Suđenje Isusu Pravni Aspekti

PRAVNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU IZDAVAKI CENTAR Biblioteka RANI RADOVI 1
eljko Stepanovi SUENJE ISUSU PRAVNI ASPEKTI Izdavai Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Izdavaki centar SG-Vili, Beograd Za izdavae prof. dr Mirko Vasiljevi, dekan Dragan Rankovi Urednik Biblioteke prof. dr Jovica Trkulja, upravnik Izdavakog centra Recenzenti prof. dr Miroslav Miloevi protojerejstavrofor dr Radomir V. Popovi Lektura i korektura Vesna Komar Dizajn korica Pavle Borovac Priprema i tampa Dosije, Beograd
Elektronsku verziju knjige Suenje Isusu - pravni aspekti (u PDF formatu) uinili smo besplatno dostupnom na Internetu, za linu (nekomercijalnu) upotrebu. Ukoliko elite da nabavite ovu knjigu u tampanom obliku, poruite je telefonom, na broj 011-302-7725 i 302-7776 (Centar za izdavatvo Pravnog fakulteta univerz. u Beogradu) ili na broj 062-200-046 (Eden d.o.o.)
eljko Stepanovi
SUENJE ISUSU
PRAVNI ASPEKTI
Beograd 2008
eljko Stepanovi, 2008.

Sva prava zadrana. Nije dozvoljeno da bilo koji deo ove knjige bude snimljen, emitovan ili reprodukovan na bilo koji nain, ukljuujui, ali ne ograniavajui se na fotokopiranje, fotografiju, magnetni upis ili bilo koji drugi vid zapisa, bez prethodne dozvole autora.
PREDGOVOR
kolske 2003/2004. godine objavljen je konkurs Katedre za pravnu istoriju Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a jedna od ponuenih tema (iz rimskog prava) bila je Suenje Isusu pravni aspekti. Odluio sam da istraim dublje problematiku vezanu za tu temu i napiem rad. Rad je bio nagraen na ovom konkursu, 12. maja 2004. godine, iz fonda Alberta Vajsa, nekadanjeg profesora na Katedri za pravnu istoriju Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Komisiju su inili profesori Obrad Stanojevi, Sima Avramovi i docent Vojislav Stanimirovi. Rad je objavljen 2005. godine u naunom asopisu Hereticus. Naiao je na pozitivan prijem u strunoj i iroj javnosti. Radujem se prilici da ovaj rad, sa izvesnim ispravkama i dopunama, bude objavljen u ediciji Rani radovi. elim da zahvalim svima koji su na bilo koji nain pomogli u izdavanju ove knjige, korisnim savetima i predlozima. Posebnu zahvalnost dugujem profesoru Jovici Trkulji, uredniku ove nove edicije, za pokazanu dobrotu i za priliku da studentski radovi na ovaj nain budu popularisani. Zahvaljujem i lanovima konkursne komisije, koji su mi u prvobitnoj recenziji dali izvesne primedbe, od kojih sam veinu i usvojio. Nesebinu pomo u pronalaenju literature pruio mi je profesor Miroslav Miloevi, koji je zasluan i za popularisanje zanemarenih radova profesora rimskog prava Ive Milia. Recenzenti ovog izdanja su protojerejstavrofor dr Radomir V. Popovi (ef Katedre za optu istoriju crkve na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i profesor Crkvenog prava na Pravnom fakultetu Uni5
eljko Stepanovi
verziteta u Beogradu), i prof. dr Miroslav Miloevi (profesor Rimskog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu), kojima sam veoma zahvalan na pokazanoj predusretljivosti i izdvojenom vremenu. Zahvaljujem i svojoj supruzi Vanji, iji je doprinos ovom radu nemerljiv. elim da se istraivanje problematike suenja Isusu nastavi. U tom smislu sve primedbe i sugestije italaca bie dobrodole. U Beogradu, aprila 2008. god. eljko Stepanovi zeljkostepanovic7@gmail.com
UVOD
Tema Suenje Isusu pravni aspekti dotie se problematike ranog jevrejskog i biblijskog prava, rimskog prava i pravne istorije. Jevrejsko i biblijsko pravo, izuzetno zanimljivo i napredno, kod nas je nepravedno zanemareno. Prema reima Andrije Gamsa, uvaenog profesora prava, u osnovi moderne demokratije i modernog drutvenog sistema, koji omoguava vee line slobode i linu sigurnost, nalaze se biblijske ideje: ideja o jednakosti svih ljudi, o zakonitosti i vezanosti svih ljudi istim zakonima, o afirmaciji pojedinca uz njegovu istovremenu odgovornost drutvu i za drutvo, o podvrgavanju nosilaca drutvene vlasti zakonu, o dunosti svih ljudi da rade, a nadasve ideja o drutvenoj pravdi.1 Osim pravnog, ova tema zahteva i teoloko razmatranje. Biblijsko pravo proistie iz biblijske teologije. Istrani postupak, paljivo i obzirno postupanje koje se nalae sudijama, kao i druge procesne i materijalne norme, izviru iz predstave o Bogu kao paljivom i obzirnom sudiji. Zatita prava i dostojanstva okrivljenog proistie i iz vrednosti i znaaja koji oveku pridaje njegov Tvorac. Iz ovoga proizlazi i odgovornost oveka za postupke prema drugima. Verujem da e i ovaj rad doprineti otkrivanju izuzetne vrednosti biblijskog prava. Zajedno s rimskim pravom, ovo pravo je deo batine oveanstva. Rad takoe otkriva s koliko preciznosti jevanelisti izvetavaju ne samo o detaljima Isusovog ivota i slube ve i o zanimljivim pravnim aspektima
1 Andrija Gams, Biblija u svetlu drutvenih borbi, Beograd, Nauna knjiga, 1988, 3.
eljko Stepanovi
suenja Isusu. Takoe, izvetaj jevaneliste Luke u Delima apostolskim o pojedinim sudskim procesima pred rimskim sudovima moe pomoi u izuavanju rimskog prava tog vremena, a samim tim i pravne pozadine suenja Isusu. Naime, neobine drutvenopolitike okolnosti doprinele su da ovo suenje bude voeno i pred jevrejskim i pred rimskim sudom. Stoga, zapis o suenju Isusu vredan je istorijski dokument, koji rasvetljava odnose u Rimskoj imperiji u prvom veku, i doprinosi saznanju o jevrejskom i rimskom pravu koje se primenjivalo u to vreme. Suenje Isusu otvara mnoga zanimljiva pravna pitanja. Da li je najvii jevrejski sud u vreme tog suenja imao pravo da osudi na smrt? Koje pravo se na rimskom sudu primenjivalo na stanovnike Rimske imperije koji nisu bili rimski graani? Da li su ispotovane norme vaeeg jevrejskog i rimskog prava, kako materijalne norme, tako i one koje se odnose na sam krivini postupak? Ova pitanja izazvala su brojne polemike. Kljuno pitanje kojim se bavi rad jeste pitanje krivice ili nevinosti optuenog, kao i svedoka, tuilaca i sudija. Razmatranje ovoga treba svakako zapoeti ulaenjem u kontekst vremena i prilika u kojima se suenje dogodilo. Postupanje svih aktera suenja vrednovaemo pre svega iz ugla pozitivnog prava tog vremena. Ipak, ovo pitanje prevazilazi istorijske, geografske i kulturoloke okvire. Takoe, postoje i izvesne tekoe u saznanju pozitivnog prava Isusovog vremena. Imajui sve to na umu, vrednovaemo itav proces i njegove aktere na osnovu nama dostupnih izvora, ali i na osnovu univerzalnih principa pravde, pravinosti i potenja. Takoe, razmotriemo znaaj i smisao koji su novozavetni pisci pripisali ovom suenju, po emu je ono jedinstveno u istoriji. 8
ISTORIJSKI IZVORI
U sudskim arhivama neemo nai zapisnik o suenju Isusu razlog je jednostavno taj to je prolo mnogo vremena od tada. Verovatno je da mnogi ovo suenje nisu smatrali vanijim od bilo kog drugog. Isus nije nosio na sebi nikakva obeleja koja bi svedoila o visokom poreklu, vanosti ili poloaju. Njegova popularnost bila je uglavnom ograniena na nie slojeve drutva. Ovo je razlog zbog koga smo ogranieni na relativno mali broj istorijskih dokumenata o ovom suenju. Moemo mu pridruiti injenicu da je grad Jerusalim, gde se sve odigralo, za neto manje od etrdeset godina nakon toga bio gotovo do temelja razruen i spaljen. U tom traginom dogaaju, pored ljudskih ivota, mogli su biti izgubljeni i mnogi dragoceni istorijski dokumenti. Osnovni izvori podataka u vezi sa ovim suenjem su etiri jevanelja, etiri opisa Isusovog ivota. Ostali izvori su kratki i fragmentarni. Tako, Tacit u jednoj reenici pominje kako su hriani dobili ime po Hristosu (kako su ve u prvom veku nazivali Isusa), koji je u vreme imperatora Tiberija i prokuratora Pontija Pilata bio osuen na smrt.2 Josif Flavije u nekoliko reenica sumira itav Isusov ivot pa, izmeu ostalog, kae: Negde u to vreme tamo je iveo Isus, mudar ovek, ako bi se uopte mogao nazvati ovekom jer je on bio onaj koji je inio zadivljujua uda i bio uitelj ljudi koji su rado prihvatali istinu. On je pridobio mnoge Jevreje, ali i mnoge Grke. On je bio Hristos. Nakon to ga je Pilat, na tubu naih uglednijih ljudi, kaznio smru na krstu, njegovi
2 Tacit, Anali 15,44.
eljko Stepanovi
sledbenici ga ne napustie...3 Ovaj kratak izvetaj u potpunosti je saglasan s jevaneljima. I mada se nekim delovima ovog odeljka osporava autentinost,4 deo koji pominje suenje smatra se autentinim. Ovaj odeljak moe se nai u svim poznatim prepisima Judejskih starina. O njegovoj autentinosti svedoi i kasnije Flavijevo predstavljanje Isusovog brata Jakova: oigledno pozivajui se na ono to je ve reeno, Flavije predstavlja Jakova kao brata onog Isusa, kojega prozvae Hristos.5 Jedno od svedoanstava o Isusovom pogubljenju predstavlja i pismo sirijskog mudraca Mare bar Serapiona. U pismu se pominje kako su Jevreji pogubili svog mudrog cara, nakon ega je njihov narod razbijen, prognan iz svoje zemlje i rasejan po svetu, dok mudri car nije umro zauvek, on i dalje ivi u uenju koje je ostavio za sobom.6 U ovome Mara bar Serapion vidi prokletstvo slino onom koje je snalo Atinjane nakon pogubljenja Sokrata, i stanovnike Samosa nakon spaljivanja Pitagore. Pismo je datirano izmeu kraja prvog i poetka treeg veka. Ovde se ne spominje sam sudski proces, niti udeo Rimljana u osudi. Lukijan, proslavljeni grki pisac iz drugog veka, ostavio je znaajno svedoanstvo o Isusu i hrianima. Pisao je: Hriani se, znate, klanjaju jednom
3 4 Josif Flavije, Judejske starine 18,3,3. Neautentinom se smatra primedba ako bi se uopte mogao nazvati ovekom i konstatacija on je bio Hristos. Izostavljanjem ovih delova, dobijamo takoe smislen odeljak i to je, prema miljenju veine savremenih naunika, autentian Flavijev izvetaj. Josif Flavije, Judejske starine 20,9,1. Citirano prema: Do Mekdauel, Novi dokazi o kojima treba doneti sud, Beograd, Soteria, 2005, 105.
5 6
10
Suenje Isusu pravni aspekti
oveku sve dosad jednoj nadasve uvaenoj linosti koja je uvela nove obiaje i zbog toga zavrila na krstu.7 Mada ovde ne nalazimo nijedan podatak o suenju, osim same presude, ovaj izvetaj iz drugog veka znaajan je kao jo jedan argument da se to suenje zaista dogodilo. On je utoliko znaajniji to dolazi iz pera jednog protivnika hrianstva. Naroito je zanimljivo svedoanstvo koje su o ovom suenju ostavili Jevreji. Nalazimo ga u Vavilonskom Talmudu, jevrejskom spisu koji kombinuje usmeno pravo, kako je bilo poznato pred kraj drugog veka pre Hrista, i rabinska tumaenja ovog prava. Vavilonski Talmud je sainjen izmeu 200. i 500. godine posle Hrista. Jedan odeljak zapravo izvetava da je suenje Isusu bila jevrejska stvar, u koju Rimljani nisu bili ukljueni. Prema ovom zapisu, Jeu (u nekim verzijama ovog zapisa stoji Jeu Nazareanin) bio je osuen zbog praktikovanja arobnjatva i zavoenja Izraela.8 Obeen je u predveerje uoi praznika Pashe. Mada ovaj zapis znatno odstupa od jevanelja i od prethodno pomenutih izvora, postoje neke upadljive slinosti na osnovu kojih zakljuujemo da je re o istom suenju: Isus je opisan kao neko ko je upleten u magijske radnje, to lii na komentare Isusovih neprijatelja o njegovim udima, zabeleene u jevaneljima;9 zatim, osuen je na smrt; najzad, pogubljen je u vreme Pashe. Detalje suenja nalazimo jedino u jevaneljima. Ovima neki osporavaju istorinost, budui da su u njima sadrani i opisi uda koja je Isus inio. Ovakav stav predstavlja presedan u odnosu na druge
7 8 9 Lukijan, Smrt peregrina 11. Talmud, Sinedrion 43a. Matej 12,24.27; Marko 3,22; Luka 11,1519.
11
eljko Stepanovi
istorijske dokumente. Mnogi istoriari, ak i znameniti, opisuju i natprirodne dogaaje. Herodot, recimo, u svojoj Istoriji esto pominje volju bogova i prorotva koja su predskazala mnoge istorijske dogaaje o kojima pie. Niko, meutim, ne osporava istorijske podatke, dok se voljom bogova niko i ne bavi. Opise uda nalazimo i kod Tacita10 i Flavija. Flavije govori da e nekima to to pie izgledati kao basna i zato se poziva na svedoke.11 Na isti nain se i novozavetni pisci pozivaju na svedoke kada opisuju udesne dogaaje.12 Iz njihovih izvetaja saznajemo da ni ljudi onoga vremena nisu bili skloni da veruju u uda.13 Ipak, uda koja je Isus inio nisu osporili ni njegovi neprijatelji, koji su ga optuivali da isceljuje avolskom silom.14 Ako elimo da bez pristrasnosti istraimo bilo koji predmet, moramo odbaciti predrasude. Bez namere da se bavimo obimnim poslom istraivanja verodostojnosti jevanelja, osvrnuemo se na jednu esto navoenu primedbu u vezi s njima. Primedba kojom neki osporavaju istinitost i istorinost jevanelja jeste injenica da su ih pisali Isusovi sledbenici, njegove pristalice. Meutim, ne bi bilo pravino a priori pretpostavljati pristrasnost ovih ljudi. Analizirajui njihove zapise, moemo takoe videti da jevanelja prilino prozaino opisuju sve to se dogaalo u vezi sa Isusovim ivotom i javnim
10 11 12 Tacit, Istorija V,13. Josif Flavije, Judejski rat 6,5,3. Matej 27,55; Marko 15,41; Luka 1,2; Prva poslanica Korinanima 15,58; Prva Jovanova poslanica 1,1; Druga saborna poslanica sv. apostola Petra 1,16. Dela apostolska 17,32. Matej 12,24; Marko 3,22; Luka 11,15.
13 14
12
radom (od toga donekle odstupa Jovanovo jevanelje, koje se vie usredsreuje na Isusove rei i njegove dijaloge s ljudima, kao i na izjave i reakcije ljudi, a manje na same dogaaje). Jevanelisti vrlo malo komentariu i daju vrednosne iskaze o razliitim ljudima i dogaajima. Gotovo uopte ne nalazimo kvalifikacije ljudi, ni Isusovih prijatelja, ni njegovih neprijatelja, ni samoga Isusa. Sa druge strane, navedeni dogaaji predstavljaju njegove uenike sa svim njihovim ljudskim slabostima naglou, neverstvom, kukavilukom, slavoljubljem, nedostatkom duhovnog razumevanja, kao i jakim predrasudama prema ljudima koji nisu njihove vere i nacije. S obzirom na to to su i jevanelisti bili Isusovi uenici, moemo rei da su u ovome njihovi zapisi iskreni i poteni. Matej (koji je, po jednoglasnom svedoanstvu prve crkve, pisac jednog od jevanelja)15 otvoreno predstavlja sebe kao carinika,16 pripadnika prezrene kategorije ljudi, dok Marko, po nekim nagovetajima iz Novog zaveta17 i po predanju uenik apostola Petra,18 otvoreno govori o Petrovom sramnom odricanju poveza15 16 17 18 Li Strobel, Isusov zloin, Beograd, Metaphysica, 2004, 18. Matej 10,3. Prva saborna poslanica sv. apostola Petra 5,13. U jednom od malobrojnih sauvanih fragmenata Papijevih Tumaenja stoji: Marko, budui Petrov tuma, zapisao je uredno sve to je zapamtio, ipak ne zapisujui sve po redu po kome je Hristos govorio i inio. Jer on nije ni uo Gospodnji govor, niti ga je sledio, ve je kasnije, kao to sam rekao, pratio Petra, koji je svoja uenja prilagodio potrebama slualaca, ali nije imao bilo kakvu nameru da daje povezan izvetaj Gospodnjih govora. Imajui ovo u vidu, Marko nije uinio nijednu greku dok je tako pisao neke stvari onako kako ih je zapamtio, jer je njegova jedina briga bila da ne propusti bilo ta to je uo, i da ne da nijednu pogrenu izjavu (Euzebije, Istorija crkve 3,39). Da je Marko ue-
13
eljko Stepanovi
nosti sa Isusom za vreme suenja.19 Isusovi neprijatelji, sa druge strane, nisu okvalifikovani kao zloinci ili licemeri (osim to ih je Isus nazvao licemerima, sami jevanelisti nisu nita komentarisali). Oni nisu predstavljeni kao ljudi bez savesti.20 Jevanelista Jovan, na primer, opisuje duboku uznemirenost lanova najvieg sudskog vea (koje je kasnije osudilo Isusa na smrt) povodom udesnih dobroinstava koja je Isus inio: ta emo initi? ovek ovaj ini mnoga udesa.21 Drugim reima, pitali su se: Kako moemo osuditi na smrt oveka koji ini takva divna, natprirodna dobroinstva? Sa druge strane, pribojavali su se da, ako ne reaguju, svi e ga verovati, pa e doi Rimljani i pokoriti nam zemlju i narod.22 Mogli bismo navesti i mnoge druge upadljivo autentine reakcije ljudi, i Isusovih neprijatelja i njegovih sledbenika. Jevanelja ne slikaju dogaaje u crno-beloj tehnici. Zato bi bilo loginije pretpostaviti njihovu verodostojnost nego je poricati. I sama injenica da su verovanja i stavovi Isusovih uenika opisani u jevaneljima u skladu sa uonik apostola Petra, potvrdio je i Irinej, piui oko 180. godine (Irenaeus, Adversus haereses 3,3,4). Marko 14,6672. Neki istraivai (poznati romanisti Dejvid Daubi i Alan Votson) su, tavie, skloni da veruju da su mnoga pitanja upuena Isusu od strane njegovih neprijatelja upuena pre svega iz radoznalosti, a ne iz otvorenog neprijateljstva (vidi Alan Watson, Jesus and the Law, Athens, Georgia, The University of Georgia Press, 1996, 35). Da su sami pisci jevanelja dali komentare, ne bi ostalo prostora za razliita miljenja o dogaajima u kojima se Isus susree sa svojim neprijateljima. Jovan 11,47. Jovan 11,48.
19 20
21 22
14
biajenim verovanjima i miljenjima Jevreja onoga vremena, govori u prilog verodostojnosti jevanelja. Uzdran i neprijateljski stav prema neznabocima, pogrena mesijanska oekivanja i druga pogrena teoloka miljenja karakteristina su kako za Isusove uenike, tako i za njegove neprijatelje. Interesantno je osvrnuti se na rei jevaneliste Luke na poetku njegovog jevanelja: Budui da mnogi poee opisivati dogaaje koji se ispunie meu nama... namislih i ja, ispitavi sve od poetka, po redu pisati tebi, estiti Teofile...23 Luka je bio svestan svoje velike odgovornosti i potrebe da zauzme kritiki stav o svemu to je uo (moda i video budui da je bio Isusov savremenik), i da sve briljivo preispita. Novija istorijska otkria i arheoloki nalazi potvrdili su veliku preciznost raznih istorijskih i geografskih podataka koje je Luka navodio, kako u svom jevanelju, tako i u knjizi Dela apostolska, koja je takoe ula u kanon Novog zaveta. Viljem Remsi, arheolog i profesor na Oksfordu i Kembridu, ocenio je da je Lukina istorija nenadmana sa stanovita verodostojnosti i da zasluuje da bude svrstan meu najznamenitije istoriare.24 Alan Votson primeuje da jevanelja, iako su ih pisali Isusovi sledbenici, sadre i svedoanstvo o tome ta su o Isusu mislili oni koji u njega nisu verovali.25 Jevanelja sadre i dragocene podatke o verovanjima i obiajima Jevreja Isusovog vremena.
23 24 Luka 1,13. Sir William Ramsay, The Bearing of Recent Discovery on the Trustworthiness of the New Testament, London, Hodder and Stoughton, 1915, 222. Alan Watson, Jesus and the Law, Athens, Georgia, University of Georgia Press, 1996, 7.
25
15
eljko Stepanovi
Takoe, jevanelja su isprepletana pravom26 ona sadre precizne podatke o propisima jevrejskog prava. injenica da su Matej i Jovan bili meu apostolima,27 i na taj nain svedoci mnogih opisanih dogaaja, govori u prilog verodostojnosti jevanelja. Trebalo je da Jevreji onoga vremena prihvate njihov izvetaj o suenju Isusu kao verodostojan, budui da je u jevrejskom krivinom postupku saglasna izjava dvojice svedoka smatrana verodostojnom. Isusovom suenju su prisustvovali Petar (do svog odricanja) i Jovan, a budui da je jevrejski postupak bio javan, i mnogi drugi Jevreji. Suenju pred Pilatom prisustvovali su mnogi Jevreji, a neki od njih su kasnije postali hriani i mogli su da posvedoe apostolima o ovom suenju. U prilog verodostojnosti jevaneoskog izvetaja govori injenica da su sve knjige Novog zaveta napisane najkasnije 4065 godina nakon Isusove smrti28 dok su, na primer, Budine rei zapisane 500 godina posle njegove smrti. ervin-Vajt, poznati klasini istoriar sa Oksforda, paljivo je ispitao kojom su se
26 Alan Watson, Jesus and the Jews the Pharisaic Tradition in John, Athens, Georgia, The University of Georgia Press, 1995, 13 (predgovor). Pisac Jevanelja po Jovanu, istina, ne predstavlja se po imenu, ve kao uenik, koga je Isus voleo (Jovan 13,23; 19,26; 20,2; 21,7.2025). ak i da to nije bio Jovan, bio je svakako jedan od Isusovih najbliih uenika, prisutan prilikom mnogih znaajnih dogaaja, kao to je, na primer, poslednja veera. Neki istraivai, tavie, Markovo jevanelje datiraju izmeu 50. i 60. godine, svega dvadesetak godina nakon Isusovog raspea, a Lukino jevanelje oko 60. godine (Do Mekdauel, op. cit., 98).
27
28
16
brzinom legende razvijale u drevnom svetu. Njegov zakljuak je bio: ak ni dve cele generacije nisu bile dovoljne da bi se razvila legenda i uklonilo vrsto jezgro istorijske istine.29 Kada ovaj zakljuak primenimo na jevanelja i priu o Isusu i njegovim udima, izgleda neverovatno da je u pitanju dobro smiljena bajka. to se tie autentinosti teksta jevanelja koji je doao do nas, u prilog tome svedoi i ak 24.970 pronaenih, deliminih ili kompletnih kopija Novog zaveta.30 Po tome je Novi zavet na prvom mestu izmeu svih dokumenata iz starih vremena. Poreenja radi, druga po broju pronaenih kopija je Homerova Ilijada (643 pronaene kopije). Najstarija pronaena delimina kopija Jevanelja po Jovanu nastala je na prelazu u drugi vek (tzv. egipatski papirus), dok veina kopija Novog zaveta datira iz treeg i etvrtog veka, pa je vremenski raspon izmeu originala i pronaenih kopija 30350 godina (kad imamo na umu velika progonstva prvih hriana, praena spaljivanjem njihovih spisa, ne treba da udi to nema sauvanih kopija iz prvog veka). Za razliku od njih, najstarija pronaena kopija Homerove Ilijade nastala je oko 400 godina nakon svog originala. Ovaj raspon kod Cezara i Tacita iznosi oko 1000 godina, kod Platona oko 1300, a kod Demostena 1400 godina; ipak, njihovim delima ne osporava se autentinost.31 Visok je stepen saglasnosti izmeu razliitih kopija. Ne samo da je Novi zavet preiveo u vie rukopisa od bilo koje druge knjige iz drevnih vremena, ve je
29 30 31 A. N. Shervin-White, Roman Society and Roman Law in the New Testament, Oxford, Clarendon Press, 1963, 188191. Do Mekdauel, op. cit., 82. Ibid., 85.
17
eljko Stepanovi
preiveo u istijem obliku od bilo koje druge velike knjige u obliku koji je 99,5 odsto ouvan.32 Biblija nije samo religijski spis... Ona je vaan istorijski dokument.33 Ovo vai i za jevanelja, koja su deo Biblije. Viljem Olbrajt, po nekima najvei arheolog dvadesetog veka, pisao je: Prekomerni skepticizam prema Bibliji od strane znaajnih kola miljenja osamnaestog i devetnaestog veka, koji se povremeno oglaava i u dananje vreme, ima sve manje uporita. Otkrie za otkriem potvruje tanost bezbrojnih pojedinosti, zbog ega se Biblija sve vie uvaava kao vredan istorijski izvor.34 Na kraju svoje kritike teorije profesora Licmana, po kojoj je izvetaj Markovog jevanelja o Isusovom suenju pred najviim jevrejskim sudom neistorian, Ivo Mili, nekadanji profesor Pravnog fakulteta u Subotici, zakljuuje: Izmeu evanelja, istorije i rimskog prava nema protuslovja.35
32 33 34 35
Norman L. Geisler, William E. Nix, A General Introduction to the Bible, Chicago, Moody Press, 1980, 367. Andrija Gams, Biblija u svetlu drutvenih borbi, Beograd, Nauna knjiga, 1988, 5. William F. Albright, The Archeology of Palestine, Baltimor, Penguin Books, 1960, 127128. Ivo Mili, Proces Isusov u najnovijoj nauci kritika teorije profesora Hanca Licmana, Subotica, Globus, 1932, 7.
18
ISTORIJSKA POZADINA
Isus se rodio u krilu jevrejskog naroda, u to vreme pokorenog Rimljanima. Jevreji su bili posebni zbog svoje vere u jednoga Boga: tvorca, zakonodavca i vrhovnog sudiju. Verovali su da se Bog otkrio njihovim precima i posvetio ih da budu njegov narod, svet i poseban u odnosu na ostale narode. Verovali su i da im je otkrivena Boja volja u pisanom obliku, preko ljudi koji su prenosili njegovu poruku. Zajedniki naziv za ove spise su pisma i ona sainjavaju ono to se danas naziva Stari zavet, ili jevrejska Biblija, ili Sveto pismo starog zaveta. Jevreji su verovali da sveti spisi predskazuju dolazak Mesije,36 vladara koji e doneti veni mir i blagostanje celoj naciji. Na to su bile usredsreene njihove nade. Istorijska injenica je da su u Isusovo vreme mesijanska oekivanja bila veoma rasprostranjena. Ovo je bilo i razumljivo s obzirom na teke drutvene i politike prilike: preostale jevrejske teritorije postajale su sve vie zavisne od Rima, a este godine n. e. Judeja je ak prestala da postoji kao samostalna drava. U prorokim spisima je stajalo: Palica vladalaka nee se odvojiti od Jude, niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne doe onaj kome pripada, i njemu e se pokoravati narodi.37 U ovome su Jevreji mogli nai osnovu za svoje verovanje da e Mesija pokoriti sve narode, dakle, osloboditi ih i od Rimljana. O takvom verovanju svedoe i rei Isusovih uenika, razoaranih nakon njegovog pogubljenja: A mi se nadasmo da je on
36 37 Jevrejski pomazanik. 1. Mojsijeva 49,10.
19
eljko Stepanovi
onaj koji e izbaviti Izrailja.38 Jevanelja belee i to da se Irod Veliki, koji je vladao Palestinom kao vazal Rima u vreme kada se Isus rodio, pobojao glasova o roenju Mesije, koji su stigli do njega. Irod je ovoga video kao potencijalnog suparnika; mislio je da se i ovog pretendenta na presto oslobodi na nain na koji je to obino inio likvidacijom.39 U to vreme u jevrejskom drutvu postojale su razliite verske grupacije, a meu njima tri glavne, koje navodi i Josif Flavije: fariseji, sadukeji i eseni.40 Uprkos razlikama u njihovom verovanju, oekivanje Mesije oslobodioca bilo je zajedniko svima. Isus se nije uklapao u ovakva mesijanska oekivanja. Ipak, uivao je izvesnu popularnost jer je saoseao s ljudima naroito sa onima koji su bili odbaeni od drutva i prezreni.41 Pouavao ih je, leio i druio se s njima. Jevanelja opisuju este Isusove sukobe s verskim voama toga vremena. Verovatno je Isusov ugled u narodu rastao na tetu njihovog. Pretnju njihovom ugledu predstavljao je i sam Isusov ivot i njegovo uenje autoritet Starog zaveta Isus je uvek pretpostavljao njihovom, odbacujui njihova uenja i obiaje kad god su se protivila starozavetnim svetim spisima.42 Pred kraj svoje misije, otvoreno je osudio uenje i praksu fariseja i tzv. knjievnika tadanjih profesionalnih tumaa svetih spisa.43
38 39 40 41 42 43 Luka 24,21. Matej 2,3.16. Josif Flavije, Judejski rat 2,8,2. Matej 9,11; Luka 15,1.2. Luka 11,38; Matej 15,2.20. Matej 16,12; 23; Marko 12,3840; Luka 20,46.47.
20
Sa druge strane, Isus se morao zameriti i sadukejima njegovo uenje o vaskrsenju mrtvih i o slubi anela bilo je u suprotnosti s njihovim.44 Vodei svetenici, kao i prvosvetenik, bili su sadukeji,45 i oni su bili najodgovorniji za trgovinu u jerusalimskom Hramu praksu kojoj se Isus, prema zapisima jevanelista, usprotivio najmanje dva puta.46 Eseni se ne pominju u Novom zavetu, to je i razumljivo s obzirom na to to nisu bili uticajni i iveli su izolovano od drutva. Neki smatraju da je Isus pripadao esenima; meutim, njegov ivot, opisan u Novom zavetu, znatno je odstupao od obiaja esena, koje je opisao Flavije.47
44 45 46 47
Marko 12,18; Matej 18,10; Dela apostolska 23,8. Dela apostolska 5,17. Jovan 2,14.15; Matej 21,12; Marko 11,15. Josif Flavije, Judejski rat 2,8,214.
21
JEVREJSKO PRAVO U ISUSOVO VREME

Osnovni izvor jevrejskog prava bila je Tora, koja se sastojala iz pet Mojsijevih knjiga, koje su ule u kanon jevrejske i hrianske Biblije, tj. Starog zaveta. Kao izvor prava, Mojsijeve knjige su bile neobino napredne. One su obuhvatale odredbe graanskog i krivinog prava, ali i druge odredbe. Razlika izmeu krivine i graanske, posebno deliktne odgovornosti, ponegde je jasno istaknuta.48 Osnovna ljudska prava bila su na zavidnom nivou. Mnoge odredbe su titile siromani sloj stanovnitva. Preterano i trajno siromatvo bilo je onemogueno odredbama koje su zabranjivale da se zemlja nepovratno prodaje,49 i nalagale njeno otkupljivanje od strane roaka;50 u sluaju da nije bilo nikoga da otkupi zemlju, ona bi se vratila prvobitnom vlasniku nakon najvie pedeset godina.51 Siromasi su imali pravo da jedu na tuim njivama,52 dok su zemljoposednici imali obavezu da o etvi ostave poneto siromasima, udovicama i strancima doljacima.53 Zelenatvo je bilo zabranjeno.54 Vodilo se rauna i o dostojanstvu dunika zalogoprimac nije smeo da
48 2. Mojsijeva 21,19 ovde se vidi ne samo razlika izmeu krivine i deliktne odgovornosti ve i razlika izmeu stvarne tete i izmakle dobiti. 3. Mojsijeva 25,23. 3. Mojsijeva 25,25. 3. Mojsijeva 25,28. 5. Mojsijeva 23,24.25; 2. Mojsijeva 23,11. 3. Mojsijeva 19,9.10; 23,22; 5. Mojsijeva 24,19. 2. Mojsijeva 22,25.
49 50 51 52 53 54
22
ulazi u kuu dunika,55 a ako je ovaj bio siromaan, zalog mu se morao vratiti do zalaska sunca.56 Potovalo se pravo svakoga na odmor, ukljuujui i robove.57 Robovi Jevreji morali su biti osloboeni nakon est godina slube.58 Robovlasnik je mogao odgovarati za ravo postupanje prema robu, bio on Jevrejin ili stranac, a rob je u nekim sluajevima morao biti obeteen time to bi bio osloboen.59 Ove odredbe bile su izuzetno napredne u odnosu na pravila okolnih naroda, po kojima je robovlasnik imao neogranieno pravo nad svojim robovima. Takva potpuna diskriminacija zadrala se kod drugih naroda vie od 1500 godina nakon nastanka Tore.60 U Tori su postojale i odredbe koje su titile ivotinje i njima je bilo zagarantovano pravo na hranu61 i odmor,62 i prema njima se moralo ophoditi sa obzirom.63 U Mojsijevim knjigama nalaze se i odredbe koje tite ovekovu okolinu.64 Prepoznaje se ak i koncept tzv. odrivog razvoja, za koji se smatra da je izum dananjice.65
55 56 57 58 59 60 5. Mojsijeva 24,10.11. 5. Mojsijeva 24,12; 2. Mojsijeva 22,26.27. 5. Mojsijeva 5,14.15. 2. Mojsijeva 21,2. 2. Mojsijeva 21,20.26.27. Znameniti rimski pravnik Gaj pisao je u drugom veku: Robovi su pod vlau gospodara... kod svih naroda podjednako moemo zapaziti kako gospodari imaju pravo ivota i smrti prema robovima, i to god rob pribavi, pribavio je gospodaru (Gaj, Institucije 1,52). 3. Mojsijeva 25,7; 5. Mojsijeva 25,4. 2. Mojsijeva 23,12; 20,10; 5. Mojsijeva 5,14. 5. Mojsijeva 22,4.6.7.10; 25,4; 14,21; 3. Mojsijeva 22,27.28. 5. Mojsijeva 20,19. 2. Mojsijeva 23,10.11.
61 62 63 64 65
23
eljko Stepanovi
U takozvanom postvavilonskom periodu (od estog veka pre n. e.), razvijalo se zakonodavstvo, koje je bilo zasnovano, ili je barem pretendovalo da bude zasnovano na Tori. Tako se u Mini, koja predstavlja kasniju kodifikaciju tog prava, pokuava objasniti mnotvo kasnije nastalih propisa odredbama Mojsijevog zakona. Tako se, na primer, objanjava zato se Veliki Sinedrion (najvii jevrejski sud) sastoji od sedamdeset jednog lana, zato se tzv. mali sinedrioni sastoje iz dvadeset tri, a najmanji sudovi od tri lana; takoe, zato se za krivo svedoenje kanjava na nain na koji se kanjava itd.66 Ali, izneta objanjenja esto se zasnivaju na veoma slobodnom tumaenju Tore, pri emu se injenice iz jednog konteksta ubacuju u sasvim drugi. Zato je ponegde velika udaljenost izmeu izvornih principa, iznetih u Tori, i onih iznetih u Mini. Kako je Gemara nastala prikupljanjem tradicionalnih tumaenja Mine, to je jo vei raskorak izmeu Tore i tradicije u ovom sluaju. Mina zajedno s Gemarom, kao njenim komentarom, ini Talmud. Postoje dve verzije ovog spisa, tzv. Jerusalimski i tzv. Vavilonski Talmud. Ono to je i sama Tora nalagala bilo je osnivanje sudova u jevrejskoj dravi: Sudije i upravitelje postavi sebi po svim mestima koja ti da Gospod Bog tvoj po plemenima tvojim, i neka sude narodu pravo...67 Lokalne vlasti i sudovi su, tavie, dugo vremena sainjavali celokupan dravni aparat. Po tome je jevrejska drava bila nalik na moderne decentralizovane drave: ono to je povezivalo razliite oblasti u jedinstven dravni entitet bili su zajedniki zako66 67 Mina, Sinedrion 1,6; Makot 1. 5. Mojsijeva 16,18.
24
ni. Tora je, takoe, predviala i osnivanje jednog vieg suda: Kad ti bude teko rasuditi izmeu krvi i krvi, izmeu raspre i raspre, ili izmeu rane i rane, oko kojih bude parnica u tvojem mestu, tada ustani i idi u mesto koje izabere Gospod Bog tvoj; i otidi k svetenicima Levitima ili k sudiji koji onde bude, pa ih upitaj, i oni e ti kazati kako valja presuditi. I uini onako kako ti kau... sasvim onako kako te naue... ne odstupi od onoga to ti kau ni nadesno ni nalevo.68 Odluke ovog vieg suda bile su, dakle, konane i apsolutno obavezujue. Tako moemo rei da je postojanje i delovanje tzv. Velikog Sinedriona donekle zasnovano na Tori. Veliki Sinedrion je, dakle, predstavljao najvii jevrejski sud. Njegova stvarna nadlenost je u vreme jevrejske samostalnosti (u postvavilonskom periodu), prevazilazila nadlenost obinih sudova, pa i tzv. malih sinedriona. Za suenja veim prestupima, koji se kanjavaju smru, obini sudovi nisu bili nadleni.69 tavie, ni mali sinedrioni nisu bili nadleni u sluaju kada se sudilo oveku koji je optuen da lano sebe naziva prorokom.70 Jo neki sudski i upravni poslovi od nacionalnog interesa bili su u iskljuivoj nadlenosti Velikog Sinedriona.71 U Judejskim starinama zabeleena je izjava jednog lana Sinedriona koja svedoi o strahopotovanju koje je narod imao prema ovom sudu: Svako, ko god on bio, koji dolazi da mu sudi Sinedrion, pristupa ponizno, kao neko koji je u strahu od sebe, koji se
68 69 70 71 5. Mojsijeva 17,811. Mina, Sinedrion 1,4. Ibid., 1,5. Ibid.
25
eljko Stepanovi
trudi da izazove saoseanje kod nas, s razbaruenom kosom, u crnom odelu alosti...72 Takvo jevrejsko pravo primenjivalo se i u vreme vladavine Rimljana. Naime, Rimljani su u provincijama ostavili manje-vie netaknut sistem organizacije sudova, pa utoliko i pravo, koje se primenjivalo na celokupno stanovnitvo provincija (izuzev Rimljana). Ono se tretiralo kao ius gentium pravo (pokorenih) naroda, i primenjivalo se uz staranje peregrinskog pretora.73 U Isusovo vreme, Judeja je izgubila onu autonomiju koju je uivala do este godine nae ere, kada je od relativno samostalne drave u okviru Rimskog carstva bila pretvorena u rimsku provinciju, i tamo je upuen kao dravni upravitelj Koponije, kome je Cezar bio dao vlast nad ivotom i smru.74 Ius gladii, tj. vlast nad ivotom i smru, u provincijama je i po pravilu pripadala upravitelju: Oni koji upravljaju celinom provincije imaju pravo ivota i smrti i preputena im je vlast slanja u rudnike (Qui universas provincias regunt, ius gladii habent et in metallum dandi eis permissa est).75 To je znailo da su domai sudovi gubili pravo da osuuju na smrt. Ovo pravilo, dodue, poznavalo je i izuzetke.76 Zato je od interesa za nau temu naredni detalj iz Jovanovog jevanelja: kada su jevrejske vlasti Isusa odvele rimskom name72 73 Josif Flavije, Judejske starine 14,9,4. Sima Avramovi, Opta pravna istorija stari i srednji vek, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za publikacije i Dosije, 2000, 205. Judejski rat 2,8,1; 2,9,1. Ulpianus, Digesta 1,18,6,8. Ivo Mili, Proces Isusov i replika prof. Lietzmanna, Mjesenik, 5, 1939, 236.
74 75 76
26
sniku i sudiji Pilatu i ovaj im rekao: Uzmite ga vi i po zakonu svojemu sudite mu, odgovorili su: Mi ne moemo nikoga pogubiti.77 Da nije postojala tzv. kapitalna jurisdikcija (pravo da se donese smrtna presuda) Sinedriona u Isusovo vreme, svedoi i drugi dogaaj opisan u Jovanovom jevanelju, kada su jevrejske voe, knjievnici i fariseji doveli pred Isusa enu uhvaenu u preljubi i pitali ga: ...Mojsije nam u zakonu zapovedi da takove kamenjem ubijamo; a ti ta veli? Ovo su rekli, kako Jovan komentarie, kuajui ga, da bi ga imali za to okriviti.78 Naime, ukoliko bi Isus odgovorio da ne treba da kamenuju enu uhvaenu u preljubi, mogli bi da ga, kao vie puta do tada, optue da ne potuje Mojsijev zakon.79 Ukoliko bi odgovorio da je treba kamenovati, mogli bi ga tuiti rimskim vlastima, jer su samo one imale pravo osuivati na smrt. Videemo da se u optubi protiv Isusa, kasnije iznetoj pred Pilatom, upravo tvrdi da Isus ustaje protiv rimskih vlasti.80 U svetlosti te injenice postaje jo jasniji ovaj dogaaj koji Jovan opisuje; zbog toga i ovaj argument u prilog nepostojanju kapitalne jurisdikcije Sinedriona dobija na snazi. Da je Sinedrion mogao osuditi na smrt, teko bismo mogli objasniti zato su vodei svetenici toliko dugo oklevali da to uine. Prema izvetajima jevanelja, oni su jo od poetka Isusove misije bili neprijateljski raspoloeni prema njemu i gledali su da ga ubiju.81 Optuivali su ga, izmeu ostalog, da kri
77 78 79 80 81 Jovan 18,31. Jovan 8,46. 3. Mojsijeva 20,10. Luka 23,2. Jovan 5,16.
27
eljko Stepanovi
etvrtu zapovest Dekaloga,82 time to je leio subotom. Ta optuba bila bi dovoljna da poslui njihovim namerama da ga osude na smrt, da su imali ovlaenja za to. Tora, a takoe i Mina propisivale su smrtnu kaznu, i to kamenovanjem za krenje etvrte zapovesti.83 Ipak, ima onih koji smatraju da je Sinedrion imao kapitalnu jurisdikciju. Naveemo tri osnovna argumenta koji se navode u prilog tome. Prvi se nalazi u Judejskim starinama: Da zadovolji tvrdou svoga srca, mislio je Anan (tadanji veliki svetenik) da ima povoljnu priliku sad kad je Fest (guverner Judeje) umro, a Albin (novi od cara postavljeni guverner Judeje) jo nije stigao. On, dakle, sazva Veliko Vee na sud i izvede brata Isusa, koga zovu Hrist, po imenu Jakova, uz jo neke druge, optui ih kao krioce zakona i dade ih osuditi na smrt kamenovanjem. To je jako ozlovoljilo i najrevnosnije i zakonu odanije graane, i oni poslae potajno izaslanike do kralja i zamolie ga neka Ananu pismeno naloi da se ubudue kani takovih dela, jer je i sada bio sasvim u nepravu. Nekoji od njih pooe tavie u susret Albinu, koji je dolazio iz Aleksandrije i opomenue ga da Anan bez njegovog odobrenja nije nikako smeo da sazove Veliko Vee na suenje; po toj albi pisao je Albin u jakoj srdbi pismo Ananu, u kome mu je zapretio zasluenom kaznom. Isto tako ga je kralj Agripa zbog toga svrgnuo s asti ve iza tri meseca i postavio Isusa, sina Damnejeva, za njegova naslednika.84 Iz navedenog se jasno vidi da je prvosvete82 83 84 2. Mojsijeva 20. 2. Mojsijeva 31,14; 4. Mojsijeva 15,35; Mina, Sinedrion 7,4. Josif Flavije, Judejske starine, 20,9,1.
28
nik iskoristio smenu upravitelja da uini ono to po zakonu nije smeo. Zato je neosnovano iz ovoga zakljuiti da je Sinedrion imao kapitalnu jurisdikciju. tavie, iz ovoga saznajemo da je Sinedrion bio toliko nesamostalan u svom radu da je i za samo sazivanje vea bila neophodna dozvola upravitelja. Ovo je jedini sluaj koji Josif Flavije pominje u svojoj istoriji, od este godine (kad je Judeja pretvorena u rimsku provinciju) do 70. godine (kad je razoren Jerusalim), da je Sinedrion doneo smrtnu presudu.85 Drugi, i jedini ozbiljan argument u prilog kapitalnoj jurisdikciji Sinedriona nalazimo u knjizi Dela apostolska, gde se spominje sluaj kamenovanja Stefana (koji je bio jedan od Isusovih uenika, kao i akon u prvoj hrianskoj zajednici), nakon suenja pred Sinedrionom.86 Ovo kao da osporava injenicu da Sinedrion u to vreme nije mogao osuditi na smrt. Meutim, ako paljivo itamo izvetaj u Delima apostolskim, videemo da je lanove Sinedriona na ovaj in pokrenula velika mrnja, pa je kamenovanje moglo biti izvreno u afektu, bez ikakvog izjanjavanja o krivici i pre donoenja zvanine presude. Ovo nije neosnovano pretpostaviti, budui da se u izvetaju ne spominje da su se lanovi Sinedriona izjanjavali o krivici. Po svoj prilici, ovo delo je uinjeno van svakog zakona. Naime, kamenovanje nije uvek predstavljalo izvrenje smrtne kazne. To dokazuju primeri iz istorije Jevreja. Jo u Mojsijevo vreme jevrejski narod je, nezadovoljan nainom na koji ih je Mojsije vodio u obeanu zemlju, dva puta poeleo da ga kamenuje.87 Neto slino dogodilo se i Isusu. Nakon
85 86 87 Ivo Mili, Proces Isusov u najnovijoj nauci..., 6. Dela apostolska 7,5860. 2. Mojsijeva 17,4; 4. Mojsijeva 14,10.
29
eljko Stepanovi
nekih snanih izjava koje je dao o sebi, u dva navrata, uzee kamenje da ga ubiju.88 Drugom prilikom, vodei svetenici i knjievnici pobojali su se da ih narod ne kamenuje ako otvoreno izjave da delo Jovana Krstitelja nije bilo od Boga.89 Ali, bez obzira na to da li je kamenovanje Stefana bilo izvrenje zvanine presude ili obian lin, re je o nedozvoljenom inu. Emilijan arni, nekadanji profesor Novog zaveta na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, pokuao je da kamenovanje Stefana objasni aktuelnim prilikama u Judeji: Izgleda da su (lanovi Sinedriona) iskoristili priliku kada je umesto Pontija Pilata za namesnika doao neiskusni Marcel, a njegov pretpostavljeni legat Sirije Vitelius bio smenjen i pozvan u Rim da se brani od optubi, koje je Sinedrion protiv njega podneo.90 Jo jedan razlog za verovanje da je Sinedrion imao kapitalnu jurisdikciju, prema reima Alana Votsona,91 predstavljaju Isusove rei iz Jevanelja po Luki: Jerusalime, Jerusalime, koji ubija proroke i zasipa kamenjem poslane k sebi!92 Prema izvetaju Jevanelja po Mateju, iste rei su izgovorene prilikom njegovog poslednjeg boravka u jerusalimskom Hramu.93 Mogu li one biti dokaz da je Isus predviao da e i sam zavriti na nain na koji su zavrili mnogi njegovi prethodnici da e biti kamenovan? Pre88 89 90 91 Jovan 8,59; 10,31. Luka 20,6. Emilijan arni, Dela apostolska komentar, izdavaka kua umadijske eparhije Kaleni, 1989, 35. Alan Watson, The Trial of Stephen the First Christian Martyr, Athens, Georgia, University of Georgia Press, 1996, 26. Luka 13,34. Matej 23,37; 24,1.
92 93
30
ma Lukinom izvetaju, ovoj izjavi prethodile su rei: ...prorok ne moe poginuti izvan Jerusalima. Isus je nedvosmisleno prorekao da e stradati u Jerusalimu, kao i mnogi drugi proroci pre njega. Ako mora biti pogubljen na mestu na kom su ubijani njegovi prethodnici, da li to mora biti i na isti nain? Ako je Isus predskazao da e biti kamenovan, i to od strane Jerusalimljana, tj. Jevreja (jer Rimljani nisu na taj nain izvravali smrtnu presudu), to bi bio argument za postojanje kapitalne jurisdikcije. Nema nikakve sumnje da je Isus uporedio sebe s prorocima iz ranijih vremena i da se u tom smislu njegova osuda Jerusalimljana odnosi ne samo na ono to su inili u prolosti ve i na ono to su se spremali da uine s njim. Meutim, poreenje je uinjeno ne na osnovu naina, ve mesta pogubljenja. U Matejevom jevanelju, ista osuda Jerusalima deo je Isusovog poslednjeg govora u Hramu. Tom prilikom, Isus je, izmeu ostalog, rekao: Zato evo ja u k vama poslati proroke i premudre i knjievnike; i vi ete jedne pobiti i raspeti, a jedne biti po zbornicama svojima i goniti od grada do grada.94 Isus ovde, izmeu ostalog, pominje razapinjanje kao nain pogubljenja proroka i drugih ljudi koji e nositi Boju poruku u bliskoj budunosti. Dakle, nije nain izvrenja smrtne presude ono to povezuje sudbinu proroka iz prolosti, Isusovo pogubljenje i sudbinu buduih proroka. Jedna od poruka ovog Isusovog govora je: Boji narod je taj koji e biti kriv za Isusovu smrt, isti narod koji je u prolosti ubijao Boje proroke, i koji e u budunosti biti kriv za smrt proroka. Upravo je Jerusalim, Sveti grad, prestonica Bojeg naroda, gde se nalazio i Boji Hram, mesto gde su ubijeni mnogi Boji poslanici.
94 Matej 23,34.
31
eljko Stepanovi
Iako upuene Jevrejima, ove rei (Matej 23,34) nisu znaile da e oni biti neposredni izvrioci smrtnih presuda nad prorocima i uenim ljudima koje e Isus slati da opominju narod i posle njegovog pogubljenja. Jevreji nisu razapinjali na krst, tako da ova izjava podrazumeva da e Rimljani izvravati smrtne presude na zahtev Jevreja. Ona je dokaz da nije postojala kapitalna jurisdikcija Sinedriona u to vreme (da je postojala, bilo bi nepotrebno obraati se rimskim sudovima u cilju iznuivanja smrtne presude Jevrejima bi bilo jednostavnije da sami donesu smrtnu presudu u Sinedrionu), dok je u sva prethodna vremena (sve do este godine nae ere) ona postojala, tako da su i nepravedno osueni proroci bili zasipani kamenjem! Ovaj Isusov govor u jerusalimskom Hramu ujedno svedoi o velikoj preciznosti Isusovog izraavanja i o preciznosti kojom su jevanelja pisana! Kao to smo videli, Isus pod ubijanjem podrazumeva mnogo vie od neposrednog izvrenja smrtne presude. Ovo je u skladu s naukom i jezikom Svetog pisma. Veliki jevrejski car David jednom prilikom je naredio svom vojskovoi da vojnika Uriju Hetejina poalje gde je najei boj, tako da pogine.95 To se i dogodilo, nakon ega je Natan prorok poslan Davidu sa osudom da je uinio ubistvo: Uriju Hetejina ubio si maem... njega si ubio maem sinova Amonovih.96 Tako je i izraelski car Ahav optuen za ubistvo oveka koga su, po nalogu njegove ene, lano optuili za hulu i kamenovali.97 Po Mojsijevom zakonu, i svedok, koji lanim iskazom uini, ili
95 96 97 Druga knjiga Samuilova 11,15. Druga knjiga Samuilova 12,9. Prva knjiga o carevima 21.
32
pokua da uini da ovek bude pogubljen, takoe je kriv za ubistvo i zato zasluuje smrt.98 U tom smislu treba razumeti i naredni stih iz Matejevog jevanelja: Otada poe Isus kazivati uenicima svojim da njemu valja ii u Jerusalim, i mnogo postradati od stareina i glavara svetenikih i knjievnika, i da e ga ubiti, i trei dan da e ustati.99 Istu izjavu navode i Marko i Luka.100 ak i apostol Petar u svom obraanju Jevrejima okupljenim za praznik Pedesetnice (nakon Isusovog raspea), optuuje ih da su prikovali i ubili Isusa rukama bezakonika,101 da su ga raspeli102 (mada su Jevreji okupljeni na suenju samo vrili pritisak na rimskog sudiju, i to po nagovoru verskih voa). Ovu optubu za ubistvo Petar ponavlja i u drugim situacijama opisanim u Delima apostolskim; jednom, kada je bio pozvan da odgovara pred Sinedrionom, otvoreno je optuio jevrejske voe da su raspeli Isusa Mesiju.103 U skladu s naelom pravde i pravinosti jeste da podstreka, ili nalogodavac, ili lani svedok bude onaj kome e najpre biti pripisano ubistvo. Pred rimskim sudijom Isus e izjaviti da je krivica Kajafe, prvosvetenika koji je traio smrtnu kaznu za njega, vea od krivice samog sudije koji e presuditi.104 Dakle, u jevaneljima ne moemo nai dokaz da je Isus proricao da e biti kamenovan od Jevreja. Naprotiv, prorekao je da e ga prvosvetenici i knji98 99 100 101 102 103 104 5. Mojsijeva 19,19. Matej 16,21. Marko 8,31; Luka 9,22. Dela apostolska 2,23. Dela apostolska 2,36. Dela apostolska 4,10. Jovan 19,11.
33
eljko Stepanovi
evnici predati neznabocima105 i da e stradati na krstu: Evo idemo u Jerusalim, i sin oveiji bie predat glavarima svetenikim i knjievnicima; i osudie ga na smrt; i predae ga neznabocima da mu se rugaju i da ga biju i razapnu...106 Jevanelista Jovan pominje da Isus prorie svoje podizanje: I kad budem podignut od zemlje, sve u privui k sebi. Podizanje se, prema Jovanovom komentaru, odnosilo na raspee: A ovo govorae da pokae kakvom e smru umreti.107 Isti izraz Jovan koristi na drugom mestu: Kad podignete Sina oveijeg, onda ete doznati da sam ja, i da nita sam od sebe ne inim, nego kako me naui otac moj, onako govorim.108 Isus se ovde obraa Jevrejima i njima pripisuje svoje podizanje verovatno u istom smislu u kome u sinoptikim jevaneljima109 vodeim svetenicima i knjievnicima pripisuje ubistvo. Da se podizanje odnosilo na raspee, upeatljivo potvruje i jo jedna Isusova izjava: Kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba sin oveiji da se podigne, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni.110 Isus uporeuje sebe s bakarnom zmijom koju je Mojsije nainio i po Bojem uputstvu stavio na motku, kada su narod ujedale otrovne zmije u pustinji. Svako ko je patio od ujeda otrovnice i ekao neizbenu smrt, mogao je da pogleda u bakarnu zmiju podignutu na motku, i na taj nain da bude
105 106 107 108 109 Marko 10,33. Matej 20,18.19. Jovan 12,32.33. Jovan 8,28. Tj. u Jevanelju po Mateju, Jevanelju po Marku i Jevanelju po Luki. 110 Jovan 3,14.15.
34
izleen.111 Na isti nain, kae Isus, treba sin oveiji da se podigne... da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni. Glavni i osnovni argument u prilog tome da Sinedrion nije imao ovlaenje da osudi na smrt, lei u injenici da je Isus razapet. Jevrejske voe elele su Isusovu smrt ne manje nego smrt svih proroka iz prolosti, proroka koji su opominjali protiv greha i iznosili boansku nauku uzvienu, ali nepopularnu. Daleko jednostavnije je bilo izdejstvovati smrtnu presudu samo pred Sinedrionom. Za to bi bilo dovoljno navesti razloge iskljuivo verske prirode, razloge koji bi lanovima Sinedriona bili dovoljni da izglasaju smrtnu presudu na osnovu jevrejskog zakona. Budui da je, na primer, onoga koji zavodi narod trebalo osuditi na smrt kamenovanjem,112 verovatno je da su i mnogi proroci pre Isusa, koje je on pomenuo, bili kamenovani na osnovu ove optube. Isus je mogao biti osuen i kao lani prorok, o emu emo jo govoriti.113 Postoji i logiki argument u prilog nepostojanju kapitalne jurisdikcije Sinedriona: takvo ovlaenje moglo bi se zloupotrebiti protiv domaih pristalica rimske vlasti, naroito u sluaju optenarodnog otpora. Jevrejski narod imao je dugu tradiciju otpora imperijama koje su i pre Rimljana dominirale tim prostorima. Taj otpor se ponovo rasplamsao u vreme dominacije Rima, tako da su Jevreji postali poznati po estim pobunama protiv rimske vlasti.114 I sama
111 112 113 114 4. Mojsijeva 21,8.9. Mina, Sinedrion 7,4. 5. Mojsijeva 13,15. Josif Flavije, Judejske starine 12,6; 14,4,2; 17,9.10; 18,3; Judejski rat 1,8; 2,8,1 itd.
35
eljko Stepanovi
injenica da su Jevreji oekivali politiki angaovanog Mesiju koji e ih osloboditi od Rimljana, predstavljala je stalnu pretnju aktuelnoj vlasti. Mesijanska oekivanja su bila naroito izraena meu farisejima, koji su zajedno sa sadukejima uestvovali u radu Sinedriona.115 I sama injenica da su Rimljani postavljali i smenjivali prvosvetenike govori u prilog nesamostalnosti jevrejskog sudstva. Tako je, na primer, sedme godine nae ere Kvirinije postavio za prvosvetenika Anu, koji je bio Kajafin tast (Kajafa je bio prvosvetenik u vreme suenja Isusu).116 I Anu je 15. godine smenio rimski prokurator Valerius Gratus. Po biblijskom zakonu, prvosvetenik je trebalo da slui doivotno,117 ali Rimljani su uklanjali i postavljali prvosvetenike kad je to sluilo njihovim interesima. Istina, praksa postavljanja poglavara svetenikih od strane Rimljana datira jo od 63. godine pre nae ere,118 mnogo pre este godine nae ere, kada je Judeja postala rimska provincija. Zato emo se radije zadrati na prethodno iznetim dokazima o nepostojanju kapitalne jurisdikcije.
115 Dela apostolska 23,6. 116 Ernest Renan, ivot Isusov, Zagreb, Prosvjetna biblioteka, 1921, 218. 117 Tako je bilo u itavoj istoriji jevrejskog naroda poevi od Mojsijevog vremena. Ovo se moe implicitno videti iz stihova iz 4. Mojsijeve 35,25.28 i knjige Isusa Navina 20,6. I sama injenica da su Aronovi sinovi odreeni da budu svetenici govori da je kako sluba svetenika, tako i sluba prvosvetenika, bila doivotna. Svetenici su bili pomazivani za slubu. Nigde se ne pominje njihovo smenjivanje. 118 Te godine je Pompej zauzeo Jerusalim i Palestina je dola pod vlast Rima. Pompej je zapoeo praksu postavljanja prvosvetenika od strane Rimljana postavivi Hirkana za prvosvetenika (Josif Flavije, Judejski rat, 1,7,6).
36
Zanimljivo je pitanje: da li je Sinedrion bio lien i nekih drugih ovlaenja u Isusovo vreme? U Jevanelju po Jovanu nalazimo nagovetaj da je Sinedrion zadrao pravo ekskomunikacije,119 a u Delima apostolskim imamo dokaz da je hapenje i telesno kanjavanje i dalje bilo u nadlenosti najvieg jevrejskog suda.120 Bez obzira na umanjenu nadlenost, Sinedrion je i dalje uivao veliki ugled u narodu. O ugledu koji je Veliki Sinedrion uivao u narodu i u Isusovo vreme, ini se, svedoe i Isusove rei, izgovorene u poznatoj besedi na gori: uli ste da je kazano starima: Ne ubi; a ko ubije zasluuje da ga kazne sudije. Ali vam ja kaem da svaki koji se gnevi na brata svoga zasluuje da ga kazne sudije; da onaj koji ree bratu svome: Raka!121 zasluuje da ga kazni Sinedrion; i da onaj koji mu ree: Bezumnie!122 zasluuje da se kazni ognjem gejenskim.123 U ovim reima su navedeni neki mogui prestupi protiv blinjih izneti u gradaciji. Gnev na brata dovoljno je teak prestup da njime sud treba da se pozabavi; izreena uvreda (npr. da je neko glup ili praznoglav) jo je tei prestup, za koji je nadlean vii sud (Sinedrion), dok e u sluaju naroito teke uvrede (npr. da je neko budala, otpadnik ili bezbonik) presuditi sam Bog. Verovatno je Isus, kao i u mnogim drugim situacijama, i ovde pokuao ljudima da priblii nepoznato uz pomo poznatog, pa je, pozivajui se na Sinedrion
119 Jovan 9,22. 120 Dela apostolska 5,17.18.40; Druga poslanica Korinanima 11,24. 121 Grki (glupak, praznoglavac). 122 Grki (budala, otpadnik, bezbonik). 123 Matej 5,21.22 prevod Bakotia.
37
eljko Stepanovi
i na Boji sud, koji su u njihovim oima bili veliki i ulivali strahopotovanje, pokuao da osvesti ljude u pogledu njihovog postupanja prema drugima. Poruka ovih rei mogla bi biti: Tano je da su krivina dela, za koja sudovi izriu kazne, teka i zasluuju osudu na primer, ubistvo. Meutim, postoje i mnoga druga dela koja zasluuju osudu i kaznu jer ih pokree isti motiv mrnje. Kao to postoje laka krivina dela i ona tea, za koja je nadlean vii sud, i meu delima koja ne podleu kanjavanju postoji gradacija. Vreanje brata predstavlja tei prestup u odnosu na gnev na brata, u meri u kojoj su dela kojima sudi Sinedrion tea od ostalih krivinih dela (kojima sude nii sudovi), i u meri u kojoj je prestupniku stranije da izae pred najvii narodni sud (nego pred nie sudove). Trei stepen u ovoj gradaciji su teke uvrede, odnosno Boji sud. Na osnovu ovoga, moemo zakljuiti da je Jevrejima Sinedrion i dalje ulivao strahopotovanje. Od osude Sinedriona stranija je bila jedino Boja osuda. Vaspitavani u duhu starozavetne Biblije, Jevreji su imali visoka merila o pravinosti sudskog postupka. Bili su svesni toga da oveka treba posmatrati kao nevinog dok se krivica ne dokae. O tome svedoi i Jovanovo jevanelje. Kada su se, jednom prilikom, lanovi Sinedriona dogovarali da Isusa uhvate i osude na smrt, jedan ugledni lan, Nikodim, usprotivio se takvom postupanju reima: Eda li zakon na sudi oveku dokle ga najpre ne saslua i dozna ta ini?124 Ovo je bilo dovoljno da lanovi Sinedriona odustanu, barem privremeno, od svojih namera. Bili su svesni da ne mogu oveka osuditi bez sasluanja i istrage.
124 Jovan 7,51.
38
O znaaju istrage Tora govori: Ako se nae kod tebe u kojem od mesta tvojih, koji ti da Gospod Bog tvoj, ovek ili ena da uini zlo pred Gospodom Bogom tvojim prestupajui zavet njegov, i ode te slui drugim bogovima i klanja im se... i tebi se javi to i ti uje, onda raspitaj dobro...125 Ako za kakav grad svoj, koji ti da Gospod, Bog tvoj, da u njemu ivi, uje gde govore: Izaoe ljudi nevaljali izmeu tebe i otpadie sve koji ive u gradu njihovu, govorei: hajde da sluimo drugim bogovima... tada istrai i raspitaj, izvidi dobro...126 Ako bi ustao laan svedok na koga... onda neka stanu ta dva oveka, koji imaju tu raspru, pred Gospoda, pred svetenike i pred sudije... i neka dobro ispitaju sudije...127 Ovi stihovi sadre tri znaajna pravna aspekta: I. Najpre, oni ustanovljavaju teritorijalnu nadlenost jevrejskih sudova, koja je ograniena na gradove i mesta koje ti da Gospod Bog tvoj, dakle, na osvojenu teritoriju u Hananu, zemlji koju je Bog obeao jevrejskom narodu.128 Jevrejski sudovi bili su, dakle, nadleni i za suenje doljacima, tj. strancima koji su iveli u jevrejskoj dravi. Ovo je postalo sasvim jasno u spornom sluaju opisanom u 3. Mojsijevoj knjizi, kada je ovek
125 126 127 128
5. Mojsijeva 17,24. 5. Mojsijeva 13,1214. 5. Mojsijeva 19,1618. Jo u egipatskom ropstvu, Jevreji su dobili obeanje da e ih Bog izbaviti iz ruku egipatskih i izvesti u zemlju dobru i prostranu, u zemlju gde mleko i med tee, na mesto gde su Hananeji i Heteji i Amoreji i Ferezeji i Jeveji i Jevuseji (2. Mojsijeva 3,8). Ovo obeanje je vie puta ponovljeno na putu kroz pustinju (2. Mojsijeva 33,3; 3. Mojsijeva 20,24 itd.).
39
eljko Stepanovi
iji je otac Egipanin pohulio ime Boje... i metnue ga u zatvor dokle im se kae ta e initi s njim. Uputstvo dato Mojsiju bilo je: Zakon da vam je jedan, doljaku da bude kao i roenom u zemlji.129 Na osnovu ovoga, stranac je bio kamenovan. II. Zatim, odavde proizlazi naelo obaveznosti za sudove: istraga i suenje obavezni su u sluaju da se dozna za kakav prestup. III. Najzad, ovde se govori o vanosti temeljne istrage. Istina, ovde se o nadlenosti sudova i obaveznosti suenja govori u kontekstu sluenja drugim bogovima, a o znaaju istrage i u kontekstu lanog svedoenja. Ipak, ova pravila, budui naelna, mogu se primeniti na suenje za bilo koji prestup, a naroito u sluaju suenja za teke prestupe, zapreene smru.130 Ovo je, kad je istraga u pitanju, i posredno naglaeno u Starom zavetu, time to je i Bog predstavljen kao onaj koji istrauje pre nego to donese i izvri presudu. Taj momenat je postojao jo kod prvog greha. Bog najpre sasluava Adama i Evu, a zatim izrie presudu oboma.131 Ni Kainu nije presueno za bratoubistvo sve dok istraga nije otkrila da Kain ne samo to je uinio to delo ve je uporno ostao u svom nepokajanju, neodgovornosti i preziru prema ivotu
129 3. Mojsijeva 24,22. 130 Ovu tezu, kad je u pitanju teritorijalna nadlenost, potkrepljuju i stihovi iz 5. Mojsijeve 21,19, koji govore o odgovornosti koju je trebalo preuzeti za ubijenog oveka naenog u polju, ako uinilac nije poznat. Odgovornost je trebalo da preuzmu stareine onog grada koji je najblii mestu zloina. 131 1. Mojsijeva 3,919.
40
svog brata.132 Istraga je prethodila i potopu: I pogleda Bog na zemlju, a ona bee pokvarena, jer svako telo pokvari put svoj na zemlji.133 Izraz pogleda,134 mogao bi se prevesti i kao opazi, osmotri, to u ovom kontekstu upuuje na neku vrstu procene. U sluaju graenja Vavilonske kule i rasejanja oveanstva, momenat istrage jo je oigledniji: A Gospod sie da vidi grad i kulu, to zidahu sinovi oveiji.135 Najupeatljiviji prikaz istrage nalazimo u izvetaju koji prethodi unitenju Sodoma i Gomora: I ree Gospod (Avramu): Vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh je njihov grdan. Zato u sii da vidim eda li sve ine kao to vika doe preda me, ako li nije tako da znam.136 Kao i mnoge druge izvetaje u Bibliji, prethodna dva stiha odlikuje antropomorfizam nain izraavanja u kome je boansko razmiljanje i delanje opisano pojmovima bliskim oveku i njegovom rasuivanju. Sveprisutni i sveznajui Bog prikazan je kao ovek koji se kree, posmatra i istrauje. I ovo nije sluajno. Po uenju Biblije, Bog je onaj koji oveku prua obrazac postupanja. Zapisano je da je jo prilikom stvaranja Bog radio est dana, a odmorio se sedmog dana. Ovo je predstavljano kao uzor ponaanja za oveka a, na neki nain, i kao ratio legis137 propisivanja etvrte zapovesti: Seaj se dana od odmora da ga svetkuje. est dana radi i svruj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu
132 133 134 135 136 137 1. Mojsijeva 4,812. 1. Mojsijeva 6,12. Jevrejski . 1. Mojsijeva 11,5. 1. Mojsijeva 18,20.21. Doslovno: razlog (donoenja) zakona.
41
eljko Stepanovi
tvojemu, tada nemoj raditi nijednoga posla... jer je za est dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i to god je u njima, a u sedmi dan poinu...138 Bog se predstavlja i kao pravedni sudija koji ne gleda ko je ko niti prima poklona139 (tj. mito), i isto uputstvo daje sudijama: Ne gledaj ko je ko, ne primaj poklona.140 Bog daje pravicu siroti i udovici,141 i isto oekuje od zemaljskih sudija: Sudite ubogome i siroti, onoga koga gone i ponienog pravdajte.142 Uzrono-posledina veza izmeu boanskog i ljudskog postupanja najuoljivija je u narednim stihovima: Bog veliki, silni i strani... ljubi doljaka dajui mu hleb i odelo. Ljubite, dakle, doljaka...,143 Budite sveti, jer sam ja svet, Gospod, Bog va.144 Kada eli da naglasi znaaj svestrane istrage prilikom suenja, Stari zavet, takoe, predstavlja Boga kao onoga koji istrauje pre nego to donosi presudu. Mina takoe predvia temeljnu istragu. Istraga je, izmeu ostalog, pruala i izvesnu zatitu okrivljenom. U istom cilju, Tora je predviala i to da ovek ne moe biti osuen na temelju svedoanstva jednog oveka u bilo kom sporu, a to je bilo naroito naglaeno za sluajeve gde je razmatrana mogunost smrtne presude: Neka ne ustaje jedan svedok na oveka ni za kakvo zlo i ni za kakav greh izmeu svih greha to se ine, nego na reima
138 139 140 141 142 143 144 2. Mojsijeva 20,811. 5. Mojsijeva 10,17. 5. Mojsijeva 16,19; 2. Mojsijeva 23,8. 5. Mojsijeva 10,18. Psalam 82,3. 5. Mojsijeva 10,1719. 3. Mojsijeva 19,2; 20,26; 11,44.45.
42
dva ili tri svedoka da ostaje stvar.145 Kao i u sluaju istrage, i ovaj princip je u starozavetnoj misli potkrepljen boanskim primerom. Pre nego to e unititi Sodom i Gomor, Bog alje dvojicu anela svedoka u ljudskom obliju. Ovi su se mogli uveriti u bezakonje tamonjih stanovnika, jer su upravo nad njima Sodomljani pokuali da uine besprizorno nasilje.146 I unitenju Jerihona prethodilo je slanje dvojice uhoda iz jevrejskog naroda.147 Da bi okrivljeni bio zatien od posledica lanog svedoenja, ono je bilo strogo kanjavano. Sankcije za lano svedoenje, kao i ratio legis i cilj ovakvog kanjavanja nalazimo u nastavku prethodnog citata: Ako bi ustao laan svedok na koga da svedoi protiv njega optuujui ga za zloin, onda neka stanu ta dva oveka, koji imaju tu raspru, pred Gospoda, pred svetenika i pred sudije koje budu u to vreme. I neka dobro ispitaju sudije, ako svedok onaj bude laan svedok i lano svedoi na brata svoga, uinite mu onako kako je on mislio uiniti bratu svome, i izvadi zlo iz sebe, da se ostali uvi to boje, i ubudue ne ine vie takvo zlo usred tebe. Neka ne ali oko tvoje: ivot za ivot, oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu.148 Dakle, oveku za kojeg bi se utvrdilo da je lano svedoio, trebalo bi uiniti onako kako je on mislio uiniti bratu svojemu. Na primer, ako je svedoio o tome da je optueni uinio delo koje se kanjava smru, trebalo bi njega osuditi na smrt. Iz ovoga se moe
145 146 147 148 5. Mojsijeva 19,15; 17,6; 4. Mojsijeva 35,30. 1. Mojsijeva 19. Knjiga Isusa Navina 2,1. 5. Mojsijeva 19,1619.
43
eljko Stepanovi
zakljuiti i da je za postojanje lanog svedoenja bio neophodan umiljaj, a verovatno i namera nanoenja zla bratu (jer je on mislio uiniti...). Ovakvo kanjavanje u ovom odseku povezano je sa optim pravilom jevrejskog zakona oko za oko, zub za zub.149 Ovde se nazire razlog ovakvog kanjavanja on je sadran u nainu na koji se tretira lano svedoenje. Naime, ukoliko je postojao umiljaj, lano svedoenje je smatrano pokuajem da se okrivljenom uini ono delo koje je sadraj sankcije odgovarajue za delo koje svedok pripisuje okrivljenom. Na primer, lano svedoenje smatrano je pokuajem ubistva u sluaju da je predviena smrtna kazna za delo kojim svedok tereti okrivljenog. Ovo potvruje i upozorenje iz Tore: Rei lane kloni se, i bezazlenoga i pravoga nemoj ubiti...150 Dakle, iz naina na koji se tretira lano svedoenje i iz pravila oko za oko, zub za zub proistie i propisivanje sankcije jednake sankciji predvienoj za ono delo za koje je svedok lano posvedoio. Na ovaj nain se moe objasniti i slinost izmeu krivinog dela lanog svedoenja i ubistva i za jedno i za drugo bio je, po pravilu, neophodan umiljaj.151 Onaj ko bi nehotice usmrtio drugoga ne mrzevi pre na njega, nije trebalo da bude pogubljen, jer nije zasluio smrt, jer nije pre mrzeo na njega.152 Takav ovek je, tavie, uivao i pravo azila u takozvanim gradovimautoitima.153
149 2. Mojsijeva 21,2325. 150 2. Mojsijeva 23,7. 151 Istina, u nekim sluajevima bio bi smatran ubicom i ovek koji bi ispoljio krajnju nepanju i nebrigu za bezbednost ljudi, to bi dovelo do smrtnog ishoda (vidi npr. 2. Mojsijeva 21,29). 152 5. Mojsijeva 19,46. 153 5. Mojsijeva 19,113.
44
Da bi svedoci razumeli svoju veliku odgovornost i dunost da svedoe istinito i precizno, bilo je predvieno i sledee: u sluaju da se optuenom dosudi smrtna kazna kamenovanjem, trebalo je da svedoci prvi bace kamen,154 i time preuzmu svoj deo odgovornosti za osudu. Budui da su iskazi svedoka najznaajnije i gotovo jedino dokazno sredstvo koje Tora predvia, odgovornost svedoka je najvea zato svedok treba prvi da baci kamen. Tako bi u sluaju istinitog svedoenja svedok bio glavni izvrilac zasluene kazne, a u sluaju lanog svedoenja ubica. U objanjenju pomenute odredbe o kanjavanju lanog svedoka nalazimo i cilj takve sankcije: ...i izvadi zlo iz sebe, da se ostali uvi to boje, i ubudue ne ine vie takvo zlo usred tebe. Neka ne ali oko tvoje: ivot za ivot, oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu. Ovde se otkriva i svrha biblijskog krivinog prava uopte. Ona je samo naizgled retributivna. Pravi razlog ovakvog propisivanja sankcija nije osveta, ve pre svega generalna prevencija. Pravilo oko za oko, zub za zub bilo je, takoe, neophodno da se u mislima eventualnih uinilaca krivinih dela sauva svest od stvarnoj teini svakog pojedinanog dela: ona se merila patnjom koju bi sami iskusili da se nalaze na mestu rtve. Tora, a i Stari zavet uopte, mnogo govori o znaaju generalne prevencije: Ko govori bezboniku: pravedan si, njega e proklinjati ljudi, i mrzie na nj narodi. A koji ga karaju, oni e biti mili, i doi e na njih blagoslov dobrih.155 Ovo se u posebnoj meri moe primeniti na sudove njihova sveana dunost
154 5. Mojsijeva 13,9; 17,6.7. 155 Prie Solomunove 24,24.25.
45
eljko Stepanovi
je da, kanjavajui izgrednike, obeshrabruju svako zlo, kako bi budui narataji bili slobodni od zla. Zakonodavstvo Tore okrenuto je budunosti jevrejskog naroda i itavog oveanstva. Dalekosean je uticaj zla i loeg primera. Oevima je bilo dato upozorenje: Nemoj skvrniti keri svoje putajui je da se kurva, da se ne bi zemlja prokurvala i napunila se bezakonja.156 O zaraznoj prirodi greha svedoi i itava starozavetna istorija. Od bezbonih pojedinaca nastajali su bezboni narodi. Imajui sve to na umu, moemo donekle razumeti odgovornost sudova, kao i znaaj pravila oko za oko, zub za zub. Takav nain kanjavanja svedoi i o velikoj preciznosti kojom pravda treba biti zadovoljena. Svaka proizvoljnost, kao i pristrasnost, iskljuena je. Ne osvete, ve pravde radi potrebno je da oveka stigne upravo ono zlo koje je eleo ili uinio drugome. Ova misao se provlai kroz itav Stari zavet i ukazuje ne samo na sadanji ve i na budui (Boji) sud: Ko prolije krv oveiju, njegovu e krv proliti ovek...,157 nemojte cveliti udovice i sirote... zapalie se gnev moj, i pobiu vas maem, pa e vae ene biti udovice i vaa deca sirote,158 ...kako je tvoj ma uinio te su ene ostale bez dece, tako e ostati bez dece tvoja majka meu enama...,159 Ljubio je kletvu, neka ga stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega...160 To je uenje i Novog zaveta. ak i nezasluena milost kojom je pokajniku oprotena krivica i kojom je osloboen zasluene kazne, uslovljena je
156 157 158 159 160 3. Mojsijeva 19,29. 1. Mojsijeva 9,6. 2. Mojsijeva 22,2224. 1. Samuilova 15,33. Psalam 109,17.
46
istim stavom milosra i pratanja: Jer ako opratate ljudima grehe njihove, oprostie i vama otac va nebeski. Ako li ne opratate ljudima greha njihovih, ni otac va nebeski nee oprostiti vama greha vaih.161 Jer e onome biti sud bez milosti koji ne ini milosti...162 Ne sudite, da vam se ne sudi. Jer kakvim sudom sudite, onakvim e vam suditi; i kakvom merom merite, onakvom e vam se meriti.163 Pravilo oko za oko, zub za zub... nije ostavljalo mesta za proizvoljnost ni u pogledu kazne ni u pogledu ovlaenja za kanjavanja. Uzmi oko za oko, zub za zub, bilo je uputstvo dato Mojsiju kao predstavniku dravne vlasti. Nikome nije bilo doputeno da se sveti za sebe. elju za osvetom Stari zavet karakterie kao greh: Ne budi osvetljiv, i ne nosi srdnje na sinove naroda svojega, nego ljubi blinjega svojega kao sebe samoga...164 Ne govori: vratiu zlo... Ne govori: kako je on meni uinio, tako u ja njemu uiniti, platiu ovom oveku po delu njegovu,165 Moja je (tj. Boja) osveta i plata...166 Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati, i kad propadne, neka ne igra srce tvoje. Jer bi video Gospod i ne bi mu bilo milo, i obratio bi gnev svoj od njega na tebe.167 Sudovima nije bilo dato da sankcioniu samu elju za osvetom, kao to u savremenom krivinom pravu niko ne odgovara za misli. Meutim, osvetoljubivost i zluradost bile su zapreene Bojom kaznom. Ta kazna je ana161 162 163 164 165 166 167 Matej 6,14.15; 18,2135; Marko 11,25.26. Saborna poslanica sv. apostola Jakova 2,13. Matej 7,1.2. 3. Mojsijeva 19,18. Prie Solomunove 20,22; 24,29. 5. Mojsijeva 32,35. Prie Solomunove 24,17.18.
47
eljko Stepanovi
logna pravilu oko za oko, zub za zub... ono to poeli drugome, stii e tebe, jer e Gospod obratiti gnev svoj od njega na tebe. Umesto osvetoljubivosti, ovekova dunost je bila da svome neprijatelju pokae pravi uzor ponaanja. U kontekstu tumaenja deset zapovesti, u Tori nalazimo sledee: Ako naie na vola neprijatelja svojega ili na magarca njegova, gde je zalutao, odvedi ga k njemu. Ako vidi gde je nenavidniku tvome (tj. onome koji te mrzi) pao magarac pod teretom svojim, nemoj da ga ostavi, nego mu pomozi.168 U priama Solomunovim jo je jasnije prikazan razlog ovakvog postupanja: Ako je gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga hleba, i ako je edan, napoj ga vode. Jer e ivo ugljevlje zgrnuti na glavu njegovu, i Gospod e ti platiti.169 Pokazati ljubav prema neprijatelju dobro je i asno samo po sebi, a znaaj tog ina je i u buenju savesti onoga koji ini zlo (prikazanom na simbolian nain kao zgrtanje uarenog ugljevlja na glavu njegovu). Osveta produbljuje neprijateljstvo, pokazana ljubav budi bolje osobine i davaoca i primaoca. Uticaj takvog postupanja u individualnoj i generalnoj prevenciji prevazilazi uticaj kazni propisanih i izreenih. Citirajui ove stihove, apostol Pavle komentarie: Ne daj se zlu nadvladati, nego nadvladaj zlo dobrim.170 Da po jevrejskom zakonu nikome nije bilo doputeno da se sveti za sebe potvruje i alba jevrejskih stareina uoi vladavine Iroda velikog (prvi vek pre Hrista). alba je bila upuena tadanjem prvosveteniku Hirkanu, a na raun porodice Antipatera, Irodovog oca, jer oni su oigledno apsolutni gospodari;
168 2. Mojsijeva 23,4.5. 169 Prie Solomunove 25,21.22. 170 Rimljanima poslanica 12,20.21.
48
jer Irod, Antipaterov sin je pogubio Jezekiju, i one to su bili s njima, i time prekrio na zakon, koji je zabranio ubijanje bilo kog oveka, pa bio on i zao ovek, osim ako je ga je Sinedrion prethodno osudio na smrt...171 Prvosvetenik je svakako morao biti upuen u zakon na koji su se ovde pozivali vodei Jevreji, tako da se alba nije mogla zasnivati na neistini. Ona je, prema Flavijevom izvetaju, ostavila utisak na prvosvetenika. Majke pobijenih su ak traile da se Irodu sudi pred Sinedrionom za to to je uinio. Pri tom, treba imati na umu da su oni koje je Irod pogubio bili horda pljakaa koja je u svom pohodu upala ak preko sirijske granice; Irod je, pak, bio zakoniti vladar Galileje. I pored svega, Hirkan je bio tako pokrenut ovim albama, da je pozvao Iroda da se odazove pozivu na sud za ono za ta je bio optuen.172 Nikome, dakle, bio on i vladar, nije bilo dato da pravdu uzima u svoje ruke, a samim tim ni da se sam sveti. ovek koji bi ubio iz osvete odgovarao bi za ubistvo, kao i Irod u ovom sluaju (to je oigledno iz daljeg izvetaja). Jevreji su bili svesni velike vrednosti ljudskog ivota. Stoga su, pored pomenutih propisa iz Tore o obaveznosti temeljne istrage i o lanom svedoenju, doneli i itav niz propisa kako bi se sauvali od toga da donose smrtnu presudu tamo gde krivica ne bi bila dokazana ili ne bi bila takva da zasluuje smrt. Na primer, u sluajevima gde bi mogla biti dosuena smrtna kazna, svedoci su bili naroito upozoravani da iznose samo ono to su videli i uli na licu mesta. Ako bi to uli, ak i od poverljive osobe, nisu smeli iznositi. Svedocima je, takoe, trebalo staviti do zna171 Josif Flavije, Judejske starine 14,9,3. 172 Ibid., 14,9,4.
49
eljko Stepanovi
nja koliko bi mogle biti teke posledice neopreznog svedoenja: ukoliko bi neko bio nepravedno osuen na smrt zahvaljujui krivom svedoenju, svedok bi se teko ogreio ne samo o optuenog ve i o njegovo eventualno potomstvo. Tako bi se posledice svedoenja oseale sve do kraja sveta. Nakon upozorenja, svedoci bi bili podvrgnuti unakrsnom ispitivanju, o emu bi takoe bili unapred obaveteni.173 Svedoci su ispitivani odvojeno. Ispitivanje svedoka predviala je i sama Tora, naroito u sluaju kada bi se posumnjalo u istinitost svedoenja zbog protivrenih iskaza svedoka i optuenog.174 U Izrekama otaca (deo Mine, tj. Talmuda) stoji i ovo: Ispituj svedoke to vie, i budi oprezan u reima svojim, kako ne bi iz njih nauili da slau.175 Tek ako bi bili ispotovani svi pomenuti principi u krivinom postupku, saglasna izjava dva ili tri svedoka imala je snagu dokaza, o emu je govorila i Tora: Na reima dva ili tri svedoka da ostaje stvar.176 Kada bi se utvrdilo da su izjave dva svedoka u svemu saglasne, usledili bi pokuaji da se iznau eventualne olakavajue okolnosti sluaja. Sudije poinju u tom pravcu da ispituju svedoke. Ako bi neko od svedoka eleo da iznese neto u prilog osloboenju okrivljenog od optube, ili bi to hteo neko drugi, bio bi postavljen meu sudije koje bi ga sluale itav dan ukoliko bi bilo bilo kakve osnove u njegovim reima. ak i ako bi optueni rekao: Imam neto da iznesem u prilog svom osloboenju, sudije bi bile
173 174 175 176 Mina, Sinedrion 4,5. 5. Mojsijeva 19,1618. Mina, Avot 1,9. 5. Mojsijeva 19,15.
50
dune da ga sasluaju ukoliko bi bilo bilo kakve osnove u njegovim reima.177 Optuenog su od nepravedne presude titili i propisi koji su se ticali glasanja u sinedrionima, ukljuujui Veliki Sinedrion. Jedan od njih je predviao da se mlai lanovi Sinedriona izjanjavaju pre starijih, kako ovi ne bi uticali na njihovu odluku.178 Onaj koji bi se izjasnio za oslobaajuu presudu nije imao prava naknadno se izjasniti o suprotnom; ali ko bi najpre bio za to da se ovek osudi, mogao je sve do zakljuenja postupka povui izjavu i glasati za osloboenje. U sluaju da se glasalo za osloboenje ili smrtnu presudu, prosta veina (36 od 71, 12 od 23) bila je dovoljna da se izglasa osloboenje, ali nije bila dovoljna da se izglasa smrtna presuda. Za to je bio potreban barem jo jedan glas vie (npr. 37 od 71, ili 13 od 23). Pravosnana oslobaajua presuda mogla je biti doneta isti dan, ali ne i smrtna presuda.179 Ona se odlagala za naredni dan kako bi se dala prilika onima koji su glasali za nju da preispitaju svoju odluku. Preispitivali bi sluaj celu no, postei i diskutujui o njemu u parovima. Nisu pili vino (koje je bilo simbol radosti), pokazujui da im ceo sluaj teko pada. Na ponovljenom glasanju odluku su mogli promeniti samo oni koji su se prvobitno izjasnili za osudu.180 Time su se elele izbei mogue manipulacije na tetu optuenog. Tek ponovljeno glasanje kojim bi ovek bio osuen inilo je osudu u neku ruku pravosnanom, ali ni
177 Mina, Sinedrion 5,4. 178 Adalbert Rebi, Biblijske starine, Zagreb, Kranska sadanjost, 1983, 161. 179 Mina, Sinedrion 4,1. 180 Mina, Sinedrion 5,5.
51
eljko Stepanovi
ona nije bila apsolutno nepromenljiva. Sve do samog izvrenja smrtne presude postojala je mogunost da bilo ko, ukljuujui i osuenog, kae jo neto u prilog osloboenju. Sudije su bile dune da se vrate u sudnicu i sasluaju iskaz ukoliko ima bilo kakve osnove u njemu, koliko god puta to bilo zatraeno. Svi ovi propisi potiu i od osnovnog znaenja suda i suenja u jevrejskom i biblijskom pravu. Re sudija esto se upotrebljava u znaenju branioca, izbavitelja,181 bez obzira na to da li se govori o Bojem sudu ili zemaljskom, jer i zemaljski sud treba verno da odslikava nebeski. Smisao suda je odbrana nevinog i nepravedno optuenog ili ugroenog, jednako kao i kanjavanje krivca: Kad je raspra meu ljudima, pa dou na sud da im sude, tada pravoga neka opravdaju, a krivoga neka osude.182 Zato na jevrejskom sudu nema branioca, sudije su u ulozi branilaca. Kao to branilac ini sve da odbrani optuenog, navodei sve okolnosti koje mu idu u prilog, tako su sudije u Sinedrionu bile dune iznai svaku mogunost osloboenja. ovek bi mogao, u nekim graanskim postupcima, biti kanjen na temelju sopstvenog priznanja, ali u krivinim postupcima gde je u obzir dolazila i smrtna presuda, priznanje optuenog bilo je bez ikakvog pravnog znaaja. Ovim se elelo spreiti iznuivanje priznanja (koje ne odgovara istini); meutim, ono se nije uzimalo u obzir ni u sluaju da je dobrovoljno i istinito.183 ak i ako bi bio doveden svedok
181 Knjiga o sudijama 2,16; 2,18; Prva knjiga Samuilova 24,16; Psalam 9,4; 68,5; Knjiga proroka Isaije 33,22; Luka 18,14. 182 5. Mojsijeva 25,1. 183 Adin Steinsaltz, Essential Talmud, London, Weidenfeld and Nicolson, 1976, 167168.
52
koji bi posvedoio da je optueni njemu lino to tvrdio, takvo svedoanstvo bilo bi bezvredno ak i u graanskim parnicama.184 Tako su standardi krivinog postupka i zatita prava okrivljenog bili na visokom nivou. To je stvorilo dilemu meu istraivaima Mine: da li su njena pravila zaista bila potovana i dosledno primenjivana ili su predstavljala samo ideal krivinog postupka. ak i da nisu sasvim dosledno primenjivana, bilo bi preterano tvrditi da ova pravila nisu imala veze sa stvarnou. O ovoj krajnosti Alan Votson pie: Ono to nikako ne bih prihvatio je da pravila Mine, predstavljajui zakonski sistem kao jedan ideal, nemaju nikakav dodir sa stvarnou kakva je postojala pre sedamdesete godine nae ere. To znai da, dok s jedne strane ne moemo uvek prihvatiti pravila Mine kao vaea za period pre razorenja Hrama, sa druge strane ne moemo ih odbaciti kao intelektualnu fantaziju. Za mene je nezamislivo da bi uenjaci, bez jasnog razloga, raspravljali nadugako o zakonskim i religijskim pravilima koja su sami izmislili.185 Mina ustanovljava razliite oblike smrtne kazne, objanjava za koje zloine je koji oblik primeren i postavlja posebne zahteve za svaki pojedini prekraj. Sve je ureeno do detalja. Pokuaji koji su uinjeni da se dokae Isusova krivica u procesu protiv njega pred Sinedrionom, kao to emo videti, dokazuju da su do nekih pravila krivinog postupka opisanih u Mini Jevreji veoma drali. Tek kada nisu uspeli da na zakonit nain dokau njegovu krivicu, odluili su da taj problem ree mimo pravila. Da lanovi Sinedriona nisu smatrali
184 Mina, Sinedrion 3,6. 185 Alan Watson, Jesus and the Law, 43.
53
eljko Stepanovi
pravila Mine obavezujuim, bilo bi daleko lake izdejstvovati smrtnu presudu za Isusa. Zapis o suenju Isusu moe pomoi i u razreenju druge dileme: budui da je Mina zapisana tek oko 200. godine, postoji i dilema u kojoj meri su odredbe Mine primenjive na vreme pre toga. to se tie pravila o sasluanju i proveravanju svedoka, ona su svakako bila primenjivana, kao to emo videti. injenica je, takoe, da je Mina sastavljena od zapisa uenjaka koji datiraju od 50. godine pre nae ere do 200. godine nae ere, a i oni su bili zapis usmenog prava koje je ve postojalo i bilo primenjivano.
54
ISUSOVO HAPENJE I ISPITIVANJE PRED ANOM

Isus je bio uhapen u noi, tajno, izvesno vreme nakon to je sa uenicima jeo pashu. Pashalna veera se, prema Mojsijevom zakonu, jela etrnaestog nisana, odnosno etrnaestog aviva186 uvee, na poetku praznika Beskvasnih hlebova, koji je trajao narednih sedam dana. U hapenju je uestvovalo mnotvo ljudi, koje su poslali fariseji,187 glavari sveteniki, knjievnici i narodne stareine.188 Luka pominje da su tu bili i sami glavari sveteniki, vojvode crkvene i stareine.189 Ovo svedoi o znaaju koji su verske i narodne voe pridavale Isusovom hvatanju i suenju. Isus je svesno krenuo u ono to ga je oekivalo,190 i u skladu s tim, predao se dobrovoljno. Nije dopustio svom ueniku Petru da ga brani, ukoravajui ga za nasilje koje je primenio tom prilikom, u elji da odbrani svog uitelja.191 U ovom dogaaju s Petrom, Sajmon Grinlif, profesor prava s Harvarda, nalazi dokaz da je ovo tajno nono hapenje protivzakonito i da nije postojala zakonita odluka o hapenju. Ono to dokazuje da se Petar, ak i prolivajui krv, nije suprotstavljao zakonitom poretku, ili zakonitoj odluci (to bi uinilo nje186 Prvi mesec u jevrejskom verskom kalendaru zvao se aviv ili nisan. 187 Jovan 18,3. 188 Marko 14,43; Matej 26,47. 189 Luka 22,52. 190 Matej 26,42.45. 191 Luka 22,51.
55
eljko Stepanovi
gov otpor aktom oruane pobune protiv ustanovljenog sudskog poretka), jeste to to nije bio uhapen, ni tada ni kasnije, u kui prvosvetenika, ka kojoj je pratio Isusa i gde je bio jasno prepoznat od slukinje prvosvetenika i od roaka Malha.192 Nakon to je uhvaen, Isus je sproveden najpre Ani, tastu tadanjeg prvosvetenika Kajafe, a zatim je izveden pred Sinedrion, kojim je predsedavao prvosvetenik. Zapravo, jedino Jovanovo jevanelje navodi da su Isusa najpre odveli Ani.193 injenica koju Jovan navodi kao razlog je: ...jer on bee tast Kajafi, koji bee prvosvetenik one godine. Meutim, Ana je bio i sam prvosvetenik do 15. godine nae ere, kada je smenjen. U svesti naroda on je i dalje bio prvosvetenik jer je ova sluba, po jevrejskom zakonu i tradiciji, bila doivotna. Jevanelista Luka o vremenu od oko tri i po godine pre ovog suenja pie: ...kad su Ana i Kajafa bili prvosvetenici...194 Ana se ovde naziva prvosvetenikom i navodi ak ispred Kajafe. Luka ini isto i u knjizi Dela apostolska kada govori o ispitivanju Isusovih uenika oko dva meseca nakon suenja Isusu: ...skupie se knezovi njihovi i stareine i knjievnici u Jerusalim i Ana prvosvetenik i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih je god bilo od prvosvetenikog roda.195 Anu naziva prvosvetenikom i jedan od slugu prisutnih prilikom ovog sasluanja.196 Jevrejsko drutvo bilo je u to vreme izrazito patrijar192 Simon Greenleaf, The Testimony of the Evangelists, Kregel Classics, 1995, 112. 193 Jovan 18,13 i dalje. 194 Luka 3,2.3 prevod arnia. 195 Dela apostolska 4,6 prevod arnia. 196 Jovan 18,22.
56
halno zato je Ana, budui za jednu generaciju stariji i iskusniji od Kajafe, uivao vei ugled od ovoga. Verovatno je ovo kratko ispitivanje trebalo da poslui nameri celog kruga vodeih svetenika da osude Isusa. Meutim, ovo sasluanje u Aninoj palati nije bez znaaja kad imamo na umu koliko je malo rei Isus izgovorio u svoju odbranu u toku itavog procesa. Ovde su navedene znaajne rei, koje na izvestan nain obesmiljavaju itav proces. Ana ga je pitao za uenike njegove i za njegovu nauku. Isusov odgovor, na prvi pogled nepovezan s pitanjem, glasio je: Ja govorih javno svetu, ja svagda uih u zbornici i u crkvi, gde se svagda skupljaju Judejci, i nita tajno ne govorih. Moe biti da je Isus prozreo Aninu nameru da izvue bilo kakvo priznanje od njega, iz kojeg bi se moglo zakljuiti da je on organizovao nekakvo tajno zloinako udruenje. U svakom sluaju, ove rei snano svedoe o Isusovoj nevinosti, ili u najmanju ruku o tome da sve to su inili s njim te noi nije imalo smisla. Zato je bilo potrebno da Isusa hvataju nou kad je svaki dan javno uio u jerusalimskom Hramu i u sinagogama? Zato da ga ispituju o svemu to je uio kao da e neto novo uti? Bilo je itavo mnotvo svedoka svake Isusove rei. Njegovo uenje nije bilo nepoznato ni lanovima Sinedriona. Oni su slali svoje ljude da prate svaki Isusov pokret i uju svaku re ne bi li je mogli iskoristiti da ga optue.197 I sami su esto bili prisutni dok je govorio, jer se i njima lino obraao. Govorio je i za vreme velikih verskih praznika, kada se itav narod okupljao.198 I svoje uenike je savetovao da otvoreno prenose njegovo uenje, jer nema
197 Luka 20,20; Matej 22,15; Marko 12,13. 198 Jovan 2,23; 5,1; 6,4.
57
eljko Stepanovi
nita sakriveno to se nee otkriti, ni tajno to se nee doznati.199 Isus je svoj nain rada suprotstavio metodama vodeih svetenika i narodnih stareina. Oni su ga mesecima gonili i, prikrivajui svoje namere, nastojali da ga uhvate u zamku i dovedu pred tajni sud. Na kraju su ga uhapsili nou.200 Budui da, kao to smo pominjali, lino priznanje osumnjienog nema nikakve dokazne vrednosti u jevrejskom krivinom postupku, Anin pokuaj iznuivanja priznanja je nezakonit. U tom smislu i Isus u svom odgovoru podsea Anu na to koji bi bio legalan nain ispitivanja i dokazivanja: to pita mene? Pitaj one koji su sluali ta sam im govorio: evo, ovi znadu ta sam ja govorio.201 Budui da je Isus javno poduavao na javnim skupovima (gde se svagda skupljaju Judejci), trebalo je pozvati i ispitati svedoke. S obzirom na to to Anino pitanje (ili, to je verovatnije, pitanja) nije citirano, a Isusov odgovor jeste, on je klju za razumevanje sutine ispitivanja. Isus ovde porie tajnost svog rada. Brajan vertli na zanimljiv nain razmilja o pozadini Aninog pitanja: Pitanje o njegovim (Isusovim) uenicima i o nauci izgleda kao da je zasnovano na 13. glavi 5. Mojsijeve knjige: Ana je pokuavao da na nezakoniti nain doe do informacije koja bi ukazala na to da je Isus lani prorok. Trinaesta glava 5. Mojsijeve upozorava protiv ljudi koji tvrde da su proroci, ak i ako su sposobni da pokau znak ili uine udo, a ipak navode
199 Matej 10,26.27. 200 Matej 12,14; 26,3.4; Marko 11,18; 14,1; Luka 22,2; Jovan 11,53. 201 Jovan 18,21.
58
zavetni narod da slui drugim bogovima (stihovi 1 i 2). Ova glava takoe upozorava protiv uitelja koji tajno odvode ljude s pravog puta (6. stih). Jasno uenje Pisma je da svi takvi ljudi moraju biti kanjeni smru (stihovi 5, 9 i 10). Ana i ostale jevrejske voe nisu mogli osporiti Spasiteljeva uda jer ih je bilo u izobilju, bila su javna i oigledna. Stoga, oni e priznati da su se znaci zbivali, ali e tvrditi da je Nazareanin odvodio narod od pravoga Boga, da je, tavie, sa svojim zatvorenim krugom ljudi tajno mamio Jevreje u otpad.202 Postoji i druga mogunost, koja se ini verovatnom (a ne iskljuuje prvu). Cilj Aninog pitanja mogao je da bude i iznalaanje dokaza na osnovu kojih bi se kasnije sainila optunica pred rimskim sudom. Rimljani su bili naroito osetljivi na delovanje jevrejskih oslobodilakih pokreta. Pitanja o uenicima i o nauci mogla su da budu usmerena na eventualne dokaze o tome kako je Isus na elu tajnog pokreta koji se bori za osloboenje od Rimljana. To se ini verovatnim kad imamo na umu da je Isus kasnije pred rimskim sudijom optuen da ustaje protiv rimske vlasti.203 Treba imati na umu i da su Rimljani bili veoma sumnjiavi prema tajnim i drugim udruenjima.204 Sa Isusom se postupalo kao s krivcem i pre nego to je njegova krivica bila dokazana. Po svedoenju Jovanovog jevanelja, Isus je svezan doveden pred Anu, a odatle takoe svezan poslat Kajafi.205 U toku
202 Brian Schwertley, The Preliminary Hearing, Annas question 2, u: The Ecclesiastical Trial of Jesus, http://www.reformedonline.com/view/reformedonline. 203 Luka 23,2. 204 Gaj Plinije Mlai, Pisma 10,34; 10,93; 10,96.97. 205 Jovan 18,12.24.
59
eljko Stepanovi
sasluanja kod Ane, jedan od momaka koji stajahu onde udari Isusa po obrazu. Isus se usprotivio takvom postupanju: Ako zlo rekoh, dokai da je zlo; ako li dobro, zato me bije?206 Kao i prethodna izjava, i ova se moe shvatiti kao Isusovo podseanje na potrebu za potovanjem zakona u pogledu krivinog postupka: pre nego to ga proglase krivim, moraju dokazati njegovu krivicu; u suprotnom, krivi su za zlostavljanje. Tako je ovo jo jedna potvrda o vaenju pretpostavke nevinosti u jevrejskom postupku. Iz izjave dokai da je zlo moe se, takoe, zakljuiti da u krivinom postupku teret dokazivanja nije na okrivljenom to je tesno povezano s pretpostavkom nevinosti. U slinoj situaciji kao Isus naao se i njegov sledbenik apostol Pavle kada je bio izveden pred Sinedrion. Dok je iznosio svoju odbranu pred Sinedrionom, poglavar sveteniki zapovedi onima to stajahu kod njega da ga biju po ustima. Tada mu ree Pavle: Tebe e Bog biti, zide okreeni! I ti sedi te mi sudi po zakonu, a prestupajui zakon zapoveda da me biju.207 Otre rei apostola Pavla, jednako kao i blage Isusove rei na sasluanju u Aninoj palati, potvruju tezu da je bilo nedozvoljeno zlostavljati okrivljenog. Tora je predviala i telesno kanjavanje; naravno, tek kada se ustanovi krivica i izrekne presuda: Kad je raspra meu ljudima, pa dou na sud da im sude, tada pravoga neka opravdaju, a krivoga neka osude. I ako krivi zasluuje boj, tada sudija neka zapovedi da ga povale i biju pred njim, na broj prema krivici njegovoj.208
206 Jovan 18,22.23. 207 Dela apostolska 23,3. 208 5. Mojsijeva 25,1.2.
60
Poto je zavreno sasluanje, Isus je prosleen prvosveteniku, i stekoe se k njemu svi glavari sveteniki i knjievnici i stareine.209 Prvosvetenika Kajafu ovde vidimo u ulozi predsedavajueg Sinedriona. Jovanovo jevanelje podsea nas na jednu raniju Kajafinu izjavu, koja nas uvodi u sve to se dogaalo i pomae ne samo da se upoznamo sa ovim ovekom i njegovim nainom razmiljanja ve i da bolje razumemo karakter itavog procesa.
209 Marko 14,53.
61
BOLJE JE DA JEDAN OVEK POGINE NEGO SAV NAROD

Verovatno elei da umiri uznemirenu savest lanova Sinedriona, koji su jednom prilikom raspravljali o mogunosti Isusovog hapenja i pogubljenja, Kajafa je dao sledeu izjavu: ...ne mislite da je nama bolje da jedan ovek umre za narod, negoli da narod sav propadne.210 Ova izjava, vie od drugih, svedoi o nevinosti onoga koga su traili da ubiju. Da bi dokazao potrebu Isusovog pogubljenja, Kajafa se poziva na mogue posledice njegovog ivota i slube posledice kojih su se lanovi Sinedriona pribojavali: ako bi narod prihvatio Isusa kao Mesiju, Rimljani bi mogli izvesti vojnu intervenciju protiv Jevreja,211 s obzirom na to to se od Mesije oekivalo da oslobodi narod od strane okupacije. U Kajafinoj izjavi nema nijedne rei o Isusovoj krivici. Da je bilo mogue uoiti bilo kakvu krivicu, Kajafa bi mogao da se pozove na to i potkrepi svoj stav. Takvo, zdravoj savesti neprihvatljivo, rasuivanje poglavara svetenikog postoji i danas. Prema reima Zorana Stojanovia, ...drutvena opasnost esto slui i tome da se pukim pozivanjem na nju nastoji legitimisati inkriminisanje bilo kog ponaanja.212 Slino razmiljanje moglo se nai i u jevrejskoj tradiciji. Tako se u Talmudu spominje kako su u nekim sluajevima donoene smrtne presude, ne zbog
210 Jovan 11,50. 211 Jovan 11,48. 212 Zoran Stojanovi, Krivino pravo opti deo, Beograd, 2003, 152.
62
toga to su ih pojedinci zasluili, ve to je vreme zahtevalo tako i da se naini ograda oko Nauka.213 Ipak je strano duhu jevrejske tradicije, a pogotovu Biblije, razmiljanje po kome je ivot jednog oveka zanemarljiv u poreenju sa sudbinom itave nacije, ve je smrt pravednika nesrea za njega i nesrea za svet.214 Gradovi za utoite onima koji su nepanjom ili nesrenim sluajem usmrtili oveka bili su odvojeni u cilju da se ne proliva krv prava u zemlji tvojoj, koju ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo, i da ne bude na tebi krv.215 Kada govori o tome koliko je veliki greh osuditi nevinog oveka na smrt, Mina se izraava gotovo poetski: Zato je samo jedan ovek bio stvoren na svetu (Adam), da bi nas to pouilo da ako bilo koji ovek prouzrokuje da samo jedna dua nestane iz Izraela, Pismo mu pripisuje nestanak celoga sveta; i ako bilo ko u ivotu sauva samo jednu duu iz Izraela, Pismo mu pripisuje spasenje celoga sveta... jer ovek tampa mnogo novia sa istim peatom i oni su svi nalik jedan drugome; ali Car nad carevima, Sveti, Blagosloveni, utisnuo je u svakog oveka peat prvoga oveka, ipak nijedan od njih nije drugome nalik. Zato svako mora rei: za mene je svet stvoren.216 Strahotu ubistva i nemerljivu krivicu ubice, Biblija obrazlae time to je Bog po svojemu obliju stvorio oveka.217 ak i kada bi bilo opravdano pozivati se na drutvenu opasnost, u ovom sluaju to je bilo neosnova213 Eugen Werber, Talmud izbor, Rijeka, Otokar Kerovani, 217. 214 Mina, Sinedrion 8,5. 215 5. Mojsijeva 19,10. 216 Mina, Sinedrion 4,5. 217 1. Mojsijeva 9,6.
63
eljko Stepanovi
no. Kasnija istorija jevrejskog naroda to je potvrdila. Isus je bio pogubljen, a ipak se dogodilo ono ega su se lanovi Sinedriona pribojavali. Rimski vojskovoa Tit 70. godine osvojio je Jerusalim i razruio Hram. Tom prilikom poginuo je gotovo itav narod, koji je po obiaju bio okupljen za Pashu u Jerusalimu. Isusova smrt nije spasla narod od propasti, kako je to Kajafa predviao. A kad imamo na umu da je razaranje Jerusalima bila reakcija na este pobune Jevreja protiv rimskih vlasti u to vreme (naroito na veliki ustanak 66. godine), moemo se zapitati: nije li strana sudbina snala jevrejski narod zato to je utihnuo glas koji ih je pozivao da ljube svoje neprijatelje, da budu miroljubivi, ljubazni i predusretljivi, ak i u ispunjavanju oekivanja rimskih vlasti?
64
SUENJE PRED SINEDRIONOM

Na suenju pred Sinedrionom uinjeni su ozbiljni pokuaji da se dokae Isusova krivica. Izvedeni su svedoci koji su iznosili razliite optube. O ovome izvetavaju Matej i Marko. Matej jednostavno navodi da lanovi Sinedriona nisu nali nijedno svedoanstvo protiv Isusa.218 Marko preciznije navodi da njihova svedoanstva nisu bila saglasna, pa zbog toga ne naoe nijedno svedoanstvo.219 Dakle, nejednaka svedoanstva nisu imala snagu dokaza zato su propali ovi pokuaji da se iznae krivica. Da nejednaka svedoanstva nisu uzimana u obzir, nalazimo u Mini: Ako se ustanovi da su njihove rei (tj. rei dva svedoka koji su valjano provereni) saglasne, sudije raspravljaju stvar...220 Tako je saglasnost izjava neophodna pretpostavka da bi se o njima uopte raspravljalo i glasalo. Najposle dooe dva lana svedoka, i rekoe: on je kazao: ja mogu razvaliti crkvu Boju i za tri dana nainiti je.221 Ova svedoanstva mogla su posluiti kao osnova za dokaz da je Isus hulio na Hram. Ista optuba je kasnije izneta protiv Stefana, Isusovog sledbenika.222 Teinu ovakve optube moemo razumeti ako sagledamo znaaj, tj. vanost koju su Jevreji pridavali Hramu. Prema Starom zavetu, sam Bog je izabrao da u Jerusalimu, na brdu Sion, bude njegov Hram.223 To je bilo ujedno i jedino mesto gde
218 219 220 221 222 223 Matej 26,60. Marko 14,55.56. Mina, Sinedrion 3,6. Matej 26,61; Marko 15,58. Dela apostolska 6,13. Psalam 78,68.69; 135,21.
65
eljko Stepanovi
su se po zakonu mogle prinositi rtve.224 to se tie javnih bogosluenja, ona su se odravala i u tzv. sinagogama; meutim, jerusalimski Hram je bio mesto njihovih verskih sabora, gde se itav narod okupljao za velike praznike. Hram je bio ponos itave nacije. Ko ne vide izgraenu Svetinju, taj raskone graevine nikada nije video.225 ak su se i Isusovi uenici divili Hramu.226 Izgledalo je da je sad dokaz na pomolu, jer su izneta dva svedoanstva o tome kako je Isus s nepotovanjem govorio o Hramu. Ali i ovde su se lanovi Sinedriona susreli sa istim problemom ...ni ovo svedoanstvo njihovo ne bee jednako.227 Naime, prema pravilima jevrejskog krivinog postupka, svedoanstva su morala biti saglasna ne samo u globalu ve i u pojedinstima, inae bi bila bez ikakvog pravnog znaaja.228 Da bi se proverila saglasnost svedoka oni bi, odvojeni jedan od drugoga, bili podvrgavani unakrsnom ispitivanju. Mina ak navodi i pitanja kojim se proveravaju svedoci: Koje nedelje se to dogodilo? Koje godine? Kog meseca? Kog dana? U koliko sati? Na kom mestu? Da li ga prepoznaje? Da li si ga upozorio? Ako je u pitanju idolopoklonstvo, postavljaju se i pitanja: Kome se klanjao? Na koji nain?229 Svakako, ovo su bila samo neka predloena pitanja, a trebalo je postaviti i druga. Ukoliko bi pitanja bila manje predvidiva, utoliko su postojali manji izgledi da se svedoci dogovore i uspeno usa224 225 226 227 228 229 5. Mojsijeva 12,5.6.13.14. Gemara, Suka 5. Marko 13,1; Luka 21,5. Marko 15,59. Mina, Sinedrion 5,3. Ibid., 5,1.
66
glase lano svedoanstvo. Jedan sudija bio je utoliko cenjeniji ukoliko je vie proveravao svedoanstva.230 Predmet provere svedoka je toliko dobro razraen, to govori u prilog injenici da je pravo Mine bilo zaista korieno. Navedeni su ak i kriterijumi pomou kojih bi se ustanovilo da li su razlike u svedoanstvima dvojice svedoka dovoljno velike da bi njihovo svedoanstvo bilo nevaee razlike su se tolerisale do izvesne mere.231 Nije nikakvo udo to su se i ova svedoanstva razilazila; ona su najverovatnije nastala nerazumevanjem ili izvrtanjem Isusovih rei. Naime, na poetku njegovog javnog rada, nakon to je iz Hrama isterao prodavce ivotinja, neki su ga pitali s kakvim pravom je to uinio. Kao dokaz da ima pravo da to uini, Isus je naveo sledee: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana u je podignuti.232 Jovan dalje komentarie: A on govorae za crkvu tela svojega.233 Tako je, prema Jovanovom shvatanju, Isus jo na poetku svog javnog rada prozreo nameru vodeih Jevreja da ga ubiju, i prorekao sopstveno vaskrsenje. Ova izjava je data za vreme Pashe, jednog od najveih jevrejskih praznika. Za Pashu se okupljao itav narod, ili barem svi mukarci, kojima je Zakon (Tora) to nalagao.234 Stoga je veoma verovatno da su barem neki od lanova Sinedriona pomenutu Isusovu izjavu uli utoliko pre to su za aktivnosti u Hramu najvie bili odgovorni vodei svetenici i verovatno je da su upravo oni eleli osporiti Isusu
230 231 232 233 234 Ibid., 5,2. Mina, Sinedrion 5,3.4. Jovan 2,21. Ibid. 5. Mojsijeva 16,16.
67
eljko Stepanovi
pravo da isteruje prodavce iz Hrama, pa su ga pitali s kojim pravom to ini. Zato je veoma verovatno da su barem neki od lanova Sinedriona, okupljenih na suenju Isusu, bili nesavesni kada nisu reagovali na iznesena lana svedoanstva. Tu je bilo i mnogo uvaenih tumaa Zakona (Tore), a ovi su morali znati da i namerno preutkivanje injenica predstavlja lano svedoenje, ukoliko je ono na tetu blinjem. I jevrejsko usmeno pravo je nalagalo: Ako sudija primeti da svedoci lano svedoe, on ne sme rei sebi: ja u reiti sluaj u skladu s njihovim svedoenjem i nek krivica ostane na njima.235 Iako su sva navedena svedoanstva bila po jevrejskom pravu bezvredna, ustavi poglavar sveteniki na sredu zapita Isusa govorei: zar nita ne odgovara to ovi na tebe svedoe?236 Isus je utao. Nije bilo potrebno da bilo ta kae u svoju odbranu, ili protiv svedoka, jer su ovi sami svedoili jedan protiv drugoga. U dvadeset sedmom psalmu stajalo je: ...ustae na me lani svedoci; ali zloba govori sama protiv sebe.237 Kako su se mnogi odluili da lano svedoe, i pored stranih kazni propisanih za lano svedoenje, ostaje da se objasni. Moda im je bila poznata ranija Kajafina izjava i njegov stav da je Isusova smrt drutveno-politiki neophodna, pa su zakljuili da bi, s tim u vezi, i lano svedoenje predstavljalo neophodnost! Jer ako bi drutvene prilike opravdale prestup este zapovesti Dekaloga, zato ne bi opravdale i krenje devete?238 Kada imamo na umu uticaj koji
235 236 237 238 Gemara, Zakletve 4,1. Marko 14,60. Psalam 27,12. 2. Mojsijeva 20,13.16.
68
su poglavari sveteniki uivali u narodu, pomenuta Kajafina izjava mogla je povesti narod u potpuno bezakonje. Verovatno je, takoe, da su svedoci mogli raunati na zatitu Sinedriona, ili barem njegovih najuticajnijih lanova. tavie, prema izvetaju Matejevog jevanelja, lanovi Sinedriona su i sami traili lane svedoke da bi osudili Isusa.239 S obzirom na neuobiajeno vreme suenja, mogue je i da su svi svedoci na ovom suenju bili deo zavere vodeih svetenika i stareina protiv Isusa. Sa druge strane, stroga odredba iz Tore o lanom svedoenju bila je donekle razvodnjena nekim odredbama iz Mine procesne prirode, o tome kako je mogue dokazati da je neko svedoio lano. Na primer, ukoliko bi se utvrdilo da optueni ima alibi, tj. dokae se (izjavama drugih svedoka) da je u to vreme bio na drugom mestu od onog koje pominje svedok, to jo nije bilo dovoljno da se utvrdi da je svedok laan. Tek ako bi se izjavama drugih svedoka dokazalo da sam svedok nije bio na mestu koje pominje u svedoanstvu, to bi bilo dovoljno da odgovara za lano svedoenje.240 Po farisejskom zakonu, svedoci koji bi protivreili jedan drugome takoe nisu smatrani lanim.241 Na otvoreno pitanje prvosvetenika: Zaklinjem te ivim Bogom da nam kae jesi li ti Hristos, sin Boji, Isus je odgovorio potvrdno. O ovome, s malim razlikama, izvetavaju Matej i Marko.242 Hristos
239 Matej 26,59. 240 Mina, Makot 1,4. 241 Alfred Edersheim, The life and times of Jesus the Messiah, Tom II, Grand Rapids, Michigan, William B. Eerdmans Publishing Company, 1953, 558. 242 Matej 26,63.64; Marko 14,61.62.
69
eljko Stepanovi
znai pomazanik ili jevrejski Mesija. Ovim je Isus sveano potvrdio da je Mesija, onaj koga su generacije Jevreja enjivo oekivale. I vie od toga, priznao je da je i Boji sin. Nisu svi Jevreji verovali u to da e Mesija biti sam Boji sin.243 To je posluilo kao osnov smrtne presude, koju je potom, na Kajafin predlog, izglasao Sinedrion. Matej i Marko takoe belee reakciju prvosvetenika: A poglavar sveteniki razdre svoje haljine i ree: ta nam trebaju vie svedoci? uste hulu na Boga; ta mislite? A oni svi kazae da je zasluio smrt.244 Tim je izglasana smrtna presuda. Meutim, po odredbi Mine, hulnik nije kriv sve dok direktno ne izgovori Ime (Boje).245 Ovakva Isusova izjava ni formalno nije bila podobna da bude hula. Njegov odgovor na pitanje da li je on Mesija i Boji sin glasio je: Jesam, i videete sina oveijega gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim.246 Umesto sintagme Boji sin, Isus upotrebljava izraz sin oveiji. Isus je esto sebe nazivao sinom oveijim, elei da naglasi svoju bliskost s ljudskim rodom, a i svoju ulogu ovekovog predstavnika i zastupnika pred Bogom. Budui da je Isus jo prilikom sasluanja kod Ane pokazao zavidno poznavanje jevrejskog prava, mogue je i da je ovde namerno izostavio izraz sin Boji, ne elei da prui bilo koji izgovor lanovima Sinedriona da ga osude za hulu. Pri tom, nije propustio da kae istinu, govorei pod sveanom zakletvom. Nije izostavio ni najsveaniju opomenu
243 244 245 246 Matej 22,4245. Matej 26,65; Marko 14,63. Mina, Sinedrion 7,5. Marko 14,62.
70
upuenu svojim neprijateljima, podseanjem na drugi dolazak sina oveijega i budui sud. Isus je bio svestan da i to moe biti upotrebljeno protiv njega, ali i opasnosti u kojoj se nalaze oni koji su sainjavali elitu Bojeg naroda. Izriui ovu opomenu, pokazao je do kraja poten odnos prema svojim neprijateljima. Onaj koga su esto optuivali da eli da ukine zakon i proroke,247 kako su nazivali starozavetne spise, ovde pokazuje krajnju odanost starozavetnom uenju o ljubavi prema blinjem i prema neprijatelju. Iz Kajafine izjave moemo nazreti da su svedoci ovde bili potrebni inae bi bilo suvino rei ta nam trebaju vie svedoci? I zaista, kao i u svakom postupku, i u postupku protiv optuenog za hulu, dokazno sredstvo koje se koristi je svedoanstvo dvojice ili trojice svedoka. Zbog specifinosti samoga dela i delikatnosti svedoenja o tome, ovde su primenjivana i neka posebna pravila prilikom ispitivanja svedoka. Umesto navoenja Bojeg imena, svedok je koristio pseudonim. Pod tim pseudonimom bio je i ispitivan i proveravan. Ovim se verovatno elelo pokazati potovanje prema Bogu i izbei obesveivanje njegovog imena, kao i neprijatnost koju bi direktno navoenje hule izazvalo kako kod svedoka, tako i kod sudija i ostalih prisutnih. Tek na kraju postupka protiv optuenog za hulu, kada bi se utvrdila saglasnost svedoanstava, ona bi morala biti deifrovana, jer na temelju ifrovanih svedoanstava nije mogla biti doneta presuda. Tada, svi (prisutni na suenju) se alju napolje osim glavnog svedoka, a njemu se kae: Reci direktno ta si uo. On to ini, posle ega su247 Matej 5,17.
71
eljko Stepanovi
dije ustaju i razdiru svoja odela; i ne smeju ih vie zakrpiti. Drugi svedok zatim kae: Ja sam uo isto, i trei kae, Ja sam uo isto.248 Sada nam je jasno odakle je Kajafa mogao dobiti ideju da razdre svoje haljine. To je bio uobiajen postupak kojim su na kraju procesa protiv optuenog za hulu sudije izraavale uasnutost onim to su ule. Ovim je Kajafa mogao da sugerie da je hula direktno izreena i da je vreme da se suenje zavri izricanjem smrtne kazne, predviene za ovo krivino delo.249 Ipak, svestan moguih zamerki, on dodaje i primedbu da u ovakvoj situaciji, kada je hula izreena pred itavim sudom, nisu neophodni svedoci. Razdrevi svoje haljine, prvosvetenik je grubo prestupio zapovest iz Tore, koju su Jevreji smatrali osnovom svoga zakonodavstva. Prvosvetenik nije smeo ni pod kakvim okolnostima razdirati svoje haljine.250 U trenutku kada je predlagao smrtnu presudu, Kajafa je uinio delo koje je, po zakonu Tore, bilo zabranjeno. Kajafa je postupio i protiv pravila jevrejskog krivinog postupka, kojim je bilo predvieno da se mlai lanovi najpre izjasne o krivici. Svojom izjavom i postupkom sugerisao je da je Isus hulnik i da ga treba osuditi. Svi lanovi Sinedriona takoe su morali znati da ne smeju zasedati nou;251 ak su i suenja manjeg znaaja morala poeti danju. O potovanju ovog principa u Isusovo vreme svedoi i suenje apostolima
248 249 250 251 Mina, Sinedrion 7,4. Ibid. 3. Mojsijeva 21,10. Mina, Sinedrion 4,1.
72
Petru i Jovanu, ne mnogo vremena nakon suenja Isusu, o emu izvetava jevanelista Luka u Delima apostolskim. Apostoli su bili uhapeni dok su se u tremu Hrama obraali narodu, koji se okupio da vidi udo isceljenja hromog oveka: A kad oni govorahu narodu, naioe na njih svetenici i vojvode crkvene i sadukeji... i digoe na njih ruke, i metnue ih u zatvor do ujutru, jer ve bee vee.252 Budui da je ovo hapenje bilo javno, za razliku od Isusovog, bilo bi rizino suditi uvee jer to ne bi moglo proi nezapaeno ime bi verske voe izgubile potovanje naroda; to bi moglo izazvati i gnev u narodu. Strah od naroda sutradan je doneo i osloboenje Petru i Jovanu.253 U narednom poglavlju Dela apostolskih nalazimo i drugi slian dogaaj apostoli su bili pritvoreni da bi sutradan po danu bili izvedeni pred Sinedrion.254 Suenja u kojima su razmatrana dela zapreena smrtnom kaznom morala su i poeti i zavriti se danju.255 Meutim, dok bi oslobaajua presuda mogla biti doneta istoga dana, smrtna presuda se morala odloiti za naredni dan, kad se ponavljalo glasanje. Jevanelisti pominju i to da je Sinedrion zasedao sledeeg jutra,256 a Luka ak pominje kako je Isusu tad upueno isto pitanje o njegovom mesijanstvu.257 Mogue je da je to bio pokuaj da se ispotuje ovaj propis i da se odloi donoenje smrtne presude do idueg dana. Meutim, kako su Jevreji raunali dan po biblijskom raunanju od zalaska do zalaska
252 253 254 255 256 257 Dela apostolska 4,1.3. Dela apostolska 4,21. Dela apostolska 5,1721. Mina, Sinedrion 4,1. Matej 27,1; Marko 15,1; Luka 22,66. Luka 22,67.
73
eljko Stepanovi
sunca,258 to je i ovo pravilo prekreno, bez obzira na to da li je presuda doneta iste noi ili sledeeg jutra. Po njihovom sopstvenom raunanju, sve se odigralo u jednom istom danu. Zasedanja se, takoe, nisu smela odravati u dan uoi subote ili praznika,259 jer bi u sluaju izglasavanja smrtne presude ona morala biti odloena za naredni dan. Po biblijskom raunanju vremena, Isusu je sueno u dan uoi Pashe i praznika Beskvasnih hlebova.260 Mina pominje i to da je, uoi izvrenja smrtne presude, jedan glasnik trebalo da bude poslat ispred osuenog koji bi objavljivao da je taj i taj osuen na smrt i pozivao svakog ko ima bilo ta da kae u odbranu osuenika, da doe.261 U ranije pomenutom zapisu o suenju Isusu iz Vavilonskog Talmuda, stajalo je: Jedan glasnik je iao ispred njega (Isusa) u toku etrdeset dana, govorei: On e biti kamenovan, jer se bavio arobnjatvom, zavodio Izrael i vodio ga u otpad. Svako ko zna bilo ta to bi mu ilo u prilog, neka doe da ga zastupa. No, budui da nisu nali nita to bi mu ilo u prilog, obesili su ga uoi Pashe.262 Ovaj zapis, nastao najmanje dva veka nakon suenja, deluje preterano, jer je po njemu itav proces trajao najmanje etrdeset dana. O tome nema ni nagovetaja u bilo kom drugom istorijskom izvoru. Ovde se sugerie da je uinjeno i mnogo vie nego to jevrejski zakon zahteva, ali da ni to nije vredelo Isusu. Meutim, u Jerusalimu su se nalazili mnogi
258 259 260 261 262 1. Mojsijeva 1,5.8.13.19.23.31; 3. Mojsijeva 23,32. Mina, Sinedrion 4,1. Jovan 19,31. Ibid., 6,1. Talmud, Sinedrion 43a.
74
ljudi koji su cenili Isusa. Svakako, bilo bi i onih koji bi imali ta da kau. Dokaz za to je i neverovatno brzo irenje Isusovog uenja ne samo u Judeji nego i u celom Rimskom carstvu. Uoi Pashe okupljali su se Jevreji iz svih krajeva da proslave Pashu, kao to je zakon zahtevao.263 Moemo samo zamiljati ta bi se dogodilo da je ovaj propis iz Mine bio ispotovan. Da lanovi Sinedriona nisu bili spremni da sasluaju onoga ko bi imao da kae neto u prilog osuenom, dokazuje i sluaj Jude. Matej belei dramu ovog oveka koga su potplatili vodei svetenici da im pomogne prilikom hapenja Isusa. Budui Isusov uenik, Juda je poznavao mesta na kojima se Isus rado odmarao i molio.264 On je mogao prepoznati Isusovu priliku ak i u polumraku. Zahvaljujui njemu, Isus je uhapen nou, kriom od naroda. Ipak, Juda se pokajao kada je video da su Isusa osudili.265 Kao da je Juda oekivao drugaiji rasplet, verujui u Isusovu nevinost, ali i njegovu mo da ini natprirodna dela. Isus nije uinio nikakvo udo da sprei da bude vezan, uhapen, da mu sude i da ga osude. Tada videvi Juda izdajnik njegov da ga osudie raskaja se, i povrati trideset srebrnika glavarima svetenikim i stareinama. Govorei: ja sagreih to izdadoh krv pravu (nevinu).266 Gde god da su se nalazili lanovi Sinedriona, sada je bila njihova dunost da se vrate u sudnicu i sasluaju sve to je Juda imao da kae u Isusovu odbranu, a zatim da ponove glasanje.267 Umesto toga, odgovorili su: ta mi marimo za to?
263 264 265 266 267 5. Mojsijeva 16,16. Jovan 18,2. Matej 27,3. Matej 27,3.4. Tosefta 9,2,4.
75
eljko Stepanovi
Ti e videti.268 Taj odgovor izraava aroganciju i prezir ne samo prema onome iju su neasnu uslugu rado prihvatili ve i prema zakonima iji su uvari bili. Najzad, podsetimo se i toga da u ovakvim sluajevima, kad se razmatrala smrtna presuda, optueni ne bi smeo biti optuen na osnovu line izjave. Neki su miljenja da bi, poto Isusova izjava nije predstavljala priznanje krivice, bilo legitimno proglasiti ga hulnikom ukoliko bi izjava, sama za sebe, predstavljala krivino delo huljenja. Ali ta hula morala bi biti izreena pred svedocima, koji se kasnije ne bi smeli nai u ulozi sudije.269 Ali, ak i da ovakav postupak nije protivan pomenutoj optoj normi (po kojoj u vanim procesima optueni ne moe biti osuen na temelju linog priznanja), on nije predvien pomenutim posebnim odredbama koje se tiu postupka protiv optuenog za hulu. Jedini nain kako bismo mogli pokuati da odbranimo legalitet celog procesa pred Sinedrionom jeste da pretpostavimo da to i nije bilo zvanino suenje, ve istraga u vezi sa Isusovim ivotom, u cilju sastavljanja optunice, koja bi zatim bila izneta pred Pilata.270 U tom sluaju i nije bila izreena presuda, ve samo miljenje da Isus zasluuje smrt. Meutim, ovo shvatanje se teko moe braniti, jer je optunica koja je kasnije izneta pred Pilatom bila potpuno drugaije prirode. Zato nam jedino ostaje da konstatujemo da je itav proces bio nezakonit, jer su prekrene mnoge odredbe vaeeg jevrejskog zakonodavstva.
268 Matej 27,4. 269 Adin Steinsaltz, op. cit., 165. 270 Alfred Edersheim, op. cit., 556.
76
Ali, ne samo da su lanovi Sinedriona krili pomenute odredbe Mine, koje su procesne prirode, ve se i nisu trudili da ispitaju i ustanove ono to je bilo od najvee vanosti, a to je: da li je Isus zaista pohulio svojom izjavom da jeste Hristos i Boji sin. Kao Jevreji, bili su svesni sutinske vanosti temeljne istrage ona je, kao to smo videli, od izuzetne vanosti ne samo u jevrejskom krivinom postupku ve i u itavoj starozavetnoj misli. Kao sudije, lanovi Sinedriona su ujedno bili i u ulozi branilaca; shodno tome, bili su duni da iznau svaku mogunost osloboenja, kao i svaku olakavajuu okolnost.
77
DA LI JE ISUS HULIO?
Onaj koji huli na Boga zasluivao je smrt po uenju Tore. Pod huljenjem se podrazumevalo ruenje Boga.271 Meutim, Jevreji su ovo shvatali ire. Smatrali su da svako ko bi se izjednaio s Bogom, direktno ili indirektno prisvajajui atribute koji pripadaju samo njemu huli. Na primer, poto je Bog jedini ovlaen da oprata grehe, neki od knjievnika pomislili su kako Isus huli na Boga kada je rekao jednom bolesniku: Sinko! Oprataju ti se gresi tvoji.272 Jevanelje po Jovanu belei dva sluaja kada su Jevreji hteli da kamenuju Isusa zato to je dao izjave kojima je objavio da je jedno s Bogom i da je postojao pre Avrama.273 U jednom od tih sluajeva Jevreji su otvoreno rekli ta zameraju Isusu i ta smatraju hulom: Za dobro delo ne bacamo kamenja na te, nego za hulu na Boga, to ti, ovek budui, gradi se Bog.274 Obian ovek, koji bi se proglasio Bogom, unizio bi time uzvienu predstavu o Bogu koju je Boji narod trebalo da ima. Time bi ruio Boje ime i, kao hulnik, zasluio bi smrt. Tako, da bi Isus bio osuen kao hulnik, trebalo je dokazati da je on samo obian ovek, tj. da nije Boji sin. Tora, barem na prvi pogled, ne daje jasne kriterijume na osnovu kojih bi neko mogao biti prepoznat kao lani Mesija ili Boji sin. Postoje, meutim, optiji kriterijumi na osnovu kojih je mogue utvrditi ko je
271 272 273 274 3. Mojsijeva 24,15.16. Marko 2,57. Jovan 8,58.59; 10,30.31. Jovan 10,33.
78
lani prorok. to bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navri se, to je re koje nije rekao Gospod, ve je iz oholosti govorio onaj prorok;275 Ako ustane meu vama prorok ili koji sne sanja, i kae ti znak ili udo, pa se zbude taj znak ili udo koje ti kae, i on ti ree: Hajde da idemo za drugim bogovima... nemoj posluati to ti kae taj prorok.276 Tako, da bi neko bio proglaen lanim prorokom, trebalo je da d pogreno predvianje, ili, ako i d tano predvianje, da potom predloi ljudima da se okrenu drugim bogovima. Ove kriterijume moemo primeniti i na svakoga ko bi tvrdio da je Mesija, jer i on nastupa u Boje ime kao njegov poslanik time je dakle prorok, i vie od toga. lanovi Sinedriona, koji su smatrali Toru osnovom svoga zakonodavstva, ako su eleli da ispitaju da li je Isus Mesija i Boji sin, trebalo je svakako da primene ove kriterijume. Tora otkriva i to da je oholost motiv koji pokree lanog proroka.277 I Isusove rei u skladu su sa ovim: Koji govori sam od sebe, slavu svoju trai.278 Ako je Isus govorio od sebe (a ne ono to mu je Bog zapovedio), morao je imati na umu neki sebian interes, na primer, elju za samouzdizanjem. Meutim, sve to je dobio svojim priznanjem da je Boji sin, bila je osuda zbog bogohuljenja, ime je bio osramoen u oima naroda. Ovaj in, poput mnogih drugih u njegovom ivotu, bio je principijelan. Isus je bio reen da kae ono za ta je bio uveren da je istina; ako ne iz potovanja prema Sinedrionu, ono iz potovanja prema Bogu ko275 276 277 278 5. Mojsijeva 18,22. 5. Mojsijeva 13,13. 5. Mojsijeva 18,20. Jovan 7,18.
79
eljko Stepanovi
jim ga je Kajafa zakleo. Principijelnost i istinoljubivost obeleavale su i Isusov javni rad. Propovedao je ono za ta je bio uveren da je istina, bez obzira na posledice. Umesto da laska narodu, Isus je poljuljao njegovu veru u sopstvenu veliinu i pravednost. Dok su Jevreji verovali da svi Izraelci imaju deo u svetu koji e doi,279 Isus je izjavio: I to vam kaem da e mnogi od istoka i zapada doi i see za trpezu sa Avramom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskome; a sinovi carstva izgnae se u tamu najkrajnju...280 Ovde su sinovi carstva281 oni koji su najpre imali priliku da uu u njega Jevreji, koji su ujedno mislili da im je mesto u tom carstvu zagarantovano. Umesto da prorie poraz rimske imperije, to je bila sutina tadanjih mesijanskih oekivanja, proricao je propast Jerusalima i Hrama, kojim su se toliko ponosili.282 Otvoreno je govorio da se Jevreji nalaze u ropstvu mnogo teem od rimskog ropstvu greha.283 Umesto zemaljskog dobitka: bogatstva, asti, nacionalnog uzdizanja, nudio je duhovni oprotenje, izmirenje s Bogom, osloboenje od greha, novoroenje preobraaj karaktera. Takva ponuda vreala je mnoge Jevreje koji su smatrali sebe Bojim privilegovanim narodom, kojima osloboenje nije potrebno. Na ovaj nain, Isus nije mogao raunati da e stei potovanje i popularnost. Nakon samo jedne njegove propovedi, mnogi od njegovih uenika su ga napustili.284
279 Mina, Sinedrion 10,1. 280 Matej 8,11.12. 281 Rabin Simeon kae: Svi Izraelci su carska deca (Mina, Subota 14,4). 282 Luka 19,4144; Matej 24,1.2. 283 Jovan 8,3236. 284 Jovan 6,66.
80
Ako oholost nije bio motiv koji je pokretao Isusa, onda on, prema tvrenju Tore, nije mogao biti lani prorok. I jevrejska istorija podupirala je ovo tvrenje. Lane proroke iz jevrejske istorije odlikovala je sebina elja da obezbede sebi potovanje i poloaj, laskajui narodu i vladarima, proriui im ono to su ovi eleli da uju.285 Tako su na poetku sedamdesetogodinjeg vavilonskog ropstva lani proroci proricali da e se Judeja osloboditi od Vavilonjana, a oni koji su odvedeni u ropstvo vratiti.286 Ujedno su i inili zlo, a i ohrabrivali druge da ine zlo.287 Za razliku od njih, pravi proroci su opominjali narod na poslunost Bogu.288 Njihove poruke nisu bile prijatne; cilj tih poruka bio je da se narod reformie.289 Prorok Jeremija je pre vavilonskog ropstva pozivao Judejce da se odvrate od svojih greha i ne uzdaju u to da e ih Bog spasti to su njegov narod.290 Zatim je prorekao sedamdesetogodinje ropstvo, zbog greha naroda.291 ak ih je pozivao da se dobrovoljno predaju i da slue Vavilonjanima.292 Slino proroku Jeremiji, Isus je pozivao narod da se pokaje i da se ne uzda u svoje poreklo. Takoe, pozivao je i na pokornost Rimljanima.293 Sa druge strane, Isus je uzdizao starozavetna uenja o pravednosti, milosru, ljubavi ak i prema
285 Prva knjiga o carevima 22,6; Knjiga proroka Jezekilja 13,9.10.16. 286 Knjiga proroka Jeremije 28,2.11. 287 Knjiga proroka Jeremije 23,14.17; Knjiga proroka Jezekilja 13,22. 288 Druga knjiga o carevima 17,13. 289 Knjiga proroka Osije 6,5. 290 Knjiga proroka Jeremije 7,210. 291 Knjiga proroka Jeremije 25,11.12. 292 Knjiga proroka Jeremije 27,812; 38,2. 293 Luka 20,2225.
81
eljko Stepanovi
neprijateljima.294 Uzdigao je i Dekalog kao merilo pravde i uslov venog ivota.295 Njegov ist ivot nisu porekli ni njegovi neprijatelji,296 ni njegov izdajnik.297 Ni ivotom ni reima nije uinio da Bog bude naruen, tj. predstava o njemu uniena, njegovi zahtevi umanjeni, ili njegova dobrota potcenjena. Ni prema tom osnovu on nije mogao biti hulnik. Isusove rei i postupci, dakle, nisu dali povod da se zakljui da je on hulnik i lani prorok. Ako nije bio lani prorok, nije mogao biti ni lani Mesija jer je prorok optija kategorija od Mesije, i odnosi se na sve one koji govore i nastupaju u Boje ime, prenosei njegove poruke. U svakom sluaju, ko god da bio Isus, da bi presuda izreena protiv njega bila ispravna i legitimna, trebalo je dokazati da je ono to je on govorio la, tj. da on nije Mesija, niti Boji sin. U sluaju da on to jeste, njegova izjava da je jedno s Bogom nije hulna, ve istinita. Ovo je izostalo. Na suenju nije naveden nijedan sluaj pogrenog predskazanja ili navoenja na slubu drugim bogovima, to bi, po kriterijumima Tore, bilo potrebno da bi Isus bio odbaen kao lani prorok, a time i lani Mesija.
294 295 296 297
Matej 5,176,15. Marko 10,1719. Jovan 8,46. Matej 27,4.
82
KO JE HULIO NA BOGA I NA HRAM

Iz jevanelja, a i iz jevrejskih spisa saznajemo da su vodei Jevreji, naroito tzv. knjievnici (tumai Zakona) i fariseji (jedna grupacija u okviru jevrejske vere), doneli itav niz propisa kojim su stavljali van snage boanske naredbe, pa i sam Dekalog. Tako su objavili da ako ovek zaveta imanje Hramu, za ivota vie nije obavezan pomagati svoje stare roditelje. Potuj oca svojega i mater svoju... ...i ne preziri matere svoje kad ostari298 bile su rei Starog zaveta, a Jevreji su ga smatrali Bojom reju. Zato ih je Isus ukorio: ...ukidate zapovest Boju da svoj obiaj sauvate!299 Ovaj greh je naroito leao na knjievnicima i farisejima; meutim, na suenju Isusu, Kajafa, koji je pripadao sadukejima, uinio je isto: razdirui svoje haljine, Kajafa je pogazio Boji zakon da bi sledio ljudsko predanje. Po zakonu koji su ljudi postavili, bilo je mogue da u sluaju hule na Boga svetenik razdere svoje haljine zgraajui se nad grehom i da zbog toga ne bude kriv. Tako je ljudskim zakonima ukinut Boji zakon. Nita ne dodaji k reima njegovim (Bojim), da te ne ukori i ne nae se laa.300 Naroito su se fariseji isticali u tome to su zapovestima Tore dodali i itav niz svojih pravila i tumaenja, koja su smatrali svetima i nametali ih drugima, kao da su i to boanske uredbe. Na primer, dan od odmora opteretili su itavim nizom besmislenih ogranienja, osuuju298 2. Mojsijeva 20,12; Prie Solomunove 23,22. 299 Marko 7,9.13; Matej 15,6. 300 Prie Solomunove 30,6; 5. Mojsijeva 4,2.
83
eljko Stepanovi
i sve koji ta ogranienja ne bi potovali.301 Mnoge njihove uredbe protivile su se ne samo duhu Pisma ve i zdravom razumu. Ipak, one su predstavljane kao boanski propisi. Sve to je inilo da slika o Bogu kome su Jevreji sluili bude iskrivljena u oima ljudi, kako Jevreja, tako i neznaboaca. Rabini tog vremena, koji su sastavljali beskrajna pravila i oni koji su ih prihvatali, pa ak i nametali drugima, naruili su Boji karakter. Ovakva pravila predstavljala su Boga kao sitniavog i skuenog tiranina. Kako je huliti na Boga znailo pre svega ruiti ga, rabini tog vremena mogu se nazvati hulnicima. Dok su optuivali Isusa da se izjednaava s Bogom, fariseji i rabini sami su to inili. Svoje zapovesti smatrali su jednako vrednim zapovestima Tore, ak i vrednijim. Oni su priznavali Boga kao pravog zakonodavca, od kojeg potiu sve zapovesti Tore. Uzdiui svoja pravila iznad ovih zapovesti, ne samo da su se izjednaavali s Bogom (to je bilo dovoljno za hulu) nego su se postavljali i iznad njega. Odredbu o kanjavanju lanog proroka, Tora objanjava na sledei nain: Za Gospodom Bogom svojim idite, i njega se bojte, njegove zapovesti uvajte, i glas njegov sluajte, i njemu sluite i njega se drite. A onaj prorok ili sanja da se pogubi, jer vas je nagovarao da se odmetnete od Gospoda Boga svoga, koji vas izvede iz zemlje misirske i iskupi vas iz kue ropske, i odvraao od puta kojim ti je zapovedio Gospod Bog tvoj da ide njim, tako istrebi zlo iz sebe.302 Potovanje Boga, dakle, ukljuivalo je potovanje njegovih, a ne nekih drugih zapovesti. Jevrej301 Matej 12,12; Marko 2,23.24; 3,2; Luka 6,7; 13,14; Jovan 5,16. 302 5. Mojsijeva 13,4.5.
84
ski Bog nije se razlikovao od drugih samo po imenu, ve pre svega po karakteru koji su otkrivale njegove zapovesti te zapovesti su u Tori esto dovoene u vezu sa onim to Bog jeste, o emu je ve bilo rei. Postaviti neka druga pravila, a ne njegova, znailo je odvraati narod od Boga i od puta koji je on zapovedio. Po tome su rabini bili poput lanih proroka za koje je bila propisana smrtna kazna. Mada su svetenici pokuali da optue Isusa da ne potuje Hram, sami su pokazivali krajnje nepotovanje prema njemu. Za vreme velikih praznika u Hramu napravili bi pijacu na kojoj su se prodavale (po svoj prilici i preprodavale) ivotinje za rtvovanje onima koji su dolazili iz udaljenih krajeva i nisu mogli poneti svoje.303 Tako se krug vodeih svetenika bogatio na raun naroda, pa i onih siromaha koji su smatrali svojom dunou prinoenje rtava po Mojsijevom zakonu. O karakteru vodeih svetenika svedoi i jevrejska tradicija. Porodica prvosvetenika Ane pominje se u Talmudu u jednoj tubalici zajedno sa ostalim prvosvetenikim porodicama iz perioda od este do 61. godine nove ere: Teko meni zbog doma Aninog, teko meni zbog njihovih kleveta... Zato to su oni prvosvetenici, i njihovi sinovi rizniari, i njihovi zetovi nadglednici u Hramu, i njihove sluge udaraju ljude tapovima.304 O karakteru starozavetnog Boga ljudi su sudili ne samo prema onome to im je bilo poznato iz svetih spisa ve i prema karakteru njegovih predstavnika. Tako su vodei svetenici Isusovog vremena svojim postupcima naruili Boga iji su predstavnici bili.
303 Matej 21,12; Marko 11,15; Jovan 2,1517. 304 Vavilonski Talmud, Pesahim 57a; Tosefta, Menahot 13:21.
85
EPILOG SUENJA PRED SINEDRIONOM

Isus je pred Sinedrionom osuen za hulu. Da je Sinedrion imao ovlaenje da donosi pravosnane smrtne presude, Isus bi bio kamenovan, kao to je Tora propisivala u tom sluaju, a i jevrejsko usmeno pravo zapisano u Mini. Naime, u tom usmenom pravu postojalo je vie oblika izvrenja smrtne presude. Kamenovanje je bilo predvieno za naroito teka dela: razne oblike rodoskvrnjenja, protivprirodni blud, za rtvovanje dece Molohu, za preljubu, idolopoklonstvo, arobnjatvo, vraanje, nepotovanje roditelja itd.305 Tako su dela koja se kanjavaju kamenovanjem morala pobuivati posebnu odvratnost. Ipak, i meu njima neka su smatrana teim od ostalih, te je, prema miljenju veine, samo za njih bilo predvieno i naknadno veanje. To je zapisano u Mini: Svako ko je kamenovan treba da bude obeen, po rabinu Eleazaru; ali veina dri da samo hulnici i idolopoklonici treba da budu obeeni.306 Tako su hula i idolopoklonstvo bili izdvojeni kao najstraniji meu zlodelima kanjivim kamenovanjem. Pri tom, za hulu je bio predvien i specijalan krivini postupak, i samo u tom postupku je bilo predvieno da prisutni razderu svoje haljine u znak alosti i krajnjeg negodovanja. Tako je u svesti Jevreja ovo krivino delo bilo tee od svakog drugog. Osuda Isusa svakako je imala snaan uticaj na mnoge. Tako se i javno mnjenje okrenulo protiv njega, i masa je krenula prema Pilatovoj sudnici prieljkujui Isusovu smrt.
305 Mina, Sinedrion 7,4. 306 Ibid., 6,4b.
86
Obiaj razdiranja haljina kod Jevreja bio je prvobitno izraz aljenja, naroito zbog sopstvenih greha i greha naroda.307 Ovim je ovek izraavao poniznost i prihvatao odgovornost za uinjeni greh, kao i straan teret osude za uinjeni greh, ak i ako bi to uinio neko drugi iz njegovog naroda. Meutim, kroz istoriju jevrejskog naroda ovaj obiaj se izopaio. Izraavanje alosti najee vie nije bilo iskreno. Preko proroka bila je data opomena i poziv milosti: Zato jo govori Gospod: obratite se k meni svim srcem svojim i postei i plaui i tuei. I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svojemu, jer je milostiv i alostiv, spor na gnev i obilan milosrem...308 Tako je i Kajafino razdiranje haljina bilo pritvorno i licemerno. Da je Kajafa zaista smatrao da Isus huli i da je iskreno alio zbog greha, uzdrao bi se da ini delo koje je Bog zabranio prvosvetenicima da ine (razdiranje haljina). Kajafa je pripadao sadukejima, koji su tvrdili da je autoritet Pisma jedini nepogreivi autoritet; i ova svetinja je pogaena da bi se postiglo da Isus bude osuen, a Kajafa predstavljen kao pravednik koji revnuje za zakon i uasava se greha. Kajafa je zakleo Isusa ivim Bogom da kae da li je On Mesija, a zatim je Isusov odgovor upotrebio da konstatuje da Isus huli i zasluuje smrt. Time je pokazao da veruje u Isusovu istinoljubivost i potenje, da mu je poznato da Isus neizmerno ceni Boga kojim
307 1. Mojsijeva 37,29.34; 4. Mojsijeva 14,6; Knjiga Isusa Navina 7,6; Druga knjiga Samuilova 1,11; 3,31; 13,31; Knjiga o Jovu 1,20; 2,12; Knjiga Jezdrina 9,3; Knjiga proroka Jeremije 36,24; Prva knjiga o carevima 21,2729. 308 Knjiga proroka Joila 2,12.13.
87
eljko Stepanovi
ga je zakleo, i da je u ime te najsveanije zakletve spreman da kae ono to stvarno misli po cenu ivota radije nego da laju spase sopstveni ivot. Svestan Isusovog potenja i odanosti Bogu u koga je verovao, Kajafa to spremno koristi da Isusa osudi za hulu, a sebe predstavi kao uasnutog revnitelja za Boga i zakon. Umesto argumenata, Kajafa je upotrebio sugestiju da uveri lanove Sinedriona, a jo vie narod koji je posmatrao suenje (jer je jevrejski postupak bio javan), da Isus zasluuje smrt.
88
SUENJE PRED PILATOM

S obzirom na istorijske okolnosti toga doba, bilo je neophodno da rimski sud potvrdi i izvri smrtnu presudu izreenu Isusu. Zbog toga, odmah ujutro odluie prvosvetenici sa stareinama i knjievnicima i sav Sinedrion, svezae Isusa, odvedoe i predae Pilatu.309 Naime, u Judeju je Tiberije poslao Pilata za dravnog upravitelja.310 Pilat je svoj mandat dobio direktno od rimskog cara, kao i prvi upravitelj Koponije, koji je upuen u Judeju nakon to je Arhelajeva drava bila pretvorena u provinciju.311 Svojom konstitucijom, car je davao uputstvo upravniku, koje se odnosilo na njegovu slubu (mandat).312 Provincije su bile podeljene na dve kategorije: senatske313 i imperatorske.314 Na osnovu navedenih citata iz Flavijevog Judejskog rata, zakljuujemo da je Judeja bila imperatorska provincija. Za upravnike provincija vailo je pravilo: U svojoj provinciji upravnik provincije ima najviu vlast meu svima, posle princepsa (tj. cara).315 U izvesnim zemljama koje su potinjene Rimu, nad kojima je kraljevska vlast prela od narodne dinastije na imperatora, imperator predaje celokupnu administraciju lanovima ekvestarskog reda,
309 310 311 312 313 314 315 Marko 15,1; Matej 27,1; Luka 23,1; Jovan 18,28. Josif Flavije, Judejski rat 2,9,2. Ibid., 2,8,1. Obrad Stanojevi, Rimsko pravo, Beograd, Dosije, 2002, 64. Provinciae senatus v. populi. Provinciae Caesaeris v. principis. Ulpianus, Digesta 1,18,4.
89
eljko Stepanovi
koji su se zvali praefecti, kao to je bilo u Egiptu, ili procuratores Augusti, kao u Judeji do 70. godine posle Hrista.316 Pilat je, saglasno navedenom miljenju, imao titulu prokuratora u prilog ovome svedoi i ve pomenut zapis Tacita u kome se Pilat naziva prokuratorom;317 meutim, u Cezareji je otkriven latinski natpis u kojem se pominje Pontije Pilat prefekt Judeje.318 Josif Flavije ga jednostavno naziva dravnim upraviteljem.319 Iz Judejskog rata saznajemo da je Koponije, prvi upravitelj Judeje nakon gubitka samostalnosti, bio lan vitekog reda.320 Stoga je verovatno da je i Pilat pripadao istom vitekom (ekvestarskom) redu,321 drugom redu za vreme carstva niem od senatorskog,322 koji je ispunjavao uslove: ingenuitet,323 graanska ast i ekvestarski cenzus od 400.000 sestersa. Ekvestarski i senatorski red spadali su u klasu honestiores,324 za razliku od klase humiliores.325 Pri tome, po miljenju Pjera
316 Pjer Vilems, Rimsko javno pravo ili rimske politike ustanove od postanka Rima do Justinijana, Beograd, Dravna tamparija Kraljevine Srbije, 1899, 571576. 317 Tacit, Anali 15,44. 318 Dee Wampler, The Trial of Christ a Criminal Lawyer Defends Jesus, Enumclaw, Winepress Publishing, 2006, 170; Miroslava Mirkovi, Rimska drava u doba principata i dominata (27. pre Hr. 337. n. e.) od Avgusta do Konstantina, Beograd, Dosije, 2003, 68. 319 Josif Flavije, Judejski rat 2,9,1. 320 Josif Flavije, Judejski rat 2,8,1. 321 Ordo equester. 322 Ordo senatorius. 323 Ingenuitet su posedovali oni koji su bili roeni kao slobodni graani Rima. 324 U doslovnom prevodu: potovaniji, ugledniji, plemenitiji. 325 U doslovnom prevodu: nii, slabiji, manje ugledni, obiniji.
90
Vilemsa, profesora rimskog prava, naziv prokurator nije nikad davan zvanju senatorske karijere.326 U prvim vekovima carstva, lanovi ekvestarskog reda inili su veinu od broja onih lica koja su kao sudije bila upisana u album judicum.327 Prokuratori, lanovi vitekog stalea, kao Koponije, od Cezara su dobijali ius gladii, vlast nad ivotom i smru.328 Isto pravo imao je i Pilat kao upravnik provincije: Qui universas provincias regunt, ius gladii habent et in metallum dandi potestas eis permissa est.329 Ius gladii javlja se u dva vida: vojnom i civilnom. Da je Pilat imao vojniki ius gladii, vidi se iz injenice da je krvavo uguio nemire Jevreja330 i da je pogubio Galilejce, koji su prinosili rtve.331 Civilni ius gladii prepoznajemo u Pilatovim reima upuenim Isusu na suenju: Ne zna li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te?332 Ivo Mili zakljuuje da je Pilat na osnovu svog ius gladii, u vrenju pravosua bio potpuno nezavisan (a ne potinjen sirijskom legatu kao to neki misle) i najvia pravosudna instanca u Judeji. Mimo njega, smrtna presuda se nije smela niti mogla zakonito izvriti, jer je ius vitae et necis333 jedan od atributa suverene vlasti.334
326 Pjer Vilems, op. cit., 426428. 327 Album sudija, mesto gde su bila zapisana imena najznaajnijih sudija. 328 Josif Flavije, Judejski rat 2,8,1. 329 Ulpianus, Digesta 1,18,6,8. 330 Josif Flavije, Judejski rat 2,9,4. 331 Luka 13,1. 332 Jovan 19,10. 333 Doslovno: pravo ivota i smrti. 334 Ivo Mili, Golgota i pravo, Beograd, Arhiv za pravne i drutvene nauke, 1922, 169171.
91
eljko Stepanovi
Zato su Isusa jevrejski prvaci, ako su eleli da izdejstvuju smrtnu presudu,335 mogli izvesti samo pred Pilata. Onda Pilat izie k njima napolje i ree: kakovu krivicu (optubu) iznosite na ovoga? Odgovorie mu i rekoe: kad on ne bi bio zloinac, ne bismo ga predali tebi.336 Ovde nam se namee pitanje: kako su Jevreji s takvom slobodom izali pred Pilata, oekujui neto sasvim neprimereno: da im sudija veruje? Postoji mogunost da je Pilat ranije bio voljan da donosi smrtne presude i bez istrage. O tome postoji nagovetaj u istoriji. Filon Aleksandrijski, opisujui Pilatovu vladavinu, pominje da se ona sastojala iz podmiivanja, nasilja, pljakanja, zlostavljanja, vreanja, neprestanih pogubljenja bez sudskog procesa.337 Verovatno su Isusovi tuioci oekivali da se i u ovom sluaju Pilat nee dublje zainteresovati za sluaj jednog peregrina.338 Naelo pravinosti nije doputalo da iko nesasluan bude osuen.339 Takoe, nije obiaj Rimljana da se preda ovek, dok se okrivljeni ne suoi sa onima koji ga tue, i ne da mu se pravo da se brani od stvari za koje se tui.340 Na tvrdnju Isusovih tuioca da je Isus zloinac i da u to Pilat ne treba da sumnja, ovaj odgovara: Uzmite ga vi i po zakonu svojemu sudite mu.341 Drugim reima: Ako je va sud dovoljan, zato ste ga
335 336 337 338 Matej 26,4; Luka 22,2. Jovan 18,29.30. Philo, Legatio ad Gaium, 38 (302). Peregrini (tuini) su slobodni stanovnici osvojenih provincija. 339 Marcianus, Digesta 48,17,1. 340 Dela apostolska 25,16 prevod Bakotia. Ovde su citirane rei rimskog namesnika Festa od koga su jevrejske voe traile da im preda apostola Pavla. 341 Jovan 18,31.
92
onda doveli k meni? Narodni prvaci su sada morali da priznaju da su Isusa ve osudili na smrt: Mi ne smemo nikoga pogubiti. Sada je Pilatu moralo biti jasno ta je cilj ove jutarnje posete. Oigledno, Pilat nije bio voljan da osudi Isusa, zato poee ga tuiti govorei: Ovoga naosmo da otpauje narod na, i zabranjuje davati esaru danak, i govori da je on Hristos car.342 Izrazom naosmo verovatno se elelo sugerisati da je izneta optuba neto do ega su doli nakon ispitivanja i proveravanja. Ali o tome nema nikakvih nagovetaja u jevaneljima. Isus je pred Sinedrionom osuen za hulu. Ovde se optunica razlikovala. U njoj se najpre spominje da Isus otpauje narod i to je jedino to moe biti povezano sa osudom za huljenje, ali samo pod uslovom da su jevrejske voe pod ovim podrazumevale da Isus otpauje narod od jevrejskih zakona i obiaja. Meutim, ovo nije mnogo verovatna mogunost, jer bi takva optuba imala mnogo manju vrednost pred rimskim sudom u odnosu na optubu da ustaje protiv rimskih vlasti, o emu e jo biti rei. Verovatnija je, dakle, druga mogunost, da se optuba za otpaivanje odnosila na otpaivanje od rimskih zakona i vlasti. U tom sluaju se itava optunica svodila na jedno: da je Isus buntovnik i da podie narod protiv Rima. U svakom sluaju, ovakva optunica, barem naizgled, inila je suenje pred Sinedrionom suvinim. S njom su mogli traiti smrtnu kaznu direktno od rimskog sudije. Verovatno je da su se verske voe nadale da Pilat nee biti voljan da preispituje njihovu presudu. Kako se to nije dogodilo, istupili su s novom optunicom. Izgleda da su verske voe Isusovu izjavu kojom potvruje da je Mesija i
342 Luka 23,2.
93
eljko Stepanovi
Boji sin sada predstavili kao politiku izjavu kojom Isus otpauje narod, podbunjuje ga protiv aktuelne vlasti time to sebe proglaava vladarom. Tako je jedna ista izjava pred Sinedrionom predstavljena kao krivino delo huljenja, a pred rimskim sudom kao politiki delikt. Ovo verovatno nije bila neka ad hoc sainjena optunica, ve unapred isplanirana. Naime, u toku itave svoje javne slube, Isus je vie puta bio izazivan da izjavi neto to bi se moglo protumaiti kao podizanje pobune protiv Rima.343 Ove pokuaje Isus je veto osujetio. Jedan od takvih pokuaja moda je bilo i ispitivanje pred bivim prvosvetenikom Anom, koji je Isusa pitao za uenike njegove i za nauku.344 Deo optunice iznete pred Pilatom je da Isus govori za sebe da je Hristos (tj. Mesija) i car. Ovo je slobodna interpretacija Isusovih rei. Pred Sinedrionom Isus je potvrdio da je Mesija i Boji sin. Za Jevreje toga vremena ovo je podrazumevalo da je Isus i car, tj. onaj koji e ih osloboditi od Rimljana. Meutim, Isus nije to ni rekao ni podrazumevao, barem ne u onom smislu u kome su jevrejske voe predstavile njegove rei (u kontekstu zabrane davanja poreza, proglaavanje za Mesiju zaista je znailo pobunu protiv Rima). Da su verno preneli Isusove rei, one ne bi imale vrednost pred rimskim sudom, jer bi otkrile pravu prirodu sukoba. Jevreji su bili poznati po ostraenim sukobima razliitih verskih pravaca. Rimski namesnici nisu bili zainteresovani da uestvuju u verskim obraunima. O ovome svedoi i dogaaj opisan u Delima apostolskim: A kad bee Galion namesnik u Ahaji, napadoe Jevreji jed343 Luka 20,22; Jovan 8,5. 344 Jovan 18,19.
94
noduno na Pavla (apostola) i dovedoe ga na sud, govorei: Ovaj nagovara ljude da potuju Boga protiv zakona. A kad Pavle ae da otvori usta, ree Galion Jevrejima: Da je kakva nepravda bila ili zlo delo, po dunosti posluao bih vas, o Jevreji! Ali kad su prepiranja za rei i za imena i zakon va, gledajte sami; jer ja sudija tome neu da budem. I izagna ih iz sudnice.345 Dakle, rimski namesnici bili su pre svega zainteresovani da sauvaju interese Rima i javni red, to je i prirodno. Iz pisma rimskog zapovednika Klaudija Lisija namesniku Feliksu takoe saznajemo da Rimljani nisu smatrali da prestupi protiv jevrejskog zakona i obiaja zasluuju smrt. Klaudije pie o Pavlu da su ga optuili neki Jevreji za pitanja njihovog zakona, ali da ga nisu teretili ni za ta to zasluuje smrt ili okove.346 Da je bilo mogue da Isus bude pred rimskim sudom osuen za prekraj jevrejskog zakona, bio bi osuen mnogo ranije, kada je iscelio oduzetog oveka u subotu i naloio mu da uzme svoj odar po miljenju verskih voa, time je prekrio zapovest o danu od odmora, pa gledahu da ga ubiju, jer injae to u subotu.347 Ali tada nije postojao zakonit nain da Isusa osude na smrt, jer Sinedrion nije imao kapitalnu jurisdikciju, a optuba za prekraj Tore ne bi imala veu teinu na rimskom sudu. Zbog svega toga, Isus je optuen da je izvrio politiki delikt; za ovo su Rimljani morali biti veoma zainteresovani, pa je i suenje u ovakvim sluajevi345 Dela apostolska 18,1216. 346 Dela apostolska 23,2629. 347 Jovan 5,816.
95
eljko Stepanovi
ma bilo u iskljuivoj nadlenosti guvernera provincije.348 Istraivanje pravne pozadine suenja pred Pilatom oteano je injenicom da je Isus bio peregrin, dakle, stanovnik rimske imperije koji nije imao rimsko graanstvo. Ovo zakljuujemo iz naina kako je prema Isusu postupao rimski sudija: na primer, Isus je bio bievan, a u Delima apostolskim imamo jo i nagovetaj da bievanje, u naelu, nije smelo biti primenjeno prema rimskim graanima, pogotovu pre zavretka suenja. Rimski vojvoda u Jerusalimu je jednom prilikom naredio svojim potinjenim da apostola Pavla bojem (tj. ibanjem) ispitaju da li je i za ta kriv. Naime, od peregrina je muenjem iznuivano priznanje, ak i od ena,349 pa je vojvoda ovo naredio verujui da je Pavle peregrin. Tada ree Pavle kapetanu, koji stajae onde: Zar vi moete biti oveka Rimljanina, i jo bez suda.350 Kada se doznalo da Pavle ima rimsko graanstvo, onda odstupie odmah od njega oni to adijahu da ga ispituju; a vojvoda se uplai kad razume da je Rimljanin i to ga bee svezao.351 Dakle, rimski graanin nije smeo biti ni svezan pre suenja, a Isus je svezan odveden Pilatu. Vojvoda se uplaio, iz ega zakljuujemo da je za povredu prava rimskog graanina u krivinom postupku mogao i odgovarati. Da je tako potvruje i drugi dogaaj, gde su se rimske vlasti iz Filibe ogreile o Pavla i njegovog saradnika Silu. injenica da je Pavle bio rimski graanin (kao i Sila) nije bila poznata ni njima, pa su se i oni olako poneli prema
348 349 350 351 Ivo Mili, Golgota i pravo..., 175. Gaj Plinije Mlai, Pisma 10,96,8. Dela apostolska 22,25. Dela apostolska 22,29.
96
ljudima ija krivica nije bila dokazana: ...zapovedie da ih ibaju. I poto ih zdravo izbie, bacie ih u tamnicu...352 Poto su u meuvremenu shvatili da je re o nevinim ljudima, poslae vojvode pandure govorei: pustite ova dva oveka... A Pavle ree njima: izbivi nas pred narodom bez suda, ljude Rimljane, bacie nas u tamnicu; i sad hoe tajno da nas puste. Nije tako, nego neka sami dou i izvedu nas. A panduri kazae vojvodama ove rei; i uplaie se kad ue da su Rimljani. I doavi umolie ih, i izvedoe molei da iziu iz grada.353 Za vlasti u Filibi jedini bezbedan izlaz iz situacije u koju su se upleli bilo je da Pavla i Silu, na kojima su se videle posledice okrutnog i nepravednog postupanja, zamole da napuste njihov grad. Zabluda u vezi s Pavlovim statusom neobina je okolnost, koja nam umnogome pomae da razumemo odnose koji su vladali u rimskoj imperiji, kao i pravo koje se primenjivalo, pogotovu u odnosu na krivini postupak. Dok su pravo okrivljenih Rimljana potovale kao svetinju, rimske vlasti su se esto veoma olako odnosile prema peregrinima u krivinom postupku. Svedoanstvo peregrina imalo je i manju vrednost od svedoanstva rimskog graanina.354 Rimsko pravo bilo je, dakle, u velikoj meri pod uticajem politike. Protivno naelu pravinosti, na peregrine se primenjivalo posebno personalno pravo. U ovome je biblijsko pravo, iako starije, bilo naprednije. Uputstvo dato Mojsiju glasilo je: Vama i doljaku koji je meu vama jedan da je zakon, zakon vean od kolena na koleno; doljak e biti kao i vi pred Gos352 Dela apostolska 16,22.23. 353 Dela apostolska 16,3539. 354 Cicero, Pro Flacco 4,7; Pro Scauro 17.
97
eljko Stepanovi
podom. Jedan zakon i jedna uredba da bude vama i doljaku, koji je meu vama... zakon da vam je jedan i strancu i onome koji se rodio u zemlji.355 Ovo se odnosilo i na jevrejski krivini i na ceremonijalni zakon, koji se odnosio na nain prinoenja rtava i proslave verskih praznika. Stranci nisu smeli biti diskriminisani, ne samo u pogledu zakona i prava ve su im Jevreji bili duni ukazivati istu panju i bratsku ljubav kao svojim sunarodnicima: Ko je doljak meu vama, neka vam bude kao onaj koji se rodio meu vama, i ljubi ga kao sebe samoga; jer ste i vi bili doljaci u zemlji misirskoj.356 injenica da se na peregrine primenjivalo posebno pravo oteava istraivanje postupka protiv Isusa. Izvori ovog prava uglavnom nisu sauvani, tako da nije jasno ta se dogaalo sa okrivljenima koji nisu bili rimski graani.357 Ustaljeno je i miljenje da peregrini nisu imali nikakvu formalnu zatitu u odnosu na coercitio pravo magistrata358 da presuuju i kanjavaju; takoe, nisu mogli polagati bilo kakvo pravo na dolian krivini postupak.359 Istina, peregrini po pravilu nisu imali pravo na albu na smrtnu presudu guvernera (upravnika provincije);360 ipak,
355 3. Mojsijeva 24,22 (u kontekstu krivinih sankcija); 4. Mojsijeva 15,15.16; 9,14; 2. Mojsijeva 12,49 (u kontekstu ceremonijalnog zakona). 356 3. Mojsijeva 19,34. 357 Olivia F. Robinson, The Criminal Law of Ancient Rome, Baltimore, The Johns Hopkins University Press, 1995, 17. 358 Magistrati su bili organi vlasti u Rimu. 359 Ibid. 360 Pjer Vilems, op. cit., 405. Ivo Mili, meutim, smatra da je pojedinim privilegovanim peregrinima bila dozvoljena tzv. provocatio ad Caesarem protiv guvernerove presude (Ivo Mili, Golgota i pravo..., 169).
98
ovaj je imao obavezu da postupa u skladu sa ediktima i drugim carskim konstitucijama.361 Carske konstitucije su bile izvor procesnog362 i materijalnog363 krivinog prava koje se primenjivalo na peregrine.364 Magistrati su u svom radu bili ogranieni ovim, a i drugim izvorima materijalnog prava u ijem stvaranju nisu uestvovali. Plinije, kao carski namesnik u Bitiniji, u pismu caru Trajanu opirno i detaljno razrauje pitanje suenja hrianima (koji su veinom bili peregrini), i iznosi svoje mnogobrojne dileme, elei da iskljui svaku arbitrarnost u ovakvim krivinim postupcima.365 Iz Trajanovog odgovora takoe saznajemo da su postojala neka okvirna pravila postupanja u ovim sluajevima.366 Sam Car Trajan je, drugom prilikom, naredio da se sprovede istraga nad nekim robovima da se vidi da li su zasluili smrtnu kaznu.367 Ako se prema robovima u krivinom postupku moralo postupati paljivo, nema razloga da verujemo da bi se drugaije trebalo postaviti u odnosu na peregrine, koji su bili slobodni stanovnici osvojenih provincija. Iako su rimski upravnici u provincijama donekle sami stvarali pravila po kojima e suditi peregrinima, ta pravila su najveim delom uzimali iz rimskog
361 Konstitucija je ono to car dekretom, ili ediktom, ili pismom ustanovi (Gaj, Institucije, 1,5). 362 Gaj Plinije Mlai, Pisma, 10,30; 10,97. 363 Gaj, Institucije, 1,53. 364 Gaj Plinije Mlai, Pisma, 10,30. 365 Ibid., 10,96. 366 Ibid., 10,97. 367 Ibid., 10,30.
99
eljko Stepanovi
prava.368 Zato neemo pogreiti ako iz perspektive ovoga prava sagledamo predmet suenja Isusu. Iz pravinosti, kao iz nekog izvora, proistie itavo pravo.369 Trebalo bi da naelo pravinosti bude osnovni izvor prava.370 Ono iskljuuje diskriminaciju. Zato emo vrednovati suenje Isusu rukovodei se ovim naelom, kao i optim principima rimskog prava. U krivinom postupku, Pilat je trebalo da ustanovi uzrok (razlog), osobu (uinioca), mesto, vreme, vrstu, koliinu, kvalitet, ishod (posledicu dela).371 Obaveza tuilaca bila je da dokau ono to tvrde.372 Teret dokazivanja, dakle, pada na tuioca.373 Sudi se po teini argumenata, dokaza, a ne po njihovom broju.374 Prilikom krivine odgovornosti treba uzeti u obzir i linost optuenog: da li je to delo mogao uiniti, da li je ranije neto slino uinio, da li je o tome razmiljao i da li je bio duevno zdrav.375 U sluaju politikih delikata prema peregrinima se primenjivala zvanina, inkvizitorna forma. Ovo je bilo izriito pravilo za krivino delo uvrede velianstva. Glavna dokazna sredstva su iskazi okrivljenika i svedoka. Za razliku od jevrejskog krivinog
368 Miroslav Miloevi, Rimsko pravo, Beograd, Nomos, 2005, 55. 369 Ulpianus, Digesta 1,1,1,1. 370 Ante Romac, Minerva Florilegium sententiarum latinarum Floregij latinskih izreka, Zagreb, Latina et Graeca, 1988, 377. 371 Venuleius, Digesta 48,19,16,1. 372 Paulus, Digesta 48,18,18,2; Paulus, Digesta 22,3,2. 373 Iustiniani Institutiones 2,20,4; Dela apostolska 24,13; 25,7; Luka 23,4.5.14.15. 374 Cicero, De officiis 2,22,79. 375 Modestinus, Digesta 48,4,7,3.
100
postupka, ovde je priznanje optuenog redovno bilo dovoljno za osudu: Ko prizna pred sudom, smatra se osuenim...376 Ipak, priznanje se moralo uzeti u vezi sa ostalim stanjem stvari.377 Verodostojnost svedoka zavisila je od njegovih linih svojstava.378 Dokazi se slobodno ocenjuju.379 Kao i kod Jevreja, svako se smatra nevinim dok se presudom ne utvrdi suprotno.380 Takoe, bolje je ostaviti krivcu zloin nekanjen nego osuditi nedunoga.381 Kazna se odmerava srazmerno teini krivinog dela.382 Ugled izvrioca poveava teinu krivinog dela.383 Gleda se da li je krivino delo uinjeno namerno, ili nepromiljeno, ili usled nemarnosti (nehata).384 Prilikom tekih krivinih dela kanjava se i zla namera (pokuaj), ako ne nastupi posledica.385 Jevanelja nam daju dovoljno informacija da moemo ispitati osnovanost optubi navedenih protiv Isusa.
376 Paulus, Digesta 42,2,2,1; Ulpianus, Digesta 42,2,6; Cicero, Pro Ligutio 1,2; Sallustius, De Bello Catilinae 52,36; Seneca, Controversiae 8,1; Gaj Plinije Mlai, Pisma 10,96. 377 Digesta 48,18,1,17 i 23 i 27. 378 Digesta 22,5,3; 22,5,21,3. 379 Theodor Mommsen, Rmisches Straftrecht, u: Ivo Mili, Golgota i pravo..., 175. 380 Ulpianus, Digesta 28,1,9. 381 Ibid., 48,19,5, pr. 382 Callistratus, Digesta 48,10,31. 383 Menander, Digesta 49,16,2,1. 384 Marcianus, Digesta 48,19,11,2. 385 Callistratus, Digesta 48,18,14.
101
DA LI JE ISUS OTPAIVAO NAROD I ZABRANJIVAO DA SE DAJE DANAK CEZARU?

Verovatnije je da se optuba da je Isus otpaivao narod odnosi na otpaivanje od rimskih, a ne od jevrejskih zakona i obiaja. U tom sluaju ona je povezana i sa optubom da Isus zabranjuje da se daje danak cezaru. Izneta optuba mogla je podsetiti Pilata na ne tako davni dogaaj: Za vreme njegova (Arhelajeva) upravljanja, navede neki Galilejac Juda svoje zemljake na ustanak, izjavivi da je sramno ako daju Rimljanima dabine i priznaju, osim Boga, i smrtne ljude za svoje zapovednike.386 Da je Isus zaista otpaivao narod i bunio ga protiv Rima, to bi bilo u suprotnosti s itavim njegovim uenjem. Isus je uio da i zemaljske vlasti treba potovati, jer i zemaljski vladari vladaju po Bojoj nameri i doputenju. Ovakvo shvatanje je izneo i pred Pilatom: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo...387 Isus nije prezirao one koji su potovali rimske vlasti, ak ni one koji su bili u slubi Rima prikupljajui porez. Zamerali su mu to se druio s takvim ljudima, tzv. carinicima, jer su ovi bili omraeni u drutvu, izmeu ostalog i zbog saradnje s Rimom. ak je i jedan od dvanaestorice apostola Matej bio carinik.388 Oni koji su teili da Isusa uhvate u zamku i navedu da izgovori neto zbog ega bi ga mogli osuditi,
386 Josif Flavije, Judejski rat 2,8,1. 387 Jovan 19,11. 388 Matej 10,3.
102
jednom prilikom su ga upitali: Uitelju! Znamo da pravo govori i ui, i ne gleda ko je ko, nego zaista ui putu Bojem: Treba li nam esaru (rimskom caru) davati hara?389 Isus je prozreo njihovu nameru: ako odgovori potvrdno, moi e da ga optue kao izdajnika svoga naroda i saradnika okupatora, i tako da ga omraze narodu i spree da njegova popularnost i dalje raste na raun zvaninih jevrejskih voa; ako bude odgovorio odrino, moi e da ga tue Rimljanima. Isus je odgovorio potvrdno, ali na takav nain da se njegovom loginom odgovoru nije moglo prigovoriti. Pre nego to e dati odgovor, Isus objavljuje licemerstvo onih koji su mu postavili pitanje: to me kuate? rekao je on. Zatim je dodao: Pokaite mi dinar. Doneli su ga, a on ih je upitao: iji je na njemu obraz i natpis? A oni odgovarajui rekoe: esarov. Pokazujui natpis na kovanom novcu, Isus je rekao: Podajte, dakle, to je esarevo esaru, a to je Boje Bogu! Drugim reima, zahtevi vladara, ak i neznaboakog, nisu u suprotnosti s Bojim zahtevima. I jedni i drugi su opravdani jer svakome treba dati ono to mu pripada. Kao to je na kovanom noviu bio utisnut lik zemaljskog vladara, u umu i srcu oveka prilikom stvaranja utisnuto je boansko oblije.390 Kao to rimskom caru ne treba uskratiti njegov novac, ni Bogu ne treba uskratiti njegovo. Optuba da Isus otpauje narod nije bila opravdana ni u sluaju da se odnosila na otpaivanje od jevrejskih vlasti. Iako je esto kritikovao jevrejske voe, Isus nije opravdavao one koji se ogluuju o njihove pravedne zahteve; za to nema opravdanja ak ni licemerstvo narodnih voa ne moe biti izgovor:
389 Luka 20,21.22; Marko 12,14. 390 1. Mojsijeva 1,27.
103
eljko Stepanovi
Sve dakle to vam reku (knjievnici i fariseji) da drite, drite i tvorite; ali to oni ine ne inite, jer govore, a ne ine.391 Nije ni osporavao nadlenost jevrejskim sudovima, pa ni Sinedrionu, da sudi po zakonu Deset zapovesti.392 Pohvalio je siromanu udovicu zbog njenog dareljivog priloga za Hram.393 Spreio je oruanu pobunu svojih uenika protiv jevrejskih vlasti prilikom svog hapenja,394 iako je i samo to hapenje po prilici bilo protivzakonito. Isus, dakle, nije otpaivao narod ni od rimskih ni od jevrejskih vlasti. Neke njegove rei, tavie, pre se mogu protumaiti kao poziv na radikalnu poniznost i predusretljivost prema svakome, pa i prema vlastima: A ja vam kaem da se ne branite od zla, nego ako te ko udari po desnome tvom obrazu, obrni mu i drugi; i koji hoe da se sudi s tobom i koulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu. I ako te potera ko jedan sahat, idi s njime dva. Koji ite u tebe, podaj mu; i koji hoe da mu uzajmi, ne odreci mu.395 Da Isus nije otpaivao od vlasti, pokazuje i stav njegovih prvih sledbenika. Apostol Petar je pisao: Budite pokorni svakoj vlasti oveijoj, Gospoda radi... Potujte svakoga: brau ljubite, Boga se bojte, cara potujte. Potovanje vlasti, prema ovome, ne samo da nije u koliziji sa slubom Bogu ve je upravo deo te slube: Petar poziva hriane da Gospoda radi sluaju vlasti. Takoe, apostol Pavle je savetovao hriane prvog veka: Svaka dua da se pokorava vlastima koje vladaju; jer nema vlasti da nije od
391 392 393 394 395 Matej 23,2. Matej 5,22 prevod arnia. Marko 12,4244; Luka 21,24. Jovan 18,10.11; Luka 22,50.51. Matej 5,3942.
104
Boga...396 Pavle dalje objanjava da davanje poreza predstavlja pravinu naknadu za zatitu koju pruaju vlasti, zatim zakljuuje: Podajte, dakle, svakome ta ste duni: kome dakle porez, porez; kome carinu, carinu; a kome strah, strah; a kome ast, ast.397 Ove rei upadljivo podseaju na Isusove rei: Podajte, dakle, to je esarevo esaru, a to je Boje Bogu!
396 Rimljanima poslanica 13,1. 397 Rimljanima poslanica 13,7.
105
DA LI JE ISUS TVRDIO DA JE CAR?

Deo optube koja je bila izneta pred Pilatom glasio je: Govori da je on Hristos car.398 Da li se Isus podigao protiv autoriteta rimskog cara i njegovih namesnika u Palestini, tvrdei da njemu pripada presto (barem u Judeji)? Na ovo pitanje smo ve delimino dali odgovor. To je, po svoj prilici, bilo ono to je i Pilat eleo da ispita. Zato mu je postavio pitanje: Ti si car judejski?399 Isus ne porie da je car, ali objanjava naroitu prirodu svog carstva, koje ne predstavlja pretnju postojeem poretku: Carstvo moje nije od ovoga sveta. Ovu svoju tvrdnju potkrepljuje logikom argumentacijom: Kada bi bilo od ovoga sveta carstvo moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan Jevrejima; ali carstvo moje nije odavde.400 Da je ovo Isusovo tvrenje istinito, svedoi i njegovo uenje. Na oekivanje naroda da bude uspostavljeno Boje carstvo na zemlji, Isus je odgovarao: Carstvo Boje nee doi da se vidi... jer gle, carstvo je Boje unutra u vama.401 Carstvo Boje ne treba da bude uspostavljeno dekretom ili zveckanjem oruja, ve usaivanjem novih, nebeskih naela u srca ljudi. Da Isus nije pretendovao na zemaljski presto, svedoe i njegova dela. Kada je stekao popularnost, imao je priliku da se proglasi Mesijom i carem meu
398 399 400 401 Luka 23,2. Jovan 18,33. Jovan 18,36. Luka 17,20.21.
106
Jevrejima je postojalo takvo raspoloenje. Jevanelje po Jovanu navodi jedan sluaj kada je narod poeleo da ga zacari. A kad razume Isus da hoe da dou da ga uhvate i da ga uine carem, otide opet u goru sam.402 Isus je izbegao da bude proglaen za cara. Poznata beseda na gori403 ima, izmeu ostalog, isti cilj: da objasni prirodu nebeskog carstva; u njemu ne vladaju drski i moni vladari, koji na presto dolaze laktanjem, nasiljem i prevratima (uobiajenim za to vreme); u nebesko carstvo ulaze ponizni, milostivi, prognani radi pravde, oni za koje obino nema mesta u vladama ovoga sveta. Ovo su sporo uili ak i njegovi uenici (a i hriani u svim vekovima posle Hrista). Stoga je Isus jednom prilikom rekao: Znajte da knezovi narodni zapovedaju narodu, i poglavari upravljaju njim. Ali meu vama da ne bude tako; nego koji hoe da bude vei meu vama, da vam slui. I koji hoe meu vama da bude prvi, da vam bude sluga. Kao to ni sin oveiji nije doao da mu slue, nego da slui...404 Isus nije nikada izjavio da pretenduje na presto ni reju, niti bilo kakvom konkludentnom radnjom. Istina, dozvolio je da ga doekaju usklicima prilikom njegovog ulaska u Jerusalim; meutim, tuga koju je izrazio reju i suzama, dok je s Maslinske gore posmatrao Jerusalim, svedoi o tome da je zemaljska slava mesijanske vladavine bilo poslednje emu se nadao. Bio je svestan strane propasti koja e snai ovaj grad, nekad izabran od Boga za mesto u kojem e se otkrivati njegova slava.405
402 403 404 405 Jovan 6,15. Matej 57. Matej 20,2527. Luka 19,4144.
107
ISUS POSLAT KOD IRODA

Teko je rei u kojoj meri je Pilat razumeo Isusovo objanjenje o prirodi carstva koje tei da uspostavi. Jedno je sigurno: bio je uveren da Isus nije buntovnik. Rekao je: Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom oveku.406 A oni navaljivahu govorei: on buni ljude uei po svoj Judeji, poevi od Galileje dovde. A Pilat, uvi za Galileju, zapita: Zar je on Galilejac?407 Kada je shvatio da je Isus iz Galileje, poslao ga je galilejskom tetrarhu Irodu Antipi, koji se zatekao u Jerusalimu. Naime, vailo je pravilo da upravnik provincije ima vlast samo nad ljudima svoje provincije... Ponekad ima vlast i naspram stranih ljudi, ako svojom rukom uine neki delikt.408 Tako je Isus lege originis409 potpadao pod jurisdikciju Iroda. Iako glavari sveteniki i knjievnici stajahu, i jednako tuahu ga, prema Pilatovim reima, ni Irod nije naao da je Isus uinio ita to bi zasluilo smrt.410 A Irod osramotivi ga sa svojim vojnicima, i narugavi mu se, obue mu belu haljinu, i posla ga natrag Pilatu.411 Izgleda kao da su i Irod i Pilat izbegavali da sude Isusu. Dok se Pilat, u elji da se oslobodi odgovornosti, mogao pozvati na lex originis, Irod se u istom
406 407 408 409 410 411 Luka 23,4. Luka 23,5.6. Paulus, Digesta 1,18,3. Doslovno: po zakonu porekla (okrivljenog). Luka 23,10.15. Luka 23,11.
108
cilju mogao pozvati na forum delicti commissi: Gde ko uini krivino delo, tu treba i da odgovara.412 Meutim, budui da je Isus optuen da buni ljude i po Judeji i po Galileji, ovde su, prema forum delicti commissi, Pilat i Irod jednako nadleni. U sluaju jednake nadlenosti, primenljiv je forum praeventionis, po kome se prednost daje onom sudu koji je prvi stranku zakonito pozvao pred sud.413 Nobelovac Teodor Momzen, profesor rimskog prava i istorije, navodi da je u ranijem periodu istorije Rima, krivini postupak voen u provinciji iz koje je poticao okrivljeni. Ova praksa je kasnije izmenjena i forum delicti commissi je postao pravilo, tako da su postupci voeni u provincijama gde su krivina dela uinjena.414
412 Pomponius, Digesta 9,4,43; slino i Ulpianus, Digesta 48,2,7,4. 413 Ivo Mili, Golgota i pravo..., 177. 414 Theodore Mommsen, Rmische Straftrecht, Leipzig, 1899, 356357.
109
JO JEDNOM U PILATOVOJ SUDNICI

Pilat ponovo, sazvavi glavare svetenike i narod, sveano izjavljuje da je Isus nevin; tanije, da nije naao da je Isus kriv po bilo kojoj taki optunice. Ipak predlae da se Isus iiba, pa pusti!415 To je potpuno nelogino ne moe biti kazne bez krivice,416 kanjavanja nisu ustanovljena za nevine, nego za krivce.417 Ovako neto se d objasniti samo Pilatovom eljom da ugodi Jevrejima i uvrsti svoj poloaj upravitelja provincije. Sudija se spustio toliko nisko da pregovara s tuiocima kako da kazni optuenog! To je bilo ispod svakog sudijskog dostojanstva. Dodajmo jo i to da je upravnicima provincija bilo dato uputstvo da ne doputaju provincijalcima da im se suvie priblie, jer se iz razgovora jednakih raa preziranje dostojanstva.418 Tako je i bilo: Pilatova slabost, davanje prava tuiocima da zahtevaju da se ispune njihova oekivanja, uinilo je ove jo odlunijim i drskijim u svom ophoenju prema sudiji. Nakon to je Pilat naredio da se Isus iiba, vojnici spletavi vence od trnja metnue mu na glavu, i obukoe mu skerletnu haljinu, i govorahu: Zdravo, care judejski! I bijahu ga po obrazima.419 Ni ovo Pilat nije smeo da dopusti: Svaki postupak i kanjavanje trebalo je da bude bez vreanja (ljudskog dostojanstva).420
415 416 417 418 419 420 Luka 23,13.16. Ulpianus, Digesta 50,16,131. Theodosiani Codex 11,7,7. Callistratus, Digesta 1,18,19. Jovan 19,2.3. Cicero, De off. 1,25,88.
110
Posle svega ponienja Pilat ponovo izjavljuje da ne nalazi na Isusu nikakve krivice.421 Ova izjava je jo snanija od prethodne kada je rekao da ne nalazi na Isusu nijednu krivicu koju mu pripisuju.422 Zapravo, prema miljenju Sajmona Grinlifa, i jedna i druga izjava predstavljaju mnogo vie od jednog miljenja naglas izreenog. To je izjava rimskog sudije i ona ima pravnu snagu njome je Pilat izrekao oslobaajuu presudu.423 Na njegove presude izreene peregrinima samo izuzetno je postojalo pravo albe (i to samo u korist optuenog),424 tako da je svaka izreena presuda po pravilu bila pravosnana.425 Kod Rimljana je postojalo pravilo ne bis in idem, ne dvaput o istom, koje je zabranjivalo da se po donoenju pravosnane presude ponovo pokree proces o istoj stvari, protiv istog lica.426 Ali Isusovi tuioci su protivzakonito i bezobzirno nastavili da zahtevaju smrtnu presudu, a Pilat se upustio u nedozvoljenu raspravu o presuenoj stvari, i to po drugi put. Pilat izlazi k Jevrejima (okupljenim izvan sudnice),427 i izvodi Isusa za sobom kako bi oni koji trae njegovu smrt videli da na njemu nema krivice!428 Kakva li je bila Isusova pojava kada je trebalo da se
421 422 423 424 Jovan 19,4. Luka 23,14. Simon Greenleaf, op. cit., 112. Josif Flavije, Judejski rat 2,12,6; Theodor Mommsen, Rmisches Staatsrecht II, u: Ivo Mili, Golgota i pravo..., 169; Theodor Mommsen, Rmisches Straftrecht, u: Ivo Mili, Golgota i pravo..., 169. Pjer Vilems, op. cit., 405. Gaius, Institutiones 4,107. Jovan 18,28. Jovan 19,4.
425 426 427 428
111
eljko Stepanovi
Isusovi tuioci samo na osnovu nje uvere da je Isus nevin! I ovo je verovatno jedan od Pilatovih pokuaja da spase Isusa. Nada se da e Isusova pojava ganuti Jevreje. Meutim, ovi nisu dirnuti, ve jo vie razdraeni. Poinju otvoreno da vre pritisak na sudiju, viui: Raspni ga, raspni... mi imamo zakon i po zakonu naemu valja da umre, jer naini sebe sinom Bojim.429 Isti ljudi koji su Isusa optuili za politiki delikt, sada priznaju da su krivotvorili optunicu. Vie ne tvrde da je Isus kriv po rimskom zakonu, ve se pozivaju na svoj zakon. Pilat se pobojao da Isus nije zaista sin Boji, pa je pokuao da ga ispita u vezi s tim: Odakle si ti? Ali Isus nije eleo da odgovara Pilatu. A Pilat mu ree: Zar meni ne govori? Ne zna li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te? Isus mu odgovara: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima vei greh koji me predade tebi.430 Onaj koji je predao Isusa je Kajafa. On je, prema Isusovim reima, imao vei greh od Pilata. Pilatova krivica je, dakle, manja. Iako namuen ibanjem koje je Pilat naredio, Isus i dalje razmilja trezveno. Retki su ljudi sposobni da realno, objektivno prosuuju o onima koji su im naneli zlo. Zadivljujui je nedostatak pristrasnosti u Isusovoj proceni krivice onoga koji ga je prethodno iibao i upravo se spremao da ga osudi na surovu smrt. Pokazao se dostojnijim da bude sudija od onih koji su mu sudili. Kao to bi inio pravi jevrejski sudija branilac, trudio se da pronae svaku moguu olakavajuu okolnost.
429 Jovan 19,6.7. 430 Jovan 19,911.
112
Pilat ponovo pokuava da oslobodi Isusa. Pritisak tuilaca se nastavlja: Ako pusti ovoga nisi prijatelj esaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se esaru.431 Ove rei bi mogle znaiti i pretnju: jevrejske voe mogle bi se poaliti na Pilata tadanjem rimskom caru Tiberiju zbog navodne popustljivosti prema neprijatelju drave i cara. A upravo je Tiberije, vie nego njegovi prethodnici, bio spreman na obraun sa svojim neprijateljima.432 Tu izjavu treba povezati s prethodnom: ...mi imamo zakon i po zakonu naemu valja da umre, jer naini sebe sinom Bojim.433 Drugim reima: ako Pilat oslobodi Isusa, ne potuje ni Jevreje ni Tiberija, i njegov poloaj moe biti doveden u pitanje. Nepotovanje Jevreja moglo bi da nakodi Pilatu, kao i nepotovanje samoga cara. Naime, Pilat je ranije, u vie navrata, inio postupke koje su Jevreji smatrali hulnikim.434 Povodom najmanje jednog od tih dogaaja, imperator je bio prisiljen da intervenie protiv Pilata u korist Jevreja. Pilat, politiki, ne moe sebi da dozvoli da ga optue da ini ili doputa svetogre na tetu jevrejske religije. Znajui to, verske voe prete Pilatu da e platiti visoku linu cenu ako se postavi nasuprot njihovim linim eljama u ovom sluaju.435 Sinoptika jevanelja pominju da Pilat o svakom prazniku putae im (Jevrejima) po jednog sunja koga iskahu.436 Dok su vodei Jevreji optuiva431 432 433 434 435 Jovan 19,12. Tacit, Anali 1,94. Jovan 19,6.7. Josif Flavije, Judejski rat 2,9,2; 2,9,4. John Paulien, The Beloved Gospel, Pacific Press Publishing, 2003, 114. 436 Marko 15,6.
113
eljko Stepanovi
li Isusa da je buntovnik i dok su optuivali Pilata da nije prijatelj caru (jer eli da oslobodi Isusa), traili su da Pilat oslobodi Varavu, koji je stvarno bio buntovnik i ubica!437 Toliko o njihovoj odanosti rimskom caru. ak ni Pilat nije oekivao takav rasplet situacije, ve se nadao da e, koristei svoje pravo abolicije za praznik Pashe, uspeti da oslobodi Isusa.438 Obraajui se okupljenom narodu, Pilat ih je upitao: Koga hoete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista? Dajui narodu priliku da izabere izmeu ubice i Isusa, Pilat se verovatno nadao da e podstai oseanje za pravdu. Prvosvetenici i stareine nagovorie narod da ite Varavu, a Isusa da pogube.439 Nedugo posle, apostol Petar je suoio narod sa ovim postupkom reima: A vi sveca i pravednika odrekoste se, i isprosiste oveka krvnika da vam pokloni.440 Kada je Isusova popularnost rasla, vodei svetenici su to predstavljali kao ono to moe izazvati gnev Rimljana i propast nacije. Kajafa je u to ime pozivao lanove Sinedriona da rtvuju Isusa zbog narodnih interesa.441 Sada se otkrilo njihovo licemerstvo: pokazali su se spremnim da se i Rimljanima zamere (stajui na stranu ustanika i pobunjenika) da bi izdejstvovali osudu za Isusa. Dok su jevrejske voe predstavljale Isusa kao onoga ko e izazvati podozrenje i osvetu Rima, rimski namesnik nije video opasnost. Pored svih optubi za pobune, Pilat nije pokazao nikakvo podozrenje.
437 438 439 440 441 Marko 15,7. Matej 27,17; Luka 23,20. Matej 27,20; Marko 15,11. Dela 3,14. Jovan 11,48.
114
Matej i Marko tvrde i to da je Pilat prozreo istinske pobude onih koji su ga tuili.442 Tako je okupljeni narod iskoristio svoje pravo abolicije da oslobodi Varavu. Abolicija kod Rimljana nastaje ili zbog javnih razloga, kao to je proslava sveanog dana, ili javne zahvalnosti, ili zbog privatnih razloga, zbog traenja tuioca.443 Abolicija je ukidanje, predaja zaboravu i prestanak optube.444 Meutim, nije sve ono to je dozvoljeno ujedno i asno.445 Abolicijama su Rimljani povreivali sopstvene principe pravde: Ne treba da zloin ostane nekanjen, niti da nevin bude osuen.446 Jevreji su takoe morali znati da ko opravda krivoga i ko osudi pravoga, obojica su gad Gospodu.447 Tako su Jevreji uinili dve nepravde: traili su osloboenje za Varavu, a osudu za Isusa. Pilat sada ini poslednji bezuspean napor da oslobodi Isusa, apelujui na razum i savest prisutnih: A kad vide Pilat da nita ne pomae, nego jo vea buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govorei: Ja nisam kriv u krvi ovoga pravednika, vi ete videti.448 Ispovedanje nevinosti pranjem ruku nije bio rimski, ve jevrejski obiaj zasnovan na Tori. Kada bi u jevrejskoj dravi pronali ubijenog oveka, a nije bilo mogue pronai krivca, stareine najblieg mesta trebalo je da prinesu rtvu i da nad njom operu ruke zaklinjui se: Ruke nae nisu prolile ove krvi, niti su
442 443 444 445 446 447 448 Marko 15,10; Matej 27,18. Papinianus, Digesta 48,16,810. Paulus, Sententiae 5,17. Paulus, Digesta 50,17,144. pr. Iulianus, Digesta 9,2,51,2. Prie Solomunove 17,15. Matej 27,24.
115
eljko Stepanovi
oi nae videle... Tako e se oistiti od one krvi. I ti e skinuti pravu krv sa sebe kad uini to je pravo pred Gospodom.449 Krivice su, dakle, bili osloboeni oni koji nisu uinili zlo, niti su bili svedoci zloina, niti su mogli pronai krivca. Ispovedanje nevinosti od strane Pilata bilo je neumesno jer je on, prema sopstvenim reima, imao vlast da Isusa osudi, kao i da ga oslobodi. Rei ja nisam kriv u krvi ovoga pravednika, umesto da oslobaaju Pilata krivice, upravo ga osuuju, jer potvruju da je Pilat bio svestan da osuuje na smrt nevinog oveka. Dok Pilat odrie svoju odgovornost, okupljeni narod je spremno prihvata: I odgovarajui sav narod ree: Krv njegova na nas i na decu nau.450 Meutim, Jevrejima je morao biti poznat princip individualne krivine odgovornosti: Neka ne ginu oevi za sinove, ni sinovi za oeve; svaki za svoj greh neka gine.451 Koja dua zgrei, ona e umreti, sin nee nositi bezakonja oeva, niti e otac nositi bezakonja sinovljeva; na pravedniku e biti pravda njegova, a na bezboniku e biti bezbonost njegova.452 Slini principi bili su ugraeni i u rimsko pravo: Odgovornost za tue krivino delo ne nasleuje se. Krivino delo ili kazna roditelja ne moe osramotiti potomka.453 Ovom izjavom, dakle, narod okupljen ispred rimske sudnice mogao je (eventualnu) krivicu da uzme samo na sebe. Posledice (eventualnog) greha mogle su, meutim, pogoditi i potomstvo, jer je ivot predaka i potomaka povezan. tavie, deca su sklona
449 450 451 452 453 5. Mojsijeva 21. Matej 27,25. 5. Mojsijeva 24,16. Knjiga proroka Jezekilja 18,20. Callistratus, Digesta 48,19,26.
116
da ponavljaju greke roditelja i tako itavo potomstvo esto biva pogoeno grehom i njegovim posledicama starozavetna istorija ovo potvruje. Zato bi poruka izjave krv njegova na nas i na nau decu mogla biti ova: Mi smo svesni koliko bi ubistvo nevinog oveka bio veliki greh s nae strane, s tekim posledicama ak i po nau decu. Meutim, mi smo toliko ubeeni da je Isus kriv i da ga treba osuditi na smrt, da smo spremni da prihvatimo rizik. Izjava Krv njegova na nas i na decu nau, prema Matejevom izvetaju, predstavljala je odgovor na Pilatovu tvrdnju da nije kriv za Isusovu smrt. Ovim, kao da je okupljeni narod pokuao osloboditi Pilata odgovornosti za presudu koju e on doneti. Naravno, to nije bilo mogue. Pilat je imao vlast i odgovornost za njeno vrenje, i to je dobro znao. Ipak, posle ove izjave osudio je na smrt oveka za koga je verovao da je nevin. Tako je Isus bio osuen na smrt razapinjanjem na krst. Pre nego to je predao Isusa da se razapne, Pilat ga je jo jednom iibao.454 Osuenog na krst, ibali su i pre raspea.455 Tako je Isus pretrpeo ibanje dva puta, jednom kao samostalnu kaznu (nakon ega je trebalo da bude puten po Pilatovoj odluci), i drugi put, kao kaznu koja je pratila raspee. Ovo ponovljeno kanjavanje je dokaz da je Pilatova izjava prilikom prvog ibanja: ...da ga izbijem, pa da ga pustim,456 bila zvanina presuda, koja je ak i bila izvrena. Tako je Pilat i ovde prekrio pravilo ne bis in idem, presuujui u presuenoj stvari. Pravilo
454 Matej 27,26. 455 Cicero, Pro C. Rabirio 4; Nerr. 5,54; Seneca, de Ira 3,32; Josif Flavije, Judejski rat 2,14,9. 456 Luka 23,16.
117
eljko Stepanovi
ne bis in idem zabranjuje i da bilo ko bude dvaput kanjen za jedno krivino delo.457 I u ovom aspektu pravilo ne bis in idem je prekreno. Smrt na krstu je bila muna, teka i sramotna, o emu je pisao i najpoznatiji rimski besednik: Od samog pomena rei krst graani Rima ne samo da zaziru ve ne ele ni da misle, ni da vide, ni da uju za takvo to.458 Po pravilu, na krst se pribijala ploica na kojoj je bila ispisana krivica.459 U ovom sluaju bilo je napisano na jevrejskom, grkom i latinskom: Isus Nazareanin, car judejski.460 Na osnovu ovih rei, a i na osnovu optunice koja je razmatrana, moemo zakljuiti da je Isus na kraju osuen za uvredu velianstva ili veleizdaju.461 Naime, U toku republike, jedno od krivinih dela je uvreda dostojanstva (rimskog naroda), ili crimen laesae maiestatis.462 Tokom principata ovo delo menja svoju sutinu, sve vie se pretvara u uvredu vladara, koji simbolizuje narod. Ono se koristi za obraun s politikim protivnicima, naroito za vlade Tiberija, Kaligule i Nerona.463 ...ve 15. godine dato je novo tumaenje starom zakonu o uvredi velianstva. Ranije su po tom zakonu pozivani na odgovornost oni koji bi izdajom, podsticanjem plebsa na pobunu, ravim upravljanjem dravom, umanjivali veliinu rimskog naroda. Pod Tiberijem su se za uvredu velianstva najpre poeli optuivati oni iji
457 458 459 460 461 462 463 Paulus, Digesta 48,2,14. Cicero, Pro Rabirio 5,16. Adalbert Rebi, op. cit., 164. Jovan 19, 19.20; Marko 15,26. Crimen maiestatis, perduellio. Doslovno: zloin uvrede velianstva. Obrad Stanojevi, op. cit., 176.
118
su postupci i rei vreali uspomenu na Avgusta, a zatim su se pod taj zakon poele podvoditi i sve neoprezne opaske na adresu Tiberija.464 I sam termin maiestas (dostojanstvo, velianstvo, slava) menjao je znaenje kroz istoriju Rima. U vreme republike smatralo se da je to oblak slave koji pokriva narod Rima, u vreme principata on je okruivao Avgusta i njegove naslednike, dakle, i Tiberija.465 Judeja je u vreme suenja Isusu bila rimska provincija nad kojom se protezala vlast cara Tiberija, tako da je on bio i zakoniti car nad Judejom. Svako drugi ko bi se proglasio judejskim carem, umanjivao bi vlast i velianstvo rimskog cara. Kada je dao da se na krst pribije ploica sa Isusovom krivicom, Pilat je verovatno eleo da postupak protiv Isusa sauva oblije ispravnosti. Krivino delo uvrede velianstva bilo je valjan pravni osnov smrtne presude. Naime, zloin uvrede velianstva po kazni je nadilazio sva druga krivina dela.466 Upravo je car Tiberije uinio stroim zakon koji je kanjavao ovo delo.467 Meutim, zloin uvrede velianstva ne ini se bez zle namere,468 koju Pilat nije pronaao kod Isusa. Pri tom, Dolus non praesumitur469 zla namera se ne pretpostavlja, naroito tamo gde nema koristi, ili (druge) pogodnosti.470 Zla namera
464 N. A. Makin, Istorija starog Rima, Beograd, Nauna knjiga, 1951, 348. 465 F. S. Lear, Treason and Related Offences in Roman and German Law, University of Texas, 1965, 69. 466 Iustinian, Institutiones 4,18,3. 467 Tacit, Anali 1,95. 468 Farinacius, u: Ante Romac, op. cit., 133. 469 Ulpianus, Digesta 22,3,18,1. 470 Farinacius, op. cit., 175.
119
eljko Stepanovi
se, dakle, morala dokazati to u ovom sluaju nije uinjeno. Verbalni delikt takoe nije bio dovoljan za krivicu.471 Tako proces protiv Isusa nije ni formalno zakonit. ak i kada bi to bio, pravda i pravo bi opet bili povreeni. Prema reima jednog od najveih rimskih pravnika, poteno iveti, drugoga ne otetiti, a svakome dati ono to mu pripada osnovna su naela prava.472 Naelo pravinosti i potenja vie je i od naela zakonitosti.473 Jednostavno reeno, nije poteno sve to je doputeno (zakonom).474
471 Modestinus, Digesta 48,4,3. 472 Ulpianus, Digesta 1,1,10,1. 473 I nai savremeni pravnici smatraju da je naelo pravednosti najvie pravno naelo (vidi: Radomir D. Luki, Budimir P. Kouti, Uvod u pravo, devetnaesto izdanje, Beograd, Javno preduzee Slubeni list SCG, 2003, 467). 474 Paulus, Digesta 50,17,144. pr.
120
EPILOG SUENJA PRED PILATOM

Isus je osuen na osnovu svog priznanja da je car, to je bilo protivno odredbama rimskog prava. Naime, nije dokazano da je imao zlu nameru; tavie, to priznanje nije bilo sutinske prirode jer je sam rekao da nije car od ovoga sveta, ni rimski, kao ni jevrejski. Takoe, Isus nije imao na umu bilo kakvu korist ovom izjavom mogao je samo dovesti sebe u opasnost, pa je i ova izjava, poput one pred Sinedrionom, bila principijelne prirode. Jevrejske voe, meutim, prema sopstvenom zakonu, zasluile su smrt zbog lanog svedoenja da je Isus inio delo zapreeno smrtnom kaznom. Takoe, dok su optuivali Isusa da se protivi esaru, sami su ispoljili nelojalnost rimskim vlastima. Najpre su Isusa vodili Ani, koji nije bio prvosvetenik koga su Rimljani priznavali. Zatim su isti ljudi koji su iscelitelja i dobroinitelja osudili za pobunu, traili osloboenje za oveka koji je u buni prolio krv! Ovo je jedna od surovih neloginosti ovog postupka, koje dokazuju istinitost Isusove izjave o licemerstvu jevrejskih voa. Zloin je uinio onaj kome to koristi.475 Argument qui bono (tj. u iju korist) svedoi o Isusovoj nevinosti, ali i o krivici jevrejskih voa. Oni su, naime, bili veoma zainteresovani za njegovu smrt jer je njihov ugled bio ozbiljno poljuljan. Isus se suprotstavljao mnogim uenjima fariseja i sadukeja, koja nisu bila u skladu sa uenjem Starog zaveta, i ubed475 Seneca, Medea 3,500.
121
eljko Stepanovi
ljivo ih pobijao. Opominjao je svoje uenike, a i itav narod da se uva uticaja verskih voa, razotkrivajui njihove skrivene pobude, astoljublje i pohlepu.476 Ugled poveava krivino delo, tj. krivino delo je tee ako ga uini osoba na uglednom poloaju.477 Koristei svoju vlast, kao i ugled koji su uivale u narodu, jevrejske voe izdejstvovale su smrt nevinog oveka. Time su postali krivi ne samo za ubistvo ve i za uasnu zloupotrebu. Potovanje koje im je narod ukazivao,478 koje su bili duni upotrebiti za njegovo uzdizanje i prosvetljenje, iskoristili su da diskredituju i likvidiraju oveka u kome su videli smetnju za ostvarenje sopstvenih interesa. Odredba po kojoj ugled poveava krivino delo, odnosi se i na delo uinjeno prema osobi od ugleda;479 ono nanosi tetu i drugima. Ovim inom, narodne voe su spreile sav pozitivan uticaj koji bi Isus mogao vriti u narodu. Dok se Isus drao svog uverenja i nije eleo da ga porekne ni u smrtnoj opasnosti, okupljeni Jevreji su to uinili zarad trenutnih i pretpostavljenih interesa. Na Pilatovo pitanje: Zar cara vaega da razapnem?, odgovorili su: Mi nemamo cara osim esara.480 Ovim su se odrekli svojih mesijanskih oekivanja koja su u njihovim oima predstavljala svetinju. Ovim su oni, koji su Isusa osudili zbog bogohuljenja, pogazili sopstvenu svetinju.
476 Matej 16,612; Marko 12,38.40; Luka 20,46. 477 Menander, Digesta 49,16,2,1. 478 O ugledu koji su verske voe uivale svedoi i zbunjenost Isusovih uenika zbog Isusovog otvorenog suprotstavljanja njihovim stavovima (Matej 15,12). 479 Ante Romac, op. cit., 152. 480 Jovan 19,15.
122
Klevetnik biva uniten svojom vlastitom vetinom,481 tj. zlo se obrne protiv onoga koji to ini. Kada je Pilat dao da se na krst stavi natpis Isus Nazareanin, car judejski, to je bila presuda koju su jevrejske voe same traile. Natpis je, u stvari, bio priznavanje podanike pokornosti Jevreja rimskoj sili. On je predstavljao pretnju sramnom smru svakom ko bi se usudio da se nazove carem Izrailja. Svetenici su se prevarili. Kada su kovali zaveru kako da ubiju Isusa, Kajafa je izjavio da je dobro da jedan ovek umre da se spase narod. Sada je otkriveno njihovo licemerstvo. Da bi unitili Isusa i time ouvali svoj autoritet, poloaj i privilegije, bili su spremni da rtvuju ak i svaku potencijalnu nezavisnost naroda. Izvetaj o suenju Isusu predstavlja i upeatljivo svedoanstvo o promenljivosti i varljivosti javnog mnjenja, kao i o njegovoj podlonosti manipulacijama. Isusova popularnost dostigla je vrhunac prilikom njegovog poslednjeg ulaska u Jerusalim, kada je doekan radosnim usklicima. I u danima koji su usledili sav narod iae za njim482 i sav narod dolaae izjutra k njemu u crkvu da ga sluaju.483 Svega nekoliko dana kasnije, narod okupljen ispred Pilatove sudnice, pod uticajem svojih voa, ali i psihologije mase, besno je traio Isusovu smrt. Jevanelista Luka izvetava da su mnogi od ovih ljudi bili otrenjeni propovedanjem apostola Petra pedesetak dana kasnije.484 U Starom zavetu Jevrejima je bilo dato upozorenje: Ne idi za mnoinom na zlo, i ne
481 Maledictus autem suis artibus praecipitur, u: Ante Romac, op. cit., 76. 482 Luka 19,48. 483 Luka 21,38. 484 Dela apostolska 2,37.
123
eljko Stepanovi
govori na sudu povodei se za veim brojem da se izvrne pravda.485 Jevreji su u Tori imali dobra naela, koja su ih mogla sauvati od povodljivosti i manipulacija. Da je narod okupljen ispred rimske sudnice prouavao i usvajao ova naela, ne bi bio izmanipulisan. Rimski sudija je i po zakonu imao pravo na svoje slobodno sudijsko uverenje. Rimski postupak nije niim vezivao sudiju dokazi su se ocenjivali slobodno. Pilat je imao pravo na linu procenu verodostojnosti optubi iznetih protiv Isusa. I vie od toga, mogao je slobodno da sudi o linosti optuenog, tuilaca i svedoka. Kao to smo ve pominjali, od linosti svedoka trebalo je da zavisi i verodostojnost svedoenja. I linost optuenog trebalo je uzeti u obzir. Prema izvetajima jevanelja, Pilat je stekao lino uverenje ne samo o Isusovoj linosti ve i o motivima koji su pokretali njegove tuioce: Jer znadijae, da su ga iz zavisti predali.486 Kako je Pilat ovo mogao da zna? Isus i njegova rastua popularnost, kao i stalni sukobi s verskim voama, verovatno nisu mogli ostati nepoznati Pilatu. Sve ovo je upravo tih dana doivljavalo svoj vrhunac. Isus je doekan s poastima prilikom poslednjeg ulaska u Jerusalim,487 a njegov poslednji govor u Hramu bila je najotrija i najotvorenija osuda uenja i prakse verskih voa i uitelja toga vremena. S obzirom na potovanje koje je narod gajio prema njima, takav govor je, bez sumnje, bio okantan i s velikim odjekom u Jerusalimu ne samo meu Jevrejima. Rimske vlasti su, naime, sa opreznou pratile deavanja u jevrejskom narodu.
485 2. Mojsijeva 23,2. 486 Matej 27,18. 487 Matej 21,9; Marko 11,9.10.
124
Pravdu i linu slobodu i nezavisnost u miljenju, Pilat je rtvovao radije nego svoj ugled i visoki poloaj namesnika provincije. Dodue, mogao je biti i uplaen za lini ivot, budui da su bes i mrnja ovladali masom okupljenom ispred sudnice. Ali pred njim je stajao neko ko se nije bojao ni za svoj ugled ni za svoj ivot. Upravo je svest o linoj ispravnosti davala mir optuenom. Teke optube iznete na njegov raun nisu izazivale nespokojstvo u njemu. Grubo i nezakonito postupanje prema njemu nije ga uinilo pristrasnim ili neprijateljski raspoloenim prema Pilatu i rimskim vojnicima. Umeo je pravilno da proceni njihovu krivicu, koja je bila manja od krivice sudija iz njegovog naroda. Pilat se udio Isusovom spokojstvu i utanju pored svih optubi.488 Dobar ovek vredi vie nego celokupna pravna nauka.489 Ono to oveka preporuuje da bude sudija nije toliko poznavanje prava koliko dobrota i principijelnost. Ono to je svetu danas najvie potrebno, to su ljudi koji se ne daju ni kupiti ni prodati, ljudi koji su u dubini svoje due istiniti i poteni, ljudi koji se ne boje greh nazvati njegovim pravim imenom, ljudi ija je savest verna dunosti kao magnetna igla polu, ljudi koji e ostati uz pravdu makar se i nebo sruilo.
488 Marko 15,5. 489 Vir bonus est pluris quam tota scientia iuris, u: Ante Romac, op. cit., 73.
125
POSLEDICE OSUDE
Mada je Isus nepravedno osuen, po uenju Svetog pisma, ova osuda i smrt nisu bez smisla i pravnih posledica u domenu boanskog prava. Takoe, biblijski pisci koriste pravne termine kao najpodesnije da opiu viestruku Isusovu ulogu koju je stekao svojom smru. Boji zakon nalae ljubav prema Bogu i oveku blinjem.490 Po uenju Pisma, greh je prestup Zakona, i on je teak i straan u istoj meri u kojoj su Boje zapovesti uzviene. Zakon ljubavi je i zakon ivota. Zato je smrt prirodna posledica greha, ali i pravedna kazna za njega: Plata za greh je smrt.491 Otkako su prvi ljudi sagreili, njihova priroda postala je izopaena, njihove sklonosti grene. Ove sklonosti se zakonom nasleivanja prenose na itavo oveanstvo. Za ljude je prirodno da gree i, po svedoenju Pisma, svi sagreie.492 Tako su, krei zakon ivota, doli pod vlast smrti. Kada se Bog ne bi umeao, za oveka bi smrt bila neizbena i konana sudbina. Bog je, prema uenju Biblije, iz ljubavi prema oveku nainio plan po kome e ovek biti osloboen greha i smrti. Re, koja u poetku bee u Boga, i koja je i sama bila Bog, postade telo.493 Boansko se sjedinilo s ljudskim. Rodio se ovek Isus, nosei u sebi boansku prirodu, ali i ljudsko, grehom oslabljeno telo. I vie od toga, poneo je na sebi greh svih
490 3. Mojsijeva 19,18; 5. Mojsijeva 6,5; Matej 22,3639; Marko 12,2831; Rimljanima poslanica 13,9. 491 Rimljanima poslanica 6,23. 492 Rimljanima poslanica 3,23. 493 Jovan 1,1.14.
126
ljudi.494 iveo je pravednim ivotom, a doiveo sudbinu grenika. Osetio je sramotu greha i strahotu odbaenosti zbog greha, beznae smrti i Boji pravedni gnev protiv greha. Preuzeo je od oveka teak jaram greha s celom svitom nesree i patnje. Time je postao ovekova zamena. Pravda je u osnovi Boje vladavine i ona zahteva smrt grenika, ali se Isusova smrt na Bojem sudu prihvata umesto smrti grenika. Isus je po blagodati Bojoj za sve okusio smrt.495 Zakonodavac je platio cenu prestupa Zakona i sada nudi greniku besplatno opravdanje od greha: Jer svi su sagreili i lieni su slave Boje, a bez svoje zasluge su opravdani milou njegovom, otkupom koji je u Isusu Hristu.496 Oni koji prihvate ponueni dar pravde, po uenju Svetog pisma, bie proglaeni pravednim. To e biti uinjeno na Bojem sudu. Apostol Pavle je uio da je Bog odredio dan u koji e suditi vasionom svetu po pravdi preko oveka koga odredi,497 tj. preko Isusa. Jer emo svi izai na sud pred Hrista.498 Tako, Isus je ne samo zamena ve je i sudija. Upravo zato mu je dano da sudi jer je sin oveiji.499 Zato to je okusio pravi talog ljudske bede i iskuenja i zato to razume slabosti i grehe ljudi zbog svega ovoga sin oveiji je odreen da sprovede sud. Po uenju Biblije, Isus ne samo da nosi grehe mnogih ve i za zloince se moli.500 Ovo vam piem, da ne greite; i ako ko sagrei, imamo zastupni494 495 496 497 498 499 500 Jovan 1,29. Jevrejima poslanica 2,9. Rimljanima 3,23.24 prevod Bakotia. Dela apostolska 17,31. Rimljanima poslanica 14,10. Jovan 5,27. Knjiga proroka Isaije 53,12.
127
eljko Stepanovi
ka kod oca, Isusa Hrista pravednika.501 Na osnovu svoje rtve, Isus ima pravo da se zauzima za ljude. Tako je on ne samo sudija ve i zastupnik. Ovo se slae i s jevrejskim shvatanjem suda, po kome je dunost sudije da se zauzme za optuenog. Kao to je jedini dostojan da bude sudija, Isus je i jedini posrednik izmeu Boga i ljudi.502 Apostol Pavle je uio da je Isus garancija da e svako ko se okrene od greha i prihvati njegovu pravdu, primiti veno izbavljenje i svaki od Boga obeani blagoslov: Koji dakle sina svojega ne potede, nego ga predade za sve nas, kako dakle da nam s njim sve ne daruje?503 Isus se, prema ovome, moe uporediti i sa zalogom, od Boga datom svetu. Dajui Isusa u zalogu svetu, Bog je ve uinio najveu rtvu i pokazao da je spreman da uini sve to je potrebno za oveka. Kao to se iz vrednosti zaloge moe naplatiti celokupno potraivanje, zahvaljujui Isusovoj rtvi i njegovom posredovanju, ovek moe u potpunosti zadovoljiti svoje duhovne potrebe: potrebu za oprotenjem i izmirenjem s Bogom, za oienjem savesti i posveenjem srca i uma. Po uenju Svetog pisma, ljudi su slabi i nesposobni da zadovolje uzviena merila boanske pravde.504 Zato je Isus predstavljen i kao jemac505 boljeg zaveta.506 On je onaj koji se obavezuje da e za oveka i u oveku uiniti ono to on ne moe sam: Sve mogu
501 502 503 504 Prva saborna poslanica sv. apostola Jovana 2,1.2. Prva poslanica Timotiju 2,5. Rimljanima poslanica 8,32. Knjiga proroka Jeremije 13,23; Luka 11,13; Marko 7,21; Matej 7,11. 505 Jemac je onaj koji garantuje (jemi) da e ispuniti obavezu dunika ukoliko ovaj ne bude mogao da je ispuni. 506 Jevrejima poslanica 7,22.
128
u Isusu Hristu, koji mi mo daje.507 Povezujui se sa Isusom, ovek stie deo u Bojoj prirodi,508 i za njega postaje prirodno da ini dobro. Isus je u Svetom pismu uporeen i sa zavetaocem.509 Kao to testament ne proizvodi nikakva pravna dejstva za ivota zavetaoca, tako su i Boja obeanja o venom ivotu, izbavljenju od greha, miru i sigurnosti postala stvarnost u trenutku Isusove smrti. Matej, naime, izvetava da u tom asu grobovi se otvorie, i ustae mnoga tela svetih koji su pomrli.510 Ovaj dogaaj nagovetava koliko je znaajan trenutak Isusove smrti. Od toga asa ovek koji se okree od greha ima pravo na veni ivot. Od tog asa i Bog ima pravo da vaskrsne pokajnike iz svih vekova. Ovaj dogaaj nagovetava i budue globalno vaskrsenje, o emu je govorio i sam Isus.511 Isti Isus, koji je nepravedno osuen, po uenju Svetog pisma, jeste zamena, sudija, zastupnik, posrednik, zaloga i jemac, zavetalac venog ivota. O, kakve li divne zamene: Nevini je osuen, a krivac opravdan; Blagosloveni je proklet, a prokleti je blagosloven; ivot umire, a mrtvi prima ivot; Slava se pokriva sramotom, a osramoeni se zaodeva slavom.512 Kada su izdejstvovale da Isus bude razapet, jevrejske voe verovale su da je Isusov lik pokriven sramotom za sva vremena. Od svih krivinih sankcija, raspee je bilo najstranije. Sramota raspea nije se
507 508 509 510 511 512 Filibljanima poslanica 4,13. Druga Petrova 1,4. Jevrejima poslanica 9,1517 vidi prevod arnia. Matej 27,52. Jovan 5,28.29. Lefevr, profesor Pariskog univerziteta, 1512. godine.
129
eljko Stepanovi
mogla ni sa im porediti. Smrt na krstu Josif Flavije naziva najbednijom od svih smrti.513 Propoved prvih hriana o Mesiji koji je bio razapet na krstu bila je Jevrejima sablazan, a Grcima bezumlje.514 Onaj ko bi bio raspet bio je unien ne samo u oima Rimljana ve i Jevreja. U Mojsijevom zakonu je stajalo da je proklet onaj koji visi na drvetu.515 Jevrejski rabini su, izgleda, primenjivali ovo i na onoga ko bi bio razapet.516 Apostol Pavle ovo takoe primenjuje na raspee i, posebno, Isusovo raspee: Hristos nas je otkupio od kletve zakonske, postavi za nas kletva, jer je pisano: Proklet je svaki koji visi na drvetu.517 A sedam stotina godina ranije prorok Isaija pisao je o prezrenom Bojem sluzi, od koga svako zaklanja lice.518 Uprkos preziru kome je Isus bio izloen, nijedan dogaaj nije toliko uticao na istorijske tokove kao presuda izvrena nad Isusom. Paradoksalno i neobjanjivo, ali nijedan dogaaj nije u tolikoj meri uticao na irenje Isusovog uenja kao njegovo sramno pogubljenje. Takoe, Isusov ivot i njegovo dranje na sudu otkrili su ne samo njegovu nevinost u odnosu na iznete optube ve i njegov uzvien karakter. Isti karakter pokazao se i u njegovim istinskim sledbenicima u svim vekovima. I ovo podsea na pomenuto Isaijino proroanstvo o boanskom patniku koji e videti trud due svoje, i nasitie se.519
513 R. T. Frans, Isus Hristos onaj koga su razapeli, Novi Sad, LDI, 1997, 130. 514 Prva poslanica Korinanima 1,23. 515 5. Mojsijeva 21,23. 516 Tosefta, Sinedrion 9,7. 517 Galatima poslanica 3,13. 518 Knjiga proroka Isaije 53,3. 519 Knjiga proroka Isaije 53,11.
130
Jaroslav Pelikan, istoriar sa Jejla, primetio je: ta god da neko misli ili veruje o njemu, Isus Hristos je dominantna figura u istoriji zapadne kulture ve gotovo dvadeset vekova. Ukoliko bi nekakvim nadmonim magnetom bilo mogue izvui iz istorije svaki deli, svaku esticu koja nosi makar traak njegovog imena, ta bi nam preostalo?520 Sagledavajui sve ove dogaaje povezane s Hristovim hapenjem, suenjem i raspeem, kao i ogroman uticaj na celokupan tok dalje istorije, samo se namee pitanje: koliko su njegov ivot i njegove rei bili zasnovani na zdravoj osnovi? Ili, drugim reima: koliko je istinito Isusovo uenje i uenje Svetog pisma o pravednosti, pokajanju, oprotenju, sudu i vaskrsenju? Odgovornost je na svakom oveku da potrai odgovor na ovo vano pitanje.
520 Jaroslav Pelikan, Jesus Through the Centuries: His Place in the History of Culture, New Heaven, Konektikat, Yale University Press, 1985, 1.
131
PRILOG JEVANELJA OSNOVNI ISTORIJSKI IZVOR PODATAKA O SUENJU ISUSU

Matej 26:127:66
26. I kad svri Isus rei ove, ree uenicima svojim: 2 Znate da e do dva dana biti pasha, i sina oveijeg predae da se razapne. 3 Tada skupie se glavari sveteniki i knjievnici i stareine narodne u dvor poglavara svetenikog po imenu Kajafe; 4 I savetovae se kako bi Isusa iz prevare uhvatili i ubili. 5 I govorahu: Ali ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio. 6 A kad Isus bee u Vitaniji u kui Simona gubavog, 7 Pristupi k njemu ena sa sklenicom mira mnogocenog, i izli na glavu njegovu kad seae za trpezom. 8 A kad videe to uenici njegovi, rasrdie se govorei: Zato se ini takva teta? 9 Jer se moglo ovo prodati skupo i novci dati siromasima. 10 A kad razume Isus, ree im: ta smetate enu? Ona uini dobro delo na meni. 11 Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda.
133
eljko Stepanovi
12 A ona izlivi miro ovo na telo moje za ukop me prigotovi. 13 Zaista vam kaem: gde se god uspropoveda ovo jevanelje po svemu svetu, kazae se i to za spomen njen to uini ona. 14 Tada jedan od dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide ka glavarima svetenikim, 15 I ree: ta ete mi dati da vam ga izdam? A oni mu obrekoe trideset srebrnika. 16 I otada traae zgodu da ga izda. 17 A u prvi dan presnih hlebova pristupie uenici k Isusu govorei: Gde e da ti zgotovimo pashu da jede? 18 A on ree: Idite u grad k tome i tome, i kaite mu: Uitelj kae: vreme je moje blizu, u tebe u da uinim pashu sa uenicima svojim. 19 I uinie uenici kako im zapovedi Isus, i ugotovie pashu. 20 A kad bi uvee, sede za trpezu sa dvanaestoricom. 21 I kad jeahu ree im: Zaista vam kaem: jedan izmeu vas izdae me. 22 I zabrinuvi se vrlo poee svaki govoriti mu: Da nisam ja, Gospode? 23 A on odgovarajui ree: Koji umoi sa mnom ruku u zdelu onaj e me izdati. 24 Sin oveiji dakle ide kao to je pisano za njega; ali teko onom oveku koji izda sina oveijeg; bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj ovek. 25 A Juda, izdajnik njegov, odgovarajui ree: Da nisam ja, ravi? Ree mu: Ti kaza. 134
26 I kad jeahu, uze Isus hleb i blagoslovivi prelomi ga, i davae uenicima, i ree: Uzmite, jedite; ovo je telo moje. 27 I uze au i davi hvalu dade im govorei: Pijte iz nje svi; 28 Jer je ovo krv moja novog zaveta koja e se proliti za mnoge radi otputenja greha. 29 Kaem vam pak da neu odsad piti od ovog roda vinogradskog do onog dana kad u piti s vama novog u carstvu Oca svog. 30 I otpojavi hvalu izioe na goru Maslinsku. 31 Tada ree im Isus: Svi ete se vi sablazniti o mene ovu no; jer u pismu stoji: Udariu pastira i ovce od stada razbeae se. 32 A po vaskrsenju svom ja idem pred vama u Galileju. 33 A Petar ree mu: Ako se i svi sablazne o tebe ja se neu nikad sablazniti. 34 Ree mu Isus: Zaista ti kaem: noas dok petao ne zapeva tri puta e me se odrei. 35 Ree njemu Petar: Da bih znao i umreti s tobom neu te se odrei. Tako i svi uenici rekoe. 36 Tada doe Isus s njima u selo koje se zove Getsimanija, i ree uenicima: Sedite tu dok ja idem tamo da se pomolim Bogu. 37 I uzevi Petra i oba sina Zevedejeva zabrinu se i poe tuiti. 38 Tada ree im Isus: alosna je dua moja do smrti; poekajte ovde, i straite sa mnom. 39 I otiavi malo pade na lice svoje molei se i govorei: Oe moj! Ako je mogue da me mimoie aa ova; ali opet ne kako ja hou nego kako ti. 135
eljko Stepanovi
40 I doavi k uenicima nae ih gde spavaju, i ree Petru: Zar ne mogoste jedan as postraiti sa mnom? 41 Straite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh sran, ali je telo slabo. 42 Opet po drugi put otide i pomoli se govorei: Oe moj! Ako me ne moe aa ova mimoii da je ne pijem, neka bude volja Tvoja. 43 I doavi nae ih opet gde spavaju; jer im behu oi oteale. 44 I ostavivi ih otide opet i trei put te se pomoli govorei one iste rei. 45 Tada doe k uenicima svojim i ree im: Jednako spavate i poivate; evo se priblii as, i sin oveiji predaje se u ruke grenika. 46 Ustanite da idemo; evo se priblii izdajnik moj. 47 I dok on jo tako govorae, gle, Juda, jedan od dvanaestorice, doe, i s njim ljudi mnogi s noevima i s koljem od glavara svetenikih i stareina narodnih. 48 A izdajnik njegov dade im znak govorei: Koga ja celivam onaj je; drite ga. 49 I odmah pristupivi k Isusu ree: Zdravo, ravi! I celiva ga. 50 A Isus ree mu: Prijatelju! ta e ti ovde? Tada pristupivi digoe ruke na Isusa i uhvatie ga. 51 I gle, jedan od onih to behu sa Isusom maivi se rukom izvadi no svoj te udari slugu poglavara svetenikog, i odsee mu uho. 52 Tada ree mu Isus: Vrati no svoj na mesto njegovo; jer svi koji se mae za no od noa e izginuti. 136
53 Ili misli ti da ja ne mogu sad umoliti Oca svog da mi poalje vie od dvanaest legeona anela? 54 Ali kako bi se ispunilo ta stoji u pismu da ovo treba da bude? 55 U taj as ree Isus ljudima: Kao na hajduka izili ste s noevima i s koljem da me uhvatite, a svaki dan sam kod vas sedeo uei u crkvi, i ne uhvatiste me. 56 A ovo sve bi da se zbudu pisma proroka. Tada uenici svi ostavie ga, i pobegoe. 57 I oni to uhvatie Isusa odvedoe ga poglavaru svetenikom, Kajafi, gde se knjievnici i stareine sabrae. 58 A Petar iae za njim izdaleka do dvora poglavara svetenikog i uavi unutra sede sa slugama da vidi svretak. 59 A glavari sveteniki i stareine i sav sabor traahu lana svedoanstva na Isusa da bi ga ubili; 60 I ne naoe; i premda mnogi lani svedoci dolazie, ne naoe. Najposle dooe dva lana svedoka. 61 I rekoe: On je kazao: Ja mogu razvaliti crkvu Boju i za tri dana nainiti je. 62 I ustavi poglavar sveteniki ree mu: Zar nita ne odgovara to ovi na tebe svedoe? 63 A Isus je utao. I poglavar sveteniki odgovarajui ree mu: Zaklinjem te ivim Bogom da nam kae jesi li ti Hristos sin Boji? 64 Ree mu Isus: Ti kaza. Ali ja vam kaem: odsele ete videti sina oveijeg gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim. 137
eljko Stepanovi
65 Tada poglavar sveteniki razdre haljine svoje govorei: Huli na Boga; ta nam trebaju vie svedoci? Evo sad uste hulu njegovu. 66 ta mislite? A oni odgovarajui rekoe: Zasluio je smrt. 67 Tada pljunue mu u lice, i udarie ga po licu, a jedni mu dae i priuke 68 Govorei: Proreci nam, Hriste, ko te udari? 69 A Petar seae napolju na dvoru, i pristupi k njemu jedna slukinja govorei: i ti si bio sa Isusom Galilejcem. 70 A on se odree pred svima govorei: Ne znam ta govori. 71 A kad izie k vratima ugleda ga druga, i ree onima to behu onde: i ovaj bee sa Isusom Nazareaninom. 72 On opet odree se kletvom: Ne znam tog oveka. 73 A malo potom pristupie oni to stajahu i rekoe Petru: Vaistinu i ti si od njih; jer te i govor tvoj izdaje. 74 Tada se poe kleti i preklinjati da ne zna tog oveka. I odmah zapeva petao. 75 I opomenu se Petar rei Isusove to mu je rekao: Dok petao ne zapeva tri puta e me se odrei. I izaavi napolje plaka gorko.
27. A kad bi ujutru, uinie vee svi glavari sveteniki i stareine narodne za Isusa da ga pogube. 2 I svezavi ga odvedoe, i predae ga Pontiju Pilatu, sudiji. 3 Tada videvi Juda izdajnik njegov da ga osudie raskaja se, i vrati trideset srebrnika glavarima svetenikim i stareinama
138
4 Govorei: Ja sagreih to izdadoh krv pravu. A oni rekoe: ta mi marimo za to? Ti e videti. 5 I bacivi srebrnike u crkvi izie, i otide te se obesi. 6 A glavari sveteniki uzevi srebrnike rekoe: Ne valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv. 7 Nego se dogovorie te kupie za njih lonarevu njivu za groblje gostima. 8 Od toga se i prozva ona njiva krvna njiva i do danas. 9 Tada se izvri ta je kazao prorok Jeremija govorei: I uzee trideset srebrnika, cenu cenjenoga koga su cenili sinovi Izrailjevi; 10 I dadoe ih za njivu lonarevu, kao to mi kaza Gospod. 11 A Isus stade pred sudijom, i zapita ga sudija govorei: Ti li si car judejski? A Isus ree mu: Ti kae. 12 I kad ga tuahu glavari sveteniki i stareine, nita ne odgovori. 13 Tada ree mu Pilat: uje li ta na tebe svedoe? 14 I ne odgovori mu ni jednu re tako da se sudija divljae vrlo. 15 A o svakom prazniku pashe bee obiaj u sudije da pusti narodu po jednog sunja koga oni hoe. 16 A tada imahu znatnog sunja po imenu Varava. 17 I kad se sabrae, ree im Pilat: Koga hoete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista? 18 Jer znae da su ga iz zavisti predali. 19 A kad seae u sudu, porui mu ena njegova govorei: Nemoj se ti nita meati u sud tog pra139
eljko Stepanovi
20 21 22 23 24
25 26 27 28 29
30 31
32 33
vednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi. A glavari sveteniki i stareine nagovorie narod da itu Varavu, a Isusa da pogube. A sudija odgovarajui ree im: Koga hoete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoe: Varavu. Ree im Pilat: A ta u initi sa Isusom prozvanim Hristom? Rekoe mu svi: Da se razapne. Sudija pak ree: A kakvo je zlo uinio? A oni glasno povikae govorei: Da se razapne. A kad vide Pilat da nita ne pomae nego jo vea buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govorei: Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi ete videti. I odgovarajui sav narod ree: Krv njegova na nas i na decu nau. Tada pusti im Varavu, a Isusa ibavi predade da se razapne. Tada vojnici sudijini uzee Isusa u sudnicu i skupie na nj svu etu vojnika. I svukavi ga obukoe mu skerletnu kabanicu. I opletavi venac od trnja metnue mu na glavu, i dadoe mu trsku u desnicu; i kleknuvi na kolena pred njim rugahu mu se govorei: Zdravo, care judejski! I pljunuvi na nj uzee trsku i bie ga po glavi. I kad mu se narugae, svukoe s njega kabanicu, i obukoe ga u haljine njegove, i povedoe ga da ga razapnu. I izlazei naoe oveka iz Kirine po imenu Simona i naterae ga da mu ponese krst. I doavi na mesto koje se zove Golgota, to jest kosturnica, 140
34 Dadoe mu da pije ocat pomean sa ui, i okusivi ne hte da pije. 35 A kad ga razapee, razdelie haljine njegove bacivi kocke; 36 I seahu onde te ga uvahu. 37 I metnue mu vie glave krivicu njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski. 38 Tada raspee s njime dva hajduka, jednog s desne a jednog s leve strane. 39 A koji prolaahu huljahu na nj maui glavama svojim. 40 I govorei: Ti koji crkvu razvaljuje i za tri dana nainja pomozi sam sebi; ako si sin Boji, sii s krsta. 41 A tako i glavari sveteniki s knjievnicima i stareinama podsmevajui se govorahu: 42 Drugima pomoe, a sebi ne moe pomoi. Ako je car Izrailjev, neka sie sad s krsta pa emo ga verovati. 43 On se uzdao u Boga: neka mu pomogne sad, ako mu je po volji, jer govorae: Ja sam sin Boji. 44 Tako isto i hajduci razapeti s njim rugahu mu se. 45 A od estog sahata bi tama po svoj zemlji do sahata devetog. 46 A oko devetog sahata povika Isus glasno govorei: Ili! Ili! Lama savahtani? To jest: Boe moj! Boe moj! Zato si me ostavio? 47 A neki od onih to stajahu onde uvi to govorahu: Ovaj zove Iliju. 48 I odmah otra jedan od njih te uze suner, i napuni octa, pa natae na trsku, te ga pojae. 141
eljko Stepanovi
49 A ostali govorahu: Stani da vidimo hoe li doi Ilija da mu pomogne. 50 A Isus opet povika iza glasa i ispusti duu. 51 I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade; 52 I grobovi se otvorie, i ustae mnoga tela svetih koji su pomrli; 53 I izaavi iz grobova, po vaskrsenju njegovom, uoe u sveti grad i pokazae se mnogima. 54 A kapetan i koji s njim uvahu Isusa videvi da se zemlja trese i ta bi, poplaie se vrlo govorei: Zaista ovaj bee sin Boji. 55 I onde behu i gledahu izdaleka mnoge ene koje su ile za Isusom iz Galileje i sluile mu. 56 Meu kojima bee Marija Magdalina i Marija mati Jakovljeva i Josijina i mati sinova Zevedejevih. 57 Kad bi uvee, doe ovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takoe bio uenik Isusov. 58 Ovaj pristupivi k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo. 59 I uzevi Josif telo zavi ga u platno isto; 60 I metnu ga u novi svoj grob to je bio isekao u kamenu; i navalivi veliki kamen na vrata od groba otide. 61 A onde bee Marija Magdalina i druga Marija, i seahu prema grobu. 62 Sutradan pak po petku sabrae se glavari sveteniki i fariseji kod Pilata, 63 I rekoe: Gospodaru! Mi se opomenusmo da ovaj laa kaza jo za ivota: Posle tri dana ustau. 142
64 Zato zapovedi da se utvrdi grob do treeg dana da ne dou kako uenici njegovi nou i da ga ne ukradu i ne kau narodu: Usta iz mrtvih; i bie poslednja prevara gora od prve. 65 Ree im Pilat: Evo vam strae, pa idite te utvrdite kako znate. 66 A oni otiavi sa straom utvrdie grob, i zapeatie kamen.
Marko 14:115:47
14. Behu pak jo dva dana do pashe i do dana presnih hlebova; i traahu glavari sveteniki i knjievnici kako bi ga iz prevare uhvatili i ubili. 2 Ali govorahu: Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio. 3 I kad bee on u Vitaniji u kui Simona gubavog i seae za trpezom, doe ena sa sklenicom mnogocenoga mira istog nardovog, i razbivi sklenicu izlivae mu na glavu. 4 A neki se srahu govorei: Zato se to miro prosipa tako? 5 Jer se mogae za nj uzeti vie od trista groa i dati siromasima. I vikahu na nju. 6 A Isus ree: Ostavite je; ta joj smetate? Ona uini dobro delo na meni. 7 Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoete moete im dobro initi; a mene nemate svagda. 8 Ona ta moe, uini: ona pomaza napred telo moje za ukop.
143
eljko Stepanovi
9 Zaista vam kaem: gde se god uspropoveda jevanelje ovo po svemu svetu, kazae se i to za spomen njen. 10 I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice ode ka glavarima svetenikim da im ga izda. 11 A oni uvi obradovae se, i obrekoe mu novce dati: i traae zgodu da ga izda. 12 I u prvi dan presnih hlebova, kad klahu pashu, rekoe mu uenici njegovi: Gde e da idemo da ti zgotovimo pashu da jede? 13 I posla dvojicu od uenika svojih i ree im: Idite u grad, i sree vas ovek koji nosi vodu u kragu; idite za njim, 14 I gde ue kaite gospodaru od one kue: Uitelj veli: Gde je gostionica gde u jesti pashu sa uenicima svojim? 15 I on e vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: onde nam zgotovite. 16 I izaoe uenici njegovi, i dooe u grad, i naoe kao to im kaza, i ugotovie pashu. 17 I kad bi uvee, doe s dvanaestoricom. 18 I kad seahu za trpezom i jeahu ree Isus: Zaista vam kaem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdae me. 19 A oni se zabrinue, i stadoe govoriti jedan za drugim: Da ne ja? I drugi: Da ne ja? 20 A on odgovarajui ree im: Jedan od dvanaestorice koji umoi sa mnom u zdelu. 21 Sin oveji dakle ide kao to je pisano za njega; ali teko onom oveku koji izda sina ovejeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj ovek. 144
22 I kad jeahu uze Isus hleb i blagoslovivi prelomi ga, i dade im, i ree: Uzmite, jedite; ovo je telo moje. 23 I uze au i davi hvalu dade im; i pie iz nje svi. 24 I ree im: Ovo je krv moja novog zaveta koja e se proliti za mnoge. 25 Zaista vam kaem: vie neu piti od roda vinogradskog do onog dana kad u ga piti novog u carstvu Bojem. 26 I otpojavi hvalu izaoe na goru Maslinsku. 27 I ree im Isus: Svi ete se vi sablazniti o mene ovu no; jer je pisano: udariu pastira i ovce e se razbei. 28 Ali po vaskrsenju svom, ja idem pred vama u Galileju. 29 A Petar mu ree: Ako se i svi sablazne, ali ja neu. 30 I ree mu Isus: Zaista ti kaem: noas dok dvaput petao ne zapeva tri puta e me se odrei. 31 A on jo vie govorae: Da bih znao s tobom i umreti neu te se odrei. Tako i svi govorahu. 32 I dooe u selo koje se zove Getsimanija, i ree uenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem da se pomolim Bogu. 33 I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poe tuiti. 34 I ree im: alosna je dua moja do smrti; poekajte ovde, i straite. 35 I otiavi malo pade na zemlju, i moljae se da bi ga mimoiao as, ako je mogue. 145
eljko Stepanovi
36 I govorae: Ava Oe! Sve je mogue tebi; pronesi au ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hou, nego kako ti. 37 I doe i nae ih gde spavaju, i ree Petru: Simone! Zar spava? Ne moe li jednog asa postraiti? 38 Straite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh sran ali je telo slabo. 39 I opet otiavi pomoli se Bogu one iste rei govorei. 40 I vrativi se nae ih opet gde spavaju; jer im behu oi oteale; i ne znahu ta bi mu odgovorili. 41 I doe trei put, i ree im: Jednako spavate i poivate; dosta je; doe as; evo se predaje sin oveji u ruke grenicima. 42 Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj priblii. 43 I odmah, dok on jo govorae, doe Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noevima i s koljem od glavara svetenikih i od knjievnika i stareina. 44 I izdajnik njegov dade im znak govorei: Koga ja celivam onaj je: drite ga, i vodite ga uvajui. 45 I doavi odmah pristupi k njemu, i ree: Ravi! Ravi! I celiva ga. 46 A oni metnue ruke svoje na nj i uhvatie ga. 47 A jedan od onih to stajahu onde izvadi no te udari slugu poglavara svetenikog, i odsee mu uho. 48 I odgovarajui Isus ree im: Kao na hajduka izali ste s noevima i s koljem da me uhvatite, 49 A svaki dan sam bio kod vas u crkvi i uio, i ne uhvatiste me. Ali da se zbude pismo. 146
50 I ostavivi ga, uenici svi pobegoe. 51 I za njim iae nekakav mladi ogrnut platnom po golom telu; i uhvatie onog mladia. 52 A on ostavivi platno go pobee od njih. 53 I dovedoe Isusa k poglavaru svetenikom, i stekoe se k njemu svi glavari sveteniki i knjievnici i stareine. 54 I Petar ide za njim izdaleka do u dvor poglavara svetenikog, i seae sa slugama, i grejae se kod ognja. 55 A glavari sveteniki i sva skuptina traahu na Isusa svedoanstva da ga ubiju; i ne naoe; 56 Jer mnogi svedoahu lano na njega i svedoanstva ne behu jednaka. 57 I jedni ustavi svedoahu na njega lano govorei: 58 Mi smo uli gde on govori: Ja u razvaliti ovu crkvu koja je rukama nainjena, i za tri dana nainiu drugu koja nee biti rukama nainjena. 59 I ni ovo svedoanstvo njihovo ne bee jednako. 60 I ustavi poglavar sveteniki na sredu zapita Isusa govorei: Zar nita ne odgovara to ovi na tebe svedoe? 61 A on utae i nita ne odgovarae. Opet poglavar sveteniki zapita i ree: Jesi li ti Hristos, sin Blagoslovenoga? 62 A Isus ree: Jesam; i videete sina ovejeg gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim. 63 A poglavar sveteniki razdre svoje haljine, i ree: ta nam trebaju vie svedoci? 147
eljko Stepanovi
64 uste hulu na Boga; ta mislite? A oni svi kazae da je zasluio smrt. 65 I poee jedni pljuvati na nj, i pokrivati mu lice, i uati ga, i govoriti mu: Proreci; i sluge ga bijahu po obrazima. 66 I kad bee Petar dole na dvoru, doe jedna od slukinja poglavara svetenikog, 67 I videvi Petra gde se greje pogleda na nj i ree: I ti si bio sa Isusom Nazareaninom. 68 A on se odree govorei: Ne znam niti razumem ta ti govori. I izae napolje pred dvor: i petao zapeva. 69 I opet, kad ga vide slukinja, poe govoriti onima to stajahu onde: Ovaj je od njih. 70 A on se opet odricae. I malo zatim opet oni to stajahu onde rekoe Petru: Vaistinu si od njih: jer si Galilejac, i govor ti je onakav. 71 A on se poe kleti i preklinjati: Ne znam tog oveka za koga vi govorite. 72 I drugi put zapeva petao. I opomenu se Petar rei to mu ree Isus: Dok petao dvaput ne zapeva odrei e me se triput. I stade plakati.
15. I odmah ujutru uinie vee glavari sveteniki sa stareinama i knjievnicima, i sav sabor, i svezavi Isusa odvedoe ga i predadoe Pilatu. 2 I upita ga Pilat: Jesi li ti car judejski? A on odgovarajui ree mu: Ti kae. 3 I tuahu ga glavari sveteniki vrlo. 4 A Pilat opet upita ga govorei: Zar nita ne odgovara? Gledaj ta svedoe na tebe. 5 Ali Isus vie ne odgovori nita tako da se divljae Pilat.
148
6 A o svakom prazniku putae im po jednog sunja koga iskahu. 7 A bee jedan zatvoren, po imenu Varava, sa svojim drugarima koji su u buni prolili krv. 8 I povikavi narod stade iskati to im svagda injae. 9 A Pilat im odgovori govorei: Hoete li da vam pustim cara judejskog? 10 Jer znae da su ga iz zavisti predali glavari sveteniki. 11 Ali glavari sveteniki podgovorie narod bolje Varavu da trae da im pusti. 12 A Pilat opet odgovarajui ree im: A ta hoete da inim s tim to ga zovete carem judejskim? 13 A oni opet povikae: Raspni ga. 14 A Pilat im ree: A kakvo je zlo uinio? A oni glasno vikahu: Raspni ga. 15 A Pilat elei ugoditi narodu pusti im Varavu, a Isusa ibavi predade da ga razapnu. 16 A vojnici ga odvedoe u sudnicu, i sazvae svu etu vojnika, 17 I obukoe mu skerletnu kabanicu, i opletavi venac od trnja metnue na nj. 18 I stadoe ga pozdravljati govorei: Zdravo, care judejski! 19 I bijahu ga po glavi trskom, i pljuvahu na nj, i padajui na kolena poklanjahu mu se. 20 I kad mu se narugae, svukoe s njega skerletnu kabanicu, i obukoe ga u njegove haljine i izvedoe ga da ga razapnu. 21 I naterae nekog Simona iz Kirine, oca Aleksandrovog i Rufovog, koji iae iz polja, da mu ponese krst. 149
eljko Stepanovi
22 I dovedoe ga na mesto Golgotu, koje e rei: Kosturnica. 23 I davahu mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze. 24 I kad ga razapee, razdelie haljine njegove bacajui kocke za njih ko e ta uzeti. 25 A bee sahat trei kad ga razapee. 26 I bee natpis njegove krivice napisan: Car judejski. 27 I s njim raspee dva hajduka, jednog s desne, a jednog s leve strane njemu. 28 I izvri se pismo koje govori: i metnue ga meu zloince. 29 I koji prolaahu, huljahu na nj maui glavama svojim i govorei: Aha! Ti to crkvu razvaljuje i za tri dana nainja, 30 Pomozi sam sebi i sii s krsta. 31 Tako i glavari sveteniki s knjievnicima rugahu se govorei jedan drugom: Drugima pomoe, a sebi ne moe pomoi. 32 Hristos car Izrailjev neka sie sad s krsta da vidimo, pa emo mu verovati. I oni to behu s njim razapeti rugahu mu se. 33 A u estom sahatu bi tama po svoj zemlji do sahata devetog. 34 I u devetom sahatu povika Isus glasno govorei: Eloi! Eloi! Lama savahtani? Koje znai: Boe moj! Boe moj! Zato si me ostavio? 35 I neki od onih to stajahu onde uvi to govorahu: Eno zove Iliju. 36 A jedan otra te napuni suner octa, pa nataknuvi na trsku pojae ga govorei: Stanite da vidimo hoe li doi Ilija da ga skine. 150
37 A Isus povika iza glasa, i izdahnu. 38 I zavesa crkvena razdre se na dvoje s vrha do na dno. 39 A kad vide kapetan koji stajae prema njemu da s takvom vikom izdahnu, ree: Zaista ovek ovaj sin Boji bee. 40 A behu i ene koje gledahu izdaleka, meu kojima bee i Marija Magdalina i Marija Jakova malog i Josije mati, i Solomija, 41 Koje iahu za njim i kad bee u Galileji, i sluahu mu; i druge mnoge koje behu dole s njim u Jerusalim. 42 I kad bi uvee (jer bee petak, to jest uoi subote), 43 Doe Josif iz Arimateje, poten savetnik, koji i sam carstvo Boje ekae, i usudi se te ue k Pilatu i zaiska telo Isusovo. 44 A Pilat se zaudi da je ve umro; i dozvavi kapetana zapita ga: Je li davno umro? 45 I doznavi od kapetana, dade telo Josifu. 46 I kupivi platno, i skinuvi ga, obavi platnom, i metnu ga u grob koji bee iseen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba. 47 A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde ga metahu.
Luka 22:123:56
22. Pribliavae se pak praznik presnih hlebova koji se zove pasha. 2 I gledahu glavari sveteniki i knjievnici kako bi ga ubili; ali se bojahu naroda.
151
eljko Stepanovi
3 A sotona ue u Judu, koji se zvae Iskariot, i koji bee jedan od dvanaestorice. 4 I otiavi govori s glavarima svetenikim i sa stareinama kako e im ga izdati. 5 I oni se obradovae, i ugovorie da mu dadu novce. 6 I on se obree, i traae zgodno vreme da im ga preda tajno od naroda. 7 A doe dan presnih hlebova u koji trebae klati pashu; 8 I posla Petra i Jovana rekavi: Idite ugotovite nam pashu da jedemo. 9 A ovi mu rekoe: Gde hoe da ugotovimo? 10 A on im ree: Eto kad uete u grad, sree vas ovek koji nosi vodu u kragu; idite za njim u kuu u koju on ue, 11 I kaite domainu: Uitelj veli: gde je gostionica gde u jesti pashu sa uenicima svojim? 12 I on e vam pokazati veliku sobu prostrtu; onde ugotovite. 13 A oni otidoe i naoe kao to im kaza; i ugotovie pashu. 14 I kad doe as, sede za trpezu, i dvanaest apostola s njim. 15 I ree im: Vrlo sam eleo da ovu pashu jedem s vama pre nego postradam; 16 Jer vam kaem da je odsele neu jesti dok se ne svri u carstvu Bojem. 17 I uzevi au dade hvalu, i ree: Uzmite je i razdelite meu sobom; 152
18 Jer vam kaem da neu piti od roda vinogradskog dok ne doe carstvo Boje. 19 I uzevi hleb dade hvalu, i prelomivi ga dade im govorei: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo inite za moj spomen. 20 A tako i au po veeri, govorei: Ova je aa novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva. 21 Ali evo ruka izdajnika mog sa mnom je na trpezi. 22 I sin oveiji, dakle, ide kao to je ureeno; ali teko oveku onome koji ga izdaje! 23 I oni stae traiti meu sobom koji bi, dakle, od njih bio koji e to uiniti. 24 A posta i prepiranje meu njima koji bi se drao meu njima da je najvei. 25 A on im ree: Carevi narodni vladaju narodom, a koji njime upravljaju, zovu se dobrotvori. 26 Ali vi nemojte tako; nego koji je najvei meu vama neka bude kao najmanji, i koji je stareina neka bude kao sluga. 27 Jer koji je vei, koji sedi za trpezom ili koji slui? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam meu vama kao sluga. 28 A vi ste oni koji ste se odrali sa mnom u mojim napastima. 29 I ja ostavljam vama carstvo kao to je Otac moj meni ostavio: 30 Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mom, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest koljena Izrailjevih. 31 Ree pak Gospod: Simone! Simone! Evo vas ite sotona da bi vas inio kao penicu. 153
eljko Stepanovi
32 A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kad god obrativi se utvrdi brau svoju. 33 A on mu ree: Gospode! S tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt ii. 34 A on ree: Kaem ti, Petre! Danas nee zapevati petao dok se triput ne odrekne da me poznaje. 35 I ree im: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obue, eda vam ta nedostade? A oni rekoe: Nita. 36 A on im ree: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi no. 37 Jer vam kaem da jo i ovo treba na meni da se izvri to stoji u pismu: I meu zloince metnue ga. Jer ta je pisano za mene, svruje se. 38 A oni rekoe: Gospode! Evo ovde dva noa. A on im ree: Dosta je. 39 I iziavi otide po obiaju na goru Maslinsku; a za njim otidoe uenici njegovi. 40 A kad doe na mesto ree im: Molite se Bogu da ne padnete u napast. 41 I sam odstupi od njih kako se moe kamenom dobaciti, i kleknuvi na kolena moljae se Bogu 42 Govorei: Oe! Kad bi hteo da pronese ovu au mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude. 43 A aneo mu se javi s neba, i krepi ga. 44 I budui u borenju, moljae se bolje; znoj pak njegov bee kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju. 45 I ustavi od molitve doe k uenicima svojim, i nae ih, a oni spavaju od alosti, 154
46 I ree im: to spavate? Ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast. 47 Dok on jo pak govorae, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvae Juda, iae pred njima, i pristupi k Isusu da ga celiva. Jer im on bee dao znak: Koga celivam onaj je. 48 A Isus mu ree: Juda! Zar celivom izdaje sina oveijeg? 49 A kad oni to behu s njim videe ta e biti, rekoe mu: Gospode, da bijemo noem? 50 I udari jedan od njih slugu poglavara svetenikog, i odsee mu desno uho. 51 A Isus odgovarajui ree: Ostavite to. I dohvativi se do uha njegovog isceli ga. 52 A glavarima svetenikim i vojvodama crkvenim i stareinama koji behu doli na nj ree Isus: Zar kao na hajduka izioste s noevima i koljem da me uhvatite? 53 Svaki dan bio sam s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene; ali je sad va as i oblast tame. 54 A kad ga uhvatie, odvedoe ga i uvedoe u dvor poglavara svetenikog. A Petar iae za njim izdaleka. 55 A kad oni naloie oganj nasred dvora i seahu zajedno, i Petar seae meu njima. 56 Videvi ga, pak, jedna slukinja gde sedi kod ognja, i pogledavi na nj ree: i ovaj bee s njim. 57 A on ga se odree govorei: eno! Ne poznajem ga. 58 I malo zatim, vide ga drugi i ree: i ti si od njih. A Petar ree: ovee! Nisam. 155
eljko Stepanovi
59 I poto proe oko jednog sahata, drugi neko potvrivae govorei: Zaista i ovaj bee s njim; jer je Galilejac. 60 A Petar ree: ovee! Ne znam ta govori. I odmah dok on jo govorae zapeva petao. 61 I obazrevi se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu rei Gospodnje kako mu ree: Pre nego petao zapeva odrei e me se triput. 62 I iziavi napolje plaka gorko. 63 A ljudi koji drahu Isusa rugahu mu se, i bijahu ga. 64 I pokrivi ga, bijahu ga po obrazu i pitahu ga govorei: Proreci ko te udari? 65 I druge mnoge hule govorahu na nj. 66 I kad svanu, sabrae se stareine narodne i glavari sveteniki i knjievnici, i odvedoe ga u svoj sud 67 Govorei: Jesi li ti Hristos? Kai nam. A on im ree: Ako vam i kaem, neete verovati. 68 A ako vas i zapitam, neete mi odgovoriti, niti ete me pustiti. 69 Odsele e sin oveiji sediti s desne strane sile Boje. 70 Svi pak rekoe: Ti li si dakle sin Boji? A on im ree: Vi kaete da sam ja. 71 A oni rekoe: ta nam trebaju vie svedoanstva? Jer sami usmo iz usta njegovih.
23. I ustavi njih sve mnotvo, odvedoe ga k Pilatu. 2 I poee ga tuiti govorei: Ovog naosmo da otpauje narod na, i zabranjuje davati esaru danak, i govori da je on Hristos car.
156
3 A Pilat ga zapita: Ti li si car judejski? A on odgovarajui ree mu: Ti kae. 4 A Pilat ree glavarima svetenikim i narodu: Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom oveku. 5 A oni navaljivahu govorei: On buni ljude uei po svoj Judeji poevi od Galileje dovde. 6 A Pilat uvi za Galileju zapita: Zar je on Galilejac? 7 I razumevi da je iz podruja Irodovog posla ga Irodu, koji takoe bee u Jerusalimu onih dana. 8 A Irod, videvi Isusa, bi mu vrlo milo; jer je odavno eleo da ga vidi, jer je mnogo sluao za njega, i nadae se da e videti od njega kakvo udo. 9 I pita ga mnogo koje za ta; ali mu on nita ne odgovori. 10 A glavari sveteniki i knjievnici stajahu, i jednako tuahu ga. 11 A Irod osramotivi ga sa svojim vojnicima, i narugavi mu se, obue mu belu haljinu, i posla ga natrag Pilatu. 12 I u taj se dan pomirie Pilat i Irod meu sobom; jer pre behu u zavadi. 13 A Pilat sazvavi glavare svetenike i knezove i narod 14 Ree im: Dovedoste mi ovog oveka kao koji narod otpauje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na ovom oveku nijednu krivicu to vi na njega govorite; 15 A ni Irod, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi nita da je uinio to bi zasluivalo smrt. 16 Dakle, da ga izbijem pa da pustim. 157
eljko Stepanovi
17 A trebae o svakom prazniku pashe da im pusti po jednog sunja. 18 Ali narod sav povika govorei: Uzmi ovog, a pusti nam Varavu; 19 Koji bee baen u tamnicu za nekakvu bunu uinjenu u gradu i za krv. 20 A Pilat opet ree da bi on hteo pustiti Isusa. 21 A oni vikahu govorei: Raspni ga, raspni. 22 A on im trei put ree: Kakvo je dakle on zlo uinio? Ja nita na njemu ne naoh to bi zasluivalo smrt; dakle da ga izbijem pa da pustim. 23 A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se on razapne; i nadvlada vika njihova i glavara svetenikih. 24 I Pilat presudi da bude kao to oni itu. 25 I pusti onog to iskahu, koji bee baen u tamnicu za bunu i za krv; a Isusa ostavi na njihovu volju. 26 I kad ga povedoe, uhvatie nekog Simona Kirinca koji iae iz polja, i metnue na njega krst da nosi za Isusom. 27 A za njim iae mnotvo naroda i ena, koje plakahu i naricahu za njim. 28 A Isus obazrevi se na njih ree: Keri jerusalimske! Ne plaite za mnom, nego plaite za sobom i za decom svojom. 29 Jer gle, idu dani u koje e se rei: Blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodie, i sisama koje ne dojie. 30 Tada e poeti govoriti gorama: Padnite na nas; i bregovima: Pokrijte nas. 31 Jer kad se ovako radi od sirovog drveta, ta e biti od suvog? 158
32 Voahu pak i druga dva zloinca da pogube s njim. 33 I kad dooe na mesto koje se zvae kosturnica, onde razapee njega i zloince, jednog s desne strane a drugog s leve. 34 A Isus govorae: Oe! Oprosti im; jer ne znadu ta ine. A delei njegove haljine bacahu kocke. 35 I narod stajae te gledae, a i knezovi s njima rugahu mu se govorei: Drugima pomoe, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izbranik Boji. 36 A i vojnici mu se rugahu, i pristupahu k njemu i davahu mu ocat, 37 I govorahu: Ako si ti car judejski pomozi sam sebi. 38 A bee nad njim i natpis napisan slovima grkim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski. 39 A jedan od obeenih zloinaca huljae na njega govorei: Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama. 40 A drugi odgovarajui utkae ga i govorae: Zar se ti ne boji Boga, kad si i sam osuen tako? 41 I mi smo jo pravedno osueni; jer primamo po svojim delima kao to smo zasluili; ali on nikakvo zlo nije uinio. 42 I ree Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad doe u carstvo svoje. 43 I ree mu Isus: Zaista ti kaem danas, bie sa mnom u raju. 44 A bee oko estog sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetog. 45 I pomra sunce, i zaves crkveni razdre se napola. 46 I povikavi Isus glasno ree: Oe! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavi ovo izdahnu. 159
eljko Stepanovi
47 A kad vide kapetan ta bi, stade hvaliti Boga govorei: Zaista ovaj ovek bee pravednik. 48 I sav narod koji se bee skupio da gleda ovo, kad vide ta biva, vrati se bijui se u prsi svoje. 49 A svi njegovi znanci stajahu izdaleka, i ene koje behu ile za njim iz Galileje, i gledahu ovo. 50 I gle, ovek, po imenu Josif, savetnik, ovek dobar i pravedan, 51 (On ne bee pristao na njihov savet i na posao) iz Arimateje grada judejskog, koji i sam ekae carstvo Boje, 52 On pristupivi k Pilatu zaiska telo Isusovo. 53 I skide ga, i obavi platnom, i metnu ga u grob iseen, u kome niko ne bee nikad metnut. 54 I dan bee petak, i subota osvitae. 55 A ene koje behu dole sa Isusom iz Galileje, idoe za Josifom, i videe grob i kako se telo metnu. 56 Vrativi se pak pripravie mirise i miro; i u subotu dakle ostae na miru po zakonu.
Jovan 18:119:42
18. I rekavi ovo Isus izie sa uenicima svojim preko potoka Kedrona gde bee vrt, u koji ue on i uenici njegovi.
2 A Juda, izdajnik njegov, znae ono mesto; jer se Isus esto skupljae onde sa uenicima svojim. 3 Onda Juda uze etu i od glavara svetenikih i fariseja momke, i doe onamo s fenjerima i sa sveama i sa orujem. 160
4 A Isus znajui sve to e biti od njega izie i ree im: Koga traite? 5 Odgovorie mu: Isusa Nazareanina. Isus im ree: Ja sam. A s njima stajae i Juda koji ga izdavae. 6 A kad im ree: Ja sam; izmakoe se natrag i popadae na zemlju. 7 Onda ih opet zapita Isus: Koga traite? A oni rekoe: Isusa Nazareanina. 8 Isus im odgovori: Kazah vam da sam ja. Ako dakle mene traite, ostavite ove nek idu. 9 Da se izvri re to ree: Ne izgubih ni jednog od onih koje si mi dao. 10 A Simon Petar imae no, pa ga izvadi i udari slugu poglavara svetenikog, i odsee mu desno uho. A sluzi bee ime Malho. 11 Onda ree Isus Petru: Zadeni no u nonice. au koju mi dade Otac zar da je ne pijem? 12 A eta i vojvoda i momci jevrejski uhvatie Isusa i svezae ga, 13 I odvedoe ga najpre Ani, jer bee tast Kajafi, koji bee poglavar sveteniki one godine. 14 A Kajafa bee onaj to dade savet Judejcima da je bolje da umre jedan ovek nego narod da propadne. 15 Za Isusom, pak, iae Simon Petar i drugi uenik; a uenik onaj bee poznat kod poglavara svetenikog, i ue sa Isusom u dvor poglavara svetenikog; 16 A Petar stajae napolju kod vrata. Onda izie onaj uenik to bee poznat kod poglavara svetenikog i ree vratarici te uvede Petra. 161
eljko Stepanovi
17 Onda ree slukinja vratarica Petru: Da nisi i ti uenik ovog oveka? On ree: Nisam. 18 A sluge i momci behu naloili oganj i stajahu te se grejahu, jer bee zima; a i Petar stajae s njima i grejae se. 19 Poglavar, pak, sveteniki zapita Isusa za uenike njegove i za njegovu nauku. 20 Isus mu odgovori: Ja govorih javno svetu, ja svagda uih u zbornici i u crkvi, gde se svagda skupljaju Judejci, i nita tajno ne govorih. 21 to pita mene? Pitaj one koji su sluali ta sam im govorio: evo ovi znaju ta sam ja govorio. 22 A kad on ovo ree, jedan od momaka koji stajahu onde udari Isusa po obrazu, i ree: Zar tako odgovara poglavaru svetenikom? 23 Isus mu odgovori: Ako zlo rekoh, dokai da je zlo; ako li dobro, zato me bije? 24 I Ana posla ga svezanog Kajafi, poglavaru svetenikom. 25 A Simon Petar stajae i grejae se. Onda mu rekoe: Da nisi i ti od uenika njegovih? A on se odree i ree: Nisam. 26 Ree jedan od slugu poglavara svetenikog koji bee roak onome to mu Petar odsee uho: Ne videh li ja tebe u vrtu s njim? 27 Onda se Petar opet odree; i odmah petao zapeva. 28 A Isusa povedoe od Kajafe u sudnicu. Ali bee jutro, i oni ne uoe u sudnicu da se ne bi opoganili, nego da bi mogli jesti pashu. 29 Onda Pilat izae k njima napolje i ree: Kakvu krivicu iznosite na ovog oveka? 162
30 Odgovorie mu i rekoe: Kad on ne bi bio zloinac ne bismo ga predali tebi. 31 A Pilat im ree: Uzmite ga vi i po zakonu svom sudite mu. A Jevreji mu rekoe: Mi ne smemo nikoga pogubiti. 32 Da se zbude re Isusova koju ree kazujui kakvom e smrti umreti. 33 Onda ue Pilat opet u sudnicu, i dozva Isusa, i ree mu: Ti si car judejski? 34 Isus mu odgovori: Govori li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazae za mene? 35 Pilat odgovori: Zar sam ja Jevrejin? Rod tvoj i glavari sveteniki predae te meni; ta si uinio? 36 Isus odgovori: Carstvo moje nije od ovog sveta; kad bi bilo od ovog sveta carstvo moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan Jevrejima; ali carstvo moje nije odavde. 37 Onda mu ree Pilat: Dakle si ti car? Isus odgovori: Ti govori da sam ja car. Ja sam za to roen, i zato dooh na svet da svedoim istinu. I svaki koji je od istine slua glas moj. 38 Ree mu Pilat: ta je istina? I ovo rekavi izie opet k Jevrejima, i ree im: Ja nikakve krivice ne nalazim na njemu. 39 A u vas je obiaj da vam jednog pustim na pashu, hoete li, dakle, da vam pustim cara judejskog? 40 Onda svi povikae opet govorei: Ne ovog, nego Varavu. A Varava bee hajduk.
19. Tada, dakle, Pilat uze Isusa i iba ga. 2 I vojnici spletavi venac od trnja metnue mu na glavu, i obukoe mu skerletnu haljinu,
163
eljko Stepanovi
3 I govorahu: Zdravo, care judejski! I bijahu ga po obrazima. 4 Onda Pilat izie opet napolje, i ree im: Evo ga izvodim k vama napolje, da vidite da na njemu ne nalazim nikakvu krivicu. 5 A Isus izae napolje pod vencem od trnja i u skerletnoj haljini. I ree im Pilat; evo oveka! 6 A kad ga videe glavari sveteniki i momci, povikae govorei: Raspni ga, raspni. Pilat im ree: Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivice. 7 Odgovorie mu Jevreji: Mi imamo zakon i po zakonu naem valja da umre, jer naini sebe sinom Bojim. 8 Kad, dakle, Pilat u ovu re, poboja se vema. 9 I opet ue u sudnicu, i ree Isusu: Odakle si ti? A Isus mu ne dade odgovora. 10 A Pilat mu ree: Zar meni ne govori? Ne zna li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te? 11 Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima vei greh koji me predade tebi. 12 Od tada gledae Pilat da ga pusti. Ali Jevreji vikahu govorei: Ako ovog pusti nisi prijatelj esaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se esaru. 13 Pilat, dakle, uvi ovu re izvede Isusa napolje, i sede na sudijsku stolicu na mestu koje se zove Kaldrma a jevrejski Gavata. 14 A bee petak uoi pashe oko estog sahata; i Pilat ree Jevrejima: Evo, car va. 15 A oni vikahu: Uzmi, uzmi, raspni ga. Pilat im ree: Zar cara vaeg da razapnem? Odgovorie glavari sveteniki: Mi nemamo cara osim esara. 164
16 Tada im ga dakle predade da se razapne. A oni uzee Isusa i odvedoe. 17 I nosei krst svoj izie na mesto koje se zove Kosturnica a jevrejski Golgota. 18 Onde ga razapee, i s njim drugu dvojicu s jedne i sa druge strane, a Isusa u sredi. 19 Pilat, pak, napisa i natpis i metnu na krst; i bee napisano: Isus Nazareanin, car judejski. 20 I onaj natpis itae mnogi od Jevreja; jer mesto bee blizu grada gde razapee Isusa; i bee napisano jevrejski, grki, latinski. 21 A jevrejski glavari sveteniki govorahu Pilatu: Ne pii: Car judejski, nego da sam ree: Ja sam car judejski. 22 Pilat odgovori: ta pisah pisah. 23 A vojnici kad razapee Isusa uzee njegove haljine i nainie etiri dela, svakom vojniku po deo, i dolamu; a dolama ne bee ivena nego izatkana sva s vrha do dna. 24 Onda rekoe meu sobom: Da je ne deremo, nego da bacamo kocke za nju kome e dopasti. Da se zbude pismo koje govori: Razdelie haljine moje meu sobom, a za dolamu moju bacie kocke. Vojnici, dakle, tako uinie. 25 A stajahu kod krsta Isusovog mati njegova, i sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina. 26 A Isus videvi mater i uenika koga ljubljae gde stoji ree materi svojoj: eno! Eto ti sina! 27 Potom ree ueniku: Eto ti matere! I od onog asa uze je uenik k sebi. 28 Potom, znajui Isus da se ve sve svri, da se zbude pismo ree: edan sam. 165
eljko Stepanovi
29 Onde stajae sud pun octa; i oni napunie suner octa, i nataknuvi na trsku, prinesoe k ustima njegovim. 30 A kad primi Isus ocat ree: Svri se. I priklonivi glavu predade duh. 31 A budui da bee petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu (jer bee veliki dan ona subota), Jevreji molie Pilata da im prebiju goleni, pa da ih skinu. 32 Onda dooe vojnici, i prvom dakle prebie goleni, i drugom raspetome s njim. 33 A doavi na Isusa, kad ga videe da je ve umro, ne prebie mu goleni; 34 Nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah izie krv i voda. 35 I onaj to vide posvedoi, i svedoanstvo je njegovo istinito; i on zna da istinu govori da vi verujete. 36 Jer se ovo dogodi da se zbude pismo: Kost njegova da se ne prelomi. 37 I opet drugo pismo govori: Pogledae onog koga probodoe. 38 A potom Josif iz Arimateje, koji bee uenik Isusov ali kradom od straha jevrejskog, moli Pilata da uzme telo Isusovo, i dopusti Pilat. Onda doe i uze telo Isusovo. 39 A doe i Nikodim, koji pre dolazi Isusu nou, i donese pomeane smirne i aloja oko sto litara. 40 I uzee telo Isusovo, i obavie ga platnom s mirisima, kao to je obiaj u Jevreja da ukopavaju. 41 A bee blizu onog mesta gde bee razapet, vrt, i u vrtu grob nov, u koji niko nikad ne bee metnut. 166
42 Onde, dakle, petka radi jevrejskog, jer bee blizu grob, metnue Isusa.
***
Biblijski citati u ovom prilogu preuzeti su iz prevoda V. S. Karadia, a u knjizi iz prevoda . Daniia i V. S. Karadia, adaptiranog na ekavski.
167
POGOVOR RECENZIJE
Linost Gospoda Isusa Hrista Spasitelja sveta i oveka nesmanjenom magnetnom snagom privlai i inspirie najrazliitije aspekte sagledavanja onoga to On jeste. Autor studije Suenje Isusu pravni aspekti bavi se pravno-istorijskom analizom ovog, po svome sadraju i karakteru, jedinstvenog suenja u celokupnoj istoriji oveanstva. Re je, naime, o jednoj, izmeu ostalog, istorijskoj linosti o kojoj imamo na raspolaganju autentine istorijske izvore iz prve ruke, kako hrianske tako i vanhrianske, ili ak izvore onih koji su Hristovi protivnici. Autor govori veoma jasno i dosledno da i jedni i drugi izvori nedvosmisleno govore o jednom i istom: o nevino osuenom i o suenju koje je bilo suprotno vaeem jevrejskom starozavetnom pravnom naelu (izraeno ne samo u Petoknjiju Tora [zakon] ve i u predanju zapisivanom u Talmudu i Mini), kao i pozitivnim naelima rimskog prava (Ulpijan, Modestin i drugi). Ovde svakako najveu vrednost imaju svedoanstva etvorice jevanelista i drugi novozavetni kanonski spisi (Poslanice apostola Pavla i druge Poslanice). Mada se rad, naalost, na bavi teolokom tumaenjem (egzegeza) sotirologije (teologija spasenja kroz Gospoda Hrista i Njegovo iskupiteljsko stradanje), pisac je, i to je najvea vrednost ovog rada, uspeno uspeo da dovede u vezu, i to paljivom analizom, sva odgovarajua mesta iz Novog zaveta sa odgovarajuim naelima rimskog zakonodavstva. Sve je potkrepljeno konsultovanjem relevantnih svedoanstava koja postoje kod Josifa Flavija (Judejski rat), Kornelija Tacita (Anali), Plinija Mlaeg i drugih savremenih pisaca koji se u svom spisateljskom opu169
eljko Stepanovi
su, ponekad ak i samo usput, dotiu ove materije. Autor je pokazao da Jevanelja u sebi, po segmentima, koji moda na prvi pogled nisu uoljivi, sabiraju sve: i jevrejsko pravo (Sinedrion, prvosvetenici Ana i Kajafa), rimsko pravo (suenje pred Pontijem Pilatom) i kao najvanije, novozavetno Hristovo naelo samortvene ljubavi kao temeljni princip na kojem poiva hrianstvo. teta je to pisac nije makar konsultovao pisano Predanje o Hristovoj smrti (naravno i suenju), kroz prizmu poznatijih savremenih hrianskih teologa (o. Justin Popovi, o. D. Staniloe, M. Tomasovi i drugi). U svakom sluaju, delo je vredno panje jer doprinosi rasvetljavanju jednog kljunog dogaaja s velikim iskupiteljskim posledicama i zato ga treba objaviti. Protojerejstavrofor dr Radomir V. Popovi
***
Osuda i raspee Isusa iz Nazareta, opisani u jevaneljima bili istorijski dogaaj, nepouzdana rekonstrukcija ili legenda svakako su jedna od kljunih raskrsnica u istoriji zapadne civilizacije, umnogome opredeljujua za njen kasniji razvoj. Pri tome, u ovoj taki se prvi put susreu i dva kulturna temelja Evrope hrianstvo i rimsko pravo. Otuda ne iznenauje da je ova tema ve dugo predmet istraivanja s razliitih stanovita: biblijskih, antropolokih i drutveno-istorijskih, a u tom okviru i pravnih. 170
Rezultat tih napora je veliki broj studija, meu kojima postoje znatna razilaenja u interpretaciji samog jevaneoskog saoptenja i njegovog znaenja. Takvih studija ima i u naoj literaturi, ali nijedna nije obuhvatna i iscrpna kao rad eljka Stepanovia. Iako je re o studentskom prilogu na zadatu temu, povodom jednog od godinjih nagradnih konkursa Pravnog fakulteta, ovaj rad, u svom konanom obliku, pokazuje autorovu neuobiajenu linu posveenost obradi izabrane teme, a strukturom i nainom izlaganja osobine monografske studije. Svestan neophodnosti kritikog pristupa istorijskim istraivanjima, autor u prvom poglavlju razmatra prihvatljivost jevanelja kao izvora istorijskih podataka: odeljak koji zatim sledi namenjen je osvetljavanju istorijskih okolnosti u kojima se suenje odigravalo. Najzad, poslednja celina u kojoj se analiziraju pretpostavke za autorovu interpretaciju dogaaja namenjena je iscrpnom prikazu relevantnih delova jevrejskog prava i realnih mogunosti njegove primene u uslovima rimske dominacije. Posle toga, u veem broju poglavlja, autor uglavnom hronoloki izlae tok suenja pred Sinedrionom i pred rimskim guvernerom (Pilatom), iznosei u tom okviru svoje zakljuke o brojnim aspektima i epizodama procesa. U zakljunom poglavlju autor izlae svoje vienje istorijskog znaaja suenja Isusu. Tema rada eljka Stepanovia, osim uobiajenih tekoa s kojim se suoava svako istorijsko istraivanje, podrazumeva i neka specifina optereenja. Analiza suenja Isusu koja bi htela potpuno da izbegne pitanje da li je re o Bojem sinu, oveku ili neistorijskom legendarnom liku morala bi da se ogranii na dogmatsko izlaganje pretpostavki takvog 171
eljko Stepanovi
procesa i hipotetiku mogunost njihove primene u datim istorijskim okolnostima. Taj standard ne ispunjavaju ni sve studije iskusnih istraivaa, nekada i zbog svesnog nastojanja autora da naune kriterijume usklade sa svojim verskim oseanjima. To je jo manje opravdano oekivati u jednom, ma kako predano sainjenom, ipak poetnikom radu. Rad eljka Stepanovia zato nije, a verovatno nije bilo ni zamiljeno da bude, nauna studija u strogom smislu. I da je ovo razgranienje dosledno izvedeno, za naunu kvalifikaciju rada bilo bi potrebno da se ispuni jo itav niz uslova: potpunija analiza i kritika izvora u originalnom obliku, dublje i na izvorima utemeljeno izlaganje relevantnih delova jevrejskog i rimskog prava, ocena i odgovarajue predstavljanje postojee literature itd. Suenje Isusu pravni aspekti, prema tome, nije nauna monografija, ali nije ni uobiajeni studentski rad, iji nivo prevazilazi obimom, odgovornim pristupom, lakoom i kompetentnou izlaganja i na niz drugih naina. U osnovi, re je o publicistikom radu, utoliko pre to ga odlikuju zanimljivost i ivost izlaganja, opti utisak sigurnog kretanja u materiji, pregledna i zaokruena struktura. S pravom se moe oekivati da bi privukao znatan broj italaca. Stoga, rad svakako preporuujem za objavljivanje u ediciji Rani radovi. Prof. dr Miroslav Miloevi
172
O AUTORU
eljko Stepanovi roen je 1969. godine u Podgorici. Osnovnu i srednju kolu zavrio je u Bajinoj Bati. Po zanimanju je pravnik. Apsolvent je Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Interesovanje profesora i studenata izazvao je njegov rad vezan za ekumenizam, versku slobodu i Novi svetski poredak, kao i rad Pravo zatite ovekove okoline kao osnovno ljudsko pravo. Zapaen je i njegov rad iz oblasti Ustavnog prava. Na konkursu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu 2004. godine nagraen je rad autora na temu Suenje Isusu pravni aspekti. Isti rad je bio objavljen 2005. godine u asopisu za istraivanje prolosti Hereticus, koji izdaje Centar za unapreivanje pravnih studija u Beogradu.
173
SADRAJ
Predgovor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijski izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijska pozadina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jevrejsko pravo u Isusovo vreme. . . . . . . . . . . . . Isusovo hapenje i ispitivanje pred Anom . . . . . Bolje je da jedan ovek pogine nego sav narod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Suenje pred Sinedrionom . . . . . . . . . . . . . . . . . . Da li je Isus hulio? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ko je hulio na Boga i na Hram? . . . . . . . . . . . . . Epilog suenja pred Sinedrionom . . . . . . . . . . . . Suenje pred Pilatom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Da li je Isus otpaivao narod i zabranjivao da se daje danak cezaru? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Da li je Isus tvrdio da je car? . . . . . . . . . . . . . . . . Isus poslat kod Iroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jo jednom u Pilatovoj sudnici . . . . . . . . . . . . . . Epilog suenja pred Pilatom . . . . . . . . . . . . . . . . Posledice osude . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prilog: Jevanelja osnovni istorijski izvor podataka o suenju Isusu . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pogovor recenzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 7 9 19 22 55 62 65 78 83 86 89 102 106 108 110 121 126 133 169 173
175
CIP , 27-312 27-246-277 34(37):27-742-24 340.12:2600 , Suenje Isusu pravni aspekti / eljko Stepanovi. 1. izd. Beograd : Pravni fakultet Univerziteta, Izdavaki centar : SG-Vili, 2008 (Beograd : Dosije). 175 str. ; 20 cm. (Biblioteka Rani radovi / Pravni fakultet, Beograd ; 1) Tira 1.200. Str. 169172: Pogovor recenzije / Radomir Popovi, Miroslav Miloevi. O autoru: str. 173. Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-7630-102-7 a) COBISS.SR-ID 148061964

Suđenje Isusu Pravni Aspekti

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Suđenje Isusu Pravni Aspekti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU IZDAVAKI CENTAR Biblioteka RANI RADOVI 1

eljko Stepanovi, 2008.

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

JEVREJSKO PRAVO U ISUSOVO VREME

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

125 126 127 128

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

ISUSOVO HAPENJE I ISPITIVANJE PRED ANOM

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

209 Marko 14,53.

BOLJE JE DA JEDAN OVEK POGINE NEGO SAV NAROD

Suenje Isusu pravni aspekti

SUENJE PRED SINEDRIONOM

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

294 295 296 297

Matej 5,176,15. Marko 10,1719. Jovan 8,46. Matej 27,4.

KO JE HULIO NA BOGA I NA HRAM

Suenje Isusu pravni aspekti

EPILOG SUENJA PRED SINEDRIONOM

Suenje Isusu pravni aspekti

SUENJE PRED PILATOM

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

DA LI JE ISUS OTPAIVAO NAROD I ZABRANJIVAO DA SE DAJE DANAK CEZARU?

Suenje Isusu pravni aspekti

Suenje Isusu pravni aspekti

396 Rimljanima poslanica 13,1. 397 Rimljanima poslanica 13,7.

DA LI JE ISUS TVRDIO DA JE CAR?

Suenje Isusu pravni aspekti

ISUS POSLAT KOD IRODA

Suenje Isusu pravni aspekti

JO JEDNOM U PILATOVOJ SUDNICI