nosaeR rioN

D4

1. Broj Other half of July 2008 Art Culture Literature Film strip music....

Sadraj:

Prepare and Idea by Iti Milo

G6

Drawing by Ljubi Aleksandar

OwlCrew in their first sailboat Ship Brigantine Reason Noir

C4

Geteova zemlja (putopis iz Nemacke) Part I

1. Novembar 2007. (dolazak u raj)

Guten Tag ljudi........evo stigli smo juce ali nas uhvatio neki praznik, nesto u vezi sa nocem vestica, haha...spavamo u nekom odmaralistu za decu odmah uz jezero, priroda ludilo...guske, patke, labudovi...pa tu je i neki mali zolooski vrt sa kokoskama, paunima, magarcem....ah...a gradic bombona...bledunjave Svabe imaju fenomenalnu Pobedinu...sve je pod konac, stara arhitektura sa sveze obojadisanim fasadama i pvc stolarijom kao okno prozora...sve cisto....sve je pod konac.... butici normalno kao u niskoj Pobedini, ali cene nekako nize...juce smo se smucali gradicem po toj pesackoj zoni u centru i overavali od zlatnih ruku lokalnih komunalaca, ili to bese, jednostavno, dobro kucno vaspitanje ovdasnjih ljudi da sve oko njih bude cisto i savrseno.... e a tako je bilo i usput...kada smo stigli u Frankfurt overili smo pred gradjevinom koja je nista drugo no zeleznicka stanica ogromna lepotica, zgradurina u nekom simbioza: katedralskonew age metal stilu, predivno...jednostavno zablenes od cuda, a onda naidje voz za Eurfurt, a mi naravno imamo kartu za drugu klasu...a druga klasa...jebote ne znam da li Jatovi avioni izgledaju tako jebeno dobro........i onda klackanje, kad bi se lagali...nema klackanja proleces vozom kroz jesenje krajolike Nemacke, i sva ta divna idilicna mestasca delovala su neverovatno primamljivo, a mi smo samo kenjali: joj vidi ovo, joj vidi ono......ma sve perverzija nasminkano. Voz tiho jedri i na displejima pored svakog ulaza sa automatskim staklenim vratima, stoji displej sa ispisanom brzinom kretanja i vremenom kada bi trebalo pristati u sledecu stanicu, a ispod real time clock...i jebi ga naravno, u sekundu sve tacno....najvise sto smo zakasnili bilo je 60s. Pred svakom stanicom iz zvucnika islo je obavestenje gde smo, sta smo, kuda cemo i ko smo..... Kada smo stigli u Erfurt imali smo par minuta da nadjemo lokalni voz za Ilmenau....e tu su na scenu nastupili Nemci, bracni par u srednjim godinama sa kojima smo sedeli za stocicem u vozu, i koji su nam prevodili sva ta sranja koja je na nemackom govorio masinovodja, ili ko zna ko, pred svaku jebenu stanicu...samo su nas pozvali rukom i odveli do naseg lokalnog vozica za Ilmenau....e da, a u tom lokalnom vozicu jadnija slika, ali ipak daleko od nase price po prugama Srbije...daleka je to buducnost za pastire sa venaca Stare planine, Homolja, Kopaonika, Zlatibora, Rudnika....na trecoj stanici u Ilmenau cekao nas je zgoljavi nemac, atleta znate, pa je njegova linija u skladu sa njegovim hobijem, cekao nas je dakle dr Volker Zebre. Provozao gradicem pokazao bitne stvari, odveo u market da pokupujemo hranu, napomenuo je da je sutra taj neki verski praznik i da nista ne radi, odvezo do decjeg odmaralista gde spavamo i objasnio pojedinosti i pozeleo laku noc...da bila je noc....bio je to dug put do tog simpaticnog gradica, do te cetvorokrevetne sobe i dubokog sna....na trenutak sam se osetio kao u Kjubrikovom filmu =Isijavanje=, slicna fora samo sto je u nasem slucaju u pitanju prazno odmaraliste, a ne hotel. Sutradan budimo se oko podneva, radimo par sklekova, iscimamo se do kupatila...ono uobicajena jutarnja sranja...mene svrbe prsti, svira mi se dzitra cu odlepim, kroz prozor vidimo prve Svabe kako setaju ulicom uz nase poglede....oblacimo se.... lep suncan dan.... patke, labudovi, i neke cudne crne ptice plivaju jezerom, barem onim delom koji nije iz nekog razloga isusen............ mi obilazimo ceo studentski centar i overavamo od space looka okolnih zgradurina...kao da smo usred scenografije za film =Gataca=....jebi ga....sve je ovde deep in the future (kako li je to na njemackom?)....onda smo se spustili do setalista u centru, slikali prelepe ulicice, zudeli da susretnemo neku dobru ribu i popili kafu, pa pojeli pizzu, i napokon popili pivo kod lika iz Napolija u italijanskoj piceriji....... i tako...evo nas prvi dan u labu, pa tri tacke. Written by Miljan Milanovic

Bg7

ljudi i impanze imaju blizu 100% slinosti DNK izgleda da je postalo uobiajeno znanje. Zavisno ko pria o tome, postoje varijacije 98 %. Sta je u osnovi ovih tvrdnji i da li podaci govore da zaista ne postoji mnogo razlika izmedju impanza i ljudi? Da li smo mi samo evolutivno najnapredniji majmuni? Slinosti nisu apsolutna indikacija za zajedniko poreklo, ali sigurno govore o zajednikom kreatoru. Uzmite na primer Porsche i Volkswagen. Zasto ova veoma razliita auta imaju toliko slicnosti? Zato sto imaju istog dizajnera! Bez obzira da li je slinost morfoloka(izgled), biohemijska, ona je bez posledica na nedostatak logike za evoluciju. Kad bi ljudi bili potpuno razliiti od svega ostalog ivog, kako bi onda iveli? Ako moramo da unosimo hranljive materije i energiju da bi ziveli, ta bi jeli ako bi svaki drugi organizam bio fundamentalno razliit biohemijski? Kako bi ih varili, kako bi koristili amino kiseline, secere idr, ako bi bile razliite od onih koje imamo u telu? Biohemijska slinost je neophodna za nau ishranu! Znamo da DNK u elijama sadri informacije neophodne za razvoj organizma. Drugim reima, ako dva organizma lie, postoji slinost i u njihovim DNK. DNK krave i kita, dva sisara, trebalo bi biti sliniji od Dnk krave i bakterije. Ako ne bi bilo tako, onda cela ideja da je Dnk nosi genetike informacije dolazila bi u pitanje. Isto tako, ljudi i majmuni imaju mnogo morfolokih slinosti, zato prihvatamo da ima slinosti i u DNK. Od svih ostalih ivotinja, impanze najvie lie ljudima, zato prihvatiemo da e njihova Dnk najvise liiti na ljudsku DNK. Nc3

Ideja da

Dobro jutro komija

Japanski naunici koji su podvrgli ljude i impanze t e s t o v i m a pamenja, okirali su javnost kad su impanze pokazale bolje rezultate. Ovo istraivanje dovelo je u pitanje verovanje da su ljudi superiorniji u odnosu na impanze u svim kognitivnim funkcijama. Niko nije ni mogao zamisliti da e mlade petogodinje impanze imati bolje rezultate od ljudi u kratkoronom pamenju. Rezultati su pokazali da su impanze bile jednako tane kao i ljudi, ali su to uradile puno bre. Najboljom se pokazala impanza Ajumu. U drugom krugu testiranja sa njom se takmiilo devet studenata. Ajumu je opet bio prvi, i to sa 80 posto tanih odgovora, Ajumu je bio i najbri, dok je brzina ljudi pala. Za to su zasluna dva faktora. Ljudski preci su se tokom evolucije odrekli svojih sposobnosti da brzo reaguju kako bi u mozgu napravili mesta za govorne sposobnosti. A drugi je razlog Ajumuova mladost i mladost njegovih vrnjaka. Izmeu ljudi i impanza, genetiari su utvrdili da je impanza imala vie pozitivnih genskih mutacija otkako su se ta dva primata razdvojila od svog zajednikog pretka pre 6,5 miliona godina. U istraivanju u Michiganu su uporedjene 14.000 gena ljudi i impanza. Otkriveno je da su impanze, prema Darwin-ovom zakonu o prirodnoj selekciji i evoluciji, vie evoluirale nego ljudi. Writen by Iti Milo

Dark Ages

Medieval (Early) music

lasina muzika (za koju se ponekad koristi i naziv ozbiljna muzika) obino podrazumeva muziku koja je sofisticirana i profinjena. U oblast klasine muzike spadaju: kamerna muzika, koncertna ili kocertantna muzika (za jedan, dva ili vie solistikih instrumenata i orkestar), simfonijska muzika, oratorijumska (vokalno instrumetnalna muzika), za vokalne soliste, hol i orkestar, operska muzika. Sve u svemu klasina muzika je najobuhvatnije i najraskonije podruje umetniko - muzikog stvaranja ali ipak, roeno iz prvobitne, izvorne narodne, muzike kulture, udahnuvi joj jedan specifian, uzvien, umetniki, muziki karakter i izraz. Srednjovekovna muzika po svojoj sveobuhvatnosti predstavlja specifian vremenski period iji je poetak veoma tesko odrediti, dok se njegov svetak otprilike poklapa sa krajem XIII veka. Budui da je upravo ovaj period predstavljao neprikosnovenu vladavinu Crkve u svim oblastima ljudskog zivota, prirodno je to podaci o tako ranoj muzici vode poreklo ba iz oblasti crkvenog delovanja. Na drugoj strani, ljudski glas je dugo ostao uzor koga su kroz vekove razni instrumenti kroz svoje usavravanje pokuavali da podravaju. Shodno tome, mnogo je vie vokalnih formi egzistiralo u odnosu na isto instrumentalne. Takav specifican primat vokalne muzike trajae

Classical music Part I Medieval middle ages (after Ancient music)

sve do pojave monodije u ranobaroknom periodu kada ce instrumenti kroz nove forme ostvariti drugaciju ulogu. Ipak, vrlo je vano istai da u Srednjem veku ova razlika nije naglaavana, pa se desavalo da su instrumenti jednostavno udvajali deonice glasova. Njeni koreni seu u duboku prolost, u jednom velikom razdoblju pre renesanse, a to je bio Medi(a)eval period. Naziv je latinskog porekla i bukvalni prevod bi bio srednje vreme., srednjovekovno razdoblje ili Srednji vek. Muzika pre kalsine muzike se naziva Rana muzika (Early music). To su bili feudalni vekovi. Medieval music spada u prvo razdoblje Early music, drugo je Renesansa, dok je zadnja Barok. Poela je od 476. (450) do 1450. (1600) godine nove ere. Trajala je skoro vie od 1000 godina. apravo u Evropi srednji vek je bio zadnje doba, koji je imao jedinstven muziki svet i jedinstvenu muziku auru. Naravno sa svim svojim regijskim varijantama, nijansama, koji su iveli uz pomo improvizacije. To je bio zadnji trenutak u Evropi kad je stari kontinent imao jedinstvenu duhovnu uskladjenost. Srednjovekovna muzika omogucila je irenje hrianstva i zauzimanje mnogo vee pozicije i ubrzano razvija kulturu Evrope. Osnovne karakteristike muzike tog veka i najvea otkria bili su: crkvena muzika, pocetak nain pisanja muzike i njenog beleenja, rodjenje polifone melodije, odnosno viseglasnost, viezvunost i veliki razvoj kulture na dvorovima.

Kreirano je tokom tog velikog perioda veliki broj muzikih numera, ali koje nisu preiveli jer nisu bile zapisane. Najvie muzikih dela koje su sauvani bili su od nepoznatih kompozitora. Najvei kompozitori tog vremena su i bili anonimni i nepoznati. Po mnogim modernim kritikama ovi kompozitori arija i pesama, ne bi bili i kompozitori uopte. Kasnije za to vreme pojavilo se neto neobino, noviji crkveni kompozitori eleli su da za njihova dela uvek bude prikaeno i njihovo ime. To se uglavnom pisalo na nadgrobnim ploama. Prva od tih kompozitora, ranijih vekova, bila je ena, Hildegard of Bingen (1098-1179). Imala je dosta nevolja jer je htela da sve to je napisala bude zapisano u maniskriptu. Opatica, mistik, muziar i pisac. Komponovala je horsku muziku i pisala rasprave za prirodne nauke, medicinu i teologiju. Ljudi su se esto pitali da li je ona bila inspirisana nebeskim, rajskim, boanstvenim vizijama ili je patila od glavobolje. To pitanje postavljaju sada ali se odgovor moe nai u njenom veku. Stvarnost Hildegard von Bingen je ono to je kljuno. Sa svojim individualnim stilom napisala je veliki broj monofonih melodija za crkvene potrebe, koja je svaka po sebi bila misterija. Njene kompozicije Nf6

su pisane za enske vokale, i ima dosta dramskih elemenata. Te vizije je ona zvala The Divine light. Ona moda nije najpoznatiji kompozitor u to vreme, ali jeste uspela da sauva svoja dela, pravei kopije, i zahvaljujui tome, mi i danas moemo da sluamo njenu muziku. Najpoznatije delo je Ordo Virtutum, koje se sastoji ak od 82 posebnih muzika dela, celine.

Sledei poznati kompozitor srednjeg veka bio je Moniot DArras, (1213-1239). iveo je u Severnoj Francuskoj. Bio je Monah. Bio je kompozitor monofonih pesama, i svetovnih i duhovnih (ne religioznih). Veliki broj tih pesama su bile adresirane lanovima aristokratije. Najpoznatije kompozicije priaju priu diskretne tajne i javne ljubavi. Njegovo najpoznatije delo Ce fut en mai oslanja se na priu neuzvraene ljubavi, i glavni junak ovih kompozicija pijunira njegovu lejdi i njenog viteza, i posle toga dolazi do ljubavnog okraja. Kad shvataju da je njegova sudbina patnja i nesrea, onda ljubavnici mu prataju i mole se za njegovu sreu. On je bio trubadur koji je lutao iz grada u grad. Isto kao neko od nas sada, ali samo sa lauti na ledjima. Takvi ljudi su tad postojali ali su se zvali ongleri i pripadnici viteke muzike i smatrali su ih tada jadnim muziarima, i mukarce i ene,

dno drutva. Trubaduri su bili na vioj lestvici drutva. Oni su bili neto kao aristokrati lutalice. ak su ponekad medju trubadurima bili i kraljevi, plemii i grofice. Njegov sunarodnik, koji se kasnije rodio, (1300-1377) bio je pesnik i muziar. Njegovo ime je Guillaume De Machaut, vodei predstavnik ars nova tradicije (nova, mnogo detaljnija ritmika notacija). a vreme 14. veka, poznatiji kao jedan bedan i nesrean vek, Evropa je bila opustoena od kuge, koja je za tri godine ubila treinu ukupne populacije. A i tu je naravno sto godinji rat izmedju Francuske i Engleske. Velika beda. Machaut je iveo svoj ivot u viem rangu usluga. Prvo kao sekretar Kralja usluga. Bohemije, a posle kao slubenik crkve u Catherdal of Rheims. Njegove polifone melodije pokazuju kompleksnu strukturu zasnivanu na ponovljanje i manipulaciju pozajmljenih melodija (tehnika zvana isorhytm). Harmonija koja se javlja u kompozicijama je napravljena oko 5. oktave. Njegovo najpoznatije delo je Mass of Notre Dame. On je jedan Mass

a veliko razdoblje u srednjem vremenu to je bilo dosta neuobiajeno. Rodjenje polifone melodije je u 10. veku, i tu nalazimo u svakom delu prikaena imena kompozitora. Dva najpoznatija u to vreme bila su Leonin i Perotin. Obojica su radila u Notre Dame Katedrali i bili su dosta poznati zbog kasnije dosta opirne diskusije o njihovim delima. Ironino, u 16. veku kreacija muzike se videla kao profesija, i ispod je bila asti za neke poznate i plemenite ljude. bog toga plemi obino i kad bi napisao neko muziko delo ne bi uzimao pohvale, i postoji dosta takvih sluajeva nastale muzike od strane amaterske aristokratije. Written by Iti Milo

od najpotovanijih i najpoznatiji pisac moteta (kratak deo crkvene muzike, obino samo za glasove), primarne konsonance tog perioda. Uspeo je da preivi crnu smrt, i ostao je da ivi u Rheim-u. Njegov uenik je za njega rekao da je poslednji veliki pesnik koji je u isto vreme i kompozitor. He ho He loves most je njegov najpoznatiji motet. Postoji audio dokumentarni film koji za njega kae da je srednjovekovni bog bluza. Ispred njega se uvek nalazio Crossroads - putevi koji su ga razdvajali i vukli izmedju romantine ljubavi i religijske alegorije.

E4

SA DRUGE STRANE POGLEDA

Ovaj civil i z a c i jski antimanifesto, proet u filmskim pokretima, poetna je celovita nona mora poludelog s l i k a r a p o k r e t nih platna. Eraserhead je krik stravinog bola, amar svim lanim slepcima posrnulog amerikog sna.

Nespokojan sam, putnik sam u svome srcu. U sunanoj magli oklevajuih asova, kakvo je silno tvoje privienje u plavetnilu nebesnom! O najdalji kraju, o plahoviti doziv tvoje frule! Zaboravljam, zaboravljam uvek da su sva vrata zatvorena u kui u kojoj boravim sam. (Rabindranath Thakkur, Gradinar)

POGLAVLJE PRVO: DAVID LYNCH - ERASERHEAD

Emocionalna silueta ove prie, imena Henry, zapravo je izgubljena autorova astralna projekcija, crno-bela marioneta post-nuklearne okoline.

Posmatra oveka, koji eli izbrisati seanje emocije. Njegov izgubljeni smisao progovara aneo smrti, svojim pevanim stihom: U raju je sve kako treba. Dok istu opovrgava demonski bog, pokuavajui zadrati ivot, spreiti idealistiko samoubistvo. Zarobljen u okovima deformiranih moralnih kreatura, ljudska esencija u ovoj slabanoj utrobi prolazi svoju degradiranu socijalnu odiseju mua, oca, ljubavnika.

Koraajui koracima suptilne melanhonije, Lynch odnosno Henry otkriva groteskne ljudske portrete, psiholoke nakaze perfidne humanistike etike.

Pratei ovu porodinu apatiju unutra etri zida, Lynch dijagnosticira pojam obiteljskog greha, koji svoj ekspresivni vrhunac doivljava u nevinoj inkarnaciji mutantskog novoroeneta, demonskog izroda svega onoga to oni jesu.

Uokviren u statinim k a d r o v i m a , minimalistikom dijalogu, uznemiravajuim industrijskim zvukovima, Lynch posmatra vlastito priznanje, svoj intimni epitaf.

Written by Amar Smailhodi

Eraserhead je samo kreatura u oronulom telu. Samo racionalni izlaz u nadrealistikoj privatnoj doktrini. Ubiti grenu nevinost, svog potomka, nai svoj patetini mir koji to nije? Samo pitanje line ispovesti

D6

Robert Cramb, autor velikog broja kominih stripova i neuobiajenog stila za strip do tada, poeo je svoja stvaranja kao klinac, sakupljajui informacije o stripu, crtanju i odnosu svetla i tame, tako to se povukao iz kolskog drustva tzv. prijatelja i sa svojim bratom Charlsom, itao stripove, crtao stripove, igrao strip uloge, iveo stripski.

Umetnost SOCIJALNOG STRIPA

Redovno su on i njegov brat bili esto junaci strip avantura koje je stvarao. Ono to volim kod ovog stip autora je njegova opsesija za crtanjem. I sam kae Robert, da bi poludeo da ne crta. On ima svoje sveskebelenice, koje ja po uzoru na njega takodje koristim. Te belenice imao je svaki veliki ovek, ak i naunik i stvaraoc, poput Leonarda da Vinchija.

Prvi potezi na polju stripa su bili, prianje svoje sopstvene prie u kadrovima stripa. On je naime crtao sve ivotne situacije i preivljavanja u drutvu. Crtao je sebe u ulozi rtve vremena i drutva u kome je obitavao. Doaravao je atmosferu Amerike tog vremena, koja je bila izopaena, i koja je gurala u pravcu novca, pornografije, nebitnih informacija i slino.

Robert Cramb, bio je primeen kada je njegova strip mainerija dola u ruke izdavaa. Potpuno su bili fascinirani njegovim genijem, i poeli su da ga finansiraju kako bi crtao stripove za njih da bi ih oni plasirali i tampali na tritu.Tako je Robert, postao slavan, ali nikada nije zaboravio brata Charlsa, koji je sve vreme bio njegovo drutvo, i sve ono to je bilo potrebno, kako ne bi odlepio u samoi. Robert je imao i prijatelja slikara, koji je takodje bio u neku ruku udak. Robert nije ni njega zaboravio. Written by Aleksandar Ljubi

Robert je tampao stripove za CBS records. Mnoge strip kue su ga podrale i iskoristile njegov talenat. Njegov entuzijazam i elja da predstavi u slikovitom obliku kao neto to e se otrgnuti iz ruku zaborava je najvanija stvar koju ljudi upote ne primeuju. To je neto poput stvaranja prie filma. Kada snimate film, vi elite tekst sa papira preslikati na ive slike i likove junake filma. Tako je i sa stripom. Strip se po mnogo emu i ne razlikuje od filma. Kadriranje u stripu. Kadriranje na filmu. Junaci u stripu. Glumci na filmu. Scenario stripa, scenario filma. Sve je jedno te isto.

Na INTERNETU je dovoljno ukucati u www.google. com R.Crumb, i dobicete neke od jpg fajlova originala njegovih stripova ilustracija, kao i naina kako se belei. Be2

- Sedi spajdermen na krovu jednog solitera i vidi avion kako se rusi,ponire. U tom dolazi BANANAMAN(u originalu superman) spaja krila zavaruje sve odvaljeno, vraca putnike i posadu u avion,sve u svemu sve sredi... Samo cujes spajdermena na krovu: Ma jeeeeeeeste

Q: What would you find in Supermans bathroom? A: Superbowl.

- Jednom su Betman i Superman obarali ruke za opkladu. Gubitnik je morao da nosi gace preko pantalona do kraja zivota.

- ta kae Betmen Robinu pre nego to udju u Betmobil? Robine, udji u auto

Q: Wheres Spidermans home page? A: On the world wide web. Pitali Betmena: -Betmene, sta ces da radis kad si saznao da te je devojka prevarila? Betmen odgovara: -Oprosticu joj sve, nisam ja Supermen

Batman and Robin are camping in the desert, set up their tent and are asleep. Some hours later, Batman wakes his faithful friend. Robin, look up at the sky and tell me what you see. Robin replies, I see millions of stars. What does that tell you? asks Batman.

Robin ponders for a minute. Astronomically speaking, it tells me that there are millions of galaxies and potentially billions of planets. - Astrologically, it tells me that Saturn is in Leo. - Chronologically, it appears to be approximately a quarter past three. - Theologically, its evident the Lord is all-powerful and we are small and insignificant. - Meteorologically, it seems we will have a beautiful day tomorrow. What does it tell you, Batman? Batman is silent for a moment, then speaks: Robin, you idiot, someone has stolen our tent. D5 Prepare by Iti Milo

Digitalna
Written by Saa Slavkovi Sada ve davna 1982. je bila prekretnica po pitanju medija za prenos podataka. Philips i Sony su te godine predstavili javnosti kompakt disk ili skraeno CD. Osnovna namena novog izuma je bila za muziku produkciju, odnosno za produkciju audio diskova koji bi zamenili dotadanje gramofonske ploe. Meutim, u relativno kratkom roku proirena je lista primene. dui rok. Naalost CD nije reio sve probleme po pitanju digitalizacije, filmovi su i dalje distribuirani na VHS kasetama jer kapacitet od 650 ili 700 megabajta nije bio dovoljan za smetanje video materijala u prihvatljivom kvalitetu. Razvoj medija veeg kapaciteta od onog koji je pruao CD poeo je jo poetkom devedesetih. Takoe Philips i Sony su 1993. predstavili MultiMedia Compact Disc, s druge strane Toshiba je sa nekolicinom drugih kompanija predstavila Super Density disc. Rat ova dva formata bi bio nalik onom koji se vodio izmeu VHS-a i Betamax-a osamdesetih godina. Pobedio je VHS, ali je cena njegove pobede bila zaista previsoka i naroito je pogodila kinematografiju. Ovog puta stvari su krenule znatno boljim tokom. Kljunu ulogu odigrao je predsednik IBM-a Lou Gerstner, uspeo je da pomiri dva suprotstavljena tima. Philips i Sony prihvatili su uz manje izmene Super Density disc kao konano reenje. Ime medija je promenjeno u DVD (Digital Video Disc) i kao takvo je u primeni od kraja 1995. godine. Krajem devedesetih pojavilo se jo jedno tumaenje skraenice DVD, Digital Versatile Disc (Digitalni Vienamenski Disk), uslovljeno njegovom irokom primenom. Danas su oba naziva ravnopravna po pitanju korienja. Za razliku od CD-a koji je jednoslojni, kod DVD-a je prisutna i vieslojnost. Ve jednoslojni DVD ima kapacitet od 4.7 GB (4.37 GiB) to je preko 6 puta vie u odnosu na ono to nudi CD. Razlika je jo vea uzevi u obzir dvoslojni DVD sa kapacitetom od 8.5 GB (7.95 GiB), kada se na sve to doda mogunost proizvodnje dvostranih dvoslojnih medija dolazimo do neverovatnih 17 GB (15.90 GiB). Dva prethodno navedena standarda su potpuno izmenila do tada analogni poredak. CD je potpuno eliminisao analogne nosae zvuka dok je DVD isto to uinio i sa videom. Ali to nije kraj, problem se pojavio kod TV prijemnika sa veim dijagonalama. Zapravo vea dijagonala kod televizora ne znai automatski i vea podrana rezolucija, to se podrazumeva kod monitora. Rezolucija je kod svih standardnih televizora ista i iznosi 720 x 576, to u kombinaciji sa veim Ne7

CD tehnologija je brzo napredovala, ve 1985. godine Dire Straits je svoj album Brothers in Arms prodao u preko milion primeraka. Iste godine predstavljen je CD-ROM (read-only memory) namenjen za smetanje digitalnih podataka kompjuterskog tipa. Konano 1990. nastao je i CD-Recordable. Kompjuteri toga vremena nisu imali tolike prohteve za memorijom pa je pojava novog digitalnog prenosnika podataka u kunim uslovima nastupila dosta kasnije. Ureaji za njihovu reprodukciju su bili dosta skupi do sredine devedesetih, odnosno do pojave Windows-a 95 koji je dosta izmenio upotrebnu vrednost kompjutera. Potrebe za memorijom su naglo rasle pa je kompakt disk postao jedino mogue reenje na

evolucija

dijagonalama ekrana proizvodi znatna zamuenja slike. DVD tehnologija iako neuporedivo bolja u odnosu na analognu VHS nije mogla u potpunosti da se nosi sa ovim problemom. Jedino mogue reenje lealo je u poveanju rezolucije to je uslovilo dve bitne promene, drugaiji koncept proizvodnje TV aparata i zamenu

DVD-a sa diskom daleko veeg kapaciteta. Na polju TV aparata nametnule su se dve tehnologije, zasnovana na tenim kristalima (LCD) i plazma. Tokom dosadanje eksploatacije LCD se pokazao kao bolje reenje po pitanju trajnosti i ukupne upotrebne vrednosti to je uz realni pad trokova izrade omoguilo njegovu primenu na sve veim dijagonalama. Brzo su nadmaene sve veliine TV-a sa katodnom cevi i LCD je u potpunosti zaiveo. Na alost televizija visoke rezolucije ili HDTV jo uvek nije dovoljno prisutna u Evropi to na neki nain predstavlja kamen spoticanja za bru ekspanziju ekrana visoke definicije. Pored toga prisutna je i bitna razlika po pitanju proporcionalnosti. Standardni TV prijemnici prikazuju sliku sa odnosom stranica 4:3 (720 x 576) dok HDTV podrazumeva odnos stranica 16:9 (1280 x 720 i 1920 x 1080), trenutno vei broj evropskih televizija emituje svoj program u proporciji 4:3. Na polju medija za skladitenje video materijala visoke definicije sve je dosta preciznije. Do skora su bila prisutna dva meusobno suprotstavljena tabora. Sony i Pioneer kao predvodnici Blu-raya (skraeno BD), Toshiba i NEC kao promoteri HD DVD-a. Oba sistema su bazirana na plavom laseru za upis i itanje podataka sa kraom talasnom duinom u odnosu na laser primenjen kod DVD-a. Osnovna razlika je u injenici da HD DVD predstavlja naslednika odnosno nadogradnju ve postojeeg DVD standarda dok je Blu-ray razvijan od poetka. Prisutna je i razlika u kapacitetima po sloju: BD 25 GB, HD DVD 15 GB. Samim tim BD je u primetnoj prednosti kada su dvoslojni mediji u pitanju sa kapacitetom 20 GB veim u odnosu na takoe dvoslojnog oponenta. Oba standarda su ispunjavala sve uslove za smetanje filmova u punoj duini sa HD kvalitetom to je dodatno

zakomplikovalo ivot krajnjim korisnicima. Stanje je bilo izjednaeno, relativno isti broj kompanija je podravao obe strane. U poetku primat je drao HD DVD, ali kako su godine prolazile Blu-ray je postepeno prelazio u vostvo. Prelazak mnogih na plavu stranu nije mogla da sprei ni kompanija poput Microsofta koja je ostala dosledna HD DVD-u do samog kraja, pruajui mu podrku preko svoje konzole XBox. Finalni udarac nainjen je izlaskom Sony-jevog Playstation-a 3, koji je naravno koristio Blu-ray diskove. Kraj rata konano je ozvaniila Toshiba tokom februara 2008. godine, povlaenjem svog formata sa trita. Samim tim Blu-ray je postao jedini po pitanju smetanja video materijala visoke definicije. Za razliku od promena koje su se odigrale krajem prolog veka i koje se jednostavno mogu opisati kao sveopta digitalizacija, bliska budunost e biti u znaku radikalnijih promena na svakom polju. U prvoj fazi je zapravo promenjen samo nain uvanja podataka, dok je vei deo hardvera ostao istovetan. Promene te vrste e definitivno biti iznuene kad u potpunosti zaivi televizija visoke definicije.

Ne1

Vincent Malloy is seven years old Hes always polite and does what hes told For a boy his age, hes considerate and nice But he wants to be just like Vincent Price He doesnt mind living with his sister, dog and cats Though hed rather share a home with spiders and bats There he could reflect on the horrors hes invented And wander dark hallways, alone and tormented Vincent is nice when his aunt comes to see him But imagines dipping her in wax for his wax museum He likes to experiment on his dog Abercrombie In the hopes of creating a horrible zombie So he and his horrible zombie dog Could go searching for victims in the London fog His thoughts, though, arent only of ghoulish crimes He likes to paint and read to pass some of the times While other kids read books like Go, Jane, Go! Vincents favourite author is Edgar Allen Poe One night, while reading a gruesome tale He read a passage that made him turn pale Such horrible news he could not survive For his beautiful wife had been buried alive! He dug out her grave to make sure she was dead Unaware that her grave was his mothers flower bed His mother sent Vincent off to his room He knew hed been banished to the tower of doom Where he was sentenced to spend the rest of his life Alone with the portrait of his beautiful wife While alone and insane encased in his tomb Vincents mother burst suddenly into the room She said: If you want to, you can go out and play Its sunny outside, and a beautiful day Vincent tried to talk, but he just couldnt speak The years of isolation had made him quite weak So he took out some paper and scrawled with a pen: I am possessed by this house, and can never leave it again His mother said: Youre not possessed, and youre not almost dead These games that you play are all in your head Youre not Vincent Price, youre Vincent Malloy Youre not tormented or insane, youre just a young boy Youre seven years old and you are my son I want you to get outside and have some real fun. Her anger now spent, she walked out through the hall And while Vincent backed slowly against the wall The room started to swell, to shiver and creak His horrid insanity had reached its peak Nd7

Vincent syndrome
- Well, maybe I shouldnt have been repeating Vincents all about me too often, as it seems as destiny caught me in this - and nowadays just as poor lil Vincie Im possessed by this place and can not leave it again. - Strange illness keeps me tied to my appartment rendering me unable of leave it fearing of exposing ill skin to cold November weather. - Music is the one of those escapist doors to better - the problem is that I was rather insatiable in listening in the past, thus, I did end up with struggling to pick what to listen to this time. - Also, being dependant on specific mood in listening makes it difficult to choose when Im in this rather chaotic state of mind that is reflecting in desire of listening and in le mme cas struggling to make up any sound choice. I shouldnt have heard about Buridans donkey too.

He saw Abercrombie, his zombie slave And heard his wife call from beyond the grave She spoke from her coffin and made ghoulish demands While, through cracking walls, reached skeleton hands Every horror in his life that had crept through his dreams Swept his mad laughter to terrified screams! To escape the madness, he reached for the door But fell limp and lifeless down on the floor His voice was soft and very slow As he quoted The Raven from Edgar Allen Poe: and my soul from out that shadow that lies floating on the floor shall be lifted? Nevermore

- Still, without any music my day seems quite empty - so skipping down few tracks came across a curious band from Hungary Korai rm.Their style can be categorized as space rock, space fusion, even psychodelic in sorts, but theyre far beyond in sound. More complicated to be labeled. Especially, if youre like me - organizing music according inner state of being, and not following the given classification. Who needs bounds anyway? - Id say Korai rm is reflecting perfectly all this chaos Im experiencing these days. Chaos and inner solitude. -Being somewhat depressed, I dont feel too gloom for dark ambient though. How I came across such curious band? My boyfriend is giving me some music to listen to periodically - still, our tastes do differ ranging from his rather joyous down to mine deepest darkness- until one day he gave me to try out some space fusion as he called it - and that has eaten my brain off - as we say it in modern Russian. :) It was the love from first note. :) Till present. So, Ill drink another cup of coffee, embracing memories of warm days, which are awaken in me while listening to newly loved band.

Nd3

Written by Ula Gan

Tattoo
Ej, na leru sam ve petnaest godina; od svoje dvadeset i pete; od kada sam prestao da se rakijam i poeo da gutam lekove; od munog razvoda i popijenih batina od mog dragog tasta. Puf! Tras! Dijabola. Limenka. Ej, u invalidskoj penziji svakodnevno iznova i iznova preispitujem sebe; vodim rauna da ne radim mnogo; vodim rauna da radim: nita. Puf! Tras! Dijabola. Limenka. Ej, na svim izborima glasam za promene. Kada me poseti sin ja ga dobro posavetujem: ne pi alkohol, ne pui, batali pljuge, u moje vreme bilo je drugo, ne veruj drugarima, niko ti ne misli dobro, svi bi da te zajebu, ui kolu. Sin me sve ree poseuje. Puf! Tras! Dijabola. Limenka. ivim sa kevom. etam kera svake veeri. itam knjige o zdravom ivotu. Dok gledam televiziju gaam vazdunom pukom limenke kokakole naslagane pred golim belim zidom ispod kandila i ikone Svete Trojice. Puf! Tras! Dijabola. Limenka. Roena sestra me smatra problemom. Retko razgovaramo. Svako nae kafenisanje zavri se svaom. Ona titra svoju decu i ima trip da sve dri pod kontrolom, a klinci je ne jebu ni pet posto, imaju svoj trip ivota. Puf! Tras! Dijabola. Limenka. Bio sam roker do bola. Bio sam talentovan bokser. Bio sam frajer do jaja. Bio sam pravi Apolon. Uesnik radnih akcija. Uesnik najeih tua u Rokoteci. San svih umiljatih vetica...O, vetice suncokretnih polja, umiljata vetice moja; doi; prii; okusi koktel od krvi i znoja; pomiluj penis i reci da si moja, moja usnula java, moja poezija koja ne spava...Tucao sam ih ko lud. Uz svaku novu marnutu plou cedila bi se druga mala... O, prii mi u suton pre promuklih aba; u vrtu sam cvet, a ti prii poljupcem razapetim u let; prii mi ko kolibri uvelom cvetu; moja umiljata vetice, vetice umiljata moja; o, ja mrtav letim nad ta, uta suncokretna polja! Ej, bio sam, a sad? ivim u jebenoj provinciji jebene Srbije, koja je i sama provincija jo jebenije Evrope i te jebene Evropske unije i to sve...zna to. Gledam jue na teveu neki beogradski baja kenja o nekim tripovima i njegovim problemima u velegradu, a mislim se: ma boli te kurac, ta ja da kaem... beda bre. Od penzije ne mogu ni struju da platim bre...jedino to imam za te dijabole. Puf! Tras! Dijabola. Limenka. Ej, hiljade i hiljade godina je trebalo oveku da provali da su raj i pakao jedno isto mesto. Hiljade godina je svareno kroz zube homo sapiensa i poroeno jakim grem kroz rektum politiara i vladara. Hiljade godina gmizali smo ka svetilitu, a onda se nekom skurilo, ustao je i rekao: ej bre, bitno je da ovek neto uradi za sebe, za sve mi se drugo bre jebe. Onda se okrenuo i otiao. E, i ja u tako. Sve u jednog dana da oteram u kurac: i bivu enu, i komiju koji mi je zakrio prilaz avliji ogromnim kamionom, i svu tu moju dragu rodbinu, i ovog nesposobnog premijera, i namrtenu kasirku u Maxi marketu, i tog malog dripca iz komiluka navuenog na dop, i srednjokolce to cugaju svake veeri na klupici u parku...ma sve bre; sve, sem mog sina. Njemu elim svu sreu. Puf! Tras! Dijabola. Limenka. Pre neki dan zove me Jasmina, inae moja biva ena, kae: trai mali kompjuter. Ma nemam bre. Odakle!? Puf! Tras! Dijabola. Limenka. I?. Prodao sam ta drva to sam imao nametrena pred kuom. Dao klincu pare za komp, pitao ga: kako mu je devojka, rekao je: dobro, slaemo se...i ode; a meni i toplo i zima oko srca. Puf! Tras! Dijabola. Limenka. Kevo skuvaj kafu. U veliku olju! Stie mi jue raun za telefon. Ma jebote ko da sam Ameriku zvao. Ne pipam slualicu a opet me muzu ovi iz pote. Obogatie se na moja lea. Puf! Tras! Dijabola. Limenka. Ma, kaem sebi: Boko, care uini neto za sebe. I, evo: kupio sam mobilni od onog Ciganina na pijaci; nema ekran u boji i to, ali radi. Evo, sad uim da kucam poruke. aljem ih sinu, sestriima, zetu i sestri. Puf! Tras! Dijabola. Limenka. Jue etam kera i prie mi mlada doktorka, pita koje je rase moj ker? Ma ta znam koje je rase. Obian dukac, ko i ja. Mazi ga. Ljubi ga. Za dvaes evra je tvoj, kaem joj. Prodali biste ga za dvadeset evra?, udi se. F5

Dobro ajde za deset., kaem joj. Prodali biste ga za toliko malo!? Pa zar vam ovo prelepo stvorenje ba nita ne znai!? A jeste lep. To priznajem. A da li mi neto znai?...pa ne znam. Pa znai mi. Da ne moram da ga etam ne bi ni izlazio iz kue. Vi ste zaista udan ovek., rekla je i nastavila sa dogingom. Pogledom sam pratio kako se dva guza valave dok je ona uporno gazila sporim tempom ka suncu koje je bilo na zalasku. Uh jebote, od kad ja nisam kreso., pomislio sam. Ker se iskenjao. Omirisao je svoje govno i potkopao travu prednjim apama. Aha, razumem ga...to ti je sranje. Veeras idem negde na pie. ovek mora da uini neto za sebe. Puf! Tras! Dijabola. Limenka. Uvee sam otiao do tog kafia gde izlaze ljudi mojih godina. Gazda je moj bivi sparing partner. On me uvek ispotuje. Rukuje se sa mnom. Pita kako sam i to je to. Ja onda sednem, popijem dva sokia. Ko statua odsedim dva sata u separeu. Prebrojim dva puta kusur da me sluajno ne zajebu konobari i odgegam se kui pred televizor. Uzmem vazdunu i leim ivce. Puf! Tras! Dijabola. Limenka. Jednom mi je nestalo dijabola. Hteo sam da poludim. Morao sam da gutnem dve tabletice da bih se smirio. Puf! Zaspao sam. Prolog leta dola tu u komiluku vabica sa prijateljicom. Nju, tu vabicu sam znao jo iz detinjstva. Vatali smo se meu akama te godine kada je otila za Nemaku. Ba sam se bio zaljubio kad ono, puf, tras, bus pa Minhen. Nisam je bio video dvadeset i pet godina jebote! I ta e da mi kae ona, kao: Gde si Bole. Ovo je Stefi, moja prijateljica iz Berlina., a ruku mi prui istetovirana babuskera kojoj kurac iz oiju viri. Dola da se drnda na Balkanu. Ej, zna, kae Lola, tefi je malo usamljena ovde, treba joj muko drutvo. Ja moram veeras do Beograda imam neka posla. Ma zna...ta da ti priam. Znam., kaem. E, Bole, pa proetaj je malo naim gradiem., kae. Ej, ker mi je bolestan moram da ga vodim kod veterinara. Vodi ti i nju za Beograd, tamo je sve lepe

nego ovde. Naie sigurno drutvo. I tako sam se izvukao iz zagrljaja babe iz vabije, ali, moram da priznam jako mi se svidela ta tetovaa na njenom vratu, taj tribal koji je gmizao uz njenu sasuenu iju. Odjurio sam doma. Seo na kau naspram televizora i dugo tako sedeo u tiini prazan. Hiljadu godina je trebalo oveku da shvati, ej, hiljadu godina! Bitno je da ovek neto uradi za sebe. Uzeo sam kovertu gde sam uvao sve te vizit karte koje su nekako nale put do mojih aka, i traio ba tu jednu sa fotografijom golog stomaka ene na kome je nacrtan nebo plav leptir; traio sam ba tu jednu, vizitku tatoo salona, da bih istetovirao lik svog sina na grudima. Naao sam je i naprasno se unervozio. Uzeo sam vazdunu puku, pokuao da naciljam limenku, ali keva mi je oistila sobu. Nije bilo kole. Nian sam ne razmiljajui podigao ka kandilu, i: bitno je da ovek uini neto za sebe. I to ti je to. Jebe Godoa. Jebe parobrod za Las Vegas. Imau lik svog sina uvek uza se. Puf! Tras! Dijabola. Kandilo. Ali, jebi ga, nisam imao vie drva na prodaju, pa sam odustao od tetovae. Bitno je da ovek...neto lepo poeli za sebe. I tako. S vremena na vreme me spie u glavu neke fiks ideje, to bi reko moj zet, pa se kao iscimam da neto uradim za sebe. A inae...inae ceo dan provedem sa vazdunom pukom pred televizorom. ta da ti priam, na leru sam ve petnaest godina; svake veeri etam kera i svakog dana oko ruka nadam se da e sin da me pozove na moj novi mobilni, ili barem da pusti poruku; kako ono to zovu: es em es. Puf! Tras! Dijabola. Mobilni. Written by Miljan Milanovi

Exf5

Diskografske

Omiljene
kue

ima omiljene erici i Britaniji i tako sve do prodaje gigantu MCA bendove a neko disk- 1988. Motaun e ostati poznat po soul-pop hitovima ografske kue. i imenima kao to su Temptejns, Mirakls, For Tops, Naravno, iza mene, u Sjuprims i Dajana Ros, Dekskon Fajv, Marvin Gej svakom pogledu stoji i jo itava plejada drugih. neko trojstvo. Ovaj put, to je Skorcezeov serijal Iz Detroita emo nastaviti na istok i doi do Njujorka, tano u 1950. gde zatiemo aka Holcmao bluzu, emisija ikice Simia o diskografskoj kui na i osnivanje budueg izdavakog imena koje e Elektra i nedavno proitana vest u kojoj Joss Stone se izgovarati sa dubokim respektom Elektra. Tek izraava svoje oduevljenje o ponovnom pokretanju e 60-ih privui vei publicitet izdavanjem imena slavnog Staks studija i izdavake kue u Memfisu. koji svoju inspiraciju nalaze u folku dajui mu savrUz pomenutu pevaicu na otvaranju je nastupao i men izraz. To je itava scena Grinvi Vilida koju jedna od zvezda iz njihovog zlatnog doba, Isak Hejz. predvode Dudi Kolins, Tom Pakston i Fred Nil a Prvo je u planu reizdavanje nekih bitnih albuma iz od elektrike je zastupljen veliki Pol Baterfild bluz bogate arhive Staksa kao to su Boker Ti i EmDis bend. Pred kraj dekade, kua se seli na zapadnu koji su ove godine primili Grammy nagradu za obalu i priklanjaju se tamonjoj sceni koja lansira ivotno delo, Otis Redding, Rufus Tomas, bend Dors kao ultimativne superzvezde. Vilson Piket, dakle svi relevantni inioci Negde u isto vreme albume objavljuju legcrnog junjakog soula od samog njegoende garanog roka MC5 i Stooges kao i vog nastanka. Osnivai su bili brat i sestra, songrajteri Tim Bakli, Tom Ra i sve to do Dim i Estel Stjuart dok je u sluaju nji1971. kada se pridruila gigantu WEA. I hovog komije iz Memfisa koji je osnovao izdavaku kuu pet godine pre Staksa, daKao to obino biva, najstariji su uvek na kraju. Grad kle 1952, to bio disk dokej na dvema lokalnim radio stanicama, Sem Filips. Njegovo je ikago, vetrovi sa velikih jezera, dva brata belca zaljubljeime bie ispisano zlatnim slovima u istoriji nika u bluz i njihov susret sa novopridolim bluzerom sa delte, kantrija i rokenrola zahvaljujui otkriu u Madijem Votersom. Naravno, radi se o onome to e kasnije njegovom San studiju takvih veliina kao postati definicija ikago bluza es rekords. Tu e snimati to su Elvis Prisli, Doni Ke, Karl Perkins, ekipa od koje se die kosa na glavi: Madi Voters, Haulin Vulf, Roj Orbison i drugi da bi njegov zlatni put Soni Boj Viliams, Elmor Dejms, ak Beri, Bo Didli, Otis Ra, do 1969. zatvorio poslednja zvezda kue, Badi Gaj... ak e i Roling Stonsi specijalno doputovati iz Bripre on to je studio prestao sa radom, Deri tanije da tamo snime album a sin jednog od brae, Maral es Li Luis. Sem Filips je uspeo u svemu to je e postati direktor njihove izdavake kue poto se es utopi u naumio osim da se od toga i obogati. Dok GRT korporaciju. smo jo u Memfisu pomenimo jo i Haj Jasna je stvar, sudei i po ostavljenom nasleu, da magirekords, osnovan iste godine kad i Staks od ja muzike ui iza imena malih nezavisnih izdavakih kua strane rokabili pevaa Reja Harisa i koji je koje time daleko prelaze svoj prvobitni znaaj. A u Engleskoj svet upoznao sa najmanje dva hitmejkera: postoji festival It came from Memphis iji su dani pojedinano, posveeni kuama i studijima iz Memfisa. Ala Grina i En Pibls. Jo smo u soul vodama i 1959.,dve Written by godine posle Staks i Haj rekordsa, u Detroi- Dragan Dini tu, gradu automobilske industrije, tekstopisac Beri Gordi pokree moda i najveu od ovih malih izdavkih kua Motaun rekords. Okuplja najbolju raspoloivu ekipu i poinju da se reaju hitovi broj 1 u Am-

Neko

Gxf5

... storija popularne muzike puna je prikrivenih ljudi koji su kreirali nae ukuse,njihove nas pesme varale sa naim devojkama, a oni ostajali daleko iza omota albuma slavnih izvoaa u gomili onih akreditiranih ljudi koji stoje iza imena lanova benda. U skorijoj polosti, imali smo priliku da u vidu dokumentarnog filma vidimo kako je ispravljena nepravda prema, ak i meu najzagrienijim ritam i bluz fanovima, nepoznate grupe Fanki braders. Da podsetimo, to je kuna grupa legendarne izdavake kue Motaun iz Detroita, ona koja je odsvirala vie prvoplasiranih hitova od Prislija, Bitlsa i Stonsa zajedno.

Holand-Dozier-Holand

Lamon Dozier je objavio svoj debi singl 1960. za Motaun a braa Holand su dola jednu godinu kasnije, svako pojedinano bavei se producentskim i aranerskim poslovima jurei vrhove amerikih i britanskih top lista. Do ujedinjenja je dolo 1964. i sve do njihovog izdvajanja iz Motauna 1967. zbog sve vee kontrole od stane vlasnika Berija Gordija, pravie hit za hitom ija imena zbog broja ne vredi nabrajati. Kritiari e primetiti dve struje u njihovom stvaralatvu: pesme koje su pisali za Sjuprims i koje su okarakterisane kao soul pop i ono to su radili za Four Tops tj. tzv. simfonijski soul. Obe stuje su bile podjednako uspene i inovativne za tadanje pri-

Imajui u vidu ogranienost filmske forme i pravila koja diktiraju estetika i jasan naravni tok moemo oprostiti izostavljanje bilo kakvog znaajnijeg osvrta na isto tako jednu od glavnih spona slavnog Motauna a to je, izuzetno produktivnokreativni kompozitorski trio Holand-Dozer-Holand. Moemo oprostiti, ali ne i ne ispraviti taj manjak medijske panje. Radi se,naime, o pravoj fabrici hitova koju su inili dva brata, Edi i Brajan Holand kao i Lamont Dozier, sva trojica iz Detroita, etablirana imena na tamonjoj RNB sceni 50 ih, da bi se nedugo po osnivanju Motauna 1959, pronali tamo, kako kao izvoai tako i kao kompozitori i araneri. Tu poinje jo jedan slavni tok amerike crnake muzike koji e nanizati tako velika imena kao to su Temptejns, For Tops, Sjuprims, Marvin Gej, Dajana Ros, Stivi Vonder itd.

No, osamostaljivanje tria kao posebne institucije prati i osetno opadanje kreativnosti i izostanak bombastinih hitova na koje su navikli muziki svet.

Konano, 1973. Dozier poinje solo karijeru i to je bio definitivan razlaz ove produktivne trojke. Kao po nekom nepisanom pravilu ou biznisa, oni e u nekoliko prilika praviti povratnike poduhvate, ali e ih svakom prilikom uspeh mimoii. Ali zakljuak je isti : bili jednom i ostali veliine. Written by Dragan Dini

F4

NO COUNTRY FOR OLD MEN (2007) - Ethan and Joel Coen -

Film prati sudbinu siromanog i tvrdoglavog amerikog radnika (Do Brolin) koji lutajui pustinjom blizu meksike granice nailazi na neuspelu narko transakciju: leevi ljudi i pasa, gomila droge i para. I tu poinje. Blesak u oima o boljem ivotu pri pogledu na 2 miliona dolara ali i poetak nevolja koje se lepe za Od tog trenutka, avanturu u naim glavama pravi njega poput praine po znojavoj koi. neprestano iekivanje progonjenog, serija sjajnih dijaloga i pogleda koji u jednom njihovom sjaju priaju univerzalnu priu o ljudskoj prolaznosti i enje za dobrim starim vremenima, isputaju nemi krik nadnarapripovest pravo, direktno i sigurno poput pustinvnog uasa i zla modernog sveta i nad njim prostiru jskog autoputa na kojem je sejao smrt vazdunim neodreene misli smisla sopstvene egzistencije. pitoljem. Ko je odneo pobedu nad svojim ivotom? Gledajui na prvi pogled, moda samo prelepo usnimljeni predeli od strane Roger Deakinsa (iskusni engleski snimatelj, saraivao s braom na vie njihovih filmova). Samo oni nedvosmisleno pokazuju svoju postojanost, mo i ispravnost. Nasuprot njihovoj stalnoj otvorenosti, ljudi su sebi u ovoj (kinematografskoj) imitaciji ivota postavili tesne okvire: ratni veteran, sada varioc, sa enom u skuenoj prikolici, vlasnik benzinske pumpe koja se zatvara sa prvim nagovetajima mraka, profesionalni ubica koji (moralne?-zvualo bi kao neka crnohumorna ala iz filma) dileme reava bacanjem novia, erif koji se nadao da e mu starost Do cilja dolazi samo lik Havijer Bardema, prikaz savrenog profesionalnog ubice, uz pomo principa lienih emocija i sa geslom nijedna cena nije previsoka, prolazei na taj nain kroz ovu Fantastina gluma i veta kombinacija elemenata vesterna, noara, crnohumorne komedije i psiholokog trilera efikasno je podcrtana psiholokim portretisanjem protagonista to naem sigurnom poloaju gledaoca prua mogunost za dva sata visoko estetskog uivanja, koliko film traje. A kao i u realnom ivotu, kraj pripada snovima. Jutro je, a erifove oi su umorne. Pria kako je sanjao svog oca. Njegovo telo proimaju trzaji sudara razliitih svetova i principa. Nesiguran pogled. The End. Written by Dragan Dini Ng6

Jasni sudionici pretrpljenog vremena izmeu ostalih jesu i iscrtane bore na elu. Tomi Li Dons ih ima sasvim dovoljno da bi svojim monologom zapoeo novu ekspediciju brae Koen u sagledavanju ljudskog univerzuma. Snimljen u predelima zapadnog Teksasa, Tomi Li Dons (u ulozi erifa) se opet naao u okruenju slinom iz njegovog filma iz 2006. Tri sahrane Melkijadesa Estrade. Tom filmu ivot je udahnula novela uvenog Giljerma Arijage, dok je brai Koen nadahnua dala knjiga Kormaka Mekartija, nedavnog dobitnika Pulicerove nagrade i po mnogima, najveeg amerikog pisca dananjice (po njegovoj knjizi Blood Meridian, Ridli Skot snima sledei film).

Ovako poinje jo jedno ostvarenje iz podanra horora sa veito nepresunom temom o vampirima. Prvo pitanje koje se postavlja je da li je sve bitno reeno o vampirima, a kao drugo da li je ovo jo jedan pokuaj da se ve bajata pria osvei primenom CGI efekata to je postalo praksa dananjeg Holivuda, koji sve vie svoju maineriju fokusira na vizuelne senzacije, a mnogo manje na prikaz atmosfere realnog ljudskog straha. Odgovor na prvo pitanje bi bio DA, ali je zato odgovor na drugo apsolutno NE! I tako smo dobili natprosean film o vampirima kakvog nije bilo due vreme!

Berou je gradi koji se nalazi na najudaljenijoj severnoj taki Aljaske gde su u toku pripreme lokalnog stanovnitva za polarnu no. Mnogi u tom periodu naputaju mesto prebivalita na mesec dana, koliko otprilike traje dominacija noi, i odlaze u svetlije krajeve. Ostaju samo oni koji zbog prirode posla moraju da brinu o normalnom funkcionisanju infrastrukture. Meu njima je mladi erif Eben koji se u poslednjem danu Sunca suoava sa sluajem ukradenih i spaljenih mobilnih telefona, nakon ega mu vrlo brzo stie dojava da su pod misterioznim okolnostima zaklani svi psi iz lokalne tenare. Dogaaji postaju jo udniji dolaskom psihiki labilnog stranca koji biva uhapen nakon incidenta sa erifom...

Kontrast izmeu Arktikog belila i bara krvi po ulicama Beroua, izazvanih grupom vampira koji furiozno teroriu preostale metane, dodatno pojaava teskobnost Polarne noi, dajui veoma uverljivu sliku haosa i straha u malom. Od tog trenutka postaje jasno da se ne radi o tipinom filmu o vampirima gde su deca noi samo sredstvo za injenje grozota, ne bi li se zadovoljili apetiti gledalaca gladnih filmske krvi, ve su vampiri predstavljeni kao ultimativno destruktivna sila pred kojom i bog bei! Pored toga to je vampirski opor mistifikovan na nain koji ih predstavlja kao potpuno blede, bezline pojave bez imena i bilo kakve pretpostavke o poreklu, posebno treba obratiti panju na pronicljive komentare koje izjavljuje voa vampira na nekom davno umrlom jeziku. Sveoptem utisku doprinosi i odlian tandem glumaca koji je na ubedljiv nain izneo svoje beznae i oaj pred nepoznatom silom olienom u vampirima. Muna i do neizdrivosti napeta atmosfera postignuta je realistikim vizuelnim stilom kojim su, koliko je to bilo mogue, izbegnuti ili bar ublaeni tragovi kompjuterske nadgradnje u cilju to vernije slike opsadnog stanja i terora. U takvom haotinom vrtlogu uasa ljudski likovi se neminovno preputaju njegovoj struji postajui svesni da je to jedini spas. Ovakvim pristupom temi 30 DAYS OF NIGHT u irokom rasponu odstupa od slinih ostvarenja namenjenih nonoj zabavi, i postaje ozbiljna drama kojom se veoma upeatljivo rekonstruie ovekova nemo pred neshvatljivim silama prirode. Nepojmljiva priroda te sile koja nikom i niemu ne daje ansu mogla bi se grubo definisati u reenici koju izgovara voa vampira: Sve to moe biti slomljeno i mora biti slomljeno!. I kao jedini odgovor u takvoj situaciji jeste ovekov pokuaj unitenja takvih sila, ali svaki takav pokuaj fatalno vodi autodestrukciji oveka.

30 DAYS OF NIGHT je inteligentno reiran film i moe se preporuiti i onim gledaocima koji nisu ljubitelji horor filmova i to upravo zbog njegovih globalistikih tendencija koje su veoma veto pokrivene vampirskim ogrtaem.

Written by Aleksandar Jovanovic Be3

Intervju:

Morbid Landscapes

Istorija... ML: Mo da i najudnije poglavlje cele nae prie, da ne kaem romana. Dotina istorija je davno poela, jo 2004. godine, suptilno, pomalo bojaljivo i nesigurno. Odreena ideja, svakako volja, elja, ljubav prema najtvroj muzici, glavne su pokretake snage koje su nas uputile ka ostvarenju cilja formiranje benda koji bi, makar vremenom ako ne na samom poetku, odgojio neko svoje edo, specifino, posebno, jasno prepoznatljivo kad se oglasi. Nenad (Nele) Stanai (gitarista, kompozitor svih pesama) i moja malenkost (peva, tekstopisac), (ne)svesno teimo ka fuziji death, technical death i doom metala, a rezultat te najranije tenje se ogleda u kompozicijama Carpe Diem i Timor Mortis. Jo uvek neodluni hoe li Morbid Landscapes napraviti prve korake pod terminom bend ili pak projekat, Nele i ja stidljivo dajemo do znanja blioj okolini da ima mesta za nove ideje, nove muziare, nadajui se da emo jednog dana pod nogama osetiti i nesigurne daske klupskih bina. Pridruuje nam se Ivan Hadi-Ili (basista), koji ve tada ima zavidno iskustvo svirajui, prvenstveno, sa Moondiv e, a zatim i sa drugim bendovima, poput Hate Crew i Dark Preachers. U to vreme, tokom 2005. i 2006. godine, nastaju i ostale numere koje ine na demo prvenac. Usporeno zbog, najjednostavnije reeno, kolebanja na relaciji bend-projekat. Kada smo konano odluili da Morbid Landscapes ima prezime Bend, dobijamo pojaanje u liku i delu Stanislava aranskog, sjajnog oveka i gitariste, koji je Helly Cherry itaocima najverovatnije poznat po aktivnosti u grupama poput Space Eater i After Life. Poetkom 2007. godine privodimo kraju demo Into The New Eon i sve agresivnije traimo bubnjara, kako bismo konano doli do tog toliko eljenog cilja koncerata. Upornost se isplatila i, skoro istovremeno izlasku demo izdanja, palice su se nale u rukama Aleksandra Manje (Flush - gde je pevao, Stormageddon i jo nekoliko bendova). Naalost, nakon izvesnog vremena, nekoliko kvalitetnijih proba, biva jasno da ne moe da nas isprati kako treba i prinueni smo da obnovimo poternicu. Videemo koliko e nam ovoga puta biti potrebno vremena da naemo bubnjara/bubnjarku, a da to bude potkrepljeno obostranim zadovoljstvom. U svakom sluaju, pisanje novog poglavlja je poelo, pa potencijalni heroji i heroine mogu da nas kontaktiraju. Koliko je naziv Morbid Landscapes vezan i primenljiv za nae podneblje? ML: Bez imalo oklevanja i uvijanja veoma! Budui da nam je bila elja da stvaramo neto to predstavlja refleksiju svega to nas okruuje, jasno je da smo morali da se imenujemo terminom/terminima koji predstavlja/ju nas same, nae okruenje, nae ivote. Otuda i ime Morbid Landscapes. Ujedno romantino, lepo, moda i setno, ali svakako i upozoravajue, crno, da ne kaem ba morbidno. Verujem da te crte karaktera redom svi imamo, kod nekoga moe biti izraenija ta agresivnija, tj. neka tamna crta, opet kod nekog drugog ona mirna, oputajua. Kako opisuje nae linosti, tako Morbid Landscapes i predstavlja zemlju u kojoj ivimo, istovremeno lepu, kulturno, duhovno, istorijski, prirodom i rudama bogatu, ali i ukaljanu, prljavu, agresivnu, neretko izopaenu, ludu, morbidnu. Za naeg kratkog ivota nagledasmo se dosta tunih prizora, reima neopisivih, odvratnih situacija. Jednostavno reeno, Srbija je Lepota koja, naalost, krvari, umire, a mislim da nae ime, koje je namerno jednostavno i to se tie (ne)poznavanja engleskog jezika ipak svima razumljivo, to sasvim solidno oslikava. Zbog cega je death metal najbolji nacin da se izrazite a ne recimo gothic koji su neki od vas svirali ranije? ML: Jednostavno pitanje na koje nije mogue dati jednostavan odgovor. Svako od nas ima svoje omiljene pravce, izvoae, a zajedniki skup svega toga ogleda se upravo u vidu death metala. Nele i ja smo svirali u gothic metal/rock bendu Illumination. Zapravo, dok sam bio deo te prie, bend nije ni imao ime. No, gothic je isuvie irok pojam, esto nakazno interpretiran. Ukoliko priamo o bendovima poput Paradise Lost, takav zvuk mi uopte nije blizak, dok je potpuno drugaija pria sa recimo Tiamat ili nekim Nf6

radovima Theatre Of Tragedy. Dakle, neto to faktiki prelazi u doomy vode. Prvobitna ideja i jeste bila da Illumination zvui tako agresivnije, da bude metal, a ne rock bend. Vremenom se to izmenilo, postalo neto drugaije, da bi na kraju potpuno puklo, iako je potencijal bio zaista veliki. Takoe, svi vrlo dobro znamo da se koreni doom i gothic metala nalaze u death metalu, a pritom, ukoliko posedujete veu koliinu agresivnosti koje se elite osloboditi na zdrav nain, teko da ete to izvesti svirajui gothic metal, zar ne? Lino, sluam sve vrste ekstremnog metala (gde svrstavam i doom), kao i sympho, folk, neo-folk metal, a u interpretacionom smislu, sebe vidim iskljuivo u death/doom vodama. Vaa ideologija... ML: Svaki lan benda ima sopstvenu ideologiju i, samim tim, nemamo nameru da insistiramo na zajednikoj, a pogotovo da je poturamo drugima. Sa druge strane, oksimoron kao da lebdi u vazduhu, pa se moe rei da je naa ideologija individualizam, i to u svakom moguem smislu. Religija i Morbid Landscapes... ML: Nezgodno pitanje, iako sutina opet lei u individualizmu. Trebalo bi razgraniiti pojmove religija i vera, pa tek onda priati na datu temu. Svaka religija podrazumeva ogranienje duha, pa ako hoete, i slobode. Podrazumeva odreene kodekse ponaanja, blau vrstu diktature, koja je, opet, rezultat crkvene dogme, definisanog tumaenja nedefinisanog. Hrianstvo, islam, judeizam, budizam, paganizam, satanizam, misticizam, telemizam, itd., ma koliko to udno zvualo, predstavljaju jedno veliko Nesavrenstvo u oveku potrebu da se jedna tako divna stvar poput vere, samim tim i sloboda, preinai u neto sasvim drugaije, potpuno suprotno... Naravno, ovo je subjektivno miljenje, subjektivan oseaj. Samim tim, ta subjektivnost izae na videlo i u mojim tekstovima, pa i samom nazivu albuma, ali bez namere da se propagira odreena crkva, sekta, ko zna koji po redu mesija ili prorok i slino. Tu direktnost ostavljam za sebe, a slino vai i za ostale lanove benda, pa samim tim i sveukupno za Morbid Landscapes . Problemi... ML: Eh, problema uvek ima, i to mnogo. Nema poente aliti se na njih, potrebno je postepeno reavati iste. Striktno vezano za bend, fokusiraemo se na angaovanje bubnjara. U ovom trenutku, sve ostalo je sekundarno. Koncerti...da li se konacno desio prvi...? ML: Grubom grekom organizatora, najavljeni smo za Samhain, odnosno Halloween nastup u SKC-u tekue godine, to je, budui da opet nemamo bubnjara, bilo nemogue obistiniti. Dakle, naalost, i pored estoke i sveprisutne volje, do prvog nastupa jo uvek nije dolo... Jednostavno, nemamo bubnjara, i im se to promeni, poeemo sa svirkama Moram da pohvalim isti. Iscrpan informativni deo. Izgleda da jako ozbiljno shvatate celu pricu. Kako su izdavaci reagovali na ponudeni demo? Da li bi to neko mogao ovde izdati i dokle verujete da biste ovo sve mogli da izgurate? ML: Hvala. Mislim da je jasno da nismo bend koji sve ovo shvata kao neku zajebanciju. Dovoljno smo zreli da znamo da svako delo, bez obzira na to o kom pravcu je re, nosi teinu, odgovornost za javno izreenu re, odsviran ton, sliku koju formira sam bend. Kad je ve takva situacija da nismo bili u mogunosti da snimimo demo kako smo eleli (sa pravim bubnjevima), zato ne bismo uinili neto vie u nekoj drugoj sferi promocije? Inae, to je greka koja se konstantno ponavlja u naoj zemlji bendovi nude samo muziku kao sredstvo komunikacije na relacijama izvoa-izdava i izvoa-novinar. Budui da piem za jedan domai metal fanzin, imao sam tu ast da dobijam i no name diskove domaih bendova, pa se ti sad ei koliko god hoe, ali ne moe da provali koju grupu slua jer ih je mrzelo da makar markerom napiu sopstveno ime na CD, a o nekoj biografiji, informacijama o muziarima moemo samo sanjati. Sa druge strane, inostrani bendovi daju daleko vei deo sebe i time nam daju do znanja da im je zaista stalo do toga ta e imati da napie o njihovom komadu plastike, to e uvek nagraditi, pa ak i ako muzika i nije najkvalitetnija. Nai bendovi ne shvataju jednu injenicu plasirati demo podrazumeva i plasiranje svih relevantnih informacija, zatim i slika, tekstova. Ako nita drugo, utisak o ozbiljnosti biva daleko jai. to se nas tie, bilo je konkretnih ponuda, ali se iste nisu realizovale iz samo jednog razloga elimo prvo da Qc2

se oprobamo na bini, pa tek onda zvaninim izdanjem. Moda e nerealno zvuati, ali kod nas ima dobrih izdavaa, ali iskljuivo u UG vodama, to nama savreno odgovara i siguran sam da e budunost doneti odreene vidove saradnje sa jednim od njih. ML bi ostao zauvek totalni andergraund ili razmilja dalje... ML: Nemamo nikakvih skrupula kad je u pitanju metal izdavatvo, metal zajednica. Da li je u pitanju Headbangers Ball ili Metal Sound, Metal Hammer magazin ili The Vault fanzin, odnosno Century Media Records ili Rock Express Records, nama zaista nije bitno. Jedino nam preostaje da se borimo za nau ideju, i na taj nain pokaemo kako i u metalu postoje svakojake gluposti i komercijalne tvorevine... Ogranienje je jedna od najgorih stvari koje ovek sebi moe priutiti, ba kao i elja da se po svaku cenu probije ili zaradi. Naravno, radije bih se ubio nego da dozvolim da se moj bend pojavi na Pinku ili da objavi album za City Records ili za PGP-RTS. Nerealno je nadati se komercijalnom uspehu sa ovakvom muzikom, naroito u Srbiji, i jasno je svima da se ovo radi iz ljubavi, pa je i logino da se neka budua saradnja odnosi iskljuivo na UG izdavae, novine. Meutim, ne smemo zaboraviti injenicu da je gigant poput Nuclear Blast, ne tako davno, bio mala, nezavisna izdavaka kua. Takoe, u muzikoj industriji se nebrojeno puta dogodilo da, neplanirano, odreeni UG pravci postanu deo mainstream miljea ili da neki bend odskoi u odnosu na svoju anrovsku sabrau... Kad smo kod izdanja, ovde verujem da postoji publika ali se izdavacima ne isplati da izdaju jer ne postoji navika kupovine diskova. Gde je po vama reenje? I kakvo je stanje kod nas i ako poredite druge zemlje? I gde je net u svemu tome? ML: Heh, to je malkice komplikovanija pria. Jednostavno objanjenje ovde ne postoji publika. Pod time podrazumevam da na UG koncerte, i domaih i stranih bendova, dolazi sramno mali broj ljudi. Da li to znai da ovde ne postoji navika odlaska na koncerte ? Mislim da ti je jasno ta elim da kaem. Jo jedna greka se ogleda u poreenju naeg trita sa inostranim. Nikako ne mogu da shvatim zato nai ljudi konstantno prave tu greku. Srpsko trite se moe porediti sa sebi slinima makedonskim, hrvatskim, bosanskim, i prilino je jasno da stojimo sasvim solidno, bar kad je re o metal muzici. Ako se poredimo sa bugarskim, rumunskim, grkim ili maarskim tritem, podosta zaostajemo, a o onim razvijenijim i autorsko-zatienim ne smem ni da priam. Kod nas su mnoge stvari jo uvek nejasne ljudima od ogromnog poreza za asopise i instrumente, preko nerealnih prohteva bendova i isto tako nerealno visokih cena zakupa koncertnih prostora, pa sve do marketinke bezidejnosti naih izdavaa. Nije ba najtanije da se izdavaima ne isplati da objavljuju izdanja jer u tom sluaju ne bi postojao ni jedan jedini. Sve zavisi od zamisli, te ideje vodilje, kao i od kontakata distro kua i naina na koji e se isti predstaviti i iskoristiti. Imamo sjajan primer u vidu Grom Records, koji predstavljaju sr reenja kontakti i nain rada znae neverovatno mnogo i, samim tim, granice nisu toliko nepremostive. Kod nas Internet igra, jo uvek, negativnu ulogu mp3 je sasvim zamenio ploe i diskove, piratski download je sveprisutan i to svi znamo. No, taj Internet je udo i eto, zahvaljujui toj vrsti prezentacije, tj. promocije za Morbid Landscapes se ulo i u Uzbekistanu, Peruu, Rusiji, Americi... Lino sam poslao pedesetak naih diskova, i to velikom veinom obinim ljudima koji nemaju fanzine, magazine, radio emisije, itd. Takoe smo isti broj diskova podelili ljudima koji su se nali na beogradskom Suffocation koncertu, kao i tokom jednog hard/heavy night-a u jednom manjem klubu u Novom Sadu. I to je drugi deo reenja svest samog benda da mora da uloi, a ne da oekuje da neki sluga obavi taj posao. Bubanj je kucan...Zato su ljudi nepopravljivi konzervativci to se toga tice? Imao sam prilike da sluam brutalan metal sa ritam mainom uivo i daje poseban pecat bendu a ni malo nije loe. ML: Nepopravljivi konzervativci su, po tom pitanju, zato to bubnjevi nisu odsvirani, pa je takav stav i Re8

logian i razumljiv. Ma koliko zvuk bio dobar, nita ne moe zameniti par ruku (ili jednu ako se setimo Def Leppard, haha) i par nogu. Osea se ogromna razlika i tu nema dvojbe. Meutim, injenica je da programirani bubnjevi ne umanjuju vrednost kompozicije, ili bar ne bi trebalo, to mnogi kritiari ne shvataju. Najbolji primer je Vintersorg sa svojim prvim ostvarenjima koja su, bez obzira na, da kaem ritam mainu iako je to neto sasvim drugo, remek-dela i primeri perfekcije. I ta tek rei za Summoning!? Ljudi esto zaboravljaju sve to. Qc2 Po cemu je ML drugaciji bend od ostalih? I gde je na naoj sceni ako ona uopte postoji? ML: Prvenstveno svaka scena u svetu se sastoji iz bendova, izdavaa, magazina, fanzina, koncerata, organizatora istih Dakle, jasno je, metal scena u Srbiji itekako postoji. Drugo je pitanje koliko je ona zapravo kvalitetna, ali fakat je scena postoji. Trenutno je Morbid Landscapes zarobljen u magli, nalazi se na samoj margini, faktiki jo u zaetku. Verovatno e i zauvek ostati tu, jer je to pria koja vai za sve nae death metal bendove, poevi od Dead Joker i Mortuary, preko Sacramental Blood i Heretical Guilt, pa sve do novih snaga Disdained i DaggerSpawn svi ovi bendovi izgradili su, odnosno izgradie vee ime u svetu nego kod nas, naravno u UG okvirima. Iskustveno, slobodno mogu rei da isto vai i za nas, a sa tim nemam nikakvih problema. Naprotiv, tako je i bolje. Ne bih se oseao najprijatnije da vidim neki na budui spot nakon npr. Alogia-e, ili da se popnem na binu nakon nastupa Kraljevskog Apartmana. Uz duno potovanje pomenutim bendovima (PODRKA!), nismo deo istog sveta. Klanovi, sujeta i odnosi kod nas... ML: Prilino izlizana, obraena tema. Ovde svako eli da vlada i sve se svodi na to. Zamorno je stalno govoriti o tome kako bi trebalo meusobno da se podravamo, naroito zbog toga to nekih posebnih efekata nema. Poznajem mnoge ljude sa nae metal scene, ali se ne druim sa njima, ve sa ljudima koje, faktiki, znam ceo ivot i koji, u veini sluajeva, ne sluaju metal. Nikad se nisam vodio time da prigrlim nekoga samo zbog muzike koju slua, ve time ta ga ini ovekom. A eto, u Srbiji, de facto, postoje klanovi koji ne donose nita dobro. Kao da svi uvrte sebi u glavu da su posebni, da su zvezde, da su ba oni najbolji u Srbiji. Naoj sceni to nije potrebno. Nije nama potrebno i ba zbog toga Morbid Landscapes nikad nee biti deo te prie, deo nekog klana, struje, bez obzira na mogue posledice. Blek metal, korps pejnt, eipc metal, Tolkin isl stvari...Ima li to smisla ili je sve to prepaljivanje tih ljudi i moda neodrastanje? Ima li vie smisla po vama pevati o paganskim Bogovima, umama, bajkama ili o nekim realnijim temama i problemima? ML: To mi je isto kao da si me pitao da li postoji smisao u brutal death metalu, gore/splatter tekstovima, nihilistikim gothic alopojkama, punk pozivima na anarhiju, destrukciju, revolt, itd. Precizno da, postoji smisao, i uvek e postojati, odnosno ivee dokle god postoji neko ko e to nagraditi glasnim pevanjem omiljene kompozicije, kupovinom diska ili koncertne ulaznice. Itekako ima smisla pevati o paganizmu, ba kao i o hrianstvu ili bilo kojoj drugoj religiji. Posvetiti se bajkama, subjektivnoj istoriji, odreenoj subkulturnoj grupaciji znai upravo otkrivanje smisla u okviru umetnosti i, lino, radije biram tekstove koji su nastali pod estokim uticajem Tolkinovog sveta i njegovih radova, nego fuck off stavove i svojekakva upozorenja, koja su, toboe, realna. Sa druge strane, neodrastanje, tanije odbijanje da se odraste, svakako igra veliku ulogu u tome. Sa svojih 27 godina, oblaenjem prevashodno u crnu odeu, dugom kosom od 14. godine, esto izazivam reakcije poput nisi vie klinac, vreme je da se uozbilji, oia, normalno oblai, ponaa u skladu sa godinama . Naravouenije ocenjivanje zrelosti/nezrelosti je veoma subjektivna stvar, a proizilazi iz ogranienja pojedinca. Morbid Landscapes tekstovi priaju o stvarima koje nas okruuju, koje su nas okruivale, odnosno o realnim dogaajima ratovi, isprani mozgovi, strahovi, unutranja borba, slepo verovanje, stvari su koje su nama bitne, to ne znai da ne volimo raznovrsna pripovedanja raznovrsnih bendova. Da li je bolje ispricati pricu do kraja o jednom bendu ili malo zagolicati i ovde stati...? Zato ili zavri pricu o ML ili stani ovde... ML: Pria o Morbid Landscapes je tek poela, videemo koji zapleti se sve mogu zadesiti u blioj i daljoj budunosti. www.myspace.com/morbidlandscapes mlandscapes@gmail.com http://daily-hc.blogspot.com Fxe5 Intervju vodio Nenad Popovi Ispred ML je bio Boban Panto

Himna lancima Otiiu u neki drugi grad. Nee mi biti bolje ali e biti drugi. Sve to imam dau strancu. Lagau da znam ta radim. Plakau iz inata. Zveckau lancima za svaku modricu napravljenu istim. Zvec! Zvec! Zvec! Verujem samo lutalicama, skitnicama, i kurvama. Zvec! Zvec! Zvec! Neu da sam ovde jer ne umem. Zvec! Zvec! zvec! Isti je peron i smrad marginalaca, isti start za jeftin sendvi i flaicu vode. Ko se vrati magarac! Zvec! Zvec! Kratki lanac daleki horizont. Zvec! Zvec! Sviram ti o ropstvu, grobu pobunjenog i karikama oko vrata Zvec! Zvec! Ivana Matovi

TNT Ima nas na milijarde. Zadiremo u svaku poru; u dubine. Glaamo makro neravnine; meljemo mikro sisteme. ijemo udnovate genetske strukture. Odela novim bolestima oveanstva. Zagoreli homo sapiens u svojim velikim laboratorijama. Ja pljujem. Pljujem na vae virtuelne orgazme. Ja sam pesnik. Terorista due. Ja sam slepi putnik koji pia po palubi velikoga broda. I mrzim sebe kad god pritisnem dugme; a esto je pod prstom. Ko okida za komiranje. Dobroudni general voza svoje tenkie. Isprobava nove sisteme: GPS, satelite blagoslovi me! Pucae. Pucae opet kada im se digne. Pokorie pokorene; pobie upokojene. Ja pljujem. Ja sam pesnik i volim da vritim. Na pijaci knjievnosti kupuju haubice. Neki mladi, hrabri vojnici. Sinovi ordenja i spaljenih zastava. Ima nas na milijarde; i eto, tu smo. Polegli na pesku i gledamo u te velike kureve, sa velikog broda, iz velikih labaratorija, sa velikim idejama i loim bogovima. Tu smo, milijarde buljaa spremni na gej tripove. A ja sam pesnik, terorista due i liem jaja surovom da me prvog ubije. Miljan Milanovi

G. . Woodman

Dxe5

Kroz nas tee tad namiriem mamurne zveri kako znoje se i vitlaju utrobom otkopavaju zlatnu medalju tre tafetu od jetre do beike kroz mene tee uri ispod ebeta sakrivam kande sakrivam elik natrag ispod noktiju uvlaim rep unazad do guzice, tee kroz i osea kroz mree do fitilja razgaljeni izmedju rebara izmedju vena osea kroz ibice plamen kojom brzinom se pribliavam, kroz nas tee i kae dozvoli poveu te na dole na volanu bez vozila bez suvozaa i menjaa prolazimo kroz uto, kroz mamurne ine pri se kia vozovi grafita koe ispred mamurne smrti, ispod mamurnog snega sakrilo je prolee, ispod mamurnog jastuka opruilo je orgazam zapali mi jo jednu hoe li?, na mamurnom stolu razlivalo je vosak promealo karte, pod mamurnom crno-crvenom suknjom sakrilo je dokera ahh taj mamurni parfem G. . Woodman

Luda Ja sam luda koja vas zabavlja Otrovne jabuke dobijam za uzvrat Hvala, hvala, opet mi se javlja Va osmeh, u polumraku Razbijam vrata, jer nemaju kvaku I bezim, to dalje od postojanja Glava boli, svest je tanja Neugladjena fantazija moli za milost Podati se mranom okeanu elja Na izgubljenom osmehu devojke, u crnom, stoji most Ja je ne vidim, jer nemam elju jaku Iako napamet znam njenu manu svaku Mesec se veeras igra kosaa Njegova je nesrea jaa Sardina Hoe napolje Gui se Sunce gori polje Hou da vidim malo bolje Ona kolje Posmatraa Plamen baca Jednospratan Vidik Dole U raskosne dvore Ulazim Jer ja sam luda Koja se nou javlja Gospodo sveta Kome vaa dobrota moe da smeta Derem se, da bi me uli da bi se smejali U sav glas. Jer tu sam, Da zabavljam vas Iti Milo

Lavirint U sobama moga stana Lavirint izgubljenih dana, Leinara to je hrana Nemani vremena Aleksandar Petrovi Petrovski

Bg5

63

Searching

for

Bobby

izlaz

Fischer

Chess is war over the board. The object is to crush the opponents mind. - Bobby Fischer I am the best player in the world and I am here to prove it. - Bobby Fischer Robert Dejms Fier je roen u ikagu (Ilinois, SAD) od majke Redine Vender, naturalizovane amerike dravljanke poljsko-jevrejskog porekla. Smatra se da je njegov otac, Redinin prvi mu, nemaki biofiziar Hans-Gerhard Fier. Venali su se 1933. u Moskvi (SSSR), gde je Redina studirala medicinu na Prvom Moskovskom Medicinskom Institutu. Iako je Hans-Gerhard Fier upisan kao otac u Robertovom rodnom listu, u jednom lanku iz 2002. godine u Filadelfija Inkvajeru tvrdi se da je Fierov bioloki otac bio Pol Feliks Nemenji, maarski fiziar jevrejskog porekla koji radio na Menhetn projektu na razvoju atomske bombe. Fierovi su se razveli 1945. kada je njihov sin imao dve godine, pa je Bob rastao s majkom i starijom sestrom, Doan. Sledee godine preselili su se u Bruklin, Njujork, gde je Fierova majka radila kao uiteljica i medicinska sestra. Nikada nije video oca. U maju 1949. estogodinji Bobi je nauio kako se igra ah iz uputstva koje je pronaao u ahovskoj garnituri, koju je njegova sestra kupila u prodavnici slatkia u Bruklinu. Prvu ahovsku knjigu Bobi je video mesec dana kasnije. Vie od godinu dana Bobi nije imao protivnika pa je sam jaao svoje ahovske rutine. Igrao je sa samim sobom, jednako jako i jednako dobro. U sedmoj godini ulanio se u Bruklinski ahovski klub, gde ga je poduavao predsednik kluba, Karmine Nigro. Kada je Bobiju bilo 13 godina njegova majka je zamolila Dona Kolinsa da mu bude uitelj aha. Kolins je poduavao nekoliko vrhunskih igraa, meu njima i Roberta Birna i Vilijema Lombardija. Fier je provodio mnogo vremena u Kolinsovoj kui, a neki smatraju da je bio Fieru kao otac. Fier je pohaao koled Erazmus Hol ali ga je brzo napustio, a mnogi nastavnici su ga zapamtili kao veoma tekog deaka. Prema kolskim belekama njegov IQ je bio 180 a imao je izvanredno pamenje.
ovek na horizontu polja, ini se kao izgubljen luta moguim varijacijama u njegovoj glavi, bori se, protiv svih, protiv sebe. Pojavljuje se, i nestaje. Bobby Fischer died on Thursday at 64, leaving behind a legacy as one of the greatest chess players the world has ever seen.

Iao je u srednju kolu zajedno sa Barbarom Strejsend, a izbaen je 1959. Mnogi uitelji ga pamte kao problematinog, ali je ipak kasnije nagraen zlatnom kolskom medaljom za dostignua u ahu. Majka iako se trudila da u mladosti odvoji Bobija od usamljenike igre, kasnije se angaovala u prikupljanju sredstava za njegova putovanja na turnire. The Game of the Century Rosenwald Memorial Tournament in New York City on October 17, 1956 13-godinji deak je igrao sa crnim figurama. Sa belim figurama je igrao Donald Byrne, jedan od najboljih amerikih ahovskih velemajstora. Donald je 3 godine pre ovog mea osvojio U.S. Open Championship (1953). Deak Fier bio je samo jedan od mladih talentovanih igraa aha. Ova partija ga je u momentu uvela u profesionalni svet aha. Ona je bila njegov odskok nekoliko metara iznad. Ona je 13-godinjem deaku bila sve ili nita. Vreme za pokuaj, ili korak unazad. Nemogua pobeda ili mogui i oekivani poraz.

He said he wanted the money, but he would turn down these big tournaments,. He could have lived the fantasy but he changed his mind. rekao je Asa Hoffman, Fischerov prijatelj.

H6

Fier je u 17. potezu rtvovao svoju kraljicu i igrao sa damom manje u nastavku partije. Medju posmatraima koji su stojali i gledali ovu partiju, vie nije bilo dileme. Bobby je izgubio kraljicu i tu nema ta vie da se igra. Ni na kraj pameti im nije palo da je mladi Bobby Fischer to uradio sa namerom. Dok je Donald Byrne igrao zategnuto, strategijski, po ustaljenim varijacijama i kombinacijama, po nekoj uvenoj knjizi aha, mladi Fischer je igrao inovativno, napadaki, brilijantno, improvizujui i pesniki. Pri kraju mea, Fischer je sklopio koordinate svojih figura i usledila je mat pozicija, Donaldov kralj je bio bespomoan pri napadu Fischerovih skakaa i lovaca, dok je Byrnova kraljica sedela u suprotnom uglu table, bespomona i usamljena. Neke od izjava tada su bile: Fischer indeed plays with remarkable imagination and calculation for one so young. We will have to start keeping an eye on this boy. Posle ove partije Graham Burgess pokazao je na 3 vane lekcije koje se mogu nauti iz ove partije: In general, dont waste time by moving the same piece twice in an opening; get your other pieces developed first. Material sacrifices are likely to be effective if your opponents king is still in the middle and a central file is open. Even at 13, Fischer was a player to be reckoned with.

Godine 1957. Fier je osvojio Otvoreno prvenstvo SAD u ahu u Klivlendu, Ohajo, u doigravanju s Arturom Bizgajerom. Zbog ovog rezultata Fier je otvoren put na ameriki pozivni ampionat. Mnogi su verovali da je Fier jo uvek slab igra i da e zavriti kao poslednji. Umesto toga, zavrio je kao prvi. Bobi 1956. godine postaje najmlai juniorski ampion SAD ikada. Godinu dana kasnije brani titulu, a 1958. osvaja naslov najmlaeg seniorskog ampiona SAD. Oba rekorda su i danas na snazi. Sa 15. godina postaje najmlai internacionalni majstor svih vremena, a sa 16 najmlai velemajstor ikada. Tigran Petrosjan, poslednji Fierov protivnik u meevima kandidata, nije bio impresioniran Fierovom vetinom i snagom, iako je Fischer slomio prethodne protivnike sa ak 12:0, bez ijedne izgubljene i remizirane partije. Fier je dobio prvu partiju, ime je kompletirao niz od 20 uzastopnih pobeda. Petrosjan je prekinuo niz pobedivi u drugoj partiji. Posle tri remija, Fier je dobio sledee etiri partije i pobedio sa ubedljivih 6:2 (+5 =3 -1). Godine 1971. Fier je konano zasluio pravo da izazove svetskog ampiona, Borisa Spaskog, koga nikada ranije nije pobedio.

Zanimljiva je injenica, dok su igrali me, komentatori koji su posmatrali me iz susedne sobe mislili su i tako preneli na kraju, da je Byrne dobio me. It was almost like a piano virtuoso the way he played, He hated to lose and that drove him to greatness. Fier je konano zasluio pravo da izazove svetskog ampiona, Borisa Spaskog, koga nikada ranije nije pobedio. Fierova dugogodinja tvrdoglavost u vezi s meevima i uslovima igranja manifestovala se i u pripremi mea sa Spaskim. Od moguih mesta, Fier je preferirao Jugoslaviju dok je Spaski eleo Island. Jedno vreme je pokuavano da se spor rei tako da se po deo mea odigra na obe lokacije, ali je taj aranman propao. U jednom trenutku Fier je izjavio da nee igrati me. Na Fierovu primedbu da je nagradni fond neadekvatan, londonski finansijer Dim Slejter dao je dodatnih 125.000 dolara, ime je nagrada poveana na 250.000 dolara. Henri Kisinder je telefonirao Fieru, apelujui na njegov patriotizam i zamolio ga da igra. Koji god razlog bio, Fier je odluio da igra. I dont believe in psychology. I believe in good moves Bxf6

Fier, svojom harizmom i genijalnou, sam samcit uinio je da svet prizna ah kao igru koja moe biti uzbudljivo nadmetanje poput fudbala, napeta kao dvoboj na ivot i smrt, estetski zadovoljavajua poput umetnikog remekdela, intelektualno zahtevna koliko i bilo koja druga ljudska aktivnost, zapisao je Harold C. onberg u knjizi ahovski velemajstori. Probudio je interesovanje i matu itavog sveta on buntovnik, enfant terrible, beskompromisni divljak za ahovskom tablom. Me izmeu Spaskog i Fiera odran je u Rejkjaviku, Island, od jula do septembra 1972. godine. Fier je izgubio prve dve partije; prvu zbog grubog previda, a drugu kontumacijom, jer nije hteo da igra partiju. Izgledalo je da e Fier izgubiti itav me kontumacijom, dok Spaski nije iznenada prihvatio Fierov zahtev da se sledea partija odigra u sporednoj sobi, bez kamera. Posle tog kontraveznog dogaaja, Fier je u sledeih 19 partija dobio sedam, izgubivi samo jednu, uz 11 remija. Konani rezultat bio je 12:8 za Fiera. itava Amerika je, zahvaljujui njemu, prihvatila da je ah kul igra, uprkos njenoj komplikovanoj arkani i usamljenikoj zatvorenosti. Me za titulu ampiona sveta sa Borisom Spaskim 1972. godine, upravo u Rejkjaviku, trajao je dva meseca i okupirao je novinske stupce kao da je u pitanju boks. Tome su svakako doprinela i Fierova muiavost, nemogui zahtevi organizatorima (posebno svetlo, udaljavanje publike, smetnja koju prave TV kamere, parapsiholozi koji prate protivnika i sl.), ali i rezultat osvojio je sedam meeva, samo tri izgubio. Kada se najzad sve zavrilo, zaradio je 250.000 dolara, sumu nezamislivu za ah, ali i za bilo kojeg sportistu onog vremena. Primera radi, Spaski je dobio, kada je osvojio titulu, samo 1.400 dolara. Me sa Spaskim, nazvan ahovskim duelom veka, bio je mnogo vie od igre za titulu. Bio je sukob istoka i zapada, socijalizma i kapitalizma. Neoekivano, Fier se posle osvajanja titule povukao i nije odigrao me 20 godina, a 1975. godine odbio je da brani titulu protiv Anatolija Karpova, jer svetska ahovska organizacije FIDE nije prihvatila njegovih 64 uslova. Paradoksalno je to da je Fischer bio rodjen u Moskvi i bio dete komunizma, a igrao je na strani demokratije. 1972. do 1975 - Robert Bobby Fischer - Svetski Prvak. Poto je odbio da odigra me s Anatolijem Karpovom 1975. godine, Svetska ahovska asocijacija (Fida) oduzela mu je titulu. vie nije odigrao nijednu zvaninu partiju. Umesto da inkasira svoju popularnost, Fier je sav novac potroio na tubu protiv Fide i nestao iz javnosti do novog mea protiv Borisa Spaskog 1992. godine u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Dvadesetogodinjica legendarnog susreta trebalo je da bude obeleena na Svetom Stefanu za nagradni fond od pet miliona dolara, koji je priloio Jezdimir Vasiljevi, samo nekoliko stotina kilometara od krvavog ratita u Bosni. Dobio je upozorenje od amerikog Ministarstva finansija da bi mogao krivino da odgovara zbog mea, poto se igra za honorar, a odrava u zemlji koja je pod meunarodnim sankcijama. Pred 150 novinara, Fier je bukvalno pljunuo na pismo Ministarstva. Pobedio je Spaskog, ali me nije izazvao oekivanu senzaciju i poto su amerike vlasti izdale poternicu za njim, Fier je iveo povueno u Maarskoj, vajcarskoj, na Filipinima, i u Japanu. Kada je odigrao revan me sa Spaskim, na Svetom Stefanu 1992, u SAD je za njim izdata poternica, jer je tadanja SR Jugoslavija bila pod embargom UN. Fier je osamdesetih godina postao estok kritiar domovine i odrekao se njenog dravljanstva. Potom je iveo uglavnom u Japanu, a 2005. je preao na Island. As a human being, he left much to be desired. Bilo je i mnogo ljudi koji nisu imali lepo misljenje o Bobi Fieru. Njegovo ponaanje i njegov stav prema svemu retko koga ne bi nekog momenta izludelo. He ended up with no real friends because he was never a friend to anyone.. Nije imao ni jednog prijatelja, jer nije bio prijatelj nikome. Kad je sahranjen u Rejkjaviku bilo je prisutno malo vie od pet ljudi, ali sam ubedjen da je i sam Bobby Fischer tako eleo. Qxf6

On je bio Kralj aha koji je svetu dao ah.

Bobby je poklonio svojim naporima ahu potovanje koje do tada nije imao. eleo je da dokae da je ah, najbolji ljudski izum u sferi inteletkualnih igara. On je zasluan i to su njegovi naslednici postali bogatai. ampioni posle njega zaraivali su veliki novac, to pre njega nije bio sluaj. Vest o njegovoj smrti uznemirio je i Svetozara Gligoria koji kae: Veoma mi je ao. Bio je 20 godina mlai od mene. Ja sam iv, on nije, tu nema pravde. Ljudi poput Bobija Fiera su pokretaci ovecanstva, heretici, sumnjiavi, istrazivai, poput mnogih u istoriji koji su zbog svojih ideja i na lomaama gorili i noeni svojim nemirnim duhom nestajali u istrazivakim pohodima. On se nije borio samo protiv Amerike, on se borio protiv celog sveta, protiv sistema, protiv stavova, protiv vladajueg opte prihvaenog miljenja. Protiv svih pravila, pruajui nove. Stoga mislim da je dostojanstveno proveo svoj zivot, kao lutalica, ivio je kako je sam odabrao i to nije nikakva tuga. on je uvek bio izmedju ivotne zbilje i ljudskih ideala.

Najzagonetniji i najuspeniji ameriki ahista svih vremena, kontroverzna linost, pustinjak i osobenjak Fier je bio nemilosrdni napada na ahovskoj tabli, proslavio se dubokom studioznou i neoekivanim potezima, sjajnim poznavanjem ahovske literature. Omiljena strategija mu je bila kraljev gambit, otvaranje u kome beli odmah rtvuje piona koji uva kralja, inae retko korien kao riskantan, romantiarski potez. On ga je spektakularno upotrebljavao.. Zaista, Bobi Fier je razbio dotad poznati svet aha u paramparad, kako je rekao uitelj ove igre i pisac Brus Pandolfini.

Veitom izgnaniku Bobiju Fieru nije bilo sueno da mirno saeka svoju starost: posle hapenja u Japanu, oekivala se njegova ekstradicija osvetoljubivoj amerikoj administraciji - sve do trenutka kada je Islandski parlament u Rejkjaviku hrabro odluio da ovom ahovskom Don Kihotu podari svoje dravljanstvo!

Fischer nije voleo remije, uvek je iao na pobedu. Po njemu remiji ne bi trebali uopte i da donose bodove. Onda bi neki ahisti posle dobrog starta na turnirima, ili namerno na remije i tako osigurali svoj trijumf.

Bobby Fischer je povremeno nestajao u vremenu, da bi se opet pojavljivao iznenada pred objektivom svetskih kamera. Da bi onda dok se kamere jo nisu ni ohladile opet nestao. Posle ovih dogadjaja, pria se da vie nikad nije igrao ah, niti se je takmiio. Bobby zna da to nije istina. On je igrao ah, sa nekim drugim protivnicima, sa obinim ljudima, iz zgrada, parkova, hotela. Igrao je sa zatvorenicima ivota, igrao je sa verom, sa bogom, sistemom, ak i sa uspenim i najboljim ahistom, pod svetleom kravatom i svetlo sivim odelom, Bobby Fischerom. Igrao je sa svima njima. I pobedio je. Njegova najvea greka..

ovek koji se ponaa izvan utvrenih pravila ne nailazi na razumevanje okoline koja ga smatra udakom, a on sam porie stvarnost sa slepom verom u imaginarni svet...

Hopefully, Ill be out of this stinking hole soon,

Written by Iti Milo

Qb3

Moji Ideali
Pronasavsi se vise puta u ,,Virtuelnoj kurvi, bejah potkrepljena pozitivnom energijom ka otkrivanju tajnih odgovora... Izmedju sena mojih plasljivih i tuznih, pronalazim ceste trenutke odsutnosti porazene glupim cinjenicnim stanjem. I biva lepo u jednom delu tih trenutaka. Retroaktivno, postajem neznija, opcinjena iluzornim idealom i natalozenim irealnim vrlinama tog coveka bez alibija... prostora i vremena u kojem ga i nema bas. Cudno kreirah i modifikovah ta dva, zajedno provedena dana, ona prosto postadose nus proizvod uma mog. Gresih. To znam. Ali sad. Izgleda, kao da pisah scenario nekog jeftinog ljubavnog filma ili rukopis neke knjige bez tezine. Bejah jako slomljena, razocarana komparativno-slucajnom analizom onoga sto jeste, dakle, realnosti i onoga sto bejase stvoreno u dubinama moje glave, a predstavlja idealizaciju... nesvesno oblikovanu u liku jednog, sasvim obicnog, nazalost, prosecnog muskarca. I, cesto zavrsavam, to jest, uvek, misao svoju o toj dalekoj misteriji. Bezeci od posledica moguceg susreta, ili cak, jako moguceg razocarenja, nastalog usled poprilicnog raskoraka izmedju slike u glavi i stvarnosti, sad vec osvescena, okrecem list, tiho izgovarajuci...,Dusane... Misterija bi, jeste i osta misterija sa svim sumnjivim valovima podmukle i lazne drazi. Obmanjuje jos uvek mudrim odjecima neotkrivene istine, navlaceci na sumnjicav, nazgled bezazlen put. Glasova nema. Sama sam. I svi kljucevi tih bezbrojnih vrata su sve dalji i jedino je u mojoj moci pronaci adekvatan. Misterija pleni. Dok god budem uspevala da joj spoznam silinu strasti i uticaja, bice nade da je pretvorim u istoriju otkrivenih odgovora.

Written by Maja Kosti Pictures by Cassandra Witteman

E4

Slepo verovah u mit

Nema ga... Ustvari, ima ga manje, mnogo manje. Priznajem, iz mene, ove veceri govori probudjena svest, isprovocirana distancirano-korisnom rezervisanoscu prema osobi nevrednoj paznje. Ima ga, ali u retkim, ovdasnjim momentima duhovne slabosti, lose volje, razocarenja... Sto je i razumljivo i svojstveno takvim trenucima, krhkim, nikakvim... Ima ga u onom delu kad sam samo svoja, a, eto, on opet bejase privilegovan, pa postade nezasluzeni korisnik mog trenutka usamljenosti. Ta misticnost, sumnjivog porekla stvori mnogo toga. To pogresno verovanje u neprikosnovenu vrednost njegove licnosti, bejase isuvise pogresan potez. Dozvolih da covek od dva dana napravi takvu scenografiju uma mog, takvu prekvalifikaciju vrednosti, da prosto,gledajuci obicnim ocima, takva hijerarhija vrednosti ne bi mogla biti vredna ovolikih reci I osecanja... svega ostalog. Plasim se da ovaj umisljeni lik, taj covek bez alibija ne nastavi da traje.A, hoce. I bice uvek ovako. Bezacu u ovu pricu, bezacu u idealno skroviste uvek kada nastane taj cudni raskorak ocekivanog I onoga sto jeste. Borba bice uvek izgubljena, jer ce uvek pobediti jaci, a, jaci je on, moj ideal, moje savrsenstvo,moje stremljenje.

Written by Maja Kosti Pictures by Steve DeVries Nf4

Marcin Stawiarz
Photographer, Poland Ive always been fascinated by landscapes places that are absolutely desolate, where I can stay one on one with nature. For me, the growing joy right before pressing the shutter button as well as the possibility of interacting with the world filled with inspiration is as important as the creative act itself. This initial fascination has rapidly grown into obsession that eventually took control over my life. www.stawiarz.com www.nd-magazine.com

Nxf4

Rxf4

Forgotten adventures
Nalazi se na svom krevetu i umorno pijucka kiselu vodu koja je odavno izvetrela. Od dosade uzima ovaj aspois i poinje da ga gleda kao da ocenjuje kvalitet tampe a ne njegov sadraj. Listajui, nalazi lanak iji si naslov upravo proitao. ta e da uradi? Ovako su nekada davno poinjale avanturistike igre: jedan od prvih anrova i zaetka kompjuterskih igara. Avanture su tada nastale kao plod neije dokolice i pokuaja da kune raunarske sisteme uini manje monotonim. Tada su raunare imali iskljuivo poslovni i obrazovni ljudi tako da se moe odmah naslutiti kojoj grupi korisnika (igraa) su avanture namenjene. Njihov zaetak je poeo jo poetakom 80-tih kada je brani par Ken i Roberta Williams osnovao firmu Sierra Online (sada Sierra Entertaiment). Oni su prvi shvatili da avanturistike igre imaju potencijala kao dobar materjal za stvaranje pravih malih umetnikih dela kao i za dobru zaradu. Tana procena ih je dovela do ugovora sa IBM-om i izdavanju prve avanture i prve igre za PC raunare zvanom Project:Iceman. Nakon toga, veina je videla ogromni potencijal u igrama kao medijumu za zabavu pa i za materijalnu dobit. U prilog popularnosti avantura moe da posvedoi i gospodin Dord Lukas, autor Ratova Zvezda i Indijane Donsa. Uvidevi lepotu ove nove digitalno-alternativne umetnosti, Lukas je osnovao firmu za pravljenje igara, tada zvanom LucasFilm Games. Firma je izuzetno dobro napredovala u tom polju pa se vremenom ocepila i tada nastaje LucasArts koji i danas postoji. Posle Sierre, ova firma zauzima drugo mesto po ueu u stvaranju avantura. Prava teta je to se dananji LucasArts vie orientisao ka komercijalnim ostvarenjima . Kako ih opisati? Opisivati avanture nekom ko ih nikad nije igrao je isto kao i prepriavanje doivljaja seksa. Ne autor nije nastran, nego hoe da kae da bilo kakav tekstualni opis ne moe da vam ih doara na pravi nain. Kad ih probate, najbolje ete ih upoznati. Evo kao primer moe da poslui bilo koja kriminalistika serija u kome detektiv otkriva vezu izmeu dokaznih materijala i zloinca. Razlika izmeu gledanje serija i igranja je u tome, sto ovde vi niste pasivni posmatra nego ste i akter, to znai da VI treba da otkrije datu vezu i da reite problem. Igra e od vas traiti reenje problema, a da li ste do njega doli korektnom logikom, ispitivanjem svih mogunosti (tzv. Brute Force) ili nekim metodom eliminacije je na vama. Vaa dotadanja steena znanja iz opte kulture e najzad dobiti praktinu primenu (ako igranje igara smatrate praktinim. One nisu igre koje od vas zahvtevaju brze reflekse u kojima slaete le za leom i ono to je najbitnije: avanture ne degradiraju niti vreaju vau inteligenciju, jer vas smatraju dovoljno pametnim. One trae da im posvetite va intelekt i vau logiku razmiljanja. Zauzvrat one e vas darovati daljim napredkom, odmotavanjem fabule i novim injenicama koje ete koristiti za ostale probleme. Njihova koncepcija da u startu odbijaju nestrpljive i slabo-obrazovne osobe je istovremeno njihov najai adut i prokletstvo, jer malo ljudi ima ivaca da se sa njima upusti u kolac. Najvei problem u avantura je bio kako izvriti komunikaciju izmeu oveka i maine. Prve avanture su koristile tehniku unoenja komandi sa tastature ali je taj metod zbog neasocijativnog svojsta maine naputen. Tanije deava se da vi reenje jednostavno znate ali ga ne moete napisati, jer ne znate dobro engleski ili igra ne razume sinonim neke rei (primer: igra e prihvatiti re guard, ali watchman ili sentinel nee to znae jedno isto: straar). Zanimljiv pristup ovom problemu imao je LucasArts u ijim ste igrama vi slagali reenicu od predikata, koji

Qg5

su vam unapred dati, i subjekata ili objekata koji se nalaze na ekranu. Na ovaj nain ste mogli vie da se posvetite reavanju problema u igri nego da preesto prevrete po reniku i traite odgovarjuu re (najee glagol) ili sinonim. Ipak, uprkos ogromnoj inventivnosti avanture su poele da propadaju jer su razmaeni korporacijski direktori uvideli vei profit u ostalim akciono-orientisanim anrovima. Sa prestakom proizvodnje avanture, PC igraka scena je postala ista komercijalizacija gde 90% izdatih igara (bez obzira na anr) predstavljaju isti trash. Danas je pravljenje avantura isto kao i namerno izazivanje lananog sudara na autoputu da bi ste Rff1 proverili moete li iz toga izai samo sa novanim trokovima i sa glavom na ramenima. Distribucijom avantura se sada bave samo distributeri kategorije kojima je to (najee) prvi poduhvat ovakvog tipa. Jo kada tome dodamo da publiku avanturististikih igara preteno ine matori avanturisti (bar oni koji su jo uvek ivi), koji se (kao i svi stariji ljudi) ne late novanika tako rado, onda vam je jasno koliko je takav poduhvat isplatiljiv. Avanture mogu odlino i da utiu na prodaju ostalih proizvoda. LucasArts je skoro paralelno sa izlaskom filma Indiana Jones and the Last Crusade, avanturistima ponudio i istoimenu igru. Igra je dolazila u ba autentinom pakovanju gde osim disketa i manuala (uputstva) dobijate i dnevnik potrage za svetim gralom (Holy Grails Diary) sa koricama izbledele od starosti i pisanim rukopisom. Oni koji su gledali film znae da se radi o dnevniku koji opisuje sve informacije, nacrte i mape o svetom gralu. Ovo ne predstavlja nekakav bonus koji vam je doao uz igru, nego je to tivo neophodno da biste igru uopte i zapoeli. Pre poetka igre, treba da proitate dnevnik jer e vam on biti od kljunog znaaja prilikom reavanja zagonetki i tumaranja kroz svakave katakombe. Na ovaj nain je daleko podignuta atmosfera, celom naslovu data potpuno nova dimenzija, a o popularnosti da ne priamo. Ovo je bio prvi i jedini poduhvat ovakve vrste i prava je teta to se i posle skoro 20 godina niko nije setio da tako neto ponovo primeni. Avanturistie igre su definitivno vrsta umetnosti, jer su u stanju da u naim ulima stvore posebnu i neponovljivu senzaciju i nateraju nas na razmiljanje. Ironino je to se njihovi tvorci nisu bili umetnici, bar za vreme dok su se avanturama bavili. Niko od njih nije bio pisac, slikar ili muziar a uspeli su u onome u emu sigurno nisu sanjali: da stvore umetniko delo...

Danas stare avanture imaju jo veu cenu i igrivije su nego ikad. Retro izgled im sada daje potpuno drugaiji mek. Posebno iznenaene je usledilo kada se LucasArts odrekao autorskih prava za SCUMM engine (programska rutina koja pokree njihove avanture) i izvorni kod ustupio javnosti na korienje. Rezultat toga je nastanak ScummVM endina, koji je u stanju da stare LucasArtsove avanture pokrene u veoj rezoluciji, boljem kvalitetu i na razliitim raunarskim platformama i operativnim sistemima (Windows XP i Linux se podrazumevaju). Na ovaj nain moete ponovo, sa daleko boljom grafikom, uivati u starim klasicima LucasArtsa. Da nije sve tako crno pokazuje i primer TellTale Gamesa, sastavljen od bivih Lukasovaca, koji je uspeo da otkrije dobitnu kombinaciju o izdavanju avantura. Oni su nove avanture Sam & Max-a podelili u est epizoda i putem svog web-sajta prodavali. Svaka epizoda je izlazila posle mesec dana a to je autorima ostavilo dovljno vremena da uzmu u razmatranje kritike igraa i da eventualne tehnike i kreativne propuste uklone. Prodaja putem interneta (epizode se skidaju direktno na va kompjuter) je omoguilo da igru distribuiraju sami (bez unajmljenog distributera), pa je cena svake epizode bila daleko prihvatljivija a sav novac je iao direktno razvojnom timu. Na ovaj nain TellTale je bio vie nego motivisan pa je Sam & Max, za neto vie od godinu dana, dogurao ak do druge sezone.

Written and pictures by Dusan Kosti

Road to Kustendorf Film and music smo medovau, i pivo i sve ostalo. festival I tako je uglavnom, sa
Da bih koliko toliko ispricao ovaj svoj road, siao sam da kupim nekoliko piva. Jer se trezan nisam seao detalja koje sam pijan pamtio. Tanije ni sada pijan se ne seam, ali mogu bar otpoeti priu... Bilo je kasno. Ni no. Ni dan. Voz u 19. Stie u 2 ujutru. Usputni poznanici. Devojka koja ne voli filmove. Radnik koji radi u Budvi, za dnevnicu od 20 eura. Crnogorac koji radi za Frikom sladolede. Lani kondukter deparo. Stigao sam. 2 ili 3 sata iznad ponoi, nikog nema. Uice. Magla i pusto. Samo nekoliko taksija prolazi, da remeti apsolutnu tiinu noi. Uao sam u jedinoj otvorenoj zgradi u ovo doba noi.. Svetlo treperi. ekao sam u praznoj autobuskoj stanici. Hladno je. Sktinica koja se tu nala i ja ekamo da se otvori neto, samo da se zagrejemo. Svetlo se pali na pokret. Tako da nam je to dojadilo i pokuavamo da se ne mrdamo. Ne kreemo se i smrzavamo. KaoDeja vu nekog jutarnjeg pijanca, pijemo domau rakiju u 5 ujutru. Konobarica, od onih, to ih ima, kao u filmu. I njegov bus polazi. Ja jo jedno pivo u drugom baru, i hvatam bus za Mokru Goru. Krenuo sam , niz strmoglave planine. Svaki trenutak sudbina, loa ili dobra. Stigo sam. Prvi rani sati, ujutru. Nikog ivog nema. Jedina kua, jedini dimnjak koji gori, jedini ovek sa bradicom uurbano hoda niz put, kasnije saznajem da je to predsednik irija Peter Handke, prolazi i govori mi gde je festival. Zakucah na vrata jedine budne kue u selu da ostavim stvari. Domain me primi i popismo koju rakijicu vie. I onda krenuh uzbrdo. Bio sam spreman za festival. Skup kuica iz snova. Od prirode. Od drveta. Uao sam. Otiao u glavni bar, restoran ili moda kafi. Naruio aj. Skinuo bundu i kaobojski eir. Nisam bio sam. Bila su 3,4 mladia unutra, i pili svoju kafu. Jedini nepozvan pojedinac je upravo stigao, i nikog nije bilo briga. Oni su imali arene dempere, dugake alove i kakete, ja sam ispijao svoj aj. Nisam se uklapao. Ali Bilbord je ve krenuo. Kasnije, Matija Bekovi mi je iz dubokih depova izvadio raspored filmova i dao mi ga je, i ja sam se upravljao prema planu. Obiao sam bar, onde gde se rua i lokalnu poslastiaru. Filmovi su poeli. Radionice i predavanja isto. Gledao sam i sluao, reditelje kako objanjavaju svoj film. Gledali smo starije filmove. Tome sam se najvie radovao. U medjuvremenu aparati su bljetali. I druili se. Uglavnom se prialo na engleskom. Evropa. Mladi reiseri, svi na jednom mestu. I tako sve do 21 uvee. A onda takmiarski deo. Autorski deo. Mladih reditelja. Zavrnih godina reije. Od 21 do 24. A posle. Muzika. Etno orkestar. Svira. A posle 2, Dj: Hard core lik puta muziku. Uopte nije loe. A onda opet u glavni bar Prokleta avlija, i pili smo do kasno. Englez, Grk i ja. Do kasno u jutro. Pili smo i alili smo se. Devojke do nas su se kikotale. Pili

malim razlikama, bilo svake veeri. Sve se sastojalo od filmova, prianja, uivanja u prirodi, besplatne hrane i pia i tumaranja po izmiljenom gradu. U raspravama sa uvenim reiserima i glumcima nisam postavio ni jedno pitanje. Pio sam domae negazirane sokove i pivo do 2 litra flae i bio sam zadovoljan bez postavljenih pitanja. Austrijski pisac Hanke me je astio piem svakog dana uvee. Imao sam nekoliko interesantnih razgovora uz toeno pivo sa Majkl Redfordom. A Nikita Mihalkov je vie od 3 dana drao predavanje i raspravu o filmu. Po ceo dan su se putali filmovi. Priali smo i diskutovali. Pa posle koncert. Pa posle dj.. Iz raja sam imao direktan bus za pakao. Home sweet bitter home Written and pictures taken by Iti Milo

Qe3+

Kh1

Linux Revolucija

Linux kao operativni sistem, nastao je jo davne 1991, tanije 17. septembra. Tog dana je tvorac linuxa Linus Torvalds objavio svoju prvu verziju linuxa i to za x86 arhitekturu. On sam kae da mu je bio cilj da napravi jednostavan OS, medjutim, omoguivi da se izvorni kod preuzima besplatno i modifikuje dolazi do ekspanzije, mnogo ljudi poinju da se interesuju za projekat, i tako linux je poeo da se razvija. Neke univerzitetske intstitucije poinju da doprinose, pisai drajvere za neke uredjaje, i tako omoguuju dalji razvoj. Za razliku od samih poetaka, va pripoveda se sa linuxom susreo pre jedno 5 godina, instalirajui prvi operativni sistem na srpskom jeziku kako je tada bio reklamiran. To je bilo oduevljenje deteta kad dobije okoladu. Od tada pa nadalje, on postaje njegov miljenik. Linux u poslednje vreme dobija sve veu panju, pa sve vie dravnih institucija uvodi open source reenja u svoja raunala. Dovoljno je rei da veina servera koji hostuju web sajtove koristi modifikacije Linuxa. Linux je u poetku bio interesantan IT strunjacima, poto je sve bilo na vrlo niskom nivou, medjutim linux postaje dostupan i za obinog korisnika, koji eli samo da iskoristi potencijale koje mu hardver prua.
Osvrnimo se sada malo na razliku izmedju Windowsa i Linuxa. Prednosti koje Linux nudi su stabilnost, odsutnost virusa, sigurnost, dostupnost izvornih kodova programa kao i samog Linuxa (dostupnog na www.kernel.org). Prednost Windowsa je u dostupnosti drajvera za egzotine uredjaje kao i dostupnost veeg broja igara. Medjutim, u poslednje vreme nekoliko kompanija izdalo je svoje igre i za Linux. Za neke igre moe se koristiti wine (winehq.com) za emuliranje Windowsa, verovali ili ne. Linux je opremljen multimedijom, to e rei da e va Linux po samom instaliranju imati drajvere za muziku, najverovatnije i za grafiku, tako da sve to vam treba jeste dvd, cd kojeg treba da svuete sa interneta ili da poruite sa nekog sajta (linuxo. org). Na linuxu nema opasnosti od zlonamernih programa, zvanih virsi, trojanci itd. tj postoje ali isto kao primer da mogu da se dese. Linux ima veoma dobar sistem sigurnosti i autentifikacije korisnika tako da i ako neko pristupi vaem kompjuteru nee moi da napravi tetu za sistem. Linux nije samo to, Linux je i sloboda miljenja, govora, pravljenja, stvaranja. Poto je Linux besplatan tj. izdat pod GPL licencom, Za vreme pisanja ovog lanka izaao je KDE 4 (dugo oekivani) jo uvek je u beta fazi, kod mora da se ispolira da bi sve timalo kako treba, koristi qt4 kao razvojnu platformu pa ga moemo oekivati i na Windowsu uskoro kao i brdo drugih aplikacija (izmeu ostalih i amarok.kde.org :) ). Evo jo jedne stvari vie da se pree na Linux, pa dodatoj slici moete videti neke od efekta koji se mogu postii kao to je okretanje ikonica na desktopu, novi vizuelni efekti, npr pri zatvaranju prozora i td, za ostala iskustva pozivam vas da ga probate, i da se sami uverite u kvalitet Linuxa kao operativnog sistema.

nije ogranien ni od koga, nema nikakvih pretenzija na skupi hardver, na ograniavajui softver, i ostalo. 3D efekte koje Vista koristi zahtevaju skup hardver, dok na Linuxu slini efekti rade na prosenoj maini. Linux je podran od strane GNU-a koji je napravio set besplatnih alatki za rad u UNIX tj linuxu. Na linuxu moete da radite isto to i na windowsu samo sa vie slobode, a uz to i besplatno. Distribucije koje bih vam preporuio ako ste poetnik: Ubuntu, Fedora, Suse, Manriva, PCLinuxOS, dok bi za one iskusne preporuio Grml, DamnSmallLinux. Postajala je reklama za AppleOS Think different, to se moe primeniti i na Linux. Linux je sasvim jedan drugi pogled, jedan sasvim drugi svet, koji moe prei u raj uz malo napora. Apple je kao to znamo delom UNIX a delom je dogradjen od strane Apple-a. UNIX nije linux ali dele isti standard POSIX koji omoguava medjusobnu kompatibilnost. Linux poseduje logo koji je ustvari pingvin zvani Tux. Pa nadam se da samVam

Links: linuxo.org distrowatch.com debian.org kde.org rotten.com

bar donekle skrenuo panju, i naerao na razmiljanje. Pa itamo se onda u sledeem broju, ili ne? I prudruite se Linux revoluciji! Written by Miroslav Petrovi Qg5

VEZA EKOLOGIJE I FILMA (1) Ne elim da budem produkt svoje okoline, elim da moja okolina bude produkt mene. Kratak period koji je zaeo ono to mi danas podrazumevamo pod pojmom tehnika civilizacija napravio je potpuni obrt u ljudskom vrednovanju okoline, ukljuujui tu kako ljude i ivotni prostor tako i mogunosti napretka i razvitka drutva. Svedoci smo iskalkulisanih kontradiktornosti. Naunotehnoloki napredak je pokrenuo pitanje opstanka oveka, nauka je u sukobu sa biolokom odrivou, a ovek modernog doba sve tee nalazi svoje samoostvarenje. U takvom kontekstu nastaju nukleusi interesovanja za film kao umetnost i ivotnu sredinu, kao povezano mnotvo prirodno-drutvenih faktora. Naizgled dva potpuno nespojiva aspekta nae stvarnosti, u mnogome e deliti iste puteve osporavanja i iskuavanja, menjati sisteme vrednovanja, stavljae se na testove nepreglednih mogunosti koje nudi progres, diskutovae se o njihovom smislu i pravie se razne teorije. Novije tendencije pokazuju brisanje granica izmeu elitne i popularne kulture a u nauci se sve vie iz stroge pojmovne odreenosti tei ka optem to sve skupa daje utisak potrage za nekim univerzalnim obrascem. Pojedinani segment mora potvrivati celinu. Kao ilustraciju ovoga navodimo konstataciju iz eseja arka Dragojevia: Bie umetnike filmske racionalnosti ne moe se vie temeljiti samo na snazi kreativnog izumevanja i golog estetikog ongliranja novim izumima. Ono e ubudue morati da se potvruje i kroz snagu moralne odluke da se novi izumi upotrebe ili odbace, limitira njihova upotreba ili pokua da harmonizuje sa prohtevima due i duha. Tu se nazire jasna analogija sa problemom odnosa nauke i ekolokih problema moe li se ostvariti ideja odrivog razvoja? Stanje permanentnog iekivanja nekog ekoloki pogodnijeg dogovora sa munjevitim napretkom duboko se odrazilo i na filmske stvaraoce. Sve je vei broj filmskih festivala sa predznacima ekoloki i ivotna sredina, a uopte raste i produkcija angaovanog filma. Ovo stanje stvari posebno zavreuje panju jer nastaje iz potrebe za ispravnim delovanjem, jasnim politikodrutvenim stavom prema odreenoj situaciji i sve to uoblikovano filmskim i ostalim umetnikim sredstvima. Gledaocu se dakle, prua jedno estetsko iskustvo koje e pokrenuti pitanje opte i pojedinane odgovornosti, u nekim sluajevima izazvati dalje drutveno delovanje a u nekim dati potvrdu nagovetajima nepravde ili prave slike problema koji je javnosti nedovoljno poznat. S tim u vezi, sve glasniji poziv na akcije za zatitu ivotne sredine morao je da nae svoju odgovarajuu implikaciju i na filmu. U tim pokuajima ima mnogo sentimentalizma, politike nekorektnosti, pukog praenja trenda i zastarelih informacija, ali i takvih stvari koje su ubrzo postale deo globalnog kulturolokog fenomena mobilizacije ekoloke svesti. Ovi potonji, deluju u smeru koji je pravo otelotvorenje znaenja ekoloke svesti: promiljanje plan akcija. Odreivanje vrstih relacijskih veza podrazumeva sistematsku istorizaciju najznaajnijih pojava to predstavlja problem, ako uzmemo u obzir nedostatak prisustva kritike (vremenske) distance.

Written by Dragan Dini

C5

Ian Kurtis mit koji nastavlja da ivi

Kada sam na bini i kada pevam, ljudi nisu svesni koliko sebe dajem. Nisu svesni koliko to utie na mene. Nisam eleo da sve ovo dostigne toliki nivo. Izgubio sam kontrolu. Film Control reisera Antona Korbidina svakako je jedan od najiekivanijih filmova 2007. godine. Premijerno je prikazan na Kanskom festivalu, gde je doiveo ovacije, a ira publika e imati priliku da se upozna sa ovim ostvarenjem poevi od marta 2008. godine kada zapoinje zvanina distribucija DVD-a u SAD. Film Control za osnovnu temu ima jednu od najintrigantnijih i najtraginijih rok biografija na svetu ivot britanskog pevaa i umetnika Iana Kurtisa, frontmena kultnog post-pank sastava Joy Division. Kurtis je roen 1956. a svoj ivot je okonao samoubistvom svega 23 godine kasnije. Glavnu ulogu igra do sada anonimni glumac Sem Rajli koji je dobio pohvalne kritike za ovaj film. Ovo bi bila izuzetno teka uloga za bilo kog glumca, teko je igrati nekoga ko je ikona u oima ogromnog broja ljudi. Ne mogu da zamislim ovaj film bez Sema, on je dao sve ovoj ulozi. Sa druge strane, ovo je moj prvi film i njegov prvi film nismo imali ta da izgubimo, kae reiser. Naziv filma zapravo je asocijacija na pesmu Shes lost control, u kojoj se opisuje epileptini napad jedne devojke kome je Kurtis prisustvovao na svom radnom mestu u Centru za zapoljavanje u Manesteru. Devojka je usred intervjua pala sa stolice i poela da se trese a Ian u tom trenutku ni sam nije bio svestan da e i njega samog zadesiti slina sudbina i borba se epilepsiRadnja poinje 1973. godine kada sedamnaestogodisnji Ian Kurtis sree Debi Vudruf koja se u to vreme zabavljala sa njegovim najboljim prijateljem Nikom. Posle izvesnog vremena, njih dvoje odlaze na koncert Dejvida Bouvija i shvataju da gaje meusobne simpatije. Ubrzo su se venali i poeli da ive zajedno. Meutim, ushinost branim ivotom kratko je trajala Ian se sve ee zatvara u svoju sobu piui stihove i ignoriuci porodine obaveze i svoju suprugu. Porodica se uveala za jo jednog lana dobili su erku za koju Ian nije pokazao preveliko interesovanje. Postoji samo jedna zajednika fotografija na kojoj je dri u svojim rukama. Paralelno sa ovim deavanjima kree vrtoglavi uspon Joy Divison-a. U tom svetu Ian upoznaje mnogo novih ljudi a meu njima i Belgijanku Anik Honore, svoju buduu ljubavnicu. Ian je u meuvremenu oboleo od epilepsije to u kombinaciji sa depresivnim epizodima stvara haos u njegovom ivotu. ivi rastrzan na emotivnoj klackalici izmeu Debi i Anik, u uzaludnim pokuajima da odri unutranji mir i izbori se sa boleu i naraslom popularnou i obavezama.

Kh8

Sam film nije potpuno verna kopija Kurtisove biografije, na ta je vie puta u medijima ukazala njegova erka koja smatra da depresija njenog oca nije dovoljno istaknuta u filmu. Dobio je pet nagrada na festivalu Britanskog nezavisnog filma izmeu ostalih za najbolju reiju, za najboljeg mladog glumca i za najbolji film. Ian Kurtis je bio vrlo zanimljiva i na poseban nain harizmatina linost a svojom umetnou osigurao je sebi kultni status. Njegova biografija je sama po sebi vrlo interesantna i dala je dobru podlogu za film. On nije neko koga bismo prosto mogli nazvati talentovanim vokalistom, ipak je mnogo vie od toga on je pesnik. Stihove je u odreenim periodima ivota pisao gotovo fanatino, a rei koje dominiraju u tekstovima Joy Divisiona su hladnoa, pritisak, kriza, tama, kolaps, neuspeh, gubitak kontrole. Britanski novinar Pol Rambali je 1979. godine napisao: Muzike teme Joy Division-a su bolne, tragine i s vremena na vreme duboko potresne. Bend nikada nije objanjavao novinarima smisao svojih tekstova niti su ih ikad tampali. Mi zapravo nemamo neku odreenu poruku, stihovi se mogu slobodno interpretirati. Viedimenzionalni su. Moete ih posmatrati na nain na koji elite, kazao je Kurtis u jednom od intervjua. Ostali lanovi priznanju da zapravo nisu obraali mnogo panje na tekst. Ovo e zvuati uasno, ali tek posle Ianove smrti sam zapravo seo i posluao tekstove. Dok je bio iv, esto sam ga posmatrao i divio sam mu se, divio sam se njegovoj sposobnosti da se stavi u tuu poziciju i pie iz tog ugla. Nikada mi nije palo na pamet da zapravo pie o sebi. Iz ove perspektive, pitam se kako sam mogao biti toliko glup? Naravno da je pisao o sebi. Ali nikad ga nisam uhvatio za rame i pitao Hej, ta ti je. I sa tim u zauvek morati da ivim. Written by Jelena Tasi

Guess you dreams always end. They dont rise up, just descend, But I dont care anymore, Ive lost the will to want more, Im not afraid not at all, I watch them all as they fall, But I remember when we were young. Those with habits of waste, Their sense of style and good taste, Of making sure you were right, Hey dont you know you were right? Im not afraid anymore, I keep my eyes on the door, But I remember.... Tears of sadness for you, More upheaval for you, Reflects a moment in time, A special moment in time, Yeah we wasted our time, We didnt really have time, But we remember when we were young. And all Gods angels beware, And all you judges beware, Sons of chance, take good care, For all the people not there, Im not afraid anymore, Im not afraid anymore, Im not afraid anymore, Oh, Im not afraid anymore

Rad1

Life is worth Losing

I went to the Missing Persons Bureau but no one was there. Just think, right now as you read this, some guy somewhere is gettin ready to hang himself.

George Carlin

Stand by Comedian

Religion easilyhas the best bullshit story of all time. Think about it. Religion has convinced people that theres an invisible man... living in the sky. Who watches everything you do every minute of every day. And the invisible man has a list of ten specific things he doesnt want you to do. And if you do any of these things, he will send you to a special place, of burning and fire and smoke and torture and anguish for you to live forever, and suffer, and burn, and scream, until the end of time. But he loves you. He loves you. He loves you and he needs money. I have as much authority as the Pope. I just dont have as many people who believe it. Cloud nine gets all the publicity, but cloud eight actually is cheaper, less crowded, and has a better view.

The reason they call it the American Dream is because you have to be asleep to believe it. A house is just a place to keep your stuff while you go out and get more stuff.

Just when I discovered the meaning of life, they changed it. Soft rock music isnt rock, and it aint music. Its just soft.

Swimming is not a sport, swimming is a way to keep from drowning! Thats just common sense!

If a movie is described as a romantic comedy, you can usually find me next door playing pinball. Is there another word for synonym? Life is a zero sum game. If man evolved from monkeys and apes, why do we still have monkeys and apes?

Prepare by Itic Milos

Be5

100 things I learned from this movie...

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54.

Dont mess with British nannies. Food stamps are just as good as cash. BMWs dont have alarms. The bad guys just suck. There is no other way to feed a baby besides breast milk. Hookers all have hearts of gold and are willing to help you if you have a baby If in a head on car crash seatbelts are not neccesary as you will end up perfecty safe in the car infront of you Having sex while gun fight is extremly pleasureable for the woman Carrots are more useful then a swiss army knife A bulletproof vest is a better investment for your baby than a crib. You should always eat your vegetables You dont need a gun to fire bullets, just your broken fingers and a fire place. Anything you hate you are allowed to shoot Having your fingers broken is very painfull, but lighting ur hand on fire is painless. Rats are good keys Your assasins will use very specific weapons made by your company thats not supposed to be even on the market yet. When you run out of bullets, use the gun as a throwing star. Shooting people whilst falling from 10,000 feet is easy, and cool when set to AC/DC. A WWII tank is the best bedroom for your baby Babies like hard rock music and gun shots Newspaper is a good diaper. Guns dont kill people, but they do help. Bad guys are GREAT shields from bullets. There is always time to answer a phone call from your wife. Dont bother trying to kill someone if you have less than 100 assassins to help you out Regardless of how many times a car rolls over, if it lands on its wheels, all is good You cant kill the main bad guy with one bullet The carrot is mightier than the skull Disposing of dozens of dead bodies in daylight is conisdered perfect behaviour. Tramps are as hard as Chuck Norris when given a gun and carrots. Gun shops dont accept food stamps The difference between a luxury car and a porcupine Forget violent video games, Bugs Bunny is the most influential things in existence for violence. If right after you do something, someone says, You know what I hate? run for your life. Always remember your kids birthday, even if you are a hit man. Some oil just doesnt stick to clothing If you are female and see a baby on a Merry-go-round, fight your motherly instincts and leave the child there. If you are going to spend time to count the shots fired by your enemy, make sure to count your own also. Toronto is the most accepting city in existence to gun violence. Fat guys love milkshakes, they will even drink it during a robbery. Donating blood will get you an instant check. But donate sperm, you will have to wait til Wednesday. Dont pierce your peepee place You can put a silencer on a handgun, but not a wife... That is why a gun is better than a wife. Always carry a rat in your pocket, you never know if it might come in handy. If a bullet proof vest saves your life once, it is ok to remove it. Fire away! The bad guys will always get in the way of the bullets. Dead bad guys can be used to break a fall. When hiring a nanny, make sure he is British and has a mysterious past. When hiring bad guys, make sure they all like to wear black. When the psycho genius boss makes a lame joke about James Cagney, make sure you laugh. A female orgasm lasts about 2 minutes (or the same time it takes to shoot about 7 bad guys) Most importantly, dont piss Clive Owen off! If you like dogs, you dont need to shoot them. Never hire 50 men when theyre all just going to die anyway.

If you want more, visit: http://www.imdb.com/title/tt0465602/board/

Prepare by Iti Milo G3

orn o un Baby this town rips the bones from your back Its a death trap, its a suicide rap We gotta get out while were young `Cause tramps like us, baby we were born to run Bruce Sprinsteen

B TR

Od osam pesama na ploi Born to Run, jedna (naslovna) je veoma brzo bila hit na koncertima i postala je momentalno himna Springstinove generacije fanova koji su odrastali zajedno sa svojim rok herojem i njegovom muzikom. Amerika, eljna konano jedne autentine rocknroll zvezde posle gubitka Elvisa, prihvatila je oberuke koncerte Brusa Springstina i E Street Band-a. Pesma Born to run se na mnogim listama muzikih kritiara i gradjana nala na prvom mestu, kao najbolja pesma svih vremena. Bruce Springsteen spada medju najbolje amerike pesnike, rame uz rame sa Vitmanom, Gatrijem, Dilanom. On opisuje Ameriku iz druge polovine prolog veka - odumiranje amerikog sna, tadanju politiku scenu i njene desniarske sklonosti. Springstin je bio i ostao glas radnike klase koja nestaje, pred naletom potroakog drutva. Bruce Frederick Joseph Springsteen, roen 23. septembra 1949, u New Jersey-iju je ameriki peva, tekstopisac i gitarista. Potekao je iz relativno siromane porodice. Odgojen kao katolik, Springsteen je pohadjao crkvenu kolu, u kojoj se nije slagao sa drugim uenicima. Nije se uklopio ni u srednju kolu i ak se nije pojavio ni na zavrnoj ceremoniji. Pokazao se kao buntovnik koga je vie zanimao rokenrol nego klasino obrazovanje. Sa 13 godina kupio je svoju prvu gitaru za 18 dolara i poeo vebati sa lokalnim gitaristom. Bio je prvi gitarist benda The Castiles, a kasnije je postao i peva grupe. Kao tinejder poeo se aktivno baviti rocknrollom i svirati u nizu bendova, varirajui u stilu od garage rocka, dubokog bluesa do estokog rocka.

Springsteen je esto bio poznatiji po svom nadimku The Boss (Gazda). Premda je prvobitno izjavio da mu se ne svia - ponekad tako na koncertima u ali zove sam sebe. Nadimak je dobio dok je kao mladi tokom ezdesetih svirao sa bendom po klubovima. Na sebe bi uzimao zadatak da naplauje zaradu za bend i sam raspodjeljuje novac meu lanovima. Od 1972. pocinje da svira sa E Street band-om. Polovinom septembra 1980. Springstin je sa bendom objavio dvostruki album The River sa dvadeset novih pesama i uvrstio svoj status izuzetnog rok umetnika kako kod publike, tako i kod kritike. Usledila je svetska turneja, i ef je konano prihvaen i kao prvorazredna globalna atrakcija. A onda je nastupio neoekivan, drastian preokret. estoki momak rokenrola pojavio se 1982. sa mranom, akustiarskom solo ploom snimljenom na kunom magnetofonu, bez prateeg benda, ostavivi tako rokenrol nasleu jedan od neprocenjivih dragulja - plou Nebraska.

Junaci njegovih pesama su ljudi iz amerikih predgradja (esto upravo iz njegovog rodnog Nju Dersija), suoeni sa svakodnevnim egzistencijalnim problemima. Njihove prie su predstavljene elokventno i na romantian nain. Vremenom se Springstin u svojoj lirici okretao od slikanja ivota divljih klinaca iz amerikih predgraa (naracija na prva tri albuma je najee u treem licu), ka ozbiljnijim socijalno-politikim temama, posebno tretirajui probleme amerike radnike klase (obino kroz prie ispriane u prvom licu, gde se autor poistoveuje sa junakom pesme) iji su (anti)heroji redovno izloeni tekom i napornom ivotu, teko sastavljajui kraj sa krajem i neretko su sa one strane zakona. Rg8

 We busted out of class had to get away from those fools We learned more from a three minute record than we ever learned in school Tonight I hear the neighborhood drummer sound I can feel my heart begin to pound You say youre tired and you just want to close your eyes and follow your dreams down Brus Springstin u stihu svoje uvene pesme No surrender peva: Vie smo nauili sa trominutne ploe, nego tokom celog kolovanja. Otud je pomalo ironino da se u Springstinovom rodnom gradu, Nju Derziju, odri nita manje nego akademski simpozijum posveen njegovom liku i delu! Bruce-ov album iz 2005. Devils and Dust, klasian je primer potrage za smislom kog je nekad bilo, koliko kroz povratak na teme koje su iezle iz popularne muzike, toliko i kroz povratak na zvukove koji su inili taj smisao violine preko roots rocka, mandoline i benda, tu i tamo usna harmonika. Naime, upoznavi grupu ulinih njujorkih muziara bez odreenog imena, Bruce ih je u dva navrata 2005. i 2006. okupio na svojoj farmi i bez ikakve pripreme i osmiljavanja aranmana odsvirao ono to je eleo. Tako je nastao album iz 2006. We Shall Overcome: The Seeger Sessions. Budunost rock n rolla, Heroj radnike klase, Stadionski revolucionar, Boss ... samo su neke od titula koje su dodeljene Springsteenu tokom tri decenije njegove karijere, ali nijedna od njih nije uspela preterano precizno da definie lik i delo ovog heroja. Previe u prolosti da bi svima bio budunost, radnikog porekla i naglaene socijalne svesti ali i sa milionskim raunima u banci, suvie sklon zaokretima unutar sopstvenog izraza da bi postao bezlini idol masa, definitivno najenerginiji stadionski umetnik 80-ih i sigurno jedini nosilac titule Boss, Springsteen je jednostavno uvek bio samo svoj. Now on the street tonight the lights grow dim The walls of my room are closing in Theres a war outside still raging you say it aint ours anymore to win I want to sleep beneath peaceful skies in my lovers bed with a wide open country in my eyes and these romantic dreams in my head No Surrender

Album Magic predstavlja 15. muziko izdanje za Brusa Springstina i u prodaji se pojavio 2. oktobra 2007. godine. Bruce Springsteen je novi album snimio zajedno sa lanovima sastava The E Street Band. Poslednji put Springstin je sa bendom zajedno radio na albumu The Rising 2002. godine. Album predtavlja veoma otvoreni nostalgian oseaj. Tekstovi su proeti bolom, hrabrosti i ljubavi prema zemlji. Zaavi u tridesete, Springstin vie nije mogao da pie pesme o omladini koja subotom uvee krstari ulicama u potrazi za provodom. Njegove preokupacije postaju mnogo oporije, sumornije. Poput Toma Vejtsa, Brus je bez pardona izneo pred oi publike prie o ubistvu, gubitku due, neizdrivoj enji. Springstin se, s razlogom, ponosio pesmama sa Nebraske koje, u neku ruku, predstavljaju vrhunac njegove emotivnosti i iskrenosti.

Written and pictures prepare by Iti Milo

Nb1

Beat praina (part I)

Deka sam upoznao nakon jednog pijanstva u iznajmljenom stanu gde je iveo moj prijatelj 2002. godine. Tada sam imao nepunih dvadeset godina i ne previe razloga da se budim mamuran, ali razlozi mi i nisu bili potrebni, ja sam nalazio neizmernu radost u opijanju sa prijateljima Jedne takve subote probudio sam se oko podneva na podu pored kutije sa diskovima vidno iziritiran farmaricama koje su se nabile u moju zadnjicu od silnog vrpoljenja u procepu izmeu kreveta i stola. Glava me je cepala; naeta flaa piva je smrdela sa stola; pikavci na gomili u pranjavoj orgiji, u olji koja je silom prilike postala piksla, davali su tu potrebnu aromu studentskog ivota ovom malom uvelom stanu; studentskog ivota kakvog smo mi poznavali: icanje za hranu od ljubomorne devojke i sonih drugarica, pijanstva, zadimljene svirke, tone muzike i filmova, iekivanje torbi sa klopom na stanici sa gorkim psovkama u ustima jer ti se stomak uvija od gladi, a jebeni voz opet kasni, i rokovi, ispitni rokovi koji bi od tebe nainili nervoznu zver; sve to podvodili smo pod jednu re koja bi pri izgovoru mrtila tvoje lice kiselim ukusom, a odmah zatim razvukla bi blaen osmeh izazvan ukusom slatkih poroka koje je nosila u sebi; jedna re: studentarija. U krevetu je spavao jedan ortak grlei flau. Do njega jo jedan prekinut u svlaenju pantalona kroeom sna, sa dva velika zelena peata na elu i obrazu. Na ranjenoj stolici koja je umesto jedne noge imala marshall-a, spavao je sa oklembeenim rukama ortak koji ivi u ovoj gajbi natopljenoj studentskim snom. Glava me je otkidala. Jebene farmarice iritirale. Na mojim rukama spazio sam iste one zelene peate kao na licu usnulog ljubavnika pivske flae; iste peate kojih je bilo po belim zidovima stana, po trupu belog fender-a, po omotima diskova, po staklu prozora. ta li smo koj kurac sino radili? Na vratima sobe jo jedna enigma, ili je to moda bio odgovor: E=mc. Osmehnuo sam se pribojavajui se nailazeih flebekova. Glava me je otkidala i ja sam pokuao da se okrenem na drugu stranu i zavuem pogled pod krevet, ali onda sam spazio, onako u prolazu, ime te knjige na polici: na cesti; bilo je to hrvatsko izdanje Dekovog romana. Taj roman je napisao bez prestanka piui na rolnama papira da ne bi remetio tok misli. To je Dek, rekao mi je ortak iz stolice koji se probudio i zapazio u ta sam se zagledao. Drago mi je Dek, rekao sam kroz osmeh ne slutei koga sam upravo upoznao. Nekoliko meseci kasnije uzeo sam knjigu od ortaka na itanje. Na zadnjim stranama romana bila je Dekova biografija: roen je 12. Marta 1922. godine u Lowell-u, Massachusetts u radnikoj klasi kao najmlai od troje dece; zatim, bilo je tu gomile podataka o njegovom detinjstvu, kolovanju, ocu koji je prokockao sigurnost njihovog doma, o Keroakovoj privrenosti njegovoj majci, o fudbalskoj stipendiji koju je dobio da bi otiao na koled, o neslaganju sa trenerom, o razoarenjima, o ocu koji je opet usrao stvari duboko potonuvi u alkoholizam, o sruenim snovima mladog oveka, o oajanju i naputanju koleda, o pokuaju da ode u marince, o pijanim noima uz jazz u Njujorku u drutvu Ginzberga, Barouza i kauboja iz Denvera Nil Kesedija; bilo je tu gomile podataka nabacanih hronoloki da bi neko uz jutarnju kafu mogao da rekonstruie ivot bit poete. F4

Written by Miljan Milanovi

Zero Cut Udruenje ljubitelja filma Vas poziva na sve svoje besplatne projekcije www.owlcrew.com/Zero Cut

Rg1

Garden not Man

Posustajanje hladnog vetra, iskoristilo je jutarnje sunce, da pod odredjenim uglom i uslovima, poalje svoje prve suneve zrake. Sve je krenulo sa poslom. Ljudi su zevajui, odlazili da zaponu svoje radno vreme. Ovo jutro je bilo osveavajue, zamorno, neizbeno, vedro i prosto drugaije od jueranjeg jutra. Neko je ba u ovom jutru dobio svoj prvi ozbiljan posao. Mladi, lepog osmeha, kratko podian, u prekratkim, izlizano bledo plavim farmericama, je stajao, nasred travnate povrine, odmah do lepo zelenog sredjenog buna u obliku ovejeg srca i gledao u svoj dnevni, meseni i godinji posao. Vreme je bilo da se krene sa radom. Uzeo je potrebni alat iz male drvene kuice koja se nalazila na samom kraju dvorita i poeo je sa okopavanjem zemlje. On je radio, dok je sunce sve vie probijalo hladne oblake, dajui naizgled potrebnu toplinu. Bilo je svee, sa tendencijom prerastanja u toplo. Tiho i naglas, pevuio je svoju omiljenu pesmu, i zastao bi da pogleda prolaznika kojeg je osetio ili uo da je tu niz ulicu, prolazio.

Lik sa grabuljom pune trave, etao se od mesta do mesta, po koordinatnom sistemu prelepe bate, traeci sve vie da uhvati neku senku i hlad, dok je radio svoj dnevni posao. Okopavao je zemlju i sadio i odravao cvee. Stalno je rukom povlaio velike pramenove svoje kose, koje su mu smetale da radi svoj posao, batovanski posao, a on sam sebe nije video kao batovana. Radio je u jednoj manjoj crkvi u centru grada. Veliko dvorite. Krivio je svoja ledja i bacao pogled ka spoljnoj ulici, traei da vidi neku lepu ensku figuru, i gledao je da vidi da li e mu neka od njih i uzvratiti pogled. Svetenici i popovi su ovog jutra slabo prolazili. A i kad bi prolazili samo bi se jedva primetno osmehnuli. Batovan je radio svoj posao. Sunce je postajalo sve jace. I jace. I jace... Sav dan. Tri etvrtine dana, on je radio. Nou je spavao. Plavo beli kaket uvek je stajao na glavi umornog oveka. Slova su tiho izbledela. Pokuavao je da se seti da li bi mogao jo neto da radi dok je na poslu. Jo neku delatnost. Neki hobi. Ruke su mu bile zauzete, nogama je hodao, tako da mu je jedino ostala slobodna glava. Jedino ta je mogao je da misli, razmilja i matari. Noima je razmiljao o tome. A preko dana razmiljao o neprespavanim noima. Odluio je da napie pesmu. Namera je krenula u svoj viegodinji pohod. Optimizam i pesimizam se se smenjivali, dolazili i odlazili. Nekoliko godina je zaas prolo. Koji bi sledei stih bio. Pesma je bila izuzetno lina i na neki nain prepoznatljiva slinima. On se seao nove rime, dok je kosom prelazio preko svee trave. Kapi znoja su mu se slivale nad maskom od sunca. Bacao je stalno pogled prema ulici. Devojke doterane za posao su prolazile. Svaka razliitija od prethodne. Ali sada je gledao kroz njih. U beskraj. Na novoj grabulji je zapisao svoj novi stih. Drvene grabulje su mu bile najlepi papir za pisanje. On je esto razmiljao o pesmi i o pesnicima. O svojoj pesmi. Razmiljao je o stihovima koji su njemu mnogo bitni i iskreni, ne smejui da budu samo puka igra rei. Prosta rima. Moraju da imaju nesto lino, nesto biografski. Nasmejao se, znajuci da danas F3

dovrava svoju zadnju strofu, svoje jedine pesme. Inspiracija je bila tu, pod vedrim oblacima, pod nadolazeom kiom, on je to znao, ekao je, i sklapao svoje stihove. Zato, oni koji umeju da se igraju reima, piu pesme u kojima se svi prepoznaju, piu pesme za narod, a ne za sebe, stihovi koji nisu iskreni, nego su lani, dodvorivlji, ulizivaki, licimerni. Ja pisem iskrene stihove, one su moj zivot, progovarala je mala koliina gordosti u njemu..

noi zaboravio je odjednom sve svoje ranije stihove koje je odlino pratio i pamtio. Bio je ogoren. Bio je slomljen. Nije vie gledao napolje, na ulicu. Oseao se totalno bespomoan, kao da vie nema ko da ga brani, od postojanja. Groznica ga je tresla. Radio je nasumice, bez svesti. Pogledao je svoj izgreban runi sat. Bilo je vreme za pauzu. Seo je na travu, i na najveoj vruini ispisao, na drvenoj povrini, svoj zadnji stih. Umorne kosti nisu elele da se diu vie.

Velika rupa na plavo bledim farmericama. Umor mu je sve vie davao inspiracije a sve manje snage. Zamiljao je situaciju. Zamiljao je muziku koja ide uz sve to. I radio je. I smiljao stihove i rime svoje pesme. Razmiljao je o sebi, da li je on pesnik, koji nije nista objavio, a koji sada pie pesmu, koja je nastajala nekoliko godina, i da li su zaista oni pesnici koje oboavaju, da li su oni pesnici nad kojima masa klie i pljeska, oni koji su dobri u igri reci i renika. Ne moe biti on pesnik, on ima samo jednu pesmu. I tu jednu nije jo zavrio, fali mu jo jedan stih, a nijedan se ne uklapa. Da li je on isti kao i oni. Prolaznici, pesnici, batovani. Moda je on u stvari klasian primer batovana, i nita vie. Nema tu govora o pesniku. ak ni njegova ena nije bila na njegovoj strani. Ona je mislila da je on budala to se tie toga. Bez neeg konkretnog, on je u njenim oima bio jo jedan zanesenjak. Da li je on pesnik, iako niko nije i uo za njega. Iako niko i ne zna da on pie pesme. I da ba ovog aa, ovog trenutka, sastavlja svoji zadnji stih. Stigla je nova grabulja. Sa sveom drvenom osnovom. ZZ Top man bio je spreman na svoj zadnji stih prenese na svoje platno. Ali odjednom sve ranije leprave rei su nestale. On ih iznenada zaboravio. Nestale su zauvek. Kako e on biti pesnik sada kada se i ne sea svoje jedine pesme. Starih grabulja vie nema, samo ova nova. Flebek u stiovima pesme nestale u datom trenutku tonule su u prolost i zaborav. Posle jedne prespavane

I onda je zaspao. Probudi ga zvuk starog zvuka vode. On ugleda enu koju je poznavao hiljadu godina. Stalno je dolazila tu, i polivala tudje, komijsko cvee, plastinom flaom punom vode. Poto je ivela u zgradi, i nije imala sopstveno dvorite, njena velika ljubav prema bati i cvetovima reflektovala se tako, da je ona u svojoj okolini i na najrazliitijim mestima polivala, sadila i odravala svoju malu batu. Stalno je govorila da je to cvee veoma jeftino, i da je lepota da prodje ovek i pogleda ovo prekrasno cvee. Mada bi joj deca stalno gazila i unitavala. I stari batovan joj ree, ono to joj je, stalno, godinama priao. Ne morate to da radite, polio sam ga ba, jutros. I ona odgovori ono to je uvek odgovarala. Pa, ne bih ba rekla, nisam vas videla...

Story written by Iti Milo

Bc4

Thinking of a simple man

je postala najkomercijalnija roba. Moe da se najlake proda i da se najlake kupi. Milioni i milioni bendova imaju milione i milione pesama koje pevaju o neuzvraenoj ljubavi i ljudi se prosto oduevljavaju. Najlukavija roba. U umetnosti, uvek prisutan motiv ljubav. Ali da li se moe istroiti? Ali jo uvek neiscrpan. Ima jos prie o ljubavi za svakoga od nas. Izlizanom motivu tek predstoji budunost i uvek e je imati.Varate se ako mislite da sam ja protiv ljubavi, vie volim mrnju ili tako neto, ja vam priam potpuno drugu priu. Prosto mi je muka od te ljubavi koju sluam i gledam, koju ujem i vidim, na televiziji i radiju, proitam u novini, asopisu ili nekoj knizi i ujem u pesmama.

Ljubav

Ljubav Po nekoliko za svakoG (Prvenstveno u muzici)

Nain interpretiranja ljubavi na ovakav nain je najvei ki za koji znam. Ubedljivo najvei. Naroito ona ljubav za kojom neko pati, eka da mu bude vraena, i da sa dotinom osobom proivi sav ivot. Jednostrana i bolna. U muzici neki bendovi ak imaju skoro sve pesme o ljubavi. ak kad u priama, knjigama, filmovima i pesmama nije zastupljen motiv ljubavi u krupnom planu, on je uvek tu kao prikriveni sporedni motiv. Jedina knjiga koje se sad u momentu seam u kojoj nije zastupljen ljubavni motiv je Robinson Crusoe od Daniela Defoa.

U umetnosti Ljubav se pojavljuje kao potreban kiseonik za disanje i preivljavanje raznih umetnikih dela, uvek kao prvi i glavni sastojak u celokupnoj smei, kilometrima udaljena od sledeeg sastojka. Uvek e se nai zastupnici najstarijeg motiva na svetu. Najprostije i najvee energije.

Evo malo poznatih pesama o ljubavi: And say our love will never die (and I) I know youre out there and I know that you still care (I know you care) e-mail me back and say our love will stay alive Forever...e-mail my heart

U nekim pesmama se ljubav ak i ne pominje, ali se zna na ta se misli: I cant live If living is without you I cant live I cant give anymore Cant live If living is without you cant give, I cant give anymore Qh5

U svim anrovima muzike se prodaje, i u malo jaim i eim: Cant you see my darling That the harder I try The more we grow apart Please believe me The sweeter the kiss The colder turn your arms And the colder grows your heart And baby more i love you

Tu je u pravu, ljudima zaista ljubav moe da promeni ivot. ak i zauvek. U ranijim godinama, moja omiljena rock grupa je, pored Rainbow, Whitesnake. I tada sam se udio njihovom broju naslova pesama koje u samom nazivu imaju re ljubav. Aint no love in the heart of the city All in the name of love Dont break my heart again Fool for your lovin Give me all your love Guilty of love Hungry for love I need love Is this love Keep on giving me love Looking for love Love aint no stranger Love an affection Love dont mean a thing Love hunter Love man Love to keep you warm The time is right for love

I love you, please say You love me too, these three words They could change our lives forever And I promise you that we will always be together Till the end of time

Written by Iti Milo

Ali tu je uvek srce da objasni o emu se radi I just called to say I love you; I just called to say how much I care; I just called to say I love you, And I mean it from the bottom of my heart. Qe3

Poslegovor Nasli smo se, izdvojeni ,pojedinacno iz mase, da napravimo svoju, bezeci iz nje, stvorili smo novu, U noci koja je bila pijana, mi smo bili trezni U atmosferi koja je otopljavala stege noci , mi ,Pod ulicnim svetlom smo brzo prolazili, skrivajuci se, Utociste smo dugo trazili i konacno ga nasli, U sizofreniji normalnih prolaznika Charles, Annik and Vincent su bili tu, sa mnom, pretvarajuci zonu sumraka Briga me to stvari koje piem nita ne u veselo jutarnje sunce, vrede, ali kad mi je mnogo teko, muzika polu uspavani, nad vie nije dovoljno jak lek. Ranije mi je barskim stolicama, pisanje bilo zamena kad nisam mogla da na smenu, je uvek sluam muziku. Prijatelji su mi bili jo jaa jedan pricao, a svi ostali stvar u ivotu od muzike, ali vremenom su spavali dubokim snom.. shvati da smo svi razliiti i da si sam. 6.4.2008. 00:03 Written by Itic Milos Written by PCN

Ovo nije fanzin

Zahvaljujemo se svima to su doprineli izdavanju prvog broja asopisa.

Redakcija OwlCrew group www.OwlCrew.com theowlcrew@yahoo.com 061 14 18 396

Design, artwork and pictures by Iti Milo Lecturer Radojica Stefanovi Roki Ship Reason Noir Rxg3

Forgotten lyrics

e drank as much as we could and she drank more than she should we stumbled out of this cheap whiskey bar and that is the story so far guided by the dim streetlights we walked through the black harbour night no people, no passing car well, that is the story so far she thinks she smells the northland snow northland snow and she`s as glad as I to go ay, to go hey very bolts are sick for shore sick for shore and I, I want it ten times more ten times moreshe silenced her mouth when I asked for her name and she asked me to please do the same she said its all written in the stars and that is the story so far but she whispered her name when I kissed her goodbye her voice stained by whiskey and tar she went back to where she belonged, and I I went back to the bar

Qxe4

Advertise space

Drutvo za borbu za irenje i unapredjenje upotrebe alkohola u umetnosti

Drawing by Ljubi Aleksandar

Rum

Qxh2+

Prepare and Idea by Iti Milo