6. HIDRAULINE MAINE 6.

1 Definicija i klasifikacija Hidraulinim mainama nazivaju se one tehnike naprave u kojima se obavlja transformacija mehanike energije pokretnih delova te naprave u strujnu energiju fluida ili obrnuto. Hidrauline maine u kojima se energija predaje fluidu nazivaju se radne hidrauline maine. Hidrauline maine u kojima se energija oduzima od fluida i pretvara u mehaniku energiju nazivaju se motorne hidrauline maine. Postoje i maine koje mogu da pretvaraju hidrauliku u mehaniku energiju i obrnuto. To su kombinovane hidrauline maine. Primer za ovakve maine je reverzibilna maina u specijanim hidroelektranama (na primer u HE Peruac kod Bajine Bate). Drugi primer za ovakvu mainu je hidroprenosnik, koji prvo obavlja pretvaranje mehanike u strujnu, a potom strujne u mehaniku energiju. Radne hidrauline maine se dele na: 1. Turbomaine ili lopatine maine, 2. Zapreminske ili klipne maine i 3. Strujne maine. Kod radnih hidraulikih turbomaina fluid kontinualno struji kroz mainu a energija mu se predaju u obrtnom radnom kolu. Radne zapreminske hidrauline maine karakterie periodino (diskontinualno) kretanje fluida kroz nju. Energija se fluidu predaje pomou klipa ili nekog drugog mainskog dela koji se po pravilu kree periodino. Fluid na izlaznom preseku iz ovih maina ima promenjljiv pritisak i protok (pulsacije). Strujne hidrauline maine se karakteriu korienjem kinetike energije nekog drugog fluida, u cilju poveanja strujne energije osnovnog fluida. Najpoznatija maina iz ove grupe je injektor. 6.2. Radne hidrauline turbomaine Turbomaine slue za poveanje strujne energije gasova i tenosti. Zbog relativno malih promena pritiska u samoj maini, ak i u sluaju gasova moe se smatrati da se gustina malo menja te se sve analize za ove maine izvode na modelu nestiljivih fluida ( const). Prema vrsti fluida ove maine dele se u dve grupe: pumpe i ventilatore. Pumpe su namenjene za tenosti, a ventilatori za gasove. Prema pravcu strujanja fluida u samoj maini dele se u tri grupe (sl. 6.1): 1. Radijalne ili centrifugalne, 2. Aksijalne ili osne i 3. Radiaksijalne ili dijagonalne. Radijalne maine karakterie kretanje fluida od ose obrtanja ka periferiji radnog kola (sl.6.1.a). U odnosu na ostale turbomaine u ovim mainama predaje se vea koliina energije jedinici mase fluida, ali se postiu manji protoci. Aksijalne maine karakterie prolaz fluida kroz radno kolo u pravcu koji je paralelan sa osom obrtanja (sl.6.1.b). Ove maine u odnosu na ostale turbomaine postiu vee protoke, ali je predata koliina energije jedinici mase fluida manja. Radiaksijalne hidrauline maine su po konstrukciji kombinacija radijalnih i aksijalnih maina. Kod ovih maina fluid se kree i u pravcu ose obrtanja i radijalno u odnosu na taj pravac (sl.6.1.c).

Sl. 6.1. Vrste hidraulinih maina (a radijalna, b aksijalna i c radiaksijalna;1 kuite ili stator, 2 radno kolo ili rotor i 3 vratilo rotora ) 6.2.1. Radijalne turbomaine Primeri konstrukcionog izgleda ovih maina daju se na slikama. Centrifugalni ventilator prikazan je na slici (sl. 6.2). Centrifugalna pumpa prikazana je na slici (sl. 6.3). Dimenzije i oblici centrifugalnih pumpi i ventilatora mogu biti veoma razliiti.

Sl. 6.2. Centrifugalni ventilator (preseci levo,radno kolo sredini i spoljni izgled desno)

Sl. 6.3. Centrifugalna pumpa (presek levo, radno kolo sredini i spoljni izgled desno) 6.2.2. Aksijalne maine

Primeri konstrukcionog izgleda ovih maina daju se na slikama. Aksijalnii ventilator prikazan je na slici (sl. 6.4). Aksijalne pumpe se veoma retko koriste. Dimenzije i oblici aksijalnih pumpi i ventilatora mogu biti veoma razliiti.

Sl.6.4. Aksijalni ventilator(delovi levo, spoljni izgled desno) 6.2.3. Radiaksijalne maine Neke od konstrukcionih izvedbi radiaksijalnih pumpi prikazane su na slici (sl. 6.5).

Sl. 6.5. Radiaksijalne pumpe (pumpa levo, pumpa namenjena za hidrauliki transport - desno) 6.2.4.Viestepene maine Radi poveanja hidraulike energije koja se predaje jedinici mase fluida esto se u jednoj maini nalazi dva ili vie radnih kola. Takve maine se nazivaju viestepene maine. Primeri takvih maina dati su na slici (sl.6.6).

Sl. 6.6. Viestepene maine(presek dvostepene centrifugalne pumpe levo i viestepeni aksijalni ventilator namenjen za avionski motor desno) 3

6.2.5. Osnovni radni parametri turbomaina Protok se iskazuje na isti nain kao kod kretanja fluida kroz cevovode. S obzirom na razmatranje nestiljivog fluida u sluaju turbomaina koristi se zapreminski protok (m3/s). Prirataj energije po jedninici mase fluida - napor je parametar koji pokazuje koliko energije maina predaje fluidu po jedinici mase. Specifina koliina energije (po jedinici mase), koja je sadrana u fluidu, na ulaznom preseku u mainu iznosi (sl. 6.7):

eI =

pI

v 2 + I + gz I 2

(6.1)

a na izlaznom preseku:
eII = pII v 2 + II + gz II 2 (6.2)

Sl.6.7. Karakteristini preseci strujanja pri odreivanju napora turbomaine Na osnovu ovoga specifini (jedninini) rad turbomaine je:

p v 2 Y = e II e I = II + II + gz II 2 ili
Y = e II e I = p II p I

2 p I + v I + gz I 2

(6.3)

v II 2 v I 2 + + g ( z II z I ) 2

(6.4)

gde je Y (J/kg) jedinini rad turbomaine. Ako se prethodno izraz podeli sa g dobija se:

H=

2 2 Y p II p I v II v I = + + ( z II z I ) g g 2g

(6.5)

gde je H (J/N = m) napor turbomaine. Ako se jednaina (j-6.4) pomnoi sa dobija se:

p = gH = Y = p II p I +

v II 2 v I 2
2

) + g ( z II z I )

(6.6)

gde je p (J/m3 = Pa) opti napor turbomaine.

Korisna snaga turbomaine izraunava se na osnovu izraza:

P = gHQ = YQ = pQ (W)

(6.7)

Snaga na pogonskom vratilu turbomaine P zavisi od stepena korisnog dejstva turbomaine. Stepen korisnog dejstva turbomaine izraava se:

=
ili

Pe P

(6.8)

P=

gHQ YQ pQ = =

(6.9)

gde je Pe korisna snaga turbomaine.

6.2.6. Potreban napor

Za analizu potrebnog napora turbomaine uzet je primer pumpe koja prepumpava tenost iz jednog u drugi rezervoar (sl.6.8).

Sl.6.8. Potreban napor

Koliina fluidne energije sadrana u jednici mase fluida na ulaznom preseku maine je:

e I = e1 Hg
1

(6.10)

gde je e1 koliina fluidne energije u poetnoj taki strujanja, odnosno na povrini donjeg rezervoara (sl. 6.8), a Hg gubici fluidne energije pri strujanju od take 1 do ulaznog preseka turbomaine I.
1 I

Slina jednaina moe se napisati i za potisni vod:

eII = e2 + Hg
II

(6.11)

Jedinini rad turbomaine iznosi:

Y = gH = e II e I = e 2 e1 + Hg + Hg 12 II2 13 13
Hgu Hgp

(6.12)

Zamenom vrednosti za specifinu koliinu fluidne energije u takama 1 i 2, dobija se:

v 2 2 v1 2 Y = e II e I = + gh g + + Hgu + Hgp 14 4 2 3 4 42 3 14 244 3 1 24 bQ 2 p 2 p1
a 0

(6.13)

Kinetike energije u takama 1 i 2 priblino su jednake nuli, pa je i njihova razlika takoe jednaka nuli. Prva dva lana jednaine sa desne strane znaka jednakosti ne zavise od brzine, ali gubici fluidne energije zavise od kvadrata brzine, odnosno kvadrata protoka Q. Opti oblik prethodne jednaine (j.6.13) glasi:

Y = gH = a + bQ 2

(6.14)

Ova jednaina (j.6.14) pokazuje karakter zavisnosti potrebnog napora turbomaine od protoka. Bez obzira to je jednaina izvedena za primer sa slike (sl.6.8) ona ima opti karakter i vai za sve sluajeve. Matematiki posmatrano ovo je jednaina parabole sa odsekom a na osi H. Grafiki prikaz ove zavisnosti dat je na slici (sl. 6.9).

Sl. 6.9. Zavisnost potrebnog napora turbomaine od protoka Prilikom strujanja fluida radna taka maine mora da bude na krivoj liniji potrebnog napora.

Ako se, na primer, razmotri jednostavniji sluaj strujanja prikazan na slici (sl. 6.10) dobija se:

H=

1 24 4 3
0

p 2 p1

+ h g + Hgu + Hgp = Hgu + Hgp = bQ 2 {

0

(6.15)

za koji se dobija parabola koja prolazi kroz koordinatni poetak. Ovo je primer cirkulacionih pumpi. U ovom sluaju potreban napor zavisi samo od gubitaka fluidne energije pri strujanju kroz cevovod.

Sl. 6.10. ema cirkulacione pumpe 6.2.7. Najvea dozvoljena usisna visina za pumpe
U sluaju pumpi potrebno je odgovoriti na pitanje koliko visoko pumpa moe biti iznad nivoa tenosti. Za razmatranje ovog problema koristi se slika (sl. 6.8). Ako se napie proirena Bernulijeva jednaina za usisni deo cevovoda, od take 1 do preseka I, dobija se:
p1 v 2 p v 2 + 1 + gz1 = I + I + g ( z1 + h s ) + Hgu { 2 2
0

(6.16)

Brzina pomeranja nivoa tenosti je v 0. Iz prethodne jednaine se moe iskazati eksplicitno visina usisnog preseka pumpe hs:

p p v 2 hs = 1 I + I g g 2 g

Hgu g

(6.17)

Dobijeni izraz slui da se odredi maksimalna vrednost visine usisnog preseka pumpe u odnosu na nivo tenosti u rezervoara iz koga se ona pumpa. Ako je u pitanju voda ( = 1000 kg/m3), pritisak u donjem rezervoaru atmosferski (otvoren rezervoar), brzina u usisnom preseku jednaka 0 m/s (to je idealizacija), pritisak u usisnom preseku jednak 0 Pa (to je, takoe, idealizacija) i da su gubici fluidne energije Hgu u usinom delu cevovoda 0 J/kg (idealizacija), dobija se da je maksimalna vrednost usisne visine hmax = 10,33 m. Ova vrednost je, zbog uinjenih idealizacija, teorijska mogunost. Meutim, u stvarnim uslovima brzina tenosti u usisnom preseku ima neku odreenu vrednost, gubici fluidne energije uvek postoje, a pritisak u usisnom cevovodu ne moe biti jednak 0 Pa. Pritisak mora da bude vei od vrednosti ravnotenog pritiska za temperaturu fluida koji se transportuje. U sluaju da je taj pritisak manji dolazi do isparavanja tenosti i pojave gasnih (parnih)

mehurova. Nakon ponovnog poveanja pritiska parni mehurovi e kolapsirati (nestati) uz veoma intenzivno mehaniko dejstvo na vrste povrine pumpe. S obzirom na injenicu da se nakon prolaska fluida kroz usisni presek pumpe pritisak i dalje samanjuje, pa o tome treba voditi rauna. Na slici (sl. 6.11) je prikazana promena pritiska tenosti pri prolasku kroz centrifugalnu pumpu. Najugroenija je taka na samom ulazu tenosti u radno kolo (taka 4).

Sl. 6.11. Promena pritiska du strujnice tenosti kroz centrifugalnu pumpu (dijagram promene pritiska u zavisnosti od take du strujanja levo, karakteristine take strujanja desno)
Na slici (sl. 6.12) prikazano je oteenje radnog kola i difuzora (statorski usmerivai) nastalo zbog pojave kavitacije.

Sl. 6.12. Oteenja nastala na radom kolu i difuzoru centrifugalne pumpe zbog pojave kavitacije
Da bi se spreila pojava kavitacije u pumpama proizvoai pumpi propisuju dozvoljenu kavitacijsku rezervu NPSH. To je koliina fluidne energije za koju vrednost mora biti vie energije u ulaznom preseku pumpe u odnosu na granicu pri kojoj nastaje isparavanje tenosti. Na osnovu prethodne diskusije sledi nejednakost:

p I v I 2 p zp + + NPSH g 2 g g

(6.18)

gde je pzp minimalni pritisak tenosti pri kome nema isparavanja. Uzimajui u obzir jednainu (j.6.17) i prethodnu jednainu (j.6.18) moe se izraziti najvea dozvoljena usisna visina:

Hgu p p zp hs 1 g + NPSH g g

(6.19)

Za pumpanje vode okolne temperature centrifugalnom pumpom iz otvorenih rezervoara ova vrednost se nalazi u granicama 2 do 6 m, a najee 3-4 m. Pojava kavitacije mogua je i u drugima radnim i motornim hidraulinim mainama.

6.2.8. Karakteristika turbomaina

Ako se izvede ispitivanje turbomaine tako to se mere protoci i napori maine pri zatvaranju cevnog zatvaraa (na primer, ventila) dobijaju se razliite karakteristike cevovoda i radne take maine (sl. 6.13). Spajanjem radnih taaka maine dobijenih eksperimentom konstruie se radna karakteristika maine - Q-H kriva.

Sl. 6.13. Odreivanje Q-H krive kod turbomaina

Ako se pri tome, za svaki protok, odredi potrebna snaga na pogonskom vratilu, stepen korisnog dejstva maine i dozvoljena kavitacijska rezerva (kod pumpi), dobija se karakteristika turbomaine prikazana na slici (sl. 6.14). Ova karakteristika je lina karta svake turbomaine. Ona slui za izbor maine i za odreivanje svih radnih parametara maine za konkretni sluaj strujanja. Turbomaina se bira tako to se prvo odredi karakteristika cevovoda ( Y = gH = a + bQ 2 ). Na osnovu eljenog protoka i karakteristike cevovoda, na dijagramu se odreuje radna taka (sl.6.14. i 6.15). Odabire se maina koja ima prvi vei protok od zahtevanog (sl. 6.15). U tom sluaju definie se uestanost obratanja rotora n (o/min). Pri tome se vodi rauna da stepen korisnog dejstva ima visoku vrednost. Za ovako odreenu mainu bira se adekvatan pogonski motor, koji ima veu snagu od izraunate za 15-20%.

Sl.6.14. Karakteristika turbomaine

Sl.6.15. Izbor radne hidrauline turbomaine

Funkcija zavisnosti snage od protoka ima razliit karakter za razne tipove turbomaina (sl.6.16). Ako se analizira aksijalna maina moe se zakljuiti da e napor maine biti manji ukoliko je protok vei. To znai da pokretanje (startovanje) maine treba izvoditi pri otvorenom protoku (otvoreni cevni zatvarai). Kod radijalnih maina sluaj je suprotan. Najmanja snaga za pogon potrebna je pri potpuno zatvorenom protoku. To znai da ove maine treba pokretati pri zatvorenim cevnim zatvaraima. O prethodnim zakljucima treba voditi rauna u praksi, kako bi se izbegle velike jaine elektrine struje pri startovanju pogonskog elektromotora. Kod radiaksijalnih maina postoji minimum potrebne snage, na osnovu koga se odreuje poloaj cevnog zatvaraa pri pokretanju.

10

Sl. 6.16. Zavisnost potrebne snage na vratilu turbomaine od protoka fluida (1- radijalna maina, 2 aksijalna maina, 3 radiaksijalna maina) 6.2.9.Regulisanje protoka kod turbomaina
U praksi vrlo esto postoji potreba za promenom protoka kroz turbomainu. To se moe ostvariti na razliite naine. Svaki od naina ima svoje prednosti i mane, pa se zbog toga u preksi susreu razliiti sluajevi. a) Regulisanje protoka priguivanjem pomou cevnog zatvaraa je najjednostavniji i investiciono najjeftiniji nain. U ovom sluaju na potisnom, a kod ventilatora moe biti i na usisnom, vodu ugrauje se cevni zatvara. Pritvaranjem cevnog zatavaraa poveava se njegov koeficijent otpora tako da se karakteristika cevovoda menja. Ona se menja tako to postaje strmija. Zbog promene Q-H karakteristike cevovoda menja se radna taka, a samim tim i protok kroz mainu(sl. 6.17).

Sl. 6.17. Regulisanje protoka kroz turbomainu priguivanjem pomou cevnog zatvaraa
b) Promenom uestanosti obrtanja rotora hidrauline maine moe se menjati protok fluida kroz mainu. U ovom sluaju Q-H karakteristika menja se kao to je pokazano na slici (sl. 6.18). Promenom broja obrataja maine dobijaju se nove radne take, odnosno promenjeni protoci. Promena broja obrataja na maini moe se izvesti na razliite naine. Klasian nain promene broja

11

obrataja je ugradnja varijatora. U tom sluaju promena je kontinualna. Ugradnjom stepenastog reduktora ili stepenastog multiplikatora postie se diskontinualna promena. Savremene hidrauline turbomaine velike snage esto se opremaju frekventnim regulatorom. Ovaj ureaj omoguava promenu frekvencije elektrine struje na pogonskom elektromotoru. Na ovaj nain prostie se promena uestanosti obratanja n (o/min) ime se menja Q-H karakteristika maine, a samim tim i protok fluida. Frekventni regulator menja i karakteristike rada elektromotora tako da motor pri promenjenoj frekvenciji adekvatno menja snagu, odnosno potronju elektrine energije. Na taj nain postie se energetski racionalna promena protoka kroz turbomainu. U svim prethodnim sluajevima motor postoji neizbeni gubitak energije izazavan priguivanjem ili neracionalnim radom elektromotora. Ugradnja frekventnog regulatora na pogonskom elektromotoru je najekonominiji nain promene protoka kod hidraulinih turbomaina.

Sl. 6.18. Promena protoka usled promene uestanosti obrtanja rotora turbomaine
c) Statorska regulacija protoka je jedan od naina promene protoka. Naime u statorskom delu maine mogu se ugraditi pretkolo ili zakolo koji imaju lopatice, kao usmerivae struje fluida. Ako se tehniki ostvari mogunost zakretanja ovih lopatica oko svoje ose (sl. 6.19), tada se menja protok jer se menja Q-H karakteristika maine. Ovakav nain promene protoka je energetski manje racionalan od regulisanja protoka promenom uestanosti obratanja, ali je energetski racionalniji od regulisanja protoka pritvaranjem cevnog zatvaraa. Ovaj nain primenjen je kod nekih ventilatora na postrojenjima za suenje poljoprivrednih proizvoda.

Sl. 6.19. Jedan od konstrukcionih principa zakretanja lopatica statora

12

d) Zakretanjem lopatica radnog kola menja se Q-H karakteristika turbomaine. Ovaj princip je, takoe, ali vrlo retko, primenjen kao nain regulisanja protoka. e) Ugradnja baj-pasa (by pass) turbomaine se esto sree u praksi, naroito kada su u pitanju pumpe. Naime, ugradnjom cevnog zatvaraa, koji je postavljen u paralelnu vezu sa turbomainom moe se ostvariti regulisanje protoka (s. 6.20). Ovaj princip je energetski neracionalan, ali je pogodan za rukovanje, pa se primenjuje kod manjih maina. Pritvaranjem ili otvaranjem cevnog zatvaraa menja se protok kroz baj-pas, a samim tim i protoka na izlazu iz postrojenja Q.

Sl. 6.20. Regulisanje protoka pomou baj-pasa (CZ cevni zatvara, TM turbomaina, Q protok na ulazu i izlazu iz postrojenja, Q protok kroz turbomainu, Q protok kroz baj-pas) 6.2.10.Zajedniki rad vie turbomaina
Radi poveanja protoka ili napora esto se u okviru postrojenja ugrauju dve ili vie turbomaina. One mogu da rade u paralenoj ili rednoj vezi. a) Redna veza turbomaina primenjuje se kada se eli poveanje protoka. Analizira se redna veza sainjena od dve turbomaine (sl. 6.21).

Sl. 6.21. Redna veza turbomaina (1 prva turbomaina, 2- druga turbomaina, RT radne take)
Primenom jednaine kontinuiteta za rednu vezu dobija se:

13

Q = Q1 = Q2

(6.20)

Poto su u rednoj vezi napori pumpi se sabiraju:

H = H1 + H 2

(6.21)

Na osnovu ovakve analize zbirna Q-H karakteristika grupe turbomaina moe se konstruisati u Q-H dijagramu. Na osnovu poznatih Q-H karakteristika turbomaina 1 i 2 i njihovim grafikim sabiranjem u pravcu H-ose dobija se zbirana Q-H karakteristika (zadebljana linija). U preseku Q-H karakteristike cevovoda i zbirne Q-H karakteristike turbomaina nalazi se radna taka (RT). U ovom sluaju radna taka prve turbomaine je RT1, a druge RT2. Ako se analizira specifini sluaj kada Q-H karakteristika cevovovda preseca zbirnu Q-H karakteristiku u domenu koji je prikazan crtkanom linijom situacija je posebna. Naime, u ovom sluaju prva maina (1) imae "negativni napor", to znai da e oduzimati energiju od fluida, odnosno radie kao motorna hidraulika maina. To nije cilj postavljanja turbomaina u rednu vezu, tako da se zakljuuje da je u ovom sluaju turbomaina 1 nepotrebna, ta vie njeno postojanje pogorava rad postrojenja. Zbog mogunosti ovakvog sluaja, pri postavljanju maina u rednu vezu treba voditi rauna da ne doe do ovakve situacije. Mora se paljivo analizirati zbirna Q-H karakteristika i Q-H karakteristika cevovoda na bazi poznatih karakteristika pojedinih maina u rednoj vezi. Ako se ne znaju Q-H karakteristike pojednih maina samo u sluaju da su maine identine mogu se bez bojazni postaviti u rednu vezu. b) Paralelna veza turbomaina primenjuje se kada se eli poveanje napora. Analizira se paralelna veza sainjena od dve turbomaine (sl. 6.22).

Sl. 6.21. Paralelna veza turbomaina (1 prva turbomaina, 2- druga turbomaina, RT radne take)
Primenom jednaine kontinuiteta za paralelnu vezu dobija se:

Q = Q1 + Q2
Poto su u paralelnoj vezi napori pumpi su jednaki:

(6.20)

14

H = H1 = H 2

(6.21)

Na osnovu ovakve analize zbirna Q-H karakteristika grupe turbomaina moe se konstruisati u Q-H dijagramu. Na osnovu poznatih Q-H karakteristika turbomaina 1 i 2 grafikim sabiranjem Q-H karakteristika u pravcu Q-ose dobija se zbirna Q-H karakteristika (zadebljana linija). U preseku QH karakteristike cevovoda i zbirne Q-H karakteristike turbomaina nalazi se radna taka (RT). U ovom sluaju radna taka prve turbomaine je RT1, a druge RT2. Ako se analizira specifini sluaj kada Q-H karaktersitika cevovovda preseca zbirnu Q-H karakteristiku u domenu koji je prikazan crtkanom linijom situacija je posebna. Naime, u ovom sluaju prva maina (1) imae "negativni protok", to znai da e fluid u maini 2 strujati od potisa ka usisu (suprotan smer od potrebnog). To nije cilj postavljanja turbomaina u rednu vezu, tako da se zakljuuje da je u ovom sluaju turbomaina 1 nepotrebna, ta vie njeno postojanje pogorava rad postrojenja. Zbog mogunosti ovakvog sluaja, pri postavljanju maina u paralelnu vezu treba voditi rauna da ne doe do ovakve situacije. Mora se paljivo analizirati zbirna Q-H karakteristika i Q-H karakteristika cevovoda na bazi poznatih karakteristika pojedinih maina u paralelnoj vezi. Ako se ne znaju Q-H karakteristike pojednih maina samo u sluaju da su maine identine mogu se bez bojazni postaviti u paralelnu vezu.

6.2.11. Kontrola rada i odravanje

Kontrola rada turbomaina i njihovo odravanje je ozbiljan tehniki posao. S obzirom da od pogonske spremnosti i ispravnosti ovih maina esto zavisi rad celokupnih postrojenja, ovoj aktivnosti treba posvetiti najveu panju. U ovom tekstu navee se neke od osnovnih specifinosti kontrole rada i odravanja. Za ispravan rad maine potrebno je strogo pridravanje uputstava za rad koje daje proizvoa maine, pored literature koja se specijalno bavi odravanjem. Ako se konstatuje da je protok na maini manji nego to je uobiajeno, to je znak da treba traiti uzrok takvog stanja. Jedan broj moguih uzroka i njhovo otklanjanje dati su u tabeli (tab. 6.1).

Tabela 6.1. Uzroci umanjenog protoka kod turbomaina i njihovo otklanjanje

Red. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 Uzrok Suprotan smer obrtanja rotora. Otklanjanje

Pogreno spojen trofazni elektrini izvor. Potrebno je zameniti bilo koje dve faze. Zaptivanje na usisnom delu maine je Potrebno je popraviti ili zameniti zaptivanje. loe. Pumpa prisisava nepotreban ("fal") vazduh. Pojava parnih mehurova u maini Smanjiti visinu dizanja ili na neki drugi nain kavitacija. dovoljno poveati pritisak u ulaznom preseku maine. Pohabanost radnog kola zbog erozije. Zameniti radno kolo. Pohabanost leajeva. Zameniti leajeve. Proklizavanje kaia preko kainika u Dotegnuti ili zameniti kaeve. sluaju ovakvog prenosa mehanike energije od motora Prisisavanje vazduha u usisnom delu Proveriti cevovod i popraviti ga. cevovoda. Zaguena usisna reetka ili preista Oistiti. ("filter")

15

10 11 12 13

Nizak napon elektrine struje koji utie Treba zaustaviti mainu, jer postoji na promenu Q-H karakteristike maine mogunost havarije zbog poveane jaine struje u motoru. Intervenisati kod elektrodistibucije. Nia frekvencija elektrine struje Ako postoji frekventni regulator tada se umanjena uestanost obrtanja rotora, koriguje frekvencija. U suprotnom odnosno promenjena Q-H karakteristika. intervenisati kod elektrodistribucije. U sluaju pogona od motora SUS Podesiti uestanost obrtanja motora SUS. mogue je smanjenje uestanosti obrtanja. Naslage kamenca ili intenzivna Oistiti ili zameniti pojedine deonice ili ceo korodiranost cevovoda utiu na promenu cevovod. Q-H karakteristike cevovoda. Zaguenje u cevovovdu Oistiti cevovod.

Zaptivanja vratila pumpe ili vretena ventila ili zasuna izvode se na razliite naine. Mada razvoj novih materijala i u ovoj oblasti nudi unapreenja, ipak je kod pumpi za vodu najee primenjeno zaptivanje pomou azbeste pletenice. Azbestna pletenica je konopac odreenog prenika upleten od azbestih konaca. Pletenica je krunog poprenog preseka, ali pri postavljanju u leite zaptivanja ona se deformie u kvadratni ili pravougaoni popreni presek. Koriste se garfitizirane azbestne pletenice. Pletenica je fabriki natopljena grafitom koji je pomean sa odgovarajuim uljem, kako bi se smanjilo trenje u radu. Ako nema grafitne pletenice moe se i prirunoj radionici grafitizirati obina azbestna pletenica. To se izvodi tako to se ona premazuje rastvorom grafita u viskoznijem ulju. Pripremljena pletenica se namotava na vratilo ili vreteno na nain pokazan na slici (sl. 6.23). Kao to se sa slike vidi krajevi pletenice zasecaju se ukoso kako bi pakovanje u zaptivnom leitu bilo kompaktno. Ugao zasecanja zavisi od prenika pletenice i prenika vratila. Nakon postavljanja u leite zaptivanja, ovako namotana pletenica, pritee se poklopcem. Pritezanje se obino obavlja vijanom vezom. Poklopac ne sme biti ni labav ni pretezategnut. Pritezanje se obavlja sve dotle dok kroz pletenicu ima malo protoka vode. Na svake 3-4 sekunde treba da procuri jedna kap. Ako je zaptiva previe pritegnut tada je otpor trenja znatno uvean, to dodatno optereuje motor.

Sl. 6.23. Namotavanje zaptivne grafitizirane azbestne pletenice na vratilo pumpe ili vreteno ventila

16