STRUKTURA NAUNOG DELA

Prof. dr Mirna uri

2010/2011

STRUKTURA NAUNOG DELA

UVOD CILJEVI HIPOTEZE METODE REZULTATI DISKUSIJA ZAKLJUAK REFERENCE

ZAHVALNOSTI IZJAVA AUTORA TABELE, GRAFIKONI, LEGENDE

Osnovna struktura naunog rada

NAUNI RAD
NASLOV SAETAK
KLJUNE REI

TEKST

ZAHVALNOST

LITERATURA PRILOZI

UVOD MATERIJAL I METODE REZULTATI DISKUSIJA ZAKLJUAK

NASLOVNA STRANA

NASLOVNA STRANA

NAZIV RADA IME(NA), SREDNJE SLOVO I PREZIME SVAKOG AUTORA (sa akademskim zvanjem i nazivom ustanove kojoj pripada) NAZIV USTANOVE U KOJOJ JE RAD RADJEN IME I ADRESA AUTORA ODGOVORNOG ZA DOPISIVANJE U VEZI SA RUKOPISEM SKAEN NAZIV RUKOPISA S NAJVIE 40 SLOVNIH ZNAKOVA NAPISAN NA DNU STRANICE

NASLOV

NASLOV

Naslov je najuoljiviji i najitaniji deo

Pojavljuje se u SEKUNDARNIM publikacijama Slui za razvrstavanje lanka u pojedine naune discipline Slui za unoenje u kompjuterske baze podataka Informativan naslov jasno i neposredno ukazuje na prirodu (sadraj, sutinu) rada!

NASLOV

Naslov lanka treba da bude to

krai a da pri tome ostane

informativan

Najbolje da ne prelazi duinu jednog reda normalnog teksta na papiru formata A4 Da ne sadri vie od 12 rei ili 100 slovnih mesta, ukljuujui i beline izmeu rei Ne treba da bude dui od dva reda Niti da ima vie od 200 slovnih mesta

NASLOV

Poeljno je da naslov bude i atraktivan ali ne previe

Nikako bombastian Bez upotrebe specifinog strunog argona i velikih rei

NASLOV

U naslovu treba izbegavati izraze kao

Prilozi izuavanju (ispitivanju, istraivanju....) Poseban prilaz.... Doprinos.... Na doprinos.... Neke karakteristike ...itd.

jer je svaki nauni rad PRILAZ, DOPRINOS!!!

NASLOV

U naslovu ne

koristiti

skraenice, hemijske formule ili fabrike (komercijalne) nazive jer se namee problem kompjuterske obrade

NASLOV

Naslov rada je saetak saetka! Mora ispuniti osnovne zahteve adekvatnog naslova: Mora biti kratak (najvie u 2 reda) Pie se velikim slovima Ne podvlai se Ne stavlja se taka na kraju Ne vie od 100 karaktera (slova, take, zarezi, prazni prostosri) Bez skraenica TAAN JASAN

NASLOV

Mora da obavetava Mora da privue panju Mora da se lako pamti Koncizan eliminisati nepotrebne rei i izraze (neki problemi, neki aspekti ...) Da pokazuje ta je najbitnije u radu Da koristi iste termine kao u radu MOE BITI U UPITNOJ FORMI?

NASLOV
RADNI NASLOV tokom rada na rukopisu sluimo se njime

DEFINITIVNI NASLOV pie se na kraju kada su svi ostali delovi rada ve napisani

PODNASLOVE treba izbegavati!

AUTORI

AUTORI

Autor lanka je osoba koja preuzima intelektualnu odgovornost za prikazane rezultate istraivanja.
Koautorstvo je znaajan intelektualni doprinos, teoretski ili eksperimentalni drugih lica.

AUTORSTVO

se zasniva iskljuivo na sutinskom doprinosu u:

stvaranju koncepcije i izradi rukopisa ili u analizi tumaenja podataka pisanju rukopisa ili u njegovoj kritinoj reviziji od znatnog intelektualnog sadraja u zavrnom doterivanju verzije koja se nudi za objavljivanje.

KOAUTORI

NE navoditi osobe odgovorne za profesionalnu pomo ili svakodnevni rutinski rad

NE navoditi familju, prijatelje.....

Naelnike, pretpostavljene, starije: DA AKO SU ZASLUNI

PRVI ili POSLEDNJI NAJBITNIJI!

BROJ I REDOSLED AUTORA

Nema zvaninog stava o broju autora Podaci o broju autora: od 1,85 do 54 pa i 1020 autora!!??

Vankuverska pravila: navodjenje 6 prvih autora u popisu citirane literature ili navesti prvog i poslednjeg autora. TREBALO BI BROJ AUTORA OGRANIITI samo na ona lica koja su stvarno doprinela nastanku koncepcije, izvodjenju i/ili pisanju rukopisa. Zloupotreba i pritisak da neko bude medju autorima!!!!

REDOSLED AUTORA

Treba da odgovara stvarnom doprinosu radu i nastanku naunog dela.

Rad pie jedan autor i on je prvi a ostali se redjaju po doprinosu U spisak citirane literature navode se prvih VI.

AUTORI

Redosled navodjenja: Glavni autor na poetku ili kraju

Imena bez titula Nikog ne zaboraviti ali nikog ne dopisivati!

SAETAK

SAETAK (ABSTRACT)

Mora da pokae: ta je uradjeno Kako je uradjeno Kakvi su rezultati ta oni znae

MORA BITI PRECIZAN I JASAN! Obino 200-250 rei !!!

SAETAK
SAETAK je saet napis o bitnom sadraju lanka ili govora.

Drugi izrazi za saetak koji se upotrebljavaju: autorski izvod, kratak sadraj, abstrakt, rezime.

SAETAK LANKA moe biti:

INFORMATIVNI SAETAK forma izraavanja rezultata naunog i strunog rada, saeto i injeniki. INDIKATIVNI DESKRIPTIVNI SAETAK pogodan za revijske lanke gde se opisuju rezultati pregleda na

primeru literature o nekom problemu.

SAETAK LANKA moe biti:

NESTRUKTUISAN SAETAK: u 1 pasusu

STRUKTUISAN SAETAK: za originalne (naune) za revijske lanke za dr napise preporuuje se informativni saetak u obliku struktuisanog saetka napisan u vie kratkih pasusa

Za nauni lanak: uvod, ciljevi, materijal i metode, rezultati, zakljuci. Za revijski lanak: izvori podataka, izbor podataka, sinteza pregleda, zakljuci.

SAETAK

CILJ saetka je da u saetom obliku, domau i stranu naunu javnost informie o sadrini rada.
Pie se na 1 ili 2 svetska jezika.

DELOVI SAETKA

NASLOV RADA IME(NA) AUTORA NAZIV USTANOVE(A) U KOJOJ JE RAD IZVREN

TEKST SAETKA.

TEKST SAETKA

UVOD SAETKA: pisati u sadanjem vremenu definisati predmet istraivanja, poeti navodjenjem cilja rada. MATERIJAL I METODE: deo pisati u prolom vremenu (studija je obuhvatila ili ispitivanja su izvreena...) kratko navesti, ko su ispitanici, njihov broj, o emu se radi i kratko metode. REZULTATI: pisati u prolom vremenu izneti samo glavne rezultate, konkretne brojeve, znaajnost razlike ZAKLJUCI: pisati u sadanjem vremenu izneti samo glavne zakljuke

Uvod saetka
UVOD TA? ZBOG EGA? UVOD osnovna pravila: Daje se definicija nekog problema Odredjuje se cilj istraivanja

UVOD - Da pokaze koji je deo problema i zato se ba taj istrauje

SAETAK

Mora biti kratak, informativan, lako shvatljiv bez potrebe itanja lanka ili sluanja govora u celini. Pie se u III licu
Pojavljuje se i samostalno u publikacijama (abstract journals)

SAETAK:

TEKST SAETKA: saeto iznoenje najbitnijih sadraja iz glavnih poglavlja napisati 1-2 reenice iz uvoda, materijal i metode, rezultata, glavni zakljuak lanka.

OBIM SAETKA: zavisi

od kategorije lanka

za naune i strune lanke - do150 rei za kratka saoptenja - oko 100 rei neki asopisi 10 redova a to je oko 100 rei.

STRUKTUISAN SAETAK

POGODAN za originalne naune lanke, revijske lanke, meta analizu, za eksperimentalna istraivanja, za saetke govora namenjenog za naune i strune skupove.

NIJE POGODAN za saetke preliminarnih saoptenja i prikaza sluaja (kazuistika) OBIM STRUKTUISANOG SAETKA: 250 rei

STRUKTUISAN SAETAK 1) naunog lanka

Cilj: Tekst zapoeti jasnim iznoenjem glavnog cilja i hipoteze Dizajn: navesti plan, eksperimentalnog ili klinilkog istraivanja, njegovu vremensku usmerenost (retrospektivnu ili prospektivnu) i zastupljenost bitnih uslova eksprimentalnog dizajna (randomizovana ili nerandomizovana istraivanja, otvoreno slepa studija, sa ili bez placeba i sl.) Materijal i metode: navesti ko su ispitanici, njihov broj, socio demografske karakteristike, o kojem se klinikom poremeaju radi. Navesti kriterijume ukljuivanja i iskuljuivanja i koriene metode. Rezultati: izneti glavne rezultate, sa tanim nivoom statistike znaajnosti. Zakljuci: navesti one koji neposredno proistiu iz izloenih rezultata istraivanja, njihovu kliniku primenjivost

STRUKTUISAN SAETAK 2) revijskog lanka

Cilj: navesti glavni cilj lanka Izvori podataka: navesti izvore podataka (eksperti ili istraivake usanove, kompjuterizovana baza podataka, knjiga saetaka, zbornici radova i literatura) Izbor podataka: navesti broj podataka iz literature i kriterijume za njihovu selekciju Sinteza pregleda: opisati glavne rezultate pregleda literature (kvantitativni ili kvalitativni) i metod pomou kojih su rezultati ostvareni Zakljuci: navesti glavne zakljuke i njihovu kliniku primenu i sugerisati oblast za dodatno istraivanje.

KLJUNE REI

KLJUNE REI

Neophodne zbog indeksiranja lanka i zbog pomoi dr istraivaima da identifikuju asopis u kojem se lanak sa tim sadrajem pojavio.

KLJUNE REI
Piu se ispod teksta saetka Navesti 5-10 rei koje najbolje odraavaju sadraj lanka Izbor rei prema terminima tampanim u odrednicama

UVOD

UVOD
ta je predmet istraivanja, hipoteza, ciljevi?

Kratak, jasan i direktno povezan sa predmetom istraivanja U 2-3 paragrafa od po nekoliko reenica, itaoca treba uvesti u problem, predmet koji se obradjuje tako da mu bez potrebe korienja dodatne literature, budu jasni hipoteza za reavanje problema, ciljevi rada i znaaj istraivanja NEDOSTACI uvoda: PREOPIRAN, NEDOVOLJNO JASAN.

OSNOVNI DELOVI UVODA NAUNOG LANKA

PREDMET ISTRAIVANJA a) ta se zna b) ta se ne zna

HIPOTEZA - ideja, pitanje za reenje onog to se o predmentu ne zna CILJ - davanje odgovora na pitanje iz hipoteze VERIFIKACIJA HIPOTEZE put dolaenja do odgovora na pitanje iz hipoteze ZNAAJ ISTRAIVANJA (praktini i/ili teoretski)

PREDMET (PROBLEM) ISTRAIVANJA

Da bi se itaoc uveo u predmet istraivanja neophodno je rei: a) ta se o predmetu istraivanja zna b) ta se o predmetu istraivanja ne zna

PREDMET (PROBLEM) ISTRAIVANJA a) ta se o predmetu istraivanja ZNA

Moramo izneti ta se o predmetu istraivanja zna, ta je uradjeno kod nas i u svetu

NE TREBA pisati OPIRNO o problemu ve pisati o samom predmetu Iznoenje poznatog o predmetu najbolje se ostvaruje citiranjem ogranienog broja relevantne i novije literature, koja se neposredno odnosi na istaivanja istog predmeta a ta istraivanja su prethodila naem.

PREDMET (PROBLEM) ISTRAIVANJA a) ta se o predmetu istraivanja ZNA

NE TREBA preopirno i nepotrebno dati pregled sve dostupne literature o predmetu istraivanja. JER NAUNI LANAK nije PREGLEDNI (REVIJSKI)
Ako se eli da se italac uputi na istorijat istraivanja dotinog predmeta i iri pregled literature o njemu citira se dobar revijski lanak o predmetu i itaoc se uputi na takav lanak (za opti pregled o predmetu pogledaj referencu.....)

PREDMET (PROBLEM) ISTRAIVANJA b) ta se o predmetu istraivanja NE ZNA

Problem predmet: Odabrani deo problema, odnosno specifini pristup reavanju tog dela problema koji jo nije poznat, predstavlja predmet naeg istraivanja ta se o predmetu istraivanja NE ZNA treba: to preciznije i jasnije definisati.

ZNAAJ ISTRA\IVANJA

Preporuuje se: da se u uvodu obino u 1 reenici istakne znaaj istraivanja za teoriju i praksu koja je korist od dobijenih rezultata

HIPOTEZA

HIPOTEZA

Hipoteza treba da ukae na nepoznate uzroke ili na povezanost izmeu pretpostavljenih uzroka i njihovih posledica

HIPOTEZA

Hipoteza treba da je JASNO FORMULISANA (OPISANA) ta je to novo i posebno u naem prilazu problemu ili predmetu da li se hipoteza moe i kojim putem proveravati (verifikovati) u praktinom radu

VERIFIKACIJA HIPOTEZE

Verifikacija hipoteze: podrazumeva proveravanje i utvrdjivanje istinitosti stavova sadranih u hipotezi

U uvodu: 1 reju ili izrazom izneti na koji e se nain hipoteza proveravati: Posmatranjem Eksperimetnom Prospektivnom studijom

CILJEVI

CILJEVI

Moraju biti KRATKO I JASNO FORMULISANI

CILJ

GLAVNI (PRIMARNI) CILJ Predstavlja traenje odgovora na osnovno pitanje sadrano u hipotezi
SPOREDNI (SEKUNDARNI) CILJEVI Ostvaruju se na osnovu analize odabranih pokazatelja i dr merenja koja smo izvrili tokom rada

MATERIJAL i METODE

Materijal i metode

kratko i jasno

Materijal koji je upotrebljen i metode koje su koriene

MATERIJAL i METODE

ISTRAIVANJE NA LJUDIMA "pacijenti", "bolesnici", "ispitanici"

MATERIJAL i METODE

Poglavlje "Materijal i metode" treba da je precizno opisano tako da se istraivanje moe ponoviti ili da iskusni istraiva moe lako da oceni adekvatnost primenjenje metodologije i vrednost oekivanih rezultata.

MATERIJAL i METODE

Dizajn studije i protokol ISPITANICI i nain njihovog izbora PREDMET ISTRAIVANJA

OBELEJA POSMATRANJA
METODE opisati koriene metode i tehnike (optepoznate, stadardne, rutinske, nove, modifikovane metode) za korienu aparaturu navesti ime proizvodjaa i adresu STATISTIKA statistiki testovi znaajnosti

MATERIJAL i METODE - ISPITANICI

Opisati ispitanike
Jasno ih definisati tj kvalitativno i kvantitativno opisati problem zbog kojeg su postali predmet istraivanja Sociodemografske karakteristike: broj, pol, starost, vreme ispitivanja i sl.

MATERIJAL i METODE - ISPITANICI

Kriterijume za ukljuivanje (izbor) ispitanika u istraivanje! Nain formiranja kontrolne grupe! Kriterijumi za formiranje kontrolne grupe-isti? Da li su ispitanici imali podjednake anse da budu lanovi jedne od grupa (randomizacija) ? Kako je to obavljeno ? Da li su korieni neki dr uobiajeni postupci (slepi dizajn, nain odredjivanja veliine uzorka, sekvencijalna analiza i sl) ?

Materijal i metode PITANJA NA KOJA MORA DA SE ODGOVORI:

ta je radjeno? Nain konstrukcije uzorka, veliina uzorka, pol, uzrast pacijenata, kriterijume za iskljuivanje iz studije, kontrolna grupa! Kako je radjeno? Kakva je studija (prospektivna, retrospeKtivna, kombinovana)? Koji je bio nain prikupljanja podataka (popis, ankete, kontrolna grupa)? Kakva je bila tehnika merenja? Gde je radjeno? Teritorijalni okvir istraivanja! Ustanova ili ustanove u kojima je ispitivanje sprovedeno!

Materijal i metode

Mora se prikazati Nain rada Nain merenja Merne jedinice Statistike metode

KAKO BI SE MOGAO PONOVITI!!!

ETIKI PRINCIPI

Pre poetka rada (eksperimentalnog ili klinikog) mora se dobiti saglasnost komiteta (Etiki komitet) za odobrenje istraivanja.
Istraivanja moraju biti izvodjena uz potovanje najviih standarda etikih normi i humanosti koji su saglasni sa lokalnim, nacionalnim i medjunarodnim uputstvima.

REZULTATI

REZULTATI

Najvaniji deo naunog lanka Iznose se dobijeni rezultati Iznose se i negativni rezultati Rezultate koji predstavljaju argumente za potvrdjivanje (pozitivni rezultatai) ili odbacivanje (negativni rezultati) osnovne pretpostavke, treba prikazati koncizno, loginim redosledom i objektivno, onako kako su dobijeni.

Loginim redom objektivno izneti glavne rezultate onako kako su dobijeni, uz to manje teksta i naunom prozom

REZULTATI

Rezultati se obino prikazuju tekstualno, tabelarno i ilustracijama.

Broj tabela i ilustracija treba ograniiti na broj neohodan za iznoenje glavnih podataka lanka. Podaci u tabelama i ilustracijama treba da su jasni!

REZULTATI

Ovo poglavlje sadri samo dobijene rezultate, koji se, u ovom poglavlju Ne objanjavaju Ne porede sa drugim rezultatima, Ne citiraju se podaci iz literature. Ne iznositi sve to je dobijeno
Mogu se grupisati pod odgovarajuim podnaslovima U nekim asopisima se mogu prikazati rezultati i diskusija zajedno (kada se ne eli ira diskusija)

Rezultati

Dobijeni rezultati se moraju detaljno razraditi Dobro dokumentovati Optimalno dozirati

itaju se paljivo!

Rezultati - KONCIZNI

Rad nije znaajniji ako ima mnogo rezultata Prikazati najvanije Odbaciti manje vane ako ih ima

Rezultati
KAKO PRIKAZATI REZULTATE?

Merenja moraju biti jasno definisana Umesto mnogo opisnih reenica dati tabele ili grafikone Nivo statistike znaajnosti moraju biti jasno definisani (p=0,34 ili p<0,05....)

DISKUSIJA

DISKUSIJA

Izuzetno znaajno poglavlje

Mnogima najtee za pisanje Diskusiju pisati naunom prozom, sa vie stvaralake mate, te moe biti i obimnija.

DISKUSIJA

Ne treba detaljnije ponavljati rezultate ve rezultate koje smo dobili treba objanjavati, porediti sa nalazima u drugim radovima i uz kritiki osvrt naune zasnovanosti kako svog tako i tudjeg istraivanja

DISKUSIJA
Objasniti dobijene rezultate znai dati naunu interpretaciju konstatovanih injenica Autor treba da se opredeli za najvie jedno do dva najverovatnija teorijska objanjenja (hipoteze)

DISKUSIJA

Diskusija treba da je povezana sa ciljevima istraivanja

Treba da pokae u kojoj meri dobijeni rezultati podravaju ili osporavaju postavljenu hipotezu a ne da se uopteno raspravlja o problemu ili o stvarima koje nisu vrsto vezane sa ciljevima istraivanja DOBRA je diskusija usmerena na objanjavanje moguih mehanizama odgovornih za prikazane rezultate, bez obzira da li se radi o ekpsreimentu ili klinilkoj studiji

DISKUSIJA

Ako se nai rezultati ne slau sa dr autorima....

Ne sakrivati ih! Ve pokuati objasniti! To je ba dokaz je da smo korektno radili! Moda u tim naim rezultatima lei novo nauno otkrie!

DISKUSIJA

Na kraju diskusije se naglaava ta je novo i vano u radu koje su posledice koje proistiu iz dobijenih rezultata. Izloiti eventualno NOVU HIPOTEZU, dati PREPORUKE I PREDLOGE, ako nisu reeni postojei konflikti i dileme vezane za naunu interpretaciju konstatovanih injenica.

ZAKLJUCI

ZAKLJUCI
ta se prvo ita u nekom radu?

NASLOV

pa ZAKLJUCI

Tada se obino donosi odluka da li e se rad proitati!

ZAKLJUCI

Zakljuak je zavrna konstatacija onoga to logino proizilazi iz rezultata rada.

Moraju biti: Kratki Jasni Precizni.

U ZAKLJUCIMA:

Ne treba ponavljati i prepriavati rezultate

Ne diskutovati o tudjim rezultatima u zakljucima

Na osnovu sopstvenih rezultatat dati jasnu poruku

Mora se odgovoriti na pitanja koja su postvaljena kroz uvod, ciljeve i optu postavku rada Koncizno i jasno U sadanjem vremenu se piu

ZAKLJUCI

Moraju biti: Kratki, do nekoliko reenica Povezani sa ciljevima rada. U zakljuke s interpretacijee unosi samo ono to je novo i vano a temelji se na sopstvenim rezultatima. Zakljuci predstavljaju SUD (PRESUDU) HIPOTEZI koja je izreena na osnovu dobijenih rezultata i njihove argumentovane interpretacije

ZAKLJUCI

Treba ih jasno i ubedljivo formulisati

Piu se na kraju diskusije a spominju se u i saetku

ZAHVALNOST

ZAHVALNOST

Osobama koji su intelektualno doprineli radu a nisu autori Finansijskoj pomoi (pojedinci ili organizacije) Osobama za pruenu tehniku pomo

LITERATURA

PRILOZI

Tabele Grafikoni Slike Ilustracije

TABELE

Imaju dupli prored Numerisane prema redosledu pojavljivanja u tekstu Iza broja sledi naslov tabele Broj tabele, re "TABELA", i NASLOV piu se iznad teksta

Zaglavlje sa kratkim tekstom, kolone

Fusnote za objanjavanje skraenica koje se koriste u tabeli koristei simbole (*.**.slino)

Prikazati osnovne statistike parametre, n-broj merenja, SD, SE, X, p...

Cifre u koloni jedna ispod druge, znakoviplusa+, minusa -, jedan ispod drugih

ILUSTRACIJE ("Figure-Fig.)

SLIKE - na poleini slike grafitnom olovkom broj slike, ime prvog autora - fotografija pacijenta (da se lik ne prepoznaje ili njihov pristanak; RTG g koa - bez imena pacijenta) CRTEI
GRAFIKONI DIJAGRAMI SHEME

LITERATURA:
1.

Savi J. Kako napisati objaviti i vrednovati nauno delo u biomedicini. Beograd 1996.
Mihajlovi B. Kako napisati, pripremiti i prikazati nauni i struni rad. Univerzitet u Novom Sadu. Medicinski fakultet, Institut za kardiovaskularne bolesti, Sremska Kamenica, Novi Sad 2003.

2.