea.
24

5
.;] '9 !q

's fl'p!"

'f!tI '~!p

't :JitMopO

GOVORTELA

PRAKTICNI PRlRUCNIK prepoznate iz izraza lica, I pored toga, lice bez surnnje daje svoj doprinos u izrazavaniu svake emocije, a osim toga igra vaznu ulogu u izrazavanju stepenajaeine te emocije, bezobzira na to koliko je suptilna. Ovo je primenljivo i na stepen doprinosa ostalih delova tela, pa ne treba da se zavaravamo da seporuke mogu jednostavno preneti sarno jednim od njih. Vecina poruka zavise od konteksta, sto je vazno ako ulimo da ih potpuno

Ali u tih prvih nekoliko minuta mi radium vise od jednostavnog utvrdivanja da Ii nam se neko svida iii ne. Sudimo o karakteru, licnosti, inteligenciji, naravi, lienim navikama, radnim sposobnostima, prikladnosti za ulogu prijateIja ili ljubavnika i sl, Sve to radimo na osnovu veoma malo infonnacija 0 onom drugom, a opet smo ~ u pravu nego u krivu. Zapitajte se koliko eesto ste povukli svoj prvi utisak 0 Ijudima i uporedite taj broj sa ukupnim brojem Ijudi koje ste upozwUi. . GOVORITE LICEM Osirn ociju, lice je sledece po redu najmocnije sredstvo kojim neverbalno komuniciramo. Koristimo ga - a osta1i se oslanjaju na njega kada su im potrebni pokazatelji - da pokazemo koliko smo dobre lienosti, da izrazimo nase emocionalno stanje u tom trenutku, da pokazemo koliko smo pafljivi prerna drugima i slicno. Osmeh govori Ijudima da nam je drago ~to ih vidimo, rnrgodenje ih odbija. Pogled uperen u pod im daje do znanja da nismo bas najsrecniji, podignuta obrva i izvijene usne ukazuju da smo raspolozeni za salu. Glava nakrenuta u stranu pokazuje da slusamo. Zatvaramo oci i profesor u ~lu sobe zna da smose iskljucil], Mnogo toga mozemo reci 1icem. Mozemo da koristimo izraze lica onda kada su reei nepodesne. Kada neko kaze nesto Sto nije na mestu, licem mozemo da mu pokazemo da je ' napravio gresku, U bucno] fabrici, reci su potpuno beskorisne, ali ce prijateljski osmeh preneti pornku, Izrazi lica mogu, izmedu ostalog, da pojacaju verbalne peruke. Majka ce grditi dete a njeno lice ce mu reci da se ovog puta stvamo naljutila. Grupa prodavaca ce preneti upravi poruku o tome Sta misle 0 smanjenju plata tako Sto ce umiriti vilicu, i tako im reci da moraju da smisle nesto bolje. Na zvanicnom skupu, dve osobe koje imaju potpuno suprotne stavove vodice pristojan razgovor, ali ce njihova smrznuta lica odavati neprijateljstvo.

shvatimo.
Drugi aspekt koji je vredan zadrZavanja je koliko artefakti doprinose govoro tela. U njih spadaju brkovi, brade, naocare, minduse i upotreba sminke.Posto takve stvari menjaju nasu pojavu, treba cia uzmemo u obzir na koji nacin one uticu na to kako smo prihvaceni, Na primer, brkovi ce cesto ukazivati na vecu starost nego obrijana gomja usna, sto moze bitirazlog njihove popularnosti kod mladih !judi. Brade se mogu smatrati znakom nezavisnog uma koji se odupire pritiscima za pri lagodavanj em. Naocare C!esto doprinose da se osobama pripisuje veca inteligencija od one koju poseduju. Minduse, ako ih nose muskarci, mogu biti protumacene kao feminiziranost, mada ih mnogi decaci danas nose kao prkosni gest rnuskosti u razvoju. Devojka koja nosi tesku sminku rizikuje cesto neosnovane zakljucke po pitanju svojih moralnih standarda, Iz svega ovoga vidimo da ponekad ne Saljemo bas one neverbalne poruke koje smo nameravali da posaljemo, Sto smo svesniji ovakvih propusta u neverbalnom govoru tela, bolje cemo ga koristiti. SUoCITE SE SA CINJENICAMA Istrazivanje izraza lica nije sarno otkrilo njihovu ulogu u izrafavanju emocija, vee nam je pruzilo uvid i u njihovu ulogu U otkrivanju tipova licnosti, stavovima prema drugima, seksualnoj .privlacnosti, fetju za kornunikacijom iii izazivanju interakcije, i stepena izrazajnosti tokom komunikacije. Takode je proizvelo neke veoma interesantne zakljucke. Na izraze lica utice i zdravlje osobe. Otkriveno je da neposredno pre porodaja tenino lice pokazujevise brige i stresa, mada one koje su vee jednom radale pokazuju manje tih
27

lz ovoga je jasno da je glavna uloga lica u nasem korisceniu govora tela izraf.avanje emocija, Kao ~to smo ranije videli, postoji ogranieen broj emocija koje rnogu biti pouzdano
26

GOVORTELA

PRAKTICNI PRIRVCNIK

znakova. Ljudi kojiimaju gastritismrste se vise ad ostalih, Depresivni 'pacijenti se §ire osmehuju posle elektro terapije nego pre nje,

Posmatraci trafe razlicite emocijena razlicitim delovima Iica, Strah se obicno trafi u ocima, kao i tuga. Sreca se vidi na obrazima i u ocima, Iznenadenje se pokazuje na relu,_ U ocima i na pokretirna usana. Ljutnja se zakljueuje iz slike celog liea, a ne sarno iz obrva iboje tena, kao sto neki ljudi misle, Izraz lica se tokom komunik:acije neprekidno menja. Medu tim promenarna, istrazivaci su nam pomogli da prepoznarno mikrotretmtne izraze lica, Oni traju samo. delic sekunde, kao §to im samo ime, i cestc ukazuju na prava osecanja, Na primer, osoba mozda govori da joj je milo sto nekoga vidi i mozda se cak i smesi, ali svoj pravi stay mote otkriti mikrotrenutnim izrazorn gadenja. Takvi izrazi licasuisuvise kratki da bi ih vecina Ijudi mogla zapaziti, ali se hvataju kamerom. Ova istrazivanje nam daje mnogo mogucnosti za koriseenje govora tela u svrbu o~vanja pravog mi!Hjenja i osecania ljudi, '
Veliki broj studija je napravljeno na temu Ijudske sposobnostida kopira 'izraze lica drugih, Veeina ljudi je bolje kopirala uz pomoc ogledala, ali su nesigurnije osobe pokazivale bolje rezultate bez njega. Neke studije su ukazale na cinjenicu da suneki ljudi hili srecniji dok kopiraju osmehe, Sto pruza.neke interesantne mogucnosti 0 kojima ce se govoriti u sledecem odeljku ovog poglavlja. Primeeene su brojne razlike .u naeinima na koje zene i muskarci koriste izraze liea keda' komuniciraju. Zene imaju obi~aj da se smeju i smese ~e§{:enego muskarci, ali cesto i zbog toga jto nalaze da je simacija neprijatna, a ne iz vece ,drustvenosti, Ljudi imaju tendenciju da manje govore, prave vise gresaka u govotu i smese se visekada nameravaju da prevare druge, nego kada su potpuno _ otvoreni i iskreni, Sposobnost medieinskih sestara da varaiu izrazom lica je u korelaciji sa posledicnom efektivnoscu uposlu kojiobavIjaju, smatraju njihovi nadredeni. Posto medicinske sestre treba da sakriju od bolesnihpacijenata koliko su zapravo bolesni, ovo otkrice ne iznenadujetoliko, ali ukazuje na to da ljudikoji, kao medicinske 28

sestre, provo de svoj radni vek saradujuci sa ljudima treba da prodo kroz obuku u govoru tela. Jedan psiholog je otkrio da ljudi prosudnju stvari kao §to je kriminalitet iz izraza Iica, Brojne fotografije nevinih ljudi su pokazane ispitanicima i onda. je o~ ~jih ~o' da. P?pi.ru zIo~ine kao ~to su oruzana pljacka I silovanje odgovarajucim licima. Znacajan broj ljudi je, na primer, izabrao jednog nesrecnog nevinog coveka da bude silovatelj. Istrazivanja kao sto je ovocine nas nesigurnim ne sarno, naprimer, popitanju policijskog postrojavanja radi identiftkacije vee i po pitanju signala koje osoba ~alje drugima u vezisa njenirn stavovirna,

licnoscu i ponasanjem.
SMESITE SE, OSECACETE SE BOLJE Posta je osmeh verovatno najuniverzalnija kategorija govora tela, kao i najpozitivriiji izraz liea, bilo bi korisno obraditi ga detaljnije, Osmesi se koriste siromsveta da .bi prikazaliuzitak ili srecu, Cak i deca koja su slepa od rodenja se smese kada su srecna. Osmesi se takode koriste da prikazu razuveravanje, zabavu, pa cak iismevanje. Ovde cemo se pozabaviti pozitivnim funkcijama osmeha. Osmesise retko namerno ikoriste, ali je to rmoguce, Eksperimenti su prikazali da kada zamole osobu da se .smesi i onda joj pokafu slike raznih dogadaja, ona izjavi kako je slike vesele i cak cine da se ispuni zadovoljstvom. Ako osobu zamolite da se mrsti tokom istog eksperimenta, izjavice da je iskusila osecania iritacije i ljutnje. Ovakva istraZivanja daju naucnu podrsku popularnoj izreci: "Ako se smejes, ceo svet se smeje satobom." Osmesi se takode koriste da zamaskiraju ostale emocije. Sportista koji gubi od protivnika koji mu se posebno ne dopada pokusace da se Iirabro smesi da sakrije svoje razoearanje, Osmeh takode moze biti krotak nacin za odbijanje napada, Oni koji se bave profesijarna u kojima se stupa u dodirsa javnoscu, kao sto su recepcionari i stjuardese, poducavaju se da koriste osmeh kako bi razuverili k1ijente .i putnike. Osmehivanje se moze koristitida ueini napetu situaciju prijatnijom, Jedan osmeh ce terati na osmeh i drugoga, pa ce tako smanjiti napetost,

29

GOVORTELA

PRAKTICNI PRIRUCNIK

Najbolje vreme za testiranje mati osmeha jestekada yam je najmanje do smejanja, usled bolesti iIi depresije. Svaki put kada osmeh oestane, sacekajte oekoliko minuta pa probajte ponovo. Za kratko vreme cete primetiti pobolj~anje raspolozenja. Ova tehnika nece uvek uspevati, ali je vredna pokusaja, Od svih izraza liea koje koristimo, osmeh najvi~e treba ohrabrivati.

rezultata ove vezbe smanjenje glavobolje. 4 Poludite svoja oseeanja Vefbajte na smenu svako od navedenih osecanja po redu pred ogledalom: a) sreca b)tuga c) iznenadenje d) gadenje e) strah f)ljutnja Ako uspete da obezbedite pomagaca, zamolite ih da pokuSaju da identifikuju svaku od ovih emocija iz vaseg izraza lica. Izmenite redosled emoeija koje prikazujete da bi im malo otezali zadatak. Ova vezba ce yam pokazati koliko dobro ste u stanjuda izrazite svoja osecanja, Takode ce yam ukazati na to koliko je vaA partner dobar u prepoznavanju emocija, Mozete i obmuti uloge, (!im vas partner potpuno shvati sustinu vezbepa onda mozete ukljuciti i druge. 5 Da Ii je i vale lice vala sreca? Sakupite sest fotografija ljudskih liea, na jednoj ad njih treba da bude neka poznata, privlacna TV Hi filmska zvezda. Pokazite ih najvecem mogucem broju ljudi i zamolite ih da ocene privlacnost svakog liea na skali od I do 10. Da Ii se ocene drugih ljudi slazu sa vasim? Da li se svi slazu po pitanju najprivlacnije osobe ad svih? Ova vezba vam moze pruziti faseinantni uvid u to kako ostali dofivljavaju druge Ijude.

VEZBE J EKSPERIMENTI
1 Dobro jutro, svete! Postoje dye verzije ovog eksperimenta - jedan za stidljive i drugi za otvorene. Stidljivi treba da izaberu Ijudekoje poznaju, a otvoreni mogu da pokusaju sa bilo kime. Kada sutradan izadete iz kuce, nemojte se smesiti kada se pozdravljate s ljudima na u1iei. Prebrojte koliko njih yam se ipak: nasmesilo, Sledeceg jutra se toplo nasmesite svak:ome koga sretnete. Ponovo prebrojte one koji yam uzvrate osmeh. U ~emu je razlika. Otvor.eni ce naleteti na najdublje razlike, Iznenadujuce je koliko ce se stranaca nasmesiti aka im vi prvi ponudite osmeh. Kao da su sve vreme to zeleli, ali su se plasili da preuzmu inieijativu. -

2 Veibe ttl lice Da bi razvili misicni tonus (i oslobodili se mlitavog i opustenog Iica), pokusajte da radite ove vezbe jedan minut svakog dana: ,a) PorevAi ad mimog lica, razvucite usne u sirok osmeh, i po mogucstvu uzdignite obrve, b) Pocevsi od mirnog liea, podignite bradunajvise sto mozete, pa napueite usne kao da izgovarate slovo '0'. c) P~evAi od mimog Iica, podignite bradu najvi§e lito mozete, podignite obrve, pa na smenu razvlaeite usne u sirok osmeh i pueite Ih.
3 Prekinite till

6Koliko je Uea?
Proucavajte lica Ijudi kaje srecete? Mogu Ii se podeliti u tipove? Da Ii se stalno pojavljuju sliena Iica? Da li je svako jedinstveno?

se mritite

. Kada god treba da se koncentrisete, stavite dlanove preko eela. Ako otkrijete da se mrstite, prestanite. Ako bas morate da pomerate lice. pokusajte da uzdignete obrve, da bi yam se celo naboralo horizontaino, a ne vertikalno. Otkriceteda je jedan od

30

31

PRAKTICNI PRIRDCNIK

4.

POKRETI GLAVOM

glava obicno pomeri u jednu stranu kada namigujete, on je i pokret glavom. Sarno kada se namiguje krisom, pokret glavom bice izostavljen. U stvari, prisustvo iii odsustvo pokreta glavom mo~e biti presudan faktor pri tumacenju migova.

VEZBA: KJima~je
Posto je klimanje glavom tako uobicajen pokret, bice koristan da na njemu zasnujerno glavnu vezbu za avo poglavlje. Izaberite razgovor sa nekim koga dobra pomajete. Dok govori, klirnajte glavom ohrabrujuce, Da Ii govore vise iii manje? U drugoj prilici, sa istom osobom, dok govori nemojte uopste klimati glavom. Da Ii govore vise iii manje? Ponovite razgovor sa strancern. Sada, po mogucstvu sa istim osobama, klimajte tokom polovine razgovora, a onda prestanite. Sta se dogada? Da li nalazite da je ova vezba Iaka iii teska? Koji deo yam je najlaksi a koji najtezi? Posmatrajte naeine na koji Ijudi koriste klimanje dok razgovaraju sa vama. Posmatrajte novinare tokom intervjua na televiziji, po mogucstvu s iskljucenim tonom. Sta sve primecujete po pitanju klimanja? Da Ii Ijudi vise klimaju dok slusaju iIi dok govore? Zbog tega mislite da je tako? Da li postoji mnogo stvari koje prirnecujete 0 naeinima na koji ljudi koriste klimanje glavom u komunikaciji licem u lice?

Ako gledate dvoje ljudi koji razgovaraju, primeticete da, uz pokrete usana i promene u izrazima lica, oni pomeraju glave u n:wko sas~im nasumicnim pravcima. Nije tako. Ti pokreti nisu mA~ ~J~ nasumien; od ~kreta o~iju i izraza liea koje smo vee ispitali, U ovom poglavlju cemo razmatrati neke od naeina na koje mozemo da koristimo glavu da bi efektnije govorili govo:rom tela. ' -, . Naj~igledniji i naieesce korisceni pokret glavom je ' klimanje, U skoro celom svetu: taj pokret oznacava slaganje, potvrdu iii odobrenje i stoga more biti veoma koristan kada verbalne jezicke razlike otezaju komunikaciju. ' Pokreti glavom nisu vazni sarno dok govorimo, vee i dok l shisamo, jer, kao ~to cemo videti, ako se koriste na pravi nacin, mogu nam pomoei da lakk komuniciramo, a ako sepogresno i upotrebe, mogu nam brzo pokvariti odnos sa drugom osobom .. K1imanj~ ne treba koristiti onda kada je ruk.ovanje adekvatniji pokret, 1 obmuto. Postoje slui!ajevi karla glava treba da je pognuta, a i slucajevi kada je treba drfati uspravno. da ,.' ukazu na nal stav u yeti tog susreta, kao i kako dozivljavamo '. sebe u toj ulozi. Dakle, sposobni su za mnogo vecu raznovrsnost ' i suptilnost u izrazavanju nego ~to se da pretpostaviti i postoje mnogi individualni pokreti eiji cemo ~j i svrsisbodnost istrUiti. Otkricemo da postoji jog mnogo nacina na koje mofemo koristiti nase glave.

Pokfeti glavom se mogu koristiti kao oznake govora,i

PRRGLED VEZBE Da vidimo gta ste mogli da otkrijete.

U prvom delu vezbe, klimanje je moralo da ohrabri drugu osobu da govori duze i vise, Odbijanje klimanja bi rezultiralo brzim okoneanjem razgovora. Trebalo bi da ste dobili iste rezultate j tokom razgovora sa strancem, osim sto tete primetiti da stranci brze prestaju da govore kada primete odsustvo klimanja za razliku od osobe koju dobro poznajete. Dok ste klimali tokom polovine razgovora, a tokom druge niste, trebalo bi da ste naleteli na istu reakciju. Prva polovina tazgovora je verovatrto prosla mnogo bolje od druge, Osoba sa kojom razgovarate ce govoriti slobodnije i lakse kada klimate, nego kada ne klimate. 33

Moracemo stalno da imamo na umu da ne pokusavamo cia ,'. interpretiramo pokrete gJavom individualno. Fokus nase paznje ' u ovom poglavlju su pokreti glavom, ali to ne znati da treba da zaboravimo na efekte ostalih elemenata govoratela. Dobar primer predstavlja namigivanje. Ovo yam se mozda cini kao jednostavan pokret ocima, ali je takode ,1 izraza lica a, posto se
32

GOVORTELA

PRAKTICNI PRlRUCNIK kome:reli da se neko okrene iii pomeri. Takode, i!esto jekoriste predsedavajuci na sastancima da ukazu na sledecu osobu koja rreba da govori, Interesantno je posmatrati glave ljudi dok govore (televizija sa iskljucenim tonom je odlicno sredstvo za ovo), da bi se primetili mali ali ritmicni pokreti glave koji prate govor; Ako pokusate, pokusajte na primer, da prepoznate kraj recenice po pokretu glave. Obicno taj trenutak obelezava blag pokret na dole, kao i mala pauza pre nego s10 se glava ponovo pomeri. GLAVE KOJE SLUSAJU Vee smo se susreli sa koriscenjem klimanja pri slusanju (u vezbi na pocetku ovog poglavlja) i , zbog toga sto je to od kljucnog znaeaja za usavrsavanje govora tela, vraticemo mu se na kraju. Ali postoje i drugi pokreti koji su vazni za efikasno slusanje, Jedan ad njih je pravac u kome je uperena glava, Uvek je tesko prihvatiti da nas neko slusa ako ne gleda direktno u nas. Ako zaista slusaju, ocekujemo da nas bar gledaju. Zasto je to tako jos uvek nije razjasnjeno, jer je ocigledno sasvim moguce da se pazljivo slusa cak iako su yam oci sklopljene i ako gledate u suprotnom praveu. Ipak, slusanje, kao i rnnoge druge stvari,

Sto se ti~ vasih Iicnih osecanja, zasigurno ste se osecali mnogo udobnije i opustenije dok yam je bilo dozvoljeno da klimate. U stvari, rnozda ste ponekad nalazili da je sasvim nemoguce da ne klimate. Dok ste posmatrali kako drugi koriste klimanje glavom, verovatno ste primetili da ljudi mnogo vise klimaju kada slusaju nego kada govore. Televizijski novinari, na primer, klimaju dok slusaju odgovore onoga koga intervjuisu, zbog toga ~to ih to ohrabruje cia nastave i govore potpunije 0 toj temi. Klimanje, kao sto cemo videti kasnije, je izuzetno mocno sredstvo kojim pokazujemo da smo svesni onoga §ta druga osoba govori. GLAVE KOJE GOVORE K.ao i drugi aspekti govora tela, pokreti glavom mogu se koristiti U raznorazne svrhe. Mogu se koristiti za pokazivanje stavova, kao zamena govoru u znak podrske onome Sto je izreceno, Mogu cak i da protivrece onome sto je receno, a ako se to dogodi, .kao i u drugim formama govora tela, verovace se u ono sto klimanje porucuje, a De one Sto druga osoba pokusava da prenese recima, Na primer, hajde da razmotrimo pokrete glavom u izrazavanju, svesnog iii nesvesnog, stava neke osobe. Kada je glava visoko i mozda malo nagnuta unazad, to se tumaci kao preziran, gord i mozda cak i agresivan stay (ako ga prate ostar pogled, izvijene usne ineuobicajeno crveno - katkad bela -lice). Kada je glava pognuta, to ukazuje na pokomost, poniznost iIi cak depresiju (ako ovo prate faktori kao sto je spor, isprekidan i tih govor, opsta pognutost u ddanju i izbegavanje kontakta oeima). Pokreti glavom imaju interesantnu primenu u ulozi

obelezivaca pri govoru, Blago kIimanje, zanosenje glave u stranu i isturanje brade sluze kao akcenti pri govoru na odredene
reci fraze. Vrsta konteksta u kome se ovaj tip ponasanja najspremnije koristi je javno govorenje, pri kome je neophodno stavljati dramaticnije akcente nego u svakodnevnom razgovoru. Ovo se da primeniti i na gestove, Glava se moze koristiti da pokaze, u onim prilikama kada je nepristojno koristiti prst. Glava se pomera da ukaze na pravac u
34

Slika br. 3 Dve verzije nakretanja glave

35

GOVORTELA
~ini se, nije dovoljno samo po sebi, vet mora da ukljuei i gledanje, Sledeci pokret je nakretanje glave, Ono se sastoji iz drzanja glav~ pod uglom u odnosu na osobu koju slusamo (vidi sl. hr. 3). Ovaj pokret mnogo koriste tivotinje, posebno psi, deca, koji taj .• pokret l!ak koriste i sa osobama eiju paznju rete da obezbede. Skoro kao da pokazuju drugojosobi kako ona iii on treba da se ponasaju da bi ispoljili teljeni stepen pmye.

PRAKTICNI PRIRUCNIK u netijem stavu jeste, KrivIjenje glave u stranu (slicno pokretu na slici br. 3) moze da se koristi za ukazivanje na to da ono sto ta osoba govori ne treba uzeti ozbiljno. Taj pokret se takode mo~e koristiti kao gest privlacenja, posebno kada mlade privlal!ne devojke razgovaraju sa mladicima flertujuci i poigravajuci se. Mote se koristiti pri pozdravu, u kombinaciji sa uzdizanjem obrva kome smo govorili u poglavlju br. 3, da bi se postigao viAi stepen prijateljske atmosfere pri pozdravljanju. Glava se moze koristiti i agresivno, Isturanje glave unapred iz ramena ima preteei uticaj na protivnika i, u cesto uzasavajucoj taktici huligana tinejdzera, moze se korisiti kao opasno oruZje. manje agresivni ljudi, kao §to su politicari koji drze govore pune jakih osecanja i stavova, koriste glavu u kratkim ostrim pokretima na dole da bi podvukli odredene reci iii delove

Kada slusamo druge, tezimo nesvesno da irnitiramo njihove

istovetne interese slienim pokretima.
pokrete glavom. To je kaoda zelimo da demonstriramo Takode je prilieno uobicajeno, kada slusamo nekoga u relativno intimnom okrutenju, da se glava pribli:li osobi koja govori. Govor oi:!iu ooi postaje bukvalno to u slu~aju ljubavnika koji tiho ~apucu jedno drugom, Fizicka blizina se koristi kao . indikator intelektualne i emocionalne bliskosti.

recenica,

Kada slusamo u sedecem polozaju, glava se cesto podupre palcem i sa.prva dva prsta sake, Govomici ovo nasiroko tumace kao .zn~ razumevanja i zainteresovanosti. Trebase ipak pobrinuti da se glava koju ste poduprli celim dlanom, ne protumaci kao znak dosade (narocito ako pocnu da yam padaju kapci) koju uzrokuje govomik iii onosto govori.
Efikasno slusanje je tako potpuno pas ivan zadatak. Aktivno koriseenje pokreta 0 kojima se ovde govorilo mote da nam pomogne da slusaocu pokazemo kako ima nasu potpunu i nepodeljenu pafnju, iii dit je nema. SVE ZAVISI I OD GLEDANJA Orijentacija glave dok gledamo u Ijude moze imati primetan ef~~at na njihovo tumacenje naseg' ponasanja JOOm od razloga koji vam omogueava da gledate u nekoga 'krajickom oka', kao sto je navedeno, jeste da ljudi ocekuje da vasa paznja bude usmerena na ono §to gledate. Ovo nije pravilo, ipak, ako je pravac pogleda isuvise ocigledno neusaglasen sa pravcem glave iii ako su pogledi 'krajickom oka' suvise dugi iIi i!esti. osoba koju slusate ee ih primetiti. Dok je indirektno posmatranje testo socijalno neprihvaceno, kori~je pokreta glavom da se ukaze na nedostatak ozbiljnosti

U koriscenju pokreta glavom postoje mnoge poIne razIike, kao i u mnogim drugim aspektima govora tela. Zene koriste nakretanje glave vi~ nego muskarci i cesto ih prikazuju u reklamama i novinskim fotografijama u tom poloZaju. Muskarci naginju glavu unapred u obliku kJimanja glavompri pozdravu vi§e nego zene, iene su i:!e~ceprimecene kako spustaiu glavu u gestu podredivanja od muskaraca, Mozda su ovakve razlike u ponasanju neverbalni obelezivaci socijalne meduzavisnosti i razlike izmedu polova. Moze biti cia ce, §to se tene budu vise osiobadale, takve razlike izmedu polova postati manje izrazene. KAKO DA KORISTITE GLAVU Kao sto smo videli, glavu mozete koristiti za mnogo vise od razdvajanja u~iju. U ovom delu bi bilo korisno da pregledamo sta smo sve naucili '0 pokretima glavom i cia podvueemo one medu njima koji bi bili posebno korisni u buducnosti. Prvo, pokreti glavom su korisni kao druStveno priznanje. Muskarci koriste klimanje glavom cia oznaceda su nekoga videli i prepoznali. iene koriste nakretanje glave. Nema razloga da ovakvo ponasanie i u buduenosti bude nepromenjeno, ali bi mozda bilo efikasnije udrustvu da se povinujete obicajirna grupe u kojoj ste se nasli, Pokreti glavom mogu se koristiti cia prizovete nekoga u prilikama kada bi uzvik ili eak mahanje rukom bilineprikladni. 37

36

GOVORTELA

PRAKTICNI PRIRUCNIK neko govori, ohrabruje ga da govori duze i We vise, Veei broj istJ1div~kih studija su to izmerili i otkriIi da se na taj naein neijiji govor moze uveeati tri iii cetiri puta nego obicno, To je oOOiee koje je od velike prakticne vaznosti za procese intervjuisanja i rasprava, jer ani postaju produktivniji i efektivniji. Odbijanje slusaoca da klima moze da prouzrokuje potpunu blokadu kod govomika bezociglednog razloga, osim utiska da slusalac nije preterano prisutan iako sve vreme gleda u govornika. Klimanje glavom je tehnika koja ima zn~aj koji prevazilazi nasu predstavu 0 tome. Na taj nacin je slicna tehnikama koriscenja kontakta ocima 0 kojima smo raspravljali u poglavlju hr. 2 i cesto se sa njima kombinuje. Klimanje je takode vazno, kao sto smo vide li, U omogucavanju govornika, posebno javnog govornika, da podvuce odredene reci i fraze. U tom slueaju ih ne treba preterano koristiti, jer more, kao i bilo koja druga tehnika akcentovanja izjava, izgubiti dosta od svog efekta. Previse ponavljanja otklanja uticaj hila koje ad tehnika podvlacenja,

Ovaj pokret prizivanja ima oblik dijagonalnog zabacivanja· glave i moze biti ponovljen nekoliko puta, u zavisnosti od bitnosti 'dodi ovamo' zahteva. Da bi izrazili sumnju iii nevoljnost, glavu ponekad zamahujemo s jedne na drugu stranu, kao da ulimo da izvagamo zahtev iii predlog. Da bi izrazili prezir ili gordost,' glava se moze prodrmati, na slican nacin kao §to prkosan konj . drma gIavom i grivom. Ovaj gest verovatno c!e§eekoriste rene . nego muskarci, Gest koji cescc koriste muskarci.je odmahivanje glavom koje se zavrsava tako ~to se glava uperi u ptedmet iii osobu koju je tek tada primetio. Cesto se desava da karla covek tako odmabne glavom, njegovu pa1nju zaokupi neka privlaena :lena. Namigivanje, u kombinaciji sa ostrim, kratkim pokretom glave na dole i u stranu, koristan je gest. Pokazuje da izjavu ne treba uzimati ozbiljno. Mote biti duhovito zaverenicka, kao da hoce da poruei: "U ovome smo zajedno", iii: "Ovo je nab tajna". Moze se jednostavno koristiti i kao znakprijateljskog drustvenog priznavanja. Pokreti glavom mogu daizraze stavove, pa bi mozda stoga bilo bolje, osim ako ne zelite da vas smatraju beznacajnim ill poniznim, da glavu drzite relativno uspravno. Ovo ce takode uticati na dobro ddanje. KLIMNI AKO ZELIS DA NASTA VIM Klimanje glavom ' oznacava slaganje, odobravanje, prihvatanje, neprekidnu paznju i razumevanje u okviru konteksta u kome se koristi, Uopsteno govoreci, snaga klimanja .: (tj. stepen klimanja gore dole) smanjuje se redom ovih kategorija, . ,. , ,:

Posto muskarci vise koriste klimanje glavom od zena, mozda bi za zene bilo korisnije da u praksi eesce nego obieno upotrebljavaju klimanje glavom. Medutim, postoje dokazi koji ukazuju da su smatrane boljim slusaocima ad muskaraca sto moze da znai:!i da zene sarno tokom govora treba da koriste vise klirnanja glavom.
VEZBE I EKSPERIMENTI

1 Nakretanje gial'e
Potrazite prilike u kojima ljudi koriste nakretanje glave. Posrna:traj~e~alu decukojajos u~ek nisunaucila razgov~tno da govore. Cini se da om koriste vise govora tela, skoro sigurno zbog nedostataka u vestini verbalnog izra1.avanja. Pokusajte vise da koristite nakretanje glave pri susretima sa drugima da bi pokazaIi zainteresovanost. Pokusajte da ih ne ucinite suvise ociglednim iii preteranim jer ce rezultat izgledati glupavo. Otkricete da ljudi vise sa varna razgovaraju. 39

Naiveee klimanje obicno ukazuje na slaganje, dok i najblaze .. klimanje moze da da govorniku ideju da je dobra shvacen, Kao . i sa ostalim pokretima tela, medutim, sto je govomik dalje, klimanje mora biti veee da bi se shvatilo na pravi nacin,
Najrnanje oeigledno, a ipak na vise naeina najefektnije klimanje je u pokazivanju neprekidne paznje, Kao sto ste verovatno i sami otkrili ako ste uradili vezbu sa poeetka ... poglavlja, relativno eesto klimanje (ali ne neprekidno) karla

38

GOVORTELA

2 (Hi II ol;
Pronadite vise primera u kojima Ijudi razgovaraju sa priblizenim glavama. Da li same Ijubavnici razgovaraju na ovakav nacin? Otkricete da oni koji tele da sprece da ih neko drugi c!ujetakode priblizavaju glave - naprimer, biznismeni, ill grupa kojaprepricava neke opscene price,

5.

GESTOVI I POKRETI TELA

3 Pies ghlvom
ton. dok gledate neku TV emisiju u kojo] se i koncentrisite se na ojihove pokretc glavom, Primetieete ~emu u pokretima gore-dole, leva i desoo. Kraj reeenice je naji:!e~ce eznaeen pokretom glave na dole i Iskljueite

ueesnici raspravljaju

Pravu elokvenciju u govoru tela postizemo usavrsavanjem gestova. Kontakt ocima, izrazi lica i pokreti glavom, iako su od vitalnog znacaja, imaju odredena ogranicenja, Gestovi nam dozvoljavaju stepen izratajnosti i suptilnostikoja je nemoguCa sa ostalim aspektima neverbalne komunikacije. Veeina Ijudi smatra da su upravo gestovi ti koji drugima prenose znaCenja govora tela, pa cemo u ovom poglavlju razmatrati raznovrsne poruke koje mozemo poslati gestovima. Nekoliko pisaea je pokusalo da kategorise gestove, Majkl Argajl je predlozio petrazlicitih funkeija kojegestovi mogu cia obavljaju, i to su: ilustrovanje i ostali signali povezani sa govorom; obicajni znaci i znakovni jezici; pokreti koji mogu cia izraze emocije; pokreti koji izrazavaju Iienost; i pokreti koji se koriste pri raznim religijskim i drugim ritualima. Pol Ekman i Volas Frizen takode smatraju da postoji pet grupa, ali se kategorije razlikuju: amblemi (pokreti koji zamenjuju reei); ilustratori (pokreti koji prate govor); regulatori (pokreti koji zadrzavaju iii signalizuju promenu u ulozi govornika iii slusaoca); adapteri (pokreti kao sto su ce§kanje glaveili trljanje ruku iii igranje sa nekim predmetima koji mogu da ukazu na emoeionalno stanje te osobe); i pokazivaei afekta (pokreti koji direktnije izrazavaju emocije, kao izrazi lica).

kracom pauzom. 4 ~ta moi.e tlIlluI.i.e vafa glava? Koristeci informacije iz ovog poglavlja, napravite listu . poruka koje sarno pokreti glavom mogu cia prenesu drugima, Ali: serite se, sarno pokreti glavom.

Kako god da su kategorisani, gestovi mogu da se koriste da iskazu citav dijapazon stavova, emocija i arugib poruka. Majkl Argajl daje veliki broj konvencionalnih gestova koji imaju skoro univerzalna znacenja. Primeri mahanja pesnieom da se pokaze ljutnja, trljanje dlanova u znak anticipacije, tapsanje u znak odobravanja, podizanje Sake da se zadobije pamja,. zevanje ii dosade, tapsanje po ledima u znak ohrabrenja i trljanje stomaka da se ukaze na glad. Dzerard Nirenberg i Henri Kalero ukazuju da se gestovi koriste za izrazavanje otvorenosti, odbrane,
40
41

GOVORTELA

PRAKTICNI PRIRUCNIK

razuveravanja, frustracije, poverenja, nervoze, prihvatanja, • oeekivanja, sumnje ... Oni ukazuju cia se gestovi pojavljuju ~ak· i u situacijama karla druga osoba nije prisutna iii se ne vim. kao . kada telefoniramo iii koristimo kasetofon.

VEZBA: SVakodnevna mlmika Pronadite situaciju u kojoj mozete da posmatrate Ijude koji ne mogu cia komuniciraju reeima, zato stoje to preglasno iii je . ti§ina neophodna, iii su isuvise daleko da bi se euli, iii postoji
neka druga barijera govomoj komunikaciji. Primeri mogu da . ukljumtju i buenu fabriku, brodogradiliste, boinicu, TV studio, ' restoran, gradiliste, biblioteku ... Trazite gestove koji se koriste U kontekstu zadobijanja pafnje, upucivanja, porucivanju cia nekoga ceka telefonski poziv, prizivanja, pozdravljanja, . ukazivanje na prolaznost vremena, utisavanje, i bilo koje druge poruke koje gestovi rnogu cia prenesu. Kakve slienosti i razlike primecujete? Kakve primere posebnih kodova gestova ste primetili? Koliko varn se cini da su gestovi uspesni kao sredstva komunikacije? Kakve su prednosti toga? A ograniOOnja? Ako mozete cia obezbedite saradnju grupe ljudi mozete cia igrate pantomime, Ovo nece biti sarno odliena vezba koriscenja gestova, vee i dobra zabava. Kakve situacije ili naslovi su najlaUi za pogadanje iz samih gestova? K.akvi Ijudi naibolie komuniciraju gestovima? Zbog ¢ega neki Ijudi nisu sposobni daprenesu poruku gestovima? U temu je tajna uspesnog igranja ove igre?

PREGLED VEZBE

'

Tamo gde ste primetili da se slieni gestovi koriste u raznoraznim kontekstima, verovatno ste videli 'univerzalne' gestove iii konvenciona1ne gestove 0 kojima smo vee govorili. Trebalo bi cia ste primetili kako gestovi postaju preteraniji sa povecanom razdaljinom izmedu ucesnika. Verovatno ste primetili razliku izmedu gestova u kuci i napolju, oni u kuci su verovatno bili suptilniji i kontrolisaniji. Verovatno ste primetili razliku izmedu gestova koje prave :lene i muskarei; razliku izmedu gestova koje prave deca i odrasli; razlike izmedu gestova koje koriste razlieite drustvene klase; razlike izmedu 42

gestova koji se prave danju i nocu; razlike izmedu gestova koje koristimo na poslu i u slobodno vreme. Verovatno ste otkrili da ljudi na poslu imaju svoje kodove za znatenje gestova. To je posebno primetno na mestima kao sto su TV studiji, gde je tisina od strane Ijudi koji ne u~estvuju na sceni obavezna. Mozda ste zakljucili cia su gestovi korisni, ali i cia imaju odredena ogranicenja, Prednost gestova je ta da mogu da pomdu u komunikaciji onda kada ljudi ne mogu da razgovaraju, sluze kao neke konvencionalne precice i doclaju interesantan step en izrazajnosti svakodnevnoj drustvenoj meduzavisnosti. Njihova ogranicenja sastoje se u tome da je kolicina informacija koju mogu da prenesu ogranicena, odredene stvari se ne mogu preneti sarno gestom (pokusajte nekome da date ime i adresu gestovima), au nekim kontekstima su jednostavno neprikladni (na primer, da upozorite nekogana opasrtost koja se priblizava), Ako ste imali prilike da posmatrate ljude koji govore razlicite jezike kako pokusavaju vda razgovaraju, skoro je sigurno da tete primetiti da se veoma oslanjaju na gestove. Jednostavno, osnovne potrebe koje su svima potrebne (kao sto su glad i zed), je lako preneti nego neke kompleksne i prefinjene. Uopsteno gledano, imenice i glagoli se mogu lakse prevesti na gestove nego pridevi, prilozii ostale reci. Gestovi su verovatno najkorisniji u ispoljavanju stavova i emocija, §to je tacno i za ostale aspekte govora tela. Ako ste igrali pantomime, verovatno ste otkrili da su situacije koje imaju veze saakcijom iii pokretom lakse za prenos ad naslova koji govore 0 apstraktnim kvalitetima (kao sto su istina, pravda, demokratija i verovanje) iii nepokretnim objektima (kao sto je kuca, put, ograda i stolica), Vetovatno ste primetili daotvoreni i drustveni Ijudi bolje igraju ovu igru nego ani stidljivi i zatvoreni, ali ovidrugi cesto imaju skrivene talente koje treba izvuci na povrsinu, Neki Ijudi su toliko zbunieni da uopste ne mogu da komuniciraju na ovakav nacin. Ova knjiga bi tim ljudima mogla pomoci cia se opuste, cak iako ne urade ponudene vezbe, Tajna uspesnog igranja pantomime je koncentracija na pokrete i akciju, pa na oblike, onda na elemente slicne nekim aktivnostima koje bi se mogle lako preneti gestovima. 43

GOVORTELA DOZVOLITE TELU DA GOVORI Bilo koji deo tela moze da se koristi za pravljenje gestova, Vee smo razmatrali koriscenje glave. Ako bi obratili paznju na preostale delove tela, bili bismo u stanju da prepoznamo ostale gestove i pokrete tela koji imaju vred.nost u komunikaciji. ~a~ aspe~. govoratela se obicno naziva kinezikom, Ovaj , te~m Je smislio amerieki istrazivae, Rej Birdvistel, jedan od prvib istrazivaea koji se bavio proueavanjem knmunikacije pokretima tela karla se za tim kasnih cetrdesetih javila potreba , Najuobieajeniji pokret ramenima je sleganje, koje obieno ' prenosiporuke no §to su: "Ne znam", "Briga me", "Nisam . siguran", iii "Sta da radis" (kadaje situacija beznadezna), To je" ~~t ramenima gore-dole koji moze pratiti odgovarajuci izraz lica 1 pokret glave. Kada spustirno jedno rarne to obicno znaei: "Skidaj ruku s mene!" iii "Pusti mena miru!". . Grudise mogu naduvati kao znak:ponosa iii dostignuca ali se'

PRAKTICNI PRIRUCNIK bi bilo preterano primetitida kada zena prekrsti noge ili povuce suknju na dole da pokrije kolena ona zapravo odbija nekoga ko zeli da joj pride, alije interesantno da zene sede prekrstenih nogu cak i karla nose fannerke iii pantalone. Muskarci ce zadovoljna sedeti i rasirenih nogu, Stopala mogu biti interesantna. Kada tapkaju prstima iii gtte stopala to mote ukazivati naeurenje informacija, tj. da osoba pokusava da sakrije neki stay ili informaciju od drugih, pa joj to bas i ne polazi za rukom, Neko ko igra poker redovno mote da zna kada neko od igraca ima dobru ruku zato ~to mu se, uprkos tradieionalnom umrtvljenom izrazu liea, grci stopalo. Takvo odavanje informacija se obicno dogada u donjem delu tela, verovatno zato Sto se rnnogo vise trudimo dakontrolisemo stvari kao Sto su izrazi liea. Jos jedan interesantan fenomen je gestovni eho. Posmatrajte grupu ljudi koja razgovara i prirneticete kako,kadajedna osoba upotrebi neki gest, ostali to ucine malo kasnije. Kao Sto cemo videti kasnije, slicna stvar se dogada sa drZanjem. To se takode, slucajno, dogada i sa recima tokom razgovora, MORlSOVE MAPE GESTOVA Dezrnond Moris je veoma popuJaran pisac na temu neverbalne komunikacije. Godine 1979. on i tim njegovih istrazivaca sa Oksforda objavili su vodie kroz poreklo i sirenje dvadeset izabranih gestova, Od infonnacija sakupljenih iz cetrdeset mesta u Evropi, bili su u stanju da prepoznaju koliko cesto se svaki od gestova pojavljuje i kakva su mu znacenja pripisana. Njihova otkrica ukazuju na znacaj poznavanja konteksta u kome je gest koriscen pre nego §to pokusamo da tumacimo njegovo zna.:!enje. Takode pokazuju da gest ponekad mote da ima suprotno znacenje u jednom delu Evrope nego u
drugom,

obicno koristi na smesan, samoismevajuci naein, Neko ko tal :

pokret koristi ozbiljno mogao bi biti smatran uobrazenim, ' Stomak: moze da se uvuce kao da zelimo da porucimo: "Bal ' sam misicav/e" iii "Nisam bas tako debeo kao Sto izgledarn". Iako muskarei imaju obica] da nesvesno uvlace stomak u prisustvu privlacnih.zena, ovaj gest se koristi sarno polu- , ozbiljno. "' Pelvis i zadnjica se koristi za gestove, takode, ali je vecina njih tumaeena kao seksualni poziv i eesto se smatra opscenim, Mozda se mou reci da je vale poznavanje govora tela, ako irnatepotrebu da te pokrete na ovaj 'nacin koristite, u najrnanju , ruku neugladen. Ruke, Sake i prsti se koriste za sirok dijapazon gestova, neke od njih cemo poblize objasniti u sledecem odeljku. ' Moracemo da budemo selektivni jer ne bi bilo moguce razmotritisve mogucnosti, Jedan interesantan pokret sakom je' sklapanje vrhova prstiju kao za molitvu, sarno sto su dlanovi udaljeni jedan od drugog. Ovaj pokret oznaeava sigurnost u " sebe, iii bar telju da se slusalac ubedi da je govomik siguran u , sebe. Nogemogu biti prekrstene ili ne i mnogi istrazivaci su pokusali da piWitaju razlieite poruke u ovim gestovima. MO.Ma

a,

Prvi gest koji je Morisov tim studirao bio je slanje poljupca. Poljube se spojeni palae i dva prsta sake, a onda se ruka brzo udalji od usta a prsti se rasire, Ovo simbolizuje poljubac, i to je gest koji se sirorn sveta koristi da ukaze na dopadanje. Gest se najvise koristi kao pobvala u Spaniji, Francuskoj, Nemackoj i Grckoj, U Portugalu, Sardiniji i Siciliji koristi se u znak pozdrava. Retko se koristi u Britaniji i u Italiji.

44

45

GOVORTELA

PRAKTICNI PRIRUCNIK

Gest koji izgleda irna najuniverzalnije znacenje u Evropi je palae na nosu (slika br. 4). Palac se stavi na vrh nosa a prsti se mire i ponekad se njima mase, Obicno se koristi da uvredi iii ismeje. Prekrsteni prsti, s druge strane, imaju nekoliko znacenja, Kaziprst i srednji prst se prepletu jedan preko drugog a ostali prsti se saviju na dian. Obicno se koristi kao zastita, Kada neko slaze, obicno napravi ovaj.gest iz sujeverja, verujuci da ce tak.o otkloniti bes bogova koji hi ih zapao zbog prevare. To znacenje je najuobicajenije u Britaniji i Skandinaviji. Ovaj gest koristi se cia pre kine prijateljstvo u Turskoj. Na drugim mestima on ukazuje da je nesto dobro, ili u znak zaklinjanja iIi kao simbol kopulacije.

Povlaeenje ocnog kapkana dole prstom da bi se oko prosirilo znaei "Slusam i gledam pdljivo U Franeuskoj, Nemackoj, Jugoslaviji i Turskoj, U Austriji, ovaj gest oznaeava dosadu. U Spaniji i Italiji znaci "Slusaj i gledaj pazljivo",
l1

poljubac prstima

Prekriteni pnti

posla",

Tapkanje nosa kaziprstom znaci saucesnistvo, poverenje iii uputstvo da se nesto zadrzi u tajnosti u Britaniji ina Sardiniji. U ltaliji ovo znaci "Slusaj i gledaj pazljivo". Ako se tapka prednji deo nosa, to u Britaniji, Holandiji i Austriji znaci "Gledaj svoja

Mape gestova koje su konstruisali Dezmond Moris i njegovi tim za dvadeset izabranih gestova su, u najrnanju ruku, fascinantni, Osim toga; imaju i praktienu vrednost. Na primer, gest podignutog pales, koriste autostoperi sirom sveta, Ako se putuje kroz Belgiju, Siciliju, Sardiniju, Maltu iii Grcku, budite paZljivi - gest se moze protumaciti kao uvreda seksualnog tipa. POSMATRANJE LJUDI

Osim Dezmonda Morisa, mnogi drugi su vrsili istrafivanja gestova jo§ od 1600. godine, a istrazivanje gestova potiee jo§ od Starog Rima, od Ciceronovog Govornika, Ljudi posmatraju druge Ijude i beleze njihove gestove vet jako dugo. Nedavna istrazivanja su, ipak, naucnija j sistematicnija, vecina ihse zasniva na onomesto se dogada kada se govor tela ne koristi normalno, Psihijatrijski pacijenti, na primer, kao jedan od simptoma, pokazuju varijacije u neverbalnom ponasanju
46

Povlacenje donjeg ocnog kapka

Tapkanje Rosa

Stika br. 4: Neki od uobicajenih gestova

PRAKTICNI PRIRUCNIK

koje, samim tim §to su neobicne, rasvetljavaju ono uobicajeno u svakodnevnoj drustvenoj interakciji. Iz klinickih studija je pokojni Albert ~ef1en. istaknuti amcmClIQ psihijatar, identifikovao kategoriju pod imenom udvaracka pondanja. To su ponasanja koja su sasvim nnrTTlAJn. pri udvaranju jedne osobe drugoj, ali koja mentaino pacijenti koriste testo sasvim neprikladno na svom lekaru ostalimpacijentima, Ona se, medutim, takode mogu primetiti '. u svakodnevnom zivotu kada se jednoj osobi svidi druga,' Spremnost na udvaranje je obi(!no signalizirano zategnutim misicima, smanjenom naduvenoscu 06ju, opustenom donjom vilicom, smanjenom pogrbljenoscu, ispravljenijim ramenima uvueenim stomakom. Primecuje se lickanje, u to potpada zagladivanje kose, ispravljanje cvora na kravati ostale garderobe, i popravljanje ~minke. Takode postoji i ponasanja koji se naziva pozivanje, kao sto su flertujuci pogledi, prelaitanje nogu da hi se pokazala butina i s1. Ostali ist.raiiv~i su 'identifikovali 'fenornen poznat kao gestovna sinhronija, Karla. osoba govori, njeni telesni pokreti: plesu u ritmu govora. Slusaocevi pokreti takode 'plesu' uz Istu melodiju. Kod mentalno obolelih pacijenata takav ritam ne postoji i to je jos jedna ilustracija kako primecujemo stvari tek onda kada ih nema. '
UV\J'",U

Neke interesantne studije su napravljene na osnovu neregulamosti pri 6nu ostavljanja nekoga, U poslednjem rninutu susreta, osoba koja teli da ga prekine prekida kontakt oCima, naginje se unapred i ccsto klima glavom. Vrhunac takve aktivnosti dogada se u poslednjib petnaest sekundi pre ustajanja, Ako tu osobu tada ne puste da ode, ona ce iskusiti odredeni stepen frustraeije zato ~to to zna(!i da se kroz eelu proceduru mora proci jo~ jednom. Jasniji primer znacsja razumevanja tudih signala bi bilo jako tesko naci,

Ekman i Frizen su primetili da odredeni gestovi prate. odredene stavoye. Rotirajuci pokret rukama sa slegnutim ramenima obieno llustruje nesigumost i zbunjenost. Drmanje §ake obimo pratiIzrazavanje nesposobnosti da se kontrolise nocije ponabnje. Neprestano klacenje nogom je primetno kada se pacijenti primaju u psihijatrijske institucije, dok, pri otp~jJl iz istih, pomeranje .stopala postaje raznovrsnije i aktivnije.' Jedan tim istrafiva~a je otkrio da ljudi koji su aktivni i" koriste mnogo neverbalnih pokreta, hivaju ocenjeni kao topli, neobavezni, prijatni i energicni, Kada su isti ljudi mimi i prave ; sarno nekoliko pokreta, hire ocenjeni kao logicni, hladni i anaJiti~ni. Interesantno je primetiti izjednatavanje pokreta sa energijom. Jasno je da ako zellte da odajete utisak entuzijazma i snage, na primer. u razgovoru za novi posao, treba da povecate broj gestova koji koristite.
48

o vrstama gestova koje individue koriste mogu se povezati, a rnogu se i razlikovati, sa drugim psiholoskim faktorima. Na primer, licnost ima primetan efekat na kolicinu i raznovrsnost gestova koji se koriste. Takode, koristimo gestove da hi utvrdili kakvu vrstu Jitnosti osoba poseduje. Jedna studija je iznela da vecina zena koje sede skupljenih kolena i stopala ispruzenih nogu imaju lienost koja ima potrebu za urednoscu i redu, da vole da pJaniraju unapred, De vole promene i nesigurnost i vise vole da organizuju :livot po strogom rasporedu. Druga studija je pokazala da zapovednicki nastrojene osobe koriste manje teJesnih pokteta od antizapovednickih, Kceri bez oceva koriste mnogo vi~e samododirivanja od onih sa ocevima. Kceri razvedenihroditelja vise se naginju unapred, drzenoge i ruke otvorenije i koriste tri puta vise gestova, kao i devojcice koje su izgubile oceve pre pete godine, Jedan istrdiva~ je otkrio da kada osobe slu!aju fizicki hendikepiranog govornika, prave manje j sitnije gestove nego obicno. Ovo se verovatno pojavljuje zbog nesigumosti po pitanjunacina interakcije sa hendikepiranorn osobom. Sto se .ti~e polnih razlika u gestovrtom ponasanju otkriveno je da muskarei moo go vise menjaju polozs] dok sede od zena. Ako moraju da produ kroz dva razgovora za posao, muskarci ce u drugom praviti manje gestova i manje pomerati stopala. Kod fena je obrnuto, Mozda zbog toga ~to se muskarci opuste u drugom intervjuu, a zenama izgleda jos stresniji nego prethodni. Neki istrazivaei su otkrili da kada dvoje ljudi u razgovoru koriste iste gestove ipokrete telom, oni zakljuce da su slicni ijos
49

PSIHOLOGUA

GESTOVA

pozadinu za harmoniean odnos koji moze biti ¢ak i !lVf~n.~, neprimeeen, Otvoreni ipozitivni gestovi i telesni pokreti su utieajniji felite nekoga cia ubedite u svoje miiUjenje. Otvorenost samouverenost u pokretima je uvek ocenjivana kao aktivnija; pozitivnija i potentnija od zatvorenih iii kolebljivih gestova i"
telesnih pokreta.·

se vi§e dopadnu jedno drugom, Iz ovakvih studija zaIIdiu.t!uiemo: da kada Ijudi pokulavaju da komuniciraju, sIi~nosti u ",..."t,..","n....l stilovima mogu da pomognu. Takve slienosfi mogu da

KAKO DA KORISTITE GOVOR TELA Iz onoga ~toje do sada u ovom poglavlju reeeno 0 razlieitim nacinima na koje se gestovi koriste za samo-izrazavanje, bi6e, jasno da postoje nal!ini na kojise isti gestovi i pokreti kori~' radi boljeg efekta. Kad koristite bilo koji gest, treba dobro da procenite konteks,J: da hi hili sigurni da mu gest odgovara, lmajte u vidu da ljudi iz . razIifitih krajeva sveta moguda shvate znaeenje gesta sasvim drugal!ije od onoga sto ste vi imali u vidu. Izbegavajte gestove' koji se mogu Iako pogresno interpretirati. 2ene koje prekrntaj¥' noge i otkrivajubtitinu pri tom mogu cesto da prenesu odredenC?' maUnje koje nisu nameravale. Gestovi, posebno oni u donjem delu itela, mogu da znace posmatraeu odavanje istinskih ,,' osecanja koje hi uleH da sakrijete. Koristan gest kada pokusavate da prenesete osobi odredem. stepen poverljivosti iIi uveravanja je spajanje prstiju kao za molitvu, sa rasirenim.dlanovima, ali morate paziti dane izgleda ' ~igledno i izvd,tafeno. Gestovni eho more biti koristan naeif:':' ; za ukazivanje na op~ti osecaj identiteta ili saosecanja sa grupom.; Trebalo bi da pokusate da obraeate pamju na tude gestove: sto je viAe moguce, K.ao i ostali obliei govora tela, oni vam mogu pnditi veoma informativnu pratnju onome sto je zapravo reeeno. Mnogo toga 0 n~ijoj licnosti i stavovima moze se : zakljueiti iz stepena aktivnosti njihovih gestova. Kvazi-udvaraeki gestovi mogu yam ukazati na vrstu veze .: kojuimate sa pripadnikom suprotnog pola, Twite znake nedostatka sinhronije izmedu ritma govora i ritma tela jer ovo.
50

mote da yam ponudi brojne ideje 0 emocionalnoj stabilnosti i uop§tenom mentalnom zdravlju te osobe, Budite osetljivi na tude gestove kada yam se ueini da se priblizava kraj susreta, Nema mnogo svrhe u odbijanju da pustite nekoga da ode ako on to jasno feli. Otvoreni gestovi i pokreti telom mogu bid korisna sredstva za prenosenje toplote, poverenja iprijateljstva. Kao Atosmo vee rekli, pogotovo su korisni kada !elite da nekoga ubediteda promeni misljenje iii da uradi nesto Atoinace ne hi. ~i mogu biti primarni faktori ubedivanja, ako se navedu I!injenicei logicn! argumenti, ali ulogu govora tela u ovom procesu ne treba potcenjivati. Pregovaraei, trgovci i prodavci, na primer, to ignorisu na svoju stetu,
VEZBE 1 EKSPERlMENTl

1 Pokerd Posmatrajte grupu Ijudi koja igra poker ili neku drugu kartasku igru. Pokusajte da se postavite tako cia mozete da vidite karte bar jednog od igraca. Trazite gestove i telesne pokrete u trenutku kada Jgrac dobije stvarno dobru ruku iIi obmuto. To ce biti posebno ocigledno ako se igra u relativno visok iznos novea. 2 Jlife svakodnevne mimike Posmatrajte situacije u kojima su reef neadekvatna sredstva izrazavanja, Na primer, kada neko dozivi gubitak voljene osobe, kada je dvoje Ijudi veoma zaljubljeno, kada je neko posebno zahvalan za pomoc iii uslugu, neko ko je dobio veliku sumu novea, ilije pobedio u sportskom takmicenjuili trci, ili je osoba neverovatno srecna, Napravite listu gestova koji se koriste da prenesu osecanja koja su iskusili. Koliko efektno gestovi i telesni pokreti zamenjuju izgovorene reci? Zbog tega su rel!i same po sebi neadekvatne u mnogim situacijama? 3 Nikada se ne Zlll1Jaramo Vefbajte otvorene gestove, kao 8to su neprekrstene Doge, neprekrstene ruke,gestovi sa dlanovima na gore i sl. Kako drugi ljudi na to reaguju? K.ako se osecate dok koristite te gestove. Trebalo bi da mozete da komunicirate sa drugima bez potrebe da
S1

sedite evrsto isprekrstanih i zatvorenih udova, k:oji yam n...'~;". 'sigumost' . 4 Mldluuci ilene Posmatrajte ljude u razlicitim drustvenim situacijama, Pronadite najvise ~to mozete gestova koje koriste samo: muskarci i samo tene. Da li postoje neki gestovi koje ', mozemo povezati sa homoseksualcima? Takode, gestove koje uglavnom koriste ili tene iii muskarci, gestove koriste i zene j muskarei? 5 Omiljeni gestoJ.'i Posmatrajte gestove svojih bliznjih. Pronadite njihov., omiljeni gest, Da Ii znate koji je vas najkarakteristicniji gest? Trebalo bi da pitate svoje prijateije da yam kazu, '.,

6.
jezike. '

DRiANJE I STAV

Gestovi i dr1.anja su usko povezani i zaista je bar jedan pisac, Voren Lemb, zauzeo stay da su neodvojivi i istrazivao je domen koji zove drzanje-gest integracija. Mi eemo samo zbog preglednosti 0 njima govoriti odvojeno, kao §to smo vee uradili u prethodnim poglavljima, na isti nacin kao ~to delimo govome

Komunikativna vrednost drlanja se cesto ignorise. Obicno se povezuje sa kursevima iz pravilnog drzanja u skolama za mlade dame i sa nosenjem knjige na glavi dok se seta po sobi. Ali, uloga dt1.anja je mnogo znacajnija od toga, Pravilno i uspravno hodanje nije nevazno, ali to je sarno jedan od aspekta koriscenja drZanja. Svako od nas ima repertoar poza koje sukarateristiene za nas, iako je taj repertoar prilieno ogranicen. Sasvim je moguce prepoznati ljude koje poznajemo na velikoj udaljenosti po pOD kojaje za njih tipicna. Drzanje mote umnogome ukazivati na licnost i karakter. Osoba koja se obicno dni pravo ima prilicno razlieit temperament od 080be koja je pogrbljena i ramena drzi
slegnuto. Postoji tri glavne vrste dnanja: stajanje, sedenje (tu se uhrajaju i cu~anje i klecanje) i lezanje. Ovi imaju mnogo varijacija, u zavisnosti od razlicitih polozaja roku i nogui razlicitih uglova pod kojima se telo drzi, Jedan americki istrazivae, Rej Birdvistel, proizveo je veoma komplikovanu

klasifikaciju mogucih polozaja, ali se neki od njih koriste sarno

u odredenim kulturama (kao ~to se Japanci pomalo naIdone u znak pozdrava) a i svaka individua ima uzak izbor omiljenih polozaja.

Omiljeni polozaji poticu iz proslosti osobe. Ljudi koji SUi u odredenom trenutku u zivotu, prosli kroz produzene periode depresije, na primer, i dalje stoje povijeno i opusteno godinarna
52 53

PRAKTICNI PRIRUCNIK

posto su se povratili i nastavili da :&vesvoj tivot. Verovatno su promene. u ~~am~ drt.anja vazan dec u procesu promene stavov~ 1 ~h?ljAanja sposobnosti za uspostavljanje pozitivnih, komunikatlvnih odnosa sa drugima.
VEZBA: Uspravno hodanje

ste ~ vee osoba koja redovno odrzava uspravno pa ako jeste, mofete odlueiti da propustite ovu vdbu.' All. v~lika veeina Citalaca koji to ne rade, shvatice da je ova" vezba mteresantna i blagotvorna. .' Sustina vezbe je da tokom sledece nedelje hodate ,,<>~ ,tela, p~~h ~~ i visoko podignute glave. Nemojte se IspravJjatl na silu, ali ne dozvolite da yam se tela opusti na dole,'! davam se zaoble ramen a i da yam glava visi. Najlakse je gledati u napred, a ne na dole, da zabacite ramena ' u nazad i da uvneete stomak. Ne bi trebalo da u ovo ulazete previse truda, sarno onoliko koliko je neophodno. . .Posto ste ve~bali da se ovako krecete par dana, razmotrite kako se osecate, Da li se osecate drugacije? Da Ii se oseeate pozitivnije i sigumije u sebe? Da li se osecate opustenije? Da Ii Yam se poboljsala kondicija? Da li osecate da se krecete malo bn~? Da ,Ii primecujete viAe od onoga ~to se dogada oko vas? . 8ta )oA primecujete na sebi? . Razmislite kako ljudi sada reaguju na vas. Da Ii yam se ~ini ,; da so topliji i voljniji da ko'tnun.ciraju sa varna? Da Ii osecate kako vise isterujete svoju volju? Da li je Iko prokomentarisao ' va§e ddanje i figuru? Da Ii ima nekih negativnih reakcija na ~~ uspravniju figuru? Da Ii primecuiete promene u ponasanju •. ljudi prema varna? , ~)e,.
M?fda

novo ddanje udobnije i opU§tenije. Verovatno Cere se osecati bolje fizieki i poceti da hodate brfe, bez osecaja da ste u turbi. Sigumo cete primetiti viAe onoga Ato se dogada oko vas i verovatno cere brfe reagovati. Yak razmi!ljanje ee biti jasnije i preciznije, a i brze, Sve druge promene koje primetite na sebi ce verovatno biti dobrodoAle i pozitivne. Sto se tiee reakcija ostalih, trebalo bi da primetiteda oni reaguju na vas sa viSe topline i prijateljstva i cia su voljniji da Be sa vama drufe. Verovatno cere primetiti i da se vasa taeka gledista spremnije prihvata, a i C~e (to se verovatno dogada zato Ata uspravnu figuru oddavaju osobe sklone dominiranju). Komentari koji budu zasnovani na vasem novom drf.anju ce biti pozitivni. Ako bude nekih negativnih komentara, to je verovatno zatosto ste malo preterali u uspravnom polozaju, Toga se treba paziti kada mite ovakve eksperimente,
eITANJE MISLI KROZ DRZANJE

PREGLEn VEZBE
. Ak~ .niste~vikli da .hodate okolo uspravno, verovatno tete, pnmeuti n~koliko stvan kroz .oVO vezbu Najverovatnije je da',' cete poeeti da se osecate pozitivnije i samouverenije tokom ,.. va!ih dnevnih aktivnosti. Moguce je da ste, paradoksalno, iako ste na silu pokWavaii da zadrzire uspravni polofaj (~to je . verovatno zahtevalo nemalo truda u pocetku), otkrili da jeovo
54

Niko ne ~eli da kaze da mozete pogoditi detalje neeijih misIi sarno iz posmatranja njihovog dttanja. Medutim, moguee je otkriti mnogo toga 0 njihovom stanju svesti, da Ii su puni nade iii depresivni, samouvereni iii stidljivi, dorninantni iIi pokorni, i s1.Na primer, oni koji su puni nade, samouvereni iii dominantni ce uglavnom imati uspravnije drt.anje od onih depresivnih, stidljivih iii' pokomih. Posmatranje dt1.anja je stoga veorna korisna aktivnost, posebno pre samog susreta, jer nam more posluziti kao vodic pri odlucivanju za najproduktivniji pristup toj osobi. Ddanje ima til prednost da moze biti precizno sagledano iz daljeni, za razliku od, na primer, izraza lica, gde je veta blizina neophodna. Pozitivni stavovi prema drugima su naj¢e§ce praceni naginjanjem unapred, posebno kada sedimo.· Negativni iii neprijateljski stavovi su signalizirani naginjanjem unazad . Negativan stay prema drugoj osobi takode se moze iskazati rukama prekrstenim na grudima. Ako se ruke drte labavo pored tela, to- se obieno interpretira kao otvorenost i pristupaenost i generalna voljnost za interakcijom. Kao i ostali aspekti govora tela, ddanje ima svoje Aeme i stoga sadrzi elemenat predvidljivosti. Jedanpsihijatar otkrio je 55

da pacijent moze da poprimi odredeno drzanje svaki put

govori 0 svojoj majci, a sasvim drugacije kada govori 0 ocu. Otkriveno je da, kada Ijudi sede i razgovaraju u grupi, koji su zaista u toj grupi imaju sasvim drugacije seme drfanja onih koji .nisupreterano omiljeni, Autsajderi obicno stoje tezinom na jednoj nozi, dok se upucena osoba naginje unapred, .. a glava mu je malo isturena, Albert Mehrabian,
0

PRAJ{TI¢NI PRlRUCNIK

jati odbrambeni stay od brace i sestara viseg statusa, Tamo gde se visi status pokazuje kroz uspravno drzanje sa visoko podignutom glavom, moze da se dogodi da so ruke sklopljene na ledima, kao da zele da kazu da visi status ne mora obavezno da bude pretnja. Ali pretnja_ ne moze da nestane sasyim, jer glava more da se drzi sa isturenim ~elom unapred (kao da je osoba spremna da udari ikoga ko ga ozbiljnije ugrozi). Agresija i pretece ponaSanje obicno sesastoje iz progresivno preteranog ispoljavanja visokog status a Hi dominantnog ponasanja, Sake nece biti sklopljene pozadi, vet ce stajati sa strane sa stisnutim pesnicama, A celo ce strcati unapred ociglednije. Ponekad, medutim, opusten polozaj moze sluziti u agresivne svrhe, posebno u kontekstu kada Se oceknje uspravno drzanje, Ekstremno opustan]e u drzanju moze se koristiti da ukaze na odbijanje i potpuni nedostatak postovan]a autoriteta. Ipak, najuobicajenije drzanje kada nekom pretimo iii smo agresivni je napeto, kao i kada primamo pretnje ili trpimo agresiju. Svakako, obicno se dogada daje napeta osoba opasnija ad opustene. Neko ko je napet je ocigledno blifi pribegavanju agresiji nego neko ko

cijem cemo radu uskoro igovoriti;i

napravio je neka interesantna otkrica 0 dd:anju. Opusten stav . susretu, na primer, signaiiziran je u asimetricnom stavu nogu, naginjanjern na stranu, labavim sakama i Ila~UU1(UnCID celog tela unazad. Ovaj polotaj se cesto koristi kada smatra drugu prisutnuosobu sebijednakom iii ispod svog Koriste ga uglavnommuskarci u prisustvu fena. Manje opusteni polozaji koriste se kada se osobi ne dopadaju ostali prisutni. Verovatno najinteresantnije Mehrabijanovo otkrice (bar ZIl.: muskarcejje da zene, karla sede, zauzmu stay otvorenih ruku u prisustvu nekoga ko im se dopada, Ako su ruke prekrstene na:
grudirna, to ukazuje na nedostatak opustenosti i obieno prati ravnodusnost Hi nedopadanje.

je opusten . . JASAMCAR
Pri signaliziranju statusa, pretnje iii agresije - u sustinisu to sve samo verzije istog ponasanja - drtanje igra vaznu ulogu, Najjednostavnije gledano, visoki status moze biti signaliziran __ . uspravnim drt.anj em , a nizak status, poniznost i pokornostv' pogurivanjem i sIeganjem ramena. _

DALI SE NAGINJETE? Albert Mehrabian je dosao do interesantnih

otikrica

Jednak status se obicno signalizira istim dr1.anjem, to jest, ": : ueesnici u susretu pokazuju neverovatnu slicnost u drzanju koje poprimaju. Ako jedna osoba stoji sa rukarna u dzepovima, i. druga ee.Ako jedna osoba sedi naslonjena u stolici sa jednom ". nogom prekrstenom preko druge, druga osoba ce izgledari kao eho prve. . ,
N~i status se obicno iskazuje kroz pognutu glavu, zatvorene , telesne pokrete i polozaje (kao da ulima da se zastitimo ad: . napada) i takvog dd:anja da telo deluje manje (i samim tim, manje pretece) nego sto u stvarijeste. Kao da Ijudi nizeg statusa . fele da pokatu svetu da sumanji, slabiji, i da momju da zauzmu .,. 56

vezama izmedu ddanja i dopadanja. Na primer, otkrio je da kada se ljudi dopadaju jedno drugom, imaju tendenciju da se naginju jedno ka drugom. Cini se da je avo slucaj bez obzira na stepen dopadanja, od blagog prihvatanja necijeg prisustva, do najblize intimnosti. Naginjanje u stranu kada sedimo je pokazatelj opustenosti i skromnog stepena prijateljskih osecanja, Muskarci se najmanje naginju 0. stranu i najmanje opustaju dok sede sa drugim muskarcima koje ne podnose. Zene, medutim, pokazuju najvise naginjanja U stranu kada sede sa unama i muskarcima koje ne podnose. Postavljanje ruku i nogu u otvoreni polozaj, u slucaju zena koje sede, prenosi dopadanje za starije i mlade osobe, ali ne i za -one istog uzrasta. Polozaj kada je ruka postavljena na kuk, a Iakat savijen koristi se u prisustvu osoba nizeg statusa. To

57

PRAKTICNI PRlRUCNIK

je takode taeno i za uzdignutu glavu, opustene sake i telo, kao i naginjanje u stranu u sedecem polot.aju. Seksualni poziv se more pokazati kroz drzanje, Zene mogu da se nagoo, unapred i da pribiju ruke blize uz telo, jer to pribija grudii produbljuje dekolte. Muskarci, narocito mladi, obicno stoje sa paleevima zakaeenim za pojas pantalona iii za dzepove, sa labavo stegnutim pesnicama, ' Ekman i Frizen su otkrili da, dok Jzrazi liea odaju vise infonnaciJa 0 emoeijama,drt.anje pokazuje stepen napetosti. Drugi istrazivaci su otkrili da drzanje kal:ernnogo 0 emocionalnom stanju. Ekstremi se mogu posmatrati u drzanju nekih mentalnih pacijenata, Depresivci su mlitavi, sede gledajuci na dole, odsutni. Manicni pacijenti su pripravni, uspravni, a njihovo tela i drzanje su napeti. Neke od ovih otkrita je tesko tumaciti, Za!ito, ita primer, otvoreni polotaji, kada ih koriste zene, ukazuju na dopadanje u prisustvu mladih i starijib ljudi, ali ne i sa osobama istog uzrasta? To nije jasno. Mote biti da postoji neka neotkrivena greska u proeeduri eksperimenta. Sigumo je kod drzanja, kao i kod drugih aspekata govora tela, neophodna neprekidna istrazivaeka delatnost da bi se objasnila i ustanovila neocekivana otkrica i da se razjasne ana kojima trenutno nedostaju odgovarajuca objasnjenja, ' Ipak, cini' se da je veoma dobra ustanovljeno da je naginjanje unapred, opustenog drzanja znak dopadanja. Nema pctrebe da se pre lomite u struku, naravno, I ovde, kao iu drugim instaneama, ravnoteza je neophodna. ISTRAZIVANJE DRZANJA

"

6
0

Osirn otkrica koja su vee navedena, istraZivanje di2anja je iznelo na povrsinu i neke malo manjeocigledne (!injeniee. Jedna ad njihje stepen u komeucesnici susretakopiraju svojadrfanja. Dakle, kadajedna osoba prekrsti noge, iliruke, to ce uraditi i sve druge, pa se to naziva eho drzanja, Ova tendencijaje posebno primetna aka su harmonicni odnosi na visokom nivou udatoj

grupi,

SUka br. 5: ~ta vam ovl pololajl govore

ljudlma na crteZlma?

Isto tako mote da postoji i konflikt drzanja, u kome ljudi namemo izaberu drzanje razlieito od onog koje su izabrali drugi.
$.9

PRAKTICNI PRIRUCNIK

!o se o~i~oo .radi da naglasi razlike i da se postavi distanca: J druge osobe. Dr1.anje takode moze da se korisat" da ozn~i. granice u. ioterakciji. Ruke mogu biti postavljene takav nadin, 1 noge isturene, da se pokaze daje u pitanju i da novopridoslice nisu dobrodosle, Ponekad se to radi tako je, osim ako se ne primeni fizieko nasilje, sasvim nemoguce u grupu. To mote biti posebno primetno upabovima j 1I.<llI ....JLUia'~ ukojima su ceste grupemladihljudi.

izmedu jedne

dlanovima podignutim oeprilagodenost.

uvis ukazuje

oa bespomocnost

PRENAGLASENlPOLOZAn
Drzanje odslikava nasu ideju 0 tome kako nam tela izgleda (uporedite dI1.anje dye mlade devojke, od kojih se jedna stidi svojih grudi, a druga se ponosi .njima) i igra vaznu ulogu u samo-prezentaciji (osoba moze da koristi drzanje da bi oamerno prikazala odredenu vrstu licnosti), Drtanje jeuvek, dakle, bilo izuzetno vazno - kao i gestovi - za one koji se bave dramskom umetnoscu ijavnim govorenjem. U ovim aktivnostima dd.anje testo mora biti prenaglaseno da bi ga publika lakse tumacila. Stoga je korisno posmatrati glumce i politicare zato Sto oam to mote pomoci da identifikujemo polozaje u drzanju (kao i ostale aspektegovora tela) koji su adekvatni iii ne u raznim situacijama. Prenaglaseni polozaji u drzaniu mogu biti uoceni i u ponasanju pijanaca. Ovde se, medutim, malo toga moze dobiti kroz imitaciju jer ce rvecina ljudi negativno reagovati na ponasanje pijanca. Nece zeleti da na bilo koji nacin budu povezani sa njima.

Albert ,seflen je primetio da se u kvazi-ud pondanju promene u <lr.lanju dogadaju veoma slicno kao i pravoI? ~v~kom ponasanju, To ponasanje se dogada vV'."",S' kada 1Judi suprotnog pola razgovaraju. Lickanje (zag;laa:lvaJ:lJO'! kose iii ispravljanje evora na kravati) prati odgovarajucih pozicija (licem u lice iii jedno pored drugog). razgovoru koji sledi.igrudi mogu biti isturene, pelvis uzdignut," Sake ~eStene na kukove j mogu biti zauzeti ostali polozaji ' ukazuju na seks, iako situacija nije otvoreoo seksualna, To mote . biti cak i tako izrazeno da jedna od osoba oseti potrebu d&: verbalno naglasi da takvo ponasanje nije ozbiljno. '

Ostale promene u drzanju koriste se da oznace faze razgovora. Na primer, kada se sa uopstene teme prelazi na oem privatniju, postojace promena drfanja koja ce zbliziti . Postoje ~ak i promene u drzanju tokom sna koje ozti.ai!avaja:. faza.kao Ito so prelazak iz sna bez snova u REM stanje koje sadrfi .snove. Ove promene u ddanju su tako redovne da $V predvidljive iprate semu, Razumljivo, ovo je domen koji dobija·· mnogo pamje istrazivaca. . .,
Interesantan aspekt istrazivanja drt.anja odnosi se na njegovo odsustvo, iii, pre, na odsustvo ovih sema, Cini se da med:u nama . posto~e .oni koje zovemo 'poj ave' , koji retko menjaju svoje .. ddanJe I koriste veorna malo gestova. To je pondanje koje cesto moze primetiti na TV-u kada se prikazuju kraljevsk.ih porodica iii nekih starijih politicara, Istrdivanja su .takode izvedena na temu odnosa Izmedu drt.anja i faktora licnosti, Prekrstene ruke, kao da sami sebe obmotavamo ukazuju na povlaeenje i teznju ka samozastiti, posebno grudi. Zbog togaje taj poloujtipitniji za zene nego za mu§karce. Razgovaranje sa uvucenim i slegnutim ramenim sa
60

VEZBEI EKSPEREMENTI
1 Da U se naghljete? Sledeci put kada budete sedeli sa nekim koga dobro poznajete, pokusajte da se blago nagnete ka njemu. Trebalo bi da primetite kako ih je to ohrabrilo da vise govore, da osete da ste zainteresovani za one sto imaju da kazu i da je stoga taj susret bio uspesniji. Onda, u sledecoj prilici, .pokusajte da se nagnete unazad od njih, Trebalo bi da uocite kako manje govore, osecaju daniste zainteresovani za njih i pokazuju make nezadovoljstva po pitanju uspeha tog susreta. 2 Ja sam !voje ogledolo Obratite paznju kako u svakodnevnom 1:ivotu i na TV-u ucesnici medusobno kopirajupolozaje, Uporedite situacije u kojirna je eho prisutan sa onima u kojima nije. Verovatno cete 61

.•

,
'. '

PRAKTICNI PRIRUCNIK

zak.ljufiti cia je interakcija prosla glatko u onim situacijama .: kojima je eho prisutan, kao i da je odnos medii tim Ijm1im*,: prirodniji Isto tako, karla eho izostane, trebalo bi da priIlnetillOi make neslaganja i trvenja i neki op§ti osecaj neprijatnosti. pokusate da koristite eho dd.anja, VIWlO je da to 1ll"W1fi. najnenametijivije §to je moguce, Ako promenite polot.aj oon~ posto je to uradila osoba sa kojom ste, to ce biti jo§ ~_" __ I'_ nego sam nedostatak eba. Mozda ee cak pomisliti cia vi SVf:sJl(J" pokusavate cia ih imitirate i to ce im biti veoma neprijatno, 3 Sedite prlWO Pokusajte da. sedite relativno pravo pri nekim susretima i se namemo pogurite pri nekim drugim, Posmatrajte kako reaguiu oa vase ponasanje. Otkricete da reaguju nn' •• h1L1nll .. ....··' ' toplije i prijateljskije i da su zainteresovani za sledece ."...,....o. t sto neee biti slut\aj ako ste pogureni. 4 Ko je pijll" '! Posmatrajte pondanje IjUdikoji su pijani i kako se pooabnje' "; ostalih menjaprema njima. Neki Ijudi ce biti tolerantni,' ~ak i blago zabavljeni, ali ce ostaIi pokusati da izbegavaju svaki kontakt iii cia ga skrate koliko godje moguce, Jedan od moguctn, razloga za ovakve reakcije je da pijanci obicno ne mogu kontrolisu svoje drt.anje. Ako je osoba zaista pijana, to je sIron>, nemoguce sakriti, mada bi to motda bilo lakse ako sedne.
I

vetbajte obrnuto, tj. otvorene polozaje. Vile pokazujte dlanove, postavite se ka Ijudima i blago se naginjite ka njima. Primetite kako ostali drugac!ije reaguju na otvorene polozaje i kako se osecate karla se vise otvorite drzanjem prema drugima. Trebalo hi da zakljutite da je otvorenost primamljivija i varna i drugima.

S GIu",,,

Posmatrajte javne govornike i glumce i pronadite instance u . kojirna se prornene u njihovom drfanju (\ine prenaglasenirn van; .: granica onog !to je normalno u svakodnevnom tivotu. Zbog] eega postoji potreba za prenaglasenim polozajima u drzanju D·;: ovakvim prilikama? Pokubjte da nabrojite Ato vile moguee razloga. Neki od njih su: razdaljina izmedu govomika L slusaoca, pa je prenaglasenost neophodna zbog jasnoce;_:. dramske predstave zavise od odredene kolieine prenagldavanja' zbog akcentovanja; mnogi Ijudi koji se have glumomjesu vrsts '.. Ijudi koji obicno prenagla!avaju svoje dr1.anje. zatvorene polotaje tako Ito cete . prekdtati Doge, rukena grudima, okretati telo od Ijudi dok yam ' govore i koristiti dd:anje da spretite druge da yam pridu, Onda
62 63 6 Samo IUlpredl U susretima, v~ajte ,

PRAKTICNI PRIRUCNIK

7.

RAZDALJINA I ORIJENTACIJA

U poglavlju br. 5 vee smo se susreli sa jednom poddisciplina neverbalne komunikacije, kinezikom, ili smnnom telesnih pokreta. Jos jedna poddisciplina je proksemika ili o koriscenju prostora pri komunikaciji. Koliko smo Ijudima i da 1i smo okrenuti prema njima iii ad njih ima na interakciju koja se zatim odvija na znaeajne i predvjdljive naWine. Edvard Hoi je smislio term in proksemika i definisao je eetiri zone kori§eenja prostora. Razdaljina od nule do pola metra naziva se intimoom zonom, tada se ljudi dodiruju iii im je lako da dodimu jedno drugo. Druga zona je licna zona i prostire se od pola metra do sto dvadeset santimetara i tu su Ijudi u staniu. da Be rukuju ili su makar na duzinu ruku udaljeni jedno od. drugog. Treca zona je drustveno-konsultacijska zona i prostire se od sto dvadeset santimetara dotri metra. Najre!Ce se koristi . pri svakodnevnim susretima drustvenog iIi poslovnog tipa: PosJednja zona koja se naziva javnom zonom prostire se od tri , metra pa na viSe. Zatim je' podelio svaku od ovih zona na dve podgrupe: blisku i neblisku zonu:

Ijudi dok komuniciraju. l~brali. s~ ~,:,e grope ljudi.. prvu bi, licem u lice, na maloj udaljenosti JSpltI~ao neko ko igra ulogu policajca, a druga bi bila podvrgnuta istom tretmanu, aft sa vecom razdaljinom. lspitivanje se U oba stucaja sastojalo od cetiri dvomin~tna segmenta. Policajac je pitao svaku osobu sta .dd:e u novc~iku. U abe grupe policajac je bio sto dvadeset santimetara uda~Jen od ispitanika tokom prvog se~enta. Na ~~etku sledecih dva minuta, neobavezno se priblizio na razdaljinu od pola metra ~ ispitanika. Na pocetku treceg dvominutnog se~enta, .pome!10 se na razdaljinu od par desetina santimetara blize prvoj ~Pl, a sa drugomje ostao na razdaljini od p.~lametra. U poslednjih dva om rninuta pomerio se ponovo na razdaljinu odpola metra sa grupom, i ostao gde je sa drugom ~p.o~. R~~eno mu je da odrzava kontakt ocima sa svim svojun rspitamcrma u svakom delu intervjua.Pripadnici prve grope reago~al~ su n:nogo ~!'llgaeije nego obicno kada im je policajac najblize prisao, Njihov govor je postao isprekidan i neorganizovan. Poja~io se po~ast ~ pokretanju ociju i odvracanju pogleda, Zauz~lt su polozaje kOJI su im omogucavali da prekrste ruke u mvou prepona, k~ fudbaleri koji cekaju slobodan udarac. Gen~ral~? su ~ll~ nervozniji i nemirniji kada je policajac narusio nphov h<!n~ prostor taka 5tO se previse priblizio .. Ovo uk~uJe na moe razdaljine i pokazuje da, kao i ost~~ as~ektl gov~ra ~ela, zasluzuje da povecamo na~ stepen osetliivosri po tom prtanju,

p::v

Proueavanje koriScenja prostora efektnije, pomoei ce nam da napravimo krupan korak unapred u nasem usavrsavanju govora tela. Razmotricemo pet gJavnib aspekata: efe1cte razlicitih vrsta
postavki pri sedenju tokom komunikacije licem u lice.: horizontalnu, vertikalnu i asimetrienu orijentaciju; kako se iskaznje status kroz razdaljinu i orijentaciju; §ta se dogada kada se Ijudi suvise priblize; i neke od naeina na koje mozemo ' koristiti razdaljinu i orijentaciju koji mogu da olaksaju, ucine opustenijom i efektivnijom interakciju sa drugima. mejms Bakster i Ricard Rozel sproveli su eksperiment koji ; i1ustruje festo dramatiene efekte pri promeni razdaljine izmedU 64

VEZBA: Takmicenje naspram saradnje Slika br. 6(i) prikazuje sto i sest st,olica., 'X' 1?~kazuje da osoba koju upravo treba da up~znate se~i na ~aJst~,hCl.~reba d~ odlucite koju bi stolicu zauzeli u svakoj od situacija koje slede.

da pobedite, Stavite slovo A na stohcu koiu ste izabrali. b) Trebada pomognete toj osobi da ispuni ukrstene reci,
Stavite slovo B na stolicu koju ste izabrali. c) Inrervjuisacete tu osobu jer se prijavila na ~o~ z~ slobodno radno mesto u maloj, prijateljski nastrojenoj firmi. Stavite slovo C na stolicu koju ste izabrali.
65

a) Treba da igrate partiju saba sa.tom o~obo~ i va~o vam je

..

PRAKTICNI PRIRUCNIK

D
o za vas

D
Slib br. 6(1)

D
D

PREGLED VEZBE Prema istrazivanju koje je izvedeno, verovatno ste izabrali odredene pozicije za svaku ad situaeija ponudenih U vezbi, Za a), verovatno ste izabrali sediste tacno prekoputa osobe protiv koje cete igrati sah, Kao sto cemo kasnije otkriti, imamo tendenciju da sedimo nasuprot ljudima sa kojima se takmieimo, To mozda ima veze sa cinjenicom da preferiramo da smo u poziciji iz koje mozemo da vidimo sve one gto i protivnik. Za b), verovatno ste izabrali sediste pored osobe kojoj zelite da pomognete (tj. sedistedesno od onog oznacenog slovom X). Imamo tendenciju da sedimo pored ljudi ako smo u kooperativnom odnosu s njima. Verovatno zbog toga sto nema mnogo potrebe da pazimo na sve ono ~to osoba vidi ako se ne takmieimo s njom, .Za c), verovatno ste izabrali sediste dijagonalno sa leve strane osobe, na zaeelju stola. Ponovo, kao sto cemo videti, takvo pozicioniranje u situacijama intervjua je narocito korisno. Kada birate pozicije za disciplinski intervju, velike su sense da ste izabrali mesto na suprotnom kraju stoIa od osobe koju treba da ukorite, Verovatno je prirodna teznja za distanciranjem od onoga sto smatramo neprijatnim zadatkom. Ponekad, medutim, moze da se desi da sedenje u takvoj dijagonalnoj postavci mote malo da otupi situaciju u slucaju neke druge vrste intervjua, Pogledajte ponovo vezbu i pokusajte da vizualizirate interakciju koja se dogada u svim mogucim kombinacijama sedista, Verovatno cete smatrati da dijagonalno pozicioniranje nudi najbolji kompromis izmedu preterano formalnog i sasvim neformalnog, Ako ne mislite tako U ovom trenutku, verovatno cete promeniti mi~ljenje kada procitate ovo poglavlje do kraja. BIRANJE SEDISTA Ode Ijudi izaberu da sednu u razlicitim simacijama u kojima se nalaze otkriva odredene predvidljive seme ponasanja. Ali gde izaberu da sednu nece uvek biti najbolje mesto za one sto :lele da postignu. Na primer. prostorija u kame se odrzava predavanje ce se obicno puniti otpozadi, iako se pretpostavljada su ljudi dosli da bi euli ~ta predavae ima da kaze, Naravno da bi bilo mnogo bolje da se zauzme mesto napred nego pozadi,

Sada, na slici br. 6(ii) stavite slovo C za drugu 080bu i SIOVD' na stolice za koje smatrate da su odgovarajuce ako hi ' vodili formalni disciplinski razgovor.

oo
0
Slib br. 6(11)

D',:
"

67

PRAKTICNI PRIRUCNIK

Kao sto vidite, ovo pruza veorna fleksibilnu postavku u kojoj grope Ijudi mogu da razgovaraju, dok u isto vreme ~tav!ja pros tara za ljude koji zele da budu nasamo. Ako su sedista na stolicama rotirajuca, utoliko bolje. Ukafeterijama koje su dekorisane na tradicionalan nacin.sa kvadratnim iIi pravougaonim stolovima, ljudi kojiZele da razgovaraju sede na stranicama koje Cine pray ugao za stolom, ~ ako ne zele, nasuprot jedno drugom. Ako su stolovi p~avougaoni,pa naprimer ima po dva sedista n~ ~m:i~ stranicama i po jedno sediste na celu i zacelju stola, ljudi kOJI zele da razgovaraju sedece direktno nasuprot jedno drugom, iii jedno pored drugog (oko coska stoia). Ljudi .koji ne zele da razgovaraju sedece ili dijagonalno preko puta jedno dnigo~za duzimstranicama stoia, iii jedno preko puta drugog na celu 1na zacelju. Kao sto smo videli u ovoj vezbi, ljudi koji suutakmicarskom odnosu sedece nasuprot jedno drugom. Oni koji imaju zajednicki zadatak sedece jedno pored drugog ..Ove pozicije ne sarno da ljudi zauzimaju prirodno u takvim situacijama, vecse i namerno koriste da bi potakle zeljeno ponasanje, To jest, ako postavite Jjude nasuprot jedno drugorn, najverovat~ije ce. se takmiciti, Ako ih postavite jedno pored drugog, saradivace, Ovo otkrice je veoma. korisno pri pripisivanju sedista Ijudirna n~ sastancima i konferencijama. Bilo bi interesantno posmatrati efekat nekog manje tradicionalnog sedeceg rasporeda od ~nog 'lieem u lice' na, na primer, nekim industrijskim pregovonma. Takode je jasno da je okrugli sto Kralja Artura davanje~ jednakosti svim ucesnicima antieipirao neke skorasnje istrazivaeke studije na temu neverbalnekomunikaeije. U intervjuima, pozicioniranje koje se obicno zauzima nije bas najbolje koje se nudi. Kao sto smo ranije videli, za diseiplinske razgovore, ljudi za~zirnaju pozicije St~.<l~je j:~~ od drugog, licem u lice. I dalje postoji mnogo ljudi kOJI bi zauzeli .isti polozaj i pri drugim vrstarna intervjua, kao sto su razgovori za posao, savetovanja i proeene ucinka, Ip~, istrazivarija koja so sprovedena sugerisu nam da je, posto je svrha intervjua dobijanje i davanje infonnacija i misljenja, dijagonalna pozieijaoko eoska stoia pozeljnija ako pos~oje s?~o dva ucesnika, ispitivac i ispitanik, Uopsteno govoreci, bolje Je 69

SIlk8 br, 7: Mehrabijanov cik ""eak oblik stolon ukafeterlji

Isto tako, mnogi Ijudi biraju. apsurdno formalne pozicjjeza: sedenje za intervjue. Za te pozieije obicno moze da se dokaze da : viAe inhibiraju nego sto ohrabruju upravo ono sto treba da se dogodi, a to je najpotpunija i najslobodnija moguca razmena] informacija i gledista. Osobe koje odlaze u barove i na druga.] drustvena mesta u nadi da ce upoznati nekoga s kim mogu da' : razgovaraju obicno ce tratiti mesto u cosku iii neko drugo Sf,' kogaIskse i potpunije mogu da posmatraju. To, medutim, nisu pozicije na koje ostali bivaju privuceni. Mnogobolje mesto je ravno usredini dogadanja i aktivnosti: verovatno za samim barom iIi za stolom pored bara ukoliko su ta mesta siobodna. "

Albert Mehrabian, tUi radsrno ranije pornenuli, ponudio je .:' nekoliko interesantnih sugestija ia_ one koji se nadu nasamona' javnom mestu, mozda u nekom stranom gradu, a koji :lele da ' ostave otvorenu mogucnostrazgovora sa nekim. Ocigledno je ' dace ako sednete Iedima okrenuti prema prisutnim Ijudima ui mogucnost biti iskljucena. Sedeti okrenuti ka njima bi mozda : bilo malo zastrasujuce, ne samo za osobukoja zauzima taj , poloza], vee i za sve prisutne. Sedenje pod uglom je odlican ; kompromis, Sprecava preterano priblizavanje na poeetkua nudi . ~u da se pridruziterazgovoru kasnije ako se ukaze sansa u: nj_egovoj kasnijoj fazi;' ako to bude odgovarajuce, U stvari, Mehrabian jepredlozio da se barovi.konstruisu u cik-cak, a da: se tako postave i stolovi, jerbi se tako potpornogli novi susreti i kontakti (vidisl. br. 7). '
68

PRAKTICNI PRIRUCNIK

zauzeti neformalan polozaj nego formalan. Sedeti u ua()tmJIIIH stolicama za niskim stolom dovodi dorazmene mnogo infonnacija nego razgovor u folmalnijem okruzenju ispitivaei sede za kancelarijskim stalom a ispitanici na ........ ispred njih.
,~~&"

tehnike, da se dnevni sastanci menadzera oddavaju stojeci, a ne sedeci okookruglog stola kao i obicno, A'otkrica na temu mdtovitosti i holjeg secanja u lezecem polotaju rasvetljavaju naslov ovog odeljka.

ZBOG CEGA PSlffiJATRI IMAJUKAUCEVE? Usmerenje se obicno definise kao stepenugla izmedu linije' kojapovezuje dye osobe i kao pravac u kome se osoba koja se . posmatra okrenula. Tako da, kada su Ijudi okrenuti jedno lei, drugom licem u lice, taj ugao je 00. Otkriveno je da je: najverovatnije da ce taj ugao biti 00 ako su ljudi udaljeni j oddrugog. Usmerenje takode more bili simetricno iii asimetri~no' .. ' Simetricna orijentacija podrazumeva da su Ijudi postavljeni' licem u lice. leda u leda, iii su usinereni pod istim uglom (tj. " ohoje su, na primer, za trecinu iIi pola okreta udaljeni jedno od • drugog). Asimetricno usmerenje dozvoljava vecu blizinu nego simetricna, pogotovo ako su Ijudi postavljeni licem u lice..' Usmerenje leda u leda otezava komunikaciju jer iako verbalne , poruke mogu da se razumeju, ~injenica da ucesnici ne mogu da" vide govor tela ono& drugog Zlia~i da je veliki deo poruke odstranjen, Mehrabian je izraeunao iz svojih istrazivanja da je " oko devedeset i tri procentaporuke u komunikaciji licem u lice neverbalno.sto ostavlja samesedam procenata verbalnom; , Usmerenje moze biti horizontalno iIi vertikalno; U" horizontalnoj ravni je najvaznije da Iije usmerenje licem u lice' , iii ne. U vertikalnoj ravni, interes lezi u tome da Iije osoba koja je u pitanju na visem ili nizem polotaju od one druge, Ako je: vise, ili [e jednostavno visa od druge osobe, to znacajno utice na ' interakciju koja se odigrava, Postoje razlike u ponasanju ljudi kada leu iii kada stoje. Ljudi koji leze imaju tendenciju da se vise toga secaju, Ljudi ce biti mastovitiji kada Ide, ali ce manje reagovati oa akciju, I<.adIJ.',: stojimo, misli spremnije rezultirajuakcijom, ali manje reaguju" na nove predloge i detaljnije razmisljanje na datu temu. Odluke .... se donose brre i silovitije ako stojimo, Ovome se verovatno more pripisati predlogbar jednog od autoriteta za menadzerske ; .

STATUS, BLIZINA I USMERENJE Kada razmatramozauzimanje mesta iii pozicije kao aspekt usmerenja, interesantno je primetiti kako se time status moze i
preneti i potvrditi drugima. Primeceno je.. na primer, da su ~jud~ koji sednu na celo ili zaeelje stola u sobi za porotu uvek birani za predsedavajuce, Celo stoia je dakle, veoma jasno povezano Sa visim statusom, Takode je primeceno da stariji Ijudi sedaju sa desne strane izabranog predvodnika, stoznaci da je termin 'desna ruka' viAe od metafore. ViAi polozaj, kod visokih Ijudi Hi onih koji se popnu na podijum za govornike, automatski stavlja te osobe u dominantan polozaj, Lideri su obienovisi, a to se rnoze podvuci sa veoma malim brojem lidera u istoriji koji su bili niski. Medutim, primecena je i jedna zbunjujuca stvar - da lideri imaju tendenciju da sede dok ostali stoje, U nekim interesantriim eksperimentima, ponasanje ljudi koji ulaze u kancelarije proucavano je da bi stekli neke ideje 0 tome kako mi signalizirarno svoj status drugiina. Primeceno je da osobe nizeg statusa stoje pored vrata posto udu, Oni viseg statusa odmah prilaze stolu. Oni jednakog statusa ceuci i sesti pored stoia te osobe, Prijatelje obicno osoba za stolom pozdravi tako sto ustane,zaobide sto i pozdravi se. Razdaljina i usmerenje, dakle, mogu biti korisceni ne sarno da ukazu na status, vee ida nam ga drugi priznaju. Iako tonije jedini faktor koji treba razinotriti, izuzetno je vazan.

NE PRILAZI BLIZE
Robert Somer je definisaoono stonaziva lienim prostorom kao onaj predeo oko svakog od has u koji ne volimo da ulaze drugi, osim ako ih pozovemo iii pod nekim posebnim okolnostima. Licni prostor nosimo sa sobom gde god da krenemo. Vise se §iri ispred nas, nego u stranu i pozadi.
71

70

PRAKTICNI PRlRUCNIK

U gomili smo spremni cia prihvatimomanje licnog 1"trn",t""""" nego obicno, Jedan istrafiva~ je procenio da u gustoj imamo pola do 0.75 kvadratnih metara po osobi, dok u matljilill guzvama imamo oko jedan kvadratni metar po osobi. Ponekad ostali narusavaju nas licni prostor iz razloga, U eksperimentu 0 kome se pisalo napocetku poglavlja, ugrozavanje licnog prostora prve grope je l<u\"'.1A4 sliena onoj koju cesto koriste u polieiji. Americki policajci ponekadpoueeni da sede blizu osumnjicenog, bez stoIa iii koja ih deli. Oni postepeno pomeraju stolicu unapred isledivanja tako da paste nekog vremena kolena osumnncenog stoje izrnedu policajcevih. Takva blizina je skoro do~iyljena. kaopretnja, ukoliko nije trazena. Ljubavnici ce prihvatiti vecu blizinu izmedu sebe, ali interesantno primetiti kako uvek zatvaraju 06 kada se Posto se priblize veoma blizu i skoro sve vreme se gledaju u cini se da nema logicnog razloga zbog kog zatvaraju oci lVIio_~"lD. najprijatnijeg dela interakcije, Mozda je cak iu ovoj prilici iluzija 0 Iienom prostoru neophodna., Somerove studije su na interesantan nacin rasvetlile

licem u lice sa osobom s kojom komuniciramo odbija naruSavanje naseg zajednickog lienog prostora. Moguce je sedeti pod uglom na nacin na koji mozemo da sezatvorimo prema nametljivcima. Treba ispruziti noge tako cia ce se ostali ustrucavati da preskoee, U stvari, ugao usmerenja moze eta regulise i stepen privatnosti u razgovorima. Ljudi koji razmenjuju poverJjive informacije okrenuce se od opste interakcije dabi obeshrabrili nametljivce. Aka je licni prostor narusen, ljudi ce se odmaci ad nametljivca alice i daljezadrzati direktno usmerenje medu soborn, kao da :lele da podsete nametljivca da je njegovo iIi njeno prisustvo nepozeljno i da ce odmah zauzeti prethodni polozaj cim on iii ona odluce da odu, Ponekad, ako narnetljivac insistira na svom prisustvu, ljudi ce promeniti usmerenje ad nametljivcada bi podvukli svoje odbijanje njegovog prisustva.

teritorijalnost, Uvnjegovim studijama prostora koji je . potreban za relativno miran zivot, otkrio je da odredeni <1,,""" prostorija i dizajn kuca lakse vodi ka nevoljama sa suseoime nego drugi, Razvila se ideja 0 odbranjivom prostoru. Ovo eta je svakom od nas potreban prostor za zivot koji 11, ...'.<.VJiIJ.\l zastititi od nezeljenog upadan]a drugih. Ako su stanovi . mali, previse natrpani, pa tako prisiljavaju Ijude da su "l<l'"'O", zajedno, to ce voditi podizanju tenzije. Ove tenzije se brzo
IOU'

liemJ'

Veci broj interesantnih opservacija proizasao je iz koriscenja usmerenja kao alatke neverbalne komunikacije. Na primer, tokom dolazaka i odlazaka usmerenje ce cesto uzeti U obzir status, kao na primer U onom dobro poznatom fenomenu odrnicanja unazad od ljudi viseg statusa pre nego sto se okrenemo. Ovo ima korene ili u davno ustrojenoj tradiciji odmicanja unazad u prisustvu plemstva, iii je ovaj obica] izrastao iz prirodnog postovanja statusa.
Ljudi koji su u zaverenickom odnosu sa dtugima prilazice im sa strane, bukvalno se prisunjavajuci bratu zavereniku, Iznenadujuce je koliko cesto ovakvo ponasanje moze da se primeti na politickim sastancima i konferencijama, kao i uno okretanje od opstih zbivanja pomenuto nesto ranije. Usmerenje u pretrpanim uslovima moze da pokaze neke interesantne varijacije od normalnog ponasanja. Ljudi u liftovima, u gradskom saobracaju ina fudbalskim utakmicama obicno ce izbegavati direktno usmerenje. U situacijama u kojima je guzva toliko srasnada telo ne moze da se okrene, okrenuce se glava. Ovo se verovatno najcesce rnoze primetiti u autobusima, gde su 1judi najeesce toliko sabijeni da sedodiruju cclim telom. Drugi fenomen koji se primecuje na takvim mestima je da ljudi sede ukruceno, prave najmanje moguce pokreta i zure ukoceno u jednu tacku u prostoru, izbegavajuci kontakt ocima sa ostalima. 73

raz\titi ,.u .otvoreno

neprijateljstvo

i agresivno
J.",-U'LU".U

MedutimSomer takode pominje da su se ljudi u Hong prilicno dobronavikli na ogranicenje prostora. On kaze

Ministarstvo stanovanja u Hong Kongu gradi jeftinije "t<l.,nn"U'A··' .zasnovane na tri i po kvadratna metra po osobi. Kada ih j e kakav hi efekat imalo pro~irivanje dodeljenog prostora po na pet i po kvadratnih metara, bilo mu je receno da bi sa prostorom, staneri izdavali sobe.

Da bi spreeilo ugrozavanje i narusavanje licnog prostora.. usmerenje cesto mote da se koristi kao teritorijalni obelezivae, "
Ustrueavamo se da prodemo izmedu dvoje Ijudi, pa ,tako statame;

.~e.

..,..,

PRAKTICNI PRIRUCNIK

I mu!karci i zene koriste direktno usmerenje za IllUMLilIW-i viseg statusa koji im se ne dopadaju, ali koriste usmerenje za t.ene nifeg statusa, Cini se da je slucaj da tamo je potencijal pretnje najvi§i, usmerenje je najdirektnije. Bilo interesantno primetiti koliko razlicito se Ijudi usmeravaju. . prisustvu ~efa iii u prisustvu Cistatice ili domara. Karla zene razgovaraju medusobno, stajace blize . drugoj i koristicevise direktnog usmerenja nego muskarci takvoj prilici, Ovo je ipak sarno jedna od mnogih razlika iZlIledltJ.,\ polova u kori§Cenju govora tela. Takve individualne i lcullturnt, razlike ce biti obiasnjene u nekoliko poglavlja ove knjige. Jedan fenomen koji ukazuje naneka neobiena ponasanja je sluCaju Ijudi koje smatramo 'ne-osobama', 'Ne-osoba' je prema kome se ponasamo kao cia nije tu, da ne postoji. primer su doktori koji raspravljaju 0 pacijentu u . prisustvu; gosti u restoranu koji veceraju i ignorisu kelnera; u pidzamama iii spavacicama koji otvaraju vrata postaru, pa je zbog toga neprijatno. Neko ko je ne-osoba imaie ~i'T'rstverm' priliku da posmatra ponasanje Ijudi koje mi ostali ne vidimo. KAKO OLAKSATI INTERAKCIJU? ~to je direktniji ugao usmerenja, to se vise paznje dobijs.:, Ako se koristi indirektna orijentacija, to ce obicno znaeiti da j~.:, ueestvovanje u razgovoru manje. U takvom slucaju, mozda ce se , povremeno pojaviti okreti glavom u pravcu razgovora, sarno ' pokazu cia se nisu sasvim iskljucili, Ako nekome okrenete to ce sasvim prekinuti razgovor, Verovatno se zbog toga IlV'.,_ ..... .vpostupaksrnatra vrhuncem nepristojnosti. Karla ste s licem u lice, gledanje preko ramena te osobe iii okretanje ima isti efekat, mada ce duze potrajati. U grupi ad troje gomji dec tela mote da bude uperen kajednoj osobi, a donji ka drugoj. Cak se ukazuje i na to da treca osoba moze da se osets zapostavljenom ako se ovaj polozej ne zauzme. .).; Sve ovo treba da yam posluzi da bolje koristite usmerenje da. izazovete iii izbegnete interakciju sa drugima. Generalno : gledano, direktno usmerenje ce pozvati na interakciju. testa ':mozete koristiti indirektno usmerenje dok prilazite drugim ''. Ijudima da ne bi delovali pretece, aida bi im ostavi1i mesta cia .'

se lakse povuku ako ne ule da razgovaraju sa varna i da im ne bude neprijatno. Ako yam dozvole pristup, mozete se prebaciti na direktniju arijentaciju U odgovarajucem trenutku. Vredi primetiti da se uzajamno gledanje pojacava sa indirektnimusmerenjem. Kao sto smo videli u poglavlju br. 2, poja~ani kontakt ocima povecace mogucnosti uspesne interakcije. Tako cia dovoderije u ravnotefu usmerenjai ostalih aspekata govora tela treba pazljivo posmatrati, da bi se drugi ohrab~li ~ interakciju. To je nesto ~to moze da nam pomogne da efektivnije neverbalno komuniciramo od drugih. Stoga je usmerenje jos jedno korisno ondje u nasoj oruzarnici koje ne treba zapostaviti.

VEZBEIEKSPE~NTI
1 Kojegazda? Pokusajte da posmatrate veliku otvorenu kancelariju. Vidite da li mozete da utvrdite, na osnovu dodele prostora i nacina na
koji prisutni koriste razdaljinu i usmerenje, ko su osobe viSeg statusa. Da Ii sede nesto izolovaniji od ostalih? Da Ii imaju vece stolove? Da li imaju vise prostora za setnju oko stolova? Da Ii sede na kraju sobe ili u sredini? Koje jos teritorijalne obelezivace primecujete? Kako ostali pristupaju stolovima nadredenih? Kako se nadredeni koji dolaze iz ostalih biroa ponasaju?

2 Latera/no razmiiljanje
Lezite na kauc, sofu ili u fotelju i pokusajte da. razmisljate 0 svom zivotu u detinjstvu. Posle pet minuta, ustanite i nastavite da razmisljate. Da li yam je lakse da se sec ate kada lezite? Onda, kada ustanete, pokusajteda razmislite 0 onome sto yam se dogadalo tokom dana. Onda lezite i nastavite da razmisljate, Da li ponovo nalazite da je lakse prisecati se dok Iezite, kao sto je ova poglavlje i predvidelo?

3 Da

u udobno sedite?

Ako mozete, pronadite jos dvoje troje ljudi da yam pomognu. Napravite intervju - na primer, vi se prij~vljujete za posao ~ u razlicitim sedecim rasporedima predlozenim U ovom poglavlju, Koji raspored yam se ~ini najproduktivnijim?
75

74

· Ako ne uspete da pronadete pomoc, gledajte neke na televiziji, isldjutenog tona i odredite koji tete posmatrajuei kori!Cenje razdaljinei usmerenja. Da Ii su to najvecim stepenom neformalnosti, Hi oni u kojima je fonnalno? .

4 Dod; i rOZlfo-varllj sa mnom Sledeci put karla se nadete na mestu gdese ljudi kao obieno srecu, pokusajte da koristite razdaljinu i usmerenje
neke od nacina predlozenih u ovom poglavlju da bi nn,7VAJ&; druge na interakciju. Najlaksi nacin za to je da se postavite sred zbivanja ili negde blizu sredista, Takode, mozete da postavite negde sa strane i da posmatrate kako ljudi reaguju.

8.

KONTAKT TELOM· DODIR .

5 Drulweno usmeravanje
Proucavajte razne drustvene situacije u kojima se ..... .u...... tokom dana i pokusajte da odredite koji je najadekvatniji stenem razdaljine i usmerenja za svaku od njih,

Dodir je verovatno prvo od svih nasih Cula koje se razvije. Beba u stornaku ne moze da vidi, mirise iii cuje (iako avo poslednje mozda nije tacno), Kada se rodi, dodir postaje najvaznije culo i kroz njega se dogadaju neka ad nasih najranijih iskustava u komunikaciji. Istrazivanja su pokazala da je drustveni, emocionalni pa fizicki razvoj beba (i ostalih rnladih zivotinja) usporen, ukoliko nisu dodirivane. Dodirivanje moze imati mocan efekat na to kako reagujemo na situaciju. Cak, ako smo dodimuti slucajno i nenamemo, i dalje to na nas maze znacajno uticati. Mark Knap je napravio eksperiment u kame je bibliotekar dodimuo sake nekih od studenata dok im je vracao clanske karte, ali ne svih. Ponasanje bibliotekara je osim toga bilo nepromenjeno. Razlika je hila samo u tome da li je ili nije doslo do dodira. Kada su izasli iz biblioteke, studentimaje zatrazeno da ocene tog bibliotekara i biblioteku po odredenoj skali. Studenti koji su bili dodimuti, posebno zene, oeenili su i biblioteku i bibliotekara boljom ocenom nego-oni koji nisu bili dodirnuti. To se dogodilo i u slucaju onih koji su bili svesni da ihje bibliotekar dodimuo i onih koji nisu. Tolika je moe cak i blagog, jedva primetnog iskustva dodira, Koristimo dodir na mnogo naeina, mada mozda ne na onoliko na koliko bi mogli, Mozda prebrzo pripisujemo seksualne konotacije dodiru. Medutim, ipak koristimo razlieite oblike dodira da bi ohrabrili, da bi izrazili neznost iii saosecanje i da bi pruzili podrsku. Dodirivanje se teste dogada u nekim situacijama neg:o u ostalim. Ljudi ce radije dodirivati kada pruzaju neke informacije iii savet nego kada ih primaju; karla nareduju pre nego kada ispunjavaju naredenje; kada mole za uslugu radije nego karla je nekom tine; kada pokusavaju da ubede radije nego dok su

76

77

PRAKTICNI PRlRUCNIK ubedivani; na turd pre nego na poslu; kada izrazavaju: uzbudenje radije nego dokprisustvuju tudem; kada slu§aju, nei!ije brige pre nego kadaizrazavaju svoje. Jedno istrazivanje] je pokazalo da se sezdeset procenata ljudi pri pozdravljanju 08' aerodromu dodimje. Kao sto je i bilo za oeekivati, d~i zagrljaji su primeceni pri rastanku nego pri sastanku. Veci broj studija ' takode je otkrilo da dodirivanje cesce iniciraju muskarci nego,

rene.

U ovom poglavlju cemo doci do joS nekih otkrica

budemo razmatrali vrste dodira koje postoje, !Ita znaee i kako ih :

kada '

mozemo bolje iskoristiti u razvijanju TIMe vestine govorenja] telom. To je domen u kome moramo biti oprezniji nego u, ostalim, zato sto ne mozemo biti blizi ljudima nego kada ih dodirujemo, Zbog toga se lako prave greske, Ali, i bez obzira na ' to mozemo da nademo na~ine dodirivanja koje cemo iskoristiti ' da ostvarimo bolji efekat. VEtBA: 1\,0 koga dodiruje? Koristeci figure kao na slici hr. 8,oa kojoj su tela podeljena ' u razlicite delove, sprovedite brzu anketu medu prijateljima i poznanicima da bi otkrili gde dozvoljavaju da ih drugi Ijudi ' dodiruju. Pokusajte daispitate isti broj muskaraca i :lena, ' Zamolite ih da identifikuju deIove tela za koje ocekuiu da ce ih dodimuti majka, otac, prijatelj istog pola, i prijatelj suprotnog pola. ' PREGLED VEZBE

Ovu vrstu istrazivanja sproveo je Sidni Zurard, a posle njega i mnogi drugi. Rezultati su skoro uvek identieni, Tipican primer ' je na slid br. 9 i mozete je uporediti sa sopstvenim otkricima .. Kao sto vidite, vecina Ijudi (osim, mozda, homoseksualaca)' dozvoljava dodire po vecem delu tela nekorne ko jesuprotnog " pola nego nekom drugorn. Jedini izuzetak je kolicina dodira . odredenih delova tela koji su dozvoljeni majkama. Zbog ~ga mislite da ista kolicina dodira nije dozvoljena ocevima? Zbog ... ~ga postoji tolika razlika izmedu prijatelja istog i razlicirog "] pola? Da Ii je razlog cisto seksualan?
78

Muskarci
SIUUIhr. 8

Zene

GOVORTELA

PRAKTICNI PRIRUCNIK

KONTAKT TELOM I DODIRIVANJE Treba napraviti razIiku izmedu kontakta telom i dodirivanja. Uglavnom se kontakt telom odnosi na slueajne dodire, nesvesne i ucinjene bilokojim delom tela. Dodirivanje ukazuje na to daje ta akcija namerna, svesna i ucinjena primetno Sakama. Koristicemo oba izraza, ali ce dodirivanje obicno vuci konotacije aktivnog ucestvovanja osobe koja dodiruje, Prepoznato je nekoliko vrsta kontakta. Majkl Argajl kaze da su neki sa liste koja sledi najuobicajeniji u zapadnim kulturama:

Vrsta dodirivanja Tapsanje

Dodimje majka

Delovi tela koji se dodiruju Glava.Leda Lice, sake, zadnjica Lice, grudi Obraz Kosa, lice Sake
Usta. obrazi, saka

Dndiruje otac

Pljeskanje

Udaranje pesnicom Stipanje

Milovanje

Drmusanje Ljubljenje Lizanje Drianje Vodenje Grljenje Uplitanje

Dodiruje prijatelj istog pola Dodiruje prijatelj suprotnog pola

Lice Saka, ruka Saka, ruka Rame, tela

Ruke

Spustanje na Suiiranje Gladenje Go/icanje

Sake Zadnjica Kosa, lice Svugde

0,.,
Z=Zena

0-25% ~=

26-50%.=
Slika hI'. 9

51-75%

= 76-100%

M=Mu§karac

Ricard Hedin je stavio razlicite vrste dodirivanje u kategorije koje sezu od veoma licnih do veoma neutralnih poruka:
81

PRAKTICNI PRIRUCNIK

pacnentom,
~~ijaInO

1 FunkcionaIno - profesionalni: kao golfprofesionalac sa ~enikom; kao krojae sa mu!terijom; doktor sa .. pristojni: rukovanje iii tapsanje ruku
0

3 Prijateijski .. topli: prijateljsko tapsanje po ledima iIi zagrljaj oko ramena. 4 Ljubavno .. intimni: dodirivanje osobe iii poljubac ljubavnika, 5 Seksualno uzbudeni: prati vodenje ljubavi. obraza voljene koje

uzajamno dodirivanje

Dezmond Moris je identifikovao dvanaest koraka kroz zapadnjacki parovi produ na putu do seksualne intinnnosti, Povremeno se poneki korak izostavi ali se obieno dogadaju ovim redom; '

odnosu na ostale aspekte govora tela. Ne treba da pomislite da ce te se automatski dopasti ljudima, ako budete setali okolo i dodirivali ih, Mnogo bolje je koristiti ostale vestine govora tela da bi uspostavili s nekim odnos, pa onda dozvoliti da do telesnog kontatka dode ~to je prirodnije moguce tokom tog procesa. Stavovi prema dodirivanju veoma se razlikuju. Neki ljudi za .koje so rami oblici telesnog kontakta (grljenje, Ijubljenje) normalan dec porodicnog DvOta imaju pozitivnije stavove nego om kod kojih se to retko dogada. Prvo morate posmatrati tjude da bi naucili kakvi kontakti im prijaju, pre nego ~to se upustite cak i u ne-seksualno pipanje. Seksualno pipanje je veoma opasna oblast za svakodnevno eksperimentisanje, pa to ne treba raditi. Ako se to, pak, dogodi uz obostrani pristanak, sve je divno i krasno, ali je najbolji saver: kada niste sigurni, ne dodimjte.

1 os lea telu 2 oei u oci

3 GI88 na glas 4 ~akau ~aci 5 Ruka na ramenu . 6

7 Usta na usta 8 ~aka na glavi 9 Saka na telu 10 Usta na grudi t 1 Saka do genitalija 12 Genitalije na genitalijama
,I

POTREBNE SU VAM §AKE Postoje neki relativno bezbedni delovi tela na kojima telesni kontakt moze biti pojacan, Pri sastanku i rastanku, kao sto smo vee videli, telesni kontakt je normalni deo procedure. Posebno uobieajeno je rukovanie i, ako se ne dogode spontano, cesto moze biti inicirano bez neprijatnosti iii stida. Mogu cia poprime mnoge oblike, od najmlitavijeg u zglobu pruzanja sake i dozvoljavanja da je druga osoba pridrzi slabasno i kratko, do naij~eg i .najzivahnijeg dnnusanja tude sake, od koga se ponekad pojavi i bolan izraz na lieu vlasnika sake, Vecina Ijudi preferira rukovanja koja su ~mca. Slabasna rukovanja se povezuju sa feminiziranim muskarcima ili generalno nesposohnim licnostima. Zene mogu da se provuku sa slabasnim rukovanjem, ali cek j u tom slucaju, kada je rukovanje preslabo, mogu biti shvacene kao neiskrene i nevoljne. Treba da se setite da je svrha rukovanja pozeleti nekome dobrodoslicu iii nekoga ispratiti iii potvrdivanje dogovora. Treba da bude relativno pozitivno, toplo i prijateljsko da bi uradilo svoj posao. !Sake se koriste i za malo duze drzanje nego u rukovanju. Dezmond Moris ukljucuje i drzanje za ruke, ili ponasanje koje
83

Ruka na struku

Sta razlicite vrste dodira znace, medutim.zavisi od nekoliko faktora ..Zavi~i ~ojim de!om tela ste dodirnuli drugu osobu; koji . deo, ~18 dodirujete, koliko dugo traje dodir; koliki pritisak k~nsb; da li i!i ne postoji pokret posle dodira; da li je iko . pnsutan; ako jeste, ko su oni; situacija i raspolozenje u kome se: dogodi dodir; i veza izmedu ucesnika. Sve usvemu, odredivanje . zna¢enja dedirivanja. je kompleksna stvar. kompleksna kao i bilo koji drugi aspekt govora tela.
~vanj~ ukazuje na vezu izmedu dodirnutog i onoga koji do~mJe. ~ledi. 8t?g~, da glavne razlike u nasoj reakciji na . dodir ..zavrse od l.ntimnosti veze izmedu nas i druge osobe. POS~J.I v~ma bliska veza izmedu dodirivanjai dopadanja..' Dodirivanje moze voditi ka dopadanju, ali ne samostalno u .

82

PRAKTICNI PRIRUCNIK ukazuje na postojanje intimne veze. Ostali primeri su koristite §aku da nekoga uputite tamo gde felite da ide UZ oonG06: blagog pritiska sake na ledima; tap~je. pri kome se tap~e po ruci,ramenu ili ledima; i razlieite vrste zagrljaja. ~ake mogu da se koriste i za samododirivanje. uobicajeni oblici samododirivanja su trljanje zagIadivanje kose, C~anje glave i trljanje nosa. To se "h.i_'J dogada u stresnim trenucima. Posmatrajte vozace jza vozila stane neko drugo, alipreblizu. Veoma cesto ce u situaciji cesati glavu iIi obrve iii obraz. Ako sumnjate u smatrate da se to dogada sarno zato §to vozaca ta mesta posmatrajte pafljivije vozaee na ulici. Gladenje i milovanjesu dodiri rezervisani za one koji uzivaju u bliskoj, obieno seksualnoj vezi. U svakodnevnorn :tivotu mi naginjemo ka zamenjivanju fiziekog milovanja verbalnim. Erik Bern, osnivae transakcione analize, smatra fraze kao sto su 'svako dobro', 'lepo se provedi' i s1.verbalnim milovanjem ikate da su izuzetno vazae u popravljanju interpersonalnih odnosa. Medu strancima, verovatno je bolje da takva milovanja ostanu verbaIna. Postoji jedna aktivnost, medutim, u kojoj dodirivanje nije sarno dozvoljeno, vee je i ohrabrivano. To je pies. Pies moze biti preliminami korak ka kasnijoj intimnosti iii mozcbiti aktivnost u koju se upustamo zbog nje same. Oni koji osecaju da su na neki nacin uskraceni za iskustvo dodira mogu da poprave svoju situaciju na bilo kojoj igranci. Do Ijubljenja se te:le stize jer ima ~e~¢e seksualne asocijacije. U nekim porodicama je obicej da se clanovi koji se sastaju ili rastaju Ijube, U nekirn drugim porodicama jedva da se ikada ljube, cak i tokom vodenja ljubavi,

GRUENJE I LJUBLJENJE
Postoji psiholoska ~kola koja pripisuje mnoge savremene liene i drustvene probleme Cinjenici da se, odrasli, ne upustamo u grljenje kao kad smo bilideca. ': da bismo, ako bi sarno bilo moguce da se vratimo u te situacije', u kojirna smo slobodnogrlili jedno drugo onako slobodno ' ~to to rade deca, bili mnogo srecniji, U tome verovatno mnogo istine, ali ie tesko zamisliti kako hi se to postiglo. lYJ.L'£.I,JjIl'.'· bi svako od nas trebalo da pocne tako §to ce vise grliti

NE SILUJTE
Agresivno ponasanje obicno ukljutuje telesni kontakt, iako se mnogo agresije moze iskazati verbal no. Prema Majklu Argajlu, agresija je urodena reakcija na napad, frustraciju i takmicenie za resurse. Obicno se sve zavrsi na pretnjama, kao da irnamo neki mehanizam u sebi koji nas sprecava da povredimo jedno drugo, osim ako smo isprovocirani van svih granica tolerancije. Medu decom se kod decaka mote videti mnogo vise naoko nasilnih igara nego kod devojcica, Mladi Ijudi cesto mogu biti glasni i grubi, upustajuci se u sparingovanje i ostale vrste relativno nasilnih igara. Ljubavnici mogu da razmene vragolasto stipanje, aktivnost koja se ccsto pretvara u neku vrstu predigre. Takve aktivnosti nam mogupomoci da izbacimo iz svog sistema agresivne tendencije. Jasno je da bi bilo bolje kada bi mogli da reagujemo na agresivne situacije na isti nacin kao na dodirkada je nepozvan na mestima kao ~to su autobusi, gdeokretanjem glave reagujemo na naizbeznost kontakta, a ne borbom, Okretanje 85

bliznje,

Ista stvar se da primeniti na mazenje i golicanje, iako ponovo vodeci princip treba da bode da se izaberesituacija u .. takvo ponasanje odgoverajuce, Napokoo, ima onih koji ' u telesnom kontaktu ispremno na njega odgovaraju i oni . tome pristupaju nevotjno i kolebljivo, iii ga se klone, Obicno stavljaju u dve kategorije: dodirivaci i anti-dodirivaei, Ima indicija da postoji veza ovoga i gestova, tj. da su oocmvacn skloni otvoreaim gestovima aanti-dodirivaci zatvoreoim. loA jedna poteskoea u povecavaniu ucestalosti grIjenja Ijubljenja je veza izmedu telesnog kontakta i statusa. Ovo na sve vrste clodirivanja. Dovoljno je lako grliti i Ijubiti dete, aij: hi to bilo nemoguce reci i za nadredenog na poslu, Dovoljno je' lako da doktor potapse sestru po ramenu na poslu, iii da QOOl1rDI.':1 pacijenta. Ali, mnogo je t~e da to isto sestra i pacijent doktoru, I opet, izuzeci su mala deca, i mozda, veorna 080be.
84

drugog obraza moze da, napokon, Una prakticnu, svakodnevna primenu.

BOLJI TELESNI KONTAKT

PRAKTICNI PRIRUCNIK

Iz svega ovoga mozda mozemo da izvucemo neke nacine koje mozemo da popravimo svoj ueinak U ovoj visoko oblasti govora tela, prozetog opasnostima za one neosetljive. Motemo da razvijemo evrst, prijateljski stisak koji ce umiriti one s kojima komuniciramo. Mozemo da upustimo u pokoji poljubac u obraz u situacijama u kojima je to' adekvatno. Da bi odlucili koje su adekvatne situacij e moramo razvijemo osetljivost na reakcije na dodir kod ostalih.: Jzvodenjem nekih vezbi sa kraja ovog poglavlja pomoci ce da izgradimo opstu osetljivost pri koriscenju razlicitih astlekldaf govora tela. ' Ka:le se da je najbolji nacin da smeksate nekoga da ga.' potapsete po ramenu ili po ledima, laj pokret jet kao sto smo .' videli, gest ohrabrenja iii podrske, Cesto je bas to potrebne' ljudima koji su na neki nacin ignorisani iii potcenjeni. Na slican. nacin je zagrljaj rukom oko ramena gest kojim . ljudima da smo na njihovoj strani. Treba sesetiti da, u odgovarajucim okolnostima, r1n,iiM"" .. "i .. moze da prethodi dopadanju. Kao !to studija 0 kojoj smo na, pocetku govorili We. dodirivanje takode mote da.osvoji·' pozitivne reakcije drugih _ljudi, pa je stoga ono sredstvo .. uticanje na prosudivanje, pa cek i na delovanje drugih ljudi, , . Dodirivanje je sasvim prihvatljivo kada nekome eestitemo ~ , nekom dostignueu ili uspehu ..Obicno se ispoljava kroz tapsanje . po ledima, rukavanje iii grljenje. . Dodirivanje se cesto sasvim legitimno koristi da se privuet::: pamja, pogotovo onaga ko je ocigledno usmeren na ne§to drugo, Mou'se takode koristiti i kada vodite druge Ijude.
.r'

osobe sklone dodirivanju i one koje to nisu, Da Ii primecujete razlike u korisceniu govora tela izmedu te dye grupe? 2 Zagrli me! Sledeci put kada budete u prilici, zagrlite nekoga koga dobro poznajete, a koga uobieajeno ne grlite jer smatra~e da to oije potrebno da bi shvatio da v~.se dopada. Na pl_1mer,mamu, tatu, sestru, brata, zenu, muza 111 nekog drugog bhskog rodaka. Kako ste reagovali na OVO vezbu? Kako suoni reagovali? JKojeto? Zarnolite za pomoc par prijatelja. Neka vamjedan poveze oCi i odvede vas ka drugoj osobi. Pokusajte da otkrijete ko je u pitanju tako ~to cete rnu dodirivati lice. Da Ii je ovo laka vezba? Neb svi ostali pokusaju, Raspravljajte 0 svojim reakcjjama na ovu vezbu, Da li mozete da izdvojite nekoliko glavnih pravila za prepoznavanje Ijudi dodirom? Kako se ljudi osecaju dok ih na ovaj nacin prepozoaju?
4 Rukuj se, prijatelju

Tokom dana pokusajte da se rukujete s Ijudima na razlicite nacine, Kako reaguju? Sta ste zakljucili, da Ii ljudi preferiraju i!mCe ili mekse stiske? Kako vi reagujete na stisak ruke drugih Ijudi? Kakvo rukovanje se vama vise dopada? 5 Produfite kontak: Tokom dana, kada se nadete u fizickom kontaktu s 'ljudima koje dobra poznajete, bilo da je to rukovanje, poljuba_c ili zagrljaj, pokusajte da odr:lite.takav kontakt duze nego obicno. Kako yam se dopada? Kako drugi Ijudi reaguju?

VEZBE I EKSPERIMENTI
1 Ne dodimj

me
86 87

Posmatrajte kako se Ijudi dodiruju u kaficima, restoranima, .. barovima ina ostaIim javnim mestima. Pokusajte da prepoznate '

PRAKTICNJ PRIRUCNIK

9.

POJAVAIGRADA

VEZBA: Potpuna promena nacina odevanja Sledeci put kada izadete negde, obucite se na potpuno drugaeiji nacin nego obicno. Ako obieno nositeodelo i kravatu, obucite se veoma sportski iii obmuto. Kakve promene u reakcijama svojih prijatelia primecujete? DaIi muskarci reaguju drugacije od rena? Kako sevi osecate u promenjenoj garderobi? Da li se osecate neprijatno iii oslobodeno? PREGLED VEZBE Trebalo bi da otkrijete, bar, da ce, iako ste promenili svoju pojavu, Ijudi to tolerisati, s tim sto ce verovatno biti negativnih komentara, U najboljem slueaju cete otkriti da neki drugi s.til u odevanju moze da yam pomogne da bolje i uspesnije komunicirate s drugima, Odeca yam moze pruziti samouverenost, ako je odaberete pazljivo, pazeci da bude u skladu s prilikom. Povuceni Ijudi naginju odeci koja je mozda preterano konzervativna, Ako vas je ova vezba ubedila dabudete malcice slobodnjji, posluzila je svrsi. Ako se ne uklapate u norme oblacenja na poslu, verovatno cete primiti kritike ne sarno od kolega vee i od nadredenih, Vd sef ce yam mozda Cak i narediti da odete kuci ipresvucete se u uobicaienu odecu za posao. Ako ne primite nijedan negativan komentanradite u veoma liberalnoj sredini iii se bavite poslom u kome odeca ne igra vaznu ulogu, Ako je to slucaj, a vi se uvek oblacite na Isti macin, sada znate da ubuducnosti mozete raznovrsnije da birate garderobu.

Sada cemoobratiti paznjuna komunikativnu vrednost

'izgleda drugim ljudima. Velicine i oblik nasih tela inacin.na to telopokrivamo tkaninama raznih vrsta ima znacajan uticaj to kako nasljudi dotivljavajui koliko nam paznje nn""ecun Ove kate~otjj.e ~luju na prvi pogled kao da nad njima ." mozemo Mati preteranu kontrolu, ali, kao §to cemo videti nije slueaj. Zapravo, to su domeni u .kojima imamo a,IIGlJl prostor za manipulisanje, a da totako ne izgleda onima sreeemo u svakodnevnomzivom. Neki aspekti su narn -~"'- ........ , pod kontrolom, a neki makar delimicno, .Nema sulnnje da se izuzetno trudimo dase aOlpattnCll'Ill!t: svetu. Sarno retki medu nama ustanu izkreveta, obuku 'isto sto sunosili jucei krenu da ~e suocesa ponudama novog Sasvim je jasno da na§a pojava ozbiljno utiCe na to kako drugi reagovati na nas, , Mark Knap citira neke dramatiene i uznemirujuce.: na~ina'nakojitW izgled utice na druge, patako ina nas.
11 £1I< ....

~Italiji j~'naplatio .kaznu fednoj nemackojposetiteljki zato · je prekrstila noge iotkrila butinu dok je sedeIa i pila katu kaficu pored putaIstrazivac psiholog otkrio je da bi rena stoper udvostrucila broj Ijudi koji stanu da je povezu ako dodala nekoliko centimetara ulozaka svom brushaIteru. Cije je lice bilo toliko deformisano pocinila je zlocin da bi uhapsili. Sudija je naredio da je posalju plastienom . Smatrao je dabi promena u fiziekom izgledu dovela do ponasanja i smanjila antisocijalne tendencije.
nrntnP1njll!oJj

PRVIUTISCI
Kao Sto smo u prethodnom poglavlju videli, nd prvi kontakt s ljudima je 'oci na telo'; tj. prvopogledamo necije telo, pa onda uspostavimo kontakt ocima, Moze da dode do izuzetaka, ali je ovo uglavnom taeno. Ovo znaci da mi prvo obicno vidimo garderobu kojunose, i iz toga.izvlaeimo odredene zakljucke. Odeca moze, usrednjim {Ii hladnijim klirnatima, biti obavezna zbog zastite i moze biti kulturom narnetnuta zbog pristojnosti, ali ibez obzira na sve to ona ima znaeajnu vrednost pri komunikaciji. Ona otkriva ponesto 0 vasim prihodima, statusu, profesiji, licnosti i mnogim drugim stvarima. Ljudi 89

Pojava i grada nece nam uvek pomoci da procenimo da Iije. neko~ten iii ne, Ali, ipak. ih treba shvatiti ozbiljno, ako -. da dalje usavrsavamo svoju vestinu govora tela. .

88

izabrali da obucemo, Cak i kada sarno nesto 'navucemo' na u najveeoj mrbi odeca pise tomove 0 nama. Nista ne vredi drugima pokusavamo da nametnemo utisak da znamo dosta modi ili da smo bogati ako to ne poddava nab garderoba. . ce lUIS zasigurno odati.

"!ll0gu dosta reei 0 naina samopri

pogledu na ono ~o

PRAKTICNI PRlRUCNlK

MORAMO IMATI STILA Jasno je, onda, da odeca, posto se njome moze manipulisati,

. Odeca, naravno, mote biti kategorisana na mnogo nacina, jedna osnovna razlika je cia Ii je formalna ili neformalna. F~ ~~ ~aCi mnogo vi§e od smokinga i ve~emi8 ~lJlne. Uklju('!uje 1 razne VISte uniformi, pa cak i odelo j biznismena, §kolske kecelje mogu se smatrati odecom,
Danas neformalna garderoba podrazumeva 'dzemper

farmerke', kosulje otkopcanog okovratnika, bilo' pantalone iii sore ... Zerie takode mogu cia nose sve §to je navedeno, kao i suknje i haljine raznih vrsta. OpAte uzev, formalna garderoba je mnogo zastupljenija poslu, a neformalna u slobodno vreme, ali mi imamo •..,U l.l ~lj""·, cia biramo 0110 ~to cemo obuci prema udobnosti, iii , ., pristojnosti, ili prema onome ~to prikazuje nase tela onako ulimo da ga drugi vide. Takode moramo uzeti u obzir i pravila. 0 prihvatljivosti, Mnogi klubovi, pa cak i barovi restorani nece da vas usluze ukoliko, ako ste muskarac, kravatu i sako. Obmuto se moze primetiti na plazama leta, gde ce sezene osecati neprijatno ako na sebi imaju vi§e bikinija. ' .• Moda je posebno uticajna u odluC!ivanju §ta ce nostiti .. ljudi, iako danas De postoji sarno jedan trend koji mora da· ,
I

prati. Taka da moda vise nije uticaj koji nas ogranieava u izboru kao !to je nekada bila. Nakit j drugi ukrasi kompletiraju efekat,', odece, Ne smemo zanemariti efekat siluete tela u odeci. Nda tela'. moguuticati na mnogo vise od broja kosulje iii haljine. Savet punadkima, na primer. je da ~e.§cenose tamnije boje na . ; delu tela, a svetlije na gomjem, kao i da radije nose vertikalne a . ne horizontalne pruge i s1. tini se da tak i debljina moze bitt' . prikrivena, pa da se i tako moze uticati na osvajanje dobrogi prvog utiska. . , :. 90

postaje vazan element u naeinu na koji komuniciramo. NaA izbor odece govori drugima ko smo, iii im bar govori 0 tome kako sami sebe vidimo, Istice nasu jedinstvenost, iIi ako nosimo uniformu, nasu slicnost drugima, Pokazuje im kako gledamo na svoju licnost, To se cesto prenosi bojom, tako da nesto introvertniji ljudi biraju mimije i nejasnije boje, a oni otvoreniji svetlije, pa eak i kontrastne boje. Nasa odeca ce ukazati na nase godine i. pol, obicno, a moze eak i da ukaze nanasu socijalnu klasu, status i profesiju. Koliko prenosimo drugima nasom garderobom zavisi i od toga koliko ~elimo da prenesemo. To mote biti ogranieeno nasom gradom, Teske je obuci se kao medunarodni dzet-set plejboj ako imatepedeset godina i imate sto dvadeset kila. Na to takode mofe· da utice i nase raspolozenje u tom trenutku. Ponekad ulimo da budemo upadljivi (na primer, na nekoj sveeanosti) a ponekad ~elimo da se utopimo u gomilu, U zavisnosti od promene svih ovih faktora mi menjamo garderobu, sasvim nezavisno ad aspekta licne higijene. Cini se da neki ljudi non-stop nose isti dzemper i farmerke, dok se drugi presvlace nekoliko puta dnevno. Pojava nam, tako, daje neke korisne informacije 0 Ijudima koje upoznajemo po prvi put. Zbog toga se prodavci iIi ljudi koji se have odnosima s javnoscu trude da izgledaju lepo. Ponekad preteraju pa izgledaju previse ugladeno, bezbojno, servilno. Cilj je sarno ne prelaziti granicu konvencije i izbegavati previse dodataka, kao sto su rupice za dugmad, svilene maramice, previse parfema i sl. Neke ittteresantne studije su pokazale da step en u kome ce studenti prihvatiti one sto profesor govori umnogome zavisi od profesorove pojave. Oni koji se oblace relativno ozbiljno i konvencionalno pre ce biti prihvaceni kao eksperti, nego oni koji se oblate neformalno iIi preterano obicno. Vecina profesora je izgleda nesvesna ove cinjenice, pa ne pazi preterano na pojavu. Ponekad treba da odvojimo na stranu pojavu i gradu ida proniknemo u pravu poruku koja ham je upucena, Ne smemo
91

dozvoliti da medijurn postane poruka. Ono ~to nam se }t".,;.,;, vamije je od nacina na koji se porueuie, ukoliko uspemo
0V'0 ....

PRAKTICNI PRIRUCNIK

cak i na porotu. Dobro obucene, privlacne mlade zene produ . blazim osudama, kazu studije, ukoliko nisu pocinile neb
koristeci svoj izgled kao sredstvo, u uceni iii nekim

dodemo do toga. To nije tako lako kao sto zvuei. Pojava

susretima, uistinu, pol ucesnika nije stvamo bitan. U naprednim industrijskim clruStvima, uloge polova s~ umnogome smenjuju, Te razlike postanu od sustinske vaznosti sarno pn udvaranju 1 razmno1.avanju.

samouverenosti,

Lakse je promeniti svoj izgled nego svoju gradu, ali .i tu se

ponesto moze promeniti, Danas je moder:no bi~i .mdav, pa se zene, vise nego muskarci muce eta smanje ~eh~lD~ ~vog tela dijetama. Muskarci pokusavaju da postignu IStI efekat vezbanjem, kao sto je na primer, trcanje.

OBLIK I VELICINA TELA

Cak i u ovom vremenu karla se za [ednakost medu po "",un, ... aktivno zalaze, a na seksisticke komentare i gledista mrko razlike u pojavi i grndi izmedu zena i muskaraca su nei'zbe~:llU~ One oduvek neminovno uticu na nacin na koji mi reagujemlti jedni na druge u neverbalnoj komunikaciji. Lagali bi sebe ako
ih ignorisali, ' Muskarci su ~dee vgi i tezi od una. Jaci su i mogu .' podigou veCi teret.Imaju duze noge i veca stopala u odnosu ostatak tela. BIte tree, bolji su bacaci i bolje tree na duge Imaju ~ira ramena i duze ruke, ~ire grudi, pluca i srce, lobaaje i viliee, Iz ,tih razloga su zasticeniji kada dade fizii!kih napada. Oni takode imaju dublje glasove, kosmatiji (iakocestoocelave usrednjim godinama) i imaju sklonosti pustanju .stomaka .. Pomislicete da sve . ovo umnogome olaksava p razlikovanja rena i muskaraca. Ali, to nije uvek tako.
poslednje vreme dolazido zabuna, jer muskarci sve vise

RAZDVAJANJEZENAIMUSKARACA

IOt·

§1l1inku,

2:ene nose musku garderobu.

Ipak, postoje nacini na koje mozemo identifikovati l!ak i fenCl' u muilkojgat'derobi. Postoje razne delovi anatomije koje treba posmatrati kada l'rafimo neke zenske osobine: lice, na primez.] zato Ato~enama ne raste brada. Zene obicno imaju sire kukov~· Atojeprirodno za njihovu ulogu majki. Imaju tanke strukove . deblje butine. Pupkovi su im dublji, a stomaci dun. obieno ltrte. Imaju oblije zadnjice i vise njiSu kukovima hodaju. Neko ce mozde pitati zbog cega moramo biti u stanju da . otkrijemo razlike medu polovima. U mnogim svakodnevnim
92

Neki ljudi smatraju da je takvo ponasanje sme!l?o. ~pak,. ~ i valjanih razloga da se pokusa sa menjanjem. obb~ ~.~ehl!.ID~ svog tela. Ljudi vas vide na drugi nacin, a pnhva~lJlvIJ.l o?hk. ~ velieina tela cesto util!e i na to koliko vas primecuju, Ljudi koji su uspeli da smrsaju cesto primecuju pobolj!lanj~. unjihovim socijalnim zivotima, Cak j odeca koja maskira debljinu moze da postigne sliean rezultat, Oblici tela se najcesce dele na ektomorfe (mrsava i koscata), mezomorfe (rnisicava) i endomorfe (debela). Majkl Argajl tvrdi da ljudi cesto smatraju ektomorfe mirnim inapetim~ mezom~rf~ nezavisnim avanturistima, i endomorfe toplim, pnstupatmm 1 zavisnim. Vidite,l!ak i debljina ima dobrih strana. Promene cesto uticu na vase videnje sebe. Ponovo, ljudi koji su smrsali primecuju povecanu samouverenost i jaci osecaj blagostanja. Ljudi koji se ugoje u srednjim godinama ~ostaj.u prilicno depresivni zbog te promene, pogotovo ak~ ne~Ju volje da ucine nesto po tom pitanju. Nasuprot tome, om kOJIslabe ~o granice anoreksije imaju lose mi§lj~je ~ sebi. i ta_kod~~ostaJu depresivni. Izgleda da trik len u odabiranju obl~a 1velicine t~la koji mire ono sto ~elite i ono sto mozete da postignete, d~ zellte to da postignete dovoljno jako, te da se. on~ ~a~lte na ispunjavanje zadatka relativno odlueno. M~tlvacIJ~ Je lz~leda najznacajniji faktor kako treba da se prornemte, kohko zelite da postignete i koliko dugo cete se time baviti.

93

GOVORTELA

PRAKTICNl PRIRUCNIK

UUDI SE MENJAJU
Rej Birdvistel je predlozio da treba da naucimo da budemo one sto smo. To nije nesto sto je nepromenljivo iii unapred odredeno. Pogledajte sarno kako ljudi iz istog regiona deluju slicno, iako ne dele iste gene. Slozio se da polozaj nasih obrva, oblik nasih usana, konture Iica i mnoge druge aspekte nase pojaveucimo od ljudi sa kojima zivimo i druzimo se, Kada bi ovo sarno delimicno bilo istinito, otvorilo bi dalje mogucnosti za promene u naSoj pojavi. Postoje promene koje se pojavljuju dok starimo, ali mozda mozemo da naucimo da neke od njih izbegnemo iii odlozimo, a da ne posezemo za ekstrernima. NajlaIGe je izbec! opustanje erta Iiea i tela, preteranu gojaznost, pogrbljenost i rnnoge druge promene pravilnom ishranom i vezbanjem. Ljudi se cesto menjaju posle traumatiCnih dogadaja u licnom fivotu, i to ne obavezno na gore, Posle rastave iii razvoda (ponekad i posle gubitka zivotnog partnera), ljudi naglo postanu zivahniji i otvoreniji. Mozda cak i pocnu da izlaze i da se druze po prvi put posle mnogo godina. Jedan od ~ivotnihparadoksa je da stariji ljudi cesto pokusavaju da izgledaju mlade, dok mladi pokusavaju da izgledaju starije. MuSkarci koji celave ponekad nose perike. Mladi ljudi pustaju brkove iii brade jer tako izgledaju zrelije. Nema niceg stetnog u ovakvim aktivnostima, Aka drugi pozitivno odreaguju na takve promene, a vi se osetite bolje, znaci da imaju blagotvoran efekat.

POPRAVITESVOJIMUDZ
Zamislite da zelite da se poblize pozabavite svojorn pojavom i figurom, te da uradite nesto da ih popravite kako bi poceli? Prvi korak je ocigledan: pogledajte se u ogledalo. Ali, takode pregledajte i svoje skorije fotografije. Posmatrajte sebe u izlozima dok hodate niz ulicu. Ako mozete, snimajte sebe, iii dozvolite nekom drugom da to uradi. Sklopite sliku sebe u svom umu i onda se upustite u popravljanje onih mesta koja to traze. Mogli bi da pocnete tako sto cete promeniti svoju garderobu. Ako se obicno formalno odevate, pokusajte da budete malo opusteniji, ili obrnuto, Aka obicno nosite odecu prigusenih boja,
M

mezomorf

endomorf

S6b br.

to

95

pokusajte da joj do date malo boje. Pokusajte eksperimentisete sa razlicitim vrstama garderobe, Ako patljivo kupovaJi, tone mora da bude skup eksperitnent. MoMa bi mogli da promenite frizuru. Ako ste nnt,............ celavi, pokuh.jte sa perikom, Mnoge modeme perike je tesko razlikovati od prirodne kose, Mozda bi bilo korisad promeniti boju kose. Danas je sasvim prihvatljivo da llIULMU:1lD farbaju kosu. Novi imidf more da ima izuzetno pozitivan na vasu Iicnost i samouverenost. Ako imate visak kilograma, pokusajte cia smrsate vezbate, Pokusajte to na odredeni period, reoimo, tri IIIC:!iIJl.i_ Najbolje. bi bilo konsultovati vaseg doktora opste prakse metod bi bionajboljiza vas. Nema potrebe dase uclanite preskupe sportske klubove, osim ako ne zelite da budete ". . blizini drugib ljudi sa slienim namerama da bi uspeli,

PRAKTICNI PRIRUCNIK

Obratite posebnu paznju na lice i kozu. Muskarci bi mogli pokuJaju sapustanjem brade i hrkova da vide kakav ce to postiei, ne samo na druge, vee i na njib same. Zene hi mogle promene sminku, Postoje mnoge kojige 0 Jepoti u kojim mote naci rnnogo korisnih saveta 0 tome kako se najbolje iskoristiti one §to yam je priroda daIa. .Posmatrajte druge ljude cia hi ustanovili kakvi trendovi trenutno vladaju. Verovatno cete pronaci nesto sto odgovarati u mnostvu stilova koje Ijudi biraju da se __ ,""n~.~.·'" svem, Kako izgledaju vasiprijatelji? Da li ste mozda ltnlronlill .: sebi da poenete isuvise da I~ite na njih? Nema potrebe preterivati sa promenama. I ovde je ......... ......-i'.! ,...,. kljue uspeha, Kako zaista utite da izgledate? Odlucite se, pa onda odlueno uputite ka cilju.

posebno privuklo, pasu ocenili oeku od fotografija visokom ocenom. Pokusajte to da uklop:ite u sopstveni izgled. Da li so rezultati poboljsani? 2 Endo, ekto iii mez.o? Odredite da li ste endomorf, ektomorf iii mezomorf. Ako se ne ukIapate lako u ove tipove, izaberite najblizi, ili zamolite dobrog prijatelja da odredi v~ tip. Odredite tip clanovima svoje porodice. Da li postoji neki tip koji dominira u vasoj porodici? Ako ste mladi, pogledajte pazljivo starije clanove porodice. Tako moute videti kako cete izgledati za neko vreme. Da Ii vam se dopada one §to vidite? Odredite tip svojim prijateljima, Da li izgledate isto? Da li se neko od vas izdvaja? Da li kceri licena majke asioovi na oceve? Kakve jo~ slicnosti i razlike primecujete? 4Trtdite informacije Obueite se lepo i formalno. Idite na zeleznicku iIi autobusku stanicu, ili na aerodrom i pitajte neke od prisutnih cia vas upute na neko mesto koje ste prethodno izabrali. Sledeceg dana se obucite u najstariju odecu koju imate i izvedite ponovo isti eksperimeot. Kakve razlike u reakciji ljudi primecujete? 5 Procenjivanje stranaca Dok obavljate svoje dnevne poslove, posmatrajte pojavu i gradu drugih ljudi, Pogadajte njihovu starosnu dob, pol, status i verovatno zanimanje. Koje faktore razmatrate kada donosite svo] sud? Ako se ukaze zgodoa prilika, pitajte ih, da bi videli koliko ste bili taeni,

1 Nemojte iunilljati, kOpwajte

Isecite slike iz raznih casopisa koje prikazuju Ijude , varna u razlieito] garderobi. Isecite glave, da bi . istakli garderobu, Zamolite nekoliko prijatelja i elanova porodice da ih . ocene na skali privlacnosti od 1 do 10. Pitajte ih ~ta ih jc .' 96
97

PRAKTICNI PRIRUCNIK

10.
Uprkos pafljivom

TAJMINGI SINHRONIZACIJA

ste stalno preoptereceni mnogim sastancima i poslovima. Brz ritam se na zapadu mnogo vise ceoi od sporog. Spor ritam smatramo Ienioscu, iako takvi !judi mozda u stvari postizu vise nego oni kojistalnojurcaju, a nigde ne stizu, VEZBA: Dria komunikacija Izaberite neku aktivnost. Bilo kakvu, ali neke od najlaksih za ovu vrstu vezbi su titanje, pisanje pisama, hodanje od autobuske stanice do kancelarije, pranje kola. Izmerite koliko vremena yam je bilo potrebno. Tokom sledece nedelje merite vreme pri takvim aktivnostima i svaki sledeci put se trudite da malo ubrzate. Ne previse, nemojte se mnogo truditi, jednostavno pokusajte da oborite svoj licni rekord svaki put. Najvamije je da merite vrerne trajanja aktivnosti, da pokusate da je zavrsite nesto brze nego ranije ida negdezapisujete vreme. Takode treba da se pobrinete da su aktivnosti slicnog obima (npr, novine sa 'istim brojem stranica i s1.). PREGLED VEZBE

. U svojoj knjizi Tihi jezik Edvard Hoi nam prenosi svoJ '
iskustva sa zadatka koji je dobio jednom prilikom kada je bio gradonacelnikovom odboruza meduljudske odnose u .. ameriekom gradu. Trebalo je da razgovara sa menadzerima velikim kompanijama da bi utvrdio da Ii je moguce . ne-diskriminativnih ponasanja. Posvetio je posebnu organizovanju tih sastanaka, Svakom menadzeru je da treba da bude spreman da provede sat vremena Jli vise na razgovom. ugovaranju sastanaka, razgovore su .'"

zaboravljali, iIi bi morao da ceka na njih dosta dugo u nekin'i, zabacenim kancelarijama, a duzinasamih sastanaka je spala .~. ,
desetdo petnaest minuta.',l,
..

..

Menadzeri su, svesno iii nesvesno-, zapravo koristili da mu ponroe nesto za Sta verovatno De bi imali hrabrosti ,bezobrazluka, da izraze reeima, Tako da i vreme moze, . biti moenosredstvo neverbalne komunikacije. .
..

Ovaj aspekt govora· tela obuhvacen je tenninom kronemikaj: 0 koriscenju vremena, 000 Sto nas iz te oblasti zanima: je Sta nam moze reci 0 koriscenju vremena za uticanje na . komunikaciju medu !judimai kako mozemo poboljsati . vestinu komuniciranja kroz poboljsanje nacina ma . upravljamo svojim vremenom. Takode cemo razmatrati ulogu sinhronizma ugovoru tela dok Ijudi razgovaraju,

Verovatno .ste otkrili da mozete da ubrzate svaku aktivnost a da ne izgubite na kvalitetu ucinka. Ponekadpovecanje brzine moze bitiod sustinskevaznosti, Kod citanja, npr, poznati su rezultati i do sto posto poboljsane brzine, bez gubitka na razumevanju, postignuti OVOID jednostavnom metodom. Uobicajeno poboljsanje brzineje oko 50%. Ako ste sproveli oYU vezbu pridrzavajuci se uputstava, pogotovo po pitanju vrernena i zapisivanja prolaznog vremena svake aktivnosti, otkricete da je moguce ustedeti ozbiljne kolicine vremena ne samo u komunikaciji, veei u svakodnevnom zivotu. VREME I PLIMA Jedan od nacina za stvaranje vremena koje mozete koristiti za efektniju komunikaciju iii neke drugeaktivnosti je povecanje stope proineta. Ovo je koncept kome cemo se vratiti pred kraj ovog poglavlja kada budemo razmatrali dvanaest tehnikaza efektnije koriscenje vrernena. Ono tega treba da se prisetimo je 99

tj. studija

NaS koncept vremena je srediste naseg pogledana svet.. Zaista,naAazapadmikultura je skoro opsednuta vremenom, ". Pridajemo veliku vaznost tacnosti i pridrzavanju unapred' odredenog rasporeda .. To je jedan ad razloga zbog koga 5(:': ostavljanje ljudi da ceksju smatra izuzetno neprijatnim cinom, ',' Tempo naseg delovanja govori Ijudima mnogo 0 nama. Jedan' jednostavan na~in da Impresionirate druge je da delujete kako' 98

stara poslediea: "Ko mnogo fwi, sporije stize." U potrazi naeinima poboljsanja koriscenja vremena u veoma je va1no izbecizurbu, Zurba nas moze navesti na Jne:iUaI*, Potrebno je da se koacentrisemo na nacine koji ce nam pomoes' da ostvarimo naS eilj, a da to ne rezultira slabijim ucinkom, Sledeca ~injeniea na koju stalno moramo da se podsecamo. jeste daje vreme konacan resurs. To jest, dostupna namje odredena kolieina, Koliko god se trudili, De mozemo iscedimo vise od dvadeset ~etiri sata dnevno. Kada 1 2 :ra(;un,am~~ koliko vremenaje potrebno za spavanje, jelo i ostale aktivnostii" dodemo da zakljucka da u komunikaciji sa drugima provedemo vise od par sati. Izracunato je, na primer, proseean menadzer provede oko trideset i pet procenata vremena na poslu u komnnikaeiji sa drugima. Kada uzmemo obzir da radni dan traje osam sati, govorimo 0 periodu od oko sata. Ubrzavanje aktivnosti u proseku do pedeset posto . znaci, osloboditi jos vremena da se proeitaju tri izvestaja, dok ranije bilo moguce procitati dva, iii obaviti tri razgovora, a ne dva j 51.
0

Neki Ijudi veruju da nase ponasanje kontrolisu tri stalna ciklusa, poznata kao bioritmovi. Oni veruju da postoji fizicki ciklus koji traje oko dvadeset tri dana. eiklus osetljivosti koji traje oko dvadeset osam dana i intelektualni ciklus koji traje trideset tri dana. Uz pomoc digitrona mozete izracunati svoje sopstvene bioritmove, pocevsi od dana rodenja, da bi otkrili da li ste trenutno na vrhuncu ciklusa (na pola prve polovine) iii na najnizoj tacki (u sredini druge polovine), U fizickom eiklusu, energija j izdrzljivost navodno skacu do vrhunca a onda opadaju; u eiklusu osetljivosti dogada se isto sa emoeijama i raspolozenjem; au intelektualnom ciklusu rnenjaju se budnost i mentaIne sposobnosti. Za sva tricilusa, dan u kome dolazi do prelaza iz pozitivnog u negativno je kritiean, Veruje se da je to dan kada je najverovatnije da mozete da dozivite neku nesrecu, dabudete ·prornenljivog raspolozenja i razdrazljivi, da razmisljate sporo i imate losu memoriju. Serna ovih ritmova je .ilustrovana oa sl. br. 11. Treba da znate, medutim, da mnogi naucnici smatraju da bioritmovi pripadaju kategoriji slicno] astrologiji - najblaZe receno, neproverenoj. Ostali smatraju da su na potpuno pogresnoj osnovi. ' Neki ljudi nalaze da obicno deluju bolje u odredenorn delu dana nego u nekom drugorn. Neki su najsposobniji rano ujutru. Ostalima je bolje kasnije tokom dana, iii cak nocu, Cini se da nije vazno kojoj kategoriji pripadate, dok god 'ranoranioci' mogu da organizuju zivot tako da najvaznije stvari obavljaju

Stvaranje dodatnog vremena je aktivnost koja ima LdUI ....alCU1) poteneijal za drnmje koraka sa svetom koji se sve vise i menja. 'To jest, ritam promena je ubrzan i mi moramo iIi nademonacina da se nosimo s tim, iii cemo zaostati. Ali pre negosto se poblife pozabavimo ovim tehnikarna .,n,UQ.l.lJ., dodatnog vremena, hajdeda razmotrimo neke druge aspen,: toga kako naS stay prema vremeau i njegovo koriscenje utice prirodu i kvalitet komunikacije 'koja se odvija izmedu nas drugih Ijudi

ujutru, a 'nocne ptice' uvece.

Deo ovih razlika, medutim, je iluzija. Istrazivanja sposobnosti izvrsavanja zadataka u razlieito vreme dana kaZu da je najbolje vreme sredina prepodneva i negde u prvoj polovini popodneva, dokje vece najgore vreme. Bez obzir na to, mnogo ljudi smatra da su produktivniji Doell, mozdaje za njib to mnogo bolje nego rezultati nekih studija. Mozda odsustvo smetnji uvece i tokom noci nekim Ijudima vise odgovara. Ritam, U obliku odmeravanja vremena, takode je veorna vazan u hurnoru. Posmatranje komicara moze biti veorna interesantno prj razmatranju vaznosti odrneravanja vremena. Gledajte ih na TV-u i posrnatrajte kako cekaju da se stisaju smeh i aplauz, ali ne i da sasvim prestanu, pre nego sto nastave sa
101

DOBRAlLOSAVREMffiNA
Svi znamo da postoji vreme kada se osecamo dobro komuniciramo lakse i radije, kao i vreme kada zelimo da izolujemo i izbegnemo kontakt s drugim Ijudima. osecanja su neretko pod utieajem prirodnih vremenskih ritmovas DUih tela. Ovi ritmovi uticu na sve ~to radimo, Kada se poremete, kao na primer kOO promena casovnih zona prilikotq dugog ·.leta avionom, ne samo Ato se osecamo 10Aei' . neraspolozeno, vee mozemo da napravimo i greske, doneseme l~ odluke iponasamo se iracionalno.
100

PRAKTI(~NI PRIRUCNIK

28

33

SUka br. 11 Kako izracunati svoj bioritam F= fizicki, 0 = osetljivost, 1= intelekt

pauza moze da znaci da govornik viSe nema §ta da kate. Takode, u razgovoru, ana moze ukazati na promisljenost i odbijanje da se bude nateran na odgovor. Pauze dok Ijudi govore na televiziji obicno su krace nego preko bilo kog medija, To moze biti posledica uredni¢kog stila koji cesro diktira sazetost delava programs, da bi se pokrilo nekoliko tema. Sarno u emisijama, u kojima jedan iii dva voditelja razgovaraju sa dvaje troje ljudi, tokom jednog sata, Serna pauza i tisina se VTae8 u normalu. U policijskim i drugim ispitivanjima, tisina se cesto smatra priznanjem krivice, posebno ako je trajna. U ostaIim kontekstima, moze se interpretirati kao stidljivost, kao svesno odbijanje da se govori, iii kao neznanje. Kod javnog govorenja, pauze se veoma efektno mogu koristiti da izrname smeh iii aplauz od publike. Na neki nacin, uspesan javni govornik koristi iste tehnike odmeravanja vremena kao i komicari, kada cekaju da se smeh skoro utisa da bi nastavili: Govornici na konferencijama, cesto ce naznaciti da oceknju aplauz tako §to ce napraviti pauzu.Ovo je posebno primetno na politickim konferencijarna koje su organizovane po principu pozornica - publika. Medutim, znacaino je da testa sarno visoko kotirani pripadnici stranaka mogu da upotrebe te

Za izra¢i.mavanje tacke u kojoj se nalazite: Broj dana od dana rodenja + 23, 28 iii 33
Ostatak = V~ trenutni bioritam Primer: 17029 23

tehnike uspesno,

= 740, ostatak

To jest. u!li ste devet dana' u dvadeset trodnevni eiklus ... : sledecimgegom, Ljudi ne pri¢aju vieeve loSe zato Sto oni nisu' smesni, vee. ¢esto ne pogode ritam viea, pa njihovo odmeravanje] vremena utice na zavrsni efekat. '"
'

IMITlRANJE U RAZGOVORU Veliki broj istrazivanja bavi se nacinom na koji sinhronizujemo nasu interakciju sa drugima. Otkriveno je da koristimo sve aspekte govora tela 0 kojima smo dosada govorili da bi uskladili, kontrolisali i regulisali nase lice-u-liee susrete s drugima. Narocito koristimo kontakt ocima, klimanje glavom, pokrete telom i gestove i to u prepoznatljivim semama, Sinhronisanje sa drugima proizvodi ritmicke seme za koje neki veruju da su neophodne da bise uspesna komunikacijauopste dogodila. . Vilijam Kondon je americki istrazivac koji je proveo na hiljade casova analizirajuci filmove. Otkrio je da ljudine sarno sto ritmieno klimaju kada govore, vee se i slusalac posle nekog vremena mrda u istom ritmu. Cak i kada se cini da je slusalac savrseno miran, on trepce ocima iii izduvava dim istovremeno
103

TISINA I PAUZE

Duzina tisina i pauza rnoze imati komunikativnu vrednost, Kratka oklevanja, ukoliko su povezana sa mnogim greskama u govoru, mogu da ukazu da govornik laze iii je nervozan. Duga
102

PRAKTICNI PRIRUCNIK

sa reeima koje euje. VelOO deo ovih ritmiokih sema ocigledan povrsnom posmatrseu, postaje jasan samo kada film ilirazgovor analizira slim po sliku, , Adam Kendon, U svojojstudiji seme kontakta ocima :me4Ui; dvoje Ijudi koji razgovaraju da bi se bolje upoznali, otkriva postoji sema kontakta ocima i na pocetku i na kraju govora. Dok jedna osoba zavrsava one ~to govori, mimo u drugu, koja odmah odvraca pogled i pocinjeda govori ono je namerila, K.endon je otkrio da 801m ova De dogodi, dolazi se pauze pte nego ~to druga OSDba, poene da govori, KrDZ suptilne ritmove regulise se eitav proces internersonalae. komunikacije. AkD se prekine, kao pri komunikaciji odredenim mentalnim 'bOlesnicima, razgovormoze,
12'

onim sto ste zapoceli. Vazno je da ne povisite ton previse, jer bi ostalito mogli smatrati nepristojnim kao i prekidanje, Trostruko klimanje, pogotovu praceno signalima kaosto su 'da', 'ali' iii 'pa' mogu da upale. Obicnovkod slusanja, kao ~to smo videli u poglavlju hr. 4, klimanje glavom je jednostruko iii dvostruko, Trostruko klimanje stoga drugi interpretiraju kao signal neceg drugog, a ne patnje. Pokazuje im, zapravo, da mi zelimo cia govorimo,

"7<Ir ..... ' ....

postati nemoguc,

Da bi spreeili da vas neko prekida, mozete podici glas. To moze da obeshrabri, ali vas pri tom ostali mogu smatrati grubim ili nepristojnim ako preterate sa jacinom. Istu stvar mozete dati do znanja ostalima tako ,~to cete zadrzati ruku na pola gesta na kraju recenice,
Da bipokazali da ste voljni da dozvolite nekom drugom da preuzme ulogu govomikau razgovoru, iii cia sami ubacite po koju ret, imate nekoliko opcija. Mozete jednostavno zavrsiti reeenicu i napraviti pauzu. Mozetezavrsiti tako ~to cete odlutati i reci 'ne znam'. Mozete razvuci poslednji slog.Mozete zavrsiti pokret rukom koji prati govor. IIi mozete jednostavno sarno gledati u drugu osobu. . AkD. s druge strane, dobijet priliku cia govorite, ali to zelite da odbijete u tom trenutku, mozete jednostavno klimnuti. Mozete da zatrazite da yam se tema dalje razjasni, ili jednostavno mozete drugacije formulisati one sto je vee reeeno, sto ce ohrabritidruge da nastave i razviju temu . Koriscenjem ovakvih signala moguce jene same poveceti efektivnostu razgovorima j diskusijama sa drugima, vee je moguce osetiti dadobijate vise licnog zadovoljstva iz njih. KAKO EFEKTIVNO KORISTITI VREME Bilo bi korisno razviti dvanaest tehnika koje ce yam pomoci da bolje koristite vreme dok komunicirate i· da bolje koristite vreme koje trosite na sveukupne dnevne aktivnosti.

Kendon je takodeotkrio dakada.neko pocinje da govori;: slusalac .pokazuje pojacanu sinhronizovanost pokreta govornikom, pokazujuei na taj naein da pazljivo slusa, Onda 60 • se mozde nasloniti unazad ipokazivati mnogo manje sve dok ne uvidi da govomik stiu do.kraja onega sto ima kare. Onda ce slusalae ponovo poceti da se pomera upadljivo. Ovoga puta ce pokreti poprimiti ritam onog drugog, • ali nece biti isti. Pomeranjem na takavnacin.slusalac signalizira da sada on uti da govori, .uPADANJE U REe

Akozelite da upadnete u razgovor, pomoci ce ako ste visokog statusa, Podsvesno se povlaeimo pred onima koje s~' tramo post8vljenim vi~e na lestvici socijalne iii . hijerarhije od nas samih. Medutim, cak i od nas .. ' imati vece sanseda budusaslusani ako odredena pDn~aojlJ, koristimo viAe od nekih drugih.;;,:
MajklArgaji smatra cia postoje raz1i¢iti signali koje mDfe~;, upucivati da bi topostigli. AkD zelimo nesto cia u...... mozemo, na primer, jednostavno da prekinemo druge. postojei suptilniji metodi, Govorenje nesto glasnije ad UU~'",A:' tona razgovora eesto mote cia nam obezbedi paznju dugo da mozemo cia iznesemo svoje mi~ljenje. N ...'Mn<o"nllll pristojnost ce vam onda omoguciti da snizite ton i zavrsites
A<L< .....

1 Povecanastopa prometa
Merili ste koliko yam je vremena potrebno za odredenu aktivnost (na primer, citanje), a onda ste u nekoliko prilika ubrzali po malo, dok niste dostigli tacku u kojoj vise ne bi bilo prijatno ubrzavati dalje. 105

104

PRAK'l'ICNI PRIRUCNIK 2 Rolrovi Aktivnost mora biti zavrsena u progresivno kracem vrem~om roku, sve dok De dode momenat da se potrebno " vreme Joil ville smanji, Treba zapisivati rezultate. 3 Fleksibilne strategije ulinka Smislite sistematski pristup aktivnostima i primenite ga:. Program koji je ponuden dole je jedan od primera fleksibilnili· strategija ucinka, .. " Koriscenje ovih tehnika trebalo bi da rezultira vecom efikasnoscu i efektivnoscu i stvaranjem vise slobodnog vremena. Stvaranje slobodnog vremena je, kao !ito cete videti, jedno veoma oslobadajuce iskustvo. VEZBE I EKSPERIMENTI

4 Predvi4anje

Pre negosto izvrsite neki zadatak, razmis1ite ili po:gledailte sl.ede~i i planirajte kako cete ga obaviti. Ovaj sistem IT'tn'f..tool videti kod mnogih profesija u kojima se dolazi u kontakt ljudima, na primer, kao kod cekirania avionskih karata _" .... sluzbenik ce povremeno gledati nizred da bi se pripremio za .' nervozne iIi cudne musterije pre nego !ito zapravo stignu na red; .• " 5 Sefektivno biranje vainih tJetgJja ..
Ovo se odnosi na sposobnost prepoznavanja cinilaca u nekoj situaciji koji su vamiji od drugih. 6 Adekvatni period; inkubacije

1 Talnost Da bi otkriIi kako se Jjudi sa kojima se druzite odnose prema tacnosti, pitajte ih kada bi zapravo stigli na sledece sastanke:
Pregled kod lekara u 9 : 45 h ujutru. Vecera sa prijateljima u 17 : 00 popodne. Zurka kojaje zakazana u 20: 00 casova uvece, Sastanak sa sefom u 14 : 30 h popodne. Let avionom koji polazi u 11 ; 00 h ujutru. Sastanak sa prijateijem u kaficu u 19 : 30 h. Razgovor povodom posla koji bi zaista zeleli dadobiju, zakazan za 9 : 30 ujutru. 2 Kako provodite svoje vreme? Uzmite komad papira fonnata A4 i ispartajte pavougaonike za svakih poJa sata radnog dana od ponedeljka do petka. Tokom dve probne nedeJje, zapisite u svaki prostor glavnu aktivnost kojom ste u to vreme bili zaokupljeni. Koliki procenat vaseg radnog dana provodite u komunikaciji licem u lice s drugima?

Neko vreme morate odvojiti da bi vam se iz koriscenja ovih tehnika 'sleglo' u glavi.

aDO

!ito ste naucili .

nesto uradite. ,.', R Kritilni periodi ttl ulenje' _ U sustini, ovoznaci da treba da radite stvari onda kada ste
najproduktivnijem stanju ~a. .

7 Do:vo/ite maltovite i intuitivne reakcije Kada '[ednostavno znate' !l.ta je najbolji i najbrli nacin da .

""

3 Koliko dugo traje telefonski podv?

Tokom sledece nedelje merite vreme trajanja svakog telefonskog poziva koji uputite ili primite i zapisite to vreme u svesku. Kolika je prosecna duzina telefonskog poziva koji vi upucujete? A onog koji primate? Pokusajte da skratite poziv po malo, a da ne ispadnete grubi Ili nepristojni. Ako mozete to da postignete, !l.ta ste time dobili (osim manjeg telefonskog racuna'Zlrebalo bi da otkrijete da pozivi mogu bin poprilicno skraceni, a da to ne utice na kvalitet komunikacije do koje dolazi. Trebalo bi da takode otkrijete da je ovo jos jedna od beneficija merenja duzine vremena potrebnog za odredene aktivnosti. To pomaze da postanete stvarno svesni onoga sto se dogada i donosi neke iznenadujuce rezultate.
107

9 Odmeravanje vremen« is;nhroniuzeija

Radite stvari u najboljem trenutku i glatko prelazite sa j aktivnosti na drugu. 10 K/izanje vremena .

""

Napravite svoju rezervu aktivnosti onda kada yam se ukat.e slobodno vreme iii dade do nekog nepredvidenog odlaganja. 11 KrltiCka analita ulinlca Morate proucavati svoje rezultate i videti gde se jos mo~ napraviti pobolj~anje. ". 106

4 UptU/Jmje " razgovo,. K.ada razgovarate sa prijateljims, pokusajte da koristite od tehnika za uplitanje u razgovorkoje smo objasnili u pogIavlju. Kakvi su rezu1tati? Da 1i ste otkrili kako yam dodeljeno vile vremena za govorenje nego ranije? 5 1imski ,.ad
Posmatrajte ljude dok govore, iii oko vas ilina televizijii. tratite primere loseili odsustva sinhronizacije, Primeri bi bili -kada ljudi govore u .isto vreme, duge i neprijatne pauze, osoba kojane uspeva da se ubaci u razgovor i sl, .. 6 Planirajte "lfap,.ed

11.

GOVOR. TELA I GOVOR.

Kada t!itate, ilise bavite nizom ljudi ispred saltera, iii slufitC: u barn, pokusajte da na kratko razmisljate osledecem zadatku' koji treba da obavite. Da li smatrate da yam to pomaze?

Cifre 95-63-95 poznate su mnogim ljudima, posebno onim seksistickim obozavaocima takmieenja za Mis Sveta. Cifre 5538-07 bice mozda manje prepoznatljive, ali su od vece svakodnevne vaznosti. One se odnose na proporciju utiska koji ostavlja poruka .pri susretu licem u lice, a stoje umesto izraza lica, neverbalnih aspekata govora,i samoggovora. Drugim recima, samo sedam procenata tog utiska je verbalno, ostalih devedeset i tri procenta pripada neverbalnim aspektima. Verbalni element je mnogo neznacajniji nego sro se obicno pretpostavlja. U OVOID poglavlju bavicemo se sa onih trideset osam procenata dodeljenih neverbalnim aspektima govora i njihovoj vezi -sa onom sedmoprocentnom verbalnom komponentom. Ova oblast analize nazi va se paralingvistikom. Neverbalni aspekti govora ukljucuju mnoge elemente. Kada procenjujemo kako da interpretiramo ove aspekte, uzimamo u obzir jacinu zvuka, ton, relativnu visinu tona, kvalitet glass, brzinu govora, akcenat i naglasavanje, Takode na nas utice, kao sto cemo videti u nastavku ovog poglavlja, i priroda i broj gresaka ugovoru. Mnoge stvari zakljucujemo iz glasa, Sudimo 0 starosnoj dobi, polu, privlacnosti, socijalnoj klasi i obrazovanju. Takode koristimo vokalne karakteristike da bi odredili profesije, odlucili da Ii nekom verujemo iii imamo poverenja, i one nam pomazu da odlueimo da Ii narn se neko dopada iii ne. Vecina nas je verovatno dosada vee negdevidela privlacnog stranca i pozelela da muse priblizi, sarno da bi bili potpuno odbijeni cim bi otvorio usta, a mi.mu culi glas,

108

109

GOVORTELA

PRAKTICNI PRIRUCNIK

VEZBA: Veruj IDi Upotrebite kasetofon i snimite sebe kako pokusavate da . ubedite prijatelja iii zamisljenog stranca da treba da yam veruje. ' Pretvarajte se da pokusavate da ubedite nekoga datreba da kupi . ono §to prodajete, da treba da vas podrze za kandidata na lokalnim izborima iIi da ga odgovorite od samoubistva, Ako: mozete da pronadete drugu osobu za ovu vezbu, utoliko boIje.' Kako odredujete jacinu svog glasa dok govorite, svoj akcenat: i kako naglasavate reci koje koristite? Kako se odredeni: neverbalni aspekti govora integrisu sa verbalnim aspektima .... samih reei? ~ta mislite, koIiko ste bili uspesni? AIm jo§ neko radi sa varna na ovoj vezbi, trebalo bi da od njih rujete kakvi ste ' bili. Ako ste predano radili vezbe iz prethodnih poglavlja, QVO, yam verovatno nije tesko palo. Sada hi vee trebaIo da primecujete pobolj§anja u vaso] osetljivosti pri kori§eenju ' govora tela. PREGLED VEZBE

4. Kvalitet glasa koji zvuci nazalno iii kao da ste bez daha neee usaditi slusaocu poverenje. 5. Velika brzina govora sprecice razvoj poverenja. Ljudi koji brzo govore obicno su smatrani brbljivcima. 6. U Velikoj Britaniji, na primer, Ijudi ocenjuju one koji imaju 'standardni' akcenat kao vrednije poverenja i uverljivije nego one. koji imaju regionalne akcente. Istrazivanja su pokazala, na primer, da profesore koje obicno stavljaju u kategoriju akcenata srednje klase, ueenici ocenjuju kao bolje i kompetentnije strucnjake nego one sa akcentima radnicke klase, 7. Verovatno ste primetili da naglasavanje pozitivnih reci i fraza, prenego negativnih, pomaze, Previse naglasavanja imace isti efekatkao i prevelika jacina i prenece slusaocu utisak dominiranja, iii bar zelje za njim.

Ako ste imali uspeha u izvodenju ove vezbe, trebalo je da ste

primetili neku od teza koje slede: 1. Da bi zadobili necije poverenje, jacina glasa ne treba da bude ni prejaka, ni preniska. Poverenje je odnos ukome dvoje ljudi imaju jednak status. Veorna je tesko verovati nekorne ukoliko osecate da oni ne veruju varna. Kada ste glasni, odajete utisak da zelite cia dominirate, sto ce staja~ na putu izgradnje vezbe uzajamnog poverenja, Glas koji je previse mek odaje utisak rezervisanosti iii poniznosti koja ponovo staje na put uspostavljanju veze u kojoj su obe strane jednake.

PODRZAVANJEIZRECENOG
Govor tela generalno moze biti koriscen za podvlacenje onoga stoje receno, Neverbalni aspekti govora, medutim, imaju posebno vaznu ulogu u tome. Akcenat na vaznim recima i frazama, kao sto smo videli, moze se postici pojacanom jacinom glasa i naglasavanjem istih, Naglasak se takode moze postici tako sto cete ponavljatireci sa slicmm, ali malo jacim vokalnim karakteristikama, Ako se stopa govora naglo poveca ili smanji, to takode ima naglasavajuci efekat. Vazna stvar koje se treba setiti po pitanju ovih tehnika naglasavanja u komunikaciji je da imaju sve rnanje efekta sto ih vise koristite. Naglasavanje mora biti selektivno. Zamislite neko pisano dele u kome svaka recenica sadrzi znak uzvika. Previse naglasavanja vodi ka nikakvom naglasavaniu, Neverbalni aspekti govora rnogu se koristiti da podrze emociju koja se izrazava, Tugu obicno karakterise niska jaeina, ozbiljan ton, dublji kvalitet glasa nego obieno, spor govor i relativno jednako naglaSavanje reci, Srecu i uzvisenost, s druge strane, karakterise veca jacina glasa, ostriji ton, kvalitet glasa bez daha, brz govor i primetnije naglasavanje reci i fraza. Interpunkciju u .govoru takode odreduju neki ad ovih elemenata, kao i klimanje glavorn, gestovi i prekidanje kontakta
111

2. Va! ton ne sme biti ni previse grub ni previse umilan. Grubost smeta slusaoeu i verovatno ce ga odbiri.Preterana umilnost ce ib ueiniti sumnjicavim jer ce misliti da ih varate, sto je antitezapoverenju. VU tonee takode moran da bude samouveren. Teske je verovati nekome ko tak ni ne zvuci kao da veruje samomsebi
3. Treba da izbegavate piskutav ton. Relativno dubok ton ima smirujuci kvalitet, ali nemojte preterivati,
110

PRAKTICNI PRIRUCNIK

oeima, Obicno postoje pauze izmedu reeenica. Do pauza more doci pre i posle odredenih reci i fraza koje govomik ela naglasi. K.o god nije potpuno siguran gdeela stavi tacku pise, pomoci ce sebi tako sto cc naglas Citati napisano i gde se nalazi stisavanje tona praceno pauzom. To su ,...nl ...... mesta na kojima se zavrsava recenica,

Zbog ovoga je sposobnost preispitivanja sopstvenog koriscenjagovora tela izuzetno vazna, Jasno je da nema nikakve svrhe u kontradikciji govora i govora tela. Situacija ee biti nemerljivo gora ako vi toga niste svesni.
~·J

GRESKE U GOVORU Veeina Ijudi smatra ela je izuzetno tesko, Cak i kada pripremljen tekst, Citati bez gresaka u govoru. Kao ~to videti u poglavlju br. 14, povecana stopa gresaka moze pokazatelj da neko govori lazi iii pokusava ela nas na neki nacin prevari. Te greske mogu dobiti i formu n('I(JTP~lnnj izgovorenih re~if kao npr. 'institueija' umesto 'intuicija'. poprimiti oblik mucanja i zastajkivanja, a ovo ce, kod kojima se to obicno ne desava, biti protumaceno kao nervoza sklonost ka prevari. Takode, pojavljuju se 'hm-ovi', uzdisaji i sli~ni zvuci, koji omogucavaju govomiku ela nj:l1'fM11111 pauzu da bi razmislio, a da ne ucuti pOtpUDO na taj i da do znanja da vi~e oema Ata da We. Cesto je, medutim, trenirati sebe ela se takvi zvuci ne prave, jer su tisine tumatene kao neznanje inedostatak reci od strane fTn•.ln,.,,,,, nego od strane slusaoca. Greske takode mogu poprimiti ispravljenih.recenica, nedovrsenih recenica, kaslja, omaski. ostalih odstupanja ad normale. ONOGA STO JE RECENO Greske u govoru i u drugim aspelctima govora tela tendenciju da vas dovedu u situaciju u kojima ono §to je dolazi u konflikt s onim Ato tela radi Osoba moze hiti prema drugoj, ali joj je govor tela, a posebno ton glasa Osoba mofe reei svojim prijateljima da je neprivlaci zgodan pripadnik suprotnog pola, a da ipak ne odoli pogJedima u njegovom pravcu. Takode mozete reci nekome . ste veoma zainteresovani za 000 §to govori, a ipak De hnclete'·1 stanju da odditekontakt oeima i testo odvracate pogled drugim ljudima na .furci kojoj prisustvujete. Mozete nekome 'Ubieu tel' ili'MIziin tel' a da se ipak smesite dok izgovarate. U svim takvitn slueaievima, veruje se govoru tela.' .' KONTRADIKCIJA 112

POLmCKI GOVOR TELA Jedna od prednosti demokratije je ta ela se politicari testa pojavljuju u medijima. Njihovo eesto pojavljivanje na televiziji je od najveceg interesa uceniku govora tela, posto se u ovom slucaju pojavljuje u najkonvencionalnijem obliku. Kao i
fudbalske utakmice, najbolje je gledati politicare na ekranu.

Koriscenje priblizenih kadrova, rnogucnost koriscenja snimljenih video kaseta da hi se ispocetka posmatralo odredeno ponasanje, kao i relativno prihvatljiv sistem boja blizak prirodnom, 'mogu nam prmiti obilje infonnacija. U sedecem polozaju, svi politicari trude se da se naginju unapred, To uka:zuje na njihovu zelju da saraduju sa slusaocem u diskusiji. Obicno koriste vise kontakata oeima dok govore nego sto je normalno. Zbog toga ne samo~to deluju dominantno, vee .dobijaju sansu da kontrolisu ili regulisu interakciju sa osobom koja ih intervjuise, Takode, pokusavaju ela imaju poslednju reeu intervjuima, jer su svesni i verbalnogi
neverbalnog efekta ukoliko to postignu. Imamo tendenciju da mislimo kako poslednja re(! na neku temu treba da bude dodeljena prisutnoj osobi viseg statusa. Kada stoji, politicar koristi tako prenaglasene gestoveda bi postideo viktorijanskog glumca. Demagozi ce 'testerisati' vazduh divljacki dok udaju i besne. Udarace pesnicom 0 sto, pokazivace prstom optuzujuci, podizace ruke u znak molitve Svevisnjem i dramaticno ce pauzirati posle neke fraze koja izazove aplauz u publici. Cak i prilicno blagi politicari kao da promene licnost kada se nadu za govotnicom. To je kao da pesak, Ijubazan i obziran, postane drumski razbojnik kaela sedne za volan. Politicari se veoma trude da sakriju svoje pokusaje da prevare ljude. Oni moraju da varaju ljude, ne zato sto su sustinski manje iskreni i posteni od vecine nas, vee zbog toga sto moraju da predstave politiku koja je dovoljno razlicita od one 113

PRAKTICNI PRIRUCNIK

koju nude njegovi protivnici. Znaju cia, kada dodu oa '" . funkciju,oete moci da sprovedu tu politiku bez odredenih modifikacija, Te modifikacije ce njihovu politiku u~ini~:: slicnom ODOjnjihovihptotivnika. Drugim recima, u vodenju,. modeme drzave, opcije koje su dostupne vlastima S1,l: ogranicene, Zbog toga politicar koji tvrdi da ce raditi stvari , drugacije imajaz u kredibilitetu koji mom da prevaiide. Taj jaz·. samo nekolicina uspeva uspesnoda prede. Oni koji uspevaju," obicno mogu da kontrolisu donji deo svojib tela, na komese .'. prepomajuznaci kojiih odaju. Postoji razlog zbog koga . politieari koji javno govore cesto kriju iza govomice, iii' kada' sedi, koristi sto iii stolnjak da iza njega sakrijedonji deo tela.". Politicari traze poverenje. Odrzace kontakt iocima .iskrenim pogledom. Imace evrst, topao stisakruke. Cesto klimatikada slU§aju, kao da zele da se pobrinu da tuju detalj vdeg problema. Stavice zastitnicki ruku oko ramena i naci cete se napolju pre nego stoshvatite da je 00',' nameravao da vas se otrese cia bi napravio mesta za sledeceg , molioca, I, najvam.ije od svega - stalno se smese. _,: Velike politicke stranke podueavaju svojeglavne govornike .. kako da izlaze na kraj s medijima i kako da predstave povoljP"" sliku 0 sebi i stranci.Ta slika se uspostavlja i odrzava Sko~i ' sasvim neverbalno, Napokon, re~i koje tine odredenu politikuj . govorivee postoje, pa ako su neadekvatni, nikakva manipulacij.~ . slikom u svetu nece pomoci. Politicari su poznati po menjanju. garderobe, frizure, omeksavanju glasova i menjanju stava i SeIDe:. gestova cia bi ostvarili boIji imidz,

Drzanje je vise pogrbljeno, a gestovi su manjepromisljeni. Stoje blize nego njihovi konzervativni protivnici i vise naginjuglavu u stranu. Zena koja pripada Iaburistima ce f!dce nositi sportsku garderobu. Frizura joj nece biti toliko sredena, bice prirodnija. Gestovi ee biti slicniji muskim i koristice mnogo klimanja i naginjanja glave u stranu, . Govor tela manjinskih grupa demonstranata na dogadajima kao sto su marsevi za mir, opravdace pazljivo posmatranje, Sa druge strane politickih aktivnosti je govor tela drzavnika. Karakterisace ga sputani spoljni pokreti, sputani gestovi u gomjem delu tela, uspravno drzanje, sputani pokreti glavom, blagi osmesi u javnosti i odmerena, jednaka brzina govora, Gledajte televizijske izvestaje sa sastanaka izmedu glavesina raznih drzava i videcete koliko je ovaj stereotip cest, Govor tela medunarodnog drzavnika postao je standard, kao i usluge u medunarodnim lancima hotela. U stvari, politicki govor tela u celom svetu postaje isti,§to·obeshrabruje umesto cia daje nadu, Jedan od problema homogenosti je da naginje ka tome da 'ljudi pretpostave da svi koriste Isto znacenje reei ili gesta, sto verovatno nije slucaj, SMEJ SE I CEO SVET CE SE SMEJATI SA TOBOM Povremeno se izrafavaju .odredene sumnje u to da li je smeh elemenat neverbalnog ponasanja ili je dovoljno blizu da se smatra reciu kao sto je sluca] sa ostalim uzvicima, Ovde cemo ga smatrati neverbalnim ponasanjem, Smeh obizno prati, ili se dogada uz osmehe. Krece se od najmanjeg i najtiseg kikota do najglasnijeg'smeha iz stomaka', Smebje takode zarazan. Kadajedna osoba udrustvu pocne da se smeje, ostalima je veoma tesko da ne. prate ojen primer; A i zasto bi? Smeh podize duhove. Posto se ovde bavimo nacinima koji hi popravili-nase koriscenje govora tela, vredi uzeti smeh u obzir, Trebalobi, tamo gde za to ima uslova, da ohrabrujete smeh. Ako imate sposobnost da nasmejete Ijude, koristite je. Dokle god postoji naglasak na cinjeniei da se smejete s njima, a ne njima, rezuitati ce biti sasvim pozitivni i blagotvorni. Sve sto treba da izbegavateje besmisleni kikot. Prijateljski, prijatan smeh lako se nalazi,
115

izmedu stranaka. kon.zervativac nosi tamno odelo; kosulju i kravatu, ima frizuru i uglaacane cipele. Koza mu je glatka i deluje Akcenat pripada sred.njoj klasi, a ton je samouveren i s.......... _... Gestovi suimu sputani, stav iuspravan ili asimetritan.Zena, pripadnicakonzervativaca, obucena je slitanDatin.' Njen glas, ponasanje i maniri uklapaju se """,rtl:,...,
sa opisanim muskarcem. Mu~ koji pripada laburistima, s druge strane, je osoba, manjezainteresovana za spoljaSnji izgled. Glas.mu bile koji ad, sirokog dijapazona akcenata, pocevsi ad najvi§eklase,do najgrubljeg, industrijske radnicke klase ..';

, U Veliko] Britaaijipostojerazfike

114

GOVORTELA

VEZBE I EKSPERIMENTI
1 Grelu " goVDru Izaberite jednog iIi dva javna govomika, predavaca ill politicarana televiziji. Prebrojte broj i tipgresaka u govoru koje naprave. Koju najee~ prave? Trebalo bi da otkrijete da svaki , govomik ima svoju omiljenu govomu gresku .

12.

GOVOR TELA OKOSVETA,

.2 Stra;,,,lkO medjjsko predsttwljanje

stranaka i pokusajte da prepoznate omiljeni izraz liea, pokret telom, dmmje i 51. svakog politieara. Sastavite listu tipifnog neverbalnog ponasanja povezanog sa svakom cstrankom. Uporedite ih. Koje stranke su najsli~ije po stilu? Koje S1l najmanje sli~ne? Da li je moguce prepoznati kakvi su politieki " afiniteti odredene osobe sarno iz njihovog govora tela? ,,' ,j BlUlite mirni
Uzmite kasetofon, stanite ispred ogledala i snimite kra6i .' govorna temu koju dobro pozoajete. Pokusajte da govorite bee': ikakvog govora tela. Da li je to moguce? Ako jeste, da .lije lako? ' Verovatno cete otkriti da je ova vezba sasvim nemoguca za Gledajte nekoliko medijskih predstavljanja politickih Govor tela, cega ste sada verovatno svesni, dovoljno je kompleksan i kada se bavite Ijudima iz sopstvene kulture, ali kada susretnete one iz nekedruge, obuzmu vas poteskoce, Stvarl mogu taka lako krenuti lose sasvim nenamerno, da ce nam biti korisno ovo razmatranje nekih glavnih poteskoca i nacina da se one izbegnu, Edvard Hol govori 0 slucajevima u kojima neodogovarajuce neverbalno ponasanje, zajedno sa opstom kultumom neosetljivoseu moze da prouzrokuje losu komunikaciju i njen potpuni prekid. Jedan primer opisuje neke pregovore izmedu americkih i grckih zvanicnika, koji su se zavrsili neuspehom. Kasnije istrazivanje otkrilo je daje navika Amerikanaca da budu otvoreni i direktni uvredila Grke, koji takvo ponasenie smatraju prostim, pa ih je to obeshrabrilo u pregovorima. Dalie, Amerikanci su zeleli da ogranice trajanje sastanaka i da dostignu sporazum po pitanju opstih principa, ada detalje rese neki podkomiteti, Ova su Grci doziveli kao pokusaj da ih prevare, posto oni obicavaju da razrade detalje pred svima i da produze sastanke koliko je to potrebno, Drugi primer bavi se koriscenjem vremena, Americki atase kojije tek pristigao ujednu juznoamericku zemlju pokusao je da organizuje sastanak sa ministrom koji mu je bio protivnik, Razni pokazatelji su pristigli i ukazivali na to da za takav sastanak jos nije vreme. Amerikanae je insistirao i posle odredenog vremena sastanak mu je nevoljno dozvoljen, K.ada je stigao, zamoljen je da saceka u oekaonici. Vreme sastanka je proslo, Posle petnaest minuta, on je zarnolio ministrovu sekretaricu da proven da Ii ministar zna da on ceka. Vreme je prolazilo. Dvadeset minuta, dvadeset pet ... Posle ~etrdeset minuta, skocio je i rekao je sekretarici da je 'cucao to' dovoljno duge ida mu je 'muka' od takvog tretmana. Njegov ostanak u toj zemlji nije bio 117

izvQdenje.

4,Tele/on ~ (ebe!

Posmatrajte ljude dok telefoniraju. Koliko njihov govor tela lifi M ,onaj Z8Stupljen u susretima licem u lice? Koje vrste govora tela se mogu preneti u telefonskom razgovoru, akoje ne' mogu? '

116

GOVORTELA

jezika,

najsreeniji. Zaboravio je da je period za ~ekanje od eetrdeser pet minuta u toj zemlji jednako vredan kao i pet minuta u Americi. .. Efektivna medukulturalna komunikacija je tako varna u . modemom svetu da slomovi ovog tipa treba da se proucavaju . zbog Jekcija kojenam prenose, Takode, zbog rijih je izuzetno vazno da ljudi koji zive i rade u stranim zemljama dobiju odgovarajuee obrazovanje Iokalnog govora tela kao i govornog

KULTUROLOSKE RAZLIKE I dalje postoji potreba za ist:ranvanjem taene prirode razlib u nacinima na koje ljudi ~irom sveta koriste govor tela. Do sada, najvise paznje posvecivalo se Amerikancima, Japancima, . Arapima i u manjoj meri nekim drzavama u Evropi, Bez obzira . na to, doslo se do nekih interesantnih zakljucaka, U ist:ra!ivanJima kontakta ocima, na primer, primeceno je da Old vise gledaju u ljude najavnim mestima i dok govore i do~ slu!aju. U stvari, prilicno se uzbude ako im ljudi Sa kojima su ne pokazu podjednako interesovanje, i osecaju se ignorisanim. Sa .' druge strane, Svedani gledaju jedni druge rede nego ostali .. Evropljani, ali gledaju duze, Arapi su ovisni 0 kontaktu oci~ ka~ razgovaraju. Gledaju sei karla slusaju i kada govore, Smatraju veoma teskom interakciju s nekim ko nosi tamne ~,Pa ne mogu damu vide oci, Japanci veoma malo g1edaju u druge Jjude i trude se da o~i upere u njihov vrat kada
govore,

Amerikanci i Britanci trude se da sputavaju izraze lica. : ! Italijani, naprotiv, ,naginju. vatrenosti. Japanci na javnim mestima dduju izuzetno .ozbiljno, a privatno stalno nose blag .; osmeh .. VIAe se smese pri pozdravljanju i poslovanju nego Evropljani. .Sto. se tiee gestova, Indijci i Arapi verovatno imaju najbogatiji rearik. Japanci imaju formalne gestove za prizivanje drugih k sebi. Ispruze ruku od sebe, dlanom na dole i rasire i prodnnaju prste, Da bi ukazali da je neko lazov, oni liznu lqW.prst i njime poglade obrvu. VelOO broj evropskih gestova opisan je u poglavlju hr. 5. Jedan od kontrasta u dmmju vidi se kada uporedimo obitaj Arapa da sede u 'turskom sedu' i Japanaca da se klanjaju,
118

Klanjanje se koristi pri po2idravljanju i rastajanju, a osobe nizeg status a Iclanjaju se dublje ed onih viseg. Nemci imaju uspravnije i kruce ddanje ad Ijudi iz juznoameriekih drfav8. ltalijani stoje blize drugome dok razgovaraju, dok Nemci stoje dalje. Arapistoje blize i ugao im je direktniji, Nije neobicno da se na medunarodnim konferencijama primeti kako se Amerikanci i Evropljani povlace pre nego Ato se Arapi priblize, posto svi pokusavaju da ostvare zeljenu ?istanc~. ad Ijudi. U Japanu, pozicija je cesto isto tekovaznakao 1razdaljina, pa cete videti kako tradicionalna porodica seta u javnosti tako sto je otac na celu, pa onda majka, pa deca na kraju. Juznoamerikanci koriste dodirivanje vise nego ostali narodi, iako se Arapi mnogo dodiruju i muskarci se cesto drze za ruke, sto cesto zabavlja Evropljane. Arapkinje nije dozvoljeno dodirivati u javnosti. Japanci se veoma malo dodiruju na javnom me stu, iako se tradicionalno zajdeno kupaju bez ikakvih seksualnih konotacija. ~to se rice pojave, neki narodi imaju veoma stroga pravila. Arapske zene moraju biti taka dobro pokrivene garderobomda im se sarno oci vide. Cak i arapski muskarci ce uglavnom biti dobro pokriveni garderobom. U Japanu su najl!eSce uniforme, ~kolska deca i studenti nose bele kosulje i erne jakne i pantalone (iii suknje). Lift-operateri u robnim kucama nose uniforme i bele rukavice, Bele rukavice takode nose soferi i taksisti, Medu raznim drugim neverbalnim ponasaniima koje smo razmatrali, ton glasa je veoma vazan Arapima. Oni takode mnogo koriste miris i cak disu jedni u druge dok govore, ~to Evropljani smatraju odbojnim. Emocije seprepoznaju iz tona glasa u svim kulturama. Takoreci, cak i ako Ijudi ne razumeju jezik, mogu da prepozoaju emoeionalno stanje govomika. UNIVERZALNO NEVERBALNO PONASANJE Postoje i drugi univerzalno razumljivi primeri govora tela. Vee smo neke pomenuli u poglavlju hr. 3, na primer. Ekman i Frajzen su otkrili da (judi iz trinaest razlieitih kultura mo~ ispravno da procene neverbalno izratavanje uzitka, iznenadenja, straha, ljutnje, tuge i gadenja. Postoje kulture u celom svetu u kojima se ljudi smese kada su srecni i mrste kada so ljuti,
119

GOVORTELA Maj1d Argajl je prepoznao sedam elemenata koji se obima javljaju pri pozdravljanju: podizanje obrva, smesak, kontakt ' ocima, kontakt telom, ~ i u kulturama koje inace ne koriste preterano dodir; pruzanje diana §ake, mrdanje glavom iii ldimanje u formi naklona, PREGOVARACKI STILOVI Dzerard Nirenberg i, Henri Kalero predstavili sa sveobuhvatnu studiju govora tela pri pregovorima, analiziravsi 2500 situacija. Primetili su koliko je vazna razdaljina prj '. pregovaranju tokom prodaje. Ljudi ce kupiti vise od nekoga ko' im je blizu nego od onoga ko ostaje na distanci. Stoga, mnogi , prodavci nose sa sobom literaturu i vizuelna pomagala da bI ,: mogli da se priblize potencijalrtom kupcu. Ako kupac odreaguje ; prekrstivsi ruke, ili nekim drugim odbrambenim gestom, prodavacse udaljava. dok se kupeev stay ne opusti i postane manje odbramben, " Signaliziranje voljnosti da se saraduje u situaciji pregovora pOstiU se na brojne naeine, Sedeti na stolici nagnut unapred : inou preneti i zainteresovanost i :lelju da se slozite sa drugirna; " OtkOV.~avanje sakoa moze da ukaze na otvaranje ka drugim.'

PRAKTICNI PRIRUCNIK

ljudima. Takode moze da pokaze interes za nesto Ato neko drugi

govori. Naginjanje glave ukazuje na interes, kao sto smo videli, pa se i to moze koristiti za prenosenje namere za saradnju. Molitveni polozaj ruku je uobicajen pri pregovorima, posebno kad potencijalni kupac razmatra ono sto se nudi, Takode se more videti i u nekim drugim situacijama karla neko 1:elida signalizira samouverenost i visok status. Ali. u stvari, taj polozaj moze daukaze i na odbrambeni stay i slabost. Trupkanje prstima i tapkanje stopaIima su pondanja na koje treba posebno paziti pri pregovorima, jer ona ukazuju na dosadu iii nestrpljenje. Ove negativne reakcije mogu da pokvare uspeh pregovora, pa nesto mora da se preduzme da se one otklone. To moze da se postigne tako sto cete pozvati onoga koji trupka da govori (vecina ljudi ne trupka karla govori). Zvrljanie moze jednostavno pokazati da je osobipotrebno jo§ nesto ~to bi radila dok sluSa. Ce§Ce to ukazuje na dosadu, ili bar na slabljenje interesa. Morate ueiniti nesto da .:lvrlj~a uvueete u diskusiju. Naginjanje unapred, naginjanje glave u stranu,otvoreni gestovi i drzanja su najbolji za one koji ule da drugima deluju voljno za saradnju u pregovorima. Ako trgovina treba da bude teska i nista ne .sme da sepokloni, onda mljanje, naginjanje unazad, prevrtanje ocima i zatvoreni gestovi treba da iskazu protivljenje prema drugima, POSAO, KAO I UVEK Kao sto smo videli, svest 0 proticanju vremena razlikuje se iz kultureu kulturu. Cekanju na ugovorene sastanke treba se nadati ne same u Juznoj Americi, vee i u Maloj Aziji. Tamo osobe viseg ranga i statusa treba prvo primiti. Arapi vole ekspresivnost i povremeno pokazivanje emocija. Gtupni poslovni sastanci na kojima se dogada vise stvari u isto vreme su tipicni, Treba da sedite najblize sto mozete osobi sa kojom zelite da poslujete i treba da govorite 0 stvarima koje se ticu vas u sred svega ostalog 0 cemu se na sastanku radio U Sjedinjenim Drzavama, opsesija s vremenom i rasporedima znaci da su tacnost i efikasnost vazni. Podstice se takrnicarski duh. Amerikanci su veseIi i srdaeni pri prvom

SUb br. 12: MoHtveni polo~j 120

121

GOVORTELA

PRAKTICNIPRlRUCNIK

susretu i ne tiro ih se preterano razlike u statusu, Preferiraju . oMar, poslovan pristup. Afrikanci vole da upoznaju nekog pre nego !tto predu na posao, pa caskanje na poeetku poslovnih sastanaka mo~e da . potraje neko vreme. Vreme je fleksibilno i Ijudima koji deluju -, kao da su u furbi, niko ne veruje. Kasnjenje je normalan dee tivota. Qrekuje se ukazivanje postovanja starijim ljudima. U Kini, Ijudi ne vole da budu izdvojeni kao pojedinci i vole . da budu tretirani kao deo tima. Zene OO8todrZe vazne pozieije i.; ocekuju da ih tretirajU: jednako kao j muskarce, Zdravice su .. va1.an deo poslovnih veeera itreba da pripremite odgovarajucu . unapred. Sastanci, takode, treba da se najave unapred, Dugotrajne veze su visoko eenjene, treba odvojiti vreme da so one uspostave, Vt~e vole li(!ni kontakt od pisama i telefonskih . poziva. Nekoliko pregovarackih sastanaka ce hiti potrebno, jer su Kinezi Ijudi koji ne vole da fure. Pri koriscenju govora tela u posebnim poslovnim situacijama, treba izbegavati odredene stvari. Ako zelite da pozovete kelnera na poslovnom rucku u zapadnim zemljama, .'. uobi~jeni nacinje da podignete ruku sa ispruzenimkaziprstom, U Aziji, medutim, na taj nacin bi pozvali psa ilineku drugu tivotinju. U arepskimzemljama, pokazivanje donova iii tabana " je uvreda,. a Arapin takode moze da uvredi nekoga . postavljanjem dIana ispred lica neke osobe, '
I J

S druge strane, u Afriei se sJaganje iskazuje tako sto se podignuti uspravljeni dIan udari pesnieom druge ruke. Arapi ce pokazati siaganje tako ~to ce isprufiti spojene sake eiji kfdiprsti pokazuju na drugu osobu, Svako ko mora da posluje u svetu treba prvo malo da se obrazuje da bi otkrio kakve neverbalne zamke treba izbegavati. STA DA RADITE KADA NE GOVORITE JEZIK Bez obzira da li ste u inostranstvu zbog posia ili godisnieg odmora, saznavanje ohlika govora tela Ijudi koje cete sresti je razumna predostroznost, Ali imajedna iii dye stvari koje mozete raditi da bi smanjili na minimum rizik od uvrede i uvecali sanse da provedete prijatno vreme bez nevolja. Treba da koristite govor tela koji je univerzalan sto je vise

moguce, Osmesi, podizanje obrva, naginjanje glave, prufanje

diana desne ruke za rukovanje trebalo bi daves provedu kroz

poeetne faze susreta do tacke kada mozete da koristite druge opisne gestove daukazete §ta :lelite ili sta hocete da kazete
drugoj osobi.

U Sjedinjenim Drzavama, mozete signalizirati da je sve u redu tako §to cete napraviti'krug palcem i kaziprstom i rasiriti • ostale prste. Ali treba eta znate cia U Japanu taj pokret oznacava novac,a u Brazilu je to uvreda. . &sto tapkamo deeu po glavi iz miloste, ali u isfamskim ' zemljama glava se smatra sedistem mentalnih i duhovnih moci, Stoga je ne treba dodirivati.
Ce~o se po glavi kada smo zbunjeni. U Japanu, istim gestom iskazuje se Ijutnja. U 'maogim delovima sveta, mahanje glavom znal!i 'ne', ali kod Arapa i u delovima Greke, Jugoslavije, Bugarske i Turske; uobieajeni, nacin je odmahivanje u stranu j mozda eoktanje . jezikom. U Japanu, osoba ce mozda pomerati desnu saku napred : ilazad da bi prenela odbijanje iIi neslaganje. 122

Uopsteno govoreci, prijateljski izraz lica, izbegavanje agresivnih pokreta i svest 0 najociglednijim opasnostima govora tela pomoci ce yam da izgladite neprijatnosti. Ako je to podrzano bar nekim pokuSajem da naucite najvaznije reci i fraze govornog jezika, bice manje poteskoea. Cesto je iznenadujuce kako ce Ijudi biti odusevljeni i kako ce toplo reagovati ako pokusate da komunicirate sa njima na njihovomjeziku. Cesto ce biti voljni da yam izadu u susret. Cak i oni koji five u veoma formalnim drzavama, kao sto je Japan, veorna dobro reaguju kada je prihvatljiv govor tela pracen nekolicinom reci, VEZBE I EKSPE_RIMENTI 1 Strani filmovi
Gledajte jedan iii dva strana films, po mogucstvu da ne razumete jezik. Obratite paznju na slucajeve cudnog i neuobicajenog govora tela i na njihovo znacenje, Trazite pogotovo koriscenje kontakta ocima, klimanja glave, gestova, drzanja i sl. GIedajte japanske, indijske, kineske, arapske

filrnove.
123

GOVORTELA

2 -/stenJjtI! syoje
Izaberite nekesvakodnevne pregovore, kao na biranje programa koji ee porodica gledati na televiziji iii ' tnWmje odsustva na poslu. U prvom slOCaju poku§ajte da isterate po svomekoristeei zatvorene , negativne. gestove i.:' ddanje. U sledeeem, koristite pozitivne, otvorene gestove, K.oji naein je uspesniji?

13.

GOVORTELA NAPOSLU

3 POsloVliigovor tela
Posmatrajte poslovne Ijude na javnommestu,u holu hotela iliu baruaerodroma, Koja su naj~clCe koriscena neverbalna ' jJondaitja? Da li se razlikuju na neki nacin od opstejavnosti? :, ,,' -:4 L]« sam ovtie stranac ,_" Sa grupom prijatelja koji pozele da ueestvuju u ovoj vezbi, _,,' po~te .se kao da ste stranae koji ne govori jezik. Kako ostali ' reagtijll DR, vas? Koji su najkorisniji oblici govora tela? Da II postoje situacije s kojima je nemoguce izaci na kraj?

Sada smo razmotrili sveglavne aspekte govora tela i njegove upotrebe u susretima sa drugima. Sada cemo paznju skrenuti na praktienuprimenu ovogznanja, u svrhu popravljanja nascg naeina koriscenja govora tela u' specificnim kontekstima, Pocecemo, u ovom poglavlju, tako sto cemo istra~ti kako ga mozemo efektnije koristiti na poslu, Poglavlja kojaprate ce razmatrati njegovu upotrebu u svakodnevnim susretima, U intimnim vezama i razvijanju boljih odnosa ~a drugima, Profesije u kojima je govor tela najvazniji suone u kojima postoji komunikacija licem u lice sa javnoscu, U takve profesije mozemo ukljuciti .i medicinsko osoblje, televizijsko intervjuisanje, sve vrste poslovnih aktivnosti i podueavanje, Za sve moguee aspekte govora tela na poslu koje treba uzeti u obzir, razmatracemo njihovu upotrebu na sastancima, u ukazivanjustavova svojim kolegama, u industrijskim odnosiina, u motivisanju drugih da sastavljaju radne timove,

,:.;",:

."

.j:

-:

...

PROFESIONALNI GOVOR TELA Uprofesiji medicinskih sestara govor tela je vazan jer ljudi kojima se sestre have, osim Sto su bolesni, mogu da brinu zbog operacije, iIi da brinu da li je sve u redu kod kuce i sl. Oni ce posebno t:rciliti utehu i razuvemvanje. Efektivan govor tela za medieinske sestre ukljucivace i pojacano koriscenje kontakta ocima, smesenja i ostalih pozitivnih Izraza liea, klimanje glavom pri slusanju, otvorene gestove, naginjanje unapred.ismanjivanje razdaljine i direktno usmerenje, povecan kontakt telom u znakpodrske (drzanje za rukugrljenjeoko ramena, blago grljenje i sl.), urednupojavu, obracanjepaznje na sinhronizaciju pri razgovoru sa pacijentima i koriscenje ohrabrujucih vokalizacija (koriscenje 'a-ha', 'da' i

sL).
124 125

GOVORTELA

PRAKTICNI PRlRUCNIK

nego obicno jer imaju ulogu slusaoca, Izrazi lica treba da se koncentrisu na pokazivanje zainteresovanosti i treba da obilato :.
koriste klimanje glavom iz istog razloga. Naginjanje glave u ... stranu takode mofe biti korisno. Gestove treba smanjiti na minimumjer oni mogu da ometu govornika. Drzanje treba da se . fokusira na naginjanje unapred iii asirnetricno naginjanje ", unazad, u skladu sa tim da Ii je dominantni zahtev pokazivanje .' interesa iii smirivanje nervoznog ispitanika tako sto cete stvoriti nesto opu~teniju atmosferu. Razdaljinu treba da diktira 08OO8j ... prijatnosti ispitanika, iako su Ijudi obieno zbijeni vi~ nego ~o •. je nonnalno zbog zahteva kamere. Indirektno usmerenje se iz tih ...• razloga vi~ koristi, Obieno nema telesnog kontakta, a vecina ljudi kojise pojavljuju na televiziji zele da izgledaju najbolje ~to . mogu, Verovatno zato 5tO ce na njihov javni imidz mnogo uticati .' to kako na njib milionska publika odreaguje, PafIlja posvecena " sinhronizaciji biee vazna i neverbalni aspekti govora bite·.·· korisceni da bi se razgovor produzio do kraja predvidenog vremena, koje je obicno prekratko za pazljivo ispitivanje teme. S druge strane, novinari koji intervjuisu ponekad rete da . uznemire ispitanika tako ~to ce im odbiti kontakt oeima, imati leden" izraz lica, nece klimati, gestikulirace eesto cak i kada ispitanik govori, usvojice previse krut iii previse opusten poloza] ili direktno iii potpuno odvraceno usmerenje, Takode ee cesto prekidati novim pitanjem pre nego sto je odgovoreno na prethodno. Poslovnim Ijudima je potrebna druga vrsta govora tela. ,':

Televizijski novinari morajudakoriste

vi~e kontakata oeima .

.Kontakt oeima treba da bude dominantan a ne ponizan, Izrazi . lica treba da .budu neutralni,' iako se osmesi pojavljuju pri:' pozdravljanju irastajanju. Pokreti glavom ce takode biti sputani, .: sa klimanjem i naginjanjem glave u stranu suptilnije nego ' obicno. Razlog za to je verovatno zato ~to poslovni Ijudi i ~enC:i> cesto moraju da drze karte sakrivena Posto govor tela mott·. lako da oda stvari, vazno je da pokuSaju da ih kontrolisu sto je' viAe moguce, Jedna 00 najvamijih lekcija koje poslovni covek mora ~, naufi je da treba da prilagodi svoj govor tela onome sa kim . posluje .. Ono Ato je u prethodnom poglavlju receno q, ':,:
kulturoloskim razlikama treba posebno uzeti
126
U

Ostale profesije imaju svoje specijalne zabteve. Recepeionari moraju da imaju prijatne izraze liea, da koriste mnogokontakta ocima i da obracaju patnje nego obicno na pojavu, Prodavci treba da deluju sredeno, ali ne preterano moderno i takode moraju dase smese, da imaju uspravno drzanje. Prodavci moraju da koriste mnogo kontakata ocima, klimanja i naginjanja glavom u stranu kada musterije ukazuiu na svoje potrebe, i malu razdaljinu, kao i kontakt telom, gde se on moze postici bez neprijatnosti. Takode treba da deluju konvencionalno i uredno, Pop zvezda nije ba~ neko standardno zvanje, a ipak pop zvezde cesto rade vise i teze nego vecina nas. Ono sto nama deluje kao zadovoljstvo cesto moze hiti potpuno iscrpljujuce, Njihov govor tela sadrzi produzeni kontakt ocima sa publikom, cesto izveden na namemo flertujuci nacin, Izrazi lica, na .i van scene, naginju ka prenaglasenosti, Pokreti glavom postaju ocigledniji i dramaticniji, Pojavaje obicno nekonvencionalna, ponekad cak i ekstremno bizama, a sminka preterana, kao i frizure, Te promene u izgledu se onda filtriraju u samo drustvo, :livot imitira umetnost. Jedna od profesija u kojima je savrsena upotreba govora tela izuzetno varna, ne same zbog uticaja na omladinu i njihov razvoj, je podueavanje, Nastavniei i profesori mogu da koriste govor tela na porazavajuci naein. Na osnovu istrafivanja neverbalne komunikaeije, nudi se profil efektivnog koriscenja govora tela za profesorsku profesiju. Uopsteno gledano, treba da budu prijateljski nastrojeni, top1i i da uzvracaju dobrim. Treba da su u stanju da ostvare kontakt sa svim grupama ucenika, Treba da su samouvereni i dobro organizovani i emotivno stabilni. Vazno je da obracaju paznju na reakcije i doprinose ucenika kao i da izbegavaju ismevanje, sarkazam, neprijateljstvo, ljutnju iIi drskost, Kao i mnogi drugi, treba da budu svesni kulturoloskih razlika u koriscenju govoratela.

"me

obzir.

Ovakva vrsta ponasanja moze biti neverbalno promovisana ako su nastavnici svesni restrikcija po pitanju telesnog kontakta, ako koriste tapsanje po Iedima tamo gde je to adekvatno karla nekog hvale i ako su generalno osetljivi na neverbalne znake koje studenti pokazuju po pitanju odgovarajuce blizine i postovanja njihovog lienog prostora, Treba da imaju relativno uspravno drzanje da bi ukazali na svoju dominantnu ulogu u
127

GOVORTELA

PRAKTICNI PRIRUCNIK

interakciji koja se odvijau ueionici, ali i da koriste naginjanje unapred da hi pokazali patnju. Treba da podeAavaju svoje usmerenje da hi se uskladilo. sa takmiearskom ili timskom prirodom odred:enih zadataka na Casu. Izrazajni gestovi treba da se koriste u znak podrske onoga Ito je receno, kao i klimanje glavom koje treha da potvrdi, nagradi i obrabri druge da govore, Osmesi mogu da pruze razuveravanje,da ukazu na dopadanje i odohravanje, kao i da pokazu voljnost da _sci komunicira; Svi izrazi liea treba da pomazu da se predstavi dobar imidt i da se zadobijepozitivna reakeija ostalih. Visok stepen kontakta oeima ee obieno odgovarati, iako treba da se smanji ako ueenici pokazu da im je' neprijatno. Uglavnomga treba .koristiti da hi sedobi1epovratne infonnacije tokom interakcijena ~. Nagla.!iavanje reci, ton, visina glasa, jaeina glasa, brzina govora i odmeravanje vremenakada se izgovara svaka rOO, razlikovace se od situacije do situacije.iGreske u govoru i oklevanje trebada budusmanjeni nanajmanju mogueu meru, apauze treba koristiti da bi se zadrzala pabLja ucenika, da bi se nagIasile 'odredene reci ili fraze i da bi se ohrabrio doprinos

'

receno, Isto moze biti reeenoo gestovima, iako ima mnogo vise mestaza ekspresivnost karla stojite nego kada sedite. Osetljivost na odmeravanje vremena i sinhronizaciju omogucice nekome ko zeli da govori da se ubaci dok prethodni govomik zavrsava, bez prekidanja,aIi baspre drugib koji zeleda se ubace. Vredi proucavati sastanke i videti ko su osobe koje naj~eSCe uspevaju da govore i kako to rade. Ako ne koriste jaeinu glasa i prekidanje, obicno im je odmeravanje vremena ostrije nego

kolegama.
,", " Osoba kojoj je neophodno delotvomo koriscenje govora tela je predsedavajuci na sastanku, On neverbaIno moze postici mnogo stvari. More da spreci nekoga da govori ako pozeli, sarno ako mu uskratikontakt ocima i pogleda u druge da im pokaze daje njihov red da govore, Njegovi izrazi lieamogu da pokazu odobravanje iii neodobravanje onoga sto je receno i da taka usmere sastanak u odredenom praveu. Cesto ce govomici oklevati da govore protivno zeljama onoga kome je dodeljen visistatus predsedavajuceg, More da koristi klimanje glave da ohrabri nekoga da nastavi iii mote da to ne radi kako bi ih sprecioda nastave, More gestom da urniri ljude iii da ih natera da govore, Mote da se okrene od onih koji govore stvari sa kojima se ne slaze, Toliko 0 predsedavajucem, U stvari, zbog uticaja neverbalnih faktora, neutralni predsedavajuci je mitski termin. Hteo, ne hteo, on je skoro primoran da oda svojastvarna osecanja, osim ako je neobicno vest 0. koriscenju govora tela. Pazljiva upotreba govora tela more da ustedi mnogo napora pri pokusavanju da vas cuju, Iznenadujuce je koliko ce secesto predsedavajuci okrenutinekome i zamoliti ga dagovori ako izraz lica te osobe pokazuje snazno neslaganje sa onim sto je receno, Karla vas nekozamoli da govorite, to je rnnogo bolje nego da prekidate ili upadate. STAVOVI KOLEGA Kroz koriscenje svih aspekatagovora tela, otkrivamo onima sa kojima radimo svoja osecanja i stavoveprema njima. testa osmebivanja i smeh, otvoreni gestovi, opusteno drZanje, bliska razdaljina i pravae koji odbija uljeze u grupi, kontakt telom i podela vremena za govorenje karakterisu radnu grupuu kojoj se
129

" '

ucenike, Pojavamoze biti vazna u odlucivanjuda li. ucenici

pripisuju kredibilitet onome sto profesorgovori i stoga se mora uzeti u obzir. Formalna garderoba nije neophodna, ali preterano nonsalantan stil smanjuje oeene ucenika za akademsku struenost, Profesori mogu da tvrde kako njihov stil u odevanju , uopste nema efekta na njihove sposobnosti, To je rnozda tacno," ali dokazi ukazuju da na studente taj faktor utice kada odreduju _ ko.je dobar profesor, a ko nije. Profesori koji vrednuju misljenje svojih studenata De mogu to da zanemare. EFEKTIVNO KORlStENJE SASTANAKA _ Govor tela moze se koristiti na sastancima ako se ukaze ulja ·da se govori tako ~to cete se nagnuti.unapred.ili podici kaziprst, Kada gov'orite, kontakt ocima sa predsedavajucim moze vam pomoei eta nastavite dalje. Kada to osigurate, kontakt ocima sa utesnicima "sastanka, jednim za ····drugim pornoci ce ···varn da zadrfite njihO"V\1pamju·· i . takode da dobijetepovratnu ... infonnacijuo tome kako so primljene infonnacije kojeprimaju.. Izrazi lica ee ukazati na njihove stavove prema temi, ali mogu . takode biti razlieiti da hi dati malo ekspresivnosti onome ~to je
128

GOVORTELA

PRAKTICNI PRIRUCNIK

svi slam. UskraCivanje kontakta oeima, leden izraz lies. ; odvracen pravae - sve to odaje negativan stay. Grupe u kojima je sema interakcije sliena prvom primm ce biti efikasinja od one druge, Neznaci uvek, medutim, da je srecna grupa produktivna grupa. To moze jednostavno biti sarno sreena grupa. Ali, mozda na srecu, ipak se ~ini da je obicno tako ':,' - ~to se grupa bolje slue medu soborn, to je produktivnija. MOTIVISANJE DRUGm Govor tela koji treba da motivise ukljufuje povecano , kori~je kontakta ocima, pozitivne izraze lica, klimanieI " nagitijanje glave u stranu dok slusamo probleme drugih iii ; slusamo njihovo mi~ljenje na temu posla. Otvoreni gestovi, ' naginjanje unapred, bliska razdaljina, direktno usmerenje, , odgovarajuci kontakt telom i podI1.avajuea vokalizacija pomoci " ee da se stvori klima u kojoj ce se ljudi osecati motivisanim; Pojava jeverovatno minorna stvar, ali odrneravanje vremena i" sinbronizacija mogu da postanu od izuzetne vaznosti, Ako ljudi ' treba da se osecaju motivisanim, moraju da osete da mogu da doprinesu diskusijama i sastancima. Ako imaju problema da to postignu, nesto mora da se ueini da im se pomogne, ,
, ,

ce to cak i zeleti jer to sanjih skida odgovomost cla donose aktivne odluke kada bi radije bili pasivni. VEZoE I EKSPERIMENTI J Sta da kaiem? Ako mozete da pronad:ete saradnike, zamolite ih da redom opiiu neku profesiju koristeci sarno govor tela. Ostali moraju da pogode sta je u pitanju. Koje poslove je najlille ovako opisati? Koje je najlakse pogoditi? Da li obekategorije sadrze iste poslove? 2ldealni Ieolega Napravite listu neverbalnog ponasanja koje bi zeleli kod idealnog kolege, 3 Pogodite ko dolad na posao Zamislite da novi kolega na vasem radnom mestu izgleda potpuno suprotno od vas i vasih kolega. Kako ce to uticati na grupu iii tim u kojoj radite?

Dominantni ljudi vole da kontrolisu i regulisu interakciju, a povuceni ljudi ce zadovoljno to dopustiti i mozda slagati.

IZGRADNJ~ TIMOVA Voren Lemb smatra .eta je nemoguce odvojiti drnmje i gestove. Oni so se sjedinili na takav nacin da ih morate v posmatrati simultano, Takode smarta da ako bi ljude trebalo ' spojiti uefikasne timove, pomoglo hi ako bi se njihove seme " drtanja i gestova uklapal~ iii bile jednake. ' ,Nema sumnje da seme neverbalne komunikacije utieu na tQ ,", u koliko dobar tim ee se grupa Ijudi razviti, ali moramo razmotriti uticaj svih aspekata govora tela, a ne sarno dva. Jedna od najprimetnijib karakteristika mnogib efIkasnih : timova je da ~tQ clanovi liCejedni na druge, lmamo tendenciju." da kako bolje radimo i uopste imamo bolju interakciju , sa ljudima koji izgledaju slicno nama. Ali, bice tu slicnosti i u: ' kori§cenju ostalih aspekata govora tela.' Ponekad, ne postoji toliko slienosti koliko uklapanja, na '; primer, dominantna i povueena aosoba ce se cesto odii¢no' ,

osecamo

130

131

PRAKTICNI PRIRUCNIK

14.

SVAKODNEVNI SUSRETJ

PREGLED VEZBE Kao sto ste verovatno ocekivali, nije preterano tesko u vecini slueajeva prepoznati pol neke osobe po glasu. testa je prilicno lako prepoznati ~ak i rasu i nacionalnost. Vreovatno ste otkrili da deeiji glasovi mogu biti otkriveni odmah, bez poteskoca, Veoma stari ljudi takode imaju kva1itet glasa koji je lako prepoznatljiv, Stvami problemi dolaze s glasovima ljudi izmedu trideset i sedamdeset godina. Postoje neki pokazatelji koje treba koristiti. Jacina glasa je veca kod mladih ljudi nego kod starijih. Ton se produbljuje sa zreloscu, iako se izostrava i zvuci prilicno krhko u dubokoj starosti, a moze postati i drhtav. Mladi glasovi imaju sigurniji, talc: drskijiprizvuk u vecini slucajeva, PRVIH PET MINUTA

Uzsretanje Ijudi na poslu, postoje joS mnoga druga mesta na kojima srecemo najrazli~itije Ijude. Ti susreti sew od onib najkr$Cih, prolaznih, do produzenih vecernjih dogadaja na kojirna se moramo pokazati u najboljem svetlu, razgovarajuci i Razrnotrite dan relativno tipi~ne porodice. Majka ustaje i prvi ljudi koje sreee su njen muz i deca. Ako je domacica, verovatno ce tokom dana sresti lcowije, prijatelje, postara, prodavce, ostale musterije, ostale majke koje ~kajudeeu posle §kale; bebisiterku; roditelje sa roditeljskog sastanka i Ijude u kafieu posle sastanka. Otac prvo sretne zenu i deeu, prodavca novina, osobu koja prodaje karte na stanici, ostale .putnike, kolege, osoblje u restoranu, prijateljeu kaficu posle posla, Ijude u kafieu kada konacno ponovo sretne svoju tenu. Deca prvo sretnuroditelje, pa prijatelje, ueitelje, prodavce, pa bebisiterku. U svakom od ovihsusreta, na§ i govor tela drugih Ijudi ce neprestano podrzavati (Hi kontrirati), regulisati iii kontrolisati interakciju koja se odigrava. Oblikuje neprekidan tok aktivnosti • kroz svaki budan sat. Posebno je vatan na pocetku susreta, a :' kako se ponasamo, manje-vise odredice eventualni ishod

ponasajuci se U okviru najstrozih pravila, mozda cak i nekoliko sari.

citavog susreta.
VEiBA:

dob i pol Snimite glasove neko1icine ljudi razlieitih starosnih dobi. .. Snimite muskarce irene u jednakom broju. Neka govore 0 temama koje neee odati njihove godine. Pustite kasetu drugim . ljudima i vidite da li mogu da pogode pol i starosnu dob govornika santo po glasu, Starolna 132

U prvih pet minuta susreta, posebno susreta sa strancem, urnnogome zavisimo od govora tela pri saznavanju informacija o drugoj osobi, 0 tome kakva je, koliko ce sa njima biti lakoili tesko izaci na kraj,da li ce nam se dopasti i sl. Zavisimo od govora tela jer se pocetne faze razgovora zaustavljaju na caskanju i uopstenim informacijama, kao sto je vreme, i ne pocinjemo sa detaljnim verbalnim infonnacijama koje slede mnogo kasnije. Interesantno je primetiti cia nismo spremni da odgodimo prosudivanje do ovog trenutka. Kao da imamo potrebu da brzo odmerimo ljude. Odatle zavisnost 0 govoru tela. Prvi utisei izgleda traju. Cinjenica da su veoma brzo stvoreni uopste ne oduzima od njihove snage i postojanosti. Zaista, na njih more uticati eak i nesto §to nam je o nekome reccno unapred, pre nego sto smo ga upoznali. Ako nam je receno da ce nam se neko dopasti zato 8to jeprijateljski nastrojen, to ce usloviti da mi budemo prijateljski nastrojeni prema toj osobi kada je upoznamo. Procenjujemo ljude kroz nekoliko aspekata kada ih upoznajemo. Prvo oeenjujemo njihovu privlacnost, gto ne znaei sarno da ocenjujemo stepen seksualne privlacnosti koju osecamo. Za mnoge ljude, medutim, ako je osoba privlacni pripadnik suprotnog pola, ova ce biti znacajan faktor, Vraticemo se licnoj privlacnosti u sledecem poglavlju, zato sto ima jak
133

GOVORTELA

P~CNIPRIRUCNIK
opisano u poglavlju hr. 2. Izrazi lica i pokreti glavom promenice se u skladu sa sadr1.ajem razgovora. Gestovi ce podrzati poente razgovora, usmerenje ce se promeniti da ne bi stalno bilo direktno, te stoga pretece, Oba ueesnika ce nesvesno sinhronisati jedan sa drugim kao sto je opisano u pogiaviju br;

utieaj na nas u nasem drustvu i zavisi skoro sasvim od govora tela.

.Deo procene privlacnosti je odredivanje pola. Ako je to ten:o, kao sa nekim Umama dubokog glasa, malih grudi i mnskobanjastih telesnih karakteristika, iIi sa nekim muskarcima koji imajuferninizirano ddanje i gestove, sminku i neznu kozu, rezultirajuea zbunjenost moze odbojno utieati na komunikaciju koja se medu nama odvija. lako su svi muskarci i zeile jednaki, druga6je reagujemo na osobe suprotnog pola. Pekcsavamo da procenimo neeiju starosnu dab. Ponovo, nase rekacije na Ijude koje dozivimo starijim nego sto smo mi sami razlikovaee se od onih prema mladim Ijudima. Na ove reakcije ce takode uticati status te osobe. Reagujemo razlieito
ako je mlada osoba viseg statusa iii je starija osoba nizeg , starusa. .

10. Mark Knap ineki od njihovih kolega su istrazivali uno Ato zovu 'retorikom rastanka', Prepoznali su veliki broj delova govora tela koji prate zavrsetke razgovora. Ovi ukljuroju prekid govora tela, okretanje u leva kojim osoba kojazeli da ode ukazuje ka izabranom izlazu, nagiojanje unapred, ubrzano klimanje glavom, siroki pokreti nogama, osmehivanje. Ostala ponasanja koja mogu biti predstavljena ukljueuju mahanje rukama kao da nesto cistimo pred sobom i, kada sedamo, odkrstanje nogu sa trupkanjem noge 0 pod, koristeci sake da se podignemo iz stolice, kao da hocemo da kazemo: 'Dobro, to je to, sad smo sve rekli.' Zaista, takve verbaJizacije ponekad i prate govor tela. ..
KAKO PREPOZNATI LAZOVA Postojijedanstari vic 0 tome kada politicar tau, a ide ovako: kada se smesi, govori istinu. Kada uperi u nekoga prst optuzujuci, govori istinu, Ali kada otvori usta, laze, Jasno je da u stvarnom tivotu ne mozemo primeniti ovako jaime kriterijume. Alipostoje odredena ponasanja koja se dogadaju cesce kada ljudi law nego kada govore istinu. Odavanje se cesto desava u donjem delu tela. Premestanje sa noge na nogu, grcenje prstiju na nogama, prekrstanje i odkr§tanje nogu, i slieno brojno se povecaju kada pokusavamo da prevarimo druge, . Pokusaji prevare takode ukljucuju i gornji deo tela u odredenoj meri. Izrazi Iiea se mogu kontrolisati, a uspesan lazov moze i!ak odrzati i kontakt ocima sa slusaocem, ali pokreti saka ne kontrolisu se tako lako. Iedan gest se naji!e§Ce ponavlja kod onih koji zele da nas prevare. To je podizanje i rotiranje saka da bi se pokazali dlanovi. Koristi se da signalizuje bespomocnost, Kao da prevaranti pokusavaju da se pozovu na nase sazaljenje, posto ne mogu da se zaustave.
135

.Drugi aspekti ljudi koje procenjujemo u prvih nekoliko minuta uklju~l1ju kvalitet njihovog glasa,njihovu rasu i naci onal no st. opstu pojavu i drzanje, njihovu verovatnu profesiju, gde live i njihovo obrazovno i kulturno poreklo. Takode mozemo procenjivati i njihove drustvene i politicke stavove i gledistaiz njihovog kon~cenja govora tela.
ZAPoClNJANJE I ZAVRSAVANJE RAZGOVORA

Na poeetku susreta vrste govora tela koje se mogu primetiti ukljuroju dosta kontakata ocima.kao da upravo fonniramo one prve utiske 0 kojima smo prii!ali, j izraza lica koji ce verovatno biti pozitivni, U oblikuosmeha, nego negativni, Da je postojala sansa da budu negativni, verovatno bi izbegli taj susret. 'Verovatno ce biti podizanja obrva tokom prepoznavanja naseg poznanika, naginjanja glave dok pokazujemo zainteresovanost za vesti koje nam saopstavaju, naginjanja unapred.bliske razdaljine i direktnog pravea, rukovanja, rnozda grljenjai s1. .

Takva ponasanja prate poeetne faze vecine razgovora stereotipiinakao Ato su 'Kako si?', ·~ta ima novo?', 'Dobro, kako si ti?' i 51. Kada razgovor ovako poene, brzo ce se pomeriti na op§ifuije teme iii ce biti kratak. Posle te prelazne taoke, govor tela se smiruje u obliku smenjivanja kontakta ocima kao sto je
134

GOVORTELA

PRAKTICNI PRIRUCNIK

Dodirivanje strane nosa, dodirivanje oka, lizanje usana, tapkanje prstima i ~vrsto dt1;anje za rukohvate pojavljuju se ~eAte kada osoba Ide, iako sami po sebi fie ukazuju nil prevaru, Sve se ponovo svodi na kontekst. Mommo da podsetimo sebe da postoji samo nekotiko aspe1cata govora tela koji imaju svoje znaeenje nezavisno od konteksta. Albert Mehrabian, koji je istrazio kakose Ijudi ponasaju kada prenose istinite poruke a kako karla lam; otkrio je da oni koji. latu manje govore, sporije govore i prave vise gresaka 11 govoru. Cinilose da je i stopa telesnib pokreta bila manja. Crvenjenje, znojenje, 'drhtanje glasa, gutanje pljuvacke, njihanje i igranje olovkom ili naocarima su neke od preostalih oeiglednih aktivnosti na .koje treba paziti kod Ijudi koji ne govore istinu~,Manja je verovatnoca da ce se lazovi upustiti u telesni kontakt ili se talc pribliziti nekome. Njibov govor tela ~e$tOje kOntradiktoran u odnosu na reei, Na primer, mogu da kafu: cia suvoljni da se podvrgmi punoj istrazi, a ipak ce njihov izraz lica pokazivati odbiianje, a gestovi i drfanje biti zatvoreni, Govor tela je skoro uvek bolji vedic do istine nego cak i najelokventnije reci, CA8KANJE Nejasna, neobavezna caskanja 0 zdravlju druge osobe, 0 vremenu, 0 rezultatima lokalriog fudbalskog tima nekim Ijudima dcluju potpuno' bezvredno - aktivnost na koju se tro~i besmisleno mnogo vremena, Ipak, taskanje ima mnogo veci mataj.' 'Tokom'easkanja,kadaje verbalni sadIZaj sasvim nezabtevan, mozemo se potpuno posvetiti govoru tela osobe sa kojom razgovaramo. Molemo talc, ako zelimo, sistematicno obratiti pa!nju na svaki aspekt govora tela, tako da mozemo zakratko .. vrcme .mnogo da naueimoo toj osobi. Druga prednost si$tematskog pristupa jeda nam on omogucava da proverimo da nismoneki aspckt· izostavili. Sledeei put kada' se nadete s nekim na picu iii kada upoznate neku,nepOmatu osobuna turci, pokusaite s takvim pristupom, Posmatrajte svaki aspekt govora tela pojedinacno i razmotrite kako gata osoba koristi.
136

Prvo: kontakt ocima: da li gakoriste malo ili omogo? Da li se eini da ga izbegavaju? Koliko su im rasirene zenice? Da li odvracaju pogled u leva Hi u desno? Da Ii gledaju okolo u druge ljude iii su posvetili paznju sarno varna? ' Drugo, posmatrajte izraze liea. Da Ii su pozitivni iii negativni? Da Ii se zainteresovano smese iii se zgadeno mrste? Da Ii retko ili cesto menjaju izraz lica? Da Ii postoje neki mikromomentalni izrazi liea koje mozete da uhvatite? Trece, kakvi su im pokreti glavom? Da Ii pokaZuju interes naginjanjem glave? Da li vas ohrabruju da govorite klimanjem? Da li reaguju na vase klimanje glavom? Da 1i se ritam njihovog klimanja uklapa sa ritmom govora? Sledece, da Ii prave malo iii mnogo gestova? Da 1i su gestovi izrazajni? Da li su odgovarajuei? Da li su otvoreni iii zatvoreni? Da li prekrstaju ruke na grudima? Ako prekrstaju noge, da li in prekrstaju u praveu vas iIi od vas? Onda obratite paznju na njibovo ddarije. Da li.je uspravno iii pogrbljeno? Da li se naginju unazad.ili unapred? Sesto, obratite pamju na razdaljinu i usmerenje. Da Ii prilaze blizu iii ne? Ako se vi pomerite blize, da li se odmieu iii se okrecu da budu manje direktno usmereni? Sta vi radite ako se oni priblize? Da Ii im je usmerenje direktno ill indirektno?Da li je simetricno iii asimetricno? Horizontalno iii verti~lno? Sedmo, razmotrite kako upotrebljavaju telesni kontakt. Da li ga uopste koriste? I1i sarno pri pozdravu? Da Ii su dodirivaei iii anti-dodirivaci? Koje delove tela dodiruju naj(!.eSce kada govore? Ruke, Sake, ramen a, leda iii neke druge? Da Ii dodir, kada se desi, signalizira vecu intimnost medu varna iii sarno ~elju onog drugog za intimnoscu? Sledece, ocenite njihovu pojavu i gradu i kako ona utice na vasu reakciju na njih, Da Ii smatrate da su privlacni? Da Ii su visi iii nizi od vas? Da Ii varn to smeta? Da li su debeli ili mrsavi? Da li to utiee na vasu reakeiju na njih? Onda, ~ta je sa odmeravanjem vremena i sinhronizacijom? Da Ii se uredno smenjujete u diskusiji iIi postoje trenuci kada oboje govorite u isto vreme? Ako postoje, zasto? Iz nervoze ili niste iz nekog razloga uspeli da se sinhronizujete?
137

GOVORTELA Postoje, naravno, jos mnoga pitanja koja bi mogla biti postavljena, ali ce ova biti dovoljna da bi vas opskrbila jednostavnim, a ipak sistematienim metodom procene kako drugi ljudi koriste govor tela u svakodnevnim susretima. Pomoci ce vam, takode, da popravite svoju upotrebu govora tela a da De budete preterano ocigledni, S vezbom ce sve to postepeno postati prirodnije i lakse.

15.

SEKSUALNA PRIVLACNOST

VEZBEIEKSPERUWENTI
1 Ko je to reIuw?
Nabavite fotografije od nekoliko 'ljudi snimljene u naoko normalnom okruf.enju. Zatim ih zamolite da snime govor na neku temu koja nece odati njihovo okruzenje. Onda sve to pokatite dru.gim Ijudima i zamolite ih da povezuglasove i fotografije. Koliko su bili uspesni? 2 Koliko /judi sr«ete dnevno? Napravite spisak ljudi koje srecete tokom dana. Uradite to pdljivo~ da nekoga ne bi propustili. Onda ih razdelite DB' prijatelje, porodieu, poznanike, strance i osoblje (kelnere, vozaceautobusa, isve ostale sa kojima je in:terakcija (!isto tehnit9re prirode). Kakva je ~ma vasih dnevnih interakcija? Da li provodite onoliko vremena sa prijateljima i porodicom koliko hi uleli? Aka ne, mozete li nesto da uradite po tom pitanju?

3 St4prvo primetite? Da li .se to razlilruje kod muskaraca i zena? Za starije i mlade ljude? Koje fizi&e lwakteriitike traZite (iii na njih reagujete) kod privlafnog strauca suprotnog pola?
Kadaupoznate nekog stranca, Ata· rvo na njemu primetite? p
i,

Mozda je istina daje Iepota u ocima onogakoji posmatra, ali ipak je moguce uticati na one sto oko prvo vim. Znanje je uvek moe, a znati vise, kao Ato mi sada znamo, 0 tome Ata Iju:di smatraju privlacnirn, omogucava namda- se potrudimo da im predstavimo ana §to fele da vide iii bar da se tome priblizimo vise nego bez ovog stecenog znanja. Ali zasto da se trudimo? Jedan od razlogaje da se onima koje drugi smatraju privlaenima, pripisuju i drugi abibuti. Nekoliko studija pokazalo je da ce takve osobe lakse biti smatrane talentovanim, toplim i ljubaznim, osetljivim, interesanmim, drustvenim i veselim. Kada se uporede sa neprivlacnim ljudima, njima se pripisuje drustveno pozeljna lienost, podobniji su za brak, visi profesionalni status, veca inteligencija i sreca, Da li svi privlaeni Ijudi poseduju ove kvalitete ili ne, podlozno je sumnji. Ali, ako ih drugi tako vide, to ce ohrabriti razvoj ovih karalcteristika. Istina nije uvek realnost, vee ono sto ljudi vide kao realnost, Drugim recima, ako rnisle da je istina, onda je to, prakticno istina. Pa Ataje onda tosto tID trazimo? Koga i sta mi smatramo privlacnim? Vecina studija tvrde da muskarci u zenama traze sve one karakteristika koje ih cine razlicitima od njih. Pune usne, tanje obrve, nezniji ten, odsustvo facijalne kose, velike ~vrste grudi, uzak struk, relativno siroke kukove i duge noge - sve su to obicno pozeljne karakteristike. Glen Vilson i Dejvid Najas predstavljaju studiju koja je otkrila da je tokom godina Mis Sveta bila u proseku manekenka koja govori engleski, ima dvadeset jednu godinu, 170 em, plavu kosu i smede ofi sa merama 96-63-96. Jasno je da se i mnoge ~eoe koje se ne uklapaju u ovaj stereotip smatrajuprivlacnim, Bez obzira na to, studije u kojima ljudi treba da ocene fotografije privlaenih zena pokazale su da ce se vecina sloziti koja medii njima je najprivlaenija.
139

138

GOVORTELA

PRAKTICNI PRIRUCNIK VASI PARTNERI Op~ti principi koriscenia govora tela s_uveoma vam~ da bi se pronasli privlaeni partneri il~ usp~sta:de. veze ~anJe sU!lne prirode. Na mnogo nacina, OVi su slicni omma kOJI SU VUIll za uspostavljanje prijateljstava. Kontakt oeima izrnedu Ijubavnika i prijatelja ima eak i vecu vaznost nego, kao sro smo videli, na poslu i u sv~odn~i?1 susretima. Posto vi~ gledanja ~esto vodi ka dopadanju, trajanje uzajamnib pogJeda bice duze, Izrazi lica ce biti pozitivni, makar sarno zbog toga stc je osoba u prisustvu prijatelja i sebi bliskih. Ali, takode je tacno ~ ce sarno zbog toga, negativni izrazi _lica biti spremmje -tolerisani. Zasta, napokon, sluze prijateljii ljubavnici, ako se sa njima ne mozete jednostavno opustiti i pokazati svoja prava osecanja? Slicno, nije neopbodno baviti se pokretima glave, ges~ovU;na

Nije bas lako prepoznati ono ~to fene nalaze privlacnim na muskarcima, MuMcarci zamisljaju da one traze visinumisicave grudi i ramena, bicepse i veliki penis. Najmanje jedna studija, medutim, otkrila je da su :lene vise zainteresovane za m~eve 00, da Ii je mrsav iii ne ida li ima malu i seksi zadnjicu. Ve6i broj studija otkrilo je da su tene vise zainteresovane za licnost muskarca i opsti karakter. Mark 10k i Robert MekHenri citirali su studiju koja je ukazala da je Idealno lice za oba pola ovalno, cistog' tena, velikih plavih o¢iju. plavog nosa, usta srednje velicine, skladnih u~ij~ dugih trapavica, bujnih obrva kod muskaraca i tankih kod rena. Nijedno lice, medutim, nije savrseno simetricno, pa su neke varijacije neminovne. U stvamosti, seksualna privlaznost ne zavisi sarno ad pojave i grade. Svaki aspekt govora tela _daje svoj doprinos i mi ~sto previdimo neko manje savrseno lice ili gradu ~ s~ na p~er! zenicepresirene i postoji vise kontakata ocima, izrazi Iica 1 gestcvi izrazajni, Hi nam se dopadne zvuk ne~ijeg glasa.

i dr1.anjem. Razdaljina i usrnerenje, medutim, zahtevaju .:IAe paznje, Bliski prijatelji i: ljubavnici sumnjace d~ nesto nije u
redu ako im se ne dozvoli blizina. Neste slicno mote se primeniti i ako usmerenje nije dovoljno direktno. Telesn~ kontakt bice ~eAci a, u slucaju Ijubavnika, aka ne bude ~~t I produzen, zakljucice se da stvari ne stoje onoliko dobro koliko bi trebalo. Pojava ne bi trebalo toliko da znaci, ali je .:ama ', Ako insistirate na tome da se oblaeite potpuno drugacije, da nnate drugaciju frizuru iii sminku (iii potpuno odsustvo .~~nke) ..na otkacen nacin, to ce u najrnanju ruku Isprovocirati saljive komentare, a u najgorem ce vas dovesti do isljucenja iz grupe. Odmeravanje vremena i sinbronizacija ne zahtevaju previse paznje, ali su neverbalni aspekti govora v~i. ..Ak~. se ~~ akcenat ne uklapa, iii vamje glas prejak, a vasi prijatelji su tihi, iii vamje ton grub, a prijatelji su yam nezni ljudi, verovatno cete imati problema. Pazljivo baratanje najvaznijim domenima govora tela

'~itaoci setice se filma 10. u kome su glavne uloge igrali Jlo Derek i Dadli Mur, koji je delimieno zasnovan. na ocenjivanju privlaenosti Ijudi na skali ad 1 - 10. Film se zasruya na navici mladih zapadnjackih muskaraca kada traze drustvo mladih, privlaCnih rena. Ova vezba tra:li da se isti pristup primeni na pripadnike oba pola. Koristeci skalu za ocenjivanje naslici br;: 1'3; ocenite nekoliko stranaca tokom sledece nedelje. Ako:mo:lere, -zamolite i druge da yam se pridruze, tako da na kiaju imate relativno veliki broj popunjenih tablica.
.
,

-Mri()~

VElBA: Otena 10!

PREGlJID vUBE
Dve stvarl ce postati oeigledne iz ave vezbe, Trebalo bi da dobijete jasniju ideju o tome koja vas neverb~~ ponasanja ~ fizi&ekarakteristike privl~e kod drugih 1Judi. Trebalo hi takocfeda otkrijete da se vase ocene slatu sa ocenama ostalih koji su tU!estvQvalfu eksperimenru .. .- §ta je' va!mje, pojava ili neki drugi aspekt govora tela? 140

izmedu prijatelja i Ijubavnika nece biti uzaludno.

141

GOVORTELA kosa
ceto 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

PRAKTICNI PRIRUCNIK

oblik glave
lice ofi

nos
Usta

u.§i
vrat ko:m
grada ramena

gJJ,ldilgtudni kos ruke

KAKO SE SLAGATI S LJUDIMA Empatija je terrain koji se cesto koristi da se opise sposobnost ljudi da sagledaju situaciju iii problem sa ne~ije druge tacke gledista, Uspesna ernpatija, ona vrsta koja je neopbodna pri savetovanju, zavisi od vise nego uobicajeno osetljive reakcije na govor tela drugib, i uspesnog koriscenja govora tela nas samih. u sustini, to je pitanje prilagodavanja onome ~to druga polovina u interakciji smatra odgovarajucim, Ako traze vise kontakata ocima, vecu blizinu, direktno usmerenje, pruzite im to. K.ad su u pitanju izrazi lica iii gestovi, posto oni ne ukazuju ocigledno na to ~ta im vise prija, moracete da upotrebite svu vasu osetljivost pri odlucivanju sta je odgovarajuce, Pustite ih da vode u odmeravanju vremena i sinhronizaciji, pojavi i neverbalnim aspektima govora.
~to se tiee klimanja glavom, inicijativa je na varna. Posto je

§ake
struk zadnjica abdomen butine kolena listovi stopala oblik nogu
duzina nogu

njihova uloga da potaknu na govor, da potvrde i razuvere, obilno koriscenje klimanja glavom pomoci ce yam da ohrabrite 'otvaranje' neophodno za savetovanje. Savetovanje je svakodnevna vestina, pa.ovi pristupi imaju dalekosezni znacaj, KAKO BITI PRlVLACNIJI Od svih aspekata govora tela 0 kojirna smo raspravljali, koji od njih cine da ljudi misle da smo privlacni? Hajde da pogledamo svaki aspekt ponaosob i da vidimo sta treba da radimo: 1. Kontakr ocima: Oni koji gledaju su pozeljniji od onih koji odvracaju pogled. Gledajte ljude U oci onoliko koliko mogu da podnesu. 2. Izrazi liea: Budite zivahni, Smejte se mnogo, na topao, prijateljski nacin. Neka yam se na lieu vidi da ste zainteresovarii. 3. Pokreti glavom: Klimajte glavom dok drugi govore da bi ih ohrabrili i pokazali da obracate paznju. Naginjite glavu u stranu iz istih razloga. Bradu drzite visoko, 4. Gestovi: Budite izrazajni, ali ne preterujte. Mozdaje najbolji nacin da izvadite ruke iz dzepova, da ih ne prekrstate i da izbegavate druge zatvorene gestove. 143

kontakt oeima izrazi Iica pokreti glave gestovi polozaj i stay blizina i pravac odmer. vremena i sihronizaciia kontakt telom neverbalni aspekti govora
Uk.puo: Mu = 330

Slika br. 13: Skala za ocenjlvanje privlacnosti 142

GOVORTELA

5. Drtanje: Karla stojite, budite uspravni u razumnoj meri. K.ada sedite, nagnite se unazad, drzeci se asimetricno da hi signalizirali neformalnost, Nagnite se unapred kada ulite da pokazete interes. 6. Razdaljina i usmerenje:Priblitite se najvise Sto mozete a da drugima ne bude neprijatno. Koristite direktno usmerenje najCeACeSto mozete,

16.

ZAKLJUCAK

osetljivi na ove faktore,

7. Telesnikontakt: Dodirujte Ato CeACe ozete, a da ne m uvredite druge. Ohrabrujte druge da vas dodiruju. 8. Pojava i grada: Oblaeite se prema normama grupe, ali izaberite tive boje kad god mozete. Neka yam koza bude meka i glatka, Trudite se da budete vitki. Ova se odnosi na oba pola, ali muskarci treba da nose mirnije boje, a koza im je po prirodi grublja. 9. Odmeravanje vremena i sinhronizacija:Budite
10. Neverba1ni aspekti govora: Nemojte govoriti

previse, ili prebrzo, ali pokusajte da govorite i slusate u

jednakim delovima, Ljudi vole. slusaoce, ali privlacni ljudi vllie govore, Moracete da balansirate govor i slmanje. Trudite se da imate relativno standardni akcenat i izbegavajte regionalne ekstreme,

Priblizavamo se kraju naseg proucavanja govora tela, njegove prirode i upotrebe, be i natina ~ njegovo. efektivnij~ koriscenje. Medutim, ne bi trebalo da mislite da je ovo kraj vascg ueenja govora tela. To ucenje, ako zelite, moze da se nastavi do kraja vaseg DVOta. Nadamo se ~ eete uve~ u buducnosti obracati vise pamje neverbalmm aspektima komunikacije, nego pre eitanja oveknjige. Nadamo se da cete prevazici neprijatnost kojuDm?gi Ijudi osecaju ~da se raspravlja 0 govoru tela. Trebalo bi da ga smatrat~ vestinom, na isti naein kao i ~itanje, pisanje, slusanje igovoreme. Kao ~to ove mogu biti unapredene vezbom, tako moze i govor tela. Od svih zak1ju~aka U ovoj knjizi i svih informacija Jroje su ponudene, koje su najvaznije? I_Coje~.su~tinsk~ crte gov~ tel~ s na koje cete se koncentrisati 1 truditi se da ih ~apredi~ pn susretima s ljudima na poslu i u svakondevrum susretima? SloOOOOi te naravno, da formirate svoja sopstvena mi~ljenja na s osnovu ona'ga Sto ste nau~ili iz ove knjige i iz vezbi i eksperimenata koje steizvodili. Bez obz~ na to rno.~a ce yam biti korisno da imate pri ruei neko glediste sa kojim mozete uporediti svoje. Sada cemo razmotriti svaki aspekt govora tela odvojeno, ali serite se da uspesna upotreba govora tela ~teva da svi aspekti budu integrisani. Moramo s.e podsetiti da razdvajamo aspekte govora tela sarno zatosto ih Je tako lakse proucavati, Kontakt ocima mora se ohrabrivati. Treba izbegavati zurenje, ali vise kontakata ocima vodi ka dopadanju, kaoi svesnijem dozivljaju i boljern razumevanju govora ~la druge osobe, Moramo se setiti da je komunikaeija onoliko_ pltanJe ~rn~g primanja signala koliko vestog signaliziranj~. Veli~ina zemca Je koristan ukazatelj dopadanja. Posto zemce msu podlozne 145

VEZBE I EKSPE~Nn
1 Ko.ce prvi dapride?
Posmatrajte !jude na javnim mestima kada se po prvi put upoznaju, Ko inicira interakciju? Muskarac ili rena? Kakav govor tela spaja ova dva stranea?

2 Partner;

Ztl

ceo Dvot i koji su u

gestove jedan od drugoga? Da Ii kopiraju neke druge aspekte govora tela? Na koji nacin se njihovo ponasanje razJikuje kada su zajedno i kada su odvojeni?

srecacm braku na.jIWllljedeset godina, Da li kopiraju pokrete i

Prou¢avajte govor tela ijudi koje poznajete

3 Hej, seksi
Kojekomponente seksepila cini govor tela? .
144

GOVORTELA

,PRAKTICNI PRIRUCNIK.

svesnoj kontroli, one mogu otkriti ville nego bilo koji drugi aspekt govoratela. Izrazi lica trebalo bi da budu zivahni iizrazajni, pre nego pazljivo kontrolisani i ogranieeni. Pokreti drugima pruzaju infonnacije 0 nama. informacije koje ice verovatno izvuci povoljne reakcije. Cak Lneprivlacni Ijudi mogu da deluju privlaczno ako imaju zivahna i izrazajna liea. Mnogi komicari su rutni' ili imaju C!udna liea, a ipak su tako izrazajna da ta ruznoea postane neka vrsta lepote.

Pokreti glavom, posebno klimanje, moze pomoci da se susret odvijaglatko, pa tako i njih treba ohrabrivati. Sto ville dozvolite Ijudima da govore, i ohrabrujete ih, ville cete im se dopadati, Ne treba se zadovoljiti ulogom stalnog slusaoca, jednostavno, treba traziti rec, ali ne drfati monolog.
Gestovi treba da buduotvoreni i izrazajni, -ali se treba paziti afektaciie.i preterivanja. Jednostavno ih pustite da teku u skladu sa vasim govorom tela ionim !Ito govorite. Izbegavajte odbrambene zatvorene gestove. Dian okrenut na gore iii na spolia posebno ohrabrujedruge. S druge strane, treba primetiti da osobe visokog statusa manje gestikuliraju i manje menjaju dd.anje. Jos jednom, u pitanju je prosutfivanje lita je adekvatno

odecom moze yam otkriti neke nove naeine ob'laC!enjakoji ce proizvesti povoljnije reakcije drugib. Po§to je mrsavostvisoko cenjena unasem drustvu, gojazni treba ozbiljno da razmisle 0 mrAavljenju iIi bar 0 odevanju na naein koji ce prikriti visak kilograma. Odmeravailje vremena i sinhronizacija su mozda zasnovani na tako suptilnim signalima da se njihovom popravljanju mora posvetitiizuzetno mnogo vremena. Ipak, vredi posvetiti im se. Mozda je najbolji nacin da posmatrate one Ijude za koje smatrate daimaiu odliean osecaj zaodmeravanje vremena i koji su u stanju da se sinhronizuju s drugima u interakciji potpuno

savrseno.

Neverbalni aspekti govora su domen u kome imatekontrolu. Izbegavajte da govorite preglasno grubim tonorn. Izbegavajte da govorite suvi!e brzo i izbegavajte postapalice 'hm-ove', 'a-ove' 'i sl. Iznad svega, treba imati na umuda je govor tela samo jedna od vestina komunikacije. Ima svoje granice u kolicini i rasponu informacija koje moze da prenese. Najvi!e odgovara opisivanju emocija i stavova. Ali posto takode ima vitalnu ulogu u poddavanju verba:1ne komunikacije mora da bude razvijen na isti naC!inkao i ostale vestine komunikaeije. Pazite na svoj i na govor tela drugih Ijudi, vezbajte uputstva iz ove kojige i otkricete da, dok se vasa vestina pobo ljsava, ufivanje i zadovoIjstvo koje osecate u interakciji s drugim ljudima raste, Na taj nacin cete napraviti vazne korake u razvoju svojih punih poteneijala i pomoci cete drugima dapostignu najvi§i cilj kome c!oveC!anstvo tezi, rastu razumevanja medu Ijudima i unapredivanju istinski efektivne meduljudske komunikacije.

situaciji.

'

Drt.atije,zapravo, treba dabude uspravno, pomalo nagnuto unapredkada felite da prenesete da ste zainteresovani i ukljueeni.: Ali, postoje sitnacije kada je 'asimetriC!no naginjanje unazad odgovarajuce da -bi atmosfera bila neformalna i opustena. Pogrbljenost i slegnuta ramena treba izbegavati jer ce uvek odavati nedostatak zainteresovanosti i druga negativna osecanja, Blizinu treba ohrabrivati. Telesni kontakt treba ohrabrivati tame gde nece voditi ka neprijatnosti. Rukovanje, taplcanje po ruci, ramenu, grljenje oko ramena i navodenjejednom rukomje dobra za poeetak, Ali, kao ~to smo rekli, treba paziti i koristiti telesni kontakt onako kako ga diktiraju drugi. U tom sluC!aju treba cekati na ioieijativu drugih i pratiti ih. Pojava i grada mogu da se menjaju tamo gde smatrate da ce te promene dovesti do poboljsanja, Eksperimentisanje sa
146

51115.n1i10TEK
rPAD.A 6EOrPA[l

147