Ludi ujka Vanja Nosio je predugi mantil uasne braon boje.

Hvatali smo se za krajeve tog uda i vrteli ga u krug, a on se kikotao bezbrino, od srca, kao i mi deca. Ludi ujka Vanja. Tako smo ga zvali. Ne znam od kada i zato. Ne znam ni da li je voleo ehova. Imao je uplju kapu kroz koju je primao tajne poruke, slagao je bele kamike po ivici trotoara za sreu, obmotavao je folije oko listova da sauva toplotu i vukao sa sobom neispravni budilnik, koji e, priao je, zazvoniti kad bude sreo dobrog oveka. iveo je pod nogama svog brata, u plitkom, mranom prizemlju, kao u podrumu. Taj brat...taj brat je mrzeo sve i svet u kome su svi. Bili su mu krivi za neto i nikada se za to neto nisu mogli iskupiti. Ludi ujka Vanja je skoro svake noi kanjavao tu obest. Pustao je dez na gramofonu, ili bi sam pevao, gatao je na sav glas u senke lampiona, pretakao je sudove sa kinicom ili dozivao uginulog maka satima: Istok! Gde je moj Istok? Istoe! Ponekad je pred vee stajao na ulici

zagledan u potroeno sunce i priao o kraju sveta. Govorio je: Zovi, moli, plai za sreu i pusti smeh da se nasmeje, sutra e vatra popiti svet, gotovo sve je, gotovo sve je... Ludi ujka Vanja. Tako ga se rado seam i tako mi nedostaje. I ne oseam krivicu ni stid. Svako detinjstvo pamti po prelepoj, nestvarnoj devojci i po falinom ujka Vanji. udno je kako nam suprotnosti iscrtavaju stazu. udno i arobno. Popio je neku brlju i zaplivao u ledenu no, tamo, devedesete. I zaspao. Lekari su rekli: dan ili dva. I konano pogodili neto u vezi s njim. Ludi ujka Vanja. Da si poiveo jo dve ili tri moda bi umro slavan. Jer, dolazilo je tvoje vreme. Dolazilo je vreme za koje si bio rodjen.