Bertrand Rasel Za to nisam hri anin

Kao to je rekao va predsednik,[1] tema o kojoj u vam ve eras govoriti je - za to nisam hri anin. Mo da bi bilo dobro da pre svega poku am da utvrdim ta se podrazumeva pod re ju hri anin.U na e vreme mnogi je koriste veoma slobodno. Neki pod tim podrazumevaju samo osobu koja poku ava da vodi dobar ivot. U tom smislu pripadnici svih sekta i vera bi bili hri ani; ali ja ne mislim da je to pravi smisao te re i, ako ni zbog ega drugog, a ono zbog toga to ona implicira da se oni koji nisu hri ani - svi budisti, konfu ijevci, muslimani i tako dalje ne trude da vode dobar ivot. Pod hri aninom ne podrazumevam nekoga ko se trudi da ivi po teno. ovek mora verovati u odre ene stvari da bismo ga nazvali hri aninom. Ta re vi e nema punokrvno zna enje kakvo je imala u doba svetog Augustina i svetog Tome Akvinskog. Ako bi neko tada rekao da je hri anin, to je podrazumevalo itav niz op tepoznatih vrstih uverenja. ta je hri anin? Dana nji hri anin je druga iji. I sam pojam hri anstva je postao neodre eniji. Me utim, dve stvari su ostale bitne za svakoga ko sebe naziva hri aninom. Prva je dogmatska - morate verovati u boga i u besmrtnost. Ako u to ne verujete, ne mo ete se nazvati hri aninom. Zatim morate imati neku vrstu uverenja koja se ti u samoga Hrista. Muslimani, na primer, tako e veruju u boga i besmrtnost, a ipak nisu hri ani. U najmanju ruku morate verovati da je Hrist bio, ako ne bo anstvo, a ono bar najbolji i najmudriji od svih ljudi. Sve ispod toga vam oduzima pravo da se nazovete hri aninom. Naravno, hri anstvo ima i drugi smisao, koji nalazite u Vitekerovom Almanahu i u geografskim knjigama, gde se ka e da se svetsko stanovni tvo deli na hri ane, muslimane, budiste, obo avaoce feti a itd, i u tom smislu smo svi mi hri ani. Ali ovde u zanemariti geografski smisao hri anstva. Kada vam obja njavam za to nisam hri anin, moram objasniti dve stvari: prvo, za to ne verujem u boga i besmrtnost; i drugo, za to smatram da Hrist nije bio najbolji i najmudriji od svih ljudi, mada mu priznajem visoki stepen moralne dobrote. Kre em se u okviru vrlo striktne definicije hri anstva. Nekada je ono uklju ivalo i veru u pakao. Vera u ve nu vatru pakla do skoro je bila bitna osnova hri anstva. U ovoj zemlji, kao to znate, to je prestalo da bude bitno posle jedne odluke sa kojom se nisu slo ili kanterberijski arhiepiskop i arhiepiskop od Jorka. U ovoj zemlji je zvani na religija regulisana zakonom koji je doneo engleski parlament. Tajno ve e koje je o tome odlu ivalo zaobi lo je mi ljenje na ih arhiepiskopa o tome i pakao je progla en neva nim. Zato ne insistiram na tome da hri anin mora da veruje i u pakao. Postojanje boga Do li smo do pitanja postojanja boga: to je jedno iroko i ozbiljno pitanje, i kada bih se pozabavio njime na adekvatan na in, zadr ao bih vas ovde do kraja sveta, pa ete mi oprostiti ako

budem ne to sa etiji od toga. Poznata vam je dogma katoli ke crkve po kojoj se postojanje boga mo e dokazati razumom. Ovo je neobi na dogma, ali je morala biti uvedena zato to su slobodni mislioci dosta rano po eli da tvrde da postoje razumni dokazi protiv postojanja boga, mada nam vera ka e da on postoji. Argumenti i razlozi protiv postojanja boga su se op irno iznosili,tako da je katoli ka crkva osetila da se tome mora stati na put. Zato su postavili tezu da se postojanje boga mo e dokazati razumom i ustanovili su neke argumente koji dokazuju njegovo postojanje. Tih dokaza ima vi e, ali ja u se zadr ati na svega nekoliko. Dokaz prvog uzroka Mo da je najjednostavnije i najlak e shvatiti takozvani dokaz prvog uzroka, kojim se tvrdi da sve na ovom svetu ima uzrok; kada se vra amo unazad moramo do i do prvog uzroka, kojem se daje ime boga. Danas taj dokaz nema preteranu te inu, zato to ni prauzrok svega vi e nema onu vitalnost koju je nekada imao. Filozofi su do li do zaklju ka da pitanje prvog uzroka nema smisla. Kada sam bio mlad vrlo ozbiljno sam razmatrao ova pitanja i prihvatao dokaz prvog uzroka, sve dok sa osamnaest godina nisam pro itao Autobiografiju D ona Stjuarta Mila i tamo na ao ovu re enicu: Moj otac me je u io da se na pitanje: me je stvorio?, ne mo e dati odgovor, jer ono istog trena navodi na pitanje: je stvorio boga? Ova prosta re enica mi je pokazala la nost dokaza o prvom uzroku. Ako sve ima uzrok, onda ga i bog mora imati. Ako i ta mo e postojati bez uzroka, onda to va i i za itav svet, tako da ta tvrdnja nije valjana. Ona je iste vrste kao i hindu gledi te da svet po iva na le ima slona, a slon na le ima kornja e. I kada se pita: ta je sa kornja om?, Indus ka e:Hajde da promenimo temu. Svet mo e da postoji bez uzroka. Podjednako je mogu e da on postoji oduvek. Nema nikakvog razloga da se pretpostavi da je svet uop te imao po etak. Shvatanje da stvari moraju imati po etak je rezultat siroma tva na e ma te. Zato prestajem da tra im vreme na dokaz o prvom uzroku. Dokaz prirodne zakonitosti Postoji, zatim, veoma uobi ajen dokaz prirodne zakonitosti. To je bio omiljeni dokaz tokom celog osamnaestog veka, naro ito pod uticajem ser Isaka Njutna i njegove kosmogonije. Ljudi su posmatrali kako se planete okre u oko sunca prema zakonu gravitacije i smatrali su da je bog dao zapovest tim planetama da se kre u na odre en na in. Bilo je to, naravno, zgodno i jednostavno obja njenje koje im je u tedelo trud tra enja obja njenja zakona gravitacije. Danas zakon gravitacije razumemo na prili no komplikovan na in koji je uveo Ajn tajn. Nemam nameru da vam dr im predavanje o zakonu gravitacije, jer bi nam to oduzelo puno vremena. U svakom slu aju, zakon prirode koji je postojao u Njutnovom sistemu, podrazumeva da se priroda iz neobja njivih razloga pona a jednoli no. Sada znamo da su mnoge stvari koje smo smatrali prirodnim zakonima zapravo ljudske konvencije. Znamo da ak i u najudaljenijim delovima zvezdanog prostora tri stope ine jedan jard. Ovo je bez sumnje zna ajna injenica, ali jedva da bi se mogla nazvati zakonom prirode. Kada steknete znanje o stvarnom pona anju atoma, otkri ete da je njihovo kretanje mnogo manje podlo no bilo kakvoj zakonitosti nego to se smatra, i da je pre u pitanju statisti ki prosek. Ako bacite kockice, dobi ete duple estice samo jednom u trideset i est bacanja, ali to se ne smatra dokazom bilo ega; naprotiv, ako bi duple estice izlazile pri svakom bacanju, mogli bismo da pomislimo da se radi o ne em unapred planiranom. Svi zakoni

prirode su u tom smislu sli ne vrste. To su statisti ki proseci izvedeni iz zakona slu ajnosti. Time itava stvar u vezi sa prirodnim zakonom postaje manje impresivna. Ideja da prirodni zakoni impliciraju zakonodavca poti e iz zbrke koja je nastala izme u prirodnih i ljudskih zakona. Ljudski zakoni su naredbe koje vam zapovedaju da se pona ate na odre eni na in, i vi mo ete odlu iti da li ete se tako pona ati ili ne. Ali prirodni zakoni su opis onoga kako se stvari uistinu pona aju. Ne mo e se tvrditi da postoji neko ko im je rekao da tako ine, jer ako pretpostavimo da taj neko postoji, suo eni smo sa pitanjem:Za to je bog doneo ba te prirodne zakone, a ne neke druge? Ako ka ete da je to u inio iz svog vlastitog zadovoljstva i bez ikakvog razloga, shvatite da postoji ne to to nije podlo no zakonu. Ako ka ete, kao to ka u ortodoksniji teolozi, da je bog imao razlog da stvori ba te zakone, a ne neke druge - vi u stvari ka ete da je taj razlog stvaranje boljeg svemira. Ali kada malo bolje pogledate svemir, to vam nikada ne bi palo na pamet. Kada bi postojao razlog za ustanovljavanje zakona koje je bog stvorio, onda bi im i on sam bio podlo an, pa prema tome nema nikakve prednosti u tome da uvodite boga kao posrednika. Imate zapravo zakon izvan i pre svih bo anskih zakona i tako bog prestaje da slu i va oj svrsi, jer vi e nije krajnji zakonodavac. Ukratko, cela rasprava o prirodnom zakonu nema vi e ni izdaleka onu snagu koju je nekada imala. U razmatranju ovih argumenata, ja se kre em kroz vreme. Argumenti za dokazivanje postojanja boga menjaju se kroz vreme. To su u po etku bili vrsti intelektualni dokazi, koji su otelovljavali sasvim definisane zablude. Kako se bli imo savremenom dobu, one postaju sve manje intelektualno ugledne, a sve vi e maglovito moralisanje. Dokaz svrhovitosti Slede i korak u ovom procesu dovodi nas do dokaza svrhovitosti. Sve na svetu je ure eno upravo tako kako je potrebno da bismo mi mogli da ivimo na ovome svetu. Ako bi svet i za mrvu bio druga iji, mi ne bismo mogli da ivimo u njemu. To je dokaz svrhovitosti. On ponekad poprima udne oblike; tvrdi se, na primer, da ze evi imaju bele repove da bi ih ovek mogao lak e nani aniti. Pitam se ta bi ze evi rekli na ovo. Nije te ko napraviti parodiju od ovog dokaza. Svi znamo uvenu Volterovu opasku da je nos o igledno napravljen takvim kakav jeste da bi se na njega mogle staviti nao are. Ta vrsta parodije, pokazalo se, poga a cilj direktnije nego u osamnaestom veku, jer od Darvinovog doba mnogo nam je jasnije za to se iva bi a prilago avaju svojoj okolini. Ne radi se o tome da je okolina stvorena da bi odgovarala njima, nego o tome da se oni prilago avaju njoj. U tome nema nikakvoga plana. Kada se malo zamislimo nad dokazom svrhovitosti, zapanjuje kako su ljudi mogli poverovati da ovaj svet, sa svim svojim nedostacima, predstavlja najbolje to je svemogu i i sveznaju i mogao proizvesti tokom miliona godina. Ja u to stvarno ne mogu da poverujem. Zamislite da vam je data svemo i sveznanje i milioni godina da usavr ite svoj svet. Pa da li biste proizveli ne to bolje od Kju-Kluks-Klana ili fa ista? Ako prihvatite zakone nauke, morate pretpostaviti da e ljudski ivot i ivot uop te na ovoj planeti vremenom nestati. On je samo faza u raspadanju sun evog sistema. U izvesnoj fazi tog raspadanja do lo je do temperaturnih uslova pogodnih za razvoj protoplazme i pojavu ivota u jednom kratkom periodu postojanja sun evog sistema. Na Mesecu se vidi ono ka emu Zemlja ide - to je ne to mrtvo, hladno i be ivotno.

Ka u mi da je ovakav pogled na stvari porazan i da ljudi, kada bi u to poverovali, ne bi mogli da ive. To je besmislica. Nikome nije stalo do toga ta e se desiti sa ljudima kroz milion godina. ak i ako neki ljudi misle da brinu o tome, oni se samozavaravaju. Ljudi su uvek zabrinuti zbog ne ega konkretnog, kao to je lo a probava. Niko nije ozbiljno nesre an zbog pomisli na ne to ta e se dogoditi milionima godina posle njega. Sla em se da je sumorna pomisao da e ivot izumreti. Mada kada vidim ta sve ljudi rade, to da emo izumreti mi se ini gotovo kao uteha, a ne ne to to mi zagor ava ivot. Moralni argument Sada dolazimo do kasnije faze argumentacije o postojanju boga, koju u nazvati dobom intelektualnog opadanja. U pitanju je dokaz koji postavljaju teisti, a zove se moralni argument za postojanje boga. U stara vremena postojala su tri intelektualna dokaza postojanje boga i sve ih je odbacio Imanuel Kant u svojoj Kritici istoga uma. Ali im se oslobodio ovih dokaza, on je izmislio novi, moralni dokaz. On je bio poput mnogih drugih ljudi: skepti an u intelektualnim pitanjima, ali spreman da u moralnima doslovno veruje u maksime koje je posisao sa maj inim mlekom. To ilustruje ono o emu govore psihoanaliti ari - da na nas najja e deluju najraniji uticaji, a ne oni kasniji. Kant je tako izmislio novi, moralni dokaz o postojanju boga i on je u raznim vidovima bio popularan tokom devetnaestog veka. Jedna njegova verzija ka e da ne bi bilo onoga to je ispravno ni onoga to je pogre no kada ne bi postojao bog. U ovom trenutku me ne zanima da li ima razlike izme u onoga to je ispravno i onoga to je pogre no. Ono to me zanima je slede e: ako ste sasvim sigurni da postoji razlika izme u onoga to je ispravno i onoga to je pogre no, vi se nalazite pred pitanjem - da li je ta razlika plod bo ije odluke ili ne? Ako razlika izme u dobra i zla postoji po bo ijoj odluci, onda za samoga boga ne postoji razlika izme u onoga to je ispravno i onoga to to nije. Onda tvrdnja da je bog dobar prestaje da bude ta na. Ako ho ete da ka ete, kao to tvrde teolozi, da je bog dobar, morate re i da ispravno i pogre no imaju neko zna enje koje je nezavisno od bo ije odluke, zato to su bo ije odluke dobre, a ne lo e, nezavisno od same injenice da ih je on stvorio. Ako to ka ete, mora ete zatim re i da je ispravno i pogre no nastalo ne samo bo ijim posredstvom, nego da su oni po svojoj biti, logi ki prethodili bogu. Mogli biste, ako biste hteli, re i da je postojalovi e bo anstvo koje je nare ivalo bogu koji je stvorio ovaj svet, ili zastupati mi ljenje koje zastupaju neki gnostici, koje sam esto smatrao prihvatljivim, da je zapravo ovaj svet kakvog mi poznajemo stvorio avo u trenutku kada bog nije gledao. Argument ispravljanja nepravde Postoji jedna neobi na verzija moralnog argumenta, u kojoj se ka e: postojanje boga je potrebno da bi postojala pravda na svetu. Delom svemira koji mi poznajemo vlada velika nepravda, i esto dobri pate, a zli napreduju, i te ko je re i koje od to dvoje vi e smeta oveku; ali ako kosmos kao celinu zamislimo kao pravedno ustrojen, moramo pretpostaviti da postoji budu i ivot koji e doneti ravnote u ivotu i

ovde, na zemlji. Zato se ka e da mora postojati bog i raj i pakao, da bi na kraju mogla postojati pravda. To je veoma neobi an argument. Ako pogledamo na to sa nau nog stanovi ta, re i emo:Ja poznajem samo ovaj svet. Ne znam kako je u ostalim delovima svemira, ali ukoliko se o tome uop te mo e raspravljati moglo bi se re i da je ovaj svet prili no dobar uzorak svemira, pa ako na njemu ima nepravde, za verovati je da e je biti i drugde. Pretpostavimo da ste otvorili sanduk pun narand i i videli da je gornji sloj truo. Ne biste rekli:Mora da su donji slojevi dobri, jer se tako uspostavlja ravnote a. Rekli biste:Verovatno je cela po iljka lo a, a tako i nau nik zaklju uje o prirodi kosmosa. On bi rekao:Na ovom svetu ima mnogo nepravde, i stoga postoji razlog da se pretpostavi da svetom ne vlada pravda, pa onda ima osnove za moralni argument protiv boga, a ne njemu u prilog. Intelektualni argumenti ove vrste nisu podsticajni za vernike. Ono to ljude podsti e da veruju u boga nije nikakav intelektualni dokaz. Ve ina ljudi veruje u boga, jer su ih tome u ili od ranog djetinjstva i to je glavni razlog. Jak razlog je, mislim, i elja za sigurno u, za jednom vrstom ose anja da postoji stariji brat koji e se brinuti o vama. To zna ajno podsti e elju ljudi da veruju u boga. Hristov karakter Ovo je tema kojom se racionalistinisu bavili dovoljno, a to je pitanje da li je Hrist bio najbolji i najmudriji od svih ljudi. To se obi no uzima zdravo za gotovo, i o ekuje se da se svi slo imo da je to istina. Ja se ne sla em, pri emu se u mnogim stvarima sla em sa Hristom vi e od onih koji ka u da su hri ani. Se ate se da je on rekao:Ne odupri se zlu: ko te udari po jednom obrazu okreni mu i drugi. Ovo nije novo na elo ili nov princip. Njime su se slu ili Lao Ce i Buda nekih petsto ili esto godina pre Hrista. To tako e nije princip koji hri ani shvataju doslovno. Ne sumnjam u to da je sada nji predsednik vlade (Stanley Baldwin), na primer, veoma iskren hri anin, ali ne bih nikome savetovao da ga o amari. Mislim da bi taj neko otkrio da on smatra da je ovaj deo biblijskog teksta napisan samo u prenosnom smislu. Postoji jo jedna sjajna pojedinost. Se ate se da je Hrist rekao:Ne sudite o drugima, da se ne bi sudilo o vama. Ovaj princip nije omiljen u sudnicama hri anskih zemalja. Poznavao sam prili an broj sudija koji su ozbiljni hri ani i nijedan od njih nije smatrao da postupa suprotno hri anskim principima rade i svoj posao. Zatim Hrist ka e:Daj onome koji tra i od tebe i ne odbij onoga koji tra i da posudi od tebe. To je veoma dobar princip. Nismo se ovde sastali da raspravljamo o politici, ali ne mogu, a da ne zapazim da se na poslednjim op tim izborima vodila rasprava o upravo tome, tako da se mora pretpostaviti da se liberali i konzervativci u ovoj zemlji sastoje od ljudi koji se ne sla u s Hristovim u enjem. Postoji jo jedna Hristova maksima koja nije omiljena me u na im hri anskim prijateljima. Ona ka e:Ako ho ete da budete savr eni, idite i prodajte ono to imate, i dajte siromasima. To je izuzetna maksima, ali kao to rekoh, ne primenjuje se mnogo. Sve su ovo dobre izreke, ali je prili no te ko postupati u skladu sa njima. Ne tvrdim da ih se ja pridr avam, ali ja nisam hri anin.

Mane Hristovog u enja Po to smo se slo ili da neke Hristove izreke imaju veliku vrednost, dolazim do onih kojima se ne mo e pripisati ni vrhunska mudrost niti vrhunska dobrota. Istorijski je prili no sumnjivo da li je Hrist uop te postojao, a ako jeste, mi o njemu ni ta ne znamo, pa se prema tome ja ne bavim istorijskim Hristom. Bavim se Hristom onakvim kakav se javlja u jevan eljima, a tamo se mogu na i stvari koje ne izgledaju previ e mudro. On je, na primer, zaista verovao da e se njegov drugi dolazak na svet desiti za ivota njegovih savremenika. On ka e:Ne ete oti i u gradove Izraela dok se sin oveka ne vrati. Zatim ka e:Ima nekih koji ovde stoje, a koji ne e okusiti smrt dok se sin oveka ne vrati u svoje kraljevstvo. Ima mnogo mesta u jevan eljima po kojima je sasvim jasno da on veruje da e se njegov drugi dolazak desiti za ivota ljudi koji su tada iveli. U to su verovali njegovi rani sledbenici i to je bila osnova njegovog moralnog u enja. Kada je govorio:Ne mislite na sutra i tome sli no, to je govorio uglavnom misle i na svoj drugi povratak, u smislu da obi ne, svetovne stvari nisu va ne. Poznavao sam neke hri ane, koji su zaista verovali da je njegov drugi dolazak vrlo blizu. Poznavao sam paroha koji je stra nopla io svoju pastvu pri ama da je Hristov drugi dolazak neminovan, pa ih je veoma ute ilo kada su ga videli da sadi drve e u svom vrtu. Rani hri ani su stvarno u to verovali i ustezali su se od sa enja drve a u svojim ba tama, jer su poverovali Hristu da je njegov drugi dolazak blizu. U tom smislu, on o ito nije bio mudar kao to su to bili neki drugi ljudi, a sigurno nije bio najmudriji od svih. Moralni problem Dolazimo zatim do pitanja morala. Postoji jedan vrlo ozbiljan nedostatak u Hristovom moralnom liku, po mom mi ljenju, a to je da je on verovao u pakao. Li no ne verujem da bilo ko, ko je zaista duboko human, mo e verovati u ve nu kaznu. Ali Hrist je o ito, kako je re eno u jevan eljima, verovao u ve nu kaznu. I stalno se iznova nailazi na scene njegovog osvetni kog besa prema onima koji odbijaju da slu aju njegove propovedi. To je stav uobi ajen za propovednike, ali u ovom slu aju naru ava vrhunsko savr enstvo Hristovog lika. Kod Sokrata, na primer, ne ete nai i na takav stav. On je sasvim blag i uljudan prema ljudima koji ne ele da ga slu aju. Takav odnos je po mom mi ljenju dostojniji jednog mudraca, nego da nastupi sa ogor enjem. U jevan elju postoji mesto na kojem Hrist ka e:Vi zmije, vi otrovnice, ne ete izbe i prokletstvo pakla. Tako je govorio ljudima kojima se nije dopalo njegovo u enje. Po meni, to ba nije najbolji na in opho enja. Ovakvih pretnji paklom ima mnogo. Postoji, naravno, i onaj poznati odeljak o grehu protiv Svetog Duha:Ko god govori protiv Svetog Duha, ne e mu biti opro teno ni na ovom ni na onom svetu. Ovaj tekst je prouzrokovao neopisivo mnogo jada na svetu, jer su mnogi smatrali da su se ogre ili o Svetoga Duha i da im to ne e biti opro teno, ni na ovom ni na onom svetu. Zaista ne verujem da bi osoba sa odgovaraju im stepenom dobrote u svojoj naravi, usadila takav strah i u as u ljude.

Zatim Hrist ka e: ovekov sin e poslati svoje an ele, i oni e sakupiti u njegovom kraljevstvu sve ono to je gre no, i one koji ine nepravdu, i baci e ih u vatreno drelo; i tamo e se uti zapomaganje i krgut zuba. To nastavlja da se re a iz jednog stiha u drugi i italac po inje da ose a izvesno zadovoljstvo onoga koji to izgovara. Za to bi ina e to toliko ponavljao. Zatim, svi se sigurno se ate ovaca i koza; i kako e on, kada se vrati po drugi put, odvojiti ovce od koza, i re i e kozama:Dalje od mene, vi prokleti, u plamen ve ni. Zatim nastavlja:I one e oti i u ve ni plamen, pa ka e:Ako ti ruka zgre i, odseci je; bolje da se vrati u ivot sakat, nego da sa dve ruke ode u pakao, u plamen koji se nikada ne gasi. Gde crv ne umire i gde se vatra ne gasi. On i to ponavlja vi e puta. Moram re i da je cela doktrina paklene vatre kao kazne za greh, doktrina okrutnosti. To je doktrina koja unosi okrutnost u svet. Generacije su stradale pod najstra nijim mukama inkvizicije zbog ove doktrine i Hrist iz jevan elja bi svakako trebalo da se smatra delimi no odgovornim za to. Tu je i primer gadarenskih svinja. Zaista nije bilo ljubazno prema svinjama u initi da se u njih uvuku duhovi koji ih nateraju da se sjure niz breg u more. Hrist je bio svemo an i mogaoje jednostavno naterati avole da odu; ali on je odlu io da ih po alje da u u u svinje. Zatim tu je i udna pri a o smokvinom stablu, koja me je uvek zbunjivala. Se ate se ta je bilo sa tim smokvinim stablom:Bio je gladan; i videv i smokvino stablo nedaleko, on je pri ao ne bi li na njemu ta slu ajno na ao; i kad je do ao do nje, nije na ao ni ta osim listova, jer jo nije bilo vreme smokava. I Isus je rekao:Da vi e nikada niko ne okusi s tebe ploda, i Petar mu re e:Gospodaru, pogledaj smokvu koju si prokleo, osu ila se. Ako nije bilo pravo vreme u godini za smokve, zaista ne bismo mogli da za to krivimo stablo. Zaista ne ose am da bilo u mudrosti, bilo u vrlini Hrist zauzima tako visoko mesto kao neki drugi ljudi koje istorija poznaje. U tom pogledu bih iznad njega stavio Budu i Sokrata. Emocionalni faktor Kao to sam ranije rekao, ne smatram da pravi razlog iz kojeg ljudi prihvataju religiju ima ikakve veze sa dokazivanjem. Oni prihvataju religiju na emocionalnoj osnovi. esto nam ka u da je veoma pogre no napadati religiju, jer religija ini ljude estitima. Tako ka u, ali ja to nisam primetio. Poznata vam je, naravno, parodija tog dokaza u knjizi Samuela Batlera Ponovno u Jerihonu. Se ate se da u Jerihonu postoji neki Higs koji sti e u daleku zemlju, i po to tamo provede izvesno vreme, on be i u balonu. Vra a se posle dvadeset godina i nalazi novu religiju po kojoj njega obo avaju pod imenom Dete sunca, i tvrde da je on uskrsnuo na nebo. On otkriva da upravo treba da se proslavi Praznik uznesenja, i uje kako profesori Henki i Penki govore jedan drugome da nikada nisu videli tog oveka Higsa i da se nadaju da ga nikada ne e ni videti; ali oni su visoki sve tenici religije Deteta sunca. On je vrlo ogor en, prilazi im i ka e:Ja u raskrinkati ovu celu prevaru i re i ljudima Jerihona da sam to samo ja, ovek Higs, i da sam oti ao u nebo balonom. Oni mu odgovaraju:Ne sme to u initi, jer je moral u ovoj zemlji povezan sa tim mitom, i ako jednom saznaju da nisi oti ao u nebo, posta e zli; i tako ga ubede i on mirno odlazi. U tome i jeste stvar - u uverenju da bismo svi mi bili zli, kada se ne bismo pridr avali hri anske vere. ini mi se da su ljudi koji su je se pridr avali ve inom bili veoma zli. to je religija bila

intenzivnija u nekom periodu i to je dublja bila dogma, tim je ve a bila okrutnost i stanje je tim bilo gore. U takozvanim epohama vere, kada su ljudi zaista verovali u hri anstvo potpuno i bez rezerve, postojala je inkvizicija sa svojim mu enjima; u ime religije su spaljeni milioni nesre nih ena i primenjivana je svaka druga vrsta surovosti. Posmatraju i svet vidimo da je svaki i najmanji napredak u ljudskim ose anjima, svako pobolj anje u krivi nom zakoniku, svaki korak ka suzbijanju ratova, ka boljem postupanju prema obojenim rasama, svako ubla avanje ropstva, svaki moralni napredak bio uporno suzbijan od strane organizovanih crkava. Tvrdim sasvim odre eno da je hri anska religija, onakva kakva je organizovana u crkvama, jo uvek glavni neprijatelj moralnog napretka u svetu. Kako crkve usporavaju napredak Mo da ete pomisilti da idem predaleko kada ka em da je to jo uvek tako. Ne mislim da preterujem. Uzmimo jednu injenicu. Podne ete je zajedno sa mnom. Ne radi se o prijatnoj injenici, ali crkve teraju oveka da spominje neprijatne stvari. Pretpostavimo da se u ovo dana nje doba jedna neiskusna devojka uda za sifilisti ara; u tom slu aju katoli ka crkva ka e: je jedan neraskidivi sakrament. Morate izdr ati celibat ili ostati skupa. Ako ostanete skupa, ne smete preduzeti korake da spre ite ra anje sifilisti ne dece. Niko ije prirodno saose anje nije izopa eno dogmom, ili ija moralna priroda nije sasvim bezose ajna prema svakoj vrsti patnje, ne bi mogao tvrditi da je to ispravno i kako takvo stanje stvari treba da se nastavi. Ovo je samo primer. Ima mnogo na ina na koje u ovom trenutku crkva name e mnogim ljudima nezaslu ene i nepotrebne patnje, svojim insistiranjem na onome to ona odlu i da naziva moralom. I naravno, kao to znamo, ona je protivnik napretka i pobolj anja svega to ubla ava patnju na svetu, jer shvata moral kao ograni eni niz pravila pona anja koja nemaju nikakve veze sa ljudskom sre om; i kada ka ete da ovo ili ono treba da se u ini, jer bi to doprinelo ljudskoj sre i, ona smatra da to sa moralom nema nikakve veze:Kakve veze ima ljudska sre a sa moralom? Cilj morala nije da usre i ljude. Strah, osnova religije Religija se zasniva, ja mislim, uglavnom i na prvom mestu, na strahu. Tu se radi delimi no o u asu pred nepoznatim, a delimi no, kao to sam rekao, o elji da imate neku vrstu starijeg brata, koji e biti pored vas u svim nevoljama i nesuglasicama. Strah je osnova cele te stvari - strah od nepoznatog, strah od poraza, strah od smrti. Strah je poroditelj okrutnosti, i stoga nije udno to okrutnost i religija idu ruku pod ruku. To je zato to je strah osnova i jednog i drugog. Mi smo po eli pomalo da shvatamo stvari i da pomalo ovladavamo na im svetom uz pomo nauke, koja je silom i la korak po korak protiv hri anske religije, protiv organizovanih crkava i njihovih zastarelih pravila. Nauka nam poma e da prevazi emo bedni strah u kojem je ljudski rod iveo generacijama. Nauka nas u i, a ja mislim da to ine i na a vlastita srca, da vi e ne tra imo neku zami ljenu potporu, da vi e ne izmi ljamo saveznike na nebu, nego da ovde dole ulo imo napor da od ovoga sveta napravimo mesto dostojno ivota, umesto u asnog sveta koji su vekovima stvarale crkve.

ta moramo u initi Treba da stanemo na svoje noge i pogledamo svetu u lice - u njegove dobre i lo e strane, njegovu lepotu, njegovu ru no u; da vidimo svet kakvim on jeste i da ga se ne bojimo. Svet treba osvojiti inteligencijom, a ne samo sedeti u njemu u ropskoj pokornosti pred svojim strahom. itava zamisao o bogu je proiza la iz drevnih isto nja kih despotija. To je zamisao koja nije vredna slobodnog oveka. Kada ujete kako se ljudi u crkvi poni avaju i govore za sebe da su bedni gre nici i ostalo, to je vredno prezira i nedostojno ljudskih bi a koja imaju samopo tovanje. Treba da se dignemo i svetu otvoreno pogledamo u lice. Treba da uradimo sve to mo emo, i to e uvek biti bolje od onoga to su ovi drugi napravili kroz sve ove vekove. Za dobar svet su potrebni znanje, dobrota i hrabrost; nije potrebno da sa aljenjem eznemo za pro lo u i sputavamo svoju inteligenciju re ima koje su davno izrekli neupu eni ljudi. Potreban je neustra iv pogled na svet i slobodna inteligencija. Potrebna je nada u budu nost, a ne osvrtanje na pro lost koja je mrtva i koja e biti daleko prevazi ena budu no u koju e stvoriti na um. ____________________________________________________ [1] Ovo predavanje je odr ano 6. marta 1927. u Gradskoj ku i u Betersiju pod pokroviteljstvom Odeljenja za ju ni London Nacionalnog svetovnog dru tva.