Glasovi (u glavi) ujem glasove. (U glavi) Potpuni viak straha. Uz onaj da u visiti sa plafona naputene fabrike obeen o iluzije.

Sad jo i ti glasovi. (U glavi) Stajem stoperima. Moram, inae su spremni na najvee gadosti. Jedan kae: ja ne tuem decu. Nikad po glavi samo po tabanima jer ja volim decu. Drugi ima zamiljenu ljubavnicu kojoj poklanja stvari svoje ene. A ujutro kada se probude, tih stvari nema. Pred razvodom je. Ne zna ta da radi. A jedan opet savetuje da vozim oprezno. Kae da je u mom pravcu klinika i da polovina poremeenih sami odlaze kolima na pregled. (Otvori etvore oci). Nije znao da sam i ja poao tamo. Doktore, ta da radim? ujem te glasove, (u glavi) remete moj mikrokosmos, seku sve u meni kao makazama, rairim krila a oni spuste nebo, posadim cvee alju mi krtice u ravnici docrtavaju klisure u klisurama briu mostove. Glasovi su narasli od moi, izrasle su im noge i ruke, dobili su tela, dobili su ljude, i sad mi se keze odvratnim osmehom koji ne umem da zaniram.

Nakotili su se kao niiji psi, sudaram se sa njima na ulici, oni su svuda oko mene, svuda oko mene glasovi (u glavi). Kako se to zove doktore? To ime mi skakue po jeziku, uvek ga progutam umesto da izgovorim, ali tu je negde, u tvojim knjigama mora da postoji, kao i za sve drugo, samo kako, kako se zove? Ta bolest nema ime. Slegao je rameniima i prepisao mi par injekcija teatralnog samopouzdanja. Doktore, doktore ti si jo jedan glas u mojoj glavi.