Seminarski rad

1. Uvod
ES (Expert System - ekspertni sistem) je softverski sistem koji omoguuje struno reavanje problema u datom polju ili primenjenoj oblasti izvoenjem zakljuaka iz baze znanja, razvijene vetinom nekog strunjaka - eksperta, u odreenoj usko strunoj oblasti. Oni uspostavljaju unutar raunara deo vetine nekog eksperta - strunjaka, u odreenoj usko strunoj oblasti, koja bazira na znanju. Znanje eksperta je u takvom obliku da raunar moe da ponudi, ne samo reenje problema ve i, objanjenje kako se dolo do reenja i/ili inteligentan savet i/ili da preduzme inteligentnu odluku o funkciji koja je u postupku. Najvei efekat primene raunara u oblasti ekspertnih sistema je kada je broj pravila velik (nekoliko hiljada) i kad bi oveku bilo vrlo teko izvesti taan zakljuak. Osnovni termini ekspertnih sistema definisani su meunarodnim standardom ISO/IEC 2382-28:1995. Ekspertni sistemi upravljaju bazom znanja i bazama podataka. Osnovne metode obrade se ogledaju u pretraivanju podataka na bazi razvijenih logistikih procesa pretraivanja. Baze podataka ekspertnog sistema se ocenjuju analizom koncepta, kojim se vri unoenje znanja eksperata u raunarski algoritam tj. predstavljanjem znanja eksperata u obliku programa (ili programskih paketa) za rad. Time ovaj sistem postaje vrhunsko profesionalno sredstvo za rad. Znanje u ekspertnom sistemu se sastoji iz: injenica, miljenja i heuristike. Opta struktura ekspertnog sistema novije generacije, kao softverskog proizvoda, sadri est elemenata i to: bazu znanja, radnu memoriju, mehanizam za zakljuivanje, modul za uenje, komunikacioni interfejs i ulazno/izlazni modul.

Baza znanja (knowledge based) sadri, na odreen nain predstavljena, znanja eksperata o samoj oblasti primene. Znanje eksperata je smeteno u bazi podataka (zbirka injenica i odnosa meu njima) kojoj je pridodat skup algoritama ili pravila koji omoguavaju rukovanje bazom podataka radi dobijanja novih injenica i odnosa koji nisu u njoj eksplicitno pothranjeni.

Radna memorija (working memory) omoguava smetanje, brisanje i izmenu padataka i injenica za jedan konkretan sluaj, u toku rada jednog ekspertnog sistema.

Mehanizam za zakljuivanje (inference mechanism) je zapravo procesor koji usklauje injenice sadane u radnoj memoriji sa znanjima iz oblasti koja se nalaze u bazi znanja i na osnovu toga izvodi odreene zakljuke u vezi problema ili stvara nove injenice na bazi 1

Seminarski rad injenica i pravila koja su implicitno pothranjena u bazi znanja. Mehanizmi za zakljuivanje su univerzalni, opti ili nezavisni od oblasti primene. Mehanizam za zakljuivanje za nove aplikacije ostaje nepromenjen, dok se baza znanja menja sa promenom aplikacije.

Modul za uenje (module for learning) je kvalitativna razlika novije generacije ekspertnih sistema i njegova karakteristika jeste automatska sinteza pravila i drugih elemenata baze znanja putem mainskog uenja.

Komunikacioni interfejs (meuveza) ili modul za vezu sa korisnikom (communications interface) omoguava korisniku udobnu interakciju u sistemu ovek-raunar i uvid u proces zakljuivanja (donoenje zakljuaka, objanjenje ili pak navoenje ukupne procedure zakljuivanja ekspertnog sistema). Ulazno/izlazni modul, odn. modul za vezu sa radnim okruenjem (input/output module) je, takoe, kvalitativna razlika novije generacije ekspertnih sistema, bez obzira na postojanje modula za vezu sa korisnikom. Ovaj modul ima poseban znaaj u sluajevima kada ekspertni sistem radi kao sastavni deo nekog sloenijeg sistema. U tim sluajevima ovaj modul ima zadatak da prilagodi ulazno/izlazne podatke izmeu ekspertnog sistema sa jedne i ostalih delova tog sloenog sistema sa druge strane.

Ekspertni sistemi predstavljaju jednu od najznaajnijih oblasti istraivanja i primene vetake inteligencije i najznaajniji su u komercijalnoj primeni rezultata istraivanja vetake inteligencije. Prvi i najuspeniji ekspertni sistem DENDRAL razvijen je na Univerzitetu u Stanfordu jo 1965. godine za oblast hemije. Ekspertni sistem DENDRAL omoguuje pomou ugraenog znanja i pravila da se odredi struktura hemijskih jedinjenja na osnovu spektrografske analize. Ekseprtni sistem INTERNIST asimilira simptome i pravila po kojima se dolazilo do dijagnoze. U oblasti medicine razvijen je sredinom 1970-tih godina na Stenfordskom Univerzitetu i ekspertni sistem MYCIN za dijagnozu infektivnih bolesti, odn. identifikaciju mikro organizama izazvanih bakterijama, s preporukom terapije za leenje. Takoe, 1970-tih godina veliki ameriki proizvoa raunarske opreme DEC suoio se s problemom sastavljanja velikih raunarskih sistema tipa VAX po narudbi. Tako su programeri DEC-a razvili ekspertni sistem R1 (kasnije razvijen u XCON) za automatsko odreivanje optimalne konfiguracije VAX raunara koji je apsorbirao sva pravila sastavljanja VAX raunara, koji je imao izuzetnu primenu.

Seminarski rad

5. Zakljuak
Razlog za primenu ekspertskih sistema je tenja da znanje, iz raznih specifinih oblasti ljudske delatnosti, postane dostupnije kroz primenu raunarskih programa. Omogueno je da u svakom trenutku zakljuivanja bude na raspolaganju celokupno znanje iz odreene oblasti. Zahvaljujui velikoj brzini raunara iz tog znanja za kratko vreme je mogue izvui zakljuke.

Razlike izmeu konvencionalnog programa i ekspertnog sistema se sastoje u tome to, ekspertski sistem ima sposobnost zakljuivanja i objanjavanja, moe da objasni svoje akcije, opravda svoje zakljuke i obezbedi korisniku informacije o znanju koje poseduje.

ovek ne moe potpuno biti zamenjen, naroito u pogledu kreativnosti i korienja opteg znanja. Prednost ekspertskih sistema nad ljudima je to se ljudsko znanje vremenom gubi naroito ako se esto ne koristi.

Ekspertski sistemi omuguavaju korisnicima da odgovore na specifina ili hipotetika pitanja koja eventualno rezultiraju dobijanjem specifinih, relevantnih informacija. Na viem nivou mogu planirati budete nacija, simulirati ratne situacije, anticipirati promene u prirodnom okruenju i slino, kao "asistenti" ljudskim ekspertima.

Komponente ekspertskog sistema

Ekspertski sistemi imaju tri komponente: 1. baza znanja 2. mehanizam izvoenja 3. upravljaki mehanizam

Postupak prikupljanja znanje poinje tako to inenjer znanja nastoji da od experta dobije heuristiko znanje, da ga kodira i unese u eksperski sistem. Korisnik sa ekspertskim sistemom komunicira preko terminala.

18

Seminarski rad Osnovni elementi eskpertskog sistema pored baze znanja, mehanizam zakljuivanja, su i radna memorija i interfejs prema korisniku, kao i pomoni moduli: podsistemi za prikupljanje znanja, posebni interfejsi, sistem za objanjenja.

Baza znanja je specijalizovana i jedinstvena za konkretni sistem koji sadri znanje eksperata iz odreene ooblasti a koje je uneto putem sistema za prikupljanje znanja i ne menja se tokom vremena. Radna memorija sadri trenutne podatke o problemu koji se reava. Oni su prmenljivi i odraavaju trenutno stanje u procesu reavanja. Mehanizam zakljuivanja na osnovu tih promenljivh podataka i fiksnog znanja iz baze znanja reava problem. Preko interfejsa prema korisniku odvija se komunikacija.

Uesnici u razvoju ekspertnih sistema

Uesnici u razvoju ES su:

1. ekspert (osoba koja poseduje znanje, vetinu i iskustvo na osnovu kojih reava probleme iz odreenog domena bolje i efikasnije od drugih ljudi) 2. inenjer znanja (koji dizajnira, implementira i testira ekspertski sistem, zna koji je softverski alat pogodan za reavanje problema koji definie, intervjuie eksperta, identifikuje koncepte, organizuje i formalizuje znanje koje se predstavlja, identifikuje metode, vri izbor softverskog okruenja za razvoj, implementira, testira i revidira, instalira i odrava ekspertski sistem). 3. krajnji korisnik (koji radi sa eksperskim sistemom, unosi ulazne podatke i injenice zahteva objanjenja, definie zahteve vezane za korisniki interfejs).

19

Seminarski rad

6. Literatura
1. Draganesc M. Broadband Internet and the knowledge society. Studies in Informatics and Control Journal, 2002.

2. Bioanin R. Ekspertsko ocenjivanje u funkciji odluivanja, Vojni informator, NIC VOJSKA, Beograd, 2004 .

3. Ranelovi M., Ekspertni sistemi i njihova primena, Novi Sad, 2004.

4. Bioanin R. Ekspertsko ocenjivanje naunih projekata i programa razvoja, XXX Jubilarno savetovanje proizvodnog masinstva SCG sa meunarodnim ucescem, 01-03. septembar 2005. Vrnjaka Banja.

20

Seminarski rad

Sadraj
1. Uvod .......................................................................................................................................1 2. Ekspert i ekspertni sistemi......................................................................................................3 2.1. Struktura i osobine...........................................................................................................6 2.2. Ekspertsko ocenjivanje ........................................................................................................8 3. Da mihi facta, dabo tibi ius?...................................................................................................9 4. Ekspertni sistem u pravu na komparativnom primeru..........................................................12 4.1. Primena ekspertnog sistema van sudnice: ka dokaznoj upotrebljivosti pravnih nauka.....16 5. Zakljuak ..............................................................................................................................18 6. Literatura ..............................................................................................................................20

21