Kinesko istraivanje

lako razotkriva pomodne dijete, oslanjajui se na vrste i ubedljive dokaze. Jasno i lepo napisana od strane jednog od najuglednijih autoriteta u svetu u pogledu ishrane, knjiga Kinesko istraivanje predstavlja veliku prekretnicu u naem razumevanju zdravlja''. -Neal Barnard, M.D., predsednik Physician's Committee for Responsible Medicine

Najobimnije istraivanje ishrane ikada izvreno i od velikog znaaja ''Kinesko istraivanje predstavlja izuzetno delo. Konano je istaknuti za ishranu, smanjenje teine i dugorono zdravlje naunik za ishranu objasnio istinu o vezi ishrane i zdravlja na nain koji je svima lako razumljiv iznenaujua istina koju svako treba da zna. U Dr T. Kolin Kempbel ovom izuzetnom izdanju, dr Kempbel je za nas, sa svojim sinom Tomom, i Tomas M. Kempbel II izvukao sutinu mudrosti koju je stekao tokom svoje izuzetne karijere. Ako niste sigurni kako da pronaete najzdraviji put za sebe i svoju porodicu, Pohvala Kineskog istraivanja pronaiete dragocene odgovore u Kineskom istraivanju. Nemojte ga propustiti''! ''Ovo istraivanje predstavlja Gran pri epidemiologije'' -Douglas J. Lisle, Ph.D., i Alan Goldhamer, D.C. -New York Times Autori knjige Pleasure Trap: Mastering the Hidden Force That Undermines ''Svi naunici koji se bave ishranom stoje na ramenima T. Kolin Kempbela, Health and Happiness koji je jedan od divova u ovoj oblasti. Ovo je jedna od najznaajnijih knjiga ''Tako puno knjiga o ishrani i zdravlju sadri oprene savete, ali veina ima o ishrani ikada napisanih njeno itanje vam moe spasiti ivot''. jednu stvar zajedniku cilj da neto prodaju. Jedini cilj dr Kempbela i -Dean Ornish, M.D., osniva i predsednik, njegovog sina Toma je istina. Kao istaknuti profesor na Kornel univerzitetu, Preventive Medicine Research Institute dr Kempbel je Ajntajn za ishranu. Kinesko istraivanje je zasnovano na Clinical Professor of Medicine, University of California, San Francisco Autor, Dr. Dean Ornish's Program for Reversing Heart Disease and Love & temeljnim naunim istraivanjima, a ne na nagaanjima kao dijete Zone, Atkins, SugarBusters ili mnoge druge pomodne dijete. Dr Kempbel izlae Survival svoja dugogodinja istraivanja na pristupaan, zanimljiv nain. Proitajte ''Napisana otvoreno, hrabro i jasno, i sa intelektualnom iskrenou i ovu knjigu i znaete zato''. dubokim uvidom, ova ubedljiva knjiga je predodreena da predstavlja -Jeff Nelson, predsednik, VegSource.com jednu od najznaajnijih knjiga decenije. Ako bi se primenilo, Kinesko ''Knjiga Kolina Kempbela predstavlja dirljivu i pounu istoriju borbe koja istraivanje bi nas uvelo u novu eru zaraznog zdravlja. jo uvek traje za razumevanje i objanjavanje vitalne veze izmeu naeg -Hans Diehl, DrHSc, MPH, FACN zdravlja i onog to jedemo. Dr Kempbel poznaje ovaj problem iz prve ruke: Lifestyle Medicine Institute bio je pionir u istraivanju veze izmeu ishrane i raka jo od vremena Autor bestselera i osniva CHIP-a Kineskog istraivanja, NAS izvetaja, Ishrana, hranljivost i rak, i izvetaja ''Kinesko istraivanje Kolina Kempbela predstavlja znaajnu i itljivu knjigu. strunog panela AICR-a, Hrana, ishrana i prevencija raka:globalni pristup. Sa svojim sinom Tomom, govori o istraivanjima veze izmeu ishrane i Zbog toga je u mogunosti da rasvetli svaki aspekt ovog pitanja. AICR oboljenja. Njegovi zakljuci o tetnim posledicama ivotinjskih proteina su danas zastupa prevashodno biljnu ishranu za smanjenje rizika od raka iznenaujui. Podjednako iznenaujue su bile i potekoe na koje je zahvaljujui izuzetnom radu dr Kempbela i nekolicine drugih vizionara koji je otpoeo pre dvadeset i pet godina''. nailazio pri objavljivanju rezultata javnosti. To je pria koju treba uti''. -Marilyn Gentry, predsenik -Robert C. Richardson, Ph.D., Nobel Laureate, F.R. Newman Professor of Physics and Vice Provost (Research), Cornell American Institute for Cancer Research University Sadraj ''Kinesko istraivanje predstavlja najubedljivije dokaze o prevenciji sranih oboljenja, raka i drugih zapadnjakih bolesti pomou ishrane. To je knjiga Uvod kako za ekonomski razvijene zemlje tako i za zemlje koje prolaze kroz brzu Deo I: Kinesko istraivanje ekonomsku tranziciju i promenu naina ivota''. -Junshi Chen, M.D., Senior Research Professor 1. Problemi sa kojima se suoavamo, reenja koja su nam potrebna Institute of Nutrition and Food Safety, 2. Kua od proteina Chinese Center for Disease Control and Prevention 3. Iskljuivanje raka ''Kinesko istraivanje je izuzetno korisna, odlino napisana i veoma 4. Lekcije iz Kine znaajna knjiga. Dr Kempbelov rad je revolucionaran po svom znaaju i spektakularan po svojoj jasnoi. Nauio sam puno toga iz ove hrabre i Deo II: Bolesti izobilja mudre knjige. Ako elite da jedete slaninu i jaja za doruak a da zatim uzimate lekove za sniavanje holesterola, to je vae pravo. Ali ako zaista 5. Slomljena srca elite da preuzmete kontrolu nad svojim zdravljem, proitajte Kinesko 6. Gojaznost istraivanje i uradite to to pre! Ako prihvatite savet ovog izuzetnog vodia, 7. Dijabetes 8. esti tipovi raka: dojke, prostate, debelog creva i rektuma vae telo e vam zahvaljivati svakog dana do kraja vaeg ivota''. 9. Autoimune bolesti -John Robbins, autor knjige 10. Efekti irokog opsega: bolesti kostiju, bubrega, oiju i mozga Diet for a New America and The Food Revolution ''Kinesko istraivanje predstavlja dobro dokumentovanu analizu zabluda savremene ishrane, naina ivota i medicine i kratkoronih pristupa koji esto nisu uspeni. Lekcije iz Kine obezbeuju ubedljive argumente za prihvatanje biljne ishrane radi ouvanja zdravlja i smanjenja rizika od bolesti obilja''. -Sushma Palmer, Ph.D., bivi izvrni direktor Food and Nutrition Board, U.S. National Academy of Sciences ''Svi koji su zabrinuti zbog epidemije gojaznosti, sopstvenog zdravlja i zapanjujuih sredinskih i drutvenih uticaja zapadnjake ishrane mogu pronai mudra i praktina reenja u Kempbelovom Kineskom istraivanju''. -Robert Goodland, Vodei savetnik za ivotnu sredinu The World Bank Group (1978-2001) ''Kinesko istraivanje predstavlja opis izuzetnog istraivanja koje obezbeuje odgovore za kojima su dugo tragali lekari, naunici i itaoci zainteresovani za svoje zdravlje. Zasnovana na temeljnim dugogodinjim istraivanjima, otkriva iznenaujue odgovore na najznaajnija savremena pitanja o ishrani: ta zaista prouzrokuje rak? Kako moemo da produimo ivotni vek? ta e reiti epidemiju gojaznosti? Kinesko istraivanje brzo i Deo III: Vodi za dobru ishranu 11. Pravilna ishrana: Osam principa ishrane i zdravlja 12. Kako da se hranimo Deo IV: Zato dosad niste uli za ovo? 13. Nauka mrana strana 14. Nauni redukcionizam 15. ''Nauka'' industrije 16. Vlada: da li radi u korist naroda? 17. Velika medicina: ije zdravlje oni tite? 18. Istorija se ponavlja Dodatak A Pitanja i odgovori: efekat proteina u eksperimentalnim istraivanjima na pacovima Dodatak B Eksperimentalni dizajn Kineskog istraivanja Dodatak C Veza sa ''vitaminom'' D Odrednice

Uvod Glad javnosti prema informacijama o ishrani nikad ne prestaje da me zapanjuje, ak i nakon celokupnog radnog veka posveenog vrenju eksperimentalnih istraivanja veze ishrane i zdravlja. Knjige o ishrani su prolazni bestseleri. Skoro svaki popularni asopis prua informacije o ishrani, novine redovno iznose lanke a tv i radio programi neprekidno raspravljaju o ishrani i zdravlju. Imajui u vidu lavinu informacija, da li ste uvereni da znate ta treba initi kako biste poboljali zdravlje? Da li treba kupovati hranu koja je oznaena kao organska kako bi se izbeglo izlaganje pesticidima? Da li su sredinske hemikalije prvenstveni uzrok raka? Ili je moda vae zdravlje unapred odreeno genima koje ste nasledili kada ste se rodili? Da li ugljeni hidrati zaista goje? Da li teba brinuti o ukupnoj koliini masti koju jedete, ili samo o zasienim i trans oblicima masnih kiselina? Koje vitamine, ako uopte, treba uzimati? Da li kupujete hranu koja je obogaena dodatnim vlaknima? Da li treba jesti ribu, i, ako treba, koliko esto? Da li e korienje namirnica od soje spreiti oboljenje srca? Pretpostavljam da niste sasvim sigurni u pogledu odgovora na ova pitanja. Ako je tako, onda niste jedini. Iako postoji obilje miljenja i informacija, samo mali broj ljudi zaista zna ta treba initi kako bi se zdravlje poboljalo. To nije zbog toga to istraivanja nisu vrena. Jesu. Znamo izuzetno puno o vezama izmeu ishrane i zdravlja. Meutim, prava nauka je zatrpana gomilom nebitnih ili ak tetnih informacija loom naukom, pomodnim dijetama i propagandom industrije hrane. Ja elim to da promenim. elim da vam pruim novi okvir za razumevanje veze ishrane i zdravlja, okvir koji odstranjuje zabunu, spreava i lei bolesti i omoguava vam da ivite ispunjenijim ivotom. Bio sam u ''sistemu'' skoro pedeset godina, na najviim nivoima, osmiljavajui i vodei velike istraivake projekte, odluujui koja e istraivanja biti finansirana i skupljajui velike koliine naunih istraivanja u nacionalne ekspertske izvetaje. Nakon dugogodinje karijere u istraivanju i formiranju smernica, sada razumem zato su Amerikanci toliko zbunjeni. Kao poreski obveznik koji plaa raun za istraivanja i zdravstenu politiku u Americi, zasluujete da znate da su mnoge opte poznate stvari koje su vam reene o hrani, zdravlju i bolestima pogrene: Sintetike hemikalije u ivotnoj sredini i u vaoj hrani, koliko god da su problematine, ne predstavljaju glavni uzrok raka. Geni koje nasleujete od roditelja ne predstavljaju najznaajnije faktore u odreivanju toga da li ete podlei nekom od deset vodeih uzroka smrti. Nada da e genetska istraivanja jednom dovesti do otkria lekova za bolesti zanemaruje daleko monija reenja koja se mogu primeniti ve danas. Preterano kontrolisanje unosa svakog hranljivog sastojka, kao to su ugljeni hidrati, masti, holesterol ili omega-3 masne kiseline, nee dovesti do dugoronog zdravlja. Vitamini i dodaci ishrani vam ne pruaju dugoronu zatitu od bolesti. Lekovi i hirurgija ne lee bolesti koje ubijaju najvei broj Amerikanaca. Va lekar najverovatnije ne zna ta je potrebno da inite kako biste bili to je mogue zdraviji. Predlaem nita manje nego da ponovo iznesemo definiciju zdrave ishrane. Provokativni rezultati mojih biohemijskih istraivanja vrenih tokom etiri decenije, ukljuujui nalaze dvadesetsedmogodinjeg laboratorijskog programa (koji su finansirale najuglednije agencije) dokazuju da pravilna ishrana moe da vam spase ivot. Neu od vas traiti da verujete zakljucima zasnovanim na mojim linim opaanjima, kako to ine neki popularni autori. U ovoj knjizi je dato oko 750 odrednica, pri emu najvei broj predstavlja primarne izvore informacija, ukljuujui na stotine objavljenih naunih radova drugih istraivaa koji ukazuju na put ka smanjenju broja sluajeva raka, sranih bolesti, logova, gojaznosti, dijabetesa, autoimunih bolesti, osteoporoze, Alchajmerove bolesti, kamena u bubregu i slepila. Neki od nalaza, objavljenih u najuglednijim naunim asopisima, pokazuju da: Promena ishrane moe da omogui dijabetiarima da prestanu sa upotrebom lekova. Srane bolesti se mogu preokrenuti prosto ishranom. Rak dojke je povezan sa nivoom enskih hormona u krvi, koji je odreen hranom koju jedemo. Upotreba mlenih proizvoda moe da povea rizik od raka prostate. Antioksidansi, koji se nalaze u vou i povru, su povezani sa boljim mentalnim sposobnostima u starosti. Stvaranje kamena u bubregu moe se spreiti zdravom ishranom. Dijabetes tipa I, jedno od najrazornijih oboljenja koje se moe javiti kod dece, pouzdano je povezan sa praksom hranjenja odojeta.

Ovi nalazi pokazuju da dobra ishrana predstavlja najmonije oruje koje posedujemo protiv bolesti. Razumevanje ovih naunih dokaza nije jedino znaajno radi poboljanja zdravlja, jer se ono na ta oni ukazuju tie celokupnog drutva. Mi moramo da znamo zato dezinformacije dominiraju naim drutvom i zato tako puno greimo u nainu na koji istraujemo ishranu i bolesti, i na koji promoviemo zdravlje i leimo bolesti. Po bilo kakvom nainu procenjivanja, zdravlje Amerikanaca opada. Na zdravstvenu negu troimo daleko vie, po glavi stanovnika, od bilo kog drugog drutva u svetu, a ipak je dve treine Amerikanaca gojazno, a preko 15 miliona Amerikanaca ima dijabetes, i ova cifra se brzo poveava. Oboljevamo od sranih bolesti podjednako kao i pre trideset godina, a Rat protiv raka, pokrenut 1970-ih, je postao tuan promaaj. Polovina Amerikanaca ima nekakav zdravstveni problem koji zahteva uzimanje lekova svake sedmice, a preko 100 miliona Amerikanaca ima povien holesterol. Da bi stvari bile gore, vodimo nau omladinu putem ka bolesti sve ranije u njihovim ivotima. Jedna treina mladih u ovoj zemlji je gojazna ili izloena riziku da postane gojazna. U sve veem broju postaju plen dijabetesa koji se ranije javljao samo kod odraslih, i ti mladi ljudi sada uzimaju vie lekova nego ikad pre. Svi ovi problemi se svode na tri stvari: doruak, ruak i veeru. Pre vie od etrdeset godina, na poetku moje karijere, nikada ne bih pretpostavio da je hrana tako blisko povezana sa zdravstvenim problemima. Dugo uopte nisam razmiljao koju hranu je najbolje jesti. Jednostavno sam jeo to i svi ostali: ono za ta mi je reeno da predstavlja dobru hranu. Svi mi jedemo ono to je ukusno ili pogodno ili ono to su nas roditelji nauili da volimo. Veina nas ivi unutar kulturalnih okvira koji definiu na odabir hrane i nae navike. Isto je bilo i sa mnom. Odrastao sam na farmi krava gde je mleko bilo sutinsko za na opstanak. U koli nam je reeno da je kravlje mleko inilo kosti i zube snanim i zdravim. To je bila najbolja prirodna hrana. Na naoj farmi smo proizvodili najvei deo nae hrane u bati ili na panjacima za stoku. Ja sam bio prvi iz nae porodice koji je otiao na koled. Iao sam na uvod u veterinu na Pen Stejtu a zatim godinu dana na veterinu na Univerzitetu u Dordiji kada me je Univerzitet Kornel prizvao stipendijom za postdiplomsko prouavanje ''ivotinjske ishrane''. Preao sam, delom zato to bi mi plaali da idem u kolu umesto da ja plaam njima. Tu sam uradio doktorat. Bio sam poslednji postdiplomac profesora Klajva Mek Keja, profesora sa Kornela poznatog po produivanju ivota pacovima hranei ih sa daleko manje hrane nego to bi normalno jeli. Moje doktorsko istraivanje je bilo posveeno pronalaenju boljih naina da nateramo krave i ovce da rastu bre. Pokuavao sam da poboljam nau sposobnost da proizvodimo ivotinjske proteine, temelj onoga za ta mi je reeno da predstavlja ''dobru ishranu''. Bio sam na tragu da podstiem bolje zdravlje zastupajui korienje vee koliine mesa, mleka i jaja. To je bio oigledan nastavak mog sopstvenog ivota na farmi i bio sam srean u uverenju da je amerika ishrana bila najbolja na svetu. Tokom ovih godina formiranja, nailazio sam na iznova ponavljanu temu: navodno smo jeli pravu hranu, naroito obilje visoko kvalitetnih ivotinjskih proteina. Najvei deo moje rane karijere je protekao radei sa dve najotrovnije hemikalije ikada otkrivene, dioksinom i aflatoksinom. Prvobitno sam radio na MIT-u, gde mi je zadata zagonetka pomora pilia. Milioni pilia su umirali od nepoznate otrovne hemikalije u njihovoj hrani, a ja sam bio zaduen da izdvojim i odredim strukturu ove hemikalije. Nakon dve i po godine, pomogao sam u otkriu dioksina, moda najotrovnije hemikalije ikada pronaene. Ova hemikalija je od tada dosta spominjana, naroito jer je predstavljala deo herbicida 2,4,5-T, ili Agensa oran, korienog za izazivanje opadanja lia u umama tokom Vijetnamskog rata. Nakon naputanja MIT-a i preuzimanja mesta na fakultetu Virginia Tek, poeo sam da koordiniem tehniku pomo za nacionalni projekat rada sa neuhranjenom decom na Filipinima. Deo projekta se pretvorio u istraivanje neobino velikog broja sluajeva raka jetre, koji obino predstavlja bolest odraslih, kod filipinske dece. Smatralo se da je veliko unoenje aflatoksina, toksina bui koja se nalazi u kikirikiju i kukuruzu, izazivalo problem. Aflatoksin je prozvan jednim od najmonijih ikada otkrivenih kancerogena. Deset godina je na prvenstveni cilj na Filipinima bio da poboljamo deju ishranu meu siromanima, projekat koji je finansirala amerika Agencija za meunarodni razvoj. Vremenom smo uspostavili 110 obrazovnih centara za nutricionu ''samopomo'' irom zemlje. Cilj ovih napora na Filipinima je bio jednostavan: postarati se da deca dobijaju to je vie proteina mogue. Vladalo je miljenje da je veliki deo problema deje neuhranjenosti u svetu izazvan nedostatkom proteina, naroito ivotinjskog porekla. Univerziteti i vlade irom sveta su radili na prevazilaenju opaenog ''proteinskog jaza'' u svetu u razvoju. Meutim, tokom ovog projekta sam otkrio mranu tajnu. Deca koja su bila na ishrani sa najvie proteina su imala najvie ansi da dobiju rak jetre! To su bila deca iz najbogatijih porodica. Zatim sam zapazio istraivaki izvetaj iz Indije koji je sadravao neke veoma provokativne, znaajne nalaze. Indijsko istraivanje je prouavalo dve grupe pacova. Na jednoj grupi su primenili aflatoksin koji izaziva rak, a

zatim je hranili ishranom koja je sadrala 20% proteina, nivo koji je blizak nivou mnogih od nas na zapadu. Na drugoj grupi su primenili istu koliinu aflatoksina, ali je ishrana sadrala samo 5% proteina. Bilo je neverovatno da su kod svih ivotinja koje su bile na ishrani sa 20% proteina pronaeni dokazi raka jetre, a da su sve ivotinje na ishrani sa 5% proteina izbegle rak. Rezultat je iznosio 100 prema 0, ne ostavljajui mesta za sumnju da je ishrana imala prevagu nad hemijskim kancerogenima, ak i veoma monim kancerogenima, u kontroli raka. Ova informacija je bila u suprotnosti sa svim to sam do tada uio. Bilo je jeretiki rei da belanevine nisu bile zdrave, a kamoli rei da su podsticale rak. To je bio odluujui trenutak u mojoj karijeri. Istraivanje tako provokativnog pitanja tako rano u karijeri nije predstavljalo veoma mudar izbor. Samo dovoenje u pitanje proteina i ivotinjskih namirnica bi me izloilo riziku da me oznae za jeretika, ak i ako bi prolo test ''dobre nauke''. Meutim, nikad nisam bio za potovanje smernica samo radi potovanja smernica. Kada sam prvi put nauio da navodim tim konja ili gonim stoku, da lovim ivotinje, da pecam na naem potoku ili da radim u polju, prihvatio sam da je nezavisno miljenje bilo sastavni deo posla. Moralo je da bude. Nailaenje problema na polju je znailo da moram da smislim ta sledee da uinim. To je bila velika uionica, to vam moe rei svako ko je odrastao na farmi. Taj oseaj nezavisnosti je ostao sa mnom do danas. Tako sam, suoen sa problemom, odluio da zaponem detaljan laboratorijski program koji bi istraivao ulogu ishrane, naroito proteina, u razvoju raka. Moji saradnici i ja smo bili obazrivi pri postavljanju svojih hipoteza, strogi u metodologiji i konzervativni u tumaenju nalaza. Odabrao sam da vrim ovo istraivanje na najosnovnijem nivou nauke, prouavajui biohemijske detalje obrazovanja raka. Bilo je vano razumeti ne samo da li ve i kako bi proteini mogli da podstiu rak. To je predstavljalo najbolji izbor. Paljivo sledei pravila dobre nauke, mogao sam da prouavam provokativnu temu a da ne izazovem negativne reakcije koje se javljaju pri radikalnim idejama. Vremenom je ovo istraivanje postalo lepo finansirano tokom dvadeset i sedam godina preko najpoznatijih i najkonkurentnijih izvora (uglavnom Nacionalni zdravstveni institut (National Institute of Health, NIH), Ameriko udruenje za rak i Ameriki institut za prouavanje raka). Nai rezultati su zatim pregledani (po drugi put) radi objavljivanja u mnogim od najboljih naunih asopisa. Ono to smo pronali bilo je okantno. Ishrana sa malo proteina je inhibirala inicijaciju raka aflatoksinom, bez obzira koliko je ovog kancerogena davano ivotinjama. Nakon zavretka inicijacije raka, ishrana sa malo proteina je takoe dramatino blokirala naredni rast raka. Drugim reima, efekti ove veoma kancerogene hemikalije u izazivanju raka su poniteni ishranom sa malo proteina. U stvari, koliina proteina u ishrani se u svom efektu pokazala toliko monom da smo mogli da ukljuujemo i iskljuujemo rast raka jednostavnom promenom koliine unesenih proteina. tavie, koriene koliine proteina su bile one koje mi ljudi redovno koristimo. Nismo koristili neobino visoke nivoe, koji se esto koriste pri prouavanju kancerogena. Ali to nije sve. Utvrdili smo da nisu svi proteini imali isti efekat. Koji protein je dosledno i snano podsticao rak? Kazein, koji sainjava 87% proteina kravljeg mleka, je podsticao sve stupnjeve razvoja raka. Koja vrsta proteina nije podsticala rak, ak i pri visokom nivou unosa? Bezbedni proteini su bili iz biljaka, ukljuujui penicu i soju. Ovakva slika situacije poela je da dovodi u pitanje a zatim i da razara neke od mojih najdragocenijih stavova. Ova eksperimentalna istraivanja na ivotinjama se nisu tu zavrila. Nastavio sam vodei najobimnije istraivanje ishrane, naina ivota i bolesti koje je ikada sprovedeno u istoriji biomedicinskih istraivanja. To je bio masivni poduhvat na kome su zdrueno radili univerziteti Kornel, Oksford i Kineska akademija preventivne medicine. asopis New York Times ga je imenovao ''Gran pri epidemiologije''. Ovaj projekat je pratio irok opseg bolesti, ishrane i faktora naina ivota u ruralnoj Kini i, skorije, u Tajvanu. Poznatiji kao Kinesko istraivanje ovaj projekat je vremenom ustanovio vie od 8.000 statistiki znaajnih veza izmeu razliitih faktora ishrane i oboljenja! Ono to je uinilo ovaj projekat naroito upeatljivim je da je, meu brojnim vezama ishrane i bolesti, toliko njih ukazivalo na isti nalaz: ljudi koji su jeli najvie namirnica ivotinjskog porekla imali su najvei broj sluajeva hroninih bolesti. ak je i relativno mali unos namirnica ivotinjskog porekla bio povezan sa tetnim efektima. Ljudi koji su jeli najvie biljnih namirnica su bili najzdraviji i teili izbegavanju hroninih bolesti. Ovi rezultati se ne mogu zanemariti. Od prvobitnih eksperimentalnih istraivanja na ivotinjama po pitanju efekata ivotinjskih proteina do masivnog istraivanja na ljudima o obrascima ishrane, nalazi su bili dosledni. Zdravstvene posledice korienja ivotinjskih ili biljnih namirnica su bile upeatljivo drugaije. Nisam mogao da (i nisam) stanem na nalazima naih istraivanja na ivotinjama i naeg obimnog istraivanja na ljudima u Kini, bez obzira koliko su bili impresivni. Traio sam nalaze drugih istraivaa i lekara. Nalazi ovih osoba su bili meu najuzbudljivijim nalazima u poslednjih pedeset godina. Ovi nalazi sadraj 2. dela ove knjige pokazuju da se tok sranih oboljenja, dijabetesa i gojaznost mogu preokrenuti zdravom ishranom. Druga istraivanja ukazuju da su razliiti oblici raka, autoimune bolesti,

zdravlje kostiju, zdravlje bubrega, vid i modani poremeaji ubedljivo pod uticajem ishrane. Najvanije je da je u svim sluajevima ishrana za koju se iznova pokazivalo da preokree i/ili spreava bolesti ista biljna ishrana za koju sam i ja u svojim laboratorijskim istraivanjima i Kineskom istraivanju utvrdio da podstie optimalno zdravlje. Nalazi su dosledni. Pa ipak, uprkos moi ovih informacija, uprkos nadi koju stvara i uprkos hitnoj potrebi za razumevanjem ishrane i zdravlja, ljudi su jo uvek zbunjeni. Imam prijatelje sa sranim oboljenjem koji su potiteni i obeshrabreni time to su preputeni na milost i nemilost onome za ta smatraju da je neizbena bolest. Razgovarao sam sa enama koje su toliko uasnute od raka dojke da ele da im se dojke, ak i dojke njihovih erki, hirurki uklone, kao da je to jedini nain za smanjenje rizika. Tako veliki broj ljudi koje sam susreo je naveden putem bolesti, oajanja i zbunjenosti po pitanju svog zdravlja i onoga to mogu da uine da ga sauvaju. Amerikanci su zbunjeni, a rei u vam i zato. Odgovor, o kome se govori u IV delu, je u vezi sa nainom na koji se informacije o zdravlju stvaraju i prenose i onim ko kontrolie takve aktivnosti. Poto sam toliko dugo bio iza scene prikupljajui informacije o zdravlju, video sam ta se zaista odigrava i spreman sam da saoptim svetu ta nije u redu sa sistemom. Razlike izmeu vlade, industrije, nauke i medicine su postale zamagljene i nejasne. Razlike izmeu ostvarivanja profita i podsticanja zdravlja su postale zamagljene. Problemi sa sistemom nisu u obliku korupcije u holivudskom stilu. Problemi su daleko prefinjeniji, a ipak mnogo opasniji. Rezultat toga je masivna koliina dezinformacija, za koje proseni ameriki potroai plaaju dva puta. Obezbeuju poreski novac za sprovoenje istraivanja, a zatim obezbeuju novac za svoju zdravstvenu negu za leenje svojih u velikoj meri spreivih oboljenja. Ova pria, koja poinje mojim linim iskustvom a kulminira novim razumevanjem ishrane i zdravlja, predstavlja predmet ove knjige. Pre est godina sam na Univerzitetu Kornel, organizovao i predavao novi izborni predmet zvan vegetarijanska ishrana. To je bio prvi takav predmet na nekom amerikom univerzitetu i bio je uspeniji nego to sam mogao da zamislim. Predmet se bavi vrednou zdravlja i biljnom ishranom zasnovanom na biljkama. Nakon to sam proveo odreeno vreme na MITu i Virdinija Teku, a zatim se vratio na Kornel pre trideset godina, dobio sam zadatak da ugradim koncepte i principe hemije, biohemije, psihologije i toksikologije u vii kurs o ishrani. Nakon etiri decenije naunog istraivanja, obrazovanja i zadavanja smernica na najviim nivoima drutva, oseam da sada mogu da na pravi nain ugradim ove discipline u doslednu priu. To sam uinio i za moj novi kurs, i mnogi moji studenti mi govore da su im se do kraja semestra ivoti promenili na bolje. To elim da uinim za vas; nadam se da e i va ivot biti promenjen na bolje. Deo I Kinesko istraivanje 1 Problemi sa kojima se suoavamo, reenja koja su nam potrebna ''kako onaj koji ne zna nita o hrani moe da razume bolesti oveka?'' - Hipokrat, otac medicine (460-357 godina pre Hrista) Jednog zlatnog jutra 1946. godine, kada je leto bilo pri kraju a jesen elela da ga zameni, sve to se na mojoj farmi moglo uti bila je tiina. Nije bilo buke automobila koji prolaze ili aviona koji bruje nad glavama. Samo tiina. Naravno, ula se pesma ptica, i krave, i petlovi koji bi se oglasili u harmoniji, ali su ovi zvuci samo ispunjavali tiinu, mir. Nalazei se na drugom spratu naeg ambara, uz ogromna smea vrata koja su otvorena doputala suncu da prodre unutra, bio sam srean dvanaestogodinjak. Upravo sam zavrio obilan seoski doruak u vidu jaja, slanine, kobasice, prenih krompira i unke uz par aa punomasnog mleka. Moja mama je pripremila izvanredan obrok. Apetit mi je rastao od 4:30 ujutru, kada sam ustao da pomuzem krave sa ocem Tomom i bratom Dekom. Moj otac, tada 45 godina star, je stajao sa mnom na tihom suncu. Otvorio je dak od 20 kg sa semenom lucerke, prosuo sitno semenje na drveni pod ambara ispred nas a zatim otvorio kutiju u kojoj se nalazio crni prah. Prah je, objasnio je, predstavljao bakterije koje e pomoi lucerki da raste. One e se prikaiti za semenje i postati deo korena rastue biljke tokom njenog ivota. Sa samo dve godine formalnog obrazovanja, moj otac je bio ponosan to zna da bakterije pomau lucerki da pretvara azot iz vazduha u proteine. Proteini, objasnio je, su dobri za krave koje e ih jesti. Zbog toga je na posao tog jutra bio da meamo bakterije i seme lucerke pre sadnje. Uvek radoznao, pitao sam oca zato je to delovalo i kako. Njemu je bilo drago da objasni, a meni da ujem. Ovo je bilo vano saznanje za deaka sa farme. Sedamnaest godina kasnije, 1963. godine, moj otac je doiveo svoj prvi infarkt. Imao je 61 godinu. Sa 70 godina, umro je od drugog masivnog infarkta. Bio sam potresen. Moj otac, koji je tako dugo bio sa nama na mirnoj farmi, uei nas stvarima koje su mi i danas dragocene, vie nije bio tu.

Sada, nakon vie decenija eksperimentalnog istraivanja veze ishrane i zdravlja, znam da se bolest koja je ubila mog oca, moe spreiti, pa ak i preokrenuti. Zdravlje arterija i srca mogue je ostvariti bez operacija koje ugroavaju ivot i bez potencijalno smrtonosnih lekova. Uvideo sam da se to moe ostvariti jednostavno izborom prave hrane. Ovo je pria o tome kako hrana moe da promeni nae ivote. Proveo sam karijeru u istraivanju i predavanju reavajui sloenu misteriju zato zdravlje izmie nekima a istrajava kod drugih, i sada znam da hrana prvenstveno odreuje ishod. Informacije nisu mogle da stignu u bolje vreme. Na sistem zdravstvene nege je preskup, ne obuhvata prevelik broj ljudi i ne promovie zdravlje i ne spreava bolesti. Tomovi knjiga su napisani o tome kako bi se problemi mogli reiti, ali je napredak bio bolno spor. Bolest, bilo ko?

povien krvni pritisak, log i oboljenje srca. Kao i ja, nesumnjivo ste poznavali nekog ko je umro od srane bolesti. Ali od smrti mog oca od sranog napada pre vie od trideset godina, ustanovljena je velika koliina informacija u vezi sa razumevanjem ove bolesti. Najdramatiniji novi nalazi su da se srano oboljenje moe spreiti i ak preokrenuti zdravom 9,10 ishranom. Ljudi koji ne mogu da vre najosnovnije fizike aktivnosti zbog tekog oblika angine mogu da pronau nov ivot jednostavnom promenom svoje ishrane. Prihvatajui ove revolucionarne informacije, kolektivno bismo mogli da pobedimo najopasniju bolest u ovoj zemlji. Ups... Nismo eleli da se to desi! Sve vei broj Amerikanaca oboljeva od hroninih bolesti, pri emu se nadamo da e nae bolnice i doktori uiniti sve to mogu da nam pomognu. Na alost, i novine i sudovi su puni pria i sluajeva koji nam kau da je neodgovarajua zdravstvena nega postala norma. Jedan od najuglednijih predstavnika medicinske zajednice, asopis Journal of the American Medical Association (JAMA), sadrao je nedavni lanak dr Barbare Starfild (Barbara Starfield), koji navodi da greka lekara, pogreni lekovi i negativne posledice lekova ili operacije ubijaju 225.400 ljudi 11 godinje (grafikon 1,5). To ini na sistem zdravstvene nege treim vodeim uzrokom smrti u Sjedinjenim Dravama, odmah posle raka i 12 sranih oboljenja (grafikon 1,4).

Ako ste mukarac u ovoj zemlji, Ameriko udruenje za borbu protiv raka navodi da ansa da ete dobiti rak iznosi 47%. Ako ste ena, prolazite malo bolje, ali je i dalje ansa da ete u nekom trenutku u ivotu dobiti rak itavih 38%.1 Stope pri kojima umiremo od raka su meu najviim u svetu, a situacija je sve gora (grafikon 1,1). Uprkos trideset godina izuzetno finansiranog Rata protiv raka, ostvaren je mali napredak. Suprotno onome u ta mnogi veruju, rak ne predstavlja prirodan dogaaj. Usvajanje zdrave ishrane i naina ivota moe da sprei pojavu veine 12 sluajeva raka u Sjedinjenim Dravama. Starost treba da bude prijatna i Grafikon 1,4: vodei uzroci smrti mirna. Uzrok smrti, broj smrtnih sluajeva 11 Srana oboljenja, rak (maligne neoplazme), medicinska nega , log 1 Grafikon 1,1: Stope smrtnosti od raka (na 100.000 ljudi) (cerebrovaskularno oboljenje), hronina oboljenja donjih disajnih puteva, nesreni sluajevi, dijabetes melitus, grip i upala plua, Alchajmerova Mukarci, ene bolest Meutim, rak je samo deo vee slike oboljenja i smrti u Americi. 11 Posmatrajui ostalo, uoavamo opti obrazac slabog zdravlja. Na primer, Grafikon 1,5: Smrt zdravstvenom negom ubrzano postajemo najtei ljudi na planeti. Gojazni Amerikanci sada Broj Amerikanaca godinje koji umire od: 13 14 znaajno brojno nadmauju one koji odravaju zdravu teinu. Kao to je Davanje pogrenih lekova , nepotrebna operacija , druge spreive greke 11 11 15 prikazano na grafikonu 1,2, nae stope gojaznosti su tokom poslednjih u bolnicama , infekcije dobijene u bolnicama , tetni efekti lekova 2 nekoliko decenija znaajno porasle. Poslednju i najveu kategoriju smrtnih sluajeva u ovoj grupi predstavljaju 2 Grafikon 1,2: Procenat gojazne populacije pacijenti smeteni u bolnicama koji umiru od ''kodljivih, nenameravanih i 15 16 neeljenih efekata lekova'', koji se javljaju pri normalnim dozama. ak i Po Nacionalnom centru za zdravstvenu statistiku, u ovoj zemlji je skoro uz korienje odobrenih lekova i pravilne procedure upotrebe lekova, vie 3 treina odraslih osoba starijih od dvadeset godina gojazna! Osoba se od sto hiljada ljudi umre svake godine od neeljenih reakcija na ''lek'' koji 15 smatra gojaznom ako joj je teina za treinu ili vie vea od zdrave teine. navodno treba da popravi zdravlje. Ovaj isti izvetaj, koji je saeo i 3 Slini zabrinjavajui trendovi se javljaju kod dece stare i samo dve godine. analizirao 39 zasebnih studija, utvrdio je da je skoro 7% (1 od 15), od svih pacijenata smetenih u bolnicama iskusilo ozbiljne kodljive reakcije na lekove, koje ''zahtevaju smetanje u bolnicu, produen boravak u bolnici, i Grafikon 1,3: ta se podrazumeva pod gojaznim (oba pola)? 15 izazivaju invalidnost ili prouzrokuju smrt''. Ovo su ljudi koji su uzimali Visina, Viak kilograma lekove tano onako kako im je zadato. U ovaj broj nisu ukljuene na Meutim, rak i gojaznost nisu jedine epidemije koje bacaju senku nad desetine hiljada ljudi koji pate od nepravilnog davanja i korienja ovih amerikim zdravljem. Broj sluajeva dijabetesa se takoe poveao u lekova. Ne ukljuuje ni tetne efekte lekova koji su navedeni kao ''mogui'' nevienim srazmerama. Sada jedan od trinaest Amerikanaca ima efekti, ili lekove koji ne ostvaruju cilj koji im je namenjen. Drugim reima, 15 dijabetes, i taj odnos nastavlja da raste. Ako ne naglasimo znaaj ishrane, jedan od petnaest predstavlja konzervativnu cifru. jo milioni Amerikanaca e neznajui razviti dijabetes i patiti od njegovih Da je ishrana bolje shvaena, a prevencija i prirodno leenje prihvaenije u posledica, ukljuujui slepilo, amputaciju udova, kardiovaskularne bolesti, medicinskoj zajednici, ne bismo stavljali toliko puno otrovnih, potencijalno oboljenje bubrega i preranu smrt. Uprkos ovome, restorani brze hrane koji smrtonosnih lekova u naa tela u poslednjem stupnju bolesti. Ne bismo posluuju hranu bez dovoljno hranljivih materija sada postoje u skoro izbezumljeno tragali za novim lekovima koji ublauju simptome ali esto ne 4 svakom gradu. Jedemo vie nego ikad i brzina je preuzela mesto kvaliteta. ine nita u reavanju osnovnih uzroka bolesti. Ne bismo troili novac to vie vremena provodimo gledajui TV, igrajui video igrice i koristei razvijajui, patentirajui i komercijalizujui ''magine'' lekove koji esto prouzrokuju dodatne zdravstvene probleme. Trenutno postojei sistem nije kompjuter, sve smo manje fiziki aktivni. Dijabetes i gojaznost predstavljaju samo simptome opteg loeg zdravlja. ostvario svoje obeanje. Vreme je da usmerimo nae razmiljanje prema Ove bolesti retko postoje izolovano od drugih oboljenja i esto ukazuju na irem gleditu na zdravlje, koje bi ukljuivalo pravilno razumevanje i dublje, ozbiljnije zdravstvene probleme, kao to su srane bolesti, rak i upotrebu dobre ishrane. log. Dve meu najvie zabrinjavajuim statistikama pokazuju da se Kad pogledam unazad na ono to sam nauio, zaprepaen sam da su dijabetes meu ljudima do trideset godina starosti poveao za 70% za okolnosti koje orkuuju nain na koji Amerikanci umiru esto nepotrebno manje od deset godina, a procenat gojaznih ljudi se skoro udvostruio za rane, bolne i skupe. poslednjih trideset godina. Takav neverovatno brz porast ovih ''signalnih'' bolesti kod amerike populacije mladih ljudi do ljudi srednjih godina Skupocen grob predvia zdravstvenu katastrofu u narednim decenijama. Ovo moe postati neizdriv teret zdravstvenom sistemu koji je ve optereen na bezbroj Plaamo vie za nau zdravstvenu negu od bilo koje druge zemlje u svetu (grafikon 1,6). naina. Potroili smo preko bilion dolara na zdravstvenu negu 1997. godine.17 U Tabela (str. 15): Statistika dijabetesa stvari, trokovi naeg ''zdravlja'' su se toliko otrgnuli kontroli da je uprava 5 Procenat porasta broja sluajeva od 1990. do 1998. godine : za finansiranje zdravstvene nege predvidela da e na sistem kotati 16 17 Starost 30-39 godina (70%), starost 40-49 godina (40%), starost 50-59 biliona dolara do 2030. godine. Trokovi su neprestano nadmaivali inflaciju da sada na zdravstvenu negu godina (31%) 5 troimo jedan od svakih sedam dolara koje ekonomija proizvede (grafikon Procenat dijabetiara koji nisu svesni svoje bolesti : 34% 6 Posledice dijabetesa : srana bolest i log; slepilo; oboljenje bubrega; 1,7). Suoeni smo sa porastom trokova od skoro 300%, kao procenat od GDP-a, za manje od etrdeset godina! ta se kupuje za to dodatno poremeaj nervnog sistema; bolesti zuba; amputacija udova 7 finansiranje? Da li to dovodi do zdravlja? Kaem ne, a mnogi ozbiljni Godinji ekonomski trokovi uzrokovani dijabetesom : $98 milijardi naunici se slau sa mnom. Meutim, najvei ubica u naoj kulturi nisu gojaznost, dijabetes ili rak, ve Nedavno je zdravstveni status dvanaest zemalja ukljuujui SAD, Kanadu, srane bolesti. Srane bolesti e ubiti jednog od svaka tri Amerikanca. Po Australiju i nekoliko zapadnoevopskih zemalja poreen na osnovu 19 Amerikom udruenju za bolesti srca, preko 60 miliona Amerikanaca esnaest razliitih pokazatelja efikasnosti zdravstvene nege. Druge trenutno pati od nekog oblika kardiovaskularnog oboljenja, ukljuujui zemlje troe, u proseku, samo oko polovine od onoga to SAD troi po

glavi stanovnika na zdravstvenu negu. Zar nije prema tome razumno da oekujemo da je na sistem rangiran bolje od njihovih? Na alost, od ovih 11 dvanaest zemalja, sistem Sjedinjenih Drava je stalno meu najgorima. U zasebnoj analizi, Svetska zdravstvena organizacija je stavila Sjedinjene Drave na 37. mesto u svetu u pogledu uspenosti sistema zdravstvene 20 nege. Na sistem zdravstvene nege oigledno nije najbolji na svetu, iako troimo daleko najvie novca na njega. Grafikon 1,6: Trokovi zdravstvene nege po osobi, 1997. godine $ USA SAD, Nemaka, Kanada, Francuska, Japan, Velika Britanija, Koreja Grafikon 1,7: Procenat GDP-a u SAD potroen na zdravstvenu negu.
17

17,18

U Sjedinjenim Dravama su doktorske odluke u pogledu leenja preesto zasnovane na novcu, a ne na zdravlju. Posledice nemanja zdravstvenog osiguranja, pretpostavljam, nikada nisu bile gore, i priblino 44 miliona 21 Amerikanaca je neosigurano. Meni je neprihvatljivo da troimo vie novca na zdravstvenu negu od bilo koje druge zemlje na ovoj planeti, a da jo uvek imamo na desetine miliona ljudi bez pristupa osnovnoj nezi. Sa tri stanovita preovladavanje bolesti, efikasnost medicinske nege i ekonomija imamo medicinski sistem u ozbiljnim problemima. Ali ova tema se ne zavrava jednostavnim nabrajanjem cifara i statistika. Mnogi od nas su potroili puno vremena u bolnicama posmatrajui voljene kako podleu bolesti. Moda ste i sami bili pacijent, i iz prve ruke znate koliko slabo na sistem ponekada funkcionie. Zar nije paradoksalno da nas sistem koji bi trebalo da nas lei preesto povreuje? Rad na smanjenju zbunjenosti Ameriki narod treba da zna istinu. Oni moraju da znaju ta smo otkrili pri naim istraivanjima. Ljudi moraju da znaju zato smo nepotrebno bolesni, zato previe nas umire rano uprkos milijardi potroenih na istraivanja. Ironino je da je reenje jednostavno i jeftino. Odgovor na ameriku zdravstvenu krizu je hrana koju svako od nas odabire svakog dana. To je tako jednostavno. Iako mnogi od nas smatraju da smo dobro informisani o ishrani, nismo. Skloni smo da pratimo jednu pomodnu dijetu za drugom. Preziremo zasiene masne kiseline, maslac ili ugljene hidrate, a zatim prisvajamo vitamin E, dodatke kalcijuma, aspirin ili cink i koncentriemo nau energiju i napore na krajnje specifine sastojke hrane, kao da e nam to otkriti tajne zdravlja. Preesto, moda nadmauje injenice. Moda se seate proteinske ishrane koja je bila u modi u zemlji krajem 1970-ih. Obeavala je da moete da smrate zamenjujui pravu hranu proteinskim napicima. Za veoma kratko vreme, skoro ezdeset ena je umrlo od ove ishrane. Nedavno su milioni ljudi usvojili dijetu sa puno proteina i masti zasnovanu na knjigama kao to su Dr Etkinsonova nova revolucionarna ishrana (Dr. Atkins' New Diet Revolution), Proteinska mo (Protein Power) i Saut Bi dijeta (The South Beach Diet). Postoji sve vie dokaza da ove moderne proteinske dijete nastavljaju da izazivaju niz opasnih zdravstvenih poremeaja. Ono to ne znamo ono to ne razumemo o ishrani moe da nam kodi. Borio sam se sa ovom javnom konfuzijom vie od dve decenije. Godine 1988. pozvan sam pred Komitet za vladine poslove Amerikog senata, kojim je predsedavao senator Don Glen, kako bih izneo svoja gledita o tome zato je javnost toliko zbunjena u pogledu ishrane. Nakon ispitivanja ovog problema i pre i nakon ovog svedoenja, mogu sa ubeenjem da navedem da je jedan od glavnih izvora zbunjenosti taj da se: preesto, mi naunici koncentriemo na detalje zanemarujui iri kontekst. Na primer, fokusiramo nae napore i nae nade na jednu po jednu izolovanu hranljivu materiju, bilo da je u pitanju vitamin A za spreavanje raka, ili vitamin E za spreavanje sranih oboljenja. Previe pojednostavljujemo i zanemarujemo beskonanu sloenost prirode. Istraivanje sitnih biolokih delova hrane i pokuaji dolaenja do opirnih zakljuaka o ishrani i zdravlju esto dovode do suprotnih rezultata. Kontradiktorni rezultati dovode do zbunjenih naunika i proizvoaa smernica, i do sve zbunjenije javnosti. Drugaija vrsta recepta Veina autora nekoliko najprodavanijih knjiga o ''ishrani'' tvrdi da su istraivai, ali nisam siguran da njihovo ''istraivanje'' ukljuuje originalne, profesionalno izvrene eksperimente. To jest oni nisu osmislili i sproveli istraivanje pod panjom svojih kolega. Oni imaju malo ili uopte nemaju publikacija u naunim asopisima; nemaju praktino nikakvu obuku iz nauke o ishrani; ne pripadaju ni jednom profesionalnom istraivakom drutvu. Oni, svejedno, esto razvijaju veoma unosne projekte i proizvode koji im donose novac ostavljajui itaoca sa jo jednom beskorisnom dijetom kratkog veka. Ako ste upoznati sa ''zdravstvenim'' knjigama iz oblinje knjiare, verovatno ste uli za Dr Etkinsonovu novu revolucionarnu ishranu, Saut Bi dijetu, Sagorevae eera (Sugar Busters), Zona ili jedite pravilno za svoj tip (The Zone or Eat Right for Your Type). Ove knjige su oteale usvajanje zdravstvenih informacija i uinile ih konfuznijim i time ekskluzivnijim. Ako se ne oseate umorno, nemate zatvor ili niste izgladneli od ovih brzih

planova, onda vas boli glava od brojanja kalorija i merenja grama ugljenih hidrata, proteina i masti. Uostalom u emu je pravi problem? Da li u mastima? Ugljenim hidratima? Koji odnos hranljivih materija obezbeuje najvee smanjenje teine? Da li su krstaice dobre za moju krvnu grupu? Da li uzimam prave dodatke? Koja koliina vitamina C mi je potrebna svakog dana? Da li imam ketozu? Koliko grama proteina mi je potrebno? Shvatili ste. Ovo ne predstavlja zdravlje. Ovo su dijete koje okupljaju najgore od medicine, nauke i popularnih medija. Ako ste zainteresovani samo za dvonedeljni plan za mravljanje, onda ova knjiga nije za vas. Pozivam se na vau inteligenciju, a ne na vau sposobnost da primenjujete recept ili dijetalni plan. elim da vam ponudim dublji i korisniji nain za sagledavanje zdravlja. Imam recept za maksimalno zdravlje koji je jednostavan, lak za praenje i prua vie koristi od bilo kog leka ili operacije, bez bilo kakvih sporednih efekata. Ovaj recepet nije obian plan; ne zahteva dnevne grafikone ili brojanje kalorija; i ne postoji da bi sluio mojim sopstvenim finansijskim interesima. to je najznaajnije, dokazi koji idu u korist ovome su brojni. Ovde se radi o menjanju naina na koji jedete i ivite i o izuzetnom zdravlju koje e uslediti. Kakav je prema tome moj recept za dobro zdravlje? Ukratko, radi se o viestrukim zdravstvenim koristima od korienja biljnih namirnica, i u velikoj meri neshvaenim zdravstvenim opasnostima od korienja ivotinjskih namirnica, ukljuujui sve vrste mesa, mlenih proizvoda i jaja. Nisam poeo sa unapred zamiljenim idejama, filozofskim ili bilo kakvim drugim, kako bih dokazao vrednost biljne ishrane. Poeo sam na suprotnom kraju spektra: kao farmer koji je voleo meso u svom linom ivotu, i konzervativni naunik u profesionalnom ivotu. ak sam i kritikovao gledita vegetarijanaca dok sam predavao nutricionistiku biohemiju studentima uvoda u medicinu. Sada je moja jedina elja da objasnim naunu osnovu svojih gledita to je jasnije mogue. Promena navika u ishrani e se odigrati i odravati jedino kada ljudi ponu da veruju dokazima i iskuse koristi. Ljudi odluuju ta e jesti iz niza razloga, pri emu su zdravstvena pitanja samo jedan od njih. Moj zadatak je samo da predstavim naune dokaze u obliku koji se moe razumeti. Ostalo je na vama. Nauna osnova mojih gledita je u velikoj meri iskustvena, ostvarena opaanjem i merenjima. Ona nije prividna, hipotetika ili anegdotska; nastala je na osnovu opravdanih istraivakih nalaza. Ovo je vrsta nauke koju je prvobitno zastupao pre 2.400 godina otac medicine, Hipokrat, koji je rekao, ''Postoje, u sutini, dve stvari: znati i verovati da zna. Znati je nauka. Verovati da zna je neznanje''. Nameravam da vam pokaem ta sam saznao. Veina informacija je dobijena na osnovu istraivanja na ljudima koja sam sprovodio ja i moji studenti i kolege iz moje istraivake grupe. Ova istraivanja su se razlikovala i po dizajnu i po svrsi. Ukljuivala su istraivanje raka jetre kod filipinske dece i njihov unos gljivinog toksina, 22, 23 aflatoksina ; centre nacionalnog programa samopomoi ishranom za 24 neuhranjenu predkolsku decu na Filipinima ; istraivanje faktora ishrane 25-27 koji utiu na gustinu kostiju i osteoporozu kod 800 ena u Kini ; 28, 29 istraivanje biomarkera koji karakteriu pojavu raka dojke ; i nacionalno, obimno istraivanje faktora ishrane i naina ivota povezanih sa smrtnou od bolesti u 170 sela iz Kine i Tajvana (opte poznato kao Kinesko 30-33 istraivanje). Ova istraivanja, veoma razliita po svom opsegu, bavila su se bolestima za koje se smatralo da su povezana sa navikama ishrane, obezbeujui na taj nain priliku za obimno istraivanje veza ishrane i bolesti. Kinesko istraivanje, iji sam ja bio direktor, otpoelo je 1983. godine i jo uvek traje. Pored ovih istraivanja na ljudima, odravao sam dvadesetsedmogodinji laboratorijski istraivaki program eksperimentalnih istraivanja na ivotinjama. Ovo istraivanje koje je otpoelo krajem 1960-ih i koje je finansiralo udruenje Nacionalnih instituta zdravlja (NIH) istraivalo je vezu izmeu ishrane i raka. Nai nalazi, koji su objavljeni u najkvalitetnijim naunim asopisima, doveli su u pitanje same osnovne principe uzroka raka. Kada je sve reeno i izvreno moje kolege i ja smo imali ast da primimo ukupno 74 godine odobrenog finansiranja. Drugim reima, poto smo vrili vie od jednog istraivakog programa odjednom, moje kolege i ja smo sproveli 74 godine finansiranog istraivanja za manje od 35 godina. Na osnovu ovog istraivanja bio sam autor ili koautor vie od 350 naunih lanaka. Brojne nagrade su dodeljene meni i mojim studentima i kolegama za ovaj dugi niz istraivanja i publikacija. U njih je, izmeu ostalog, spadala i nagrada Amerikog instituta za istraivanje raka iz 1998. godine ''kao priznanje za ivotni vek znaajnih ostvarenja u naunim istraivanjima... o ishrani i raku'', nagradu iz 1998. godine kao jedna od ''25 najuticajnijih linosti za pitanje ishrane'' koju je dodelio Self asopis, i Barton Kalman naunu nagradu iz 2004. godine koju je dodelilo Udruenje za prirodnu ishranu. tavie, pozivanja da predajem u istraivakim i medicinskim ustanovama u vie od etrdeset drava i nekoliko stranih zemalja predstavlja dokaz o zanimanju za ove nalaze u profesionalnoj zajednici. Moja pojava pred kongresnim komitetima i saveznim i dravnim agencijama je takoe ukazivala na znaajan javni interes za nae nalaze. Intervjui na programu McNeil-Lehrer News Hour, i na najmanje dvadeset i

pet drugih TV programa; naslovne prie u asopisima USA Today, New Moje putovanje je bilo zadivljujue. Iznova bih bio zadivljen onime to sam York Times, i Saturday Evening Post i iroko objavljivani TV dokumentarni nauio. ao mi je to moja porodica i drugi oko nas nisu imali sredinom 1900-tih informacije koje sada imamo o hrani i zdravlju. Da smo imali, moj filmovi o naem radu takoe su predstavljali deo naih javnih aktivnosti. otac je mogao da sprei, ili preokrene svoje srano oboljenje. Mogao je da upozna mog najmlaeg sina, njegovog imenjaka, koji sarauje sa mnom Obeanje o budunosti na ovoj knjizi. Mogao je da ivi jo nekoliko godina uz bolji kvalitet zdravlja. Zahvaljujui svemu ovome, uvideo sam da su koristi ostvarene ishranom Moje putovanje kroz nauku tokom proteklih etrdeset i pet godina me je biljnom hranom daleko raznovrsnije i impresivnije od bilo kakvog leka ili ubedilo da je sad hitnije nego ikad prikazati ljudima kako mogu da izbegnu operacije koriene u medicinskoj praksi. Srana oboljenja, rak, dijabetes, ove tragedije. Nauka je tu i to treba biti poznato. Ne moemo da ostavimo log, i povien pritisak, artritis, katarakta, Alchajmerova bolest, impotencija, stvari u ovakvom stanju i da posmatramo kako nai voljeni nepotrebno i razne vrste drugih hroninih oboljenja se mogu u velikoj meri spreiti. Ove pate. Vreme je da ustanemo i preuzmemo kontrolu nad naim zdravljem. bolesti, koje se uglavnom javljaju pri starenju i degeneraciji tkiva, ubijaju 2 veinu nas pre vremena. Pored toga, sada postoje impresivni dokazi koji pokazuju da se uznapredovala srana oboljenja, relativno uznapredovali rak odreenog Kua od proteina tipa, dijabetes i nekoliko drugih degenerativnih bolesti mogu preokreniti ishranom. Seam se kada su moji nadreeni samo nevoljno prihvatali Moja celokupna profesionalna karijera u biomedicinskom istraivanju se dokaze da ishrana moe, na primer, da sprei srana oboljenja ali su koncentrisala na proteine. Kao nevidljiva uzica, proteini su me vukli gde estoko negirali njenu mogunost da preokrene takvu bolest kada je god da sam krenuo, od osnovne istraivake laboratorije do praktinih jednom ve uznapredovala. Meutim, dokazi se vie ne mogu programa za ishranu neuhranjene dece sa Filipina do vladinih odbora gde zanemarivati. Oni iz nauke ili medicine koji zatvaraju oi pred takvom su se osnivale nae nacionalne zdravstvene smernice. Protein, esto promatran sa strahopotovanjem predstavlja zajedniku nit koja povezuje idejom su vie nego tvrdoglavi; oni su neodgovorni. Jedan od uzbudljivijih korisnih efekata pravilne ishrane je prevencija bolesti prolo i sadanje znanje o ishrani. za koje se smatra da se javljaju zbog genetike predispozicije. Sada Pria o proteinima predstavlja deo nauke, deo kulture i dobar deo znamo da u velikoj meri moemo da izbegnemo ove ''genetike'' bolesti mitologije. To me podsea na Geteove rei, koje mi je prvi put naveo moj iako moda nosimo gen (ili gene) koji je (su) odgovoran za bolest. prijatelj Hauard Lajman, istaknuti predava, autor i bivi farmer: ''Najbolji Meutim, finansiranje genetikih istraivanje nastavlja da se strmoglavo smo u sakrivanju onih stvari koje su jasno vidljive''. Nita nije bilo toliko poveava u uverenju da su specifini geni odgovorni za pojavu specifinih dobro skriveno kao neispriana pria o proteinima. Dogma koja je oboljenja, u nadi da emo nekako uspeti da ''iskljuimo'' te nezgodne gene. okruivala proteine cenzurie, opominje i navodi, direktno ili indirektno, Programi za odnose sa javnou kompanija lekova sada opisuju budunost skoro svaku misao koja se javljala u biomedicinskim istraivanjima. u kojoj e svako od nas imati linu ID karticu koja e da sadri listu svih Jo od otkria ove hemikalije koja sadri azot 1839. godine koje je ostvario naih dobrih i loih gena. Koristei ovu karticu, od nas e se oekivati da holandski hemiar Gerard Mulder (Gerhard Mulder), protein se pojavljivao odemo do doktora, koji e prepisati samo jednu pilulu za iskljuivanje naih kao najsvetija od svih hranljivih materija. Re protein potie od grke rei loih gena. Sumnjam da e se ovakva uda ikada ostvariti, ili e, ako se proteios, to znai ''od prvenstvenog znaaja''. U 19. veku, protein je bio pokua sa njihovim sprovoenjem, ovo imati ozbiljne, neeljene posledice. sinonim za meso, i ova veza je ostala sa nama vie od sto godina. Mnogi Ove futuristike matarije zamagljuju pristupna, efikasna zdravstvena ljudi i danas izjednaavaju proteine sa ivotinjskim namirnicama. Ako vam kaem da navedete namirnicu koja vam prva pada napamet kada kaem reenja koja ve postoje: reenja zasnovana na ishrani. U sopstvenoj laboratoriji smo na eksperimentalnim ivotinjama pokazali da protein, mogli biste da kaete govedina. Ako ste tako rekli, niste jedini. se rast raka moe ishranom ukljuivati i iskljuivati, uprkos veoma izraene Zbunjenost vlada u pogledu mnogih od najosnovnijih pitanja o proteinima: genetike sklonosti. Ove efekte smo detaljno istraivali i nae nalaze objavili u najboljim naunim asopisima. Kao to ete kasnije videti, ovi ta predstavlja dobar izvor proteina? Koja koliina proteina je potrebna? nalazi su spektakularni, a isti efekti su iznova utvrivani i kod ljudi. Ishrana na pravilan nain ne samo da spreava bolest ve i stvara zdravlje Da li su biljni proteini dobri kao i ivotinjski? i oseaj dobrobiti, i fiziki i mentalno. Neki vrhunski sportisti, kao to su Da li je potrebno kombinovati odreene biljne namirnice pri obroku kako trijatlonac Dejv Skot, atletiari Karl Luis i Edvin Mozes, teniserka Martina bi se dobili kompletni proteini. Navratilova, svetski ampion u rvanju Kris Kempbel (nismo u srodstvu) i Da li se savetuje uzimanje proteina u prahu ili aminokiselinskih dodataka, ezdesetosmogodinji maratonac Rut Hajdrih su otkrili da im ishrana sa naroito ako neko radi naporne vebe ili se bavi sportom? malo masti zasnovana na biljkama prua znaajno bolje sposobnosti. U Da li treba uzimati proteinske dodatke za izgradnju miia? laboratoriji smo hranili eksperimentalne pacove ishranom slinom ishrani Neki proteini se smatraju za veoma kvalitetne, a neki za malo kvalitetne; prosenog Amerikanca bogatom ivotinjskim proteinima i usporedili ih ta to znai? sa drugim pacovima hranjenim ishranom siromanom ivotinjskim Odakle vegetarijanci dobijaju proteine? proteinima. Pogodite ta se desilo kada je pacovima iz obe grupe Da li deca vegetarijanci pravilno rastu bez ivotinjskih proteina? doputeno da svojevoljno koriste toak za vebanje? Oni hranjeni ishranom sa malo ivotinjskih proteina su vebali znaajno vie, uz manje Osnovno za mnoga od ovih estih pitanja je uverenje da je meso protein a zamora, u odnosu na one koji su hranjeni vrstom ishrane koja je protein meso. Ovo uverenje dolazi od injenice da ''dua'' ivotinjskih karakteristina i za veinu nas. To je isti efekat koji su opazili i ovi vrhunski namirnica predstavlja proteine. Kod mnogih mesnih i mlenih proizvoda, sportisti. Ovo ne bi trebalo da predstavlja novosti za medicinsku zajednicu. moemo selektivno da uklonimo mast ali nam i dalje ostaju prepoznatljivi Pre jednog veka, profesor Rasel itenden (Russell Chittenden) uveni mesni i mleni proizvodi. Mi ovo radimo neprestano, sa suvim mesom i istraiva ishrane sa Medicinskog univerziteta na Jejlu, je istraivao da li je obranim mlekom. Ali ako selektivno uklonimo proteine iz ivotinjskih 34,35 namirnica, ono to nam ostaje nije ni nalik na original. Neproteinski biftek korienje biljne ishrane uticalo na fizike sposobnosti studenata. Hranio je svoje studente, kolege i sebe biljnom ishranom i merio njihove bi, na primer, predstavljao baricu vode, masti i male koliine vitamina i fizike sposobnosti. Dobio je iste rezultate kao i nai pacovi skoro vek minerala. Ko bi to jeo? Ukratko, da bi namirnica bila pepoznata kao ivotinjska, mora da sadri proteine. Protein je osnovni element ivotinjskih kasnije i oni su bili podjednako spektakularni. Tu je i pitanje nae prekomerne zavisnosti od lekova i operacija radi namirnica. kontrole naeg zdravlja. U svom najjednostavnijem obliku, ishrana na Prvi naunici kao Karl Vojt (Carl Voit, 1831-1908), istaknuti nemaki pravilan nain bi u velikoj meri umanjila ogromne trokove korienja naunik, bili su odani zastupnici proteina. Vojt je utvrdio da je ''oveku'' bilo lekova, kao i njihove sporedne efekte. Manji broj ljudi bi vodio duge, skupe potrebno samo 48,5 grama na dan, ali je svejedno preporuivao itavih bitke sa hroninim bolestima u bolnicama tokom svojih poslednjih godina 118 grama na dan zbog kulturolokog verovanja iz tog perioda. Protein je ivota. Trokovi zdravstvene nege bi opali a greke zbog upotrebe lekova bio izjednaavan sa mesom, i svi su teili da imaju meso na svom stolu, bi se smanjivale dok bi broj prevremenih smrtnih sluajeva opadao. U kao to i mi teimo da imamo vee kue i bra kola. Vojt je pretpostavljao sutini, na sistem zdravstvene nege bi nas konano titio i podsticao nae da ne moete da imate previe dobre stvari. zdravlje kao to i treba da ini. Vojt je nastavio mentoriui nekoliko dobro poznatih istraivaa ishrane sa poetka 1900-tih godina, ukljuujui Maksa Rubnera (Max Rubner, 1854Jednostavni poeci 1932) i Etvotera (W. O. Atwater, 1844-1907). Oba uenika su strogo sledila savet svog uitelja. Rubner je navodio da je unos proteina, to jest mesa, Kada pogledam unazad, esto razmiljam o ivotu na farmi i kako je to bio simbol same civilizacije: ''Velik unos proteina je pravo civilizovanog oblikovalo moje miljenje na tako puno naina. Moja porodica je bila oveka''. Etvoter je organizovao prvu laboratoriju za istraivanje ishrane pri spojena sa prirodom u svakom trenutku. Leti bismo, od jutra do zalaska ministarstvu poljoprivrede Sjedinjenih Drava (USDA). Kao direktor USDA, sunca, bili na otvorenom sadei i obraujui useve i brinui se o predlagao je 125 grama na dan (sada se preporuuje samo oko 55 grama ivotinjama. Moja majka je imala najbolju batu u naem delu zemlje i na dan). Kasnije emo videti koliko je ova poetna preporuka bila znaajna naporno radila iz dana u dan tokom leta kako bi naa porodica bila za ovu vladinu agenciju. hranjena sveom hranom, koja je u potpunosti bila proizvedena na naoj Kulturoloka predrasuda je postala vrsto prihvaena. Ako ste bili sopstvenoj farmi. civilizovani, jeli ste puno proteina. Ako ste bili bogati, jeli ste meso, a ako

ste bili siromani, jeli ste biljnu hranu, kao to su krompir i hleb. Neki su smatrali da su nie klase bile lenje i nesposobne zato to nisu jele dovoljno mesa, ili proteina. Elitizam i arogancija su dominirali poljem ishrane u 19. veku. Celokupan koncept vee je bolje, civilizovanije i moda ak i duhovnije proimao je svaku misao o proteinima. Major Mek Kej (McCay), istaknuti engleski lekar sa poetka 20. veka, obezbedio je jedno od najzanimljivijih, ali i najnesrenijih, trenutaka u ovoj istoriji. Lekar Mek Kej je bio stacioniran u engleskoj koloniji Indiji 1912. godine kako bi pronaao najbolje borce iz indijskih plemena. Izmeu ostalog, rekao je da su ljudi koji su koristili manje proteina bili ''slabog fizikog sklopa, pri emu je poguren enskast izgled sve to se moe oekivati''. Tenja za kvalitetom Proteini, masti, ugljeni hidrati i alkohol obezbeuju praktino sve kalorije koje unosimo. Masti, ugljeni hidrati i proteini, kao makronutrijenti, izgrauju skoro celokupnu teinu hrane, osim vode, pri emu ostaje mala koliina vitamina i mineralnih mikronutrijenata. Koliina mikronutijenata neophodna za optimalno zdravlje veoma je mala (miligrami do mikrograma). Proteini, najsvetiji od svih hranljivih materija, predstavljaju vitalni sastojak naeg tela i postoji na stotine hiljada razliitih vrsta. Oni funkcioniu kao enzimi, hormoni, strukturna tkiva i transportni molekuli, to sveukupno ini ivot moguim. Proteini su izgraeni u vidu dugakih lanaca od stotina ili hiljada aminokiselina, kojih postoji petnaest do dvadeset razliitih vrsta, u zavisnosti od toga kako se broje. Proteini se neprestano troe i moraju se zamenjivati. To se ostvaruje korienjem hrane koja sadri proteine. Kada se unesu u telo, ovi proteini nam daju potpuno novu zalihu gradivnih blokova aminokiselina za korienje u izgradnji novih proteina kao zamena za istroene. Kae se da su razliiti proteini iz hrane razliitog kvaliteta, u zavisnosti od toga koliko dobro obezbeuju potrebne aminokiseline koriene za obnovu telesnih proteina. Ovaj proces razgradnje i ponovnog sastavljanja proteinskih aminokiselina je kao da nam neko daje raznobojnu nisku perli koja bi zamenila stari lanac perli koji smo izgubili. Meutim, obojene perle na laniu koji nam je dat nisu rasporeene po istom redosledu kao na lancu koji smo izgubili. Zbog toga, raskidamo lanac i sakupljamo njegove perle. Zatim, rekonstruiemo na nov lanac tako da obojene perle budu u istom redosledu kao na naem izgubljenom lancu. Ali ako nam, na primer, nedostaju plave perle pravljenje novog lanca e biti usporeno ili zaustavljeno dok ne naemo jo plavih perli. Ovo je isti koncept kao pri proizvodnji novih tkivnih proteina koji treba da se poklapaju sa starim istroenim proteinima. Oko osam aminokiselina (''obojenih perli'') koje su potrebne za proizvodnju naih tkivnih proteina moraju se obezbediti hranom koju jedemo. One se nazivaju ''esencijalne'' jer nae telo ne moe da ih proizvodi. Ako, kao i u sluaju lanca sa perlama, naim proteinima iz hrane nedostaje ak i jedna od ovih osam ''esencijalnih'' aminokiselina, onda e sinteza novih proteina biti usporena ili zaustavljena. Ovde nastupa na scenu ideja kvaliteta proteina. Proteini iz hrane koji su najboljeg kvaliteta su oni koji, veoma jednostavno, obezbeuju, nakon varenja, odgovarajue vrste i koliine aminokiselina potrebne za efikasnu sintezu novih tkivnih proteina. Ovo je ono to re ''kvalitet'' zaista znai: to je sposobnost proteina iz hrane da obezbede pravu vrstu i koliinu aminokiselina za izgradnju novih proteina. Da li moete da pogodite koju bismo hranu mogli da jedemo za najefikasnije obezbeivanje gradivnih blokova za nove proteine? Odgovor je ljudsko meso. Ovi proteini imaju upravo odgovarajuu koliinu neophodnih aminokiselina. Ali iako nai susedi nisu za veeru, dobijamo druge ''najbolje'' proteine hranei se drugim ivotinjama. Proteini drugih ivotinja su veoma slini naim proteinima jer uglavnom imaju odgovarajue koliine svih neophodnih aminokiselina. Ovi proteini se mogu koristiti veoma efikasno i zbog toga se smatra da su ''visokog kvaliteta''. Od ivotinjskih namirnica, proteini mleka i jaja predstavljaju najbolje komplete aminokiselina za nae proteine, i zbog toga se smatra da su najvieg kvaliteta. Biljnim proteinima ''nieg kvaliteta'' mogu da nedostaju jedna ili vie esencijalnih aminokiselina, iako kao grupa sadre sve esencijalne aminokiseline. Koncept kvaliteta se u stvari odnosi na efikasnost kojim se proteini iz hrane koriste za podsticanje rasta. Bilo bi dobro kada bi se najvea efikasnost mogla izjednaiti sa najboljim zdravljem, ali to nije sluaj, i zbog toga su izrazi efikasnost i kvalitet pogreni. Ustvari, da vam prikaem deo onoga to emo izneti, postoji ogroman broj istraivanja koja pokazuju da su biljni proteini ''nieg kvaliteta'', koji omoguavaju sporu ali neprekidnu sintezu novih proteina, najzdraviji tip proteina. Sporo ali stabilno donosi pobedu u trci. Kvalitet proteina koji se nalaze u odreenoj hrani je odreen brzinom kojom bi ivotinja rasla koristei je. Neke namirnice, to jest one poreklom od ivotinja, se pojavljuju sa veoma visokom proteinskom efikasnou i 1 vrednou. Koncentrisanje na efikasnost telesnog rasta, kao da to predstavlja dobro zdravlje, podstie korienje proteina sa najviim ''kvalitetom''. Kao to e vam bilo koji prodavac rei, produkt koji je definisan kao veoma kvalitetan trenutno stie poverenje potroaa. Vie od 100 godina smo bili zarobljenici ovog obmanjujueg izraavanja i esto smo na alost smatrali da vei kvalitet znai bolje zdravlje.

Osnov za ovaj koncept proteinskog kvaliteta nije bio dobro poznat u javnosti, ali njegov uticaj je bio i jo uvek je izuzetno znaajan. Ljudi, na primer, koji odluuju da se hrane biljnom ishranom esto e pitati, ak i danas, ''odakle dobijam proteine?'' kao da biljke ne sadre proteine. ak iako se zna da biljke sadre proteine, jo uvek postoji zabrinutost o njihovom navodno loem kvalitetu. Ovo je navelo ljude da veruju da moraju paljivo da kombinuju proteine razliitih biljnih izvora tokom svakog obroka kako bi mogli da nadoknade nedostatak aminokiselina iz pojedinanih biljaka. Meutim, ovo je preterivanje. Sada znamo da kroz neverovatno sloene metabolike sisteme, ljudsko telo moe da proizvede sve esencijalne aminokiseline od prirodnih varijeteta biljnih proteina koje sreemo svakog dana. Nije potrebno jesti vee koliine biljnih proteina ili paljivo planirati svaki obrok. Na alost, istrajni koncept proteinskog kvaliteta je velikoj meri zamagljivao ove informacije. Proteinski jaz Najznaajnije pitanje u ishrani i poljoprivredi tokom moje rane karijere je bilo pronalaenje naina za poveanje korienja proteina, starajui se da oni budu najboljeg mogueg kvaliteta. Moji saradnici i ja samo verovali u ovaj zajedniki cilj. Od mojih ranih godina na farmi do mog doktorskog obrazovanja, ja sam prihvatao ovakvo potovanje prema proteinima. Kao mladi, seam se da su najskuplji deo hrane za ivotinje sa farme bili proteinski dodaci kojima smo hranili nae krave i svinje. Zatim sam, na postdiplomskim studijama, potroio tri godine (1958-1961) radei doktorat pokuavajui da poboljam dostupnost visoko kvalitetnih proteina 2, efikasnije odgajajui krave i ovce kako bismo mogli da ih jedemo to vie.
3

Proao sam kroz celokupne postdiplomske studije u dubokom uverenju da je promovisanje visoko kvalitetnih proteina, kao u ivotinjskim namirnicama, predstavljalo veoma vaan zadatak. Moje doktorsko istraivanje, iako navoeno nekoliko puta tokom naredne decenije, bilo je samo mali deo daleko veih napora koje su druge istraivake grupe vrile kako bi reile proteinsku situaciju irom sveta. Tokom 1960-ih i 1970-ih, neprestano sam sluao o takozvanom ''proteinskom jazu'' u zemljama u 4 razvoju. Proteinski jaz je oznaavao da su glad i neuhranjenost meu decom u zemljama treeg sveta bili rezultat nedovoljne koliine proteina, naroito 1, 4, 5 visoko kvalitetnih (to jest ivotinjskih) proteina. Po ovom gleditu, ljudima iz zemalja treeg sveta su naroito nedostajali ''visoko kvalitetni'' proteini, ili ivotinski proteini. irom sveta su neprestano osmiljavani projekti kako bi se reio ovaj problem ''proteinskog jaza''. Istaknuti profesor sa MIT-a i njegov mlai kolega su 1976. godine zakljuili da je ''odgovarajua koliina proteina centralni aspekt svetskog problema 5 ishrane'' i dalje da ''ako se ... poeljno [dopune] umerenim koliinama mleka, jaja, mesa ili ribe, ishrana [siromanih zemalja] prevashodno zasnovana na itaricama je ... nedovoljno bogata proteinima za decu u razvoju...''. Da bi se reio ovaj problem: MIT je razvijao dodatak hrani bogat proteinima zvan INCA-PARINA. Purdju univerzitet je uzgajao kukuruz koji je sadrao vie lizina, aminokiseline koja je ''nedostajala'' proteinima iz kukuruza. Amerika vlada je subvencionisala proizvodnju mleka u prahu kako bi obezbedila proteine visokog kvaliteta za siromane irom sveta. Kornel univerzitet je obezbeivao obilje talenata za Filipine kako bi pomogao razvoju varijeteta pirina bogatog proteinima i stone industrije. Auburn univerzitet i MIT su mrvili ribu kako bi proizveli ''koncentrat ribljih proteina'' za ishranu siromanih u svetu. Ujedinjene nacije, program amerike vlade za hranu za mir, veliki univerziteti i bezbrojne druge organizacije i univerziteti su inili sve kako bi iskorenili glad u svetu uz pomo visoko kvalitetnih proteina. Znao sam za veinu projekata iz prve ruke, kao i za osobe koje su ih organizovale i vodile. Organizacija za ishranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), ima znaajan uticaj u zemljama u razvoju preko svojih programa za razvoj poljoprivrede. Dva lana osoblja6 su 1970. godine objavila da je ''... nedostatak proteina nesumnjivo najozbiljni kvalitativni nedostatak u ishrani zemalja u razvoju. Veliki deo populacije ovih zemalja ivi uglavnom na biljnoj hrani kojoj esto nedostaju proteini, to rezultuje slabim zdravljem i malom produktivnou po oveku''. M. Outret (M. Autret), veoma uticajan ovek iz FAO-a, je dodao da je ''zbog malog sadraja ivotinjskih proteina u ishrani i nedostatka raznovrsnosti hrane [u zemljama u razvoju], kvalitet 4 proteina nezadovoljavajui''. Podneo je izvetaj o izrazitoj vezi izmeu korienja ivotinjskih namirnica i godinjeg prihoda. Outret je zastupao porast proizvodnje i korienja ivotinjskih proteina kako bi se premostio rastui ''proteinski jaz'' u svetu. Takoe je zastupao da se ''svi resursi nauke i tehnologije moraju pokrenuti kako bi se stvorile nove namirnice bogate proteinima ili ostvarila najvea korist od do sada nedovoljno 4 korienih izvora hrane za oveanstvo''. Brus Stilings (Bruce Stillings) sa Merilend univerziteta i iz amerikog ministarstva trgovine, jo jedan zastupnik korienja ivotinjskih namirnica, priznao je 1973. godine, da ''iako ne postoji potreba za ivotinjskim

proteinima u ishrani per se, obino je prihvaeno da koliina proteina u ishrani iz ivotinjskih izvora predstavlja naznaku ukupnog proteinskog 1 kvaliteta ishrane''. Nastavio je govorei da je ''... opte prihvaeno da je obezbeivanje odgovarajuih koliina ivotinjskih proizvoda idealan nain za poboljanje svetske ishrane proteinima''. Naravno, potpuno je tano da obezbeivanje proteina moe da predstavlja znaajan nain za poboljanje ishrane u zemljama treeg sveta, naroito ako stanovnitvo dobija sve svoje kalorije iz jednog biljnog izvora. Ali to nije jedini nain, i, kao to emo videti, ne predstavlja neophodno nain koji je najdosledniji sa dugoronim zdravljem. Ishrana dece Prema tome ovo je bilo raspoloenje u tom periodu, ja sam bio deo toga koliko i bilo ko drugi. Napustio sam MIT kako bih preuzeo poloaj na fakultetu na Virdinija Teku 1965. godine. Profesor arli Engel (Charlie Engel), koji je tada bio na elu katedre za biohemiju i ishranu na Virdinija Teku, zalagao se za razvoj meunarodnog programa ishrane za neuhranjenu decu. Bio je zainteresovan za primenjivanje ''majinskog'' projekta za samopomo na Filipinima. Projekat je nazvan ''majinski'' jer se koncentrisao na obrazovanju majki neuhranjene dece. Ideja je bila da ako se majke naue da odgovarajue vrste lokalno uzgajane hrane mogu da donesu dobro njihovoj deci, onda nee morati da se oslanjaju na retke lekove i uglavnom nepostojee doktore. Engel je zapoeo program 1967. godine i pozvao me da budem njegov koordinator na koledu i da boravim due vreme na Filipinima dok je on svo vreme boravio u Manili. Uz naglasak na proteine kao na sredstvo za reavanje neuhranjenosti morali smo ovu ishranu da uinimo centralnom temom naih obrazovnih ''majinskih'' centara i da time pomognemo poveanju korienja proteina. Riba kao izvor proteina je uglavnom bila ograniena na obalne oblasti. Mi smo reili da razvijemo kikiriki kao izvor proteina jer je on predstavljao usev koji se mogao uzgajati skoro svuda. Kikiriki je mahunarka, kao i lucerka, soja, detelina, graak i druge. Kao i ovi drugi ''fiksatori'' azota, kikiriki je bogat proteinima. Meutim, postojao je pratei problem sa ovim ukusnim mahunarkama. Pojavljivalo se sve vie dokaza, prvo iz Engleske7-9, a zatim i sa MIT-a (iz 10, 11 iste laboratorije u kojoj sam radio) koji su pokazivali da je kikiriki esto bio kontaminiran toksinom gljivice zvanim aflatoksin (AF). Ovo je predstavljalo alarmantan problem jer je pokazano da AF prouzrokuje rak jetre kod pacova. Reeno je da je ovo najmoniji ikada otkriven hemijski kancerogen. Zbog toga smo morali da se bavimo sa dva blisko povezana projekta: da smanjimo neuhranjenost kod dece i reimo problem kontaminacije aflatoksinom. Pre odlaska na Filipine, morao sam da putujem na Haiti kako bih video nekoliko eksperimentalnih centara koje su organizovali moji saradnici sa Virdinija Teka, profesori Ken King (Ken King) i Rajland Veb (Ryland Webb). To je bio moj prvi put do neke nerazvijene zemlje, a Haiti je svakako odgovarao tom opisu. Papa Dok Duvalije, predsednik Haitija, je za sopstveni bogati ivotni stil potroio ono malo resursa koje je zemlja imala. Na Haitiju je u to vreme 54% dece umiralo pre svog petog roendana, uglavnom zbog neuhranjenosti. Nakon toga sam otiao na Filipine i susreo se sa istim sluajem. Odluili smo gde e se centri osnovati na osnovu ozbiljnosti problema neuhranjenosti koji je postojao u svakom selu. Koncentrisali smo nae napore na sela sa najveim potrebama. U prvobitnom istraivanju svakog sela (barrio) deca su merena a njihova teina uzimajui u obzir uzrasno doba poreena je sa standardom za zapad, i podeljena na prvi, drugi i trei stepen neuhranjenosti. Trei stepen neuhranjenosti, najgori, predstavljao je decu ispod 65%. Imajte na umu da dete od 100% predstavlja samo prosek za Sjedinjene Drave. Manje od 65% predstavlja skoro smrt od gladi. Procenjeno je da je u gradskim oblastima nekih velikih gradova, i do 1520% dece 3 do 6 godina stare spadalo u trei stepen. Veoma dobro se seam nekih od mojih prvih prizora te dece. Majka, i sama siuna, drei svoje trogodinje blizance sa ispupenim oima, jedno 5 kilograma teko, drugo 6 kilograma, pokuava da ih natera da otvore usta kako bi pojeli malo kae. Stariju decu slepu od neuhranjenosti, vode uokolo njihova mlaa braa traei pomo. Deca bez nogu ili ruku skakuu kako bi dobili komadi hrane. Neverovatno otkrie Nije potrebno rei da su nam ovi uvidi pruili obilje motivacije da nastavimo sa naim projektom. Kao to sam ranije spomenuo, prvo smo morali da reimo problem kontaminacije kikirikija, nae glavne proteinske hrane, aflatoksinom. Prvi korak u istraivanju aflatoksina je predstavljao sakupljanje osnovnih informacija. Ko je na Filipinima unosio AF, i ko je dobijao rak jetre? Da bih odgovorio na ova pitanja, zatraio sam i dobio istraivaka sredstva od Nacionalnih instituta zdravlja (NIH). Takoe smo usvojili drugu strategiju postavljajui pitanje: kako AF ustvari izaziva rak jetre? eleli smo da istraimo ovo pitanje na molekularnom nivou koristei laboratorijske pacove. Uspeo sam da dobijem dodatna sredstva od NIH-a za ovo detaljno

biohemijsko istraivanje. Ove dve donacije su pokrenule dvostrano istraivanje, jedno osnovno i jedno primenjeno, koje e se nastaviti tokom cele moje karijere. Uvideo sam da je istraivanje pitanja sa osnovne i primenjene perspektive zahvalno jer nam govori ne samo o uticaju hrane ili hemikalije na zdravlje, ve i zato ona ima takav uticaj. Na taj nain smo mogli bolje da razumemo ne samo biohemijsku osnovu veze hrane i zdravlja, ve i kako bi ona mogla da utie na ljude u svakodnevnom ivotu. Poeli smo sa nizom istraivanja. Prvo smo eleli da znamo koje su namirnice sadrale najvie AF-a. Saznali smo da su kikiriki i kukuruz sadrali najveu koliinu. Svih 29 konzervi putera od kikirikija koje smo kupili u lokalnim trgovinama, na primer, bilo je kontaminirano, uz nivo AF-a i do 300 puta vei od nivoa prihvaenog u Americi. Sirov kikiriki je bio daleko manje kontaminiran; nijedan nije premaivao koliine AF-a doputene po amerikim standardima. Ova razlika izmeu putera od kikirikija i sirovog kikirikija je nastajala u fabrici kikirikija. Najbolji kikiriki, koji je ispunjavao ''koktel'' tegle, je runo odabiran sa pokretne trake, ostavljajui najgora, najbuavija zrna koja su stizala do kraja pokretne trake radi proizvodnje putera od kikirikija. Nae drugo pitanje je bilo ko je bio najpodloniji ovoj AF kontaminaciji i njegovim efektima u izazivanju raka. Uvideli smo da su to deca. Deca su bila ta koja su koristila puter od kikirikija kontaminiran aflatoksinom. Procenili smo AF unos analizirajui izluivanje AF metabolikih proizvoda mokraom dece koja su ivela u domovima sa delimino korienom teglom putera od kikirikija.12 Pri sakupljanju ovih informacija pojavio se zanimljiv obrazac: dve oblasti u zemlji su imale najvie stope raka jetre, gradovi Manila i Sebu, koji su predstavljali iste oblasti u kojima je unoeno najvie aflatoksina. Puter od kikirikija je skoro iskljuivo korien u oblasti Manile dok je kukuruz korien u Sebui, drugom najgue naseljenom gradu na Filipinima. Ali, kako se pretpostavilo, ovo nije bilo sve. Novi podaci su dobijeni na osnovu mog susreta sa istaknutim doktorom, dr Hose Kaedom (Jose Caedo), savetnikom predsednika Markosa. On mi je rako da je problem raka jetre na Filipinima bio veoma ozbiljan. Ono to je bilo toliko strano je da je bolest odnosila ivote dece pre njihove desete godine. Dok je na Zapadu, bolest pogaala ljude uglavnom tek nakon etrdesete godine, Kaedo mi je rekao da je lino operisao decu mlau od etiri godine zbog raka jetre! Ovo je samo po sebi bilo neverovatno, ali ono to mi je zatim rekao je bilo jo vie iznenaujue. To jest, deca koja su dobijala rak jetre su bila iz najbolje hranjenih porodica. Porodice sa najvie novca su jele ono zata su smatrale da je najzdravija ishrana, ishrana nalik na nau sopstvenu ameriku mesnatu ishranu. Oni su unosili vie proteina od bilo kog drugog u zemlji (i to visoko kvalitetnog ivotinjskog proteina), a ipak su oni bili ti koji su dobijali rak jetre! Kako je to mogue? irom sveta, stope raka jetre su bile najvie u zemljama sa najniim prosenim unosom proteina. Zbog toga se smatralo da je ova vrsta raka predstavljala rezultat nedostatka proteina. tavie, problem nedostatka je predstavljao glavni razlog zbog koga smo radili na Filipinima: kako bismo poveali korienje proteina kod to je veeg broja neuhranjene dece mogue. Ali sada su mi dr Kaedo i njegovi saradnici govorili da su deca koja su koristila najvie proteina imala najvie stope raka jetre. Ovo mi je, isprva, izgledalo udno, ali vremenom su moje sopstvene informacije sve vie potvrivale njihova opaanja. U to vreme se pojavio istraivaki rad iz Indije u jednom manjem medicinskom asopisu.13 To je bio eksperiment u vezi raka jetre i unosa proteina kod dve grupe laboratorijskih pacova. Jednoj grupi je davan AF a zatim su hranjeni ishranom koja je sadrala 20% proteina. Drugoj grupi je dat isti nivo AF-a a zatim su hranjeni ishranom koja je sadrala samo 5% proteina. Svi pacovi hranjeni sa 20% proteina su dobili rak jetre ili njegove prekursore lezije, ali nijedna ivotinja hranjena sa 5% proteina nije dobila rak jetre ili njegove prekusore lezije. To nije bila neznaajna razlika; tu se radilo o 100% nasuprot 0%. Ovo je bilo veoma dosledno sa mojim opaanjima kod filipinske dece. Oni koji su bili najpodloniji raku jetre bili su oni ije su ishrane sadrale najvie proteina. Izgledalo je da niko ne prihvata izvetaj iz Indije. Pri letu iz Denvera nakon povratka sa prezentacije na konferenciji, putovao sam sa bivim ali daleko starijim kolegom sa MIT-a, profesorom Polom Njubernom (Paul Newberne). U to vreme, Njubern je bio jedan od retkih koji su pridavali znaaj ulozi ishrane u razvoju raka. Rekao sam mu o mojim utiscima sa Filipina i o radu iz Indije. Ukratko je odbacio rad govorei, ''mora da su zamenili brojeve ivotinjskih kaveza. Ishrana bogata proteinima ni na koji nain ne moe da pojaa razvoj raka''. Shvatio sam da sam naiao na provokativnu ideju koja je izazivala nevericu, ak i bes kod kolega. Da li treba ozbiljno da shvatim opaanje da su proteini izazivali razvoj raka i da budem izloen riziku da me smatraju za neozbiljnog. Ili treba da odustanem od ovoga? Na odreeni nain je izgledalo da je ovaj trenutak u mojoj karijeri bio zasenen dogaajima iz mog linog ivota. Kada sam imao pet godina, moja ujna koja je ivela sa nama umirala je od raka. Nekoliko puta je moj ujak vodio mog brata Deka i mene da posetimo njegovu enu u bolnici. Iako sam bio previe mlad da bih razumeo sve to se deava, seam se da sam bio pogoen velikom ''R'' rei: rak. Razmiljao bih, ''kada porastem, elim da pronaem lek za rak''.

Mnogo godina kasnije, samo nekoliko godina nakon to sam se oenio, otprilike u vreme kada sam poeo sa radom na Filipinima, majka moje ene umirala je od raka debelog creva u svojoj 51. godini ivota. U to vreme, postajao sam svestan mogue veze izmeu raka i ishrane u naem poetnom istraivanju. Njen sluaj je bio naroito teak zbog injenice da nije imala zdravstveno osiguranje. Moja ena Karen je bila njena jedina erka i one su bile veoma bliske. Ova teka iskustva su olakala moj odabir karijere: ii u gde god da me istraivanje odvede kako bih bolje razumeo ovu zastraujuu bolest. Gledajui unazad, ovo je predstavljalo poetak koncentrisanja moje karijere na vezu ishrane i raka. Trenutak odluke da istraujem proteine i rak predstavljao je taku preokreta. Ako sam eleo da ostanem na ovom putu, postojalo je samo jedno reenje: otpoeti sa fundamentalnim laboratorijskim istraivanjem kako bi se utvrdilo ne samo da li, ve i kako, korienje vee koliine proteina izaziva vie sluajeva raka. To je upravo ono to sam uinio. To me je odvelo dalje nego to sam ikada mogao da zamislim. Izuzetni nalazi koje smo moji saradnici, studenti i ja ustanovili mogli bi da vas navedu da dva puta razmislite o svojoj trenutnoj ishrani. Ali i vie od toga, nalazi vode do optijih pitanja, pitanja koja e na kraju dovesti do pukotina u samim osnovama razmiljanja o vezi ishrane i zdravlja. Priroda nauke ta je potrebno da znate kako biste pratili istraivanje Dokaz u nauci je obmanljiv. ak i vie nego u osnovnim naukama biologije, hemije i fizike, ustanovljavanje apsolutnog dokaza u medicini i zdravstvenim istraivanjima je skoro nemogue. Prvenstveni cilj istraivanja je utvrditi samo ta je verovatno istinito. To je zbog toga to je istraivanje zdravlja po prirodi statistiko. Kada bacite loptu u vazduh, da li e pasti? Da, svaki put. To je fizika. Ako puite etiri pakle cigareta na dan, da li ete dobiti rak plua? Odgovor je moda. Znamo da su vae anse za dobijanje raka plua daleko vee nego ako ne puite, i moemo da vam kaemo kolike su anse (statistiki), ali ne moemo sa sigurnou da znamo da li ete vi kao pojedinac dobiti rak plua. Pri nutricionistikim istraivanjima, otkrivanje odnosa izmeu ishrane i zdravlja nije toliko pravolinijsko. Ljudi ive na razliite naine, imaju razliitu genetiku osnovu i jedu razliitu vrstu hrane. Eksperimentalna ogranienja kao to su ogranienja trokova, vremenska ogranienja i greke pri merenju predstavljaju znaajne prepreke. Moda je najvanije da hrana, nain ivota i zdravlje meusobno reaguju preko tako sloenih, vieslojnih sistema da je uspostavljanje dokaza za bilo koji pojedinaan faktor i bilo koju pojedinanu bolest skoro nemogue, ak i kada biste imali savren skup ispitanika, neogranieno vreme i neograniena novana sredstva. Zbog ovih potekoa, vrimo istraivanja koristei vie razliitih strategija. U nekim sluajevima, procenjujemo da li pretpostavljeni uzrok izaziva pretpostavljeni efekat posmatrajui i merei razlike koje ve postoje izmeu razliitih grupa ljudi. Mogli bismo da posmatramo i usporedimo drutva koja koriste razliite koliine masti, a zatim da posmatramo da li ove razlike odgovaraju slinim razlikama u stopama raka dojke ili osteoporoze ili neke druge bolesti. Mogli bismo da posmatramo i usporedimo navike pri ishrani ljudi koji ve imaju oboljenje sa uporednom grupom ljudi koji nemaju tu bolest. Mogli bismo da posmatramo i usporedimo stope bolesti iz 1950. godine i stope bolesti iz 1990. godine, a zatim da posmatramo da li bilo kakve promene u stopama bolesti odgovaraju promenama ishrane. Pored posmatranja onoga to ve postoji, mogli bismo da izvrimo eksperiment i namerno utiemo na hipotetiki tretman kako bismo videli ta e se desiti. Meamo se, na primer, kada testiramo bezbednost i efikasnost lekova. Jednoj grupi ljudi se daje lek a drugoj grupi placebo (neaktivna supstanca slinog izgleda). Meutim, uticanje na ishranu je daleko tee, naroito ako ljudi nisu ogranieni na kliniku sredinu, jer se onda moramo oslanjati na sve ispitanike da se verno pridravaju odreenih dijeta. Vrei istraivanja posmatranjem i intervencijom, poinjemo da skupljamo nalaze i procenjujemo dokaze za ili protiv odreene hipoteze. Kada teret dokaza favorizuje ideju u tolikoj meri da se vie ne moe uverljivo negirati, istiemo ideju kao verovatnu istinu. Na ovaj nain ja iznosim argument za ishranu u korist celovite biljne ishrane. Nastavljajui sa itanjem shvatiete da e oni koji trae apsolutan dokaz za optimalnu ishranu u jednom ili dva istraivanja biti razoarani i zbunjeni. Meutim, ubeen sam da e oni koji tragaju za istinom o vezi ishrane i zdravlja razmatrajui teinu dokaza iz niza dostupnih istraivanja biti zapanjeni i oduevljeni. Postoji nekoliko ideja koje treba imati na umu pri utvrivanju teine dokaza, ukljuujui naredne ideje. Korelacija nasuprot uzronosti U mnogim istraivanjima ete pronai da se rei korelacija i asocijacija koriste za opisivanje odnosa izmeu dva faktora, moda ak ukazujui na odnos tipa uzroka-i-efekta. Ova ideja je istaknuta u Kineskom istraivanju. Promatrali smo da li postoje obrasci veza izmeu razliitih ishrana, naina ivota i karakteristika bolesti u okviru istraivanja 65 okruga, 130 sela i 6.500 odraslih osoba i njihovih porodica. Ako je unos proteina, na primer, vii meu populacijama koje imaju viu stopu raka jetre, moemo da

kaemo da izmeu pojave raka jetre i proteina postoji pozitivna korelacija; kada jedno raste, raste i drugo. Ako je unos proteina vii meu populacijama koje imaju malu stopu raka jetre, moemo da kaemo da izmeu raka jetre i proteina postoji inverzna korelacija. Drugim reima, dva faktora se kreu u suprotnom smeru; kada jedan raste, drugi opada. U naem hipotetikom primeru, ako je protein u korelaciji sa brojem sluajeva raka jetre, to ne dokazuje da proteini prouzrokuju ili spreavaju rak jetre. Klasian primer ove potekoe je da zemlje sa veim brojem telefonskih stubova esto imaju vei broj sluajeva sranih oboljenja, kao i mnogih drugih bolesti. Prema tome, izmeu telefonskih stubova i sranih bolesti postoji pozitivna korelacija. Ali ovo ne dokazuje da telefonski stubovi izazivaju srana oboljenja. Ustvari, korelacija se ne moe izjednaiti za uzronou. To ne znai da su korelacije beskorisne. Kada se pravilno protumae, korelacije se mogu efektivno koristiti za prouavanje odnosa ishrane i zdravlja. Kinesko istraivanje, na primer, sadri vie od 8.000 statistiki znaajnih korelacija, a ovo je ogromna vrednost. Kada je tako puno korelacija kao to su ove dostupno, istraivai mogu da zaponu sa utvrivanjem obrazaca veza izmeu ishrane, naina ivota i bolesti. Ovi obrasci nam, zauzvrat, ukazuju kako ishrana i zdravstveni procesi, koji su neobino sloeni, zaista deluju. Meutim, ako neko eli dokaz da pojedinaan faktor prouzrokuje pojedinaan ishod, korelacija nije dovoljno dobra. Statistika znaajnost Mogli biste da pomislite da je odreivanje da li izmeu dva faktora postoji korelacija ili ne oigledno ili postoji ili ne. Meutim, to nije sluaj. Kada razmatrate veliku koliinu podataka, morate da izvrite statistiku analizu kako biste utvrdili da li izmeu dva faktora postoji korelacija. Odgovor nije da ili ne. Radi se o verovatnoi, koju nazivamo statistika znaajnost. Statistika znaajnost predstavlja meru da li je opaeni eksperimentalni efekat zaista pouzdan ili se javlja samo usled sluaja. Ako bacite novi tri puta i on svaki put padne na glavu, verovatno je u pitanju sluajnost. Ako bacite novi sto puta i svaki put padne na glavu, moete biti prilino sigurni da novi ima glave na obe strane. To je koncept u pozadini statistike znaajnosti to je ansa da je korelacija (ili drugi nalaz) realna, da ne predstavlja nasumini sluaj. Za nalaz se kae da je statistiki znaajan ako postoji manje od 5% verovatnoe da se javlja usled sluaja. To znai, na primer, da postoji 95% ansi da emo dobiti isti rezultat ako se istraivanje ponovi. Ovaj odseak od 95% je proizvoljan, ali svejedno predstavlja standard. Jo jedna proizvoljna taka odseka je 99%. U ovom sluaju, kada rezultat zadovolji ovaj test, kae se da je izuzetno statistiki znaajan. U raspravi o istraivanju veze ishrane i bolesti u ovoj knjizi, statistika znaajnost se pojavljuje s vremena na vreme, i moe se koristiti kao pomo u procenjivanju pouzdanosti, ili ''merenju'' dokaza. Mehanizam delovanja esto se korelacije smatraju za pouzdanije ako drugo istraivanje pokae da su dva faktora izmeu kojih postoji korelacija bioloki povezana. Na primer, izmeu telefonskih stubova i sranih bolesti postoji pozitivna korelacija, ali ne postoje istraivanja koja bi pokazala kako su telefonski stubovi bioloki povezani sa sranim bolestima. Meutim, postoje istraivanja koja pokazuju procese kojima bi unos proteina i rak jetre mogli da budu bioloki i uzrono povezani (kao to ete videti u treem poglavlju). Znati proces po kome neto radi u telu znai znati njegov ''mehanizam delovanja''. A poznajui njegov mehanizam delovanja ojaava dokaze. Ovo se drugaije moe rei i da su dva faktora izmeu kojih postoji korelacija povezana na ''bioloki mogu'' nain. Ako je odnos bioloki mogu, smatra se daleko pouzdanijim. Meta analiza Konano, treba da razumemo koncept meta analize. Meta analiza tabelarno prikazuje kombinovane podatke iz vie istraivanja i analizira ih u obliku jednog skupa podataka. Sakupljanjem i analizom velikog skupa kombinovanih podataka, rezultat moe da bude znaajno verovatniji. Nalazi meta analize su prema tome znaajniji od analiza pojedinanih istraivanja, iako, kao i u svemu ostalom, mogu da postoje izuzeci. Nakon dobijanja rezultata iz niza istraivanja, moemo da ponemo sa korienjem ovih metoda i koncepata kako bismo procenili teinu dokaza. Uz ovaj napor, moemo da ponemo da shvatamo ta je najverovatnije tano, i moemo da se ponaamo shodno tome. Alternativne hipoteze vie ne izgledaju verovatno, i moemo da budemo veoma uvereni u rezultat. Apsolutni dokaz, u tehnikom smislu, je neostvariv i neznaajan. Ali zdravorazumski dokaz (99% sigurnosti) je ostvariv i presudan. Na primer, uz pomo ovog procesa tumaenja istraivanja mi smo oblikovali naa uverenje u vezi puenja i zdravlja. Nikada nije ''100%'' dokazano da puenje prouzrokuje rak plua, ali su anse da je puenje nevezano sa rakom plua toliko astronomski male da se pitanje odavno smatra reenim.

3 Iskljuivanje raka Amerikanci se boje raka vie od bile koje druge bolesti. Polagano i bolno umiranje od raka mesecima, ak i godinama, pre smrti predstavlja uasavajui prizor. Moda se zbog toga ljudi od svih teih bolesti najvie boje raka. Kada mediji izvetavaju o novopronalom hemijskom kancerogenu, javnost to primeti i brzo reaguje. Neke kancerogene materije izazivaju kod ljudi paniku. To je bio sluaj pre nekoliko godina sa alarom, hemikalijom koja je rutinski prskana po jabukama kao regulator rasta. Ubrzo nakon izvetaja Saveta za prirodne resurse pod naslovom ''Nepodnoljiv rizik: pesticidi u 1 hrani nae dece'', televizijski program 60 minuta je pustio segment o alaru. U februaru 1989. godine predstavnik Saveta za prirodne resurse je rekao na emisiji CBS-a 60 minuta da je ova industrijska hemikalija predstavljala 2, 3 ''najmoniji kancerogen u industriji hrane''. Reakcija javnosti je bila brza. Jedna ena je pozvala dravnu policiju da 4 stigne kolski autobus kako bi konfiskovali jabuku njenog deteta. kolski sistemi irom zemlje, u Njujorku, Los Anelesu, Atlanti i ikagu, izmeu ostalih, prestali su sa sluenjem jabuka i proizvoda od jabuka. Po Donu Rajsu (John Rice), bivem predsedniku Amerikog udruenja industrije jabuka, industrija jabuka je doivela ekonomski pad, gubei vie od 250 5 miliona dolara. Konano je, kao odgovor na povik javnosti, proizvodnja i 3 upotreba alara prekinuta juna 1989. godine. Pria o alaru nije neuobiajena. Tokom prolih nekoliko decenija, u tampi je vie hemikalija navedeno kao sredstva koja izazivaju rak. Moda ste uli o nekima: Aminotriazol (herbicid korien na usevima brusnice, prouzrokujui ''strah od brusnica'' iz 1959. godine). DDT (opte poznat nakon knjige Rejel Karson Tiho prolee). Nitriti (konzervansi za meso i poboljivai boje i ukusa korieni u virlama i slanini). Crvena boja broj 2. Vetaki zaslaivai (ukljuujui ciklamate i saharin). Dioksin (kontaminant industrijskog procesa i agensa Oran, defolijanta korienog tokom Vijetnamskog rata). Aflatoksin (gljivini toksin pronaen u buavom kikirikiju i kukuruzu). Veoma dobro poznajem ove tetne hemikalije. Bio sam lan Ekspertskog panela o saharinu i bezbednosti hrane Nacionalne akademije nauka (197879), koji je bio zaduen za procenjivanje mogue opasnosti od saharina u vreme kada je javnost bila uzbuena nakon to je FDA predloila zabranu vetakih zaslaivaa. Bio sam jedan od prvih naunika koji su izolovali dioksin; imam znanje iz prve ruke iz laboratorije MIT-a u kojoj su izvrena kljuna istraivanja o nitritima, i proveo sam mnogo godina istraivajui i objavljujui radove o aflatoksinu, jednoj od najkancerogenijih hemikalija ikada otkrivenih bar za pacove. Iako se sve ove hemikalije znaajno razlikuju po svojim osobinama, sve imaju slinu priu u pogledu raka. U svim sluajevima, istraivanja su pokazala da ove hemikalije mogu da poveaju stopu pojave raka kod eksperimentalnih ivotinja. Sluaj nitrita slui kao odlian primer. Projektil iz virli

Ako se moe rei da ste ''srednjih godina'' ili stariji, kada kaem, ''nitriti, virle i rak'' mogli biste da se zavalite u stolicu, klimnete glavom i kaete, ''o da, seam se neega o tome''. Za one mlae pa, sluajte, jer istorija ima neobinu osobinu da se ponavlja. Vreme: rane 1970-e. Scena: Vijetnamski rat je poeo da se stiava, Riard Nikson e biti zauvek povezan sa Votergejtom, energetska kriza e proizvesti redove na benzinskim pumpama a nitrit je postajao re sa Nazad na proteine naslovnih strana.

izloena razliitom nivou NSAR-a. Pacovi sa velikom dozom su dobili dva puta veu koliinu od pacova koji su primili nisku dozu. Kod pacova koji su dobili nii nivo NSAR-a, neto vie od 35% njih je umrlo od raka grla. Od pacova koji su dobili vie nivoe, 100% je umrlo od raka tokom druge 9-11 godine eksperimenta. Koliko NSAR-a su pacovi dobili? Obe grupe pacova su dobile neverovatne koliine. Dopustite mi da prevedem ''malu'' dozu navodei vam kratki scenario. Zamislimo da ste ili do svog prijatelja za svaki obrok. Ovom prijatelju ste dosadili i on eli da vam da rak grla izlaui vas NSAR-u. Zbog toga vam daje koliinu koja odgovara ''niem'' nivou datom pacovima. Vi dolazite do njegove kue, a va prijatelj vam prua sendvi od salame koji sadri pola kilograma salame u sebi? Vi ga jedete. On vam nudi jo jedan, jo jedan i jo jedan... Morali biste da pojedete 270.000 sendvia od 9, 12 salame pre nego to vas prijatelj pusti da idete. Bolje vam je da volite salamu, jer e va prijatelj morati da vas hrani na ovaj nain svakog dana tokom trideset godina! Ako tako uini, biete izloeni NSAR-u (u odnosu na telesnu teinu) kao i pacovi iz grupe izloene ''nioj'' dozi. Poto su vie stope raka uoene i kod mieva kao i kod pacova, korienjem razliitih metoda izlaganja, za NSAR se ''razumno oekuje'' da predstavlja kancerogenu materiju za ljude. Iako za iznoenje ove procene nije korieno nijedno istraivanje na ljudima, verovatno je da hemikalija kao to je ova, koja dosledno izaziva rak i kod mieva i kod pacova, moe da prouzrokuje rak kod ljudi na nekom nivou. Meutim, nemogue je znati koji bi nivo izlaganja to mogao da bude, naroito jer su doze za ivotinje toliko astronomske. Svejedno, sami eksperimenti na ivotinjama se smatraju dovoljnim za iznoenje zakljuka da se moe ''razumno oekivati'' 9 da NSAR predstavlja kancerogen za ljude. Dakle, 1970. godine, kada je lanak u prestinom asopisu Nature zakljuio da nitriti pomau formiranju nitrozamina u telu, ukazujui time da pomau izazivanju raka, ljudi su postali zabrinuti. Evo zvaninog stava: ''Smanjenje izlaganja nitritima i odreenim drugim aminima kod ljudi, 7 naroito iz hrane, moe da proizvede smanjenje pojave raka kod ljudi. Nitriti su odjednom postali potencijalne ubice. Poto se mi ljudi izlaemo nitritima unoenjem obraenog mesa kao na primer u vidu virli i slanine, neki proizvodi su doli pod udar. Virle su predstavljale laku metu. Pored toga to su sadrale aditive kao to su nitriti, virle se mogu praviti od 13 samlevenih usana, njuki, jetre, jezika, grla i drugih oblika mesa. Tako da kada se pitanje nitrita/nitrozamina uzburkalo, virle nisu izgledale tako privlano. Ralf Nejder (Ralph Nader) je nazvao virle ''jednim od 14 najsmrtonosnijih amerikih projektila''. Neke grupe za zastupanje potroaa su traile zabranu nitritnih aditiva, a dravni zvaninici su poeli ozbiljno da razmatraju potencijalne zdravstvene probleme koje bi nitriti mogli da prouzrokuju. Pitanje se ponovo iznelo 1978. godine, kada je istraivanje sa Masausetskog tehnolokog instituta (MIT) utvrdilo da su nitriti poveavali pojavu leukemije kod pacova. Istraivanje je, kako je izneto u izdanju 15 asopisa Science iz 1979. godine, utvrdilo da su, u proseku, pacovi hranjeni nitritima dobijali leukemiju u 10,2% sluajeva, dok su ivotinje koje nisu hranjene nitritima dobijale rak samo u 5,4% sluajeva. Ovaj nalaz je bio dovoljan da stvori nemir u javnosti. Otre rasprave su voene u vladi, industriji i istraivakim zajednicama. Kada se praina slegla, ekspertski paneli su izneli preporuke, industrija je smanjila upotrebu nitrita i pitanje je sklonjeno sa scene. Da samemo priu: marginalni nauni rezultati mogu da stvore veoma velike talase u javnosti kada se radi o hemikalijama koje izazivaju rak. Porast pojave raka sa 5% na 10% kod pacova koji su hranjeni velikim koliinama nitrita je izazvao eksplozivan spor. Nesumnjivo je da su milioni dolara troeni nakon MIT istraivanja kako bi se ovi nalazi prouavali i razmatrali. I za NSAR, nitrozamin koji se verovatno formira od nitrita, se ''razumno smatralo da predstavlja kancerogenu hemikaliju za oveka'' nakon nekoliko eksperimenata na ivotinjama kada su izuzetno visoki nivoi hemikalije davani ivotinjama u toku skoro polovine njihovih ivota.

6 Natrijum nitrit: mesni konzervans korien od 1920-ih. Ubija bakterije i Ne radi se o tome da su nitriti bezbedni. Sama mogunost, bez obzira dodaje veselu ruiastu boju i poeljan ukus virlama, slanini i koliko malo verovatna bila, da te hemikalije mogu da izazovu rak, je ta koja uzbuuje javnost. Ali ta kada bi istraivanja donela znatno impresivnije konzerviranom mesu. naune rezultate koji bi bili daleko znaajniji? ta ako bi postojala Godine 1970, asopis Nature je izvestio da bi nitriti koje unosimo mogli da hemikalija koja bi eksperimentalno ukljuivala rak kod 100% testiranih 7 ivotinja a njeno relativno odsustvo ograniavalo rak na 0% ivotinja? reaguju u naim telima i formiraju nitrozamine. tavie, ta ako je ova hemikalija bila sposobna da deluje na isti nain pri Nitrozamini: zastraujua familija hemikalija. Ameriki nacionalni obinim nivoima unosa a ne pri izuzetno visokim nivoima korienim u toksikoloki program je naveo da se za ne manje od 17 nitrozamina NSAR eksperimentima? Pronalaenje takve hemikalije bi predstavljalo 8 sveti gral istraivanja raka. Posledice po ljudsko zdravlje bi bile ogromne. ''razumno oekuje da predstavljaju kancerogene za ljude''. Moglo bi se pretpostaviti da bi ova hemikalija predstavljala znaajno veu Stanimo za trenutak. Zato se za ove zastraujue nitrozamine ''oekuje pretnju od nitrita i alara, i jo znaajniju od aflatoksina, izuzetno jakog da predstavljaju kancerogene za ljude''? Kratak odgovor: eksperimenti na kancerogena. 16 ivotinjama su pokazali da kada se izloenost hemikalijama povea, pojava Ovo je upravo ono to sam video u indijskom istraivakom radu kada raka takoe raste. Meutim, to nije dovoljno. Potreban nam je potpuniji sam bio na Filipinima. Ta hemikalija je bila protein, davana pacovima pri odgovor. nivoima koji su bili u okviru normalnog unosa. Proteini! Ovi rezultati su bili Razmotrimo jedan nitrozamin, NSAR (N-nitrozosarkozin). U jednom vie nego zapanjujui. U indijskom istraivanju, kada su svi pacovi bili istraivanju, dvadeset pacova je podeljeno u dve grupe, pri emu je svaka predispozicirani da dobiju rak jetre nakon to im je dat aflatoksin, samo su

10

ivotinje hranjene sa 20% proteina dobile rak dok se kod ivotinja hranjenih sa 5% nije pojavio nijedan sluaj. Naunici, ukljuujui i mene, su skloni da budu skeptini, naroito kada su suoeni sa neobinim rezultatima. Ustvari, naa odgovornost kao istraivaa je da dovodimo u pitanje i istraujemo takve provokativne nalaze. Mogli bismo da oekujemo da je ovaj nalaz bio jedinstven za pacove izloene aflatoksinu i da se ne bi javio kod drugih vrsta, ukljuujui ljude. Moda su postojale neke druge nepoznate materije koje su uticale na podatke. Moda je moj prijatelj, istaknuti profesor sa MIT-a bio u pravu; moda su identiteti ivotinja u indijskom istraivanju pomeani. Pitanje je molilo za odgovor. Kako bismo dalje prouili ovo pitanje, traio sam i primio dva finansiranja za istraivanja od Nacionalnih instituta zdravlja (NIH) kao to sam ranije spomenuo. Jedno je bilo za istraivanje na ljudima, a drugo za eksperimentalno istraivanje na ivotinjama. Nisam ''vikao vuk'' ni u jednoj prijavi predlaui da bi proteini mogli da podstiu rak. Imao sam sve da izgubim a nita da dobijem ponaajui se kao jeretik. Pored toga, nisam bio ubeen da bi proteini zaista mogli da budu tetni. U eksperimentalnom istraivanju na ivotinjama, predloio sam da se istrauju ''efekti razliitih faktora [moj kurziv] na metabolizam aflatoksina''. Istraivanje na ljudima, fokusirano pre svega na efekte aflatoksina na rak jetre na Filipinima, je ukratko razmotreno u poslednjem poglavlju i zavreno je nakon tri godine. Kasnije je obnovljeno u daleko prefinjenijem istraivanju u Kini (etvrto poglavlje). Istraivanje ovog efekta proteina na razvoj tumora se takoe moralo izvriti veoma paljivo. Bilo ta manje ne bi ubedilo nikoga, naroito moje kolege koji bi razmatrali moje dalje zahteve za ponovno finansiranje! Morali smo da uspemo. NIH finansiranje ovog istraivanja se nastavilo tokom narednih devetnaest godina i dovelo do dodatnog finansiranja od drugih istraivakih agencija (Ameriko drutvo za borbu protiv raka, Ameriki institut za istraivanje raka i Amerika fondacija za istraivanje raka). Samo je na osnovu ovih eksperimentalnih istraivanja na ivotinjama, ovaj projekat proizveo vie od 100 naunih radova objavljenih u nekim od najveih asopisa, mnoge javne prezentacije i nekoliko poziva za uestvovanje na strunim panelima. Prava ivotinja (Uokviren pasus Str. 48) Ostatak ovog poglavlja se bavi eksperimentalnim istraivanjima na ivotinjama, koja su ukljuivala glodare (pacove i mieve). Dobro znam da se mnogi protive korienju eksperimentalnih ivotinja za istraivanja. Potujem ovu brigu. Meutim, sa potovanjem predlaem da razmotrite sledee: veoma je verovatno da ja danas ne bih zastupao biljnu ishranu da nije bilo ovih eksperimenata na ivotinjama. Nalazi i principi izvedeni zahvaljujui ovim istraivanjima na ivotinjama su, kao to ete videti u velikoj meri doprineli mojem tumaenju mog narednog rada, ukljuujui Kinesko istraivanje. Jedno oigledno pitanje u vezi ove teme je da li je postojao alternativni put kojim bismo mogli da dobijemo iste informacije bez korienja eksperimentalnih ivotinja. Do danas, nisam pronaao ni jedan, ak i nakon to sam traio savet od mojih kolega zastupnika ''prava ivotinja''. Ova eksperimentalna istraivanja na ivotinjama su dovela do nekih veoma znaajnih principa o uzroku raka koji se nisu mogli dobiti pri istraivanjima na ljudima. Ovi principi sada imaju ogroman potencijal da budu korisni za sva stvorenja, nau sredinu i nas same. Tri stupnja raka Rak prolazi kroz tri stupnja: inicijacija, promocija i progresija. Da upotrebimo grubo poreenje proces raka je slian saenju travnjaka. Inicijacija je kada postavite seme u zemlju, promocija je kada trava pone da raste, a progresija je kada rast trave potpuno izmakne kontroli, prostirui se i na plonik, bunje i put. Koji je to proces koji uspeno ''sadi'' seme trave u zemljite, to jest, inicira pojavu elija sklonih raku? Hemikalije koje to ine se nazivaju kancerogene. Ove hemikalije esto predstavljaju sporedne proizvode industrijskih procesa, iako se male koliine mogu formirati i u prirodi, kao to je sluaj sa aflatoksinom. Ove kancerogene materije genetiki transformiu, ili mutiraju, normalne elije u elije sklone raku. Mutacija ukljuuje trajnu izmenu gena elije, uz oteenje njene DNK. Grafikon 3,1: Inicijacija tumora aflatoksinom unutar elije jetre AF, (1) aflatoksin (AF) ulazi u eliju., (2) AF se metabolie enzimom., elija jetre, (3) formira se opasni proizvod (AF*)., (4) napada DNK elije, AF*, DNK, kancerogene elije, (5) veina oteene DNK se popravlja, ali ponekad..., (6) elija se umnoava pre nego to se oteena DNK popravi i javljaju se trajno oteene, kancerozne elije Inicijacija raka Nakon to uu u nae elije (korak 1), veina kancerogenih materija ne inicira, sama po sebi, proces raka. One se prvo moraju preobratiti u proizvode koji su reaktivniji (koraci 2 & 3), uz pomo kritiki znaajnih enzima. Ovi kancerogeni proizvodi se zatim vrsto veu za DNK elije kako bi formirali komplekse kancerogen-DNK, ili adukte (korak 4).

Ako se ne poprave ili uklone, kompleksi kancerogen-DNK imaju potencijal da stvore haos u genetikom radu elije. Meutim, priroda je pametna. Ovi kompleksi se mogu popraviti, i veina kompleksa se veoma brzo popravi (korak 5). Meutim, ako ostanu na svom mestu dok se elije dele kako bi formirale nove ''erke'' elije, genetiko oteenje se javlja i ova nova genetika mana (ili mutacija) se prenosi na sve nove elije koje su nakon toga formirane (korak 6).17 Celokupni stupanj inicijacije (grafikon 3,1) se moe odigrati za veoma kratko vreme, ak i u roku od nekoliko minuta. To je vreme potrebno da se hemijski kancerogen unese, apsorbuje u krv, prenese do elija, promeni u svoj aktivni proizvod, vee za DNK i prenese na erke elije. Kada se nove erke elije formiraju, proces je potpun. Ove erke elije i celokupno njihovo potomstvo e zauvek biti genetiki oteene, stvarajui potencijal za rak. Osim u retkim sluajevima, zavretak stupnja inicijacije se smatra ireverzibilnim (ne moe se preokrenuti). U ovom trenutku u naem poreenju sa travnjakom, seme trave je posaeno u zemlju i spremno je da klija. Inicijacija je zavrena. Drugi stupanj rasta se naziva promocija. Kao i seme spremno da nikne vlati trave i pretvori se u zeleni travnjak, nae novoformirane elije sklone raku su spremne da rastu i umnoavaju se dok ne postanu uoljiv rak. Ovaj stupanj se javlja nakon daleko dueg vremenskog perioda u odnosu na inicijaciju, kod ljudi esto tokom vie godina. To je sluaj kada se novoinicirana gomila umnoava i raste do sve veih i veih masa pri emu se formira kliniki vidljiv tumor. Meutim, kao i seme u zemlji, inicijalne elije raka nee rasti i umnoavati se ako se ne ostvare odgovarajui uslovi. Semenu u zemljitu, na primer, potrebna je zdrava koliina vode, suneva svetlost i druge hranljive materije pre nego to moe da postane pravi travnjak. Ako se bilo koji od ovih faktora uskrati ili nedostaje, seme nee rasti. Ako bilo koji od faktora nedostaje nakon to rast otpone, novo seme e postati primireno, ekajui novu koliinu nedostajuih faktora. Ovo je jedna od najistaknutijih odlika promocije. Promocija se moe preokrenuti, u zavisnosti od toga da li su ranom rastu raka obezbeeni odgovarajui uslovi u kojima moe rasti. Ovde postaju izuzetno znaajni odreeni faktori ishrane. Faktori ishrane, zvani promoteri, ishranjuju rast raka. Drugi faktori ishrane, zvani antipromoteri, usporavaju rast raka. Rast raka buja kada ima vie promotera u odnosu na anti-promotere; kada anti-promoteri preovladavaju rast raka se usporava ili zaustavlja. To predstavlja proces povuci-potegni. Duboki znaaj ove mogunosti preokretanja se ne moe prenaglasiti. Trei stupanj, progresija, otpoinje kada gomila uznapredovalih elija raka napreduje u svom rastu dok ne izvre svoju krajnju tetu. To je kao potpuno oformljeni travnjak koji se iri na sve oko sebe: batu, put do kue i plonik. Slino tome tumor koji se razvija moe da odluta od svog poetnog mesta u telu i da napadne susedna ili udaljena tkiva. Kada rak stekne ove smrtonosne odlike, smatra se malignim (zloudnim). Kada se odvoji od svog prvobitnog mesta i pone da luta, predstavlja metastaze. Ovaj poslednji stupanj raka dovodi do smrti. Na poetku naeg istraivanja, stupnjevi formiranja raka su bili poznati samo u nejasnim crtama. Meutim, znali smo dovoljno o ovim stupnjevima raka da moemo da inteligentnije osmislimo nae istraivanje. Nije nam nedostajalo pitanja. Da li smo mogli da potvrdimo nalaze iz Indije da ishrana sa malo proteina spreava formiranje raka? to je jo znaajnije, zato proteini utiu na proces raka? Koji su mehanizmi; to jest, kako proteini deluju? Uz obilje pitanja na koja je trebalo odgovoriti, otpoeli smo naa eksperimentalna istraivanja paljivo i detaljno kako bismo dobili rezultate koji bi izdrali i najstroije ispitivanje. Proteini i inicijacija Kako unos proteina utie na inicijaciju raka? Na prvi test je bio da razmotrimo da li je unos proteina uticao na enzim koji je prvenstveno odgovoran za metabolizam aflatoksina, viefunkcionalnu oksidazu (MFO). Ovaj enzim je veoma sloen jer metabolie i lekove i druge hemikalije, prijatelje ili neprijatelje tela. Paradoksalno je da ovaj enzim i razgrauje i aktivira aflatoksin. To predstavlja izuzetan preobraaj supstance. Enzimska ''fabrika'' AF, (1) aflatoksin (AF) ulazi u eliju., (2) enzim metabolie AF., enzim Na pojednostavljen nain, na sistem MFO enzima se moe gledati kao na fabriku unutar industrijskog kompleksa elije. Razliite hemijske ''sirovine'' se unose u fabriku, gde se odigravaju sve sloene reakcije. Sirovine se mogu razgraivati ili sastavljati. Nakon procesa preobraaja, hemijske ''sirovine'' su spremne za prenos van fabrike kao, u veini sluajeva, normalni, bezbedni proizvodi. Meutim, mogu se javiti i sporedni proizvodi ovih sloenih procesa koji su izuzetno opasni. Pomislite na dimnjak prave fabrike. Ako bi vam neko rekao da gurnete lice u dimnjak i duboko diete nekoliko sati, vi biste odbili. Unutar elije, opasni nusproizvodi su, ako se ne dre pod kontrolom, veoma reaktivni metaboliki proizvodi aflatoksina koji napadaju elijsku DNK i oteuju njegov genetiki plan.

11

Kada smo zapoeli sa naim istraivanjem, pretpostavili smo da proteini koje unosimo utiu na rast tumora menjajui naine na koje se aflatoksin razgrauje enzimima prisutnim u jetri. Prvobitno smo utvrdili da li bi koliina proteina koju jedemo mogla da promeni ovu enzimsku aktivnost. Nakon niza eksperimenata (grafikon 18 3,2 ), odgovor je bio jasan. Enzimska aktivnost je lako mogla da bude 18-21 izmenjena jednostavnom promenom nivoa unosa proteina. Grafikon 3,2: Efekat proteina iz ishrane na enzimsku aktivnost Enzimska aktivnost, 20% proteina, 5% proteina, 76% smanjenja enzimske aktivnosti na ishrani sa malo proteina Smanjenje unosa proteina kao ono koje je izvreno pri originalnom istraivanju u Indiji (sa 20% na 5%) ne samo da je u velikoj meri smanjilo 22 enzimsku aktivnost, ve je to uinilo izuzetno brzo. ta to znai? Smanjenje enzimske aktivnosti preko ishrane sa malo proteina je ukazivalo da je manja koliina aflatoksina preobraavana u opasne proizvode metabolizma aflatoksina koji su imali potencijal da se vezuju i mutiraju DNK. Odluili smo da ovo proverimo: da li je ishrana sa malo proteina zaista smanjivala vezivanje aflatoksinskih proizvoda za DNK, proizvodei manje kompleksa? Studentkinja iz moje laboratorije, Rejel Preston (Rachel Preston), je izvrila eksperiment (grafikon 3,3) i pokazala da to je manji 23 bio unos proteina, to je bila manja koliina kompleksa aflatoksin-DNK. Sada smo imali impresivne dokaze da je nizak unos proteina mogao znaajno da smanji enzimsku aktivnost i sprei opasno kancerogeno vezivanje za DNK. Ovo su bili veoma impresivni nalazi. ak bi moglo biti dovoljno informacija da se ''objasni'' kako unos manje koliine proteina vodi do manje sluajeva raka. Meutim, eleli smo da znamo vie i da se dvostruko uverimo u ovaj efekat, tako da smo nastavili da traimo druga objanjenja. Kako je vreme prolazilo, utvrdili smo neto zaista izuzetno. Skoro svaki put kada bismo traili nain, ili mehanizam kojim bi proteini ostvarivali svoje efekte, pronali bismo jedan! Na primer, utvrdili smo da je ishrana sa malo proteina, ili njen ekvivalent, smanjivao tumore sledeim mehanizmima: Manje aflatoksina je ulazilo u eliju 18 elije su se sporije umnoavale Javljale su se viestruke promene unutar enzimskog kompleksa koje su 27 smanjivale njegovu aktivnost 28,29 Koliina kritinih komponenti odgovarajuih enzima je bila smanjena Formirao se manji broj kompleksa aflatoksin-DNK injenica da smo pronali vie od jednog naina (mehanizma) na koji ishrana sa malo proteina deluje bila je veoma znaajna. U velikoj meri je podupirala rezultate indijskih istraivaa. Ovo je takoe ukazivalo da bioloki efekti, iako se njihovo delovanje esto opisuje pojedinanim reakcijama, verovatnije deluju preko velikog broja rezliitih istovremenih reakcija, najverovatnije delujui na veoma isprepleten i sloen nain. Da li bi to moglo da znai da je telo imalo veliki broj pomonih sistema u sluaju da se neki od njih zaobie? Kako su istraivanja otkrila u narednim godinama, istinitost ove teze je postajala sve oiglednija. Grafikon 3,3: Smanjenje vezivanja kancerogenih materija za komponente jedra izazvano ishranom sa malo proteina 72% smanjenja DNK vezivanja, 68% smanjenja vezivanja za hromatin, 66% smanjenja proteinskog vezivanja, 20% proteina, 5% proteina, DNK, hromatin, protein Na osnovu naeg obimnog istraivanja jedna ideja je izgledala jasna: manji unos proteina je dramatino smanjivao inicijaciju tumora. Ovaj nalaz, iako dobro utvren, bio bi izuzetno provokativan za mnoge ljude. Proteini i promocija
24-26

34

raku koje se javljaju neposredno nakon zavretka inicijacije. Ove male mikroskopske gomilice elija su se zvale arita (fokusi, ognjita). arita su prekurskori gomilica elija koje se razvijaju u tumore. Iako se veina arita ne pretvara u potpuno razvijene elije tumora, ukazuju na razvoj tumora. 32 Posmatranjem razvoja arita i merenjem njihovog broja i veliine, mogli smo posredno da saznamo kako su se tumori razvijali i kakav bi efekat proteini mogli da imaju. Prouavanjem efekata proteina na promociju arita umesto tumora mogli smo da izbegnemo provoenje celog ivota i troenje nekoliko miliona dolara pri radu u laboratoriji. Ono to smo utvrdili bilo je zaista izuzetno. Razvoj arita je bio u potpunosti zavisan od koliine unosa proteina, bez obzira na koliinu unosa aflatoksina! Ovo je dokumentovano na vie zanimljivih naina, pri emu su to prvi put 33 ostvarili moji postdiplomci Skot Apleton (Scott Appleton) i Dord Dunajf 34 (George Dunaif) (tipino poreenje je prikazano na grafikonu 3,4). Nakon inicijacije aflatoksinom, arita su daleko vie rasla (bila su promovisana) 33, na ishrani koja je sadrala 20% proteina nego na ishrani sa 5% proteina.

Do ovog trenutka, sve ivotinje su bile izloene istoj koliini aflatoksina. Ali ta ako je prvobitno izlaganje aflatoksinu variralo? Da li bi proteini i dalje imali efekat? Istraivali smo ovo pitanje dajui dvema grupama pacova ili visoku dozu aflatoksina ili nisku dozu aflatoksina, uz standardnu osnovnu ishranu. Time su ove dve grupe pacova zapoinjale sa procesom raka uz razliite prvobitne koliine kanceroznog ''semena''. Zatim smo, tokom stupnja promocije, hranili grupu kojoj je data visoka doza aflatoksina ishranom sa malo proteina a grupi kojoj je data niska doza aflatoksina ishranom sa puno proteina. Pitali smo se da li e ivotinje koje su poele sa puno kanceroznog semenja moi da nadvladaju svoje anse primenom ishrane sa malo proteina. Grafikon 3,4: Proteini iz ishrane i formiranje arita Odgovor arita, nivo proteina u ishrani Grafikon 3,5: Doza kancerogena nasuprot unosa proteina Odgovor arita, puno AF, malo proteina, malo AF, puno proteina Rezultati su ponovo bili upeatljivi (grafikon 3,5). ivotinje koje su krenule sa najveom inicijacijom raka (visoka doza aflatoksina) razvile su znaajno manje arita na ishrani sa 5% proteina. Nasuprot toga, ivotinje koje su poele sa malom dozom aflatoksina su ustvari proizvele znaajno vie arita kada su nakon toga hranjene ishranom sa 20% proteina. Ustanovljen je princip. Razvoj arita, prvobitno odreen koliinom izlaganja kancerogenim materijama, je ustvari daleko vie kontrolisan proteinima iz ishrane unesenim tokom promocije. Proteini tokom promocije utiu na kancerogene materije, bez obzira na prvobitno izlaganje. Sa ovom pozadinskom informacijom osmislili smo daleko znaajniji eksperiment. Navodimo korak po korak niz eksperimenata, koje je izvrila Linda Jangmen (Linda Youngman).35 Svim ivotinjama je data ista koliina kancerogena, a zatim su naizmenino hranjene ishranom sa 5% ili 20% tokom stupnja promocije od dvanaest nedelja. Podelili smo ovaj stupanj promocije od dvanaest nedelja na etiri perioda od tri nedelje. Period 1 predstavlja period od prve do tree nedelje, period 2 predstavlja nedelje etiri do est, i tako dalje. Kada su ivotinje hranjene ishranom sa 20% proteina tokom perioda 1 i 2 (20-20), arita su nastavila da se uveavaju, kao to je i oekivano. Meutim, kada su ivotinje prebaene na ishranu sa malo proteina na poetku perioda 3 (20-20-5), dolo je do otrog smanjenja razvoja arita. A kada su ivotinje zatim ponovo prebaene na ishranu sa 20% proteina tokom perioda 4 (20-20-5-20), razvoj arita se ponovo ukljuio. U drugom eksperimentu, kod ivotinja koje su bile na ishrani sa 20% proteina tokom perioda 1 ali su prele na ishranu sa 5% proteina tokom perioda 2 (20-5), razvoj arita se otro smanjio. Ali kada su ove ivotinje vraene na ishranu sa 20% proteina tokom perioda 3 (20-5-20), ponovo smo videli izuzetnu mo proteina iz ishrane da podstiu razvoj arita. Ovi eksperimenti, uzeti zajedno, bili su izuzetno znaajni. Razvoj arita se mogao preokrenuti, ka veem i ka manjem, menjajui koliinu unosa proteina, i pri svim stupnjevima razvoja arita. Ovi eksperimenti su takoe pokazali da je telo moglo da ''pamti'' rane unose kancerogena,35-36 iako bi oni mogli da miruju u telu uz mali unos proteina. To jest, izlaganje aflatoksinu je ostavilo genetiki ''otisak'' koji je ostao u mirovanju na ishrani sa 5% proteina do devet nedelja kasnije kada je ovaj otisak ponovo probuen kako bi formirao arita na ishrani sa 20% proteina. Jednostavno reeno, telo sve pamti. Pokazano je da ako smo u prolosti izloeni kancerogenim materijama koje iniciraju rak koji ostaje u mirovanju, ovaj rak se jo uvek moe ''probuditi'' loom ishranom nakon izvesnog vremena.

Da se vratimo na poreenje sa travnjakom, postavljanje semena trave u zemljite je predstavljalo proces inicijacije. Preko niza eksperimenata smo ubedljivo utvrdili da je ishrana sa malo proteina mogla da smanji, u vreme sadnje, broj semenja u naem ''kanceroznom'' travnjaku. Ovo je bio neverovatan nalaz, ali je bilo potrebno da uinimo jo vie. Pitali smo se: ta se deava tokom stupnja promocije raka, izuzetno znaajnog stupnja koji se moe preokrenuti? Da li bi se koristi od unosa male koliine proteina koje su ostvarene tokom inicijacije ostvarivale i tokom promocije? Praktino govorei, zbog vremena i novca je bilo teko prouavati ovaj stupanj raka. To predstavlja skupo istraivanje koje doputa pacovima da ive dok ne razviju potpuno oformljene tumore. Svaki takav eksperiment bi trajao vie od dve godine (normalni ivotni vek pacova) i kotao bi preko 100.000 dolara (danas jo vie). Da bismo odgovorili na mnoga pitanja koja smo imali, nismo mogli da nastavimo sa prouavanjem razvoja Grafikon 3,6: Promocija arita proteinima iz ishrane tumora; jo uvek bih bio u laboratoriji, 35 godina kasnije! Razvoj arita, odgovarajua koliina proteina za rast tela, % proteina u Tada smo saznali za jedan uzbudljiv rad koji su drugi istraivai upravo ishrani objavili31 koji je pokazao kako se mogu meriti siune gomilice elija nalik

12

Ova istraivanje su pokazala da se razvoj raka menja relativno umerenim promenama unosa proteina. Meutim, koja koliina proteina je prevelika ili premala? Korienjem pacova, istraivali smo opseg od 4 do 24% proteina 37 u ishrani (grafikon 3,6 ). arita se nisu razvijala sve do oko 10% proteina u ishrani. Iznad 10%, razvoj arita se dramatino poveavao uz poveanje koliine proteina u ishrani. Rezultati su kasnije ponovljeni i drugi put u mojoj laboratoriji istraivanjem profesora iz Japana, Fumijikija Horija 38 (Fumiyiki Horio). Najznaajniji nalaz ovog eksperimenta je bio sledei: arita su se razvijala samo kada su ivotinje dobijale ili premaivale koliinu proteina u ishrani 39 (12%) potrebnu za zadovoljenje njihove stope telesnog rasta. Kada su ivotinje ostvarivale i nadmaivale zahteve za proteinima, bolest se javljala. Ovi nalazi mogu da budu znaajni za ljude ak iako predstavljaju istraivanja na pacovima. Ovo kaem zbog toga to je koliina proteina potrebna za rast mladih pacova i ljudi kao i koliina proteina potrebna za 40, 41 odravanje zdravlja odraslih pacova i ljudi veoma slina. Po preporuenim dnevnim koliinama (RDA) za unos proteina, mi ljudi bi trebalo da dobijamo oko 10% od nae energije iz proteina. Ovo je znaajno vie od stvarne potrebne koliine. Meutim, poto potrebe mogu da variraju od osobe do osobe, 10% proteina u ishrani je preporueno kako bi se obezbedio odgovarajui unos za praktino sve ljude. Koja je koliina koju veina od nas svakodnevno unosi? To je znaajno vie od preporuenih 10%. Proseni Amerikanac unosi 15-16% proteina. Da li nas ovo izlae riziku od dobijanja raka? Ova istraivanja na ivotinjama ukazuju da da. Deset procenata proteina u ishrani odgovara koliini od oko 50-60 grama proteina na dan, u zavisnosti od telesne teine i ukupnog unosa proteina. Nacionalni prosek od 15-16% iznosi oko 70-100 grama proteina na dan, pri emu su mukarci u gornjem delu opsega a ene pri donjem kraju. Gledano po namirnicama, u 100 kalorija spanaa (425 grama) se nalazi oko 12 grama proteina, a u 100 kalorija sirovih leblebija (neto vie od 2 supene kaike) 5 grama proteina. U 100 kalorija nicle (neto iznad 40 grama) nalazi se oko 13 grama proteina. Jo jedno pitanje je glasilo da li unos proteina moe da izmeni izuzetno znaajan odnos izmeu doze aflatoksina i formiranja arita. Hemikalija se obino ne smatra za kancerogenu ako vie doze unosa ne ostvaruju veu pojavu raka. Na primer, kako doza aflatoksina postaje vea, rast arita i tumora bi morao da bude u odgovarajuoj meri vei. Ako se povean odgovor ne opazi za pretpostavljenu kancerogenu hemikaliju, javljaju se ozbiljne sumnje da li je ona zaista kancerogena. Da bismo istraili ovo doza-odgovor pitanje, deset grupa pacova je hranjeno rastuim dozama aflatoksina, a zatim hranjeno bilo regularnim nivoima (20%) ili niskim nivoima (5-10%) proteina tokom perioda promocije (grafikon 3,734). Ako su ivotinje bile na ishrani sa 20% proteina, broj i veliina arita su rasli, kao to je i oekivano, pri poveanju doze aflatoksina. Doza-odgovor odnos je bio snaan i jasan. Meutim, kod ivotinja hranjenih sa 5% proteina, kriva doze-odgovora je potpuno nestala. Nije bilo odgovora arita, ak i kada su ivotinjama davane maksimalno podnosive doze aflatoksina. Ovo je predstavljalo jo jedan rezultat koji je pokazivao da je ishrana sa malo proteina mogla da prevazie efekat veoma monog kancerogena u izazivanju raka, aflatoksina. Grafikon 3,7: Aflatoksin doza-arite odgovor Odgovor arita, 20% proteina, 5% proteina, doza aflatoksina (mcg/kg telesne teine/dan) Da li je mogue da hemijski kancerogeni, uopteno, ne izazivaju rak ako hranljivi uslovi nisu ''odgovarajui''? Da li je mogue da smo vei deo svog ivota izloeni malim koliinama hemikalija koje izazivaju rak, ali se rak ne javlja ako ne unosimo namirnice koje podstiu i gaje razvoj raka? Da li pomou ishrane moemo da kontroliemo rak? Nisu svi proteini isti Ako ste pratili priu do sada, videli ste koliko su ovi nalazi provokativni. Kontrolisanje raka ishranom predstavljalo je, i jo uvek predstavlja, radikalnu ideju. Ali, kao da ovo nije bilo dovoljno, jo jedno pitanje bi donelo eksplozivne informacije: da li promena tipa proteina korienih u eksperimentima utie na rezultat? Za sve spomenute eksperimente smo koristili kazein, koji sainjava 87% proteina kravljeg mleka. Sledee logino pitanje je bilo da li biljni proteini, testirani na isti nain, ispoljavaju isti efekat na promociju raka kao i kazein. Odgovor je zapanjujue ''NE''. U ovim eksperimentima, biljni proteini nisu promovisali rast raka, ak i pri viim nivoima unosa. Student uvoda u medicinu, Dejvid alsinger (David Schulsinger), koji je radio diplomski kod mene, sproveo je ovo istraivanje (grafikon 3,842). Gluten, penini protein, nije proizveo isti rezultat kao kazein, ak i kada je unos iznosio 20%. Grafikon 3,8: Tip proteina i odgovor arita Odgovor arita, Tip proteina, 20% Kazein, 20% Gluten, 5% Kazein

Ispitivali smo i da li je soja ispoljavala isti efekat kao kazein na razvoj arita. Pacovi na ishrani sa 20% sojinih proteina nisu formirali rana arita, kao ni na ishrani sa 20% proteina penice. Odjednom proteini, proteini mleka u ovom sluaju, nisu izgledali tako privlano. Otkrili smo da mali unos proteina smanjuje inicijaciju raka i deluje na vie naina istovremeno. Kao da to nije dovoljno, ustanovili smo da visok unos proteina, u viku od koliine potrebne za rast, promovie rak nakon inicijacije. Kao ukljuivanje i iskljuivanje prekidaa sijalice, mogli smo da kontroliemo promociju raka jednostavnom promenom nivoa unosa proteina, bez obzira na prvobitno izlaganje kancerogenoj materiji. Meutim, faktori promocije raka su u ovom sluaju bili proteini kravljeg mleka. Mojim kolegama je ionako bilo teko da prihvate ideju da bi proteini mogli da podstiu rast raka, ali proteini kravljeg mleka? Da li sam ja lud? Dodatna pitanja (Uokvirena reenica Str. 60) Za itaoce koji ele da znaju vie, ukljuio sam nekoliko pitanja u Dodatak A. Veliko finale Do sada smo se oslanjali na eksperimente u kojima smo procenjivali samo rane naznake razvoja tumora, rana arita nalik raku. Sada je dolo vreme za veliko istraivanje, u kome bismo merili formiranje potpuno razvijenih tumora. Organizovali smo veoma veliko istraivanje na nekoliko stotina pacova i ispitali formiranje tumora tokom njihovih ivota koristei nekoliko razliitih pristupa.36, 43 Efekti proteina iz ishrane na razvoj tumora su bili spektakularni. Pacovi uglavnom ive oko dve godine, tako da je istraivanje trajalo 100 sedmica. Sve ivotinje kojima je dat aflatoksin i koje su hranjene sa regularnih 20% 36, kazeina su ili umrle ili bile blizu smrti od tumora jetre nakon 100 sedmica. 43 Sve ivotinje su primile isti nivo aflatoksina ali su one na ishrani sa 5% proteina bile ive, aktivne i vitke, sa sjajnim krznom nakon 100 sedmica. Ovo je bio pravi 100 na prema 0 rezultat, neto to se skoro nikada ne vidi 16 u istraivanjima i to je skoro identino originalnom istraivanju iz Indije. Grafikon 3,9A: Razvoj tumora nakon 100 sedmica Odgovor razvijenog tumora, svi mrtvi Grafikon 3,9B: Rana arita, ''doivotna'' Odgovor arita, % kazeina u ishrani U ovom istom eksperimentu, menjali smo ishranu nekih pacova u etrdesetoj ili ezdesetoj sedmici, kako bismo ponovo istraivali preokretljivost promocije raka. Kod ivotinja koje su prebaene sa ishrane sa puno proteina na malo proteina ostvaren je znaajno manji rast tumora (35% - 40% manje!) u odnosu na ivotinje koje su bile na ishrani sa puno proteina. Tumori ivotinja koje su na polovini svog ivota prebaene sa ishrane sa malo proteina na ishranu sa puno proteina su poeli ponovo da rastu. Ovi nalazi na potpuno razvijenim tumorima su potvrdili nae ranije nalaze na aritima. To jest, manipulisanje ishranom moe da ''ukljuuje'' i ''iskljuuje'' rak. U ovim ''doivotnim'' istraivanjima smo takoe merili rana arita kako bismo ustanovili da li je njihov odgovor na proteine iz ishrane bio slian odgovoru tumora. Podudaranje izmeu rasta arita i rasta tumora nije 36, 43 moglo da bude vee (grafikon 3,9A). ta je jo trebalo da ustanovimo? Nisam mogao ni da sanjam da e nai dosadanji rezultati biti tako neverovatno dosledni, bioloki mogui i statistiki znaajni. U potpunosti smo potvrdili originalni rad iz Indije i to do znaajnih detalja. Neka vie ne bude sumnje: proteini kravljeg mleka predstavljaju izuzetno mone promotere raka kod pacova kojima je dat aflatoksin. injenica da se ovaj efekat promocije javlja pri nivou proteina u ishrani (10 20%) koji uobiajeno unose i pacovi i ljudi ini ovo naroito munim i provokativnim. Drugi tipovi raka, druge kancerogene materije U redu, centralno pitanje je: kako se ovo istraivanje moe iskoristiti za zdravlje ljudi i naroito rak jetre kod ljudi? Jedan nain za prouavanje ovog pitanja je istraivanje drugih vrsta, drugih kancerogena i drugih organa. Ako je efekat kazeina na rak dosledan u svim ovim kategorijama, postaje sve verovatnije da bi ljudi trebalo da obrate panju. Nae istraivanje je zbog toga postalo ireg opsega, kako bismo utvrdili da li naa istraivanja opstaju i na tom nivou. Dok su se naa istraivanja na pacovima jo uvek vrila, objavljena su istraivanja44, 45 koja su utvrdila da je hronina infekcija virusom hepatitisa B (HBV) predstavljala veliki faktor rizika za rak jetre kod ljudi. Smatralo se da su ljudi koji su hronino bili inficirani HBV-om bili izloeni 20 do 40 puta veem riziku od dobijanja raka jetre. Tokom godina, izvrena su znaajna istraivanja o tome kako ovaj virus 46 izaziva rak jetre. Deo gena virusa se ubacuje u genetiki materijal jetre
36

13

mia gde inicira rak jetre. Kada se ovo izvri eksperimentalno ivotinje se smatraju transgenim. Praktino sva istraivanja izvrena u drugim laboratorijama na HBV transgenim mievima a bilo je dosta njih vrena su prvenstveno kako bi se razumeo molekularni mehanizam kojim je HBV delovao. Nikakva panja nije obraana na ishranu i njene efekte na razvoj tumora. Nekoliko godina sam posmatrao kako je jedna zajednica istraivaa proglaavala aflatoksin za kljuni uzrok raka jetre kod ljudi a druga zajednica zastupala HBV. Niko se iz obe zajednice nije usudio da predloi da je ishrana imala bilo kakve veze sa ovom boleu. eleli smo da ustanovimo efekte kazeina na HBV izazvan rak jetre kod mieva. Ovo je bio veliki korak. To je prevazilo aflatoksin kao kancerogen i pacove kao vrstu. Izvanredan mladi postdiplomac iz Kine u mojoj grupi, Jifan Hu (Jifan Hu), otpoeo je istraivanje kako bi odgovorio na ovo pitanje a kasnije mu se pridruio dr Cikijang eng (Zhiqiang Cheng). Bila nam je potrebna kolonija ovih transgenih mieva. Postojala su dva takva ''soja'' mieva, jedan iz Lajole, u Kaliforniji, a drugi u Rokvilu, u Merilendu. Svaki soj je imao drugaiji deo HBV gena ugraen u gene njihove jetre, zbog ega je svaki bio veoma sklon raku jetre. Kontaktirao sam odgovorne istraivae i raspitao se da li mi mogu pomoi da uspostavimo sopstvenu koloniju mieva. Obe istraivake grupe su pitale ta smo eleli da sprovedemo i obe su bile sklone da smatraju da je prouavanje efekata proteina bilo neozbiljno. Takoe sam podneo molbu za istraivako finansiranje kako bih prouavao ovo pitanje i ona je bilo odbijena. Oni nisu blagonaklono razmatrali ideju efekata ishrane na rak izazvan virusom, naroito na efekte proteina iz ishrane. Poeo sam da se pitam: da li sam sada bio previe otvoren u dovoenju u pitanje mitske vrednosti proteina za zdravlje? Pregledi predloga za finansiranje su svakako ukazivali na ovu mogunost. Na kraju smo dobili sredstva, izvrili istraivanja na oba soja mieva i dobili u sutini isti rezultat kao i na pacovima.47, 48 Moete i sami da vidite 47 rezultate. Slika (grafikon 3,10 ) pokazuje kako popreni presek jetre mia izgleda pod mikroskopom. Tamno obojeni materijal ukazuje na razvoj raka (ignoriite ''rupu''; to je samo popreni presek vene). Moe se videti intezivno rano formiranje raka kod ivotinja na 22% kazeina (D), daleko manje kod ivotinja na 14% kazeina (C), i nijedan kod ivotinja na 6% kazeina (B); preostala slika (A) pokazuje jetru bez gena virusa (kontrolni uzorak). 47 Grafik (grafikon 3,11 ) pokazuje ekspresiju (aktivnost) dva HBV gena koja izazivaju rak pri ubacivanju u jetru mia. I slika i grafik pokazuju istu stvar: ishrana sa 22% kazeina je ukljuivala ekspresiju virusnih gena kako bi izazvali rak, dok ishrana sa 6% kazeina gotovo da nije pokazivala aktivnost. Do ovog trenutka smo imali vie nego dovoljno informacija da zakljuimo da je kazein, sveti protein kravljeg mleka, dramatino podsticao razvoj raka jetre kod: pacova kojima je dat aflatoksin mieva inficiranih HBV-om Grafikon 3,10: Efekat proteina u ishrani na genetiki zasnovan (HBV) rak jetre (mieva) Ne-transgeni mievi (kontrola) na ishrani sa 22% kazeina, transgeni mievi na ishrani sa 6% kazeina, transgeni mievi na ishrani sa 14% kazeina, transgeni mievi na ishrani sa 22% kazeina Grafikon 3,11: Efekat proteina u ishrani na ekspresiju gena (mieva) Ekspresija gena, HBV gen A, HBV gen B Ne samo da su ovi efekti bili znaajni, ve smo otkrili mreu komplementarnih naina kojim su se ostvarivali. Naredno pitanje: da li moemo da uoptimo ove nalaze i na druge tipove raka i na druge kancerogene materije? U Medicinskom centru u ikagu Univerziteta u Ilinoisu, druga istraivaka grupa je radila sa rakom dojke kod pacove.49-51 Ovo istraivanje je pokazalo da poveanje unosa kazeina promovie razvoj raka mlene lezde (dojke). Oni su ustanovili da povean unos kazeina:

od znaaja i za ljude, i to iz etiri razloga. Prvo, pacovi i ljudi imaju skoro istovetne potrebe za proteinima. Drugo, proteini deluju na ljude praktino na isti nain kao i na pacove. Tree, nivo unosa proteina koji izaziva rast tumora je isti onaj koji unose i ljudi. I etvrto, i kod pacova i kod ljudi stupanj inicijacije je daleko manje znaajan od stupnja promocije raka. To je zbog toga to najverovatnije unosimo odreene koliine kancerogenih materija tokom naeg svakodnevnog ivota, ali da li e to dovesti do potpuno razvijenog tumora zavisi od njegove promocije, ili nedostatka iste. Iako sam postao ubeen da poveanje unosa kazeina promovie rak, i dalje sam morao da pazim na preterano uoptavanje. Ovo su bili veoma provokativni nalazi koji su izazivali snaan skepticizam. Meutim, ovi nalazi su svejedno ukazivali na stvari koje e doi. eleo sam da jo vie proirim moje dokaze. Kakve efekte su druge hranljive materije imale na rak, i kako su one reagovale sa razliitim kancerogenim materijama i razliitim organima? Da li bi efekti drugih hranljivih materija, kancerogena ili organa mogli da ponitavaju jedni druge, ili moda postoji doslednost efekata hranljivih materija unutar odreenog tipa namirnica. Da li bi se promocija i dalje mogla preokrenuti? Ako je tako, rak bi se lako mogao kontrolisati, ak i preokrenuti, jednostavnim smanjenjem unosa promoviuih hranljivih materija i/ili poveavajui unos anti-promoviuih hranljivih materija. Otpoeli smo naredna istraivanja koristei nekoliko razliitih sastojaka, ukljuujui proteine ribe, masti i antioksidanse poznate kao karotenoidi. Dva moja izuzetna postdiplomaca, Tom O'Konor (Tom O'Connor) i Jouping He (Youping He), merila su sposobnost ovih hranljivih materija da utiu na rak jetre i pankreasa. Rezultati ovih, i mnogih drugih istraivanja, su pokazali da je ishrana daleko znaajnija u kontroli promocije raka od doza kancerogenih materija koje izazivaju inicijaciju. Ideja da hranljive materije prvenstveno utiu na razvoj tumora tokom promocije poela je da se pojavljuje kao opta osobina odnosa hranljivih materija i raka. asopis Journal of the National Cancer Institute, koji predstavlja zvaninu publikaciju Amerikog nacionalnog instituta za rak, primetio je ova istraivanja i objavio neke od naih nalaza na naslovnim stranama.52 tavie, poeo je da se pojavljuje obrazac: hranljive materije iz ivotinjskih namirnica su poveavale razvoj tumora dok su hranljive materije biljnih namirnica smanjivale razvoj tumora. U naem velikom doivotnom istraivanju pacova sa tumorima izazvanim aflatoksinom, obrazac je bio dosledan. Kod mieva sa genima izmenjenim virusom hepatitisa B, obrazac je bio dosledan. U istraivanjima koja je izvrila druga istraivaka grupa, na raku dojke i razliitim kancerogenim materijama, obrazac je bio dosledan. U istraivanjima raka pankreasa i drugih hranljivih sastojaka, 52, 53 obrazac je bio dosledan. U istraivanjima na karotenoidnim 54, 55 Od prvog antioksidansima i inicijaciji raka, obrazac je bio dosledan. stupnja inicijacije raka do drugog stupnja promocije raka, obrazac je bio dosledan. Od jednog mehanizma do drugog, obrazac je bio dosledan. Tolika doslednost je bila zapanjuuje impresivna, ali je jedan aspekt ovog istraivanja zahtevao da budemo oprezni: svi ovi dokazi su sakupljeni u eksperimentalnim istraivanjima na ivotinjama. Iako postoje snani argumenti da su ovi provokativni nalazi kvalitativno znaajni za ljudsko zdravlje, ne moemo da znamo o kvantitativnom znaaju. Drugim reima, da li su ovi principi u vezi ivotinjskih proteina i raka kritino znaajni za sve ljude u svim situacijama, ili su samo od sporednog znaaja za mali broj ljudi u relativno jedinstvenim situacijama? Da li su ovi principi ukljueni u hiljadu sluajeva raka kod ljudi svake godine, milion sluajeva raka kod ljudi svake godine ili vie? Bili su nam potrebni direktni dokazi iz istraivanja na ljudima. U idealnom sluaju ovi dokazi bi bili sakupljani strogom metodologijom i obrasci ishrane bi bili istraivani sveobuhvatno, korienjem velikog broja ljudi koji su imali slian nain ivota, slinu genetiku osnovu, a ipak imali veoma razliit stepen pojave bolesti. Prilika da se takvo istraivanje izvri se, u najboljem sluaju, retko pojavljuje, ali nam je neverovatnom srenom okolnou pruena upravo ona prilika koja nam je bila potrebna. Godine 1980. imao sam sree da poelim dobrodolicu u moju laboratoriju istaknutom profesionalnom nauniku iz Kine, dr Juni enu (Junshi Chenu). Uz ovog izuzetnog oveka pojavile su se mogunosti da tragamo za nekim veim istinama. Bilo je vreme da prouimo ulogu ishrane, naina ivota i bolesti na najsveobuhvatniji nain ikada izvren u istoriji medicine. Bili smo na putu ka Kineskom istraivanju.

promovie rak dojke kod pacova kojima su data dva eksperimentalna 4 kancerogena (7,12-dimetilbenzantracen (DBMA) i N-nitrozo-metilurea Lekcije iz Kine (NMU)) deluje preko mree reakcija koje se kombinuju kako bi pojaale rak Trenutak u vremenu deluju preko istog enskog sistema hormona koji funkcionie i kod ljudi Znaajnije posledice Poeo je da se pojavljuje impresivno dosledan obrazac. Kod dva razliita organa, etiri razliite kancerogene materije i dve razliite vrste ivotinja, kazein promovie rast raka koristei veoma integrisan sistem mehanizama. Ovo predstavlja moan, ubedljiv i dosledan efekat. Na primer, kazein utie na nain na koji elije reaguju sa drugim kancerogenim materijama, na nain na koji DNK reaguje sa kancerogenim materijama i na nain na koji kancerozne elije rastu. Dubina i doslednost ovih nalaza ukazuje da su oni Da li ste ikada imali oseaj da elite da trajno sauvate neki trenutak? Takvi trenuci vas mogu vezati na nain koji nikada neete zaboraviti. Za neke ljude, ti trenuci su u vezi porodice, bliskih prijatelja ili srodnih aktivnosti; za druge ti trenuci mogu da se odnose na prirodu, duhovnost ili religiju. Za veinu nas, pretpostavljam, to moe biti po malo od svega. Oni postaju lini trenuci, i sreni i tuni, koji definiu nae seanje. Ti trenuci su oni u kojima sve jednostavno dolazi na svoje mesto. To su fotografije u vremenu koje definiu znaajan deo naeg ivotnog iskustva.

14

Vrednost trenutka u vremenu nije zaboravljena ni kod istraivaa. Mi osmiljavamo eksperimente, nadajui se da emo godinama sauvati i analizirati posebne detalje odreenog trenutka. Imao sam dovoljno sree da uestvujem u takvoj prilici poetkom 1980-ih, nakon to je istaknuti naunik iz Kine, dr Juni en, doao na Kornel kako bi radio u mojoj laboratoriji. Bio je zamenik direktora istraivake laboratorije kineskog premijera i jedan od prvih kineskih naunika koji su posetili SAD nakon uspostavljanja odnosa izmeu nae dve zemlje. Atlas raka Poetkom 1970-ih, kineski premijer, ou En Lai (Chou EnLai), je umirao od raka. Tokom ove smtonosne bolesti, premijer ou je pokrenuo nacionalno istraivanje kako bi prikupio informacije o bolesti koja nije bila dobro shvaena. To e biti izuzetno istraivanje stopa smrtnosti od dvanaest razliitih vrsta raka u vie od 2.400 kineskih okruga i nad 880 miliona (96%) njihovih graana. Istraivanje je na vie naina bilo izuzetno. Ukljuivalo je 650.000 radnika, i predstavljalo je najambiciozniji biomedicinski istraivaki projekat ikada preduzet. Krajnji rezultat istraivanja je bio lep atlas kodiran bojom koji je pokazivao gde su odreene vrste raka bile veoma zastupljene a gde ih praktino nije bilo.1 Grafikon 4,1: Atlas uestalosti raka u Kini Debelo crevo i rektum (ene), stopa smrtnosti od raka, 1973-1975 po okruzima, odnos prema nacionalnoj stopi Ovaj atlas je pokazao da je u Kini rak bio lokalizovan. Neke vrste raka su bile daleko ee na nekim mestima u odnosu na druge. Prva istraivanja su postavila pozornicu za ovu ideju, pokazujui da pojava raka takoe 2-4 veoma varira izmeu razliitih zemalja. Meutim, ovi kineski podaci su bili znaajniji jer je geografsko variranje stope raka bilo daleko vee (grafikon 4,2). Ono se takoe javljalo u zemlji u kojoj je 87% populacije bilo iste etnike grupe, Han narod. Grafikon 4,2: Opseg stope raka u kineskim okruzima Mesto pojave raka, mukarci, ene Svi tipovi raka, nazofarinks, jednjak, stomak, jetra, debelo crevo, plua, dojka Starosno-normalizovane stope smrtnosti , predstavljajui # sluajeva/100.000 ljudi/godinje Zato se javljalo tako masivno variranje u stopama raka meu razliitim okruzima kada su genetike osnove bile sline od mesta do mesta? Da li je mogue da se rak javljao u velikoj meri zbog sredinskih i faktora naina ivota, a ne zbog genetike? Nekoliko istaknutih naunika je ve dolo do tog zakljuka. Autori velikog pregleda radova o vezi ishrane i raka, pripremljenog za ameriki kongres 1981. godine, procenili su da genetika odreuje samo oko 2-3% ukupnog rizika od raka.4 Podaci ovog kineskog atlasa zastupljenosti raka su bili znaajni. Okruzi sa najviim stopama nekih tipova raka imali su vie od sto puta vee stope u odnosu na okruge sa najniim stopama ovih tipova raka. Ovo su bile zaista izuzetne cifre. Radi poreenja, mi u SAD vidimo, najvie, dva do tri puta vee stope raka u jednom delu okruga u odnosu na drugi. Ustvari, veoma male i relativno neznaajne razlike u stopama raka proizvode velike vesti, velik novac i veliku politiku. U mojoj dravi Njujorku dugo vremena je kruila pria o poveanim stopama raka dojke na Long 5 Ajlendu. Velike koliine novca (oko 30 miliona dolara ) i godine i godine rada su potroeni na prouavanje ovog pitanja. Kakve vrste stopa su prouzrokovale ovakvu panju? Dva okruga sa Long Ajlenda su imala stope raka dojke samo za 10-20% vie u odnosu na dravni prosek. Ova razlika je bila dovoljna da stigne na naslovne strane, zaplai ljude i pokrene politiare na akciju. Uporedite ovo sa nalazima iz Kine gde su neki delovi zemlje imali stope raka sto puta (10.000%) vee od drugih. Poto je Kina genetiki relativno homogena, bilo je jasno da su ove razlike morale da se objasne sredinskim uzrocima. Ovo je dovelo do niza kritinih pitanja: Zato je pojava raka bila toliko esta u nekim seoskim kineskim okruzima a u drugima ne? Zato su ove razlike tako neverovatno velike? Zato je ukupna stopa pojave raka, u celini gledano, manja u Kini nego u SAD? to smo vie dr en i ja razgovarali, to smo vie eleli da zadrimo trenutak u vremenu uslova ishrane i sredine u ruralnoj Kini. Kada bismo samo mogli da zavirimo u ivote ovih ljudi, da zapazimo ta jedu, kako ive, ta je u njihovoj krvi i mokrai i kako umiru. Kada bismo samo mogli da konstruiemo sliku njihovog iskustva sa dosad nevienom jasnou detalja kako bismo mogli da je prouavamo u narednim godinama. Kada bismo mogli to da uradimo, bili bismo u stanju da pruimo odgovore za naa ''zato'' pitanja. Povremeno se nauka, politika i finansiranje spajaju na nain koji omoguuje da se sprovede zaista izuzetno istraivanje. Ovo se desilo

nama, i mi smo dobili mogunost da inimo ta god smo eleli, ak i vie. Bili smo u stanju da stvorimo najsveobuhvatniji snimak ishrane, naina ivota i bolesti ikada ostvaren. Zajedniko ostvarivanje Okupili smo tim naunika svetske klase. Tu je bio dr en, koji je bio zamenik direktora najznaajnije vladine laboratorije za istraivanje ishrane i zdravlja u celoj Kini. Angaovali smo dr Junjao Lia (Junyao Li), jednog od autora istraivanja atlasa raka i kljunog naunika Kineske akademije medicine pri ministarstvu zdravlja. Trei lan je bio Riard Peto (Richard Peto) sa Oksforda. Smatran za jednog od najistaknutijih epidemiologa u svetu, Peto je od tada proglaen za viteza i primio nekoliko nagrada za istraivanje raka. Ja sam upotpunio tim kao direktor projekta. Sve je dolazilo na svoje mesto. To e biti prvi veliki istraivaki projekat izmeu Kine i Sjedinjenih Drava. Reili smo neophodne zahteve za finansiranje, prebrodivi i meanje CIA-e i utljivost kineske vlade. Bili smo na svom putu. Odluili smo da istraivanje bude to je sveobuhvatnije mogue. Zahvaljujui Atlasu raka, imali smo pristup stopama smrtnosti za vie od etiri desetine razliitih tipova bolesti, ukljuujui pojedinane tipove raka, 6 sranih bolesti i infektivnih bolesti. Prikupili smo podatke o 367 promenljivih veliina a zatim svaku promenljivu usporedili sa svakom drugom promenljivom. Posetili smo 65 okruga irom Kine i podelili upitnike i izvrili ispitivanje krvi na 6.500 odraslih osoba. Uzimali smo uzorke mokrae, direktno merili sve to su porodice jele tokom perioda od tri dana i analizirali uzorke hrane iz prodavnica irom zemlje. ezdeset i pet okruga odabranih za istraivanje nalazili su se u ruralnim i polururalnim delovima Kine. Ovo je uinjeno namerno jer smo eleli da prouavamo ljude koji su iveli i hranili se u istoj oblasti tokom najveeg dela svog ivota. Ovo je bilo uspena strategija, jer smo ustanovili da je u proseku 90-94% odraslih ispitanika u svakom okrugu i dalje ivelo u istom okrugu u kome su roeni. Kada smo zavrili imali smo vie od 8.000 statistiki znaajnih veza izmeu promenljivih vrednosti naina ivota, ishrane i bolesti. Imali smo istraivanje do sada nevieno u pogledu sveobuhvatnosti, kvaliteta i jedinstvenosti. Imali smo ono to je asopis New York Times nazvao ''Gran pri epidemiologije''. Ukratko, stvorili smo taj snimak u vremenu kakav smo prvobitno zamislili. Ovo je bila savrena prilika da testiramo principe koje smo otkrili pri eksperimentima na ivotinjama. Da li e nalazi u laboratoriji biti dosledni sa ljudskim iskustvom u stvarnom svetu? Da li e se naa otkria o raku jetre kod pacova izazvanom aflatoksinom moi primeniti na druge vrste raka i druge vrste bolesti kod ljudi? Za vie informacija (Uokviren pasus Str. 73) Veoma se ponosimo sveobuhvatnou i kvalitetom Kineskog istraivanja. Da biste videli zato, proitajte dodatak B sa strane 353. Pronaiete potpuniju raspravu o osnovnom planu i karakteristikama ovog istraivanja. Kinesko iskustvo o ishrani U Kineskom istraivanju je veliki znaaj imala priroda ishrane koriene u ruralnoj Kini. To je bila retka prilika da prouavamo efekte prevashodno biljne ishrane na zdravlje. U Americi, 15-16% naih ukupnih kalorija dolazi od proteina a do 80% od ove koliine dolazi od ivotinjskih namirnica. Ali u ruralnoj Kini samo 9-10% ukupnih kalorija dolazi od proteina a samo 10% proteina dolazi od ivotinjskih namirnica. To znai da postoje velike razlike u ishrani izmeu Kineza i Amerikanaca, kao to je pokazano na grafikonu 4,3. Grafikon 4,3: Kineski i ameriki unosi hranljivih materija Hranljive materije, Kina, Sjedinjene Drave Kalorije (kcal/dan)7, ukupne masti (% od kalorija), vlakna iz ishrane (g/dan), ukupna koliina proteina (g/dan), ivotinjski proteini (% od kalorija), ukupna koliina gvoa (mg/dan) Nalazi prikazani na grafikonu 4,3 su standardizovani za telesnu teinu od 65 kilograma (143 funte). Ovo je standardan nain na koji kineski autoriteti belee takve informacije a to nam omoguava da lako poredimo razliite populacije. (Za amerikog odraslog mukarca od 77 kilograma, unos kalorija e iznositi oko 2.400 kalorija na dan. Za prosenog ruralnog kineskog odraslog mukarca od 77 kilograma, unos kalorija e iznositi oko 3.000 kalorija na dan.) U svakoj gore razmotrenoj kategoriji postoje ogromne razlike u ishrani izmeu kineskog i amerikog iskustva: daleko vei ukupni unos kalorija, manje masti, manje proteina, daleko manje ivotinjskih namirnica, vie vlakana i daleko vie gvoa se koristi u Kini. Ove razlike u ishrani su od prvenstvenog znaaja. Iako je obrazac ishrane u Kini veoma drugaiji od onoga u Sjedinjenim Dravama, i dalje postoji puno razlika u samoj Kini. Eksperimentalne varijacije (to jest, opseg vrednosti) su sutinske kada istraujemo veze

15

ishrane i zdravlja. Na sreu, u Kineskom istraivanju su postojale znaajne razlike za veinu merenih faktora. Postojale su izuzetne razlike u stopama bolesti (grafikon 4,2) i vie nego odgovarajue razlike u klinikim merenjima i unosu hrane. Na primer, holesterol u krvi je varirao kao prosek okruga od najvieg do najnieg skoro dva puta, beta karotin u krvi oko devet puta, lipidi u krvi oko tri puta, unos masti oko est puta a unos vlakana oko pet puta. Ovo je bilo znaajno, jer smo mi prvenstveno bili koncentrisani na poreenje svakog okruga u Kini sa svim ostalim okruzima. Nae istraivanje je predstavljalo prvo veliko istraivanje koje je prouavalo ovaj naroiti opseg navika ishrane i njihove zdravstvene posledice. Mi smo u sutini poredili, unutar kineskog opsega, ishrane bogate biljnim namirnicama sa ishranama veoma bogatim biljnim namirnicama. U skoro svim drugim istraivanjima, koja su sva zapadnjaka, naunici su poredili ishrane bogate ivotinjskim namirnicama sa ishranama veoma bogatim ivotinjskim namirnicama. Razlika izmeu ruralnih kineskih naina ishrane i zapadnjakih ishrana, i nastalih obrazaca bolesti, je ogromna. Ova razlika, koliko i bilo koja druga, je bila ta koja je uinila ovo istraivanje tako znaajnim. Mediji su nazvali Kinesko istraivanje ''prekretnim istraivanjem''. lanak u asopisu Saturday Evening Post je naveo da bi projekat ''trebalo da prodrma medicinske i nutricionistike istraivae irom sveta''.8 Neki ljudi iz medicinske zajednice su rekli da se jo jedno istraivanje nalik ovom nikada vie ne moe izvriti. Ono to sam ja znao je da je nae istraivanje pruilo priliku za prouavanje mnogih spornih ideja koje sam formirao o vezi ishrane i zdravlja. Sada elim da vam pokaem ta smo saznali iz ovog istraivanja i kako je jo 20 godina istraivanja, razmiljanja i iskustva promenilo ne samo nain na koji razmiljamo o vezi izmeu ishrane i zdravlja, ve i nain na koji se moja porodica i ja hranimo. Bolesti siromatva i obilja Nije potrebno biti naunik da bi se utvrdilo da je verovatnoa da emo umreti prilino stabilno bila na 100% ve izvesno vreme. Postoji samo jedna stvar koju moramo da uradimo u ivotu, a to je da umremo. esto sam sretao ljude koji koriste ovu injenicu kako bi opravdali svoju nezainteresovanost za informacije o zdravlju. Meutim, moj pristup je drugaiji. Nikada nisam tragao za zdravljem nadajui se besmrtnosti. Dobro zdravlje je vano kako bi se u potpunosti uivalo u vremenu koje imamo. Radi se o tome da ovek bude to je mogue funkcionalniji tokom celokupnog ivota i o izbegavanju obogaljujuih, bolnih i dugakih bitaka sa bolestima. Postoji puno boljih naina da se umre, i da se ivi. Poto su u kineskom Atlasu raka navedene stope smrtnosti za vie od etiri desetine razliitih vrsta bolesti, imali smo retku priliku da prouavamo mnoge naine na koje ljudi umiru. Pitali smo se: da li odreene bolesti tee da se grupiu u odreenim oblastima zemlje? Na primer, da li se rak debelog creva javlja u istim regionima kao dijabetes? Ako bi se ovo pokazalo tanim, mogli bismo da pretpostavimo da su dijabetes i rak debelog creva (ili druge bolesti koje su se pojavljivale zajedno) delili zajednike uzroke. Ovi zakljuci bi mogli da sadre niz mogunosti, kreui se od geografskih i sredinskih do biolokih. Meutim, poto sve bolesti predstavljaju bioloke procese (koji su poli po zlu) moemo da pretpostavimo da bez obzira na ''uzroke'' koji su opaeni, oni e na kraju delovati preko biolokih dogaaja. Kada se bolesti navedu na nain koji omoguava da se svaka stopa bolesti 9 usporedi sa svakom drugom stopom bolesti, pojavljuju se dve grupe bolesti: one koje se tipino javljaju u ekonomski razvijenijim oblastima (bolesti obilja) i one koje se tipino javljaju u ruralnim poljoprivrednim 10 oblastima (bolesti siromatva) (grafikon 4,4). Grafikon 4,4: Grupe bolesti opaene u ruralnoj Kini Bolesti obilja (prekomerna ishrana), rak (debelo crevo, plua, dojka, leukemija, mozak kod dece, stomak, jetra), dijabetes, bolesti sranih sudova Bolesti siromatva (neodgovarajua ishrana i loi sanitarni uslovi), upala plua, crevna opstrukcija, eludani ir, digestivne bolesti, pluna tuberkuloza, parazitske bolesti, reumatina bolest srca, metabolike i endokrine bolesti razliite od dijabetesa, bolesti pri trudnoi i mnoge druge Grafikon 4,4 pokazuje da svaka bolest, u obe liste, tei da se povee sa boleu iz sopstvene grupe ali ne i sa boleu iz suprotne grupe. Region u ruralnoj Kini koji ima visoke stope upale plua, na primer, nee imati visoke stope raka dojke, ali e imati visoke stope parazitskih oboljenja. Bolest koja ubija veinu zapadnjaka, bolest sranih sudova, je ea u oblastima gde je ei i rak dojke. Usput, bolesti sranih sudova su relativno retke u mnogim zemljama u razvoju. Ovo nije zbog toga to ljudi umiru mladi, izbegavajui time bolesti zapada. Ova poreenja predstavljaju stope standardizovane u odnosu na starost, to znai da se porede ljudi iste starosti. Ove dve grupe bolesti su obino oznaene kao bolesti obilja i bolesti siromatva. Kako populacija u razvoju nagomilava bogatstvo, ljudi menjaju svoje navike ishrane, naina ivota i sanitarne sisteme. Kako se bogatstvo gomila, sve vie ljudi umire od bolesti bogatih u odnosu na bolesti siromanih. Poto su ove bolesti obilja tako tesno povezane sa navikama

ishrane, bolesti obilja bi se mogle bolje nazvati ''bolesti ekstravagantne ishrane''. Najvei broj ljudi u Sjedinjenim Dravama i drugim zapadnim zemljama umire od bolesti obilja. Zbog ovoga, ove bolesti se esto oznaavaju kao ''zapadnjake'' bolesti. Neki ruralni okruzi su imali manji broj sluajeva bolesti obilja dok su drugi okruzi imali daleko vie ovih bolesti. Kljuno pitanje Kineskog istraivanja je bilo sledee: da li je ovo bilo zbog razlika u navikama ishrane? Statistika znaajnost (Uokviren pasus Str. 77) U nastavku poglavlja ukazivau na statistiku znaajnost razliitih I opaanja. Rimski broj jedan ( ) predstavlja 95+% sigurnosti; rimski broj dva II III ( ) predstavlja 99+% sigurnosti; a rimski broj tri ( ) predstavlja 99,9+% sigurnosti. Nijedan rimski broj ne oznaava da je veza manje od 95% 11 sigurna. Ove verovatnoe se takoe mogu opisati kao verovatnoa da je opaanje realno; 99% sigurnosti znai verovatnou od 99 od 100 da je opaanje realno; a 99,9% sigurnosti znai verovatnou od 999 od 1.000 da je opaanje realno. Holesterol u krvi i bolesti Poredili smo pojavu zapadnjakih bolesti u svakom okrugu sa ishranom i navikama ivota i, na nae iznenaenje, ustanovili smo da je jedna od III najjaih naznaka zapadnjakih bolesti bio nivo holesterola u krvi. U vaoj hrani u vaoj krvi Postoje dve osnovne kategorije holesterola. Holesterol iz ishrane je prisutan u hrani koju jedemo. On je sastojak hrane, kao i eer, masti, proteini, vitamini i minerali. Ovaj holesterol se nalazi samo u namirnicama ivotinjskog porekla i predstavlja onaj koji nalazimo na etiketama hrane. Koliina holesterola iz ishrane koju unosite nije neto to va doktor moe da zna kada proverava va nivo holesterola. Doktor ne moe da izmeri holesterol iz ishrane nita vie nego to moe da izmeri koliko ste virli ili pileih krilca pojeli. Umesto toga, doktor meri koliinu holesterola prisutnog u vaoj krvi. Drugi tip holesterola, holesterol u krvi, se proizvodi u jetri. Holesterol iz krvi i holesterol iz hrane, iako hemijski identini, ne predstavljaju istu stvar. Slina situacija se javlja i sa mastima. Masti iz hrane su stvari koje jedemo: mast sa vaeg pomfrita, na primer. Telesne masti, sa druge strane, su supstance koje proizvodi nae telo i veoma se razlikuju od masti koju ujutru maete na va tost (maslac ili margarin). Masti i holesterol iz hrane se ne moraju obavezno pretvoriti u telesnu mast i holesterol iz krvi. Nain na koji telo proizvodi telesne masti i krvni holesterol je veoma sloen, ukljuujui na stotine razliitih hemijskih reakcija i desetine sastojaka. Zbog ove sloenosti, efekti masti i holesterola iz ishrane na zdravlje mogu veoma da se razlikuju od zdravstvenih efekata povienog holesterola u krvi (ono to va doktor meri) ili vika telesne masti. Kako se nivo holesterola u ruralnoj Kini poveavao u odreenim okruzima, pojava ''zapadnjakih'' bolesti je takoe rasla. Ono to je bilo toliko iznenaujue je da su kineski nivoi bili daleko nii od onih koje smo oekivali. Prosean nivo holesterola u krvi je iznosio samo 127 mg/dl, to je skoro 100 poena manje u odnosu na ameriki prosek (215 mg/dl)!12 Neki okruzi su imali prosean nivo i od svega 94 mg/dl. Za dve grupe od oko 25 ena iz unutranjeg dela Kine, prosean holesterol u krvi je bio na iznenaujue niskom nivou od 80 mg/dl. Ako znate svoj nivo holesterola, shvatiete koliko su ove vrednosti zaista niske. U SAD, na opseg iznosi oko 170-290 mg/dl. Nae niske vrednosti su blizu visokih vrednosti za ruralnu Kinu. Zaista, u SAD je vladao mit da moe doi do zdravstvenih problema ako je nivo holesterola manji od 150 mg/dl. Ako bismo tako razmiljali, oko 85% Kineza iz ruralnih krajeva bi imalo problema. Meutim, istina je sasvim drugaija. Nie stope holesterola su povezane sa niim stopama sranih oboljenja, raka i drugih zapadnjakih bolesti, ak i pri daleko niim nivoima od onih koji se na zapadu smatraju 'bezbednim''. Na poetku Kineskog istraivanja, niko nije mogao niti hteo da predvidi da e se pojaviti odnos izmeu holesterola i stope bilo koje bolesti. Kakvo nas je iznenaenje ekalo! Pri smanjenju nivoa holesterola u krvi sa 170 mg/dl II I II I na 90 mg/dl, rak jetre, rektuma, debelog creva, plua mukaraca, plua I ena, dojke, leukemija kod dece, leukemija kod odraslih, rak mozga kod I dece, mozga kod odraslih, stomaka i jednjaka (grla) se smanjivao. Kao to moete da vidite, ovo je povea lista. Veina Amerikanaca zna da ako imate povien holesterol, treba da brinete o srcu, ali ne znaju da biste trebalo da brinete i o raku. Postoji nekoliko vrsta holesterola u krvi, ukljuujui LDL i HDL holesterol. LDL je ''lo'' a HDL ''dobar'' tip holesterola. U Kineskom istraivanju vii nivoi loeg HDL holesterola su takoe bili povezani sa zapadnjakim bolestima. Imajte na umu da su ove bolesti, po zapadnjakim standardima, bile relativno retke i da su nivoi holesterola u krvi bili prilino niski po standardima zapada. Nai nalazi su uverljivo pokazali da su mnogi Kinezi bili u povoljnijem poloaju pri niim nivoima holesterola, ak i ispod 170 mg/dl. Zamislite sada zemlju u kojoj su stanovnici imali daleko vii nivo

16

holesterola u odnosu na kineski prosek. Mogli biste da oekujete da bi ove relativno retke bolesti, kao to su bolesti srca i neki tipovi raka, preovladavale, a moda bile i vodee ubice! Naravno, upravo je ovo sluaj na zapadu. Kao primer u vreme naeg istraivanja, stopa smrtnosti od bolesti sranih sudova bila je sedamnaest puta vea meu amerikim mukarcima u odnosu na kineske mukarce iz 13 ruralnih sredina. Amerika stopa smrtnosti od raka dojke je bila pet puta vea u odnosu na stopu ruralne Kine. Jo upeatljivije su bile izuzetno niske stope bolesti sranih sudova (CHD) u jugoistonim kineskim provincijama Seuan i Kuejou. Tokom trogodinjeg perioda posmatranja (1973-1975), ni jedna osoba mlaa od 64 godine nije umrla od CHD-a, izmeu 246.000 mukaraca iz Kuejou 14 okruga i 181.000 ena iz Seuana! Nakon to su objavljeni ovi podaci o niskom holesterolu, saznao sam od tri veoma istaknuta istraivaa i lekara u polju sranih oboljenja, dr Bil Kastelija (Bill Castelli), dr Bil Robertsa (Bill Roberts) i dr Keldvel Eselstajna mlaeg (Caldwell Esselstyn, Jr), da tokom svojih dugih karijera nikada nisu videli smrtan sluaj od sranih bolesti meu svojim pacijentima koji su imali nivo holesterola u krvi manji od 150 mg/dl. Dr Kasteli je dugo vremena bio direktor uvenog Fremingemskog istraivanja srca pri NIH-u; dr Eselstajn je bio istaknuti hirurg na Klivlendskoj klinici koji je izvrio istaknuto istraivanje o preokretanju sranih bolesti (5. poglavlje); dr Roberts je dugo vremena bio urednik prestinog medicinskog asopisa Cardiology. Holesterol u krvi i ishrana Jasno je da nivo holesterola u krvi predstavlja znaajan indikator rizika od bolesti. Veliko pitanje je: kako e hrana uticati na holesterol u krvi? Ukratko, ivotinjske namirnice su povezane sa poveanim nivoom holesterola u krvi (grafikon 4,5). Bez izuzetaka, hranljive materije iz biljnih namirnica su bile povezane sa smanjenjem nivoa holesterola u krvi. Grafikon 4,5: Namirnice povezane sa holesterolom u krvi Kako se unos mesa,I mleka, jaja, ribe,I-II mastiI i ivotinjskih proteina povea..., holesterol u krvi raste. Kako se unos biljnih namirnica i hranljivih materija (ukljuujui biljne I II II I proteine, vlakna iz hrane, celuloze, hemiceluloze, rastvorljivih ugljenih II I hidrata, B-vitamina iz biljaka (karotini, B2, B3), mahunarki, povra svetle boje, voa, argarepe, krompira i nekoliko vrsta itarica) povea... holesterol u krvi se smanjuje. Ove veze izmeu bolesti i nivoa holesterola u krvi su bile upeatljive, jer su po amerikim standardima nivo holesterola u krvi i unos ivotinjskih namirnica bili tako niski. U ruralnoj Kini, unos ivotinjskih proteina (za istu osobu) je u proseku iznosio samo 7,1 g/dan, dok je ameriki prosek bio itavih 70 g/dan. Da bi bilo jasnije, 7 grama ivotinjskih proteina se nalazi u oko tri pilea krilca iz Mekdonaldsa. Oekivalo bi se da kada je unos ivotinjskih proteina i nivo holesterola u krvi tako nizak kao u ruralnoj Kini, da ne bi bilo novih veza sa zapadnjakim bolestima. Meutim, pogreili smo. ak su i ove male koliine ivotinjskih namirnica u ruralnoj Kini poveavale rizik od zapadnjakih bolesti. Prouavali smo efekte ishrane na razliite tipove holesterola u krvi. Primeeni su isti dramatini efekti. Unos ivotinjskih proteina kod mukaraca je bio povezan sa poveanim nivoom ''loeg'' holesterola u III krvi dok je unos biljnih proteina bio povezan sa smanjenjem nivoa ovog II istog holesterola. Uite u skoro bilo koju lekarsku ordinaciju i upitajte koji faktori ishrane utiu na nivo holesterola u krvi i oni e vam najverovatnije spomenuti zasiene masne kiseline i holesterol iz ishrane. Poslednjih decenija neko bi mogao da spomene i efekat soje ili mekinja sa puno vlakana na snienje holesterola, ali e malo njih rei da ivotinjski proteini imaju bilo ta sa nivoom holesterola u krvi. Oduvek je bilo tako. Dok sam bio na plaenom odsustvu sa Oksforda, prisustvovao sam predavanjima za studente medicine o ishrani i uzrocima sranih bolesti koja je drao istaknuti profesor medicine. On je dugo priao o tetnim efektima zasienih masnih kiselina i unosa holesterola na bolesti sranih sudova kao da su to bili jedini faktori ishrane koji su bili znaajni. Nije eleo da prizna da je unos ivotinjskih proteina imao bilo kakve veze sa nivoom holesterola u krvi, iako su dokazi u to vreme uinili sasvim jasnim da su ivotinjski proteini bili snanije vezani sa nivoom holesterola u 15 krvi od zasienih masnih kiselina i holesterola iz hrane. Kao i mnogi drugi, njegova slepa vera u status kvo ga je uinila nespremnim da bude otvorenog uma. Kako su nalazi pristizali, poeo sam da otkrivam da otvorenost uma nije predstavljala luksuz, ve potrebu. Masti i rak dojke Ako bi postojala neka vrsta parade hranljivih materija, pri emu bi svaka hranljiva materija imala svoje paradno vozilo, mastima bi pripadalo daleko najvee. Toliko puno ljudi, od istraivaa do obrazovnih radnika, od predstavnika vlade koji formiraju smernice do predstavnika industrije, dugo je istraivalo ili isticalo masti. Ljudi iz velikog broja razliitih zajednica su vie od pola veka radili na konstrukciji ovog udovita.

Kada bi ova neobina parada zapoela na Glavnoj ulici, u SAD, panja svih koji sede na ploniku bi neizbeno bila usmerena na paradno vozilo masti. Veina ljudi bi mogla da vidi vozilo masti i kae, ''trebalo bi da se klonim toga'', a zatim da pojede njegov dobar deo. Drugi bi se popeli na nezasienu polovinu vozila i rekli da su ove masne kiseline zdrave a da su samo zasiene masne kiseline loe. Mnogi naunici bi uperili prstom na vozilo za masti i tvrdili da se klovnovi sranih bolesti i raka kriju unutra. Za to vreme, neki samoprozvani gurui ishrane, kao to su pokojni dr Robert Etkins, mogli bi da postave radnju na vozilu i ponu sa prodavanjem knjiga. Na kraju dana prosena osoba koja se zasitila vozilom bi se ekala po glavi i oseala nelagodno, pitajui se ta je trebalo da uini i zato. Postoje dobri razlozi zbog kojih je prosean potroa zbunjen. Neodgovoreno pitanje o mastima je ostalo neodgovoreno, kao i tokom prolih etrdeset godina. Koliko masnih kiselina moemo da imamo u ishrani? Koju vrstu masnih kiselina? Da li su polinezasiene masne kiseline bolje od zasienih? Da li su mononezasiene masne kiseline bolje od ostalih? ta je sa onim specifinim masnim kiselinama kao to su omega3, omega-6, trans masne kiseline i DHA? Da li bi trebalo da izbegavamo masti iz kokosa? ta je sa ribljim uljem? Da li ima neeg posebnog u ulju od lana? ta je uopte ishrana bogata mastima? A nisko-masna ishrana? Ovo moe da bude zbunjujue, ak i za obuene naunike. Detalji koji se nalaze u osnovi ovih pitanja, kada se razmatraju izolovano, veoma su obmanjujui. Kao to emo videti, razmatranje ponaanja sloenog spleta hemikalija umesto izolovanih pojedinanih hemikalija daleko je smislenije. Meutim, na neki nain ova smena opsednutost izolovanim aspektima unosa masti je ta koja nas ui najboljim lekcijama. Prema tome, razmotrimo poblie ovu priu o mastima, onako kako se razvijala tokom poslednjih etrdeset godina. Ona ilustruje zato je javnost toliko zbunjena i u pogledu masti i u pogledu ishrane uopteno. 19 U proseku, mi unosimo 35-40% od ukupne koliine kalorija u vidu masti. Hranili smo se ovakvom ishranom bogatom mastima jo od kraja 19. veka, od poetka industrijske revolucije. Poto smo imali novca poeli smo da koristimo vie mesa i mlenih proizvoda, koji su relativno bogati mastima. Pokazivali smo nae bogatstvo korienjem takve hrane. Zatim su doli sredina i kraj 20. veka kada su naunici poeli da dovode u pitanje podobnost ishrane koja je tako bogata mastima. Pojavile su se 20-23 nacionalne i meunarodne preporuke o ishrani kako bi nam ukazale da treba smanjiti unos masti na ispod 30% od kalorija. To je trajalo par decenija, ali se sada strah od ishrane bogate mastima smanjuje. Neki autori popularnih knjiga ak zastupaju povean unos masti! Neki iskusni istraivai su predloili da nije neophodno unositi manje od 30% masti, sve dok unosimo pravu vrstu masti. Nivo od 30% masti je postao pokazatelj, ak iako nema dokaza koji bi ukazivali da je ovo znaajan pokazatelj. Razmotrimo ovu cifru navoenjem sadraja masti u nekoliko namirnica, kao to se moe videti na grafikonu 4,6. Grafikon 4,6: Sadraj masti u namirnicama Namirnica, procenat kalorija iz masti Maslac, dupli izburger iz Mekdonaldsa, punomasno kravlje mleko, unka, virle, soja, ''nisko-masno'' (ili 2%) mleko, piletina, spana, itne pahuljice, obrano mleko, graak, argarepe, pasulj, peeni krompir Uz nekoliko izuzetaka, ivotinjske namirnice sadre znaajno vie masti u odnosu na biljne namirnice.24 Ovo je dobro ilustrovano poreenjem koliine masti u ishranama razliitih zemalja. Korelacija izmeu unosa masti i 25 unosa ivotinjskih proteina iznosi vie od 90%. To znai da se unos masti paralelno poveava sa unosom ivotinjskih proteina. Drugim reima, masti iz ishrane predstavljaju pokazatelj koliko u hrani ima ivotinjskih namirnica. Podudaranje je gotovo savreno. Masti i koncentrisanje na rak Izvetaj Nacionalne akademije nauka (NAS) iz 1982. godine o ishrani i raku, iji sam ja bio koautor, bio je prvi ekspertski izvetaj koji je govorio o vezi masti iz hrane sa rakom. Ovaj izvetaj je bio prvi koji je preporuio maksimalni unos masti od 30% od kalorija radi prevencije raka. Pre toga, Komitet o ishrani amerikog senata kojim je predsedavao senator Dord 26 Mek Gavern sprovodio je objavljivana sasluanja o ishrani i sranim bolestima i preporuio maksimalni unos od 30% masti u ishrani. Iako je izvetaj Mek Gaverna stvorio javnu raspravu o vezi ishrane i bolesti, izvetaj NAS-a iz 1982. godine je bio taj koji je pokrenuo ovu raspravu. Njegova usmerenost na rak, nasuprot sranih oboljenja, pojaala je javni interes i zabrinutost. Pokrenula je dodatnu istraivaku aktivnost i javnu svesnost o znaaju ishrane u prevenciji bolesti. Grafikon 4,7: Ukupan unos masti i rak dojke Starosno-normalizovana stopa smrtnosti/100.000 stanovnika, ukupan unos masti ishranom (g/dan), ene, Tajland, El Salvador, Cejlon, Tajvan, Japan, Filipini, Meksiko, Kolumbija, Panama, Venecuela, ile, Portoriko, Jugoslavija, Rumunija, Bugarska, Hong Kong, Grka, panija, Poljska, Portugal, Maarska, eka, Italija, Finska, Norveka, Francuska, Austrija,

17

Nemaka, vedska, Australija, Belgija, Irska, SAD, vajcarska, Kanada, ukazivalo da smanjenje unosa ne bi obezbedilo nikakve nove koristi. Iznenaenje! Novi Zeland, Danska, Velika Britanija, Holandija Nalazi iz ruralne Kine su pokazali da je smanjenje masti iz ishrane sa 24% 20, 27, 28 Mnogi izvetaji iz tog perioda su bili koncentrisani na pitanje koja na 6% bilo povezano sa niim rizikom od raka dojke. Meutim, nii unos koliina masti iz ishrane je odgovarajua za dobro zdravlje. Jedinstvena masti iz hrane u ruralnoj Kini je znaio manje korienja ne samo masti panja pruena mastima je motivisana meunarodnim istraivanjima koja ve, to je znaajnije, ivotinjskih namirnica. su pokazivala da je koliina masti iz ishrane bila blisko povezana sa Ova veza raka dojke sa mastima iz hrane, a time i sa ivotinjskim pojavom raka dojke, raka debelog creva i sranih bolesti. Ovo su bile namirnicama, navela je na razmatranje drugih faktora koji takoe izlau bolesti koje ubijaju pre vremena veinu ljudi u zapadnjakim zemljama. enu riziku od raka dojke: Jasno je da je ova veza morala da privue veliku panju javnosti. Kinesko Prva menstruacija pri ranijem uzrastu istraivanje je otpoelo usred ovakvog okruenja. 29 Najbolje poznato istraivanje, po mom gleditu, je bilo ono pokojnog Povien holesterol u krvi Kena Kerola (Ken Carroll), profesora sa Univerziteta Zapadnog Ontarija iz Kasna menopauza Kanade. Njegovi nalazi su pokazali veoma impresivan odnos izmeu masti Veliko izlaganje enskim hormonima iz hrane i raka dojke (grafikon 4,7). 3, 30 Ovaj nalaz, koji odgovara ranijim izvetajima drugih istraivaa, postao ta Kinesko istraivanje pokazuje u vezi ovih faktora rizika? Vea koliina 31, 32 I Ova masti u ishrani je povezana sa viim nivoom holesterola u krvi, a oba ova je naroito zanimljiv kada je usporeen sa istraivanjima migracija. istraivanja su pokazala da su ljudi koji su se preselili iz jedne oblasti u faktora, zajedno sa veim nivoom enskih hormona, su povezana, drugu i poeli da se hrane tipinom ishranom karakteristinom za novo zauzvrat, sa vie sluajeva raka dojke i prvom menstruacijom u ranijem I mesto boravka postali izloeni onom nivou rizika od bolesti koji je uzrastu. karakteristian za oblast u koju su se doselili. Ovo je ukazivalo da su Daleko vea starost pri prvoj menstruaciji u ruralnoj Kini je upeatljiva. ishrana i nain ivota bili osnovni uzroci ovih bolesti. To je takoe ukazivalo Dvadeset i pet ena u svakom od 130 sela iz istraivanja je upitano kada da geni nisu neizbeno toliko znaajni. Kao to je ranije spomenuto, veoma su imale prvi menstrualni ciklus. Opseg prosene vrednosti sela je iznosio istaknuti izvetaj Riarda Dola i Riarda Peta sa Oksforda (iz Velike 15 do 19 godina, uz prosek od 17 godina. Ameriki prosek je oko 11 Britanije) koji je podnet amerikom kongresu saeto je naveo mnoga od godina! ovih istraivanja i zakljuio da se samo 2-3% od svih sluajeva raka moe Mnoga istraivanja su pokazala da prva menstruacija pri ranijem uzrastu 4 34 pripisati genima. dovodi do veeg rizika od raka dojke. Uzrast pri prvoj menstruaciji zavisi od stope rasta devojice; to bre raste, to je raniji poetak. Takoe je Grafikon 4,8: Unos ivotinjskih masti i rak dojke dobro ustanovljeno da brz rast mladih devojica esto dovodi do vee Starosno-normalizovana stopa smrtnosti /100.000 stanovnika, ukupan telesne visine u zrelosti i vee telesne teine i koliine telesnih masti, to je unos masti (g/dan) sve povezano sa veim rizikom od raka dojke. Prva menstruacija pri El Salvador, Tajland, Cejlon, Japan, Tajvan, Meksiko, Kolumbija, Filipini, ranijem uzrastu, i kod kineskih i kod ena sa zapada, takoe dovodi do Panama, Grka, panija, Venecuela, Bugarska, ile, Rumunija, poveanog nivoa hormona u krvi kao to je na primer estrogen. Ovi nivoi Jugoslavija, Portoriko, Hong Kong, Portugal, Italija, Poljska, Maarska, hormona ostaju visoki tokom reproduktivnih godina ako se odrava ishrana eka, Finska, Francuska, Austrija, Nemaka, Norveka, vedska, Belgija, bogata ivotinjskim namirnicama. Pod ovim uslovima, poetak menopauze I vajcarska, SAD, Australija, Irska, Kanada, Velika Britanija, Novi Zeland, se odlae za tri do etiri godine, produavajui reproduktivni ivot od Danska, Holandija poetka do kraja za oko devet do deset godina i u velikoj meri poveavajui izlaganje enskim hormonima tokom ivota. Druga Da li podaci ovih meunarodnih i migracionih istraivanja ukazuju da istraivanja su pokazala da je poveanje broja godina reproduktivnog 35, 36 moemo da smanjimo nau stopu raka dojke skoro na nulu ako ivota povezano sa poveanim rizikom od raka dojke. odaberemo savrene izbore naina ivota? Informacije svakako ukazuju da Ova mrea odnosa postaje jo impresivnija. Vei unos masti je povezan sa III bi ovo mogao da bude sluaj. U vezi dokaza sa grafikona 4,7, reenje veim nivoom estrogena u krvi tokom kritinih godina od 35 do 44 godine izgleda oigledno: ako jedemo manje masti, onda emo umanjiti rizik od i viim nivoom enskog hormona prolaktina u krvi tokom kasnijih godina od raka dojke. Veina naunika je donela ovaj zakljuak a neki su pretpostavili 55 do 64 godine.III Izmeu ovih hormona i unosa ivotinjskih proteinaIII i da je mast iz hrane prouzrokovala rak dojke. Meutim, takvo tumaenje je mlekaIII i mesaII postoji snana korelacija. Na alost nismo mogli da bilo previe jednostavno. Drugi grafikoni koje je pripremio profesor Kerol su pokaemo da li su ovi nivoi hormona bili direktno povezani sa rizikom od bili u velikoj meri, skoro potpuno, ignorisani (grafikoni 4,8 i 4,9). Oni raka dojke u Kini jer je stopa bolesti previe niska.37 pokazuju da je rak dojke bio povezan sa unosom ivotinjskih masti ali ne i Svejedno, kada su nivoi hormona meu kineskim enama poreeni sa 38 sa biljnim mastima. nivoima britanskih ena, kineski nivoi estrogena su bili upola manji u U ruralnoj Kini, unos masti hranom (u vreme istraivanja 1983. godine) je odnosu na one kod britanskih ena, koje su imale istovetan hormonski bio veoma razliit od unosa u Sjedinjenim Dravama na dva naina. Prvo, profil kao i amerike ene. Poto je duina reproduktivnog ivota kineskih masti su sainjavale samo 14,5% od unosa kalorija u Kini, u poreenju sa ena samo oko 70% u odnosu na britanske (ili amerike) ene, to znai da oko 36% u SAD. Drugo, koliina masti iz hrane u ruralnoj Kini je skoro je sa niim nivoom estrogena kineska ena bila izloena tokom ivota potpuno zavisila od koliine ivotinjskih namirnica u ishrani, kao to koliini od samo 35-40% od koliine estrogena kod britanskih (i amerikih) pokazuju nalazi sa grafikona 4,7. Korelacija izmeu masti iz hrane i ena. Ovo odgovara stopama raka dojke u Kini koje iznose petinu od stopa ivotinjskih proteina u ruralnoj Kini je bila veoma velika, 70-84%,33 slino sa kod zapadnjakih ena. 25 Snana veza ishrane bogate proteinima i mastima sa reproduktivnim 93% uoenih pri poreenju razliitih zemalja. hormonima i ranim periodom prve menstruacije, koji poveavaju rizik od raka dojke, predstavlja znaajno opaanje. Time je jasno da naa deca ne Grafikon 4,9: Unos biljnih masti i rak dojke Starosno-normalizovana stopa smrtnosti /100.000 stanovnika, unos biljnih treba da se hrane velikom koliinom ivotinjskih namirnica. Ako ste ena, da li biste ikada pomislili da bi ishrana bogata ivotinjskim namirnicama masti (g/dan) Tajland, Tajvan, Filipini, El Salvador, Japan, Kolumbija, Portoriko, ile, produila va reproduktivni ivot za oko devet do deset godina? Pored Poljska, Rumunija, Jugoslavija, Meksiko, Cejlon, Panama, Venecuela, toga, zanimljiva posledica ovog opaanja je, kao to je napomenula Glorija Hong Kong, Bugarska, Maarska, Finska, Grka, panija, Portugal, Stajnem, osniva Ms. asopisa, da bi ishrana pravom hranom mogla da ehoslovaka, Norveka, Australija, Novi Zeland, Italija, Francuska, smanji pojavu trudnoe kod tinejdera odlaui pojavu prve menstruacije. Austrija, Nemaka, vedska, Irska, Kanada, Velika Britanija, Danska, Pored nalaza o hormonima, da li postoji nain koji bi pokazao da je unos ivotinjskih namirnica u vezi sa ukupnim stopama raka? Ovo je donekle Belgija, SAD, vajcarska, Holandija teko pokazati, ali jedan od faktora koje smo merili bio je broj sluajeva Ovo je znaajno jer je u Kini i u meunarodnim istraivanjima, unos masti raka u svakoj porodici. Unos ivotinjskih proteina je u Kineskom III bio jedino pokazatelj unosa ivotinjskih namirnica. Prema tome, veza istraivanju ubedljivo bio povezan sa pojavom raka u porodicama. Ova izmeu masti i raka dojke bi mogla ustvari da nam govori da kako unos veza je impresivna i predstavlja znaajno opaanje, imajui u vidu ivotinjskih namirnica raste, tako raste i rak dojke. Ovo nije sluaj u SAD, neobino nizak unos ivotinjskih proteina. gde mi selektivno dodajemo ili uklanjamo mast iz naih namirnica i nae Ishrana i faktori bolesti kao to su unos ivotinjskih proteina ili broj ishrane. Mi dobijamo podjednako ili vie masti iz biljnih namirnica (ips, sluajeva raka dojke dovode do promena u koncentracijama odreenih pomfrit) u odnosu na preraene ivotinjske namirnice (obrano mleko, suvo hemikalija u naoj krvi. Ove hemikalije se nazivaju biomarketi. Kao primer, meso). Kina ne obrauje masti iz svojih namirnica kao to to mi inimo. holesterol u krvi predstavlja biomarker za srana oboljenja. Merili smo est Pri ovom veoma malom opsegu masti iz hrane u Kini, od 6% do 24%, biomarkera iz krvi koji su povezani sa unosom ivotinjskih proteina.39 Da li prvobitno sam smatrao da masti iz hrane nisu povezane sa bolestima kao oni potvruju nalaz da je unos ivotinjskih proteina povezan sa rakom u to su srane bolesti ili razliite vrste raka, kao to je to sluaj na zapadu. porodicama? Apsolutno. Svaki pojedinani biomarker iz krvi povezan sa Neki ljudi u SAD kao i mnoge moje kolege iz nauke i medicine ishranu ivotinjskim proteinima je znaajno povezan i sa brojem sluaja raka u sa 30% masti nazivaju ''nisko-masnom'' ishranom. Prema tome, ishrana sa porodici.II-III malo masti koja sadri samo 25-30% masti je smatrana dovoljno niskom za U ovom sluaju, viestruka opaanja, vrsto povezana u mreu, pokazuju ostvarivanje maksimalne koliine korisnih efekata po zdravlje. Ovo je da su ivotinjske namirnice snano povezane sa rakom dojke. Ono to ovaj

18

zakljuak ini naroito uverljivim su dve vrste dokaza. Prvo, pojedinani delovi ove mree su bili dosledno povezani i, u veini sluajeva, statistiki znaajni. Drugo, ovaj efekat se javljao pri neobino niskim unosima ivotinjskih namirnica. Nae istraivanje raka dojke (detaljnije opisano u 7. poglavlju) predstavlja savren primer zbog ega je Kinesko istraivanje tako uverljivo. Umesto I pojedinane, jednostavne veze masti i raka dojke, mogli smo da konstruiemo daleko opseniju mreu informacija o tome kako ishrana utie na rizik od raka dojke. Bili smo u stanju da na vie naina prouimo ulogu ishrane i holesterola, starost pri prvoj menstruaciji i nivoe enskih hormona, koji svi predstavljaju poznate faktore rizika za rak dojke. Kada je svaki novi nalaz ukazivao u istom smeru, bili smo u stanju da vidimo sliku koja je uverljiva, dosledna i bioloki mogua. Znaaj vlakana Preminuli profesor Denis Barkit (Denis Burkitt), sa Triniti koleda, iz Dablina, je bio neobino reit. Njegov zdrav razum, nauni kredibilitet i smisao za humor su ostavili veliki utisak na mene kada sam ga prvi put sreo na seminaru na Kornelu. Predmet njegovog rada su bila vlakna iz ishrane. On je putovao deset hiljada milja dipom preko neravnog terena kako bi prouavao navike u ishrani kod Afrikanaca. On je tvrdio da su vlakna, iako se nisu varila, bila vitalna za dobro zdravlje. Vlakna su bila u stanju da povuku vodu iz tela u crevo kako bi se stvari normalno kretale. Ova nesvarena vlakna takoe okupljaju loe hemikalije koje pronalaze svoj put u naa creva a koje mogu da budu kancerogene. Ako ne unosimo dovoljno vlakana, podloni smo bolestima zasnovanim na zatvoru. Po Barkitu, ovde spadaju rak debelog creva, divertikuloza, hemoroidi i proirene vene. Dr Barkit je 1993. godine nagraen prestinom Bauer nagradom, najbogatijom nagradom u svetu posle Nobelove nagrade. On me je pozvao da govorim na njegovoj dobitnikoj ceremoniji na Frenklin institutu u Filadelfiji, samo dva meseca pre njegove smrti. Izneo je svoje miljenje da je nae Kinesko istraivanje bilo najznaajniji rad o vezi ishrane i zdravlja u svetu u to vreme. Vlakna u ishrani se nalaze iskljuivo u biljnim namirnicama. Ovaj materijal, koji daje vrstinu elijskim zidovima biljaka, postoji u hiljadama razliitih hemijskih varijacija. Uglavnom su izgraena od veoma sloenih molekula ugljenih hidrata. Mi varimo samo malo ili nimalo vlakana. Svejedno, vlakna, koja sama ne sadre kalorije, pomau razblaenju kalorijske gustine nae hrane, stvaraju oseaj punoe i pomau zadovoljenju apetita, izmeu ostalog. Pri tome, zadovoljavaju nau glad i smanjuju preteran unos kalorija. Grafikon 4,10: Prosean unos vlakana hranom, g/dan Kina, Sjedinjene Drave Prosean unos vlakana (grafikon 4,10) je oko tri puta vei u Kini nego u SAD.40 Ova razlika je izuzetna, naroito imajui u vidu injenicu da su proseci mnogih okruga bili ak daleko vei. Meutim, po nekim ''strunjacima'' iz SAD, postoji i tamna strana vlakana. Oni su tvrdili da ako je unos vlakana previe visok naa tela ne mogu da apsorbuju dovoljno gvoa i srodnih minerala, koji su neophodni za zdravlje. Vlakna mogu da se veu sa ovim materijama i da ih nose kroz na sistem pre nego to moemo da ih svarimo. Oni kau da bi maksimalan nivo unosa vlakana trebalo da bude oko 30 do 35 grama na dan, to predstavlja samo prosean unos kod ruralnih Kineza. Mi smo veoma paljivo prouavali pitanje gvoe/vlakna u Kineskom istraivanju. Kako se ispostavilo, vlakna nisu neprijatelj apsorpciji gvoa kako je to veliki broj strunjaka tvrdio. Merili smo koliko gvoa su Kinezi unosili i koliko se gvoa nalazilo u njihovim telima. Gvoe je mereno na est razliitih naina (etiri biomarkera iz krvi i dve procene unosa gvoa) i kada smo poredili ova merenja sa unosom vlakana, nije bilo dokaza koji bi pokazivali da je povean unos vlakana ometao apsorpciju gvoa u telu. Ustvari, ustanovili smo suprotan efekat. Dobar pokazatelj koliine gvoa u krvi, hemoglobin, se ustvari poveavao sa veim unosom vlakana hranom.I Kako se ispostavlja, namirnice bogate vlaknima, kao to su penica i kukuruz (ali ne i glaani pirina koji se koristi u Kini) takoe su bogate i III gvoem, to znai da to je vei unos vlakana, to je vei i unos gvoa. Unos gvoa u ruralnoj Kini (34 mg/dan), bio je iznenaujue visok u poreenju sa prosenim amerikim unosom (18 mg/dan) i bio je daleko 41 vie povezan sa biljnim namirnicama nego sa ivotinjskim namirnicama. Kineski nalazi o vlaknima iz hrane i gvou, kao i mnoga druga opaanja iz ovog istraivanja, nisu podravala uobiajeno gledite naunika sa zapada. Ljudi koji unose vie biljnih namirnica, a time i vie vlakana, takoe unose i III vie gvoa, to sve dovodi do statistiki znaajnog vieg nivoa hemoglobina. Na alost, odreena zabuna se javila zbog injenice da neki ljudi u ruralnoj Kini, ukljuujui ene i decu, imaju nizak nivo gvoa. Ovo je naroito tano u oblastima gde su parazitske bolesti ee. U oblastima I ruralne Kine gde su parazitske oblasti ee, nivo gvoa je nii. Ovo je pruilo priliku za tvrdnju da je ovim ljudima bilo potrebno vie mesa, ali su dokazi ukazivali da bi problem bio daleko bolje reen smanjenjem parazitizma u ovim oblastima.

Zainteresovanost za vlakna iz ishrane se javila zahvaljujui Barkitovim putovanjima u Afriku i njegovom tvrdnjom da je rak debelog creva rei meu stanovnitvom koje unosi vie vlakana ishranom. Barkit je uinio ovu tvrdnju popularnom ali je pria najmanje 200 godina stara. U Engleskoj su neki vodei lekari tokom druge polovine 18. veka i poetkom 19. veka tvrdili da je zatvor, koji je bio povezan sa ishranom sa manje vlakana, bio povezan sa veim rizikom od raka (obino raka dojke i ''creva''). Na poetku Kineskog istraivanja, ovo verovanje da bi vlakna mogla da spree rak debelog creva predstavljalo je preovladavajue gledite, iako Komitet za ishranu i rak Nacionalne akademije nauka ''nije pronaao ubedljive dokaze koji bi ukazivali da vlakna iz ishrane... ispoljavaju zatitni efekat od raka debelog creva i rektuma kod ljudi''. Izvetaj je nastavio zakljukom, ''... Ako postoji takav efekat, najverovatnije su odgovorne 20 specifine komponente vlakana, a ne ukupna koliina vlakana iz hrane''. Naa rasprava po ovom pitanju nije bila odgovarajua. Pitanja, pregled istraivake literature i tumaenja dokaza su bila previe usmerena na potrebu za specifinim vlaknom kao odgovornim uzrokom. Poto nijedno nije pronaeno, hipoteza o vlaknima je odbaena. To je bila greka. Kinesko istraivanje je obezbedilo dokaze da postoji veza sa odreenim tipovima raka. Rezultati su pokazali da je povean unos vlakana bio dosledno povezan sa niim stopama raka rektuma i debelog creva. Vei unos vlakana takoe je bio povezan sa niim nivoom I,II holesterola u krvi. Naravno, unos vee koliine vlakana je odraavao unos vee koliine biljnih namirnica; namirnice kao to su pasulj, lisnato povre i integralne itarice su bogate vlaknima. Antioksidanti, lep skup Jedna od oiglednijih karakteristika biljaka je njihov irok raspon svetlih boja. Ako se divite nainu serviranja hrane, teko je nadmaiti tanjir sa voem i povrem. Crvene, zelene, ute, ljubiaste i narandaste boje biljnih namirnica su primamljive i veoma zdrave. Ova veza izmeu lepo obojenog povra i njihovih izrazitih koristi po zdravlje je esto naglaavana. Ispostavlja se da postoji lepa, nauno zasnovana pria iza ove obojeno/zdrave veze. Boje voa i povra se javljaju zahvaljujui nizu hemikalija zvanih antioksidanti. Ove hemikalije se skoro iskljuivo nalaze u biljkama. One su prisutne u ivotinjskim namirnicama samo u onoj meri u kojoj ivotinje jedu i skladite malu koliinu u sopstvenim tkivima. ive biljke ilustruju lepotu prirode, i po bojama i po hemiji. One prihvataju energiju sunca i preobraavaju je u ivot procesom fotosinteze. Tokom ovog procesa, energija sunca se prvo pretvara u proste eere, a zatim u sloenije ugljene hidrate, masti i proteine. Ovaj sloen proces predstavlja izraenu aktivnost unutar biljke, voenu razmenom elektrona izmeu molekula. Elektroni su medijum za prenos energije. Mesto na kome se fotosinteza odigrava je delom nalik na nuklearni reaktor. Elektroni koji krue uokolo u biljci i menjaju sunevu svetlost u hemijsku energiju moraju veoma paljivo da se kontroliu. Ako odlutaju od pravog mesta pri procesu, mogu da stvore slobodne radikale, koji mogu da naprave haos u biljci. To bi bilo kao da sredite nuklearnog reaktora isputa radioaktivne materije (slobodne radikale) koji mogu da budu veoma opasni za okolnu oblast. Kako biljka upravlja ovim sloenim reakcijama i titi od zalutalih elektrona i slobodnih radikala? Postavlja tit oko potencijalno opasnih reakcija koji upija ove veoma reaktivne supstance. tit je nainjen od antioksidanata koji prihvataju elektrone koji bi u suprotnom mogli da zalutaju sa svog puta. Antioksidansi su obino obojeni jer isto hemijsko svojstvo koje upija viak elektrona takoe stvara vidljive boje. Neki od ovih antioksidanata se nazivaju karotinoidi, kojih ima na stotine. Oni variraju u boji od ute boje beta-karotina (tikva), do crvene boje likopena (paradajz), do narandaste boje kritoksantina (pomoranda). Drugi antioksidanti mogu da budi bezbojni i tu spadaju hemikalije kao to su askorbinska kiselina (vitamin C) i vitamin E, koji deluju kao antioksidanti u drugim delovima biljke koji moraju biti zatieni od tetnih svojevoljnih elektrona. Meutim, ono to ini ovaj proces znaajnim za nas ivotinje je da mi proizvodimo niske nivoe slobodnih radikala tokom svog ivota. Izlaganje sunevim zracima, odreenim industrijskim zagaivaima i nepravilno uravnoteenim unosom hranljivih materija stvara podlogu za neeljeno oteenje slobodnim radikalima. Slobodni radikali su nezgodni. Mogu da uine naa tkiva krutim i ogranie njihovu funkciju. To je nalik na starost, kada naa tela postanu kripava i kruta. U velikoj meri, starenje predstavlja upravo to. Ovo nekontrolisano oteenje slobodnim radikalima je takoe i deo procesa koji dovodi do nastanka katarakte, do otvrdnjavanja arterija, do raka, emfizema, artritisa i mnogih drugih bolesti koje postaju ee sa starenjem. Ovde je sutina: mi ne izgraujemo prirodno titove za zatitu od slobodnih radikala. Poto nismo biljke, ne vrimo fotosintezu i zbog toga ne proizvodimo sopstvene antioksidanse. Na sreu antioksidanti iz biljaka deluju u naim telima na isti nain na koji deluju i u biljkama. To je udesan sklad. Biljke izgrauju antioksidantne titove, a istovremeno ih ine neverovatno privlanim sa divnim, ukusnim bojama. Zatim smo mi ivotinje, zauzvrat, privueni biljkama i jedemo ih i posuujemo njihove antioksidantne titove radi naeg sopstvenog zdravlja. Bez obzira da li

19

verujete u Boga, evoluciju ili jednostavno sluaj, morate da priznate da je ovo prelep, skoro duhovan, primer mudrosti prirode. U Kineskom istraivanju, procenili smo antioksidantni status beleei unos vitamina C i beta-karotina i merei nivo vitamina C, vitamina E i karotinoida u krvi. Od ovih antiokdisantnih biomarkera, vitamin C je obezbedio najimpresivnije dokaze. Najznaajnija veza vitamina C sa rakom je bio njegov odnos prema broju 42 porodica sklonih raku u svakoj oblasti. Kada je nivo vitamina C u krvi bio III nizak, bilo je verovatnije da ove porodice imaju viu stopu raka. Nizak nivo vitamina C je bio istaknuto povezan sa poveanim rizikom od raka III jednjaka, leukemije i raka nazofarinksa, dojke, stomaka, jetre, rektuma, debelog creva i plua. Rak jednjaka je bio prvi koji je privukao producente programa televizije NOVA i naveo ih da iznesu izvetaj o smrtnosti od raka u Kini. Ovaj televizijski program je bio taj koji je podstakao nae sopstveno istraivanje kako bismo utvrdili ta se nalazilo iza ove prie. Vitamin C prvenstveno dolazi iz voa, a ishrana voem je takoe bila inverzno II, 43 povezana sa rakom jednjaka. Stope raka su bile 5 do 8 puta vee u oblastima gde je unos voa bio najnii. Isti efekat vitamina C koji je postojao u sluaju ovih tipova raka postojao je i u sluaju bolesti sranih II sudova, poveanog pritiska srca i loga. Unos vitamina C voem jasno je pokazivao moan zatitni efekat od niza bolesti. Druge procene koliine antioksidanata, nivo alfa i beta karotina (prekursor vitamina) u krvi i alfa i gama tokoferola (vitamin E) su slabi pokazatelji efekata antioksidanata. Ovi antioksidansi se prenose u krvi lipoproteinima, koji predstavljaju nosioce ''loeg'' holesterola. Zbog toga smo svaki put kada smo merili ove antioksidante, istovremeno merili nezdrave biomarkere. Ovo je bio eksperimentalni kompromis koji je umanjio nau sposobnost da utvrdimo korisne efekte karotinoida i tokoferola, ak i kada 44 je poznato da ovi efekti postoje. Meutim, utvrdili smo da je pojava raka 45 stomaka bila vea kada je nivo beta-karotina u krvi bio nii. Da li moemo da kaemo da su vitamin C, beta-karotin i vlakna iz hrane sami odgovorni za spreavanje ovih tipova raka? Drugim reima, da li pilula koja sadri vitamin C i beta-karotin i dodaci vlakana mogu da proizvedu ove efekte po zdravlje? Ne. Trijumf zdravlja lei ne u pojedinanim hranljivim materijama, ve u celovitim namirnicama koje sadre ove hranljive materije: biljnim namirnicama. U iniji salate od spanaa, na primer, imamo vlakna, antioksidante i bezbrojne druge hranljive sastojke koje diriguju udesnom simfonijom zdravlja dok dre koncert u naim telima. Poruka ne moe biti jednostavnija: jedite to je vie mogue celovitog nepreraenog voa, povra i integralnih itarica, i verovatno ete ostvariti sve gore spomenute koristi kao i mnoge druge. Iznosio sam ovaj stav o koristima po zdravlje od celovitih biljnih namirnica jo od kada su dodaci vitamina uvedeni u velikim razmerama na trite. I promatrao sam sa nevericom kako su industrija i mediji ubedili tako puno Amerikanaca da ti proizvodi predstavljaju istu dobru ishranu kao i celovite biljne namirnice. Kao to emo videti u narednim poglavljima, obeane koristi po zdravlje od uzimanja dodataka pojedinanih hranljivih materija su se pokazale veoma sumnjivim. Poruka: ako elite vitamin C ili beta-karotin, nemojte posegnuti za boicom pilula posegnite za voem ili zelenim povrem. Etkins kriza U sluaju da niste primetili, u sobi se nalazi slon. Ime mu je ''ishrana sa malo ugljenih hidrata'', koja je postala veoma popularna. Skoro sve knjige o ishrani sa polica u knjiarama predstavljaju varijacije na ovu istu temu: jedite to je vie proteina, mesa i masti koliko elite, ali se klonite od onih ''masnih'' ugljenih hidrata. Kao to ste ve videli u ovoj knjizi, moji istraivaki nalazi i moja taka gledita pokazuju da ovakva ishrana moda predstavlja najveu pojedinanu pretnju po ameriko zdravlje sa kojom smo trenutno suoeni. O emu se ustvari radi? Jedan od osnovnih argumenata sa poetka veine knjiga o ishrani sa malo ugljenih hidrata i puno proteina je da je Amerika zapala u maniju korienja male koliine masti na savet strunjaka tokom poslednjih dvadeset godina, a da su ipak ljudi deblji nego ikad. Ovaj argument je privlaan, meutim postoji jedna neprijatna injenica koja se neprestano zanemaruje: po 46 izvetaju koji saeto navodi hranljive statistike vlade, ''Amerikanci su unosili 6 kilograma [moje naglaavanje] vie [dodatnih] masti i ulja po osobi 1997. godine u odnosu na 1970. godinu, sa 23,8 na 29,8 kilograma''. Tano je da je vladao trend korienja manje ukupne koliine kalorija u obliku masti, gledano kao procenat, ali to je samo zbog toga to smo nadmaili na unos masti unosom brze hrane bogate eerom. Jednostavnim promatranjem ovih brojeva, svako moe da vidi da Amerika nije usvojila ''nisko-masni'' eksperiment. Ustvari, tvrdnja da je nisko-masni eksperiment ''ispiranja mozga'' isproban ali da nije uspeo esto predstavlja prvu od mnogih izjava u ovim knjigama o ishrani koje se mogu opisati ili kao teko neznanje ili kao oportunistika obmana. Teko je znati odakle poeti sa pobijanjem lavirinta dezinformacija i lanih obeanja koja esto iznose autori potpuno neobueni o ishrani, autori koji nikada nisu sproveli bilo kakvo profesionalno zasnovano eksperimentalno istraivanje. A ipak su ove knjige neverovatno popularne. Zato? Jer ljudi zaista smanjuju teinu, bar kratkorono.

U jednom objavljenom istraivanju koje je finansirao Etkinsonov centar za komplementarnu medicinu, istraivai su stavili 51 gojaznog oveka na 48 Etkinsonovu dijetu. etrdeset i jedan ispitanik koji je bio na dijeti tokom est meseci izgubio je u proseku 9 kilograma. Pored toga, prosean nivo 47 holesterola u krvi se neznatno smanjio, to je moda bilo jo znaajnije. Zbog ova dva rezultata, ovo istraivanje je predstavljeno u medijima kao realan, nauni dokaz da Etkinsonova dijeta deluje i da je bezbedna. Naalost, mediji nisu ili dalje od toga. Prvi znak da sve nije tako ruiasto je da su ovi gojazni ispitanici strogo ograniavali svoj unos kalorija tokom istraivanja. Prosean Amerikanac 49 unosi oko 2.250 kalorija na dan. Kada su uesnici istraivanja bili na dijeti, unosili su u proseku 1.450 kalorija na dan. To je 35% manje kalorija! Svejedno je da li jedete crve i karton; ako jedete 35% manje kalorija, 50 kratkorono ete smanjiti teinu i va nivo holesterola e se poboljati , ali to ne znai da crvi i karton formiraju zdravu ishranu. Moe se tvrditi da je tih 1.450 kalorija toliko zadovoljavajue da se ljudi oseaju siti na ovoj ishrani, ali ako usporedite unos kalorija i troak kalorija, jednostavnom matematikom se moe ustanoviti da osoba ne moe da odri ovakvo ogranienje unosa kalorija tokom perioda od vie godina ili decenija a da ne postane invalid ili da se ne istopi u nita. Ljudi su dosledno neuspeni pri znaajnom ograniavanju svog unosa energije tokom bilo kog dueg vremenskog perioda, i zbog toga tek treba da se sprovede dugorono istraivanje koje bi pokazalo uspeh dijete sa ''malo ugljenih hidrata''. Meutim, to je samo poetak problema. U ovom istom istraivanju, koje je finansirala Etkins grupa, istraivai izvetavaju, ''U nekom trenutku tokom dvadeset i etiri sedmice, dvadeset i osam ispitanika (68%) je prijavilo zatvor, dvadeset i est (63%) je prijavilo zadah, dvadeset i jedan (51%) glavobolju, etiri (10%) primetan gubitak 47 kose, a jedna ena (1%) pojaano menstrualno krvarenje''. Oni se pozivaju i na drugo istraivanje, navodei, ''U neeljene efekte ove ishrane kod dece je spadalo kalcijum oksalatno i urinsko kamenje u bubregu... povraanje, amenoreja [kada devojica propusti menstruaciju], hiperholesterolemija [povien holesterol] i... manjak vitamina (navedena 47 odrednica)''. Pored toga su utvrdili da se kod ispitanika javilo zapanjujue 47 poveanje koliine kalcijuma koju su izbacivali mokraom od 53%, to moe da predstavlja katastrofu po njihovo zdravlje kostiju. Smanjenje 51 teine, od ega deo jednostavno predstavlja gubitak tenosti, moe skupo da ih kota. Drugi pregled dijeta sa malo ugljenih hidrata koji su objavili istraivai iz Australije zakljuuje, ''Komplikacije kao to su srane aritmije, poremeaj srane kontraktilne funkcije, iznenadna smrt, osteoporoza, oteenje bubrega, povean rizik od raka, poremeaj fizike aktivnosti i lipidne abnormalnosti mogu se povezati sa dugoronim ograniavanjem koliine 51 ugljenih hidrata u ishrani''. Jedna tinejderka je nedavno umrla nakon 52, 53 Ukratko, veina ljudi ne moe da sprovoenja dijete bogate proteinima. odrava ovakvu ishranu celog ivota, a ak i kada bi neko to uspeo, time bi samo prizivao ozbiljne zdravstvene probleme. uo sam jednog doktora kako dijete sa puno proteina, puno masti i malo ugljenih hidrata naziva ''razboli sam sebe'' dijetama, i smatram da je to odgovarajui nadimak. Moete da smanjite teinu i podvrgavanjem hemoterapiji ili postajui zavisnik od heroina, ali ja ne bih preporuio ni to. Jo samo neto: ishrana nije sve to Etkins preporuuje. Zaista, veina knjiga o ishrani predstavlja samo deo velike impreije koja se bavi hranom i zdravljem. U sluaju Etkinsove dijete, dr Etkins navodi da su velikom broju njegovih pacijenata potrebni hranljivi dodaci, od kojih se neki koriste za 54 reavanje ''estih problema pacijenata''. U jednom odeljku, nakon iznoenja neosnovanih tvrdnji o efikasnosti antioksidantnih dodataka koje 55 protivree novijim istraivanjima, pie, ''Dodajte [antioksidantima] vitaminske dodatke za koje se zna da su korisni za svaki od bezbroj problema sa kojima su moji pacijenti suoeni, i videete zato mnogi od 56 njih uzimaju preko trideset vitaminskih pilula na dan''. Trideset pilula na dan? Postoje trgovci nadrilekari, koji nisu sprovodili profesionalna istraivanja, nemaju profesionalno obrazovanje niti profesionalne radove iz oblasti ishrane, i postoje naunici, koji imaju formalno obrazovanje, vrili su istraivanja i podnosili izvetaje o svojim nalazima na profesionalnim skupovima. O moi savremenog marketinga moda moe svedoiti injenica da je gojazan ovek sa sranim oboljenjem i povienim krvnim 57 pritiskom postao jedan od najbogatijih nadrilekara trgovaca ikada, prodajui dijetu koja obeava da e vam pomoi da smrate, ouvate srce zdravim i normalizujete svoj krvni pritisak. Istina o ugljenim hidratima Nesrean ishod skoranje popularnosti knjiga o ishrani je da su ljudi zbunjeniji nego ikad u pogledu zdravstvene vrednosti ugljenih hidrata. Kao to ete videti u ovoj knjizi, postoji brdo naunih dokaza koji pokazuju da je najzdravija ishrana kojom moete da se hranite ishrana bogata ugljenim hidratima. Pokazano je da ona preokree srano oboljenje, preokree dijabetes, spreava niz hroninih bolesti, i da, kako je puno puta pokazano, prouzrokuje znaajno smanjenje teine. Meutim, nije sve ba tako jednostavno.

47

20

Najmanje 99% ugljenih hidrata koje unosimo potie iz voa, povra i itarica. Kada se ove namirnice unose u neobraenom, nepreraenom i prirodnom stanju, veliki deo ugljenih hidrata se nalazi u takozvanom ''sloenom'' obliku. To znai da se oni tokom varenja razlau na kontrolisan, regulisan nain. U ovu kategoriju ugljenih hidrata spada puno oblika vlakana, od kojih veina ostaje nesvarena ali ipak obezbeuju znaajne koristi po zdravlje. Pored toga, osim ovim sloenim ugljenim hidratima celovite namirnice obiluju vitaminima, mineralima i dostupnom energijom. Voe, povre i integralne itarice predstavljaju najzdraviju hranu, i prvenstveno su sainjene od ugljenih hidrata. Na drugoj strani spektra, nalaze se veoma obraeni i preraeni ugljeni hidrati kojima su uklonjena vlakna, vitamini i minerali. Tipini prosti ugljeni hidrati se nalaze u namirnicama kao to su beli hleb, obraene grickalice ukljuujui krekere i ips nainjene sa belim branom, slatkie ukljuujui kolae i bombone i gazirana pia puna eera. Ovi veoma obraeni ugljeni hidrati potiu od itarica ili biljaka bogatih eerima, eernoj trsci i eernoj repi. Oni se lako razlau tokom varenja do najprostijeg oblika ugljenih hidrata, koji se apsorbuju u telu dajui eer koji se nalazi u krvi, glukozu. Naalost, veina Amerikanaca unosi velike koliine prostih, obraenih ugljenih hidrata i nitavne koliine sloenih ugljenih hidrata. Na primer, 1996. godine 42% Amerikanaca je jelo torte, kolae, testa ili pite svakog dana, dok je samo 10% jelo bilo kakvo zeleno povre.46 Kao jo jedan zloslutan znak, od povra su samo tri vrste predstavljale polovinu od 46 ukupne koliine korienog povra 1996. godine : krompir, koji je u najveoj meri korien u obliku pomfrita i ipsa; salata, jedno od najmanje hranljivog povra koje moete da unosite, i konzervirani paradajz, koji verovatno predstavlja odraz potronje pica i testenina. Ovome dodajte injenicu da je proseni Amerikanac unosio trideset i dve kafene kaiice 46 dodatog eera na dan tokom 1996. godine, pri emu je jasno da se Amerikanci hrane skoro iskljuivo preraenim, prostim ugljenim hidratima, na utrb zdravih sloenih ugljenih hidrata. Ovo su loe vesti, i ovo je, u velikoj meri, razlog zato su ugljeni hidrati kao celina izali na tako lo glas; veina ugljenih hidrata koji se unose u Americi se nalazi u brzoj hrani ili itaricama koje su toliko preraene da se moraju dopunjavati vitaminima i mineralima. U ovom pogledu se slaem sa autorima popularnih dijeta. Na primer, mogli biste da budete na ishrani sa malo masti i puno ugljenih hidrata jedui iskljuivo sledee namirnice: testenine nainjene od preraenog brana, preni ips, sodu, zaeerne itne pahuljice i slatkie sa malo masti. Ishrana na ovakav nain predstavlja lou ideju. Neete ostvariti koristi po zdravlje biljne ishrane jedui ove namirnice. U eksperimentalnim istraivanjima, koristi po zdravlje od ishrane bogate ugljenim hidratima dolaze od ishrane sloenim ugljenim hidratima koji se nalaze u integralnim itaricama, vou i povru. Pojedite jabuku, italijansku tikvu ili tanjir smeeg pirina sa pasuljem i drugim povrem. Kinesko istraivanje prua objanjenja

Na osnovu Kineskog istraivanja doli smo do nekih iznenaujuih nalaza koji bacaju svetlo na debatu o smanjenju teine. Kada smo zapoeli Kinesko istraivanje, mislio sam da je Kina imala suprotan problem od onog u Americi. uo sam da Kina ne moe da prehrani svoje stanovnitvo, da je glad bila esta i da nije bilo dovoljno hrane da ljudi dostignu svoju punu odraslu visinu. Veoma jednostavno, nije bilo dovoljno kalorija. Iako je Kina imala, tokom poslednjih pedeset godina, svoje probleme sa hranom, saznali smo da su ova gledita o unosu kalorija bila potpuno pogrena. eleli smo da poredimo unos kalorija u Kini i Americi, ali je postojala zakoljica. Kinezi su fiziki aktivniji od Amerikanaca, naroito u ruralnim oblastima, gde je manuelni rad norma. Bilo bi obmanjujue usporediti veoma aktivnog radnika sa prosenim Amerikancem. To bi bilo kao poreenje koliine energije koju potroi radnik pri napornom fizikom radu sa koliinom energije koju potroi raunovoa. Velika razlika u unosu kalorija koja svakako postoji izmeu ovih osoba nam ne bi rekla znaajno i samo bi potvrdila da je fiziki radnik aktivniji. Kako bismo prevazili ovaj problem, podelili smo Kineze u pet grupa u zavisnosti od njihovog nivoa fizike aktivnosti. Nakon procenjivanja unosa kalorija kod najmanje aktivnih Kineza, koji bi odogovarali radnicima u kancelariji, usporedili smo njihov unos kalorija sa prosenim Amerikancem. Ono to smo ustanovili bilo je zapanjujue. Prosean unos kalorija, po kilogramu telesne teine, bio je 30% vei meu najmanje aktivnim Kinezima nego meu prosenim Amerikancima. Pa ipak, telesna teina je bila 20% manja (grafikon 4,11). Kako je mogue da Ishrana i telesna veliina ak i najmanje aktivni Kinezi unose vie kalorija a ipak nemaju problem sa gojaznou? Koja je njihova tajna? Sada znamo da e vam ishrana sa malo proteina i masti a bogata sloenim ugljenim hidratima iz voa i povra pomoi da smanjite teinu. Ali ta ako Grafikon 4,11: Unos kalorija (kcal/kg) i telesna teina elite da postanete vei? elja da se bude to je mogue vei unos kalorija (kcal/kg), Prosean indeks telesne mase, Kina, SAD rasprostranjena je u veini kultura. Tokom kolonijalnog perioda u Aziji i Africi, Evropljani su ak manje ljude smatrali za manje civilizovane. Postoje dva mogua objanjenja za ovaj prividni paradoks. Prvo, ak su i Telesna veliina je izgleda znak junatva, mukosti i dominantnosti. kineski kancelarijski slubenici fiziki aktivniji od prosenih Amerikanaca. Veina ljudi misli da mogu da postanu vei i jai jedui ivotinjske Bilo ko ko poznaje Kinu zna da mnogi kancelarijski slubenici koriste namirnice bogate proteinima. Ovo verovanje potie od ideje da je unoenje bicikle kao prevozno sredstvo. Time troe vie kalorija. Bez obzira na to, proteina (to jest mesa) neophodno za fiziku snagu. Ovo je dugo vremena

ne moemo da procenimo koliki se dodatni unos kalorija javljao zbog fizike aktivnosti a koliki zbog neeg drugog, moda zbog njihove hrane. Meutim, znamo da neki ljude koriste kalorije koje unose na drugaiji nain od drugih ljudi. esto kaemo da ''imaju poveanu stopu metabolizma'' ili ''to je u njihovim genima''. Znate takve ljude. To su oni koji izgleda jedu koliko ele a da im se ipak ne poveava teina. Zatim je tu veina nas, koji moramo da pazimo na unos kalorija ili bar tako mislimo. Ovo je pojednostavljeno tumaenje. Ja nudim sveobuhvatnije tumaenje koje je zasnovano na naem opirnom istraivanju i na istraivanjima drugih. Tumaenje je sledee. Pod uslovom da ne ograniavamo unos masti, oni od nas koji su na ishrani sa puno masti i proteina jednostavno zadravaju vie kalorija nego to im je potrebno. Mi skladitimo te kalorije u vidu telesne masti, moda ih utkamo u svoja miina vlakna i moda ih skladitimo na oiglednijim mestima, kao na primer na zadnjici, u predelu stomaka ili oko lica i gornjeg dela butina. Ovde je problem: dovoljno je da se u naem telu zadri samo mala koliina kalorija kako bi dolo do znaajne promene telesne teine. Na primer, ako zadrimo samo dodatnih pedeset kalorija na dan, to moe da dovede do dodatnih pet kilograma godinje. Moda ne mislite da je to puno, ali tokom perioda od pet godina, to je dodatnih dvadeset i pet kilograma. Neki ljudi bi mogli da uju ovo i da im padne na pamet da jednostavno jedu pedeset kalorija manje na dan. Ovo bi, teorijski, moglo da dovede do razlike, ali je to potpuno nepraktino. Nemogue je tako precizno pratiti dnevni unos kalorija. Pomislite na obrok u restoranu. Da li znate koliko svaki obrok sadri? ta je sa musakom koju biste mogli da spremite? ta je sa biftekom koji biste mogli da kupite? Da li znate koliko kalorija sadre? Naravno da ne. Istina je sledea: uprkos bilo kakvom kratkoronom reimu ishrane koji bismo mogli da primenjujemo, nae telo e, koristei mnoge mehanizme, na kraju odabrati koliko e kalorija uneti i ta da radi sa njima. Nai pokuaji da ograniimo unos kalorija su kratkotrajni i neprecizni, bez obzira da li ograniavamo unos ugljenih hidrata ili masti. Telo primenjuje osetljivo odravanje ravnotee i neke veoma sloene mehanizme pri odluivanju kako da koristi kalorije koje unosi. Kada dobro postupamo sa naim telom jedui pravu hranu, ono zna kako da odvoji kalorije od telesnih masti i da ih koristi za poeljnije funkcije kao to su odravanje tela toplim, odvijanje telesnog metabolizma, podupirui i podstiui fiziku aktivnost ili jednostavno izbacujui bilo kakav viak. Telo koristi viestruke sloene mehanizme da odlui kako e se kalorije koristiti, skladititi ili ''sagoreti''. Na ishrani bogatoj proteinima i mastima kalorije umesto pretvaranja u telesnu toplotu prelaze u svoj skladini oblik u vidu telesnih masti (osim ako izrazito ogranienje unosa kalorija izaziva smanjenje teine). Nasuprot tome, na ishrani siromanoj proteinima i mastima kalorije se ''gube'' u vidu telesne toplote. U istraivanjima, kaemo da skladitenje veeg broja kalorija u vidu masti i manje gubljenje u vidu toplote znai da je organizam efikasniji. Kladim se da biste vie voleli da budete malo neefikasniji i da ih pretvarate u telesnu toplotu umesto u telesne masti, zar ne? Pa, jednostavna primena ishrane sa malo masti i proteina moe dovesti do toga. To je ono to podaci naeg Kineskog istraivanja pokazuju. Kinezi unose vie kalorija i zato to su fiziki aktivniji i zato to se na svojoj ishrani sa malo masti i proteina kalorije umesto smetanja u vidu telesnih masti pretvaraju u telesnu toplotu. Ovo je tano ak i za najmanje aktivne Kineze. Imajte na umu, potrebno je veoma malo, samo pedeset kalorija na dan, za promenu skladitenja telesnih masti a time i za promenu telesne teine.58 Isti fenomen smo uoili i kod naih eksperimentalnih ivotinja koje su bile na ishrani sa malo proteina. One su rutinski unosile neto vie kalorija, 59 dobijale manje na teini, izbacivale viak kalorija u vidu telesne toplote i 60 svojevoljno vebale vie, i dalje imajui daleko manje sluajeva raka od ivotinja na standardnim ishranama. Ustanovili smo da su se kalorije ''sagorevale'' pri broj stopi i pretvarale u telesnu toplotu uz veu potronju 59 kiseonika. Razumevanje da ishrana moe da prouzrokuje male promene u metabolizmu kalorija koje dovode do velikih promena u telesnoj teini predstavlja znaajan i koristan koncept. To znai da postoji ureen proces kontrolisanja telesne teine tokom vremena koji deluje, nasuprot neureenog procesa ubrzanih dijeta koje ne deluju. On objanjava i esta opaanja (o kojima se govori u estom poglavlju) da ljudi koji su na biljnoj ishrani sa malo proteina i malo masti imaju daleko manje potekoa sa teinom, ak i ako unose isto, ili neto vie, kalorija.

21

bilo uobiajeno uverenje u svetu. Kinezi su ak zvanino preporuili ishranu sa vie proteina kako bi dobili krupnije sportiste i da bi se bolje takmiili na Olimpijskim igrama. ivotinjske namirnice sadre vie proteina, i smatra se da su ovi proteini ''boljeg kvaliteta''. ivotinjski proteini imaju istu reputaciju u sve modernijoj Kini kao i svuda. Meutim, postoji problem sa idejom da je unoenje namirnica ivotinjskog porekla dobar nain da se postane velik. Ljudi koji jedu najvie ivotinjskih proteina imaju navie sluajeva sranih bolesti, raka i dijabetesa. U Kineskom istraivanju je, na primer, unos ivotinjskih proteina bio povezan I sa viim i teim ljudima, ali je takoe bio povezan i sa viim nivoom II ukupnog i loeg holesterola. tavie, telesna teina, povezana sa unosom I II-III ivotinjskih proteina, bila je povezana sa vie sluajeva raka i vie II bolesti sranih sudova. Izgleda da biti vei, i navodno bolji, ima veoma veliku cenu. Ali, da li bi nam bilo mogue da ostvarimo pun potencijal rasta, istovremeno umanjujui rizik od bolesti? U Kineskom istraivanju nisu merene stope rasta dece ali visina i teina odraslih jesu. Ove informacije su bile iznenaujue. Unos vee koliine III II proteina je bio povezan sa veom telesnom veliinom ( za mukarce i za 61 ene). Meutim, ovaj efekat je prvenstveno bio pripisan biljnim proteinima, jer oni sainjavaju 90% od ukupnog unosa proteina kod Kineza. Unos ivotinjskih proteina je zaista bio povezan sa veom I telesnom teinom, a unos mleka bogatog proteinima je izgleda takoe bio II efektivan. Meutim, dobre vesti su ove: Vei unos biljnih proteina je bio II II blisko vezan sa veom visinom i telesnom teinom. Telesni rast je povezan sa proteinima uopte a i ivotinjski i biljni proteini su efektivni! To znai da osobe mogu da ostvare svoj genetski potencijal za rast i telesnu veliinu i na biljnoj ishrani. Zato su onda ljudi u zemljama u razvoju, koji unose manje ili nimalo ivotinjskih namirnica, dosledno manji od ljudi sa zapada? To je zato to je biljna ishrana u siromanim oblastima sveta obino nedovoljno raznovrsna, nedovoljne koliine i kvaliteta i povezana je sa loim higijenskim uslovima u kojima preovladavaju deje bolesti. Pod tim uslovima, rast je smanjen i ljudi ne dostiu svoj genetiki potencijal za odraslu veliinu tela. U Kineskom istraivanju, mala visina i teina kod odraslih je bila izrazito povezana sa oblastima koje imaju visoku III III III stopu smrtnosti za plunu tuberkulozu, parazitske bolesti, upalu plua ( III III za visinu), ''crevnu opstrukciju'' i digestivne bolesti. Ovi nalazi podupiru ideju da se telesni rast moe ostvariti biljnom ishranom sa malo masti, pod uslovom da higijenski uslovi efektivno kontroliu bolesti siromatva. Pod ovim uslovima, bolesti obilja (srane bolesti, rak, dijabetes, itd) se mogu istovremeno svesti na najmanju meru. Ista ishrana sa malo ivotinjskih proteina i malo masti koja pomae u spreavanju gojaznosti takoe omoguava ljudima da ostvare svoj pun potencijal rasta pruajui i druge koristi. Ona bolje regulie holesterol u krvi i smanjuje srane bolesti i niz tipova raka. Koja je ansa da se sve ove veze (i mnoge druge) koje favorizuju biljnu ishranu javljaju usled istog sluaja? Krajnje je neverovatno, najblae reeno. Takva doslednost dokaza u irokom opsegu asocijacija je retka u naunim istraivanjima. Oni ukazuju na novi pogled na svet, na novu paradigmu. Prkose statusu kvo, obeavaju nove koristi po zdravlje i zahtevaju nau panju. Pun krug Na poetku karijere, koncentrisao sam se na biohemijske procese raka jetre. Tree poglavlje opisuje decenijama dug laboratorijski rad koji smo sprovodili na eksperimentalnim ivotinjama, rad koji je ispunio zahteve da bi se mogao nazvati ''dobrom naukom''. Nalaz: kazein, i najverovatnije svi ivotinjski proteini, mogu da budu najznaajnije supstance u izazivanju raka koje unosimo. Promena koliine kazeina u ishrani ima mo da ukljuuje i iskljuuje rast raka, i da nadmai efekte aflatoksina, veoma monog kancerogena klase IA, u izazivanju raka, ali ak iako su ovi nalazi bili znaajno potvreni, odnosili su se na eksperimentalne ivotinje. Zbog toga sam sa velikim iekivanjem promatrao Kinesko istraivanje traei dokaze o uzrocima raka jetre kod ljudi.62 Stope raka jetre su veoma visoke u ruralnoj Kini, izuzetno visoke u nekim oblastima. Zato je to bio sluaj? Prvenstveni krivac je izgleda bila hronina infekcija virusom hepatitisa B (HBV). U proseku, oko 12-13% naih ispitanika je bilo hronino inficirano virusom. U nekim oblastima, polovina stanovnitva je imala hroninu infekciju! Radi poreenja, samo 0,2-0,3% Amerikanaca ima hroninu infekciju ovim virusom. Ali to nije sve. Pored toga to je virus uzronik raka jetre u Kini, izgleda da i ishrana igra kljunu ulogu. Kako znamo? Nivo holesterola u krvi obezbedio je glavni trag. Rak jetre je izrazito povezan sa poveanjem holesterola u III krvi, a ve znamo da su ivotinjske namirnice odgovorne za porast holesterola. Gde se onda tu uklapa HBV? Eksperimentalna istraivanja na mievima pruaju dobar pokazatelj. Kod mieva, HBV je inicirao rak jetre ali je rak rastao kao odgovor na vei unos kazeina. Pored toga, holesterol u krvi je takoe bio povean. Ta opaanja se savreno poklapaju sa naim nalazima u pogledu ljudi. Osobe koje su hronino inficirane HBV-om i koje unose ivotinjske namirnice imaju povien holesterol i visoku stopu raka jetre. Virus obezbeuje oruje, a loa ishrana povlai okida.

Veoma zanimljiva pria je poela da se uobliava, bar po mom miljenju. To je bila pria puna znaenja koja je ukazivala na znaajne principe koji bi mogli da se primene i na druge veze ishrane i raka. To je takoe bila pria koja nije ispriana javnosti, a mogla je da spasava ivote. To je bila pria koja je navodila na ideju da je nae najmonije oruje protiv raka hrana koju jedemo svakog dana. To je ono to smo dobili. Godine eksperimenata na ivotinjama su razjasnile duboke biohemijske principe i procese koji su u velikoj meri pomogli u objanjavanju efekta ishrane na rak jetre. Ali sada smo mogli da vidimo da su ovi procesi bili od znaaja i za ljude. Ljudi koji su bili hronino inficirani virusom B takoe su bili izloeni poveanom riziku od raka jetre. Meutim, nai nalazi su ukazivali da su oni koji su bili inficirani virusom i koji su istovremeno jeli vie ivotinjskih namirnica imali vii nivo holesterola i vie sluajeva raka jetre u odnosu na one koji su bili inficirani virusom a nisu unosili ivotinjske namirnice. Eksperimentalna istraivanja na ivotinjama i istraivanja na ljudima su se savreno poklapala. Povezivanje Skoro e svi od nas iz Sjedinjenih Drava umreti od bolesti obilja. U naem Kineskom istraivanju, videli smo da je ishrana imala veoma izraen efekat na ove bolesti. Biljne namirnice su povezane sa niim nivoom holesterola u krvi; ivotinjske namirnice su povezane sa viim nivoom holesterola u krvi. ivotinjske namirnice su povezane sa veim stopama raka dojke; biljne namirnice su povezane sa niim stopama. Vlakna i antioksidanti su povezani sa manjim rizikom od raka digestivnog trakta. Biljna ishrana i aktivan nain ivota rezultuju zdravom teinom, a opet omoguavaju ljudima da postanu veliki i snani. Nae istraivanje je bilo obimno po dizajnu i obimno po nalazima. Iz laboratorija Virdinija Teka i Kornela do krajnjih delova Kine, izgledalo je da je nauka pokazivala jasnu, doslednu sliku: moemo lako da smanjimo na rizik od dobijanja smrtonosnih bolesti jedenjem prave hrane. Kada smo zapoeli ovaj projekat naili smo na znaajan otpor nekih ljudi. Jedan moj kolega sa Kornela, koji je bio ukljuen u rano planiranje Kineskog istraivanja, bio je prilino razdraen na jednom od naih sastanka. Izneo sam ideju o prouavanju naina na koji veliki broj faktora ishrane, od kojih su neki poznati ali mnogi su nepoznati, zajedno deluje izazivajui bolest. Tako smo morali da merimo puno faktora, bez obzira da li su bili opravdani ranijim istraivanjima ili ne. On je rekao da, ako je to ono to smo hteli da sprovedemo, ne eli da ima nita sa takvim ''samara'' pristupom. Ovaj kolega je izraavao gledite koje je vie bilo u skladu sa glavnim tokom naune misli nego sa mojom idejom. On i naunici koji misle kao on smatraju da se nauka najbolje sprovodi pri istraivanju pojedinanog uglavnom poznatog faktora izolovano. Spektar veinom neodreenih faktora ne pokazuje nita, kau oni. U redu je meriti specifian efekat, na primer, selena na rak dojke, ali nije u redu meriti viestruke hranljive uslove u istom istraivanju, u nadi da e se utvrditi znaajni obrasci ishrane. Ja vie volim iru sliku, jer istraujemo neverovatnu sloenost i prefinjenost prirode. eleo sam da istraim u kakvoj su vezi obrasci ishrane sa bolestima, to je sada najznaajnija tema ove knjige. Sve iz hrane deluje zajedno proizvodei zdravlje ili bolest. to vie mislimo da pojedinana hemikalija karakterie celovitu namirnicu, to vie srljamo u idiotizam. Kao to emo videti u IV delu ove knjige, ovaj nain razmiljanja je doneo puno loe nauke. Zato kaem da nam je potrebno vie, a ne manje, ''samara pristupa''. Potrebno nam je vie razmiljanja o sveobuhvatnim obrascima ishrane i celovitim namirnicama. Da li to znai da ja mislim da je samara pristup jedini nain za vrenje istraivanja? Naravno da ne. Da li mislim da nalazi Kineskog istraivanja sainjavaju apsolutni nauni dokaz? Naravno da ne. Da li obezbeuje dovoljno informacija za donoenje nekih praktinih odluka? Apsolutno. Iz ovog istraivanja je poela da se pojavljuje mrea informacija. Ali, da li se svaka potencijalna nit (ili veza) u ovom mamutskom istraivanju savreno uklapa u ovu mreu informacija? Ne. Iako se statistiki najznaajnije niti lako uklapaju u mreu, bilo je nekoliko iznenaenja. Veina, ali ne sve, su od tada objanjene. Neke veze opaene u Kineskom istraivanju su, na prvi pogled, bile u suprotnosti sa onim to bi se moglo oekivati na osnovu iskustva sa zapada. Morao sam paljivo da razdvajam neobine nalaze koji su mogli da se jave usled sluajnosti i eksperimentalne nepotpunosti od onih koji su zaista pruali nove uvide u na stari nain razmiljanja. Kao to sam ranije napomenuo, opseg nivoa holesterola u krvi u ruralnoj Kini je predstavljao iznenaenje. U vreme kada je Kinesko istraivanje otpoelo, opseg holesterola u krvi od 200 do 300 miligrama po decilitru (mg/dl) smatran je za normalan, a nii nivoi su bili sumnjivi. U stvari, u naunoj i medicinskoj zajednici je bilo onih koji su smatrali da je nivo holesterola nii od 150 mg/dl bio opasan. U stvari, moj sopstveni holesterol je krajem 1970-ih iznosio 260 mg/dl, za razliku od drugih lanova moje neposredne porodice. Doktor mi je rekao da je to bilo ''dobro, upravo proseno''. Meutim, kada smo merili nivoe holesterola u krvi u Kini, bili smo okirani. Oni su se kretali od 70-170 mg/dl! Njihovo visoko je bilo nae nisko, a njihovo nisko nije ni bilo na listama koje biste mogli da pronaete u

22

ordinaciji! Postalo je oigledno da se naa predstava o ''normalnim'' vrednostima (ili opsezima) odnosi samo na ispitanike sa zapada koji su na zapadnjakoj ishrani. Sluajno, na primer, na ''normalni'' nivo holesterola nas izlae znaajnom riziku od sranih oboljenja. Naalost, u Americi je takoe ''normalno'' imati srano oboljenje. Tokom godina, uspostavljeni su standardi koji su dosledni sa onim to vidimo na zapadu. Preesto usvajamo gledite da su amerike vrednosti ''normalne'' jer smo skloni da poverujemo da je zapadnjako iskustvo najverovatnije ispravno. Na kraju dana, snaga i doslednost veine dokaza je dovoljna za donoenje valjanih zakljuaka. To jest, celovite biljne namirnice su korisne, a ivotinjske nisu. Malo drugaijih izbora ishrane, ako ih uopte ima, moe da prui neverovatne koristi dobrog izgleda, rasta i izbegavanja velike veine prevremenih bolesti u naoj kulturi. Kinesko istraivanje je predstavljalo znaajan temelj za moje razmiljanje. Samo po sebi, ne dokazuje da ishrana izaziva bolesti. Apsolutan dokaz u nauci je praktino nedostian. Umesto toga, predlae se teorija o kojoj se raspravlja dok teina dokaza ne postane tolika da svi uglavnom prihvataju da je teorija najverovatnije istinita. U sluaju veze ishrane i bolesti, Kinesko istraivanje dodaje puno teine dokazima. Njegove eksperimentalne odlike (raznovrsne ishrane, bolesti i odlike naina ivota, i neobini opseg izbora ishrane, dobri naini za merenje kvaliteta podataka) obezbedile su jedinstvenu priliku za proirenje naeg pogleda na ishranu i bolesti na naine koji do tada nisu bili dostupni. To istraivanje je bilo nalik na lampu koja je osvetlila put koji nikada ranije nisam u potpunosti video. Rezultati ovog istraivanja, pored brda potpornih istraivanja, od kojih su neka bila moja a neka drugih naunika, su me ubedili da preokrenem svoj nain ishrane. Prestao sam da jedem meso pre petnaest godina, a prestao sam da jedem skoro sve namirnice ivotinjskog porekla, ukljuujui mlene proizvode, u proteklih est do osam godina, osim u veoma retkim prilikama. Moj nivo holesterola je opao, ak i pri starenju; fiziki sam sposobniji sada nego kada sam imao dvadeset i pet godina; i laki sam dvadeset kilograma nego kada sam imao trideset godina. Sada imam idealnu teinu za svoju visinu. Moja porodica je takoe usvojila ovakav nain ishrane, velikim delom zahvaljujui mojoj supruzi Karen, koja je uspela da stvori potpuno nov nain ishrane koji je privlaan, ukusan i zdrav. Sve ovo je uinjeno zbog zdravstvenih razloga, pri emu su mi rezultati mojih istraivanja rekli da se probudim. Od detinjstva u kom sam pio najmanje dve litre mleka na dan do moje rane profesionalne karijere podsmevanja vegetarijancima, napravio sam neobian zaokret u ivotu. Meutim, nije samo moje istraivanje promenilo moj ivot. Tokom godina, pored sopstvenih istraivanja razmatrao sam ta su drugi istraivai utvrdili u vezi ishrane i zdravlja. Kako su se nai istraivaki nalazi irili od posebnog ka optem, slika je nastavila da se uveava. Sada moemo da razmotrimo radove drugih istraivaa kako bismo moje nalaze smestili u iri kontekst. Kao to ete videti, nalazi su zapanjujui. Deo II

zapanjujuih naunih argumenata koji podupiru biljnu ishranu celovitim namirnicama. Za mene je doslednost dokaza u vezi tako raznovrsne grupe bolesti predstavljala najubedljiviji aspekt ovog argumenta. Kada je biljna ishrana celovitim namirnicama vidljivo korisna za tako raznovrsne bolesti, da li je mogue da je ljudima namenjeno da budu na bilo kakvoj drugaijoj ishrani? Kaem ne, i mislim da ete se sloiti. Amerika je kao i veina drugih zapadnih nacija pogreila kada je u pitanju veza ishrane i zdravlja, zbog ega smo platili veliku cenu. Bolesni smo, gojazni i zbunjeni. Preavi sa laboratorijskih istraivanja i Kineskog istraivanja naiao sam na informacije o kojima se govori u delu II i bio zadivljen. Shvatio sam da su neka od naih najdragocenijih shvatanja pogrena i da je put ka pravom zdravlju bio veoma zamagljen. Naalost, javnost koja nita ne sumnja platila je najveu cenu. U velikoj meri, ova knjiga predstavlja moj pokuaj da to ispravim. Kao to ete videti u narednim poglavljima, od sranih oboljenja do raka, i od gojaznosti do slepila, postoji bolji put do optimalnog zdravlja. 5 Slomljena srca Stavite ruku na svoj grudni ko i osetite kako vam srce kuca. Sada stavite ruku tamo gde moete da osetite svoj puls. Puls je znak vaeg postojanja. Vae srce, koje stvara puls, radi za vas svakog minuta celog dana, svakog dana cele godine, i svake godine tokom celog vaeg ivota. Ako vam ivot 1 bude bio prosene duine, vae srce e kucati oko 3 milijarde puta. Izdvojite sada trenutak kako biste uvideli da se za vreme koje vam je bilo potrebno da proitate gornji odeljak srana arterija priblino jednog Amerikanca zakrila, prekinula tok krvi i zapoela sa ubrzanim procesom tkivne i elijske smrti. Ovaj proces je, naravno, bolje poznat kao infarkt. Do trenutka kada zavrite sa itanjem ove strane, etiri Amerikanaca e doiveti srani udar, a jo etiri e podlegnuti logu ili sranoj 2 insuficijenciji. Tokom narednih 24 asa, 3.000 Amerikanaca e dobiti 2 srane udare, priblino isti broj ljudi koji je nastradao u teroristikom napadu 11. septembra 2001. Srce je sredite ivota i, u Americi ee da nego ne, sredite smrti. Kvar 3 srca i/ili cirkulatornog sistema e ubiti 40% Amerikanaca, vie od onih koje ubija druga povreda ili bolest, ukljuujui rak. Srane bolesti su kod nas 4 bile ubica broj jedan ve skoro sto godina. Ove bolesti ne prepoznaju polne ili rasne razlike; svi su pogoeni. Ako biste upitali veinu ena koja bolest predstavlja vei rizik za njih, bolest srca ili rak dojke, mnoge ene bi nesumnjivo rekle rak dojke. Meutim, pogreile bi. Stopa smrtnosti ena od sranih bolesti je osam puta vea od njihove stope smrtnosti od raka 5, 6 dojke. Ako postoji ''amerika'' igra, onda je to bejzbol; ''ameriki'' dezert, pita od jabuka. Ako postoji ''amerika'' bolest, onda je to bolest srca. Svi to rade

Bolesti izobilja Mi smo, ovde u Americi, bogati, i zbog toga umiremo od odreenih uzroka. Hranimo se kao kraljevi i kraljice na gozbama svaki dan, i to nas ubija. Verovatno znate ljude koji pate od sranih bolesti, raka, loga, Alchajmerove bolesti, gojaznosti i dijabetesa. Verovatno je da i vi patite od jednog od ovih problema, ili da neka od ovih bolesti postoji u vaoj porodici. Kao to smo videli, ove bolesti su relativno nepoznate u tradicionalnim kulturama koje ive na celovitoj biljnoj hrani, kao u ruralnoj Kini. Meutim, ove bolesti stiu kada tradicionalna kultura pone da akumulira bogatstvo i pone da jede sve vie mesa, mlenih proizvoda i preraenih biljnih proizvoda (kao to su krekeri, kolai i soda). Na javnim predavanjima, poinjem sa prezentacijom priajui publici moju linu priu, kao to sam uinio u ovoj knjizi. Na kraju predavanja uvek dobijem pitanje od nekoga ko eli da zna vie o ishrani i specifinim bolestima obilja. Verovatno i vi imate neko pitanje o specifinoj bolesti. Takoe je verovatno da je ta specifina bolest bolest obilja, jer od toga mi umiremo ovde u Americi. Moda e vas iznenaditi injenica da bolest koja vas zanima ima puno toga zajednikog sa drugim bolestima obilja, naroito kada je u pitanju ishrana. Ne postoji tako neto kao to je specijalna ishrana za rak i drugaija, podjednako specijalna ishrana za srane bolesti. Dokazi koje su istraivai irom sveta sakupili pokazuju da je ista ishrana koja je dobra za prevenciju raka takoe dobra za prevenciju sranih bolesti, kao i gojaznosti, katarakte, makularne degeneracije, Alchajmerove bolesti, kognitivnih disfunkcija, multiple skleroze, osteporoze i drugih bolesti. tavie, ova ishrana moe da koristi svakome, bez obzira na njegove ili njene gene ili line sklonosti. Sve ove bolesti, i druge, dolaze od istog uticaja: nezdrave, u velikoj meri toksine ishrane i naina ivota koji ima viak faktora koji podstiu bolesti i manjak faktora koji podstiu zdravlje. Drugim reima, zapadnjaka ishrana. Suprotno tome, postoji jedna ishrana za neutralisanje ovih bolesti: biljna ishrana celovitim nepreraenim namirnicama. Naredna poglavlja su organizovana po bolestima, ili grupama bolesti. Svako poglavlje sadri dokaze koji pokazuju kako je hrana povezana sa svakom bolesti. Pri itanju poglavlja, poeete da uviate irinu i dubinu Na velikom ekranu se 1950. godine mogla videti Dudi Holidej. Ben Hogan je dominirao svetom golfa, mjuzikl South Pacific je osvojio nagrad Toni u a 25. juna Severna Koreja je napala Junu Koreju. Amerika administracija je bila zateena ali je brzo reagovala. U roku od nekoliko dana, predsednik Truman je poslao trupe na kopnu i bombardere nad glavama kako bi potisnuli nazad vojsku Severne Koreje. Tri godine kasnije, jula 1953. godine, potpisan je formalni dogovor o primirju i rat u Koreji je zavren. U borbama je tokom ovog perioda poginulo preko 30.000 amerikih vojnika. Na kraju rata je u asopisu Journal of the American Medical Association objavljeno znaajno nauno istraivanje. Vojni medicinski istraivai su pregledali srca 300 mukaraca vojnika ubijenih u akciji u Koreji. Vojnicima, prosene starosti dvadeset i dve godine, nikada nije izneta dijagnoza srane bolesti. Pri disekciji srca, istraivai su pronali zapanjujue dokaze o bolesti u izuzetno velikom broju sluajeva. itavih 77,3% od srca koje su pregledali je pokazivalo ''istaknute dokaze'' sranih bolesti.7 Taj broj, 77,3%, je zapanjuju. Javljajui se u vreme kada je na ubica broj jedan jo uvek bio obavijen misterijom, istraivanje je jasno pokazalo da se oboljenje srca razvija tokom celog ivota. tavie, skoro svi su bili podloni! Ovi vojnici nisu bili lenjivci koji ceo dan provode na kauu; oni su bili u punoj formi na vrhuncu svojih fizikih ivota. Od tog doba, nekoliko drugih istraivanja je potvrdilo da srana oboljenja preovladavaju meu 8 mladim Amerikancima. Srani udar Ali ta oboljenje srca predstavlja? Jedna od kljunih komponenti je plaka. Plaka predstavlja masni sloj proteina, masti (ukljuujui holesterol), elija imunog sistema i drugih komponenti koje se nagomilavaju na unutranjim zidovima sranih arterija. uo sam jednog hirurga kako kae da je ako prstom preete preko plake koja pokriva arteriju, oseaj isti kao da prstom preete preko tople torte od sira. Ako vam se plaka nakupljala u sranim arterijama, imate neki stepen sranog oboljenja. Od vojnika iz Koreje na kojima je izvrena autopsija, svaki dvadeseti oboleli mukarac je imao

23

toliko plaka da je 90% arterije bilo blokirano. To je kao da zaveete batensko crevo u vor i zalivate oajno suvu batu kapljicama vode! Zato ti vojnici nisu ve dobili srani udar? Ipak je samo 10% arterije bilo otvoreno. Kako to moe da bude dovoljno? Ispostavlja se da ako se plaka na unutranjem zidu arterije nakuplja polako, tokom nekoliko godina, protok krvi ima vremena da se prilagodi. Pomislite na krv koja tee kroz vau arteriju kao na podivljalu reku. Ako stavljate svakog dana nekoliko kamena u reku tokom vie godina, nalik na plaku koja se nakuplja na zidovima arterije, voda e pronai drugi put da stigne do svog cilja. Moda e reka formirati nekoliko manjih tokova nad kamenjem. Moda e reka tei ispod kamenja formirajui siune tunele, ili e voda tei malim bonim tokovima, kreui e se potpuno novom putanjom. Ovi novi mali prolazi oko ili kroz kamenje se nazivaju ''kolaterale''. Isto se deava i u srcu. Ako se plake akumuliraju tokom perioda od nekoliko godina doi e do dovoljno kolateralnog razvoja da krv i dalje moe da putuje kroz srce. Meutim, preveliko nagomilavanje plaka moe da prouzrokuje ozbiljno ogranienje protoka krvi, i doi e do iznurujueg bola u grudima, ili angine. Meutim, ovo nagomilavanje samo retko dovodi do sranog udara.9, 10 ta onda dovodi do infarkta? Ispostavlja se da je manje obimno nakupljanje plaka, koje blokiraju manje od 50% arterije, ono to esto 11 izaziva infarkt. Svaka akumulacija ima sloj elija, zvani kapa, koji razdvaja unutranjost plake od krvi koja prolazi kroz arteriju. Kod opasnih plaka, kapa je slaba i tanka. Zbog toga pri brzom prolazu krvi moe doi do erodiranja kape dok ona ne naprsne. Pri pojavi procepa kape, unutranji sadraj plake se mea sa krvlju. Krv zatim poinje da se zgruava oko mesta naprsline. Ugruak raste i brzo moe da blokira celu arteriju. Kada se arterija blokira tako brzo, postoje male anse da se razvije kolateralni protok krvi. Kada se to desi, protok krvi nizvodno od naprsline je ozbiljno umanjen i srani mii ne dobija kiseonik koji mu je potreban. Tada elije sranog miia poinju da umiru, mehanizmi sranog ritminog rada poinju da otkazuju i osoba moe da oseti snaan bol u grudima, ili otar bol niz ruku i prema vratu i vilici. Ukratko, osoba poinje da umire. Ovo je proces koji se odvija kod veine od 1,1 milion sranih udara koji se svake godine javljaju u Americi. Jedna od tri osobe koje dobiju infarkt e umreti 9, 10 od njega. Sada znamo da je malo do srednje nakupljanje plake, koje blokiraju manje 11, 12 od 50% arterije, najsmrtonosnije. Kako onda moemo da predvidimo pojavu infarkta? Na alost, sa postojeom tehnologijom, ne moemo. Ne moemo da znamo koja e plaka prsnuti, kada, ili koliko bi ozbiljno to moglo da bude. Meutim, ono to znamo je na relativni rizik od dobijanja infarkta. Ono to je nekada predstavljalo misterioznu smrt, koja je uzimala ljude u njihovim najproduktivnijim godinama, sada je naukom ''razotkriveno''. Nijedno istraivanje nije bilo uticajnije od Fremingemskog istraivanja srca. Fremingem Nakon Drugog svetskog rata stvoren je Nacionalni institut za srce sa 4 skromnim budetom i tekom misijom. Naunici su znali da su masne plake koje su oblagale arterije obolelog srca bile sastavljene od 14 holesterola, fosfolipida i masnih kiselina, ali nisu znali zato su se te lezije razvile, kako su se razvile ili kako su tano dovodile do infarkta. U potrazi za odgovorima, Nacionalni institut za srce je odluio da prati stanovnitvo tokom nekoliko godina, da odrava detaljne medicinske zapise o svakome iz populacije i da ustanovi ko je dobio srano oboljenje a ko nije. Naunici su se uputili ka Fremingemu, u Masausetsu. U neposrednoj blizini Bostona, Fremingem proima ameriku istoriju. Evropski doseljenici su prvi put naselili ovaj prostor u sedamnaestom veku. Tokom godina je imao potporne uloge u Revoluciji, suenjima veticama iz Salema i pokretu za ukidanje ropstva. U skorijoj prolosti, 1948. godine, grad je prihvatio svoju najuveniju ulogu. Vie od 5.000 stanovnika Fremingema, mukaraca i ena, pristalo je da ih naunici tokom vie godina bockaju i ispituju kako bismo mogli neto da saznamo o sranim oboljenjima. I zaista smo neto saznali. Posmatrajui ko je dobio srano oboljenje a ko ne, i poredei njihove medicinske istorije, Fremingemsko istraivanje srca je razvilo koncept faktora rizika kao to su holesterol, krvni pritisak, fizika aktivnost, puenje cigareta i gojaznost. Zahvaljujui Fremingemskom istraivanju, sada znamo da faktori rizika igraju istaknutu ulogu u izazivanju sranih oboljenja. Doktori su godinama koristili Fremingemske modele predvianja kako bi procenili ko je izloen visokom riziku od sranih oboljenja a ko nije. Na osnovu ovog istraivanja objavljeno je vie od 1.000 naunih radova, a istraivanje traje i danas, prouavajui do sada etiri generacije Fremingemskih stanovnika. Dragulj Fremingemskog istraivanja su njegovi nalazi o holesterolu u krvi. Oni su 1961. godine ubedljivo ustanovili izrazitu korelaciju izmeu povienog nivoa holesterola u krvi i sranih oboljenja. Istraivai su zapazili da je kod mukaraca sa nivoom holesterola ''viim od 244 mg/dl (miligrama po decilitru) broj sluajeva CHD-a (bolesti sranih sudova) vie od tri puta vei u odnosu na one sa nivoom holesterola niim od 210 mg/dl''.15 Sporno pitanje da li nivo holesterola u krvi moe da predvidi oboljenje srca je odloeno u stranu. Nivo holesterola zaista stvara razliku. U istom radu je
13

takoe pokazano da i povien krvni pritisak predstavlja znaajan faktor rizika od sranih oboljenja. Znaaj dodeljen faktorima rizika je ukazivao na konceptualnu revoluciju. Kada je ovo istraivanje otpoelo, veina doktora je verovala da su srane bolesti predstavljale neizbeno ''troenje'' tela, i da malo ta moemo da uinimo povodom toga. Nae srce je bilo kao motor automobila; kako smo starili, delovi vie ne bi radili podjednako dobro i ponekad bi otkazivali. Pokazivanjem da moemo unapred da vidimo bolest merenjem faktora rizika, ideja o spreavanju bolesti srca je odjednom imala vrednost. Istraivai su zapisali, ''...izgleda da je preventivni program oigledno 15 potreban''. Jednostavno smanjite faktore rizika, kao to su holesterol u krvi i krvni pritisak, i smanjiete rizik od sranih oboljenja. U savremenoj Americi holesterol i krvni pritisak su kuni izrazi. Troimo preko 30 milijardi dolara godinje na lekove za kontrolisanje ovih faktora 2 rizika i drugih vidova kardiovaskularnih oboljenja. Skoro svi znaju da on ili ona mogu da rade na spreavanju pojave infarkta odravajui svoje faktore rizika na pravom nivou. Svest o ovome je stara samo oko pedeset godina i postoji u velikoj meri zahvaljujui naunicima i ispitanicima Fremingemskog istraivanja srca. Van naih granica Fremingem predstavlja najpoznatije istraivanje o srcu ikada sprovedeno, ali je to samo jedan deo ogromnog broja istraivanja sprovedenih u ovoj zemlji tokom poslednjih ezdeset godina. Prvi istraivai su doli do zabrinjavajueg zakljuka da imamo neke od najviih stopa sranih bolesti u svetu. Jedno istraivanje objavljeno 1959. godine poredilo je stope smrtnosti od bolesti sranih sudova u dvadeset razliitih zemalja (grafikon 16 5,1). Ova istraivanja su ispitivala drutva pod uticajem zapada. Ako pogledamo tradicionalnija drutva, moemo da vidimo jo vee razlike u pojavi sranih oboljenja. Gortaci sa Papue Nove Gvineje se, na primer, prilino istiu jer 17 su srana oboljenja retka u njihovom drutvu. Setite se, na primer, kako su niske stope sranih oboljenja u ruralnoj Kini. Amerikanci su umirali od 18 sranih oboljenja skoro sedamnaest puta veom stopom od Kineza. Grafikon 5,1: Stope smrtnosti od sranih oboljenja za mukarce stare od 16 55 do 59 godina u 20 zemalja, 1955. godine Stopa smrtnosti na 100.000 stanovnika, Sjedinjene Drave, Finska, Kanada, Australija, Novi Zeland, Britanija, Nemaka, vedska, Austrija, vajcarska, ile, Belgija, Norveka, Italija, Japan, Francuska, Portugal, Cejlon, Jugoslavija Zato smo mi podlegali sranim bolestima ezdesetih i sedamdesetih godina, kada je vei deo sveta bio relativno nepogoen? Sasvim prosto, radilo se o smrti zbog hrane. Kulture koje imaju nie stope sranih oboljenja jedu manje zasienih masnih kiselina i ivotinjskih proteina a vie integralnih itarica, voa i povra. Drugim reima, ishranjuju se u najveoj meri biljnom hranom a mi se ishranjujemo u najveoj meri ivotinjskom hranom. Meutim, da li bi genetika jedne grupe mogla te ljude da uini podlonijim sranim oboljenjima? Znamo da to nije sluaj, jer se u okviru grupe sa istim genetikim nasleem moe videti slian odnos izmeu ishrane i bolesti. Na primer, japanski mukarci koji ive na Havajima ili u Kaliforniji imaju daleko vii nivo holesterola i broj sluajeva bolesti sranih sudova od japanskih mukaraca koji ive u Japanu.19, 20 Uzrok je oigledno sredinski, jer veina ovih ljudi ima isto genetiko poreklo. Navike puenja nisu uzrok jer mukarci u Japanu, koji vie pue, i dalje imaju manji broj sluajeva bolesti sranih sudova od Japanaca u 19 Americi. Istraivai su ukazivali na ishranu, beleei da se nivo holesterola u krvi poveavao sa ''unosom zasienih masnih kiselina, ivotinjskih proteina i holesterola hranom''. Sa druge strane, nivo holesterola u krvi ''je bio negativno povezan sa unosom sloenih ugljenih 20 hidrata...'' Jednostavno reeno, namirnice ivotinjskog porekla su bile povezane sa viim nivoom holesterola u krvi; biljne namirnice su bile povezane sa niim nivoom holesterola u krvi. Istraivanje je jasno ukazivalo na ishranu kao na jedan od moguih uzroka oboljenja srca. tavie, rani rezultati su oslikavali doslednu sliku: to su vie zasienih masnih kiselina i holesterola (kao indikatora unosa namirnica ivotinjskog porekla) ljudi jeli, to je bio vei rizik od dobijanja sranih bolesti. Takoe, kada su druge kulture poele da se hrane nalik nama, njihove stope sranih oboljenja su znaajno skoile. U poslednje vreme, nekoliko zemalja sada ima vie stope smrtnosti od sranih oboljenja u odnosu na Ameriku. Istraivanje ispred svog vremena Sada znamo ta je srano oboljenje i koji faktori odreuju na rizik od njega, ali ta da radimo kada nas bolest zadesi? Kada je Fremingemsko istraivanje srca tek poinjalo, ve su postojali doktori koji su pokuavali da smisle kako da lee srane bolesti, a ne samo da ih spreavaju. Ovi istraivai su na vie naina bili ispred svog vremena jer su njihove

24

pedeset godina kada je svet zainteresovan za zdravlje prvi put poeo da raspravlja o ishrani i sranim oboljenjima. ivotinjski proteini su ipak nekako ostali u senci dok su zasiene masne kiseline i holesterol pretrpele najvei napad kritike. Ove tri hranljive materije (masti, ivotinjski proteini i holesterol) su uopteno karakteristine za namirnice ivotinjskog porekla. viak masti i holesterola u ishrani izazivao aterosklerozu (otvrdnjavanje Zar nije sasvim razumno pitati se da li ivotinjske namirnice, a ne samo izolovane hranljive materije, prouzrokuju srana oboljenja? arterija i nagomilavanje plaka) kod eksperimentalnih ivotinja unos holesterola hranom izazivao porast nivoa holesterola u krvi Povien nivo holesterola u krvi bi mogao da predvidi i/ili izazove srano Grafikon 5,3: Stope smrtnosti od sranih oboljenja za mukarce od 55 do 16 59 godina i unos ivotinjskih proteina u 20 zemalja oboljenje Veina svetske populacije nije imala srana oboljenja, a ove kulture bez Stopa sranih bolesti (na 100.000), Procenat od ukupnih kalorija koji dolazi sranih oboljenja su imale radikalno razliite obrasce ishrane, unosei od ivotinjskih proteina manje masti i holesterola Naravno, niko nije uperio prstom u namirnice ivotinjskog porekla uopteno Zbog toga su odluili da pokuaju da izmene srano oboljenje kod gledano. To bi trenutno dovelo do profesionalne izolacije i ismevanja (zbog pacijenata tako to e im dati da jedu manje masti i holesterola. razloga o kojima se govori u delu IV). To je bio buran period u svetu Jedan od najnaprednijih doktora je bio dr Lester Morison (Lester Morrison) nutricionizma. Odigravala se konceptualna revolucija, a to se mnogim iz Los Anelesa. On je 1946. godine (dve godine pre Fremingemskog ljudima nije svialo. ak je i razgovor o ishrani bio previe za neke istraivanja) zapoeo istraivanje kako bi ''utvrdio odnos izmeu unosa naunike. Prevencija srane bolesti ishranom je bila pretea ideja jer je 22 masti hranom i pojave ateroskleroze''. U svom istraivanju je za pedeset ukazivala da je neto u dobroj staroj mesnatoj amerikoj ishrani bilo toliko ispitanika koji su preiveli infarkt odredio da budu na svojoj normalnoj loe da je unitavalo naa srca. Onima koji su bili za status quo to se nije ishrani a drugih pedeset ispitanika koji su preiveli infarkt postavio na svialo. Jedan status quo naunik se dobro zabavljao ismevajui ljude za koje je eksperimentalnu ishranu. izgledalo da su izloeni najmanjem riziku od sranih oboljenja. On je 1960. godine napisao sledei ''humoristian'' odeljak kako bi se rugao tada Grafikon 5,2: Stopa preivljavanja dr Morisonovih pacijenata 26 novim nalazima : Broj pacijenata koji su preiveli, vreme (godina), ishrana, kontrola Grupi sa eksperimentalnom ishranom smanjio je unos masti i holesterola. Jedan od njegovih primera jelovnika je doputao pacijentu samo malu koliinu mesa dva puta na dan: pedeset grama ''hladne peene jagnjetine, suve sa eleom od nane'' za ruak, i jo pedeset grama ''suvog mesa'' za 22 veeru. ak i ako ste voleli hladnu peenu jagnjetinu sa eleom od nane, niste smeli da je jedete previe. U stvari, lista zabranjenih namirnica u eksperimentalnoj ishrani je bila prilino dugaka i ukljuivala je krem supe, svinjetinu, masna mesa, ivotinjske masti, punomasno mleko, pavlaku, maslac, umance i hlebove i dezerte napravljene sa maslacem, celim 22 jajima i punomasnim mlekom. Da li je ova napredna ishrana postigla bilo ta? Nakon osam godina, samo dvanaest od pedesetoro ljudi koji su bili na svojoj normalnoj amerikoj ishrani je ostalo ivo (24%). U grupi na posebnoj ishrani, dvadeset i osam ljudi je jo uvek bilo ivo (56%), skoro dva i po puta vie od broja preivelih u kontrolnoj grupi. Nakon dvanaest godina, svi pacijenti iz kontrolne grupe bili su mrtvi. Meutim, u grupi na posebnoj ishrani devetnaest ljudi je jo 22 uvek bilo ivo, to predstavlja stopu preivljavanja od 38%. Iako je na alost toliko ljudi u grupi na posebnoj ishrani ipak umrlo, bilo je jasno da su ublaivali svoju bolest hranei se sa umereno manje ivotinjskih namirnica i umereno vie biljnih namirnica (grafikon 5,2). Kada je ovo istraivanje otpoelo 1946. godine, veina naunika je verovala da su srane bolesti bile neizbean deo starenja, i da se malo toga moglo uiniti po tom pitanju. Iako Morison nije izleio srana oboljenja, dokazao je da je neto jednostavno kao to je ishrana moglo znaajno da izmeni njihov tok, ak i kada je bolest toliko uznapredovala da je ve izazvala infarkt. Druga istraivaka grupa je pokazala skoro isto u otprilike isto vreme. Grupa doktora iz Severne Kalifornije je odabrala veu grupu pacijenata sa uznapredovalim sranim oboljenjem i smestila ih na ishranu sa malo masti i malo holesterola. Ovi doktori su ustanovili da su pacijenti na ishrani sa malo holesterola i masti umirali etiri puta niom stopom u odnosu na 23 pacijente koji nisu bili na posebnoj ishrani. Sada je bilo jasno da je bilo nade. Srano oboljenje nije predstavljalo neizbean rezultat starosti, a ak i kada osoba ima uznapredovalu bolest, ishrana sa malo masti i holesterola mogla je znaajno da joj produi ivot. Ovo je bio znaajni napredak u naom razumevanju ubice broj jedan u Americi. tavie, ovo novo razumevanje je uinilo ishranu i druge sredinske faktore sreditem sranog oboljenja. Meutim, celokupna rasprava o ishrani bila je usko fokusirana na masti i holesterol. Ova dva izolovana sastojka hrane su postali loi momci. Sada znamo da je panja koja je pridata mastima i holesterolu bila pogreno usmerena. Mogunost koju niko nije eleo da razmotri je da su masti i holesterol bili samo pokazatelji unosa namirnica ivotinjskog porekla. Na primer, pogledajte na odnos izmeu unosa ivotinjskih proteina i smrtnost od sranih bolesti kod mukaraca od 55 do 59 godina starosti iz 16 dvadeset razliitih zemalja prikazan na grafikonu 5,3. Ovo istraivanje ukazuje da to vie ivotinjskih proteina jedete, to imate vie sranih bolesti. Pored toga, na desetine eksperimentalnih istraivanja pokazuju da hranjenje pacova, zeeva i svinja ivotinjskim proteinima (npr. kazeinom) dramatino poveava nivo holesterola, dok biljni proteini (npr, 24 sojini proteini) dramatino sniavaju nivo holesterola. Istraivanja na ljudima ne samo da pokazuju iste nalaze, ve pokazuju da unos biljnih proteina ima jo veu mo u sniavanju nivoa holesterola od prostog 25 ograniavanja unosa masti i holesterola. Iako su neka od ovih istraivanja koja ukazuju na ivotinjske proteine bila izvrena u poslednjih trideset godina, druga su objavljena pre vie od Skica oveka za koga je najmanje verovatno da e dobiti bolest sranih sudova: Feminiziran optinski birokrata, potpuno bez fizike i mentalne budnosti i bez energinosti, ambicije ili takmiarskog duha koji nikada nije pokuao da ispuni bilo kakav zadati poslovni rok. ovek slabog apetita, koji ivi na vou i povru uz kukuruz i kitovu mast, gnua se duvana, prezire posedovanje radija, televizora ili automobila, sa puno kose i mravog i nesportskog izgleda, koji ipak neprestano napree svoje slabane miie vebama; niskog prihoda, krvnog pritiska, eera u krvi, mokrane kiseline i holesterola, koji je primao nikotinsku kiselinu, piridoksin i dugoronu antikoagulantnu terapiju jo od svoje preventivne kastracije. Autor ovog odeljka je mogao jednostavno da kae, ''Samo pravi mukarci imaju srana oboljenja''. Zapazite takoe kako je ishrana voem i povrem opisana kao ''slaba'' iako autor predlae da je za ljude koji su na ovakvoj ishrani najmanje verovatno da e dobiti srana oboljenja. Nesreno poistoveivanje mesa sa fizikom sposobnou, optom mukou, seksualnim identitetom i ekonomskim bogatstvom zamagljuje pogled status quo naunika na hranu, bez obzira na dokaze o zdravlju. Ovo gledite je prenoeno od prvih proteinskih pionira opisanih u drugom poglavlju. Moda je trebalo da ovaj autor sretne mog prijatelja, Krisa Kempbela (nismo u srodstvu). Kris je dva puta NCAA ampion u rvanju, tri puta dravni ampion, dva puta rva na olimpijskim igrama i diplomirani pravnik sa Kornela. U trideset i sedmoj godini starosti postao je najstariji Amerikanac ikada koji je osvojio olimpijsku medalju u rvanju, pri teini od 90 kilograma. Kris Kempbel je vegetarijanac. Kao ovek za koga je malo verovatno da e dobiti srano oboljenje, mislim da se on ne bi sloio sa gornjim opisom. Borba izmeu tabora statusa kvo i prevencije ishranom bila je intenzivna. Seam se da sam prisustvovao predavanju na Kornel univerzitetu tokom kasnih 1950-ih kada je uveni istraiva, Ensel Kejs (Ancel Keys), doao da govori o prevenciji sranih oboljenja ishranom. Neki naunici iz publike su samo odmahivali glavom u neverici, govorei da ishrana ne moe da utie na oboljenje srca. U tim prvim decenijama istraivanja sranih bolesti, kada je vladala burna, lina borba, otvorenost uma je bila prva rtva. Novija istorija Danas je ova epska bitka izmeu branilaca statusa kvo i zastupnika ishrane jaka kao ikad. Meutim, bilo je znaajnih promena u poznavanju sranih oboljenja. Dokle smo doli, i kako smo nastavili borbu protiv ove bolesti? Status kvo je uglavnom zatien. Uprkos potencijala ishrane i prevencije bolesti, najvei deo panje pridate sranim bolestima bio je usmeren na mehaniku i hemijsku intervenciju kod onih ljudi koji imaju uznapredovalu bolest. Ishrana je gurnuta u stranu. Hirurgija, lekovi, elektronski ureaji i novi dijagnostiki metodi su u centru panje. Sada imamo hirurku ugradnju bajpasa, pri kojoj se zdrava arterija ''lepi'' preko obolele arterije, premoavajui time najopasniju plaku na arteriji. Krajnja operacija je, naravno, transplantacija srca, koja ponekad koristi ak i vetako srce. Postoji i procedura koja ne zahteva hirurko otvaranje grudnog koa, zvana koronarna angioplastika, pri kojoj se mali balon naduvava unutar suene, obolele arterije, pritiskajui plaku o zid, otvarajui prolaz ime se poveava protok krvi. Imamo defibrilatore za oivljavanje srca, pejsmejkere i precizne tehnike snimanja kojima moemo da posmatramo pojedinane arterije bez otvaranja srca.

intervencije, koje su predstavljale najnovije uspene tretmane u to vreme, koristile najprimitivniju dostupnu tehnologiju: no i viljuku. Ti doktori su razmotrili istraivanja vrena u to vreme i doneli neke logine 21 veze. Oni su shvatili da je :

25

Poslednjih pedeset godina je zaista predstavljalo proslavu hemikalija i tehnologije (nasuprot ishrane i prevencije). Jedan doktor je nedavno pri rezimiranju prvobitnih istraivanja o sranim bolestima, istakao mehaniki aspekt: Polagala se nada da e snaga nauke i razvoj inenjerstva nakon Drugog svetskog rata moi da se primene u ovoj bici [protiv sranih bolesti]... Ogroman napredak mainskog inenjerstva i elektronike koji je podstaknut ratom je izgleda mogao naroito dobro da se primeni u prouavanju 4 kardiovaskularnog sistema... Naravno, ostvaren je odreen znaajan napredak, koji moe da objasni injenicu da je naa stopa smrtnosti od sranih bolesti itavih 58% nia u 2 odnosu na 1950. godinu. Smanjenje stope od 58% lii na veliku pobedu hemikalija i tehnologije. Jedan od najveih koraka je ostvaren zahvaljujui boljem tretmanu hitne pomoi rtava od infarkta. Ako ste bili stariji od 65 godina, dobili srani udar, i bili dovoljno sreni da stignete ivi do bolnice, 1970. godine ansa da umrete iznosila je 38 %. Danas, ako stignete do bolnice ivi, ansa da umrete iznosi samo 15%. Reakcija hitne pomoi je 2 daleko bolja, ime je veliki broj ivota poteen. 27, 28 Pored toga, broj ljudi koji pue je postepeno opadao, to zauzvrat sniava nau stopu smrtnosti od sranih oboljenja. Pored razvoja bolnica, mehanikih ureaja, otkria lekova, snienja stopa puenja i poveanja hirurkih opcija, izgleda da ima mnogo toga za pohvalu. Izgleda da smo ostvarili napredak. Da li smo? Srana oboljenja su ipak i dalje uzrok smrti broj jedan kod nas. Svaka 24 2 asa, skoro 2.000 Amerikanaca umire od ovih bolesti. Uprkos ostvarenom napretku, ogroman broj ljudi podlee slomljenom srcu. 29 U stvari, stopa pojave (ne stopa smrtnosti) sranih bolesti je otprilike ista 2 kao i poetkom 1970-ih. Drugim reima, iako ne umiremo u istoj meri od sranih oboljenja, i dalje ih dobijamo esto kao i ranije. Izgleda da smo jednostavno postali neznatno bolji u odlaganju smrti od sranih oboljenja, ali nismo nita uinili da smanjimo stopu kojom naa srca oboljevaju. Hirurgija: fantomski spasitelj Mehanike intervencije koje koristimo u ovoj zemlji su daleko manje efektivne nego to veina ljudi uvia. 1990. godine je ugraeno ak 30 380.000 bajpasa, to znai da je otprilike 1 od 750 Amerikanaca podvrgnut ovoj operaciji. Tokom operacije, grudni ko pacijenta se otvara, tok krvi se preusmerava nizom klema, pumpi i maina, i vena iz noge ili grudna arterija se iseca i zaiva nad obolelim delom srca, omoguavajui krvi da premosti najzakrenije arterije. Trokovi su ogromni. Vie od jednog na svakih pedeset odabranih 31 32 pacijenata e umreti zbog komplikacija tokom procedure od $46.000. U druge sporedne efekte spadaju srani udar, respiratorne komplikacije, krvarenje, infekcije, povien krvni pritisak i log. Kada se sudovi oko srca zatvore tokom operacije, plaka se odlama sa unutranjih zidova. Krv zatim nosi ostatke do mozga, gde prouzrokuje brojne ''mini'' logove. Istraivai su uporedili intelektualne sposobnosti pacijenata pre i nakon operacije, i utvrdili da je zapanjujuih 79% pacijenata ''pokazalo poremeaj u nekom 33 od aspekata modanih funkcija'' sedam dana nakon operacije. Zato pristajemo na ovo? Najistaknutiji efekat ove procedure je olakanje od angine, ili bola u grudima. Kod oko 70-80% pacijenata koji su podvrgnuti ugradnji bajpasa ovaj snaan bol se ne javlja oko godinu 34 dana. Meutim, ovo poboljanje ne traje. U roku od tri godine od operacije, kod i do jedne treine pacijenata ponovo e se javiti bol u 35 grudima. U roku od deset godina polovina pacijenata kojima je ugraen 36 bajpas e umreti, dobiti srani udar ili e im se vratiti bol u grudima. Dugorona istraivanja ukazuju da e samo odreene podgrupe sranih 12 bolesnika iveti due zahvaljujui ugradnji bajpasa. tavie, ova istraivanja pokazuju da oni pacijenti koji se podvrgnu ugradnji bajpasa nee imati manji broj sranih udara u odnosu na one koji se ne podvrgnu 12 operaciji. Da li se seate koje plake izazivaju infarkte? Smrtonosne naslage predstavljaju manje i nestabilnije plake koje su sklone prskanju. Meutim, ugradnja bajpasa je usmerena na najvee, najvidljivije plake, koje mogu da budu odgovorne za bol u grudima, ali ne i za srane udare. Sa angioplastikom je slino. Procedura je skupa i nosi znaajne rizike. Nakon ustanovljavanja blokada u sranoj arteriji, u arteriju se ubacuje balon i naduvava. Time gura plaku o zid suda, doputajui veoj koliini krvi da tee. Otprilike e jedan od esnaest pacijenata tokom operacije proi kroz ''naglo zatvaranja suda'', to moe dovesti do smrti, sranog 37 udara ili hitne ugradnje bajpasa. Ako do toga i ne doe, jo uvek postoje velike anse da procedura nee uspeti. U roku od etiri meseca nakon procedure, 40% arterija koje su prisilno otvorene e se opet zatvoriti, 38 obezvreujui time proceduru. Svejedno, bez obzira na ove nepovoljne ishode, angioplastika uspeno obezbeuje privremeno olakanje od bola u grudima. Naravno, angioplastika ini malo u reavanju problema malih blokada za koje je najverovatnije da e dovesti do sranih udara. Prema tome, pri bliem pregledu, na naizgled korisni napredak u mehanici u oblasti sranih bolesti je veoma razoaravaju. Ugradnja

bajpasa i angioplastika ne reavaju uzrok sranog oboljenja, ne spreavaju infarkte ni ne produavaju ivot nikom osim najbolesnijim pacijentima. ta se ovde deava? Uprkos pozitivnim objavama u poslednjih pedeset godina u vezi sa istraivanjima sranih oboljenja, moramo da se zapitamo: da li pobeujemo u ovom ratu? Moda bi trebalo da se zapitamo ta bismo mogli drugaije da radimo? Na primer, ta se desilo sa lekcijama o ishrani koje smo nauili pre pedeset godina? ta se desilo sa tretmanima ishranom koje je osmislio dr Lester Morison, kao to smo ranije napomenuli? Ta otkria su u velikoj meri postepeno zaboravljena. O ovim istraivanjima iz 1940-ih i 1950-ih sam saznao tek poslednjih godina. Zbunjen sam jer su profesionalci koje sam sluao na postdiplomskim studijama krajem 1950-ih i poetkom 1960-ih energino negirali da je bilo takvih istraivanja ili da se o njima uopte i razmiljalo. U meuvremenu, amerike navike ishrane su se samo pogorale. Po amerikom ministarstvu poljoprivrede, jedemo znaajno vie mesa i dodatih masti nego pre trideset godina.39 Jasno je da se ne kreemo u pravom smeru. Poto se ove informacije ponovo pojavljuju u poslednje dve decenije, borba protiv statusa kvo se ponovo pojaava. Mali broj doktora pokazuje da postoji bolji nain za pobeivanje sranih bolesti. Oni ostvaruju revolucionarni uspeh, koristei najjednostavniji od svih tretmana: hranu. Dr Keldvel B. Eselstajn, Jr Ako bi vas neko pitao da pogodite gde se nalazi najbolja klinika za srce u zemlji, moda svetu, koji biste grad naveli? Njujork? Los Aneles? ikago? Moda grad u Floridi, blizu starijih osoba? Kako se ispostavlja, najbolji medicinski centar za srce se nalazi u Klivlendu, u Ohaju, po izvetajima medija US News i World Report. Pacijenti iz svih delova sveta dolaze u Klivlendsku kliniku radi najnaprednijeg dostupnog tretmana za srce, koji sprovode prestini doktori. Jedan od doktora sa klinike, dr Keldvel B. Eselstajn, Jr (Caldwell B. Esselstyn, Jr) ima prilian rezime. Kao student na Jejlu, dr Eselstajn je veslao na olimpijskim igrama 1956. godine, osvajajui zlatnu medalju. Nakon obuke na Klivlendskoj klinici, dobio je bronzanu zvezdu kao vojni hirurg u Vijetnamskom ratu. Zatim je postao veoma uspean doktor na jednom od vrhunskih medicinskih institucija u svetu, Klivlendskoj klinici, gde je bio upravnik osoblja, lan odbora upravnika, predsedavajui operativne grupe za rak dojke i naelnik odeljenja za tiroidnu i paratiroidnu hirurgiju. Objavio je preko 100 naunih radova, i proglaen je za jednog od najboljih doktora u Americi za 1994-1995.40 Znajui ovog oveka lino, imam utisak da je bio izvrstan u praktino svemu to je radio u svom ivotu. Dostigao je vrhunac uspeha u svom profesionalnom i linom ivotu, i postigao je to uz dostojanstvenost i skromnost. Meutim, odlika koja mi se najvie svia kod dr Eselstajna nije njegova kolekcija nagrada; ve njegova principijelna potraga za istinom. Dr Eselstajn je imao hrabrosti da prozove establiment. Dr Eselstajn je za Drugu nacionalnu konferenciju o lipidima u eliminaciji i prevenciji bolesti sranih sudova (koju je on organizovao i na koju me je ljubazno pozvao kao uesnika) napisao: Nakon jedanaest godina moje karijere kao hirurga, razoaran sam paradigmom amerike medicine o tretmanu raka i sranih bolesti. Malo toga se promenilo za 100 godina u leenju raka, a ni u sluaju sranih bolesti ni raka nije uinjen znaajan napor u prevenciji. Meutim, epidemiologija ove bolesti mi se ini provokativnom: tri etvrtine ljudi na ovoj planeti nema sranih bolesti, to predstavlja injenicu koja je vrsto 41 povezana sa ishranom. Dr Eselstajn je poeo da preispitava standardnu medicinsku praksu. ''Svestan da su se medicinske, angiografske i hirurke intervencije koncentrisale samo na simptome i verujui da je neophodan sutinski drugaiji pristup leenju'', dr Eselstajn je odluio da testira efekte biljne ishrane celovitim namirnicama na ljude kojima je ustanovljeno srano 42, 43 oboljenje. Dr Eselstajn je 1985. godine otpoeo svoje istraivanje sa prvenstvenim ciljem sniavanja nivoa holesterola kod svojih pacijenata na ispod 150 mg/dl. Zatraio je od svih pacijenata da u dnevniku ishrane belee sve to pojedu. Svake dve nedelje, u toku pet narednih godina, dr Eselstajn se sastajao sa svojim pacijentima radi razgovora o procesu, ispitivanja krvi i merenja krvnog pritiska i teine. Posle razgovora, uvee bi telefonom javljao rezultate analize krvi i dalje razgovarao o delovanju ishrane. Pored toga, svi njegovi pacijenti su se okupljali nekoliko puta godinje kako bi razgovarali o programu, druili se i razmenjivali korisne informacije. Drugim reima, dr Eselstajn je pruao podrku i bio marljiv, ukljuen, i saoseajno istrajan na linom nivou sa svojim pacijentima. Dijeta koju su oni, ukljuujui dr Eselstajna i njegovu enu En, primenjivali bila je bez dodataka u vidu masti i skoro svih ivotinjskih proizvoda. Dr Eselstajn i njegovi saradnici su izvestili, ''[Uesnicima] je reeno da izbegavaju ulja, meso, ribu, piletinu i mlene proizvode, osim obranog mleka i nemasnog 42 jogurta''. Posle oko pet godina od poetka programa, dr Eselstajn je preporuio svojim pacijentima da prestanu i sa korienjem obranog mleka i jogurta.

26

Pet pacijenata je odustalo od programa u roku od prve dve godine; to znai da je ostalo osamnaest. Ovih osamnaest pacijenata je prvobitno dolo kod Eselstajna sa ozbiljnom boleu. U toku osam godina do poetka ovog istraivanja, ovih osamnaest osoba je doivelo 49 sluajeva sranih problema, ukljuujui anginu, ugradnju bajpasa, srane udare, log i angioplastiku. To nisu bila zdrava srca. Moe se pomisliti da ih je panika koja se javlja kada je prevremena smrt blizu motivisala da se ukljue u 42, 43 istraivanje. Ovih osamnaest pacijenata je ostvarilo znaajan uspeh. Na poetku istraivanja, prosean nivo holesterola pacijenata iznosio je 246 mg/dl. Tokom ovog istraivanja, proseni nivo holesterola je iznosio 132 mg/dl, 43 daleko ispod ciljanih 150 mg/dl! Njihov nivo ''loeg'' LDL holesterola se 42 spustio podjednako drastino. Meutim, najimpresivniji rezultat nije bio nivo holesterola u krvi, ve broj sluajeva sranih problema koji se odigrao od poetka istraivanja. U narednih jedanaest godina, javio se tano jedan srani problem meu osamnaest pacijenata koji su bili na posebnoj ishrani. Taj jedan problem se javio kod pacijenta koji dve godine nije bio na dijeti. Nakon prestanka, kod pacijenta se javljao kliniki bol u grudima (angina) a nakon toga se vratio na zdravu biljnu ishranu. Pacijent se reio angine, i nije imao novih 43 problema. Ne samo da je bolest kod ovih pacijenata zaustavljena, nego je ak preokrenuta. Kod sedamdeset procenata njegovih pacijenata je dolo do 43 otvaranja njihovih zakrenih arterija. Jedanaest njegovih pacijenata je pristalo na angiografiju, proceduru pri kojoj se odreene arterije u srcu mogu ''rendgenski snimiti''. Kod ovih jedanaest pacijenata blokade arterija su bile u proseku smanjene za 7% tokom prvih pet godina njegovog istraivanja. Ovo moe da zvui kao mala promena ali treba napomenuti da je zapremina proputene krvi najmanje 30% vea kada se prenik 44 povea za 7%. to je jo znaajnije, to je razlika izmeu prisustva bola (zbog angine) i odsustva bola, i u stvari izmeu ivota i smrti. Autori petogodinjeg izvetaja napominju, ''Ovo je do sada najdue istraivanje ishrane sa minimalno masti u kombinaciji sa lekovima za sniavanje holesterola, i na nalaz prosenog smanjenja arterijske stenoze [blokade] 42 od 7% je vei od bilo kog izvetaja u prethodnim istraivanjima''. Jedan lekar je obratio posebnu panju na istraivanje dr Eselstajna. On je imao samo 44 godine i bio naizgled zdrav, kada se pojavio srani problem, koji je kulminirao sranim udarom. Zbog prirode njegove srane bolesti, nije bilo niega bezbednog to bi konvencionalna medicina mogla da mu ponudi. On je posetio dr Eselstajna, odluan da se posveti programu posebne ishrane, i nakon 32 meseca, bez bilo kakvih lekova za sniavanje holesterola, preokrenuo je svoje srano oboljenje i snizio svoj holesterol u krvi na 89 mg/dl. Sledi dramatian prikaz obolelih arterija ovog pacijenta 8 pre i nakon saveta dr Eselstajna o ishrani (grafikon 5,4). Svetli deo slike je krv koja tee kroz arteriju. Slika levo (A) sadri deo oznaen zagradom na kome je ozbiljno srano oboljenje umanjilo koliinu toka krvi. Nakon usvajanja biljne ishrane celovitim namirnicama, ista arterija se otvorila, preokreui tetu od sranih oboljenja i omoguavajui normalniji protok krvi, kao to je pokazano na slici desno (B). Grafikon 5,4: srana arterija pre i nakon primene biljne ishrane Da li je mogue da je dr Eselstajn jednostavno dobio srenu grupu pacijenata? Odgovor je ne. Pacijenti koji su ovoliko oboleli od sranih oboljenja se ne isceljuju spontano. Drugi nain da se proveri verovatnoa ovakvog stepena uspeha je posmatranjem pet pacijenata koji su odustali od programa ishrane i vratili se svojoj standardnoj nezi. Od 1995. godine, 42 ovih pet osoba je prolo kroz deset novih sranih problema. Istovremeno, od 2003, sedamnaest godina od poetka istraivanja, svi pacijenti na posebnoj ishrani sem jednog su jo uvek ivi, i imaju preko sedamdeset i 45 osamdeset godina. Da li moe bilo koja razumna osoba da negira ove nalaze? Izgleda nemogue. Ako ne moete da se setite nieg drugog iz ovog poglavlja, setite se rezultata 49 prema 0; etrdeset i devet sranih problema pre biljne ishrane nepreraenim namirnicama, i nula problema kod onih pacijenata koji su se pridravali celovite biljne ishrane. Dr Eselstajn je uradio ono to je ''velika nauka'' pokuavala da uini, bez uspeha, vie od pedeset i pet godina: pobedio je srana oboljenja. Dr Din Orni U proteklih petnaest godina jo jedan div u ovoj oblasti, dr Din Orni (Dean Ornish), pomogao je isticanju ishrane u prvi plan medicinske misli. Zavrivi medicinski fakultet na Harvardu, bio je istican u popularnim medijima, uspeo je da promovie svoj plan leenja sranih bolesti i napisao je nekoliko bestselera. Ako ste uli o vezi ishrane i srca, velike su anse da bi to moglo biti zbog rada dr Ornia. Njegovo najbolje istraivanje je Ispitivanje uticaja naina ivota na srce, u kome je leio 28 sranih bolesnika samo uz pomo promene naina ivota.46 Ovi pacijenti su bili na eksperimentalnom tretmanu a drugih dvadeset pacijenata je bilo na standardnom tretmanu. Paljivo je pratio obe grupe i merio nekoliko zdravstvenih pokazatelja, ukljuujui blokade arterija, nivo holesterola i teinu.

Tretman dr Ornia se veoma razlikovao od standarda visokotehnoloke savremene medicine. Smestio je 28 pacijenata u hotel tokom prve sedmice tretmana i rekao im ta moraju da ine kako bi preuzeli kontrolu nad svojim zdravljem. Od njih je traio da budu na biljnoj ishrani sa malo masti u toku najmanje godinu dana. Samo oko 10% kalorija je trebalo da potie od masti. Mogli su da jedu koliko god su hrane eleli, sve dok je hrana bila na listi prihvatljivih namirnica, gde je spadalo voe, povre i itarice. Kako su istraivai napomenuli, ''Nisu bili dozvoljeni nikakvi proizvodi ivotinjskog 46 porekla osim belanca i jedne olje nemasnog mleka ili jogurta na dan''. Pored ishrane, grupi je dato da primenjuje razliite oblike kontrole stresa, ukljuujui meditaciju, vebe disanja i oputanja u trajanju od najmanje sat vremena dnevno. Od pacijenata je takoe zatraeno da vebaju najmanje tri sata sedmino pri nivou koji odgovara ozbiljnosti njihove bolesti. Kako bi pacijentima bilo lake da sprovedu ove promene naina ivota, grupa se sastajala dva puta sedmino po etiri sata radi meusobne podrke. Dr Orni i njegova istraivaka grupa nisu koristili nikakve lekove, operacije 46 niti tehnologiju za leenje ovih pacijenata. Eksperimentalni pacijenti su se pridravali skoro svega to su istraivai od njih traili i bili su nagraeni poboljanim zdravljem i vitalnou. Nivo njihovog ukupnog holesterola se u proseku snizio sa 227 mg/dl na 172 mg/dl, a njihov ''lo'' LDL holesterol se snizio sa 152 mg/dl na 95 mg/dl. A nakon jedne godine, uestalost, trajanje i jaina bolova u grudima su se smanjili. tavie, bilo je jasno da to su se preciznije pacijenti pridravali preporuka o nainu ivota, to se vie njihovo zdravlje popravljalo. Pacijenti koji su se najbolje pridravali preporuka tokom godinu dana su ostvarili smanjenje blokada arterija za vie od 4%. etiri procenata moda zvui kao mali broj, ali imajte na umu da se srano oboljenje razvija tokom celog ivota, tako da promena od 4% za samo godinu dana predstavlja fantastian rezultat. Sve u svemu, kod 82% pacijenata iz eksperimentalne grupe dolo je do regresije njihovih sranih bolesti tokom perioda od godinu dana. Kontrolna grupa nije prola tako dobro, uprkos injenice da su primili uobiajenu negu. Njihov bol u grudima se pogorao u pogledu uestalosti, trajanja i jaine. Na primer, iako je kod eksperimentalne grupe dolo do smanjenja uestalosti bola u grudima od 91%, kod kontrolne grupe je dolo do porasta uestalosti bola u grudima od 165%. Njihovi nivoi holesterola su bili znaajno gori od nivoa kod eksperimentalnih pacijenata, a pogorale su se i blokade njihovih arterija. Kod grupe pacijenata koji su najmanje obraali panju na ishranu i promene naina ivota dolo je do poveanje veliine blokada od 8% u roku od godinu dana.46 Pored dr Ornia, dr Eselstajna i drugih pre njih, kao to je dr Morison, verujem da smo pronali strategijsku vezu u planu borbe protiv sranih bolesti. Njihovi tretmani ishranom ne samo da olakavaju simptome bola u grudima, ve takoe lee uzrok sranih bolesti i mogu da eliminiu budue srane probleme. Ne postoje hirurki ni hemijski tretmani za srane bolesti, na Klivlendskoj klinici ni bilo gde drugde, koji mogu da se usporede sa ovim impresivnim rezultatima. Budunost Budunost je ispunjena nadom. Sada znamo dovoljno da skoro eliminiemo srana oboljenja. Sada znamo ne samo kako da spreimo bolest, ve i kako da je uspeno leimo. Ne moramo da rasecamo grudni ko kako bismo leili arterije, i nisu nam potrebni moni lekovi u naoj krvi do kraja ivota. Hranei se pravom hranom, moemo da odravamo naa srca zdravim. Naredni korak je primena ovog pristupa ishranom u velikim razmerama, to je tano ono na emu dr Din Orni trenutno radi. Njegova istraivaka grupa je otpoela Multicentarski projekat prikaza naina ivota, koji predstavlja budunost zdravstvene nege za srana oboljenja. Timovi profesionalaca sa osam razliitih mesta su obueni da brinu o sranim bolesnicima uz pomo programa izmene naina ivota koji je osmislio dr Orni. Pacijenti podesni za uestvovanje su oni koji imaju dovoljno ozbiljna dokumentovana srana oboljenja da zahtevaju operaciju. Umesto operacije, mogu da se upiu na jednogodinji program izmene naina ivota. Ovaj program je zapoeo 1993. godine, a do 1998. godine bilo je 40 programa osiguranja koji su pokrivali trokove odabranih pacijenata.32 Od 1998. godine, skoro 200 ljudi je uestvovalo u Projektu izmene naina ivota, i rezultati su fenomenalni. Nakon jedne godine leenja, 65% pacijenata je eliminisalo bol u grudima. Efekat je takoe bio i dugotrajan. Nakon tri godine, preko 60% pacijenata je izvetavalo da i dalje nema bol u 32 grudima. Pored koristi ostvarenih po zdravlje podjednako su ostvarene i ekonomske koristi. Preko milion operacija zbog sranih oboljenja izvri se svake 32 godine. Lekarske usluge i bolnika nega za srane bolesnike su 2002. godine kotali 78,1 milijardu dolara (ovde nisu ukljueni trokovi za lekove, 2 kuna nega i nega u starakim domovima). Procedura angioplastike sama 32 kota 31.000 dolara, a ugradnja bajpasa 46.000 dolara. Nasuprot tome, jednogodinji program izmene naina ivota kota samo 7.000 dolara. Poredei pacijente koji su proli program izmene naina ivota sa onima koji su podvrgnuti tradicionalnom hirurkom pristupu, dr Orni je sa saradnicima pokazao da program izmene naina ivota u proseku 32 smanjuje trokove za 30.000 dolara po pacijentu.

27

Puno posla ostaje da se uradi. Ureenje zdravstvene nege je struktuirano tako da ostvaruje zaradu od hemijskih i hirurkih intervencija. Ishrana je i dalje u pozadini lekova i operacija. Jedna od kritika koja se stalno iznosi za argument o ishrani je da pacijenti nee sprovesti takve sutinske promene. Jedan doktor tvrdi da pacijenti dr Eselstajna menjaju svoje navike ishrane 47 samo zbog ''fanatinog ubeenja'' Eselstajna. Ovakva kritika je pogrena i uvredljiva za pacijente. Ako doktori ne veruju da e pacijenti promeniti svoju ishranu, zanemarie razgovor o ishrani, ili e to uiniti uzgred i na neuverljiv nain. Ne postoji vee nepotovanje koje doktor moe da pokae prema pacijentima nego da preuti informacije koje mogu da spasu ivot, a to samo na osnovu pretpostavke da pacijenti ne ele da promene svoj nain ivota. Dobronamerne ustanove nisu izuzetak od takve zatvorenosti uma. Ameriko udruenje za bolesti srca preporuuje ishranu za srana oboljenja koja podstie umerenost, a ne naunu istinu. Nacionalni program za obrazovanje o holesterolu radi to isto. Ove organizacije proglaavaju umerene dijete sa beznaajnim promenama za ''ciljeve'' zdravog naina ivota. Oni predlau da ako ste izloeni velikom riziku od sranih oboljenja, ili ako ste ve bolesni, usvojite ishranu koja sadri 30% kalorija u obliku masti (7% ukupnih kalorija u vidu zasienih masti) i manje od 200 mg/dan 48, 49 holesterola u hrani. Takoe, po njima bismo morali da odravamo na 49 nivo ukupnog holesterola ispod ''poeljnog'' nivoa od 200 mg/dan. Ove ugledne organizacije ne iznose amerikoj javnosti najnovije naune informacije. Iako nam je reeno da je nivo ukupnog holesterola u krvi od 200 mg/dl ''poeljan'', mi sada znamo da 35% sranih udara pogaa 50 Amerikance iji je nivo holesterola izmeu 150 i 200 mg/dl (zaista bezbedan nivo holesterola je ispod 150 mg/dl). Takoe znamo da se najistaknutije preokretanje sranog oboljenja ostvarilo kada su masti predstavljale oko 10% od ukupnog unosa kalorija. Istraivanja su jasno pokazala da se kod mnogih pacijenata koji su na umerenijim ishranama 51 kakve preporuuju vladine ustanove javlja pogoranje sranog oboljenja. Nevine rtve su Amerikanci koji se brinu za svoje zdravlje a koji sluaju ovakve preporuke, odravajui nivo ukupnog holesterola na oko 180 ili 190 mg/dl, samo da bi bili nagraeni infarktom koji dovodi do prevremene smrti. Povrh svega, Nacionalni program za obrazovanje o holesterolu opasno navodi, ''Promene naina ivota su ekonomski najefektivniji nain za smanjenje rizika od bolesti sranih sudova. Bez obzira na to, da bi se ostvarila maksimalna korist, mnogim osobama e biti potrebni lekovi za 49 sniavanje LDL [holesterola]''. Nije udo da zdravlje Amerikanaca slabi. Preporuke o ishrani za najbolesnija srca, koje iznose navodno pouzdane ustanove, su ozbiljno ublaene i praene tvrdnjom da e svejedno biti potrebno uzimanje lekova do kraja ivota. Nae vodee organizacije se plae da ih niko nee sluati ako zastupaju neto vie od umerenih promena. Meutim, preporuke establimenta nisu ni izbliza zdrave kao ishrane koje su zastupali dr Eselstajn i dr Orni. injenica je da nivo holesterola od 200 mg/dl nije bezbedan, da ishrana sa 30% masti nije ''nisko-masna'', i da je ishrana namirnicama koje sadre bilo koju koliinu holesterola iznad 0 mg nezdrava. Nae zdravstvene ustanove namerno obmanjuju javnost u vezi sranih oboljenja, sve u ime ''umerenosti''. Bez obzira da li naunici, doktori i donosioci smernica misle da e se javnost promeniti ili ne, laici moraju da budu svesni da je biljna ishrana celovitim nepreraenim namirnicama daleko najzdravija ishrana. U svom radu u vezi pionirskog Istraivanja naina ivota i sranih bolesti, dr Orni je sa saradnicima napisao, ''Cilj naeg istraivanja je bio da utvrdi ta je istinito, a ne ta je praktino [moje naglaavanje]''.46 Sada znamo ta je tano: biljna ishrana celovitim namirnicama moe da sprei i lei srano oboljenje, spasavajui na hiljade Amerikanaca svake godine. Dr Vilijam Kasteli (William Castelli), dugoroni direktor Fremingemskog istraivanja srca, kamena temeljca istraivanja sranih bolesti, zastupa biljnu ishranu celovitim namirnicama. Dr Eselstajn, koji je ostvario najznaajnije preokrete sranih bolesti u celokupnoj medicinskoj istoriji, zastupa biljnu ishranu celovitim namirnicama. Dr Orni, koji je bio pionir u preokretanju sranih bolesti bez lekova i operacija i dokazao postojanje ekonomske koristi za pacijente i osiguravajua drutva, zastupa biljnu ishranu celovitim namirnicama. Sada je vreme velike nade i izazova, vreme kada ljudi mogu da kontroliu svoje zdravlje. Jedan od najboljih i najbrinijih doktora koje sam ikada sreo navodi to najbolje:

Moda ste jednostavno zapazili da je, u poreenju sa pre nekoliko godina, sve vie ljudi koje sreete u prodavnici gojazno. Moda ste bili u uionici, na igralitu ili u vrtiu i zapazili koliko dece ve ima probleme sa teinom i ne mogu da pretre 10 metara a da se ne zadiu. Teko je ne primetiti nau borbu sa teinom ovih dana. Otvorite novine ili asopis, ili ukljuite radio ili TV znate da Amerika ima problema sa teinom. U stvari, dva od tri odrasla Amerikanaca ima viak kilograma, a jedna treina odrasle populacije je gojazna. Ne samo da su ovi brojevi 1 visoki, ve je i stopa kojom su rasli zloslutna (grafikon 1,2, strana 13). Ali ta izrazi ''viak kilograma'' i ''gojazni'' znae? Standardna mera za opisivanje telesne veliine je indeks telesne mase (body mass index, BMI). On predstavlja odnos telesne teine (u kilogramima, kg) prema telesnoj visini (u metrima, m). Po veini zvaninih standarda, viak kilograma je kada je BMI preko 25, a gojaznost je kada je BMI preko trideset. Ista skala se koristi i za mukarce i za ene. Moete sami da odredite svoj BMI koristei grafikon 6,1, koji navodi potrebne informacije.

Grafikon 6,1: Tabela indeksa telesne mase Normalne teine, sa vikom kilograma, gojazni, BMI (kg/m), Visina (cm), Teina (kg) 58 147,32; 59 149,86; 60 152,4; 61 154,94; 62 157,48; 63 160,02; 64 162,56; 65 165,1; 66 167,64; 67 170,18; 68 172,72; 69 175,26; 70 177,8; 71 180,34; 72 182,88; 73 185,42; 74 187,96; 75 190,5; 76 193,04 91 41,314; 94 42,676; 97 44,038; 100 45,4; 104 47,216; 107 48,578; 110 49,94; 114 51,756; 118 53,572; 121 54,934; 125 56,75; 128 58,112; 132 59,928; 136 61,744; 140 63,56; 144 65,376; 148 67,192; 152 69,008; 156 70,824 96 43,584; 99 44,946; 102 46,308; 106 48,124; 109 49,486; 113 51,302; 116 52,664; 120 54,48; 124 56,296; 127 57,658; 131 59,474; 135 61,29; 139 63,106; 143 64,922; 147 66,738; 151 68,554; 155 70,37; 160 72,64; 164 74,456 100 45,4; 104 47,216; 107 48,578; 111 50,394; 115 52,21; 118 53,572; 122 55,388; 126 57,204; 130 59,02; 134 60,836; 138 62,652; 142 64,468; 146 66,284; 150 68,1; 154 69,916; 159 72,186; 163 74,002; 168 76,272; 172 78,088 105 47,67; 109 49,486; 112 50,848; 116 52,664; 120 54,48; 124 56,296; 128 58,112; 132 59,928; 136 61,744; 140 63,56; 144 65,376; 149 67,646; 153 69,462; 157 71,278; 162 73,548; 166 75,364; 171 77,634; 176 79,904; 180 81,72 110 49,94; 114 51,756; 118 53,572; 122 55,388; 126 57,204; 130 59,02; 134 60,836; 138 62,652; 142 64,468; 146 66,284; 151 68,554; 155 70,37; 160 72,64; 165 74,91; 169 76,726; 174 78,996; 179 81,266; 184 83,536; 189 85,806 115 52,21; 119 54,026; 123 55,842; 127 57,658; 131 59,474; 135 61,29; 140 63,56; 144 65,376; 148 67,192; 153 69,462; 158 71,732; 162 73,548; 167 75,818; 172 78,088; 177 80,358; 182 82,628; 186 84,444; 192 87,168; 197 89,438 119 54,026; 124 56,296; 128 58,112; 132 59,928; 136 61,744; 141 64,014; 145 65,83; 150 68,1; 155 70,37; 159 72,186; 164 74,456; 169 76,726; 174 78,996; 179 81,266; 184 83,536; 189 85,806; 194 88,076; 200 90,8; 205 93,07 124 56,296; 128 58,112; 133 60,382; 137 62,198; 142 64,468; 146 66,284; 151 68,554; 156 70,824; 161 73,094; 166 75,364; 171 77,634; 176 79,904; 181 82,174; 186 84,444; 191 86,714; 197 89,438; 202 91,708; 208 94,432; 213 96,702 129 58,566; 133 60,382; 138 62,652; 143 64,922; 147 66,738; 152 69,008; 157 71,278; 162 73,548; 167 75,818; 172 78,088; 177 80,358; 182 82,628; 188 85,352; 193 87,622; 199 90,346; 204 92,616; 210 95,34; 216 98,064; 221 100,334 134 60,836; 138 62,652; 143 64,922; 148 67,192; 153 69,462; 158 71,732; 163 74,002; 168 76,272; 173 78,542; 178 80,812; 184 83,536; 189 85,806; 195 88,53; 200 90,8; 206 93,524; 212 96,248; 218 98,972; 224 101,696; 230 104,42 138 62,652; 143 64,922; 148 67,192; 153 69,462; 158 71,732; 163 74,002; 169 76,726; 174 78,996; 179 81,266; 185 83,99; 190 86,26; 196 88,984; 202 91,708; 208 94,432; 213 96,702; 219 99,426; 225 102,15; 232 105,328; 238 108,052 143 64,922; 148 67,192; 153 69,462; 158 71,732; 164 74,456; 169 76,726; 174 78,996; 180 81,72; 186 84,444; 191 86,714; 197 89,438; 203 92,162; 209 94,886; 215 97,61; 221 100,334; Kolektivna svest i volja nae profesije je na ispitu kao nikada pre. Sada je 227 103,058; 233 105,782; 240 108,96; 246 111,684 167 75,818; 173 78,542; 179 81,266; 185 83,99; 191 86,714; 197 red na nas da imamo hrabrosti za legendarno delo. 89,438; 204 92,616; 210 95,34; 216 98,064; 223 101,242; 230 - Dr Keldvel B. Eselstajn, Jr.8 104,42; 236 107,144; 243 110,322; 250 113,5; 258 117,132; 265 120,31; 272 123,488; 279 126,666; 287 130,298 6 191 86,714; 198 89,892; 204 92,616; 211 95,794; 218 98,972; 225 102,15; 232 105,328; 240 108,96; 247 112,138; 255 115,77; Gojaznost 262 118,948; 270 122,58; 278 126,212; 286 129,844; 294 133,476; 302 137,108; 311 141,194; 319 144,826; 328 148,912 Moda ste uli novosti. Moda ste bacili pogled na zapanjujuu statistiku o gojaznosti meu Amerikancima.

28

Deca Rastui broj dece koja imaju viak kilograma i koja su gojazna predstavlja moda najdepresivniji element ovog problema. Oko 15% amerike dece (od 6 do 19 godina) ima viak kilograma. Jo 15% je izloeno riziku da ue 2 u grupu sa vikom kilograma. Deca sa vikom kilograma su suoena sa irokim opsegom psiholokih i socijalnih izazova. Kao to znate, deca su esto otvorena i direktna; igralite ponekad moe da bude nemilosrdno mesto. Deci sa vikom kilograma je tee da stiu prijatelje i esto ih smatraju za lenje i aljkave. Za njih je verovatnije da e imati potekoe sa ponaanjem i uenjem, a nisko samopotovanje koje lako moe da se formira tokom perioda adolescencije 3 moe da traje zauvek. Kod mladih ljudi koji imaju viak kilograma takoe je vrlo verovatno da e se pojaviti niz medicinskih problema. Oni esto imaju povien nivo holesterola, koji moe da bude predskazatelj niza smrtonosnih bolesti. Takoe je za njih verovatnije da e imati problema sa netolerancijom na glukozu, i, shodno tome, dijabetesom. Tip II dijabetesa, koji se ranije javljao samo kod odraslih, se sve vie javlja i kod mladih. (Videti poglavlja sedam i devet za temeljniju raspravu o dijabetesu kod dece.) Devet puta je verovatnije da e se povien krvni pritisak javiti kod gojazne dece. Nedostatak sna, koji moe da izazove neuro-kognitivne probleme, javlja se kod jednog od desetoro gojazne dece. itav niz problema sa kostima je ei kod gojazne dece. Ono to je najznaajnije, za gojazne mlade osobe 3 je daleko verovatnije da e biti gojazne odrasle osobe, znaajno poveavajui verovatnou doivotnih zdravstvenih problema. Posledice po odrasle Ako ste gojazni, moda ne moete da radite mnoge stvari koje bi mogle da uine va ivot prijatnijim. Moda uvidite da ne moete energino da se igrate sa svojim unucima (ili decom), da prepeaite velike razdaljine, uestvujete u sportovima, pronaete udobno sedite u bioskopu ili avionu ili da imate aktivan seksualni ivot. U stvari, ak i obino sedenje na stolici moe da bude nemogue bez bola u leima ili zglobovima. Stajanje za mnoge predstavlja veliko optereenje za kolena. Noenje uokolo prevelike teine moe dramatino da utie na fiziku pokretljivost, rad, mentalno zdravlje, samo-sagledavanje i drutveni ivot. Kao to vidite, ovde se ne 4 radi o smrti; ve o proputanju mnogih prijatnijih stvari u ivotu. Jasno je da niko ne eli da ima viak kilograma. Zato onda dva od tri odrasla Amerikanca imaju viak kilograma? Zato je jedna treina populacije gojazna? Problem nije nedostatak novca. Medicinski trokovi vezani samo za 5 gojaznost su za 1999. godinu procenjeni na 70 milijardi dolara. Godine 2002, samo tri godine kasnije, Ameriko udruenje za problem gojaznosti 6 je navelo vrednost ovih trokova od 100 milijardi dolara. To nije sve. Dodajte tome jo 30-40 milijardi dolara iz depova potroaa koje troimo 5 pokuavajui da odrimo teinu. Isprobavanje specijalnih dijeta za mravljenje i uzimanje pilula za smanjenje apetita ili izmenu metabolizma je postalo nacionalna razonoda. Ovo je ekonomska crna rupa koja guta na novac a ne prua nita zauzvrat. Zamislite da platite 40 dolara majstoru da vam popravi naprslu sudoperu, a zatim dve sedmice kasnije, cevi sudopere eksplodiraju i poplave kuhinju i potrebno je 500 dolara za popravku. Kladim se da ne biste ponovo zvali istog oveka da vam popravi sudoperu! Zato onda beskrajno isprobavamo te planove za mravljenje, knjige, pia, energetska sredstva i raznovrsne trikove kada ne pruaju obeano? Aplaudiram ljudima na pokuajima da ostvare zdravu teinu. Ne dovodim u pitanje vrednost ili dostojanstvo ljudi koji imaju viak kilograma kao to ne dovodim u pitanje ni rtve raka. Moja kritika je usmerena na drutveni sistem koji dozvoljava i ak ohrabruje ovaj problem. Ja verujem, na primer, da se davimo u okeanu veoma loih informacija, od kojih je previe namenjeno da stavi novac u neiji tui dep. Prema tome, ono to nam je stvarno potrebno je novo reenje sainjeno od dobrih informacija za obine ljude koje mogu da koriste po ceni koju mogu da priute. Reenje Reenje za mravljenje je biljna ishrana celovitim namirnicama, uz razumnu koliinu vebanja. To predstavlja dugoronu promenu nainu ivota, a ne brzo pomodno reenje, i moe da obezbedi odrivo smanjenje teine smanjujui istovremeno rizik od hroninih bolesti. Da li ste ikada upoznali nekoga ko se redovno hrani sveim voem, povrem i integralnim itaricama i retko, ako uopte, jede meso ili namirnice bez hranljive vrednosti kao to su ips, pomfrit ili slatkii? Kakva je njegova ili njena teina? Ako poznajete puno ovakvih ljudi, verovatno ste primetili da obino imaju zdravu teinu. Pomislite sada na tradicionalne kulture irom sveta. Pomislite na tradicionalne azijske kulture (kinesku, japansku, indijsku), gde se hiljadama godina nekoliko milijardi ljudi hranilo uglavnom biljnom ishranom. Teko je zamisliti ove ljude bar do nedavno bilo kako osim kao vitke. Zamislite sada oveka koji kupuje dve virle i naruuje svoje drugo pivo na bejzbolskoj utakmici, ili enu koja naruuje izburger i pomfrit u vaem

lokalnom restoranu brze hrane. Ovi ljudi izgledaju drugaije, zar ne? Naalost, mukarac koji vae virle i pijucka pivo sve bre postaje ''sveamerika'' slika. Turisti iz drugih zemalja su mi esto govorili da je jedna od prvih stvari koju zapaaju kada stignu u nau dobru zemlju izuzetan broj debelih ljudi. Reavanje ovog problema ne zahteva magine trikove ili sloene jednaine koje ukljuuje krvne grupe ili brojanje kalorija ili traganje za duom. Jednostavno verujte svojim opaanjima o tome ko je vitak, ivahan i zdrav, a ko nije. Ili verujte nalazima nekih impresivnih istraivanja, velikih i malih, koja iznova pokazuju da su vegetarijanci i vegani vitkiji od onih koji jedu meso. Vegetarijanci ili vegani iz ovih istraivanja su od dva do petnaest 7-13 kilograma vitkiji od svojih sugraana. U jednom istraivanju, ispitanicima sa vikom kilograma je reeno da jedu koliko god ele hranu koja je sa malo masti, nepreraena i biljnog porekla. 14 Za tri sedmice ovi ljudi su u proseku smrali 8 kilograma. U Pritikin centru, 4.500 pacijenata koji su proli kroz njihov tronedeljni program je ostvarilo sline rezultate. Korienjem uglavnom biljne ishrane i podsticanjem vebanja, centar je ustanovio da su njegovi klijenti izgubili 15 5,5% svoje telesne teine za tri sedmice. Objavljeni rezultati jo nekih istraivanja koja su koristila biljnu ishranu sa malo masti i celovitim namirnicama su: Smrali oko jedan do dva kilograma nakon dvanaest dana 17, 18 Smrali oko etiri i po kilograma za tri sedmice 19 Smrali sedam kilograma za dvanaest sedmica 20 Smrali jedanaest kilograma za godinu dana
16

Svi ovi rezultati pokazuju da e vam biljna ishrana celovitim namirnicama pomoi da smrate i, tavie, to se moe desiti brzo. Jedino pitanje je koliko moete da smrate. U veini ovih istraivanja, ljudi koji su najvie 21 smrali su bili oni koji su zapoeli sa najveim vikom kilograma. Nakon prvobitnog gubitka na teini, teina se moe dugo odravati ostajanjem na ovakvoj ishrani. Najznaajnije je da je mravljenje na ovaj nain dosledno sa dugoronim zdravljem. Neki ljudi, naravno, mogu da budu na biljnoj ishrani a da ne smraju. Postoji nekoliko dobrih razloga za ovo. Kao prvo i najvanije, daleko manje je verovatno da e se mravljenje na biljnoj ishrani ostvariti ako ishrana sadri previe preraenih ugljenih hidrata. Slatkii, kolai i testenine nee pomoi. Ove namirnice su bogate lako svarljivim eerima i skrobom i, u sluaju kolaa, esto veoma bogate mastima. Kao to smo napomenuli u etvrtom poglavlju, ove u velikoj meri preraene, neprirodne namirnice ne predstavljaju deo biljne ishrane koja pomae smanjenju teine i poboljanju zdravlja. Ovo je jedan od glavnih razloga zbog kojih pod optimalnom ishranom navodim biljnu ishranu celovitim nepreraenim namirnicama. Zapazite da strogo vegetarijanska ishrana nije neizbeno isto to i biljna ishrana celovitim nepreraenim namirnicama. Neki ljudi postaju vegetarijanci jednostavno zamenjujui meso mlenim proizvodima, masnim dodacima i preraenim ugljenim hidratima, ukljuujui testenine nainjene preraenim itaricama, slatkie i kolae. Ishrana ovih vegetarijanaca nije hranljiva. Drugi razlog zgob koga ne dolazi do mravljenja je da osoba ne vri nikakvu fiziku aktivnost. Razumna koliina fizike aktivnosti, koja se redovno vri, moe da bude veoma korisna. Tree, odreeni ljudi imaju porodine predispozicije ka gojaznim telima to oteava njihov izazov. Ako je to i sa vama sluaj, mogu samo da kaem da budete posebno rigorozni u pogledu ishrane i vebanja. U ruralnoj Kini smo zapazili da gojazni ljudi jednostavno ne postoje, iako kineski imigranti u zapadnim zemljama podleu gojaznosti. Kako u poslednje vreme ishrana i nain ivota ljudi u Kini postaju sliniji naim, tako i njihova tela postaju slina naim. Za neke od ovih ljudi sa genetikim sklonostima, nije potrebno puno nezdrave hrane pre nego to njihova promena ishrane pone da izaziva probleme. Smanjenje telesne teine predstavlja dugoroni izbor naina ivota. Smicalice koje proizvode impresivno veliko, brzo smanjenje teine ne deluju dugorono. Ne bi trebalo da kratkoroni uspesi dolaze sa dugoronom mukom, kao to su problemi sa bubrezima, srana oboljenja, rak, bolesti kostiju i zglobova i drugi problemi koji mogu da se jave zbog popularnih pomodnih dijeta. Ako se teina poveavala postepeno, tokom perioda od nekoliko meseci ili godina, zato oekujete da ete je zdravo smanjiti u roku od nekoliko sedmica? Gledati na mravljenje kao na trku nee delovati; to samo ini onog koji je na dijeti sklonijim da prestane sa dijetom i da se vrati na navike ishrane koje su ga i dovele u situaciju da mora da smra. Jedno veoma veliko istraivanje na 21.105 vegetarijanaca 13 i vegana je ustanovilo da je indeks telesne mase bio ''...nii meu onima koji su bili na svojoj ishrani pet ili vie godina'' u poreenju sa onima koji su bili na ishrani manje od pet godina. Zato e ovo biti uspeno u vaem sluaju Znai da postoji reenje za problem sa vikom kilograma. Ali kako moete to da primenite u vaem sopstvenom ivotu? Pre svega, odbacite ideje o brojanju kalorija. Uopteno govorei, moete da jedete koliko god elite a da i dalje smanjujete teinu sve dok jedete

29

pravu vrstu hrane. (Videti dvanaesto poglavlje za vie detalja.) Drugo, prestanite da oekujete rtvovanje, uskraivanje ili slabost; nema potrebe za tim. Oseanje gladi predstavlja znak da neto nije u redu, a produen oseaj gladi prouzrokuje da telo u odbrani uspori optu stopu metabolizma. tavie, u naim telima postoje mehanizmi koji prirodno doputaju pravoj vrsti biljnih namirnica da nas hrani, a da ne moramo da razmiljamo o svakom zalogaju hrane koji stavljamo u usta. To je bezbrian nain ishrane. Pruite svom telu pravu hranu i ono e uiniti pravu stvar. Po nekim istraivanjima, oni koji su na biljnoj ishrani celovitim namirnicama i sa malo masti unose manje kalorija. To nije zbog toga to se izgladnjuju. U stvari, verovatno je da e oni potroiti vie vremena jedui, pri emu e 22 jesti vee koliine hrane u odnosu na one koji jedu meso. To je zato to su voe, povre i itarice u svom celovitom vidu daleko manje energetski gui od ivotinjskih namirnica i masnih dodataka. Svaka kaika ovih namirnica sadri manje kalorija. Imajte na umu da masti sadre devet kalorija po gramu dok ugljeni hidrati i proteini sadre samo etiri kalorije po gramu. Pored toga, celovito voe, povre i itarice sadre dosta vlakana, 22, 23 koja stvaraju oseaj sitosti a skoro da ne sadre kalorije. Prema tome, jedui zdrav obrok, moete da smanjite broj kalorija koji unosite, varite i apsorbujete, ak i ako jedete znaajno vie hrane. Meutim, ova ideja sama po sebi jo uvek ne predstavlja dovoljno objanjenje za ostvarene koristi od biljne ishrane celovitim nepreraenim namirnicama. Ista kritika koju sam izneo protiv Etkinsove dijete i drugih popularnih dijeta ''sa malo ugljenih hidrata'' (etvrto poglavlje) se moe primeniti i na kratkorona istraivanja u kojima ispitanici unose manje kalorija hranei se biljnom ishranom. Dugorono gledano, ovim ispitanicima e biti teko da nastave sa unoenjem nenormalno niske koliine kalorija; smanjenje teine zahvaljujui ogranienju unosa kalorija retko dovodi do dugoronog odravanja teine. Zbog toga druga istraivanja igraju tako vanu ulogu u objanjavanju ostvarenih zdravstvenih koristi od biljne ishrane celovitim namirnicama, istraivanja koja pokazuju da se efekat smanjenja teine javlja zbog drugih razloga a ne zbog jednostavnog ogranienja unosa kalorija. Ova istraivanja dokumentuju injenicu da vegetarijanci unose istu koliinu ili znaajno vie kalorija od onih koji jedu meso, ali su ipak mraviji.11, 24, 25 Kinesko istraivanje je pokazalo da Kinezi iz ruralnih krajeva koji su na biljnoj ishrani u stvari unose znaajno vie kalorija po kilogramu telesne teine od Amerikanaca. Veina ljudi bi automatski pretpostavila da bi ti Kinezi prema tome bili tei od onih koji jedu meso. Meutim: Kinezi iz ruralnih krajeva su mraviji iako unose veu koliinu hrane i vie kalorija. Znaajan deo ovog efekta se nesumnjivo javlja zbog vee fizike aktivnosti... ali ovo poreenje je izvreno izmeu prosenih Amerikanaca i najmanje aktivnih Kineza, onih koji rade u kancelarijama. tavie, 24 11 istraivanja vrena u Izraelu i Velikoj Britaniji, koje ne predstavljaju prvenstveno agrarne kulture, takoe pokazuju da vegetarijanci mogu da unose istu koliinu ili znatno vie kalorija a da su i dalje laki. U emu je tajna? Jedan faktor koji sam ranije spomenuo je proces termogeneze, koji se odnosi na proizvodnju telesne toplote tokom metabolizma. Opaeno je da vegetarijanci imaju neznatno viu stopu 26 metabolizma tokom mirovanja, to znai da sagorevaju neto vie od unesenih kalorija u vidu telesne toplote umesto odlaganja u vidu telesne 27 masti. Relativno mali porast stope metabolizma znai da se vei broj kalorija sagori tokom dvadeset i etiri asa. Vebanje Efekat fizike aktivnosti u vidu mravljenja je oigledan. Nauni dokazi se slau. Noviji pregled svih znaajnih istraivanja je uporedio odnos izmeu 28 telesne teine i vebanja i pokazao da su ljudi koji su bili fiziki aktivniji imali manju telesnu teinu. Drugi skup istraivanja je pokazao da je redovno vebanje pomoglo u odravanju teine koja je prvobitno ostvarena uz programe vebi. Ni ovo ne predstavlja iznenaenje. Zapoeti a zatim prestati sa programom vebi ne predstavlja dobru ideju. Bolje je ugraditi ga u svoj nain ivota kako biste postali fiziki spoobniji i to odravali, a ne samo da biste sagorevali kalorije. Koliko je vebanja potrebno za odravanje teine? Gruba procena 28 izvedena na osnovu dobrog pregleda je predloila da e vebanje i svega petnaest do etrdeset i pet minuta na dan odravati telesnu teinu koja je 5 do 8 kilograma manja nego to bi inae bila. Ne bi trebalo da zaboravimo na nau ''spontanu'' fiziku aktivnost, koja je povezana sa svakodnevnim 29, 30 poslovima. Ovo troi oko 100-800 kalorija na dan (kcal/dan). Ljudi koji su stalno u pokretu vrei fizike aktivnosti bie znaajno ispred onih iji je ivot sedentaran. Prednosti kombinovanja ishrane i vebanja radi kontrolisanja telesne teine su mi predoene veoma jednostavnim istraivanjem koje je ukljuivalo nae eksperimentalne ivotinje. Setite se da su nae eksperimentalne ivotinje bile na ishrani koja je sadrala ili tradicionalnih 20% kazeina (protein kravljeg mleka) ili mnogo manji nivo od 5% kazeina. Pacovi koji su bili na 5% kazeina su imali upeatljivo manji broj sluajeva raka, nii nivo holesterola u krvi i due ivote. Takoe su unosili neznatno vie kalorija ali su ih sagorevali u vidu telesne toplote. Neki od nas su tokom ovih eksperimenata zapazili da su ivotinje na 5% kazeina izgledale aktivnije od ivotinja na 20% kazeina. Da bismo proverili

ovu ideju, drali smo pacove koji su bili na 5% ili 20% kazeina u kavezima opremljenim tokovima za vebanje opremljene meraima za beleenje broja okreta toka. U toku samog prvog dana, ivotinje na 5% kazeina su svojevoljno ''vebale'' na toku oko dva puta vie u odnosu na ivotinje na 31 20% kazeina. Vebanje je ostajalo na znaajno veem nivou za ivotinje na 5% kazeina tokom 2 nedelje istraivanja. Sada moemo da kombinujemo neka zaista zanimljiva opaanja o telesnoj teini. Biljna ishrana deluje preko ravnotee kalorija kako bi odravala telesnu teinu na dva naina. Prvo, oslobaa se kalorija u vidu telesne toplote umesto da ih skladiti u obliku telesnih masti, a nije potrebno puno kalorija da bi se tokom godina ostvarila velika razlika. Drugo, biljna ishrana podstie veu fiziku aktivnost. I, to se vie telesna teina smanjuje, postaje lake biti fiziki aktivniji. Ishrana i vebanje deluju zajedno kako bi smanjili telesnu teinu i poboljali opte zdravlje. Kretanje u pravom smeru Gojaznost je najzloslutniji predznak loeg zdravlja sa kojim je zapadni svet suoen. Na desetine miliona ljudi e podlei invaliditetu, izlaui na sistem zdravstvene nege veem pritisku nego to je ikada vieno. Mnogo ljudi i ustanova radi na ublaavanju ovog problema, ali je njihova meta napada esto nelogina i pogreno usmerena. Prvo, postoji puno brzih reenja i smicalica. Gojaznost nije problem koji moe da se rei za nekoliko sedmica ili ak za nekoliko meseci, i uvajte se dijeta, napitaka i pilula koje izazivaju brzo mravljenje bez obeanja dobrog zdravlja u budunosti. Dijeta koja pomae kratkoronom smanjenju teine mora da bude ista koja stvara i odrava zdravlje dugorono. Drugo, tenja ka fokusiranju na gojaznost kao na nezavisnu, izolovanu bolest je pogrena. Gledanje na gojaznost na ovaj nain usmerava nau panju prema potrazi za specifinim lekovima ignoriui kontrolu drugih bolesti sa kojima je gojaznost izrazito povezana. To jest, rtvujemo kontekst. Takoe, molio bih da ignoriemo predlog da poznavanje njene genetike osnove moe da kontrolie gojaznost. Pre nekoliko godina34-36 je veliki publicitet dat otkriu ''gena za gojaznost''. Zatim je usledilo otkrie drugog gena povezanog sa gojaznou, i treeg gena, i etvrtog i tako dalje. Cilj istraivanja gena za gojaznost je omoguavanje istraivaima da razviju lek sposoban da odstrani ili inaktivie uzrok gojaznosti. Ovo je krajnje usko gledano, kao i neproduktivno. Verovanje da specifini geni koji se mogu ustanoviti predstavljaju osnov gojaznosti (tj, sve je to u porodici) nam takoe dozvoljava da fanatino okrivljujemo uzrok koji ne moemo da kontroliemo. Moemo da kontroliemo uzrok. Nalazi se tano na kraju nae viljuke. 7 Dijabetes Dijabetes tipa II, najei oblik, esto prati gojaznost. Kako mi, kao nacija, nastavljamo da poveavamo svoju teinu, naa stopa dijabetesa raste nekontrolisano. Za osam godina od 1990. do 1998, pojava dijabetesa se poveala za 33%.1 Vie od 8% odraslih Amerikanaca ima dijabetes, i vie od 150.000 mladih ima ovu bolest. To predstavlja 16 miliona Amerikanaca. Najstranija cifra? Treina ovih ljudi sa dijabetesom jo uvek ne zna da ga 2 ima. Znate da je situacija ozbiljna kada naa deca, u pubertetu, oboljevaju od oblika dijabetesa koji je obino rezervisan za odrasle starije od 40 godina. Jedne novine su nedavno ilustrovale epidemiju priom o devojici koja je sa 15 godina bila teka 150 kilograma, imala oblik dijabetesa koji pogaa 3 odrasle i primala inekcije insulina tri puta na dan. ta je dijabetes, zato bi trebalo da razmiljamo o njemu i kako da spreimo njegovu pojavu? Dva lica istog avola Skoro svi sluajevi dijabetesa su ili tip I ili tip II. Tip I se razvija kod dece i adolescenata, pa se zbog toga ponekad oznaava kao juvenilni dijabetes. Ovaj oblik je odgovoran za 5% do 10% od svih sluajeva dijabetesa. Tip II, koji je odgovoran za 90% do 95% svih sluajeva, ranije se javljao prvenstveno kod odraslih osoba starijih od 40 godina, pa se zbog toga 2 nazivao adultni dijabetes. Ali poto i do 45% novih sluajeva dijabetesa 4 kod dece predstavlja dijabetes tipa II, imena koja naznaavaju starost su odbaena, i dva oblika dijabetesa se jednostavno oznaavaju kao tip I i tip 4 II. Kod oba tipa, bolest poinje poremeajem metabolizma glukoze. Normalni metabolizam se odigrava na sledei nain: Jedemo hranu. Hrana se vari i ugljenohidratni deo se razlae na proste eere, od kojih najvei deo predstavlja glukozu. Glukoza (eer u krvi) ulazi u krv, a pankreas proizvodi insulin kako bi se omoguio njen transport i raspodelu u telu.

30

 Insulin, koji deluje kao vratar, otvara vrata za glukozu u razliitim elijama % energije, stopa smrtnosti na 100.000 stanovnika, % masti, % ugljenih zbog niza razloga. Deo glukoze se pretvara u kratkoroni izvor energije za hidrata, dijabetes neposrednu upotrebu u eliji, a deo se skladiti u vidu dugoronog izvora SAD, Holandija, Engleska i Vels, kotska, Italija, Japan energije (mast) za kasniju upotrebu. Pre skoro 70 godina, Himsvort (H. P. Himsworth) je sakupio sva postojea Pri razvoju dijabetesa kod osobe, ovaj metaboliki proces se naruava. istraivanja u izvetaju koji je poredio ishrane i stope dijabetesa u est Dijabetiari tipa I ne mogu da proizvedu odgovarajuu koliinu insulina jer zemalja. Ustanovio je da su neke kulture bile na ishrani sa puno masti, dok su elije pankreasa koje proizvode insulin unitene. Ovo nastaje jer telo su ishrane drugih bile bogate ugljenim hidratima. Ovi masti nasuprot napada samo sebe, zbog ega tip I dijabetesa predstavlja autoimuno ugljenih hidrata obrasci unosa su bili rezultat ishrane ivotinjskim nasuprot oboljenje. (O dijabetesu tipa I i drugim autoimunim oboljenjima govori se u biljnim namirnicama. Grafikon 7.1 dokumentuje ishranu i stanje bolesti za 5 devetom poglavlju.) Dijabetiari tipa II mogu da proizvode insulin, ali ove zemlje tokom ranog dvadesetog veka. insulin ne vri svoj posao. Ovo se naziva otpornost na insulin, to znai da Kako unos ugljenih hidrata raste a unos masti se smanjuje, broj smrtnih kada insulin pone da ''daje naredbe'' za regulisanje eera u krvi, telo ne sluajeva od dijabetesa pada sa 20,4 na 2,9 na 100.000 ljudi. Presuda? obraa panju. Insulin je neefektivan, i eer u krvi se ne metabolie Ishrana sa puno ugljenih hidrata i malo masti biljna ishrana moe da pravilno. pomogne u spreavanju pojave dijabetesa. Zamislite svoje telo kao aerodrom, sa velikim prostorom za parkiranje. Trideset godina kasnije, ovo pitanje je ponovo ispitano. Nakon prouavanja Svaka jedinica eera u krvi predstavlja pojedinanog putnika. Nakon to etiri zemlje iz jugoistone Azije i June Amerike, istraivai su ponovo ste jeli, nivo eera u krvi raste. U naem poreenju, to bi znailo da puno ustanovili da su ishrane bogate ugljenim hidratima bile povezane sa niskim putnika poinje da pristie na aerodrom. Ljudi bi pristizali kolima, parkirali stopama dijabetesa. Istraivai su uoili da je zemlja sa najviom stopom ih i peaili do aerodromskog autobusa koji treba da ih pokupi. Pri daljem dijabetesa, Urugvaj, imala ishranu koja je ''po karakteru bila tipino porastu eera u krvi, sva mesta za parkiranje postaju zauzeta, i svi ljudi 'zapadnjaka', bogata kalorijama, ivotinjskim proteinima, [ukupnom se okupljaju kod autobuskih stanica. Aerodromski autobusi, naravno, koliinom] masti i ivotinjskih masti''. Visoki procenat kalorija potie od predstavljaju insulin. Na dijabetinom aerodromu, naalost, postoji niz ugljenih hidrata, naroito od pirina''.6 problema sa autobusima. Kod aerodroma sa dijabetesom tipa I, autobusi Ovi isti istraivai su proirili svoje istraivanje na jedanaest zemalja irom jednostavno ne postoje. Jedini proizvoa autobusa u poznatom svemiru, Centralne i June Amerike i Azije. Najjaa veza sa dijabetesom koju su kompanija Pankreas, zatvorena je. Kod aerodroma sa dijabetesom tipa II, ustanovili je bila prekomerna teina.7 Populacije ija je ishrana bila postoji odreen broj autobusa, ali oni nisu ba ispravni. najpriblinija ''zapadnjakoj'' takoe su imale najvii nivo holesterola koji je U oba sluajeva, putnici nikada ne stignu tamo gde ele. Aerodromski zauzvrat bio snano povezan sa stopom dijabetesa.7 Da li ovo poinje da sistem se raspada, i nastaje haos. U stvarnom ivotu, ovo odgovara zvui poznato? porastu eera u krvi do opasnog nivoa. U stvari, dijagnoza dijabetesa se postavlja utvrivanjem povienog nivoa eera u krvi, ili njegovog Unutar jedne populacije izbacivanja mokraom. Koji su dugoroni rizici po zdravlje poremeaja metabolizma glukoze? Dat Ova stara istraivanja na vie kultura mogu da budu gruba, izvodei 2 zakljuke koji nisu u potpunosti pouzdani. Moda se razlika u stopama je saetak, preuzet iz izvetaja Centara za kontrolu bolesti : dijabetesa u ovim istraivanjima javljala zbog genetike, a ne ishrane. Moda su drugi kulturoloki faktori, koji nisu mereni, kao to je fizika Komplikacije dijabetesa (Uokvireno Str. 147) aktivnost, bili od veeg znaaja. Bolji test bi bilo prouavanje stopa dijabetesa u samo jednoj populaciji. Oboljenje srca Populacija adventista predstavlja dobar primer. Oni predstavljaju zanimljivu 2-4 puta povean rizik od smrti od oboljenja srca. grupu za prouavanje zbog svojih navika ishrane: njihova religija ih log ohrabruje da se klone mesa, ribe, jaja, kafe, alkohola i duvana. Zbog toga, 2-4 puta povean rizik od loga. polovinu populacije predstavljaju vegetarijanci. Ali 90% ovih vegetarijanaca Povien krvni pritisak i dalje koristi mlene proizvode i/ili jaja, unosei znaajnu koliinu od Vie od 70% ljudi sa dijabetesom ima povien krvni pritisak. ukupnog broja kalorija iz ivotinjskih izvora. Takoe treba napomenuti da Slepilo adventisti koji jedu meso ne spadaju u grupu onih koji unose najvee Dijabetes je vodei uzrok slepila kod odraslih osoba. koliine mesa. Oni imaju oko tri porcije govedine nedeljno, i manje od Oboljenje bubrega jedne porcije ribe i ivine nedeljno.8 Znam dosta ljudi koji unose ovu Dijabetes je vodei uzrok krajnjeg stadijuma oboljenja bubrega. Vie od 100.000 dijabetiara je bilo podvrgnuto dijalizi ili presaivanju koliinu mesa (ukluujui ribu i ivinu) na svaka dva dana. bubrega 1999. godine. U istraivanjima ishrane koja su ukljuivala adventiste, naunici porede Oboljenje nervnog sistema ''umerene'' vegetarijance sa ''umerenim'' mesojedima. Ovo ne predstavlja 60% do 70% dijabetiara pati od blagog do ozbiljnog oteenja nervnog veliku razliku. ak i pored toga, adventisti vegetarijanci su mnogo zdraviji 8 sistema. od onih koji jedu meso. Oni adventisti koji su ''uskratili'' sebi meso takoe Amputacija su sebi ''uskratili'' poasti dijabetesa. U poreenju sa mesojedima, stopa 8, 9 Vie od 60% od svih amputacija donjih udova vri se na dijabetiarima. dijabetesa je kod vegetarijanaca bila upola manja. Kod njih je takoe i 8 Bolesti zuba stopa gojaznosti bila skoro upola manja. Poveana je uestalost i ozbiljnost bolesti desnih koja moe da dovede U drugom istraivanju, naunici su merili odnos ishrane i dijabetesa u 10 do gubitka zuba. populaciji amerikih Japanaca u dravi Vaington. Ovi mukarci su bili Komplikacije pri trudnoi sinovi japanskih imigranata u SAD. Pojava dijabetesa je kod njih bila vie Poveana podlonost drugim bolestima od etiri puta vea u odnosu na prosenu stopu koja se javljala kod Smrt mukaraca sline starosti koji su ostali u Japanu. ta se to desilo? U sluaju amerikih Japanaca, oni kod kojih se javio dijabetes su takoe Savremeni lekovi i operacije ne nude izleenje dijabetiarima. U najboljem jeli najvie ivotinjskih proteina, ivotinjskih masti i holesterola, koji se sluaju, sadanji lekovi omoguavaju odravanje relativno funkcionalnog nalaze samo u ivotinjskim namirnicama.10 Ukupan unos masti je takoe naina ivota, ali ovi lekovi nikada nee leiti uzrok bolesti. Kao posledica bio vei meu dijabetiarima. Ove iste odlike ishrane su takoe dovele do toga, dijabetiari su suoeni sa doivotnom upotrebom lekova, inei vika kilograma. Ova druga generacija amerikih Japanaca je bila na dijabetes izuzetno skupom boleu. Ekonomska cena dijabetesa u SAD: mesnatijoj ishrani sa manje biljnih namirnica u odnosu na mukarce roene vie od 130 milijardi dolara godinje.2 u Japanu. Istraivai su zapisali, ''Izgleda da navike ishrane japanskih Meutim, postoji nada. U stvari, postoji mnogo vie od nade. Hrana koju mukaraca koji ive u Sjedinjenim Dravama vie lie na ameriki nain 10 jedemo ima ogroman uticaj nad ovom boleu. Prava ishrana ne samo da ishrane nego na japanski''. Posledica: etiri puta vea pojava dijabetesa. spreava ve i lei dijabetes. Koja ishrana je, prema tome, ''prava''? Neka druga istraivanja: Verovatno pogaate ta u rei, ali neka istraivanja govore sama za sebe. Istraivai su utvrdili da je povean unos masti bio povezan sa Sad ga vidi, sad ga ne vidi poveanom stopom dijabetesa tipa II meu 1.300 ljudi u Sen Luisu u Koloradu. Oni su rekli, ''Nalazi podupiru hipotezu da je ishrana sa puno Kao i veina hroninih bolesti, dijabetes se pojavljuje ee u nekim masti i malo ugljenih hidrata povezana sa pojavom insulin nezavisnog [tip 11 delovima sveta nego u ostalim. Ovo je poznato ve sto godina. Takoe je II] dijabetes melitusa kod ljudi''. bilo dobro dokumentovano da populacije sa niim stopama dijabetesa U proteklih dvadeset i pet godina, stopa kojom deca u Japanu oboljevaju imaju drugaiju ishranu u odnosu na one populacije sa visokim stopama od dijabetesa tipa II se vie nego utrostruila. Istraivai napominju da se dijabetesa. Meutim, da li je to samo sluajnost, ili se radi o neemu unos ivotinjskih proteina i ivotinjskih masti drastino poveao u proteklih drugom? pedeset godina. Istraivai kau da bi ova promena ishrane, zajedno sa malim nivoom vebanja, mogla da bude odgovorna za ovu eksploziju 4, 5 12 Grafikon 7,1: Ishrane i stope dijabetesa, oko 1925. godine dijabetesa.

31

 Stopa dijabetesa je u Engleskoj i Velsu drastino opala od 1940. do 1950. godine, u velikoj meri tokom Drugog svetskog rata kada su obrasci ishrane bili drastino promenjeni. Tokom rata i trajanja njegovih posledica, unos vlakana i itarica se poveao a unos masti se smanjio. Ljudi su se hranili ''nie'' na lancu ishrane zbog date situacije. Meutim, oko 1950. godine ljudi su odustali od ishrane zasnovane na itaricama i vratili se ishrani sa vie masti, vie eera i manje vlakana. Naravno, stope dijabetesa su 13 poele da rastu. Istraivai su prouavali 36.000 ena u Ajovi tokom est godina. Na poetku istraivanja nijedna nije imala dijabetes, ali se nakon est godina razvilo vie od 1.100 sluajeva dijabetesa. ene za koje je bilo najmanje verovatno da e dobiti dijabetes su bile one koje su jele najvie integralnih 14 itarica i vlakana one ija je ishrana sadrala najvie ugljenih hidrata (sloenih ugljenih hidrata koji se nalaze u nepreraenim namirnicama). Svi ovi nalazi podupiru ideju da i izmeu i unutar populacija, nepreraene biljne namirnice bogate vlaknima tite od dijabetesa, a ivotinjske namirnice bogate mastima i proteinima podstiu pojavu dijabetesa. Leenje neizleivog Sva gore navedena istraivanja bila su opaajna, a opaena veza, ak i ako se esto uoava, moe da predstavlja samo sluajnu vezu koja maskira pravi odnos uzroka-i-efekta sredine (ukljuujui ishranu) i bolesti. Meutim, postoje i istraivanja ''kontrolisanog'' tipa. Ona ukljuuju promene ishrane kod ljudi koji ve imaju ili potpuno razvijeni dijabetes tipa I ili tipa II ili blage simptome dijabetesa (poremeena tolerancija na glukozu). Dr Dejms Anderson (James Anderson) je trenutno jedan od najistaknutijih naunika koji prouavaju odnos ishrane i dijabetesa ostvarujui dramatine rezultate koristei samo ishranu. Jedno od njegovih istraivanja je ispitivalo efekte ishrane sa puno vlakana i ugljenih hidrata i malo masti na 25 dijabetiara tipa I i 25 dijabetiara tipa II u bolnikom okruenju.15 Nijedan od njegovih pedeset pacijenata nije bio gojazan i svi su primali inekcije insulina kako bi kontrolisali nivo eera u krvi. Njegova eksperimentalna ishrana se uglavnom sastojala od celovitih nepreraenih biljnih namirnica i male koliine mesa svakog dana. Svojim pacijentima je odredio konzervativnu dijetu u amerikom stilu kakvu je preporuilo Ameriko udruenje za leenje dijabetesa u roku od nedelju dana a zatim im je odredio eksperimentalnu vegetarijansku ishranu tokom tri sedmice. Merio im je nivo eera u krvi, holesterola, teinu i potrebe za lekovima. Rezultati su bili impresivni. Dijabetiari tipa I ne mogu da proizvode insulin. Teko je zamisliti bilo kakvu promenu ishrane koja bi mogla da im pobolja stanje. Meutim nakon samo tri sedmice, dijabetiari tipa I su bili u stanju sa smanje korienje insulina u proseku za 40%! Njihov profil eera u krvi se dramatino poboljao. Od podjednakog znaaja je i da je i njihov nivo 15 holesterola opao za 30%! Setite se da meu opasnosti dijabetesa spadaju sekundarni ishodi, srano oboljenje i log. Snienje faktora rizika odgovornih za ove sekundarne ishode poboljanjem profila holesterola je skoro podjednako znaajno kao i leenje povienog nivoa eera u krvi. Kod Dijabetiara tipa II, za razliku od tipa I, se mogu ostvariti bolji efekti jer oni nisu pretrpeli tako obimno oteenje pankreasa. Kada su Andersonovi pacijenti tipa II bili na ishrani sa puno vlakana i malo masti, rezultati su bili jo impresivniji. Od 25 pacijenata tipa II, 24 je uspelo da prestane sa korienjem insulina! Dopustite mi da to ponovim. Svi osim jedne osobe su 15 mogli da prestanu sa korienjem insulina u roku od nekoliko sedmica! Jedan ovek je imao 21 godinu dugu istoriju dijabetesa i primao je 35 jedinica insulina svakog dana. Nakon tri sedmice intenzivnog tretmana ishranom, doza insulina koju je primao je opala na 8 jedinica na dan. 15 Nakon osam sedmica kod kue, njegova potreba za insulinom je nestala. Grafikon 7,2 prikazuje uzorak pacijenata i kako je biljna ishrana smanjila njihovo korienje insulina. Ovo je veliki efekat. U drugom istraivanju na 14 vitkih pacijenata obolelih od dijabetesa, Anderson je ustanovio da ishrana sama moe da smanji nivo ukupnog 16 holesterola za 32% za samo malo vie od dve sedmice. Neki od rezultata su prikazani na grafikonu 7,3. Ovi korisni efekti, koji predstavljaju smanjenje nivoa holesterola sa 206 mg/dl na 141 mg/dl, su zapanjujui naroito imajui u vidu brzinu kojom se ostvaruju. Takoe, dr Anderson nije naao nikakve dokaze da je ovo smanjenje holesterola bilo privremeno, sve dok su ljudi na posebnoj 17 ishrani; nivo je ostao nizak tokom etiri godine. Druga grupa naunika sa Pritkin centra ostvarila je podjednako spektakularne rezultate prepisujui grupi dijabetiara biljnu ishranu sa malo masti i vebanje. Od etrdeset pacijenata na lekovima na poetku programa, trideset i etiri je uspelo da prekine sa korienjem lekova 18 nakon samo dvadeset i est dana. Ova istraivaka grupa je takoe pokazala da e koristi ostvarene biljnom ishranom trajati godinama ako se 19 nastavi sa istom ishranom. Ovo su primeri nekih veoma dramatinih istraivanja, ali ona predstavljaju samo deli svih istraivanja koja su izvrena po ovom pitanju. Jedan nauni rad je dao pregled devet objavljenih radova koji navode upotrebu ishrane sa puno ugljenih hidrata i vlakana i dve ishrane sa umereno 20 ugljenih hidrata i puno vlakana za leenje dijabetesa. Svih jedanaest

ishrana je dovelo do poboljanih nivoa eera u krvi i holesterola. (Uzgred, dodaci vlakana u ishrani, iako korisni, nisu ispoljavali iste dosledne efekte 21 kao prelazak na biljnu ishranu nepreraenim namirnicama.) Grafikon 7,2: Odgovor na ishranu u vidu promene doze insulina Kontrola, Ishrana bogata ugljenim hidratima i vlaknima) Insulin, jedinice/dan, pacijenti tipa I, pacijenti tipa II, dani Istrajnost navike Kao to moete da vidite po ovim nalazima, moemo da pobedimo dijabetes. Dva novija istraivanja su razmatrala efekte kombinacije ishrane 22, 23 i vebanja na ovu bolest. Jedno istraivanje je rasporedilo 3.234 ljudi koji nemaju dijabetes a izloeni su riziku od dijabetesa (povien nivo 22 eera u krvi), u tri razliite grupe. Jedna grupa, kontrolna, je primila standardne informacije o ishrani i umesto leka placebo (bez efekta), jedna je primila standardne informacije o ishrani i lek metformin, a kod tree grupe je izvrena ''intenzivna'' promena naina ivota, koja je ukljuivala ishranu sa umereno malo masti i plan vebanja za smanjenje teine za najmanje 7%. Nakon skoro tri godine, grupa sa promenjenim nainom ivota je imala 58% manje sluajeva dijabetesa u odnosu na kontrolnu grupu. Grupa na lekovima je smanjila broj sluajeva za samo 31%. U poreenju sa kontrolnom, oba tretmana su delovala, ali je oigledno da je promena naina ivota daleko monija i bezbednija od jednostavnog uzimanja lekova. tavie, promena naina ivota bi bila efektivna i u reavanju drugih zdravstvenih problema, dok lekovi ne bi. Drugo istraivanje je takoe utvrdilo da se stopa dijabetesa mogla smanjiti za 58% jednostavnom umerenom promenom naina ivota, ukljuujui 23 vebanje, smanjenje teine i ishranu sa umereno malo masti. Zamislite ta bi se desilo kada bi ljudi u potpunosti usvojili najzdraviju ishranu: biljnu ishranu celovitim nepreraenim namirnicama. Smatram da bi se pojava praktino svih sluajeva dijabetesa tipa II mogla spreiti. Grafikon 7,3: Holesterol u krvi na ishrani bogatoj ugljenim hidratima i vlaknima Kontrola, Ishrana bogata ugljenim hidratima i vlaknima, % od kontrolnih vrednosti, Pacijenti tipa I, Holesterol, Dana Naalost, dezinformacije i ukorenjene navike pustoe nae zdravlje. Nae navike ishrane virlama, hamburgerima i pomfritom nas ubijaju. ak i dr Dejms Anderson, koji je ostvario izuzetne rezultate sa mnogim pacijentima prepisujui skoro vegetarijansku ishranu, nije imun na ustaljene savete o zdravlju. On pie, ''U idealnom sluaju, ishrana koja obezbeuje 70% od kalorija u vidu ugljenih hidrata i do 70 g vlakana dnevno prua najvee koristi po zdravlje za obolele od dijabetesa. Meutim, ovakve ishrane doputaju samo 25 do 50 g mesa dnevno i nisu praktine za kunu primenu za mnoge osobe''.20 Zato profesor Anderson, veoma dobar istraiva, kae da je takva ishrana ''nepraktina'' i time stvara predrasude kod onih koji ga sluaju i pre nego to razmotre dokaze? Da, promena naina ivota moe da izgleda nepraktina. Moda izgleda nepraktino odrei se mesa i masnih namirnica, ali pitam se koliko je praktino imati 150 kilograma i dijabetes tipa II sa petnaest godina, kao devojica spomenuta na poetku poglavlja. Pitam se koliko je praktino imati doivotno stanje koje se ne moe izleiti lekovima ili operacijama; stanje koje esto dovodi do sranog oboljenja, loga, slepila ili amputacije; stanje koje bi moglo da zahteva od vas da ubrizgavate insulin u svoje telo svakog dana do kraja svog ivota. Radikalna promena nae ishrane moe da bude ''nepraktina'', ali bi rezultat mogao da bude vredan promene. 8 esti tipovi raka: dojke, prostate, debelog creva i rektuma Dobar deo moje karijere je bio skoncentrisan na prouavanje raka. Moj laboratorijski rad je bio fokusiran na nekoliko tipova raka, ukljuujui rak jetre, dojke i pankreasa, a i neki od najimpresivnijih podataka iz Kine su bili povezani sa rakom. Za ovo doivotno delo, Ameriki institut za istraivanje raka mi je 1998. godine ljubazno dodelio nagradu za istraivaka dostignua. Veliki broj knjiga je iznosi dokaze o efektima ishrane na razliite tipove raka, sa svim svojim osobenostima. Meutim, ono to sam ja ustanovio je da su efekti ishrane na tipove raka o kojima u govoriti praktino isti za sve oblike raka, bez obzira da li su inicirani razliitim faktorima ili se nalaze u razliitim delovima tela. Koristei ovaj princip, mogu da ograniim raspravu na tri tipa raka, to e mi dati prostora u knjizi da govorim i o drugim bolestima, prikazujui irinu dokaza koji povezuju hranu sa mnogim zdravstvenim problemima. Odabrao sam da govorim o oblicima raka koji pogaaju na stotine hiljada Amerikanaca i koji uopteno predstavljaju i druge tipove raka: dva oblika raka reproduktivnog sistema koja dobijaju dosta panje, rak dojke i prostate, i rak debelog crveva drugi vodei uzrok smrti od raka, posle raka plua.

32

Ishrana bogata ivotinjskim namirnicama i preraenim ugljenim hidratima... ... sniava starost poetka menstruacije ... poveava starost poetka menopauze Bilo je to u prolee pre skoro deset godina. Bio sam u svojoj kancelariji na ...poveava nivo enskih hormona Kornelu kada mi je reeno da je na telefonskoj vezi ena sa pitanjem u vezi ...poveava nivo holesterola u krvi raka dojke. ''U mojoj porodici je bilo puno sluajeva raka dojke'', rekla je ena, Beti. Uz izuzetak nivoa holesterola u krvi, ovi faktori rizika predstavljaju varijaciju ''Moja majka i baka su umrle od tog oboljenja, a mojoj etrdeset i pet na istu temu: izloenost veim koliinama enskih hormona, ukljuujui godina staroj sestri je nedavno pronaen rak. Imajui u vidu ovaj problem, estrogen i progesteron, dovodi do poveanog rizika od raka dojke. ene bojim se za moju devetogodinju devojicu. Uskoro e poeti da dobija koje su na ishrani bogatoj ivotinjskim namirnicama, uz smanjenu koliinu menstruacije i brinem se za njen rizik od dobijanja raka dojke''. U njenom celovitih nepreraenih biljnih namirnica, ulaze u pubertet ranije a u glasu se mogao primetiti strah. ''Videla sam puno istraivanja koja menopauzu kasnije, produavajui time svoje reproduktivne ivote. One pokazuju da je porodina istorija znaajna, i bojim se da je neizbeno da takoe imaju vie nivoe enskih hormona tokom itavog ivotnog veka, kao e moja erka dobiti rak dojke. Jedna od mogunosti o kojima sam to je prikazano na grafikonu 8,2. razmiljala je hirurko odstranjivanje dojke za moju erku, da joj uklone obe dojke. Da li imate bilo kakav savet?''. Grafikon 8,2: Uticaj ishrane na izloenost enskim hormonima tokom Ova ena je bila u izuzetno tekom poloaju. Da li da pusti erku da ivotnog veka ene (ematski) odrasta idui u smrtonosnu zamku, ili da odrasta bez dojki? Iako drastino, Izloenost enskim hormonima, starost ene, biljna ishrana, votinjska ovo pitanje predstavlja niz slinih pitanja sa kojima se na hiljade ena ishrana irom sveta suoava svakog dana. Ovakva pitanja su naroito podstaknuta ranim izvetajima o otkriu gena Po naim podacima iz Kineskog istraivanja, ukupna izloenost estrogenu1 za rak dojke, BRCA-1. Naslovi lanaka u asopisu New York Times i tokom ivotnog veka je najmanje 2,5 3,0 vea meu enama sa zapada drugim novinama i asopisima su objavljivali ovo otkrie kao ogroman u odnosu na ene iz ruralne Kine. Ovo predstavlja veliku razliku za tako napredak. Velika buka oko BRCA-1, koja sada ukljuuje i BRCA-2, kritino znaajan hormon.2 Reima jedne od vodeih istraivakih grupa za podupirala je ideju da se rak dojke javlja zbog genetike loe sree. Ovo je rak dojke u svetu,3 ''postoji obilje dokaza da je nivo estrogena kritian izazvalo veliki strah meu ljudima sa porodinom istorijom raka dojke. inioc u odreivanju rizika od raka dojke''.4, 5 Estrogen direktno uestvuje u Takoe je stvorilo uzbuenje meu naunicima i farmaceutskim procesu razvoja raka.6, 7 Takoe ukazuje na prisustvo drugih enskih kompanijama. Postojala je velika mogunost da e genetikim testiranjem hormona8-12 koji igraju ulogu u poveanju rizika od raka dojka.6,7 Povean nove tehnologije moi da procene ukupni rizik od raka dojke kod ena; oni nivo estrogena i srodnih hormona predstavlja rezultat tipine zapadnjake 3, 13su se nadali da e moi da manipuliu ovim novim genom na nain koji bi ishrane, bogate mastima i ivotinjskim proteinima i siromane vlaknima. 18 spreio ili leio rak dojke. Novinari su uurbano poeli da prevode odabrane delove informacija za javnost, oslanjajui se u velikoj meri na Razlika u nivou estrogena izmeu ena u ruralnom delu Kine i ena sa 19 20 genetiki fatalistiki stav. Nema sumnje da je to doprinelo zabrinutosti zapada je jo upeatljivija jer je prethodni izvetaj utvrdio da je razlika majki kao to je Beti. od samo 17% u nivou estrogena mogla da objasni veliku razliku u stopama ''Pa, dopustite mi prvo da vam kaem da ja nisam lekar'', rekao sam. ''Ne raka dojke pri poreenju razliitih zemalja. Zamislite, onda, ta bi 26-63% mogu da vam pomognem u vezi dijagnoze ili saveta o tretmanu. To je nii nivo estrogena u krvi i osam do devet reproduktivnih godina manje posao vaeg lekara. Meutim, mogu da govorim o trenutnim istraivanjima izloenosti estrogenu iz krvi moglo da znai, kao to smo utvrdili u na uopteniji nain, ako vam to moe pomoi''. Kineskom istraivanju. 3, 21, 22 ''Da'', rekla je, ''to je ono to sam elela''. Ova ideja da rak dojke zavisi od izloenosti estrogenu je duboka jer Ispriao sam joj neto o Kineskom istraivanju i o znaajnoj ulozi ishrane. ishrana igra znaajnu ulogu u izlaganju estrogenu. Ovo ukazuje da se rizik Rekao sam joj da ne znai da je osoba osuena da dobije rak samo zato od raka dojke moe smanjiti ako jedemo hranu koja e drati nivo to ima gen za bolest: istaknuta istraivanja su izvetavala da se za samo estrogena pod kontrolom. Tuna istina je da veina ena jednostavno nije neznatan broj sluajeva raka mogu okriviti iskljuivo geni. svesna ovih dokaza. Kada bi odgovorne i ugledne zdravstvene ustanove Bio sam iznenaen koliko malo je znala o ishrani. Mislila je da je genetika objavile ove informacije, pretpostavljam da bi veliki broj mladih ena jedini faktor koji je odreivao rizik. Nije shvatala da je i hrana znaajan mogao da preduzme veoma realne, veoma efektivne korake u izbegavanju faktor za rak dojke. ove strane bolesti. Razgovarali smo dvadeset ili trideset minuta, veoma kratko za tako znaajno pitanje. Na kraju razgovora sam imao oseaj da nije bila Zajednika pitanja zadovoljna onim to sam joj rekao. Moda je to bilo zbog mog konzervativnog, naunog naina govora, ili zato to joj nisam dao Geni preporuku. Moda je, razmiljao sam, ve odluila da izvri proceduru. Zahvalila mi je za moje vreme a ja sam joj poeleo svako dobro. Seam se Razumljivo je da ene koje se najvie boje ove bolesti imaju porodinu da sam razmiljao o tome koliko esto dobijam pitanja od ljudi o istoriju raka dojke. Porodina istorija ukazuje da geni igraju odreenu ulogu specifinim zdravstvenim stanjima, i da je ovo bilo jedno od najneobinijih. u razvoju raka dojke. Meutim, ujem previe ljudi kako kau ''sve je to u Meutim, Beti nije bila jedina. Jo jedna ena je razgovarala sa mnom u porodici'' i smatraju da ne mogu nita da uine kako bi pomogli sebi. Zbog vezi mogunosti da se operacijom uklone obe dojke njenoj mladoj erci. fatalistikog stava gube oseaj line odgovornosti za sopstveno zdravlje i Jedna ena kojoj je ve uklonjena jedna dojka se pitala da li da joj kao znaajno ograniava dostupne opcije. Tano je da ste, ako imate porodinu istoriju raka dojke, izloeni preventivnu meru uklone i drugu dojku. 23, 24 Jasno je da rak dojke predstavlja znaajan razlog za zabrinutost u naem poveanom riziku od dobijanja bolesti. Meutim, jedna istraivaka drutvu. Jednoj od osam Amerikanki e biti utvrena ova bolest u nekom grupa je utvrdila da se manje od 3% svih sluajeva raka moe pripisati 24 trenutku u njenom ivotu to predstavlja jednu od najviih stopa u svetu. porodinoj istoriji. Iako su druge grupe procenile da se vei procenat 25 Organizacije koje se bave pitanjem raka dojke su rairene, snane, sluajeva javlja zbog porodine istorije, najvei broj sluajeva raka dojke relativno dobro finansirane i izuzetno aktivne u poreenju sa drugim kod amerikih ena se ne javlja zbog porodine istorije ili gena. Meutim, organizacijama zdravstvenih aktivista. Ovo oboljenje, moda vie od bilo genetiki fatalizam nastavlja da odreuje stav nacije. kog drugog, izaziva paniku i strah kod mnogih ena. Meu genima koji utiu na rizik od raka dojke, BRCA-1 i BRCA-2 su primili 26-29 Kada razmislim o razgovoru sa Beti, sada mislim da sam mogao da dam najvie panje od njihovog otkria 1994. godine. Ovi geni, u mutiranom 30, 31 izriitiju izjavu o ulozi ishrane u razvoju raka dojke. I dalje ne bih mogao da obliku, poveavaju rizik od raka dojke i jajnika. Ovi mutirani geni se joj dam kliniki savet, ali bi informacije koje sada znam mogle vie da joj mogu preneti sa generacije na generaciju; to jest, predstavljaju nasleene koriste. ta bih joj sada rekao? gene. Meutim, zbog uzbuenja ovim otkriima, zanemarene su druge Faktori rizika informacije. Prvo, samo 0,2% osoba iz opte populacije (1 od 500) nosi 25 mutirani oblik ovih gena. Zbog retkosti ovih genetskih poremeaja, samo Postoji najmanje etiri znaajnih faktora rizika od raka dojke koji su pod mali procenat sluajeva raka dojke se moe pripisati mutiranim BRCA-1 i uticajem ishrane, kao to je prikazano na grafikonu 8,1. Mnogi od ovih BRCA-2 genima.32, 33 Drugo, ovi geni nisu jedini geni koji uestvuju u odnosa su bili potvreni u Kineskom istraivanju nakon to su dobro razvoju ove bolesti32; sigurno e jo mnogi biti otkriveni. Tree, samo uspostavljeni drugim istraivanjima. prisustvo BRCA-1, BRCA-2 ili bilo kog drugog gena koji je povezan sa rakom dojke ne garantuje pojavu bolesti. Sredinski faktori i faktori ishrane Grafikon 8,1: Faktori rizika od raka dojke i uticaj ishrane igraju centralnu ulogu pri odreivanju da li e se geni ispoljiti. 31 Rizik od raka dojke se poveava kada ena ima... U novijem radu je izvren pregled dvadeset i dva istraivanja koja su ...prvu menstruaciju pri manjem uzrastu procenjivala rizik od raka dojke (i jajnika) meu enama koje su ... kasniji poetak menopauze posedovale mutirane BRCA-1 i BRCA-2 gene. Rizik od oboljenja je, ...vee nivoe enskih hormona u krvi sveukupno, iznosio 65% za rak dojke i 39% za rak jajnika do sedamdesete ... povien nivo holesterola u krvi godine starosti za ene sa BRCA-1, i 45% i 11% za ene sa BRCA-2. ene Rak dojke

33

sa ovim genima svakako su izloene visokom riziku od raka dojke. Meutim ak i meu ovim enama izloenim visokom riziku, jo uvek postoji dobar razlog za uverenje da obraanje vee panje na ishranu moe veoma da se isplati. Oko 50% ena koje nose ove retke, mone gene ne dobija rak dojke. Ukratko, iako je otkrie BRCA-1 i BRCA-2 gena dodalo znaajnu dimenziju prii o raku dojke, preterano isticanje ovih gena i genetske uzronosti generalno, nije opravdano. Ne elim da umanjim znaaj poznavanja uloge ovih gena za mali broj ena koje ih nose. Meutim, moramo se podsetiti da se ovi geni moraju ''ispoljiti'' da bi uestvovali u formiranju bolesti, a ishrana moe da utie to. U treem poglavlju smo ve videli kako ishrana bogata ivotinjskim proteinima ima potencijal da kontrolie ispoljavanje gena. Pregled i prevencija

ivotinjskog porekla i da su zapoele sa ovakvom ishranom ranije u ivotu, ostvarile jo vee koristi, ukljuujui kasniji poetak puberteta i jo nii rizik od raka dojke kasnije u ivotu. enama koje su izloene visokom riziku od raka dojke nude se tri opcije: da prate stanje i ekaju, da uzimaju tamoksifen do kraja svog ivota ili da se podvrgnu uklanjanju dojke. Trebalo bi da postoji i etvrta opcija: primena ishrane bez namirnica ivotinjskog porekla i sa to manje preraenih ugljenih hidrata, uz redovne preglede za one izloene velikom riziku. Verujem u korisnost ove etvrte opcije ak i za ene koje su ve imale prvu operaciju uklanjanja dojke. Korienje ishrane kao efektivnog tretmana za ve ustanovljenu bolest je dobro potvreno u istraivanjima na 48, 49 ljudima sa uznapredovalim sranim oboljenjem, dijabetesom tipa II 50 (videti sedmo poglavlje), uznapredovalim melanomom (smrtonosni rak 51 koe) i, u eksperimentalnim istraivanjima na ivotinjama, rakom jetre. Sredinske hemikalije

Uz sve nove informacije u vezi genetskog rizika i porodine istorije, ene se esto ohrabruju na vrenje pregleda zbog raka dojke. Pregled predstavlja razuman korak, naroito za ene koje su testirane pozitivno na BRCA gene. Meutim, vano je zapamtiti da vrenje mamografije ili genetikog testa da bi se utvrdilo da li nosite BRCA gene ne predstavlja prevenciju raka dojke. Pregled predstavlja samo opaanje da li je bolest napredovala do uoljivog stanja. Neka istraivanja34-36 su ustanovila da grupe ena koje esto vre mamografiju imaju neznatno nie stope smrtnosti nego grupe ena koje ne vre esto mamografiju. To nam ukazuje da e nai tretmani raka verovatno biti uspeniji ako se rak uoi na ranijem stupnju. To moe da bude tano, ali postoje odreeni problemi sa statistikom koja se koristi u ovoj raspravi. Jedna od statistika koja se koristi kao potpora ranoj detekciji i tretmanima glasi da kada se jednom ustanovi rak dojke, verovatnoa preivljavanja 37 najmanje tokom narednih pet godina je vea nego ikad. Ovo ustvari zaista znai da sa agresivnom kampanjom za vrenje redovnog pregleda, mnoge ene otkrivaju rak dojke u ranijoj fazi bolesti. Kada se bolest otkrije na ranijem stupnju manje je verovatno da e dovesti do smrti u roku od pet godina, bez obzira da li se sprovodi bilo kakav tretman ili ne. Kao posledica toga, moda imamo poboljanu stopu petogodinjeg preivljavanja samo zato to ene otkrivaju da imaju rak dok je on jo u ranijoj fazi razvoja, a ne 38 zato to su nai tretmani vremenom postali bolji. Osim sadanjih metoda pregleda, postoje i druge opcije za prevenciju koje nisu zasnovane na ishrani a koje se promoviu. One su naroito interesantne za ene koje su izloene velikom riziku od raka dojke zbog porodine istorije i/ili prisustva BRCA gena. U ove mogunosti spada uzimanje lekova kao to je tamoksifen i/ili hirurko odstranjivanje dojke. Tamoksifen je jedan od najpopularnijih lekova koji se uzimaju za 39, 40 spreavanje pojave raka dojke, ali dugorone koristi od ove opcije nisu jasne. Jedno veliko ameriko istraivanje je pokazalo da uzimanje tamoksifena tokom perioda od etiri godine kod ena sa poveanim rizikom 41 od raka dojke smanjuje broj sluajeva za impresivnih 49%. Meutim, ova korist je moda ograniena na ene iji je nivo estrogena veoma visok. Zahvaljujui ovom rezultatu amerika Uprava za hranu i lekove je odobrila 42 upotrebu tamoksifena za ene koje zadovoljavaju odreeni kriterijum. Druga istraivanja ukazuju da oduevljenje ovim lekom nije opravdano. 43, 44 Dva manje obimna evropska istraivanja nisu uspela da ustanove bilo kakve statistiki znaajne koristi od tamoksifena, dovodei u pitanje navodne koristi leka. tavie, postoji i mogunost da tamoksifen poveava rizik od loga, raka materice, katarakte, tromboze i plune embolije, iako se jo uvek veruje da ukupna korist od prevencije raka dojke nadmauje 42 rizike. Istraivane su i druge hemikalije kao alternativa tamoksifenu, ali ovi lekovi ispoljavaju ogranienu efektivnost i/ili neke od istih 45, 46 problematinih sporednih efekata. Lekovi kao to su tamoksifen i njegove novije zamene se smatraju antiestrogenim lekovima. Oni u stvari deluju smanjujui aktivnost estrogena, za koji je poznato da je povezan sa poveanim rizikom od raka 4, 5 dojke. Moje pitanje je sasvim jednostavno: zato se ne zapitamo zbog ega je nivo estrogena uopte tako visok, a kada uvidimo da je uzrok u ishrani, zato ne ispravimo taj uzrok? Sada imamo dovoljno informacija koje pokazuju da e ishrana siromana ivotinjskim proteinima, sa malo masti i bogata nepreraenim biljnim namirnicama smanjiti nivo estrogena. Umesto predlaganja promene ishrane kao reenja, troimo na stotine miliona dolara na razvoj i reklamiranje leka koji moe a i ne mora da deluje a koji e skoro sigurno ispoljavati neeljene sporedne efekte. Sposobnost faktora ishrane da kontroliu nivo enskih hormona je dugo bila poznata u istraivakoj zajednici, ali je jedno novije istraivanje bilo 47 naroito impresivno. Nivo nekoliko enskih hormona, koji se poveava sa poetkom puberteta, je snien za 20-30% (ak i 50% nii za progesteron!) jednostavno time to su devojice od osam do deset godina starosti tokom sedam godina bile na ishrani sa umereno malo masti i malo namirnica 47 ivotinjskih proizvoda. Ovi rezultati su izuzetni jer su dobijeni pri umerenoj promeni ishrane i proizvedeni su tokom kritinog perioda u ivotu devojice, kada se posejava prvo seme raka. Devojice su bile na ishrani sa ne vie od 28% masti i manje od 150 mg holesterola/dan: na umerenoj biljnoj ishrani. Verujem da bi, da su bile na ishrani bez namirnica

Ve izvesno vreme se vodila jo jedna rasprava u vezi raka dojke. Tie se sredinskih hemikalija. Pokazano je da ove iroko rasprostranjene hemikalije remete metabolizam hormona, iako nije jasno koji su hormoni kod ljudi pogoeni ovim hemikalijama. Ove hemikalije mogu da izazovu i reproduktivne abnormalnosti, uroene mane i dijabetes tipa II. Postoji puno razliitih tipova tetnih hemikalija, od kojih je veina obino povezana sa industrijskim zagaenjem. Jedna grupa, ukljuujui dioksine i PCB-e, ostaju u sredini jer se ne metaboliu kada se unesu. To znai da se ne izluuju iz tela. Zbog ovog nedostatka metabolizma, ove hemikalije se nagomilavaju u telesnim mastima i mleku majki. Poznato je da neke od ovih hemikalija podstiu rast kanceroznih elija, iako ljudi nisu neophodno izloeni znaajnom riziku osim ako ne unose ogromne koliine mesa, mleka i ribe. Zaista, 90-95% naeg izlaganja ovim hemikalijama se ostvaruje unoenjem ivotinjskih proizvoda jo jedan razlog zato ishrana namirnicama ivotinjskog porekla moe da bude rizina. Postoji druga grupa ovih sredinskih hemikalija za koje se takoe obino smatra da predstavljaju znaajan uzrok raka dojke52 i drugih tipova raka. One se nazivaju zajednikim imenom PAH (policiklini aromatini ugljovodonici) i nalaze se u izduvnim gasovima automobila, fabrikom dimu, katranu i duvanskom dimu, pored drugih procesa estih u industrijskom drutvu. Za razliku od PCB-a i dioksina, uneseni PAH (hranom i vodom), moemo da metaboliemo i izluimo. Meutim, tu se javlja problem: kada se PAH metabolie unutar tela, proizvode se prelazni proizvodi koji reaguju sa DNK formirajui vrsto vezane komplekse, ili adukte (videti tree poglavlje). Ovo je prvi korak u izazivanju raka. U stvari, nedavno je pokazano da ove hemikalije tetno utiu na BRCA-1 i BRCA-2 53 gene kanceroznih elija uzgajanih u laboratoriji. U treem poglavlju, opisao sam istraivanja u svojoj laboratoriji koja pokazuju da se pri unosu veoma monih kancerogena u telo, stopa pri kojoj izazivaju probleme u velikoj meri kontrolie ishranom. Prema tome, stopa kojom se PAH metabolie u proizvode koji se vezuju za DNK je u velikoj meri kontrolisana onim to jedemo.Veoma prosto, zapadnjaka ishrana e poveati stopu kojom se hemijski kancerogeni kao to je PAH vezuju za DNK formirajui proizvode koji izazivaju rak. Kada je jedno novije istraivanje ustanovilo blago poviene nivoe PAH54 DNK adukata kod ena sa rakom dojke na Long Ajlendu, u Njujorku, verovatno se radilo o tome da su te ene jele vie mesa, to je povealo vezivanje PAH-a za DNK. Sasvim je mogue da koliina unesenog PAH-a nije imala nikakve veze sa poveanim rizikom od raka dojke. U stvari, izgleda da je u ovom istraivanju broj PAH-DNK adukata kod ovih ena 54 nepovezan sa izlaganjem PAH-u. Kako je to mogue? Moda su sve ene iz ovog istraivanja na Long Ajlendu unosile relativno jednoline, male koliine PAH-a, a jedine koje su potom dobile rak dojke su bile one ija je ishrana bila bogata mastima i ivotinjskim proteinima, prouzrokujui da se uneseni PAH vee za DNK. U ovom istraivanju sa Long Ajlenda, rak dojke nije bio povezan sa PCB55 om i dioksinima, hemikalijama koje se ne mogu metabolisati. Kao rezultat istraivanja sa Long Ajlenda, histerija oko veze sredinskih hemikalija sa rakom dojke donekle se stiala. Ovaj i drugi nalazi izlgeda ukazuju da sredinske hemikalije igraju daleko manje znaajnu ulogu u razvoju raka dojke od vrste hrane koju jedemo. Hormonska terapija Moram ukratko da spomenem jo jedno pitanje u vezi raka dojke: da li koristiti hormonsku terapiju (HT), koja poveava rizik od raka dojke. Mnoge ene primenjuju HT kako bi ublaile neprijatne efekte menopauze, zatitile 56 zdravlje kostiju i spreile pojavu oboljenja sranih sudova. Meutim, sve se vie uvia da HT nije toliko korisna koliko se nekad mislilo, a moe da ima odreene ozbiljne sporedne efekte. Kako glase injenice? Piem ovaj komentar u povoljno vreme zato to su rezultati nekih velikih 56 istraivanja upotrebe HT-a objavljeni prole godine. Od naroitog znaaja 57 i su dva velika istraivanja: Inicijativa za ensko zdravlje (WHI) 58 Istraivanje srca i terapije estrogenom/progestinom (HERS). Meu enama koje koriste HT, nakon 5,2 godine WHI istraivanje je pokazalo porast broja sluajeva raka dojke za 26% dok je HERS istraivanje

34

ustanovilo jo vei porast od 30%. Ova istraivanja su dosledna. Izgleda da poveano izlaganje enskim hormonima, preko HT-a, zaista dovodi do poveanja broja sluajeva raka dojke. 56 Smatralo se da je HT povezana sa niim stopama sranih oboljenja. Meutim, to nije neizbeno tano. U velikom WHI istraivanju, na svakih 10.000 zdravih ena u menopauzi koje su primenjivale HT, bilo je jo sedam ena sa sranim oboljenjem, jo osam sa modanim udarom i jo 57 osam sa plunim embolizmom suprotno od onog to se oekivalo. To znai da HT ipak moe da povea rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Sa druge strane, HT je imala povoljan efekat na rak debelog creva i rektuma i stopu preloma kostiju. Na svakih 10.000 ena, bilo je est sluajeva raka 57 debelog creva i rektuma manje i osam preloma kostiju manje. Kako doneti odluku na osnovu ovih informacija? Jednostavnim dodavanjem i oduzimanjem brojeva moemo da vidimo da HT moe da bude uzrok vee tete nego koristi. Moemo svakoj pojedinanoj eni da kaemo da sama donese odluku zavisno od toga koje se bolesti i neprijatnosti najvie plai, to veina lekara obino i ini. Meutim, to moe da predstavlja teku odluku za enu koja ima probleme sa menopauzom. Ove ene treba da odaberu izmeu proivljavanja emocionalnih i fizikih simptoma menopauze neprihvatajui terapiju kako bi ouvale mali rizik od raka dojke, ili prihvatanja HT-a da bi se ublaili simptomi menopauze, poveavajui time rizik od raka dojke i, verovatno, kardiovaskularnog oboljenja. Ovaj scenario me veoma zabrinjava. Potroili smo vie od milijardu dolara na istraivanja i razvoj ovih medicinskih preparata HT-a, a sve to dobijamo su neki mogui plusevi i verovatno jo vie minusa. To je vie nego problematino. Umesto oslanjanja na HT, smatram da postoji bolji nain, korienjem hrane. Argument je sledei:

59

Grafikon 8,3 pokazuje poreenje prosenih stopa smrtnosti izmeu razvijenijih zemalja i manje razvijenih drava; sve stope su starosno normalizovane. Grafikon 8,3: Stopa smrtnosti od raka debelog creva i rektuma u ''razvijenijim'' zemljama i ''manje razvijenim'' zemljama Stopa smrtnosti na 100.000 ljudi (starosno-normalizovana) Razvijenije zemlje, manje razvijene zemlje, mukarci, ene

injenica da stope raka debelog creva i rektuma veoma variraju izmeu zemalja bila je poznata decenijama. Pitanje je uvek bilo zato. Da li se razlike javljaju zbog genetike, ili sredine? Izgleda da sredinski faktori, ukljuujui ishranu, igraju najznaajniju ulogu u razvoju raka debelog creva i rektuma. Istraivanja migracija su pokazala da pri seobi ljudi iz oblasti sa malim rizikom od raka u oblasti visokog rizika od 64 raka, oni preuzimaju povean rizik u roku od dve generacije. To ukazuje da su ishrana i nain ivota znaajni uzroci pojave ovog raka. Druga istraivanja su takoe ustanovila da se sa promenom ishrane i naina 64 ivota populacije, brzo menjaju i stope raka debelog creva i rektuma. Ove brze promene stope raka unutar jedne populacije ne mogu se objasniti promenama u nasleenim genima. U kontekstu ljudskog drutva, potrebne su hiljade godina da bi se dobile rairene, trajne promene u nasleenim genima koje se prenose sa jedne generacije na drugu. Oigledno je da neto u sredini ili nainu ivota ili spreava ili poveava rizik od raka debelog creva i rektuma. U znaajnom istraivanju objavljenom pre skoro trideset godina, istraivai 65 su poredili faktore i stope raka u trideset i dve zemlje irom sveta. Jedna od najjaih veza izmeu bilo kog tipa raka i bilo kog faktora ishrane je veza izmeu raka debelog creva i unosa mesa. Grafikon 8,4 pokazuje ovu vezu Tokom reproduktivnih godina, nivo hormana je povien, iako nivo meu za ene u dvadeset i tri razliite zemlje. enama koje su na biljnoj ishrani nije toliko povien. Kada ene dou do kraja svojih reproduktivnih godina, potpuno je Grafikon 8,4: Uestalost raka debelog creva kod ena i dnevni unos mesa normalno da nivo reproduktivnih hormona svih ena padne na niski Uestalost raka debelog creva/100.000 ena, Dnevni unos mesa po osobi ''osnovni'' nivo. (grama) Pri kraju reproduktivnih godina, nii nivo hormona meu biljojedima se ne Japan, Nigerija, Jugoslavija, ile, Jamajka, Kolumbija, Rumunija, Finska, sputa tako drastino kao meu mesojedima. Koristei hipotetike brojeve Norveka, Maarska, Poljska, Portoriko, Nemaka, Izrael, vedska, da bi se ilustrovao koncept, nivo kod biljojeda moe da se spusti sa Holandija, Island, FDR, Velika Britanija, Danska, Kanada, SAD, Novi etrdeset na petnaest, umesto sa ezdeset na petnaest kod mesojeda. Zeland Ove drastine promene nivoa hormona u telu predstavljaju uzrok simptoma menopauze. U ovom istraivanju, zemlje koje su koristile vie mesa, vie ivotinjskih Prema tome, biljna ishrana dovodi do manje drastinog pada nivoa proteina, vie eera i manje itarica bile su izloene veim stopama raka 65 hormona i blae menopauze. debelog creva. Drugi istraiva koga sam spomenuo u etvrtom poglavlju, Denis Barkit, izneo je hipotezu da je unos vlakana neophodan za Ovaj argument je, na osnovu onoga to znamo, veoma razuman, iako bi zdravlje sistema za varenje. On je poredio uzorke stolice i unose vlakana u dodatna istraivanja bila od koristi. Meutim, ak i ako budua istraivanja Africi i Evropi i predloio da rak debelog creva i rektuma u velikoj meri ne potvrde ove detalje, biljna ishrana, zbog drugih razloga, i dalje dovodi predstavlja rezultat malog unosa vlakana.66 Vlakna se nalaze jedino u do najnieg rizika i od raka dojke i od sranih bolesti. Moglo bi da biljnim namirnicama. To je deo biljke koje nae telo ne moe da svari. predstavlja najbolju opciju za oba problema, neto to ni jedan lek ne moe Koristei podatke iz drugog uvenog istraivanja koje je poredilo ishranu u da ponudi. sedam razliitih zemalja, istraivai su utvrdili da je unoenje dodatnih U sluaju svih ovih pitanja u vezi rizika od raka (upotreba tamoksifena, deset grama vlakana na dan sniavalo dugoroni rizik od raka debelog 67 primena HT-a, izlaganje sredinskim hemikalijama, preventivno creva za 33%. Deset grama vlakana se nalazi u jednoj olji crvenih odstranjivanje dojke), ubeen sam da nam samo odvraaju panju to nas malina, jednoj azijskoj kruki ili jednoj olji graka. Jedna olja skoro bilo spreava da razmotrimo bezbedniju i daleko korisniju strategiju primene koje vrste pasulja obezbeuje znaajno vie od deset grama vlakana. ishrane. Neophodno je da promenimo nain na koji razmiljamo o ovoj Na osnovu svih ovih istraivanja izgleda jasno da se neto moe rei o znaaju ishrane za rak debelog creva i rektuma. Meutim, ta tano bolesti, i da obezbedimo ove informacije enama kojima su potrebne. zaustavlja rak debelog creva i rektuma? Da li su to vlakna? Da li voe i povre? Ugljeni hidrati? Mleko? Za svaku od ovih namirnica je predloeno Rak debelog creva i rektuma da igra odreenu ulogu. Rasprava je besnela, a retko je dolazilo do Krajem juna 2002. godina, Dord V. Bu je predao dunost Diku ejniju u pouzdanih odgovora. periodu od oko dva sata, dok je bio podvrgnut kolonoskopiji. Zbog znaaja koji je kolonoskopija predsednika Bua imala na svetsku politiku, pria je Specifini lek dospela na nacionalne vesti, i pregled debelog creva i rektuma je nakratko bio u centru panje. irom zemlje, bez obzira da li su komiari pravili ale Veina rasprava voenih tokom poslednjih dvadeset i pet godina o ili su voditelji vesti opisivali dramu, svi su iznenada, nakratko, govorili o toj vlaknima u ishrani i njihovoj vezi za rakom debelog creva poinjala je stvari zvanoj kolonoskopija i emu ona slui. To je bio redak trenutak u navoenjem Barkitovog rada vrenog u Africi. Zbog Barkitovog ugleda, kome se zemlja usredsredila na neku od najopasnijih bolesti ubica, rak mnogi su verovali da vlakna predstavljaju izvor zdravlja debelog creva. Moda ste ve uli da su vlakna dobra za prevenciju raka debelog creva. debelog creva i rektuma. Poto i rak debelog creva (kolona) i rak rektuma predstavljaju rak zadnjeg Verovatno ste bar uli da vlakana ''odravaju stvari dobro podmazane''. Zar dela creva, i zbog njihovih drugih slinosti, oni se esto zajedno grupiu ljive ne slue za to? pod izraz rak kolorektuma. Rak kolorektuma predstavlja etvrti najei tip Pa ipak niko nije bio u stanju da dokae da vlakna predstavljaju magian raka u svetu, u pogledu ukupne smrtnosti.60 Drugi je najei tip raka u lek za prevenciju raka debelog creva i rektuma. Postoje znaajni tehniki 68 Sjedinjenim Dravama, pri emu 6% Amerikanaca dobije rak tokom svog razlozi zbog kojih je teko doneti definitivan zakljuak u vezi vlakana. 37 ivota. Neki ak tvrde da e se, do sedamdesete godine starosti, kod Svaki od ovih razloga je ili neposredno ili posredno povezan sa injenicom polovine populacije ''zapadnjakih'' zemalja razviti tumor na debelom crevu da vlakna ne predstavljaju jednu, jednostavnu supstancu koja proizvodi 61 a 10% ovih sluajeva e postati maligno. jedan, jednostavan koristan efekat. Vlakna predstavljaju na stotine supstanci, i korisni efekti vlakana se ostvaruju preko izuzetno sloene serije biohemijskih i fiziolokih dogaaja. Svaki put kada istraivai Geografske razlike procenjuju unos vlakana, moraju da odlue koje e od stotina podtipova Severna Amerika, Australija i bogatije Azijske zemlje (Japan, Singapur) vlakana meriti i koje e metode koristiti. Skoro je nemogue ustanoviti imaju veoma visoke stope raka debelog creva i rektuma, dok Afrika, Azija i standardnu proceduru jer je praktino nemogue znati kako koji podtip najvei deo Centralne i June Amerike imaju veoma male stope ovog raka. deluje u telu. Na primer, stopa smrtnosti u ekoj iznosi 34,19 na 100.000 mukaraca, Poto nije postojala jedna standardna procedura, mi smo u naem 62, 63 Kineskom istraivanju merili vlakna na vie od deset naina. Kao to je dok je stopa smrtnosti u Bangladeu 0,63 na 100.000 mukaraca!

35

izneto u etvrtom poglavlju, sa poveanjem unosa skoro svih tipova 10 vlakana, stope raka debelog creva i rektuma su se smanjivale. Meutim, 70 nismo mogli da izvrimo jasno tumaenje rezultata i utvrdimo koji je tip vlakna bio naroito znaajan. 66 Uprkos nesigurnostima, i dalje verujem da je Barkitova prvobitna hipoteza da ishrana bogata vlaknima spreava rak debelog creva i rektuma tana i da se deo tih efekata javlja zbog zbirnog efekta svih tipova vlakana. U stvari, hipoteza da vlakna iz ishrane spreavaju pojavu raka debelog creva postala je jo ubedljivija. Grupa istraivaa je 1990. godine izvrila pregled 71 ezdeset razliitih istraivanja o vlaknima i raku debelog creva. Oni su utvrdili da je veina istraivanja podupiralo ideju da vlakna tite od raka debelog creva. Oni su napomenuli da kombinovani rezultati pokazuju da su ljudi koji su unosili najvie vlakana bili izloeni za 43% manjem riziku od 71 raka debelog creva u odnosu na ljude koji su unosili najmanje vlakana. Oni koji su unosili najvie povra bili su izloeni za 52% manjem riziku od 71 onih koji su unosili najmanje povra. Meutim, ak su i u ovom velikom pregledu istraivanja, istraivai napomenuli, ''podaci nisu dovoljni za utvrivanje razlika izmeu efekata vlakana i efekata povra nevezanih za 71 vlakna''. Da li onda vlakna predstavljaju, sama po sebi, magini lek za kojim smo tragali? Jo uvek, 1990. godine, nismo znali. Dve godine kasnije, 1992, druga grupa istraivaa je izvrila pregled trinaest istraivanja koja su poredila ljude sa i bez raka debelog creva i 72 rektuma (dizajn tipa uzorak-kontrola). Oni su ustanovili da su osobe koje su unosile najvie vlakana bile izloene za 47% manjem riziku od raka 72 debelog creva od onih koje su unosile najmanje. U stvari, oni su ustanovili da kada bi Amerikanci jeli dodatnih trinaest grama vlakana na dan iz hrane (ne u vidu dodataka), oko treine svih sluajeva raka debelog 72 creva i rektuma u SAD moglo bi se izbei. Ako se seate, trinaest grama, u svakodnevnom ivotu, predstavlja koliinu koja se nalazi u jednoj olji bilo kog varijeteta pasulja. Nedavno je gigantsko istraivanje zvano EPIC istraivanje sakupilo podatke o unosu vlakana i raku debelog creva i rektuma kod 519.000 ljudi 73 irom Evrope. Oni su ustanovili da je 20% ljudi koji su unosili najvie vlakana ishranom, oko trideset i etiri grama na dan, bilo izloeno za 42% niem riziku od raka debelog creva i rektuma u odnosu na 20% osoba koje 73 su unosile najmanje vlakana ishranom, oko trinaest grama na dan. Vano je ponovo napomenuti da su, u svim ovim istraivanjima, vlakna unoena hranom, a ne u obliku dodataka. Sve to moemo da kaemo je da izgleda da ''ishrana bogata vlaknima'' znaajno umanjuje rizik od raka debelog creva i rektuma. Jo uvek ne moemo nita da kaemo o samim izolovanim vlaknima. To znai da pokuaji da se izolovana vlakna dodaju hrani moda nee doneti koristi. Meutim, ishrana biljnim namirnicama koje su prirodno bogate vlaknima je oigledno korisna. U ove namirnice spada povre (ne ukljuujui korenje), voe i integralne itarice. U stvarnosti, ne moemo biti sigurni ni koliki udeo u prevenciji raka debelog creva i rektuma imaju namirnice koje sadre vlakna, jer kad ljudi jedu vie ovih namirnica obino unose manje namirnica ivotinjskog porekla. Drugim reima, da li voe, povre i integralne itarice tite, ili je meso opasno? Ili i jedno i drugo? Novije istraivanje iz June Afrike je pomoglo u odgovaranju na ova pitanja. Beli Junoafrikanci imaju sedamnaest puta vie sluajeva raka debelog creva od crnih Junoafrikanaca, i prvo se smatralo da se to javlja zbog daleko veeg unosa vlakana ishranom meu crnim Junoafrikancima zahvaljujui nepreraenom kukuruzu.74 Meutim, poslednjih godina crni Junoafrikanci sve vie koriste komercijalno preraen kukuruzni obrok kukuruz minus vlakna. Sada jedu manje vlakana od belih Junoafrikanaca. Pa ipak, stopa raka debelog creva meu 75 crncima je i dalje niska, ime se postavlja pitanje koliki udeo u zatiti od 76 raka imaju sama vlakna. Novije istraivanje je pokazalo da se vie stope raka debelog creva meu belim Junoafrikancima mogu javljati zbog poveanog unosa ivotinjskih proteina (77 nasuprot 25 g/dan), ukupne koliine masti (115 nasuprot 71 g/dan) i holesterola (408 nasuprot 211 mg/dan), kao to se moe videti na grafikonu 8,5. Istraivai su predloili da daleko vee stope meu belim Junoafrikancima mogu biti povezanije sa koliinom ivotinjskih proteina i masti u ishrani nego sa nedostatkom 76 zatitnog faktora vlakana. Grafikon 8,5: Unos ivotinjskih proteina, ukupne koliine masti i holesterola meu crnim i belim Junoafrikancima (JA) Dnevni unos (miligrama), Crni JA, Beli JA, Holesterol Dnevni unos (grama), Crni JA, Beli JA, ivotinjski proteini, Ukupna koliina masti Ono to je jasno je da ishrana prirodno bogata vlaknima i siromana namirnicama ivotinjskog porekla moe da sprei rak debelog creva i rektuma. ak i u odsustvu odreenijih detalja, ipak moemo da iznesemo znaajne preporuke za javnost. Podaci jasno pokazuju da biljna ishrana celovitim nepreraenim namirnicama moe dramatino da snizi stope raka debelog creva i rektuma. Ne moramo da znamo koja su vlakna odgovorna, koji mehanizam je ukljuen ili ak u kojoj meri se efekat javlja iskljuivo zbog vlakana.

Drugi faktori Nedavno je napomenuto da isti faktori rizika koji podstiu razvoj raka debelog creva i rektuma, ishrana siromana voem i povrem i bogata ivotinjskim namirnicama i preraenim ugljenim hidratima, moe takoe da podstie i sindrom otpornosti na insulin.77-79 Naunici su na osnovu toga izneli hipotezu da otpornost na insulin moe da bude odgovorna za rak 77-82 debelog creva. Otpornost na insulin je opisana u estom poglavlju kao stanje pri dijabetesu. A ono to je dobro za odravanje otpornosti na insulin pod kontrolom dobro je i za rak debelog creva: ishrana nepreraenim biljnim namirnicama. Ovakva ishrana je veoma bogata ugljenim hidratima, koji su od nedavno optueni za tetan uticaj. Poto konfuzija oko ugljenih hidrata jo uvek postoji, dopustite mi da vas podsetim da postoje dva razliita tipa ugljenih hidrata: preraeni ugljeni hidrati i sloeni ugljeni hidrati. Preraeni ugljeni hidrati su skrob i eer dobijeni iz biljaka mehanikim uklanjanjem spoljnih slojeva, koji sadre veinu vitamina, minerala, proteina i vlakana biljke. Ova ''hrana'' (beli eer, belo brano, itd) ima veoma malu hranljivu vrednost. Hranu kao to su testenine nainjene od preraenog brana, zaeerene itne pahuljice, beli hleb, slatkii i gazirana pia puna eera treba izbegavati to je vie mogue. Ali slobodno jedite nepreraene namirnice koje sadre sloene ugljene hidrate kao to su nepreraeno svee voe i povre, i proizvodi od integralnih itarica kao to su smei pirina i ovsena kaa. Ovi nepreraeni ugljeni hidrati, naroito iz voa i povra, su veoma zdravi. Moda ste takoe uli da je kalcijum koristan u borbi sa rakom debelog creva. Ovo se, naravno, proiruje na argument da je kravlje mleko korisno u borbi sa rakom debelog creva. Izneta je hipoteza da ishrana bogata kalcijumom spreava pojavu raka debelog creva na dva naina: prvo, spreava rast kritinih elija u debelom crevu,83, 84 i drugo, vezuje crevne une kiseline. Ove une kiseline nastaju u jetri, odlaze u crevo i smatra se da stiu do debelog creva i podstiu razvoj raka debelog creva. Smatra se da kalcijum spreava pojavu debelog creva vezujui se za ove une kiseline. Jedna istraivaka grupa je pokazala da ishrana bogata kalcijumom to uopteno znai bogata mlenim namirnicama spreava rast odreenih 84 elija u debelom crevu, ali ovaj efekat nije bio u potpunosti dosledan za razliite indikatore elijskog rasta. tavie, nije jasno da li ovi navodno 83, 85 povoljni biohemijski efekti zaista vode do manjeg elijskog rasta. Druga istraivaka grupa je pokazala da kalcijum zaista umanjuje koliinu navodno opasnih unih kiselina, ali je takoe opazila da ishrana bogata 86 penicom jo bolje umanjuje koliinu unih kiselina. Meutim i ovo je stvarno neobino pri kombinaciji ishrane bogate kalcijumom i penicom, efekat vezivanja unih kiselina je bio slabiji od dejstva pojedinanih 86 sastojaka. To samo pokazuje da pri kombinovanju sastojaka koji su ispitivani pojedinano, kao u sluaju ishrane, oekivano moe da postane neoekivano. Sumnjam da ishrana bogata kalcijumom, zahvaljujui dodacima kalcijuma ili kravljem mleku bogatom kalcijumom, spreava razvoj raka debelog creva. U ruralnoj Kini gde je unos kalcijuma skroman a mleni proizvodi se 87 skoro i ne koriste, stope raka debelog creva nisu vee; umesto toga mnogo su nie nego u SAD. Delovi sveta koji unose najvie kalcijuma, Evropa i Severna Amerika, imaju najvie stope raka debelog creva i rektuma. Jo jedan ivotni izbor koji je oigledno znaajan za ovu bolest je vebanje. Vie vebanja je ubedljivo povezano sa manje sluajeva raka debelog creva i rektuma. U jednom saetku Svetskog fonda za istraivanje raka i Amerikog instituta za istraivanje raka, sedamnaest od dvadeset 64 istraivanja je utvrdilo da je vebanje titilo od raka debelog creva. Na alost, izgleda da nema uverljivih dokaza o tome kako i zato se to odigrava. Pregled Koristi od vebanja me vraaju na predsednika Dorda V. Bua. Poznato je da on voli da odrava kondiciju redovnim tranjem, i to je nesumnjivo jedan od razloga zbog kojih je rezultat kolonoskopije bio povoljan. Meutim, ta je uopte kolonoskopija, i da li vredi ii na pregled? Kada ljudi idu kod lekara radi kolonoskopije, lekar vri pregled debelog creva koristei rektalnu sondu i trai abnormalan rast tkiva. Najee uoena abnormalnost je polip. Iako jo uvek nije sasvim jasno kako su tumori 88, 89 povezani sa polipima, veina naunika bi se sloila da oni imaju sline veze sa ishranom i genetike karakteristike. Ovi ljudi koji imaju probleme u debelom crevu kao to su polipi, esto predstavljaju iste ljude kod kojih se kasnije razvijaju kancerozni tumori. Prema tome, pregled radi utvrivanja postojanja polipa ili drugih problema predstavlja razuman nain za procenjivanje rizika od raka debelog creva u budunosti. Ali ta ako imate polip? ta je najbolje uiniti? Da li e hirurko uklanjanje polipa umanjiti rizik od raka debelog creva? Nacionalno istraivanje je pokazalo da se, kada se polipi uklone, oekivani broj 89, 90 sluajeva debelog creva smanji za 76-90%. To svakako podupire ideju 89, 91 rutinskog pregleda. Obino se preporuuje da ljudi vre kolonoskopiju jednom na svakih deset godina poinjui od pedesete godine starosti. Ako

36

ste izloeni veem riziku od raka debelog creva i rektuma, preporuuje se da ponete se etrdeset godina i da ee vrite preglede. Kako da znate da li ste izloeni veem riziku od raka debelog creva i rektuma? Moemo veoma grubo da procenimo lini genetiki rizik na nekoliko naina. Moemo da procenimo verovatnou dobijanja raka debelog creva na osnovu broja lanova blie porodice koji ve imaju tu bolest, moemo da izvrimo pregled radi utvrivanja prisustva polipa, a 92 sada moemo i kliniki da utvrdimo prisustvo rizinih gena. Ovo predstavlja odlian primer kako genetska istraivanja mogu da dovedu do boljeg razumevanja sloenih bolesti. Meutim, zbog entuzijazma pri prouavanju genetske osnove ovog raka, dve stvari se esto zanemaruju. Prvo, proporcija sluajeva raka debelog creva za koje su okrivljeni 89 89 nasleeni geni iznosi samo oko 1-3%. Jo 10-30% tee da se javljaju ee u odreenim porodicama nego u ostalim (zvano porodino grupisanje), to predstavlja efekat koji verovatno odraava znaajan genetiki doprinos. Meutim, ovaj broj sluajeva nije izazvan iskljuivo genima. Osim veoma malog broja ljudi iji je rizik od raka debelog creva u velikoj meri odreen poznatim nasleenim genima (1-3%), veina porodino povezanih sluajeva raka debelog creva (dodatnih 10-30%) je i dalje u velikoj meri odreena sredinskim faktorima i faktorima ishrane. Na kraju krajeva, mesto stanovanja i ishrana su esto slini unutar porodice. ak i ako ste izloeni poveanom genetikom riziku, zdrava biljna ishrana moe znaajno da umanji, ako ne i da poniti, taj rizik kontolisanjem ispoljavanja gena. Poto ishrana bogata vlaknima moe samo da sprei pojavu raka debelog creva dodatna vlakna nikada nee podsticati pojavu raka preporuke o ishrani treba da budu iste bez obzira na neiji genetiki rizik. Rak prostate

kurziv]. U ovim istraivanjima, mukarci sa najveim unosom mlenih proizvoda su bili izloeni dvostruko veem riziku od ukupnog raka prostate, i do etiri puta veem riziku od metastaza ili fatalnog raka prostate u 96 odnosu na one sa malim unosom. Razmotrimo to ponovo: unos mlenih proizvoda je ''jedan od najdoslednijih predskazatelja raka prostate u objavljenoj literaturi'', i oni koji su jeli najvie mlenih proizvoda bili su izloeni dvostrukom do etvorostrukom riziku. Drugi pregled objavljene literature izvren 1998. godine doao je do slinog zakljuka: Na osnovu ekolokih podataka postoji korelacija izmeu unosa mesa i mlenih proizvoda po osobi i stope mortaliteta od raka prostate [jedno navedeno istraivanje]. U istraivanjima tipa uzorak-kontrola i prospektivnim istraivanjima, glavni proizvodi koji sadre ivotinjske proteine, meso, mlene proizvode i jaja esto su bili povezani sa poveanim rizikom od raka prostate... [dvadeset i tri navedena istraivanja]. Brojna istraivanja su ustanovila vezu prvenstveno kod starijih mukaraca [est navedenih istraivanja] iako ne sva [jedno navedeno istraivanje]... Dosledna veza sa mlenim proizvodima bi mogla da se 97 javlja, bar delom, zbog sadraja kalcijuma i fosfora. Drugim reima, ogromna koliina dokaza pokazuje da su namirnice ivotinjskog porekla povezane sa rakom prostate. U sluaju mlenih proizvoda, visok unos kalcijuma i fosfora takoe moe delimino biti odgovoran za ovaj efekat. Ova istraivanja ostavljaju malo prostora za neslaganje; svako od gore navedenih istraivanja predstavlja analizu vie od deset pojedinanih istraivanja, obezbeujui zadivljujuu koliinu ubedljive literature. Mehanizmi

Pretpostavljam da veina ljudi ne zna tano ta je prostata, ak i ako se o raku prostate esto govori. Prostata je muki organ reproduktivnog sistema veliine oraha, i nalazi se izmeu beike i debelog creva. Odgovoran je za proizvodnju dela tenosti koja pomae spermi na putu do oplodnje enske jajne elije. Za tako malu stvar, svakako moe da izazove dosta problema. Nekoliko mojih prijatelja sada ima rak prostate ili blisko povezana stanja, i oni nisu usamljeni. Kao to je jedan noviji izvetaj istakao, ''Rak prostate predstavlja jedan od najee utvenih tipova raka meu mukarcima u Sjedinjenim 93 Dravama, predstavljajui oko 25% od svih sluajeva tumora...''. I do polovine od svih mukaraca starijih od sedamdeset godina ima latentan rak 94 prostate, primireni oblik raka koji jo uvek ne izaziva nelagodnost. Rak prostate je ne samo est, ve i sporo rastui. Samo 7% obolelih od raka 95 prostate umire u roku od pet godina. Zbog toga je teko znati kako i da li rak treba leiti. Glavno pitanje za pacijente i lekare je: da li e rak ugroziti ivot pre nego to doe do smrti usled drugih uzroka? Jedan od markera koji se koriste za utvrivanje da li verovatnoa pojave raka prostate ugroava ivot je nivo specifinog antigena prostate (PSA) u krvi. Za mukarce se smatra da imaju probleme sa prostatom kada je njihov PSA nivo iznad etiri. Meutim, teko da ovaj test sam po sebi predstavlja pouzdanu dijagnozu raka, naroito ako je PSA nivo jedva iznad etiri. Dvosmislenost ovog testa znaajno oteava donoenje odluka. Povremeno me prijatelji pitaju za miljenje. Da li da izvre manju operaciju ili veu? Da li vrednost PSA od 6,0 predstavlja ozbiljan problem ili samo poziv na buenje? Ako je poziv na buenje, ta moraju da urade kako bi smanjili taj broj? Ne mogu da govorim o klinikom stanju pojedine osobe, ali mogu da govorim o istraivanjima, a od istraivanja koja sam video, nema sumnje da ishrana igra kljunu ulogu u ovoj bolesti. Iako postoji rasprava o detaljima ishrane i ovom tipu raka, ponimo sa veoma bezbednim pretpostavkama koje su dugo bile prihvaene u istraivakoj zajednici: Stope raka prostate znaajno variraju izmeu razliitih zemalja, vie ak i od raka dojke. Visoke stope raka prostate prvenstveno se javljaju u drutvima sa ''zapadnjakom'' ishranom i nainom ivota. U zemljama u razvoju, kod mukaraca koji usvoje zapadnjaku ishranu ili se presele u zemlje zapada javlja se vei broj sluajeva raka prostate. Ovi obrasci bolesti su slini obrascima drugih bolesti izobilja. Ovo nam pre svega govori da iako rak prostate svakako ima genetiku komponentu, sredinski faktori igraju dominantnu ulogu. Koji su sredinski faktori znaajni? Pretpostavljate da u rei da su biljne namirnice dobre a ivotinjske loe, ali da li znamo neto odreenije? Jedna od najdoslednijih, specifinih veza ishrane i raka prostate bio je unos mlenih proizvoda. Teko da bi harvardski pregled istraivanja objavljen 2001. godine mogao 96 da bude ubedljiviji : ...dvanaest od... etrnaest istraivanja tipa uzorak-kontrola i sedam od... devet grupnih istraivanja je ustanovilo pozitivnu korelaciju za odreenu meru mlenih proizvoda i rak prostate; od svih faktora ishrane, ovo je jedan od najdoslednijih predskazatelja raka prostate u objavljenoj literaturi [moj

Kao to smo videli i u sluaju drugih oblika raka, obimna istraivanja pokazuju vezu izmeu raka prostate i ishrane namirnicama ivotinjskog porekla, naroito ishrane sa puno mlenih proizvoda. Razumevanje mehanizama koji stoje iza opaene veze izmeu raka prostate i mlenih proizvoda uvruje argument. Prvi mehanizam se tie hormona koji pojaava rast kanceroznih elija, hormona koga nae telo po potrebi proizvodi. Ispostavlja se da je ovaj hormon rasta, faktor rasta nalik insulinu 1 (IGF-1) predskazatelj raka kao to je holesterol predskazatelj sranih bolesti. Pod normalnim uslovima, ovaj hormon efikasno upravlja stopom kojom elije ''rastu'' to jest kako se umnoavaju i kako odbacuju stare elije, sve u ime dobrog zdravlja. Meutim, pod nezdravim uslovima, IGF-1 postaje aktivniji, pojaavajui rast i deobu novih elija istovremeno spreavajui uklanjanje starih elija, pri emu i jedno i drugo pospeuje razvoj raka [sedam navedenih istraivanja98]. Kakve to ima veze sa hranom koju jedemo? Ispostavlja se da ishrana namirnicama ivotinjskog porekla poveava nivo ovog hormona 99-101 rasta, IGF-1 u krvi. Pokazano je da su, u pogledu raka prostate, ljudi sa viim nivoom IGF-1 u 98 krvi izloeni 5,1 puta veem riziku od uznapredovalog raka prostate. To nije sve: kada mukarci takoe imaju i nizak nivo proteina koji vezuje i 102 inaktivira IGF-1 u krvi, bie izloeni 9,5 puta veem riziku od 98 uznapredovalog raka prostate. Ovi brojevi su veliki i impresivni a od znaaja za ovaj nalaz je injenica da proizvodimo vie IGF-1 kada unosimo 99-101 namirnice ivotinjskog porekla kao to su meso i mleni proizvodi. Drugi mehanizam je u vezi sa metabolizmom vitamina D. Ovaj ''vitamin'' ne predstavlja sastojak koji moramo da unosimo. Nae telo moe da proizvede koliinu koja nam je potrebna jednostavno provodei na suncu petnaest do trideset minuta svakih par dana. Pored toga to je proizvodnja vitamina D pod uticajem suneve svetlosti, takoe je i pod uticajem hrane koju jedemo. Formiranje najaktivnijeg oblika vitamina D predstavlja proces koji nae telo paljivo prati i kontrolie. Ovaj proces predstavlja izuzetan primer odravanja prirodne ravnotee u naem telu, utiui ne samo na rak prostate, ve i na rak dojke, debelog creva, osteoporozu i autoimune bolesti kao to je dijabetes tipa I. Zbog znaaja za vei broj oboljenja, i zbog sloenosti delovanja, u Dodatku C sam obezbedio pojednostavljenu emu, dovoljnu za ono to elim da objasnim. Mrea reakcija ilustruje veliki broj slinih i veoma povezanih reakcija koje pokazuju kako hrana kontrolie zdravlje. Glavna komponenta ovog procesa je aktivan oblik vitamina D koji se proizvodi u telu od vitamina D koga dobijamo hranom ili sunanjem. Ovaj aktivirani vitamin D ostvaruje puno korisnih efekata irom tela, ukljuujui prevenciju raka, autoimunih bolesti i bolesti kao to je osteoporoza. Ovaj izuzetno znaajni aktivirani vitamin D nije neto to dobijate iz hrane ili tablete. Tableta koja bi sadrala izolovan aktivirani vitamin D bi bila previe jaka i previe opasna za medicinsku upotrebu. Vae telo koristi paljivo sastavljenu seriju kontrola i senzora za proizvodnju precizno odgovarajue koliine aktiviranog vitamina D za svaki zadatak u tano odgovarajue vreme. Kako se ispostavlja, naa ishrana moe da odredi koliko se aktiviranog vitamina D proizvodi i kako on deluje kada se jednom proizvede. ivotinjski proteini koje unosimo su skloni da blokiraju proizvodnju aktiviranog

37

vitamina D, ostavljajui telo sa malim koliinama ovog vitamina D u krvi. Ako ovaj mali nivo traje due vreme, doi e do raka prostate. Takoe, ako se u toku dueg vremenskog perioda odrava visok unos kalcijuma stvara se okruenje u kome nivo aktiviranog vitamina D opada, pogoravajui problem. Koje namirnice sadre i ivotinjske proteine i velike koliine kalcijuma? Mleko i drugi mleni proizvodi. Ovo se savreno poklapa sa dokazima koji povezuju unos mlenih proizvoda i rak prostate. Ove informacije obezbeuju ono to nazivamo bioloki mogui proces i pokazuju kako se podaci meusobno uklapaju. Navodimo pregled mehanizama: ivotinjski proteini prouzrokuju da telo proizvodi veu koliinu IGF-1, koji zauzvrat pojaava elijski rast i spreava njihovo uklanjanje, stimuliui razvoj raka. ivotinjski proteini potiskuju proizvodnju ''aktiviranog'' vitamina D. Viak kalcijuma, koji se moe nai na primer u mleku, takoe potiskuje proizvodnju ''aktiviranog'' vitamina D. ''Aktivirani'' vitamin D je odgovoran za izazivanje niza raznovrsnih korisnih efekata u telu. Dugotrajno postojanje niskih nivoa aktiviranog vitamina D stvara sredinu pogodnu za niz tipova raka, autoimunih bolesti, ostoporoze i drugih bolesti. Ovde je znaajno kako efekti hrane i dobre i loe deluju preko simfonije koordinisanih reakcija spreavajui bolesti kao to su rak prostate. Pri otkrivanju postojanja ovih mrea, ponekad se pitamo koje se specifine funkcije odigravaju prve a koje se odigravaju posle njih. Skloni smo da razmiljamo o ovim reakcijama unutar mree kao o nezavisnim. Meutim, to proputa sutinu. Ono to mene zadivljuje je mnotvo reakcija koje zajedno deluju na veliki broj naina proizvodei isti efekat: u ovom sluaju, spreavanje pojave bolesti. Ne postoji samo jedan ''mehanizam'' koji u potpunosti objanjava uzroke bolesti kao to je rak. Zaista, bilo bi naivno uopte razmiljati na taj nain. Ali ono to znam je da: koliina i irina dokaza, koji deluju preko izrazito koordinisanih mrea, podupiru zakljuak da ishrana mlenim proizvodima i mesom predstavlja ozbiljan faktor rizika za rak prostate. Zakljuak Priblino e oko pola miliona Amerikanaca ove godine ii kod lekara i bie im reeno da imaju rak dojke, prostate ili debelog creva. Ljudi koji dobiju jedan od ovih tipova raka predstavljaju 40% od svih novih pacijenata obolelih od raka. Ova tri tipa raka unitavaju ivote ne samo samih rtava, ve i njihovih porodica i prijatelja. Kada je moja tata umrla od raka debelog creva u pedeset i prvoj godini starosti, niko od nas nije znao puno o ishrani ni kakav ona ima znaaj po zdravlje. Nije se radilo o tome da nas nije zanimalo zdravlje naih blinjih naravno da jeste. Jednostavno nismo imali informacije. Pa ipak, vie od trideset godina kasnije, malo toga se promenilo. Od ljudi za koje znate da imaju rak, ili su izloeni riziku od raka, koliko je njih razmatralo mogunost usvajanja biljne ishrane nepreraenim namirnicama kako bi poboljali svoje anse? Pretpostavljam da je malo njih to uradilo. Verovatno i oni, takoe, nemaju informacije. Nae ustanove i oni koji su zadueni za obezbeivanje informacija su nas izneverili. ak su i organizacije za istraivanje raka, i na nacionalnom i na lokalnom nivou, nevoljne da razgovaraju ili ak poveruju u ove dokaze. Hrana kao klju za zdravlje predstavlja moan izazov konvencionalnoj medicini, koja je iz osnove izgraena na lekovima i operacijama (videti deo IV). iroko rasprostranjene zajednice nutricionista, istraivaa i lekara, kao celina, su ili nesvesni ovih dokaza ili ne ele da ih iznesu drugima. Zbog toga Amerikanci ne dobijaju informacije koje bi mogle da im spasu ivot. Sada postoji dovoljno dokaza da bi lekari trebalo da govore o opciji promene ishrane kao o moguem nainu za prevenciju i leenje raka. Sada postoji dovoljno dokaza da amerika vlada treba da govori o ideji da je toksinost ishrane najvei pojedinani uzrok raka. Sada postoji dovoljno dokaza da lokalna udruenja za borbu protiv raka dojke, i ustanove za istraivanje raka prostate i debelog creva, treba da razgovaraju o mogunosti obezbeivanja informacija Amerikancima o tome kako biljna ishrana nepreraenim namirnicama moe da bude neverovatno efektivna u leenju raka. Ako bi do toga dolo, mogue je da bi, naredne godine, manje od 500.000 ljudi posetilo lekara pri emu bi im bilo reeno da imaju rak dojke, prostate ili debelog creva. Godinu dana posle toga bi jo manjem broju prijatelja, saradnika i lanova porodice bila saoptena najstranija dijagnoza. A godinu dana nakon toga, jo manje. Mogunost da bi ovakva budunost mogla da predstavlja nau stvarnost je realna, i dok god takva budunost nudi obeanje o zdravlju ljudi, za takvu budunost se vredi zalagati. 9

Autoimune bolesti Nijedna grupa bolesti nije podmuklija od autoimunih bolesti. Teko ih je leiti, a progresivan gubitak fizike i mentalne funkcije je est ishod. Za razliku od sranih oboljenja, raka, gojaznosti i dijabetesa tipa II, u sluaju autoimunih bolesti telo sistematski napada samo sebe. Pogoeni pacijent skoro sigurno gubi. etvrt miliona ljudi u SAD svake godine dobija dijagnozu neke od etrdeset razliitih autoimunih bolesti.1, 2 ene su izloene 2,7 puta veem riziku od bolesti u odnosu na mukarce. Oko 3% Amerikanaca (jedna od 31 osobe) ima neku autoimunu bolest, to ukupno predstavlja zapanjujuih 8,5 3 miliona ljudi; neki procenjuju ukupan broj i na 12-13 miliona ljudi. 2 ee autoimune bolesti su navedene na grafikonu 9,1. Prvih devet je 2 odgovorno za 97% od svih sluajeva autoimunih bolesti. Najprouenije su multipla skleroza (MS), reumatodni artritis, lupus, dijabetes tipa I i 2 reumatino oboljenje srca. Ovo su takoe primarne autoimune bolesti koje su prouavane u vezi sa ishranom. U druge koje nisu navedene na grafikonu 9,1 spadaju zapaljensko 4 4 3 oboljenje creva, Kronova bolest, reumatino oboljenje srca i (mogue) 3 Parkinsonova bolest. Svako ime bolesti moe da zvui veoma drugaije, ali kao to jedan noviji 2 pregled istie, ''... vano je razmatrati... ove poremeaje kao grupu''. One 3, 6, 7 ponekad se javljaju kod iste osobe i pokazuju istu kliniku osnovu, 2 esto sa javljaju u istim populacijama. MS i dijabetes tipa I, na primer, 8 imaju ''skoro identinu etniku i geografsku raspodelu''. Autoimune bolesti uopteno gledano postaju ee sa porastom udaljenosti od ekvatora. Za 9 ovaj fenomen se zna od 1922. godine. MS je, na primer, vie od sto puta 10 ei na dalekom severu nego na ekvatoru. Zbog nekih od ovih zajednikih odlika, nije nerazumno razmiljati o autoimunim bolestima kao o jednoj velikoj bolesti koja ivi na razliitim mestima u telu i prima razliita imena. Na takav nain govorimo o raku, koji ima posebna imena u zavisnosti od kog se mesta u telu nalazi. Sve autoimune bolesti predstavljaju rezultat kvara jedne grupe mehanizama, slino kao i kod raka. U ovom sluaju, mehanizam je imuni sistem koji grekom napada elije u sopstvenom telu. Bez obzira da li se radi o pankreasu kao u sluaju dijabetesa tipa I, mijelinskom omotau u sluaju MS-a ili tkivima zglobova u sluaju artritisa, sve autoimune bolesti ukljuuju imuni sistem koji se pobunio. To predstavlja unutranju pobunu najgore vrste, u kojoj nae telo postaje sopstveni najgori neprijatelj. Grafikon 9,1: este autoimune bolesti (od najee do najree) 1. Grejvova bolest (hipertiroidizam) 2. Reumatoidni artritis 3. Tiroiditis (hipotiroidizam) 4. Vitiligo 5. Perniciozna anemija 6. Glomerulonefritis 7. Multipla skleroza 8. Dijabetes tipa I 9. Sistemski lupus eritematozus 10. Sjogrenova bolest 11. Mijastenija gravis 12. Polimiozitis/dermatomiozitis 13. Adisonova bolest 14. Skleroderma 15. Primarna bilijarna ciroza 16. Uveitis 17. Hronini aktivni hepatitis Imunitet od napadaa Imuni sistem je neverovatno sloen. esto ujem kako ljudi govore o ovom sistemu kao da se radi o opipljivom organu kao to su plua. Nita ne moe biti dalje od istine. Radi se o sistemu, a ne organu. U sutini, na imuni sistem je nalik na vojnu mreu osmiljenu da nas brani od stranih napadaa. ''Vojnici'' ove mree su bela krvna zrnca, koja su predstavljena sa vie razliitih podgrupa, od kojih svaka ima svoju misiju. Ove podgrupe se mogu usporediti sa mornaricom, peadijom, vazduhoplovstvom i marincima, gde svaka grupa specijalista vri veoma specijalizovan posao. ''Centar za regrutaciju'' za ovaj sistem se nalazi u sri naih kostiju. Sr je odgovorna za proizvodnju specijalizovanih elija zvanih ishodne elije. Neke od ovih elija se oslobaaju u cirkulaciju radi upotrebe na drugom mestu u telu; one se nazivaju B elije. Druge elije koje se formiraju u kotanoj sri ne sazrevaju, ostaju nespecijalizovane, dok ne stignu do timusa (organ u grudnoj duplji neto iznad srca) gde postaju specijalizovane; one se nazivaju T elije. Ove elije ''vojnici'', zajedno sa drugim specijalizovanim elijama, formiraju timove kako bi stvorile sloene odbrambene planove. Susreu se na glavnim raskrsnicama u telu, ukljuujui slezinu (unutar levog donjeg dela grudnog koa) i limfne vorove. Ove take susreta su nalik na komandne i kontrolne centre, gde se ''elije vojnici'' pregrupiu u timove kako bi napale strane napadae.

38

Ove elije su veoma prilagodljive pri formiranju timova. U stanju su da odgovaraju na razliite okolnosti i razliite strane supstance, ak i na one koje nikada ranije nisu videle. Imuni odgovor na ove strance je neverovatno kreativan proces. Predstavlja jedno od istinskih uda prirode. Strani napadai su proteinski molekuli zvani antigeni. Ove strane elije mogu da budu bakterije ili virusi koji pokuavaju da razore telesni integritet. Kada na imuni sistem uoi ove strane elije, ili antigene, unitava ih. Svaki od ovih stranih antigena ima zaseban identitet, koji je odreen redosledom aminokiselina koje sainjavaju njegove proteine. To je kao to svaka osoba ima razliito lice. Poto su brojne aminokiseline dostupne za stvaranje proteina, postoje bezbrojne varijacije razliitih ''lica''. Kako bi se suprotstavio ovim antigenima, na imuni sistem mora da prilagodi svoju odbranu za svaki napad. To vri stvaranjem proteina koji je kao ''lik u ogledalu'' za svakog napadaa. Lik u ogledalu moe savreno da se vee za antigen i uniti ga. U sutini, imuni sistem stvara kalup za svako lice na koje naie. Svaki put kada vidi lice nakon prvobitnog susreta, koristi odgovarajui kalup za ''zarobljavanje'' napadaa i njegovo unitenje. Kalup moe da bude antitelo B elije ili receptorski protein T elije. Pamenje svake odbrane od svakog napadaa predstavlja sutinu imuniteta. Prvobitno izlaganje ovjim boginjama, na primer, predstavlja teku bitku, ali kada drugi put naiete na virus znaete tano kako da se borite sa njim, i rat e biti krai, manje bolan i daleko uspeniji. Moda se neete ni razboleti. Imunitet od nas samih

Imuni sistem prepoznaje ove fragmente kao strane napadae i poinje da ih unitava. Naalost, neki od ovih fragmenata izgledaju kao elije pankreasa koje su odgovorne za proizvodnju insulina. Imuni sistem gubi sposobnost da razlikuje fragmente proteina kravljeg mleka i elija pankreasa, i unitava i jedne i druge, ime dete gubi sposobnost da proizvodi insulin. Odoje postaje dijabetiar tipa I, i ostaje takvo do kraja svog ivota. Ovaj proces se svodi na znaajnu izjavu: kravlje mleko moe da izazove jedno od najrazornijih oboljenja koje moe da zadesi dete. Iz oiglednih razloga, ovo je danas jedno od najspornijih pitanja vezanih za ishranu. Jedan od upeatljivijih izvetaja o efektu kravljeg mleka je bio objavljen pre vie od jedne decenije, 1992. godine, u asopisu New England Journal of Medicine.12 Istraivai iz Finske su uzeli uzorke krvi dece sa dijabetesom tipa I, stare od etiri do dvanaest godina. Zatim su merili nivo antitela koja su se formirala u krvi protiv nepotpuno svarenog proteina kravljeg mleka zvanog govei serum albumin (BSA). Isti proces su izvrili sa decom koja nisu dijabetiari i usporedili su dve grupe (imajte na umu, antitelo je lik u ogledalu, ili ''kalup'' stranog antigena). Deca koja su imala antitela na protein kravljeg mleka su oigledno ranije koristila kravlje mleko. To takoe znai da su nesvareni fragmenti proteina kravljeg mleka morali da uu u krvotok odojeta kako bi uopte prouzrokovali formiranje antitela. Istraivai su otkrili neto zaista upeatljivo. Od ispitana 142 deteta sa dijabetesom, sva su imala nivo antitela vii od 3,55. Od ispitanih sedamdeset i devetoro normalne dece, svako je imalo nivo antitela manji od 3,55. Ne postoji apsolutno nikakvo preklapanje izmeu antitela dece koja su zdrava i one sa dijabetesom. Sva dece sa dijabetesom su imala nivo antitela na kravlje mleko koji je vii od nivoa zdrave dece. Ovo ukazuje na dve stvari: deca sa veom koliinom antitela su unosila vie kravljeg mleka, i drugo, poveana koliina antitela moe da izazove dijabetes tipa I. Ovi rezultati su poslali talase oka irom istraivake zajednice. Potpuna odvojenost odgovora antitela je uinila ovo istraivanje tako upeatljivim. Ovo istraivanje,12 i druga jo ranija,15-17 su tokom narednih nekoliko godina 13, 18, 19 pokrenula lavinu dodatnih istraivanja koja se nastavljaju i danas. Nekoliko istraivanja je od tada istraivalo efekat kravljeg mleka na nivo BSA antitela. Sva sem jednog su pokazala da kravlje mleko poveava nivo 18 BSA antitela kod dece sa dijabetesom tipa I, iako su reakcije bile prilino promenljive po svojoj veliini. Tokom prole decenije, naunici su istraivali daleko vie pitanja pored BSA antitela, i potpunija slika se postepeno uobliava. Ukratko, to je neto 13, 19 nalik sledeem : veoma je verovatno da e odojad ili veoma mlada 20, 21 deca odreene genetske osnove, koja prerano prestanu da se doje 22 majinim mlekom i preu na kravlje mleko i koja se, moda, zaraze 19 virusom koji moe da poremeti imuni sistem creva, biti izloena 23 poveanom riziku od dijabetesa tipa I. Istraivanje u ileu je razmatralo prva dva faktora, kravlje mleko i gene. Genetiki podlona deca koja su prerano prela na kravlje mleko bila su izloena riziku od dijabetesa tipa I koji je bio 13,1 puta vei od dece koja nisu imala ove gene i koja su bila dojena majinim mlekom najmanje tri meseca (svodei time izlaganje kravljem mleku na najmanju moguu meru). Drugo istraivanje iz SAD je pokazalo da su genetiki podlona deca hranjena kravljim mlekom kao odojad bila izloena riziku od bolesti koji je bio 11,3 puta vei u odnosu na decu koja nisu imala ove gene i koja su bila dojena majinim mlekom 24 najmanje tri meseca. Ovaj jedanaest do trinaest puta vei rizik je neverovatno velik (1.000 1.200%!); bilo ta to je za tri do etiri puta vee smatra se veoma znaajnim. Da bi ovo bilo jasnije, puai su izloeni priblino deset puta veem riziku od raka plua (to je jo uvek manje od 11 do 13 puta veeg rizika) a ljudi sa povienim krvnim pritiskom i holesterolom su izloeni 2,5 3,0 puta veem riziku od sranih oboljenja 18 (grafikon 9,2).

Iako ovaj sistem predstavlja udo prirode kada brani telo od stranih proteina, takoe je sposoban da napadne ista tkiva koja treba da titi. Samounitavajui proces je odlika svih autoimunih bolesti. To je kao da telo vri samoubistvo. Jedan od osnovnih mehanizama ovog samounitavajueg ponaanja naziva se mimikrija. Neki od stranih napadaa za kojima nae elije vojnici tragaju da bi ih unitile izgledaju isto kao nae sopstvene elije. ''Kalupi'' imunog sistema koji odgovaraju ovim napadaima odgovaraju i naim sopstvenim elijama. Imuni sistem zatim unitava, pod nekim okolnostima, sve to odgovara kalupu, ukljuujui nae sopstvene elije. Ovo je krajnje sloen proces samo-razaranja koji ukljuuje mnoge razliite strategije imunog sistema, od kojih sve sadre istu fatalnu greku da ne mogu da razlikuju ''strane'' proteine napadaa od proteina sopstvenog tela. Kakve ovo ima veze sa onim to jedemo? Antigeni koji su u stanju da prevare nae telo da napada sopstvene elije mogu da se nalaze u hrani. Tokom procesa varenja, na primer, neki proteini ulaze u na krvotok iz creva bez potpunog razlaganja na aminokiseline. Na imuni sistem se ponaa prema ostacima nesvarenih proteina kao prema stranim napadaima, i poinje da proizvodi kalupe kako bi ih unitio ime otpoinje samo-razarajui autoimuni proces. Jedna od namirnica koja sadri mnoge strane proteine koji lie na proteine naeg tela je kravlje mleko. Na imuni sistem je uglavnom veoma pametan. Kao to vojska preduzima mere da ne doe do prijateljske vatre, imuni sistem se stara da ne napada telo koje bi trebalo da titi. Iako napadaki antigen potpuno lii na jednu od elija naeg sopstvenog tela, sistem i dalje moe da razlikuje nae sopstvene elije od napadakog antigena. U stvari, imuni sistem moe da koristi nae sopstvene elije kako bi vebao pravljenje kalupa protiv napadakog antigena a da ne uniti prijateljsku eliju. Ovo se moe usporediti sa centrima za obuku pri pripremama za rat. Kada na imuni sistem radi pravilno, moemo da koristimo nae elije koje lie na antigene za vebanje, a da ih ne unitimo, kako bi se nae elije vojnici pripremili za odbijanje napadakih antigena. Ovo je jo jedan primer1 izuzetne prefinjenosti sposobnosti prirode da vri samoregulaciju. Imuni sistem koristi veoma osetljiv proces kako bi odluio koje proteine 11 treba napasti a koje treba ostaviti na miru. Nain na koji ovaj proces, koji je neverovatno sloen, otkazuje dovodei do autoimune bolesti jo uvek nije shvaen. Znamo samo da imuni sistem gubi svoju sposobnost da pravi Grafikon 9,2: Relativan rizik od razliitih faktora na razliite ishode bolesti razliku izmeu elija tela i napadakog antigena, i umesto da koristi elije Procena rizika, Povien krvni pritisak i holesterol, Puenje, Kravlje mleko + tela za ''trening'', unitava ih zajedno sa napadaima. geni visokog rizika, srano oboljenje, rak plua, dijabetes tipa I, Faktori rizika Dijabetes tipa I Koliki deo od 11 do 13 puta poveanog rizika od dijabetesa tipa I se javlja U sluaju dijabetesa tipa I, imuni sistem napada elije pankreasa koje su usled ranog izlaganja kravljem mleku, a koliki zbog gena? U dananje odgovorne za proizvodnju insulina. Ova razorna, neizleiva bolest pogaa vreme postoji popularno miljenje da se dijabetes tipa I javlja usled decu, stvarajui bolno i teko iskustvo mladim porodicama. Meutim, ono genetike, miljenje koje esto zastupaju i doktori. Meutim, genetika ne to veina ljudi ne zna je da postoje snani dokazi da je ovo oboljenje moe sama da bude odgovorna za vie od veoma malog dela od ukupnog povezano sa ishranom i, odreenije, sa mlenim proizvodima. Sposobnost broja sluajeva ove bolesti. Geni ne deluju izolovano; potreban im je okida 12-14 proteina kravljeg mleka da izazove dijabetes tipa I je dobro da bi se proizveo njihov efekat. Takoe je opaeno da nakon to jedan lan od para identinih blizanaca dobije dijabetes tipa I, postoji samo 13dokumentovana. Mogue izazivanje bolesti se odigrava na sledei nain: 33% anse da i drugi blizanac dobije ovu bolest, iako oba blizanca imaju 13, 20, 21, 25, 26 Beba se ne doji dovoljno dugo i hrani se proteinima kravljeg mleka, iste gene. Da u potpunosti zavisi od gena, blizu 100% identinih moda mlekom u prahu. blizanaca bi obolelo. Pored toga, mogue je da se rizik od 13-33% za Mleko stie do tankog creva, gde se razlae na aminokiseline. drugog blizanca javlja zbog zajednike sredine i ishrane, faktora koji utiu Kod neke odojadi, kravlje mleko se ne svari u potpunosti, i mali na oba blizanca. aminokiselinski lanci ili fragmenti originalnog proteina ostaju u crevu. Razmotrite, na primer, opaanje prikazano na grafikonu 9,3, koji istie vezu Ovi nepotpuno svareni fragmenti se mogu apsorbovati u krv. izmeu jednog aspekta sredine, unosa kravljeg mleka, i ove bolesti. Unos

39

kravljeg mleka kod dece od 0 do 14 godina starosti u dvanaest zemalja 28 pokazuje skoro savrenu korelaciju sa dijabetesom tipa I. to je vei unos kravljeg mleka, to je vea zastupljenost dijabetesa tipa I. U Finskoj je 29 dijabetes tipa I trideset i est puta ei nego u Japanu. Velike koliine proizvoda od kravljeg mleka se koriste u Finskoj ali veoma male u 27 Japanu. Grafikon 9,3: Veza potronje kravljeg mleka i uestalosti dijabetesa tipa I u razliitim zemljama Uestalost (broj/100.000/godinje), Korienje kravljeg mleka (litara/osobi/godinje) Japan, Francuska, Izrael, Kanada, Holandija, SAD, Novi Zeland, Danska, Velika Britanija, Norveka vedska, Finska

27

Kao to smo videli u sluaju drugih bolesti izobilja, kada se ljudi presele iz oblasti sveta u kojima je pojava bolesti retka u oblasti sveta u kojima je zastupljenost bolesti visoka, oni brzo usvajaju visoke stope uestalosti 30-32 bolesti menjajui svoju ishranu i nain ivota. Ovo pokazuje da e se, iako ove osobe moda imaju potrebne gene, bolest javiti samo kao odgovor na odreene okolnosti ishrane i/ili sredine. Promena uestalosti bolesti vremenom pokazuje to isto. Zastupljenost dijabetesa tipa I u svetu se poveava alarmantnom stopom od 3% 33 godinje. Ovaj porast se javlja u razliitim populacijama iako mogu da postoje znaajne razlike u stopama bolesti. Relativno brz porast ne moe da se javi zbog genetike podlonosti. Uestalost bilo kog gena je u velikim populacijama relativno stabilna, osim ako ne postoje promenljivi sredinski pritisci koji omoguavaju jednoj grupi da se razmnoava uspenije od druge grupe. Na primer, kada bi sve porodice sa dijabetiarima tipa I imale po deset beba a sve porodice bez dijabetiara tipa jedan izumirale, onda bi gen ili geni koji bi mogli da budu odgovorni za dijabetes tipa I postali daleko ei u populaciji. Ovo, naravno, nije ono to se deava, i injenica da se broj sluajeva dijabetesa tipa I poveava za 3% svake godine predstavlja veoma snaan dokaz da geni nisu jedini odgovorni za ovu bolest. ini mi se da sada imamo impresivne dokaze da je kravlje mleko verovatno znaajan uzrok dijabetesa tipa I. Kada se rezultati svih ovih istraivanja spoje (i genetiki podloni i nepodloni), dobijamo da su deca koja prerano prestanu da se doje majinim mlekom i hrane kravljim mlekom, u proseku, izloena 50-60% veem riziku od dijabetesa tipa I (1,5 34 1,6 puta povean rizik). Informacije o ishrani i dijabetesu tipa I dok kojih se ranije dolo bile su dovoljno impresivne da dovedu do dva znaajna pomaka. Amerika akademija pedijatiara je 1994. godine dala snaan podstrek da se odojad u porodicama u kojima je dijabetes ei ne hrane kravljim 19 mlekom u toku prve dve godine ivota. Drugo, mnogi istraivai su razvili istraivanja koja prate osobe tokom vremena kako bi utvrdili da li paljivo nadgledanje ishrane i naina ivota moe da objasni pojavu dijabetesa tipa I. Dva bolje poznata istraivanja su vrena u Finskoj, jedno je otpoelo 198015 35 ih a drugo sredinom 1990-ih. Jedno je pokazalo da korienje kravljeg 36 mleka poveava rizik od dijabetesa tipa 1 pet do est puta, dok nam 35 drugo govori da kravlje mleko poveava koliinu najmanje jo tri do etiri antitela pored onih koja su ranije navedena. U zasebnom istraivanju, nivo antitela na beta kazein, jo jedan protein kravljeg mleka, je bio znaajno povien kod odojadi hranjenih boicom u poreenju sa dojenom decom; 37 deca sa dijabetesom tipa I su takoe imala vii nivo ovih antitela. Ukratko, od istraivanja koja su objavila rezultate, nalazi snano potvruju Multipla skleroza i druge autoimune bolesti opasnost od kravljeg mleka, naroito za genetiki podlonu decu. Kontroverza kontroverze Zamislite da itate naslovnu stranu novina i vidite sledei naslov: ''Kravlje mleko je verovatan uzrok smrtonosnog dijabetesa tipa I''. Poto bi reakcija bila veoma burna, a ekonomski uticaj ogroman, ovaj naslov nee skoro biti napisan, bez obzira na naune dokaze. Potiskivanje pojave ovakvog naslova se ostvaruje pod monom etiketom ''kontroverzno''. Uz sve posledice, i toliko informacija koje razume mali broj ljudi, lako je stvoriti i odravati kontroverzu. Kontroverze predstavljaju prirodan deo nauke. Meutim, preesto kontroverza nije rezultat valjane naune rasprave, ve odraava opaenu potrebu da se rezultati istraivanja prikriju i izokrenu. Na primer, ako ja kaem da su cigarete loe za vas i obezbedim brdo dokaza koji podupiru moju tvrdnju, duvanske kompanije bi mogle da odaberu jedan nereen detalj i da zatim tvrde da je cela ideja da su cigarete nezdrave okruena kontroverzom, negirajui sve moje zakljuke. Ovo je lako uraditi, jer e uvek biti nereenih detalja; takva je priroda nauke. Neke grupe koriste sporne detalje kako bi uguili neke ideje, ometali konstruktivna istraivanja, zbunjivali javnost i pretvarali javne smernice u brbljanje umesto u sutinu. Odravanje kontroverze kao nain za omalovaavanje nalaza koji izazivaju ekonomsku ili socijalnu nelagodnost predstavlja jedan od najveih grehova nauke. Laiku moe biti teko da proceni valjanost visoko tehnikog spora kao na primer u vezi kravljeg mleka i dijabetesa tipa I. Ovo je tano ak i ako je laik zainteresovan za itanje naunih radova.

Uzmimo za primer noviji nauni pregled38 o vezi kravljeg mleka i dijabetesa tipa I. Od deset istraivanja na ljudima saetim u radu objavljenom kao deo 38 ''serije kontroverznih tema'', autori su zakljuili da je pet od deset istraivanja pokazalo statistiki znaajnu vezu izmeu kravljeg mleka i dijabetesa tipa I a pet nije. Ovo oigledno na prvi pogled izgleda pokazuje znaajan stepen nesigurnosti, inei puno na omalovaavanju hipoteze. Meutim, pet istraivanja koja su raunata kao ''negativna'' nisu pokazala da je kravlje mleko smanjivalo pojavu dijabetesa tipa I. Ova istraivanja nisu pokazala statistiki znaajan efekat ni u jednom smeru. Nasuprot tome, postoji ukupno pet statistiki znaajnih istraivanja i svih pet je pokazalo isti rezultat: rano korienje kravljeg mleka je povezano sa poveanim rizikom od dijabetesa tipa I. Verovatnoa je jedan naprema ezdeset i etiri da je ovo bio nasumian ili sluajan rezultat. Postoji puno, puno razloga, od kojih se neki vide a neki ne, zbog kojih eksperiment moe da ne utvrdi statistiki znaajan odnos izmeu dva faktora, ak i kada odnos zaista postoji. Moda istraivanje nije ukljuilo dovoljno ljudi, i statistika sigurnost nije mogla da se ostvari. Moda je veina ispitanika imala veoma sline navike ishrane, ograniavajui mogunost otkrivanja odnosa koji bi inae mogao da se vidi. Moda su pre vie godina pokuaji da se izmere navike ishrane odojeta bili neprecizni pa se odnos koji zaista postoji nije mogao razaznati. Moda su istraivai prouavali pogrean vremenski period ivota odojeta. Sutina je da, ako je pet od deset istraivanja utvrdilo statistiki znaajan odnos, i svih pet pokazalo da je korienje kravljeg mleka povezano sa pojavom dijabetesa tipa I, a nijedno nije pokazalo da je unos kravljeg mleka povezan sa smanjenjem pojave dijabetesa tipa I, teko mogu da opravdam tvrdnju, koju su izneli autori pregleda, da je hipoteza ''postala 38 prilino sumnjiva zbog nedoslednosti u literaturi''. 38 U ovom istom pregledu, autori su saeli dodatna istraivanja koja su indirektno poredila prakse dojenja povezane sa korienjem kravljeg mleka i dijabetesom tipa I. Ovaj skup je sadrao pedeset i dva mogua poreenja, od kojih su dvadeset bila statistiki znaajna. Od ovih dvadeset znaajnih nalaza, devetnaest je favorizovalo vezu kravljeg mleka, a samo jedno nije. Verovatnoa je ponovo bila na strani pretpostavljene veze, to su autori propustili da napomenu. Navodim ovaj primer ne samo da bih podupreo dokaze koji pokazuju efekat kravljeg mleka na dijabetes tipa I, ve i da bih prikazao jednu taktiku koja se esto koristi da bi se neto uinilo spornim iako nije. Ova praksa je ea nego to bi trebalo i predstavlja izvor nepotrebne konfuzije. Kada istraivai primenjuju ovaj nain ak i ako to rade nenamerno esto imaju snane predrasude prema hipotezi. Zaista, ubrzo nakon to sam ovo napisao, uo sam intervju sa nacionalnog radija o problemu dijabetesa tipa 38 I sa autorom ovog pregleda. Dovoljno je rei, autor nije priznao dokaze za hipotezu o kravljem mleku. Poto ovo pitanje donosi ogromne finansijske posledice po ameriku poljoprivredu, i poto toliko ljudi ima snane line predrasude protiv njega, malo je verovatno da e ovo istraivanje dijabetesa doi do amerikih medija u skoroj budunosti. Meutim, dubina i irina dokaza koji sada ukazuju na kravlje mleko kao na uzrok dijabetesa tipa I su izuzetne, iako veoma sloeni mehaniki detalji jo uvek nisu u potpunosti shvaeni. Ne samo da imamo dokaze o opasnosti kravljeg mleka, ve takoe imamo znaajne dokaze koji pokazuju da je veza izmeu dijabetesa i kravljeg mleka bioloki verovatna. Majino mleko je savrena hrana za odoje, a jedna od najtetnijih stvari koje majka moe da uini je da hrani dete kravljim mlekom umesto svojim.

Multipla skleroza (MS) predstavlja naroito teko autoimuno oboljenje, kako za one koji ga imaju tako i za one koji se brinu o obolelima. Ono predstavlja doivotnu borbu sa nizom nepredvidljivih i ozbiljnih invaliditeta. MS pacijenti esto doivljavaju epizode akutnih napada dok postepeno gube sposobnost da hodaju ili vide. Nakon deset do petnaest godina, esto su vezani za kolica, a zatim za postelju do kraja ivota. Po Nacionalnom udruenju za multiplu sklerozu, samo u SAD ovu bolest ima 400.000 ljudi.39 To je bolest ija se dijagnoza uspostavlja izmeu dvadesete i etrdesete godine ivota i pogaa ene oko tri puta ee nego mukarce. Iako postoji znaajan medicinski i nauni interes za ovu bolest, veina autoriteta tvrdi da se veoma malo zna o uzrocima ili moguim lekovima. Svi veliki internet sajtovi o multiploj sklerozi tvrde da je bolest enigma. Oni uglavnom navode genetiku, viruse i sredinske faktore kao mogue uesnike u razvoju ove bolesti ali skoro da ne obraaju panju na moguu ulogu ishrane. Ovo je neobino imajui u vidu obilje zanimljivih informacija o efektima hrane koje su mogu pronai u uglednim istraivakim 40-42 izvetajima. Ponovo izleda da kravlje mleko igra znaajnu ulogu. Viestruki simptomi ove bolesti predstavljaju poremeaj nervnog sistema. Elektrini signali koji prenose poruke ka i od centralnog nervnog sistema (mozak i kimena modina) i kroz periferni nervni sistem do ostatka tela nisu dobro koordinisani i kontrolisani. To se deava jer autoimuna reakcija unitava izolacioni omota nervnih vlakana, mijelin. Pomislite ta bi se desilo sa elektrinim vodovima u vaoj kui kada bi elektrina izolacija postala tanka ili bila uklonjena, ostavljajui ogoljene ice. Dolo bi do

40

kratkog spoja. To je ono to se deava u sluaju MS-e; svojevoljni elektrini signali mogu da unite elije i ''opeku'' delove susednog tkiva, ostavljajui male oiljke ili delove sklerotinog tkiva. Ove ''opekotine'' mogu da postanu ozbiljne i da na kraju unite telo. Prvobitno istraivanje koje pokazuje efekat hrane na MS je izvreno pre vie od pola veka u vidu istraivanja dr Roja Svenka (Roy Swank), koji je poeo da radi u Norvekoj na Montrealskom neurolokom institutu tokom 1940-ih. Kasnije je dr Svenk bio na elu odseka za neurologiju na 43 Medicinskom fakultetu Univerziteta u Oregonu. Dr Svenk se zainteresovao za vezu sa ishranom kada je saznao da je MS 43 bila ea u severnijim klimama. Postoji velika razlika u uestalosti MS-e pri udaljavanju od ekvatora: MS je vie od 100 puta ei na dalekom 10 severu nego na ekvatoru, a sedam puta ei na jugu Australije (blie 44 Junom polu) nego na severu Australije. Ova raspodela je veoma slina raspodeli drugih autoimunih bolesti, ukljuujui dijabetes tipa I i 45, 46 reumatoidni artritis. Iako su neki naunici nagaali da bi magnenta polja mogla da budu odgovorna za bolest, Dr Svenk je smatrao da je u pitanju ishrana, naroito 43 ivotinjske namirnice bogate zasienim masnim kiselinama. Ustanovio je da su unutranje oblasti koje su koristile vie mlenih proizvoda imale vie stope MS-e u odnosu na obalne oblasti koje koriste ribu. Dr Svenk je sproveo svoje najpoznatije istraivanje na 144 MS pacijenata sa Montrealskog neurolokog instituta. Pratio je stanje pacijenata u 47 narednih trideset i etiri godine. Savetovao je svojim pacijentima da budu na ishrani sa malo zasienih masnih kiselina, to je veina uinila, ali mnogi nisu. Zatim ih je razvrstao u one sa dobrom ishranom i one sa loom ishranom, u zavisnosti od toga da li su unosili manje od 20 g/dan ili vie od 20 g/dan zasienih masnih kiselina. (Radi poreenja, izburger sa slaninom i dodacima sadri oko esnaest grama zasienih masnih kiselina.) Tokom nastavka istraivanja, dr Svenk je utvrdio da je napredak bolesti znaajno umanjen ishranom sa malo zasienih masnih kiselina, koja je delovala i na ljude sa prvobitno uznapredovalim stanjem. Izneo je rezultate svog rada 1990. godine, zakljuujui da je u podgrupi pacijenata koji su usvojili ishranu sa malo zasienih masnih kiselina tokom ranijih stupnjeva svoje bolesti, ''oko 95%... ostalo samo blago onesposobljeno tokom priblino trideset godina''. Samo 5% ovih pacijenata je umrlo. Sa druge strane, 80% pacijenata sa ranim stupnjevima MS-e koji su bili na ''looj'' ishrani (bogatoj zasienim masnim kiselinama) umrlo je od MS-e. Na grafikonu 9,4 su prikazani rezultati koji ukljuuju svih 144 pacijenata, ukljuujui i one koji su poeli sa ishranom na kasnijim stupnjevima bolesti. Grafikon 9,4: Stope smrtnosti od MS-e kod 144 pacijenata nakon 34 godine Procenat umrlih od MS, loa ishrana, dobra ishrana Ovaj rad je izuzetan. Pratiti stanje ljudi tokom 34 godina predstavlja izuzetan prikaz istrajnosti i posveenosti. tavie, da je ovo bilo ispitivanje potencijalnog leka, ovo bi donelo puno novca proizvoau leka. Svenkovi prvi rezultati su objavljeni pre vie od pola veka,48 a zatim ponovo49 i 50 47 ponovo i ponovo tokom narednih etrdeset godina. 42, 51, 52 U skorije vreme, dodatna istraivanja su potvrdila i proirila Svenkova opaanja i postepeno stavljala naglasak na kravlje mleko. Ova nova istraivanja pokazuju da je unos kravljeg mleka izraeno povezan sa 52 MS-om i pri poreenju razliitih zemalja i pri poreenju drava unutar 51 SAD. Grafikon 9,5 koji su objavili francuski istraivai, poredi unos 52 kravljeg mleka sa MS-om za 26 populacija i 24 zemlje. Ovaj odnos, koji je praktino identian sa odnosom u sluaju dijabetesa tipa I, je upeatljiv, i ne javlja se zbog promenljivih kao to su dostupnost 51 52, 53 medicinske usluge ili geografska irina. U nekim istraivanjima istraivai su predloili da bi ova izrazita korelacija sa sveim kravljim mlekom mogla da se javlja zbog prisustva virusa u mleku. Ova novija istraivanja takoe ukazuju da same zasiene masne kiseline nisu bile u potpunosti odgovorne za Svenkove rezultate. Koriene mesa bogatog zasienim masnim kiselinama, kao i mleka, bilo je povezano sa MS-om u 54 ovim istraivanjima uestalosti u vie zemalja, dok je korienje ribe, koja sadri vie omega-3 masnih kiselina, bilo povezano sa niim stopama 55 bolesti. Grafikon 9,5: Veza unosa kravljeg mleka i multiple skleroze Uestalost MS/100.000 stanovnika, Unos mleka (kg/stanovnika/godinje) Veza kravljeg mleka sa MS-om, prikazana na grafikonu 9,5, moda izgleda imresivno, ali to ne predstavlja dokaz. Na primer, koja je uloga gena i virusa? Svi ovi faktori bi, u teoriji, mogli da objasne neobinu geografsku rasprostranjenost ove bolesti. U sluaju virusa, jo nije mogue donoenje definitivnih zakljuaka. Predloen je niz razliitih tipova virusa a moe da bude ukljuen niz efekata na imuni sistem. Meutim, nita veoma ubedljivo nije dokazano. Deo dokaza je zanovan na pronalaenju vee koliine antitela izazvanih virusima kod MS pacijenata u odnosu na kontrolu, deo je zasnovan na povremenim izbijanjima veeg broja sluajeva MS u izolovanim

zajednicama, a deo je zasnovan na pronalaenju gena koji lie na viruse 13, 19, 56 meu MS sluajevima. U pogledu gena, moemo da ponemo otkrivanje njihove veze sa MS-om postavljanjem uobiajenog pitanja: ta se deava ljudima koji migriraju iz jedne populacije u drugu, pri emu geni ostaju isti ali se menja njihova ishrana i njihovo okruenje? Odgovor je isti kao i u sluaju raka, sranih oboljenja i dijabetesa tipa II. Ljudi stiu rizik populacije u koju dolaze, 57, 58 naroito ako se presele pre adolescencije. Ovo nam govori da je ovo 59 oboljenje izrazitije povezano sa sredinskim faktorima nego sa genima. Utvreni su specifini geni kao mogui kandidati za uzrok MS-e ali, po 3 novijem izvetaju, moda postoji i do dvadeset i pet gena koji igraju takvu ulogu. Prema tome, proi e puno vremena pre nego to sa sigurnou utvrdimo koji su geni ili kombinacije gena odgovorni za sklonost ka MS-i. Genetika sklonost moe da povea rizik od MS-e, ali ak i u najboljem sluaju, geni mogu da budu odgovorni za oko etvrtinu od ukupnog rizika 60 od bolesti. Iako MS i dijabetes tipa I dele neka od istih neodgovorenih pitanja o tanoj ulozi virusa i gena i imunog sistema, dele i iste zabrinjavajue dokaze u vezi ishrane. U sluaju obe bolesti, ''zapadnjaka'' ishrana je izrazito povezana sa uestalou bolesti. Uprkos napora onih koji bi radije odbacili ili zamaglili ova istraivanja spornim pitanjima, ona prikazuju doslednu sliku. Istraivanja na ljudima koji su ve imali ove bolesti samo dalje ojaavaju nalaze. Dr Svenk je izvrio izvanredan rad o MS-i, a moda se iz sedmog poglavlja seate da je dr Dejms Anderson uspeno smanjio potrebu za lekovima kod dijabetiara tipa I koristei samo ishranu. Znaajno je napomenuti da su oba doktora koristila ishranu koja je znaajno umerenija u odnosu na potpuno biljnu ishranu celovitim nepreraenim namirnicama. Pitam se ta bi se desilo ovim autoimunim pacijentima ako bi se sledila idealna ishrana. Kladim se da bi uspeh bio jo vei. Zajednike osobine autoimunih bolesti ta je sa drugim autoimunim oboljenima? Postoji na desetine autoimunih bolesti a ja sam pomenuo samo dve znaajnije. Da li moemo da kaemo bilo ta o autoimunim bolestima kao celini? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo da utvrdimo ta ove bolesti imaju zajedniko. to vie imaju zajednikih stvari, to je vea verovatnoa da e imati i zajedniki uzrok (ili uzroke). To je kao da vidite dva oveka koje ne poznajete, od kojih obojica imaju slinu krvnu grupu, boju kose, crte lica, fizike osobine i broj godina, i zakljuujete da dolaze od istih roditelja. Kao to smo izneli hipotezu da bolesti obilja kao to su rak i srana oboljenja imaju zajednike uzroke jer dele sline geografske i sline biohemijske biomarkere (etvrto poglavlje), moemo da iznesemo i hipotezu da MS, dijabetes tipa I, reumatoidni artritis, lupus i druge autoimune bolesti mogu da dele slian uzrok ako ispoljavaju sline karakteristike. Prvo, po definiciji, svaka od ovih bolesti ukljuuje poremeaj imunog sistema na takav nain da napada svoje proteine koji izgledaju kao strani proteini. Drugo, utvreno je da su sve prouavane autoimune bolesti ee na viim 9, 10, 61 geografskim irinama gde ima manje sunanih dana. Tree, neke od ovih bolesti imaju tendenciju da pogaaju iste ljude. Na 62-65 primer, pokazano je da MS i dijabetes tipa I postoje kod istih osoba. Parkinsonova bolest, bolest koja nije autoimuna ali ispoljava autoimune karakteristike, esto se nalazi sa MS-om, i unutar istih geografskih 66 5 regiona i kod istih osoba. MS je takoe bio povezan bilo geografski ili kod istih osoba sa drugim autoimunim bolestima kao to su lupus, 63 miastenija gravis, Grejvova bolest i eozinofilni vaskulitis. Pokazano je da mladalaki reumatoidni artritis, jo jedna autoimuna bolest, ispoljava 67 neobino izrazitu vezu sa Haimoto tiroiditisom. etvrto, od bolesti ispitivanih u vezi sa ishranom, korienje namirnica ivotinjskog porekla naroito kravljeg mleka povezano je sa veim rizikom od bolesti. Peto, postoje dokazi da virus (ili virusi) moe da izazove pojavu nekoliko od ovih bolesti. estu i najznaajniju karakteristiku koja povezuje ove bolesti predstavlja dokaz da njihovi ''mehanizmi delovanja'' imaju mnogo toga zajednikog argon koji se koristi za opisivanje naina formiranja bolesti. Pri razmatranju zajednikih mehanizama delovanja, moemo da otponemo sa izlaganjem suncu, jer ovo na neki nain izgleda povezano sa autoimunim bolestima. Izlaganje suncu, koje se smanjuje sa porastom geografske irine, moe da bude znaajno ali oigledno postoje i drugi faktori. Unos namirnica ivotinjskog porekla, naroito kravljeg mleka, takoe raste sa udaljavanjem od ekvatora. U stvari, u jednom od obimnijih istraivanja, utvreno je da je kravlje mleko dobar predskazatelj MS-e kao i 51 geografska irina (tj, koliina suneve svetlosti). U istraivanjima dr Svenka u Norvekoj, MS je bio rei u blizini obalnih oblasti u kojim je korinje ribe bilo ee. To je dovelo do ideje da bi omega-3 masne kiseline kojima riba obiluje mogle da imaju zatitni efekat. Meutim, ono to se nikada ne spominje je da je unos mlenih proizvoda (i zasienih masnih kiselina) bio daleko manji u oblastima u kojima se jede riba. Da li je mogue da kravlje mleko i nedostatak suneve svetlosti imaju sline efekte

41

na MS i druge autoimune bolesti jer deluju preko slinog mehanizma? Ako je tano, to bi moglo da bude veoma interesantno. Kako se ispostavlja, ideja nije tako luda. Ovaj mehanizam ukljuuje, ponovo, vitamin D. Postoje eksperimentalni ivotinjski modeli lupusa, MSe, reumatoidnog artritisa i zapaljenskog oboljenja creva (npr, Kronova 6, 7, 68 bolest, ulcerativni kolitis), koji predstavljaju autoimune bolesti. Vitamin D, koji u svim sluajevima deluje preko slinog mehanizma, spreava eksperimentalni razvoj svake od ovih bolesti. Sluaj postaje jo zanimljiviji kada razmotrimo efekte hrane na vitamin D. Prvi korak u procesu formiranja vitamina D se javlja kada izaete iz kue tokom sunanog dana. Kada suneva svetlost pogodi vau izloenu kou, koa proizvodi vitamin D. Vitamin D se zatim mora aktivirati u bubrezima kako bi proizveo oblik koji pomae u potiskivanju razvoja autoimunih bolesti. Kao to smo ranije videli, ovaj kritino znaajan aktivacioni korak moe biti inhibiran namirnicama kao to je kravlje mleko koje su bogate kalcijumom i ivotinjskim proteinima koji proizvode kiseline (neke itarice takoe proizvode viak kiseline). Pod eksperimentalnim uslovima, aktiviran vitamin D deluje na dva naina: inhibira razvoj odreenih T elija i njihovu proizvodnju aktivnih inioca (zvanih citokini) koji pokreu autoimuni odgovor, i/ili podstie proizvodnju drugih T elija koje se suprotstavljaju 69, 70 ovom efektu. (Skraena ema ove mree dejstva vitamina D prikazan je u Dodatku C.) Izgleda da ovaj mehanizam dejstva predstavlja zajedniku odliku svih do sada ispitivanih autoimunih oboljenja. Znajui za snagu dokaza protiv namirnica ivotinjskog porekla, a naroito kravljeg mleka, u sluaju MS-e i dijabetesa tipa I, i znajui koliko zajednikog sve autoimune bolesti imaju, razumno je poeti sa razmiljanjem o namirnicama i njihovom odnosu sa daleko irom grupom autoimunih bolesti. Oigledno je da treba biti obazriv; potrebna su dalja istraivanja kako bi se doneo jasan zakljuak o slinostima razliitih autoimunih bolesti. Meutim, dokazi koje sada posedujemo su ve upeatljivi. Do danas skoro nikakve naznake o vezi ishrane sa ovim bolestima nisu dole do javnosti. Veb sajt Meunarodne federacije za multiplu sklerozu, na primer, navodi, ''Nema pouzdanih dokaza da se MS javlja zbog loe ishrane ili nedostataka u ishrani''. Oni upozoravaju da razliiti reimi ishrane mogu ''skupo da kotaju'' i da ''mogu da izmene normalnu 71 ravnoteu hranljivih materija''. Ako je promena ishrane skupa, ne znam ta bi oni rekli o vezanosti za krevet i invalidnosti. to se tie promene ''normalne ravnotee hranljivih materija'', ta je normalno? Da li to znai da je ishrana kojom se sada hranimo ''normalna'' ishrana koja je u velikoj meri odgovorna za bolesti koje obogaljuju, ubijaju i stvaraju na milione veoma nesrenih Amerikanaca svake godine? Da li su ogromne stope sranih oboljenja, raka, autoimunih bolesti, gojaznosti i dijabetesa ''normalne''? Ako je to normalno, predlaem da ozbiljno ponemo da razmatramo nenormalno. Postoji 400.000 Amerikanaca koji su rtve multiple skleroze, i jo milioni drugih sa drugim autoimunim bolestima. Iako statistika, istraivaki rezultati i kliniki opisi formiraju osnovu za veliki deo moje rasprave o ishrani i bolestima, znaaj informacija se svodi na lino iskustvo pojedinaca. Bilo koja od ovih ozbiljnih bolesti o kojoj sam govorio u ovom poglavlju moe zauvek da izmeni ivot bilo koje osobe lana porodice, prijatelja, suseda, saradnika ili vas samih. Vreme je da rtvujemo nae svete krave. Razum mora da preovlada. Profesionalna udruenja, doktori i vladine agencije moraju da ustanu i vre svoju dunost, da se deca koja se danas raaju ne bi suoila sa tragedijama koje se mogu spreiti. 10 Efekti irokog opsega: bolesti kostiju, bubrega, oiju i mozga Jedan od najubedljivijih argumenata u korist biljne ishrane je injenica da ona spreava irok spektar bolesti. Ako razgovaram sa nekim o pojedinanom istraivanju koje pokazuje zatitni efekat voa i povra na srana oboljenja, oni bi mogli da se sloe da je to sa voem i povrem veoma lepo, ali e ipak verovatno otii kui na ufte u sosu. Nije bitno koliko je istraivanje veliko, koliko su rezultati ubedljivi ili koliko su naunici koji su sprovodili istraivanje ugledni. injenica je da veina ljudi poseduje zdrav skepticizam (kao to bi i trebalo) o jednom istraivanju koje stoji samo. Ali ako im ispriam o desetinama i desetinama istraivanja koja pokazuju da zemlje sa niskim stopama sranih oboljenja koriste male koliine namirnica ivotinjskog porekla, i na desetine i desetine istraivanja koja pokazuju da se kod osoba koje se hrane celovitim nepreraenim biljnim namirnicama javlja manji broj sranih oboljenja, i ako nastavim sa navoenjem drugih istraivanja koja pokazuju da ishrana sa malo ivotinjskih namirnica i puno neobraenih biljnih namirnica moe da uspori ili preokrene srana oboljenja, onda su ljudi skloniji da obrate panju. Ako nastavim da priam i proem ovaj proces ne samo za srana oboljenja, ve i gojaznost, dijabetes tipa II, rak dojke, rak debelog creva, rak prostate, multiplu sklerozu i druge autoimune bolesti, sasvim je mogue da ljudi vie nikad nee jesti ufte u sosu.

Ono to je postalo toliko ubedljivo o efektu ishrane na zdravlje je irina dokaza. Uvek bi moglo da se pronae pojedinano istraivanje koje podupire skoro bilo koju ideju koja padne na pamet, ali koja je verovatnoa da na stotine, ak i na hiljade razliitih istraivanja pokae zatitni efekat namirnica biljnog porekla i/ili tetne efekte namirnica ivotinjskog porekla u sluaju tako velikog broja razliitih bolesti? Ne moemo da kaemo da je to zbog sluajnosti, loih podataka, pristrasnog istraivanja, loe protumaene statistike ili ''igranja sa brojevima''. To mora da bude stvarno. Do sada sam predstavio samo mali uzorak irine dokaza koji podupiru primenu biljne ishrane. Da bih vam pokazao koliko iroko se prostiru dokazi, obradiu jo pet naizgled nepovezanih bolesti koje su este u Americi: osteoporoza, kamenje u bubregu, slepilo, kognitivna disfunkcija i Alchajmerova bolest. Ovi poremeaji obino nisu smrtonosni i esto se smatraju za neizbene posledice starenja. Prema tome, ne mislimo da je neprirodno kada deka vidi mutne pege, ne moe da se seti imena prijatelja ili mu je potrebna operacija zamene kuka. Meutim, kao to emo videti, ak su i ove bolesti povezane sa ishranom. Osteoporoza Da li vam je nekada uitelj u osnovnoj koli rekao da biste bez kostiju bili samo bezoblina grudvica na podu? Ili ste moda uili o ljudskom skeletu iz one popularne pesme, ''...kost lanka je povezana sa koskom cevanice, kost cevanice je povezana sa koskom kolena'', itd. Verovatno vam je u tom istom periodu ivota reeno da pijete mleko kako biste izgradili snane kosti i zube. Poto niko od nas ne eli da bude bezoblina grudvica i poto su nae medijske linosti plaene da reklamiraju navodne koristi od mleka, mi ga pijemo. Mleko je za zdravlje kostiju kao to su pele za med. Amerikanci koriste vie mleka i mlenih proizvoda po osobi od veine populacija u svetu. Prema tome, Amerikanci bi trebalo da imaju izuzetno jake kosti, zar ne? Naalost, to nije tano. Novije istraivanje je pokazalo da amerike ene starije od pedeset godina imaju jednu od najviih stopa 1 preloma kuka na svetu. Jedine zemlje sa viim stopama se nalaze u 1 Evropi i u junom Pacifiku (Australija i Novi Zeland) gde koriste jo vie mleka nego u Sjedinjenim Dravama. ta se to deava? Poveana stopa preloma kuka esto se koristi kao pouzdani pokazatelj osteoporoze, oboljenja kostiju koje naroito pogaa ene posle menopauze. esto se tvrdi da se javlja usled neodgovarajueg unosa kalcijuma. Prema tome, ljudi koji donose smernice su esto preporuivali poveanje unosa kalcijuma. Mleni proizvodi su naroito bogati kalcijumom, zbog ega industrija mlenih proizvoda zduno podupire napore da se pojaa unos kalcijuma. Ovi napori su povezani sa razlogom zbog koga vam je reeno da pijete mleko za jake kosti politika o kojoj emo govoriti u delu IV. Meutim, neto nije u redu jer one zemlje koje koriste najvie kravljeg mleka i mlenih proizvoda takoe imaju najvie stope preloma i najgore zdravlje kostiju. Jedno mogue objanjenje se moe nai u izvetaju koji pokazuje impresivno izrazitu vezu izmeu unosa ivotinjskih proteina i 2 stopa preloma kostiju kod ena u razliitim zemljama. Ovaj izvetaj iz 1992. iji su autori istraivai sa Medicinskog fakulteta na Jejlu, saeto je izneo podatke o unosu proteina i stopama preloma iz 34 odvojena istraivanja u esnaest zemalja koja su objavljena u dvadeset i devet istraivakih publikacija sa recenzijama. Svi ispitanici u ovom istraivanju su bile ene starije od pedeset godina. Ustanovljeno je da se veoma impresivnih 70% od stopa preloma moe pripisati unosu ivotinjskih proteina. Ovi istraivai su objasnili da ivotinjski proteini, za razliku od biljnih, 3 poveavaju kiselost u telu. Poveana kiselost znai da naa krv i tkiva postaju kiselija. Telu se ne svia ova kisela sredina i poinje da se bori protiv nje. Da bi se kiselina neutralisala, telo koristi kalcijum, koji deluje kao veoma efektivna baza. Meutim, ovaj kalcijum mora odnekud da doe. On se izvlai iz kostiju, pri emu ih gubitak kalcijuma slabi, izlaui ih veem riziku od preloma. Ve vie od sto godina imamo dokaze da ivotinjski proteini slabe zdravlje kostiju. Objanjenje da ivotinjski proteini izazivaju viak metabolike 4 kiseline je, na primer, prvi put predloeno 1880-ih godina a 5 dokumentovano je ve 1920. Takoe smo znali da su ivotinjski proteini efektivniji od biljnih proteina u poveanju koliine metabolike kiseline u 6, 7, 8 telu. Kad ivotinjski proteini poveavaju koliinu metabolike kiseline i izvlae kalcijum iz kostiju, koliina kalcijuma u mokrai se poveava. Ovaj efekat je 5 utvren pre vie od osamdeset godina i od 1970-ih je detaljno prouavan. 9 10 11 Saeci ovih istraivanja su objavljeni 1974, 1981 i 1990. godine. Svaki od ovih saetaka jasno pokazuje da koliina ivotinjskih proteina koju svakodnevo veliki broj nas unosi moe da prouzrokuje znaajan porast koliine kalcijuma u mokrai. Grafikon 10,1 je preuzet iz rada objavljenog 10 1981. Udvostruenje unosa proteina (uglavnom ivotinjskog porekla) sa 35-78 g/dan prouzrokuje zabrinjavajui porast koliine kalcijuma u mokrai za 50%. Ovaj efekat se javlja unutar opsega unosa proteina koji veina od nas primenjuje; prosean ameriki unos je oko 70-100 g/dan. Uzgred, kao to je napomenuto u etvrtom poglavlju, estomeseno istraivanje koje je finansirao Etkinsonov centar ustanovilo je da su oni ljudi koji su primenjivali

42

Etkinsonovu dijetu izluivali 50% vie kalcijuma mokraom nakon est 12 Grafikon 10,3: Veza stopa preloma kuka sa unosom kalcijuma u razliitim meseci primene ishrane. zemljama Grafikon 10,1: Veza izluivanja kalcijuma mokraom sa unosom proteina Uestalost preloma kuka na 100.000 stanovnika, Unos kravljeg mleka (litara/osobi/godinje) ishranom Sjedinjene Drave, Novi Zeland, vedska, Jerusalim, Velika Britanija, % porast koliine kalcijuma u mokrai, % porasta unosa proteina Holandija, Finska, Jugoslavija, Hong Kong, Singapur Prvobitna opaanja veze izmeu unosa ivotinjskih proteina i stopa preloma kostiju su veoma impresivna, i sada imamo mogue objanjenje Imajui u vidu ove nalaze, izgleda sasvim mogue da su ivotinjski proteini i ak kalcijum kada se unosi u prekomernim koliinama sposobni da ostvarivanja veze, mehanizma delovanja. Procesi koji dovode do bolesti su retko jednostavni u smislu ''jedan poveaju rizik od osteoporoze. Mleni proizvodi su, naalost, jedine mehanizam dovodi do svega'', ali istraivanja koja se vre u ovoj oblasti namirnice koje su bogate u oba ova sastojka. Hedsted je, uz podrku pruaju snaan argument. Novije istraivanje, objavljeno 2000. godine, svog izuzetnog iskustva u istraivanju kalcijuma, rekao u svom radu iz dolazi iz odseka za medicinu sa Univerziteta u Kaliforniji u San Francisku. 1986. godine, ''... prelomi kuka su ei u populacijama u kojima se mleni Koristei 87 istraivanja iz 33 zemlje, poredilo je odnos unosa proteina iz proizvodi ee unose i u kojima je unos kalcijuma relativno visok''. povra prema ivotinjskim proteinima sa stopom preloma kostiju (grafikon Vie godina kasnije, industrija mlenih proizvoda i dalje predlae da 1 10,2). Visok odnos unosa proteina iz povra prema ivotinjskim proteinima moramo da koristimo vie ovih proizvoda kako bismo izgradili vrste kosti i zube. Zbunjenost, sukob i sporovi kojih ima dosta u ovoj oblasti istraivanja bio je izrazito povezan sa praktinim nepostojanjem preloma kostiju. Ova istraivanja su ubedljiva iz vie razloga. Objavljena su u vodeim omoguavaju svakome da kae praktino bilo ta. I naravno, u igri su i istraivakim asopisima, autori su bili paljivi pri analizama i tumaenju velike koliine novca. Jedan od najcitiranijih strunjaka za osteoporozu podataka, ukljuili su veliki broj pojedinanih istraivakih izvetaja, i koga finansira industrija mlenih proizvoda ljutito je napisao u jednom 15 statistika znaajnost veze ivotinjskih proteina sa stopama preloma kostiju istaknutom asopisu da su gore navedeni nalazi koji favorizuju vei je zaista izuzetna. Ne mogu se odbaciti kao par istraivanja; najnovije odnos biljnih-prema-ivotinjskim proteinima mogli ''u odreenoj meri da istraivanje predstavlja saetak osamdeset i sedam zasebnih istraivanja! budu pod uticajem aktuelnih tokova u irem drutvu''. ''Tokovi'' o kojima je govorio su bili aktivisti za prava ivotinja koji su se protivili upotrebi mlenih Grafikon 10,2: Veza unosa ivotinjskih nasuprot biljnih proteina i stope proizvoda. preloma kostiju za razliite zemlje Veliki deo spora oko osteoporoze, bilo da se vodi uz integritet ili drugaije, Broj sluajeva preloma kuka (na 100.000 osoba/godinje), odnos unosa je u vezi istraivanja koja se bave detaljima. Kao to ete videti, avo se proteina iz povra prema ivotinjskim proteinima (g/g) krije u detaljima, pri emu je prvenstveni detalj mineralna gustina kostiju (BMD). Istraivaka grupa za prouavanje preloma pri osteoporozi sa Mnogi naunici su istraivali kako razliita ishrana i faktori naina ivota Kalifornijskog univerziteta u San Francisku je objavila jo jedno utiu na BMD. BMD je mera gustine kostiju koja se esto koristi za 13 istraivanje na vie od 1.000 ena starijih od 65 godina. Kao i istraivanje dijagnozu zdravlja kostiju. Ako vaa gustina kostiju padne ispod odreenog koje je ukljuivalo vie zemalja, istraivai su okarakterisali ishrane ena nivoa, moete biti izloeni riziku od osteoporoze. Praktino reeno, to znai 16-18 proporcijama ivotinjskih i biljnih proteina. Nakon sedam godina da ako imate malu BMD, izloeni ste veem riziku od preloma. promatranja, ene sa najveim odnosom ivotinjskih proteina prema biljnim Meutim, postoje neki avolski suprotstavljeni i zbunjujui detalji u ovom su imale 3,7 puta vei broj preloma kostiju u odnosu na ene sa najniim velikom cirkusu istraivanja osteoporoze. Da navedemo nekoliko: odnosom. Takoe, tokom ovog vremena ene sa najviim odnosom su 19 gubile kotano tkivo skoro etiri puta bre u odnosu na ene sa najniim Visoka BMD poveava rizik od osteoartritisa. 20, 21 odnosom. Visoka BMD je bila povezana sa poveanim rizikom od raka dojke. Ovo istraivanje je eksperimentalno visokog kvaliteta jer je poredilo unos Iako je visoka BMD povezana i sa poveanim rizikom od raka dojke i proteina, gubitak kotanog tkiva i broj preloma kostiju kod istih ispitanika. smanjenim rizikom od osteoporoze, rak dojke i osteoporoza se svejedno 22 Ovaj 3,7 puta vei efekat je znatan, i veoma znaajan, jer su ene sa pojavljuju zajedno u istim oblastima sveta i ak kod istih osoba. 23 najniim stopama preloma kostiju i dalje unosile, u proseku, oko polovine Stopa smanjenja kotane mase je bitna koliko i ukupna BMD. od ukupne koliine proteina iz ivotinjskih izvora. Ne mogu a da se ne Postoje mesta gde su ukupna kotana masa, mineralna gustina kostiju ili zapitam koliko bi razlika mogla da bude vea da su unosile ne 50% ve 0- mineralni sadraj kostiju nii nego u zemljama ''zapada'', ali je i stopa 10% od ukupne koliine proteina iz ivotinjskih izvora. U naem preloma takoe nia, protivei se prihvaenoj logici naeg naina 24-26 istraivanju ruralne Kine, gde je odnos ivotinjskih prema biljnim proteinima definisanja ''velikih, snanih kostiju''. 24, 27 iznosio oko 10%, stopa preloma iznosi samo jednu petinu stope u SAD. U Debljina je povezana sa veom BMD, iako oblasti sveta koje imaju Nigeriji je odnos ivotinjskih prema biljnim proteinima samo 10% od vee stope gojaznosti takoe imaju i vie stope osteoporoze. 1 odnosa u Nemakoj, a uestalost preloma kuka je nia za 99%. Ova opaanja postavljaju ozbiljno pitanje o iroko zastupljenoj tvrdnji da Neto nije u redu sa idejom da BMD predstavlja pouzdan pokazatelj mleni proizvodi bogati proteinima tite vae kosti. A ipak nas i dalje skoro osteoporoze i da time ukazuje na vrstu ishrane koja bi snizila stope svakodnevno upozoravaju na nau potrebu za mlenim proizvodima kako preloma. Nasuprot toga, alternativan, ali mnogo bolji, predskazatelj 1, 13 bismo obezbedili kalcijum za jake kosti. Lavina komentara upozorava da osteoporoze je odnos ivotinjskih-prema-biljnim proteinima u ishrani. veina nas ne zadovoljava potrebe za kalcijumom, naroito trudne ene i to je vii odnos, to je vii rizik od bolesti. I znate ta? BMD nema 13 dojilje. Meutim, ova povika za kalcijumom nije opravdana. U jednom znaajnih veza sa ovim odnosom. 14 istraivanju na deset zemalja, vei unos kalcijuma je bio povezan sa Oigledno je da su preporuke u vezi ivotinjskih namirnica, mlenih povienim a ne smanjenim rizikom od preloma kostiju (grafikon 10,3). proizvoda i mineralne gustine kostiju, koje su pod uticajem industrije Veliki deo unosa kalcijuma prikazan na ovom grafikonu, naroito u mlenih proizvoda, opsednute ozbiljnim sumnjama u literaturi. Evo onoga zemljama sa velikim unosom, dolazi od mlenih proizvoda, a ne od to bih vam preporuio, na osnovu istraivanja, za smanjenje rizika od dodataka kalcijuma ili drugih izvora kalcijuma. osteoporoze na najmanju moguu meru: Mark Hegsted (Mark Hegsted), koji je doao do rezultata sa grafikona 10,3, je dugo vremena bio profesor na Harvardu. Radio je na pitanju kalcijuma Ostanite fiziki aktivni. Idite stepenicama umesto liftom, etajte, od ranih 1950-ih, bio vodei arhitekta prvih nacionalnih smernica za dogirajte, vozite bicikl. Plivajte, bavite se jogom ili aerobikom na svakih ishranu 1980. godine a 1986. je objavio ovaj grafikon. Profesor Hegsted par dana i nemojte se ustruavati da kupite tegove za povremeno veruje da preterano visok unos kalcijuma tokom dugog vremena remeti korienje. Bavite se sportom ili se pridruite drutvenoj grupi koja sposobnost tela da odluuje koliko kalcijuma e koristiti i kada. Pri zdravim ukljuuje i vebanje. Mogunosti su beskrajne, i mogu biti zabavne. uslovima, telo koristi aktiviran oblik vitamina D, kalcitriol, kako bi prilagodilo Oseaete se bolje, a vae kosti e biti mnogo zdravije za uloen trud. koliinu kalcijuma koju apsorbuje iz hrane i koliko izluuje i rasporeuje u Hranite se raznovrsnim celovitim nepreraenim biljnim namirnicama, i kostima. Na kalcitriol se gleda kao na hormon; kada je potrebno vie izbegavajte ivotinjske namirnice, ukljuujui mlene proizvode. Obilje kalcijuma, on pojaava apsorpciju kalcijuma a ograniava izluivanje kalcijuma je dostupno u nizu biljnih namirnica, ukljuujui mahunarke i kalcijuma. Ako se tokom dugog vremenskog perioda unosi prevelika lisnato povre. Dok god se klonite preraenih ugljenih hidrata, koji se mogu koliina kalcijuma, telo moe da izgubi sposobnost regulacije kalcitriola, nai u zaeerenom itu, slatkiima, testenini i belom hlebu, ne bi trebalo dovodei do trajnog ili privremenog poremeaja regulacije apsorpcije i da imate problema sa nedostatkom kalcijuma. izluivanja kalcijuma. Ovakvo remeenje regulatornog mehanizma Odravajte unos soli minimalnim. Izbegavajte preraene i pakovane predstavlja recept za osteoporozu kod ena u menopauzi i post- namirnice, koje sadre dosta soli. Postoje odreeni dokazi da prekomeran menopauzi. ene u ovom periodu ivota moraju da poboljaju unos soli moe da predstavlja problem. iskoriavanje kalcijuma na podesan nain, naroito ako nastave sa ishranom bogatom ivotinjskim proteinima. injenica da telo gubi svoju Bubrezi sposobnost da kontrolie fino podeene mehanizme kada su oni podvrgnuti neprestanom zlostavljanju predstavlja dobro ustanovljen Na veb sajtu UCLA Centra za leenje kamena u bubregu,28 otkriete da fenomen u biologiji. kamen u bubregu moe da prouzrokuje sledee simptome:

43

 Muninu, povraanje Nelagodnost (pokuaji da se pronae udoban poloaj za ublaenje bola) Tup bol (slabo definisan, slabinski, abdominalni, bol na mahove) Hitnost (jaka potreba za pranjenjem beike) Uestalost (esto mokrenje) Krv u mokrai uz bol (velika hematurija) Temperatura (kada je komplikacija infekcija) Akutna renalna (bubrena) kolika (snaan slabinski bol koji se iri na prepone, monice, usmine) Akutna renalna kolika zasluuje dodatno objanjenje. Ovaj bolni simptom predstavlja rezultat pokuaja kristalizovanog kamena da proe kroz tanak kanal u vaem telu (ureter, mokrani kanal) kroz koji mokraa prolazi iz bubrega do mokrane beike. Pri opisivanju bola koji se javlja, veb sajt navodi, ''Ovo je verovatno jedan od najgorih bolova koji ljudi mogu da iskuse. Oni koji su ga doiveli nee ga nikad zaboraviti... Snaan bol bubrene kolike mora se kontrolisati snanim lekovima za bolove. Nemojte oekivati da vam aspirin pomogne. Posetite doktora ili hitnu pomo''.28 Ne znam za vas, ali ja zadrhtim pri samoj pomisli na to. Naalost, i do 15% Amerikanaca, vie mukaraca nego ena, e u svom ivotu doiveti 29 dijagnozu kamena u bubregu. Postoji nekoliko vrsta kamena u bubregu. Iako je jedna vrsta genetiki 30 redak tip a druga vezana za infekciju mokranih kanala, veina ukljuuje kamenje nainjeno od kalcijuma i oksalata. Ovo kalcijum oksalatno kamenje je relativno esto u razvijenim zemljama i relativno retko u 31 zemljama u razvoju. Ponovo, ova bolest se uklapa u iste globalne obrasce kao i druge zapadnjake bolesti. Prvi put sam bio upoznat sa vezom ove bolesti sa ishranom na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Torontu. Pozvan sam da odrim seminar o naim nalazima dobijenim pri Kineskom istraivanju i tamo sam sreo profesora Robertsona (W. G. Robertson) iz Medicinskog istraivakog saveta u Lidsu, u Engleskoj. Ovaj sluajan susret je bio veoma dragocen. Dr Robertson je, kako sam saznao, jedan od najistaknutijih strunjaka u svetu o vezi ishrane i kamena u bubregu. Istraivaka grupa dr Robertsona je detaljno istraivala odnos izmeu ishrane i kamena u bubregu, teorijski i praktino. Njihov rad je zapoet pre vie od trideset godina i nastavlja se i do danas. Pretraga za naunim radovima kojima je Robertson bio autor ili koautor pokazuje najmanje 100 radova objavljenih od sredine 1960-ih godina. Jedan od Robertsonovih grafikona prikazuje zapanjujui odnos izmeu 32 unosa ivotinjskih proteina i formiranja kamena u bubregu (grafikon 10,4). On pokazuje da je unos ivotinjskih proteina pri nivoima veim od 21 grama po osobi na dan (neto manje od jedne unce) za Veliku Britaniju za godine od 1958. do 1973. u bliskoj korelaciji sa velikim brojem kamenja u bubregu formiranih na 10.000 osoba godinje. Ovo predstavlja impresivan odnos. Malo je istraivaa istraivalo ovo pitanje temeljnije od Robertsona i njegovih saradnika. Oni su razvili model za procenu rizika od formiranja 33 kamena u bubregu sa izuzetnom preciznou. Iako su utvrdili est faktora 34, 35 unos ivotinjskih proteina je bio glavni rizika za kamen u bubregu, krivac. Unos ivotinjskih proteina pri nivoima koji se uobiajeno javljaju u 34, 35 bogatim zemljama dovodi do razvoja etiri od est faktora rizika. Ne samo da su ivotinjski proteini povezani sa faktorima rizika za formiranje kamenja u budunosti, ve utie i na hroninu pojavu kamena. Robertson je objavio nalaze koji pokazuju da je, meu pacijentima koji su imali hronino oboljenje, mogao da rei njihov problem jednostavnom 36 promenom ishrane uklanjajui ivotinjske namirnice. Grafikon 10,4: Veza izmeu unosa ivotinjskih proteina i formiranja kamena u mokranom aparatu Godinja stopa izbacivanja/10.000 stanovnika, Unos mesa, ribe i piletine (g/osobi/dan) Kako se to odigrava? Kada se unosi dovoljno namirnica koje sadre ivotinjske proteine, koncentracija kalcijuma i oksalata u urinu drastino raste, obino u roku od nekoliko sati. Grafikon 10,5, koji je objavila 35 Robertsonova grupa, pokazuje ove impresivne promene. Ispitanici u ovom istraivanju su unosili samo pedeset i pet grama ivotinjskih proteina na dana, emu je dodavano jo trideset i etiri grama ivotinjskih proteina na dan u obliku ribe. Ova koliina ivotinjskih proteina je unutar nivoa koji veina Amerikanaca redovno unosi. Mukarci unose ukupno oko 90-100 grama proteina na dan, od ega veina dolazi od ivotinjskih namirnica; ene unose oko 70-90 grama na dan. Kada su bubrezi pod stalnim, dugoronim uticajem poveanog nivoa 35 kalcijuma i oksalata, moe doi do formiranja kamena u bubregu. Sledei 37 deo iz Robertsonovog pregleda iz 1987. godine, naglaava ulogu ishrane, naroito namirnica koje sadre ivotinjske proteine: Urolitijaza [formiranje kamena u bubregu] predstavlja problem irom sveta i izgleda da se problem pogorava energetski bogatom ishranom sa puno mlenih proizvoda i sa malo vlakana kakva je uobiajena u veini industrijalizovanih zemalja... Dokazi naroito istiu unos velike koliine

proteina iz mesa kao dominantan faktor... Na osnovu epidemiolokih i biohemijskih istraivanja predvia se da bi prelaz na manje energetski bogatu ishranu sa vie biljnih namirnica smanjio rizik od formiranja kamena u bubregu u populaciji. Grafikon 10,5: Efekat unosa ivotinjskih proteina na nivo kalcijuma i oksalata u urinu Kalcijum, Oksalat, Dan, Bazalni, + ivotinjski proteini Znaajan i uverljiv efekat na formiranje kamena je prikazan za ivotinjske namirnice. Novija istraivanja takoe pokazuju da se formiranje kamena u 38 bubregu moe zapoeti aktivnou slobodnih radikala, i moe se spreiti unosom namirnica biljnog porekla koje sadre antioksidanse (videti etvrto poglavlje). Vidimo suprotne efekte ivotinjskih i biljnih namirnica za jo jedan organ i jo jedno oboljenje (u ovom sluaju formiranje kamena). Oni problemi Ljudi koji imaju dobar vid esto to uzimaju zdravo za gotovo. Ponaamo se prema naim oima kao prema malim tehnolokim delovima a ne kao prema ivim delovima naeg tela, i skloni smo da verujemo da korienje lasera predstavlja najbolji nain za odravanje oiju zdravim. Meutim, istraivanja su, tokom proteklih nekoliko decenija, pokazala da su ovi ''tehnoloki'' delovi u stvari pod snanim uticajem hrane koju jedemo. Na doruak, ruak i veera imaju izraen efekat na dva esta oboljenja oiju, kataraktu i makularnu degeneraciju oboljenja koja pogaaju na milione starijih Amerikanaca. Da, tako je. Spremam se da vam pokaem da biste ako jedete ivotinjske namirnice umesto biljnih mogli da oslepite. Makularna degeneracija je vodei uzrok ireverzibilnog slepila meu ljudima starijim od ezdeset i pet godina. Vie od 1,6 miliona Amerikanaca pati od ovog oboljenja, i mnogi od njih oslepe.39 Kao to ime ukazuje, ovo stanje ukljuuje razaranje makule, koja predstavlja biohemijsku raskrsnicu u oku gde se energija nadolazeeg svetla preobraava u nervni signal. Makula zauzima centralnu pozornicu, i mora biti funkcionalna da bi vid postojao. Oko makule se nalaze masne kiseline koje mogu da reaguju sa nadolazeim svetlom kako bi proizvele nizak nivo izrazito reaktivnih 40 slobodnih radikala. Ovi slobodni radikali (videti etvrto poglavlje) mogu da unite, ili degeneriu, susedna tkiva, ukljuujui makulu. Meutim, na sreu za nas, oteenje slobodnim radikalima se moe spreiti zahvaljujui antioksidantima u povru i vou. Dva istraivanja, od kojih je svako ukljuivalo tim iskusnih istraivaa sa prestinih instituta, obezbeuju ubedljive dokaze da hrana moe da titi od makularne degeneracije. Oba istraivanja su objavljena pre jedne decenije. 41 Jedno je procenjivalo ishranu a drugo procenjivalo hranljive materije u 42 krvi. Nalazi ovih istraivanja su ukazivali da bi se i do 70-88% sluajeva slepila koji su izazvani makularnom degeneracijom moglo spreiti ako se jede prava hrana. 41 Istraivanje koje je poredilo ishranu poredilo je 356 osoba starih 55 do 80 godina kojima je ustanovljena napredna makularna degeneracija (ispitanici) sa 520 osoba sa drugim onim bolestima (kontrola). Pet oftalmolokih medicinskih centara je saraivalo na ovom istraivanju. Istraivai su utvrdili da je vei unos ukupnih karotenoida bio povezan sa niom uestalou makularne degeneracije. Karotenoidi predstavljaju grupu antioksidanata koji se nalaze u obojenim delovima voa i povra. Kada su procenjeni unosi karotenoida, one osobe koje su unosile najveu koliinu imale su 43% manje sluajeva od onih koji su unosili najmanje. Nije iznenaujue da je pet od est merenih biljnih namirnica takoe bilo povezano sa niim stopama makularne degeneracije (prokelj, argarepe, spana ili lisnati kelj ,tikva i slatki krompir). Spana ili lisnati kelj su pruali najveu zatitu. Kod osoba koje su jele ovo povre pet ili vie puta nedeljno bilo je 88% manje sluajeva u odnosu na osobe koje su jele ovo povre manje od jednom meseno. Jedina grupa koja nije polazivala zatitni efekat je bila kupus/karfiol/prokule grupa, koja je najmanje obojena 43 od est grupa namirnica. Ovi istraivai su takoe razmatrali potencijalnu zatitu od bolesti kao rezultat unosa pet zasebnih karotenoida iz ovih namirnica. Svih pet sem jednog su pokazali izrazit zatitni efekat, naroito karotenoidi koji se nalaze u tamnozelenom lisnatom povru. Nasuprot tome, dodaci nekoliko vitamina, ukljuujui retinol (prethodnik ''vitamina'' A), vitamin C i vitamin E su pokazali malo ili nimalo korisnih efekata. Ponovo vidimo da dok dodaci mogu da donesu veliko bogatstvo proizvoau dodataka, vama i meni nee doneti odlino zdravlje. Kada je sve zavreno, ovo istraivanje je utvrdilo da je rizik od makularne degeneracije mogao da se smanji i za 88%, jednostavno hranei se 41 pravom hranom. Ovde biste mogli da se zapitate, ''Gde mogu da nabavim neke od tih karotenoida?''. Zeleno lisnato povre, argarepe i juno voe predstavljaju dobre izvore. Meutim, ovde postoji problem. Meu stotinama (moda hiljadama) antioksidativnih karotenoida iz ovih namirnica, samo je desetak proueno u vezi sa njihovim biolokim efektima. Sposobnost ovih hemikalija da uklone ili umanje tetu slobodnih radikala je dobro ustanovljena, ali aktivnost pojedinanih karotenoida u velikoj meri varira u

44

zavisnosti od uslova ishrane i naina ivota. Zbog takvih varijacija praktino je nemogue predvideti njihove pojedinane aktivnosti, dobre ili loe. Logika njihovog korienja u vidu dodataka je previe izolovana i povrinska. Ignorie dinamiku prirode. Daleko je bezbednije unositi ove karotenoide u njihovom prirodnom okruenju, u izrazito obojenom vou i povru. 42 Drugo istraivanje je poredilo ukupno 421 pacijenta sa makularnom degeneracijom sa 615 kontrolnih osoba. Pet vodeih klinikih centara specijalizovanih za poremeaje oiju je sa svojim istraivaima uestvovalo u ovom istraivanju. Istraivai su merili nivo antioksidanata u krvi , umesto unosa antioksidanata. Merene su etiri vrste antioksidanata: karotenoidi, vitamin C, selen i vitamin E. Osim selena, ostali antioksidanti su bili povezani sa manjim brojem sluajeva makularne degeneracije, iako su samo karotenoidi pokazali statistiki znaajne rezultate. Rizik od makularne degeneracije je bio smanjen na dve treine za one sa najviim nivoom karotenoida u krvi, u poreenju sa grupom sa malo karotenoida. Ovo smanjenje od oko 65-70% u ovom istraivanju je slino smanjenju od 88% iz prvog istraivanja. Ova dva istraivanja su dosledno utvrdila koristi od antioksidativnih karotenoida unesenih hranom. Imajui u vidu eksperimentalna ogranienja, moemo samo priblino da procenimo proporciju makularne degeneracije koju prouzrokuje loa ishrana, i nemoemo da znamo koji su antioksidanti bili ukljueni. Meutim, ono to moemo da kaemo je da e ishrana namirnicama koje sadre antioksidante, naroito onima koje sadre karotenoide, spreiti veinu sluajeva slepila koji se javljaju zbog makularne degeneracije. Ovo je samo po sebi izuzetna preporuka. Katarakte su neto manje ozbiljne od makularne degeneracije jer postoje dostupne efektivne hirurke mogunosti za obnovu vida koji se oteuje ovim oboljenjem. Meutim kada pogledamo brojeve, katarakte predstavljaju daleko vei teret za nae drutvo. Do osamdesete godine starosti, polovina Amerikanaca e dobiti kataraktu.39 Trenutno ima 20 miliona Amerikanaca starijih od etrdeset godina koji imaju ovo oboljenje. Pri formiranju katarakte dolazi do zamagljivanja onog soiva. Korektivna hirurgija ukljuuje uklanjanje zamagljenog soiva i postavljanje vetakog soiva. Razvoj zamuenosti je, kao i degeneracija makule i mnogi drugi poremeaji, blisko povezan sa oteenjem koje stvara viak reaktivnih 44 slobodnih radikala. Ponovo je razumno pretpostaviti da e ishrana namirnicama koje sadre antioksidante biti od koristi. Istraivai iz Viskonsina su 1988. godine poeli da prouavaju vezu zdravlja oiju i ishrane na vie od 1.300 ljudi. Deset godina kasnije, objavili 45 su izvetaj o svojim nalazima. Ljudi koji su unosili najvie luteina, koji predstavlja specifian tip antioksidansa, imali su polovinu stope pojave katarakte u odnosu na ljude koji su unosili najmanje luteina. Lutein je zanimljiva hemikalija jer, pored toga to je lako dostupna u spanau, pored drugog tamno zelenog lisnatog povra, predstavlja i sastavni deo samog 46, 47 tkiva soiva. Slino tome, oni koji su unosili najvie spanaa imali su 40% manje sluajeva katarakte. Oba ova oboljenja oiju, makularna degeneracija i katarakta, se javljaju kada ne unosimo dovoljno jako obojenog zelenog i lisnatog povra. U oba sluaja, viak slobodnih radikala, koji se poveava namirnicama ivotinjskog porekla a smanjuje biljnim namirnicama, najverovatnije e biti odgovoran za ova stanja. Ishrana koja menja svest Kada se ova knjiga bude pojavila u knjiarama, ja u imati sedamdeset godina. Nedavno sam bio na okupljanju povodom pedesetogodinjice mature, gde sam saznao da su mnogi moji kolski prijatelji umrli. Primam AARP asopis, dobijam popuste na razliite proizvode zbog starosti i primam ekove od socijalnog osiguranja svakog meseca. Neki eufemisti bi mogli da me nazovu ''zrelom odraslom osobom''. Ja to jednostavno nazivam starou. ta znai biti star? Jo uvek trim svako jutro, ponekad i 10 ili vie kilometara. I dalje imam aktivan radni ivot, moda aktivniji nego ikad. I dalje uivam u istim slobodnim aktivnostima, bilo da se radi o poseti unucima, veeri sa prijateljima, batovanstvu, putovanju, golfu, predavanjima ili radu u dvoritu kao to je postavljanje ograde ili razni sitni poslovi kao to sam radio i na farmi. Ipak, neke stvari su se promenile. Oigledno je da postoji razlika izmeu mene sa sedamdeset godina i mene sa dvadeset godina. Sporiji sam, ne tako jak, radim manje sati svakog dana i ee odmaram nego pre. Svi znamo da starost sa sobom donosi smanjene sposobnosti u poreenju sa mlaim danima. Meutim postoji dobra nauka koja pokazuje da bistro razmiljanje i u dubokoj starosti nije neto ega treba da se odreknemo. Gubitak pamenja, dezorijentacija i zbunjenost ne predstavljaju neizbean deo starenja, ve probleme povezane sa uvek znaajnim faktorom naina ivota: ishranom. Sada postoje dobre informacije vezane za ishranu i dva glavna stanja vezana za smanjenje mentalnih sposobnosti. Sa umerenije strane, postoji stanje zvano ''kognitivni poremeaj'' ili ''kognitivna disfunkcija''. Ovo stanje opisuje smanjenu sposobnost pamenja i razmiljanja. Ovo stanje predstavlja neprekidan niz bolesti koje se kreu od sluajeva sa jedva vidljivim naznakama smanjenih sposobnosti do onih koje su oiglednije i lako utvrdive.

Zatim postoje mentalni poremeaji koji postaju ozbiljniji, pa ak mogu i da ugroze ivot. Oni se nazivaju optim imenom demencija, pri emu postoje dva glavna tipa: vaskularna demencija i Alchajmerova bolest. Prvenstveni uzrok vaskularne demencije su viestruki mali logovi koji se javlju zbog prskanja krvnih sudova u mozgu. Za starije osobe je uobiajeno da imaju ''tihe'' logove u poznijim godinama. log se smatra tihim ako proe neopaen ili neustanovljen. Svaki mali log onesposobi deo mozga. Drugi tip demencije, Alchajmerova bolest, se javlja kada se proteinska supstanca zvana beta-amiloid nagomilava u kritinim oblastima mozga u vidu plake, nalik plakama punim holesterola koje se stvaraju pri kardiovaskularnim bolestima. Alchajmerova bolest je iznenaujue esta. Reeno je da 1% ljudi starijih od ezdeset i pet godina ispoljava simptome Alchajmerove bolesti, to 48 predstavlja cifru koja se nadalje duplira na svakih pet godina. Pretpostavljam da je to razlog zbog koga mirno prihvatamo ''senilnost'' kao deo procesa starenja. Procenjeno je da 10-12% osoba sa blagim kognitivnim poremeajem razvija ozbiljnije tipove demencije, dok samo 1-2% osoba bez kognitivnog 49, 50 poremeaja stie ove bolesti. To znai da su ljudi sa kognitivnim poremeajem izloeni deset puta veem riziku od Alchajmerove bolesti. Ne samo da kognitivni poremeaj esto dovodi do ozbiljnije demencije, ve 51-53 54 je takoe povezan i sa kardiovaskularnim bolestima, logom i 55, 56 Sve ove bolesti se grupiu u istim populacijama, dijabetesom tipa II. esto kod istih ljudi. Ovo grupisanje znai da dele neke zajednike faktore 51, 57, rizika. Hipertenzija (povien krvni pritisak) predstavlja jedan od faktora 58 53 ; drugi je povien nivo holesterola u krvi. Oba ova faktora se, naravno, mogu kontrolisati ishranom. Trei faktor rizika predstavlja koliina slobodnih radikala, koji prave haos u modanim funkcijama u naim poznijim godinama. Poto su slobodni radikali tako znaajni za proces kognitivne disfunkcije i demencije, istraivai veruju da unos antioksidanata hranom moe da zatiti na mozak od ovog oteenja, kao i pri drugim oboljenima. Namirnice ivotinjskog porekla nemaju antioksidante i aktiviraju proizvodnju slobodnih radikala i oteenje elije, dok biljne namirnice, sa obiljem antioksidanata, spreavaju takva oteenja. Radi se o istom uzroku i efektu ishrane koji smo videli u sluaju makularne degeneracije. Naravno, genetika igra odreenu ulogu, i ustanovljeni su odreeni geni koji 52 mogu da poveaju rizik od opadanja mentalnih funkcija. Meutim, sredinski faktori takoe igraju kljunu ulogu, najverovatnije i dominantnu. U novijem istraivanju je utvreno da ameriki mukarci japanskog porekla koji ive na Havajima imaju veu stopu Alchajmerove bolesti od Japanaca 59 koji ive u Japanu. Drugo istraivanje je utvrdilo da su Afrikanci imali znaajno nie stope demencije i Alchajmerove bolesti od Amerikanaca 60 afrikog porekla koji ive u Indijani. Oba nalaza jasno podupiru ideju da sredina igra znaajnu ulogu u kognitivnim poremeajima. irom sveta, obrasci preovladavanja mentalnih poremeaja izgledaju slini i za druge zapadnjake bolesti. Stope Alchajmerove bolesti su nie u 61 manje razvijenim oblastima. Novije istraivanje je poredilo stope Alchajmerove bolesti sa ishranom u jedanaest razliitih zemalja i utvrdilo da su populacije sa visokim unosom masti i malim unosom itarica imale 62, 63 vie stope ove bolesti. Izgleda da smo na tragu neemu. Oigledno je da je ishrana znaajna u odreivanju nae sposobnosti razmiljanja u poznijim godinama. Ali ta je tano dobro za nas? U pogledu blaeg stanja mentalnog poremeaja, novije istraivanje je pokazalo da je visok nivo vitamina E u krvi povezan sa manjim gubitkom 64 pamenja. Manji gubitak pamenja je povezan i sa viim nivoom vitamina 65 C i selena, koji smanjuju aktivnost slobodnih radikala. Vitamini E i C su antioksidanti koji se skoro iskljuivo nalaze u biljnim namirnicama, dok se selen nalazi i u ivotinjskim i u biljnim namirnicama. U istraivanju na 260 starijih osoba starih od 65 do 90 godina, navedeno je da: ''Ishrana sa manje masti, zasienih masnih kiselina i holesterola, i vie ugljenih hidrata, vlakana, vitamina (naroito folat, vitamini C i E i beta karotini) i minerala (gvoa i cinka) moe biti preporuljiva ne samo za poboljanje opteg zdravlja starijih ve takoe i za poboljanje mentalnih 66 funkcija''. Ovaj zakljuak zastupa biljne namirnice a osuuje namirnice ivotinjskog porekla za optimalno funkcionisanje mozga. Drugo istraivanje na nekoliko stotina starijih ljudi je utvrdilo da su rezultati na mentalnim testovima bili vii meu onim ljudima koji su unosili najvie vitamina C i 67 beta karotina. Druga istraivanja su takoe utvrdila da je nizak nivo vitamina C u krvi povezan sa slabijim mentalnim sposobnostima u 68, 69 69 70 starosti, a neka su utvrdila da su B vitamini, ukljuujui beta karotin, povezani sa boljim mentalnim funkcijama. Sedam gore spomenutih istraivanja pokazuju da su jedna ili vie hranljivih materija koje se nalaze skoro iskljuivo u biljkama povezane sa niim rizikom od opadanja mentalnih funkcija u starosti. Ne samo da su eksperimentalna istraivanja na ivotinjama potvrdila da su biljne namirnice dobre za mozak, ve pokazuju i mehanizme preko kojih ove namirnice 71, 72 deluju. Iako postoje znaajne varijacije u nekim od ovih nalaza na primer, jedno istraivanje nalazi vezu samo sa vitaminom C, a drugo nalazi vezu samo sa beta karotinom a ne sa vitaminom C ne bi trebalo da previdimo umu fokusirajui se na jedno ili dva drveta. Nijedno istraivanje nikada nije ustanovilo da je vie antioksidanata u ishrani poveavalo

45

gubitak memorije. Kada god se veze ustanove, uvek je obrnuto. tavie, veza izgleda znaajna, iako treba izvriti temeljnija istraivanja pre nego to moemo tano da znamo u kojoj meri je za kognitivni poremeaj odgovorna ishrana. ta je sa ozbiljnijom demencijom koju prouzrokuje log (vaskularna demencija) i Alchajmerovom boleu? Kako ishrana utie na ove bolesti? Demencija koja je prouzrokovana istim vaskularnim problemima koji dovode do loga je pod jasnim uticajem ishrane. U objavljenom radu u vezi uvenog Fremingemskog istraivanja, istraivai su utvrdili da e za svake tri dodatne porcije voa i povra na dan, rizik od loga biti smanjen za 73 22%. Tri porcije voa i povra predstavlja manje nego to biste mogli da pomislite. Sledei primeri odgovaraju jednoj porciji u ovom istraivanju: 1/2 olje breskava, 1/4 olje paradajz sosa, 1/2 olje prokelja ili jedan krompir. Pola olje ne predstavlja puno hrane. U stvari, mukarci iz ovog istraivanja koji su se hranili sa najvie voa i povra unosili su i do devetnaest porcija na dan. Ako svake tri porcije smanjuju rizik za 22% korisni efekti se nakupljaju (procenat smanjenja rizika se pribliava ali nikada ne premauje 100%). Ovo istraivanje obezbeuje dokaze da zdravlje arterija i krvnih sudova koji transportuju krv do i od mozga zavisi od ishrane. Logino je pretpostaviti da e ishrana voem i povrem zatiti od demencije prouzrokovane loim zdravljem krvnih sudova. Izgleda da istraivai opet obezbeuju dokaz. Naunici su izvrili ispitivanje mentalnog zdravlja i procenili unos hrane za vie od 5.000 starijih ljudi i vie od dve godine nadgledali njihovo zdravlje. Utvrdili su da su ljudi koji su jeli najvie ukupnih masti i zasienih masnih kiselina bili izloeni najveem riziku od demencije zbog vaskularnih 74 problema. Alchajmerova bolest je takoe povezana sa ishranom i esto se nalazi u 53 vezi sa oboljenjem srca, to ukazuje da dele iste uzroke. Sada znamo ta izaziva oboljenje srca, i znamo ta prua najbolju nadu za preokretanje sranog oboljenja: ishrana. Eksperimentalna istraivanja na ivotinjama su uverljivo pokazala da e ishrana bogata holesterolom podstai proizvodnju 53 beta-amiloida karakteristinog za Alchajmerovu bolest. Kao potvrda ovih rezultata na eksperimentalnim ivotinjama, istraivanje na vie od 5.000 ljudi je ustanovilo da je vei unos masti i holesterola poveavao rizik od 75 74 Alchajmerove bolesti specifino, i demencije uopteno. 76 U drugom istraivanju Alchajmerove bolesti, rizik od dobijanja bolesti je bio 3,3 puta vei meu ljudima iji je nivo folne kiseline u krvi bio u opsegu najnie treine i 4,5 puta vei kada je nivo homocisteina u krvi bio u najvioj treini. ta su folna kiselina i homocistein? Folna kiselina je jedinjenje koje potie iskljuivo iz biljnih namirnica kao to su zeleno i lisnato povre. Homocistein je aminokiselina koja potie prvenstveno iz 77 ivotinjskih proteina. Ovo istraivanje je utvrdilo da je bilo poeljno odravati nizak nivo homocisteina a visok nivo folne kiseline u krvi. Drugim reima, kombinacija ishrane bogate ivotinjskim namirnicama i siromane 78 biljnim namirnicama poveava rizik od Alchajmerove bolesti. Blagi kognitivni poremeaj, o kome se prave vicevi, jo uvek ne spreava pogoenu osobu da vodi nezavistan, funkcionalan ivot, ali su demencija i Alchajmerova bolest tragine, nameui skoro neizdriv teret rtvi i njenoj porodici. Du ovog spektra, od manjih potekoa u odravanju toka misli do ozbiljne degeneracije, hrana koju jedete moe drastino da utie na verovatnou ostvarivanja mentalnog poremeaja. Bolesti koje sam obradio u ovom poglavlju uzimaju veliki danak veini nas u poznijim godinama, iako ne moraju da budu fatalne. Poto obino nisu smrtonosne, mnogi ljudi pogoeni ovim bolestima i dalje dugo ive. Meutim, njihov kvalitet ivota postepeno opada, dok ih bolest ne uini u velikoj meri zavisnim od drugih i nesposobnim da funkcioniu u punoj meri. Razgovarao sam sa velikim brojem ljudi koji kau, ''moda neu iveti podjednako dugo kao i vi zaluenici za zdravlje, ali u svakako uivati u vremenu koje imam jedui biftek kad god hou, puei ako tako odaberem i radei bilo ta drugo to hou''. Ja sam odrastao sa tim ljudima, iao u kolu sa tim ljudima i imao odline prijatelje meu tim ljudima. Ne tako davno, jedan od mojih najboljih prijatelja je imao teku operaciju zbog raka i proveo svoje poslednje godine paralizovan u starakom domu. Tokom mnogih poseta u starakom domu, uvek sam odlazio sa velikom zahvalnou za zdravlje koje u starosti jo uvek posedujem. Nije bilo neobino da odem u staraki dom u posetu prijatelju i ujem da je jedan od novih pacijenata u domu bio neko koga smo moj prijatelj i ja znali od ranije. Oni su preesto imali Alchajmerovu bolest i bili smetani u poseban odeljak doma. Uivanje u ivotu, naroito u drugoj polovini ivota, je u velikoj meri onemogueno ako ne moemo da vidimo, da razmiljamo, ako nai bubrezi ne rade ili ako su nae kosti slomljene ili lomljive. Ja se nadam da u moi u potpunosti da uivam u vremenu ne samo sada, ve i u budunosti, uz dobro zdravlje i nezavisnost.

obroku oigledno dolazi od ugljenih hidrata. Kako moe da sadri ''malo ugljenih hidrata''? Da li je greka pri tampanju? Ne bih rekao. U razliitim prilikama sam primeivao da su salate, hlebovi pa ak i pogaice sa cimetom oznaavane sa ''malo ugljenih hidrata'', iako njihove liste sastojaka pokazuju da, u stvari, veinu kalorija obezbeuju ugljeni hidrati. ta se deava? Ova opsednutost ugljenim hidratima u velikoj meri predstavlja rezultat rada pokojnog dr Etkinsa i njegove poruke o ishrani. Meutim, nedavno je Nova revolucija u ishrani dr Etkinsa pobeena i zamenjena South Beach dijetom kao novom vodeom knjigom o ishrani. South Beach dijeta je reklamirana kao umerenija i bezbednija dijeta od Etkinsove i da ju je lake primenjivati, ali po onome to sam ja video, ''vuk'' mravljenja je samo stavio novo ovje ruho. Obe dijete su podeljene u tri faze, i obe ishrane se u velikoj meri zasnivaju na mesu, mlenim proizvodima i jajima. South Beach dijeta, na primer, zabranjuje hleb, pirina, krompir, testeninu, pekarske proizvode, eer pa ak i voe tokom prve dve sedmice. Nakon toga, moete se vratiti na ugljene hidrate dok se hranite onim to meni lii na tipinu ameriku ishranu. Moda se zbog toga South Beach dijeta tako puno prodaje. Po veb sajtu South Beach dijete, asopis Newsweek je napisao, ''prava vrednost knjige su njeni utemeljeni nutricionistiki saveti. Ona zadrava najbolji deo Etkinsovog reima meso odbacujui princip da sve ugljene hidrate treba izbegavati''.1 Ko je iz redakcije Newsweek-a pregledao literaturu kako bi znao da li su to utemeljeni nutricionistiki saveti ili ne? A ako imate Etkinsovu dijetu plus neto ''ugljenih hidrata'' kako se ta dijeta razlikuje od standardne amerike ishrane, toksine ishrane za koju je ustanovljeno da nas ini gojaznim, da izaziva srana oboljenja, unitava nae bubrege, dovodi do slepila i Alchajmerove bolesti, raka i niza drugih zdravstvenih problema? Ovo su samo primeri trenutnog stanja nutricionistike svesnosti u Sjedinjenim Dravama. Svaki dan primeujem da se Amerikanci dave u poplavi uasnih informacija o ishrani. Seam se izreke koju sam uo pre nekoliko decenija: Amerikanci vole kojetarije. Jo jedna: Amerikanci vole da uju dobre stvari o svojim loim navikama. Na prvi pogled bi izgledalo da su ove dve izreke tane. Ili moda nisu? Ja imam vie vere u prosenog Amerikanca. Nije tano da Amerikanci vole kojetarije ve kojetarije preplavljuju Amerikance, eleli oni to ili ne! Znam da neki Amerikanci ele istinu, ali jednostavno nisu mogli da je nau jer su bili zatrpani kojetarijama. Malo je informacija o ishrani koje stiu do javnosti a koje su vrsto utemeljene u nauci, i zbog toga plaamo veliku cenu. Maslinovo ulje je jednog dana uasno, a narednog je zdravo za srce. Jednog dana vam jaja zakruju arterije, a narednog predstavljaju dobar izvor proteina. Jednog dana su krompir i pirina odlini, a sledeeg predstavljaju najveu pretnju za vau teinu. Na poetku knjige sam rekao da mi je cilj da ponovo definiem nain na koji razmiljamo o informacijama o ishrani ukloniti zabunu, uiniti zdravlje jednostavnim i zasnovati tvrdnje na dokazima koje su obezbedili istraivanja ishrane objavljena u uglednim, profesionalnim asopisima. Do sada ste videli irok uzorak a to je samo uzorak tih dokaza. Videli ste da postoji uverljiva nauna podrka za jednu, jednostavnu optimalnu ishranu ishranu celovitim nepreraenim namirnicama biljnog porekla. elim da samem lekcije o ishrani koje smo nauili na osnovu ovog irokog opsega dokaza i iz mojih iskustava tokom proteklih etrdeset i vie godina u jedan jednostavan vodi za dobru ishranu. Saeo sam moje znanje na nekoliko centralnih principa, principa koji e rasvetliti nain na koji su ishrana i zdravlje zaista povezani. tavie, preveo sam nauku u preporuke o ishrani koje moete da ponete da ugraujete u sopstveni ivot. Ne samo da ete stei novo razumevanje veze ishrane i zdravlja, ve ete takoe tano videti koje namirnice treba da jedete a koje treba da izbegavate. Na vama je da odluite ta ete raditi sa ovim informacijama, ali bar moete da znate da vam je, kao itaocu i osobi, konano saopteno neto to nisu kojetarije. 11 Pravilna ishrana: Osam principa ishrane i zdravlja Koristi od zdravog naina ivota su ogromne. elim da znate da moete da:

ivite due izgledate i oseate se mlae imate vie energije smanjite teinu snizite nivo holesterola u krvi spreite pa ak i preokrenete srana oboljenja smanjite rizik od raka prostate, dojke i drugih tipova raka sauvate vid do poznih godina Deo III spreite i leite dijabetes izbegnete operaciju u mnogim sluajevima Vodi za dobru ishranu u velikoj meri smanjite potrebu za lekovima Nedavno sam bio u restoranu, gledajui jelovnik, kada sam zapazio veoma odravate kosti jakim neobinu opciju sa ''malo ugljenih hidrata: masivan tanjir testenine sa izbegnete impotenciju povrem na vrhu, poznat kao pasta primavera. Velika veina kalorija u izbegnete log

46

 spreite pojavu kamena u bubregu spreite da vaa beba dobije dijabetes tipa I olakate zatvor snizite krvni pritisak izbegnete Alchajmerovu bolest pobedite artritis i jo mnogo toga... Ovo su samo neke koristi, i sve mogu biti vae. Cena? Jednostavno promenite ishranu. Ne znam da je ikada bilo mogue tako lako ili uz tako malo napora ostvariti tako znaajne korisne efekte. Pruio sam vam primere dokaza i ispriao o putovanju koje sam doiveo kako bih doao do svojih zakljuaka. Sada elim da samem lekcije koje sam nauio o hrani, zdravlju i bolestima u osam narednih principa. Ovi principi bi trebalo da nas informiu o nainu na koji se bavimo naukom, nainu na koji leimo bolesne, nainu na koji se hranimo, nainu na koji razmiljamo o zdravlju i nainu na koji sagledavamo svet. Princip #1 Ishrana predstavlja kombinovane aktivnosti bezbrojnih supstanci iz hrane. Celina je vea od zbira njenih delova. Da bih ilustrovao ovaj princip potrebno je samo da vam iznesem biohemijski sastav obroka. Recimo da pripremate spana sa umbirom i raviole od integralnih itarica punjene tikvicama i zainima, prelivene sosom od paradajza. Sam spana sadri izobilje razliitih hemijskih sastojaka. Grafikon 11,1 predstavlja samo deliminu listu onoga to moete da pronaete u ustima posle zalogaja spanaa. Kao to moete da vidite, upravo ste uneli gomilu hranljivih materija u svoje telo. Pored ove veoma sloene meavine, pojedete zalogaj raviola sa sosom od paradajza i punjene tikvicama, dobijate na hiljade i hiljade dodatnih hemikalija, koje su spojene na razliite naine u razliitim namirnicama zaista pravo biohemijsko bogatstvo. im se ova hrana pomea sa vaom pljuvakom, vae telo poinje sa svojom magijom, i zapoinje proces varenja. Svaka od ovih hemikalija iz hrane reaguje sa drugim hemikalijama iz hrane i hemikalijama iz vaeg tela na veoma specifine naine. To predstavlja beskrajno sloen proces, i bukvalno je nemogue precizno razumeti kako svaka hemikalija reaguje sa svakom od preostalih hemikalija. Nikada neemo tano otkriti kako se sve to meusobno uklapa. Grafikon 11,1: Hranljive materije u spanau Makronutrijenti Voda, masti (puno vrsta), kalorije, ugljeni hidrati, proteini (puno vrsta), vlakna Minerali Kalcijum, natrijum, gvoe, cink, magnezijum, bakar, fosfor, mangan, kalijum, selen Vitamini C (askorbinska kiselina), B6 (piridoksin), B1 (tiamin), folat, B2 (riboflavin), A (kao karotinoidi), B3 (Nijacin), E (tokoferoli), Pantotenska kiselina Masne kiseline 14:0 (Miristimska kiselina), 18:1 (Oleinska kiselina), 16:0 (Palmitinska kiselina), 20:1 (Eikozanoinska kiselina), 18:0 (Stearinska kiselina), 18:2 (linolna kiselina), 16:1 (palmitoleinska kiselina), 18:3 (linoleinska kiselina) Aminokiseline Triptofan, valin, treonin, arginin, izoleucin, histidin, leucin, alanin, lizin, asparaginska kiselina, metionin, glutaminska kiselina, cistein, glicin, fenilalanin, prolin, tirozin, serin Fitosteroli (mnoge vrste) Glavna poruka koju elim da prenesem je sledea: hemikalije koje dobijamo iz hrane koju jedemo ulaze u niz reakcija koje deluju zajedno proizvodei dobro zdravlje. Ovim hemikalijama se paljivo upravlja sloenim kontrolnim mehanizmima unutar naih elija i irom naih tela, i ti kontrolni mehanizmi odluuju gde koja hranljiva materija ide, kolika koliina sastojaka je potrebna i kada e se svaka od reakcija odigravati. Oni koji su u zabludi mogu da istiu vrline pojedinane hranljive materije ili hemikalije, ali je ovakvo razmiljanje previe pojednostavljeno. Naa tela znaju kako da koriste hemikalije u hrani koje su upakovane zajedno, odbacujui neke a koristei druge. Ovo se ne moe prenaglasiti, jer predstavlja osnov za razumevanje dobre ishrane. Princip #2 Vitaminski dodaci ne predstavljaju recept za dobro zdravlje. Poto ishrana deluje kao beskrajno sloen biohemijski sistem koji ukljuuje na hiljade hemikalija i hiljade efekata na vae zdravlje, besmisleno je tvrditi da izolovane materije uzete u vidu dodataka mogu da zamene celovite namirnice. Dodaci nee dovesti do dugoronog zdravlja i mogu da izazovu

nepredvidive sporedne efekte. tavie, oni koji se oslanjaju na dodatke, odlau korisnu i dugoronu promenu ishrane. Opasnosti zapadnjake ishrane se ne mogu prevazii korienjem dodataka u vidu pilula. Dok sam posmatrao interesovanje za dodatke ishrani koje je eksplodiralo tokom proteklih dvadeset do trideset godina, postajalo je sve jasnije zato se pojavila tako velika industrija dodataka ishrani. Veliki profit predstavlja odlian podstrek, a novi vladini propisi su poploali put za proireno trite. tavie, potroai ele da nastave da jedu svoju uobiajenu hranu, a uzimanjem nekoliko dodataka ljudi se oseaju bolje u vezi potencijalno tetnih efekata njihove ishrane. Prihvatanje dodataka znai da mediji mogu da kau ljudima ono to ele da uju a doktori imaju ta da ponude svojim pacijentima. Kao rezultat toga, multimilijarderska industrija dodataka sada predstavlja sastavni deo naih ivota, i veina potroaa je uverena da kupuje zdravlje. To je formula pokojnog dr Etkinsa. On je zastupao ishranu bogatu proteinima i mastima rtvujui dugorono zdravlje zarad kratkoronog uspeha a zatim zastupao uzimanje dodataka zbog kako je on sam nazivao ''estih problema pri dijeti'' ukljuujui zatvor, elju za 1 eerom, glad, zadravanje tenosti, zamor, nervozu i nesanicu. Meutim, ova strategija ostvarivanja i ouvanja zdravlja dodacima ishrani je poela da se rui 1994-1996 godine sa obimnim istraivanjem efekata dodataka beta-karotina (prekursora vitamina A) na rak plua i druge 2, 3 bolesti. Nakon etiri do osam godina upotrebe dodataka, rak plua se nije smanjio kao to se oekivalo; poveao se! Nikakve koristi nisu ustanovljene od vitamina A i E ni u prevenciji sranog oboljenja. Od tada je izvren veliki broj dodatnih istraivanja koja su kotala na stotine miliona dolara kako bi se utvrdilo da li vitamini A, C i E spreavaju srana oboljenja i rak. Nedavno su objavljena dva znaajna pregleda ovih 4, 5 istraivanja. Istraivai, kako sami kau, ''nisu mogli da odrede ravnoteu korisnih i tetnih efekata rutinske upotrebe dodataka vitamina A, C ili E; multivitamina sa folnom kiselinom; ili antioksidativne kombinacije u 4 spreavanju raka ili kardiovaskularnih oboljenja''. Zaista, ak su bili protiv korienja beta-karotinskih dodataka. Ne radi se o tome da ovi sastojci nisu znaajni. Jesu ali samo kada se unose hranom, a ne u vidu dodataka. Izolovanje hranljivih materija i pokuaji da se ostvare korisni efekti podjednaki korienju nepreraenih namirnica otkriva nepoznavanje naina na koji hranljive materije deluju u 6 telu. Noviji specijalni lanak u asopisu New York Times dokumentuje ovaj neuspeh dodataka ishrani u obezbeivanju bilo kakvih dokazanih koristi po zdravlje. Ubeen sam da emo vremenom nastaviti da ''otkrivamo'' da korienje izolovanih dodataka ishrani radi ouvanja zdravlja, uz zadravanje uobiajene zapadnjake ishrane, ne predstavlja samo bacanje novca ve je i potencijalno tetno. Princip #3 Praktino ne postoje hranljive materije u namirnicama ivotinjskog porekla koje nisu bolje obezbeene u biljnim namirnicama. Sveukupno gledano moe se rei da bilo koja namirnica biljnog porekla ima vie slinosti po pitanju sastava hranljivih materija sa drugim biljnim namirnicama nego sa namirnicama ivotinjskog porekla. Tano je i obrnuto; sve namirnice ivotinjskog porekla su slinije drugim ivotinjskim namirnicama nego biljnim namirnicima. Na primer, iako se riba znaajno razlikuje od govedine, riba je daleko slinija govedini nego pirinu. ak i namirnice koje predstavljaju ''izuzetak'' od pravila, kao to je jezgrasto voe, semenje i obraeni nisko-masni ivotinjski proizvodi, ostaju u jasno odvojenim biljnim i ivotinjskim ''hranljivim'' grupama. Ishrana ivotinjama predstavlja izrazito drugaije hranljivo iskustvo od ishrane biljkama. Koliine i vrste hranljivih materija u ova dva tipa namirnica, prikazane na grafikonu 11,2,7, 8, 9 ilustruju ove izrazite razlike u hranljivim vrednostima. Grafikon 11,2: Sastav hranljivih materija namirnica biljnog i ivotinjskog porekla (na 500 kalorija energije) Hranljiva materija, namirnice biljnog porekla*, namirnice ivotinjskog porekla** Holesterol (mg), Masti (g), Proteini (g), Beta-karotin (mcg), Vlakna u ishrani (g), Vitamin C (mg), Folat (mcg), Vitamin E (mg_ATE), Gvoe (mg), Magnezijum (mg), Kalcijum (mg), *Jednake koliine paradajza, spanaa, lima pasulja, graka, krompira **Jednake koliine govedine, svinjetine, piletine, punomasnog mleka Kao to moete da vidite, biljne namirnice sadre daleko vie antioksidanata, vlakana i minerala u odnosu na namirnice ivotinjskog porekla. U stvari, ivotinjske namirnice praktino ne sadre nekoliko ovih hranljivih materija. ivotinjske namirnice, sa druge strane, imaju daleko vie holesterola i masti. Takoe imaju neznatno vie proteina od biljnih namirnica, zajedno sa vie B12 i vitamina D, iako se u sluaju vitamina D u velikoj meri radi o vetakom obogaivanju mleka. Naravno, postoje i neki izuzeci: neko jezgrasto voe i semenje je bogato mastima i proteinima (npr, kikiriki, seme susama) dok neke namirnice ivotinjskog porekla sadre malo masti, obino jer im se mast uklanja vetakom obradom (npr, obrano mleko). Ali ako se ovo pogleda izbliza, masti i proteini jezgrastog voa i

47

semenja se razlikuju: zdravije su od masti i proteina ivotinjskih namirnica. Pored toga, sadre i neke zanimljive antioksidativne supstance. Sa druge strane, obraene ivotinjske namirnice sa malo masti i dalje sadre odreenu koliinu holesterola, dosta proteina i veoma malo ili nimalo antioksidanata i vlakana, kao i druge ivotinjske namirnice. Poto su hranljive materije prvenstveno odgovorne za zdrave efekte hrane i imajui u vidu ove znaajne razlike u sastavu hranljivih materija izmeu ivotinjskih i biljnih namirnica, zar nije razumljivo pretpostaviti da moemo da oekujemo razliite efekte na naa tela u zavisnosti koju vrstu hrane koristimo? Po definiciji, da bi hemikalija iz hrane predstavljala esencijalnu to jest neophodnu hranljivu materiju, mora da zadovolji dva uslova: hemikalija je neophodna za zdravo funkcionisanje oveka Hemikalija mora da bude neto to nae telo ne moe samo da proizvodi, i zbog toga se mora uzeti iz spoljnog izvora Jedan primer hemikalije koja nije neophodna je holesterol, sastojak namirnica ivotinjskog porekla koji ne postoji u biljnim namirnicama. Iako je holesterol neophodan za zdravlje, nae telo moe da proizvede potrebnu koliinu; tako da nemoramo da ga unosimo hranom. Prema tome, on ne predstavlja neophodnu hranljivu materiju. Postoje etiri hranljive materije koje ivotinjske namirnice imaju a biljne, u veini sluajeva, nemaju: holesterol i vitamini A, D i B12. Tri materije nisu neophodne. Kao to smo gore napomenuli, holesterol se u naem telu proizvodi prirodno. Vitamin A se lako proizvodi u naem telu od betakarotina, a vitamin D se lako proizvodi u naem telu izlaganjem koe sunevoj svetlosti u toku petnaest minuta svakih par dana. Oba ova vitamina su toksina ako se unose u velikim koliinama. Ovo je jo jedan pokazatelj da je bolje oslanjati se na vitaminske prekursore, beta-karotin i sunevu svetlost, kako bi nae telo lako moglo da kontrolie proizvodnju i potrebne koliine vitamina A i D. Vitamin B12 je problematiniji. Vitamin B12 proizvode mikroorganizmi koji se nalaze u zemljitu i mikroorganizmi u crevima ivotinja, ukljuujui i naa. Koliina koja se proizvodi u naim crevima se ne apsorbuje na odgovarajui nain, pa se preporuuje da unosimo vitamin B12 hranom. Istraivanja su ubedljivo pokazala da e biljke uzgajane na zdravom zemljitu koje ima dobru koncentraciju vitamina B12 lako apsorbovati ovu 10 Meutim, biljkama uzgajanim na ''beivotnom'' zemljitu materiju. (neorganska zemljita) moe da nedostaje vitamin B12. U Sjedinjenim Dravama, najvei deo poljoprivrede se sprovodi na relativno beivotnom zemljitu, unitenom viegodinjom upotrebom pesticida, herbicida i ubriva. Zbog toga biljkama koje su uzgajane na ovakvom zemljitu i koje se prodaju u naim prodavnicama nedostaje vitamin B12. Pored toga, ivimo u tako dezinfikovanom svetu da retko dolazimo u direktan kontakt sa zemljinim organizmima koji proizvode vitamin B12. Ranije smo dobijali B12 iz povra koje nije bilo u potpunosti oieno od zemljita. Prema tome, nije nerazumno pretpostaviti da savremeni Amerikanci koji jedu izrazito oiene biljne proizvode a nimalo ivotinjskih proizvoda verovatno nee dobiti dovoljno vitamina B12. Iako nas opsesija naeg drutva dodacima hrani ozbiljno udaljava od drugih, daleko znaajnijih informacija o ishrani, to ne znai da dodatke treba uvek izbegavati. Procenjuje se da u telima posedujemo zalihe vitamina B12 za tri godine. Ako uopte ne jedete ivotinjske proizvode tri godine ili vie, ili ste trudni ili dojite, trebalo bi da razmislite o povremenom uzimanju male koliine dodataka vitamina B12, ili o godinjoj poseti lekaru i proveri nivoa vitamina B12 i cisteina u krvi. Takoe, ako se ne izlaete sunevoj svetlosti, naroito tokom zimskih meseci, moda biste eleli da uzimate dodatke vitamina D. Ja bih preporuio da uzimate najmanju dozu koju moete da naete i da pokuate da budete vie na otvorenom. Ja ove dodatke nazivam ''pilulama za odvajanje od prirode'', jer su zdrava ishrana sveim, organskim biljnim namirnicama uzgajanim na bogatom zemljitu i redovno provoenje vremena na otvorenom najbolji odgovor za ove probleme. Povratak na na prirodan nain ivota uz ovaj mali korak obezbeuje i bezbrojne druge koristi. Princip #4

miliona dolara kako bi se oformila ''Inicijativa za istraivanje ivota''. Ova inicijativa obeava da e ''zauvek promeniti nain na koji se istraivanje ivota vri i predaje na univerzitetu''. ta je jedan od glavnih ciljeva programa? Integrisanje svake naune discipline u sveobuhvatni kiobran genetikog istraivanja. To je najvei nauni napor u istoriji Kornela.11 Meutim, znaajan deo ove usmerenosti na gene je pogrean jer ne uvia sutinsku stvar: ne ispoljavaju se svi geni u potpunosti i svo vreme. Ako oni nisu aktivirani, ili ispoljeni, ostaju biohemijski uspavani. Geni koji miruju nemaju nikakav efekat na nae zdravlje. Ovo je oigledno mnogim naunicima, i mnogim laicima, ali se znaaj ove ideje retko shvata. ta prouzrokuje da neki geni miruju, a da drugi budu aktivni? Odgovor: sredina, naroito ishrana. Da ponovo upotrebim prethodno poreenje, korisno je misliti o genima kao o semenju. Kao to svaki dobar batovan zna, seme nee rasti i postati biljka ako nema zemljita bogatog hranljivim materijama, vode i suneve svetlosti. Tako ni geni nee biti aktivirani ako nemaju odgovarajuu sredinu. U naem telu, ishrana predstavlja sredinski faktor koji odreuje aktivnost gena. Kao to smo videli u treem poglavlju, geni koji prouzrokuju rak su bili pod izrazitim uticajem unosa proteina. U naem istraivanju smo ustanovili da moemo da ukljuujemo i iskljuujemo loe gene jednostavnom promenom unosa proteina. tavie, nai nalazi Kineskog istraivanja su pokazali da ljudi priblino istog etnikog porekla imaju znaajno razliite stope bolesti. Za ove ljude se kae da imaju sline gene, a ipak dobijaju razliite bolesti u zavisnosti od svoje sredine. Na desetine istraivanja je dokumentovalo da kada se ljudi sele, postaju izloeni istom riziku od bolesti koji postoji u zemlji u koju dolaze. Oni ne menjaju svoje gene, a ipak dobijaju bolesti pri stopama koje su retke u njihovoj domovini. tavie, videli smo da se stope bolesti vremenom menjaju tako drastino da je bioloki nemogue okriviti gene. Za dvadeset i pet godina, procenat nae populacije koji je gojazan se udvostruio, sa 15% na 30%. Pored toga, dijabetes, srana oboljenja i mnoge druge bolesti izobilja su bile retke do novije istorije, a na genetiki kod jednostavno nije mogao znaajno da se promeni u poslednjih 25, 100 ili ak 500 godina. Iako moemo da kaemo da su geni presudni za svaki bioloki proces, imamo neke veoma uverljive dokaze da je ispoljavanje gena daleko znaajnije, a ispoljavanje gena kontrolie sredina, naroito ishrana. Jo jedna zabluda ovog genetikog istraivanja je pretpostavka da je razumevanje naih gena jednostavno. Nije. Nedavno su, na primer, 12 istraivai prouavali gensku regulaciju teine kod jedne vrste malih crva. Naunici su razmatrali 16.757 gena, iskljuujui svaki pojedinano, i posmatrali efekat na teinu. Otkrili su 417 gena koji utiu na teinu. Nain na koji ove stotine gena reaguju meusobno i sa svojom uvek promenljivom sredinom dugorono gledano kako bi uticali na smanjenje ili poveanje teine predstavlja neverovatno sloenu misteriju. Gete je jednom rekao ''Znamo tano samo kada znamo malo; sa znanjem sumnja 13 raste''. Aktiviranje naeg genetikog koda predstavlja svemir meusobnih biohemijskih reakcija skoro neverovatne sloenosti. Ovaj biohemijski ''svemir'' reaguje sa mnogim drugim sistemima, ukljuujui ishranu, koja sama po sebi predstavlja cele sisteme sloene biohemije. Smatram da sa genetikim istraivanjima kreemo u masivnu potragu sa ciljem da zaobiemo prirodu i da emo zavriti u goroj poziciji od one od koje smo poeli. Da li sve ovo znai da geni nisu bitni? Naravno da ne. Ako uzmete dva Amerikanca koji ive u istoj sredini i hranite ih tano istom mesnom namirnicom svakog dana do kraja nihovih ivota, ne bih bio iznenaen ako bi jedan umro od sranog udara u pedeset i etvrtoj godini starosti, a drugi od raka u osamdesetoj godini. ta objanjava ove razlike? Geni. Geni nam obezbeuju sklonosti. Svi smo izloeni razliitim rizicima od bolesti zbog razlike u naim genima. Ali iako nikada neemo tano znati kom smo riziku skloni, znamo kako da kontroliemo te rizike. Bez obzira na nae gene, svi moemo da poboljamo nae anse za ispoljavanje odgovarajuih gena obezbeujui naim telima najbolju moguu sredinu to jest, najbolju ishranu. Iako su dva Amerikanca iz gornjeg primera podlegla razliitim bolestima i u razliitoj starosti, sasvim je mogue da su obojica mogla da ive jo puno godina i uz bolji kvalitet ivota da su bili na optimalnoj ishrani.

Geni sami po sebi ne odreuju bolesti. Geni funkcioniu samo aktiviranjem, Princip #5 ili ekspresijom, a ishrana igra kljunu ulogu u pri odreivanju koji e se Ishrana moe znaajno da kontrolie tetne efekte kodljivih hemikalija. geni, dobri i loi, aktivirati. Mogu slobodno da kaem da je poreklo svake bolesti genetsko. Nai geni predstavljaju kod za sve u naim telima, kako dobro tako i loe. Bez gena, ne bi bilo raka. Bez gena, ne bi bilo gojaznosti, dijabetesa ili sranog oboljenja. I bez gena, ne bi bilo ivota. To bi moglo da objasni zato troimo na stotine miliona dolara pokuavajui da odredimo koji geni prouzrokuju koju bolest i kako moemo da iskljuimo opasne gene. To takoe objanjava zato su neke savreno zdrave mlade ene uklonile dojke jednostavno jer su saznale da nose gene koji su povezani sa rakom dojke. To objanjava zato je znaajna koliina resursa u nauci i istraivanju zdravlja u proloj deceniji preusmerena na genetika istraivanja. Samo na Univerzitetu Kornel se sakuplja 500 Prie o hemikalijama koje izazivaju rak redovno se pojavljuju u tampi. Akril-amid, vetaki zaslaivai, nitrozamini, nitriti, Alar, heterociklini amini i aflatoksin su u eksperimentalnim istraivanjima bili povezani sa rakom. Postoji iroko prihvaeno gledite da rak izazivaju otrovne hemikalije koje ulaze u naa tela na prikriven nain. Na primer, ljudi esto navode brigu za zdravlje kako bi opravdali svoje protivljenje davanju antibiotika i hormona ivotinjama sa farme. Pretpostavka je da bi meso bilo bezbedno za jelo kada ne bi imalo te neprirodne hemikalije u sebi. Meutim, prava opasnost od mesa je neravnotea hranljivih materija, bez obzira na prisustvo ili odsustvo tih hemikalija. Davno pre nego to su savremene hemikalije poele da se stavljaju u nau hranu, kod ljudi je poeo da se javlja vei broj

48

sluajeva raka i sranih bolesti kada su poeli da jedu vie namirnica ivotinjskog porekla. Odlian primer pogreno usmerene ''zabrinutosti za zdravlje ljudi'' u vezi se hemikalijama predstavlja dugako, 30 miliona dolara skupo istraivanje o minimalno viim stopama raka dojke na Long Ajlendu, u Njujorku, o kome se govorilo u osmom poglavlju. Ovde je izgledalo da su hemikalije sa odreenih industrijskih mesta proizvodile rak dojke kod ena koje su ivele u blizini. Meutim, pokazalo se da pria nema pokrie. Drugi hemijski kancerogen koji izaziva zabrinutost je akrilamid, koji se prvenstveno nalazi u preraenim ili prenim namirnicama kao to je ips. Tvrdi se da bi ako bismo mogli efektivno da uklonimo ovu hemikaliju iz ipsa, on bio bezbedan za jelo, iako sadri izuzetno nezdrave, obraene komade krompira natopljene mastima i solju. Izgleda da veliki broj nas trai rtvenog jarca. Ne elimo da ujemo da naa omiljena hrana predstavlja problem zbog svog sadraja hranljivih materija. U treem poglavlju smo videli da se potencijalni efekti aflatoksina, hemikalije za koju se tvrdi da je veoma kancerogena, mogu u potpunosti kontrolisati ishranom. ak i u sluaju velikih doza aflatoksina, pacovi su mogli da budu zdravi, aktivni i bezbrini ako su bili na ishrani sa malo proteina. Takoe smo videli kako mali nalazi mogu da predstavljaju velike vesti svaki put kada se spomene rak. Na primer, ako kod eksperimentalnih ivotinja doe do poveane uestalosti raka nakon izlaganja ogromnim koliinama, hemijski agens se navodi kao uzrok raka, kao to je bio sluaj sa NSAR-om (videti tree poglavlje) i nitritima. Meutim, kao i u sluaju gena, aktivnost ovih hemijskih kancerogena se prvenstveno kontrolie ishranom. ta nam ovi primeri govore? Praktino reeno, nije vam od velike koristi da se hranite organskom govedinom umesto konvencionalnom koja je napunjena hemikalijama. Organska govedina moe da bude marginalno zdravija, ali nikada ne bih rekao da predstavlja bezbedan izbor. Oba tipa govedine imaju slian sastav hranljivih materija. Korisno je razmiljati o ovom principu na drugi nain: hroninoj bolesti kao to je rak potrebne su godine da se razvije. One hemikalije koje dovode do inicijacije raka su esto one koje dospevaju na naslovne strane. Meutim, ono to se ne pojavljuje na naslovnim stranama je injenica da se proces razvoja bolesti nastavlja dugo nakon inicijacije, i ishranom moe biti ubrzan ili zaustavljen tokom stupnja promocije. Drugim reima, ishrana je ta koja prvenstveno odreuje da li e bolest ikada nainiti tetu. Princip #6 Ista ishrana koja spreava bolest u ranim stupnjevima (pre dijagnoze) moe takoe da zaustavi ili preokrene bolest u njenim kasnijim fazama (nakon dijagnoze). Vredi ponoviti da su hroninim bolestima potrebne godine da se razviju. Na primer, smatra se da se rak dojke moe inicirati u adolescenciji a da se ne moe uoiti do nakon menopauze! Sasvim je mogue da veliki broj sredovenih ena ivi sa rakom dojke koji je iniciran tokom tinejderskih 14 godina a nee moi da se uoi do menopauze. Mnoge ljude to navodi na fatalistiku pomisao da se malo ta moe uiniti kasnije u ivotu. Da li to znai da te ene treba da ponu da pue i da jedu vie bifteka jer su ionako osuene na bolest? ta da radimo poto mnogi od nas moda ve imaju inicirane hronine bolesti koje vrebaju u naim telima, ekajui da eksplodiraju decenijama u budunosti? Kao to smo videli u treem poglavlju, rak koji je ve iniciran i raste u eksperimentalnim ivotinjama moe biti usporen, zaustavljen ili ak preokrenut dobrom ishranom. Na sreu za nas, ista dobra ishrana poboljava zdravlje na svakom stupnju bolesti. U sluaju ljudi smo videli nalaze istraivanja koji pokazuju da ishrana celovitim nepreraenim namirnicama biljnog porekla preokree uznapredovalo srano oboljenje, pomae gojaznim ljudima da smanje teinu i pomae dijabetiarima da prekinu sa uzimanjem lekova i da se vrate normalnijem ivotu. Istraivanja su takoe pokazala da se uznapredovali melanom, smrtonosni oblik raka 15 koe, moe zaustaviti ili preokrenuti promenama naina ivota. Neke bolesti se, naravno, izgleda ne mogu preokrenuti. Autoimune bolesti su moda najstranije jer kada se jednom telo okrene protiv sebe, to moe da postane nezaustavljivo. A opet, zapanjujue je da se ak i neke od ovih bolesti mogu usporiti ili ublaiti ishranom. Setite se istraivanja koje pokazuje da ak i oboleli od dijabetesa tipa I mogu da smanje potrebu za lekovima hranei se pravom hranom. Dokazi takoe pokazuju da se 16 17, 18 reumatoidni artritis moe usporiti ishranom, kao i multipla skleroza. Verujem da je gram prevencije jednak kilogramu leka, i da to se ranije u ivotu pone sa dobrom ishranom, to e zdravlje biti bolje. Meutim za one koji ve nose teret bolesti, ne smemo da zaboravimo da ishrana i dalje moe da igra vitalnu ulogu. Princip #7 Ishrana koja je zaista korisna za jednu bolest poboljae zdravlje i u drugim sluajevima.

Kada sam se spremao da objavim ovu knjigu, bio sam na sastanku sa urednikom velike izdavake kue, i opisao joj moju nameru da stvorim posebna poglavlja za razliite bolesti koja su dovodila ishranu u vezu sa specifinim bolestima ili grupama bolesti. Urednik je upitao, u sutini, ''Da li moete da izradite specifine planove ishrane za svaku bolest, kako svako poglavlje ne bi imalo iste preporuke?''. Drugim reima, da li bih mogao da kaem ljudima da se hrane na specifian nain u sluaju sranog oboljenja a na drugi nain u sluaju dijabetesa? To je naravno znailo da isti plan ishrane za vei broj bolesti jednostavno nije bio dovoljno primamljiv, nije bio dovoljno privlaan za prodaju. Iako bi to moglo da predstavlja dobar marketing, ne predstavlja dobru nauku. to sam vie razumevao biohemijske procese razliitih bolesti, to sam vie uviao da ove bolesti imaju dosta toga zajednikog. Zbog ovih impresivnih zajednikih odlika, jedino je razumno da e ista dobra ishrana dovesti do zdravlja i spreiti bolesti u sluaju velikog broja bolesti. ak i ako je ishrana nepreraenim biljnim namirnicama efektivnija u leenju sranih bolesti nego u leenju raka mozga, moete biti sigurni da ova ishrana nee podsticati razvoj jedne bolesti dok spreava drugu. Nikada nee biti ''loa'' za vas. Ova jedna dobra ishrana moe da pomogne u irokom opsegu bolesti. Prema tome, bojim se da nemam razliitu, privlanu formulu za svaku bolest posebno. Imamo samo jednu preporuku ishrane. Ali umesto da budem oajan zbog njenih efekata na prodaju moje knjige, vie volim da ostanem srean to mogu da vam pokaem koliko su ishrana i zdravlje zaista jednostavni. Ovo predstavlja priliku da se razjasni neverovatna zbunjenost javnosti. Jednostavno reeno, moete da poboljate zdravlje u sluaju velikog broja bolesti uz pomo samo jedne jednostavne ishrane. Princip #8 Dobra ishrana dovodi do zdravlja u svim oblastima vaeg postojanja. Svi delovi su meusobno povezani. U novije vreme je mnogo toga nazvano ''holistikim'' pristupom zdravlju. Ovaj koncept moe da znai niz stvari razliitim ljudima. Mnogi ljudi grupiu sve ''alternativne'' medicine i aktivnosti u ovaj koncept, tako da holistiki (sveobuhvatan) pristup zdravlju oznaava i akupresuru, akupunkturu, leenje biljem, meditaciju, vitaminske dodatke, hiropraktiku, jogu, aromaterapiju, Feng ui, masau pa ak i terapiju zvukom. Konceptualno, ja verujem u holistiki pristup zdravlju, ali ne kao privlanu frazu za svaku nekonvencionalnu i esto nedokazanu praksu. Hrana i ishrana su, na primer, od prvenstvenog znaaja za vae zdravlje. Proces jedenja predstavlja moda najprisniji susret sa naim svetom; to je proces pri kome ono to jedemo postaje deo naeg tela. Meutim, vana su i druga iskustva, kao na primer fizika aktivnost, emocionalno i mentalno zdravlje i dobrobit nae ivotne sredine. Ugraivanje ovih razliitih sfera u na koncept zdravlja je znaajno jer su sve one meusobno isprepletene. Ovo je zaista holistiki koncept. Ove meusobne veze su mi postale jasne kroz eksperimente na ivotinjama. Pacovi koji su bili na ishrani sa malo proteina ne samo da su bili poteeni raka jetre, ve su imali i nii nivo holesterola u krvi, primetno vie energije i svojevoljno su vebali dva puta vie nego pacovi na ishrani bogatoj proteinima. Dokazi u vezi poveanih nivoa energije bili su podrani ogromnom koliinom anegdotskih dokaza na koje sam naiao tokom godina: ljudi su imali vie energije kada su jeli pravilno. Veza izmeu ishrane i fizike aktivnosti veoma je vana, i predstavlja dokaz da ove dve oblasti ivota nisu izolovane jedna od druge. Dobra ishrana i redovno vebanje se kombinuju pruajui vie zdravlja po osobi nego zbir svake oblasti odvojeno. Takoe znamo da fizika aktivnost ima efekat na emocionalnu i mentalnu dobrobit. Mnogo toga je reeno o efektima fizike aktivnosti na razliite hemikalije u naim telima, koje zauzvrat utiu na nae raspoloenje i koncentraciju. Iskustvo nagrade kada se osoba osea bolje emocionalno i mentalno budnije obezbeuje samopouzdanost i motivaciju da prihvatimo optimalnu ishranu, to uvruje ceo ciklus. Oni koji se oseaju dobro e verovatnije ceniti svoje zdravlje upranjavajui dobru ishranu. Ponekad ljudi pokuavaju da suprotstave ove dve oblasti ivota. Ljudi se pitaju da li mogu da ponite loe navike ishrane time to e trati. Odgovor na ovo je ne. Koristi i rizici koje proizvodi ishrana su presudni, i vei od koristi i rizika koje proizvode druge aktivnosti. Pored toga, zato bi neko eleo da pokua da uravnotei koristi i rizike kada mogu da ostvare sve koristi? Ljudi se takoe pitaju da li se korist po zdravlje javlja zbog vebanja ili zbog dobre ishrane. Na kraju, to je samo akademsko pitanje. injenica je da su ove dve sfere naih ivota prisno povezane, a ono to je znaajno je da deluju zajedno kako bi poboljale ili umanjile zdravlje. tavie, ispostavlja se da ako jedemo na nain koji nam obezbeuje najbolje zdravlje, podstiemo i najbolje zdravlje za nau planetu. Hranei se nepreraenim biljnim namirnicama koristimo manje vode, manje zemlje, manje resursa i proizvodimo manje zagaenja i manje patnje naim domaim ivotinjama. Don Robins je uradio vie od svih na informisanju amerike javnosti, i ja toplo preporuujem njegovu najnoviju knjigu, Revolucija ishrane (The Food Revolution).

49

Na izbor ishrane ima neverovatan uticaj ne samo na na metabolizam, ve i na inicijaciju, promociju pa ak i preokretanje bolesti, na nau energiju, na nau fiziku aktivnost, na nau emocionalnu i mentalnu dobrobit i na ivotnu sredinu. Sve ove naizgled razdvojene sfere tesno su meusobno povezane. Spomenuo sam mudrost prirode na vie mesta u ovoj knjizi, i uvideo sam mo delovanja prirode. Radi se o udesnoj mrei zdravlja, od molekula, do ljudi, do drugih ivotinja, do uma, do okeana, do vazduha koji udiemo. Ovo je priroda na delu, od mikroskopskog do makroskopskog nivoa. Kome je uopte stalo? Principi koji su spomenuti u ovom poglavlju su, za mene, od usko usmerenog problema ishrane i raka kod pacova, prerasli u sve vei svemir pitanja o ljudima i drutvenom zdravlju irom sveta. Principi izneti u ovom poglavlju u velikoj meri predstavljaju odgovore na dalekosena pitanja koja sam morao da postavim tokom svoje karijere. Primenjivost ovih principa ne treba potcenjivati. to je najvanije, mogu pomoi u smanjenju zbunjenosti javnosti u vezi sa hranom i zdravljem. Najnovije pomodne dijete, najnovije naslovne strane i istraivanja mogu se postaviti u koristan kontekst. Ne moramo da skaemo sa stolice svaki put kada se hemikalija nazove kancerogenom, svaki put kada se knjiga o novoj dijeti pojavi u knjiarama ili svaki put kada mediji govore o reavanju bolesti uz pomo genetikih istraivanja. Jednostavno reeno, moemo da se opustimo. tavie, moemo pametnije da se bavimo naukom, i postavljamo bolja pitanja jer imamo vrst okvir vezan za ishranu i zdravlje. U sutini, moemo da tumaimo nove nalaze imajui iri kontekst na umu. Uz nalaze prouene na nov nain, moemo da obogatimo ili prilagodimo na prvobitni okvir i uloimo na novac i resurse u ono to je bitno za poboljanje naeg drutva. Koristi od razumevanja ovih principa su dalekosene i znaajne za pojedince, drutva, ivotinje i nau planetu. 12 Kako da se hranimo Kada je moj najmlai sin i saradnik na ovoj knjizi, Tom, imao trinaest godina, naa porodica je bila u krajnjim fazama postepenog prelaza na vegetarijansku ishranu. Jednog nedeljnog jutra, Tom je doao kui nakon to je prespavao kod prijatelja i ispriao nam priu koje se jo uvek seam. No pre toga, Tomu su postavljali pitanja, na prijateljski nain, o njegovoj ishrani. Sestra Tomovog prijatelja ga je upitala, sa nevericom, ''Ti ne jede meso?'' Moj sin nikada nije objanjavao svoje navike ishrane; navikao je da jede ono to se nae na stolu. Zbog toga, Tom nije vebao da odgovara na takva pitanja. Jednostavno je odgovorio, ''Ne, ne jedem'', bez pruanja bilo kakvih objanjenja. Devojica je jo malo ispitivala, ''ta onda jede?''. Moj sin je odgovorio, uz sleganje ramenima, ''Pretpostavljam, samo... biljke''. Ona je odgovorila ''O'', i to je bio kraj tog razgovora. Volim ovu priu jer je odgovor mog sina, ''biljke'', bio tako jednostavan. To je bio iskren odgovor, ali formulisan na potpuno netradicionalan nain. Kada neko zatrai unku sa drugog kraja stola, on ne kae, ''Molim te dodaj mi meso svinjskog buta'', a kada neko kae deci da pojedu do kraja graak i argarepe, ne kae im, ''Zavrite svoje biljke''. Ali od kada smo moja porodica i ja promenili navike ishrane, navikao sam da razmiljam o hrani kao o biljkama ili ivotinjama. To se dobro uklapa u moju filozofiju prenoenja informacija o ishrani i zdravlju to je mogue jednostavnije. Ishrana i zdravlje su u naoj zemlji sve samo ne jednostavni. esto se udim sloenosti razliitih planova za smanjenje teine. Iako pisci esto reklamiraju svoje planove kao jednostavne, u stvarnosti nikada nisu laki. Oni koji su na ovim dijetama moraju da broje kalorije, poene, porcije ili hranljive sastojke ili da jedu specifine koliine odreenih namirnica zasnovane na specifinim, matematikim proporcijama. Postoje sredstva koja treba koristiti, dodaci koje treba uzimati i tabele koje treba popuniti. Nije udo da dijete retko uspevaju. Ishrana treba da bude prijatna i bez briga, i ne treba da se oslanja na uskraivanje. Jednostavnost je neophodna da bismo uivali u hrani. Jedan od najpovoljnijih nalaza iz brda podataka dobijenih istraivanjima ishrane na koje sam ja naiao je da su dobra ishrana i dobro zdravlje jednostavni. Biologija ishrane i zdravlja je izuzetno sloena, ali je poruka i dalje jednostavna. Preporuke koje dolaze iz objavljene literature su tako jednostavne da mogu da ih navedem u jednoj reenici: jedite celovite nepreraene biljne namirnice, svodei istovremeno na najmanju meru korienje preraenih namirnica, i dodavanje soli i masti. (Videti tabelu na strani 243.)

To je sve. To je ono zata je nauka o ishrani utvrdila da je dosledno sa najboljim zdravljem i najniom stopom sranih oboljenja, gojaznosti i mnogih drugih zapadnjakih bolesti. ta svoenje na najmanju meru znai? Da li treba u potpunosti odbaciti meso? Nalazi dobijeni pri Kineskom istraivanju ukazuju da to je manji procenat korienja ivotinjskih namirnica, to je vea korist po zdravlje ak i kada se procenat smanjuje sa 10% na 0% kalorija. Zbog toga nije nerazumno pretpostaviti da je optimalan procenat ivotinjskih namirnica nula, bar za svakog sa sklonou prema degenerativnoj bolesti. Meutim, ovo nije apsolutno dokazano. Svakako je tano da se najvei deo korisnih efekata ostvaruje ve pri veoma niskim procentima ivotinjskih namirnica. Moj savet je da pokuate da ukonite sve proizvode ivotinjskog porekla iz svoje ishrane, ali da ne budete time opsednuti. Ako ukusna supa od povra ima pileu osnovu, ili ako dobar hleb od integralne penice sadri malu koliinu jaja, nemojte se brinuti oko toga. Ove koliine su, najverovatnije, beznaajne. tavie, sposobnost da se ne brinete oko malih koliina namirnica ivotinjskog porekla znaajno olakava primenu ovakve ishrane naroito kada se hranite van kue ili kupujete ve pripremljenu hranu. (Tabela na strani 243): Jedite koliko god elite (hranei se raznovrsno) bilo koje celovite, nepreraene biljne namirnice Opta kategorija, Specifini primeri Voe Pomorande, okra, kivi, crvena paprika, jabuke, krastavci, paradajz, avokado, tikvice, borovnice, jagode, zelena paprika, malina, bundeva, kupine, mango, plavi patlidan, kruke, lubenice, brusnice, papaja, grejpfrut, breskva Povre Cvetovi Prokelj, karfiol (obino se ne koristi velika raznovrsnost jestivih cvetova) Izdanci i listovi Spana, artioke, kelj, salata (svi varijeteti), kupus, blitva, lisnati kelj, celer, pargla, slaica, prokule, repa, arugula, bosiljak, perun, alge Korenje Krompir (svi varijeteti), cvekla, argarepe, repa, crni luk, beli luk, umbir, praziluk, rotkvice Mahunarke (seme biljaka azotofiksatora) Pasulj, soja, graak, kikiriki, adzuki pasulj, crni pasulj, garbanzo pasulj, soivo, pinto pasulj, Peurke Vrganj, itaki, ampinjon Jezgrato voe Orah, badem, hikori orah, lenik, kau, pistai Integralne itarice (u hlebovima, testeninama, itd) Penica, pirina, kukuruz, proso, sorgum, ra, ovas, jeam, heljda, tir, pir Svesti na najmanju meru Preraene ugljene hidrate Testenine (osim sa integralnim itaricama), beli hleb, krekere, eer i veinu kolaa Dodavanje biljnih ulja Kukuruzno ulje, ulje od kikirikija, maslinovo ulje Ribu Losos, tuna, bakalar Izbegavati Meso nicle, hamburgeri, mast ivinu Piletinu, uretinu Mlene proizvode Sir, mleko, jogurt Jaja Jaja & proizvode sa visokim sadrajem jaja (npr. majonez)

Iako preporuujem da se ne brinete oko malih koliina proizvoda ivotinjskog porekla u svojoj hrani, ne predlaem da namerno planirate ubacivanje malih koliina mesa u svoju svakodnevnu ishranu. Moja preporuka je da pokuate da izbegavate sve ivotinjske proizvode. Postoje tri odlina razloga da idete do kraja. Prvo, usvajanje ovakve ishrane zahteva drastinu promenu naina vaeg razmiljanja o hrani. Tee je da idete samo do pola. Ako ostavite mesta i za ivotinjske proizvede, jeete ih i skoro je sigurno da ete ih jesti vie nego to treba. Drugo, oseaete se uskraeni. Umesto da gledate na svoju novu Dodaci naviku ishrane kao na mogunost da jedete koliko god biljnih namirnica poelite, gledaete na to kao na ograniavanje, to e vam oteavati da Svakodnevno korienje dodataka vitamina B12, i moda vitamina D za ostanete na ovakvoj ishrani dugorono. ljude koji veinu vremena provode u zatvorenom i/ili ive u severnoj klimi Ako je va prijatelj bio pua celog svog ivota i pitao vas za savet, da li se podrava. U sluaju vitamina D, ne treba prekoraiti preporuke za biste mu rekli da smanji puenje na samo dve cigarete na dan, ili biste mu potrebnu dnevnu koliinu.

50

rekli da sasvim prestane sa puenjem? Na ovaj nain vam govorim da samo najvei izbor vegetarijanskih obroka, ve su i jedinstveni ukusi izuzetni. Saznajte ta sve postoji. umerenost, ak i sa najboljim namerama, ponekad oteava uspeh. Jedite dovoljno. Jedan od vaih zdravstvenih ciljeva je moda smanjenje teine. To je u redu, a na biljnoj ishrani ete to skoro sigurno i ostvariti. Da li vi moete ovo da ostvarite? Meutim, nemojte se suzdravati ta god da radite, nemojte biti stalno Za veinu Amerikanaca, ideja da se odreknu svih ivotinjskih namirnica gladni. ukljuujui govedinu, piletinu, ribu, sir, mleko i jaja izgleda neostvariva. Jedite raznovrsnu hranu. Kombinovanje je znaajno kako zbog unoenja Mogli biste isto tako i da zatraite od Amerikanaca da prestanu da diu. svih neophodnih sastojaka tako i zbog odravanja zainteresovanosti za ovakvu ishranu. Cela ideja izgleda udna, fanatina ili nerealna. To predstavlja najveu prepreku usvajanju biljne ishrane: veina ljudi koji uju o njoj ne razmiljaju ozbiljno o tome, uprkos zaista zadivljujuim Sutina je da moete da budete na biljnoj ishrani uz veliko uivanje i zadovoljstvo. Meutim, prelaz predstavlja izazov. Postoje psiholoke i korisnim efektima po zdravlje. Ako pripadate ovoj grupi ako ste zainteresovani za ove nalaze ali u svom praktine prepreke. Potrebno je uloiti vreme i napore. Moda neete dobiti srcu znate da nikada neete moi da se odreknete mesa onda znam da podrku od prijatelja i porodice. Meutim, koristi su zaista udesne. Uz to, biete zapanjeni koliko e vam to postati lako kada jednom oformite nove vas nikakav razgovor nee ubediti da promenite miljenje. navike. Morate da pokuate. Probajte da izdrite mesec dana. Jeli ste izburgere ceo ivot; mesec dana Prihvatite jednomeseni izazov. Ne samo da ete sebi uiniti veliku uslugu, ve ete biti i prethodnica koje radi na uvoenju Amerike u zdraviju, vitkiju bez njih vas nee ubiti. Mesec dana nije dovoljno da vam prui bilo kakve dugorone koristi, ali je budunost. dovoljno dugo da vam omogui da otkrijete etiri stvari: Glen je moj saradnik koji je do nedavno bio odluni mesojed. U stvari, nedavno je bio na Etkinsovoj dijeti, smrao nekoliko kilograma, ali je 1. Postoje odline namirnice koje moete da jedete u okviru biljne ishrane odustao kada je njegov nivo holesterola enormno porastao. Ima etrdeset i koje u suprotnom moda nikad ne biste otkrili. Moda ne biste jeli sve to dve godine i viak kilograma. Dao sam mu nacrt rukopisa za Kinesko elite (elja za mesom moe da traje due od mesec dana), ali biste jeli istraivanje i on je prihvatio jednomeseni izazov. Evo nekoliko njegovih obilje divne, ukusne hrane. opaanja: 2. Nije sve tako crno. Neki ljudi se brzo naviknu na ovu ishranu i oduljeveni su. Mnogima su potrebni meseci da bi se u potpunosti Glenovi saveti prilagodili. Ali e skoro svi ustanoviti da je mnogo lake nego to su mislili. 3. Oseaete se bolje. ak i nakon samo mesec dana, veina ljudi e se Prva sedmica predstavlja prilian izazov. Teko je osmisliti ta jesti. Nisam oseati bolje a verovatno i smanjiti teinu. Pokuajte da izvrite ispitivanje neki kuvar, pa sam uzeo neke kuvare sa receptima i pokuao da spremim krvi pre i posle. Najverovatnije je da ete videti znaajno poboljanje ak i neka veganska jela. Kao neko ko je jeo u Mekdonaldsu ili podgrevao nakon tog vremenskog perioda. smrznuta jela, bilo mi je prilino dosadno da spremam obroke svako vee. 4. Najznaajnije je da ete otkriti da je to mogue. Ishrana e vam se Bar polovina njih su bili katastrofalni i morali su da se bace. Meutim, moda sviati, a moda i nee, ali ete bar zavriti svoju jednomesenu vremenom sam otkrio nekoliko koji su bili fantastini. Moja sestra mi je dala probu znajui da je mogue. Moete da uspete, ako tako odluite. Svi recept za paprika od zapadnoafrikog oraha koji je bio neverovatan. Moja korisni efekti o kojima se govorilo u ovoj knjizi nisu samo za tibetanske mama mi je dala recept za vegetarijanski ili koji je bio odlian. Naiao sam na recept za odline pagete od integralne penice sa puno povra i monahe i fanatine spartance. I vi ih moete iskusiti. Izbor je va. sosom od lanog mesa (nainjenog od soje) koji je bio izvrstan. Kladim se U prvih mesec dana se mogu javiti prepreke (vie o tome ubrzo), ali je da niko nee pogoditi da je jelo vegansko. Ali za sve to je zaista potrebno nakon toga mnogo lake. A za mnoge, ovakva ishrana postaje pravo vreme. Ponovo otkrivam lepotu voa. Oduvek sam voleo voe, ali ga zbog nekog zadovoljstvo. Znam da je teko poverovati dok i sami to ne doivite, ali na biljnoj ishrani razloga ne jedem puno. Moda zbog toga to ne jedem meso, ali sada se vae ulo ukusa menja. Ne samo da izgubite elju za mesom, ve uivam u vou vie nego ikad. Sada uzmem grejpfrut i jedem ga kao uinu. poinjete da otkrivate nove arome u hrani, koje su bile umrtvljene kada ste Stvarno mi se svia! Ranije to nikada ne bih radio; zaista mislim da mi je bili na ishrani namirnicama ivotinjskog porekla. Moj prijatelj je to jednom ulo ukusa osetljivije. opisao da je to kao da vas neko odvue da gledate film nezavisne Izbegavao sam da jedem van kue to inae stalno radim iz straha da produkcije kada ste eleli da pogledate najnoviji holivudski akcioni film. nee biti veganske opcije. Sada sam otvoreniji. Naao sam neke nove Idete gunajui, ali otkrivate, na vae iznenaenje, da je film odlian i restorane koji imaju neka odlina veganska jela, ukljuujui divni lokalni vijetnamski restoran (znam da najvei broj vijetnamskih jela nije strogo daleko zanimljiviji od filma na koji biste inae otili. veganski, poto esto koriste riblji sos, ali je u nutricionom pogledu to veoma blizu). Jednom sam bio u piceriji sa velikom grupom; nisam mogao Prelaz nita da uinim, a bio sam strano gladan. Naruio sam picu bez sira sa Ako posluate moj predlog i usvojite biljnu ishranu mesec dana, postoji pet puno povra. ak su je napravili koristii integralnu penicu. Bio sam glavnih izazova sa kojima biste mogli da se suoite: spreman na sve ali je u stvari bila iznenaujue dobra. elja za proizvodima od mesa me je gotovo prola, naroito ako pazim da Tokom prve sedmice mogu da se jave stomane tegobe dok se va ne ostanem predugo gladan. I, iskreno, jedem kao svinja. Poto sam imao sistem za varenje prilagoava. To je prirodno; ne treba se oko toga brinuti i viak kilograma, uvek sam razmiljao o tome ta jedem. Sada jedem kao ne traje dugo. lud, a oseam se odlino. Mogu iskreno da kaem da sada uivam u hrani Potrebno je da izdvojite neto vremena. Nemojte aliti zbog izdvojenog koju jedem daleko vie nego pre, delom zato to sam sada izbirljiviji po vremena i za razvoj sranog oboljenja i raka potrebno je odreeno pitanju hrane. Jedem samo onu hranu koja mi se zaista svia. vreme. Preciznije, moraete da nauite neke nove recepte, da probate Prvih mesec dana je prolo bre nego to sam oekivao. Smrao sam nova jela, otkrijete nove restorane. Moraete da obratite panju na svoj etiri kilograma a moj nivo holesterola je znaajno opao. Sada na ovo ukus i osmislite obroke u kojima ete uivati. To je klju. troim daleko manje vremena, naroito od kada sam pronaao tako puno Moraete da se prilagodite psiholoki. Bez obzira koliko je tanjir pun, restorana u kojima mogu da jedem, a i kuvam vee koliine jela koje zatim mnogi od nas su naueni da bez mesa, to nije pravi obrok naroito drim u zamrzivau. Moj zamrziva je pun veganskih jela. veera. Moraete da prevaziete takve predrasude. Eksperiment se zavrio ali sam ja odavno prestao da gledam na to kao na Moda neete moi da idete u iste restorane u kojima ste navikli da eksperiment. Ne mogu da zamislim zato bih se vratio svojim starim jedete, a ako moete, svakako neete moi da naruite iste stvari. Za to je navikama ishrane. potrebno odreeno prilagoavanje. Vai prijatelji, porodica i kolege vas moda nee podrati. Mnogi ljudi e, Deo IV zbog ma kojih razloga, smatrati da ih ugroavate time to ste vegetarijanac ili vegan. Moda je to zbog toga to, duboko u sebi, znaju da njihova Zato dosad niste uli za ovo? ishrana nije veoma zdrava i smatraju ugroavajuim to to neko moe da Kada ljudi uju o naunim informacijama koje opravdavaju radikalnu se odrekne svojih nezdravih navika a oni ne mogu. promenu ishrane u korist biljne hrane, esto ne mogu da veruju u ono to uju. ''Ako je sve to kaete tano'', pitaju se oni, ''zato nisam ranije uo Takoe bih eleo da vam iznesem nekoliko saveta za va prvi mesec: za to? U stvari, zato obino ujem suprotno od onoga to vi govorite: da je Dugorono gledano, ishrana biljnim namirnicama je jeftinija od ishrane mleko dobro za nas, da nam je potrebno meso da bismo dobili proteine i namirnicama ivotinjskog porekla, ali ete dok uite moda potroiti malo da su za rak i srana oboljenja potpuno odgovorni geni?'' Ovo su opravdana pitanja, a odgovori predstavljaju sutinski deo ove prie. vie novca isprobavajui stvari. Uinite to. Isplati se. Jedite dobro. Ako jedete van kue, isprobajte puno restorana kako biste Meutim, da bismo doli do ovih odgovora, verujem da je potrebno da pronali neka izvrsna veganska jela. Nacionalni restorani esto nude ne znamo kako se informacije stvaraju i kako stiu do javne svesti.

51

Kao to ete videti, veliki deo odreuje Zlatno pravilo: onaj koji ima zlato odreuje pravila. Postoje mone, uticajne i neverovatno bogate industrije koje mogu da izgube ogromnu koliinu novca ako Amerikanci ponu da prelaze na biljnu ishranu. Njihovo finansijsko zdravlje zavisi od kontrolisanja onoga to javnost zna o ishrani i zdravlju. Kao i bilo koje dobro poslovno preduzee, ove industrije ine sve to je u njihovoj moi kako bi zatitile svoj profit i svoje akcionare. Mogli biste da pomislite da industrije potajno plaaju naunicima da ''podese podatke'', podmiuju dravne zvaninike ili vre nelegalne aktivnosti. Mnogi ljudi vole senzacionalistike prie. Meutim, moni interesi koji odravaju status kvo obino ne vre nelegalne poslove. Koliko ja znam, oni ne plaaju naunicima da ''podeavaju podatke''. Ne podmiuju izabrane zvaninike niti vre prljave tajne pogodbe. Situacija je daleko gora. Celokupan sistem vlada, nauka, medicina, industrija i mediji daju primat profitu nad zdravljem, tehnologiji nad hranom i zbrci nad jasnou. Najvei deo (ali ne sasvim) zbrke vezane za ishranu se stvara na legalne, potpuno vidljive naine i ire je dobronamerni ljudi koji nita ne sumnjaju, bez obzira da li se radi o istraivaima, politiarima ili novinarima. Najtetniji aspekt sistema nije senzacionalan, niti e doi do velikog komeanja po njegovom otkriu. To je tihi neprijatelj koga malo ljudi vidi i razume. Moja iskustva unutar naune zajednice ilustruju kako celokupan sistem stvara zbunjujue informacije i razloge zbog kojih niste uli poruku ove knjige ranije. U narednim poglavljima, podelio sam ''sistem'' problema u oblasti nauke, vlade, industrije i medicine, ali, kao to ete videti, postoje sluajevi kada je skoro nemogue razlikovati nauku od industrije, vladu od nauke ili vladu od industrije. 13 Nauka mrana strana Dok sam iveo u dolini van Bleksburga, u Virdiniji, moja familija je volela da poseuje penzionisanog farmera, g. Kinsija, koji je uvek priao smene prie. Unapred smo se radovali veerima kada emo sluati prie na njegovom tremu. Jedna od mojih omiljenih je bila o velikoj prevari sa krompirovom zlaticom. Priao nam je o svojim danima na farmi pre pojave pesticida, i govorio da kada bi krompirove zlatice napale useve krompira, bube su morale rukom da se uklanjaju i ubijaju, jedna po jedna. Jednog dana, g. Kinsi je video oglas u poljoprivrednom asopisu koji je reklamirao odlino sredstvo za ubijanje krompirovih zlatica, na prodaju za pet dolara. Iako pet dolara nije bilo malo u to vreme, g. Kinsli je smatrao da su bube pravile dosta problema i da je investicija opravdana. Kada je neto kasnije primio odlino sredstvo za unitavanje krompirovih zlatica, otvorio je paket i pronaao dva komada drveta i kratko uputstvo od tri stavke: Uzmite jedan komad drveta Postavite krompirovu zlaticu na ravnu povrinu drveta. Uzmite drugi komad drveta i vrsto poklopite bubu. Prevare, trikovi i obmane radi line dobiti postoje koliko i sama istorija, i moda nijedna druga oblast naeg drutva nije u veoj meri pogoena ovom nevoljom od oblasti zdravlja. Postoji veoma malo iskustava koja su tako lina i mona kao ona kroz koja prolaze ljudi koji su prerano izgubili zdravlje. Sasvim je razumljivo da su oni spremni da veruju i pokuaju skoro bilo ta to bi moglo da im pomogne. Oni predstavljaju veoma ranjivu grupu potroaa. Sredinom 1970-ih godina, pojavio se istaknut primer ovakve prevare, bar po tvrdnji medicinske zajednice. Ticala se alternativnog leka za rak zvanog letril, prirodnog jedinjenja sainjenog uglavnom od semenki kajsija. Ako ste imali rak a vai doktori nisu uspeli da ga izlee ovde u Sjedinjenim Dravama, moda ste razmiljali da odete u Tihuanu, u Meksiko. asopis Washington Post je zabeleio priu Silvije Daton, pedesetitrogodinje ene sa Floride, koja je uinila upravo to kao poslednji pokuaj da zaustavi rak koji se ve rairio sa jajnika na limfni sistem.1 Prijatelji su ispriali njoj i njenom muu o letrilu i njegovoj sposobnosti da lei uznapredovali rak. U 1 lanku iz asopisa, Silvijin mu je rekao, ''Postoji najmanje desetak ljudi u ovoj oblasti kojima je reeno da e umreti od raka a koji su koristili letril i sada izlaze i igraju tenis''. Meutim, letril je bio veoma sporan lek. Neki ljudi iz medicinske zajednice su tvrdili da su ispitivanja na ivotinjama iznova pokazivala da letril nema 1 efekat na tumore. Zbog toga je amerika uprava za hranu i lekove odluila da sprei upotrebu letrila, to je dovelo do otvaranja popularnih klinika juno od granice. Jedna uvena bolnica u Tihuani je leila ''i do 20.000 1 pacijenata godinje''. Jedan od tih pacijenata je bila Silvija Daton, kojoj naalost letril nije pomogao. Meutim, letril je bio samo jedan od mnogih alternativnih lekovitih proizvoda. Do kraja 1970-ih godina Amerikanci su troili milijardu dolara 2 godinje na razliite dodatke i napitke koji su obeavali magine koristi. Tu su spadali pangamska kiselina, koja je reklamirana kao ranije neotkriven vitamin sa praktino neogranienim moima, i razliiti proizvodi u vidu 2 dodataka ukljuujui beli luk i cink.

U isto vreme se u naunoj zajednici sve vie informacija, naroito o ishrani, sakupljalo brzim tempom. Senator Mek Gavern je 1976. godine sazvao komitet koji je napravio nacrt ciljeva vezanih za ishranu koji je preporuivao smanjenje unosa masnih namirnica ivotinjskog porekla i poveanje unosa voa i povra zbog njihovog efekta na srane bolesti. Prvi nacrt ovog izvetaja, koji je povezivao srana oboljenja i hranu, izazvao je takav mete da su izvrene znaajne izmene pre nego to je objavljen. U linom razgovoru Mek Gavern mi je rekao da su on i pet drugih monih senatora iz poljoprivrednih drava izgubili izbore 1980. godine delom i zato to su se usudili da se suprotstave industriji za preradu ivotinjskih proizvoda. Krajem 1970-ih, Mek Gavernov izvetaj je uspeo da podstakne vladu da objavi prve smernice u vezi ishrane, za koje se govorilo da iznose poruku slinu poruci Mek Gavernovog komiteta. U otprilike isto vreme vlada je organizovala debate o tome da li su aditivi koji se stavljaju u hranu bezbedni, i da li saharin izaziva rak. Moja uloga Krajem 1970-ih naao sam se usred brzo promenljivog okruenja. Do 1975. godine moj program na Filipinima se zavrio, a ja sam radio u eksperimentalnoj laboratoriji ovde u Sjedinjenim Dravama, nakon to sam prihvatio stalno mesto profesora na Kornelu. Deo mog ranijeg rada na aflatoksinu i raku jetre na Filipinima (drugo poglavlje) privukao je dosta panje, a moj potonji rad u laboratoriji na istraivanju hranljivih faktora, kancerogenih materija i raka (tree poglavlje) izazvao je interesovanje irom cele zemlje. U to vreme ja sam radio u jednoj od samo dve ili tri laboratorije u zemlji koje su se bavile osnovnim istraivanjima vezanim za ishranu i rak. To je bilo neto novo. Od 1978. do 1979. godine bio sam na jednogodinjem odsustvu sa Kornela kako bih otiao u epicentar nacionalne nutricionistike aktivnosti, u Betsedu, u Merilend. Organizacija sa kojom sam radio je bila Federacija amerikih udruenja za eksperimentalnu biologiju i medicinu, ili FASEB. est zasebnih istraivakih udruenja je sainjavalo ovu federaciju, predstavljajui patologiju, biohemiju, farmakologiju, ishranu, imunologiju i fiziologiju. FASEB je sponzorisao godinje zajednike skupove svih est organizacija, kojima je prisustvovalo vie od 20.000 naunika. Ja sam bio lan dva ova udruenja, za ishranu i farmakologiju, a bio sam naroito aktivan u Amerikom institutu za ishranu (sada zvanom Ameriko udruenje za nutricionistike nauke). Moj prvenstveni posao je bio da predsedavam, pod ugovorom sa Upravom za hranu i lekove, komitetom naunika koji istrauje potencijalne tetne posledice korienja hranljivih dodataka. Tamo sam takoe pozvan da budem u komitetu za odnose sa javnou koji je sluio kao posrednik izmeu FASEB-a i Kongresa. Zadatak komiteta je bio da prati kongresne aktivnosti i da predstavlja interese naeg drutva u kontaktu sa zakonodavcima. Pregledavali smo smernice, budete i izjave o stavovima, sastajali se sa osobljem kongresa i odravali skupove oko velikih, impresivnih stolova u otmenim, velianstvenim prostorijama. esto bi me obuzeo oseaj da se nalazim u tvravi nauke. Kao preduslov za predstavljanje svog nutricionistikog udruenja u ovom komitetu za odnose sa javnou, prvo sam morao da odluim, za sebe, kako je najbolje definisati nutricionistiku. Imali smo naunike koji su bili zainteresovani za primenjenu nutricionistiku, koja ukljuuje ljude i zajednice. Imali smo doktore koji su bili zainteresovani za primenu izolovanih jedinjenja iz hrane u vidu lekova i naunike istraivae koji su radili samo sa izolovanim elijama i dobro ustanovljenim hemikalijama u laboratoriji. Imali smo ak i ljude koji su smatrali da nutricionistika istraivanja treba da se pored ljudi fokusiraju i na stoku. Koncept je bio daleko od jasnog; razjanjenje je bilo neophodno. Gledite prosenog Amerikanca na nutricionizam je bilo jo arenije i zbrkanije. Potroai su neprestano bili varani pomodnim dijetama, ali su ostali izuzetno zainteresovani za hranljive dodatke i savete o ishrani koji bi dolazili iz bilo kog izvora, bez obzira da li se radilo o knjizi o ishrani ili vladinom zvaniniku. Jednog dana u kasno prolee 1979. godine, dok sam se bavio rutinskim radom, dobio sam poziv od direktora kancelarije za odnose sa javnou pri FASEB-u koji je koordinisao rad naeg kongresnog ''posrednikog'' komiteta. Elis me je obavestio da se formira jo jedan komitet unutar jednog od FASEB-ovih udruenja, Amerikog instituta za ishranu, koji bi mogao da me zanima. ''Zvae se Komitet za informisanje javnosti o ishrani'', rekao mi je, ''i jedna od njegovih odgovornosti e biti donoenje odluka o tome koji su saveti o ishrani valjani i mogu se saoptiti javnosti''. ''Oigledno'', rekao je, ''postoji veliko preklapanje izmeu poslova ovog novog komiteta i onoga to radimo u komitetu za odnose sa javnou''. Sloio sam se. ''Ako ste zainteresovani, voleo bih da se pridruite ovom novom komitetu kao predstavnik ureda za odnose sa javnou'', rekao je. Predlog mi je zvuao dobro jer je doao rano u mojoj karijeri i to je znailo da u dobiti ansu da ujem nauna gledita nekih od ''velikih imena'' istraivaa na polju ishrane. To je takoe bio komitet koji je, po njegovim organizatorima, mogao da evoluira u ''vrhovni sud'' za informacije o ishrani

52

za javnost. Mogao je da slui, na primer, za prepoznavanje arlatana u u koje sam spadao i ja, se konsultovao sa kompanijama trudei se da ostanu objektivni u najboljem interesu javnog zdravlja. oblasti ishrane. Na drugom zasedanju naeg prvog sastanka komiteta, predsednik, Tom Duks, je podelio predloenu izjavu za medije, koju je on sam napisao, u Veliko iznenaenje vezi cilja komiteta. Pored objavljivanja naeg formiranja, izvetaj je naveo U vreme kada je formiran ovaj novi komitet za informisanje javnosti o primere prevara vezanih za ishranu koje je na komitet nameravao da ishrani, u gradu je dolo do komeanja u prestinoj Nacionalnoj akademiji razotkrije. nauka (NAS). Izmeu predsednika NAS-e, Fila Hendlera (Phil Handler), i Kada sam pregledavao listu navodnih prevara, zapanjilo me je da su na unutranjeg odbora NAS-e za hranu i ishranu odigravala se javna listi bili Mek Gavernovi dijetalni ciljevi iz 1977. godine. Prvi put formulisani rasprava. Hendler je eleo da dovede grupu istaknutih naunika koji nisu 1976. godine, ovi relativno umereni ciljevi su predlagali da bi manji unos pripadali NAS organizaciji kako bi govorili o ishrani, hranljivosti i raku i da bi mesa i masti i vei unos voa i povra mogao da sprei srana oboljenja. U napisali izvetaj. To nije obradovalo unutranji Odbor za hranu i ishranu, ovom predloenom izvetaju za medije, ovi ciljevi su opisani kao obino koji je eleo kontrolu nad ovim projektom. Hendlerovoj NAS-i je kongres arlatanstvo, kao i nairoko osuivani preparati letril i pangamska kiselina. ponudio finansiranje za sastavljanje izvetaja o predmetu koji ranije nije U sutini, preporuka da promenimo nae navike ishrane koristei vie voa i povra i integralnih itarica bila je prevara. Ovo je predstavljalo pokuaj razmatran na taj nain. Unutar naune zajednice nairoko je bilo poznato da je Odbor za hranu i komiteta da pokae svoju sposobnost vrhovnog sudije u procenjivanju ishranu NAS-e bio pod jakim uticajem industrija mesa, mlenih proizvoda i pouzdanih naunih informacija! jaja. Meu vodeim linostima u odboru, dvojica, Bob Olson (Bob Olson) i Iako sam se prvobitno radovao mom lanstvu u ovom novom komitetu, Alf Harper (Alf Harper), su imali jake veze sa ovim industrijama. Olson je sada sam bio okiran videi ta se deava. Iako u to vreme nisam bio bio dobro plaen konsultant za industriju jaja, a Harper je priznao da 10% izriito naklonjen prema nijednom tipu ishrane, znao sam da bi panel za od njegovog dohotka dolazi od pruanja usluga kompanijama za preradu ishranu, hranljivost i rak u kome sam ja uestvovao pri Nacionalnoj akademiji nauka preporuio neto slino Mek Gavernovim ciljevima, ovog hrane, ukljuujui velike korporacije industrija mlenih proizvoda.3 Hendler je na kraju, kao predsednik NAS-e, zaobiao Odbor za hranu i puta navodei istraivanja raka umesto istraivanja sranih oboljenja. ishranu i uredio da panel strunjaka van njegove organizacije napie Nauni rezultati sa kojima sam bio upoznat su veoma jasno opravdavali 4 izvetaj za 1982. godinu o Ishrani, hranljivosti i raku. Kako se ispostavilo, umerene preporuke koje je izneo Mek Gavern. ja sam bio jedan od trinaestorice naunika koji su odabrani da budu u Pored mene je na naem prvom sastanku sedeo Alf Harper, koga sam veoma cenio jo od vremena provedenog na MIT-u gde je on bio profesor panelu za pisanje izvetaja. Kao to se moglo oekivati, Alf Harper, Bob Olson i njihove kolege iz uvoda u nutricionistike nauke. Na poetku sastanka, kada je ovaj rukom Odbora za hranu i ishranu nisu bili sreni zbog gubitka kontrole nad ovim napisani predlog izvetaja podeljen lanovima komiteta, nagnuo sam se izvetajem. Znali su da bi izvetaj mogao znaajno da utie na stavove prema Harperu i pokazao mu na mesto na listi gde su se meu drugim nacije o vezi ishrane i oboljenja. Najvie su se bojali da bi velianstvena obinim prevarama nalazili Mek Gavernovi dijetalni ciljevi i apnuo sam sa amerika ishrana mogla da bude dovedena u pitanje, moda ak i nazvana nevericom, ''Da li vidi ovo?''. Harper je mogao da oseti moju nelagodnost, ak i nevericu, i brzo se moguim uzrokom raka. Dejms S. Tarner (James S. Turner), predsedavajui srodnog Panela za obratio komitetu. Snishodljivim tonom, rekao je grupi, ''Postoje asni ljudi u vezu sa potroaima unutar NAS-e, je kritikovao Odbor za hranu i ishranu i naem drutvu koji se moda ne bi neizbeno sloili sa listom. Moda bi napisao, ''Moemo samo da zakljuimo da odborom [za hranu i ishranu] trebalo da odloimo davanje saoptenja''. Dolo je do nevoljne rasprave, i rukovodi grupa naunika koji se opiru promenama a koji imaju prilino odlueno je da se odloi predloeno davanje saoptenja medijima. 3 Sa zakljuivanjem pitanja saoptenja, sastanak se zavrio. to se mene izolovano gledite na vezu ishrane i bolesti''. Nakon to mu je uskraena kontrola nad ovim obeavajuim novim ticalo, to je u najboljem sluaju bio neizvestan poetak. izvetajem o ishrani, hranljivosti i raku, proindustrijski odbor je morao da Nekoliko sedmica kasnije, u Njujorku, ukljuio sam jutarnji TV program i uspostavi nekakvu kontrolu tete. Na drugom mestu brzo je uspostavljena Tom Brokau se pojavio na ekranu i poeo da razgovara o ishrani ba sa alternativna grupa: novi Komitet za informisanje javnosti o ishrani. Ko su Bobom Olsonom. Razgovarali su o novom izvetaju koji je Olson sa bile vodee linosti novog Komiteta za informisanje javnosti o ishrani? Bob prijateljima sastavio pri Nacionalnoj akademiji nauka pod nazivom ''Na putu Olson, Alfred Harper i Tom Duks, dugogodinji industrijski naunik, pri ka zdravoj ishrani''. Ovaj izvetaj, koji je bio jedan od najkraih, emu su sva trojica imala poloaje na univerzitetima. Prvobitno nisam bio najpovrnijih izvetaja o zdravlju koje je Nacionalna akademija nauka ikada svestan cilja grupe, ali sam do naeg prvog sastanka u prolee 1980. sastavila, veliao je vrline amerike ishrane bogate mastima i mesom i u godine, ustanovio da sam, od osamnaest lanova tog komiteta, ja bio jedini sutini potvrdio da je sve u redu sa nainom na koji se Amerika hrani. koji nije imao veze sa komercijalnim svetom kompanija za hranu i lekove i Sa naune take gledita, poruka je bila prazna. Seam se jednog dijaloga u kome je Tom Brokau pitao za brzu hranu, a Olson je samouvereno rekao njihovih koalicija. Komitet je bio naslagan pil; njegovi lanovi su bili vrsti pobornici statusa da su hamburgeri iz Mekdonaldsa dobri. Uz milione gledalaca koji gledaju kvo. Njihova profesionalna udruenja, njihovi prijatelji, ljudi sa kojima su se ovu ''strunu'' hvalu zdravstvene vrednosti Mekdonaldsovih hamburgera, druili, svi su bili za industriju. Oni su i sami uivali u amerikoj mesnatoj nije udo da su potroai irom zemlje bili zbunjeni. Samo je aica ishrani i nisu bili voljni da razmotre mogunost da su njihova gledita upuenih mogla da zna da ova gledita ni izbliza nisu odraavala najbolje pogrena. Pored toga, neki od njih su ostvarivali priline koristi, ukljuujui razumevanje naunih dokaza u to vreme. plaena putovanja prvom klasom i lepe naknade za savetovanje, koje su plaale kompanije za preradu namirnica ivotinjskog porekla. Iako tu nije Drugi sastanak bilo nieg nelegalnog, svakako je predstavljalo sukob interesa i postavilo Ponovo smo se sastali u Atlantik Sitiju na naem godinjem sastanku lanove komiteta nasuprot javnog interesa. Ovo se moe usporediti sa situacijom u vezi cigareta i zdravlja. Kada su se krajem prolea 1981. godine. Na osnovu prepiski tokom prole godine, prvi put pojavili nauni dokazi koji su pokazivali da su cigarete opasne, komitet je ve osmislio neformalan plan. Prvo, trebalo je da usvojimo pojavili su se brojni zdravstveni strunjaci koji su energino branili puenje. predlog da prevare u vezi ishrane slabe poverenje javnosti u Na primer, asopis Journal of the American Medical Association je nutricionistiku istraivaku zajednicu. Drugo, trebalo je da objavimo ideju nastavio da reklamira duvanske proizvode, a i mnogi drugi su igrali svoju da je zastupanje poveanja unosa voa i povra i smanjenje korienja ulogu u vrstoj odbrani upotrebe duvana. U mnogim sluajevima, ovi mesa i namirnica bogatih mastima takoe prevara. Tree, nameravali smo naunici su bili motivisani razumljivim oprezom. Ali, bilo je i prilino onih, da na komitet postane trajna, istaknuta organizacija. Do sada je naa naroito kada su se dokazi protiv duvana nagomilali, ija je motivacija grupa sluila kao privremena institucija, kao istraivaki komitet. Sada je oigledno bila lina predrasuda i pohlepa. dolo vreme da radimo na uspostavljanju komiteta kao trajnog, glavnog I eto, bio sam lan komiteta koji je trebalo da procenjuje vrednost izvora pouzdanih informacija o ishrani u SAD. informacija o ishrani, komiteta koji se sastojao od nekih od najistaknutijih U toku prvih nekoliko dana od dolaska na skup, kolega iz komiteta, Hauard proindustrijskih naunika. Ja sam bio jedini koga industrijski pobornici nisu Eplbaum, mi je ispriao glasine koje su kruile komitetom. ''Da li si uo?'', lino izabrali jer sam se tu naao po nalogu direktora FASEB-ovog ureda apnuo je. ''Olson je odluio da rekonstruie komitet i da e ti biti za odnose sa javnou. U tom trenutku u mojoj karijeri jo uvek nisam uklonjen''. U to vreme, Olson je i dalje bio na jednogodinjem mestu imao oformljeno bilo kakvo vrsto gledite za ili protiv standardne amerike predsednika matinog udruenja, Amerikog instituta za ishranu, i imao je ishrane. Bio sam pre svega zainteresovan za podsticanje iskrene, otvorene mo da radi takve stvari. rasprave neega to bi me odmah dovelo u sukob sa ovom novom Seam se kako sam razmiljao da ove vesti nisu bile ni iznenaujue ni razoaravajue. Znao sam da sam bio crna ovca u komitetu i da sam organizacijom. preterao ve na prvom sastanku prethodne godine. Moja dalja ukljuenost u ovu naroitu grupu bi izgledala kao pokuaj plivanja uz Nijagarine Prvi sastanak vodopade. Jedini razlog zbog koga sam uopte bio ukljuen je da mi je Od prvog trenutka prvog sastanka u aprilu 1980. godine, znao sam da sam direktor ureda za odnose sa javnou pri FASEB-u obezbedio mesto. predstavljao pile koje je zalutalo u lisiju jazbinu, iako sam uao sa puno Smatrao sam da je sastanak komiteta prve godine bio neizvestan, ali sam nade i otvorenog, iako naivog, uma. Na kraju krajeva, veliki broj naunika, naiao na jo bizarniji poetak drugog sastanka godinu dana kasnije, pre nego to je Olson imao prilike da me ukloni. Kada je iznet predlog da

53

komitet postane stalna organizacija u okviru naeg udruenja, ja sam bio jedini koji je doveo ovu ideju u pitanje. Izrazio sam zabrinutost da su ovaj komitet i njegove aktivnosti liile na makartizam, kome nije bilo mesta u naunoj istraivakoj zajednici. Ono to sam rekao je veoma naljutilo predsednika komiteta koji je postao neprijateljski raspoloen, i ja sam odluio da je najbolje da napustim prostoriju. Oigledno je da sam bio pretnja za sve to su lanovi komiteta eleli da postignu. Nakon to sam sve ispriao novoizabranom predsedniku udruenja, profesoru Doris Kalovej sa Berklija, komitet je ukinut i ponovo formiran, pri emu sam ja bio predsedavajui. Na sreu, nakon manje od godinu dana ubedio sam na estolani komitet da se rasformira, i cela nesrena afera je time bila zavrena. Ostati i ''voditi dobru bitku'', da tako kaemo, nije bila opcija. To se odigralo rano u mojoj karijeri i izuzetna mo koju su posedovali stariji naunici u mom udruenju bila je izraena i intelektualno brutalna. Za mnoge od njih, potraga za istinom koja bi zastupala javno zdravlje nasuprot statusa kvo nije bila opcija. Potpuno sam ubeen da ne bih pisao ovu knjigu da sam prihvatio da se bavim ovim pitanjem tako rano u svojoj karijeri. Finansiranje istraivanja i objavljivanje radova bi bilo teko ako ne i nemogue ostvariti. U meuvremenu, Bob Olson i neke njegove kolege su usmerile panju u drugom pravcu, koncentriui se na relativno novu organizaciju osnovanu 1978. godine zvanu Ameriki savet za nauku i zdravlje (ACSH). Sa seditem u Njujorku, ACSH naziva sebe, i do danas, ''obrazovnim konzorcijumom potroaa koji se bavi pitanjima vezanim za hranu, ishranu, hemikalije, farmaceutske proizvode, nain ivota, okruenje i zdravlje''. Grupa takoe tvrdi da je ''nezavisna, neprofitna organizacija osloboena poreza'',6 ali oni, po Nacionalnom sredinskom udruenju koje navodi 7 kongresne tromesene publikacije profila od javnog interesa, primaju 76% svojih finansija od korporacija i korporacijskih donora. 7 Po Nacionalnom sredinskom trustu, ACSH je u svojim izvetajima tvrdio da holesterol nije povezan sa oboljenjem sranih sudova, ''nepopularnost zraenja hrane... nije zasnovana na nauci'', hemikalije sa uticajem na endokrini sistem (npr. PCB, dioksini, itd) ne predstavljaju problem za zdravlje ljudi, saharin nije kancerogen i usvajanje ogranienja korienja fosilnih goriva radi kontrole globalnog zagrevanja ne treba primeniti. Traiti meu izjavama ACSH-a ozbiljnu kritiku industrije hrane je kao traenje igle u plastu sena. Iako smatram da neki od njihovih argumenata imaju vrednost, ozbiljno sumnjam u njihovu tvrdnju da predstavljaju objektivnog posrednika u ''obrazovanju potroaa''. Padanje na sopstvenu petardu Tokom celokupnog iskustva sa Komitetom za informisanje javnosti o ishrani, i dalje sam radio na izvetaju Nacionalne akademija nauka o 4 ishrani, hranljivosti i raku, koji je objavljen u junu 1982. godine. Kao to se moglo oekivati, po objavljivanju izvetaja dolo je do velike pometnje. Poto je to bio prvi takav izvetaj o ishrani i raku, dobio je veliki publicitet, brzo postajui najtraenijii izvetaj u istoriji Nacionalne akademije. Izvetaj je uspostavljao visoke ciljeve za prevenciju raka ishranom koji su bili veoma slini onima iz izvetaja Mek Gavernovog komiteta o ishrani i sranom oboljenju iz 1976. Mi smo, u sutini, podsticali korienje voa, povra i proizvoda od integralnih itarica, i smanjenje unosa masti. Meutim, injenica da se ovaj izvetaj bavio rakom umesto sranog oboljenja je uzburkala emocije. Ulozi su bili visoki i postajali sve vii; rak izaziva daleko vei strah od sranih oboljenja. Imajui u vidu uloge, neki moni neprijatelji su digli svoj glas. U roku od dve sedmice, Savet za poljoprivredu, nauku i tehnologiju (CAST), uticajna lobirajua grupa za stonu industriju, izdao je izvetaj sumirajui gledita ezdeset i pet ''strunjaka'' koji su bili zabrinuti u vezi efekta izvetaja Nacionalne akademije nauka na poljoprivredu i industriju hrane. Olson, Duks, Harper i njihove kolege istomiljenici iz sada nepostojeeg Komiteta za informisanje javnosti o ishrani su se izjasnili kao strunjaci. Njihov izvetaj je bio brzo objavljen, i predat u ruke svih 535 lanova amerikog kongresa. Bilo je jasno da je CAST bio duboko zabrinut zbog mogueg uticaja koji bi na izvetaj mogao da ima na javnost. CAST nije bio jedina grupa koja je istupila radi kritike izvetaja. Pored toga, tu su bili i Ameriki institut za mesne proizvode, Nacionalni savet za ivinu, Nacionalno udruenje stoara, Nacionalni odbor za stoku i proizvode od mesa, Nacionalno udruenje proizvoaa mesa, Nacionalna federacija proizvoaa mleka, Nacionalni savet proizvoaa svinjetine, Nacionalna federacija proizvoaa uretine i Ujedinjeni proizvoai jaja.3 Neu da pretpostavim da znam koliko istraivanja o raku Nacionalna federacija proizvoaa uretine vri, ali pretpostavljam da njihova kritika naeg izvetaja nije nastala iz njihove elje za istinom u nauci. Ironino je da sam neke od najvrednijih lekcija nauio odrastajui na stonoj farmi, a da je ipak posao koji sam radio prikazivan kao protivan poljoprivrednim interesima. Naravno, ovi interesi mamutskih korporacija su bili daleko od interesa farmera koje sam poznavao odrastajui vredne, potene porodice koje su odravale male farme, velike taman onoliko koliko im je bilo potrebno za normalan ivot. esto sam se pitao da li ovi vaingtonski poljoprivredni interesi zaista predstavljaju velianstvenu ameriku farmersku tradiciju ili predstavljaju samo poljoprivredne konglomerate sa operacijama vrednim na desetine miliona dolara.

Alf Harper, koji je napisao snano pismo podrke za moj prvi poloaj na fakultetu nakon odlaska sa MIT-a, napisao mi je ozbiljno lino pismo u kome je objavio da sam ''pao na sopstvenu petardu''. Oigledno je moja ukljuenost u Komitet za informisanje javnosti o ishrani i Izvetaj Nacionalne akademije nauka o ishrani, hranljivosti i raku postala nepodnoljiva ak i za njega. Taj period je bio estok. Kongresna sasluanja, na kojima sam svedoio, su drana po pitanju samog izvetaja Nacionalne akademije nauka; asopis People me je predstavio u istaknutom lanku, a beskrajna serija medijskih izvetaja je objavljivana tokom cele naredne godine. Ameriki institut za istraivanje raka Izgledalo je da je po prvi put u naoj istoriji vlada ozbiljno razmiljala o onome to jedemo kao o nainu za kontrolisanje raka. Ovo je predstavljalo plodno tle za sprovoenje neeg novog, i neto novo se zaista pojavilo. Pozvan sam da pomognem novoj organizaciji zvanoj Ameriki institut za istraivanje raka (AICR) u Folz ru u Virdiniji. Osnivai ove organizacije su sakupljali novane priloge i uvideli da je, pomou slanja pisama, mogue sakupiti velike koliine novca za istraivanje raka. Izgledalo je da je puno ljudi bilo zainteresovano da naui neto novo o raku i razliito od uobiajenih modela hirurgije, zraenja i citotoksinih lekova. Ova novoosnovana organizacija je bila dobro upoznata sa naim 4 izvetajem Nacionalne akademije nauka iz 1982. godine koji se bavio vezom ishrane i raka, pa sam pozvan da im se pridruim kao vii nauni savetnik. Podstakao sam ih da se koncentriu na ishranu jer je veza ishrane sa rakom postajala znaajna oblast istraivanja, ali je ipak primala veoma malo, ako uopte, podrke od velikih agencija. Naroito sam ih podstakao da naglase korienje celovitih nepreraenih namirnica kao izvora ishrane, bez dodataka ishrane, delom jer je to bila poruka izvetaja Nacionalne akademije nauka. Kada sam poeo da radim sa AICR-om, dva izazova su se istovremeno pojavila. Prvo, AICR je trebalo uspostaviti kao verodostojnu organizaciju kako bi se promovisala poruka i podravala istraivanja. Drugo, trebalo je dati publicitet preporukama Nacionalne akademije nauka. Dr Sama Palmer (Sushma Palmer), izvrni direktor projekta Nacionalne akademije 4 nauka, i profesor sa Harvarda Mark Hejgsted (Mark Hegsted), kljuni savetnik Mek Gavernovog komiteta, sloili su se da mi se pridrue u prihvatanju AICR projekta. Merilin Dentri (Marilyn Gentry), predsednik AICR-a, je istovremeno predloio da bi AICR mogao da objavi izvetaj Nacionalne akademije nauka i da poalje besplatne kopije broju od 50.000 lekara u SAD. Ovi projekti, koji su mi izgledali logini, korisni i drutveno odgovorni, su bili i veoma uspeni. Veze koje smo ostvarivali i publicitet koji smo stvarali bili su usmereni na poboljanje zdravstvene zatite. Meutim, kao to sam brzo uvideo, mnogo ljudi je na stvaranje organizacije koja se koncentrie na ishranu kao na glavnu vezu u izazivanju raka gledalo kao na pretnju. Bilo je oigledno da su AICR projekti pogaali cilj zbog negativnih reakcija koje su dolazile od industrija za hranu i lekove. Izgledalo je kao da je sve injeno da im se narui ugled. Bio sam iznenaen da je meanje vlade bilo naroito grubo. Nacionalni i dravni vrhovni tuioci su doveli u pitanje status AICR-a i njegove procedure za sakupljanje priloga. Amerika potanska sluba se prikljuila sukobu, postavljajui pitanje da li AICR sme da koristi potu za irenje ''beskorisnih'' informacija. Svi smo imali svoje sumnje u to ko je podsticao ove vladine slube da ugue irenje informacija o vezi ishrane i raka. Ove dravne agencije su nam veoma oteavale ivot. Zato su napadali neprofitnu organizaciju koja promovie istraivanje raka? Sve se svodilo na injenicu da je AICR, kao i Nacionalna akademija nauka, zastupao program koji je povezivao ishranu sa rakom. Ameriko drutvo za borbu protiv raka je postalo naroito otar protivnik. U njihovim oima, AICR je po dva pitanja predstavljao pretnju po njih: mogao je da im predstavlja konkurenciju kod istih donora, i pokuavao je da usmeri raspravu o raku prema ishrani. Ameriko drutvo za borbu protiv raka do tada jo nije priznavalo da je ishrana povezana sa rakom. (Tek je mnogo godina kasnije, poetkom 1990-ih, oformilo preporuke o ishrani radi kontrole raka kada je ideja primala znaajnu panju javnosti.) Ono je u velikoj meri predstavljalo medicinski zasnovanu organizaciju koja se zalagala za konvencionalnu upotrebu lekova, zraenja i hirurgije. Neposredno pre toga, Ameriko drutvo za borbu protiv raka je kontaktiralo na komitet pri Nacionalnoj akademiji nauka o mogunosti da im se pridruimo kako bi oni oformili preporuke o ishrani za spreavanje raka. Mi smo to, kao komitet, odbili, iako je par lanova naeg komiteta ponudilo svoje usluge. Izgleda da je Ameriko drutvo za borbu protiv raka osetilo veliku priu na pomolu i nije im se svidela ideja da bi druga organizacija, AICR, mogla da dobije zasluge. Dezinformacije Moglo bi da izgleda da sam pomalo grub prema organizaciji koju veina ljudi smatra za potpuno dobrotvornu, ali se Ameriko drutvo za borbu protiv raka iza kulisa ponaalo drugaije nego u javnosti. Jednom prilikom sam putovao u jedan grad u unutranjosti drave Njujork jer sam pozvan da odrim predavanje lokalnom ogranku Amerikog

54

drutva za borbu protiv raka, kao to sam inio i u drugim mestima. Tokom predavanja sam pokazao slajd koji je upuivao na novu AICR organizaciju. Nisam spomenuo moju linu ukljuenost, pa publika nije znala da sam je bio njihov nauni savetnik. Nakon predavanja sam odgovarao na pitanja i moj domain me je upitao, ''Da li ste znali da je AICR organizacija arlatana?''. ''Ne'', rekao sam, ''Nisam''. Bojim se da nisam dobro sakrio svoj skepticizam prema njenom komentaru, jer se oseala obaveznom da da objanjenje, ''Tu organizaciju vodi grupa arlatana i diskreditovanih doktora. Neki od njih su ak bili i u zatvoru''. U zatvoru? To je za mene bila novost! Bez otkrivanja moje povezanosti sa AICR-om, upitao sam, ''Kako to znate?''. Rekla je da je videla dopis koji je poslat mesnim ograncima Amerikog drutva za borbu protiv raka irom zemlje. Pre nego to sam krenuo, zamolio sam je da mi poalje kopiju dopisa o kome je govorila, to je ona, posle par dana, i uinila. Ovaj dopis je poslat iz kancelarije nacionalnog predsednika Amerikog drutva za borbu protiv raka, koji je ujedno bio i izvrni direktor prestinog Instituta za istraivanje raka pri fondaciji ''Rozvelov spomen park'' u Bufalu. Ovaj dopis je tvrdio da nauni ''vrh'' organizacije, ne spominjui mene, sainjava grupa od ''osam ili devet'' diskreditovanih lekara, od kojih su neki bili i u zatvoru. To je bila potpuna izmiljotina. Nisam ak ni prepoznao imena tih diskreditovanih lekara i nisam imao predstavu kako je neto tako zlobno moglo da bude pokrenuto. Nakon jo malo njukanja, otkrio sam ko je osoba iz kancelarije Amerikog drutva za borbu protiv raka u Bufalu odgovorna za dopis. Nazvao sam ga telefonom. On je, oekivano, izvrdavao odgovor i samo rekao da je informacije dobio od neimenovanog reportera. Bilo je nemogue ui u trag originalnom izvoru. Ono to sigurno znam je da je ovaj dopis poslala kancelarija predsednika Amerikog drutva za borbu protiv raka. Takoe sam saznao da je Nacionalni savet za mlene proizvode, mona industrijska lobistika grupa, dobila kopiju ovog dopisa i poela da deli sopstveno obavetenje lokalnim podrunicama irom zemlje. Kampanja klevetanja AICR-a je bila opsena. Farmaceutska, medicinska i industrija hrane su kroz i/ili paralelno sa Amerikim drutvom za borbu protiv raka i Nacionalnim savetom za mlene proizvode pokazivale svoje pravo lice. Farmako-medicinska i industrija hrane nisu poelele dobrodolicu prevenciji raka jeftinim biljnim namirnicama koje donose mali profit. Uz podrku vernih medija, njihova zajednika mo da utiu na javnost bila je nadmona. Line posledice Meutim, pria ima srean kraj. Iako su prve godine postojanja AICR-a za mene bile turbulentne i teke kako lino tako i profesionalno, kampanje klevetanja su polako poele da jenjavaju. Poto se vie ne smatra ekstremistikom, AICR se sada proirio na Englesku (Svetski fond za istraivanje raka, WCRF, u Londonu) i druga mesta. AICR je, sada ve vie od dvadeset godina, vodio program koji finansira istraivake i obrazovne projekte o vezi ishrane i raka. Ja sam, nakon njenog osnivanja, prvobitno organizovao i vodio program donacija, a zatim nastavio kao vii nauni saradnik AICR-a tokom nekoliko godina, u nekoliko navrata. Meutim, vredi pomenuti jo jedan nesretran dogaaj. Upravni odbor mog drutva o ishrani me je obavestio da su dva lana drutva (Bob Olson i Alf Harper) predloila da budem izbaen iz udruenja, navodno zbog moje veze sa AICR-om. To bi bilo prvo izbacivanje u istoriji udruenja. Morao sam da odem u Vaington na ''razgovor'' sa predsednikom udruenja i direktorom za pitanja ishrane pri FDA. Veina njihovih pitanja se ticala AICR-a. Svi ovi dogaaji su se pokazali udnijim od fikcije. Izbaciti istaknutog lana drutva ubrzo nakon to je izabran za predsednika organizacije zbog ukljuenosti u organizaciju za istraivanje raka? Kasnije sam razgovarao o celom dogaaju sa kolegom koji je bio upuen u unutranje dogaaje u naem drutvu, profesorom Semom Touvom sa dravnog Univerziteta Severne Karoline. On je naravno znao sve o istrazi, kao i o drugim spletkama. Tokom razgovora sam mu rekao da je AICR vredna organizacija sa dobrim namerama. Njegov odgovor je ostavio na mene snaan utisak. ''Ne radi se o AICR-u'', rekao je. ''To je zbog onoga to si uradio na izvetaju Nacionalne akademije nauka o ishrani, hranljivosti i raku''. Kada je izvetaj u junu 1982. godine zakljuio da bi smanjen unos masti i povean unos voa, povra i integralnih itarica predstavljao zdraviju ishranu, ja sam time izdao, u oima nekih, istraivaku zajednicu o ishrani. Moj posao je, navodno, kao jednog od dvojice eksperimentalnih istraivaa veze ishrane i raka pri panelu, bio da zatitim ugled amerike ishrane. Nakon to to nisam uinio, moja potonja ukljuenost u AICR i njegova promocija izvetaja Nacionalne akademije nauka je samo uinila stvari jo gorim. Na sreu je u celom ovom smenom dogaaju preovladao razum. Odrana je sednica odbora kako bi se glasalo da li me treba izbaciti iz udruenja, i ja sam uspeno preiveo glasanje (6-0, uz dva suzdrana). Bilo je teko ne shvatiti sve ovo lino, ali ovde postoji znaajnija stvar, i ona nije lina. U svetu ishrane i zdravlja, naunici nisu slobodni da prate svoja

istraivanja tamo gde ih ona vode. Dolaenje do ''pogrenih'' zakljuaka, ak i kroz prvoklasnu nauku, moe da teti vaoj karijeri. Pokuaji da iznesete te ''pogrene'' zakljuke irokoj javnosti, radi zdravlja ljudi, moe da uniti vau karijeru. Moja nije unitena ja sam imao sree, i neki dobri ljudi su me podrali. Meutim, moglo je da bude daleko gore. Nakon ovih brojnih iskuenja, bolje razumem zato je moje drutvo radilo te stvari. Finansiranje koje obezbeuju institucije Mead Johnson Nutritionals, Lederle Laboratories, BioServe Biotechnologies i ranije Protecter and Gamble i Dannon Institute koje se sve bave hranom i lekovima predstavlja udan spoj izmeu industrije i mog udruenja.8 Da li verujete da su ovi ''prijatelji'' udruenja zainteresovani za bavljenje naunim istraivanjima, bez obzira kakvi bi zakljuci mogli da se dobiju? Posledice po javnost Lekcije koje sam nauio tokom svoje karijere su, na kraju krajeva, imale malo veza sa odreenim imenima ili odreenim institucijama. Lekcije su u vezi sa onim to se odigrava iza scene bilo koje velike ustanove. Ono to se deava iza scene tokom rasprava o nacionalnim smernicama, bez obzira da li se odigrava u naunim drutvima, vladi ili industrijskim odborima, od izuzetnog je znaaja za zdravlje nae nacije. Lina iskustva o kojima sam govorio u ovom poglavlju samo primer takvih iskustava imaju daleko vee posledice od linih potekoa i tete po moju karijeru. Ova iskustva ilustruju mranu stranu nauke, stranu koja nanosi tetu ne samo pojedinanim istraivaima koji zasmetaju, ve celom drutvu. To se vri sistematskim pokuajima da se prikriju, poraze ili unite gledita koja su suprotna statusu kvo. Postoje neki ljudi na veoma uticajnim poloajima u vladi i na univerzitetima koji deluju pod maskom naunih ''eksperata'', iji je pravi posao da ugue otvorenu i iskrenu naunu raspravu. Moda primaju znaajnu linu nadoknadu za zastupanje interesa monih kompanija za hranu i lekove, ili moda imaju iskrene line predrasude i skloni su gleditu koje je blisko kompanijama. Line predrasude su jae nego to biste mogli da pomislite. Znam naunike iji su lanovi porodice umrli od raka i koje ljuti pomisao da je mogue da su lini izbori, kao to je ishrana, mogli da imaju ulogu u smrti njihovih blinjih. Takoe, postoje naunici za koje je ishrana bogata mastima i namirnicama ivotinjskog porekla na kojoj su i sami svakog dana jednostavno ono za ta su u mladosti nauili da je zdravo; njima se svia ta navika, i ne ele da se promene. Veina naunika predstavlja asne i inteligentne osobe posveene potrazi za optim dobrom a ne za linom koristi. Meutim, postoji manji broj naunika koji su spremni da prodaju svoju duu onome ko najvie plati. Njih moda ima mali broj, ali njihov uticaj moe biti ogroman. Oni mogu da pokvare dobro ime ustanove iji su deo i, to je znaajnije, mogu da stvore veliku konfuziju u javnosti, do te mere da se ne zna ta je ta. Moete da ukljuite TV i da jednog dana vidite strunjaka koji hvali hamburgere iz Mekdonaldsa, a da zatim istog dana u asopisu proitate da bi trebalo da jedete manje crvenog mesa bogatog mastima kako biste se zatitili od raka. Kome verovati? Ustanove su takoe deo mrane strane nauke. Komiteti kao to su Komitet za informisanje javnosti o ishrani i Ameriki savet za nauku i zdravlje formiraju jednostrane panele i komitete i ustanove koje su zainteresovanije za promovisanje svog gledita nego za otvorenu raspravu o naunim istraivanjima. Ako Komitet za informisanje javnosti o ishrani kae da ishrane sa malo masti predstavljaju prevare, a Nacionalna akademija nauka kae suprotno, ko je u pravu? Pored toga, ova zatvorenost u nauci se iri na itave sisteme. Ameriko drutvo za borbu protiv raka nije jedino koje je oteavalo ivot AICR-u. Kancelarija za informisanje javnosti Nacionalnog instituta za prouavanje raka, Harvardski medicinski fakultet i nekoliko drugih univerziteta sa medicinskim fakultetima su bili veoma skeptini u pogledu AICR-a i, u nekim sluajevima, otvoreno neprijateljski. Neprijateljstvo medicinskih fakulteta me je isprva iznenadilo, ali kada se Ameriko drutvo za borbu protiv raka, veoma tradicionalna medicinska ustanova, takoe ukljuilo u sukob, postalo je oigledno da oni u stvari predstavljaju ''medicinski establiment''. Zver nije ozbiljno prihvatila ideju o ozbiljnoj vezi izmeu ishrane i raka ili, to se toga tie, skoro bilo koje bolesti. Velika medicina u Americi se bavi biznisom leenja bolesti lekovima i operacijama nakon to se simptomi pojave. To znai da ste mogli da ukljuite TV i vidite kako Ameriko drutvo za borbu protiv raka ne prua nikakvu podrku ideji da je ishrana povezana sa rakom, a zatim da proitate novine i vidite da Ameriki institut za istraivanje raka kae da ono to jedete utie na va rizik od dobijanja raka. Kome da verujete? Samo neko ko je upoznat sa unutranjim delovanjem sistema moe da napravi razliku izmeu iskrenih stavova zasnovanih na nauci i neiskrenih, sebinih stavova. Ja sam dugo radio unutar sistema, radei na najviim nivoima, i video dovoljno da mogu da kaem da nauka ne predstavlja uvek iskreno traganje za istinom kako mnogi veruju. Preesto ukljuuje novac, mo, ego i zatitu i postavljanje linih interesa nad optim dobrom. Nije potrebno puno, ako uopte, nezakonitih delovanja. Ne ukljuuje velike isplate koje stiu na tajne bankovne raune ili privatne detektive u zadimljenim hotelskim hodnicima. To nije holivudska pria; to je samo svakodnevna nauka, vlada i industrija u Sjedinjenim Dravama.

55

14 Nauni redukcionizam Kada je na komitet za ishranu, hranljivost i rak pri Nacionalnoj akademiji nauka (NAS) odluivao kako da rezimira istraivanja o vezi ishrane i raka, ukljuili smo poglavlja o pojedinanim hranljivim materijama i grupama namirnica. To je bio nain na koji su vrena istraivanja, zasebna ispitivanja pojedinanih hranljivih sastojaka. Na primer, poglavlje o vitaminima je sadralo informacije o odnosu izmeu raka i vitamina A, C, E i nekih B vitamina. Meutim, mi smo u saetku izvetaja predloili da se ovi sastojci uzimaju iz hrane, a ne pomou pilula i dodataka. Izriito smo naveli da se ''Ove preporuke odnose samo na hranu kao na izvor hranljivih 1 materija a ne na pojedine sastojke u obliku dodataka ishrani''. Izvetaj je brzo pronaao svoj put do korporacijskog sveta, koji je video veliku priliku za sticanje novca. Oni su ignorisali nau poruku upozorenja koja je pravila razliku izmeu hrane i pilula i poela da reklamira vitaminske pilule kao proizvode koji mogu da spree pojavu raka, arogantno navodei na izvetaj kao opravdanje. To je predstavljalo iroka vrata za ogromno novo trite komercijalne vitaminske dodatke. Kompanija General Nutrition, Inc, koja je imala na hiljade centara za optu ishranu, poela je da prodaje proizvod zvan ''zdravo zelje'', multivitaminski dodatak vitamina A, C i E, beta karotina, selena i malih pola grama dehidriranog povra. Zatim su reklamirali svoj proizvod iznosei sledee 2 tvrdnje : [Izvetaj o ishrani, hranljivosti i raku] preporuuje da izmeu ostalog poveamo unos specifinog povra kako bismo zatitili telo od rizika od odreenih oblika raka. Unos povra koji je preporuio [izvetaj Nacionalne akademije nauka]... treba poveati [:] kupus, prokule, karfiol, prokelj, argarepe i spana... Mama je bila u pravu! Naunici istraivai i tehniari iz naih laboratorija za optu ishranu su, uviajui znaaj ovog istraivanja, odmah poeli sa radom na iskoriavanju povra i njihovom kombinovanju u prirodnu, laku za uzimanje, monu pilulu. Rezultat je ''zdravo zelje'', novi moni proboj u ishrani koji sada moe pomoi milionima ljudi u ouvanju njihovog zdravlja uz... povre koje po preporuci [Komiteta nacionalne akademije nauka] treba jesti u veoj meri! Kompanija je reklamirala neispitan proizvod i nepravilno je koristila vladin dokument kako bi podrala svoje senzacionalne tvrdnje. Zbog toga je Savezna trgovinska komisija otila na sud da sprei kompaniju da iznosi takve tvrdnje. To je bila bitka koja je trajala godinama, bitka o kojoj se prialo da je kotala kompaniju General Nutrition oko 7 miliona dolara. Nacionalna akademija nauka me je preporuila kao svog svedoka strunjaka jer sam bio koautor izvetaja o kome se govorilo i jer sam ja stalno ukazivao na ovaj problem tokom sastanaka naeg komiteta. Kolega iz moje grupe, istraiva Tom O'Konor, i ja smo proveli tri intelektualno stimulativne godine radei na ovom projektu, ukljuujui puna tri dana svedoenja na sudu. Kompanija General Nutrition, Inc, je 1988. godine sporazumno reila spor zbog lanog reklamiranja ''Zdravog zelja'' i drugih dodataka hrani pristavi da plati 600.000 dolara, podjednako podeljenih na tri zdravstvene organizacije.3 To je bila mala cena za kompaniju, imajui u vidu ukupan prihod koji je ostvaren eksplozijom trita dodataka ishrani. Koncentrisanje na masti Koncentrisanje na pojedinane hranljive materije umesto na celovite namirnice je postalo uobiajena stvar u poslednje dve decenije, a deo krivice moe da snosi i na izvetaj iz 1982. godine. Kao to je ranije spomenuto, na komitet je organizovao naune informacije o vezi ishrane i raka podelivi ih na zasebne hranljive materije, uz zasebno poglavlje za svaku hranljivu materiju ili klasu sastojaka. Postojala su pojedinana poglavlja za masti, proteine, ugljene hidrate, vitamine i minerale. Ubeen sam da je to bila velika greka sa nae strane. Nismo dovoljno istakli da su se nae preporuke bavile celovitim namirnicama jer mnogi ljudi jo uvek gledaju na izvetaj kao na katalog specifinih efekata pojedinanih hranljivih materija. Sastojak na kome se na komitet najvie koncentrisao je bila mast. Prva smernica u izvetaju je izriito navodila da je visok unos masti povezan sa rakom, i preporuila je smanjenje naeg unosa masti sa 40% na 30% od ukupnog unosa kalorija, iako je ovaj cilj od 30% predstavljao proizvoljnu granicu. Pratei tekst je glasio, ''Podaci se mogu koristiti kao opravdanje za jo vee smanjenje. Meutim, po proceni komiteta, predloeno smanjenje predstavlja umeren i praktian cilj, a ostvaruje korisne efekte''. Jedan od lanova komiteta, direktor laboratorije za ishranu pri ministarstvu poljoprivrede Sjedinjenih Drava (USDA), nam je rekao da bi se od potroaa, kada bismo ili ispod 30%, trailo da smanje unos ivotinjskih namirnica a to bi bila propast izvetaja. U vreme ovog izvetaja, sva ispitivanja na ljudima koja su pokazivala da je unos masti povezan sa rakom (uglavnom dojke i debelog creva) u stvari su

pokazivala da su populacije sa veim brojem sluajeva raka unosile ne samo vie masti, ve takoe i vie namirnica ivotinjskog porekla a manje biljnih namirnica (videti etvrto poglavlje). To je znailo da su ovi sluajevi raka lako mogli da budu prouzrokovani ivotinjskim proteinima, holesterolom, ili neim drugim to se nalazi iskljuivo u ivotinjskim namirnicama, ili nedostatkom biljnih namirnica (o emu se govori u etvrtom i osmom poglavlju). Ali umesto upiranja prstom na ivotinjske namirnice u ovom istraivanju, mast u ishrani je oznaena kao glavni krivac. Ja sam na sednicama komiteta govorio protiv naglaavanja pojedinih sastojaka hrane, ali samo sa skromnim uspehom. (To gledite je bilo ono koje me je dovelo do prilike da budem struni svedok na FTC sasluanjima.) Karakterisanje celih namirnica uz pomo zdravstvenih efekata specifinih sastojaka je greka koju nazivam redukcionizmom. Na primer, zdravstveni efekat hamburgera ne moe se jednostavno pripisati efektu nekoliko grama zasienih masnih kiselina iz mesa. Zasiene masne kiseline predstavljaju samo jedan sastojak. Hamburgeri sadre i druge tipove masti, kao i holesterol, proteine i male koliine vitamina i minerala. ak i ako promenite nivo zasienih masnih kiselina u mesu, svi drugi sastojci su i dalje prisutni i mogu i dalje da imaju tetne efekte po zdravlje. Ovde se radi o tome da je celina (hamburger) vea od zbira njenih delova (zasiene masne kiseline, holesterol, itd). 4 Jedan naunik je obratio posebnu panju na nau koncentrisanu kritiku masti iz hrane, i odluio je da na velikoj grupi amerikih ena testira hipotezu da masti prouzrokuju rak dojke. Radilo se o dr Volteru Viletu (Walter Willett) sa harvardskog Fakulteta zdravstvene zatite, a prouavanje koje je vrio je uveno Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara. Poinjui 1976. godine, istraivai sa harvardskog Fakulteta zdravstvene zatite su ukljuili vie od 120.000 medicinskih sestara radi istraivanja iji je cilj bio da proui odnos izmeu razliitih bolesti i oralnih kontraceptivnih sredstava, hormona za ene u post-menopauzi, cigareta i drugih faktora, 5 kao to su boje za kosu. Od 1980. godine, profesor Vilet je istraivanju dodao i upitnik o ishrani, a etiri godine kasnije, 1984, proirio upitnik na vei broj namirnica. Ovaj proireni upitnik o ishrani je potom ponovo poslat medicinskim sestrama 1986. i 1990. godine. Podaci se sakupljaju ve vie od dve decenije. Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara je nairoko poznato kao najdue, glavno istraivane o 6 zdravlju ena. Izrodilo je tri pratea istraivanja, to je sve zajedno kotalo 6 4-5 miliona dolara godinje. Kada drim predavanja publici koja prati ova pitanja, i do 70% ljudi je ulo za Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara. Nauna zajednica je paljivo pratila ovo istraivanje. Istraivai koji vode ovo istraivanje su objavili na stotine naunih radova u najuglednijim asopisima. Dizajn ovog istraivanja ga ini prospektivnim grupnim istraivanjem, to znai da prati grupu ljudi i belei informacije o ishrani pre nego to se bolest dijagnozira, inei istraivanje ''prospektivnim''. Mnogi smatraju da ovakvo istraivanje predstavlja najbolji eksperimentalni dizajn za istraivanja na ljudima. Pitanje da li je ishrana bogata mastima povezana sa rakom dojke predstavlja prirodnu posledicu otre rasprave koja se odigravala sredinom 1970-ih i poetkom 1980-ih. Ne samo da je ishrana bogata mastima bila povezana sa sranim bolestima (Mek Gavernovi ciljevi u vezi ishrane), ve i sa rakom (Izvetaj o ishrani, hranljivosti i raku). Koje je istraivanje moglo bolje da odgovori na ovo pitanje od Ispitivanja zdravlja medicinskih sestara? Dizajn je bio dobar, uestvovao je ogroman broj ena, najbolji istraivai i period praenja je bio dug. Zvui savreno, zar ne? Pogreno. Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara sadri mane koje ozbiljno dovode u pitanje njegove rezultate. Ono predstavlja savren primer kako redukcionizam u nauci moe da stvori ogromnu zbunjenost i dezinformacije, ak i kada su naunici koji ga vre iskreni, dobronamerni i rade u najboljim ustanovama na svetu. Teko da je neko istraivanje nanelo vie tete istraivanju ishrane od Ispitivanja zdravlja medicinskih sestara, i treba da slui kao upozorenje nauci ta da ne ini. Medicinske sestre mesoderi Da biste razumeli moju prilino otru kritiku, potrebno je razmotriti samu Ameriku ishranu, naroitu pri poreenju sa meunarodnim istraivanjima koja daju podstrek hipotezi o uticaju masti iz ishrane.7 Amerikanci jedu dosta mesa i masti u poreenju sa zemljama u razvoju. Jedemo vie ukupnih proteina, i to je jo znaajnije, 70% naih proteina je ivotinjskog porekla. injenica da je 70% od ukupne koliine proteina ivotinjskog porekla znai samo jedno: unosimo veoma malo voa i povra. Da bi stvari bile jo gore, i kada jedemo namirnice biljnog porekla, jedemo velike koliine veoma preraenih proizvoda koji esto sadre vee koliine dodatih masti, eera i soli. Na primer, program za ishranu u nacionalnim kolama ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih drava (USDA) ubraja pomfrit u povre! Suprotno tome, ljudi iz ruralne Kine jedu veoma malo namirnica ivotinjskog porekla; one predstavljaju samo oko 10% od ukupnog unosa proteina. Upeatljiva razlika izmeu dva obrasca ishrane je prikazana na 8 grafikonu 14,1.

56

U praksi to znai da se korienje govedine, svinjetinje, ovetine i teletine Grafikon 14,1: Unos proteina u SAD i ruralnoj Kini smanjuje dok se unos manje masne piletine, uretine i ribe poveava. U Unos proteina, g/dan, SAD, Kina, ivotinjski proteini, biljni proteini, Procenat od ukupnog unosa proteina, SAD, Kina, ivotinjski proteini, biljni stvari, hranei se veom koliinom ivine i ribe, ljudi su poveali ukupan 11 unos mesa do rekordno velikih koliina, pokuavajui (i u velikoj meri proteini 12 neuspevajui ) da smanje unos masti. Pored toga, punomasno mleko se Ove razlike predstavljaju tipine razlike u ishrani izmeu kultura sa zapada koristi manje, ali se nisko-masno i obrano mleko koriste u veoj meri. 13 i tradicionalnih kultura. Uopteno gledano, ljudi iz zapadnjakih zemalja su Potronja sira je za poslednjih trideset godina porasla za 150%. uglavnom mesojedi, dok su ljudi iz tradicionalnih zemalja uglavnom Ukupno gledano, mi smo sada podjednako mesojedi kao i pre trideset biljojedi. godina, ali smo u mogunosti da, ako to elimo, selektivno snizimo na ta je sa enama iz Ispitivanja zdravlja medicinskih sestara? Kao to ste unos masti, zahvaljujui udima tehnologije za preradu hrane. mogli da pretpostavite, praktino sve ene iz ovog istraivanja imaju Da bismo to ilustrovali, potrebno je samo da razmotrimo dva tipina 14,15 ishranu veoma bogatu namirnicama ivotinjskog porekla, ak i bogatiju od amerika obroka. Obrok #1 se sprema u domu koji pazi na svoje prosenog Amerikanca. Njihov prosean unos proteina (kao % od kalorija) zdravlje, gde onaj lan porodice koji je zaduen za kupovinu ita etikete sa iznosi oko 19%, u poreenju sa amerikim prosekom od oko 15-16%. Da bi sastojcima za svaku namirnicu koju kupuje. Rezltat: obrok sa malo masti. stvari bile jasnije, preporuena dnevna koliina (RDA) za proteine je samo Obrok #2 se slui u domu u kome je standardna amerika hrana omiljena. oko 9-10%. Kada sami spremaju hranu, prave ''bogat'' obrok. Rezultat: obrok bogat Meutim, ono to je jo znaajnije je da od proteina koje su unosile mastima. medicinske sestre iz ispitivanja, izmeu 78% i 86% je poticalo iz 9 8, 9 ivotinjskih namirnica, kao to je prikazano na grafikonu 14,2. ak i u Grafikon 14,4: Ameriki obroci sa malo i sa puno masti (veera za jednu grupi sestara koje su unosile najmanju koliinu od ukupnih proteina, 79% osobu) 9 potie iz namirnica ivotinjskog porekla. Drugim reima, praktino sve Veera, Pie, Dezert ispitivane medicinske sestre su bile u veoj meri mesojedi u odnosu na Obrok sa malo masti #1 prosenu ameriku enu. One su jele veoma malo nepreraenih, biljnih 225 g peene uretine, nisko-masni sos, peeni krompir, 1 olja obranog mleka, nemasni jogurt, torta od sira sa smanjenom koliinom masti namirnica. Obrok bogat mastima #2 Grafikon 14,2: Procenat od ukupnih proteina koji dolaze od ivotinjskih 128 g bifteka prenog u tiganju, graak, preni krompirii, voda, dezert od jabuke namirnica Procenat od ukupnih proteina, Medicinske sestre, SAD, Kina Oba obroka obezbeuju oko 1.000 kalorija, ali se znaajno razlikuju po Biljni proteini, ivotinjski proteini sadraju masti. Obrok sa malo masti (#1) sadri oko dvadeset i pet grama Ovo je od sutinskog znaaja. Da bi bilo jo jasnije, moram da se vratim na masti, a obrok bogat mastima (#2) sadri neto preko 60 grama masti. U meunarodno poreenje Kena Kerola iz 1975. godine koje je ranije sluaju obroka sa malo masti, 22% od ukupnih kalorija dolazi u vidu masti, prikazano na grafikonima 4,7 i 4,9. Grafikon 4,7 je ovde prikazan na a u sluaju obroka bogatog mastima, 54% kalorija potie od masti. Porodica koja pazi na zdravlje je uspela da napravi obrok koji sadri daleko grafikonu 14,3. Ovaj grafikon je postao jedno od najuticajnijih opaanja o vezi ishrane i manje masti od prosene amerike veere, ali su to izvrili bez menjanja hroninih bolesti u poslednjih pedeset godina. Ono je predstavljalo, pored proporcije unosa ivotinjskih i biljnih namirnica. Oba obroka su drugih istraivanja, znaajan deo razloga zbog koga je Izvetaj o ishrani, usredsreena na ivotinjske namirnice. U stvari, obrok sa malo masti hranljivosti i raku iz 1982. godine preporuio smanjenje unosa masti na sadri vie namirnica ivotinjskog porekla od obroka bogatog mastima. Na 30% od ukupnog unosa kalorija radi spreavanja pojave raka. Ovaj i drugi ovaj nain su i medicinske sestre iz Ispitivanja zdravlja medicinskih sestara saglasni izvetaji koji su objavljeni nakon njega postavili su pozornicu za ostvarile tako irok raspon unosa masti. Neke medicinske sestre su pojavu ogromnog broja nisko-masnih proizvoda u prodavnicama (''nisko- jednostavno bile marljivije u odabiranju nisko-masnih ivotinjskih proizvoda. masni'' mleni proizvodi, suvo meso, slatkii i uine sa malo masti). Naalost, stavljanje naglaska samo na mast je bilo pogreno. Kerol je u Mnogi ljudi bi pomislili da nisko-masni obrok predstavlja trijumf zdravog istraivanju, to je sluaj i sa drugim meunarodnim poreenjima, poredio planiranja obroka, ali ta je sa drugim sastojcima iz ovih obroka? ta je sa populacije koje su uglavnom jele meso i mlene proizvode sa populacijama proteinima i holesterolom? Kako se ispostavlja, obrok sa malo masti sadri koje su se uglavnom hranile biljkama. Osim unosa masti postoji i puno vie nego dvostruku koliinu proteina u odnosu na obrok bogat mastima, i drugih razlika izmeu ishrana ovih zemalja! Ono to ovaj grafik pokazuje je skoro cela koliina potie od namirnica ivotinjskog porekla. Pored toga, nisko-masni obrok sadri skoro dva puta vie holesterola (grafikon 14,5).14, da to je populacija blia biljnoj ishrani, to je nii rizik od raka dojke.
15

Obilje naunih informacija predlae da ishrana bogata proteinima ivotinjskog porekla moe da ima nepovoljne posledice po zdravlje, kao i Meutim, poto su ene iz Ispitivanja zdravlja medicinskih sestara toliko ishrana bogata holesterolom. U sluaju obroka sa malo masti, koliina oba daleko od biljne ishrane, nema mogunosti za prouavanje veze ishrane i ova nezdrava sastojka je znaajno via. raka dojke koju su prvobitno predloila meunarodna istraivanja. Praktino nema medicinskih sestara koje su na ishrani tipinoj za zemlje sa Masti nasuprot ivotinjskih namirnica dna ovog grafikona. Budite uvereni u to: praktino sve medicinske sestre iz ovog istraivanja bile su na visokorizinoj ishrani. Veina ljudi koja Kada ene u Americi, kao to su one iz Ispitivanja zdravlja medicinskih 16-19 razmatra ovo istraivanje ne uvia ovu greku jer, kao to su harvardski sestara i Istraivanja zdravlja ena, koje je kotalo milijardu dolara, istraivai istakli, postoji irok raspon nivoa unosa masti meu medicinskim smanje unos masti, one to ne ine smanjenjem upotrebe ivotinjskih sestrama. namirnica. Umesto toga one koriste nisko-masne i nemasne ivotinjske Grupa medicinskih sestara koja koristi najmanje masti jede 20-25% od proizvode, uz manje masti pri kuvanju i za stolom. Prema tome, one ne kalorija u vidu masti, a grupa koja unosi najvie masti jede 50-55% od usvajaju ishrane za koje je, u meunarodnim uporednim istraivanjima i 10 kalorija u vidu masti. Na prvi pogled izgleda da ovaj raspon ukazuje na naem ispitivanju ruralne Kine, pokazano da su povezane sa niskim znaajne razlike u njihovoj ishrani, ali to jednostavno nije tano, jer su stopama raka dojke. skoro sve ene na ishrani bogatoj namirnicama ivotinjskog porekla. To Ovo predstavlja veoma znaajnu razliku, to je prikazano korelacijom postavlja pitanje kako njihov unos masti moe toliko da varira a da sve one izmeu potronje ivotinjskih proteina i masti iz hrane za niz zemalja 8, 9, 18, 20-22 (grafikon 14,6). koriste velike koliine namirnica ivotinjskog porekla? Najpouzdanije poreenje je objavljeno 1975. 20 Od kada je ''nisko-masno'' postalo sinonim za ''zdravo'', tehnologija je godine ; ono je pokazalo veoma ubedljivu korelaciju od vie od 90%. To stvorila mnogo namirnica koje od ranije znate i volite, sada bez masti. znai da pri poveanju unosa masti u razliitim zemljama, unos ivotinjskih Sada moete da koristite raznovrsne nisko-masne ili nemasne mlene proteina raste na gotovo savreno paralelan nain. U Kineskom proizvode, obraene mesne proizvode, prelive i sosove, krekere, slatkie i istraivanju unos masti i ivotinjskih proteina takoe pokazuje slinu 8, 21 niskomasnu ''brzu hranu'' kao to su ips i kolai. Drugim reima, moete korelaciju od 84%. da jedete skoro istu hranu kao i pre dvadeset pet godina, a da znaajno U Ispitivanju zdravlja medicinskih sestara to nije sluaj. Korelacija izmeu 9 umanjite unos masti. Meutim, i dalje vam ostaje ista proporcija unosa unosa ivotinjskih proteina i ukupnog unosa masti je samo oko 16%. U ivotinjskih i biljnih namirnica. sluaju Istraivanja zdravlja ena, koje je takoe ukljuivalo amerike ene,

Grafikon 14,3: Unos masti i smrtnost od raka dojke ene, Starosno normalizovana stopa smrtnosti/100.000 stanovnika Tajland, Japan, Filipini, El Salvador, Cejlon, Tajvan, Meksiko, Kolumbija, Panama, Venecuela, ile, Portoriko, Jugoslavija, Rumunija, Bugarska, Hong Kong, Grka, panija, Poljska, Portugal, Maarska, ehoslovaka, Italija, Finska, Norveka, Austrija, Francuska, Nemaka, vedska, Australija, Belgija, Irska, SAD, vajcarska, Kanada, Novi Zeland, Danska, Velika Britanija, Holandija Ukupan unos masti ishranom (g/dan)

Grafikon 14,5: Sadraj hranljivih sastojaka u dva obroka Nisko-masni obrok #1, Obrok bogat mastima#2 Masti (procenat od ukupnih kalorija) Proteini (procenat od ukupnih kalorija) Procenat od ukupne koliine proteina koji potie iz ivotinjskih namirnica Holesterol

57

odnos je jo gori, i iznosi -17% ; pri smanjenju unosa masti, unos ivotinjskih proteina raste. Ova praksa je tipina za amerike ene koje su navedene da poveruju da, smanjujui unos masti, prelaze na zdraviju ishranu. Medicinska sestra koja je na ishrani sa malo masti u harvardskom istraivanju, kao i amerike ene uopteno, verovatno i dalje jede velike koliine ivotinjskih proteina, kao to je prikazano u obroku #1 (grafikon 14,4).

18, 21, 22

Prevod: Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara je uoilo mali ili nikakav efekat na rak dojke kada su ene zamenile unos masti ugljenim hidratima. ''malo je verovatno da unos selena kasnije u ivotu predstavlja znaajan 29 faktor u etiologiji raka dojke'' Prevod: Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara nije uoilo zatitan efekat selena na rizik od raka dojke.

Grafikon 14,6: Procenat korelacije unosa ukupne koliine masti i ivotinjskih proteina ''ovi rezultati ukazuju da korienje voa i povra u odrasloj dobi nije 30 Meunarodni, Kina, Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara, Istraivanje znaajno povezano sa smanjenjem rizika od raka dojke'' zdravlja ena Prevod: Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara nije uoilo odnos izmeu Naalost, ovi dokazi o efektima namirnica ivotinjskog porekla na rak i unosa voa i povra i rizika od raka dojke. druge bolesti obilja su bili ignorisani, ak negirani, dok nastavljamo da se koncentriemo na masti i druge sastojke pojedinano. Zbog toga Eto rezultata. Rizik od raka dojke ne raste sa poveanim unosom masti, Istraivanje zdravlja medicinskih sestara i praktino sva ostala mesa ili zasienih masnih kiselina. Rak dojke se ne moe spreiti epidemioloka istraivanja na ljudima koja su do sada objavljena sadre poveanim unosom voa i povra, ili vebanjem (bilo u tinejderskom ili ozbiljne greke u svojim istraivanjama veza izmeu ishrane i bolesti. odraslom periodu), vlaknima, mononezasienim ili polinezasienim masnim Praktino su svi ispitanici iz istraivanja na ishrani koja prouzrokuje bolesti kiselinama. Takoe, mineral selen, za koji se dugo smatralo da titi od obilja. Ako jednu vrstu ivotinjskih namirnica zamenimo drugom, onda je odreenih tipova raka, nema efekat na rak dojke. Drugim reima, moemo lako ne uvideti tetne efekte po zdravlje od korienja ovih namirnica, u da zakljuimo da ishrana nema nikakve veze sa rakom dojke. poreenju sa biljnim namirnicama. Da bi stvari bile jo gore, ova istraivanja se esto fokusiraju na potronju samo jednog sastojka, kao to Mogu da razumem frustraciju profesora Mejra Stempfera, jednog od je mast. Zbog ovih veoma ozbiljnih greaka, ova istraivanja su praktino vodeih istraivaa u ovoj grupi, kada je rekao, ''Ovo je na najvei katastrofalna za otkrivanje zaista znaajnih efekata ishrane na ove bolesti. neuspeh i razoarenje da nismo nauili neto novo o tome ta ljudi mogu 6 da uine da smanje rizik od raka''. On je davao komentar kao odgovor na Rezultati vredni 100(+) miliona dolara miljenje da je ''najvei izazov za budunost sreivanje zbrke 6 kontradiktornih nalaza i nedostatka informacija o raku dojke''. Aplaudiram Sada kada znate kako ja tumaim Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara i profesoru Stempferu na njegovoj otvorenosti, ali je teta da je toliko novca njegove mane, moemo da razmotrimo njegove zakljuke. Nakon vie od potroeno da bi se tako malo saznalo. Moda je od nalaza najvrednije, 100 miliona dolara uloenih u istraivanje i decenija rada, nema manjka ironino, to to je pokazano da ispitivanje jednog po jednog sastojka hrane rezultata. Kako oni glase? Logian poetak, naravno, predstavlja pitanje da odvojeno, pri odranju istih optih obrazaca ishrane, ne dovodi do boljeg li je unos masti zaista povezan sa rakom dojke. Evo nekih nalaza, zdravlja ili boljih informacija o zdravlju. doslovno citiranih: Harvardski istraivai su ipak neprekidno objavljivali svoje nalaze, uprkos ovim izazovima. Evo nekih nalaza, iz velikog broja istraivanja, za koje ''ovi podaci obezbeuju dokaze i protiv tetnog uticaja unosa masti i protiv smatram da predstavljaju veoma problematine kontradikcije pri poreenju zatitnog efekta unosa vlakana kod sredovenih ena na pojavu raka dojke rizika od bolesti za mukarce i ene: tokom osam godina''23 Mukarci koji koriste alkohol tri ili etiri puta sedmino imaju niu stopu 31 Prevod: Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara nije uoilo odnos izmeu rizika od sranog udara. Mukarci sa dijabetesom tipa II koji koriste alkohol u umerenim masti i vlakana iz hrane i rizika od raka dojke 32 koliinama izloeni su niem riziku od oboljenja sranih sudova. ''nismo pronali dokaze da je nii unos ukupne koliine masti ili specifinih glavnih tipova masti bio povezan sa smanjenim rizikom od raka A ipak... 10 dojke'' Korienje alkohola poveava stopu pojave raka dojke za 41% kod ena 33 Prevod: Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara nije uoilo odnos izmeu koje koriste 30-60 g/dan alkohola u poreenju sa enama koje ne piju. smanjenja korienja masti, bilo da se radi o ukupnoj koliini masti ili Izgleda da je alkohol dobar za srana oboljenja a lo za rak dojke. Mu odreenim vrstama masti, i rizika od raka dojke. moe da popije pie uz veeru ali nikako ne sme da ga podeli sa enom. ''postojei podaci ne obezbeuju podrku za hipotezu da e smanjenje Da li se ovde radi o razlici izmeu mukaraca i ena, ili o razlici izmeu potronje masti, ak i na 20% od energije kod odraslih, dovesti do sranih oboljenja i raka? Da li se oseate informisanijim ili zbunjenijim? 24 znaajnog smanjenja pojave raka dojke u zapadnjakim kulturama'' Zatim, tu su one udesne omega-3 masne kiseline. Neke vrste ribe sadre relativno velike koliine ovih masnih kiselina i bile su pozitivno ocenjivane u Prevod: Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara nije uoilo vezu raka dojke medijima. Ako ste neto uli o omega-3 masnim kiselinama, to je da su i masti ak i kada su ene smanjile potronju masti na samo 20% od vam potrebne u to veim koliinama da biste bili zdravi. Ponovo, jo harvardskih nalaza: kalorija. ''relativan rizik u sluaju... mononezasienih i polinezasienih masnih ''...suprotno vladajuoj hipotezi, ustanovili smo da je povean rizik od raka 25 dojke povezan sa omega-3 masnim kiselinama iz ribe'' (Ovaj povean rizik kiselina... je blizu jedinice'' je bio statistiki znaajan i bio je povezan sa poveanjem od samo 0,1% od 10 Prevod: Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara nije uoilo odnos izmeu ukupne energije iz hrane.) ''nai nalazi ukazuju da korienje ribe jedanput meseno ili vie moe da ovih ''dobrih'' masnih kiselina i rizika od raka dojke. 34 smanji rizik od ishemijskog udara kod mukaraca'' nismo pronali znaajnu vezu izmeu unosa mesa i mlenih proizvoda i ''podaci ukazuju da korienje ribe najmanje jedanput sedmino moe da 26 rizika od raka dojke'' smanji rizik od iznenadne smrti od infarkta [ali ne smanjuje] rizik od ukupnog infarkta miokarda, smrti od infarkta koja nije iznenadna ili 35 Prevod: Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara nije uoilo vezu izmeu ukupnog kardiovaskularnog mortaliteta'' (Drugim reima, riba moe da sprei neke aspekte sranih bolesti ali u sutini nema efekat na smrtnost korienja mesa i mlenih proizvoda i rizika od raka dojke. od sranog oboljenja, ili ak na rizik od sranog udara.) ''nai nalazi ne podupiru hipotezu o vezi izmeu fizike aktivnosti, u kasnoj adolescenciji ili u nedavnoj prolosti, i rizika od raka dojke meu Da li se ovde ponovo radi o odluivanju koje se bolesti plaite najmanje? Ili 27 je u pitanju jo jedna razlika izmeu mukaraca i ena? mladim odraslim enama'' Evo jo starije prie: Dugo smo upozorivani da smanjimo unos holesterola, Prevod: Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara nije uoilo odnos izmeu i to je predstavljalo prvenstveni razlog zbog koga je korienje jaja 36 dovedeno u pitanje. Jedno jaje ima itavih 200 mg ili vie holesterola, to vebanja i rizika od raka dojke. predstavlja veliku proporciju od preporuenog ogranienja od 300 mg/dan. ''ovi podaci ukazuju na samo slabu pozitivnu vezu sa zamenom zasienih ta nam po ovom pitanju kae harvardsko istraivanje? masnih kiselina korienjem ugljenih hidrata; nijedan od drugih ispitanih tipova masti nije bio znaajno povezan sa rizikom od raka dojke u odnosu ...malo je verovatno da e korienje do jednog jaja dnevno imati znaajan 28 prema ekvivalentnom smanjenju potronje ugljenih hidrata'' uticaj na rizik od bolesti sranih sudova ili na infarkt kod zdravih mukaraca 37 i ena.

58

Ali, za rak dojke, Nai nalazi [koji predstavljaju osam odgovarajuih istraivanja] ukazuju na mogu umeren porast rizika [od raka dojke] sa potronjom jaja... utvreno je da rizik od raka dojke raste za 22% sa svakih 100 g na dan porasta 26 korienja jaja [oko 2 jaja] [U ispitivanju zdravlja medicinskih sestara je 26 ustanovljen porast rizika za 67%.] Meutim, ranije su harvardski istraivai zastupali neto drugaije stavove: ...meu zdravim mukarcima i enama, umereno korienje jaja moe da 38 predstavlja deo hranljive i uravnoteene ishrane. Nedavno je navedeno da je Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara dolo do jo snanije podrke za korienje jaja. Nedavno je u izvetaju navedeno: Korienje jaja tokom adolescencije moe da zatiti enu od raka dojke... lanak nastavlja navodei harvardskog istraivaa:
39

manu. Strategija sakupljanja rezultata iz vie istraivanja esto se koristi za utvrivanje veza tipa uzroka-i-efekta koje su prefinjenije i koje je teko ustanoviti pojedinanim istraivanjem. Ovo predstavlja pouzdanu pretpostavku kada se svako istraivanje izvri pravilno, ali oigledno nije pouzdano kada su sva istraivanja sa slinim manama. Kombinovani rezultati daju samo pouzdaniju sliku mane. Harvardski istraivai su izvrili nekoliko ovakvih objedinjenih analiza veeg broja istraivanja. Jedna takva objedinjena analiza se bavila pitanjem da li meso i mleni proizvodi imaju bilo kakav efekat na rak dojke.26 Prethodno objedinjavanje devetnaest istraivanja46 izvreno 1993. godine pokazalo je umeren, statistiki znaajan porast rizika od raka dojke od 18% sa poveanjem unosa mesa i poveanje od 17% sa poveanjem 46 unosa mleka. Harvardski istraivai su shodno tome 2002. godine rezimirali noviju grupu istraivanja, ovog puta ukljuujui osam velikih istraivanja praenja zdravlja za koja se smatralo da su informacije o ishrani bile pouzdanije i u kojima je bila ukljuena daleko vea grupa ena. Istraivai su zakljuili: Nismo ustanovili znaajnu vezu izmeu unosa mesa ili mlenih proizvoda i 26 rizika od raka dojke.

Veina ljudi bi rekla, ''Epa, to je to. Nema ubedljivih dokaza da su meso i ene koje su, tokom adolescencije, jele vie jaja... bile su izloene manjem mleni proizvodi povezani sa rizikom od raka dojke''. Meutim, razmotrimo 39 jo jednom ovu navodno prefinjeniju analizu. riziku od raka dojke... Svih osam istraivanja je vreno na ishranama koje su sadrale veliku Veina ljudi koja proita ovaj lanak e najverovatnije rei da su jaja proporciju namirnica ivotinjskog porekla. Svako od ovih istraivanja je, u ponovo u milosti ak i kad ne znaju koliko jaja dnevno je u redu uzimati ili sutini, sadralo istu manu od koje je patilo i Ispitivanje zdravlja da li postoje izuzeci od ovog uoptavanja. Jaja izgledaju zdravija samo medicinskih sestara. Njihovo kombinovanje nema nikakvog smisla, i ne kada industrija jaja doda svoje rei mudrosti. Ali, saekajte za trenutak prua bolje rezultate. Uprkos tome to je u ovoj ogromnoj bazi podataka dokazi kau da je korienje jaja u sluaju tinejderki u redu, moda ak i zabeleena 351.041 ena i 7.379 sluajeva raka, ovi rezultati ne mogu da dobro, ali dokazi takoe navode da poveano korienje jaja ukupno uoe pravi efekat ishrana bogatih mesom i mlenim proizvodima na rizik od gledano poveava rizik od raka dojke. Uzgred, evo jo neega za raka dojke. Isto bi bilo i da je u istraivanju uestvovalo nekoliko miliona razmiljanje. Vei broj istraivanja je prilino dosledno pokazao da ispitanika. Kao i u sluaju Ispitivanja zdravlja medicinskih sestara, ova korienje jaja moe da povea rizik od raka debelog creva, i to vie kod istraivanja ukljuuju tipine zapadnjake ishrane koje izrazito naginju 40 prema potronji namirnica ivotinjskog porekla, i pri emu ljudi menjaju ena nego kod mukaraca. U ta da verujemo? U jednom trenutku unos alkohola moe da smanji va unos samo jednog sastojka ili jedne namirnice. Sva ova istraivanja nisu rizik od bolesti, a u narednom moe da ga povea. Korienje ribe as uzela u obzir iri opseg izbora ishrane ukljuujui i one izbore koji su u moe da pomogne smanjenju rizika od bolesti, as moe da kodi. U prolosti pokazali pozitivan efekat na rizik od raka dojke. jednom trenutku su jaja loa, a u narednom mogu da budu zdrava. ini mi se da je ono to ovde nedostaje iri kontekst. Ono to vam ostaje bez Zanemarivanje moje kritike konteksta je samo puno zabune. Jednom sam, nakon itanja lanka o ivotinjskim proteinima i sranim oboljenjima iz Ispitivanja zdravlja medicinskih sestara,9 objavio kritiku47 Utvrivanje veze ishrane i raka rezimirajui neke od stavova koje sam izneo u ovom poglavlju, ukljuujui Pored navoenja da ishrana i vebanje nisu povezani sa rakom dojke, nemogunost Ispitivanja zdravlja medicinskih sestara da pobolja nae harvardski istraivai su obraivali i druge popularne stavove o vezi razumevanje originalnih meunarodnih istraivanja poreenja. Oni su ishrane i raka. Na primer, harvardska istraivanja nisu mogla da utvrde bilo odgovorili, i naa razmena komentara se odvijala na sledei nain. kakvu vezu izmeu raka debelog creva i rektuma i unosa vlakana ili voa i Prvo, moj komentar: 4, 41, 42 povra. Vlakna se, naravno, nalaze samo u namirnicama biljnog porekla, tako da Unutar takvog opsega ishrane [toliko bogate namirnicama ivotinjskog ovi nalazi dovode u pitanje ideju da vlakna ili voe, povre i itarice mogu porekla], mislim da je nemogue pouzdano ustanoviti takozvane nezavisne da spree pojavu raka debelog creva. Imajte na umu da se harvardsko veze pojedinih sastojaka ove grupe kada se moe oekivati da oni dele iste istraivanje bavi jednolinim mesoderskim populacijama, od kojih skoro pojave bolesti i kada ima tako puno teko izmerivih i meusobno zavisnih nijedna ne koristi ishranu celovitim biljnim namirnicama koja prirodno faktora rizika. Kada e se shvatiti da su celokupna ishrana i skupni i sadri malo masti i puno vlakana. Verovatno je da se zatitni efekat kombinovani efekti velikih grupa namirnica faktori koji daju najvei doprinos vlakana ili voa i povra ne javlja u pogledu raka debelog creva i rektuma odravanju zdravlja i prevenciji bolesti? Vrsta redukcionizma koji je olien u dok ne doe do potpunog udaljavanja od ishrane ivotinjskim namirnicama. tumaenju podataka ovog istraivanja [Ispitivanje zdravlja medicinskih Izmeu raka debelog creva i raka dojke, Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara] dovodi do rizika od stvaranja ozbiljne zbrke pri razgovoru o 47 sestara je uradilo puno na zamagljivanju, ako ne i na negiranju, ideje da je smislenoj zdravstvenoj zatiti i programima javnih smernica. ishrana povezana sa rakom. Nakon decenija rada, Profesor Volt Vilet kae: Zatim odgovor dr Hua i profesora Vileta: ...poveanje korienja voa i povra izgleda manje obeava kao nain za znaajno smanjenje rizika od raka... koristi [ovih namirnica] su izgleda vee Iako se slaemo da su opti obrasci ishrane takoe vani pri odreivanju 4 za kardiovaskularne bolesti nego za rak. rizika od bolesti, verujemo da utvrivanje veza sa pojedinanim sastojcima treba da predstavlja prvi korak jer su specifina jedinjenja ili grupe Ova izjava zvui pomalo zloslutno. Sada se za rak debelog creva, koji je jedinjenja ta koja su sutinski povezana sa [procesima razvoja bolesti]. istorijski jedan od prvih tipova raka za koji se govorilo da se moe spreiti Specifini sastojci ishrane se mogu menjati, to pojedinci i industrija hrane i biljnom ishranom, kae da nije povezan sa ishranom? A ishrana sa malo aktivno ine. Razumevanje zdravstvenih efekata specifinih promena masti ne spreava pojavu raka dojke? Sa ovakvim rezultatima, samo je ishrane, koje Kembel oznaava kao ''redukcionizam'', predstavlja prema 48 pitanje vremena kada e hipoteza o vezi ishrane i raka poeti da se tome znaajan poduhvat. raspada. U stvari, ve sam uo ljude unutar naune zajednice koji poinju da govore da ishrana moda nema efekat na rak. Slaem se da je prouavanje nezavisnih efekata pojedinanih sastojaka To su razlozi zbog kojih verujem da je Ispitivanje zdravlja medicinskih hrane (njihovih identiteta, funkcija, mehanizama) znaajno, ali se Vilet i ja sestara nainilo znaajnu tetu ispitivanju veza izmeu ishrane i bolesti. drastino razlikujemo u miljenju kako treba tumaiti i koristiti te nalaze. Praktino je ponitilo znaajan napredak koji je ostvaren tokom poslednjih Izriito odbacujem zakljuke koji slede iz Viletovog argumenta da se pedeset godina bez stvarnog postavljanja nauno pouzdanog izazova ''specifini sastojci ishrane mogu menjati'' u korist neijeg zdravlja. Upravo ranijim nalazima o vezi ishrane i raka. je to ono to je pogreno u ovoj oblasti istraivanja. U stvari, ako Ispitivanje Problem prouavanja populacije koja ima jednolino visokorizinu ishranu i zdravlja medicinskih sestara ne pokazuje nita drugo, onda pokazuje da posmatranja razlika u unosu jednog sastojka zasebno nije jedinstveno za izmena unosa pojedinanih sastojaka, bez dovoenja u pitanje celokupnih Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara. To je zajedniko za praktino sva obrazaca ishrane, ne donosi znaajne koristi po zdravlje. ene koje istraivanja koja su koristila ispitanike zapadnjake. tavie, postoji malo ili menjaju unos masti, zadravajui skoro istu mesodersku ishranu, nisu nimalo koristi od grupisanja rezultata veeg broja velikih istraivanja radi izloene niem riziku od raka dojke. analize kako bi se dobili pouzdaniji rezultati, ako sva istraivanja imaju istu

59

Ovo zadire u sutinu redukcionizma u nauci. Sve dok naunici prouavaju izolovane hemikalije i sastojke hrane, i izvlae informacije iz konteksta kako bi izneli dalekosene pretpostavke o sloenim odnosima ishrane i bolesti, mora doi do konfuzije. Obmanjujui naslovi u vestima o ovoj ili onoj hemikaliji iz hrane i ovoj ili onoj bolesti predstavljae normalnu stvar. Impresivnija poruka o koristima opsene promene ishrane nee se uti sve dok se koncentriemo na relativno beznaajne detalje. Povremeno smo, kada bi nam se putevi ukrstili, profesor Vilet i ja razgovarali o nalazima o mastima poredei Kinseko istraivanje i Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara. Uvek sam isticao isto: biljna ishrana celovitim nepreraenim namirnicama, koja prirodno sadri malo masti, nije ukljuena u Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara, i da je upravo ovakva ishrana najkorisnija po nae zdravlje. Profesor Vilet mi je, kao odgovor, vie puta rekao, ''Moda ste u pravu, Koline, ali ljudi ne ele da idu u tom smeru''. Ovaj komentar ima uznemirujue implikacije. Naunici ne bi trebalo da zanemaruju ideje samo zato to mislimo da javnost ne eli da ih uje. Preesto sam, tokom svoje karijere, uo komentare koji su vie liili na pokuaj da se udovolji javnosti nego da se ue u otvorenu, javnu raspravu, bez obzira gde bi mogla da nas odvede. To je pogreno. Uloga nauke u drutvu je da promatra, da postavlja pitanja, da formira i testira hipoteze i da tumai nalaze bez predrasuda a ne da se ulaguje eljama ljudi. Na potroaima je krajnji izbor da li e da ugrade nae nalaze u svoj nain ivota, ali je naa dunost da im pruimo najbolje mogue informacije uz koje oni mogu da donesu tu odluku a ne da mi odluujemo umesto njih. Oni su ti koji plaaju ova istraivanja i samo su oni ti koji imaju prava da odlue ta e da uine sa tim. Miljenje koje vlada u naunoj zajednici da javnost eli samo magine lekove i jednostavne promene ishrane je precenjeno. Tokom svojih javnih predavanja sam uvideo da postoji vie interesovanja za promene ishrane/naina ivota nego to je akademska zajednica spremna da prizna. Ovaj metod istraivanja detalja van konteksta, koji ja nazivam redukcionizmom, i pokuaji procenjivanja sloenih odnosa na osnovu dobijenih rezultata su smrtonosni. To je jo tetnije od loih postupaka malog broja naunika o emu sam govorio u trinaestom poglavlju. Naalost, ovakav pogrean nain istraivanja ishrane postao je pravilo. Kao posledica toga, poteni, vredni, dobronamerni naunici irom sveta su primorani da donose zakljuke o efektima celokupne ishrane na osnovu usko fokusiranih istraivanja o pojedinanim sastojcima hrane. Najvea opasnost je to je redukcionizam u nauci, ne uzimajui u obzir iri kontekst, postao zlatni standard. Zaista, znam mnoge istraivae koji bi ak rekli da je to ono to definie ''dobru'' nauku. Ovi problemi su naroito neuveni u istraivanju vitaminskih dodataka. Kao to sam napomenuo na poetku poglavlja, proveo sam preko tri godine tokom poetnog razvoja biznisa dodataka za ishranu izgraujui svedoenje za Federalnu trgovinsku komisiju i nacionalnu akademiju nauka u njihovom sudskom sluaju protiv korporacije General Nutrition, Inc. Tvrdio sam da se specifine koristi po zdravlje pri hroninim bolestima ne mogu ostvariti korienjem izolovanih vitamina i minerala u formi dodataka. Zbog toga su me osuivale kolege koji su imali suprotno miljenje. Sada, vie od trideset godina kasnije, nakon potroenih na stotine miliona dolara iz istraivakih fondova i na milijarde dolara potroaa, imamo sledei zakljuak na osnovu nedavnog pregleda dokaza: Amerika operativna grupa preventivnih slubi (USPSTF) zakljuuje da nema dovoljno dokaza za donoenje preporuke za ili protiv korienja dodataka vitamina A, C i E; multivitaminskih dodataka sa folnom kiselinom; ili antioksidativnih kombinacija za prevenciju raka ili kardiovaskularnih oboljenja.49, 50 Koliko se jo milijardi dolara mora potroiti pre nego to shvatimo ogranienja redukcionistikih istraivanja? Nauna istraivanja efekata pojedinih sastojaka na sloene bolesti imaju malo ili nimalo znaaja kada se glavni efekat ishrane javlja zbog korienja posebnog skupa hranljivih materija i drugih supstanci koje se nalaze u nepreraenim namirnicama. Ovo je naroito tano kada nijedan ispitanik iz prouavane populacije nije na biljnoj ishrani nepreraenim namirnicama, jer je ova ishrana ta koja je najdoslednija sa bioloki zasnovanim dokazima, podranim najimpresivnijim skupom profesionalne literature, saglasna sa veoma niskom stopom bolesti vienom pri meunarodnim istraivanjima, daleko usklaenija sa odrivom sredinom, koja poseduje mo da isceljuje uznapredovale bolesti, i potencijal, bez premca, da podri novi, jeftini sistem zdravstvene nege. Izriito odbacujem ideju vrenja redukcionistikih istraivanja u ovoj oblasti bez prouavanja ili razumevanja ireg konteksta. Beskrajna konfuzija koja je stvorena pogrenim tumaenjem redukcionizma podriva ne samo celokupnu nauku o ishrani, ve i zdravlje Amerike. 15 ''Nauka'' industrije Na ta svaki Amerikanac troi novac nekoliko puta svakog dana? Na jelo. Nakon celog ivota jedenja, ta svi radimo? Umiremo proces koji obino

ukljuuje velike trokove dok pokuavamo da ga to due odloimo. Svi smo potroai gladi i smrti, pa se tu puno novca troi i zarauje. Zbog toga su industrije hrane i zdravlja u Americi meu najuticajnijim organizacijama u svetu. Prihod ovih kompanija koje proizvode hranu i zdravlje je zapanjuju. Mnoge pojedinane kompanije za proizvodnju hrane imaju godinje prihode od preko 10 milijardi dolara. Kraft ima prihode od priblino 30 milijardi dolara godinje. Kompanija Danone Group, meunarodna kompanija za proizvodnju mlenih proizvoda sa seditem u Francuskoj, ima prihode od 15 milijardi dolara godinje. Naravno, tu su i velike kompanije koje se bave brzom hranom. Mekdonalds ima prihode od vie od 15 milijardi dolara godinje, a kompanija Wendy's International ima prihod od skoro 3 milijarde dolara godinje. Ukupni trokovi na hranu, ukljuujui hranu koju kupuju pojedinci, vlada i preduzea, premauje 700 1 milijardi dolara godinje. Masivna kompanija za proizvodnju lekova Pfizer je 2002. godine imala prihod od 32 milijarde dolara, dok je kompanija Eli Lilly & Co. zaradila preko 11 milijardi dolara. Kompanija Johnson and Johnson je prodajom svojih proizvoda zaradila preko 36 milijardi dolara. Nije preterano rei da se preko bilion dolara svake godine troi na ono to odaberemo da jedemo i kako da leimo bolest i poboljavamo zdravlje. To je puno novca. Postoje moni igrai koji se takmie za vae dolare za hranu i zdravlje. Pojedinane kompanije, naravno, ine ono to mogu da bi prodale to vie svojih proizvoda, ali postoje i industrijske grupe koje rade na poveanju opte potranje za svojim proizvodima. Nacionalni savet za mlene proizvode, Nacionalno udruenje za promociju mlenih proizvoda, Meunarodno udruenje za uzgajanje mladica, Ameriki institut za meso, Udruenje obraivaa junog voa sa Floride, i Ujedinjeni proizvoai jaja predstavljaju primere takvih industrijskih grupa. Ove organizacije, koje deluju nezavisno od bilo koje pojedinane kompanije, imaju znaajan uticaj najmonije meu njima imaju godinje budete od nekoliko stotina miliona dolara. Ove kompanije i udruenja za proizvodnju hrane koriste sve mogue metode kako bi poboljali potranju za njihovim proizvodima i poveali svoje trite. Jedan od naina da se to ostvari je iznoenje tvrdnji da proizvodi koje prodaju obezbeuju hranljive koristi. U isto vreme, ove kompanije i udruenja moraju da zatite svoje proizvode od tvrdnji da su nezdravi. Ako je proizvod povezan sa rakom ili nekom drugom boleu, profiti i zarade e ispariti. Zbog toga se u interesu biznisa mora tvrditi da su njihovi proizvodi zdravi ili, da, u najmanju ruku, nisu tetni za vas. Pri ovom procesu, ''nauka'' o ishrani postaje ''biznis'' marketinga. Vazduhoplovni klub Dok sam radio na Kineskom istraivanju, saznao sam za komitet od sedam istaknutih naunika istraivaa koje je angaovala industrija za proizvodnju ivotinjskih proizvoda (Nacionalni savet za mlene proizvode i Ameriki institut za meso) da prate sve istraivake projekte u SAD koji bi mogli da tete njihovoj industriji. Ja sam poznavao est od sedam lanova, a etvoricu sam poznavao prilino dobro. Jedan moj postdiplomac se video sa jednim od tih naunika i dobio je dosje o aktivnostima komiteta. Nikad nisam tano saznao zato mu je dosje predat. Moda je savest uticala na naunika. U svakom sluaju, dosje je na kraju doao do mene. Dosje je sadrao delove razgovora sa sastanaka komiteta, pri emu je poslednji bio odran na aerodromu u ikagu. Od tada sam ovu grupu naunika nazvao ''vazduhoploni klub''. Vodili su ga profesor Foster (E. M. Foster) i Majkl Pariza (Michael Pariza), lanovi fakulteta Univerziteta u Viskonsinu (gde je radio i Alf Harper), a finansirale su ga industrije mesa i mlenih proizvoda. Glavni cilj ovog komiteta je da njegovi lanovi uoe projekte koji bi mogli da ''tete'' njihovoj industriji. Uz takvo nadgledanje, industrija bi efektivnije mogla da odgovori na neoekivana otkria istraivaa koja bi u suprotnom mogla da predstavljaju neoekivane novosti. Dobro sam nauio da je, kada su ulozi visoki, industrija sklona da iznese svoje gledite prie. Oni su naveli oko devet tetnih projekata, pri emu sam ja bio jedini istraiva odgovoran za dva projekta. Jednom sam imenovan za uee u Kineskom istraivanju, i jedan lan komiteta je odreen da nadgleda istraivanje, a jednom zbog moje povezanosti sa Amerikim institutom za istraivanje raka (AICR), naroito zbog mog predsedavanja panelom koji je razmatrao prijave i odluivao koja e istraivanja ishrane i raka biti finansirana. Drugi lan komiteta je imao zadatak da prati AICR aktivnosti. Nakon to sam saznao za vazduhoplovni klub, i za osobu kojoj je odreeno da me nadgleda na sastancima AICR-a, bio sam u mogunosti da gledam kako e se njegovo pijuniranje odigravati. Otiao sam na prvi sastanak panela AICR-a nakon to sam saznao za klub i promatrao sam pijuna koji je promatrao mene! Neko bi mogao da tvrdi da ovo industrijsko ''pijuniranje'' nije nelegalno, i da je industriji razborito da nadgleda potencijalno tetne informacije koje mogu da utiu na njen napredak. Potpuno se slaem, ak i ako uznemirava to to sam se naao na listi onih koji su pijunirani. Meutim, industrija se ne bavi samo praenjem ''opasnih'' istraivanja. Ona aktivno reklamira svoju verziju, bez obzira na potencijalno tetne efekte po zdravlje, i unitava integritet nauke da to ini. Ovo je naroito problematino kada akademski naunici vre pijuniranje i kriju svoje namere.

60

''Kafe piramida'' i ''Istraivanje piramide'', namenjeni drugim i etvrtim razredima, dopiru do vie od 12 miliona uenika uz poruke da mleni proizvodi predstavljaju kljuni deo zdrave ishrane. Industrija mlenih proizvoda, jedan od sponzora vazduhoplovnog kluba, je Rezultati istraivanja nastavljaju da pokazuju veoma veliku stopu naroito mona u naoj zemlji. Dobro organizovan, dobro finansiran korienja ova dva programa, trenutno pri preko 70% od instruktora koji Nacionalni savet za mlene proizvode, osnovan 1915. godine, promovie imaju programe. 2 mleko ve skoro sto godina. Dve najvee industrijske grupe za mlene proizvode stavili su novo lice staroj upravi, nazvavi je Dairy Management, Amerika poverava znaajan zadatak obrazovanja nae dece o ishrani i Inc. Cilj ove nove grupe je bila, da navedemo njihov veb sajt, ''jedna stvar: zdravlju industriji mlenih proizvoda. Pored sveprisutnih lekcija o ishrani i 3 poveati potranju za mlenim proizvodima proizvedenim u SAD''. Oni su ''obrazovnih'' paketa, industrija snabdeva srednje kole video materijalima, 4 2003. godine imali budet za reklamiranje vei od 165 miliona dolara. U posterima i vodiima o ishrani; sprovodi specijalne promocije u poreenju sa tim, Nacionalni odbor za promociju lubenica imao je budet kafeterijama kako bi poveala potronju mleka u hiljadama kola; deli 5 od 1,6 miliona dolara. Objava za tampu grupe Dairy Management Inc. informacije direktorima kola na nacionalnim konferencijama; sprovodi 4 ''povratak u kolu'' promocije u preko 20.000 kola; i vri sportske ukljuuje sledee stavke : promocije namenjene mladima. Rouzmont, Ilinois Nacionalni, dravni i regionalni direktori proizvoaa Da li bi trebalo da budemo zabrinuti? Jednom reju, da. Ako vas zanima mlenih proizvoda su odobrili budet od 165,7 miliona dolara za Ujedinjeni kakvo ''obrazovanje'' vri industrija mlenih proizvoda, pregledajte njihov 9 marketinki plan (UMP) za 2003. godinu predvien za rad na poveanju veb sajt. Kada sam ja posetio sajt jula 2003. godine, jedna od prvih potranje za mlenim proizvodima... informacija koja me je doekala bila je ''Jul je nacionalni mesec sladoleda''. ...U glavne oblasti spadaju: Nakon prelaska na stranicu sa vie informacija o nacionalnom mesecu Teno mleko: Pored kljunih aktivnosti koje se odvijaju u reklamiranju, sladoleda, itam, ''ako se pitate da li moete da imate i sladoled i dobru 9 promociji i odnosima sa javnou ija su ciljna grupa deca od est do ishranu, odgovor je da!'' . Odlino. Toliko o borbi sa gojaznou i dvanaest godina i njihove majke, napori u 2003. godini e se koncentrisati dijabetesom meu decom! na razvijanje i proirivanje partnerstava sa velikim kompanijama za prodaju Veb sajt je podeljen na tri odeljka, jedan za obrazovne radnike, jedan za hrane, ukljuujui Kellogg's, Kraft foods, i McDonald's... roditelje i jedan za profesionalce u slubama koje se bave hranom. Kada ...Reklamiranje po kolama: Kao deo napora u usmeravanju dece da sam pogledao veb sajt u julu 2003. godine (veb sajt redovno menja svoj postanu doivotni potroai mlenih proizvoda, aktivnosti u 2003. e ciljati sadraj), u obrazovnom delu sajta, nastavnici su mogli da preuzmu lekcije uenike, roditelje, obrazovne radnike i profesionalne radnike iz kolskih o ishrani koje mogu da dre u svojim uionicama. Lekcije ukljuuju kuhinja. Programi su na putu i u uionicama i u kantinama, gde pravljenje lutaka u obliku krava i mlenih proizvoda koje sa stavljaju na organizacije za reklamiranje mlenih proizvoda ele da nadmae uspeh ruke i njihovo korienje. Kada se lutke naprave, nastavnici bi trebalo da prologodinjeg probnog testa ''mleko u kolama''... ''kau uenicima da e sresti pet posebnih prijatelja, i da ti prijatelji ele da ... Imid/poverenje u mlene proizvode: Cilj ovog programa je da zatiti i deaci i devojice odrastu u snane i zdrave osobe''.9 Druga lekcija je bila povea poverenje potroaa u mlene proizvode i industriju mlenih ''dan mlenih poslastica'', kada svako dete dobija da proba sir, puding, proizvoda. U glavne komponente spadaju sprovoenje i objavljivanje jogurt i sladoled.9 Nastavnici su mogli i da daju uenicima da prave ''muu rezultata o istraivanjima korienja mlenih proizvoda u ishrani koja maske''.9 Za uenike etvrtog razreda, nastavnici mogu da dre lekcije iz pokazuju da su mleni proizvodi zdravi, kao i reavanje pitanja i Istraivanja piramida gde su uenici mogli da istrauju pet grupa namirnica, 9 problema... i njihovih korisnih efekata po zdravlje, na sledei nain : Mone grupe Ako smem da parafraziram napore industrije mlenih proizvoda: njihovi ciljevi su da 1) reklamiraju proizvode maloj deci i njihovim majkama; 2) koriste kole kako bi dopreli do mladih potroaa; 3) vre i objavljuju istraivanja koja su povoljna po industriju. Mnogi ljudi nisu svesni prisustva industrije mlenih proizvoda u naim kolama. Ali nemojte sumnjati: po pitanju informacija o ishrani, industrija mlenih proizvoda dopire do mlade dece efektivnije od bilo koje druge industrije. Industrija mlenih proizvoda je navela sistem javnog obrazovanja kao prvenstveno sredstvo za poveanje potranje za njihovim proizvodima. 6 Godinji izvetaj grupe Dairy Management, Inc, za 2001. godinu je naveo : Kao najbolji put ka poveanju dugorone potronje mleka, deca su nesumnjivo budunost potronje mlenih proizvoda. Zbog toga organizacija za reklamiranje mlenih proizvoda nastavlja da uvodi u kole reklamne programe o mleku kao jedan od naina za poveanje potronje mleka meu decom. Proizvoai mlenih proizvoda... su u 2001. godini pokrenuli dve izuzetne inicijative. Jednogodinji istraivaki program o mleku u kolama, koji je poeo u jesen 2001. godine, ispituje kako poboljanje pakovanja, dodatni ukusi, friideri sa proizvodima i poboljanje regulacije temperature mogu da utiu na potronju mleka i stavove dece o mleku kako u tako i van kola. Istraivanje se zavrava na kraju kolske godine 2001-02. Takoe, proizvoai i obraivai mlenih proizvoda su radili zajedno na vrenju petomesenog istraivanja prodaje u srednjim kolama u pet vodeih amerikih kompanija za prodaju hrane. Istraivanje je utvrdilo da mnogi uenici odabiru mleko umesto konkurentnih pia ako je ono dostupno kada, gde i kako oni to ele. Mnogi drugi uspeni kolski programi nastavljaju da ohrabruju decu da piju mleko. Obrazovni programi, kao to su ''Istraivanje piramide'' i ''Kafe piramida'', ue studente da mleni proizvodi predstavljaju kljuni deo zdrave ishrane; program ''Hladno je kul'' ui menadere u kolskim kantinama kako da odravaju mleko hladnim, ba onako kako ga deca vole; a program reklamiranja pomae irenju kolskih programa za doruak koji sadre puno mlenih proizvoda. Pored toga, popularna kampanja ''imam mleko'' nastavlja da dopire do dece i preko deijih TV programa kao to su Nickelodeon i Cartoon Network. Ove aktivnosti su daleko od skromnih; 1999. godine je ''obrazovni'' (reklamni) skup lekcija pod nazivom ''Chef Combo's Fantastic Adventures'' koje je izradila industrija mlenih proizvoda, ''postavljen na 76% sajtova za 7 predkolsku decu irom zemlje''. Po izvetaju industrije mlenih proizvoda 8 kongresu, programi industrije mlenih proizvoda o ''obrazovanju o ishrani'' prolaze prilino dobro: Grupa mlenih proizvoda (za jake kosti i zube) Grupa mesnih proizvoda (za snane miie) Grupa povra (pomae vam da vidite u mraku) Grupa voa (pomae u zarastanju posekotina i modrica) Grupa itarica (daje nam energiju) Na osnovu dokaza koji su predstavljeni u prethodnim poglavljima, znate da ako je ovo ono to deca ue o ishrani i zdravlju onda nas oekuje bolno putovanje, zahvaljujui kompaniji Dairy Management, Inc. Oigledno je da ni deca ni roditelji ne ue o tome kako je mleko povezano sa dijabetesom tipa I, rakom prostate, osteoporozom, multiplom sklerozom ili drugim autoimunim bolestima, i kako je pokazano da kazein, glavni protein iz mlenih namirnica, u eksperimentalnim uslovima podstie rak i poveava nivo holesterola u krvi i aterosklerotine plake. Reklamni veb sajt je 2002. godine obezbedio preko 70.000 lekcija obrazovnim radnicima.8 Industrija mlenih proizvoda zaista ui novu generaciju Amerikanaca svojoj verziji pogleda na ishranu. Industrija je vrila ovo decenijama, i bila je uspena. Susreo sam mnoge ljude koji, kada uju o moguim tetnim efektima mlenih proizvoda, odmah kau, ''Mleko ne moe da bude loe''. Ovi ljudi obino nemaju nikakve dokaze koji bi podrali njihove stavove; oni jednostavno imaju oseaj da je mleko dobro. Oni su oduvek znali da je to tako, i njima se tako svia. Neki od njihovih stavova potiu jo iz kolskih dana, kada su uili da postoji sedam kontinenata, da je dva i dva etiri, i da je mleko zdravo. Ako razmiljate na taj nain, shvatiete zato je industrija mlenih proizvoda imala tako izuzetan uspeh u ovoj zemlji koristei obrazovanje u svoje reklamne svrhe. Da ovi reklamni proizvodi ne predstavljaju tako rairenu pretnju po zdravlje nae dece, bilo bi prosto smeno da jedna industrijska grupa pokuava da progura svoje proizvode pod takvim prikrivenim ''obrazovnim'' planom. Zar se ljudi ne pitaju ta se deava kada se skoro svaka knjiga navedena u delu ''biblioteka o ishrani'' ovog veb sajta bavi ili mlekom, sirom ili sladoledom, uz naslove kao to su Sladoled: Veliki trenuci iz istorije sladoleda?9 Na kraju, tokom jula 2003. godine u ''biblioteci o ishrani'' nije se mogla nai nijedna knjiga o povru! Zar ono nije zdravo? Kada industrija mlenih proizvoda u zvaninim izvetajima kongresu i objavama za tampu opisuje sve ove aktivnosti vezane za kole, bar tada ih oznaava kao ''reklamne'' aktivnosti. Konjugovana linolna kiselina Industrija mlenih proizvoda se ne zaustavlja na deci. Za odrasle, industrija stavlja znaajan naglasak na ''nauku'' i saoptavanje rezultata istraivanja koji bi mogli naizgled da pokazuju korisne efekte korienja mlenih proizvoda. Industrija mlenih proizvoda troi 4 do 5 miliona dolara godinje

61

za finansiranje istraivanja u cilju pronalaenja neeg zdravog to bi oni 7, 10 mogli navesti. Pored toga, industrija mlenih proizvoda zapoljava Medicinski savetni odbor sastavljen od doktora, akademika i drugih zdravstvenih radnika. Ovi naunici su oni koji se u medijima pojavljuju kao medicinski strunjaci, i koji daju nauno-zasnovane izjave o zdravim efektima mleka. Vazduhoplovni klub je bio dobar primer napora industrije da odrava povoljnu sliku o svojim proizvodima i ''poverenje''. Pored praenja potencijalno tetnih projekata, klub je pokuao da izvri istraivanje koje bi moglo da pokae da se rak moe spreiti pijenjem kravljeg mleka. Kakav bi to uspeh bio! U to vreme je industrija postajala sve uznemirenija zbog sve veeg broja dokaza da je korienje namirnica ivotinjskog porekla povezano sa rakom i srodnim bolestima. Njihov osnov za ovo istraivanje je bila neobina grupa masnih kiselina koje se proizvode u kravljem buragu (najvei od etiri stomaka). Ove masne kiseline su zbirno nazvane konjugovanom linolnom kiselinom (CLA), koja se proizvodi od linolne kiselina koja se nalazi u kukuruzu koji krava jede. Iz kravljeg buraga, CLA se apsorbuje i skladiti u mesu i mleku ivotinje, koje koriste ljudi u ishrani. Veliki dan za vazduhoplovni klub je bio kada su prvobitni testovi na eksperimentalnim mievima ukazivali da bi CLA mogla da pomogne u blokiranju formiranja tumora stomaka koje proizvodi slab hemijski kancerogen zvan benzopiren.11, 12 Meutim ovde postoji zakoljica. Istraivai su mievima davali prvo CLA, a zatim kancerogen benzopiren. Redosled davanja ovih hemikalija je znai bio obrnut. U telu postoji enzimski sistem koji svodi na najmanju moguu meru koliinu tumora koje izaziva kancerogen. Kada se prvo unese hemikalija kao to je CLA, ona ''pobuuje'' taj enzimski sistem i on pojaava aktivnost. Trik je prema tome da se prvo da CLA, kako bi se pobudio enzimski sistem, a da se zatim da kancerogen. Pri ovom redosledu bi enzimski sistem pobuen davanjem CLA bio efektivniji u uklanjanju kancerogena. Na taj nain bi se CLA mogla nazvati antikancerogenom materijom. Dopustite da vam iznesem jedno poreenje. Recimo da u svojoj garai imate dak snanog pesticida. Na daku pie, ''Ne gutati! U sluaju gutanja zvati hitnu pomo'', ili neko slino upozorenje. Ali, recimo da ste gladni i da ste svejedno pojeli odreenu koliinu pesticida. Pesticidi u vaem telu e ''podii'' enzimski sistem u svim elijama koje su odgovorne za uklanjanje otrovnih stvari. Ako zatim uete u kuu i pojedete aku kikirikija punog aflatoksina, enzimski sistem vaeg tela e biti spreman da se suoi sa aflatoksinom, i zavriete sa manje tumora izazvanih aflatoksinom. Prema tome, pesticid, koji e na kraju naneti obimnu tetu vaem telu, predstavlja antikancerogen! Ovaj scenario je naravno apsurdan, a istraivanja na mievima koja su prvobitno pokazala da je CLA antikancerogen su slino tome apsurdna. Meutim, krajnji rezultati istraivanja na mievima su zvuali prilino dobro ljudima koji ne znaju za ovu metodologiju (ukljuujui veinu naunika). lan vazduhoplovnog kluba Majkl Pariza je vodio istraivanje koje je detaljnije prouavalo CLA.13-15 Kasnije su u Institutu za istraivanje raka fondacije Rozvelov spomen park u Bufalu, veoma dobar istraiva i njegova grupa jo vie proirili istraivanje i pokazali da je CLA inila vie od samog blokiranja prvog koraka u formiranju tumora. Izgledalo je da CLA 16, 17 takoe usporava dalji rast tumora kada je davana posle kancerogena. Ovo je bio ubedljiviji nalaz antikanceroznih osobina CLA u odnosu na 11, 12 prvobitna istraivanja, koja su pokazala samo inhibiciju inicijacije tumora. Bez obzira koliko su ova istraivanja mieva i krava postajala obeavajua, ovo istraivanje je ostalo dva glavna koraka udaljeno od raka kod ljudi. Prvo, nije pokazano da kravlje mleko koje sadri CLA, kao celovita namirnica (nasuprot izolovanoj hemikaliji CLA), spreava rak kod mieva. Drugo, ak i kada bi takav efekat postojao kod mieva, morao bi da bude potvren kod ljudi. U stvari, kao to je raspravljano ranije u ovoj knjizi, ako kravlje mleko uopte ima neki efekat, pokazano je da poveava, a ne da smanjuje, pojavu raka. Daleko znaajniji sastojak u mleku su proteini, ija je mona osobina izazivanja raka dosledna sa podacima na ljudima. Drugim reima, iznoenje bilo kakvih tvrdnji o zdravoj CLA u mleku i njenim efektima na rak kod ljudi zahteva nerazumno velike skokove vere. Ali nemojte nikada sumnjati u istrajnost (tj. novac) onih koji bi eleli da javnost veruje da kravlje mleko spreava rak. I gle, nedavno je naslovna strana u naim lokalnim novinama, Ithaca Journal, navela ''Promena ishrane krava 18 poboljava sposobnost mleka u borbi protiv raka''. Ovaj lanak se bavio istraivanjima profesora sa Kornela koji je pomogao u razvoju goveeg hormona rasta koji se sada daje kravama. On je pokazao da je mogao da povea koliinu CLA u kravljem mleku hranei ivotinje sa vie kukuruznog ulja. lanak iz novina Ithaca Journal, iako samo iz lokalnih novina, zaista je predstavljao ostvarenje sna za sponzore vazduhoplovnog kluba. Naslov saoptava monu ali veoma jednostavnu poruku javnosti: pijenje mleka smanjuje rizik od raka. Znam da ljudi iz medija vole bombastine izjave pa sam, prvobitno, pomislio da je reporter preuveliao rei istraivaa. Meutim entuzijazam koji je profesor Bauman (Bauman) izrazio u lanku o znaaju ovog istraivanja bio je jednak onom sa naslovnih strana. Istraivanje navedeno u ovom lanku samo je pokazalo da je koliina CLA vea u mleku krava hranjenih kukuruznim uljem. To je daleko od bilo kakve

veze sa rakom kod ljudi. Jo nijedno istraivanje nije pokazalo da su ljudi ili ak mievi pijui mleko bili izloeni niem riziku od dobijanja raka bilo kog tipa. Pa ipak je Bauman, tehniki sposoban istraiva, citiran kada kae da ovi nalazi imaju ''dobar potencijal jer je CLA veoma moan [antikancerogen]''. Novinar je nastavio govorei ''pokazano je da CLA inhibira kancerogene materije kao i irenje raka debelog creva, prostate, jajnika i dojke i leukemije'', i zakljuio da ''sve ukazuje da je CLA efektivan kod ljudi ak i u malim koncentracijama''. Po lanku, Bauman kae da ovo ''istraivanje predstavlja novi fokus pri dizajniranju hrane kako bi se poboljali njeni hranljivi i zdravstveni kvaliteti''. Ove tvrdnje ne bi mogle da budu dramatinije, imajui u vidu odsutnost neophodnih istraivanja na ljudima. Bauman, Pariza i mnoge njihove kolege19 su petnaest godina energino sledili ovu liniju istraivanja i objavili veliki broj istraivakih radova. Iako se tvrdi da postoje dodatni korisni efekti CLA, kljuno istraivanje jo uvek nije izvreno, to jest, provera da li e korienje mleka krava koje su na ishrani sa puno kukuruznog ulja stvarno smanjiti rizik od raka kod ljudi. Bauman i njegovi saradnici su zatim pokuali da naprave korak napred ka pronalaenju ove sutinske veze. Oni su pokazali da je mlena mast krava hranjenih velikim koliinama kukuruznog ulja (tj, linolna kiselina, roditelj CLA), kao i sintetika CLA, bila u stanju da smanji tumore kod pacova 20 kojima je dat kancerogen. Meutim ponovo, koristili su problematian eksperimentalni metod. Oni su davali mlenu mast pre, a ne nakon kancerogena. Pa ipak e njihove tvrdnje biti dramatine kao i uvek, jer je ovo prvi put da je pokazano da je CLA, prisutna u hrani (u masti), podjednako antikancerogena kao i izolovana hemikalija. U prevodu: jedite puter od krava hranjenih kukuruznim uljem spreava rak! Nauka industrije Pria o CLA predstavlja dobar primer kako industrija koristi nauku da bi poveala potranju za svojim proizvodima kako bi zaradila vie novca. U najmanju ruku, industrijska nauka stvara zbunjenost kod ljudi (Da li su jaja dobra? Da li su loa?), a u najgorem sluaju, industrijska nauka navodi potroae na hranu koja je u stvari loa za njih, sve u ime boljeg zdravlja. Sukobi interesa su brojni u nauci industrije. Istraivanje CLA je otpoelo novcem za posebne namene i raslo je i odravano novcem za posebne 20-22 namene. Nacionalni savet za mlene proizvode, kompanija Kraft 20 20, 21 Foods, Inc, Istraivaki centar mlenih proizvoda za severoistok, 23 23 Odbor stoara i Udruenje stoara su grupe koje su esto finansirale istraivanja. Uticaj korporacija na akademska istraivanja moe da poprimi mnogo oblika, koji se kreu od bezonih zloupotreba line moi do sukoba interesa, i koji su skriveni od javnosti. Uticaj ne mora da predstavlja direktno podmiivanje istraivaa da izmisle podatke. Takva vrsta ponaanja je retka. Znaajniji nain na koji korporacijski interesi utiu na akademska istraivanja je daleko prefinjeniji i efektivniji. Kao to je ilustrovano CLA primerom, naunici istrauju detalj van konteksta koji se moe prikazati kao povoljna poruka a industrija to u potpunosti koristi. Skoro niko ne zna gde se CLA hipoteza javila i ko ju je prvi finansirao. Mali broj ljudi stvarno dovodi u pitanje takvo istraivanje ako je objavljeno u najboljim asopisima. Veoma malo ljudi, naroito iz javnosti, zna koja istraivanja dobijaju novac direktno od korporacija. Veoma malo ljudi moe da razvrsta tehnike detalje i uvidi nedostajue informacije koje bi inae uspostavile kontekst. Meutim, skoro svi razumeju taj naslov iz mojih lokalnih novina. I ja bih mogao da igram tu igru. Ako bih eleo da nakodim industriji mlenih proizvoda i da budem malo slobodniji u svom tumaenju rezultata istraivanja, mogao bih u naslovu da stavim, ''Nova kontraceptivna hemikalija otkrivena u kravljem mleku''. Na primer, novije istraivanje je pokazalo da CLA dramatino ubija kokoje embrione.13 Takoe, CLA poveava tkivni nivo zasienih masnih kiselina to bi moglo da (koristei na dramatini metod tumaenja) povea rizik od sranih bolesti. Naravno, ja sam u svom primeru ova dva nepovezana efekta grubo naveo van konteksta. Ne znam da li ovi efekti CLA stvarno mogu da izazovu smanjenje plodnosti i vei broj sranih oboljenja kod ljudi, ali ako bih igrao igru na nain na koji to industrija radi, ne bi ni bilo vano. Imao bih odlian naslov, a to moe da ima velikog uticaja. Nedavno sam se susreo sa jednim od lanova vazduhoplovnog kluba, naunikom koji je bio ukljuen u CLA istraivanja, i on je priznao da efekat CLA nikada nee biti nita vie od efekta aktivatorske supstance. Meutim, moete se kladiti da ono to se zna privatno nikada nee biti izreeno u javnosti. Ljubav industrije prema petljanju Veliki deo prie o vazduhoplovnom klubu i CLA predstavlja priu o ''mranoj strani'' nauke, koju sam detaljno opisao u trinaestom poglavlju. Meutim, CLA pria govori i o opasnosti od redukcionizma, o navoenju detalja van konteksta i iznoenju tvrdnji o ishrani i zdravlju, o emu sam govorio u prethodnom poglavlju. Kao i akademija, industrija takoe predstavlja bitnog igraa u sistemu naunog redukcionizma koji podriva znanje koje imamo o vezi obrazaca ishrane i oboljenja. Jer vidite, industrija

62

voli da petlja. Obezbeivanje patenata na osnovu detalja vodi do reklamnih tvrdnji i, na kraju, veim prihodima. 20 U novijem objavljenom radu grupe od nekoliko CLA istraivaa (ukljuujui profesora Dejla Baumana, dugogodinjeg prijatelja industrije namirnica ivotinjskog porekla), pojavila se nova reenica, koja dosta otkriva o tome kako neki ljubitelji industrije gledaju na nae ''petljanje'' na putu do zdravlja: Koncept CLA-obogaene hrane moe naroito da bude primamljiv ljudima koji ele pristup prevenciji raka zasnovan na ishrani bez radikalnih 20 promena u navikama ishrane. Znam da se, za Baumana i druge, ''radikalne promene u... navikama ishrane'' odnose na ishranu bogatu biljnim namirnicama. Umesto izbegavanja loe hrane, ovi istraivai predlau da za reavanje problema petljamo sa postojeim, ali problematinim, namirnicama. Umesto da saraujemo sa prirodom na ouvanju zdravlja, oni ele da se oslanjamo na tehnologiju njihovu tehnologiju. Ova vera u tehnoloko petljanje, u mo oveka na prirodom, je sveprisutna. To nije ogranieno na industriju mlenih proizvoda, ili industriju proizvoda od mesa, ili industriju za preraivanje hrane. To je postalo deo svih industrija koje se bave hranom i zdravljem, od pomorandi do paradajza, od itarica do vitaminskih dodataka. Industrija biljnih namirnica se nedavno zanela kada je ''otkriven'' novi karotenoid. Verovatno ste uli za njega. Nazvan je likopen, i obezbeuje crvenu boju paradajza. U 1995. godini je objavljeno da su ljudi koji su jeli vie paradajza, ukljuujui ceo paradajz i hranu koja sadri paradajz kao to je sos za testeninu, bili izloeni niem riziku od raka prostate,24 25 podupirui raniji izvetaj. Ovo je za kompanije koje proizvode namirnice sa odreenim sadrajem paradajza predstavljalo dar sa neba. Ljudi iz korporacijskog sveta zadueni za marketing su brzo uvideli priliku. Meutim, oni su se fokusirali na likopen, a ne na paradajz. Mediji su se, spremni da se povinuju, pokazali dorasli situaciji. Dolo je vreme likopena! Odjednom je likopen postao nairoko poznat kao neto to treba vie jesti ako ne elite rak prostate. Nauni svet je, istraujui detalje, pojaao napore na deifrovanju ''likopenske magije''. Sada, u trenutku pisanja ovog teksta, postoji 1.361(!) 26 nauni rad o likopenu, kako navodi Nacionalna medicinska biblioteka. Razvija se veliko trite, uz uvene proizvode kao to su Lycopene 10 Cold 27 Water Dispersion i LycoVit 10% koji se koriste kao dodaci hrani. Sudei po tvrdnjama koje se iznose, mogli bismo da budemo na putu stavljanja raka prostate, vodeeg uzroka raka meu ljudima, pod kontrolu. Meutim, postoji par zabrinjavajuih misli. Prvo, nakon troenja vie miliona dolara namenjenih za istraivanje i razvoj, postoje neke sumnje u to da li likopen, kao izolovana hemikalija, moe da sprei rak prostate. Po novijim radovima, est istraivanja je pokazalo statistiki znaajno smanjenje rizika od raka prostate sa poveanjem unosa likopena; tri istraivanja koja nisu pokazala statistiku znaajnost se slau; a sedam 28 istraivanja ne pokazuju nikakvu vezu. Meutim ova istraivanja unosa likopena su vrena pomou celovitih namirnica, to jest paradajza. Prema tome, iako ova istraivanja svakako ukazuju da paradajz i dalje predstavlja 28 zdravu hranu, da li to znai da moemo da pretpostavimo da likopen, sam po sebi, smanjuje rizik od raka prostate? U paradajzu postoje na stotine, ak hiljade, hemikalija. Da li imamo dokaze da e izolovani likopen uraditi ono to radi ceo paradajz, naroito za one koji ne vole paradajz? Odgovor 29 je ne. Ne postoje dokazi o likopen-specifinom efektu na rak prostate, i ozbiljno sumnjam da li emo ikada imati ubedljive dokaze. Svejedno, likopenski biznis je dobro razvijen. Vre se detaljna istraivanja kako bi se utvrdila najefektivnija doza likopena kao i da li su komercijalni preparati bezbedni 27 (u testovima na pacovima i zeevima, naravno). Takoe, razmatra se mogunost genetikog modifikovanja biljaka u cilju dobijanja veeg 30 sadraja likopena i drugih karotenoida. Vrlo je nategnuto nazvati ovaj niz izvetaja o likopenu legitimnom naukom. Ja to nazivam tehnolokim petljanjem i marketingom, a ne naukom. Pet godina pre poslednjeg ''otkria'' likopena, moj postdiplomac, Jouping Hi (Youping He), vrio je poreenje etiri razliita karotinoida (beta-karotin, likopen iz paradajza, kantaksantin iz argarepa i kriptoksantin iz pomorandi) u pogledu njihove sposobnosti da spreavaju pojavu raka 31, 32 kod eksperimentalnih ivotinja. U zavisnosti od toga ta je testirano i kako smo vrili test, pojedinani karotinoidi su imali veoma razliite efekte. Dok je jedan karotenoid moan u jednoj reakciji, isti karotenoid je daleko manje uspean u drugoj reakciji. Ove varijacije se ispoljavaju na bezbrojne naine ukljuujui na stotine antioksidanata i na hiljade razliitih reakcija, formirajui skoro neshvatljivu mreu. Uzimanje jednog karotenoida zasebno u obliku pilule nikada nee biti isto kao uzimanje celovite namirnice, koja obezbeuje prirodnu mreu zdravih sastojaka. Pet godina nakon naeg rada bez konanog zakljuka o ovim 32 33 antioksidantima, harvardsko istraivanje je efektivno dalo podstrek likopenskoj kampanji. Po mom miljenju, likopen je, kao sredstvo protiv raka, na putu ka ve pretrpanom groblju maginih lekova, ostavljajui za sobom trag duboke zbunjenosti.

Tvrdnje o vou Industrija voa igra ovu igru kao i svi ostali. Na primer, kada pomislite na vitamin C, koje namirnice vam padnu na pamet? Ako ne pomislite na pomorande i sok od pomorandi, onda ste neobini. Veina nas je bezbrojeno puta ula da pomorande predstavljaju dobar izvor vitamina C. Meutim, ovo uverenje predstavlja samo jo jedan rezultat dobrog marketinga. Koliko znate, na primer, o vezi vitamina C sa ishranom i bolestima? Da ponemo sa osnovnim. Iako verovatno znate da pomorande predstavljaju dobar izvor vitamina C, moda e vas iznenaditi injenica da mnoge druge biljne namirnice imaju znatno vie. Jedna olja papriica, jagoda, prokelja ili graka sadri vie. Jedna papaja ima i do 34 etiri puta vie vitamina C u odnosu na pomorandu. Osim injenice da mnoge druge namirnice predstavljaju bolje izvore vitamina C, ta moemo da kaemo o vitaminu C koji se nalazi u pomorandama? Ovo se tie sposobnosti vitamina da deluje kao antioksidant. Koliki deo od ukupne antioksidativne aktivnosti u pomorandama se moe pripisati vitaminu C? Verovatno ne vie od 135 2%. tavie, istraivanja koja vre merenje antioksidativne aktivnosti korienjem ''epruveta'' ne predstavljaju istu aktivnost vitamina C koja se odigrava u naim telima. Veina naih utisaka o vitaminu C i pomorandama predstavlja meavinu pretpostavki i zakljuaka o dokazima izvaenim iz konteksta. Ko je prvi izneo te pretpostavke? Prodavci pomorandi. Da li su oni opravdali svoje pretpostavke na osnovu paljivog istraivanja? Naravno da ne. Da li su ove pretpostavke (predstavljene kao injenice) zvuale dobro ljudima zaduenim za marketing? Naravno da jesu. Da li bih jeo pomorande da bih dobio dovoljno vitamina C? Ne. Da li bih jeo pomorande zato to predstavljaju zdrave biljne namirnice sa sloenom mreom hemikalija koje skoro sigurno pruaju koristi po zdravlje? Apsolutno. Ja sam pre nekoliko decenija imao odreenu malu ulogu u ovoj prii. U 1970-im i 1980-im sam se pojavljivao u jednoj televizijskoj reklami za juno voe. Njujorka firma za odnose sa javnou za Komisiju za juno voe sa Floride me je pre toga intervjuisala o pitanju voa, ishrane i zdravlja. Ovaj intervju je, to ja tada nisam znao, predstavljao izvor mog prisustva u reklami. Ja nisam video tu reklamu niti sam plaen za nju, ali sam, svejedno, bio jedan od naunika koji je pomogao Komisiji za juno voe sa Floride da izgradi svoj sluaj za sadraj vitamina C u pomorandama. Zato sam pristao na intervju? U tom trenutuku u karijeri sam verovatno smatrao da je vitamin C u pomorandama znaajan, a, bez obzira na vitamin C, pomorande su zdrave za jelo. Za naunika je lako da bude uhvaen u redukcionistiku mreu razmiljanja, ak i ako ima drugaije namere. Ja sam tek nedavno, nakon celog ivota posveenog istraivanju, shvatio koliko je tetno izneti detalje van konteksta a zatim iznositi tvrdnje o ishrani i zdravlju. Industrija veoma dobro koristi ove detalje, a rezultat je zbunjenost javnosti. ini se da se svake godine neki novi proizvod reklamira kao klju za dobro zdravlje. Situacija je toliko loa da su odeljci ''zdrave hrane'' u prodavnicama esto vie popunjeni dodacima i specijalnim preparatima naizgled maginih sastojaka nego pravom hranom. Nemojte biti u zabludi: najzdraviji odeljak u bilo kojoj prodavnici je mesto gde se prodaje celovito nepreraeno voe i povre odeljak poljoprivrednih proizvoda. Moda je najgore od svega kada industrija kvari naune dokaze ak i kada je njihov proizvod povezan sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Naa deca esto predstavljaju glavnu ciljnu grupu njihovog marketinga. Amerika vlada je donela zakone kojim se kompanijama za proizvodnju cigareta i alkohola zabranjuje da reklamiraju svoje proizvode deci. Zato smo ignorisali hranu? ak i ako je prihvaeno da hrana igra ulogu u razvoju mnogih hroninih bolesti, doputamo industrijama hrane ne samo da reklamiraju svoje proizvode direktno deci, ve da za to koriste i kolske sisteme koje finansira drava. Dugorona teta nae kratkovide nepromiljenosti ne moe se ni proceniti. 16 Vlada: da li radi u korist naroda? Tokom protekle dve do tri decenije smo obezbedili znaajne dokaze da se veina hroninih bolesti u Americi delom moe pripisati looj ishrani. Vladini struni paneli su to rekli, naelnik sanitetske slube je to rekao i naunici akademici su to rekli. Vie ljudi umire zbog naina na koji se hrani nego od upotrebe duvana, nesrenih sluajeva ili bilo kog drugog sredinskog faktora ili faktora naina ivota. Znamo da su uestalosti gojaznosti i dijabetesa znatno porasle i da zdravlje Amerikanaca propada, i znamo ko je krivac: ishrana. Zar onda ne bi trebalo da nas vlada usmerava ka boljoj ishrani? Nema nieg boljeg to bi vlada mogla da uini a to bi spreilo jo vie bola i patnje nego da nedvosmisleno kae Amerikancima da jedu manje ivotinjskih proizvoda, manje znaajno preraenih biljnih proizvoda i vie celovitih biljnih namirnica. To je poruka vrsto zasnovana na irini i dubini naunih dokaza, i vlada je moe uiniti jasnom, kao to je to uradila sa cigaretama. Cigarete ubijaju, a isto ini i ova nezdrava hrana. Meutim, umesto da to uini, vlada kae da su ivotinjski proizvodi, mleni proizvodi i meso, preraeni eer i masti u vaoj ishrani dobri za vas!

63

Vlada skree pogled od dokaza kao i od miliona Amerikanaca koji pate od oboljenja vezanih sa ishranom. Zavet poverenja izmeu amerike vlade i Moda najokantniju cifru predstavlja gornja granica za unos proteina. U amerikih graana je prekren. Ne samo da vlada Sjedinjenih Drava nije odnosu na ukupan unos proteina, potrebno je samo 5-6% proteina u ishrani da bi se zamenili proteini koji se redovno izbacuju iz tela (u vidu uspela da ugasi na poar, ve aktivno potpiruje vatru. aminokiselina). Meutim, u poslednjih pedeset godina je preporuka iznosila 9-10% da bi se obezbedilo da veina ljudi dobija bar ''potrebnih'' 5-6%. Ova Opseg ishrane: najnoviji napad preporuka od 9-10% je ekvivalentna dobro poznatoj dnevnoj preporuenoj 5 Odbor za hranu i ishranu (FNB), kao deo Medicinskog instituta (IOM) koliini, ili RDA. Nacionalne akademije nauka, zaduen je da na otprilike svakih pet godina Skoro svi Amerikanci premauju ovu preporuku od 9-10%: unosimo 6 izvri pregled istraivanja i donese nove preporuke o unosu pojedinih proteine u opsegu od 11-21%, uz prosek od oko 15-16%. Relativno mali hranljivih sastojaka. FNB je osmiljavao preporuke o ishrani od 1943. broj ljudi koji unosi vie od 21% proteina su uglavnom oni koji se bave godine kada je za ameriku vojsku uspostavljen plan u kome su iznete ''bodi bildingom'', kojima su nedavno pridruili oni na visoko-proteinskim preporuene dnevne koliine (RDA) za svaki pojedini sastojak. dijetama. 1 U poslednjem izvetaju FNB-a , objavljenom 2002. godine, preporuke o Veoma je zauujue da ove nove FNB preporuke iz 2002. godine koje je unosu sastojaka su predstavljene u vidu opsega, umesto pojedinanih sponzorisala vlada sada kau da moemo da unosimo proteine do brojeva, to je predstavljalo praksu do 2002. godine. Sada nam se savetuje izuzetno visokog nivoa od 35% kao nain za smanjenje pojave hroninih da za dobro zdravlje unosimo od 45% do 65% od naih kalorija u vidu bolesti kao to su rak i srana oboljenja. Ovo predstavlja neverovatnu parodiju, imajui u vidu naune dokaze. Dokazi predstavljeni u ovoj knjizi ugljenih hidrata. Postoje opsezi i za masti i proteine. Nekoliko navoda iz objave za medije koja najavljuje ovaj ogromni izvetaj pokazuju da je poveanje koliine proteina u ishrani u okviru opsega od 2 oko 10-20% povezano sa irokim opsegom zdravstvenih problema, od preko 900 strana nam govori sve. Evo prve reenice u objavi : naroito kada veina proteina potie iz ivotinjskih izvora. Da bi se zadovoljile dnevne telesne potrebe za energijom a istovremeno Kao to je navedeno ranije u ovoj knjizi, ishrana sa vie proteina svodei rizik od hroninih bolesti na najmanju moguu meru, odrasle osobe ivotinjskog porekla e dovesti do vieg nivoa holesterola u krvi i treba da unose 45% do 65% od kalorija u obliku ugljenih hidrata, 20% do povienog rizika od ateroskleroze, raka, osteoporoze, Alchajmerove bolesti i kamena u bubregu, kao primer samo nekoliko oboljenja koje je komitet 35% u vidu masti i 10% do 35% u vidu proteina... FNB-a misteriozno odluio da ignorie. tavie, lanovi FNB panela su imali drskosti da kau da je ovaj Kasnije nalazimo: preporueni opseg od 10-35% isti kao u prethodnim izvetajima. Njihova ...dodati eer ne treba da sainjava vie od 25% od ukupnih unesenih objava za tampu jasno navodi, ''preporueni unos proteina je isti [kao u kalorija... dodati eer je onaj koji je dodat namirnicama i piima tokom prethodnim izvetajima]''. Nijedan izvetaj za koji znam nije ak ni izbliza proizvodnje [i] u glavne izvore spadaju slatkii, gazirana pia, voni sokovi, preporuio ovako visok nivo. 2 Kada sam prvi put video ove preporuke, iskreno sam pomislio da je u kolai i drugi slatkii. pitanju tamparska greka. Meutim, ne, broj je bio taan. Poznajem Razmotrimo to malo detaljnije. ta ove preporuke zaista kau? Setite se, nekoliko lanova panela koji su napisali ovaj izvetaj i odluio sam da ih medijski izvetaj zapoinje ciljem izvetaja da se ''rizik od hroninih bolesti nazovem. Prvi lan panela, moj dugogodinji poznanik, je rekao da je ovo 2 svede na najmanju moguu meru''. Ovaj izvetaj tvrdi da naa ishrana prvi put da je uopte uo o granici unosa proteina od 35%! Rekao je da je moe da sadri i do 35% kalorija u vidu masti; ovo je vie u odnosu na ova preporuka o proteinima moda odabrana poslednjih dana pripreme 30% iz prethodnih izvetaja. Takoe se preporuuje da moemo da izvetaja. Takoe mi je rekao da se malo razgovaralo o dokazima o unosimo i do 35% od kalorija u vidu proteina; ova cifra je daleko vea u proteinima, za ili protiv visokog nivoa unosa, iako se setio da je bilo nekih lanova komiteta koji su podravali Etkinsovu dijetu. On nije radio na odnosu na predlog bilo kog drugog odgovornog autoriteta. Poslednji predlog stavlja lag na tortu, da se tako izrazimo. Moemo da proteinima, pa nije znao literaturu. U svakom sluaju, ova znaajna unosimo i da 25% od kalorija u vidu dodatog eera. To u sutini znai da preporuka se provukla kroz panel skoro neprimetno i dospela u prvu nam je potreban minimum od 45% kalorija u vidu ugljenih hidrata, pri emu reenicu FNB medijske objave! vie od polovine ovog iznosa (tj, 25%) moe da predstavlja eer prisutan Drugi lan panela, moj dugogodinji prijatelj i kolega, bio je predsedavajui u slatkiima, gaziranim piima i kolaima. Kritina pretpostavka ovog podkomiteta tokom poslednjeg dela postojanja panela. On se ne bavi izvetaja je sledea: ne samo da je amerika ishrana najbolja koja postoji, ishranom i takoe je bio iznenaen kada je uo o mojoj zabrinutosti o ve sada moete bezbrino da budete na jo bogatijoj ishrani a da jo uvek gornjoj granici za proteine. Nije mogao ni da se seti razgovora o toj temi. budete uvereni da ''svodite rizik od hroninih bolesti na najmanju moguu Kad sam ga podsetio na neke dokaze koji povezuju ishranu bogatu meru''. Zaboravite na upozorenja koja moete da pronaete u ovom proteinima sa hroninim bolestima, prvo je poeo da se blago protivi. izvetaju uz takav opseg mogunosti, za praktino svaku ishranu se Meutim, uz malo ubeivanja sa moje strane o dokazima, konano je moe rei da umanjuje rizik od bolesti. rekao, ''Koline, znate da ja zaista ne znam nita o ishrani''. Kako je onda on Moda vam je teko da shvatite ta ove cifre znae u svakodnevnom bio lan a kamoli predsedavajui ovog vanog podkomiteta? A postaje ivotu, pa sam pripremio sledei jelovnik koji obezbeuje hranljive sastojke sve gore. Predsedavajui stalnog komiteta za procenu ovih preporuka u skladu sa ovim smernicama (grafikon 16,1).3, 4 napustio je panel ubrzo nakon njegovog zavretka zbog vieg izvrnog poloaja u veoma velikoj kompaniji za proizvodnju hrane kompaniji koja Grafikon 16,1: Primer jelovnika koji se uklapa u prihvatljive opsege e se radovati ovim novim preporukama. hranljivih sastojaka Zaeereni izvetaj Obrok, namirnice Doruak, 1 olja vonih komadia, 1 olja obranog mleka, 1 pakovanje Preporuka o dodatom eeru je neuvena kao i ona o proteinima. Otprilike M&M mlenih okoladnih bombona, dodaci vlakana i vitamina u vreme kada je ovaj izvetaj FNB-a objavljen, struni panel koji je Ruak, izburger sastavila WHO (Svetska zdravstvena organizacija) i FAO (Organizacija za Veera, 3 pareta pice sa feferonima, 1 soda od 450 g, 1 porcija kolaa ishranu i poljoprivredu) je zavravao novi izvetaj o ishrani i prevenciji Grafikon 16,2: Sadraj sastojaka u primeru jelovnika i preporukama hroninih bolesti. Profesor Filip Dejms (Phillip James), jo jedan moj prijatelj, bio je lan ovog panela i govornik u ime panela o preporukama o izvetaja dodatom eeru. Prve glasine o nalazima izvetaja su ukazivale da je Sastojci, Sadraj u primeru jelovnika, preporueni opsezi WHO/FAO bio na granici da preporui gornju bezbednu granicu od 10% za Ukupno kalorija, varira sa visinom/teinom dodati eer, daleko niu od 25% koju je uspostavila amerika FNB grupa. Proteina (% od ukupnih kalorija) Meutim, politiari su se rano umeali u raspravu, kao i u ranijim Masti (% od ukupnih kalorija) raspravama o dodatom eeru.7 Po objavi za medije glavne kancelarije pri Ugljeni hidrati (% od ukupnih kalorija) 8 eer u slatkiima, ili dodati eer (% od ukupnih kalorija), WHO, Udruenje proizvoaa eera sa seditem u Sjedinjenim do 25% Dravama i Svetska organizacija za istraivanje eera, koje ''predstavljaju interese uzgajivaa i preraivaa eera, organizovale su jaku lobirajuu Ne alim se. Ovaj katastrofalan jelovnik se uklapa u preporuke izvetaja i kampanju u pokuaju da omalovae izvetaj [WHO-a] i spree njegovo navodno je dosledan sa ''smanjenjem rizika od hroninih bolesti''. objavljivanje''. Nije im se svialo to je gornja granica postavljena tako Ono to je zapanjujue je da sam uspeo da sastavim niz razliitih jelovnika, nisko. Po londonskim novinama Guardian,7 postojala je pretnja da punih namirnica ivotinjskog porekla i dodatih eera, koji se uklapaju u amerika industrija eera ''obori Svetsku zdravstenu organizaciju na ove preporuene dnevne koliine. Na osnovu onoga to smo do sada videli kolena'' ako ne napusti te smernice o dodatom eeru. Ljudi iz WHO-a su u knjizi, nije potrebno da vam kaem da ete kada se hranite na ovaj nain opisali pretnju ''kao ravnu uceni i goru od bilo kog pritiska koji je vrila iz dana u dan, ne samo ii, ve trati u naruje hroninog oboljenja. Tuna duvanska industrija''.7 Grupa sa seditem u Sjedinjenim Dravama je ak je injenica da veliki deo nae populacije to ve ini. zapretila da e lobirati u amerikom kongresu kako bi on smanjio finansiranje WHO-a od 406 miliona dolara ako organizacija bude i dalje Protein insistirala na tako niskoj gornjoj granici od 10%! Nakon to je industrija

64

Ako mislite da ovaj izvetaj Odbora za hranu i ishranu predstavlja samo uzgrednu medijsku vest koja zatim zavrava u starom pranjavom kabinetu negde u Vaingtonu, dopustite mi da vas uverim da je na desetine miliona Uticaj industrije ljudi direktno pogoeno nalazima ovog panela. Po saetku koji se nalazi u 13 Ova rasprava jo uvek nije dala odgovor na pitanje kako industrija samom izvetaju, preporueni nivo unosa hranljivih materija koji je ovaj ostvaruje tako ogroman uticaj. Industrija uglavnom poziva za savetnike panel postavio predstavlja nekoliko javno poznatih linosti sa akademije, koji zatim preuzimaju vostvo u osmiljavanju smernica van akademije. Meutim, ovi savetnici osnov za etiketiranje namirnica, za Piramidu ishrane i za druge obrazovne industrije nastavljaju da nose svoje akademske kape. Organizuju programe o ishrani... [Oni se] koriste za odreivanje tipova i koliine simpozijume i radionice, piu plaene kritike, predsedavaju grupama koje namirnica: osmiljavaju smernice i/ili postaju lanovi kljunih profesionalnih drutava. Oni tee ka vodeim poloajima u organizacijama koje razvijaju znaajne to se koristi u WIC (ene, odojad i deca) programu dopunske ishrane i smernice i imaju publicitet. Programima deije ishrane kao to je kolski ruak, Kada jednom dou na te poloaje, ti ljudi imaju mogunost da sastave koje se slue u bolnicama i starakim domovima, timove po svojoj elji, odabirui lanove komiteta, govornike na za utvrivanje hrane koju treba obogatiti specifinim hranljivim simpozijumima, upravno osoblje, itd. Ljudi koji su od najvee koristi timu su sastojcima, ili kolege sa slinim predrasudama i/ili kolege koji nisu svesni ko ''donosi to se koristi u nizu drugih znaajnih saveznih i dravnih programa i odluke''. To se naziva ''slaganje pila'', i zaista deluje. aktivnosti [kao to je uspostavljanje referentnih vrednosti korienih u U sluaju FNB-a, njegov panel je organizovan u vreme dok je na elu etiketiranju hrane]13 panela bio akademik koji je imao snane line veze sa industrijom mlenih proizvoda. On je pomogao u odabiru ''pravih'' ljudi i pomogao u izraivanju Po programu kolskog ruka svakog dana se prehranjuje 28 miliona dece. plana za pripremu izvetaja, to su bile najznaajnije uloge u kojima je Uz ovakve zvanino preporuene obrasce ishrane, slobodni smo da neko mogao da uestvuje. Da li onda iznenauje da je undustrija mlenih dajemo bilo kakav poljoprivredni proizvod deci koja ve pate od neuveno proizvoda, koja je sigurno bila ushiena nalazima panela, takoe pomogla visokog nivoa gojaznosti i dijabetesa. Uzgred, izvetaj FNB-a iz 2002. finansiranje izvetaja? godine iznosi jedan poseban izuzetak za decu: navodi da ona mogu da Moda e vas iznenaditi da akademski naunici mogu da prime novana unose i do 40% kalorija u vidu masti, to je vie od 35% za nas ostale, sredstva od industrije dok istovremeno vre aktivnosti od velikog javnog svodei rizik od hroninih bolesti na najmanju moguu meru. Program za znaaja koje sponzorie vlada. Ironino je da oni ak smeju da pomognu u ene, odojad i decu utie na ishranu jo 7 miliona Amerikanaca, a po osmiljavanju plana rada za iste dravne ustanove koje nisu smele da bolnikim programima zdravstvene zatite starijih osoba se hrane milioni imaju veze sa korporacijama. To predstavlja veliku rupu u zakonu o ljudi svake godine. Slobodno se moe rei da hrana koju obezbeuju ovi ''sukobu interesa'' koja omoguava industriji da ostvaruje svoj uticaj vladini programi direktno hrani najmanje 35 miliona Amerikanaca. pomou akademije. Time je u sutini celokupan sistem pod kontrolom Za ljude koji nisu direktno na vladinim programima ishrane, ove informacije industrije. Dravne ustanove i akademski krugovi, imajui svoje uloge, o ishrani i dalje nose znaajne posledice. Obrazovni programi o ishrani irom zemlje su od septembra 2002. godine pa na dalje, ugradili ove nove uglavnom ine ono to se od njih oekuje. Pored M&M Mars kompanije, u korporacijske sponzore FNB izvetaja smernice. To ukljuuje obrazovanje u osnovnim kolama, na fakultetima, u spadale su i velike kompanije za hranu i lekove koje bi imale koristi od programima za zdravstvene radnike i u drugim programima odgovarajue 2 preporuivanja veih doputenih koliina proteina i eera. Denon institut, drutvene zajednice. Etikete na namirnicama e takoe biti pogoene ovim vodei konzorcijum za mlene proizvode koji promovie sopstvene izmenama, kao i informacije o ishrani koje ulaze u na ivot preko reklama. informacije o ishrani, i Meunarodni institut za prirodne nauke (ILSI), koji Skoro svi efekti irokog opsega u ovom izvetaju FNB-a iz 2002. godine zastupa interese nekih pedesetak kompanija za proizvodnju hrane, bie veoma tetni. Naa deca u kolama mogu biti hranjena sa vie masti, dodataka i lekova, su takoe dali donacije za FNB izvetaj. U lanove vie mesa, vie mleka, vie ivotinjskih proteina i vie eera. Ona e 9 spadaju Coca-Cola, Taco Bell , Burger King, Pfizer i Roche Vitamins. takoe nauiti da je ova hrana u skladu sa dobrim zdravljem. Posledica Neke kompanije lekova su sponzorisale izvetaj direktno, pored njihove ovoga su ozbiljne, jer e cela generacija ii putem gojaznosti, dijabetesa i potpore preko Meunarodnog instituta za prirodne nauke. Ne seam se da drugih hroninih bolesti, svo vreme verujui da ine pravu stvar. U su privatne korporacije obezbeivale finansijsku podrku za strune panele meuvremenu, naa vlada i njeni akademski plaenici nastavljaju slobodno da govore onima koji su najranjiviji (npr, uesnici WIC (ene, odojad, Nacionalne akademije nauka u kojima sam ja uestvovao. Izgleda da ovoj prii nema kraja. Predsedavajui FNB je bio i znaajan deca) programa) da koriste vie mesa, vie masti, vie ivotinjskih proteina konsultant za nekoliko velikih kompanija koje se bave mlenim proizvodima i vie eera. Smatram da to predstavlja neodgovorno i bezobzirno (npr, National Dairy Council, Mead Johnson Nutritionals, koja predstavlja zanemarivanje amerikih graana. Naravno, ove ene i odojad nisu u velikog prodavca mlenih proizvoda, Nestle Company i Dannon yogurt poziciji da plaaju istraivanja, daju donacije politiarima, pruaju 10 affiliate). On je istovremeno bio i predsedavajui Komiteta za usvajanje akademicima posebne usluge ili finansiraju dravne panele! to se tie planova u vezi sa mlenim proizvodima koji uspostavlja Piramidu ishrane i ostalih koji razmiljaju o ishrani, svaki put kad vide nutricionistu, svaki put postavlja nacionalne smernice o ishrani koje utiu na nacionalne kolske kad posete lekara, i svaki put kad svrate u dom zdravlja, moe im biti planove doruka i ruka, Program odobravanja hrane i Program dopunske reeno da je ishrana bogata mastima, ivotinjskim proteinima, mesom i 1,10 ishrane ena, odojadi i dece (WIC). Kao predsedavajui ovog komiteta, mlenim proizvodima, dosledna sa dobrim zdravljem, i da ne moraju da se njegove line finansijske veze sa industrijom hrane nisu bile javno brinu zbog uzimanja previe slatkia. Posteri koji popunjuju oglasne table 11 objavljene, kako to zahteva savezni zakon. Na kraju je sudski nalog, koji javnih ustanova sada e prikazivati i ove nove vladine smernice. 12 je prvobitno zatraio Komitet lekara za odgovornu medicinu, naterao Ukratko, ovaj FNB izvetaj iz 2002. godine, koji predstavlja najgoru, njega i njegove saradnike da otkriju svoje veze sa industrijom hrane. Iako najnazadniju smernicu o ishrani koju sam ikad video, e u narednim su veze predsedavajueg sa industrijom bile najznaajnije, utvreno je da godinama indirektno ili direktno podsticati bolest meu Amerikancima. je estoro od jedanaest lanova komiteta takoe imalo veze sa industrijom Poto sam tokom perioda od dvadeset godina bio lan u nekoliko strunih 10, 11 panela koji su osmiljavali smernice o ishrani i zdravlju, gajio sam nadu da mlenih proizvoda.

poslala pismo ministru za zdravlje i socijalnu politiku Tomiju Tompsonu, bilo je izvetaja da je Buova administracija bila na strani industrije eera. Ja i mnogi drugi naunici smo tada bili podstaknuti da kontaktiramo nae predstavnike kongresa kako bi spreili ovu neuvenu nasilnu taktiku kompanija za proizvodnju i preradu eera. Prema tome, za dodati eer sada imamo dve razliite gornje ''bezbedne'' granice: granicu od 10% za meunarodnu zajednicu i granicu od 25% za Sjedinjene Drave. emu tako velika razlika? Da li je industrija eera uspela da kontrolie izvetaj FNB-a sa seditem u SAD ali nije uspela u sluaju WHO/FAO izvetaja? ta to govori o naunicima iz FNB-a koji su sastavili nove preporuke o proteinima? Ove znaajno razliite procene ne predstavljaju stvar naunog tumaenja. Ovde se radi samo o ogoljenom politikom pritisku. Profesor Dejms i njegove kolege pri WHO-u su izdrali pritisak; grupa FNB-a je izgleda popustila. Ameriki panel je primio novana sredstva od M&M Mars kompanija slatkia i konzorcijuma kompanija za gazirana pia. Da li je mogue da je amerika grupa oseala obavezu prema ovim kompanijama eera? Uzgred, industrija eera se, u svojoj borbi protiv WHO zakljuaka, znaajno oslanjala7 na FNB izvetaj sa svojom granicom od 25%. Drugim reima, FNB komitet je sastavio prijateljsku preporuku industriji eera koja zatim koristi taj nalaz kako bi dala potporu svojoj tvrdnji protiv WHO izvetaja.

Celokupni sistem utvrivanja informacija o ishrani namenjenih javnosti, kakav sam prvobitno video u sluaju Komiteta za informisanje javnosti o ishrani kome sam jednom predsedavao (videti jedanaesto poglavlje), je napadnut i okupiran od strane industrijskih grupa koje imaju interesa i mogunosti da to uine. Oni vode glavnu re. Kupuju pojedine akademske najamnike koji su stekli uticajan poloaj i koji imaju znaajan uticaj, i u akademskim krugovima i u vladi. Izgleda neobino da dok naunicima koje plaa drava nije doputeno da primaju line naknade od privatnog sektora, njihove kolege sa akademije mogu da primaju koliko god ele. Zauzvrat, oni tada vode glavnu re u saradnji sa svojim istomiljenicima iz dravnih ustanova. Meutim, zabranjivanje akademicima da sarauju sa korporacijama nije reenje. Onda bi se to radilo potajno. Umesto toga, najbolje je da veze pojedinaca sa industrijom budu jasno vidljive. Svako mora da zna o punom obimu veza nekog akademika sa privatnim sektorom. Obelodanjivanje i potpuna transparentnost su u interesu svih. Ne bi trebalo da moramo da idemo na sud da bismo razotkrili te veze. Vraanje unazad

65

su ovi paneli posveeni zatiti zdravlja potroaa. Vie ne smatram da je to 1996. je bila 27,3% od prihoda. Tokom istog perioda poreska stopa za farmaceutsku industriju iznosila je samo 16,2%. Najznaajnije je da se tano. kompanijama za proizvodnju lekova od strane drave odobrava sedamnaestogodinji monopol na njihove nove lekove to jest, zatita Nefinansirana ishrana patenata. Kada se lek patentira, niko drugi ne sme da ga prodaje, a Ne samo da vlada ne podstie zdravlje kroz preporuke i izvetaje, ve kompanija moe da naplauje lek po najveoj ceni koju trite moe da 20 proputa priliku da podstie zdravstvenu zatitu kroz nauna istraivanja. podnese. Organizacija Amerikih nacionalnih instituta zdravlja (NIH) je odgovorna za finansiranje najmanje 80-90% od svih biomedicinskih istraivanja i Nai poreski dolari se koriste kako bi farmaceutska industrija bila istraivanja vezanih za ishranu koja se objavljuju u naunoj literaturi. Da bi profitabilnija. Neko bi mogao da tvrdi da je to opravdano poboljanjem obuhvatio razliite zdravstvene probleme, NIH je sainjen od dvadeset i zdravlja, ali alarmna injenica je da ova masa istraivanja lekova, gena, sedam zasebnih instituta i centara, od kojih su dva najvea Nacionalni ureaja i tehnologije nikada nee izleiti nae hronine bolesti. Nae institut za prouavanje raka (NCI) i Nacionalni institut za srce, plua i krvne hronine bolesti su u najveoj meri rezultat beskrajno sloenih napada na 14 sudove. Uz predloen budet za 2005. godinu od skoro 29 milijardi nae telo koji potiu od loe ishrane. Ni jedan tretman pojedinanom 15 dolara, NIH predstavlja centar u kome se vre ogromni medicinski hemikalijom nikada nee biti isto moan kao ishrana najzdravijom hranom. Pored toga, izolovane hemikalije u obliku leka mogu da budu veoma istraivaki napori. Meutim, u pogledu istraivanja ishrane neto nedostaje. Nijedan od ovih opasne. Sam Nacionalni institut za istraivanje raka navodi, ''Ono to je dvadeset i sedam instituta i centara pri NIH-u ne bavi se ishranom, uprkos jasno je da e veina naih postojeih tretmana dovesti do odreenih 21 vodee uloge ishrane po zdravlje, i uprkos interesovanja javnosti za ovu tetnih posledica''. Nema opasnosti od zdrave ishrane, a ima daleko vie oblast. Jedan od argumenata protiv uspostavljanja zasebnog instituta za koristi, ukljuujui ogromnu utedu novca kako na poetku pri prevenciji ishranu je da se postojei instituti ve bave ishranom. Meutim, to nije bolesti tako i na kraju pri leenju bolesti. Zato onda naa vlada ignorie tano. Grafikon 16,3 prikazuje prioritete za finansiranje po razliitim obilje naunih istraivanja koja podupiru pristup ishranom a u korist u 16 zdravstvenim pitanjima kojima se bavi NIH. velikoj meri neefektivnim i potencijalno tetnim tretmanima lekovima i ureajima? Grafikon 16,3: Procenjeno finansiranje NIH-a za razliita zdravstvena 17 Lino iskustvo pitanja za 2004. godinu Miliona dolara Klinika istraivanja, Prevencija, Istraivanje raka, Modani poremeaji, to se tie dravne politike o ishrani, eleo bih da zavrim jednom kratkom Istraivanja iz neuronauka, Zdravlje ena, Sida, Kardiovaskularna priom koja puno govori o vladinim prioritetima. Jedan od mojih bivih postdiplomaca, Antonija Dimas (sada dr Antonija Dimas), je svoje istraivanja, Ishrana doktorsko istraivanje iz obrazovanja izvrila predajui o zdravoj hrani i 22 Od 28 milijardi budeta NIH-a predloenog za 2004. godinu, samo oko ishrani deci iz osnovne kole a zatim uvodei te zdrave namirnice u 17 3,6% je odreeno za projekte koji su na neki nain povezani sa ishranom program kolskog ruka. Ona je to radila kao majka volonter u koli svog i 24% za projekte koji su povezani sa prevencijom. To moda ne zvui tako deteta tokom sedamnaest godina pre svojih doktorskih studija. Ja sam bio loe. Meutim, cifre su veoma obmanjujue. njen savetnik za deo njenog istraivanja vezan za ishranu. Najvei deo budeta odreen za prevenciju i ishranu nema nikakve veze Ameriko ministarstvo poljoprivrede odreuje program kolskog ruka za sa prevencijom i ishranom, kao to sam opisao u ovoj knjizi. Neemo uti o 28 miliona dece, oslanjajui se u velikoj meri na spisak povlaenih uzbudljivim istraivanjima obrazaca ishrane, niti e se ozbiljno objanjavati namirnica od strane drave. Vladin program, kakav je trenutno, uglavnom ljudima kako ishrana utie na zdravlje. Umesto toga, budeti za prevenciju i koristi proizvode ivotinjskog porekla i ak zahteva od kola koje uestvuju ishranu e biti odreeni za razvoj lekova i dodataka ishrani. Pre nekoliko u programu da kravlje mleko bude uvek dostupno. Na lokalnom nivou, to godina je direktor NCI-a, najstarijeg od NIH instituta, opisao prevenciju kao obino znai da je korienje mleka obavezno. ''napore da se direktno sprei pojava i/ili inhibira maligna transformacija, da Inovativno istraivanje dr Antonije Dimas o programu kolskog ruka je se ustanove, okarakteriu i koriste faktori koji bi mogli biti efektivni u predstavljalo veliki uspeh; deci se svideo nain uenja i volela su da za 18 ostvarivanju te inhibicije i pokuaje da se podstaknu preventivne mere''. ruak biraju zdrave namirnice. Deca su zatim ubedila svoje roditelje da i Ova takozvana prevencija se bavi manipulacijom izolovanih hemikalija. kod kue jedu zdravu hranu. Njen program je dobio nacionalne nagrade za Fraza ''da se ustanove, okarakteriu i koriste faktori'' predstavlja ne-ba- ''najkreativnije uvoenje programa ishrane'' i ''izuzetan obrazovni program o ishrani''. Postojalo je interesovanje za primenu ovog program u preko tajni kod za otkrie novog leka. Posmatrano iz druge perspektive, NCI (deo NIH-a) je, 1999. godine, imao 300 programa kolskog ruka i rehabilitacionih programa irom SAD, 19 budet od 2,93 milijardi dolara. U ''velikom'' 5-na-dan programu ishrane, ukljuujui kole u meusobno veoma udaljenim oblastima kao to su potroio je 500.000 do milion dolara na obrazovanje javnosti da unosi pet ili Havaji, Florida, Indijana, Nova Engleska, Kalifornija i Nju Meksiko. Pri tome 18 vie porcija voa i povra na dan. To je samo tri stoti deo procenta je dr Antonija Dimas osnovala neprofitnu organizaciju (Institut za (0,0256%) svog budeta. To je 2, 56 dolara na svakih 10.000 dolara! Ako istraivanje ishrane, u Trumansburgu, u Njujorku) i napisala nastavni program (''Hrana je osnovna''). Postoji jedna zakoljica: njen program je u to nazivaju velikom kampanjom, ao mi je njihovih malih kampanja. NCI je takoe finansirao i par viegodinjih velikih istraivanja, ukljuujui potpunosti zasnovan na biljnoj hrani. harvardsko Istraivanje zdravlja medicinskih sestara (o kome se govorilo u Imao sam priliku da odem u Vaington i razgovaram sa dr Ajlin Kenedi dvanaestom poglavlju) i Inicijativu za zdravlje ena, koje je najveim delom (Eileen Kennedy), koja je, u to vreme, bila direktor Centra za odreivanje i bilo posveeno testiranju hormonske terapije, dodataka vitamina D i promociju ishrane pri USDA. Dr Kenedi je bila ukljuena i u program kalcijuma, i efektu umereno nisko-masne ishrane na prevenciju raka dojke i kolskog ruka i u rad komiteta za odreivanje smernica o ishrani, koji je debelog creva. Ova retka istraivanja vezana za ishranu naalost pate od otkrio da je imala veze sa industrijom mlenih proizvoda. Ona je sada istih eksperimentalnih mana opisanih u etrnaestom poglavlju. Ova zamenik sekretara za odsek USDA-e za istraivanja, obrazovanje i istraivanja su skoro uvek usmerena na primenu pojedinanih hranljivih ekonomiju. Tema naeg razgovora je bio inovativni program kolskog sastojaka, meu jednolinom eksperimentalnom populacijom koja je na ruka dr Antonije Dimas i znaajna panja irom drave koju on skree. Na visokorizinoj ishrani zasnovanoj na ivotinjskim proizvodima. Velika je kraju razgovora sam joj rekao, ''Znate, taj program je u potpunosti verovatnoa da e ovakva istraivanja proizvesti veoma skupu zabunu koja zasnovan na biljkama''. Ona me je pogledala, upozorila prstom kao da sam teko da nam je potrebna. bio nevaljao deak, i rekla, ''To ne moemo prihvatiti''. Ako se samo malo poreskih dolara koristi za finansiranje istraivanja Doao sam do zakljuka da kada je zdravlje u pitanju, vlada ne radi u korist ishrane, ta se onda finansira? Od vie milijardi dolara novca poreskih naroda; radi u korist industrije hrane i farmaceutske industrije na raun obveznika NIH skoro sve troi na finansiranje projekata za razvoj lekova, naroda. Kada se industrija, akademija i vlada udrue kako bi odredili dodataka i mehanikih naprava. U sutini, veina biomedicinskih zdravlje ove zemlje javlja se sistemski problem. Industrija obezbeuje istraivanja koja su finansirana vaim i mojim novcem predstavljaju novana sredstva za izvetaje o zdravstvenoj zatiti, a akademske voe sa bazina istraivanja za otkrivanje proizvoda koje farmaceutska industrija vezama u industriji igraju kljune uloge u njihovom formiranju. Izmeu moe da razvija i prodaje. Dr Marsia Ejndel (Marcia Angel), bivi urednik vladinih poslova i industrijskih poslova postoji uzajamna sprega, i vladina asopisa New England Journal of Medicine, je 2000. godine to dobro sredstva za istraivanja se usmeravaju ka razvoju lekova i ureaja umesto saeo20: zdrave ishrane. To je sistem sainjen od ljudi koji igraju svoje izolovane uloge, esto ne znajui ko donosi odluke i koji su njihovi krajnji motivi. ...farmaceutska industrija uiva neobinu zatitu i subvencije od drave. Ovakav sistem predstavlja bacanje novca poreskih obveznika i sutinski je Veliki deo poetnih bazinih istraivanja koja mogu dovesti do razvoja tetan po nae zdravlje. novih lekova finansiraju Nacionalni instituti zdravlja. Kompanije za proizvodnju lekova se obino ukljuuju tek kasnije, kada istraivanja 17 pokau da bi moglo biti praktinih koristi. Industrija takoe ima znaajne poreske olakice. Ne samo da se njihovi trokovi za istraivanja i razvoj odbijaju od poreza, ve je to sluaj i sa ogromnim marketinkim trokovima. Prosena stopa poreza velikih amerikih industrija od 1993. do

66

Velika medicina: ije zdravlje oni tite? Kada ste poslednji put bili kod lekara a da vam je on rekao ta da jedete ili ta da ne jedete? Verovatno nikada niste imali takvo iskustvo. Meutim, veina Amerikanaca e podlei nekoj od hroninih bolesti izobilja o kojima sam govorio u delu II, a, kao to ste videli, postoji obilje objavljenih istraivanja koja ukazuju da su ove bolesti rezultat loe ishrane, a ne loih gena ili loe sree. Zato onda medicinski sistem ne uzima ishranu za ozbiljno? etiri rei: novac, ego, mo i kontrola. Iako se na osnovu optih stvari ne mogu izvesti zakljuci o pojedinanim lekarima, slobodno se moe rei da sistem u kom rade, sistem koji je trenutno odgovoran za odravanje zdravlja Amerikanaca, ne ispunjava svoj zadatak. Niko to ne zna bolje od malog broja doktora koji lee svoje pacijente primenom ishrane. Dvojica najistaknutijih lekara iz ove grupe su proveli puno godina naglaavajui vezu ishrane i zdravlja, kako u javnosti u okviru svoje profesije tako i privatno svojim pacijentima. Oni su ostvarili veoma impresivne rezultate u zatiti zdravlja svojih pacijenata. Ta dva doktora su Keldvel B. Eselstajn, Jr, o ijem sam radu govorio u petom poglavlju, i Don Mek Dugal, internista. Moj sin Tom i ja smo nedavno razgovarali sa njima o njihovom iskustvu u zastupanju biljne ishrane celovitim nepreraenim namirnicama u medicinskom okruenju. Dr Mladica Davno pre nego to je naa zemlja osnovana, holandski pioniri su se naselili u dolini reke Hadson severno od Njujorka. Jedna od ovih porodica su bili Eselstajni. Oni su 1675. godine poeli da obrauju jedan komad zemlje. Devet generacija kasnije, ta farma i dalje pripada porodici Eselstajn. Dr Eselstajn i njegova ena En poseduju nekoliko stotina jutara zemlje u dolini reke Hadson, samo neto vie od dva sata severno od Njujorka. Oni su proveli leto 2003. ivei na farmi, radei na njoj, uzgajajui batu, doekujui decu i unuke i uivajui u oputenijem ivotu od onoga na koji su navikli u Klivlendu, u Ohaju. Es i En imaju skromnu kuu: veliku, pravougaonu, preureenu skladinu zgradu. Njena jednostavnost protivrei injenici da je ovo jedna od najstarijih porodinih farmi u Americi. Tek nakon blieg posmatranja postaje jasno da postoji neto neobino u vezi tog mesta. Na zidu stoji uramljena potvrda drave Njujork porodici Eselstajn kao priznanje njihovoj porodinoj farmi, farmi koja je videla delove pet razliitih stolea. U blizini se na zidu nalazi i zakaeno veslo. To je veslo koje je Es koristio 1955. godine kao vesla za Jejl, kada je Jejl pobedio Harvard za pet sekundi. Es objanjava da ima jo tri vesla: dva za pobedu Harvarda u druge dve prilike, a jedno za osvajanje zlatne medalje 1956. godine na olimpijadi sa ekipom Jejla. U kui se nalazi izuzetna stara fotografija njegovog ukundede na farmi. Iza ugla se nalazi impresivna ema Eselstajnovog porodinog stabla u muzejskom stilu, a na drugom kraju hodnika nalazi se velika crnobela slika Eselstajnovog oca koji stoji ispred mikrofona, razmenjujui komentare sa Don F. Kenedijem tokom obraanja Beloj kui. Uprkos svog skromnog izgleda, sasvim je jasno da ovo predstavlja mesto istaknute istorije. Nakon obilaska farme traktorom, razgovarali smo sa Eselstajnom i upitali ga o njegovoj prolosti. Nakon to je zavrio studije na Jejlu, uio je za hirurga na Klivlendskoj klinici i St. Dord bolnici u Londonu. Rado se sea svojih najuticajnijih mentora: dr Dord Kril, Jr, dr Trnbul i dr Bruk. Dr Kril, izuzetni doktor sa Klivlendske klinike, je postao i Eselstajnov tast nakon to se Eselstajn oenio sa En. Dr Kril je bio ovek izuzetnih ostvarenja, igrajui hrabru, vodeu ulogu u dovoenju u pitanje vrenja jezive operacije zvane radikalno uklanjanje dojke.1 Dr Trnbul i dr Bruk su takoe bili ugledni hirurzi. I sam Eselstajnov otac je bio istaknuti lekar sa nacionalnim ugledom. Meutim, kako je Es rekao, uprkos tome to su bili ''strunjaci za zdravlje'', sva etvorica su bila ''pokoena kardiovaskularnim bolestima''. Njegov otac je dobio srani udar u etrdeset i drugoj godini a dr Bruk je imao srani udar u pedeset i drugoj godini. To su bili ljudi na koje se on ugledao, a kada su u pitanju bila kardiovaskularna oboljenja, svi su bili bespomoni. Odmahujui glavom, Es je rekao, '' Ne moete pobei ovoj bolesti. Ti ljudi, koji su bili divovi u najboljim godinama, jednostavno su uvenuli''. Nakon to se za trenutak priseao svog oca, rekao je, ''Bila je poslednja godina ili dve oevog ivota, i jednog dana smo jednostavno lagano etali. On je rekao, 'Moramo da pokaemo ljudima kako da vode zdravije ivote'. Radio je na tome. Bio je jako zainteresovan za preventivnu medicinu, ali nije imao nikakve informacije''. Njegovo interesovanje je uticalo i na Eselstajnov ivot. Krenuvi stopama ovih ljudi, Es je stekao izuzetno impresivan niz nagrada i znaajan ugled: zlatna olimpijska medalja u veslanju; Bronzana zvezda za vojnu slubu u Vijetnamu; lan odbora guvernera, predsedavajui Operativne grupe za borbu protiv raka dojke, i naelnik odeljenja za tiroidnu i paratiroidnu hirurgiju na Klivlendskoj klinici, jednoj od najboljih medicinskih ustanova na svetu; predsednik Amerikog udruenja endokrinih hirurga; vie od 100 profesionalnih naunih lanaka; ukljuen na listu najboljih lekara u Americi za 1994-95.2 On se sea, ''Tokom perioda od deset do petnaest godina bio sam najzaposleniji na odeljenju opte hirurgije. Kao zet dr Krila uvek sam se brinuo da ne radim dovoljno

predano. Ostajao sam na poslu do kasno nou, ali sam imao uvren poloaj''. Kada je predsedniku Amerikog medicinskog udruenja bila potrebna operacija tiroideje, on je eleo da ga lino Es operie. Meutim, uprkos priznanjima, titulama i nagradama, neto nije bilo u redu. Preesto se deavalo da se Eselstajnovim pacijentima nije povratilo zdravlje, ak i nakon njegovih najpredanijih napora. Kako je to Es opisao, ''proganjalo ga je oseanje koje je zaista poelo da mu smeta. Pratio sam stanje pacijenata posle operacija''. Rekao je, pomalo ogoreno, ''Kolika je stopa preivljavanja za rak debelog creva? Nije tako dobra!''. Ispriao je o operaciji raka debelog creva na jednom od svojih najboljih prijatelja. Tokom operacije su videli da se rak rairio irom creva. Es je seajui se toga govorio sve tie, ''Do toga se doe nakon svega''. Razmiljajui o svim operacijama dojki koje je izvrio, uklanjanje tumora i dojki, zgadila mu se pomisao o ''izoblienju nekog kada znate da niste poboljali njegove anse za oporavak''. Poeo je da razmilja o tome. ''Kakav e biti moj epitaf? Pet hiljada odstranjivanja dojki! Izobliio si vie ena nego bilo ko u Ohaju!''. Prekidajui sa sarkazmom, rekao je iskreno, ''Mislim da bi svako voleo da napusti planetu mislei da je moda... moda pomogao bar malo''. Dr Eselstajn je poeo da prouava literaturu o bolestima koje je leio. Proitao je neke od popularnih dela dr Dona Mek Dugala, koji je upravo bio napisao best-seler o ishrani i zdravlju zvan Mek Dugalov plan.3 Proitao je naunu literaturu koja se bavila poreenjem meunarodnih stopa bolesti i naina ivota, i istraivanje patologa sa Univerziteta u ikagu koje je pokazivalo da je nisko-masna ishrana sa malo holesterola kod primata mogla da preokrene aterosklerozu. Uvideo je da su se bolesti koje su tako esto morile njegove pacijente javljale zbog ishrane bogate mesom, mastima i preraenim namirnicama. Kao to je spomenuto u petom poglavlju, doao je na ideju da pacijente sa sranim oboljenjima lei nisko-masnom biljnom ishranom, a 1985. godine se sastao sa naelnikom Klivlendske klinike kako bi razgovarao o svom istraivanju. Ona je rekla da niko nikada nije pokazao da se srana oboljenja kod ljudi mogu preokrenuti korienjem ishrane. Ipak, Es je znao da je na pravom tragu i tiho nastavio sa svojim istraivanjem tokom narednih nekoliko godina. Istraivanje koje je objavio, na osamnaest pacijenata sa sranim oboljenjima, pokazalo je najdramatinije preokretanje sranog oboljenja u istoriji medicine, i to samo korienjem nisko-masne biljne ishrane i minimalne koliine lekova za sniavanje holesterola. Eselstajn je postao pobornik leenja bolesti ishranom, i ima podatke koji dokazuju njegove tvrdnje. Meutim, nije mu bilo lako. Umesto da ga priznaju kao heroja, neke osobe iz medicinskog establimenta bi vie volele da on nestane. Negde tokom njegovog prelaza od vrhunskog, kako sam kae ''mao, tvrdokornog hirurga'' ka zastupniku leenja ishranom, postao je poznat, iza njegovih lea, kao dr Mladica. Zastraujui zadatak Ono to je zanimljivo u vezi ove prie je da se ovek koji je dostigao vrhunac veoma ugledne profesije usudio da proba drugaiji pristup, uspeo u tome, a zatim se ubrzo naao van establimenta zauen. Ugrozio je status kvo zaobilaenjem standardnih tretmana. Neki od njegovih kolega su omalovaavali njegov tretman kao preterano ''ekstreman''. Neki lekari su odbacivali njegove ideje govorei, ''mislim da su istraivanja u ovoj oblasti prilino tanka'', to predstavlja apsurdan komentar imajui u vidu irinu i dubinu meunarodnih istraivanja, istraivanja na ivotinjama i intervencionim istraivanjima. Neki doktori su rekli Esu, ''Da, u redu, ali se niko nee hraniti na taj nain. Ja ne mogu da nateram svoje pacijente ni da prestanu sa puenjem''. Eselstajnov odgovor je bio, ''Pa, vi niste zaista obueni za to. Za to je potrebno podjednako strunosti kao i za ugradnju bajpasa. Meni su potrebna tri sata da posavetujem pacijenta'', da ne spominjemo marljivost koja je potrebna za neprekidno posmatranje i praenje zdravlja pacijenta. Jedan pacijent je rekao svom kardiologu da je eleo da poseti Eselstajna i zapone program ishrane za preokretanje svog sranog oboljenja. Kardiolog je odgovorio, ''Sluajte sada vi mene. Ne postoji nain za preokretanje ove bolesti''. Pomislili biste da bi lekari bili posveeniji leenju svojih pacijenata! Govorei o lekarima i njihovoj nespremnosti da prihvate biljnu ishranu celovitim nepreraenim namirnicama, Es kae, ''Ne moete da se iznervirate. To nisu zli ljudi. [Na Klivlendskoj klinici] radi ezdeset kardiologa, od kojih mnogi veruju u ono to ja radim, ali su pomalo uplaeni zbog moi sistema''. Meutim, ni Eselstajn nije mogao da izbegne frustraciju. U poetku su, kada je prvi put predloio leenje sranih bolesti ishranom, kolege doekale ideju sa nevericom. Es je smatrao da se njihov stav razvio iz injenice da nauna istraivanja koja pokazuju uticaj ishrane na srana oboljenja kod ljudi jo uvek nisu bila dovoljno uverljiva. Meutim, kasnije su objavljeni do tad nevieno uspeni nauni rezultati ukljuujui Eselstajnove. Podaci su bili vrsti, dosledni i duboki, pa ipak su ljudi i dalje bili nespremni da prihvate ovu ideju: Imate kardiologa koji je uio sve o beta blokatorima, koji je uio o antagonistima kalcijuma, o tome kako se kateter uvodi u srce i naduvavaju

67

baloni ili primenjuje laser a da ne ubije pacijenta i sve to je veoma sloeno. I tu su sve te medicinske sestre i iekivanje i drama. To je kao, o boe, doktor naduvava balon u njegovoj glavi. Ego ovih ljudi je ogroman. I onda neko doe i kae, ''Znate, mislim da to moemo da izleimo prokulama i prokeljom''. Odgovor lekara je, ''TA? Ja sam uio sve ovo, zaraujem bogatstvo, a vi elite sve to da uzmete?''. Kada se zatim ta osoba pojavi i zaista izlei pacijente koristei prokule i prokelj, kao to je to Eselstajn uradio, i ostvari bolje rezultate od bilo koje druge poznate pilule ili procedure, odjednom ste objavili da neto deluje, veoma uspeno, bolje od 99% od onoga to se u profesiji radi. Rezimirajui svoj stav, Es kae: Kardiolozi su navodno strunjaci za bolesti srca a ipak nisu struni za leenje sranih oboljenja, i kada postanu svesni toga, zauzimaju odbrambeni stav. Oni mogu da lee simptome, mogu da se pobrinu za aritmije, mogu da izvre intervencije, ali ne znaju kako da izlee bolest, za ta je potreban tretman ishranom... Zamislite dijetetiara kako obuava hirurga! Eselstajn je uvideo da i samo iskazivanje stava da pacijenti mogu da imaju kontrolu nad sopstvenim zdravljem predstavlja izazov za mnoge. Na kraju krajeva, ovi strunjaci su obuavani da budu uvari zdravlja i izleenja. ''Intelektualno je veoma izazovno pomiljati da pacijent moe to da ostvari uz veu revnost, brzinu, i bezbednost, i da je to neto to e imati dugoroan uspeh''. Uz sve lekarske naprave, tehnologiju, obuku i znanje, nita nije efektivnije od usmeravanja pacijenta da donese pravi izbor naina ivota. Meutim, Es brzo istie da lekari nisu zlonamerni ljudi udrueni u zaveru: Jedina osoba koja voli promenu je novoroene, i to je normalno, takva je ljudska priroda. Gde god da odete, 99% ljudi se hrani nepravilno. Brojevi su protiv vas, i veoma je teko tim 99% da pogledaju na vas u 1% i kau, ''Da, on je u pravu, mi smo svi pogreili''.

spominje samo ukratko, uz prvenstveni naglasak na glavnu disciplinu. Sasvim je mogue zavriti takav kurs i ne primetiti da je ishrana obraivana [moj kurziv]. Ne mogu uspeno predavati ishranu oni sa interesovanjem i strunou za drugu oblast. Postaje jo gore! Kada se ishrana predaje u vezi sa zdravstvenim problemima, pogodite ko obezbeuje ''obrazovni'' materijal? Denon institut, Odbor proizvoaa jaja, Nacionalno udruenje stoara, Nacionalni savet za mlene proizvode, Nestle kliniki institut, Wyeth-Ayerst laboratorije, BristolMyers kompanija, Baksterova korporacija i druge ustanove su udruile snage kako bi osmislili programe Ishrana u medicini i Inicijativa za 9, 10 medicinski nastavni plan o ishrani. Da li mislite da e ovaj tim predstavnika industrije ivotinjskih namirnica i lekova objektivno procenjivati i zastupati optimalnu ishranu, pri emu je nauka pokazala da je to biljna ishrana nepreraenim namirnicama koja umanjuje potrebu za lekovima? Ili e moda pokuati da zatite zapadnjaku ishranu usredsreenu na meso, gde svi oekuju da uzmu pilulu za svaku bolest? Ova organizacija stvara nastavni plan o ishrani, koji ukljuuje CD-ove, i besplatno ih deli medicinskim fakultetima. Od kraja 2003. godine, 112 11 medicinskih fakulteta je koristilo ovaj nastavni plan. Po veb sajtu, ''Na putu su planovi za razvoj verzija za studente ishrane, za dalje medicinsko obrazovanje i druge zdravstvene radnike''. (http:/www.med.unc.edu/nutr/nim/FAQ.htm#anchor187343) Industrija mlenih proizvoda takoe je finansirala istraivanje obrazovanja 12 13, 14 o ishrani na medicinskim fakultetima kao i ''prestine'' nagrade. Ovi napori pokazuju da je industrija dobro pripremljena za promovisanje svojih interesa kad god joj se ukae prilika. Ne treba pretpostaviti da va lekar zna ita vie o ishrani i njenoj vezi sa zdravljem od vaih suseda i saradnika. To je situacija u kojoj lekari bez obuke o ishrani za dijabetiare prepisuju mleko i zamene za obrok u vidu napitka zasnovanog na eeru, ishranu bogatu mesom i mastima za pacijente koji ele da smraju i vie mleka za pacijente sa osteoporozom. teta po zdravlje koja se javlja zbog neupuenosti lekara je zapanjujua. Izgleda da nema dovoljno ''primera lekara posveenih ishrani'' u obrazovanju u medicini. Skorije istraivanje je utvrdilo da ''nedostatak primera lekara posveenih ishrani verovatno predstavlja glavnu prepreku 12 za predavanje ishrane studentima''. Ja pretpostavljam da ovim medicinskim programima nedostaju lekari posveeni ishrani samo zato to im nije prioritet da ih zaposle. Niko to ne zna bolje od dr Dona Mek Dugala.

Naredna prepreka: nedostatak znanja o ishrani meu lekarima. Eselstajn je imao kontakte sa neukim doktorima, i njegov utisak je da je ''apsolutno zastraujue da lekari ne znaju za injenicu da se bolest moe preokrenuti. Zapitate se, koju literaturu ti ljudi itaju?''. Znanje lekara esto ukljuuje samo standardne tretmane: pilule i procedure. ''ta medicina dvadesetog veka ima da ponudi? Imamo pilule i procedure. Zar ne?''. Eselstajn se nagnuo prema nama i, uz blagi osmeh, Dr Mek Dugalov izazov kao da se sprema da nam kae da car nema odelo, kae, ''Ali ko je ikad rekao, 'Moda bi trebalo da zaustavimo bolest'?''. Po iskustvu dr Dr Don Mek Dugal (John McDougall) je zastupao pristup biljnom Eselstajna, zaustavljanje bolesti se ne uklapa u status kvo. ishranom nepreraenim namirnicama do zdravlja due od bilo kog drugog za koga ja znam. Napisao je deset knjiga, ukljuujui nekoliko njih koje su Nedostatak obuke prodate u vie od pola miliona primeraka svaka. Njegovo znanje o vezi ishrane i zdravlja je fenomenalno, vee od znanja bilo kog drugog lekara Medicinski status kvo se u velikoj meri oslanja na lekove i hirurgiju, koga sam sreo i vee od znanja mojih kolega sa akademije koji se bave iskljuujui primenu ishrane i naina ivota. Lekari nemaju praktino ishranom. Nedavno smo se sreli u njegovom domu u Severnoj Kaliforniji, i nikakvu obuku iz ishrane i njenog uticaja na zdravlje. Nacionalni jedna od prvih stvari koju mi je pokazao je njegova bogata arhiva od etiri istraivaki savet Sjedinjenih Drava je 1985. godine finansirao izvetaj ili pet velikih metalnih ormana poreanih uz zid njegove radne sobe. strunog panela koji je istraivao koliinu i kvalitet obrazovanja o ishrani na Sigurno nema puno ljudi u zemlji sa kolekcijom naune literature o vezi medicinskim fakultetima u SAD.4 Nalazi komiteta su bili jasni: ''Komitet je ishrane i bolesti koja bi se mogla usporediti sa Mek Dugalovom, i, to je zakljuio da obrazovni programi o ishrani na medicinskim fakultetima u najvanije, Don i dalje prati sve to se deava u toj oblasti. Nije neobino 4 SAD ne zadovoljavaju sadanje i budue potrebe medicinske profesije''. da potroi nekoliko sati na dan na internetu pregledavajui najnovije Meutim, ovaj nalaz ne predstavlja nita novo. Komitet je napomenuo da je lanke. Ako bi bilo ko bio savren ''primer lekara posveenog ishrani'' u 1961. godine ''Savet amerikog medicinskog udruenja za hranu i ishranu obrazovnom okruenju, to bi bio dr Don Mek Dugal. izvestio da na medicinskim fakultetima u SAD ishrana nije primala Don je odrastajui bio na bogatoj zapadnjakoj ishrani. Kako sam kae, 4, 5 'odgovarajue priznanje, podrku i panju'''. Drugim reima, pre vie od slavio je etiri praznika na dan: Uskrs tokom doruka, Dan zahvalnosti za etrdeset godina, sami doktori su rekli da je njihova obuka o ishrani ruak, Boi za veeru i roendansku proslavu za desert. To ga je sustiglo, neodgovarajua. Do 1985. godine nita se nije promenilo, a i do danas i sa osamnaest godina, nekoliko meseci nakon to je otiao na koled, nastavljaju da se piu lanci o nedostatku obuke o ishrani na medicinskim Don je doiveo log. Nakon oporavka uz vee potovanje prema ivotu, 6, 7 postao je izuzetan student, zavrio je medicinski fakultet u Miigenu i fakultetima. Ovakva situacija je opasna. Obuka lekara o ishrani nije samo stairanje na Havajima. Odabrao je da radi na Velikom ostrvu Havaja, gde neodgovarajua; praktino ne postoji. Izvetaj Nacionalnog istraivakog je brinuo o hiljadama pacijenata, od kojih su neki bili etvrta generacija saveta iz 1985. godine je ustanovio da lekari imaju, u proseku, samo kineskih ili filipinskih Amerikanaca. dvadeset i jedan as obuke o ishrani tokom etiri godine medicinskog Don je tamo postao nesrean lekar. Mnogi zdravstveni problemi su bili 4 fakulteta. Veina ispitivanih fakulteta je u stvari drala manje od dvadeset rezultat hroninih bolesti, kao to su gojaznost, dijabetes, rak, srane asova o ishrani. Radi poreenja, student na Kornelu e imati oko 250-500 bolesti i artritis. Don bi ih leio onako kako je uen, standardnim pilulama i procedurama, ali malo njih bi postalo zdravo. Njihove hronine bolesti nisu asova obuke; dijetetiar e imati vie od 500 upisanih asova. Postaje sve gore. Najvei deo ovih asova o ishrani predaje se na prvoj nestajale, i Don je brzo shvatio da je kao lekar imao ograniene godini medicinskog fakulteta, kao deo drugih kurseva osnovnih nauka. U mogunosti. Takoe je poeo da ui jo neto od svojih pacijenata: prva i teme koje su pokrivene kursom uvod u biohemiju mogu da spadaju druga generacija Amerikanaca iz Azije, oni koji su bili na tradicionalnijoj, metabolizam hranljivih sastojaka i/ili biohemijske reakcije koje ukljuuju azijskoj ishrani sa pirinem i povrem, bili su u dobroj formi i nisu bili neke vitamine ili minerale. Drugim reima, ishrana se esto ne predaje u pogoeni hroninim bolestima od kojih su patili Donovi drugi pacijenti. vezi sa zdravstvenim problemima, kao to su gojaznost, rak, dijabetes, itd. Trea i etvrta generacija azijskih Amerikanaca je u potpunosti usvojila Saglasno sa vladinim izvetajem iz 1985. godine, predsednik Udruenja amerike navike ishrane i patila od gojaznosti, dijabetesa i itavog niza 8 drugih hroninih bolesti. Don je na osnovu tih ljudi uvideo koliko je ishrana amerikih studenata medicine, Vilijem Kesler (William Kassler), pie : vana za zdravlje. Najvei broj formalnih asova o ishrani ugraen je u druge kurseve. Poto Don nije uspeo da izlei ljude, a pilule i procedure nisu delovale, Biohemija, fiziologija i farmakologija su kursevi koji sadre odreene odluio je da mu je potrebno vie obrazovanja i prijavio se za postdiplomski informacije o ishrani. Previe esto se na takvim kursevima, ishrana medicinski program (specijalistiki sta) na Kvins medicinskom centru u

68

Honoluluu. Tu je poeo da uvia postojanje granica koje je medicinski establiment postavio i metoda na koji medicinsko obrazovanja oblikuje nain na koji lekari treba da misle. Don je upisao program nadajui se da e otkriti kako da usavri pilule i procedure da bi postao bolji lekar. Meutim, nakon to je opazio da iskusni lekari lee svoje pacijente pilulama i procedurama, shvatio je da ti autoritativni lekari nisu radili nita bolje od njega. Ne samo da su njihovi pacijenti i dalje bili bolesni bilo im je sve gore. Don je shvatio da je neto bilo pogreno sa sistemom, a ne sa njim, pa je poeo da ita naunu literaturu. Kao i dr Eselstajn, kada je poeo da ita literaturu, Don je postao ubeen da biljna ishrana nepreraenim namirnicama ima potencijal ne samo za spreavanje pojave ovih bolesti koje su muile pacijente, ve i za njihovo leenje. Ovu ideju, kako e kasnije otkriti, nisu blagonaklono primili njegovi uitelji i kolege. U ovoj sredini leenje ishranom je smatrano za arlatanstvo. Don bi pitao, ''Zar ishrana nije u vezi sa sranim bolestima?'' a njegove kolege bi mu rekle da je nauka kontroverzna. Don je nastavio da ita naunu literaturu i da razgovara sa kolegama ali bi postajao samo jo zbunjeniji. ''Kada bih pogledao literaturu, nisam mogao da pronaem kontroverzu. Bilo je sasvim jasno ta literatura govori''. Tokom tih godina, Don je shvatio zato je toliko lekara tvrdilo da je primena ishrane sporna: ''Naunik sedi za stolom za vreme doruka i u jednoj ruci dri rad koji kae da e holesterol unititi vae arterije i ubiti vas, a u drugoj ruci mu je viljuka kojom trpa slaninu i jaja u usta, i kae, 'Ovde ima neeg udnog. Zbunjen sam'. I to je kontroverza. Nita vie''. Don je ispriao priu o razgovoru sa tridesetosmogodinjim ovekom i njegovom enom nakon to je ovek doiveo drugi infarkt. Kao staista (nije bio njihov glavni lekar) upitao je pacijenta ta e da uini kako bi spreio trei, fatalni srani udar. ''Imate trideset i osam godina, lepu mladu enu, petoro dece. ta ete uiniti da vaa ena ne postane udovica i da vaa deca ne ostanu bez oca''? ovek je bio utuen i frustriran i rekao je, ''Ne mogu nita da uinim. Ne pijem. Ne puim. Vebam, na istoj sam ishrani koju mi je dijatetiar prepisao nakon poslednjeg infarkta. Ne mogu nita vie da uinim''. Don je ispriao paru o onome to je nauio o ishrani. Rekao je da bi ovek mogao da preokrene svoju bolest ako se pravilno hrani. Pacijent i njegova ena su primili vesti sa oduevljenjem. Don je dugo priao sa njima, napustio prostoriju i oseao se odlino. Konano je nekome pomogao; konano je uradio svoj posao. To je trajalo oko dva sata. Pozvan je u kancelariju naelnika bolnice. Naelnik ima apsolutni autoritet nad staistima. Ako otpusti staistu, ne samo da ta osoba ostaje bez posla, ve ostaje i bez izgleda za karijeru. Uzbueni par je ispriao svom lekaru ta su upravo saznali. Lekar je odgovorio da to to im je reeno nije tano, i odmah je prijavio Dona naelniku. Naelnik je vodio ozbiljan razgovor sa Donom, koji se sea da mu je reeno da ''prekoraujem svoja ovlaenja staiste. Morao bih da se uozbiljim u pogledu medicine i odustanem od svih tih besmislica da hrana ima veze sa bolestima''. Naelnik je jasno rekao da su u tom trenutku, Donov posao, i njegova naredna karijera, bili dovedeni u pitanje. Zbog toga je Don drao jezik za zubima do kraja svog obrazovanja. Na dan zavretka staa, Don i naelnik su vodili poslednji razgovor. Don se sea da je ovek bio pametan, imao dobro srce, ali je bio previe zaglibljen u status kvo. Naelnik mu je rekao, ''Done, mislim da si dobar lekar. elim da to zna. elim da zna da cenim tvoju porodicu. Zbog toga u ti rei ovo. Zabrinut sam da e umreti od gladi zbog tvojih ludih ideja o hrani. Samo e okupiti gomilu propalica i hipika''. Don je kratko razmiljao, a zatim rekao, ''To je moda tano. Onda u gladovati. Ne mogu ljudima da prepisujem lekove ili operacije koje ne deluju. Pored toga, mislim da greite. Ne mislim da e se raditi o propalicama i hipicima. Mislim da e to biti uspeni ljudi koji su dobro proli u ivotu. Oni e se zapitati, 'Veoma sam uspean, zato sam onda tako debeo'?''. Rekavi to, Don je pogledao u naelnikov pozamaan stomak, i nastavio, ''Oni e pitati, 'Ako sam toliko uspean, zato su moje zdravlje i moja budunost van kontrole'? Razmotrie ta ja imam da kaem, i to e kupiti''. Don je zavrio svoje formalno medicinsko obrazovanje sa samo jednim asom iz ishrane, na kome se uilo koje mleko u prahu treba koristiti za odojad. Njegovo iskustvo potvruje svako istraivanje koje je utvrdilo da je obuka o ishrani meu lekarima krajnje neodgovarajua. Navuen na lekove Don je spomenuo jo jednu oblast u kojoj je medicinska profesija izgubila svoju verodostojnost: njene veze sa industrijom lekova. Medicinsko obrazovanje i kompanije lekova su u vezi, i bile su ve izvesno vreme. Don je govorio o dubini problema i o korupciji obrazovnog sistema. Rekao je: Problem sa lekarima poinje sa naim obrazovanjem. Ceo sistem plaa industrija lekova, od obrazovanja do istraivanja. Industrija lekova je kupila umove doktora. To otpoinje od trenutka kada upiete medicinski fakultet. Za celo medicinsko obrazovanje potporu prua industrija lekova.

Don nije usamljen u kritici naina na koji se medicinski establiment udruio sa industrijom lekova. Mnogi istaknuti naunici su objavili svoja opaanja koja pokazuju koliko je sistem postao korumpiran. Meu optim opaanjima su: Industrija lekova se dodvorava studentima medicine besplatnim poklonima, ukljuujui obroke, razonodu i putovanja; obrazovni dogaaji, ukljuujui predavanja, koja skoro u potpunosti predstavljaju samo reklamiranje lekova; i konferencije, koje ukljuuju govornike koji su 15-17 praktino samo zastupnici kompanija lekova. Postdiplompci (specijalizanti) i drugi lekari poinju da prepisuju nove 18-20 lekove na osnovu informacija koje obezbeuju trgovci lekova, iako se zna da su te informacije ''nerealno pozitivne i da je zbog toga prepisani 17, 21, 22 recept nepodobniji''. Istraivaka i akademska medicina samo izvravaju naredbe farmaceutske industrije. To se moe desiti zato to: kompanija lekova, a ne istraivai, moe da dizajnira istraivanje, to omoguava kompaniji da 23, 24 ''namesti'' istraivanje ; istraivai mogu da imaju direktne finansijske 15, 25 ; kompanija uloge u kompanijama lekova ije proizvode prouavaju lekova moe da bude zaduena za sakupljanje i ureivanje sirovih podataka, a da zatim samo selektivno doputa istraivaima pregledavanje 23, 26 podataka ; kompanija za proizvodnju lekova ima pravo veta nad svim nalazima koji su objavljeni, i moe da ima urednika prava nad bilo kojim 23, 25, 27 naunim publikacijama koje nastaju na osnovu istraivanja ; kompanija za proizvodnju lekova moe da unajmi firmu koja e napisati nauni lanak, a zatim da pronae istraivae koji su spremni da stave 26 svoja imena na rad kao autori nakon to je ve napisan. Veliki nauni asopisi su praktino postali reklamna sredstva kompanija za proizvodnju lekova. Vodei medicinski asopisi ostvaruju svoj primarni prihod reklamiranjem lekova. Urednici asopisa ne pregledavaju na odgovarajui nain te reklame, i kompanije esto iznose obmanjujue tvrdnje o lekovima. Verovatno vie zabrinjava da je veina klinikih istraivanja navedenih u asopisima finansirana novcem kompanija za proizvodnju lekova, a finansijski interes istraivaa ukljuenih u istraivanje 24 nije jasno saopten. U proteklih par godina dolo je do skandala u velikim medicinskim centrima koji potvruju ove optube. Jednom prilikom su nauniki integritet klevetali na vie naina i kompanija za proizvodnju lekova i njena univerzitetska uprava nakon to je ustanovila da je ispitivani lek imao snane sporedne 27 efekta i da nije bio efektivan. U drugom sluaju je naunik koji je govorio o moguim sporednim efektima lekova za depresiju izgubio priliku za 26 posao na Univerzitetu u Torontu. Postoji veliki broj takvih primera. Dr Marsia Ejndel (Marcia Angel), bivi urednik asopisa New England Journal of Medicine, je napisala otar uvodnik pod naslovom ''Da li je 15 akademska medicina na prodaju?''. U veze izmeu klinikih istraivanja i industrije pored dodeljivanja stipendija spada niz drugih finansijskih sporazuma. Istraivai rade kao savetnici za kompanije ije proizvode prouavaju, pridruuju se savetodavnim odborima i uredima, prihvataju patentne i honorarne ugovore, pristaju da budu navedeni kao autori lanaka koje su u stvari napisale zainteresovane kompanije, promoviu lekove i ureaje na simpozijumima koje sponzorie kompanija i doputaju sebi da budu upleteni prihvatanjem skupih poklona i putovanja na luksuzna mesta. Mnogi imaju i deonice kompanija. Dr Ejndel nastavlja navodei da ove finansijske veze esto stvaraju znaajne ''predrasude kod istraivaa, kako u nainu na koji se istraivanje vri, tako i u nainu na koji se saoptava''. Od obmanljivih nalaza jo je opasnija injenica da je jedina vrsta istraivanja koje se finansira i priznaje istraivanje lekova. Istraivanja uzroka bolesti i terapija bez korienja lekova jednostavno se ne javljaju u medicinskom obrazovnom okruenju. Na primer, akademski istraivai mogu predano da pokuavaju da pronau pilulu koja e leiti simptome gojaznosti, istovremeno ne posveujui nimalo vremena ili novca uei ljude kako da ive zdravijim ivotom. Dr Ejndel pie15: U pogledu obrazovanja, studenti medicine i referenti, pod stalnim starateljstvom predstavnika industrije, ue da se oslanjaju na lekove i ureaje vie nego to bi verovatno trebalo [moj kurziv]. Kao to kritiari medicine esto navode, mladi lekari ue da za svaki problem postoji pilula [moj kurziv] (i predstavnik kompanije za proizvodnju lekova da objasni njeno dejstvo). Oni takoe naviknu da primaju poklone i usluge od industrije koja to koristi kako bi uticala na njihovo obrazovanje. Akademski medicinski centri, doputajui sebi da postanu istraivaka predstavnitva industrije, doprinose preteranom isticanju lekova i ureaja''. Da li je u ovakvom okruenju mogue poteno i iskreno razmotriti ulogu ishrane? Uprkos injenice da se nae vodee bolesti ubice mogu spreiti i ak preokrenuti korienjem dobre ishrane, da li ete to ikad uti od doktora? Ne, sve dok ovakvo okruenje opstaje na naim medicinskim

69

fakultetima i u bolnicama. Ne, osim ako va lekar ne odlui da standardna medicinska praksa na nain na koji se ui ne deluje, i odlui da potroi znaajnu koliinu vremena obrazujui sebe o pravilnoj ishrani. To mogu samo posebne osobe. Situacija je postala toliko loa da je dr Don Mek Dugal rekao, ''Vie ne znam u ta da verujem. Kada proitam rad koji kae da sranim bolesnicima treba da dajem beta blokatore i ACE inhibitore, dve klase lekova za srce, ne znam da li je to tano. Iskreno ne znam da li je to tano jer su [istraivanja lekova]postala tako uprljana''. Da li mislite da su sledei naslovi povezani? ''Fakultetski izvetaj istraivanja sukoba interesa'' (izmeu kompanija 28 lekova i istraivaa) 29 ''Deca sve vie koriste lekove na recept, navodi istraivanje'' ''Istraivanje: Mnoge smernice napisali doktori sa vezama sa 30 kompanijama'' ''Pravilno prepisani lekovi uzimaju veliki danak; Milioni pogoeni toksinim 31 reakcijama'' Plaamo skupu cenu zbog pojave ovakvih medicinskih predrasuda. Novije istraivanje je utvrdilo da e jedan od pet novih lekova dobiti ili ''upozorenje crne kutije'', ukazujui na prethodno nepoznate ozbiljne tetne reakcije koje mogu dovesti do smrti ili ozbiljne povrede, ili e biti povueni sa trita u 32 roku od dvadeset i pet godina. Dvadeset procenata svih novih lekova ispoljava ozbiljne nepoznate sporedne efekte, i vie od 100.000 Amerikanaca umire svake godine zbog pravilnog uzimanja svojih pravilno 33 prepisanih lekova. Ovo je jedan od vodeih uzroka smrti u Americi! Sudbina dr Mek Dugala

Bilo je jo nekih sukoba izmeu Dona i bolnice, ali je poslednja kap bila u vezi programa dr Roj Svenka za multiplu sklerozu o emu se govorilo u devetom poglavlju. Don je kontaktirao dr Svenka kada je saznao da se Svenk sprema da ode u penziju. Don je dugo poznavao i potovao dr Roja Svenka, i ponudio je da preuzme Svenkov program za multiplu sklerozu i primeni ga u svom domu zdravlja pri bolnici St. Helena, odravajui ga u ast dr Svenka. Dr Svenk se, na oduevljenje Dona, sloio. Kako je Don rekao, postojala su etiri razloga zbog koga bi se ovo savreno uklopilo u St. Helenu: uklapalo se u filozofiju Adventista: tretman bolesti ishranom pomagali bi ljudima kojima je oajniki trebala pomo udvostruilo bi broj njihovih pacijenata, to bi pomoglo razvoju programa kotalo bi veoma malo Seajui se toga, Don je rekao, ''Da li moete da se setite bilo kog razloga protiv toga? To je bio oigledan izbor''! Zbog toga je izneo predlog naelniku odeljenja. Nakon to ga je sasluala, rekla je da smatra da bolnica to ne eli. Rekla je, ''Pa, mislim da trenutno ne elimo da uvodimo nove programe''. Don ju je, zbunjen, upitao, ''Molim vas, recite mi zato. ta bolnica predstavlja? Zato smo mi ovde? Mislio sam da smo ovde da bismo se brinuli o bolesnima''. Njen odgovor je bio konfuzan: ''Pa, znate da jesmo, ali znate, MS pacijenti nisu poeljni pacijenti. Sami ste mi rekli da veina neurologa ne eli da se stara o MS pacijentima''. Don nije mogao da veruje u ono to je upravo uo. U veoma napetom trenutku je rekao:

ekajte malo. Ja sam lekar. Ovo je bolnica. Koliko ja znam na posao je da olakamo patnje bolesnih. To su bolesni ljudi. To to drugi lekari ne mogu da im pomognu ne znai da mi ne moemo. Evo dokaza koji kau da Kada je dr Don Mek Dugal zavrio svoje formalno medicinsko moemo. Imam efektivan tretman za ljude kojima je potrebna nega a ovo je obrazovanje, zapoeo je sa radom na havajskom ostrvu Oahu. Poeo je sa bolnica. Hoete li mi objasniti zato se ne brinemo za tu vrstu pacijenata? pisanjem knjiga o vezi ishrane i zdravlja i izgradio je nacionalnu reputaciju. Sredinom 1980-ih Dona je kontaktirala bolnica St. Helena iz mesta Napa Nastavio je: Veli, u Kaliforniji, i zamolila ga da prihvati poloaj upravljanja njenim domom zdravlja. Ovo je bila bolnica adventista; ako se seate iz sedmog elim da razgovaram sa naelnikom bolnice. elim da joj objasnim zato poglavlja, adventisti ohrabruju svoje sledbenike da primenjuju mi je potreban ovaj program i zato je bolnici potreban ovaj program i zato vegetarijansku ishranu (iako oni unose veu koliinu mlenih proizvoda od je pacijentima potreban ovaj program. elim da mi ugovorite razgovor. prosene). To je bila previe dobra prilika da bi se propustila, i Don je Naalost, naelnik bolnice je bio podjednako neumoljiv. Don je napustio Havaje i uputio se za Kaliforniju. razgovarao o situaciji sa svojom enom. Trebalo je da za par sedmica Donu je tokom niza godina bilo dobro u St. Heleni. Predavao je o ishrani i obnovi ugovor sa bolnicom, i on je odluio da to ne uini. Rastanak je bio koristio ishranu za leenje bolesnih pacijenata, to je inio sa izuzetnim srdaan, i do dananjeg dana on ne pokazuje ljutnju. On to objanjava uspehom. Leio je preko 2.000 veoma bolesnih pacijenata, i tokom prosto, navodei da su njihovi ivotni putevi bili razliiti. Don bi voleo da esnaest godina, nikada nije bio tuen niti primio albu. to je moda jo pamti St. Helenu onakvu kakva je bila: dobar dom za njega tokom vanije, Don je video kako se pacijenti oporavljaju. Tokom tog perioda, esnaest godina, ali svejedno mesto koje je ''jednostavno bilo uvueno u tu nastavio je sa objavljivanjem radova, zadravajui nacionalni ugled. celu stvar sa novcem od lekova''. Meutim, kako je vreme prolazilo, uvideo je da stvari nisu sasvim iste kao Don sada vodi veoma uspean program ''medicina i nain ivota'' uz kada je prvi put stigao. Njegovo nezadovoljstvo je raslo. O tim docnijim pomo porodice, pie popularni bilten koji je besplatno dostupan godinama kae, ''Jednostavno nisam video da ovo vodi neemu. Program (http://www.drmcdougall.com), organizuje grupne izlete sa bivim je obuhvatao 150 ili 170 ljudi godinje i to je bilo to. Nikada nije rastao. Nije pacijentima i novim prijateljima i ima vie vremena za surfovanje na vetru dobijao podrku od bolnice a imali smo puno upravnika''. kada je vetar na Bodega Beju dobar. To je ovek sa bogatim znanjem i Imao je manje sukobe sa drugim doktorima iz bolnice. U jednom trenutku, kvalifikacijama, od koga bi korist po zdravlje mogli da imaju milioni odeljenje za srane bolesti je zamerilo Donu zbog onoga to radi sa Amerikanaca. Njegove kolege ga nikad nisu prozvali zbog ''loeg sranim bolesnicima. Don im je rekao, ''Rei u vam ta, poslau vam ponaanja'' kao lekara, a ipak medicinski establiment ne eli njegove jednog od svojih sranih bolesnika radi drugog miljenja ako vi meni usluge. Neprestano nailazi na tu injenicu: poaljete vaeg''. To je bila odlina ponuda, ali je oni nisu prihvatili. Drugom prilikom Don je uputio pacijenta kardiologu koji je netano rekao Dolaze pacijenti sa reumatoidnim artritisom. esto su u invalidskim pacijentu da mu je potrebna operacija ugradnje bajpasa. Nakon nekoliko kolicima, ne mogu da okrenu ni klju u kolima. Ja bih se pobrinuo za njih a ovakvih incidenata, Don je doao do granice svog strpljenja. Konano, tri ili etiri sedmice kasnije, oni odu kod svog lekara. Hodajui priu svom nakon to je kardiolog preporuio operaciju jo jednom Donovom lekaru, i rukuju se vrsto mu steui ruku. Doktor e rei, ''Odlino''. pacijentu, Don ga je pozvao i rekao, ''elim da razgovaram sa vama i Pacijent e, sav uzbuen, rei, ''Pa, elim da vam kaem ta sam uinio. pacijentom o ovome. Voleo bih da govorimo o naunoj literaturi koja vas je Otiao sam kod tog dr Mek Dugala, promenio ishranu, i sada vie nemam navela da iznesete takvu preporuku''. Kardiolog je rekao da to nee uiniti, artritis''. Njihov lekar jednostavno odgovara, ''O boe. To je odlino. Samo na ta je Don odgovorio, ''Zato ne? Upravo ste preporuili da se ovom nastavite sa tim to ste uradili. Vidimo se''. To je uvek njihov odgovor. Nije, oveku otvori srce! I naplatiete mu 50.000 ili 100.000 dolara za to. Zato ''Molim vas, recite mi ta ste uradili da bih mogao to da prenesem da ne govorimo o tome? Zar ne mislite da je to poteno prema pacijentu''? sledeem pacijentu''. Ve je ''ta god da radite, to je odlino''. Ako pacijent Kardiolog je odbio, govorei da bi to samo zbunilo pacijenta. To je bio pone da im govori da je preao na vegetarijansku ishranu, doktor e ih prekinuti sa, ''Da, u redu, fino, vi ste zaista snana osoba. Hvala vam puno. poslednji put da je preporuio operaciju srca nekom Donovom pacijentu. U meuvremenu, nijedan drugi lekar u bolnici nije uputio svog pacijenta Vidimo se''. Izvee ih iz ordinacije to je bre mogue.To je veoma Donu. Ni jednom. Drugi lekari bi uputili svoje ene i decu Donu ali nikada ugroavajue... veoma ugroavajue. pacijenta. Razlog je, po Donu: Eselstajnova nagrada Oni su bili zabrinuti [o tome ta bi se desilo] kada bi njihovi pacijenti doli kod mene, a to se deavalo stalno kada bi pacijenti dolazili po sopstvenoj Natrag u Ohaju, dr Eselstajn se povukao iz aktivnog bavljenja hirurgijom proceni. Dolazili bi kod mene sa sranim bolestima ili povienim krvnim juna 2000. godine i prihvatio poloaj savetnika o preventivnoj kardiologiji pritiskom ili dijabetesom. Ja bih im odredio ishranu i oni bi prestali sa na odeljenju opte hirurgije na Klivlendskoj klinici. Nastavio je da vri uzimanjem svih svojih pilula i njihovi povieni brojevi bi se vratili na istraivanja i prima pacijente. Dri troasovna savetovanja u svom domu sa normalu. Oni bi otili kod svog lekara i rekli, ''Zato mi ranije niste rekli za sranim bolesnicima, iznosi im istraivake dokaze i obezbeuje ukusan ovo? Zato ste me pustili da patim, potroim sav taj novac, skoro umrem, obrok ''bezbedan po srce''. Pored toga, dri predavanja irom zemlje i u kad je samo trebalo da jedem ovsenu kau?''. Lekari nisu eleli to da inostranstvu. sluaju. U martu 2002. godine, Es i njegova ena En, iji je deda osnovao Klivlendsku kliniku, poslali su pismo naelniku kardiolokog odeljenja i naelniku bolnice na Klivlendskoj klinici. Pismo poinje navodei koliko su

70

oni ponosni na reputaciju i izuzetan rad klinike i inovaciju hirurkih procedura, ali da svi uviaju da hirurgija nikada nee predstavljati reenje za epidemiju sranih bolesti. Es je formalno predloio ideju da moe da pomogne u uvoenju programa ishrane za zaustavljanje i preokretanje bolesti na odeljenju preventivne kardiologije na Klivlendskoj klinici. Program bi bio istovetan njegovom a pacijente bi na ovaj program mogli upuivati i bolniari sa klinike i pomonici lekara. U najboljem sluaju bi program vodio mladi lekar sa ljubavlju prema ovoj ideji. Na kraju bi svakom pacijentu sa sranim oboljenjem na klinici bila ponuena mogunost primene terapije zaustavljanja i preokretanja bolesti pomou ishrane, to kota veoma malo, ne nosi rizik i vraa kontrolu u ruke pacijenta. Pomislili biste da bi, ako bi se javila mogunost za istinsko leenje bolesnih ljudi, i da vam jedan od najuglednijih ljudi u zemlji pomogne u tome, bolnica odmah ugrabila priliku. Meuti, nakon to je decenijama bio vodei hirurg na Klivlendskoj klinici, nakon to je zapoeo istraivanje preokretanja sranog oboljenja koje je doivelo vei uspeh nego bilo ta to je ikada raeno na klinici, i nakon to je utivo ponudio plan za leenje jo veeg broja ljudi, ni naelnik bolnice ni naelnik odeljenja nisu imali potovanja da potvrde da im je Es pisao. Nisu zvali. Nisu pisali. Potpuno su ga ignorisali. Prolo je sedam sedmica, i na kraju je Es telefonom nazvao naelnika bolnice i odeljenja, ali nijedan od njih nije hteo da primi poziv. Nakon sedam poziva, naelnik bolnice se konano javio na telefon. Ovaj ovek je godinama hvalio Eselstajna zbog njegovih istraivanja i izgledao uzbuen njegovim rezultatima, ali je sada pevao drugu pesmu. Oigledno je tano znao zbog ega je Es zvao, i rekao mu da naelnik kardiolokog odeljenja nije eleo program. Drugim reima, samo je prebacio odgovornost na drugoga. Da je naelnik bolnice hteo da se to sprovede, to bi bilo uraeno, bez obzira na to ta je naelnik kardiologije eleo. Zbog toga je Es nazvao naelnika kardiologije, koji je konano prihvatio poziv. ovek je bio grub i neprijatan. Jasno je rekao da ga ne interesuje ono to Es pokuava da sprovede. Es od tada nije ponovo razgovarao sa tim doktorima, ali se jo uvek nada da moe da promeni njihovo miljenje jer sve vie istraivanja podupire ono to on tvrdi. U meuvremenu, veliki broj ljudi je jo uvek uzbuen Eselstajnovim radom. Mnogi od njih bi eleli da vide iru primenu njegovog programa, ali oni koji imaju mo ne ele da se to dogodi. Oni su frustrirani, i Es je frustriran jer je trenutni program sa preventivne kardiologije katastrofalan: Oni jo uvek jedu meso, jo uvek jedu mlene proizvode, i nemaju nikakve ciljeve u pogledu nivoa holesterola. Sve je veoma nejasno. Preventivna kardiologija je veoma ponosna kada uspe da uspori napredak ovog oboljenja. To nije rak, zaboga! Sada se deava neto interesantno: kao i u sluaju Mek Dugala, mnogi lekari sa klinike sa sranim oboljenjima su sami potraili Eselstajna radi tretmana i savetovanja o nainu ivota. Oni znaju da program deluje, i trae ga za sebe. Kako Es kae, to bi moglo da se razvije u veoma zanimljivu krizu: Do sada sam leio niz lekara sa sranim oboljenjem koji rade na klinici. Leio sam i veliki broj njihovih poverenika. Jedan od poverenika zna za probleme koji su se javljali pri pokuajima da se program uvede na kliniku, i kae, ''Mislim da bismo, ako se prouje da Eselstajn ima ovaj tretman koji zaustavlja i preokree ovu bolest, i da su ga primenjivali lekari i poverenici, ali da nije doputen za leenje obinog naroda, mogli da budemo tueni''. Za sada e Eselstajn, uz pomo svoje ene, nastaviti da dri savetovanja van svog doma jer ustanova kojoj je posvetio vei deo svog ivota ne eli da prihvati tretman ishranom jer stvara konkurenciju standardnoj primeni pilula i procedura. Prolog leta Es je proveo daleko vie vremena nego obino na svojoj farmi u Njujorku, kosei seno. Koliko god da se Eselstajnu vie svia mirniji ivot, voleo bi da nastavi da pomae bolesnim ljudima da se oporave uz pomo Klivlendske klinike. Meutim, oni nee to da mu dopuste. to se mene tie, to je jednako kriminalu. Mi, javnost, se obraamo lekarima i bolnicama u tekim trenucima. Moralno je neoprostivo da im oni svesno obezbeuju negu koja nije optimalna, koja ne uva nae zdravlje, ne lei nae bolesti i kota na desetine hiljada dolara. Es rezimira situaciju: Klinika sada ubacuje matine elije u pokuaju da dovede do rasta novih krvnih sudova. Zar ne bi bilo lake zaustaviti bolest? To je zaprepaujue, zar ne? Prosto je neverovatna pomisao da nas predvode ljudi koji odbijaju da veruju u oigledno! I Eselstajnu i Mek Dugalu sada nije doputeno da se vrate u establiment, nakon izuzetnog uspeha u leenju ljudi primenom ishrane. Moete da se fokusirate na novac po Donu i Eselstajnu, 80% St. Helene i 65% prihoda Klivlendske klinike se ostvaruje tradicionalnim tretmanima sranih oboljenja, operacijama ali nije samo novac u pitanju. Pomisao da bi pacijent, a ne lekar, mogao da ima kontrolu mogla bi da predstavlja intelektualnu pretnju; da neto tako jednostavno kao to je ishrana moe da bude monije od svog poznavanja pilula i visoko-tehnolokih procedura;

uzrok bi mogao da bude nedostatak pravog obrazovanja na medicinskim fakultetima o ishrani; moda se radi o uticaju industrije lekova. Bez obzira ta je u pitanju, postalo je jasno da medicinska industrija u ovoj zemlji ne titi nae zdravlje kao to bi trebalo. Dok Mek Dugal prua svoje ruke, dlanovima okrenutim navie, i slee ramenima, jednostavno kae, ''To je neshvatljivo''. 18 Istorija se ponavlja Kada sam 1985. godine bio na jednogodinjem odsustvu i posetio Oksford, u Engleskoj, imao sam priliku da prouavam istoriju leenja bolesti ishranom u nekim od najboljih biblioteka istorije medicine u zapadnjakom svetu. Koristio sam uvenu Bodlenovu biblioteku iz Oksforda i londonske biblioteke Kraljevskog koleda za hirurge i Imperijalnog fonda za istraivanje raka. Bio sam uzbuen pronaavi u tihim kutcima ovih mermerom oivienih svetilita autore koji su reito pisali o vezi ishrane i raka, pored ostalih bolesti, pre vie od 150 godina. Jedan takav autor je bio Dord Mekilvejn (George Macilwain), koji je napisao etrnaest knjiga o medicini i zdravlju. Mekilvejn je bio roen i odrastao u Severnoj Irskoj. Kasnije se preselio u London gde je poetkom 1800-ih postao istaknuti hirurg. Kasnije je postao lan, a zatim i poasni lan Kraljevskog koleda za hirurge. U etrdesetoj godini postao je vegetarijanac, nakon to je ustanovio da su ''salo, masti i alkohol'' glavni 1 uzroci raka. Mekilvejn je takoe popularisao teoriju ''konstitucione prirode bolesti'', pre svega u vezi sa pojavom i leenjem raka. Koncept konstitucione prirode bolesti je tvrdio da bolest nije rezultat jednog organa, jedne elije ili jedne pogrene reakcije ili rezultat jednog spoljanjeg uzroka koji deluje nezavisno. Bolest je rezultat ruenja veeg broja sistema irom tela. Suprotno gledite je zastupala lokalna teorija bolesti, koja je tvrdila da je bolest prouzrokovana samo jednim spoljanjim iniocem koji deluje na specifinom mestu u telu. U to vreme se vodila otra borba izmeu onih koji su verovali u ishranu i onih koji su podravali operacije i lekove koji su poeli da se javljaju. Zastupnici ''lokalne bolesti'' su tvrdili da je bolest lokalnog uzroka i da se moe odstraniti operacijom ili lokalnim tretmanom izolovanim hemikalijama. Nasuprot tome, oni koji su zastupali primenu ishrane i naina ivota su verovali da je bolest simptom koji se javlja zbog ''konstitucionih'' karakteristika celog tela. Bio sam impresioniran time da su te stare knjige sadrale iste ideje o vezi ishrane i bolesti koje su se ponovo pojavile u raspravama iz 1980-ih. Saznavi vie o Mekilvejnu, shvatio sam da je on bio moj roak. Devojako prezime moje babe sa oeve strane je bilo Mekilvejn, i ta ''grana'' porodice je ivela u istom delu Severne Irske iz kog potie i Dord Mekilvejn. tavie, postoje nae porodine prie o uvenom Mekilvejnu koji je napustio porodinu farmu u Irskoj i postao veoma poznati lekar u Londonu poetkom 1800-ih. Kada sam bio mali, moj otac, koji je emigrirao iz Severne Irske, je spominjao ujka Dorda, ali nikad nisam obraao preveliku panju na to. Daljim istraivanjem rodoslova, doao sam do skoro sigurnog zakljuka da je Dord Mekilvejn bio moj ukun ujak. Ovo otkrie je predstavljalo jednu od upeatljivijih pria mog ivota. Moja ena kae, ''Ako postoji reinkarnacija...''. Slaem se: ako sam ikad imao ivot pre ovoga, sigurno sam bio Dord Mekilvejn. On i ja smo imali sline karijere; obojica smo postali svesni znaaja ishrane za razvoj bolesti, i obojica smo postali vegetarijanci. Neke od njegovih ideja, napisanih pre vie od 150 godina, bile su toliko bliske onom u ta sam ja verovao da sam osetio da su mogle da izau iz mojih usta. itajui u ovim velianstvenim istorijskim bibliotekama otkrio sam mnogo vie od svoje porodine istorije. Ustanovio sam da su se uenjaci vekovima, ak hiljadama godina, raspravljali oko prirode zdravlja. Pre skoro 2.500 godina, Platon je napisao dijalog izmeu dve linosti, Sokrata i Glaukona, u kome raspravljaju o budunosti svojih gradova. Sokrat kae da gradovi treba da budu jednostavni, a da graani treba da se hrane jemom i penicom, to se moe ''zainiti'' sa malo soli, maslina i sira, uz ''narodna jela od kuvanog luka i kupusa'', uz deserte od ''smokvi, graka, 2 pasulja'', peenih bobica mirte i kestena, i umerene koliine vina. Sokrat kae, ''I tako e, provodei dane u spokoju i dobrom zdravlju, po svoj prilici, iveti do duboke starosti...''. Meutim, Glaukon odgovora da bi takva ishrana bila odgovarajua samo za ''drutvo svinja'', a da graani treba da ive ''na civilizovan nain''. On nastavlja kako graani treba da ''odmaraju na leajevima... i imaju jela i uine kojim se odlikuje savremeni obrok''. Drugim reima, graanima treba da bude dostupno meso. Sokrat odgovara, ''Ako eli da razmiljamo o gradu koji je u punom razvoju... Bie nam potrebne i velike koliine svih vrsta stoke za one koji bi eleli da je jedu, zar ne?''. Glaukon kae, ''Naravno da hoe''. Sokrat zatim kae, ''Zar se nee javiti potreba za lenicima u daleko veoj meri pri ovom nego pri prolom nainu ivota?''. Glaukon ne moe da negira to. ''Da, zaista'', kae. Sokrat nastavlja navodei da e ovom luksuznom gradu nedostajati zemljite zbog dodatne povrine koja je potrebna za uzgajanje ivotinja za hranu. Ovaj manjak e navoditi graanje da uzimaju zemlju od drugih, to moe dovesti do nasilja i rata, a time i potrebe za pravdom. tavie, Sokrat pie, '' kada raskalanost i bolesti obiluju u gradu, zar se sudnice i klinike ne otvaraju u

71

velikom broju, i zar pravo i medicina ne poinju da uzdiu glave u vis, kada se veliki broj ak i dobrostojeih graana rado posveuje ovim profesijama?'' Drugim reima, u ovakvom luksuznom gradu bolesti i 2 zaraza, advokati i lekari e postati pravilo. Platon je, u ovom odeljku, rekao sasvim jasno: jeemo meso ivotinja na sopstvenu propast. Iako je zaista upeatljivo da je pre skoro 2.500 godina jedan od najveih umova u istoriji zapadnjakog sveta osudio jedenje mesa, jo je upeatljivije da malo njih zna za ovu istoriju. Malo ko zna, na primer, da je otac zapadnjake medicine, Hipokrat, zastupao ishranu kao glavni nain za spreavanje ili leenje bolesti ili da je Dord Mekilvejn znao da ishrana predstavlja sredstvo za prevenciju i leenje bolesti ili da je ovek koji je uestvovao u osnivanju Amerikog udruenja za borbu protiv raka, Frederik L. Hofman znao da ishrana predstavlja put ka prevenciji i leenju bolesti. Kako je Platon tako precizno predvideo budunost? On je znao da ishrana ivotinjskim namirnicama nee dovesti do pravog zdravlja i blagostanja. Umesto toga, lani oseaj luksuza stvoren mogunou ishrane ivotinjama moe dovesti samo do kulture bolesti, sporova oko zemljita, advokata i lekara. Ovo predstavlja veoma dobar opis nekih od izazova sa kojima se suoava savremena Amerika! Kako je Seneka, jedan od velikih uenjaka od pre 2.000 godina, tutor i savetnik rimskog imperatora Nerona, sa velikom sigurnou znao o problemima sa ishranom ivotinjama kada je napisao2: Vo je zadovoljan sa panjakom od jednog ili dva jutra: jedna uma je dovoljna za nekoliko slonova. Samo se ovek izdrava pljakanjem cele zemlje i mora. ta! Da li nam je priroda zaista dala tako nezasite stomake, davi nam istovremeno tako beznaajna tela?... Robove stomaka (kako kae Salus) treba ubrajati u red niih ivotinja, a ne ljudi. Ne, ni njih, ve u red mrtvih... Moete urezati na njihovim vratima, ''Oni su prizivali smrt''. Kako je Dord Mekilvejn predvideo budunost kada je rekao da lokalna teorija zdravlja nee dovesti do zdravlja? ak i danas, ne postoje pilule ili procedure koje efektivno spreavaju, eliminiu ili ak lee uzroke bilo koje hronine bolesti. Sada je pokazano da su prevencije i tretmani koji najvie obeavaju promene ishrane i naina ivota, konstitucioni pristup zdravlju. Kako smo zaboravili te lekcije iz prolosti? Kako smo doli od znanja da su najbolje atlete sa olimpijada u drevnoj grkoj morali da se hrane biljnom ishranom do straha da vegetarijanci ne dobijaju dovoljno proteina? Kako smo stigli do mesta gde iscelitelji naeg drutva, nai lekari, znaju malo, ako ita, o ishrani; gde prepisani lekovi i odlazak u bolnicu predstavljaju trei vodei uzrok smrti? Kako smo stigli do mesta gde zastupanje biljne ishrane moe da ugrozi profesionalnu karijeru, gde naunici troe vie vremena savladavajui prirodu umesto potujui je? Kako smo dospeli do mesta gde su kompanije koje ostvaruju profit na naoj bolesti oni koji nam govore kako da budemo zdravi; gde su kompanije koje zarauju na naim izborima hrane oni koji nam govore ta da jedemo; gde novac koji su ljudi teko zaradili vlada troi za poveanje profita industrije lekova; i gde ima vie nepoverenja nego poverenja u smernice nae vlade o hrani, lekovima i zdravlju? Kako smo dospeli do mesta gde su Amerikanci toliko zbunjeni u vezi toga ta je zdravo da im vie nije stalo? Populacija nae zemlje, koja se sastoji od skoro 300 miliona ljudi,3 je bolesna. 82% odraslih Amerikanaca je izloena bar jednom faktoru rizika od 4 sranih oboljenja 81% Amerikanaca uzima najmanje jedan lek tokom bilo koje date 5 sedmice 50% Amerikanaca uzima najmanje jedan prepisan lek tokom bilo koje 5 date sedmice 6 65% odraslih Amerikanaca ima viak kilograma 6 31% odraslih Amerikanaca je gojazno Priblino jedno od troje mladih u Americi (starosti od est do devetnaest godina) ve ima viak kilograma ili je izloeno riziku od dobijanja vika kilograma Oko 105 miliona odraslih Amerikanaca ima opasno visok nivo 7 holesterola (definisano kao 200 mg/dl ili vie nivo holesterola bezbedan za srce iznosi ispod 150 mg/dl) 8 Oko 50 miliona Amerikanaca ima povien krvni pritisak Kod vie od 63 miliona odraslih Amerikanaca se javlja bol u donjem delu lea (u velikoj meri povezano sa cirkulacijom i vikom telesne teine, a oba faktora su pod uticajem ishrane i pogoravaju se fizikom neaktivnou) 9 tokom bilo kog datog tromesenog perioda Kod vie od 33 miliona odraslih Amerikanaca se javlja migrena ili snana 9 glavobolja tokom bilo kog datog tromesenog perioda 9 23 miliona Amerikanaca imalo je srano oboljenje 2001. godine Najmanje 16 miliona Amerikanaca ima dijabetes Vie od 700.000 Amerikanaca je umrlo od sranog oboljenja 2000. godine Vie od 550.000 Amerikanaca je umrlo od raka 2000. godine Vie od 280.000 Amerikanaca je umrlo od cerebro-vaskularnih bolesti (loga), dijabetesa ili Alchajmerove bolesti 2000. godine

Na veliku propast zbog ignorisanja upozorenja Platona i drugih, Amerika je, po reima Seneke, ''prizivala smrt''. Problemi kao to su gladovanje, loi sanitarni uslovi i zarazne bolesti, simboli siromatva, su u velikoj meri reeni u zapadnjakom svetu. Sada je problem zbog vika, a neke ranije manje razvijenije zemlje se utrkuju da stignu tamo gde smo mi. Nikada ranije nije tako veliki procenat populacije umirao od bolesti ''obilja''. Da li je to obilje koje je Sokrat predvideo pre 2.500 godina drutvo puno lekara i advokata koji se bore sa problemima koje su proizveli ljudi koji ive luksuzno i jedu stoku? Nikada ranije nije toliko ljudi patilo od tako visokog nivoa gojaznosti i dijabetesa. Nikada ranije nije finansijsko optereenje zdravstvene zatite toliko ojadilo svaki sektor naeg drutva, od biznisa do obrazovanja, od vlade do obinih porodica sa neodgovarajuim osiguranjem. Ako treba da odaberemo izmeu zdravstvenog osiguranja za nae uitelje i udbenika za nau decu, ta emo odabrati? Nikada ranije nismo uticali na prirodnu sredinu u toj meri da gubimo na gornji sloj tla, nae velike severnoamerike izvore, i kine ume.10 Toliko brzo menjamo nau klimu da se mnogi od najbolje informisanih naunika plae za budunost. Nikada ranije nismo istrebljivali biljne i ivotinjske vrste u meri u kojoj to inimo danas. Nikada ranije nismo uvodili, u tako velikoj meri, genetiki izmenjene varijetete biljaka u sredinu ne znajui kakve e biti posledice. Sve ove promene u naoj sredini su pod jakim uticajem 11 naeg izbora ishrane. Kako milijarde ljudi u svetu u razvoju akumulira sve vie bogatstva i usvaja zapadnjaku ishranu i nain ivota, problemi koje izaziva prekomerna ishrana svake godine postaju sve ozbiljniji. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, dr Hiroi Nakajima, je 1997. godine govorio o buduem teretu hroninih bolesti u zemljama u razvoju kao o ''krizi patnje u 12 svetskoj razmeri''. Lutali smo tokom 2.500 godina, gradei neodrivo udovite koje sada nazivamo savremenim drutvom. Sigurno neemo imati jo 2.500 godina da se setimo uenja Platona, Pitagore, Seneke i Mekilvejna; neemo imati ni 250 godina. Iz ove hitnosti javlja se velika prilika, i zbog toga nisam izgubio nadu. Ljudi poinju da oseaju potrebu za promenom i poinju da dovode u pitanje neke od najosnovnijih pretpostavki o vezi hrane i zdravlja. Ljudi poinju da shvataju zakljuke naune literature i menjaju svoje ivote na bolje. Nikad ranije nije postojalo toliko brdo eksperimentalnih istraivanja koja podupiru primenu biljne ishrane celovitim, nepreraenim namirnicama. Sada, na primer, moemo da vidimo slike arterija unutar srca, i da zatim ubedljivo pokaemo, kao to su to dr Din Orni i dr Keldvel Eselstajn uinili, 13 da biljna ishrana celovitim namirnicama preokree srano oboljenje. Sada posedujemo znanje koje nam omoguuje da shvatimo kako se to zaista odigrava. ivotinjski proteini, vie ak i od zasienih masnih kiselina i holesterola, podiu nivo holesterola u krvi kod eksperimentalnih ivotinja, pojedinanih osoba i itavih populacija. Meunarodna poreenja izmeu zemalja pokazuju da populacije koje ive na tradicionalnoj biljnoj ishrani imaju daleko manje sluajeva sranih oboljenja, a istraivanja pojedinaca unutar jedne populacije pokazuju da oni koji jedu vie biljnih, nepreraenih namirnica imaju ne samo nii nivo holesterola, ve i manje sluajeva sranih bolesti. Sada posedujemo dubok i irok opseg dokaza koji pokazuju da je biljna ishrana nepreraenim namirnicama najbolja za srce. Nikada ranije nismo imali tako duboko razumevanje o tome kako ishrana utie na rak kako na elijskom nivou tako i na nivou populacije. Objavljeni podaci pokazuju da ivotinjski proteini podstiu rast tumora. ivotinjski proteini poveavaju nivo hormona IGF-1 koji predstavlja faktor rizika za rak, a ishrana bogata kazeinom (glavni protein kravljeg mleka) omoguuje ulaz vee koliine kancerogena u elije, to omoguuje vezivanje opasnijih kancerogena za DNK, to omoguava odigravanje veeg broja mutagenih reakcija koje izazivaju nastanak kanceroznih elija, to omoguuje brzi rast tumora kada se jednom formiraju. Podaci pokazuju da ishrana zasnovana na namirnicama ivotinjskog porekla poveava proizvodnju enskih reproduktivnih hormona tokom ivota ene, to moe da dovede do raka dojke. Sada posedujemo dubok i irok opseg dokaza koji pokazuju da je biljna ishrana nepreraenim namirnicama najbolja za rak. Nikad ranije nismo imali tehnologiju za merenje biomarkera povezanih sa dijabetesom, i dokaze koji pokazuju da se nivo eera, holesterola i insulina u krvi poboljava biljnom ishranom nepreraenim namirnicama bolje nego bilo kakvim drugim tretmanom. Intervenciona istraivanja pokazuju da osobe sa dijabetesom tipa II na tretmanu biljnom ishranom celovitim nepreraenim namirnicama mogu da preokrenu bolest i prestanu sa uzimanjem lekova. irok opseg meunarodnih istraivanja pokazuje da je dijabetes tipa I, ozbiljna autoimuna bolest, povezan sa unosom kravljeg mleka i preranim prestankom dojenja majinim mlekom. Sad znamo kako autoimuni sistem moe da napadne naa sopstvena tela kroz proces molekularne mimikrije izazvan ivotinjskim proteinima koji dospevaju u na krvotok. Takoe posedujemo mune dokaze koji povezuju multiplu sklerozu sa unosom ivotinjskih namirnica, a naroito mlenih proizvoda. Intervenciona istraivanja ishrane su pokazala da ishrana moe da pomogne u usporavanju, moda ak i zaustavljanju, razvoja multiple skleroze. Sada posedujemo dubok i irok opseg dokaza koji pokazuju da je biljna ishrana nepreraenim namirnicama najbolja za dijabetes i autoimune bolesti.

72

Nikad ranije nismo imali tako irok opseg dokaza koji pokazuju da ishrana koja sadri viak ivotinjskih proteina moe da uniti nae bubrege. Kamen u bubregu se javlja zato to ishrana ivotinjskim proteinima stvara velike koliine kalcijuma i oksalata u bubregu. Sada znamo da se pojava katarakte i makularne degeneracije u vezi sa starou moe spreiti korienjem namirnica koje sadre velike koliine antioksidanata. Pored toga, istraivanja su pokazala da su kognitivna disfunkcija, vaskularna demencija prouzrokvana malim modanim udarima i Alchajmerova bolest povezani sa hranom koju jedemo. Istraivanja ljudskih populacija pokazuju da se naa izloenost riziku od preloma kuka i osteoporoze poveava ishranom bogatom namirnicama ivotinjskog porekla. ivotinjski proteini izvlae kalcijum iz kostiju stvarajui kiselu sredinu u krvi. Sada posedujemo dubok i irok opseg dokaza koji pokazuju da je biljna ishrana nepreraenim namirnicama najbolja za nae bubrege, kosti, oi i mozak. Mogue je i treba izvriti jo istraivanja, ali se ideja da biljna ishrana celovitim, nepreraenim namirnicama moe da zatiti od pojave ili ak lei niz raznovrsnih hroninih bolesti ne moe vie negirati. Vie se ne radi o samo nekoliko ljudi koji iznose tvrdnje o biljnoj ishrani na osnovu svog linog iskustva, filozofije ili retkog potpornog naunog istraivanja. Sada postoji na stotine detaljnih, obimnih, dobro sprovedenih istraivanja koja ukazuju na isto. tavie, imam veru u budunost zbog nae nove sposobnosti da razmenjujemo informacije du itave zemlje i irom sveta. Daleko vei deo svetske populacije je pismen, i daleko vei deo te populacije ima mogunost da od raznovrsnih lako dostupnih namirnica bira ta e jesti. Ljudi mogu da uine biljnu ishranu celovitim namirnica raznovrsnom, zanimljivom, ukusnom i prigodnom. Imam nadu jer ljudi u malim gradovima i ranije izolovanim delovima zemlje sada mogu lako da pristupe najboljim informacijama o zdravlju i da ih primene u praksi. Sve ovo stvara atmosferu, drugaiju od svih ostalih, atmosferu koja zahteva promenu. Nasuprot situaciji iz 1982. godine, kada je nekoliko kolega pokualo da uniti ugled naunika koji su predloili da ishrana ima veze sa rakom, sada je prihvaenije da ono to jedete moe da odredi va rizik od raka. Takoe sam video da se slika u javnosti o vegetarijanskoj ishrani menja od uverenja da je to opasna, prolazna moda ka uverenju da predstavlja zdrav, istrajan ivotni izbor. Popularnost biljne ishrane raste, a i 14 raznovrsnost i dostupnost vegetarijanskih namirnica su drastino porasle. Restorani irom zemlje sada redovno nude jela bez mesa i mlenih 15 proizvoda. Naunici objavljuju sve vie radova o vegetarijanskoj ishrani i 16 sve vie piu o zdravstvenom potencijalu biljne ishrane. Ja sada, vie od 150 godina nakon to je moj ukun ujak Dord Mekilvejn napisao knjige o vezi ishrane i bolesti, uz pomo mog najmlaeg sina Toma piem knjigu o vezi ishrane i bolesti. Tomovo srednje ime je Mek Ilvejn (porodica je u nekoliko prethodnih generacija promenila nain pisanja imena), to znai da ne samo da ja piem o velikom broju istih ideja o kojima je i Mekilvejn pisao, ve je i roak koji ima njegovo prezime koautor. Istorija moe da se ponavlja. Meutim, umesto da se poruka zaboravi i zaturi u skladitima biblioteke, verujem da je svet ovog puta konano spreman da je prihvati. I vie od toga, verujem da je svet konano spreman za promenu. Doli smo do trenutka u naoj istoriji kada se nae loe navike vie ne mogu tolerisati. Mi smo, kao drutvo, na ivici velike litice: moemo da padnemo u bolest, siromatvo ili degradaciju, ili moemo da prihvatimo zdravlje, dugovenost i nagradu. Sve to je potrebno je hrabrost da izvrimo promene. Kako e biti naim unucima za 100 godina? Samo e vreme pokazati, ali se nadam da e se istorija kojoj prisustvujemo i budunost koja je pred nama odvijati u korist svih nas. Dodatak A Pitanja i odgovori: efekat proteina u eksperimentalnim istraivanjima na pacovima Da li bi efekat proteina iz ishrane mogao da se javlja usled drugih hranljivih materija u hrani za pacove?

pokazao da ivotinje na ishrani sa malo proteina nisu unosili manje kalorija 3, 4 ve su u stvari, u proseku, unosili vie kalorija. Ponovo, ovo samo utvruje efekat kazeina na razvoj raka. Kakvo je bilo opte zdravlje pacova na ishrani sa malo proteina? Mnogi istraivai su dugo pretpostavljali da ivotinje na ishrani sa ovako malo proteina ne bi bile zdrave. Meutim, ivotinje na ishrani sa malo proteina bile su zdravije po svakom pokazatelju. ivele su due, bile fiziki aktivnije, vitkije i imale zdravu dlaku i sa 100 nedelja dok su svi pacovi na ishrani bogatoj proteinima bili mrtvi. Takoe, ivotinje koje su unosile manje kazeina ne samo da su jele vie kalorija, ve su i sagorevale vie kalorija. ivotinje na malo proteina su troile vie kiseonika, koji je potreban za sagorevanje ovih kalorija, i imale vii nivo specijalnog tkiva zvanog 5, 6 smee adipozno tkivo, koje je naroito efektivno u sagorevanju kalorija. Ovo se odigrava kroz proces ''termogeneze'', tj, potronju kalorija u vidu 7-11 telesne toplote. Ovaj fenomen je ve bio utvren pre vie godina. Ishrana sa malo proteina podstie sagorevanje kalorija, ostavljajui tako manje kalorija za poveanje telesne teine i moda manje i za razvoj tumora. Da li je fizika aktivnost povezana sa ishranom siromanom proteinima? Za merenje fizike aktivnosti svake grupe pacova, poredili smo vreme koje su samovoljno provodili na toku za vebanje prikaenom za njihove kaveze. Monitor je beleio koliko su puta ivotinje okretale toak za 12 vebanje. ivotinje na malo kazeina su vebale dva puta vie, pri merenju tokom dvonedeljnog perioda! Ovo opaanje je izgleda veoma slino onome kako se ovek osea posle obroka bogatog proteinima: tromo i pospano. uo sam da zamor predstavlja sporedan efekat Etkinsove dijete bogate proteinima. Da li ste se ikada i sami oseali tako nakon ishrane bogate proteinima? Dodatak B Eksperimentalni dizajn Kineskog istraivanja Za istraivanje je odabrano ezdeset i pet okruga u dvadeset i etiri razliite provincije (od dvadeset i sedam). Oni su predstavljali ceo opseg stopa smrtnosti za sedam od eih tipova raka. Takoe su obezbeivali iroku geografsku pokrivenost i bili su u okviru etiri sata putovanja od centralne laboratorije. Okruzi uzeti za istraivanje su predstavljali: suptropske obalne oblasti na jugoistoku Kine; hladne oblasti na severoistoku Kine, u blizini Sibira; oblasti u blizini pustinje Gobi i severnih stepa; i oblasti u blizini ili na Himalajima od dalekog severozapadnog do dalekog jugozapadnog dela zemlje. Osim prigradskih oblasti u blizini angaja, veina okruga se nalazila u ruralnoj Kini gde su ljudi iveli na istom mestu ceo svoj ivot i hranili se lokalno proizvedenom hranom. Gustine populacija su veoma varirale, od 20.000 nomadskih stanovnika u sluaju najudaljenijeg okruga u blizini pustinje Gobi, do 1,3 miliona ljudi u sluaju okruga na periferiji angaja. Ovo istraivanje se oznaava kao ekoloko ili korelaciono istraivanje, to znai da poredimo karakteristike ishrane, naina ivota i bolesti u nizu uzoraka populacija, u ovom sluaju 65 okruga. Mi odreujemo u kakvom su meusobnom odnosu ili korelaciji ove karakteristike, uzete kao prosek za svaki okrug. Na primer, u kom je odnosu koliina masti u ishrani prema stopama raka dojke? Ili u kom je odnosu nivo holesterola u krvi prema oboljenju sranih sudova? U kakvom je odnosu odreena vrsta masne kiseline u crvenim krvnim zrncima prema unosu pirina? Takoe smo mogli da poredimo nivo testosterona ili estrogena u krvi sa rizikom od raka dojke. Izvrili smo na hiljade razliitih poreenja ovog tipa. U istraivanju ovakvog tipa znaajno je napomenuti da se porede samo srednje vrednosti za populacije okruga. Pojedinci se ne porede sa pojedincima (u stvarnosti, to ne vri ni bilo kakav drugi dizajn epidemiolokog istraivanja). to se ekolokog istraivanja tie, ovo istraivanje je, sa svojih 65 okruga, bilo neobino veliko. Veina takvih istraivanja u najboljem sluaju ima samo deset do dvadeset takvih populacionih jedinica. Svaki od ovih ezdeset i pet okruga je obezbedio 100 odraslih osoba za istraivanje. Polovina su bile ene a polovina mukarci, svi starosti od 35 do 64 godine. Podaci su sakupljani na sledei nain:

Smanjenje unosa proteina hranom sa 20% na 5% znai da treba pronai neto to e zameniti nedostajuih 15%. Koristili smo ugljene hidrate kao zamenu za kazein zbog istog energetskog sadraja. Pri smanjenju unosa proteina, unos 1:1 meavine skroba i glukoze se poveao za istu koliinu. Dodatni skrob i glukoza nisu mogli da budu odgovorni za nii razvoj arita jer ovi ugljeni hidrati, kada se testiraju izdvojeno, u stvari pojaavaju razvoj arita.1 Ako bi proizvelo efekat, malo dodatnih ugljenih hidrata u ishrani sa malo proteina bi samo povealo uestalost raka i umanjilo efekat malog unosa proteina. Zbog toga je prevencija raka ishranom sa malo proteina svaka osoba je dobrovoljno dala uzorak krvi i popunila upitnik o ishrani i jo impresivnija. nainu ivota; Da li bi efekat proteina mogao da se javlja zato to su pacovi na ishrani sa polovina ispitanika je obezbedila uzorak mokrae; istraivaki timovi su obili 30% domova kako bi paljivo izmerili porodini malo proteina jeli manje hrane (tj, manje kalorija)? unos hrane tokom perioda od tri dana; 2 Mnoga istraivanja izvrena 1930-ih, 1940-ih i 1950-ih godina su pokazala uzorci hrane koji predstavljaju tipinu ishranu na svakom merenom mestu da je smanjenje ukupnog unosa hrane, ili ukupne koliine kalorija, su sabirani u lokalnoj prodavnici i kasnije analizirani u pogledu hranljivih smanjivalo razvoj tumora. Meutim, pregled naih brojnih eksperimenata je faktora.

73

Jedno od najznaajnijih pitanja tokom ranih stupnjeva planiranja je kako sakupiti informacije o ishrani. Procena koriene hrane po seanju predstavlja uobiajen metod, ali je to veoma neprecizno, naroito kada se koriste meana jela. Da li vi moete da se setite ta ste jeli prole sedmice, ili ak jue? Da li moete da se setite koliko? Jedan jo grublji metod procene unosa hrane je utvrivanje koliko se koje namirnice prodalo u prodavnici. Ovi nalazi mogu da prue razumne procene trendova ishrane tokom vremena za cele populacije, ali ne uzimaju u obzir baenu hranu niti mere pojedinane koliine unosa. Iako svaka od ovih grubih metoda moe da bude korisna za odreene svrhe, one su i dalje podlone znaajnoj tehnikoj greci i linoj predrasudi. A to je vea tehnika greka, to je tee otkriti znaajne veze tipa uzroka-iefekta. eleli smo da uradimo neto bolje od grubog utvrivanja koje namirnice i u kojim koliinama se unose. Zbog toga smo odluili da procenimo stanja analizom krvi i uzoraka mokrae traei indikatore (biomarkere) unosa raznih hranljivih materija. Ove analize bi bile daleko objektivnije umesto da se ljudi priseaju ta su jeli. Meutim, sakupljanje i analiziranje krvi nije bilo lako urediti, bar ne na nain koji smo mi eleli. Prvobitni problem je bio dobijanje dovoljne koliine krvi. Zbog kulturolokih razloga, ruralni Kinezi nisu bili voljni da daju uzorke krvi. Uzorak dobijen ubodom u prst je izgledao kao jedina mogunost ali to nije bilo dovoljno. Regularan uzorak krvi u epruveti bi dao 100 puta veu koliinu krvi i omoguio analizu daleko veeg broja faktora. Dr Juni en (Junshi Chen) iz naeg tima, sa Instituta za ishranu i higijenu hrane pri ministarstvu zdravlja, imao je nezavidan zadatak da ubedi ove dobrovoljce da daju regularan uzorak krvi u epruveti. Uspeo je u tome. Riard Peto (Richard Peto) sa Oksforda i iz naeg tima je zatim dao veoma praktian predlog da se pojedinani uzorci krvi kombinuju kako bi se dobio veliki bazen krvi za svako selo i svaki pol. Ova strategija je obezbedila 1.200 1.300 puta vie krvi u poreenju sa metodom uzimanja uzorka iz prsta. Stvaranje velikih bazena krvi je bilo znaajno i uinilo je Kinesko istraivanje, kako je kasnije postalo poznato, moguim. To je omoguilo analizu daleko veeg broja indikatora ishrane i zdravlja. To nam je omoguilo da razmotrimo odnose na daleko opseniji nain nego to bi to inae bilo mogue. Za vie detalja o teorijskoj i praktinoj osnovi za sakupljanje i analizu krvi na ovaj nain itaoc se upuuje na originalnu 1 monografiju ovog istraivanja. Nakon sakupljanja krvi, morali smo da odluimo ko e da izvri to je vie analiza mogue. eleli smo samo najbolje. Dok su neke analize izvrene u naoj laboratoriji na Kornelu i u laboratoriji dr ena u Pekingu, ostatak analiza, naroito specijalizovanijeg tipa, izvren je u oko dve desetine laboratorija koje su se nalazile u est zemalja i na etiri kontinenta. Laboratorije su odabrane na osnovu pokazane strunosti i oblasti rada. 1 Laboratorije koje su uestvovale su navedene u originalnoj monografiji.

je bio sluaj sa stopama smrtnosti od raka. iroki opseg je poveao nau sposobnost da utvrdimo do tada neotkrivene veze promenljivih. Kvalitet podataka Niz karakteristika je dodao kvalitet ovom istraivanju. Starost odraslih osoba koje su odabrane za istraivanje je bila ograniena na od 35 do 64 godine. Ovo je opseg starosti u kojem su bolesti koje se istraivani ee. Informacije o umrlicama ljudi starijih od 64 godine nisu bile ukljuene u istraivanje jer su te informacije smatrane manje pouzdanim. U svakom od 65 okruga u istraivanju, po dva sela su odabirana za sakupljanje informacija. Odabir dva sela u svakom okrugu umesto samo jednog daje pouzdaniji prosek za okrug. Kada su vrednosti za dva sela meusobno priblinije u odnosu na vrednosti za ostale okruge, onda su to kvalitetniji podaci.3 Kada je to bilo mogue, promenljive su merene pomou vie metoda. Na primer, nivo gvoa je meren na est razliitih naina, riboflavina (vitamin B2) na tri naina, i tako dalje. Takoe, u mnogim sluajevima, procenjivali bismo kvalitet i pouzdanost podataka poreenjem promenljivih za koje je poznato da poseduju mogue bioloke veze. Pokazalo se da su istraivane populacije veoma stabilne. U proseku je 93-94% mukaraca u istraivanju roeno u okrugu u kome je ivelo u vreme istraivanja; za ene je to 89%. Takoe, po podacima koje je 4 objavila Svetska Banka, ishrane u vreme naeg istraivanja su bile veoma sline ishranama u ranijim godinama. To je bilo idealno jer su ranije godine predstavljale vreme kada su se bolesti prvobitno formirale. Jedinstvenost podataka

Jedna ideja koja ini nae istraivanje jedinstvenim je naa upotreba dizajna ekolokog istraivanja. Kritiari ovakvog dizajna istraivanja tano pretpostavljaju da to predstavlja slab dizajn za utvrivanje veza tipa uzroka-i-efekta kada nekog zanimaju efekti pojedinanih uzroka koji deluju na pojedinane ishode. Ali ovo nije sluaj sa ishranom. Ishrana izaziva ili spreava oboljenje uz pomo veeg broja hranljivih materija i drugih hemikalija koje deluju zajedniki. Ekoloko istraivanje je skoro idealno ako elimo da saznamo kako niz faktora ishrane deluje zajedniki u izazivanju bolesti. Najvanije lekcije se mogu nauiti upravo na opsenim efektima hranljivih materija i drugih faktora na pojavu bolesti. Da bismo istraivali te opsene uzroke bolesti, bilo je neophodno zabeleiti to je vie faktora ishrane i naina ivota mogue, a zatim formulisati hipoteze i protumaiti podatke koji predstavljaju opsenost. Moda je najjedinstvenija karakteristika koja odvaja ovo istraivanje od ostalih u vezi sa karakteristikama ishrane u ruralnoj Kini. Praktino sva ostala istraivanja na ljudima u vezi sa ishranom i zdravljem, bilo kakvog dizajna, su ukljuivala ispitanike koji su bili na bogatoj amerikoj ishrani. Ovo je tano ak i kada se vegetarijanci ukljue u istraivanje jer 90% Koliko je ovo istraivanje dobro? vegetarijanaca i dalje unosi velike koliine mleka, sira i jaja, dok znaajan Poto je ovo istraivanje predstavljalo jedinstvenu priliku, nameravali smo broj i dalje unosi ribu i piletinu. Kao to je prikazano na prateem grafikonu 5 da bude najbolje koje je ikada preduzeto. Bilo je obimno; bilo je veoma (grafikon B,1), postoji samo mala razlika u hranljivim odlikama kvalitetno; a njegova jedinstvenost je pruila nove mogunosti za nevegetarijanskih i vegetarijanskih odlika u zemljama zapada. istraivanje ishrane i oboljenja koje ranije nisu bile mogue. Ove odlike obimnosti, kvaliteta i jedinstvenosti su u velikoj meri pojaale Grafikon B,1: Poreenje vegetarijanske i nevegetarijanske ishrane meu verodostojnost i pouzdanost nalaza i to u znaajnoj meri. Zaista, asopis zapadnjacima New York Times, u glavnom tekstu u svom odeljku za nauke, nazvao je Hranljive materije, vegetarijanci, nevegetarijanci, istraivanje ''Gran prijem'' epidemiolokih istraivanja. Masti (% od kalorija), Holesterol (g/dan), Ugljeni hidrati (% od kalorija), Ukupna koliina proteina (% od kalorija), ivotinjski proteini (% od ukupnih Obimnost podataka proteina) Upeatljivo drugaija situacija u vezi ishrane postoji u Kini. U Americi, 1517% od ukupnih kalorija obezbeuje se proteinima, a i do 80% od ove koliine je ivotinjskog porekla. Drugim reima, obilato se hranimo proteinima i veinu njih dobijamo od mesa i mlenih proizvoda. Meutim, u ruralnoj Kini se koristi manje ukupne koliine proteina (9-10% od ukupnih kalorija), i samo 10% od te koliine dolazi od ivotinjskih namirnica. To znai da postoji puno drugih velikih razlika u hranljivim vrednostima u kineskoj i amerikoj ishrani, kao to je prikazano na grafikonu B,2.1 Grafikon B,2: Kineska i amerika ishrana Hranljive materije, Kina, Sjedinjene Drave Kalorije (kcal/kg telesne teine/dan), Ukupna koliina masti (% od kalorija), Vlakna (g/dan), Ukupna koliina proteina (g/dan), ivotinjski proteini (% od ukupnih kalorija), Ukupna koliina gvoa (mg/dan) *Ne raunajui ribu

Ovo istraivanje je bilo, i jo uvek je, najsveobuhvatnije istraivanje svoje vrste ikada preduzeto. Nakon to su uzorci krvi, mokrae i hrane sakupljeni, spremljeni i analizirani, i nakon to su konani rezultati zabeleeni i nakon to je procenjen njihov kvalitet (nekoliko sumnjivih rezultata nije ukljueno u konanu publikaciju), mogli smo da prouavamo 367 promenljivih. One su predstavljale raznovrsne karakteristike ishrane, naina ivota i bolesti, koje su ukljuene u monografiju na 896 strana.1 Tu su bile: stope smrtnosti od bolesti za vie od etrdeset i osam razliitih vrsta 2 oboljenja ; 109 hranljivih, viralnih, hormonalnih i drugih indikatora u krvi; vie od dvadeset i etiri faktora urina; skoro trideset i est sastojaka hrane (hranljivih materija, pesticida, tekih metala); vie od trideset i est specifinih unosa hrane u istraivanju domainstava; ezdeset faktora ishrane i naina ivota dobijenih iz upitnika; i sedamnaest geografskih i klimatskih faktora.

Ovo je bilo prvo i jedino veliko istraivanje koje je istraivalo ovaj obim navika ishrane i njihovih zdravstvenih posledica. Kineska ishrana se kretala od bogate do veoma bogate biljnim namirnicama. U svim drugim istraivanjima vrenim na zapadnjacima, ishrana se kretala od bogate do Ovo istraivanje je bilo obimno, ne samo zbog pukog broja promenljivih, veoma bogate ivotinjskim namirnicama. To je razlika koja je uinila ve i zato to je veina ovih promenljivih varirala u irokom opsegu, kao to Kinesko istraivanje tako razliitim od svih ostalih istraivanja.

74

Ostvarivanje Organizacija i sprovoenje istraivanja takve veliine, obima i kvaliteta bili su mogui zahvaljujui izuzetnim vetinama dr Juni ena. Istraivaka mesta su bila ratrkana du cele Kine. U amerikim razdaljinama to bi bilo od juga Floride do Sietla u Vaingtonu, i od San Diega u Kaliforniji do Bengora u Mejnu. Putovanja izmeu ovih mesta su bila tea nego u Sjedinjenim Dravama, a zalihe i uputstva za istraivanje su morala da budu na mestu i standardizovana za sva sakupljaka mesta. Sve ovo je raeno pre nego to su i-mejlovi, faks maine i mobilni telefoni bili dostupni. Bilo je vano obuiti dvadeset i etiri provincijskih zdravstvenih timova, sastavljenih od dvanaest do petnaest zdravstvenih radnika, kako bi mogli da sakupljaju uzorke krvi, hrane i mokrae i zavre upitnike na sistematski i standardizovan nain. Da bi se stnadardizovala kolekcija informacija, dr en je podelio zemlju u regione. Svaki region je poslao osoblje u Peking na viu obuku. Oni su se, zauzvrat, vratili u svoje rodne provincije kako bi obuavali provincijske zdravstvene timove. Iako je ameriki Nacionalni institut za rak (NCI) pri Nacionalnim institutima zdravlja (NIH) obezbedio poetna sredstva za ovaj projekat, kinesko ministarstvo zdravlja je plaalo plate za priblino 350 zdravstvenih radnika. Moja procena je da je kineski doprinos ovom projektu iznosio priblino 5-6 miliona dolara. Ovo se moe usporediti sa amerikim doprinosom od oko 2,9 miliona dolara tokom perioda od deset godina. Da je amerika vlada morala da plaa za ove usluge na slinom projektu u SAD, trokovi bi bili bar deset puta vei, ili 50-60 miliona dolara. Dodatak C Veza sa ''vitaminom'' D Najimpresivniji dokaz koji favorizuje biljnu ishranu je nain na koji je veliki broj faktora iz hrane i biolokih dogaaja povezan radi poboljanja zdravlja i smanjenja rizika od bolesti. Iako su bioloki procesi izuzetno sloeni, ovi faktori i dalje deluju zajedno kao lepo koreografisana, samo-ispravljujua mrea. Sve to je veoma impresivno, naroito koordinacija i kontrola ove mree. Moda bi nekoliko poreenja moglo da pomogne ilustraciji takvog procesa. Jata ptica ili riba koja se brzo kreu uokolo u stanju su da u mikrosekundi menjaju smer kretanja a da se meusobno ne sudaraju. Izgleda kao da imaju kolektivnu svest koja zna gde su se uputili i kada e odmarati. Kolonije mrava i rojevi pela takoe usklauju razliite poslove sa velikom efikasnou. Ali koliko god da su zadivljujue ove aktivnosti ivotinja, da li ste se ikada zapitali kako su njihova ponaanja tako precizno koordinisana? Ja vidim te iste karakteristike, i jo vie, u nainu na koji bezbrojni inioci biljne hrane deluju kako bi doveli do zdravlja na svim nivoima unutar naeg tela, meu naim organima i izmeu elija i izmeu enzima i drugih subcelularnih struktura unutar naih elija. Za one koji nisu upoznati sa biomedicinskim istraivakim laboratorijama, zidovi ovih laboratorija su esto prekriveni velikim posterima koji prikazuju na hiljade biohemijskih reakcija koje se odigravaju unutar naih tela. To su reakcije koje su poznate; daleko vei broj tek treba da bude otkriven. Meuzavisnost ovih reakcija je naroito informativna, ak zadivljujua po svojim posledicama. Primer veoma malog dela ove ogromne mree reakcija predstavlja efekat vitamina D i njegovih metabolita na nekoliko oboljenja o kojima se govorilo u ovoj knjizi. Ova mrea prikazuje sloenu vezanost izmeu unutranjih mehanizama elije, hrane koju jedemo i okruenja u kome ivimo (grafikon C,1). Iako izvesna koliina vitamina D koji je prisutan u naim telima moe da potie iz hrane, obino moemo da dobijemo svu koliinu koja nam je potrebna uz nekoliko sati sunanja svake sedmice. U stvari, naa sposobnost da proizvodimo vitamin D je ono to nas navodi na ideju da on nije vitamin; to je hormon (tj, proizvodi se u jednom delu naeg tela ali funkcionie u drugom). Ultraljubiasti zraci sunca proizvode vitamin D od prekursorskih hemikalija koje se nalaze u koi. Pod uslovom da se dovoljno sunamo, to je sva koliina vitamina D koja nam je potrebna.1 Moemo, naravno, da dobijamo vitamin D i iz obogaenog mleka, odreenih ribljih ulja i nekih vitaminskih dodataka. Vitamin D koji se proizvodi u naoj koi putuje zatim do nae jetre, gde se uz pomo enzima preobraava u metabolit vitamina D. Glavna funkcija ovog metabolita je da slui kao skladini oblik vitamina D (ostajui uglavnom u jetri ali takoe i u telesnim mastima). Sledei korak je presudan. Kada je potrebno, deo skladinog oblika vitamina D se prenosi do bubrega, gde ga drugi enzim preobraava u aktivirani vitamin D metabolit, koji se naziva 1,25 D. Stopa kojom se skladini oblik vitamina D preobraava u aktivirani 1,25 D predstavlja presudnu reakciju u ovoj mrei. Ovaj 1,25 D metabolit vri najvei deo znaajnog posla za koji je vitamin D zaduen u naim telima. Aktivirani 1,25 D je oko 1.000 puta aktivniji od skladinog oblika vitamina D. Kad se proizvede aktivirani 1,25 D preivljava samo est do osam sati. 2, Nasuprot tome, na skladini vitamin D preivljava dvadeset dana ili vie. 3 Ovo prikazuje znaajan princip koji se tipino nalazi u ovakvim mreama:

daleko vea aktivnost, daleko krai ivotni vek i daleko manje koliine 1,25 D krajnjeg proizvoda obezbeuju sistem brze reakcije gde 1,25 D moe brzo da podesi svoju aktivnost minut po minut i mikrosekundu po mikrosekundu sve dok ima dovoljno skladinog vitamina D koji moe da se koristi. Male promene, koje stvaraju veliku razliku, mogu da se ostvare brzo. Odnos izmeu skladinog oblika vitamina D i aktiviranog 1,25 D je kao da imamo veliki rezervoar prirodnog gasa pod naim dvoritem (skladini vitamin D) ali paljivo koristimo samo veoma male koliine gasa za gorionik na naoj pei. Presudno je da koliina gasa i vreme dolaska gasa (1,25 D) do nae pei budu paljivo regulisani, bez obzira koliko gasa ima u rezervoaru, bez obzira da li je prazan ili pun. Meutim, takoe je korisno odravati odgovarajuu zalihu u naem skladinom rezervoaru. Na isti nain, neophodno je da bubreni enzim u ovoj reakciji bude osetljiv kako bi proizvodio pravu koliinu aktiviranog 1,25D u pravo vreme radi svog veoma znaajnog posla. Grafikon C,1: Mrea vitamina D Suneva svetlost, Vitamin D (u koi), Ishrana, enzim jetre, Skladini vitamin D (u jetri), enzim bubrega, Aktivirani 1,25 D (u bubregu), Normalne elije, Obolele elije Jedna od najznaajnijih stvari koju vitamin D vri, uglavnom preko pretvaranja u aktivirani 1,25 D, je kontrola razvoja niza ozbiljnih bolesti. Radi jednostavnosti, ovo je ematski prikazano predstavljanjem inhibicije (aktiviranim 1,25 D) pretvaranja zdravog tkiva u obolelo tkivo.4-12 Do sada smo videli kako odgovarajue izlaganje suncu, preko obezbeivanja dovoljne koliine skladinog oblika vitamina D, pomae u spreavanju da elije obole. Ovo ukazuje da bi odreene bolesti mogle da budu ee u oblastima sveta gde ima manje suneve svetlosti, u zemljama koje su blie Severnom i Junom polu. Zaista postoje takvi dokazi. Da budemo odreeniji: u severnoj hemisferi, zajednice koje su severnije imaju vei broj sluajeva dijabetesa tipa I, multiple skleroze, reumatoidnog artritisa, osteoporoze, raka dojke, raka prostate i raka debelog creva, pored ostalih bolesti. Istraivai su ve osamdeset godina znali da je multipla skleroza, na 13 primer, povezana sa poveanjem geografske irine. Kao to moete da vidite na grafikonu C,2, postoji velika razlika u broju sluajeva MS-e sa udaljavanjem od ekvatora, pri emu je vie od 100 puta uestalija na 14 dalekom severu nego na ekvatoru. Slino tome, u Australiji ima manje 15 suneve svetlosti i vie sluajeva MS-e sa kretanjem ka jugu (r =91%). MS je oko sedam puta uestalija na jugu (43S) nego na severu Australije 16 (19S). Grafikon C,2: Raspodela MS-e u svetu za 120 zemalja Uestalost MS/100.000 stanovnika, Stepeni geografske irine, Juna geografska irina, Severna geografska irina Meutim, nedostatak suneve svetlosti nije jedini faktor koji je povezan sa ovim bolestima. Postoji iri odnos. Prva stvar koju treba zapaziti je kontrola i koordinacija ovih rekacija vezanih sa vitaminom D. Kontrola se odigrava na nekoliko mesta u ovoj mrei, ali, kao to sam ve napomenuo, pretvaranje skladinog vitamina D u aktivirani 1,25 D u bubrezima je presudno. Ova kontrola se u znaajnoj meri ostvaruje drugom sloenom mreom reakcija koje ukljuuju ''upravljaki'' tip hormona koji proizvodi paratiroidna lezda koja se nalazi u naem vratu (grafikon C,3). Kada nam je, na primer, potrebno vie aktiviranog 1,25 D, paratiroidni hormon podstie enzimsku aktivnost u bubrezima na proizvodnju jo aktiviranog 1,25 D. Kada ima dovoljno aktiviranog 1,25 D, paratiroidni hormon usporava enzimsku aktivnost bubrega. U roku od nekoliko sekundi, paratiroidni hormon odreuje koliko e se aktiviranog 1,25 D nalaziti u svakom trenutku. Paratiroidni hormon deluje i kao dirigent na nekoliko drugih mesta u ovoj mrei, kao to je prikazano uz pomo nekoliko strelica. Pazei na ulogu svakog lana svog ''orkestra'', on koordinie, kontrolie i fino podeava ove reakcije kao to dirigent koordinie simfonijskim orkestrom. Pod optimalnim uslovima, izlaganje sunevoj svetlosti moe samo po sebi da obezbedi svu koliinu vitamina D koja nam je potrebna za proizvodnju izuzetno znaajnog aktiviranog 1,25 D u pravo vreme. ak i starije osobe, koje ne mogu da proizvode toliku koliinu vitamina D uz sunevu svetlost, nemaju ega da se brinu ako ima dovoljno suneve svetlosti.17 Koliko je ''dovoljno''? Ako znate koje trajanje sunanja izaziva blago crvenilo vae koe, onda je jedna etvrtina tog vremena, dva do tri puta sedmino, vie nego dovoljna da zadovolji vae potrebe za vitaminom D i da uskladiti 17 odreenu koliinu u jetri i telesnim mastima. Ako vaa koa postaje neznatno crvena nakon oko trideset minuta na suncu, onda je deset minuta, tri puta sedmino dovoljno za obilje vitamina D. Kada i ako ne dobijamo dovoljno suneve svetlosti, unoenje vitamina D hranom moe pomoi. Skoro celokupna koliina vitamina D koji se nalazi u naoj ishrani je vetaki dodata namirnicama kao to su mleko i itne pahuljice. Zajedno sa vitaminskim dodacima, ova koliina vitamina D moe da bude prilino znaajna i, pod odreenim okolnostima, postoje dokazi da 18-21 ova praksa moe da bude korisna.

75

Na ovoj emi, suneva svetlost i paratiroidni hormon deluju zajedno na izuzetno koordinisan nain kako bi odrali pravilan rad sistema, kako u punjenju naeg rezervoara vitamina D tako i u proizvodnji iz trenutka u trenutak odgovarajue koliine aktiviranog 1,25 D koja nam je potrebna. Kada se bira izmeu dovoljne koliine suneve svetlosti i uzimanja vitamina D hranom, izlaganje sunevoj svetlosti ima daleko vie smisla. Kvar sistema Postoji nekoliko istraivanja koja pokazuju da se, ako je nivo aktiviranog 1,25 D due vreme nizak, rizik od nekoliko bolesti poveava. Onda je pitanje: ta dovodi do niskog nivoa 1,25 D? Namirnice koje sadre ivotinjske proteine izazivaju znaajno smanjenje koliine aktiviranog 1,25 22 D. Ovi proteini stvaraju kiselu sredinu u krvi koja blokira rad bubrenog 23 enzima u proizvodnji ovog veoma znaajnog metabolita. Drugi faktor koji utie na ovaj proces je kalcijum. Kalcijum u naoj krvi je presudan za optimalno funkcionisanje miia i nerava, i njegov nivo se mora odravati u relativno uskom opsegu. Aktivirani 1,25 D odrava nivo kalcijuma u krvi unutar ovog uskog opsega nadgledajui i reguliui koliko se kalcijuma unesenog hranom koja se razlae u crevu apsorbuje, koliko se kalcijuma izluuje mokraom i izmetom i koliko se razmenjuje sa kostima, velikim rezervoarom telesnog kalcijuma. Na primer, ako ima previe kalcijuma u krvi, 1,25 D postaje manje aktivan, manje kalcijuma se apsorbuje a vie se izluuje. To predstavlja veoma osetljiv in odravanja ravnotee u naim telima. Pri porastu koliine kalcijuma u krvi, 1,25 D 10, 24 opada, a kada nivo kalcijuma u krvi opadne, 1,25 D raste. Ovde je problem: ako je unos kalcijuma nepotrebno visok, dolazi do smanjenja 1, 25 aktivnosti enzima bubrega a time i smanjenja nivoa 1,25 D. Drugim reima, rutinska ishrana sa puno kalcijuma nije najbolja za nas. Grafikon C,3: Uloga paratiroidnog hormona u regulaciji aktiviranog 1,25 D Suneva svetlost, Vitamin D (u koi), Ishrana poveava koliinu ''skladinog'' vitamina D, ali ne i 1,25 D, enzim jetre, ''Skladini'' vitamin D (u jetri), enzim bubrega, aktivirani 1,25 D (u bubrezima), Paratiroidni hormon ''upravlja'', Unos ivotinjskih proteina blokira formiranje 1,25(OH)2D3, Normalne elije, Obolele elije, regulie nivo kalcijuma u krvi Visok unos kalcijuma sniava 1,25 D Nivo aktiviranog 1,25 D se prema tome smanjuje i unosom prevelike koliine ivotinjskih proteina i previe kalcijuma. Namirnice ivotinjskog porekla, sa svojim proteinima, smanjuju nivo 1,25 D. Meutim, kravlje mleko je bogato i proteinima i kalcijumom. U stvari, u jednom od obimnijih istraivanja MS-e koja je povezana sa niim nivoima aktiviranog 1,25 D, utvreno je da je kravlje mleko podjednako znaajan faktor kao i ranije 26 spomenuta geografska irina. Na primer, veza MS-e sa geografskom irinom i koliinom suneve svetlosti prikazana na grafikonu C,2 moe se 14 videti i sa ivotinjskim namirnicama to je prikazano na grafikonu C,4. Moe se izneti hipoteza da bolesti kao to su MS nastaju, bar delom, usled nedostatka suneve svetlosti i nieg nivoa vitamina D. Ovu hipotezu podupire opaanje da se kod severnjaka koji ive du obala (npr, u 26 Norvekoj i Japanu) i koji unose puno ribe bogate vitaminom D javlja manji broj sluajeva MS-e nego kod ljudi koji ive u unutranjosti. Meutim, ove zajednice sa niom stopom bolesti koje se hrane ribom, unose daleko manje kravljeg mleka. Pokazano je da je unoenje kravljeg mleka 26 27 povezano sa MS-om i dijabetesom tipa I nezavisno od unosa ribe. Grafikon C,4: Raspodela koliine unesenih kalorija iz ivotinjskih namirnica 14 za 120 zemalja % iz ivotinjskih namirnica (od ukupne koliine kalorija), Stepeni geografske irine, Juna geografska irina, Severna geografska irina Pri drugoj reakciji povezanoj sa ovom mreom, povean unos ivotinjskih proteina poveava i proizvodnju faktora rasta nalik insulinu (IGF-1, prvi put 5 spomenut u poglavlju osam) a ovo pojaava rast elija raka. U stvari, postoji puno reakcija koje deluju koordinisano i na obostrano dosledan nain kako bi izazvale bolest kada je ishrana bogata ivotinjskim proteinima. Kada se nivo aktiviranog 1,25 D u krvi smanji, IGF-1 istovremeno postaje aktivniji. Ovi faktori zajedno poveavaju proizvodnju novih elija istovremeno spreavajui uklanjanje starih elija, to favorizuje 28 razvoj raka (nekoliko istraivanja koje navodi ). Na primer, pokazano je da su ljudi sa viim nivoom IGF-1 u krvi od normalog izloeni 5,1 puta veem 28 riziku od uznapredovalog stadijuma raka prostate. Ako se kombinuju sa 29 visokim nivoom proteina u krvi koji aktivira IGF-1 , javlja se 9,5 puta 28 povean rizik od uznapredovalog stadijuma raka prostate. Ovaj nivo rizika od bolesti je alarmantan. Sutina je u injenici da namirnica 30-32 ivotinjskog porekla kao to su meso i mleni proizvodi dovode do vee koliine IGF-1 i manje 1,25D, to poveava rizik od raka. Ovo predstavlja samo nekoliko faktora i dogaaja povezanih sa mreom vitamina D. Uz pravu hranu i okruenje, ovi dogaaji i reakcije sarauju na integrisan nain ostvarujui koristi po zdravlje. Nasuprot tome, kada se unosi pogrena hrana, njeni tetni efekti se ostvaruju ne jednom, ve preko velikog broja reakcija unutar ove mree. Takoe, mnogi faktori u takvim namirnicama, pored proteina i kalcijuma, uestvuju u izazivanju problema.

I, konano, esto se poveava verovatnoa pojave ne samo jedne ve veeg broja bolesti. Ono to mene zadivljuje u vezi sa ovom i drugim mreama je spajanje tako velikog broja faktora koji izazivaju bolesti i koji deluju preko tako velikog broja razliitih reakcija kako bi proizveli zajedniki rezultat. Kada taj zajedniki rezultat predstavlja vie od od jedne bolesti, onda je to jo impresivnije. Kada se ovi razliiti faktori nalaze u jednom tipu hrane a ta hrana je epidemioloki povezana sa jednom ili vie ovih bolesti, veze postaju jo impresivnije. Ovaj primer poinje da objanjava zato se oekuje da mleni proizvodi poveavaju rizik od ovih bolesti. Nemogue je da tako puno sloenih mehanizama, koji deluju tako sinhronizovano kako bi proizveli isti rezultat, predstavljaju samo nasumian beznaajan splet. Priroda ne bi bila toliko nemarna da proizvede tako beskoristan lavirint suprotstavljenih reakcija. Mree kao to su ove postoje irom tela i unutar elija. Ali to je jo znaajnije, one su vrsto integrisane u daleko vei dinamian sistem zvan ''ivot''. Odrednice Deo I 1. poglavlje 24. Ovaj program je sproveden u saradnji sa filipinskim ministarstvom zdravlja a finansirala ga je Agencija Sjedinjenih Drava za meunarodni razvoj (USAID). USAID mi je obezbeivala platu tokom est godina, pri emu je oformljeno 110 ''majinskih centara'' irom Filipina. Tok izvrenja ovog ugovora je pripremao u vidu mesenih izvetaja USAID-u saradnik Din K. V. Ingel sa Virdinija Teka. 2. poglavlje 3. poglavlje 17. Ako ovaj poremeaj postane deo prve grupe erki elija, onda e se to preneti na sve naredne generacije elija, uz potencijal da postanu kliniki uoljiv rak. Meutim, ovo je pojednostavljenje veoma sloenog procesa. Moda su dve najvanije stvari koje su izostavljene hipoteze da 1) je potrebno vie od jedne mutacije za inicijaciju i promociju raka, i 2) ne dovode sve genetike greke do raka. 32. Odgovor arita prikazan u razliitim grafikonima u ovom poglavlju uglavnom odraava ''% zapremine jetre'', koji obuhvata ''broj arita'' i ''veliinu arita'', koji ukazuju na tendenciju formiranja tumora. Da bi se odgovori pojedinanih eksperimenata mogli meusobno porediti, podaci se normalizuju na zajedniku razmeru koja odraava odgovor izazvan standardnom dozom aflatoksina i ishranom koja sadri 20% proteina. 39. Po Nacionalnom istraivakom savetu Nacionalne akademije nauka, potrebno je oko 12% proteina u ishrani za maksimalnu stopu rasta. 4. poglavlje 6. Navedene su 82 stope smrtnosti, ali oko treine ovih stopa predstavlja duplikate za iste bolesti za ljude razliite starosti. 7. Unos kalorija u Kini je naveden za odraslog mukarca od 65 kg koji vri ''laki fiziki posao''. Usporedni podaci za amerikog mukarca su normalizovani za telesnu teinu od 65 kg. 9. Sve dostupne stope smrtnosti od bolesti su rasporeene u matriks tako da je bilo mogue lako odrediti odnos svake stope sa svakom drugom stopom. Svakom poreenju je zatim pripisan plus ili minus, u zavisnosti od toga da li su u direktnoj ili inverznoj korelaciji. Sve pozitivne korelacije su skupljene na jednu listu a sve negativne na drugu. Svaki pojedinaan unos na svakoj od lista je prema tome bio u pozitivnoj vezi sa unosima na sopstvenoj listi ali u inverznom odnosu prema bolestima na suprotnoj listi. Veina, ali ne sve, ovih korelacija bila je statistiki znaajna. 14. Ovi podaci su za sela SA, LC, i RA za ene i SA, QC i NB za mukarce, kao to se moe videti u monografiji (Chen, et al. 1990). 19. Koliina masti u ishrani moe se izraziti kao procenat od ukupne teine hrane ili kao procenat od ukupne koliine kalorija. Veina komentatora i istraivaa izraava masti kao procenat od ukupne koliine kalorija jer mi prvenstveno unosimo hranu da bismo zadovoljili nau potrebu za kalorijama, a ne nau potrebu za teinom. Ja u u celoj knjizi initi to isto. 24. U izuzetke spadaju namirnice kojima su masti vetaki uklonjene, kao to je nemasno mleko. 28. Postojao je i niz drugih smernica i velikih istraivanja na ljudima koja su poela otprilike u to vreme o kojima se kasnije puno raspravljalo i koja su zasnovana i/ili tumaena u vezi sa mastima u ishrani i ovim bolestima. U njih su spadala serija izvetaja Amerike smernice o ishrani sa poetkom u 1980. godini, harvardsko Ispitivanje zdravlja medicinskih sestara 1984. godine, prvobitni izvetaji Fremingemskog istraivanja srca 1960-ih, Istraivanje sedam zemalja Ensela Kejsa, Istraivanje viestrukih faktora rizika (MRFIT) i druga. 33. Korelacija unosa masti sa ivotinjskim proteinima je 84% za grame unesenih masti i 70% za masti kao procenat od koliine kalorija.

76

37. Nije bilo mogue statistiki uoiti vezu izmeu nivoa hormona u krvi i rizika od raka dojke unutar ove grupe ena jer su uzorci krvi uzimani vremenski nasumino bez obzira na period menstrualnog ciklusa a stope raka dojke su bile veoma niske, ime je umanjena mogunost uoavanja takve veze, ak i kad realno postoji. 39. U ove biomarkere spadaju bakar iz plazme, azot uree, estradiol, prolaktin, testosteron i, inverzno, globulin koji se vezuje za polne hormone, za koje je na osnovu prethodnih istraivanja poznato da su povezani sa unosom ivotinjskih proteina. 40. Za ukupnu koliinu vlakana u ishrani (TDF), prosek za Kinu i SAD iznosio je 33,3 i 11,1 grama na dan. Opseg proseka je iznosio 7,7 77,6 grama na dan u Kini, u poreenju sa opsegom od 2,4 26,6 grama na dan za srednjih 90% amerikih mukaraca. 41. Korelacija za biljne proteine iznosila je +0,53 a za ivotinjske proteine +0,12. 42. U principu, korienje ''stope raka unutar porodica'' kao ishodno merenje efektivnije kontrolie razliite uzroke raka koji su povezani sa razliitim tipovima raka, omoguavajui istraivanje izolovanog efekta faktora ishrane. 44. Pun efekat ovih antioksidanata rastvorljivih u masti moe se prikazati samo kada se koncentracija antioksidanata podesi za nivo LDL-a za pojedinane ispitanike. To se nije znalo u vreme istraivanja, tako da mere nisu uzele u obzir ovu popravku. 55. Etkins tvrdi da koktel antioksidanata moe da zatiti od sranih bolesti, raka i starenja, to predstavlja tvrdnju koju je nekoliko nedavno zavrenih velikih istraivanja pobilo (videti 11. poglavlje). 61. Navedene veze unosa ukupne koliine ivotinjskih i biljnih proteina uzete su iz rukopisa koji se pregledava. Deo II 5. poglavlje

64. Ovo nedavno objavljeno istraivanje je zanimljivije od drugih zato to je koliina vitamina E merena na nain koji uzima u obzir injenicu da se vitamin E prenosi u mastima u krvi. To jest, visok nivo vitamina E u krvi moe, ponekad, da se javlja zbog visokog nivoa masti u krvi. (Am. J. Epidemiol. 150 (1999); 37-44) 65. Efekti vitamina C i selena u Perkinsovom istraivanju (Am. J. Epidemiol. 150 (1999); 37-44), po autorima, nisu bili statistiki znaajni u logistikom regresionom modelu. Ja se ne slaem sa njihovim zakljukom zato to je inverzni trend ''odgovora tipa doze'' (visok nivo antioksidanata u krvi, manji gubitak memorije) bio impresivan i jasno znaajan. Autori nisu obradili ovaj nalaz u svojoj analizi. 78. Meutim, postoji mogui problem sa ovom logikom. Nivo homocisteina je delom regulisan B vitaminima, pre svega folnom kiselinom i vitaminom B12, a ljudi kojima nedostaju ovi vitamini mogu da imaju vii nivo homocisteina. Ljudi koji ne jedu namirnice ivotinjskog porekla izloeni su riziku od niskog nivoa vitamina B12, a time i od visokog nivoa homocisteina. Meutim, kao to je opisano u 11. poglavlju, to je vie u vezi sa naim otuenjem od prirode, a ne sa nedostatkom biljne ishrane. Deo III 11. poglavlje 9. Taan spisak namirnica iz baze podataka je: mlevena govedina, 80% suvo meso/20% masti, sirovo; svinjetina, svea, mlevena, sirova; piletina, za peenje i prenje, meso i koa, sirova; mleko, suvo, punomasno; spana, sirov, paradajz, crven, zreo, godinji prosek; Lima pasulj, veliki, zrelo seme, sirovo; graak, zelen, sirov; krompir, mlad, sa ljuskom, sirov. 14. Nikad nisam voleo navoenje takvih specifinih razdelnih taaka inicijacije, promocije i razvoja hroninih bolesti, jer su takve razdelne take za svaki stupanj hroninih bolesti potpuno proizvoljne. Vano je znati da hronina bolest moe da nas prati vei deo ivota, a ako napreduje, inie to na veoma postepen, neprekidan nain.

13. Sada pod nazivom Nacionalni institut za srce, plua i krv pri Nacionalnim institutima zdravlja u Betezdi, u Merilendu. Deo IV 29. Starosno-normalizovano, starosti 25-74 godina. 44. Protok krvi je proporcionalan etvrtom stepenu poluprenika. Prema 13. poglavlje tome, smanjenje od sedam procenata priblino odgovara 30% veem protoku krvi, iako proraunom nije mogue preciznije odrediti ovaj broj. 14. poglavlje 49. Lini razgovor sa dr Eselstajnom, 9/15/03. 12. Iako se proseni procenat kalorija dobijenih iz masti neto smanjio, 6. poglavlje prosean dnevni unos masti, u gramima, je ostao isti ili porastao. 27. Polemanovo istraivanje je pokazalo visoku potronju kiseonika i viu 15. poglavlje stopu metabolizma pri mirovanju ali su ga autori loe protumaili. Mi smo 26. Potraite kljunu re ''lycopene'' na http://www.ncbi.nlm.nih.gov dobili veoma sline rezultate sa eksperimentalnim pacovima. 7. poglavlje 8. poglavlje 1. Estrogen prisutan u svom slobodnom, nevezanom obliku. 2. Estrogena aktivnost se javlja zbog veeg broja analoga, ali se obino misli na estradiol. Ja u koristiti opti izraz ''estrogen'' za sve steroide i srodne hormone iji je efekat slian efektu estradiola. Mala koliina testosterona kod ena ispoljava isti efekat. 59. Iako ovaj nalaz nije statistiki znaajan, njegova doslednost sa WHI nalazima je upeatljiva. 63. Ograniena verzija dokumenta od Ferlay et al. dostupna na http://www.dep.iarc.fr/globocan/globocan.htm, poslednji put dopunjena 03/02/2001. 69. Veina ovih veza nije bila statistiki znaajna, ali je doslednost inverzne veze izmeu vlakana i raka debelog creva i rektuma bila impresivna. 9. poglavlje 18. poglavlje 28. Proporcija dijabetesa tipa I zbog korienja kravljeg mleka, r2 vrednost, 11. Preporuujem itanje Don Robinsove ''The Food Revolution'', koja iznosi 96%. uverljivo iznosi detalje o vezi imeu ishrane i okruenja. 10. poglavlje Dodatak A 6. ivotinjski proteini imaju vie aminokiselina koje sadre sumpor. Kada se svare i metaboliu, ove aminokiseline proizvode kiseli sulfatni jon, koji Dodatak B se izbacuje bubrezima. Noviji izvetaj je pokazao upeatljivu korelaciju od 84% izmeu unosa ivotinjskih proteina i izluivanja sulfata mokranom 2. Navedene su 82 stope smrtnosti, ali oko treine ovih stopa predstavlja kiselinom. duplikate za iste bolesti za ljude razliite starosti. 30. Ovaj genetiki redak tip kamena u bubregu se javlja zbog 3. To takoe znai da se veoma malo ili nimalo korisnih informacija dobija nemogunosti bubrega da reapsorbuju aminokiselinu cistein. ukljuivanjem vrednosti za sve pojedince u okrugu. Postoji samo jedna 36. Ove informacije su iznete na seminaru dr Robertsona u Torontu. stopa bolesti za svaki okrug, pa je neophodno imati samo jedan broj za 43. Druge etiri grupe namirnica su prokelj, argarepa, slatki krompir, i svaku od promenljivih koje se porede sa stopama bolesti. tikvice, koje pokazuju smanjenje stope bolesti za 53%, 28%, 33% i 44%. Ova smanjenja su se samo pribliavala ili bila marginalno statistiki Dodatak C znaajna. 16. poglavlje 5. RDA je izraena kao koliina proteina, kao 0,8 grama proteina na kilogram telesne teine. Pretpostavljajui dnevni unos od 2.200 kalorija za osobu od 70 kg, ovih 0,8 grama je ekvivalentno koliini od oko 10-11% od ukupne koliine kalorija: 70 kg x 0,8 g/kg x 4 cal/g x 1/2200 cal x 100 = 10,2%. 12. Nekoliko godina sam bio u savetodavnom odboru PCRM-a. 17. Izraunato na osnovu NIH tabele za finansiranje istraivanja: specijalne oblasti interesovanja. Videti prethodnu odrednicu. 17. poglavlje 10. Dve ili tri ugledne agencije su takoe sponzorisale ovaj program, ali pretpostavljam da su upravnici ovih agencija smatrali neophodnim da se poveu sa projektom medicinskog obrazovanja zbog sopstvenih ciljeva, bez obzira na sumnjivu listu drugih organizacija.

77

3. Bioloko vreme poluivota skladinog oblika vitamina D iznosi 10-19 dana, vreme koje je potrebno da se polovina koliine ovog oblika razgradi. ''Kinesko istraivanje prua znaajne spasonosne informacije o ishrani za svakog u Americi ko traga za zdravljem. I vie od toga: izlaganje dr Kempbela o istraivanjima i medicinskom establimentu ini ovu knjigu zadivljujuim tivom koje bi moglo da promeni nau budunost. Svi zdravstveni radnici i istraivai u svetu moraju da je proitaju''. -Joel Fuhrman, M. D., autor knjige Eat to Live ''Ako elite da poboljate zdravlje, sposobnosti i uspeh odmah proitajte Kinesko istraivanje. Konano, nauno zasnovan vodi o tome koliko nam je proteina potrebno i odakle da ih obezbedimo. Znaaj ovih nalaza je ogroman''. - John Allen Mollenhauer, osniva, MyTrainer.com

78