Doi e vreme u kome e se bolest smatrati sramotom, jer e ovek shvatiti da ona nastaje dejstvom pogrenih misli.

Vilhelm fon Humbolt

Sadraj

1. KRATKA ISTORIJA HIPNOZE Drevne prakse hipnoze.............................................................................18 Sumer - Indija - Egipat - Grka - Rim -Hipnoza i hrianstvo - Paracelzus - Inkvizicija Od magnetizma do naune hipnoze..........................................................20 Atanasius Kirer - Maksimilijan Hel - F. A. Mesmer -Opat Faria - Dems Brejd - A. A. Libo - Ipolit Bernhajm -Nansijska kola Sigmund Frojd - Emil Kue - . M. arko -Parika kola -1. R Pavlov -1. H. ulc - L. M. Le Kron 2. UVOD ta je hipnoza?........................................................................................26 Primer hipnoze - Definicija hipnoze - Heterohipnoza, autohipnoza - Zakon takastog refleksa - Munjevita hipnoza -Dejstvo hipnoze - Negativno zavaravanje ula - Pozitivno zavaravanje ula - Suena svest - Razlika hipnoze i sna -injenica o hipnozi ta je sugestija?......................................................................................31 Definicija sugestije - Heterosugestija, autosugestija - Realizacija u podsvesti - Sugestibilni ljudi - Svesne i nesvesne sugestije -Sugerie se samo ono to moe da se predstavi - Slika predstave -Nauiti kako da postignemo uspeh - Kako pojaavamo dejstvo sugestije - Direktne i indirektne sugestije - Uslovljena sugestija -Sumnja, najvei neprijatelj - Vera u samog sebe - Nekoliko ogleda sa sugestijom - Sutina sugestije Da li je hipnoza opasna?..........................................................................36 Nezgode kod starosne regresije - Blokada u autohipnozi -Ukidanje blokade - Dajji primeri - Autoriteti im^ju re

Tehnike ispitivanja podsvesti....................................................................39 Karpenterov efekat i ideomotoriki zakon - Ogledi sa klatnom -Kako se izvodi ogled sa klatnom - Prvi zakon - Drugi zakon -Trei zakon Odreivanje znaenja - Prvi, drugi i trei ogled sa klatnom - Podsvesni pokreti prstiju - Preciziranje znaenja -Odgovor prstiju Staje oputanje?.......................................................................................43 Jin i Jang - Pravilno oputanje - Naini oputanja 3. PRETPOSTAVKE ZA HIPNOZU I TEHNIKE HIPNOZE Linost hipnotizera i hipnotisanog.............................................................45 Razliita sugestivna snaga - Zaraza" oduevljenjem - Oekivanje uspeha - Kvaliteti hipnotizera - Informativni razgovor - Prethodne hipnoze - Muzika i boje - Post Tehnike uvoenja u prvu hipnozu..............................................................48 1. Mesmerovo glaenje - 2. Fiksiranje kaiprsta - 3. Prvi metod levitacije - 4. Drugi metod levitacije 5. Pritisak ruke o zid 6. Tehnika podizanja ruke - 7. Uvrtajna tehnika - 8. Crna taka -9. Hipnoza u hipnozi - 10. Jin sistem -11. Tehnika brojanja -12. Brojanje od jedan do deset -13. Brojanje od jedan do sto -14. Fiksiranje korena nosa - 15. Tehnika gutanja - 16. Toplina ruke - 17. Pilule za hipnozu 18. Tehnika skupljenih prstiju -19. Tehnika padanja - 20. Sugestija toplote - 21. Sugestija uz pomo klatna - 22. Brojanje unazad - 23. Pokretne stepenice -24. Tehnika uperaka kose i obrva - 25. Hipnotiko" ulje -26. Brzo dejstvo fotelje - 27. Dejstvo frizerske stolice -28. Tehnika korienja korena nosa - 29. Posebna tehnika itanja - 30. Stavljanje ruke na elo i potiljak -31. Tehnika stezanja miia 32. Jedan poseban metod Pomona sredstva za uvoenje u prvu hipnozu.........................................65 Hipnoskop - Stroboskop - Droge - Narkohipnoza -Spoljni signali Doivljaj kao primer 4. KARAKTERISTIKE HIPNOZE Dubina hipnoze.........................................................................................68 Stepeni dubine - est stepena hipnoze po Libou - Trideset stepena hipnoze po Dejvisu i Hazbendu - Sporno stanje hipnoze 8

est faza hipnoze.....................................................................................71 Pripremanje - Koncentracija - OpuStanje - Naredbe Produbljivanje hipnoze - Buenje iz hipnoze - Znaci koji mnogo govore 5. POSTUPAK U PRAKSI Uvodni razgovor......................................................................................74 Poverenje i simpatija - Odnos - Pozitivni ili negativni uticaj -Idealno stanje mirovanja - Pravilno oputanje - Tumaenje tri zakona hipnoze - Pripremna veba meditacije Primer uvodnog razgovora.......................................................................76 Uspostavljanje poverenja - Nema sukoba volje" - Ne postoje sporedna delovanja Faze hipnoze Metod fiksiranja......................................................................................78 Izbor odgovarajueg pomonog sredstva - Taka fiksiranja -Udoban poloaj - Lini pokuaj - Pojaanje verbalnim sugestijama - Sklapanje oiju Metod fasciniranja...................................................................................79 Pravi poloaj - Pripremne sugestije - Napetost iekivanja -Efekat onih kapaka" - Uvodna sugestija Metod kontrastnih boja............................................................................81 Kontrastni efekat - Kombinacija tehnika - Pojava komplementarne boje - Sugestija za produbljivanje hipnoze Brza hipnoza...........................................................................................82 Najstariji brzi metod - Ameriki brzi metod - Metod brojanja Metodi velikih majstora...........................................................................83 Fridrih Anton Mesmer - Dems Brejd - August Ambroz Libo -Ipolit Bernhajm - an Martin arko - Ernst Kremer - Emil Kue -Snaga imaginacije 1 Duboka hipnoza - Oto Vetertrand - Grupna hipnoza Grosman - Rifatov trik - Alfred Brole Indijska hipnoza.......................................................................................93 Fenomen ueta - Masovna sugestija - Vebanje imaginacije -Prenos sopstvene imaginacije - Doivljaj koji zapanjuje -Posthipnotiki nalog - Jedan indijski metod hipnoze - Metod pritiska prstiju 9

6. POSEBNE VRSTE HIPNOZE Hipnoza telefonom................................................................................97 Ugovorena re pokree hipnozu - Potrebno je prisustvo tree osobe -Primer usaivanja okidaa" - Brojanje sa sve veim pauzama -Sugestija nepokretnosti - Sugestija oputanja - Odreena re okida" kao apsolutna prisila - Hipnoza telefonom - Prva hipnoza telefonom Hipnoza pomou magnetofonske trake ili gramofonske ploe....................100 Hipnoza pomou magnetofonske trake kod posebno otpornih osoba Autohipnoza magnetofonskom trakom - Kako shvatamo uzroke problema - Bolji uspeh u koli Hipnoza pomou pisma..........................................................................101 Napisani okida - Mogunost greke - Neeljene uzgredne pojave Hipnoza pismom se ne preporuuje Indirektna hipnoza.................................................................................102 Hipnotisanje ljudi otpornih na hipnozu - Refleksna hipnoza Prenos" bolesti - Jo jedan oblik indirektne hipnoze Daljinsko dejstvo pomou pacijenta-medijuma. Grupna hipnoza.....................................................................................104 Iskljuivanje smetnji - Idealna grupa - Duevna zaraza" u grupi - Prednosti grupne hipnoze Masovna hipnoza...................................................................................106 Od individue do kolektivne due - Masa istomiljenika -Dejstvo snane" linosti Hipnoza u budnom stanju.......................................................................106 Na nju reaguje oko 15 posto populacije - Hipnoza u budnom stanju kao posledica posthipnotikog naloga Daljinska hipnoza..................................................................................107 Ogled koji zapanjuje - Pripremna veba misli - Tehnika imaginacije - Usmereno uticanje - Ogled uvenih magija -Pomo pri koncentraciji - Ogledi na ulici - Nametnuta ili slobodna volja - Ogled doktora Disara Hipnoza medikamentima.................................................... Delotvorni lekovi - Narkotike smeju da koriste samo lekari
10

112

Posthipnoza...........................................................................................112 Prividno se radi u budnom stanju - Klasian sluaj - Ogled sa tri osobe - Nalog se izvrava u hipnozi - Ispitanikovo ponaanje Ispitanikova sigurnost - Jedan poseban ogled -Nadmo hipnotikog uticaja Hipnoza u snu........................................................................................116 Direktan put u podsvest - Uspostavljanje odnosa - elja da se pomogne - Pozitivne sugestije - Primer hipnoze u snu - elje treba ukloniti a ne potisnuti - Mravljenje hipnozom u snu Hipnoza aputanjem...............................................................................119 Izotravanje panje - Ogled - Pogodnost za nervozne ljude Lanana hipnoza....................................................................................119 Direktan kontakt - Zaraza" primerom - Sluaj lanane hipnoze - Izjednaavanje snaga Hipnoza magnetizmom...........................................................................120 ta je magnetizam? - Bez magnetizina nema tela Pozitivno i negativno zraenje - Sabiranje sila - Uvoenje u hipnozu magnetizmom - Izotravanje osetljivosti Isprekidana hipnoza...............................................................................122 Prilagodavanje reakcijama Kontrolna pitanja - Druga kontrola - Trea hipnoza - Stvaranje uslovnog refleksa Hipnoza putem televizije........................................................................12S Ameriki pokuSaj - Reakcije - Latentna spremnost Duboka hipnoza......................................................................................126 Kada se primenjuje duboka hipnoza? - Starosna regresija -Ogledi s budnoSu Prazna hipnoza.......................................................................................128 Hipnoza mirovanja i nonog sna - Cilj: samoodreenje Hipnoza ivotinja................................................................................. 128 Nagonska ukoenost zbog straha -- Ogled s kokoSkama Postupak pri hipnozi

11

7. HIPNOZA NESUOESTIBILNIH OSOBA Hipnoza dece......................................................................................130 Sugestibilnost i hipnotibilnost dece - Iskljuiti svaku nesigurnost i Prilagodavanje tehnike uvoenja - Primer indirektne hipnoze - Bolji uspeh u koli - Stvaranje uslovnog refleksa - Prekidanje hipnoze - Hipnoza posle stvaranja uslovnog refleksa - Uvoenje u hipnozu bajkom Hipnoza starijih ljudi ............................................................................ 133 Osnovne sugestije - JoS jedan pouzdan test - Mir, toplina, sigurnost - Produbljavanje hipnoze krunim pokretima ruke Hipnoza nesugestibilnih odraslih ljudi..................................................... 135 Motivacija za hipnozu Savlaivanje straha - Tehnika dnevnog sna -Igranje uloge - Ubrzano disanje - Pokazivanje prave hipnoze -Dalje pripreme - Masaa refleksnih podruja na nogama - Tehnika naelektrisane ruke" Uvoenje u hipnozu biofidbekom" Biofldbek kao detektor lai - Kratak razgovor
Munjevita hipnoza otpornih osoba..............................................................139 Vano: okida" - Izbor reci k oj a pokree hipnozu - C irupna hipnoza Hipnodijagnoza kod bolesnika....................................................................139

Aktiviranje superpameiya - Sugestije u snu - Tehnika vodene imaginacije" - Nerealne sugestije - Pisanje u hipnozi - Zapisnik na magnetofonskoj traci - Primer zapisnika 8. MOGUNOSTI I GRANICE HIPNOZE Neobine pojave. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Poveanje vitalnosti i izotrene ula - Ogled izoftrenja ula -Opekotina po nalogu - Ogled s opekotinom - Hodanje po eravici Kontrolisani ogled hodanja po eravici Lini doivljaji -Protiv bolova Objektivna granica.................................................................................. 147 Bekstvo u bolest - elja se protivi delova^ju 9. PRAKSA U HETEROHIPNOZII AUTOHIPNOZI Odnos...........................................................................................148 Prekid veze - Promet odbosa - Autohlraoza teienom'odaoia 12

Prilagoavanje Ispitaniku.......................................................................150 Ovladavanje standardnim tehnikama - Prilagoavanje tehnike ispitaniku - Prilagoavanje govora - Iskljuenje sopstvene linosti Redakcija" uspenih sugestija...............................................................151 Pacijentove elje - Pretvaranje informacije u elje - Sreena zbirna sugestija - Formulacije koje povezuju - Standardne formulacije - Imaginarni uspeh - Imaginacija kao doivljena stvarnost Sklad glasa i sugestije Nekoliko uspenih metoda produbljivanja hipnoze...................................155 Korisna pauza - Viestruka hipnoza u hipnozi - Druga faza hipnoze -Buenje iz hipnoze - Pisanje i govor u hipnozi - Hipnoza u hipnozi Vremenska regresija...............................................................................157 Potpuna vremenska regresija - Delimina vremenska regresija -Sluaj iz prakse - Seanje prethodnog ivota Testirajte svoju hipnotibilnost.................................................................159 Merodavni inioci - Kako ispuniti upitnik - Upitnik za testiranje: da li lako podleete hipnozi? Promena ovekove linosti hipnozom.....................................................161 Promene kod hipnotizera i hipnotisanog - Dve vrste promene linosti Usmerena promena odreenih osobina - Put u budunost Automatsko pisanje................................................................................163 Vane pripreme za pisanje Rukopis pisan tuom rukom 10. PROVERA HIPNOZE Blokada oiju.........................................................................................164 Nalog za sklapanje oiju - Primena hipnoze bez uvoenja u hipnozu Blokada ruke..........................................................................................165 Nalog za blokadu ruku - Provera delovanja sugestije -Povlaenje sugestije Test padanja...........................................................................................116 Poseban test za ispitivanje hipnotibilnosti - Primena kod hipnoze u budnom stanju Test sklapanja ruku................................................................................167 Poseban test za ispitivanje sugestibilnosti - Primena testa u hipnozi - Kombinacija s posthipnotikim nalogom 13

Blokada pamenja.........................................................................168 Sugestija blokade pamenja - Blokiranje Ili zamena reci Blokada govora...................................................................................169 Sugestija blokade govora - Podsvest se ne moe nadmudriti -Buenje iz hipnoze 11. AUTOHIPNOZA Velianstveni metod samopomoi..........................................................171 Bolest zbog problema - Duevna samoporao - Snaga potrebna za ostvarenje - Ogromna snaga - Autohipnoza putem heterohipnoze -Autohipnoza magnetofonskom trakom koju ispitanik sam diktira -Provera autohipnoze Odvikavanje od puScrjja autohipnozom...................................................174 Zavisnost protiv volje - Magnetofonska traka Reci upravljene
podsvesti - Sugestija nesklonosti

Vitkost autohipnozom............................................................................177 Debljinu prate problemi - Sugestijom protiv prevelikog apetita Autohipnoza leci nesanicu...................................................................... 178 Sugestija kod nesanice ~ Pouzdana pomo kod nesanice Autohipnoza poboljava uspeh u Bkoli....................................................180 Ncuspch u koli zbog pogrcSno odabranog zanimanja - U voden je u hipnozu - Sugestija - Prekid hipnoze Autohipnoza oslobaa od straha i depresije.............................................. 182 Primer oslobaanja od straha - Pozitivne sugestije Ne smemo
da budemo nestrpljivi

Autohipnozom protiv alkoholizma..........................................................184 Alkoholizam je bolest Sugestija protiv alkoholizma - Pojaana sugestija Autohipnoza oslobaa od narkomanke................................................... .186 Zla sudbina - Sugestija protiv droge - Novi poetak Autohipnozom do bezbolnog poroaja......................................................188 Strah je uzrok grega i bolova - Ne dozvoliti da se javi zelja za uspehom po svaku cenu - Sugestije na magnetofonskoj trnci -Ruka kao pomoni organ u hipnozi 14

Ne bojimo se vie zubara.......................................................................190 Sugestije sa magnetofonske trake - Blokada svih provodnika bola Autohipnozom protiv glavobolje............................................................191 Oblikovanje linosti prema linim eljama - Automatizam tatine -Terapija - Buenje pozitivnih oseanja - Uspeh za svega nekoliko nedelja Opstipacija se lako leci..........................................................................194 Sredstva za ienje tete razmeni materija - Nalog na magnetofonskoj traci - Sugestivno oputanje Autohipnoza vam pomae da budete mladi i lepi.....................................195 U svako ivotno doba treba biti mlad - Poveavanje grudi -Upravljanje duhom - Sugestije - Prihvatanje sopstvenog poloaja - Oputanje je uvek vano Autohipnozom u srean ljubavni ivot.....................................................198 Bez ljubavi nema sree - Primena tehnike predstavljanja - Sugestije Autohipnoza pomae kod stresa.............................................................199 Vebajte svoj organizam -Antistres sugestije - Stvoriti oseaj pnjatnosti Autohipnozom do boljih rezultata u sportu...............................................201 Uverljivi rezultati ogleda - Nema opasnosti od prenaprezanja -Nalozi - Poveanje oputanja Autohipnoza poveava inteligenciju i inspiraciju......................................204 Eksperimenti vredni divljenja - Sugestija i radost ZAKLJUAK Zakoni hipnoze......................................................................................206 Prvi zakon hipnoze - Drugi zakon hipnoze - Trei zakon hipnoze Ovako uspeva svaka hipnoza..................................................................207 Pretpostavke za hipnozu - Redakcija sugestija - Pomona sredstva - Uvoenje u hipnozu - Hipnoza u devet koraka -Savlaivanje tekoa - Produbljivanje hipnoze - Sugestija -Pauze - Ukidanje sugestija - Zakljuni razgovor Kada ne smemo da primenimo hipnozu?.................................................213

15

Potpuno zreo ovek u autohipnozi nalazi idealan put ka samome sebi, ime svoje pozitivne osobine moe da pojaa, a nepoeljne da ukloni. Pored toga, primenom heterohipnoze, on moe da pomogne svojim savremenicima da upoznaju sopstvenu snagu i da je bolje iskoriste. Prvi korak ka mudrosti je spoznaja linih mogunosti. Objektivno ispitajte sami sebe; ma kakav bio rezultat te analize, smatrajte ga vanim stepenikom na putu prema savrenstvu, jer vae pravo Jaje apsolutno savreno.
Prof. dr. Helmut Jansen, dekan medicinskog fakulteta, Rio de aneiro

17

1. Kratka istorija hipnoze

Drevne prakse hipnoze

Hipnoza je stara koliko i oveanstvo. Sauvani zapisi klinastim pismom govore nam da su Sumeri, najstarija poznata civilizacija na planeti, ve u etvrtom milenijumu pre nae ere poznavali hipnozu i umeli daje koriste onako kako to i danas inimo. U uvenoj svetenikoj koli u Erehu uva se od pradavnih vremena rukom napisano delo koje je, posle bezbrojnih prepisivanja, danas samo delimino sauvano. Ono sadri neoborive dokaze o tome da su posebno obueni svetenici-lekari hipnozom leili bolesnike u stanju sna. Ve su tada bila poznata tri stepena hipnotikog stanja: laka, srednja i duboka hipnoza. U Manuovom zakoniku, najstarijem sanskritom pisanom delu Indijaca, opisane su sline gradacije hipnoze. Ovde se govori o budnom snu, o snu sa snovima i o snu koji prua zadovoljstvo. Autohip-noza i danas igra veliku ulogu kod mnogih naprednih tehnika joge. Hipnoza je koriena kao terapeutsko sredstvo i u starom Egiptu. Na tzv. Ebersovom papirusu, starom tri hiljade godina, opisano je kako su iscelitelji primenjivali hipnozu, postupcima koji su vrlo slini dananjim. Egipatski svetenici bili su istovremeno i narodni lekari. Bolesnika bi hipnotisali stavljajui mu sjajne metalne ploice ispred oiju, da bi se oi zamorile, usled ega bi nastupio hipnotiki san. Ovde se radilo o poecima metode fiksiranja koju i danas koristimo. Poznata je bila i hipnoza rukama, povezana s odgovarajuim nalozima. Tako u jednoj staroj egipatskoj raspravi pie: ...spusti na njega dlanove da umanji bol u njegovim rukama i reci mu da e bol nestati." Grci su takode poznavali hipnozu kroz san u hramovima. Bolesnici koji dou u hram morali su da prethodno dre odreene dijete. Pripreme za leenje nastavljane su mirisnim kupkama i ritualnim pranjima. Zatim bi svetenik priao o ve postignutim izleenjima 18

kako bi ih pripremio za ono Sto je trebalo da dozive, i da bi poveao napetost iekivanja. Tek tada su smeli da prespavaju u hramu. Dok bolesnici spavaju, svetenici bi aputanjem u uho prenosili odreene sugestije, da bi pod uticajem atmosfere hrama sami aktivirali sop-stvenu snagu isceljenja. Pre nego Sto bi zaspali, bolesnici su morah obeati da e da izvre sve Sto im bogovi objave u snu. Verovalo se da prostorije hrama imaju posebnu isceliteljsku mo. Kad se bolesnici probude, svetenici bi im protumaili snove i ponovo ih opomenuli da posluaju savet bogova. Ve tada je bilo mnogo bolesnika koji ne bi zaspali, kao Sto ih, uostalom, ima i danas. Takvim bolesnicima bili su na raspolaganju medijumski nadareni svetenici, koji su u transu uspostavljali vezu sa bogovima. U uvenom hramu u Delfima, posveenom Apolonu, iznad pukotine u steni iz koje je izbijala para, na zlatnom tronocu sedela je svetenica. Omamljena parom, tonula je u trans i na postavljena pitanja saoptavala savet bogova. Primena hipnoze u obliku hramskog sna odrala se do sredine estog veka nae ere. Zatim su hrianski monasi sve vie poeli da preuzimaju naslede hramskih svetenika, postiui udesna izleenja molitvama, svetom vodicom i motima hrianskih muenika, kao i polaganjem ruku. U tome su uestvovah kraljevi i pape. U Novom zavetu moemo proitati: Poloie ruke na bolesne, i bie im bo lje..." Prvi sauvan zapis o autohipnozi kod lanova monakog bratstva hesihasta na planini Atos, potie iz jedanaestog veka. Oni su izazivali odreenu vrstu autohipnoze usmeravanjem pogleda u svoj pupak. Zato su nazvani omfalofizici ili posmatrai pupka. Paracelzus (1493-1541) je pouavao daje presudan faktor svakog leenja unutranji lekar". Objavio je da su monasi u Korukoj leili bolesnike tako to su im nalagali da gledaju u sjajnu kristalnu kuglu, nakon ega su tonuli u dubok san. U tom snu monasi su im davali potrebne sugestije za izleenje do koga je uglavnom i dolazilo. Ovaj oblik lekarske vetine pao je u zaborav tek u doba inkvizicije, jer je svako ko je umeo da se koristi ovom vetinom bio izloen opasnosti da bude spaljen na lomai kao zagovornik avola.

19

Od magnetizma do naune hipnoze

Godine 1646. monah Atanasijus Kirher (1606-1680), u svojoj knjizi Expemnentum Mirabile opisuje kako je zaarao" pevca. Bila je to prva nauno opisana pojava takozvane klasine animalne hipnoze, pa je moemo smatrati preteom Mesmerovog magnetizmus ani-malia". Drugi isusovac i poznati astronom, profesor Maksimilijan Hel (17201792) sproveo je brojne magnetske terapije". On je pravio magnete u obliku obolelih organa i privrivao ih na obolele delove tela. Rezultati su bili iznenaujui. Na ovaj nain izleio je ezdeset do sedamdeset posto bolesnika. To je Franca Antona Mesmera (1734-1815) dovelo do saznanja da za izazivanje tih pojava nije potreban nikakav nebeski, mineralni ili metalni magnetizam". Dovoljno je bilo dejstvo fluida" za magnetizovanje" bolesnika, koji je sam stvorio. Nazvao gaje magnetizmus animalis" ivotinjski magnetizam. S Mesmerom poinje moderna istorija hipnoze. Taj svoj fluid" prenosio je na bolesnike, gladei ih odozgo prema dole, stoje kasnije nazvano ,,Mesmerovim gladenjem". Godine 1775. Mesmerje svim uvenim akademijama poslao cirkularno pismo gde je u dvadest i sedam stavki objasnio svoju teoriju. Svojim senzacionalnim uspesima u leenju (uveno je izleenje pijanistkinje koja je oslepela u etvrtoj godini ivota), stvorio je sebi uticajne neprijatelje u lekarskim krugovima, tako daje iz Bea morao da pobegne u Pariz, gde je stekao brojne prijatelje i oduevljene pristalice. Medu njegove pacijente ubrajala se ak i Marija Antoaneta i drugi lanovi francuskog dvora. Mesmer nije pridavao nikakvu vanost uspavljivanju. Smatrao je daje mnogo delotvornije izazivanje takozvanih ,Jcriza ozdravljenja". Pacijenti su obino sedeli oko bazena napunjenog namagnetisanom vodom". Iz vode su virile brojne gvozdene ipke za koje su morali da se pridravaju rukama. Tato se magnetska struja prenosila sa jednih na druge. Autosugestija, nastala usled napetog iekivanja, doprinosila je stvaranju oekivane krize ozdravljenja. im bi jedan pacijent zapao u takvu krizu, njegov primer izazvao je krize i kod ostalih pacijenata.
20

Na kraljev nalog, 1784. godine sastavljena je komisija od dlanova francuske Akademije nauka koja je odbacila Mesmerovo uenje, a njegovu teoriju o ivotinjsko-magnetskom fluidu" diskvalifikovala kao nenaunu. Komisija je rezultate mesmerizma u oblasti leenja pripisala uobrazilji pacijenata. Mesmerove pristalice su uzalud pro-testovale da komisija uopte nije ispitala kako to da kriza ozdravljenja i kod ivotinja moe izazvati sline pojave kao i kod ljudi. Francuskim lekarima je ne samo zabranjeno da se bave mesmerizmom", ve im je, pod pretnjom ponitavanja diplome, zabranjeno ak i da raspravljaju o toj temi. Drugi vladari, kao bavarski i danski kralj i ruski car, dali su nalog lekarima svojih zemalja da teoretski i praktino ispitaju Mesmerovu nauku. Tako je Mesmer, mada je poao od pogrenih pretpostavki, ipak inicirao da se hipnoza nauno ispita na meunarodnom nivou, i time postao pretea moderne psihoterapije. Dananju nauku o sugestiji podstakao je portugalski opat Faria (17551819). Poreklom je bio iz portugalske kolonije Goa, a 1813. godine preselio se u Pariz. U Indiji je prouavao hipnotike pojave, i doao do uverenja da hipnotizeru nije potreban nikakav fluid za izazivanje hipnotikog sna, kako je to verovao Mesmer, ve da sama sugestija izaziva hipnotiki san. Njegovi javni nastupi izazvali su ogromnu senzaciju, kao i njegovo delo O uzroka budnih snova u okviru prouavanja ovekove prirode, objavljeno 1819. godine, gde je hipnotizera nazvao concentrateur", a hipnotisanog concentre", dok je hipnotiki san nazvao concentra-tion" ili sommeil lucide", lucidni san. Koristio se jednostavnim metodom hipnotisanja, tako to bi priao bolesniku, otro ga pogledao i odjednom viknuo: Spavajte!" Gotovo pedeset posto pacijenata odmah je tonulo u hipnozu. Ovde se radi o pretei hipnoze zastraivanjem" kojom se kasnije sluio . M. arko. Odlunim korakom u razvoju hipnoze krenuo je godine 1841. engleski oni lekar Dems Brejd (1795-1860), na osnovu ogleda vajcarskog magnetizera Lafontena. Kako su mu pokazane pojave izgledale neverovatne, i sam je poeo da se njima bavi, u nameri da raskrinka Lafontena. Za svoja istraivanja koristio je svoju suprugu, svog prijatelja Vokera i svog slugu. Iznenadio se kada mu je uspelo da ih sve troje uvede u hipnotiki san. Uinio je to tako to im je u 21

visini korena nosa pred oima drao sjajno dugme sa svoje kutije sa instrumentima. Kao oni hirurg, znao je da trajno fiksiranje nekog sjajnog predmeta pred oima izaziva umor. Ovaj vetaki sanje nazvao hipnoza", prema grkoj reci hypnos9 ta znai san. Na osnovu sopstvene teorije razvio je prilino jednostavan postupak za hipnoli-sanje ljudi i ivotinja. Na oko dvadeset santimetara od osobe koju je eleo da hipnotie, u visini korena njenog nosa, postavio bi neki sjajan predmet, na primer staklenu prizmu. Jednostavnim fiksiranjem i bez ikakvog verbalnog uticaja, najee je ve posle nekoliko minuta postizao poetak hipnoze. Godine 1842-43. objavio je svoje glavno delo Neurobipnologija, ili princip ncrvnog sna u odnosu na ivotinjski magnetizam. Meutim, i Brejd je od svojih kolega lekara dobio samo podsmeh i izrugivanje. Pariki lekar A. A. Libo je preispitao Brejdove oglede i utvrdio da su ispravni. Ve 1866. godine objavio je knjigu Vetaki san i slina stanja. Ni ova knjiga nije odmah privukla panju koliku je zasluila. Tek posle mnogo godina, profesor univerziteta u Nansiju, Ipolit Bernhajm (1843-1917), shvatio je znaenje Liboovog uenja, a onda i sam napisao pomenuto delo o sugestiji i njenom znaenju, i taj nov metod leenja uveo na medicinsku kliniku u Nansiju, a zajedno sa Liboom osnovao Nansijsku kolu". Time je poela nauna primena hipnoze. Jedan od uenika Nansijske kole bio je i Sigmund Frojd, osniva psihoanalize. U isto vreme su na proavanju i korienju hipnoze radili i uveni lekari kao August Forel, i prvi sledbenici Nansijske kole, Emil Kue i . Boduin. Emil Kue (1857-1926) razvio je nauku o autosugestiji. On je spoznao je daje hipnoza, u sutini, uvek autohipnoza. Hipnotizer izaziva kod subjekta samo manje ili vie snanu predstavu nameravanog delovanja, koju onda ostvaruje autohipnozom. Od njega potie izreka: Nae dejstvo ne podstie volja, ve sposobnost imaginacije." Njegov zakljuak je da svako moe sam sebe da hipnotie, i pacijentima je objasnio da autosugestijom mogu da izlee svoje bolesti. Doslovno je rekao: Nauite da sami sebe izleite; vi to moete uiniti. Ja lino nisam jo nikoga izleio. Mogunost izleenja lei u vama. Pozovite u po22

mo svoj lini duh da slui vaem telesnom i duhovnom zdravlju. Bie tu. On e vas izleiti, i biete snani i sreni" Kue je navodio pacijente da ujutro i uvee po dvadeset puta sugestivno sebi kau: Iz dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i bolje/* an Martin arko (1825-1894) bio je glavni lekar u parikoj duevnoj klinici La Salpetrijer" i profesor patoloke anatomije. Bio je meunarodno priznati neurolog, autor epohalnih radova o ivanim bolestima. arko je bio velik protivnik Nansijske kole. Smer hipnoze koji je on zastupao nazvan je Parika kola". Suprotnost ova dva miljenja mogla bi da se svede na to daje Nansijska kola obavljala istraivanja sa normalnim ljudima, dok su arkoovi pacijenti bili duevni bolesnici. On je doao do uverenja da je hipnoza samo vetaki izazvana histerija. Sluio se razliitim tehnikama, ali je za uvoenje u hipnozu uglavnom je koristio tehniku zaprepaivanja. Tako je palio eksplozivni pamuk i sluio se Dramondovom karbitnom svetlou" koju bi iznenada zapalio, ili bi odjednom udarao u glasan gong. Preplaeni duevni bolesnici grupno su zapadali u hipnotiko stanje. Njegova izreka je: Veraje ta koja leci." Za istraivanje jednog drugog vida hipnoze zasluan je ruski istraiva I. P. Pavlov (1849-1936). On je svoje oglede obavljao na ivotinjama. Svojim uvenim ogledom na psu Pavlov je rasvetlio so-matsko-duevne procese i dokazao da su hipnoza i sugestija sasvim normalna ivotna deavanja. Time je hipnozu konano oslobodio vela tajanstvenosti. Pavlov je izveo svoj eksperiment tako stoje psu dao veliki komad mesa i ustanovio da ivotinja reaguje pojaanim izluivanjem pljuvake. Istovremeno je udario o zvono, dobivi time sasvim odreen zvuk. To je ponavljao pri svakom hranjenju. Posle nekog vremena, ve je sam zvuk zvona bio dovoljan da kod ivotinje izazove poja ano luenje pljuvake, mada nigde nije bilo nikakvog mesa. Nakon itavog niza ogleda, Pavlov je sumirao svoja saznanja: Svaki trajni podsticaj ili podsticaj koji se sistematski ponavlja i preko nervnih kanala dopre do odreene take u modanoj kori, pm ili
23

kasnije dovodi do prinudne pospanosti, a zatim i do sna, odnosno hipnoze." Pri tom je Pavlov otro razlikovao nasledene, neuslovne reflekse", od uslovnih refleksa, steenih u toku ivota. Ova nauka o uslovnim refleksima omoguila je da se eksperimentalno istrae neka podruja ljudske podsvesti, pre svega automatizovani mehanizmi vieg i najvieg delovanja nerava. Od savremenih istraivaa za nas je u prvom redu zanimljiv I. H. ulc, koji je razvio poseban metod autohipnoze, takozvani autogeni trening". Re autogen" potie iz grkog jezika, a znai onaj koji sam proizvodi". Primarni cilj ovog treninga je oputanje uz pomo koncentracije i uticanja na samog sebe. Autogeni trening uglavnom deluje putem pojaane koncentracije, oputanjem, vaspitavanjem samoga sebe i jasnim porastom radnog uinka. U toku treninga subjektu dalje uspeva da u sve veoj meri utie na funkcionalne i organske tegobe, poto brojne tegobe nastaju grenjima i unutranjim nemirom. Profesor ulc je odredio est osnovnih vebi:

1. 2. 3. 4.

Teinska veba (oputanje miia); Toplotna veba (poputanje napetosti krvnih sudova); Veba srca (smirivanje srca); Veba disanja (smirivanje disanja); 5. Veba solarnog pleksusa (regulisanje trbunih organa); 6. Usredsredena veba glave (hladno elo). Precizno su odreeni i poloaji u kojima treba da se izvodi autogeni trening, i to: 1. Leei; 2. poloaj koji telo zauzima u fotelji; 3. tzv. koijaki poloaj.
Na viem stepenu autogenog treninga dodaje se jo i doivjjava-nje slike u kojoj se simboliki ogleda situacija onako kako je prihvata podsvest 24

U nae vreme se za znatno proirenje hipnoze pobrinuo Legli M Le Kron. Ovaj ameriki strunjak za hipnozu je pouio na hiljade le-kara i psihologa tehnikama medicinske hipnoze. Svojim delima, pogotovu knjigama Autohipnoza i Heterohipnoza, upoznao je stotine hiljada italaca sa jednostavnim ali delotvomim metodima hipnoze, i time uveliko doprineo smanjenju predrasuda protiv hipnoze.

25

2. Uvod

Staje hipnoza?
U Africi, drava Tanganjika, lekar belac ustanovio je kod jednog crnca akutnu upalu slepog creva praenu temperaturom od ertdeset stepeni. Po njegovom iskustvu, samo je hitna operacija mogla da pomogne. Pacijent je, meutim, zaprepaeno odbio da se podvrgne operaciji. Pozvao je svog plemenskog vraa da ga izlei. Vra je zdrobio nekoliko biljaka, mrmljajui pri tom nerazumljive reci, a zatim je ove biljke kanapom privezao oko bolesnikovog trupa. Bolesnik je zurio u vraa kao da je hipnotisan. Pri tom je vra poloio desnu ruku na bolesnikov pupak i rekao: Tvoji bolovi sada nestaju, a s njima i temperatura." Sutradan je bolesnik bio potpuno zdrav. Hipnotiko sugestivno leenje na afriki nainje uspelo. Staje ovde hipnoza, a ta sugestija? ^ ^^S Moramo priznati da je teko dati tanu definiciju hipnoze, iako smo ve dobro upoznali njene fenomene. Prava priroda hipnoze, u smislu punovane teorije, i danas je nepoznata. Istraivai su, meutim, utvrdiili da izmeu budnog stanja i spavanja postoji neka vrsta polovine svesti". U tom stanju telesne funkcije su smanjene, dok su duhovne aktivne. Britansko udruenje lekara (British Medical Association) ovako definie hipnozu: Hipnoza je prolazno stanje smanjene panje kod pacijenta, stanje u kome mogu da se pokau razliite pojave, same od sebe, ili kao reakcija na verbalne i druge podsticaje. Te pojave obuh-vataju promenu svesti ili pamenja, pojaanu osetljivost na sugestije, odgovore i misli koje pacijentu u obinom duevnom stanju nisu bliske. Izmeu ostalog, u hipnotinom stanju mogu biti izazvane ili potisnute pojave kao to su anestezija, paraliza, ukoenost miia i vazomotorne promene." 26

U procesu hipnoze koju obavlja drugo lice (heterohipnoza) na oveka se prenosi predstava (sugestija) koja dolazi spolja, a on je prihvata. Bez prihvatanja i bez odobravanja ove predstave, dejstvo je nemogue. Zbog toga je, kako to brojni pisci (medu njima i L. M. Le Kron) naglaavaju, svaka hipnoza u osnovi autohipnoza, odnosno autosugestija. Takva predstava moe estim ponavljanjem postati us-lovni refleks i time deo sopstvene linosti. Da bi autosugestija trajno delovala, vano je, dakle, da se ponavlja. Po Pavlovljevom zakonu takastog refleksa" svaki intenzivan trajni nadraaj, ili nadraaj koji se monotono ponavlja i preko nervnih kanala stie do odreene take na kori mozga, pre ili kasnije dovodi do prinudne sanjivosti, uz pretpostavku da njegovo dejstvo ne ometa neki drugi, snaniji nadraaj. Zato bi hipnozu trebalo obavljati u malo zamraenoj, tihoj prostoriji, kako bi ostali podsticaji bili to vie iskljueni. Ako se viestrukim ponavljanjem neki hipnogeni podsticaj dovoljno uveba, njegovo kasnije dejstvo moe u svako doba da se munjevito ponovi, i tada dolazi do takozvane munjevite hipnoze". Kod nje, meutim, hipnotizer nije uzrok hipnoze, ve se hipnotisani sam hipnotie, poto je hipnotizer u njemu izazvao predstavu o nastupu hipnoze. Do hipnoze dolazi zato to hipnotisani to oekuje. Ne samo da hipnoza moe da se obavi samo ako se ispitanik sa tim slae, ve bi on trebalo da bude i duboko uveren da mu hipnotizer eli najbolje. To subjektivno poverenje, uz oekivanje da hipnotizer radi za njegovo dobro, odreuje delotvomost hipnoze. Pre nego to ponemo sa hipnozom, u pripremnom razgovoru koji e stvoriti atmosferu razumevanja i simpatije, trebalo bi da uspostavimo vezu s ispitanikom. Hipnoza duboko deluje na itav organizam. Ona moe da se ubrza ili uspori disanje i otkucaj pulsa. Pored toga u hipnozi je mogue uticati i na sledee funkcije: luenje eludanog soka, znojenje, kalja-nje, povraanje, zevanje, kajanje, polne funkcije, menstruaciju, raz-menu materija, irenje i skupljanje enica, izluivanje mokrae ili stolice. Pored toga, hipnozom moe da se izazove negativno ili pozitivno zavaravanje ula.
27

Na primer, kod negativnog zavaravanja ula moe se postii da subjekt, ako je dobio takvu sugestiju, ne primeuje neke predmete koji u stvarnosti postoje. Ako nekom sugeriemo da se nalazi u potpuno praznoj sobi i naredimo mu da prede s jednog kraja sobe na drugi, on nee primeti-ti sto koji stoji nasred sobe, jer taj sto za njega ne postoji, pa e udariti u njega. Tako sam jednom nekoj eni sugerisao da je sama u sobi, mada smo u istoj prostoriji bili i moj prijatelj i ja. Neko vreme bili smo sasvim mirni. Meutim, kada smo poeli da bacamo jastuke po sobi, ena se toliko uznemirila da smo odmah morali da prekinemo eksperiment. Poto se malo smirila, ispriala nam je da se silno prepala kada su odjednom, bez vidljivog razloga, po sobi poeli da lete jastuci, a u sobi nije bilo nikoga ko bi mogao da ih baca. Prof. dr Kraft-Ebing opisao je slian eksperiment. Nekoj osobi je sugerisao da je odreeni dr H. otputovao na nekoliko dana. Kada je taj dr H. nekoliko minuta kasnije s upaljenom cigaretom proetao po sobi, ispitanik se skroz zaprepaeno zagledao u ar cigarete koja se zajedno s oblaiem dima sama kretala po sobi. Verovao je da se radi o nekom maioniarskom triku. Na ovaj nain moemo da sugeriemo i potpuno slepilo dajui otprilike ovakvu sugestiju: Sve oko vas postepeno postaje tamnije, sve tamnije. Sve se gubi u neprozirnoj magli. Teko da neto moete da vidite. Postaje sve tamnije, sve tamnije. Sada je postalo sasvim tamno - vi stojite u potpunom mraku i nita ne moete da vidite." Ispitanik se ponaa ba kao slepac. Lako moemo proveriti da se ne radi ni o kakvom simuliranju, ako slepcu" na put postavimo neki predmet u koji mora bolno da se udari. Da se ispitanik ne bi prepao, treba mu pre ogleda sugerisati da e to stanje potrajati svega nekoliko trenutaka. Naravno, sa istim uspehom moe da se sugerie i pozitivno zavaravanje ula. Poznat je eksperiment sa igranjem karata. Sugeriemo li oveku u hipnozi daje odreena karta oznaena velikom crnom ta-

28

kom na poleini, on e po pravilu uvek prepoznavati tu kartu i sigurno je izvui iz niza ostalih, mada ta karta uopte nije oznaena. Govorimo li o hipnozi, onda pri tom uglavnom mislimo na stanje spavanja, na takozvani hipnotiki san. Uostalom, hipnotiko stanje spolja uglavnom i lii na laki san, ali tu ipak ima velikih razlika. Hipnoza je stanje suene svesti, ali unutar te ogranienosti mogu da se pojave sve nijanse izmeu dremanja i preterane budnosti Po Pavlovu, redovno su sueni, odnosno blokirani, samo pojedini delovi mozga, a nikada svi. Posredstvom kapilarnog sistema krvnih sudova smanjena je funkcija viih centara mozga, tako da preovla-duju dublji slojevi ljudskog bia. Izmeu snienog praga svesti i sna postoji, dodue, izvesna srodnost, ali nikad i potpuna analogija, osim ako hipnoza ne prede u san. Unutranja koenja, san i hipnoza zasnivaju se na istom fiziolokom procesu, jer i za vreme sna ni jedno podruje modane kore ne spava potpuno. Stanje spavanja razlikuje se od hipnotikog sna po sledeim kriterijumima:

U hipnozi: 1. 2. 3. 4. 5. panja je pojaana i usmerena na sugestiju; pacijent uje svaku re i svaki zvuk; neznatno je kritian; svest mu je suena, ali budna; postoji vremenska i prostorna orijentacija; 6. zadrana je sposobnost pamenja, ako nije izriito sugerisano da se ukine; 7. hipnotisanom oveku moemo da se obratimo govorom. U snu, naprotiv: 1. 2. 3. 4. 5. panje uopte nema; prihvatanje nadraaja je praktino onemogueno; ne postoji kritiki stav; svest je blokirana; ne postoji orijentacija; 6. pamenje je blokirano; 7. oveku ne moemo da se obratimo govorom.
29

U hipnozi je svest uglavnom usmerena ka hipnotizeru. Taj kontakt nazivamo odnosom". Dok se podsticaji okoline povlae, ono to hipnotizer govori dopire u prednji plan svesti, pa hipnotisani to posebno snano prihvata. Kritika sposobnost hipnotisanog je znatno smanjena, ali ipak postoji. To se jasno pokazuje ako oveku damo sugestiju koja se kosi sa strukturom njegove linosti - da se, recimo, obnai ili da u nekoga puca. U tom sluaju hipnoza se odmah prekida i ovek se budi. Ponovimo, dakle, jo jednom:

Hipnoza nema nieg zajednikog sa magijom ili natprirodnim pojavama. 2. Hipnoza nije identina s vetakim uspavljivanjem. Njeni pojedini simptomi su veoma razliiti i zavise od linosti hipnotizera i od korienih metoda. 3. Hipnoza nije isto to i sugestija, mada znatno poveava sugestibilnost. 4. Pomou hipnoze moemo da utiemo na funkcionalne bolesti, ali i na teke organske smetnje, i to u pozitivnom i u negativnom mislu. 5. Dostignuti stepen hipnoze i hipnosugestivnog uticaja u mnogome zavisi od stanja nervnog sistema hipnotisanog oveka, a pogotovo od njegove psihoaktivnosti ili psihopasivnosti. 6. U hipnozi moemo da sugeriemo gotovo svako zavaravanje ula, kako pozitivno, tako i negativno. 7. Hipnoza i san nisu identini. Hipnoza je, meutim, kao i san, sastavni deo ivota ljudi i ivotinja. 8. Svako ko moe da spava, moe da bude hipnotisan. Dubina i simptomi hipnoze razlikuju se od pojedinca do pojedinca. 9. Hipnoza nije lek koji leci svaku bolest, ali u ruci iskusnog hipnoterapeuta prua udesnu mogunost da se pomogne bolesnim ljudima.
1.

30

Staje sugestija?
Sutina sugestije je da se u samom sebi ili u nekom drugom izazove odreena predstava u podsvesti. Tako se vrti uticaj na oseaje, rasuivanje i voljne odluke. Sto je predstava jasnija i snanija, lake e kod drugih ljudi moi da se probije i due e delovati. Kad se neto sugerie drugome, govorimo o heterosugestiji. Izazivamo li tu predstavu u sebi, govorimo o autosugestiji. Da bi heterosugestija mogla da deluje, drugo lice mora daje prihvati kao svoju predstavu i tako je pretvori u autosugestiju. Svaka sugestija, pa i heterosugestija koja dolazi spolja, u stvari je autosugestija. Da nam bude jasno: sugestija se nikada ne odvija u svesti. Ona deluje samo ako je pomou autosugestije pretvorimo u vizuelnu predstavu. Sve pojave hipnoze su posledica sugestije, odnosno autosugestije. Jedan naunik je sugerisao nekolicini osoba da su popili litar te-nosti. Iako nisu popili ni jednu jedinu kap, ti ljudi su posle toga izbacili skoro jedan litar mokrae vie nego inae. Ovaj ogled dokazuje koliko duboko sugestija data u hipnozi moe da utie na ovekove telesne procese. Misao je poetak svega. Iz nje zatim nastaje vizuelna predstava. Tek onda moe da se sprovede sugestija. Sva delovanja sugestije, od hipnoze do sugestije u budnom stanju, autosugestije ili heterosugesti-je, samo su manifestacije nae sopstvene vere. To vai i za hipnozu, gde se isto tako primaju ili odbijaju sugestije, svoje ili tue - ovek im veruje ili ne veruje. Tu je uglavnom re o stavu hipnotisanog, odnosno o hipnotizerovoj ubedljivosti. Hipno-tizer mora prvo da u sebi uvrsti uverenje, mora da veruje da e se ostvariti ono to sugerie. On mora tano da zna ta hoe i da tu volju to slikovitije predstavi. Ima ljudi koji deluju vrlo sugestivno, pa lako mogu da uvere druge. To su osobe koje su sigurne u svoju sposobnost. ovek koji ne veruje u sebe, ne moe oekivati da mu drugi veruju.
31

Sugestija je podsvesno ostvarenje jedne ideje", kae prof. . Bo-don. Po recima poznatog psihologa Frica Lambera: Sve to duevno utie na nas je sugestija, jer u trenutku kada podlegnemo duevnom uticaju, rada se vera koja tom uticaju odgovara." itav na ivot odreen je svesnim i nesvesnim sugestijama. Da nije tako, svaka propaganda bila bi suvina. Meutim, ne samo to spolja neprekidno utiu na nas, ve i mi sami stalno na sebe utiemo. Ta autosugestija ili uticanje na samog sebe neobino je vana za na ivot, jer svakom svojom milju oblikujemo svoju linost, a time odreujemo i svoju sudbinu. Zato ne bismo nikada_smeli da razvijamo neku negativnu misao, a pogotovu ne bismo smeli neto negativno da izgovaramo. Svaku negativnu misao koja se u nas uvue moramo odmah da zameoimo pozitivnom milju, pre nego to negativna uspe da nam nanese neku tetu. Dokle god ne kontroliemo svoje misli i nismo svesni njihove neizmeme snage, mi im se nemono preputamo. Kada nauimo da misli usmeravamo po slobodnoj volji, tu snagu moemo da iskoristimo premajivojim eljama. Ova spoznaja moe da bude posebno vaP na za na ivot^Sprovoenje svesne sugestije znai prevaspitavanje samoga sebe i verovanje u ostvarenje onoga to ovek eli da postigne. Razborit ovek nee ni pokuati da poveruje u neto to je potpuno nemogue. Ko poznaje zakone sugestije i ovlada njima, ne samo to se moe sauvati od neuspeha, ve i svesno postie uspehe. Vano je da pri formulisanju sugestije uvek poemo od sposobnosti uobrazilje osobe na koju nameravamo da utiemo. Jer, sugestija moe delovati samo ako je pretvorimo u razumljiv vizuelni utisak. Naa podsvest ne govori recima, ve slikama. Intenzitet ove predstave odreuje emocija koja je prati. Deluje samo ono to sami sebi moemo da predstavimo. Na primer, pri disanju vizuelno predstavimo sebi kako sa svakim dubokim udisajem primamo u sebe svezu snagu. Predstavimo sebi, dalje, da se ta snaga rasporeuje po itavom telu i da nas sasvim 32

ispunjava. Pri izdisanju, predstavimo sebi da izbacujemo sve to je loe, istroeno i nekorisno. Ve posle deset dubokih udisaja prime-tiemo kako data sugestija poinje da deluje. Meutim, ne zaboravimo da sugestija moe da bude nezavisna od logike. Postoje brojne sugestije koje su izuzetno delotvorne, a sasvim nelogine. Uspeh ne donosi loginost neke sugestije, ve savrenstvo vizuelne predstave. S obzirom da svaki ovek moe da veruje, svi ljudi su sugestibilni. Najsigurnije sredstvo da se pojaa dejstvo neke sugestije je njeno ponavljanje. Svaka sugestija mora da bude jasno formulisana. Ne srne da se dopusti mogunost pogrenog razumevanja, jer ogledna osoba obino ispunjava sugestiju prilino doslovno. Ne treba odabrati vie od tri sugestije pri svakom sugerisanju, ali ih zato treba ponoviti nekoliko puta. Postizanje uspeha moe da se naui. Vizuelnom predstavom uspeha, on ve poinje. I neuspesi su reakcije koje mogu da se naue. Ko se poistoveuje sa svojim neuspesima i kae: ,Ja to ne mogu da uinim, ja sam takav, to mi ne lei", taj ne samo daje zaista takav, ve e takav i ostati. Kod hipnotisanog oveka, sugestijom emocionalno naglaenih doivljaja moemo da izazovemo jako ubrzan puls, povien krvni pritisak, pojaano znojenje i pla, a samo sekund kasnije, glasan smeh i vedro raspoloenje. Sugestijom moemo da utiemo i na pokrete koji ne podleu naoj volji i time postignemo dublje disanje, redovniju stolicu, bezbolan poroaj i uklanjanje nesanice. Dejstvo sugestije zavisi od nekoliko inilaca. 1. Individualan metod osobe koja daje sugestiju: Linost onoga ko sugerie vri snaan uticaj na ispitanika. Ovaj uticaj se ne stvara samo izgovorenom reju, mada je veoma vano ta se kae i kako se kae. Sugestiju moe da pojaa ili oslabi dranje onoga koji sugerie, njegova odea, pokreti, a pre svega njegova unutranja sigurnost. 2. Linost osobe s kojom se vri ogled: Sugestija mora uvek da se formulie polazei od sposobnosti uobrazilje osobe na koju elimo da utiemo. Ono to na nekoga 33

deluje izrazito sugestivno, na dragoga, pod odreenim okolnostima, uopte ne utie. 3. Sadraj sugestije: Ako je sadraj sugestije u suprotnosti sa linou osobe na koju se utie, realizacija se odbija. Zato se oblik sugestije, a pre svega njen sadraj, moraju uskladiti sa biem ispitanika . Sugestije mogu biti direktne i indirektne. Svest esto odbija direktnu sugestiju. Indirektna sugestija lake izbegava cenzuru razuma sklonog kritici, pa se zato lake prihvata i slua. Pri indirektnom obliku sugestije subjekt ne zna da mu se neto sugerie. Tako majka moe dati nemirnom detetu sredstvo za spavanje" koje je u stvari samo bezazlena bombona. Dete veruje da e bombona delovati. Ako ovek, posle napornog dana, proba da sam sebi sugerie: Kad izbrojim do tri biu odmah potpuno odmoran", takva sugestija se verovatno nikad nee ostvariti, jer svest umornog oveka ne eli da poveruje u to. Meutim, ako u istom poloaju sam sebi kaem: Idem pod tu. Posle tuiranja u ponovo biti sve i odmoran", mogue je pretpostaviti da e u ovom obliku sugestija da se ostvari. Dokle dopire dejstvo uslovljene sugestije vidimo u knjizi dr Ervi-na Lika uda medicine. Dr Lik o sebi kae: U uzrastu od devet ili deset godina izbile su mi po akama brojne bradavice. Kada sam jednom prilikom kolski raspust proveo na selu, neka devojka je na meni sprovela kum za uklanjanje bradavica tako to je uzela konac i nad svakom bradavicom vezala vor. Konac je zatim zakopala na mestu gde se voda s krova slivala kroz oluk. Kada konac istrune", rekla je devojka, nestae i bradavice." Posle est nedelja, bez ikakvog daljeg zahvata, sve bradavice su nestale. Ta ako-onda-sugestija" je izvanredno delotvorna. Naalost, uglavnom je koristimo u negativnom obliku. (Na primer: Ako veeras odem u pozorite, ne gine mi uobiajena migrena!") Meutim, moemo da postignemo i pozitivan efekat, ako, recimo, sami sebi kaemo: Ukoliko budem redovno uzimao lekove koji su mi prepisani, ubrzo u da ozdravim!" 34

Najvei neprijatelj svake uspene sugestije je sumnja. Voleli bi-smo da moemo da verujemo, ali ne napredujemo, jer nas u tome spreavaju bojazan i sumnja. Dokle god se kolebamo izmeu pozitivne i negativne misli, ne moemo napredovati. Setimo se samo Edisona koji je izveo tri hiljade eksperimenata pre nego ta je konstruisao upotrebljivu elektrinu sijalicu. Tri hiljade neuspeha, tri hiljade razoaranja, ali je, uprkos tome, kod njega uvek iznova pobedivala pozitivna misao: Ipak u uspeti". I uspeo je. Od onoga ko nije nauio da veruje u sebe, odbijaju se i najsnanije sugestije. One jednostavno ne dopiru do sutine njegovog bia. Ali im ovek poveruje u sebe, sve jasnije poinje da osea silnu snagu sugestije, tako da vie ne moe da sumnja. Ako verujemo u lou sreu i neuspehe, stvarno emo ih i doiveti. Meutim, ako spoznamo snagu u sebi, i ako se njome sluimo ne koei njeno dejstvo sumnjom, to e nam potpuno izmeniti ivot. Koliko brzo moe da se ostvari sugestija, pokazuju nam ogledi o kojima govori dr Franc Velgjesi u svojim knjigama Hipnoza kod ljudi i ivotinja, i Dua je sve. Radi pregleda ira na elucu, nekolicini pacijenata je u eludac spustio sondu. Kada je pregled zavren, hipnotisao je pacijente, ne vadei pri tom sondu. Zatim im je sugerisao da su progutali razliitu hranu i u laboratoriji ispitao luenja njihovog eluca. Pokazalo se da se luenje eludanih sokova munjevito promenilo, i kvalitativno i kvantitativno, onako kako je to odgovaralo hrani koja im je suge-risana. Na osnovu sugestije da je progutao kaiku ulja, kod jednog pacijenta je odmah ustanovljena veliko luenje ui i pankreasa. Kada je pacijentu sugerisano da jede svoje omiljeno jelo, lekar je imao pune ruke posla da pokupi eludani sok koji je neprekidno navirao iz sonde, pa je u ali dobacio: Kako bi bilo lepo da sada jedete svoje najomiljenije jelo!" Tada je luenje eludanog soka naglo prestalo. Pacijentov eludac kao da se uvredio zbog obmanjivanja. Meutim, kada su mu sugerisane jo neke poslastice, odmah je posluno nastavio da radi. Nekad vrlo poznati hipnotizer R. Vinteri pie da je brojne dobrovoljne medijume ubadao u kou, pa ak i u dlan, a da oni uopte nisu 35

reagovali. Jednom je sugerisao nekom medijumu da mu je oko potpuno neosetljivo. Prisutni lekar gaje zatim ubo iglom duboko u vrlo osetljivu onu spojnicu, a pacijent nije ni trepnuo. L. Benedek je nekoj eni u hipnozi sugerisao da joj je ruka uronjena u vruu vodu, posle ega joj je toplota koe odmah porasla za tri stepena. Sugestija obuhvata dve stvari:
1.

2.

Predstavu kod medijuma da doivljava neku telesnu ili duevnu promenu, ili da e do takve promene da doe. Ogranienje predstave na posebni sadraj svesti, slabljenjem ili ukidanjem suprotne predstave.

Sugestija je sutina svakog hipnotikog delovanja i moramo joj posvetiti najveu panju. Ako sugeriemo paljivo i sa uivljavan-jem, moi emo da u samom poetku zatremo bolesti koje su poele da se razvijaju i da ih na prirodan nain izleimo. Moda tako moemo pomoi tamo gde su se druge metode leenja pokazale kao be-zuspene.

Da lije hipnoza opasna?

esto itamo izjave da je hipnoza opasna. Obavio sam nekoliko hiljada leenja uz pomo hipnoze, a da nikad nije iskrsla nikakva opasnost. Ipak, desila mi se nezgoda na samom poetku delatnosti, koju ne bih hteo da preutim. Jednom prilikom, vratio sam neku radoznalu novinarku u uzrast od tri godine. Moj sin je u to vreme takoe imao ba tri godine, pa sam ih povezao. Mada nita nisam rekao, moj sin je odmah shvatio daje tetka, dodue, jako velika, ali daje ipak malo dete. Poveo ju je sa sobom u svoju deiju sobu. Poao sam za njima i naveo ih da se zajedno igraju. Prepirali su se oko neke igrake, a onda se pomirili. Morao sam da se umeam samo jednom kada je novinarka po svaku cenu htela da se popne u kreveti moga sina koji bi se pod njenom teinom sigurno polomio. Onda je otkrila televizor. Moj sin joj je pokazao kako se aparat ukljuuje i iskljuuje i kako se menjaju programi. Bila je vidno fas-

36

cinirana, jer televizija jo nije postojala kad je ona bila dete. Neprekidno je ukljuivala i iskljuivala aparat, menjala programe, sve dok nisam odluio da prekinem eksperiment. Tada sam otkrio da vie ne reaguje na moje reci - veza je bila prekinuta. Predugo sam je ostavio u tom uzrastu. Uivela se u svoju ulogu. Neprekidno sam pokuavao da novim nainima uspostavim kontakt, ali uzalud. Onda sam se setio onoga to sam nauio kao neophodno u ovakvim sluajevima: sauvati mir i jo vie produbiti hipnozu. Kako nije reagovala na moje reci, sklopio sam joj oi na nekoliko sekundi i dao joj odgovarajue sugestije za produbljivanje hipnoze. Kada sam sklonio ruku sa njenih oiju, one su ostale zatvorene. Su-gerisao sam joj da elim da prekinem hipnozu. Godinu za godinom, lagano sam je vodio do sadanjeg uzrasta i zavrio recima: ... Sada u izbrojati do tri, a vi ete otvoriti oi i oseaete se sasvim svee i dobro. Bie vam dvadeset tri godine i sve e biti isto kao i pre ogleda. Kad izbrojim do tri, otvoriete oi i oseaete se dobro: Jedan - dva - tri/* Samo to sam izgovorio tri, otvorila je oi. Sve je bilo u redu. Jednom sam nekom pacijentu sugerisao da u mom prisustvu moe da se i sam hipnotie, ali samo jednom. Rekao sam da e sve to tada sam sebi bude rekao biti delotvorno ba kao da sam to ja kazao, tj. on e da poslua samog sebe. Poto sam bio prisutan, i poto me on nekoliko puta za to zamolio, smatrao sam daje eksperiment bezazlen. Rekao sam mu da svojoj podsvesti moe dati bilo kakav nalog, ali da mi prethodno kae koji nalog daje. Meutim, on je sebi odmah sugerisao sledee: Sada u da izbrojim do tri i zaspau. Nita ne moe da me probudi/* Pre nego to sam mogao bilo ta da kaem, sve je bilo gotovo. Postoje bio neupuen, pogreio je. Poslednjim delom svoje sugestije oduzeo je sebi, ali i meni, mogunost da prekinem hipnozu. Ja sam, meutim, pojaao sugestiju spavanja da bih ga zatim iz ffije izveo ovim recima: Spavate duboko i vrsto - sasvim duboko i vrsto i nita ne moe da vas probudi. Sada oseate da ste dovoljno spavali i primeujete da se postepeno budite. Budite se sami od sebe. Sada ste potpuno budni i otvarate oi!" Samo Sto sam to izgovorio, on je otvorio oi. 37

Objasnio sam mu u emu je pogreio. Time Sto sam dopustio da njegova sopstvena sugestija deluje i samo ga uverio da e sam od sebe odmah da se probudi, njegova podsvest je mogla da izvri moj nalog koji se ne sukobljava s njegovom sugestijom. Pitao me je da li bi mogao da ponovo izvede ogled, a da pri tom ne ponovi istu greku. Nisam mu odobrio, jer sam njegovoj podsvesti prethodno dao sugestiju da samo jednom moe da se sam hipnotie, tako da drugi pokuaj ne moe uspeti. Nije mi poverovao. Neprekidno je pokuavao, ali se nita nije dogodilo, ba kao to sam mu i rekao, jer je njegova podsvest tano sledila moju sugestiju. Kao to vidite, i takve su nezgode sasvim bezopasne, samo ako pravilno postupamo. Ipak ne bismo smeli da dajemo sugestije koje su suprotne ranije datim sugestijama. Bolje je nastaviti datu sugestiju, pa je ak sugestivno pojaati da bi se smanjio unutranji otpor, a zatim oveka postepeno izvesti iz hipnoze. Dr Franc Vegjesi opisao je slinu nezgodu, koja se dogodila kada gaje posetila jedna majka sa erkom koja je imala problema sa menstruacijom. Hipnotisao ju je i sugerisao joj da dobije menstruaciju odreenog dana tano u podne. Majka je zahtevala da prisustvuje hipnozi. Onog dana koji je lekar odredio erka je tano u podne dobila menstruaciju, ali se to isto dogodilo i kod majke. Hipnotika zapo-vest delovala je i na nju, iako je ona bila samo svedok leenja. Ako o opasnosti uopte moe da se govori, onda bih mogao daje primetim samo u nedovoljnosti ili nepotpunom ukidanju datih sugestija. Omiljen je eksperiment u kome se subjektu daje da popije au vode, a da mu se pri tom sugerie da je popio konjak. Subjekt e reagovati kao daje popio au konjaka, tj. bie pijan. Dovoljno jaka protivsugestija ponitie tu reakciju. Meutim, ako protivsugestija ne bude struno sprovedena, moe se dogoditi da se subjekt i ubudue osea pijanim kad god popije au vode. uveni hipnoterapeuti smatraju daje u primeni hipnoze iskljuena svaka opasnost. Dr Libo iz Nansija, otac hipnoze kao terapije, pie: ,,S obzirom da sam godinama primenjivao hipnotiku sugestiju, mogu da tvrdim da ona, ako moemo daje koristimo, daleko nadmauje medicinsku te

38

rapiju. Suprotno od leenja madikamentima, hipnoza je bezopasna, a deluje brzo i prijatno." Dr Mol dodaje: Najvanije pitanje treba da bude:,J)a li kod na-menski izvedene hipnotike sugestije uopte moe da postoji opasnost po zdravlje. Na to pitanje moramo odgovoriti apsolutnim *Ne*". Dr olc iz Bremena kae: Nikada nisam mogao da se poalim na tetne posledice. One se u praksi uopte ne pojavljuju, njih teoretski konstruiu protivnici hipnoze." Dr Oto Vetertrand zakljuuje: ,,Hipnotizmu proriem veliku budunost i mogu potpuno da se prikljuim recima koje je profesor Bernhajm naveo u svom epohalnom delu o sugestiji - da je sugestivna terapija jedna od najvrednijih tekovina savremene medicine." Ja mogu da dodamm samo to da bi jedina mogua opasnost mogla da lei u neznanju lekara, odnosno hipnotizera.

Tehnike ispitivanja podsvesti

Godine 1874. engleski lekar V. B. Karpenter otkrio je da ve samo vizualizovanje jednog pokreta podstie njegovo izvoenje u blagom obliku. Iste godine objavio je svoja saznanja pod naslovom Ideomo-toriki zakon. Ovu pojavu koju sada koristimo u ogledima s klatnom, danas uopteno nazivamo Karpenterov efekat". Predstava pokreta u budnom stanju svesti izaziva samo oslabljen, tek naznaen pokret. U hipnozi, meutim, vizuelno sugerisana predstava moe potpuno da se ostvari, jer je ne koi svest. Vano je da se radi o vizuelnoj predstavi, kai i da tu predstavu prate sve jae emocije. Predstava same rei nije dovoljna da izazove Karpenterov efekt. Ako obavimo nekoliko ogleda s klatnom, lako emo se uveriti u njegovu efikasnost Prvo na listu belog papira nacrtajmo krst. Zatim napravimo jednostavno klatno: na primer, obesimo prsten na nit konca. Nit treba da je dugaka oko pedeset santimetara. Kod ovog jednostavnog ogleda ne igraju nikakvu ulogu veliina i teina, odnosno materijal prstena. Uzmimo sada klatno u ruku i namotajmo konac oko kaiprsta sve dok nam ne preostane dvadesetak santimetara konca, od kaiprsta do
39

prstena. Tada postavimo klatno tano iznad preseka krsta koji smo nacrtali. Pri tom ruku ne oslanjamo ni na ta, ali moemo da podu-premo lakat. Moramo nastojati da nam ruka ostane potpuno mirna i da klatnom ne izvedemo ni jedan svestan pokret. Sada se koncen-triemo na vizuelnu predstavu i zamislimo da se klatno pomera s leva na desno. Pri tom ne smemo da gledamo u klatno. Ako se sasvim prepustimo vizuelnoj predstavi, uskoro e se klatno zaista zaljuljati u zamiljenom smeru. Zaustavimo klatno i vizuelno predstavimo sebi da se klatno njie prema nama i od nas. I opet nee dugo potrajati do ostvarenja nae zamisli. Klatno moe da se pokree nalevo ili nadesno u krugu sa istim uspehom, i uvek e voljno slediti zamiljenu predstavu. Ovim se dokazuje vana injenica: Svaka vizuelna predstava koja nas ispunjava pokazuje tendenciju da se ostvari. Meutim, ona moe da se ostvari samo ako joj se ne suprotstavlja nikakva druga vizuelna predstava, i ako se oba delovanja uzajamno ne ponitavaju. Ako disciplinovano usmeravamo misli u jednom pravcu, sasvim je sigurno da e se svaka naa zamisao ostvariti. Naravno, moramo da budemo vrsto uvereni da e svaka naa vizuelna zamisao ostvariti, i ostvarenje ne smemo da koimo sumnjom. Tada emo uvideti jo jednu injenicu: Ako se volja i vera jedna prema drugoj odnose neprijateljski, uvek i bez izuzetka podlee volja. To sasvim jasno vidimo kod klatna; ruku elimo da drimo sasvim mimo, ali poto verujemo da e klatno izvesti zamiljeni pokret, ono ga stvarno i izvodi. Isto se odnosi i na na ivot. Naim ivotom ne upravlja naa volja ve nae vizuelne predstave, a u mislima sebi moemo da predstavimo ta god i kako god hoemo. Time dobijamo dokaz za injenicu da svoj ivot i sudbinu moemo da oblikujemo po sopstvenoj elji, stvaranjem i intenzivnim bavljenjem vizuelnim predstavama. Ako uviamo domet ove injenice, nismo vie robovi svoje sudbine ve njeni gospodari. Mnogi medu nama ve su pokuavali da I svom svojom voljom dosegnu odreeni cilj, ali im to ipak nije uspe valo. Drugi opet ostvaruju svoje ciljeve naizgled bez velikog napora, jer znaju tajnu - u sebi stvaraju odgovarajue vizuelne predstave i
40

intenzivno se njima bave sve dok u svesti vie ne moe da im se pojavi suprotna predstava. Ovde nam se namee trea spoznaja, a to je zakon o naporima koji izazivaju suprotnost. Svaki voljom izazvani napor bez vizuelne predstave ne samo to je uzaludan, nego esto dovodi i do suprotnosti od onoga to elimo da postignemo. Prema tome, nipoto nije svejedno ta mislimo. Nae misli su presudne za nau sudbinu. Zato bi jedan od najvanijih ciljeva u ivotu bio da nauimo da kontroliemo svoje misli, kako bismo njima mogli da upravljamo i tako sami odreujemo svoju sudbinu. Za oglede sa klatnom treba nam jo jedna pretpostavka. Moramo da odredimo koji pokret klatna znai da", a koji ne". Trei pokret mogao bi da znaci ne znam". Razumljivo je da sami moete da odredite znaenje pojedinih pokreta klatna. Bolje je, meutim, da tu odluku prepustimo podsvesti kako se ne bismo ve na poetku ogreili o neku nesvesnu predstavu. Time emo istovremeno dobiti dokaz za injenicu daje naa podsvest sposobna da donese ispravnu odluku. Drite klatno nepomino i upitajte se u mislima koji bi pokret oznaavao da". Pri tom posmatrajte klatno. Nee dugo potrajati dok klatno ne pone da se ljulja u jednom smeru. Ako se to ne dogodi odmah, predstava vam nije bila dovoljno snana. Zato jo nekoliko puta intenzivno zamislite re da", ali pri tom nipoto nemojte na-merno da zaljuljate klatno. im je podsvest donela odluku, na isti nain ustanovite i smer pokreta za ne", kao i za ne znam". Tada moete zapoeti ogled. Sedite za sto i sasvim labavo drite klatno u desnoj ruci. Prvo ga zaustavite, pridravajui ga levom rukom. Zatim sebi intenzivno vi-zuelno predstavite kako se klatno kree kruno udesno, u smeru kazaljke na satu. Pri tom i dalje drite klatno levom rukom, da se ne bi zaljuljalo. im ste potpuno proeti vizuelnom predstavom da se klatno kree nadesno u krugu, pustite ga i naglas kaite:, JClatno se vrti nalevo - klatno se vrti nalevo." Zbog ovoga e, naravno, doi do suprotstavljanja vaih misli vaoj vizuelnoj predstavi. Rezultat e biti pobeda vizuelne predstave: klatno e se vrteti nadesno. To dokazuje delotvornost drugog zakona i snagu vae vizuelne predstave. 41

Za izvoenje drugog ogleda trebae vam jo jedna ili vie osoba. Prvo im pokaite kako klatno u vaoj ruci lako reaguje na svaku predstavu, a onda ga dajte nekom od prisutnih, govorei mu otprilike ovo: Drite klatno sasvim mirno iznad sredita nacrtanog krsta. Ako vam odmah ne uspe da ga drite mirno, posluite se levom rukom da ga zaustavite. Pustite zatim klatno, i nemojte vie da se obazirete na svoju ruku. Potpuno se koncentriite na moje reci. Sada sasvim jasno oseate kako klatno eli da se pokrene sleva nadesno. Taj oseaj biva sve jai i sada klatno poinje da se pomera. Njegovo kretanje postaje sve snanije, sve snanije. Sada jasno vidite kako se klatno ljulja sleva nadesno. Sada se klatno ve snano zaljuljalo, vrlo snano, sleva nadesno, sleva nadesno." Svoje reci prilagodite ispitanikovim reakcijama i po potrebi ponovite odreene sugestije. Videete kako se vaa vizuelna predstava prenosi na ispitanika i kako se klatno zaljuljalo. Ako pred sobom imate nekoliko ispitanika, lako ete odabrati one koji su posebno su-gestibilni. Moete istovremeno pojaati sugestibilnost nekog ispitanika tako to ete mu, kada uspeno zavri ogled, sugerisati: ,,I sami vidite da se sve moje reci ostvaruju u vaoj podsvesti. Vrlo ste suges-tibilni. Sve to vam kaem, tano ete da izvrite." Pri treem ogledu, ispitaemo podsvest. Tu je pre svega re o pravilnoj formulaciji. Svako pitanje mora biti precizno formulisano, tako da na njega moe da se odgovori sa da" ili sa ne". Uzmite klatno i drite ga sasvim mimo iznad preseka linija u krstu. Upitajte se, na primer:,JMogu li da budem hipnotizer?" Ako vam podsvest putem klatna odgovori da", pitanje moete da precizirate: Da li sam posebno nadaren za hipnotizera?" Moda vas zanima i odgovor na pitanje:Da li sam posebno pogodan za to da me hipnotiu?" Otkrijte gotovo neograniene mogunosti koje vam prua tehnika ispitivanja podsvesti. Tako ete bolje upoznati sebe. Uostalom, ovako moete da dobijete odgovore i na pitanja koja se odnose na vas. Ako ste dovoljno senzibilni (to se moe vebati), moi ete da postavljate svojoj podsvesti pitala koja se odnose na druge osobe, bez obzira na to da li su prisutne ili su vrlo udaljene.
42

Druga zanimljiva mogunost korienja Karpenterovog efekta je istraivanje podsvesti bez pomoi klatna, ve drugom jednostavnom tehnikom. Kao kao kod ogleda sa klatnom, moemo unapred odluiti da nam nesvesni pokret kaiprsta znai da", a pokret srednjeg prsta ne". I tu je bolje ako odluku o tome prepustimo podsvesti. Mnogi eksperi-mentatori koji imaju tekoa sa klatnom, mnogo lake rade s pokretima prstiju ili obrnuto. Jedna je ruka esto osetljivija od druge. Kako na sva pitanja moete odgovoriti jednom rukom, trebalo bi da otkrijete koja je to ruka. Da biste izazvali nesvesne pokrete prstiju, poloite ruku sasvim lako u krilo ili na sto. Neka su prsti pri tom isprueni sasvim oputeno. Pre nego to prst odgovori, vrlo je verovatno da ete u njemu osetiti lako bockanje, a ponekad i trzanje. Na kraju e prst manje ili vie da se ispravi. I ovde treba izbegavati svaki svestan napor. Ne oekujte odreeni odgovor, jer bi vae oekivanje moglo da utie na rezultat ogleda. Iskoristite ove dve zanimljive mogunosti za ispitivanje svoje podsvesti u sluajevima kada morate da donesete neku odluku. Utvrdio sam da su odgovori koje daje podsvest gotovo uvek ispravni.

Staje oputanje?
itav svemir temelji se na ravnotei dve suprotne sile, napetosti i oputanju, na kineskom Jangu i Jinu. Taj svemirski sklad istovremeno je i idealno stanje oveka kao dela tog sklada. Bez njega ovek ne moe da bude ni srean ni zdrav. Ako je ravnotea ove dve suprotne sile u oveku poremeena, on je pokoleban. Tu nauku je objavio Lao Ce ve pre 2500 godina. Kako bismo svi hteli da budemo zdravi i sreni, treba nam dovoljno istinskog oputanja da bismo se oslobodili grenja i suvine napetosti. Pravo oputanje smanjuje negativno dejstvo napetosti i svodi je na individualno razliitu, ali zdravu meru. Posledica tog smanjivanja napetosti je ravnotea napetosti. ovek koji je u skladu sa samim sobom i s kosmikim zakonima je u savrenom telesnom i duevnom stanju, i potpuno je zdrav, jer 43

bolest znai disharmoniju, poremeaj sklada i ravnotee u ljudskom biu. Ako se disharmonija ukine uravnoteenjem napetosti, nastaje harmonija. Istovremeno nestaje i bolest koja je samo spoljanji znak postojee disharmonije. Mnogi putevi vode ka oputanju: autogeni trening, meditacija, a svakako i molitva. Jedan od najdelotvornijih puteva je, meutim, hipnoza koju obavlja drugo lice - heterohipnoza, a pored nje i auto-hipnoza koju obavljamo sami, bez iije pomoi. Tu potpuno dolazi do izraaja efekat rei u skladu sa sopstvenom situacijom, kao odelo iveno po meri. U ovoj knjizi sam sebi postavio zadatak da vam protumaim oba puta, kako biste sami mogli da reavate svoje probleme.

44

3. Pretpostavke za hipnozu i tehnike hipnoze

Linost hipnotizera i hipnotisanog

Svaki ovek raspolae odreenom sugestivnom snagom iji je intenzitet, dodue, razliit. Pre svega, razlikujemo psihiki aktivne i psihiki pasivne prirode. Psihiki aktivan ovek imponuje samosvesnim i sigurnim nastupom. Kao stvoren je da bude pretpostavljeni i uvek oekuje da se izvri ono to on kae. Duevno snaan ovek ima sve uslove da postane dobar hipnotizer ako se, naravno, temeljno uputi u tehnike hipnoze i ne pouzdaj e se iskljuivo u sopstvenu harizmu.. Psihiki pasivan ovek lake podlee uticaju drugih ljudi, a tee sam na njih utie. Meutim, ako temeljno proui tehniku, i uz veliko iskustvo, i on moe da postane dobar hipnotizer. Svaki inteligentan samosvestan ovek sigurnog nastupa moe nauiti da hipnotie. Za to nije potrebna nikakva mistika nadarenost, niti otar pogled koji potinjava ljude. Potreban je, meutim, uroeni talenat i sposobnost psihikog uivljavanja. Ove pretpostavke su neophodne ako neko eli da nadmai proek. Dobar hipnotizer svakako mora da bude vrlo samosvestan, jer ovek koji ni sam ne veruje u sebe, ne moe oekivati da drugi u njega veruju. Veliki istraiva hipnoze A. Forel ovako je to opisao: Najbolji hipnotizer je nesumnjivo onaj ko najbolje time da uveri ljude u svoju sposobnost da ih hipnotie, pa ih time manje-vie oduevi." Oduevljenje je, dakle, vaan inilac hipnoze, jer da bi ovek mogao da uveri druge, mora i sam da bude uveren, odnosno mora da je dramski nadaren. Uostalom, ono to najbolje moe da nas uveri kod obe vrste ljudi, kod aktivnih kao i kod pasivnih, jeste stvaran uspeh -doivljavanje injenica. Na tom psihikom procesu temelje se hipnotike epidemije, masovne sugestije i zaraze hipnozom, o kojima se tako mnogo govori i koje se obino pogreno shvataju. Sve ono ime
45

se oduevljavamo, osvaja nas i lako u nama gui sve suprotne predstave. Kada bi televizija i novine neprekidno o vama govorile kao o najveem hipnotizeru svih vremena koji za nekoliko sekundi moe svakoga da hipnotie i koji jo nikada nije doiveo neuspeh, veina bi sigurno, im biste pokuali da ih hipnotiete, odmah stvarno pala u hipnozu, samo zato to bi to i oekivali. Ovde je vidljivo sugestivno dejstvo masovnih medija koji neprekidnim ponavljanjem stvaraju opte miljenje. U suprotnom, ako pred ljude istupite bojaljivo i suzdrano, i tiho im kaete da jo nikada niste uspeli nikoga da hipnotiete, kao i da su svi vai dosadanji pokuaji bezuspeni, ali da biste voleli da pokuate jo jednom, sa sigurnou moemo rei da hipnoza teko da e uspeti, jer ljudi una-pred oekuju neuspeh pa se tako i ponaaju. Ovde lei prva tajna uspenog hipnotizera: Va sagovornik mora da oekuje da ete uspeti - tada ete uspeh i ostvariti. Ponovo e delovati princip vizuelne predstave koji uvek pobija svaku volju koja mu se suprotstavlja. Bezuslovna pretpostavka svake hipnoze jeste ispitanikovo pove-renje, i zato emo u sebi spremno oekivati da ispitanik dozvoli da se na njega utie. Poverenje pomae pozitivnom iekivanju koje zajedno s nadom stvara veru, a time i vizuelnu predstavu postizanja eljenog rezultata. U ordinaciju mi dolaze brojni pacijenti, donosei unapred stvoreni program koji skoro da onemoguuje svako moje dejstvo, pa neprekidno priaju kako su mnogo puta pokuavali da nau pomo, ali je sve bilo uzalud. U njihovim se recima prepoznaje klonulost i rezignacija, kao na primer: Bio sam ve u tri klinike i kod bezbroj leka-ra, a i sam sam ve mnogo toga pokuao. Uvek bih se ponovo razoarao. Oajan sam. Ne verujem da bilo ko moe da mi pomogne!" Bilo bi potpuno besmisleno kada bih u takvom sluaju poeo leenje hipnozom, a da pre toga takvim ljudima ne povratim veru u sebe. Kakvim, dakle, svojstvima mora da raspolae hipnotizer da bi uspeo i u tekim sluajevima?

46

izrazitom linou, dobrom sposobnou zapaanja, sposobnou uspostavljanja kontakta, prisutnou duha, apsolutnom sigurnou, zvonkim glasom, negovanom spoljanjou i strpljenjem.

Uspeh zavisi od individualno razliite meavine ovih komponenata. Iako ispitanik nije svestan pojedinih navedenih svojstava, ipak intuitivno osea da li i u kojoj meri postoje svi ti faktori, pa e tako i da se ponaa. Prema tome, praksa hipnoze u velikoj meri pretpostavlja kolovanje sopstvene linosti. Pre nego to otponemo sa hipnozom, u opirnom uvodnom razgovoru moramo saznati kakva je struktura ispitanikove linosti. Znamo da se psihiki pasivni ljudi lako hipnotiu, kao i vegetativno labilni ljudi koji uzimaju droge koje menjaju svest (pri tom nipoto ne mora da se radi o narkomanima). Ovde oigledno dolazi do paralele zbog lakoe kojom se mogu postii promene u svesti. Dalja pretpostavka je pogodna okolina da bi ogled mogao da se nesmetano odvija. Iako to, dodue, nije preko potrebno, ja volim da zamraim prostoriju, i to uglavnom zbog psiholokog efekta. Ispitanik primeuje sve predradnje, pa se tako bolje priprema za hipnozu koja treba da usledi. Ako se radi o bojaljivim osobama, prvo bi trebalo proveriti da li se plae zamraene prostorije. Razmiljajui o pomonim sredstvima koja bismo mogli da koristimo pri davanju hipnoze, uvek moramo da odaberemo ona koja poveavaju ispitanikov oseaj prijatnosti. Ako je neko pomono hip-notiko sredstvo prikladno da lake ili bre uvodi u hipnozu, ili da produbi ve zapoetu hipnozu, a da pri tom ne nakodi ispitaniku, primena je opravdana. Vano je utvrditi da lije subjekt ranije bio hip-notisan i koja je tehnika primjenjivana, jer je pacijent zbog ranijih hipnoza uglavnom ve stekao odreeni odnos prema hipnozi. On tada oekuje da e se nova hipnoza odvijati na isti nain. Ako to eli, njegovoj elji svakako treba udovoljiti. Mnogi ljudi veruju da samo u 47

dubokoj hipnozi mogu da se daju delotvorne sugestije. To bi miljenje trebalo ispraviti, i oveka uveriti da dubina hipnoze uopte ne utie na delotvornost date sugestije. Ako ispitanik sa sigurnou neto oekuje, to ni u kom sluaju ne smemo da mu odbijemo. Ba kod prve hipnoze posebno je vano da ispitanik bude prikladno raspoloen i da ga nita ne ometa. Pustite ispitanika da se pre prve hipnoze neko vreme odmara u zamraenoj prostoriji. Sasvim tiha muzika moe jo vie da produbi njegov mir. Na ispitanika moe da utie i boja prostorije, pri emu su najpodesnije zelena i plava. Ne koristite li muziku, kucanje zidnog sata ili metronoma, ako je inae sve tiho, moe svojom monotonijom da uspava ispitanika. Po mom iskustvu, jo vee smirenje prua um mora. Zato sam snimio um morskih talasa na veoma dugu kasetu koju putam u vreme mirovanja pre prave hipnoze. Post je takode dobra priprema za pravu hipnozu. Poto bi danas gotovo svako hteo da bude vitkiji, daete svom ispitaniku, pod izves-nim uslovima i ako eli da se leci hipnozom, dobrodoao povod za mravljenje. Time smo naveli sve najvanije uslove za prvu hipnozu. Ako je ispitanik vrsto odluio da se prepusti hipnozi, mora izjaviti da je spreman da prihvati odreenu metodu. Time se iskljuuje svaki otpor. Hipnoza e sigurno uspeti.

Tehnike uvoenja u prvu hipnozu Danas postoje bezbrojne metode za uvoenje u prvu hipnozu. Svaki hipnotizer daje prednost odreenim tehnikama, dok druge pri-menjuje retko ili nikako. Da bih buduem hipnotizeru olakao da pronae svoju" specijalnu tehniku, ili da razvije sopstveni kombino-vani metod, dau izbor odgovarajuih tehnika. Ipak, prethodno bih dao jedan dobar savet. Nikada nemojte da kaete svojim ispitanicima: Sada zapoinjem s hipnozom". Time samo stvarate napeto iekivanje i subjekt e sasvim da se ukoi. Bolje je da kaete: Pre nego ta ponemo s hipnozom ispitau koli
48

ko moete da se opustite. Molim vas, pustite da vam ruke slobodno vise." Onda uzmite jednu ispitanikovu ruku, malo je podignite i pustite je da padne. Zatim ispitajte popuStanje napetosti u drugoj ruci. Osobu koju hipnotigete, kratko nazvanu ispitanik", morate svakako da pohvalite i kaete joj daje sve vrlo dobro poelo. Zamolite je zatim da die mimo i jednolino, i da pri tom sklopi oi kako panja ne bi skretala na neto drugo, pa ponite da uvodite u hipnozu. Ispitanik e biti potpuno oputen i bez napetosti. Tehnika 1 - Mesmerovo glaenje Ponite starom tehnikom takozvanog Mesmerovog gladenja. To se obavlja rukom koja se kree na oko pet santimetara iznad ispi-tanikovog tela, i to polako od glave do pete. Pri tom ispitanikovo telo ne srne da se mrda. Kada ste rukama stigli do stopala, vratite ih u velikom luku na glavu. Ponavljajte ovu vebu oko pet do deset minuta. Ispitanik poinje da osea jak umor, tako da mu se oi veinom sklapaju i bez posebne sugestije. Glaenje ponite uvek iznad glave i polako prelazite preko tela sve do stopala, pri emu naizmenino prelazite bono iznad ruku, a drugi put preko grudi i nogu do stopala. Vano je da ruke sa stopala u velikom luku vratite do glave. Zaudiete se kad budete videli kako je ta tehnika jo uvek uspena. Tehnika 2 - Fiksiranje kaiprsta Jedan takode star i proveren metod za uvoenje u hipnozu je kad u ispitanika uperimo kaiprst, i to tako da mu on bude malo iznad visine oiju i od njega udaljen oko 20 santimetara. Ispitanik netremice gleda u kaiprst, i pri tom mu se oi brzo umaraju i sklapaju. Ponu li oi da titraju", njihovo sklapanje moemo ubrzati ako ispitaniku damo odreenu zapovest: Sada sklopite oi - oi su vam sada vrsto sklopljene - vie ne moete da ih otvorite." I ova tehnika gotovo uvek uspeva.

49

Tehnika 3 - Prvi metod levitacije

Ovde se radi o takozvanoj metodi levitacije. Ona se sastoji u tome da se kao znak poetka hipnoze sami od sebe" javljaju odreeni pokreti prstiju. Ispitanika treba upozoriti da neprekidno posmatra svoju ruku. Pri pasivnom dranju, dok ispitanik posmatra samog sebe, nastaje jako napeto iekivanje, neka vrsta prisilnog punjenja, tako da e nagoveteni pokret ubrzo biti izveden. Recite, na primer: Kaiprst vae desne ruke poinje postepeno da se die. Postaje sve laki i laki - die se sve vie i vie." im se prst makar samo i jednom trgne, pojaajte taj pokret sugestijom: Kako vidite, kaiprst se ve pomera. Pokree se sve jae -sve jae. Ne morate ba nita da radite - va prst se sam od sebe die - sve snanije - sve vie." im kaiprst pone da se pomera kako je hipnotizer nagovestio, to moe da se iskoristi kao povod za sledeu sugestiju: Kao to vidite, hipnoza ve deluje. Utonite jo dublje u prijatan oseaj umora i teine. Postajete umorni sve umorniji. Nita vie ne moe da vam smeta - tonete sve dublje i dublje sve dublje, a oseate se vrlo dobro." Vano je da ispitaniku neprestano sugeriete da se osea vrlo dobro i da mu nita ne smeta.

Tehnika 4 - Drugi metod levitacije

Smestite ispitanika u udobnu fotelju i sugeriite mu: Vaa ruka postaje sve laka. Odmah e poeti da lebdi. im rukom dotaknete elo, hipnoza e biti duboka i vrsta." Ponovite nekoliko puta svoju sugestiju, i paljivo posmatrajte ispitanika. I ovde bi trebalo da odgovarajuom sugestijom pojaate svaki zapoeti pokret, otprilike ovim recima: Oseate da vam prsti postaju sve laki - sve laki." To ponavljajte sve dok se jedan prst ne trgne, a zatim odmah nastavite sledeom sugestijom: Vidite, taj prst vam je ve sasvim lak i poinje da lebdi. Uskoro e ela vaa ruka lebdeti. Ruka vam je sve laka i poinje da lebdi. Lebdi sve vie i vie - ruka vam lebdi sve vie. im sa njom dodirnete elo, hipnoza e biti vrlo duboka i dobra. 50

Ruka vam lebdi sve vie i sad vam dotie elo. Ruka vam dotie elo. Hipnoza je duboka i vrsta. Sad se nalazite vrlo duboko i vrsto u hipnozi, ali ujete sve to vam govorim i sve ete tano posluati. Tano ete posluati sve ono to vam sada govorim. Drugo ne moete i neete, pa ete odmah uiniti sve ta vam ja kaem."

Tehnika 5 - Pritisak ruke o zid

Postavite ispitanika tako da stoji tano prema zidu i da mu podlaktica sasvim lako dodiruje zid. Sada mu recite neka podlakticom 30 sekundi svom snagom pritiska zid. Nastojte da to snanije pritiska, pogotovo poslednjih deset sekundi. Onda mu kaite: Ruka vam potpuno mlitavo visi. Ustanoviete, meutim, da ona sama od sebe poinje da se die!" To je posledica prethodno izvedenog napora, koja se pojavljuje kod svakoga. Ovaj ogled ima vrednost dokaza" ispitanikove stabilnosti.

Tehnika 6 - Tehnika podizanja ruke

Zamolite ispitanika da podigne ruku i zatvori oi. Onda mu kaite: Postepeno tonete sve dublje u hipnozu - vaa hipnoza postaje sve dublja i dublja - nita ne moe da vas ometa - sve dublje i dublje tonete u hipnozu. ta vam je hipnoza dublja, to vam se i ruka dublje sputa." Za najvie pet minuta ruka e se spustiti, jer teko da bilo ko moe da dri podignutu ruku due od pet minuta. Istovremeno se miii ruke oputaju posle napetosti, to izaziva prijatan oseaj teine i time ubrzava poetak hipnoze. Zatim hipnozu produbite sledeom sugestijom:,,Ruka vam je ve sasvim klonula i teka je kao olovo. Sasvim jasno oseate njenu teinu. Sada vam se ruka potpuno opustila. Miii vam se oputaju i sasvim su omlitaveli. Ovo ugodno oputanje iri vam se po itavom telu. Sedite (ili leite) ta udobnije. Odveu vas do stolice (ili do kaua). Sasvim polako klonite unazad. Oseate da vam se pri tom hipnoza produbljuje. Dok se sputate, vaa hipnoza postaje jo dublja, sve dublja - sve je ostalo nevano. Doputate da potonete sve dublje i dublje, sve dublje i dublje. Leite (ili sedite) vrlo udobno i

51

oseate kako udesna oputenost proima elo vae telo. itavo telo vam je prijatno oputeno. Svi miii su oputeni - a hipnoza vam je duboka i vrsta. Nalazite se u vrlo vrstoj hipnozi pa ete sve naloge tano izvravati." Sad sugeriite ispitaniku ono to elite. Spremno e vas posluati.

Tehnika 7 - Uvrtajna tehnika

Kod ove tehnike navedite ispitanika da stane nasred sobe i sklopi oi. Onda ga uhvatite za oba ramena i unazad ga proetajte po sobi opisujui pri tom nepravilne putanje. Jednom ga vodite nalevo po krugu, drugi put nadesno. Zatim ga okreite u mestu, a onda ga spro-vedite kroz sobu u obliku osmice. To inite sve dok ne primetite da vas ispitanik sasvim lako sledi, i reaguje na va najneznatniji pritisak. Potom ga natrake dovedite do fotelje (ili do kaua) i polako ga pustite da sedne. Ispitanika pri tom hvata laka omamljenost i on donekle gubi orijentaciju, to moete dobro da iskoristite za uvoenje u hipnozu. Dok ispitanika sasvim polako sputate u fotelju ili na kau, produbite hipnozu otprilike ovim recima: Sada oseate kako je hipnoza poela da deluje. Putate da sasvim polako utonete - jednostavno utonete. Drim vas sasvim sigurno. Nita ne moe da vas ometa. Jednostavno tonete sve dublje i dublje sve dublje i dublje. Sada sedite (leite) vrlo udobno i oseate da vam u itavom telu napetost prijatno poputa. Hipnoza vam postaje sve dublja i dublja - sve dublja. Sada ste sasvim vrsto i duboko u hipnozi. Svaka moja re prodire duboko u vau podsvest i tu se vrsto ukorenjuje. Postupiete tano onako kako vam kaem."

Tehnika 8 - Crna taka

ovek lei udobno na kauu. Negde iznad njegovih oiju na plafon privrstite crnu taku, veliine krupnijeg novie. Zamolite ispitanika da se koncentrie na cmu taku i, ako moe, netremice gleda u nju. Za to vreme, neprekidno mu sugeriete da mu kapci postaji sve tei, pa jedva moe da dri otvorene oi. Ispitanik je napet, jer se trudi da ne trepe, a tu je i vaa sugestija, pa e obe stvari ve za dva do tri

52

minuta dovesti do toga da ga oi zapeku i zasuze, i sve e ee morati da trepe. To ete opet iskoristiti za sledeu sugestiju: Oseate da vam se oi sklapaju. Kapci vam postaju sve tei - sve tei. Jedva drite oi otvorene. Uskoro e se sklopiti. Sada su vam kapci tako teki da vie ne moete da ih podignete. Kapci su vam sasvim sputeni. Oi su vam vrsto zatvorene. Telo vam zahvata prijatan oseaj oputenosti i potpuno se preputate tom oputanju. Nita ne moe da vam smeta. Oseate kako se sve vie i vie oputate. Nita vie nije vano. Samo putate da vas vreme nosi - putate neka se dogaa ta god hoe -putate da neko drugi deluje umesto vas. Prijatan je to oseaj, biti tako oputen i bez napetosti. Ne doputate da vam bilo ta smeta. Sada sluate samo moj glas. Sve to vam govorim, prodire duboko u vau podsvest. Sve ete tano posluati. Sada sluate samo moj glas P nita drugo nije vano. Kako vam kaem, tako ete uiniti." Tehnika 9 - Hipnoza u hipnozi Ako vladate tehnikom autohipnoze, sprovedite hipnozu u hipnozi". Prvo hipnotiSite sami sebe i prikladnim tehnikama to vie produbite tu hipnozu. Na kraju sugeriite sami sebi: Moja hipnoza je duboka i vrsta, nita ne moe da mi smeta, ali mogu da govorim. Meutim, dok govorim, hipnoza mi neprekidno postaje sve dublja. Kod svake moje reci moja hipnoza postaje sve dublja i dublja." Najbolje je da pripremite magnetofonsku traku s navedenim sugestijama, tako da u prvo vreme moete potpuno pasivno da se prepustite sopstvenom glasu. Ako vam je hipnoza duboka i vrsta, i ako moete da govorite a da pri tom sami sebi ne smetate, ponite da hipnotiete svog ispitanika. Videete da e vam to biti mnogo lake nego inae, verovatno zato to iz vas izbija neki tajanstveni fluid zbog koga drugi bre i dublje tonu u hipnozu. U tom stanju moete mnogo bolje da reagujete i da se jo bolje prilagodite ispitaniku. Tehnika 10-Jin sistem Ispitanik lei na kauu. Oi su mu zatvorene, a ruke i noge potpuno oputene. Sada naizmenino desno i levo povlaite jin. Ova

53

kineska tehnika deluje umirujue, pa moete daje iskoristite kao dobar uvod u neku drugu tehniku. Svejedno je s koje strane poinjete. Prvo poloite ruke na ispitanikovu glavu, obuhvatite rukama jednu njenu stranu pa polako preite preko ramena i ruku, pri emu ete potpuno obuhvatiti gornji deo ruke, a zatim preko noge do stopala. Stegno, list i stopalo morate takoe skoro sasvim da obuhvatite rukama. Pokrete rukama nastavite jo tridesetak santimetara iza tabana. Ponite zatim s druge strane glave, ali onda rukama morate da opiete veliki luk, obilazei oko tela. Sada ete na isti nain da gladite i drugu stranu od glave do pete. Ne smete pri tom da pritiskate. Dovoljno je da deluje samo teina vaih ruku. Ova tehnika toliko smanjuje napetost da e ispitanik esto zaspati. Ako zaspi, lagano izgovorenim recima prebaciete san u hipnozu, otprilike ovako: Duboko i vrsto mirujete - sasvim duboko i vrsto, ali moete da me ujete. Sasvim jasno ujete ta vam govorim. Svaka moja re duboko prodire u vau podsvest. Posluaete me u svemu. Sada sasvim polako podignite desnu ruku - podignite ruku!" Podigne li subjekt ruku, veza je uspostavljena. Moete da nastavite sa eljenim sugestijama. Klada ispitanik tako duboko utone u san da vie ne reaguje na vae reci, dunite mu u lice i ponavljajte sugestije dok ih ne izvri.

Tehnika 11 - Tehnika brojanja

Navedite svog ispitanika da udobno sedne ili legne i zatvori oi. Zatim mu sugeriite sledee: Odmah u poeti da brojim, a vi ete kod svake brojke otvoriti oi i odmah ih opet sklopiti, ali vrlo polako i mirno. Osetiete kako vam kapci od broja do broja postaju sve tei i kako ih sve tee otvarate, tako da na kraju vie ne moete da ih otvorite. Polako poinjem da brojim. Kod svakog broja otvarate oi i odmah ih opet sklapate. Kapci su vam od broja do broja sve tei i tei. Jedan - kapci su vam teki kao da su od olova. Dva - kapci vam postaju sve tei - sve tei. Tri -jedva da jo moete da ih otvorite.

54

etiri - pet - est - kapci su vam ve teki kao olovo i jedva da jo moete da ih otvorite. Od broja do broja postaju vam kapci sve tei i tei, sve dok vie uopte ne moete da ih podignete. Sedam -osam devet - deset." Ako ispitanik kod broja deset ipak moe da otvori oi, morate sve ponoviti, i ponavljate sve dok mu oi ne ostanu sklopljene i kad nastavite da brojite. Zatim hipnozu morate produbiti ovom sugestijom: Oi su vam sada vrsto sklopljene i ostaju zatvorene. Vie ne moete da ih otvorite, ali to uopte i ne elite. Potpuno se preputate prijatno oseaju umora i teine. Postajete sve umorniji. Sve ste umorniji - sve umorniji. Izvriete sve to vam sada kaem."

Tehnika 12 - Brojanje od jedan do deset

Ako je ispitanik vrlo sugestibilan, najee je dovoljna skraena tehnika, onako kako u je sada izloiti. Kao i obino, ispitanik udobno sedi ili lei zatvorenih oiju. Onda mu kaite: Smestite se to udobnije. Nita ne moe da vas ometa. Sluajte samo moje reci. Sve ostalo nije vano. Sluajte samo ono ta vam govorim. Polako u brojati do deset. Od broja do broja obuzima vas prijatan oseaj mira i oputenosti. Sa svakim brojem tonete sve dublje i dublje. Kod broja deset va mir je dubok i nepokolebljiv. Tano ete izvriti sve to vam kaem. Poinjem da brojim: jedan - dva - tri (i tako dalje do deset). Sasvim ste mirni. Oi su vam vrsto sklopljene. Vie ne moete da ih otvorite. Pokuavate da ih otvorite, ali vam to ne uspeva - ne uspe-va. Vie ne moete da otvorite oi. Uostalom, to vie i ne pokuavate, ve putate da jo dublje utonete u prijatan oseaj mira i teine. ujete, meutim, sve to vam govorim i sve ete tano izvriti." Ako vam prvi pokuaj ne uspe odmah, tehniku moete odmah ponoviti. Onda ete svakako uspeti. Ne smete zaboraviti da stalno ponavljanje svaki put uspe.

Tehnika 13 - Brojanje od jedan do sto

Ispitanik udobno sedi (ili lei) zatvorenih oiju. Recite mu: Sada u polako da brojim od jedan do sto. Kod svakog neparnog broja otvorite oi. Kod svakog parnog broja ponovo ih zatvorite."

55

Ispoetka brojte malo bre, ali ne tako brzo da bi ispitanik morao da se napree i brzo podie i ponovo sklapa kapke. Zatim brojte sve sporije i pri tom ispitaniku sugeriite da su mu kapci sa svakim brojem sve tei. Brzinu brojanja podesite tako da su subjektove oi samo krako otvorene, a sve due ostaju zatvorene. Nemojte, dakle, da brojite rav-nomerno, ve malo zastanite kod parnih brojeva. Neka te pauze budu sve due i due. im opazite da ispitanik tee otvara oi, pojaajte to stanje sledeom sugestijom: Oni kapci postaju vam sve tei i tei. Ubrzo neete vie moi da otvorite oi, mada u ja i dalje brojati. Oi su vam se sklopile i ostaju zatvorene. Vie ne moete da ih otvorite. Mirujete potpuno duboko i vrsto."

Tehnika 14 - Fikskanje korena nosa

Stanite pred ispitanika koji sedi i recite mu neka netremice gleda u koren vaeg nosa ili u vae desno oko. Gledajte ga pravo u oi, ili u taku izmeu njegovih oiju, ili samo u jedno njegovo oko. Ni vi pri tom ne smete da trepete (vebom se moe postii da kapci ne trepnu punih 15 minuta). Videete da se ispitanikove enice naizmenino suavaju i ire. Kad god se enice proire, on moe samo nejasno da vas vidi. Zato mu sugeriite sledee: Uskoro ete me samo jo nejasno videti; tada e hipnoza poeti da deluje." im mu se enice opet proire, recite: Sada me samo jo nejasno nazirete - polako sve dublje i dublje tonete u hipnozu 1 kapci su vam sve tei i tei i oi vam se sklapaju. Ubrzo ete ih sklopiti. Sada su vam kapci ve toliko teki da oi ne moete da drite otvorene, ali to uopte i ne elite. Oi vam se sklapaju i ostaju zatvorene. Vie ne moete da ih otvorite... Obuzima vas prijatan oseaj umora i teine. Tonete sve dublje u taj divni oseaj umora i teine. Sve ste umorniji - sve umorniji..."

Tehnika 15 - Tehnika gatanja

Recite ispitaniku da e na poetku hipnoze morati nekoliko puta da izvede pokret gutanja. im mu to budete rekli, ispitanik e na to usmeriti panju, pa e ubrzo zaista to morati i da uini.

56

Poto ovo moete da uoite po pokretima grkljana, sugestijom odmah pojaajte dejstvo: Hipnoza je ve poela da deluje. Svaki put kad gutate, hipnoza se sve vie produbljuje. Oseate prijatno dejstvo hipnoze koja postaje sve snanija, pa putate da tonete sve dublje i dublje. Nita ne moe da vam smeta. Sve dublje i dublje tonete u prijatan oseaj umora i teine. Sve ste umorniji - sve umorniji..."

Tehnika 16- Toplina ruke

Ispitanik lei zatvorenih oiju na kauu. Poloite mu na stomak ruku koja, naravno, mora da bude prijatno topla. Pri tom mu suge-riite: Oseate kako iz moje ruke izbija prijatna toplina. Prijatan mir iri vam se po itavom telu. Dobro se oseate. Diete mirno i rav-nomerno. Sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje u mir i sigurnost. Nita ne moe da vas ometa. Mir i sigurnost obavijaju vas kao nekim zatitnim plastom. Potpuno mu se preputate. Sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje - sve dublje..." Ispitaniku koji miruje na kauu pre uvoenja u hipnozu dajte jednu ili dve takozvane pilule za hipnozu", to jeste placebo", pilule bez delovanja, napravljene od mlenog eera (moete da ih kupite u svakoj apoteci). Recite subjektu da e pilule poeti da deluju ve za nekoliko minuta, i da se potpuno prepusti njihovom prijatnom delo-vanju koje smanjuje napetost. Recite mu takode i da e poetak delovanja prepoznati po tome to e mu se disanje smiriti, ruke i noge oteati, a oi sklopiti. Veina ispitanika e vam zaista rei da su jasno osetili dejstvo pilula i da su se smirili, a to e biti jednostavno zato to su takav efekat i oekivali. Ova tehnika je posebno prikladna u kombinaciji s drugim tehnikama.

Tehnika 17- Pilule za hipnozu

Tehnika 18- Tehnika skupljenih prstiju

Skupite prste i palac jedne ruke savijajui ih samo onoliko koliko je neophodno. To isto uinite i sa drugom rukom. Vrhovima prstiju desne ruke lako pritisnite ispitanika u podruju srca a vrhovima prstiju leve ruke njegovo elo. Poveemo li taj dodir

57

s odgovarajuim sugestijama, ispitanik e ubrzo osetiti umor i teinu koji lako mogu da uvedu u hipnozu. Ovu tehniku moemo, takoe, dobro kombinovati sa drugim tehnikama.

Tehnika 19 - Tehnika padanja

Recite ispitaniku neka stane nasred sobe. Stanite korak iza njega i kaite mu da e trenutak kasnije pasti unazad, ali da ete ga vi sigurno pridrati. Neka ispitanik sasvim oputeno stane i gleda pravo ispred sebe, i sasvim se prepusti sili koja e ubrzo delovati na njega. Ruke poloite s obe strane njegove glave i recite otprilike ovo: Oseate da vas neto neodoljivo vue unazad - sve jae - sve jae." Pri tom ruke neznatno povucite unazad i nastavite sa sugestijom: Sada poinjete da padate padate unazad ne moete da se odu-prete - padate - padate." Ako na ispitanika iole moe da se utie, on e u toku ponovljenih sugestija poeti da se koleba i na kraju pasti unazad. Vi, meutim, nastavite: Sada padate. Snaga koja deluje na vas sve je jaa. Ne moete da je izbegnete - padate." Sugestije nastavite sve dok vam ispitanik ne padne na ruke. Ako je potrebno, i ako ispitanik due vremena tetura a ne pada, jednostavno mu naredite: Padnite!" Nema oveka koji bi mogao da se odupre delovanju ove metode. Dejstvo moete i da pojaate, tako to ete stati pored ispitanika i postaviti jednu svoju ruku tridesetak santimetara ispred njegovog lica, a drugu oko pet santimetara iza glave. Kada ponete sa sugestijom padanja, istovremeno polako pomerajte ruku ka njegovom licu. Ispitanik e i nehotice pokuati da izbegne ruku koja mu se pribliava pa e glavu nagnuti unazad, to e mu ubrzati pad.

Tehnika 20 - Sugestija topline

Ispitanik stoji ispred vas. Gledate mu pravo u oi. Na dlan mu poloite metalni novi. I dalje mu gledajte pravo u oi i sugeriite mu da se novi postepeno greje: Oseate kako je novi sve topliji. .. novi postaje sve topliji - jasno oseate kako je novi sve topliji. Novi je sada ve toliko vreo da jedva moete da ga drite na

58

dlanu. Sve je vreliji - sve vreliji. Sada vie ne moete da ga drite na dlanu. Morate da ga ispustite, jer ete se inae opeci. Morate brzo da ga ispustite toliko je vreo da vas je opekao. Ispustite ga!" Nastavite s odgovarajuim sugestijama sve dok ispitanik ne ispusti novi. Ako neki ogled ne uspe odmah, ne smete odustati. Uvek se pokazalo kao uspeno kada hipnotizer kae sledee: Videli ste koliko se jo opirete oputanju. Molim vas, pokuajte jo jednom." Zatim jo jednom ponovite ceo ogled, s tim to ete ga ispitaniku objasniti jo opirnije nego prvi put. Videete da viestrukim ponavljanjem uspeno moe da se obavi oko osamdeset posto prethodno neuspelih ogleda.

Tehnika 21 - Sugestija pomou klatna

Dajte ispitaniku klatno. Sami moete da konstruiete improvizo-vano klatno, privezavi prsten na konac. Nit o kojoj visi prsten mora da bude tanka, obian konac za ivenje. Teina i materijal prstena nisu vani i ne utiu na rezultat. Recite ispitaniku da e se klatno zaljuljati im hipnoza pone da deluje i ponite sa sledeim sugestijama: Potpuno ste mirni - savreno ste mirni. Po itavom telu iri vam se prijatan mir. Dobro se oseate. U vama je prijatan oseaj umora i teine. Preputate se tom prijatnom oseaju. Diete mimo i jednolino. Sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje u mir i sigurnost. Hipnoza deluje sve snanije i snanije. Uporedo s pojaanim dejstvom i klatno poinje da se njie. Njie se sve jae. Hipnoza postaje sve dublja i dublja. Sada je sasvim duboka i postojana. Odmah ete da uinite sve ta vam kaem. Oseate neodoljivu potrebu da uinite sve to kaem."

Tehnika 22 - Brojanje unazad

Recite ispitaniku da polako broji unazad od broja sto. Nije ba svakom lako da broji unazad, pa to nee moi da izvede automatski, ve e mu pri tome i svest biti zaokupljena. Dok ispitanik broji, kaite mu da mu ruke i noge postaju sve tee, a on sve umorniji i umorniji. Kako mu je svest zaposlena, vaa sugestija e lake da prodre u njegovu podsvest Ispitanik e ispoetka brojati jasno i razgovetno, ali 59

e postepeno sve tie izgovarati brojeve, pa e na kraju da isputa pojedine brojeve ili itave nizove brojeva a da se to i ne primeti. Po tome ete prepoznati stepen delovanja sugestije, pa ete moi da prenesete svoju sugestiju. Uspene sugestije uvek morate iznova ponavljati. Uvoenje u hipnozu zakljuite ovim recima: Sve vam je tee i tee da brojite - neizrecivo ste umorni i hteli biste dobro da se odmorite. Jedva da jo moete da govorite i putate da sve dublje i dublje tonete u prijatan oseaj umora i teine. Sada vie uopte ne moete da govorite, a hipnoza vam je vrlo duboka i vrsta. Nita ne moe da vas ometa. Vaa hipnoza je sada duboka i vrsta. Nita vie nije vano -jednostavno putate da vas vreme nosi - svejedno vam je ta se zbiva - i ta utie na vas. Sada samo sluate moje reci. Sve ono ta vam govorim, nesmetano prodire duboko u vau podsvest i neizbrisivo se usauje u nju. Postupiete tano onako kako vam kaem. Sve ta vam sada kaem, odmah ete izvriti."

Tehnika 23 - Pokretne stepenice

Kada se ispitanik udobno smesti, pustite ga da miruje desetak minuta. Za to vreme neka se potpuno koncentrie na disanje. Osetie kako mu se disanje potpuno smiruje i kako mu se itavo telo oputa. Tada zamolite ispitanika da zatvorenih oiju predstavi sebi kako stoji na vrhu pokretnih stepenica i pridrava se za ogradu. Sada ponite da brojite i pri tom ispitaniku sugeriite da se pokretnim stepenicama sputa sve dublje. Sa svakim izgovorenim brojem sputa se sve dublje i dublje, a pri tom je sve umorniji. Bude li potrebno, sugeriite mu da se na taj nain sputa jo jednim, ili ak niz nekoliko pokretnih stepenica. Prethodno je ipak potrebno utvrditi da li ispitanik ne osea odbojnost prema pokretnim stepenicama. To se pogotovo tie ena, jer mnoge ene ne vole da se njima voze. Takvi ispitanici ne mogu da se opuste pri zadatim predstavama. Inae je to vrlo uspena tehnika, jer je svest zaposlena predstavom vonje stepenicama, pa sugestija moe bez prepreka da proe kontrolu mozga i stigne u podsvest

60

Tehnika 24 - Tehnika uperaka kose i obrva

Da bismo primenili ovu tehniku, smestiemo ispitanika da sedi, leima okrenut prema nama. Zamolite ga da zatvori oi i da se potpuno usredsredi na ulo dodira. Zatim krunim pokretima ponite da gladite ono mesto na ispitanikovom temenu, gde kosa raste u krug. Gladite ga neprekidno u smeru u kome raste kosa, i pojaavajte mehaniki efekat odgovarajuim sugestijama mirovanja. Kosu moramo da je gladimo mirno i ravnomerno, jer se dejstvo postie samo ravnomernim lakim nadraajem koe na glavi, na tom posebno osetljivom mestu. Druga varijanta iste tehnike je glaenje ispitanikovih obrva, pri emu on dri oi zatvorene. Istovremeno sugeriemo da mu oni kapci postaju sve tei i tei i da vie ne moe da otvori oi. Ako nastavimo ovo glaenje, nakon pet minuta ispitanik zaista vie nee moi da otvori oi. U sugestiji moete da navedete daje to poetak hipnotikog delovanja, a zatim daljim nalozima produbite zapoetu hipnozu.

Tehnika 25 - ,Hipnotiko" ulje

Ova tehnika zasniva se na poznatom placebo-efektu. Za to vam je potrebna samo boica tenosti koja mirie, dodue estoko, ali prijatno, na primer japansko ulje iz lekovitih biljake ili olbas koje moete nabaviti u svakoj apoteci. Ispitaniku recite da to ulje ima snano hipnotiko dejstvo. Neka se udobno smesti i zatvorenih oiju potpuno prepusti delovanju hipnotikog" ulja. Prinesite mu otvorenu boicu pod nos i navedite ga da vrlo duboko i jednolino die. Pri tom mu govorite da e ve kod desetog udisaja sigurno nastupiti hipnoza. Hipnozu zatim produbite odgovarajuim sugestijama mirovanja. I ova tehnika je vrlo prikladna u kombinaciji s drugim metodima.

Tehnika 26 - Brzo dejstvo fotelje

Ova jednostavna, ali vrlo uspena tehnika veinom dovodi do uspeha za najvie deset sekundi. Da bi mogla da se sprovede u do, potrebna je sigurnost i rutina. Neka ispitanik sedne u udobnu fotelju, po mogunosti s visokim naslonom. U poetku ne srne da se nasla-

61

nja na naslon, ve mora da sedi nagnut napred, vodoravno ispruivi gornji deo ruku. Podlaktice se pod pravim uglom uzdiu uspravno, a ake su vodoravno i oputeno pruene napred. Neka su oi pri tom sklopljene. Uhvatite ispitanika za ruke i recite mu da osea veliki umor kome ne moe da se odupre. Pri tom ga sasvim polako pritisnite rukama na naslon stolice. Nemojte da se iznenadite ako se u tom trenutku vaa sugestija ostvarila u meri u kojoj to ni sami niste oekivali. Svaki ispitanik e vam potvrditi da gaje obuzeo nesavladivi oseaj umora, praen lakom vrtoglavicom. Tehnika je prikladna i za autohipnozu, jer u njoj vrlo uspenu ulogu igra takozvano dejstvo frizerske stolice".

Tehnika 27 - Dejstvo frizerske stolice

Smestite ispitanika na stolicu ispred ogledala i zamolite ga da sam sebi gleda u oi, i to potpuno koncentrisano i bez sklapanja oiju. Pri tom mu levu ruku poloite na srce, a desnu na potiljak. Tada ponite dgovarajue sugestije oseaja teine u oima. Prvi znak hipnoze odmah pojaajte recima. Ova tehnika moe uspeno da se povee sa efektom frizerske stolice", kada subjekt sedi u stolici pred ogledalom. im oni kapci ponu da mu titraju, kaite mu da sklopi oi, pa ga sasvim polako poloite u leei stav i sugestijama produbite zapoetu hipnozu.

Tehnika 28 - Tehnika korienja korena nosa

Navedite ispitanika da zatvorenih oiju gleda gore, prema korenu svog nosa, da u stvari malo kilji. Pri tom ga smirenim jednolinim pokretima gladite po obrvama, i to naizmenino desno i levo. Govorite mu sledee: Diete mimo i jednolino, pa se sasvim dobro oseate. Tonete u prijatan oseaj umora i teine. Svaki put kad izdah-nete, tonete jo dublje u taj prijatan oseaj. Nita ne moe da vas ometa - nita nije vano. Potpuno se predajete tom prijatnom oseaju umora i teine, pa tonete sve dublje i dublje.

62

Tehnika 29 - Posebna tehnika itanja

Dajte ispitaniku knjigu ili novine, i zamolite ga da ita polako i poluglasno, pri emu neka za svaku re utroi tri sekunde. Zatim sledi pauza, takoe od tri sekunde, a zatim neka proita sledeu re. Svest teko podnosi primoravanje na takvu sporost, pa se brzo umori. Ve posle nekoliko minuta podsvest je spremna da primi svaku sugestiju. I ovde ispitaniku moete sugerisati da e posle deset ili dvadeset rei nastupiti hipnoza, i do toga uglavnom i dolazi. Ako prvi pokuaj ne uspe, sve emo ponoviti, i sigurno emo uspeti.

Tehnika 30 - Polaganje ruke na elo i potiljak

Ako uz sugestivne mere, kao dodatak, poloimo jednu ruku na ispitanikovo elo, a drugu na njegov potiljak, hipnotiko stanje e nastupiti bre i bie due, kako u subjektivnom, tako i u objektivnom pogledu, to e se pokazati ranijim poetkom dubljeg disanja. Zanimljiva je pojava koja se javlja kod svake duboke hipnoze. Ispitanik, naime, ne moe da se oslobodi hipnoze ni uz odgovarajuu sugestiju, dokle god mu ruke ostaju na elu i potiljku. im hipno-tizer skloni ruke, hipnotiko stanje se odmah prekida bez dalje sugestije. To uvrivanje hipnotikog stanja polaganjem ruku na elo i potiljak ne zasniva se na delovanju sugestije, ali je jae od verbalne sugestije buenja. Takva hipnoza deluje, meutim, samo kod sasvim odreenog poloaja ruku. Kod ruke na elu, hipnotizer dodiruje kaiprstom koren kose neposredno iznad ela, a ruka na potiljku treba donjom ivicom, dakle malim prstom, da dodiruje poetak kose. Da bi hipnoza snano delovala, posebno je vano da se ruka na potiljku tano fiksira. Vano je i to da se ovom isto fizikom merom moe ukinuti snaga sugestije. Pri primeni ove metode, ispitanik e obavezno osetiti izrazito oseanje obrua", kao da mu se u glavi stvara obru, s jasno izraenom udaljenou od poloenih ruku. Ovaj oseaj se javlja i kada hipnotizer dri ruke udaljene santimetar ili dva od ispitanikove glave. Ja sam izmeu ruku i glave stavljao sve mogue izolacione materi 63

jale, ali oni nimalo nisu uticali na dejstvo ruku. Ova tehnika je posebno jaka i pouzdana.

Tehnika 31 - Tehnika napinjanja miia

I ova tehnika deluje brzo i pouzdano. Ispitanik udobno lei na kauu i die mirno i jednolino. Svaki put kad udahne, osam sekundi mora da zadri dah. Za to vreme mora da napne sve miie tela. Kada proe osam sekundi, treba da odjednom opusti sve miie i izdahne. Zatim treba ponovo mimo da udahne i osam sekundi (ili osam otkucaja pulsa) zadri dah, snano napinjui sve miie, a kad proe osam sekundi, opet mimo izdahne i sve miie opusti. Ovaj proces treba da se ponavlja bar desetak minuta. Time se stvara snaan oseaj umora. Srce poinje da kuca vidljivo sporije. Tada ispitaniku govorite otprilike sledee: Vrlo ste umorni i oseate teinu. Sve ste umorniji... Diete mimo i ravnomerno. Sa svakim udisajem tonete sve dublje u prijatan oseaj umora i teine. Kad god izdahnete, tonete sve dublje I sve dublje i dublje. Pri tom se oseate dobro i putate da tonete sve dublje, sve dublje toliko duboko koliko jo nikada niste utonuli. Svi su vam miii oputeni - ruke i noge su vam kao od olova. I oni kapci su vam vrlo teki i postaju sve tei - sve tei. Oni kapci su vam sada tako teki da oi vie ne moete da drite otvorene - one vam se sklapaju. Sada su vam oi vrsto zatvorene i ostaju zatvorene. Vie ne moete da ih otvorite, ali i ne elite da ih otvorite. Putate da tonete sve dublje - sve dublje, u prijatan oseaj umora i teine. Sve ste umorniji - sve umorniji. Sve ono ta vam govorim duboko prodire u vau podsvest i tu se neizbrisivo utiskuje. Prema tome ete i postupati. Izvriete sve ta vam sada kaem."

Tehnika 32 - Poseban metod

Kod ove tehnike re je o kombinovanom metodu, a istovremeno primer posebne tehnike uvoenja u prvu hipnozu. Dok pacijent udobno lei na kauu, zamolite ga da ruke i noge podigne za oko 30 santimetara, i da ih u tom poloaju dri dokle god moe. Noge e najee da padnu posle 30 sekundi. Pre nego to ponete s ogledom,

64

recite pacijentu da noge, ako vie ne moe da ih dri uvis, pusti da sasvim oputeno padnu. Ruke e mu klonuti za oko pet minuta, ali ve posle tri minuta recite mu da ih takode potpuno oputeno pusti da klonu, pa neka i ruke i noge pusti da lee sasvim opuSteno. Pacijenta ostavite da opuSteno lei oko jedam minut, i pri tom mirno i jednolino diSe. Onda ga zamolite da pri svakom udisaju malo podigne gornji deo tela i noge, te da otvori oi, a da pri izdisaju sklopi oi i spusti gornji deo tela i noge. Veba je vrlo efikasno, i izaziva snaan oseaj teine i duboko opuStanje koje se produbljuje odgovarajuim verbalnim sugestijama: Ruke i noge su vam sada vrlo teSke, teke su vam kao olovo i postaju sve tee i tee - sve tee. I ruke i noge su vam oteale. NiSta nije vano - potpuno se predajete oseaju umora i teine pa dopuState da tonete sve dublje. Tonete sve dublje i dublje. Samo se prepustite tom prijatnom oseaju umora i teine - pustite da vas neSto odnosi da neSto deluje na vas. Oseate se vrlo dobro, pa ste duboko u srcu radosni. Sreni ste i oputeni. Podsvest vam je irom otvorena - irom otvorena. Sve to vam sad govorim, lako i duboko prodire u vau podsvest i tu se neizbrisivo urezuje. elite sve da posluate, to ete i uiniti. Izvriete sve ono ta vam sada govorim." Ova tehnika je uvek delovala.

Pomona sredstva za uvoenje u prvu hipnozu

Svaki uvebani hipnotizer razvije tokom vremena sopstvena pomona sredstva, pa e najbolje rezultate postii metodima kojima daje prednost. vedski istraiva hipnoze Vetertrand kae pacijentima da gledaju u srebrnu kaiicu u kojoj se vidi odraz upaljene svece. Drugi hipnotizeri navode pacijente da gledaju direktno u upaljenu svecu ili da se usredsrede na pupak. Vremenom je razvijen veliki broj mehanikih postupaka hipnoti-sanja, veinom pomou hipnoskopa. Pod time podrazmevamo postupke ili ureaje koji na ispitanikev nervni sistem deluju jednokratnim snanim ili trajnim lakim mehanikim nadraajem. 65

Jednostavni hipnoskop je klatno zidnog sata ili jednolino tik-tak metronoma. up je crnom tkaninom pokrivao oko jedan kvadratni metar zida, i u sredinu te crne povrine privrstio bi srebrnu ploicu. Zatim bi zamraio sobu i rekao ispitaniku da netremice gleda u srebrnu ploicu osvetljenu reflektorom, sve dok ne nastupi hipnoza. Neki istraivai koriste obojene sijalice ili zamrene geometrijske figure, u koje ispitanici moraju da gledaju sve dok im se oni miii ne umore i dok ne sklope oi. Tada je za potpunu hipnozu dovoljna jednostavna sugestija. Iako je stroboskop vrlo delotvorno pomono sredstvo za davanje prve hipnoze, ipak moe stvoriti probleme. Re se o snanom izvoru svetlosti pred kojim se nalazi pokretna izbuena ploa kroz koju se svetlost razaznaje u jednolinom ritmu. Ova svetlost koja se ritmiki pokazuje, putem onih nerava deluje neposredno na rad mozga. Hipnoza najee nastupa vrlo brzo. Zanimljivo je sedeti ispred stro-boskopa i pustiti da deluju are koje stvara oko sebe. One se neprekidno menjaju, a njihova glavna boja zavisi od brzine kojom se pro-buena ploa vrti i pri tom proputa svetlost. Ako svetlost zasvetli deset do dvanaest puta u sekundi, izgleda da se ara uglavnom sastoji od crvene i narandaste boje. Prodre li svetlost kroz rupice u ploi trinaest do etrnaest puta u sekundi, are su uglavnom zelene. Kod petnaest do esnaest okreta ploe u sekundi, are svetle prekrasnom plavom bojom. Ako svetlost zasvetli osamnaest ili vie puta u sekundi, pojavljuju se are sivobele boje. Ljudi koji boluju od latentne epilepsije, mogu da dobiju napad, ak i ako nikada ranije nisu dobili takav napad. Opasnost nije posebno velika (oko jedan posto), ali ipak postoji. Droge koje menjaju svest takoe su prikladne za ubrzanje poetka hipnoze, pogotovo ako hipnotizer istovremeno daje verbalne sugestije. O opasnostima koje se kriju u uzimanju droga ne moramo, vero-vatno, posebno da govorimo, poto daje to danas poznato, a mnogim ljudima, posebno mlaim, i iz linog iskustva. Hipnoza izazvana indijskom konopljom (hai) igrala je prilino mranu ulogu. U Egiptu, Siriji i Iranu, vode verskih sekti obeavali su svojim sledbenicima da e im pokazati raj. Zatim bi ih snano omamljivali haiem i odvodili u raskone vrtove gde su ih zavodile prelepe ene. Kada su se sledbenici budili iz opijenosti, verovali su

66

da su bili u raju i da e tamo iveti i nakon smrti ako budu neprikosnoveno sluali svog vou. Od trenutka takvog posveenja", bio je dovoljan voin mig da se svi vernici bace na neprijatelja, ak i u smrt, neprekidno imajui pred oima raj koji ih oekuje. Istraivai hipnoze su rano uvideli daje dovoljna laka narkoza da bi kod ispitanika izazvala prvu hipnozu. Tako Vetertrand i Kraft-Ebing izvetavaju o dobrim iskustvima pomou lakog narkotizovan-ja hloroformom, dok Mol daje prednost hloralhidratu. up je koristio brometil. Uostalom, ak su i prividne narkoze pogodne za izazivanje hipnoze, o emu opirno izvetava Halauer. Vrlo vredna iskustva zahvaljujemo Fridlenderu, koji u svojoj knjizi Hipnoza i Hipno-narkoza (1920) govori o jakom pomonom delovanju paraldehdda i nekih barbiturata. Kod uvoenja u prvu hipnozu vrlo je koristan i hloretil. Ali prvu hipnozu uz pomo medikamenata smemo da radimo samo na zahtev lekara. Vrlo delotvorna, a pri tom potpuno neotrovna pomo u hipnozi je udisanje ugljendioksida, i to meavine od tri dela ugljene kiseline i sedam delova kiseonika. Ta meavina izaziva odreene duevne pro-mene, u prvom redu izrazito poveanje ispitanikove sposobnosti da zatvorenih oiju prima vizionarske utiske. Verovatno je da poveana koncentracija ugljene kiseline u krvi slabi rad mozga. to vie poputa dejstvo modanih filtera, to jasnije stiu signali spolja". Sa sigurnou moemo rei daje ovaj primer najbolje i najprirodnije pomono sredstvo hipnotisanja, dakle posmatranje dobro obavljene i uspene hipnoze. Brojni istraivai hipnoze iskoristili su ovu okolnost da kandidatima prvo pokau obavljanje hipnoze na nekoj posebno sugestibilnoj osobi. Poto bi pri tom nastupali vrlo sigurno, uvereni da e doi do hipnoze, produbljivali su poverenje kandidata u njihove sposobnosti, zbog ega je hipnoza nastupala mnogo bre, i bila je dublja.

67

4. Osobine hipnoze

Dubina hipnoze Veina ljudi povezuje pojam dubokog transa sa hipnozom, tj. vrstu nesvestice pri kojoj postaju dokuivi dublji slojevi linosti. Ovakva dubina hipnoze postie se, meutim, samo kod dvadesetak posto hipnotisanih osoba. Veina hipnotisanih dosegne samo srednju dubinu hipnoze, ali i to je sasvim dovoljno da se uspostavi veza sa podsveu i usvoje delotvorne sugestije. Uglavnom razlikujemo tri stepena hipnoze: 1. Laka hipnoza: U njoj postoji lak stepen oputanja, pri emu je svest jo potpuno aktivna. Ispitanik, meutim, prihvata jednostavne sugestije i obavlja ih (budna sugestija). 2. Srednja hipnoza: Oputanje raste. Svest jedva da je aktivna. Ispitanik izvrava sve to ne protivrei strukturi njegove linosti (mogui su i posthipnotiki nalozi). 3. Duboka hipnoza: Pri apsolutnom oputanju svest je potpuno iskljuena. Ispitanik izvrava i nelogine naloge. Kad hipnoza prestane, niega se ne sea. Podela na tri stepena prema dubini hipnoze poznata je jo od davnina, pa je i danas u veini sluajeva dovoljna, pogotovo to ta stanja stalno prelaze jedno u drugo i meusobno ne mogu otro da se odvoje. Po mojim iskustvima, dvadeset osam posto ispitanika zapada u laku hipnozu, pedest dva posto u srednju, sedamnaest posto u duboku hipnozu, a tri posto ispitanika uopte nije mogue hipnotisati. A. Libo, osniva Nansijske kole", razlikuje est stepena hipnoze: Somnolencija: Teina u onim kapcima, veinom nesposobnost da se oi otvore. Svest je potpuno aktivna. Oseaj umora. Ovo stanje lako se postie kod svakog, pogotovu kod ena. 2. Podignuta ruka ostaje nekoliko sekundi u zadanom poloaju a zatim polako klone. Prsti, meutim, ne zadravaju zadati poloaj.
1.

68

Oni kapci su sputeni, ruke i noge oputene. Svest i seanje jo uvek postoje. 3. Kruni pokreti ruku automatski se nastavljaju, ako hipnotisanog uverimo da ne moe da prestane s tim pokretima. Smanjena osetljivost. Svi znaci kao kod drugog stepena. Svest i seanje jo postoje. Kada prekinemo hipnozu u prva tri stepena, veina ispitanika uverava nas da uopte nisu bili u hipnozi, a sugestije su prihvatali samo da bi posluali hipnotizera. 4. Hipnotisanije zavisan samo jo od hipnotizera i neosetljiv je na uticaj drugih osoba, osim ako hipnotizer svoj uticaj ne prenese na nekog drugog. Ostalo je kao kod treeg stepena. 5. Laki somnambulizam: Osetljivost je znatno smanjena ili je sasvim nestala. Sugerisane halucinacije su u veini sluajeva mogu e. Svest je pomuena. Seanje je nejasno i nepotpuno. Ostalo kao kod etvrtog stepena. 6. Duboki somnambulizam: Svi simptomi treeg stepena su jo jae izraeni. Svest je potpuno iskljuena. Po prestanku hipnoze, seanje ne postoji. Dejvis i Hasbend sproveli su jo detaljniju klasifikaciju po dubini hipnoze. Na osnovu hipnotikih simptoma, oni razlikuju trideset stepena hipnoze. Dubina Hipnoidnost Stepen 1 2 3 4 5 Laki trans 6 7 8 9 10 11 Simptomi Pripreme za oputanje Oputanje Titranje onih kapaka Sklapanje oiju Potpuno telesno oputanje Katalepsija onih kapaka Katalepsija udova Pojaanje delovanja Pojaanje delovanja Kataleptika ukoenost Anestezija
69

Dubin a
Srednji trans

Stepe n
12 13 14 1 15 16

Simptom i
Pojaanje Parcijalna amnezija Pojaanje Posthipnotika anestezija Pojaanje Promena linosti Jednostavne posthipnotike sugestije Pojaanje Kinestetike iluzije totalna amnezija Sposobnost otvaranja oiju a da se trans pri tom ne menja Pojaanje Nelogine posthipnotike sugestije Pojaanje Potpuni somnambulizam Pozitivne posthipnotike optike varke ula Pozitivne posthipnotike akustike varke ula Sistematizovane posthipnotike amnezije Negativne akustike varke ula Negativne optike varke ula - hiperestezija

17 18
19 20 Duboki trans 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

Uostalom, vrlo je teko tano odrediti stepen dubine hipnoze, ali to nije ni potrebno da bi hipnoza delovala. Naime, ispitanik esto ve kod lake hipnoze izvrava sve zadate naloge, mada hipnotiko stanje" uopte ne postoji. To je u zanimljivom ogledu pokazao jedan
70

ameriki strunjak za hipnozu. Na univerzitetu Pensilvanija hipnoti-zer je pred grupu studenata izveo hipnotisanu enu ija je desna ruka bila nepomina. Objasnio je studentima da je ta blokada tipina za stanje hipnoze. I Pred drugu grupu studenata izveo je hipnotisane ispitanike ije ruke nisu bile ukoene. Ovoj grupi studenata objasnio je daje upravo takvo stanje tipino za hipnozu. Zatim su obe grupe studenata i same hipnotisane. Hipnozu je izveo ovek koji nije znao koji su studenti videli jednu, a koji drugu demonstraciju. Kao ta se i oekivalo, lanovi prve grupe studenata nisu mogli da pokrenu desnu ruku, dok su je svi lanovi druge grupe slobodno pomerali. To pokazuje da ovek u hipnozi zapada u ono stanje koje odgovara njegovom poimanju hipnoze. Iz toga vidimo neizmernu vanost priprema putem uvodnog razgovora. Tu se krije uspeh kasnije hipnoze.

est faza hipnoze

Ako ve ne postoji posebno stanje hipnoze, onda sam proces hip-notisanja, radi boljeg razumevanja, moemo da podelimo u est faza. Prva faza - Pripremanje Prilikom pripreme za hipnozu re je o tome da se kod ispitanika izazove eljena predstava o hipnozi, i da se uklone pogrene ili neeljene predstave. Prostorija treba daje prijatno topla, malo zamraena i tiha. Neka ispitanik to udobnije lei. Navedite ga da mirno i ravnomerno die i da se to vie opusti. I sami morate mimo da diete i da ispitaniku date primer kako treba da se ponaa. Govorite jednolino i smireno.

Druga faza - Koncentracija

U drugoj fazi vano je da se ispitanik sve vie i vie odvaja od spoljanjih uticaja i da se oputeno i pasivno usredsredi na ono to e

71

se dogoditi. Navedite ga da vam gleda u oi ili u odreenu taku i da pazi samo na vae reci.

Trea faza - Oputanje

Dajte ispitaniku potrebne sugestije. Potpuno ste mirni - nita drugo nije vano. Sluate samo moj glas. Ruke i noge su vam sasvim oputene - sasvim oputene. Diete mirno i ravnomerno. Sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje u prijatan oseaj umora i teine. Jednostavno putate da vas neto nosi da neto na vas deluje - da se neto sa vama zbiva. Misli vam se gube oseate se jako dobro." (Tako treba nastaviti sve dok se ispitanik ne opusti.)

etvrta faza - Naredbe

U toj fazi se odreenim nalozima postie pravi cilj hipnoze. Pri tom se hipnotizer prilagoava posebnim okolnostima, i to otprilike ovim recima: Sada ste potpuno oputeni, niste nimalo napeti - nita ne moe da vas ometa. Sluate samo moj glas. Sve to vam sada kaem, tano ete izvriti. Svaka moja re se neizbrisivo urezuje u vau podsvest. Postupiete prema njoj. Ne moete, a i ne elite da uinite nita drugo, osim da me posluate." (Zatim sledi eljena sugestija.)

Peta faza - Produbljivanje

U toj fazi se sve date sugestije produbljuju neprekidnim ponavljanjem i novim formulacijama. Hipnotizer pita: Oseate li kako hipnoza polako deluje? Sve jasnije oseate prijatno dejstvo koje se u vama sve vie i vie iri, i postaje sve snanije. I vama je svakog dana u svakom pogledu sve bolje i bolje..."

esta faza - Buenje iz hipnoze

Ovde se ponitavaju sve sugestije osim eljene glavne sugestye. Negirajte, dakle, teinu ispitanikovih ruku i nogu, kao i teinu onih kapaka, i dajte mu odgovarajue suprotne sugestije: Oseate kako vam se u telo vraa snaga. Ruke i noge su vam opet potpuno svee, lake i pokretljive. Odluni ste i energini. Sada u da izbrojim do tri,
72

i vi ete da otvorite oi i biete potpuno budni i eljni akcije: jedan -dva - tri." Poto ste ponitili hipnozu, jo nekoliko minuta razgovarajte sa ispitanikom; upitajte ga da li mu je neto smetalo, da biste, ukoliko se hipnoza ponovi, izbegli sve budue nepotrebne smetnje. Na kraju jo jedan savet: Ve kod prvog pozdravljanja sa ispitanikom dobiete pri rukovanju informaciju o njegovoj sugestibil-nosti. Zapazio sam da psihiki aktivni ljudi imaju suve ruke. Takve osobe moemo hipnotisati samo polako i uz izvesne tekoe. Naprotiv, osobe ije su ruke malo vlane, psihiki su pasivne, pa se veinom mogu lako i brzo hipnotisati. Naravno, i od ovog pravila postoje izuzeci.

73

5. Postupak u praksi

Uvodni razgovor
Pre nego to ponemo sa hipnozom, trebalo bi da u pripremnom razgovoru s ispitanikom uspostavimo kontakt koji e stvoriti atmosferu poverenja i simpatije. Ispitanik mora biti duboko uveren u to da mu elimo samo najbolje. Ispitanikovo poverenje u hipnotizera najvanija je pretpostavka za uspeh, jer ono odreuje delotvornost hipnoze. U takvoj atmosferi poverenja lako moemo da uklonimo sve pogrene predstave o hipnozi i pobrinemo se da se bojazan uopte i ne pojavi. Recite ispitaniku da hipnoza nema nikakve veze s magijom, ve je sasvim prirodan proces. U hipnozi je svest uglavnom usmerena prema hipnotizeru. Taj kontakt nazivamo odnos". Pri tom je, dodue, ispitanikova kritika sposobnost vidljivo smanjena, ali ipak postoji, jer im mu zapovedite da izvri neto ta je izvan strukture njegove linosti, hipnoza e odmah da se prekine. Niko, dakle, ne treba da se boji da bi u hipnozi mogao da uini neto to inae ne bi eleo. Saoptite ispitaniku i to da je u toku ivota ve vie puta bio hipnotisan, mada toga nije bio svestan. Ujutro, neposredno posle buenja, gotovo smo uvek kratko vreme u hipnoidnom stanju. Pa i danju, kada ponekad zamiljeno gledamo kroz prozor, zapravo smo u stanju lake hipnoze. Nema, znai, razloga za uzbuenje, jer se ne dogaa nita novo, samo se sves-no uvodi ve poznato stanje. Upitajte ispitanika staje oekivao kada je doao kod vas i da lije ve bio hipnotisan. Vano je da se to njegovo oekivanje ispuni. Ako je ve jednom bio hipnotisan, onda je ta hipnoza utisnula u njega odreeni peat - pozitivan ili negativan. Ako je seanje na raniju hipnozu prijatno, hipnozu bi trebalo obaviti na isti nain i istom tehnikom. Ukoliko je, meutim, utisak prve hipnoze negativan, ako je uspomena na nju neprijatna, onda u razgovoru tano razjasnite ta se tom prilikom dogodilo i ne koristite taj nain hipnoze. 74

Neki ljudi veruju daje hipnoza neka vrsta narkoze, pri kojoj ovek prvo zapada u dubok san, posle koga sledi potpuna besvesnost Recite ispitaniku da je ta predstava sasvim pogrena i da hipnotisani ovek sve dobro uje. Kontakt sa hipnotizerom ustvari je najvaniji deo hipnoze. Bez njega se u hipnozi ni na koga ne bi moglo da utie. Hipnoza je prijatno stanje mirovanja u kome ovek nipoto nee odati nikakvu tajnu. Razumljivo je da ni hipnotizer nee u hipnozi postavljati pitanja o kojima se nije ve unapred dogovorio sa svojim ispitanikom, tako da on ne mora da se boji da bi mogao da oda neke grehove mladosti". Skoro svi ispitanici postavljaju pitanje: Da lije sigurno da u se probuditi?" Na to pitanje treba jasno i nedvosmisleno odgovoriti: Hoete!" ak i kada bi hipnotizer za vreme hipnoze doiveo, recimo, srani udar i izgubio svest, hipnoza bi sama od sebe prela u prirodan san, a ispitanik bi se probudio im se naspava. Neizostavno treba naglasiti da struno sprovedena hipnoza ne ostavlja apsolutno nikakve posledice po zdravlje ispitanika. Meutim, da biste izbegli razoaranja, uvek bi trebalo unapred utvrditi ne oekuje li ispitanik od hipnoze previe. Jedno jedino leenje hipnozom nee biti dovoljno da se ukloni neki ispitanikov nedostatak ili da od potitenog, depresivnog oveka uini uzornog optimistu prepunog ivotne radosti. Treba unapred paljivo ispitati moe li hipnoza u svakom pojedinanom sluaju zaista da pomogne. Nesporno je da je ovu vrstu leenja treba da obavlja samo iskusan i struan terapeut. Laik ne bi smeo ni da pokuava da na ispitaniku sprovodi promene koje zadiru duboko u njegovu linost, pa ak ni kada ispitanik to izriito eli. Pre nego to ponete sa hipnozom, pro-verite i da li ispitanik eli da pri terapiji bude prisutan svedok. Nekim pacijentima je jednostavno potrebna blizina nekoga sa kim su prisni, jer se inae ukrute pa i nesvesno pruaju otpor. Ispitaniku treba objasniti daje pravilno i dovoljno dugo oputanje osnovni preduslov za uspeh hipnoze, jer napetost i preterana ukoenost u hipnozi negativno deluju. im je napetost svedena na pravu meru, ovek raspolae punom fizikom i duevnom snagom, i u skladu je sa samim sobom. Tek tada hipnoza moe da pokae pravi dejstvo i uini da ponovo postanemo sreni i zadovoljni.

75

Da bi pacijenti bolje razumeli itav problem, u uvodnom razgovoru redovno objasnim tri zakona koji deluju u hipnozi i koje sam opisao ve na poetku ove knjige. Prvi zakon: Svaka vizuelna predstava koja nas ispunjava tei da se ostvari! Drugi zakon: Ako se volja i vera suparniki odnose jedna prema drugoj, uvek e i bez izuzetka podlei volja. Trei zakon: Svaki napor u hipnozi izaziva upravo suprotan efekat. Zatim tumaim est faza hipnoze obraenih u prethodnom poglavlju, i navodim pacijenta da se u svojoj vebi meditacije usredsre-di na neki prijatan dogaaj iz mladosti, da zatvorenih oiju pokua da ga sam sebi vizuelno predstavi i razazna ga u svim detaljima. Ta veba meditacije otvara put do pacijentove podsvesti i predstavlja odlinu pripremu za pravu hipnozu. Moda e vam pomoi ako vam ovde iznesem jedan uvodni razgovor, kakav vodim po nekoliko puta skoro svakoga dana.

Primer uvodnog razgovora

Dobar dan. Drago mi je to ste doli i to danas moemo da ponemo s leenjem. Da li vam je ovo prvo leenje hipnozom ili ste ve i ranije bili hipnotisani? Koliko je od tada prolo? Da li biste mi malo opirnije opisali kako je ta prva hipnoza obavljena? ta oekujete od hipnoze? Prvo bih hteo da vam ukazem da ete hipnozu jedva i primetiti. Neete pasti u trans, niti ete se onesvestiti, sasvim jasno ete uti sve to se oko vas deava. Kada se hipnoza zavri, moi ete svega da se setite. U toku hipnoze neu nita da vas pitam, tako da ne morate da se bojite da ete odati neki mladalaki greh. Kada budem sprovodio hipnozu, dau vam samo one sugestije o kojima emo se sada dogovoriti i zajedniki ih oprezno formulisati. Uostalom, moete da budete sasvim sigurni da ete se iz hipnoze probuditi, pa ak i ako bih u

76

meuvremenu umro. elite li da za vreme terapije bude neko prisutan? Ionako emo sve snimiti na magnetofonsku traku koju kasnije moete poneti. Vaa inteligencija i snaga vae volje nisu smetnja hipnozi - naprotiv. Pokazalo se daje manje inteligentne ljude i ljude slabe volje tee hipnotisati. Nee, dakle, doi ni do kakvog dvoboja volje", u kome pobeduje jaa volja, ve se snaga pacijentove i terapeutove volje ujednauju da bi zajedno postigle isti cilj. Hipnoza zahteva sposobnost koncentracije i snagu imaginacije. Zato je potrebna inteligencija i snana volja. Sigurno e vas umiriti ako vam kaem da je struno sprovedena hipnoza apsolutno bezopasna. Ne treba se plaiti nikakvih sporednih dejstvoa. Vano je da potpuno pasivno dozvolite da moje reci deluju na vas, da njihov sadraj vizuelno sebi predstavite - kao film. Slika je govor podsvesti. Naa podsvest govori u slikama. to preciznije sebi predstavite eljeni cilj, hipnoza e bre delovati. Pri tom biste, ipak, morali da budete potpuno pasivni i da ne napreete um, jer svako svesno razmiljanje blokira put ka podsvesti, dok svaka vi-zuelna predstava koja vas ispunjava tei da se ostvari. Vano je izbei svaki napor, jer emo inae izazvati suprotno dejstvo. Hteo bih da vam ukratko opiem pojedine faze hipnoze. Sada smo u prvoj fazi, fazi pripreme. Tu se uspostavlja to bolji kontakt sa pacijentom i uklanjaju se pogrene predstave. Nadam se da e mi to uspeti. U drugoj fazi, fazi koncentracije, zamoliu vas da svu panju usmerite na moje reci i ne dozvolite da vas bilo ta od toga odvrati. U treoj fazi, fazi oputanja, treba samo da se opustite - da se svega oslobodite - prepustite se struji zbivanja. Neka moje reci deluju na vas. U etvrtoj fazi dau vam dogovorene naloge koje ete pasivno pretvoriti u vizuelne utiske. Sledi peta faza, u kojoj u da produbim sve prethodno date sugestije i pojaam dejstvo, ponavljajui sugestije nekoliko puta. U estoj fazi, fazi okonanja hipnoze, vratiu vas odgovarajuim naredbama u stanje budnosti. Imate li jo neko pitanje? Sada moemo poeti sa pripremnim vebama. Udobno se smestite i zatvorite oi. Koncentriite se na neki prijatan doivljaj iz mladosti, pa ga predstavite to slikovitije i u svim detaljima. Ponovo se prenesite u prijatno raspoloenje tog vremena. Posle nekoliko minuta po-eemo pripreme za uvoenje u hipnozu."

Metod fiksiranja
To je, verovatno, najstariji metod hipnoze. Jo su drevni egipatski svetenici-lekari pred oima bolesnika drali sjajne metalne ploe ili su im nareivali da netremice gledaju u glinene posudice ukraene neobinim znakovima, da bi im se oi umorile i nastupio hipnotiki san. Metod fiksiranja obavlja se u naelu tako to ispitanik uporno gleda u sjajni vrh hemijske olovke, u staklenu kuglu, zubarsko ogledalo ili neki drugi prikladan predmet, sve dok mu se oi ne umore i same od sebe sklope. Kao to smo ve rekli, u tu svrhu moemo upotrebiti i hipnoskop, stroboskop ili neko drugo pomono sredstvo. Dejstvo se pojaava ako iza ispitanika postavimo svetiljku tako da osvetljava predmet odreen za postizanje koncentracije i da se svet-lost od njega odbija. Taka fiksiranja trebalo bi da se nalazi oko dvadeset santimetara od ispitanikovih oiju, malo iznad njih, tako da mora da gleda ukoso prema gore, usled ega mu se oi bre umaraju. Imao sam dobrih iskustava sa plavom sijalicom kao takom fiksiranja, na koju ispitanik u tamnoj ili bar delimino zamraenoj prostoriji usredsreduje svu panju. Plavo svetio slui daljem smirivanju. Metod fiksiranja moemo primeniti dok ispitanik stoji, sedi ih lei, ali prednost se uglavnom daje poloaju udobnog sedenja ili leanja, jer hipnotizer obino pojaava zamaranje oiju verbalnom sugestijom koja deluje na itavo telo. Sklapanje oiju se ubrzava ako hipnotizer polako pomera nanie taku fiksiranja, i taj pokret prati odgovarajuim recima. Ispitanik pogledom prati taku i neprimetno sve vie sklapa oi, dok se one sasvim ne zatvore. Posle nekoliko sugestija koje pojaavaju dejstvo, uglavnom niko ne moe da otvori oi. Moete i sami na sebi da utvrdite koliko je ovo dejstvo jako. Sednite u udobnu stolicu i sklopite oi. Zatvorenih onih kapaka okrenite enice prema gore i minut-dva zadrite ovaj poloaj. Kod veine ljudi ubrzo nastupa laka blokada oiju". Poelite li da naglo otvorite oi, osetiete na trenutak da su vam oni kapci slepljeni". Ovo dejstvo podraemo i pojaati sledeim verbalnim sugestijama: Sada se potpuno koncentriite na taku fiksiranja i po mogu-

78

nosti nemojte treptati. Ne dozvolite da vam bilo ta drugo zaokupi panju. Sve ostalo nije vano. Vi gledate samo u tu taku i ne doputate da vam bilo Sta skrene panju. Oseate kako vam oi postaju sve umornije. Jo jedva moete da ih drite otvorene. Oi su vam sve umornije - sve umornije - sve umornije. Oni kapci vam se sve vie sputaju i hteli biste da zatvorite oi. Oni kapci vam postaju sve tei i tei, i sve se bre sputaju. Za trenutak oi vie neete moi da drite otvorene - kapci vam se sve vie sputaju - sklapaju vam se - sklopili su se i ostaju zatvoreni. Sada su vam oi vrsto sklopljene i tako ostaju. Vie ne moete da ih otvorite. ak i kada biste hteli, ne biste mogli da ih otvorite. Pokuajte - neete uspeti. Ne moete vie da otvorite oi. To i ne pokuavate, ve tonete sve dublje u prijatan ose-aj mira i oputenosti. Tonete sve dublje i dublje - sve dublje i dublje." Ako ispitanik nije izrazito duhovno aktivan, onda je u ovoj fazi hipnoza gotovo uvek nastupila. Mada je metod fiksiranja veoma star, jo se i danas sa uspehom koristi kao jedna od brojnih tehnika uvoenja u hipnozu.

Metod fasciniranja
I ovo je klasian" postupak uvoenja u hipnozu. Veina ljudi oekuje da e ih hipnotizer netremice gledati u oi da bi time poeo hipnozu. Zato ovaj metod odgovara najeoj zamisli o hipnozi. Pored toga, gledanje u oi pomae ostvarenju kontakta hipnotizera i ispitanika, kao i njihovo meusobno duevno povezivanje. Ispitanik jo i osea da ga hipnotizer posmatra pa primorava sebe na posebnu koncentraciju. Metod fasciniranja moemo da primenimo sedei, pri emu ispitanik i hipnotizer sedaju jedan naspram drugog, tako da se ispi-tanikova kolena nalaze izmeu hipnotizerovih. Hipnotizerove ruke poloene su na ispitanikova kolena ili ramena. Meutim, bolji uspeh postiemo ako ispitanik lei. Pri tom hipnotizer sedi pored njega i tumai mu ta e ubrzo da se dogodi. To ini otprilike ovim recima: Seu do vaeg uzglavlja, a vi ete netremice da me gledate u jedno oko. Svejedno je koje oko odaberete, samo 79

morate neprekidno da gledate u isto oko. im hipnoza pone da de-luje, moje oko ete naizmenino videti, as otro, as mutno. Oi e poeti da vas peku i umorie se. Pokuavaete da zadrite oi otvorene, ali to se vie budete trudili, kapci e vam biti sve tei. Na kraju uopte neete moi da gledate, oi e vam se sklopiti same od sebe. Utonuete u prijatno stanje mira i oputenosti. Samo ete se prepustiti da sve dublje tonete." Veoma je vano da se sugestivno nagovesti stanje koje treba da usledi, jer to stvara napeto iekivanje koje se stiava im takvo stanje nastupi, i tako se bre uvodi u hipnozu. Hipnotizer sedi uz ispitanikovo uzglavlje, dok ovaj udobno i opru-eno lei na kauu. Hipnotizer se naginje, tako da mu oi budu dvadeset do trideset santimetara iznad ispitanikovih oiju, koji mora da podigne pogled ka elu hipnotizera, kako bi mogao da mu se zagleda u oi. Zatim mirnim i vrstim glasom nastavite: Leite sasvim udobno i diete mirno i ravnomerno. Molim vas, sada me netremice gledajte ujedno oko, i pri tom sluajte samo moj glas. Ne smete dozvoliti da vam bilo ta odvrati panju, pazite samo na moj glas. Nita nije vano - nita ne srne da vas ometa. Pazite samo na moj glas." Pri tom hipnotizer dri ruke pored ispitanikove glave, kao da eli da mu zatiti oi od svetla koje dopire sa strane. Taj efekat onih titnika" spreava skretanje panje, a pored toga prua hipnotizeru mogunost da svoje paleve poloi na ispitanikove one kapke im se sklope. Time se uklanja treperenje kapaka, stvara se oseaj sigurnosti i ubrzava hipnoza. Morate paljivo posmatrati ispitanikove enice i svoju sugestiju prilagoditi njihovoj reakciji. Ako je enica normalna, ispitanik vidi otro. Ako su se enice zbog umora proirile, ispitanik vidi nejasno. To odmah treba iskoristiti za sledeu sugestiju: Sada me vidite samo nejasno - hipnoza ve poinje da deluje. Sve vam je tee i tee da drite otvorene oi. Oi su vam sve umornije - kapci sve tei - sve tei." im se ispitanikove oi na trenutak zatvore, kaite mu: Oi su vam sada zatvorene i ostaju zatvorene." Istovremeno poloite paleve na ispitanikove kapke. Kao i kod ostalih postupaka, poetnu hipnozu pojaajte odgovarajuim sugestijama. 80

Metod kontrastnih boja

Ovaj metod koji koristi kontrastna dejstva ute i plave boje pripisuju LeviSilu. Ne samo da se postie efekat umora, ve se kod svakoga uoava primetna promena. Najvea prednost ovog metoda je u tome to varka ula nastupa ve za nekoliko minuta, i to kod svakoga, pa i kod psihiki veoma aktivnih ljudi. Tu nije re o hipnotikom efektu, ve o normalnoj biolokoj pojavi. U tu svrhu koristimo karton na kome se, jedan pored drugog, nalaze uti i plavi kvadrat, odvojeni trakom irokom dva milimetra. Ako takav karton posmatramo nekoliko minuta, s one strane utog kvadrata blie plavom kvadratu pojavie se svetlouta pruga, dok e se na strani plavog kvadrata blie utom pojaviti tamnije plava pruga. Levi-Sil, Stokvis i drugi hipnoterapeuti davali su svojim pacijentima takav karton u ruke i govorili im da netremice gledaju u njega. im bi pacijent odgovorio da vidi promenu boja, sugerisali bi mu da je hipnoza ve poela i produbili bi je odgovarajuim nalozima. Poznati hipnoterapeut H. ari unapredio je ovaj metod u kontra-stni metod niza boja (Moderne tehnike hipnoze). Pri tom se kombi-nuje metod fiksiranja sa metodom kontrastnih boja. H. ari u tu svrhu koristi pravougaoni beli karton veliine 15 x 22 santimetra. U sredini gornje polovine kartona nalepi se crveni kvadrat od mutnog arenog papira bez sjaja veliine 4 x 6 santimetara. U sredini obojene ploe nalazi se crna taka, a druga crna taka nacrta se na belom kartonu devet santimetara nie. Hipnotizer poloi pacijenta na kau i kae mu da obojenu ploicu dri u desnoj ruci i pri tom fiksira gornju crnu taku na crvenoj povrini. Uz to ga i upuuje: Uskoro ete oko povrine sa crvenom bojom ugledati divnu svetlozelenu ivicu. Po tome ete shvatiti da prelazite u hipnoidno stanje. Kada vam to kaem, spustite pogled, ne trepui, do donje crne take na belom kartonu, gde ete opaziti sjajni svetlozeleni kvadrat. To vam pokazuje da se stanje hipnoze sve vie produbljava. Sada ponovo ne trepui pogledajte gornju crnu taku. Oseate kako vam se oi umaraju. Oseate snanu potrebu da ih sklopite. Tome se ne opirete ve jednostavno putate da vam se oi sklope. Zatvaraju se, a ruka s kartonom polako se sputa."

81

ari zatim polako prelazi dlanom s pacijentovog ela preko njegovih oiju i tu zadrava ruku jo jedan minut, da bi produbio sklapanje oiju. Zatim slede sugestije produbljivanja hipnoze, otprilike ovog sadraja: Oi su vam vrsto zatvorene - potpuno ste mirni. Sve dublje i dublje tonete u prijatno hipnotiko stanje mira. Sluate moj glas - sve ostalo je nevano i vi ne doputate da vas bilo ta ometa." ari sada oseaj teine prebacuje iz oiju prvo na glavu, a kasnije i na itavo telo. Oseate kako vam glava pod mojom rukom postaje teka i umorna. Potpuno se preputate tom oseaju umora i teine. Sasvim jasno oseate kako vam je glava sve tea i umornija." Pri tom se znatno pojaava pritisak ruke na elu, to jo vie poveava oseaj teine u glavi. Zatim slede opte sugestije za produbljivanje zapoete hipnoze.

Brza hipnoza
Ako ste ve stekli neka iskustva na podruju hipnoze, mogli biste da isprobate nekoliko brzih metoda. Najstariji brzi metod verovatno je onaj kojim se sluio jo opat Faria, stigavi 1813. godine iz Goe u Pariz. On je jednostavno prilazio osobi koju bi trebalo hipnotisati, nekoliko sekundi netremice joj gledao u oi, a zatim bi iznenada viknuo: Spavajte! Skoro pedeset posto ljudi ve posle te reci tonulo je u hipnozu! Faria je, uostalom, bio visok i impozantan, to je sigurno bila vana pretpostavka za uspeh ove tehnike. Ako ste pred krugom zainteresovanih lica izveli nekoliko uspelih hipnoza i time zadobili njihovo poverenje, metod i danas esto uspeva. Ameriki brzi metod sastoji se u tome da posle nekoliko uvodnih testova stanete malo sa strane ispitanika i poloite mu levu ruku na desno rame. Zatim rairite kaiprst i srednji prst desne ruke tako da naprave slovo V, i razmaknute prste podignete ispred ispitanikovih oiju na udaljenosti od otprilike trideset santimetara. Sugeriete da mu kapci postaju sve tei i pri tom primiete ruku s rairenim prstima polako prema njegovim oima. im su se prsti sasvim pribliili, kaete mu: Sada vie ne moete da otvorite oi - oi vam se sklapaju."
82

Oi e se skoro uvek sklopiti, jer pored sugestije deluje i mehanizam zatitnog refleksa. Ako bude potrebno, na kraju dodajte: Sada sklopite oi." im se kapci sklope, lako poloite ruku na ispitaniko-vo elo iznad oiju. Zatim dajte uoptene naloge za produbljivanje zapoete hipnoze. Najvie uspeha imao sam sa metodom brojanja. Ispitanik stoji nasred prostorije i ja mu govorim: Sada u da brojim od jedan do deset, a vi ete osetiti kako vam od broja do broja kapci postaju sve tei. Sa svakim brojem kapci su vam sve tei i tei. Oi e vam se sklopiti najkasnije kod broja deset. Vie ne moete da ih drite otvorene. im izbrojim do deset, oi e vam biti vrsto zatvorene. Poinjem da brojim: jedan - oni kapci postaju vam vrlo teki, dva -kapci vam bivaju sve tei i tei, tri - oni kapci su vam ve teki kao olovo, etiri -jedva moete da drite otvorene oi, pet - oseate da oi hoe da vam se sklope. Oi vam se sklapaju, vie ne moete da ih drite otvorene. Sedam - kapci su vam sada tako teki da ne moete da gledate, osam - oi vam se sklapaju, devet - oi su vam se sklopile i ostaju sklopljene. Vie ne moete da ih otvorite, ali to i ne elite. Putate da utonete duboko i sve dublje u prijatan oseaj umora i teine koji vam zahvata itavo telo. Sve to vam govorim duboko prodire u vau podsvest, pa ete sve tano da posluate. Moje rei prodiru sve dublje i dublje u vau podsvest, i tu ostaju neizbrisivo urezane, i vi ete sve tano da posluate." Zatim slede eljeni nalozi. Za sprovodenje hipnoze ovom metodom potrebno mi je samo dvadeset do trideset sekundi. Ona uspeva u vie od pedeset posto sluajeva.

Metod velikih majstora

Lekara iz nemake pokrajine vaben, Fridriha Antona Mesmera, obino nazivaju osnivaem hipnotike terapije. Bio je vrlo obrazovan i uen ovek, pod jakim uticajem Agripe fon Neteajma, renesansnog filozofa iz doba reformacije, kao i najuvenijeg lekara svog doba, Bombastusa fon Hohenhajma, poznatijeg kao Paracelzus. Mesmer je stvorio pojam animalnog magnetizma". Pri tom je polazio od uve-renja da gladenjem moe preneti sopstvenu magnetsku snagu" na bolesnike.
83

Teorija o ivotinjskom magnetskom fluidu" koju je izneo Mes-mer pokazala se, dodue, kao nauno neodriva, ali pojave koje je on otkrio i dalje su ive u nauci o hipnozi. Njegovo gladenje, takozvani pase", nazivamo joS i danas mesmerskim", a metod tog glaenja ,,mesmerizmom". Pri tom se ovek koga treba da hipnotiemo udobno isprui na kauu a hipnotizer pone sa glaenjem. Redovno poinje od glave i polako prelazi rukama preko pacijentovog tela do nogu, i to jedanput preko ruku, a drugi put preko grudi, uvek naiz-menino. Hipnotizerove ruke prelaze na udaljenosti od oko pet san-timetara iznad pacijentovog tela. Gladenje moe da se izvede i uz laki pritisak na samo telo. Postupak traje desetak minuta. Ako po isteku tog vremena hipnotizer podigne pacijentovu ruku, ona e verovatno ostati u tom poloaju. Ako, meutim, ponovo padne, postupak bi trebalo nastaviti jo pet minuta. Problematino je da li ovaj in moemo da vrednujemo kao hipnozu. injenica je, meutim, da se, posle izvesnog vremena, njime postie stanje slino hipnozi, u kome pacijent prihvata hipnotike sugestije. Za odluujui korak u daljem razvoju hipnoze zasluan je engleski okulista Dems Brejd. Kada je 1841. u Manesteru prisustvovao demonstraciji vajcarskog hipnotizera Lafontena, prikazane pojave su mu se uinile toliko neverovatne da se, u nameri da raskrinka Lafontena, temeljno njima pozabavio. Kao ispitanici posluili su mu supruga, prijatelj i sluga. Zapanjio se videi daje sve tri osobe uspeo da uvede u hipnotiki san, i to tako to im je pred oima drao sjajno dugme svoje kutije s doktorskim instrumentima. Odabrao je ovaj nain, jer je kao specijalista za oi znao da trajno fiksiranje nekog sjajnog predmeta izaziva umor. Spoznao je da hipnotiko dejstvo ne nastaje usled magnetske snage ruku, ve usled uobrazilje samog pacijenta. Brejdov metod fiksiranja i danas je vrlo rairen i sastavni je deo brojnih tehnika hipnoze. Njemu zahvaljujemo i naziv hipnoza". On je ve tada shvatio da se oi bre umaraju ako se predmet fiksiranja ne dri u visini oiju, ve neto vie, tako da ispitanik mora da gleda gore. Brejd je prvi primicao prst ispitanikovim oima, im bi mu zatreperili oni kapci. To je pridonosilo brem sklapanju oiju. Ako

84

ogled ne bi uspeo od prve, jo jednom bi ga u potpunosti ponovio. Pri tom bi od ispitanika zahtevao da sklopi oi im za to oseti potrebu. Brejd je bio prvenstveno oni hirurg. Hipnozu je uglavnom koristio da bi hirurke zahvate na oima mogao da izvodi bezbolno. Jer, u ono vreme, narkoza je bila jo sasvim nepoznata. Jedan od osnivaa Nansijske kole, Ogist Ambroz Libo, bio je seoski lekar. Rano je otkrio velike mogunosti hipnoze i koristio ih je pri leenju. Poto su mu pacijenti bili jednostavni seljaci koji nisu ba uvek prihvatali ovaj metod leenja, govorio bi im: Ako budem morao da vas leim lekovima, moraete da ih platite. Ako pristanete da vas leim hipnozom, uiniu to besplatno." Bila je to ponuda kojoj je malo ko odoleo. Primenu svog metoda Libo ovako opisuje: Poto sam pacijenta naveo da se smesti u udobnu stolicu, rekao sam mu da se intenzivno zagleda u moje oi. Da bih stekao njegovo poverenje, naglasio bih mu da temeljno poznajem hipnozu. Zatim bih mu zapo-vedio da se oslobodi bilo kakvih misli. Dok je njegova panja us-merena na to da me posmatra, pa mu zbog toga sva ula postepeno otupljuju, a on postaje nesposoban da iz okoline prima bilo kakve utiske, poeo bih da mu pominjem predhodnike sna: umor, teke ruke i noge, a posebno teke one kapke. Zatim bih mu rekao: Vai oni kapci postaju teki - ubrzo e se sklopiti. Vidite mutno i nejasno. Ruke i noge postaju vam sve tee i tee. U njima gubite svaki oseaj. Moj glas ujete kao da dolazi iz velike daljine. Postajete sve umorniji. Sada vie ne moete da drite oi otvorene. (Pacijent po pravilu tada i zatvara oi. Ako to ne uini, jo jednom ponavljam sugestiju, a zatim mu sam zatvaram oi.) Sada duboko i vrsto spavate." Kod novog pacijenta obino se pokazuju znaci hipnoidnog stanja u roku od dva minuta poto spomenem san. Posle toga prelazim na pravo sugerisanje. Posebno mi je iskustvo daje kod jednostavnih zemljoradnika, dece i vojnika dovoljan nalog Spavajte!" da ih skoro odmah hipnotie, zato to su navikli da budu posluni." U vreme kada se Libo ve proslavio u Nansiju, i profesor Ipolit Bernhajm poeo je da se interesuje za Liboovo uenje. Bernhajm je bio docent univerziteta u Nansiju. Godinama se intenzivno bavio hipnozom, pa je ovaj novi metod leenja uveo na kliniku u Nansiju. Zajedno sa Liboom osnovao je Nansijsku kolu, ime je poela nauna primena hipnoze.
85

Doktor Kenon ovako opisuje itfegov metod: Pacijenta smetam u fotelju. 2. Pozivam ga da mi nekoliko sekundi gleda u oi, ali ne due od jednog minuta. 3. Kaem mu glasnim, odlunim i jednolinim glasom:
1.

a) da se sve uspeno odvija, b) da su mu se oi ve ovlaile, c) da mu oni kapci postaju teki, d) da u rukama i nogama osea prijatnu toplinu. Nareujem pacijentu da gleda u palac i kaiprst moje ruke, i pri tom neprimetno sputam ruke, tako da njegove oi moraju da prate ovaj pokret. 5. Ako mu se sada kapci sami od sebe sklope, postigao sam cilj, 6. Ne sklope li se, kaem: Zatvorite oi!" 7. Zatim podiem jednu pacijentovu ruku i oslanjam je o zid ili o pacijentovu glavu i objanjavam mu da mu je ruka ukoena i da mu je glava privlai bez napora, kao daje magnet. 8. Ako to ne uspe, moram malo da pripomognem sugestijom. 9. Sada moja sugestija postaje odreena i intenzivna.
4. 10. 11.

12.

13.

14.

Trudim se da ga uverim kako u glavi nema nikakvih misli, da mu nervi sluaju, da osea prijatnost, da se odmara i da drema. im neke od ovih sugestija ponu da deluju, i dalje ih koristim i produbljujem. Ponekad je poeljno navesti pacijenta da pokretima glave pokazuje kako se osea (npr. klimanjem za dobro", a odmahivanjem za loe"). Svaka sugestija na koju je pacijent odgovorio pozitivno, vana je i trebalo bi da poslui kao osnova daljih sugestija: Kao to vidite, sve se uspeno odvija. Ruka vam se koi - san vam je sve dublji. Ruka vam se sve vie i vie koi - vie ne moete daje spustite." Ako pacijent pokua da pokrene ruku i to mu donekle uspe, odmah mu se usprotivim: Naprotiv, ako pokuavate da spustite ruku, ona vam se jo vie podie ka glavi. Vidite, primoravam je da se digne do glave!" Kod vrlo kritinih ili svojeglavih pacijenata, gde ni posle dva tri pokuaja koenje ruku ne uspe, pametnije je tu sugestiju ne po-

86

15. 16.

navijati. Posle niza praktinih vebi moemo odluiti da li se rizik isplati. Pogreno je pustiti pacijenta da dugo gleda u jedan predmet. Po pravilu je dovoljan jedan minut. U kasnijim prilikama dovoljno je gledati pacijenta samo jednu ili dve sekunde i istovremeno mu sugerisati da spava. Jednostavno mu kaem: Sada spavajte!", prevuem mu ruku preko oiju i on je za tren oka hipnotisan.

Zasluga profesora Bernhajma lei u tome to je tanije definisao sugestiju i ustanovio daje verbalni nalog hipnotizera klju hipnoze. Suprotno Nansijskoj koli, an Martin arko ne vidi sutinu hipnoze u psihikom delovanju hipnotizera, ve u nekoj vrsti refleksne histerije. Da bi razvio taj posebni oblik histerije", arko je koristio iznenadne i jake podsticaje, kao Dramondovo karbitno svetio koje bi neoekivano zabljetalo, ili eksplozivni pamuk koji bi naglo eksplodirao. Nalagao je da se iznenada udari u glasan gong, zbog ega bi prestravljeni duevni bolesnici u itavim grupama tonuli u hipnotiko stanje. arko je bio primarijus u duevnoj bolnici ,,La Salpetrier" u Parizu, i profesor patoloke anatomije, a kao neurolog uivao je meunarodni ugled. Ako je uprkos tome pogreno zakljuio u emu se sastoji sutina hipnoze, to moe da se pripie tome to je radio samo sa duevnim bolesnicima, a nikad sa normalnim pacijentima. Uprkos pogrenog zakljuka, arko je nesumnjivo zadrao nadmoni poloaj kao neurolog i istraiva hipnoze. Njegova uzreica: Vera je ta koja leci" zadrala je svoju vrednost sve do danas. Profesor Emst Kremer pokuao je da na strogo nauni nain ralani proces hipnoze na faktore delovanja. Po njemu ti faktori izgledaju ovako:
1.

2.

Oputanje: Da bi mogao da prihvati kasnije sugestije, pacijent prvo mora da se u mislima odvoji od spoljanjih podsticaja i unutranjih grenja. Usredsreen pogled: Pacijent se poziva da pogled usredsredi na neki predmet u blizini oiju. Posle prethodnog odvajanja od spoljanjih podsticaja, sledi koncentracija na jednu taku.

87

Odreene asocijacije: Neprekidnim ponavljanjem pacijent se privikava da na odreene podsticaje ili podsticajne reci, i uzvraa uvek istim reakcijama. Time se postie da terapeut u svako doba moe odgovarajuim podsticajima izazvati odreenu reakciju pacijenta, i time iskljui faktor nesigurnosti u pacijentovom ponaanju. 4. Prava hipnoza: Njen cilj je postizanje i produbljivanje posebnog stanja spavanja koje nazivamo hipnozom, kao i utiskivanje odreene sugestije u pacijentovu podsvest. Kremer je pri tom radio s prizorima iz pacijentovog sveta zamisli i doivljaja koji su vizuelno plastino prikazani. Prvo se pojavljuju slike iz pacijentove mladosti da bi se postiglo prikladno osnovno raspoloenje, a zatim se postepeno prelazi na slike eljenog cilja. Pri tom profesor zahteva da pacijent aktivno sarauje. 5. Podrka: Mnogi ljudi se plae promene, ak i ako je ne znam kako poeljna, kao Sto se konj preplai pred preprekom. Zato im hipnotizer pomae" u obliku signala ili kratkih naloga - izreenih u otrom i odreenom obliku, pa ih ovekova podsvest obavlja go tovo refleksno, i pri tom uglavnom zaobilazi kontrolu koju svest sprovodi putem logike.
3.

Tim nainom ralanjivanja procesa hipnoze na faktore delova-nja i pozivom pacijentu da aktivno sarauje, poinje ve savremen prijateljski odnos lekar-pacijent, koji ni do danas nije sasvim ostvaren. Godine 1885. u Nansiju, lekar Emile Kue upoznao je Liboa. Prouio je njegov metod individualnog hipnotikog leenja, ali se zatim sve vie bavio grupama ljudi, jer je uvideo da ve sasvim blaga hipnoza oputanja u grupi postie isto dejstvo. Meutim, njegovo najvanije otkrie bilo je daje hipnoza u stvari uvek autohipnoza. Hip-notizer u ispitaniku izaziva samo manje ili vie snanu predstavu koju ispitanik faktiki ostvaruje autosugestijom (autohipnozom). Zato se Kue nije zadovoljavao dejstvom na svoje pristalice, ve se trudio da ih obui za primenu autosugestije. Svako popodne, u nekoj maloj kui, Kue je oko sebe okupljao meunarodnu publiku. Njegova predavanja bila su javna i besplatna.

88

Za svakoga je imao lepu re. Poto bi pozdravio svakog pojedinca, seo bi usred svojih posetilaca i rekao im otprilike ovo: Dame i gospodo! Ja nisam ni lekar ni vidar, a pogotovu nisam arobnjak. Samo bih hteo da samo prikazem moju nauku o autosugestiji i njenu praktinu primenu. Molim vas, nipoto nemojte vero-vati da moj metod ini lekarsku terapiju suvinom. Ne elim i ne mogu da zamenim lekara, ali bih njemu i vama hteo da u ruke predam vano sredstvo leenja. Hteo bih takoe da vam pokaem i kako o-vek moe uspeno da se bori protiv svojih raspoloenja i strasti, i postane pravi majstor u vaspitavanju samoga sebe i svoje dece. Nemojte da potcenjujete snagu mate. ovek koga mui nesanica zamilja da ne moe da spava. On eli da spava, ali je njegova uobrazilja jaa od umora. Astmatiar bi hteo da moe lako da die i po magli, mucavac bi hteo da teno govori ali i ovde je uobrazilja monija. Volja kae hou", ali snaga uobrazilje odgovara ne mogu". A snaga uobrazilje uvek pobeduje. Sada u vam na malom eksperimentu pokazati opasnosti koje uobrazilja krije u sebi. Stisnite aku to vre moete, jo vre -jo vre, sve dok ne pone da drhti. Zatim pomislite: hteo bih opet da otvorim aku, ali ne mogu, ne mogu! Nastavite i dalje: ne mogu da otvorim aku. Pokuajte! Videete da ne moete. Neete moi da je otvorite sve dok mislite: Ne mogu. Zatim promenite misao u: Mogu! i odmah ete uspeti da otvorite aku." Ako bi sastanku prisustvovali pacijenti koji su oseali bolove, Kue bi rukama preao preko bolnih mesta (ih bi to uinio neko trei) i pri tom rekao to je bre mogao:,,Prolazi - ve prolazi." Mahom bi ve posle kratkog vremena bolovi prestajali, ili bi se bar ublaili. Ne-retko se deavalo da su bolovi zauvek nestajali. Skup kod Kuea trajao bi oko dva sata i svakoga dana protekao bi na isti nain, samo su se posetioci menjali. Mada se Kue kasnije bavio iskljuivo autohipnozom, eleo bih da vam prikazem metod koji je primjenjivao za postizanje duboke hipnoze. Opirno gaje protumaio u svom delu Hipnotiki san i njegova veza sa sugestijom: Pustimo da se pred pacijentovim oima njie neki sjajni predmet i zamolimo ga da taj predmet prati pogledom, ne pokreui pri tom glavu. Uz to mu sugeriimo: 'Odluno mislite na to da elite da spa89

vate. Dok oima pratite pokrete sjajnog predmeta, oseate da elite da zaspite. Ruke, noge i itavo telo postaju vam tei, sve tei i tei, oni kapci vam postaju sve tei, teki kao olovo, pa sve tee moete da ih podignete. Pogled vam se zamrauje, a iz oiju vam teku suze. Sve maglovitije vidite fiksirani predmet. Sve snanije vas obuzima san. Sada u polako brojati do dvadeset. Dok brojim, sve vam se vie spava. Pre nego to izbrojim do dvadeset, oi e vam se sklopiti i vrsto ete zaspati.'" Pacijent e uglavnom sklopiti oi pre nego to izbrojite do dvadeset. Ako ne bude tako, zapovednim tonom recite: Zatvorite oi, spavajte!" Da biste jo vie produbili san, dodajte: Sada vrsto spavate i proima vas oseaj da vrsto spavate i da vam san postaje sve dublji i dublji, dublji nego ikada..." uveni uenik Nansijske kole bio je vedski lekar Oto Vetertrand, koji je imao ordinaciju u tokholmu. On je otkrio princip duevne zaraze" kao sastavnog dela terapije hipnozom. Polazei od injenice da zdrav ovek koji neko vreme posmatra bolesnika obole-log od grenja lica, odjednom i sam oseti neodoljivu potrebu da zgri lice, Vetertrand je poeo hipnozom da leci ljude u grupama. Svako popodne primao je u svom stanu (gde je bila i ordinacija), etrdesetak osoba koje bi raspodelio u tri meusobno povezane sobe. Tu je bio dovoljan broj leaja, stolica i fotelja, tako da su svi mogli udobno da se smeste. Hipnozu bi poinjao s pacijentima koje je ve nekoliko puta uspeno hipnotisao, i to metodom fasciniranja. Sa tih pacijenata, koji bi se tako brzo i sigurno uspavali, zaraza bi prelazila na ostale. Teko moemo sebi predstaviti veliki sugestivni uticaj koji na pridolicu vre brojni usnuli ljudi, osim ako to nismo i sami doiveli. I pacijenti koje je inae teko hipnotisati ubrzo podleu hipnozi ukoliko se ogled izvodi u prisustvu nekolicine ve hipnotisanih pacijenata. Dr Vetertrand bi zatim odlazio od jednog pacijenta do drugog, pa bijednom sugerisao da prestaje da ga boli eludac, drugome da moe dobro da spava itd. Tako je od starih pacijenata postepeno prelazio na nove, dok ne bi kod svih izazvao hipnotiko oputanje. Mada se kod svih pacijenata sluio istom tehnikom, a sigurno se i podjednako tru90

dio, pacijenti su razliito reagovali na njegova nastojanja. Dok bi jedni vrlo brzo dostizali duboki stepen hipnoze, drugima je trebalo vie vremena da se bar malo opuste. Vetertrand je, meutim, otkrio da stepen hipnoze nipoto ne odluuje o uspehu hipnoze, te da i oni pacijenti koji utonu samo u lako stanje oputenosti, esto podjednako brzo i dobro reaguju na njegove sugestije. Ponekad je to bilo upravo zapanjujue. Tako je otkrio daje hipnoza sama po sebi samo terapija lakog stepena. Svoje pravo znaenje ona dobija tek poto pacijent putem nje postane posebno osetljiv na terapijske sugestije. Vetertrand se posebno ivo interesovao za duboku hipnozu, koju je nastojao da postigne svim sredstvima, pa se u tu svrhu sluio i lekovima koji izazivaju san, kao i narkoticima. U odvojenoj zgradi leio je narkomane i alkoholiare koje je drao u hipnozi danima, pa ak i nedeljama. Svakodnevno ih je podvrgavao sugestivnoj terapiji, ne budei ih iz hipnotikog sna. Imao je toliko uspeha da su lekari iz itavog sveta dolazili u tokholm da proue njegove metode. Grosmanov metod obiluje delotvornim detaljima i uspenim trikovima. Njegovu primenu autor opisuje sledeim recima: Pacijente koje elim da hipnotiem prvo uverim da su osetljivi na budue sugestije. Zatim ih smestim na kau u napola leeem stavu i zatraim od njih da me nekoliko sekundi netremice fiksiraju. Onda im sugeriem da im kroz ruke i noge struji toplina, i da im ruke poloene na kole-nima postaju teke kao olovo. Hvatam pacijenta za rune zglobove, koje prvo malo podignem, a zatim uz laki trzaj ispustim. Ispitaniku ruke padaju na kolena kao da su teke poput olova. Pacijent redovno potvruje daje izrazito umoran. Ako mu se u oima jo ne pokazuje onaj malo ukoeni pogled iz kog zakljuujem da pacijenta hvata san, sledi glavni trik. Navodim pacijenta da sklopi oi ili mu ih sam brzo zatvorim, hvatam ga za zglobove ruku i okreem mu podlaktice pod pravim uglom prema gore, pa mu sugeriem da postaje tako umoran da vie ne moe da se dri u uspravnom poloaju, ve pada unazad. Zatim ga lakim pritiskom pomerim nanie, sve dok mu glava ne dodirne naslon kaua i zapovedim mu da spava (ako je to uopte potrebno). Skoro svi pacijenti uveravaju me da oseaju nesavladiv umor koji, izgleda, izaziva vrtoglavica to se u lakom stepenu pojavljuje kod svakoga kada ga iz sedeeg stava zatvorenih oiju polako ispruim

91

poleuke. Ceo zahvat mora da se obavi u roku od est do deset sekundi i zahteva izvesnu vebu, ali gotovo uvek uspeva. Ako pokuaj ne uspe odmah, veinom je dovoljno da ga jednostavno ponovimo, sugeriui pacijentu da ne srne da se protivi nalogu. eljeno dejstvo moe da se pojaa Vetertrandovim postupkom. Pri tom neka pacijent u udobnom poloaju zatvori oi, a zatim mu dlanom uz sasvim laki pritisak nekoliko puta polako preemo od ela do podruja eluca, pri emu ritam pokreta postepeno usporavamo. Moemo da upotrebimo i Rifatov trik". Nakapamo nekoliko kapi hloroforma ili hloretila na masku koju stavimo pacijentu ispred lica, sugeriui mu da e pasti u laku narkozu. Ako je potrebno, dodamo jo kap ili dve narkotika, i to propratimo odgovarajuom sugestijom. esto je dovoljno da pacijenta samo pozovemo da sklopi oi i da mu jednostavno stavimo ruku pod nos, sugeriui mu da osea neki odreeni miris. Pri tom mu govorimo da miris postaje sve jai i da e na kraju potpuno da ga omami. Ako se radi o posebno svojeglavom ili nepoverljivom oveku, zadati nalog za spavanje moemo da potpomognemo prelazei mu rukom preko oiju, ili ako ve datu sugestiju teine pojaamo lakim pritiskom o dotini deo tela. Ako odmah ne uspemo, gotovo uvek je dovoljno da sve jo jednom ponovimo. Od godine 1929. do 1945. lekar Alfired Brole bio je direktor nekoliko velikih bolnica. Za to vreme je odrao vie od hiljadu hipnotikih demonstracija, kojima je svaki put prisustvovalo i do pet stotina ljudi. Svoja nauna zapaanja izneo je u brojnim delima. O svojim rezultatima pie u knjizi Hipnoza i Autosugestija, tut-gart, 1961: Ne poznajem ni jedan nain leenja due koji bi mogao tako brzo da pomogne tolikim ljudima. Uostalom, masovna demonstracija u kojoj istovremeno uestvuje pet stotina ljudi, ne samo to treba da ih leci, ve i da ih obui, tako da mogu sami da primene duevnu pomo koja ponekad deluje upravo udesno. Trajno povezivanje telesne terapije s duevnom izvanredno pomae bolesnicima. Treba spomenuti i to da su svi uesnici na mojim demonstracijama bili telesno pregledani i leeni. Tako su ljudi najzad shvatili koje znaenje ima dua u nastanku i leenju bolesti. Materijalizam, koji kao daje pre trideset godina bio

92

siguran pobednik, danas je ve dobrim delom skinut sa trona. Previe smo doiveli i propatili a da ne bismo jasno uvideli kakvo znaenje lei u duevnoj snazi." I Evo jednog od brojnih primera iz prakse: Jedna dvadeset jednogodinja pacijentkinja bila je dve godine paralizovana. Nije mogla da se uspravi u postelji, pa ak ni da pokrene glavu ili podigne ruku. Lekari su nagaali da se radi o tumoru mozga. Operisana je, ali nita nije pronaeno. Kada ju je preuzeo profesor Brole, drugi lekari su je ve potpuno napustili. Njemu je uspelo daje intenzivnom duevnom terapijom potpuno izlei u roku od sedam nedelja. Iz toga se moe zakljuiti da ak i najtee bolesti mogu imati duevne uzroke i mogu se izleiti hipnozom.

Indijska hipnoza
Mnogi putnici priali su o natprirodnoj moi indijskih jogija. Krotitelj zmija postao je gotovo simbol te moi. Putnike, meutim, redovno najvie interesuje uveni fenomen sa uzetom." Pri tom se gledaoci okupljaju oko fakira koji sedi na zemlji, dok uz njega ui deak od dvanaestak godina. Kada se okupi dovoljno gledalaca koji napeto oekuju demonstraciju, fakir uzima uvijeno ue i baca ga uvis. Ue ostaje uspravno u vazduhu, a deak skae na noge i uspinje se uz ue dok ga gledaoci ne izgube iz vida. Posle nekog vremena fakir poziva deaka da se vrati, ali ovaj ne dolazi. Poto ga nekoliko puta uzalud poziva, fakir se sam ljutito penje uz ue, drei u zubima veliki no. Penje se sve dok i on ne iezne gledaocima iz vida. Odjednom se vazduhom prolomi prodoran krik, i malo kasnije na zemlju pada odrubljena deakova glava, a zatim i drugi delovi tela: ruke, noge, i na kraju trup. Zaprepaeni gledaoci vide fakira kako se sav obliven krvlju sputa niz ue. Delove deakovog tela stavlja u vreu, baca je preko ramena i odlazi. Posle nekoliko trenutaka sadiaj vree oivljava i fakir je stavlja na zemlju. Samo stoje otvori, iz nje izlazi deak, iv i zdrav, i bei odatle. Kada bi neko snimio ceo prizor, pokazalo bi se da su fakir i deak sve vreme bili na zemlji. Fakir u stvari baca ue na zemlju a deak puzi po njemu kao da se penje. Ceo trik moe da se rastumai time
93

to fakir raspolae tolikom sposobnou imaginacije da sam sebi moe da predstavi itavo zbivanje onako kao to ga doivljavaju gledaoci. Pored toga, fakir raspolae i sposobnou da svoju imaginaciju u odreenoj oblasti moe preneti na druge. Tu sposobnost, naravno nerazvijenu, ima gotovo svaki ovek. Ako elite da aktivirate ovu sposobnost, morate prethodno da vebate sposobnost stvaranja vizuelnih predstava. Ponite sa jednostavnom vebom. Predstavite sebi odreeni predmet sve dok ga sasvim jasno i plastino ne ugledate pred svojim duhovnim oima. Ako vam ne uspe od prve (sva deca to jo uvek mogu), uzmite neki jednostavan predmet i posmatrajte ga dok ne uspete da ga jasno vidite zatvorenih oiju. Stalno se kontroliite, otvarajui oi i uporeujui dotini predmet sa zamiljenim. Moete biti zadovoljni tek ako oba predmeta sasvim odgovaraju jedan drugom, i ako pred svojim duevnim oima taj predmet moete da vidite u svim detaljima i u izvornoj boji. im postignete da eljene predmete zadrite u duhovnom oku onoliko dugo koliko elite, i to potpuno jasno (jer to je najvanije), ponite s prenosom zamiljenog predmeta (tj. slike). Pozovite neku osetljivu osobu da sedne ispred vas, da zatvori oi i ne misli ni na ta posebno. Zatim se koncentriite na neki jednostavan predmet i zadrite tu predstavu nekoliko minuta. To moe da bude kvadrat ili trougao, jabuka ili banana. Zatvorite oi i odluno poelite da i ispitanik ugleda tu sliku. U mislima je iznesite pred njegove oi i recite mu da opie predmet koji se pojavio u njegovoj predstavi. On ne srne da se napree da neto vidi, jer svaki napor vodi u promaaj. Ispitanik mora da bude potpuno pasivan, dok vi morate sve jae da se koncentriete na prenos predmeta koji jasno vidite. Vano je da sami jasno vidite predmet i da ga dovoljno dugo zadrite u duhu, kako bi se ispitanik mogao da uklopi u to. Kada jednom sigurno ovladate ovim metodom, moete da preete i na komplikovanije slike. Nemojte da se razoarate ako vam za ovladavanje ovom disciplinom bude trebalo nekoliko godina. Fakirima su takoe bile potrebne godine i godine da bi razvili svoje sposobnosti. im jednom time ovladate, moete da umesto slika gledate i prenosite itavu radnju kao na filmu. Poslednji korak u tom smeru jeste da svoje sposob94

nosti prenoenja misli toliko proirite da one obuhvate itave gomile ljudi i njima zavladaju. Nemojte da se razoarate i odustanete ako vam eksperimenti odmah ne uspeju. Raspolaete li vrstom voljom stalnim ponavljanjem istog eksperimenta konano ete postii cilj. Kada jednom steknete ovo znanje, sledei doivljaj nee vas iznenaditi. Neki skeptini turista stajao je s nekim domorodakim vraem na obali jezera punog aba kreketua. Razgovarali su o vraevim sposobnostima. Vra je tvrdio da jednom reju moe da uutka sve abe - i zaista, za tren oka sve se utialo. Vra je jo dodao: Nee se ponovo oglasiti pre jutra." I zaista, ovek nije uo ni glasa sve dok se ujutru nije probudio. Idue veeri zamolio je Indusa da jo jednom ponovi ogled. abe su na njegovu zapovest opet uutale. ovek je, meutim, pored obale jezera sakrio magnetofon na baterije. Kada je sutradan presluao traku, prvo je uo vraevo zaklinjanje i zapovest izdatu abama da ute do sledeeg jutra. Istovremeno je uo kreke-tanje aba, kojima ni na pamet nije padalo da prestanu. I ovde je, dakle, dclovala hipnoza. Radilo se u stvari o posthipnotikom nalogu kojim je ovcku sugerisano da do jutra nee uti abe. Jednostavno je ogluveo za kreketanje. Uostalom, nemojte verovati da Indusi raspolau nekim izuzetnim hipnotikim sposobnostima. Svaki Evropljanin moe da postigne iste sposobnosti ako ima dovoljno strpljenja. Iskustvom sam se uverio da se svaki ovek moe hipnotisati, a da isto tako svako moe da naui da hipnotie, osim stoje neko vie nadaren, a neko manje. Svog naj-svojeglavyeg pacijenta sam dvadeset i sedam puta bezuspeno pokuavao da hipnotiem, da bih tek u dvadeset i osmom pokuaju postigao ak vrlo duboku hipnozu. Kod njega je postojala posebno vrsta brana koja se strpljenjem na kraju ipak sruila. (Ako kaem da svi ljudi mogu da se hipnotiu, onda time, naravno, mislim samo na normalne ljude.) Naredni indijski metod hipnotisanja redovno dovodi do uspeha, ali moe da bude vrlo naporan za hipnotizera. Osoba koju treba hipnotisati lei ispruena. Deo na kome lei glava moe da bude malo uzdignut. Hipnotizer se nagne nad ispitanika, tako da mu u potpunosti ispuni vidno polje i navede ga da hipnotizeru neprekidno gleda u oi (kao kod metode fascinirala). Ni hipnotizer ni ispitanik ne smeju da govore. Nikakav um u okolini ne srne da odvraa panju.
95

Hipnotizer se postepeno sve vie i vie naginje nad osobom koju eli da hipnotie, sve dok im lica nisu udaljena najvie dvanaest do petnaest santimetara. U tom stavu hipnotizer ostaje, ako je potrebno, sat do dva. Pri tom se postepeno koncentrie na misao da hipnotisanu osobu hvata san, pa sebi vizuelno predstavlja kako se ispitanikove oi sklapaju. Najkasnije za pola sata ispitanikovi kapci poinju da trepere i odaju kako bi da se sklope. U tom trenutku hipnotizer prekida tiinu kratkom zapoveu: Otvorite oi!" Zatim se i dalje koncentrie da bi sebi predstavio kako hipnotisana osoba spava. Ispitanik se sve jae napree, dok se toliko ne umori da vie ne moe da odoli hipnotizeru, ve vrsto sklapa oi. Tada uvebani hipnotizer ne daje suprotnu zapovest, ve u mislima izdaje utvrene naloge ispitaniku. Ako misaona koncentracija nije dovoljna, hipnotizer moe odgovarajuim sugestijama pojaati zapovesti izdate u mislima. Metod je potpuno pouzdan, ali zahteva vrlo veliku koncentraciju koja moe potrajati i nekoliko sati. Drugi metod, koji takoe potie iz Indije, mnogo je manje naporan, ali je podjednako uspean. U ovom sluaju hipnotizer sedi iza ispitanika i polae ruke na njegova obnaena ramena, tako da kaiprstima dodiruje obe strane vrata, dok mu se palevi dodiruju na potiljku. Zatim smiruje pacijenta, govorei mu da die mirno i ravno-merno. Istovremeno sve vie pojaava pritisak prstiju. Za nekoliko minuta pacijent pada u dubok san, a hipnotizer uklanja ruke s njegovog vrata i zapoetu hipnozu produbljuje mirnim ali sigurnim sugestijama. Prvi trenutak je presudan. Siguran znak daje pacijent pao pod hipnotiki uticaj je oputanje ramenih miia. Pokazalo se daje ovaj metod uspean i kod ljudi koje na drugi nain nije mogue hip-notisati.

96

6. Posebne vrste hipnoze

Hipnoza telefonom
U praksi sam bezbroj puta hipnotisao ljude telefonom. Takav nain deluje isto kao direktna hipnoza. Meutim, za telefonsku hipnozu potrebno je da je ispitanik ve bio hipnotisan i da je pri tom dobio posthipnotiki nalog pomou koga je u njega nepokolebljivo usaena re koja pokree hipnozu. Ta re se vrsto urezala u pacijentovu podsvest. U takvim sluajevima udaljenost ne igra nikakvu ulogu. Kod hipnotisanja telefonom treba paziti da pacijent ne ostane sam u sobi, jer moe da se dogodi da mu za vreme hipnotisanja telefonska slualica ispadne iz ruke i da se veza prekine. To je ono to se dogodilo pri jednoj od mojih prvih telefonskih hipnoza. Nije mi preostalo nita drugo nego da odmah odjurim kod pacijenta i tamo nastavim s hipnozom. Sreom, pacijent je bio udaljen samo nekoliko kilometara, pa sam brzo stigao kod njega. Daje bio udaljen nekoliko stotina kilometara, morao bih da obavestim policiju u njegovom gradu i zamolim ih da odu u pacijentov stan i prislone mu na uho telefonsku slualicu, kako bih mogao da nastavim terapiju. Kada sam stigao kod pacijenta, on je mirno sedeo u hipnozi, samo mu je slualica ispala iz oputene ruke tako da vie nije mogao da uje moje naloge. Probudio sam ga, i on se veoma zaudio to me vidi pored sebe. U prvi mah je pomislio da halucinira. Od tada uvek izriito zahtevam da prilikom hipnoze telefonom uz pacijenta uvek bude i trea osoba. Ipak, kasnije sam utvrdio da ova mera sigurnosti nije neophodna, jer pacijentu uvek sugeriem da tokom terapije neprekidno dri slualicu na uhu, ali ipak je nisam ukinuo. Ovaj nalog ponavljam nekoliko puta i vie se nijednom nije dogodilo da ispitaniku ispadne slualica iz ruke. I ovde vai pravilo da pre ukidanja hipnoze treba ukinuti sve date sugestije, osim onih koje su u svrhu terapije preko potrebne. Za izvoenje telohipnoze
97

potrebno je da se prilikom direktnog susreta unapred ugovori odreena re, takozvani okida", koji e pokrenuti hipnozu. Tu re duboko usaujemo u pacijentovu podsvest. To moe da se sprovede u delo na sledei nain: Smestite se to udobnije. Zatvorite oi i ne otvarajte ih tokom razgovora. Potpuno se opustite i neka vam ruke i noge sasvim oputeno vise. Telom vam se iri prijatan oseaj mira. Miii su vam oputeni, a nervi smireni. Oseate kako postajete sve mirniji - sve mirniji. Oseate kako vam se telom iri prijatan umor. Sve dublje tonete u prijatan oseaj umora i teine. Sve ste umorniji - sve umorniji. Telo vam je sve tee, a glava i oni kapci teki su vam kao olovo. Umor vam sklapa kapke. Neto ih snano vue nanie: teki su kao olovo. Jedva moete da otvorite oi, a to i ne elite. Potpuno se preputate prijatnom oseaju umora i teine. Glava i kapci su vam sve tei - sve tei. Odmah u poeti da brojim. Posle svakog broja pokuajte da otvorite oi, ali ih odmah opet zatvorite - sasvim mimo -sasvim mirno. Jedva da moete da otvorite oi. Sa svakim brojem kapci su vam sve tei, dok na kraju uopte ne moete da ih otvorite. Sa svakim brojem kapci su vam sve tei - sve tei. Poinjem da brojim. Jedan - jedva moete da otvorite oi. Dva - kapci vam postaju sve tei. Tri, etiri, pet - kapci vam postaju sve tei i uskoro vie uopte neete moi da otvorite oi. est, sedam - (Nastavlja se sa brojanjem, i ubacuje se sve vea pauza izmeu brojeva, dok pacijentove oi ne ostanu sklopljene.). Oi su vam sada vrsto sklopljene. Ne moete da ih otvorite. To vie i ne elite. Potpuno se predajete prijatnosti umora i teine. Telo vam postaje sve tee i tee. Svaki pojedini prst teak vam je kao olovo. Sada su vam ruke tako teke da vie ne moete da ih pomerite. Ruke i noge su vam teke kao da su od olova. Oseate kao da su o njih okaeni tegovi. ini se da vam ruke vie ne pripadaju telu. One su vam sve tee i sve vas jae vuku nanie. Sada su vam ruke tako teke da vie ne moete da ih podignete. Ruke su vam sada tako teke i tako vas snano vuku nanie da vie ne moete da ih podignete. Obe ruke su vam kao od olova i potpuno nepokretne, tako da vie ne moete da ih podignete. Pokuavate da ih podignete, ali vam to ne uspeva. (Ako pacijent ipak moe da podigne ruke, ponavlja se itava sugestija sve dok ruke ne ostanu nepokretne.)
98

Potpuno ste mirni i oputeni i vie ne pokuavate da podignete ruke. Putate da jo dublje utonete u prijatan oseaj umora i teine. itavo telo teko vam je kao olovo. Sve dublje tonete u udesni oseaj umora i teine. Sve ste umorniji, sve umorniji. Sve to vam govorim prodire duboko u vau podsvest. Sve ete doslovno izvriti. Va mir je sada dubok i nepokolebljiv. Sve to vam govorim, prodire vam duboko u podsvest i tu se neizbrisivo utiskuje. Sve ete doslovno izvriti. Svaki put kada vam kaem KI-AI, oi vam se sklapaju i odmah se oputate i tonete u prijatan mir. im izgovorim re KI-AI, osetiete neodoljivu potrebu da sklopite oi. Odmah ete ponovo da zaspite u prijatnom stanju mira i oputenosti. To je neopoziva naredba prema kojoj ete uvek postupiti. Dovoljno je da izgovorim KI-AI, da biste ponovo utonuli u udesan mir. To je apsolutni imperativ i postupaete u skladu sa njim. (Ovde se ubaci pauza od nekoliko minuta da bi sugestija mogla da se uvrsti u ispitanikovoj podsvesti. Ako se to ne uini, dalje sugestije e biti slabije.) Kada izbrojim do tri, vaa koncentracija poputa i oseate se dobro i odmorno. Ipak, sve to sam vam rekao, duboko je i vrsto usaeno u vau podsvest i uvek ete shodno tome postupiti. im vam kaem re KI-AI, oi e vam se zatvoriti. To je apsolutni imperativ. Uvek ete postupiti u skladu sa njim. Brojau do tri, a vi ete da otvorite oi i biete svezi i odmorni, ali sve to sam vam rekao ostae duboko i postojano u vaoj podsvesti i uvek ete postupati u skladu sa tim. Jedan - dva - tri: otvorite oi! Oseate se dobro i odmorno. Ruke i noge su vam lake i pokretljive. Svezi ste i dobro se oseate." Time je re KI-AI urezana u ispitanikovu podsvest kao okida koji omoguuje sledeu hipnozu. Bie dovoljno da se ova re nekoliko puta izgovori da bi ispitanik sklopio oi i utonuo u hipnozu. Za hipnozu telefonom koristim sledee reci: Smestite se udobno. Diite mirno i jednolino. Potpuno se opustite. Odmah u da izgovorim dogovorenu re. Ona e trenutno da vam sklopi oi, pa ete odmah da ih opustite i utonete u prijatan mk im izgovorim ovu re, osetiete neodoljivu potrebu da sklopite oi i utonuete u duboku hipnozu. Sada vam govorim tu re: KI-AI, KI-AI, KI-AI."

99

Zbog vee sigurnosti, i da bi se hipnoza produbila, re ponavljam tri puta. Oi su vam sada vrlo vrsto zatvorene. Mir vam je dubok. Nepokolebljivo mirujete. Sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje u hipnozu. Hipnoza vam sa svakim udisajem postaje sve dublja i dublja, duboka kao nikada do sada. Sve to govorim, prodire vam duboko u podsvest, i sve ete od reci do reci izvriti." Zatim slede eljene sugestije. Ko ima iskustva i veliku mo koncentracije, moe telefonom da izvede i prvu hipnozu, pa ak i ako osobu koju eli da hipnotie nikada u ivotu nije video. U tom sluaju, naspram sebe postavljam stolicu i predstavljam sebi da na njoj sedi ispitanik. Zatim zamiljenoj osobi kaem sve uvodne sugestije. Sve to, naravno, govorim preko telefona. Ako imam sliku osobe koju elim da hipnotiem, ona mi koristi da se lake koncentriem. Uspeh ovakve hipnoze jedva da je neto manji od one kada je ispitanik prisutan.

Hipnoza pomou magnetofonske trake ili gramofonske ploe

Da pri hipnozi ne deluje nikakva tajanstvena sila jasno se vidi po tome to moemo daje izvedemo i pomou magnetofonske trake ili gramofonske ploe. Pacijent udobno lei na kauu i nekoliko minuta se oputa, pri emu mirno i jednolino die. Zatim ukljuuje aparat i potpuno se usredsreduje na hipnotizerov glas. U naelu, svaku terapiju hipnozom snimam na magnetofonsku traku koju kasnije dajem pacijentu. Time mu omoguavam da jednokratnu terapiju svaki dan ponavlja i produbljuje njeno dejstvo. To se pokazalo uspenim pri odvikavanju od puenja i pri smanjivanju telesne teine. Bitno je da pacijent nekoliko puta dnevno slua odgovarajue sugestije, sve dok njihov sadraj ne postane sastavni deo njegove linosti. Kod otpornih pacijenata takoe snimam uvoenje u hipnozu na magnetofonsku traku, pa molim pacijente da je svaki dan presluavaju kod kue od jedan do tri puta, sve dok hipnoza ne pone da deluje. Zatim pacijenti ponovo dolaze u moju ordinaciju i moemo da ponemo leenje. 100

Magnetofonska traka je vrlo dragocena i za autohipnozu, jer je mnogim ljudima teko da se opuste i da sebi u mislima neto suge-riu. Zato eljene sugestije diktiraju na magnetofonsku traku, a onda se potpuno pasivno prepuste delovanju sopstvenog glasa. esto se desi da pacijent poeli da otkrije izvor svojih problema. Tada u njegovom prisustvu diktiram normalno uvoenje u hipnozu na magnetofonsku traku. Na kraju kaem: Sada u nekoliko minuta da utim. Za to vreme u duhu ete sasvim jasno videti uzroke svojih problema. Podsvest e vam se otvoriti, i jasno ete videti uzroke svojih problema. Slike postaju sve bistrije, sve jasnije. Sada potpuno jasno moete da vidite uzroke svojih problema." Naravno da podsvest esto ne reaguje odmah na primljenu zapo-vest. Da bih utedeo skupu i dugotrajnu terapiju, magnetofonskoj traci preputam ponavljanje zapovesti. Dodue, simboli koji se pri tom pojavljuju ponekad ne mogu da se shvate. Ako sve ponovimo jo jednom, pojavie se drugi, razumljiviji simboli. 1 Hipnoza pomou magnetofonske trake pokazala se posebno efikasnom u postizanju boljeg uspeha u koli. Ovde je esto dovoljna samo jedna hipnoza koju treba snimiti na magnetofonsku traku i redovno ponavljati. Uspeh e se zauujue popraviti. Istovremeno e se u velikoj meri poveati i ispitanikova volja za uenjem.

Hipnoza pomou pisma

Dok u hipnozi telefonom kao okida za uvoenje slui izgovorena re, u hipnozi pomou pisma isto tako deluje napisana re. Moramo, meutim, da izaberemo i ugovorimo re koja ne postoji u obinom govoru, kako do hipnoze ne bi dolo zabunom. Kao okida koristim re Kl-AI, japansku oznaku za borbeni pokli u dudou. To je, dakle, re koju ne koristimo u obinom govoru. Prikladna je za okida u hipnozi pismom ako se utisne u podsvest onoliko duboko koliko je potrebno. U prethodnom poglavlju opirno sam opisao kako se obavlja uvoenje u hipnozu. Ovde, meutim, lako moe da se pogrei, i zato nemam mnogo poverenja u ovaj oblik hipnoze. 101

Seam se dogaaja od pre nekoliko godina. Radio sam sa dva de-teta kako bih popravio njihov uspeh u koli. Deaku je bilo dvanaest godina, devojici devet. Poto se njihova porodica preselila, a nisu imali magnetofon, za nastavak rada odabrao sam hipnozu pomou pisma. Zapisao sam potrebne sugestije. Poetak pisma je glasio: im proita ovde napisanu re Kl-AI, utonue u duboku hipnozu, ali e ti oi ostati otvorene. Proitae elu stranu, a sve stoje na njoj napisano duboko e se urezati u tvoju podsvest, pa e tano tako i da postupi. Ovo pismo e proitati svakog dana bar jednom i sve njegove naredbe izvrie doslovno." Sve je dobro krenulo i uspeh u koli se kod oba deteta izvanredno poboljao. Jednog dana sam, meutim, od njihove majke primio pismo u kome mi saoptava kako je morala da sakrije moje pismo, jer je devojica otkrila daje dovoljno da ispred brata stavi poetak pisma pa da on odmah utone u hipnozu. Za to vreme ona je mogla nekanjeno da se igra njegovim igrakama i da ga neko vreme iskljui iz igre, a on nije mogao da se brani. Mogu samo da ponovim da hipnoza putem pisma moe da dovede do neeljenih uzgrednih pojava, pa ne mogu daje preporuim. Ovde je pominjem samo da bi opis bio potpun.

Indirektna hipnoza
Ovaj oblik hipnoze posebno je prikladan za uticanje na osobe otporne na hipnozu. To mogu da budu duevno obolele osobe - koje ustvari ne bismo ni smeli da hipnotiemo - ili ljudi koji su toliko obuzeti sami sobom da se slabo obaziru na hipnotizerove reci, ili se na njih uopte ne obaziru. Pod naslovom Tajne hipnoze ora de Dibora, objavljena je knjiga o engleskom lekaru, doktoru Forbsu, koji je svoje pacijente leio indirektnom hipnozom. Dr Forbs je bio ef bolnice za duevne obolele u Londonu. Tu bolnicu je sam osnovao, pa je tokom godina leio svojim metodom oko 80.000 pacijenata. Uspesi su bili izvanredni i nadmaivali su sva oekivanja. Leio je ne samo duevne bolesti, ve i sve oblike neuralgija i neuroza. Na jednom meunarodnom kongresu Forbs je ovako opisao svoj metod:

102

Pre nekoliko godina pozvali su me u Milano da bih leio neku otmenu Engleskinju. Poto sam u to vreme boravio u blizini Torina iskoristio sam priliku da o tom sluaju porazgovaram sa Lombrozom. On mi je preporuio da primenim hipnozu, ali me je upozorio da se bolest od koje Engleskinja boluje samo u retkim sluajevim moe uspeno leiti direktnom hipnozom. Panja takvih bolesnika usme-rena je iskljuivo na sopstvenu osobu, pa zato nisu prijemivi za direktnu hipnozu. Lombrozo mi je preporuio indirektnu ili takozvanu refleksnu hipnozu", metod kojim se bolesnik u budnom stanju dovodi u direktan kontakt sa nekom hipnotisanom osobom. Pri tom se ovako postupa:
1.

2.

3. 4.

5.

6.

7.

Pacijent sedne naspram osobe koja je u dubokoj hipnozi. On dri njene ruke unakrst (desnom rukom dri desnu ruku hipnotisane osobe, a svojom levom njenu levu ruku). Hipnotizer nita ne sugerie pacijentu, ve sugestije usmerava iskljuivo na hipnotisanu osobu. Pacijent je tokom itave terapije potpuno svestan, a oi su mu otvorene. Hipnotisanoj osobi sugerie se da osea sve pacijentove simptome. Hipnotizer ga poziva da ih detaljno opie. Pacijent sve vreme posmatra hipnotisanu osobu i vidi kako se simptomi njegove bolesti prenose na nju. Hipnotisana osoba postaje glasom, nainom izraavanja i ponaanjem sve slinija pacijentu. Kada je pacijentova bolest potpuno preneta na osobu u hipnozi, hipnotizer joj sugerie da ozdravi i tada se preneti simptomi gube. Hipnotisana osoba se budi, uz zakljunu sugestiju da ne osea nikakve bolove i daje zdrava. Na kraju hipnotizer proverava da U su svi simptomi nestali.

Prilikom ispitivanja, hipnotisani se uglavnom ne sea ta se dogodilo tokom terapije i prenosa bolesti. Pokazalo se, meutim, da tegobe kod pacijenta ili sasvim nestaju ili postaju do te mere ublaene da iezavaju u toku sledeih nekoliko dana. Kod ove terapije posebno je vano da hipnotizer ukine hipnozu tek kada se u potpunosti uveri da su kod hipnotisane osobe sasvim
103

nestali svi preneti simptomi. Hipnotizer mora da nastavi sve dok u to ne bude apsolutno siguran. Drugi oblik indirektne hipnoze opisuje dr Aleks. Za ovu hipnozu je potrebna osoba posebno pogodna za indirektnu hipnozu. Pacijent ostaje u svom mestu boravka bez obzira koliko je ono udaljeno od hipnotizerovog. Tokom terapije mora oputeno da lei, drei se sasvim pasivno. Naravno, potrebno je da se unapred telefonski ili pismeno ugovori vreme i duina trajanja terapije. Prisutni ispitanik se zatim hipnotie i sa njim se postupa kao daje on pacijent. Smatra li hipnotizer da je pored redovnih sugestija potrebna i neka druga terapija, ona e se takode obaviti na ispitaniku u hipnozi. Medijum e oseati bolest od koje pacijent boluje, i tako nam pruiti mogunost da postavimo dijagnozu na daljinu. Tok terapije odgovara onome to smo ve opisali. Ovde je isto tako potrebno da se paljivo izbriu svi preneti simptomi. Zato treba ukinuti sve date sugestije pre prekida hipnoze, osim onih koje su potrebne u teenju. Dr Aleks je prilikom svojih terapija indirektnom hipnozom esto bio u stalnoj telefonskoj vezi sa pravim pacijentom. Na taj nainje mogao da proverava dejstvo terapije i uskladi je sa datim okolnostima.

Grupna hipnoza
Tehnika grupne hipnoze ne razlikuje se bitno od tehnika individualne hipnoze. Kod grupe treba, meutim, paljivije pripaziti na to da se pre poetka uklone sve smetnje. I kod grupne hipnoze prostorija u kojoj se hipnoza odrava treba daje zamraena i tiha. Jednolini ulini zvui iz daljine manje smetaju od iznenadnih zvukova u neposrednoj blizini, kao to je na primer lupanje vrata, zvonjava telefona ili lajanje psa. Suprotno onome to se dogaa u pojedinanoj hipnozi, gde hipnotizer moe da se prilagodi reakcijama onog koga eli da hipnotie, kod grupne hipnoze to moe samo delimino da se sprovede. Na primer, lan grupe koji reaguje posebno usporeno ili vrlo estoko, moe da ometa itavu grupu. Kod grupne hipnoze treba pripaziti na sastav grupe. Sve pojedince koji odskau od proeka, treba hipnoti-sati odvojeno.

104

Za izvoenje grupne hipnoze moemo da upotrebimo nekoliko tehnika. Posebno je prikladan metod fiksiranja. Hipnotizer poziva uesnike ogleda da vrsto i ne trepui gledaju u plavu elektrinu sijalicu koja moe da bude na tavanici ili na stolu. Pri tom hipnotizer moe kod svakog uesnika da kontrolie da li su mu se oi sklopile, i da nastavi sa hipnozom tek kada su svi uesnici sklopili oi. Idealnu grupu ini tri do dvanaest lanova. Takvu grupu hipnotizer moe lako da nadzire i njome da upravlja. Ovaj broj osoba moe lako da bude hipnotisan ako svi uesnici ogleda lee. Obuhvata li grupa petanest do pedeset osoba, hipnoza e, zbog ogranienosti prostora, morati da se obavlja dok uesnici sede. Poreda se nekoliko redova stolica i uesnici sednu, ali tako da prvi red ostane prazan. Hipnotizer zatim govori uesnicima da se obema rukama to oputenije prihvate za naslon stolice ispred sebe i da glavu poloe na ruke. Grupe vee od pedeset ljudi nisu ni podesne za grupnu hipnozu. Tu deluju posebni zakoni obraeni u poglavlju Masovna hipnoza". U grupi, dejstvo hipnoze posebno je pojaano duevnom zarazom i afektivnim prilagoavanjem ponaanja. Sugestivna hipnoidnost je u grupnoj hipnozi bitno poveana. Uzajamnim imitiranjem i duevnim nivelisanjem pojaavaju se oseaji, zbog ega se sugestija lake ostvaruje. Nastaje takozvani grupni duh", pa sugestija na svakog pojedinog uesnika deluje jae od zbira ukupne hipnotike snage. Grupe treba da su, meutim, tako sastavljene da se svim uesnicima mogu dati iste sugestije. Kad pojedincima smeta ako sve uesnike hipnotiemo odjednom, onda moramo da idemo od jednog do drugog i svakome dajemo posebne sugestije. Takvim postupkom ponitavaju se sve prednosti grupne hipnoze. Pored prednosti poviene sugestibilnosti pojedinca u grupi, hipnotizer moe mnogo efikasnije da iskoristi svoje vreme, i da uz manje napora radi sa vie pacijenata. Jedina slaba strana grupne hipnoze lei u tome da jedan uesnik moe da ometa tok itavog procesa i tako ugrozi njegov uspeh. Praksa, meutim, pokazuje daje to mogue iz-bei pravilnim izborom uesnika.

105

Masovna hipnoza
Masa" je neto vie od skupa duevnih svojstava osoba od kojih je sastavljena. Masa se pojavljuje kao potpuno novo bie i pokazuje karakteristike koje pojedinci ne poseduju. Samosvest pojedinaca vie ne dolazi do izraaja. Stvara se kolektivni duh", pri emu su volja, predstava i oseaji pojedinaca potisnuti u odreenom, zajednikom smeru. Uzrok okupljanja pri tom ne igra vie nikakvu ulogu, a postaju beznaajni i profesija, pol i drutveni poloaj pojedinaca. U masi postoji tendencija da se odmah ostvare tek nastale zamisli. Izgleda da zbog brojane nadmoi mase pojedinac u njoj stie oseaj nesavladive snage, koja ga navodi da bez razmiljanja sledi svoje oseaje i nagone. Pojedinac u masi moe daleko da nadmai samog sebe - kako u dobru tako i u zlu. U masi jedna podsticajna sugestija moe da pree u eksplozivnu akciju, a da pojedinac pre toga ne razmisli o posledicama. Budi se divljatvo i agresivnost, ali istovremeno i velika sposobnost oduevljavanja. Tu se u nama budi i deluje primitivno praiskonsko jezgro koja ne podlee logici. To se posebno dobro vidi kada se okupe religiozni ili politiki istomiljenici ili ljudi istih ubeenja, jer ista ube-enja samo pojaavaju dejstvo mase. Danas je to najoiglednije na sportskim terenima. Za masovnu hipnozu potrebna je linost uverena u sopstvenu snagu, linost koja svoje miljenje ume uverljivo da saopti, i da ga jednostavnim recima uini slikovitim, plastinim. im iskra oduevljenja pree na masu, miljenje jake linosti postaje zajedniko dobro. Zajedniko oduevljenje povlai za sobom i one koji oklevaju, pa e i oni prihvatiti iznetu zamisao.

Hipnoza u budnom stanju

Kod posebno prikladnih osoba, date sugestije, ako ih hipnotizer izgovori sigurno i odreeno, mogu da se sprovedu i u budnom stanju. Po mom iskustvu, oko petanest posto ljudi je toliko sugestibilno da ih moemo hipnotisati i u budnom stanju. Iako uvoenje u hipnozu ovde nije prepoznatljivo, ipak se radi o potpuno normalnoj hipnozi. Za trenutno davanje hipnoze dovoljna je sama sugestija.

106

Da biste u grupi ljudi pronali one koji su prikladni za hipnozu u budnom stanju, pruite po jednu ruku dvema osobama koje sede jedna do druge i zamolite ih da vrsto uhvate va kaiprst i srednji prst. Zatim im sugeriite: vrsto drite moje prste - diite ih jo vre. Ne moete vie da ih ispustite ni kad ruke polako povlaim. Ne moete vie da ispustite moje ruke. Morate da poete sa mnom." Dok to govorite, sasvim polako poinjete da povlaite ruke, kako biste osetili da li poputa stisak ruke vaeg ispitanika. im to osetite, odmah kaite: Sada moete da ispustite moju ruku - ispustite je!" Osetite li, naprotiv, da ispitanik ne isputa vau ruku, povucite ga za sobom uz dalje sugestije za produbljivanje hipnoze. Pri tom govorite: Ne moete da ispustite moju ruku - ak i ako pokuate, nee vam uspeti. to se vie trudite, to me vre drite za ruku. Ne moete da ispustite moju ruku. vrsto je drite, vrlo vrsto." Hipnoza u budnom stanju moe da se ugovori i kao posthipnotiki nalog. im ste nekog hipnotisali, sugeriite mu: Sve moje naloge odmah ete izvriti i u budnom stanju. Ne moete i ne elite da uinite drukije. Sve to vam govorim odmah ete da uradite i u budnom stanju. Nita vas nee odvratiti da i u budnom stanju uinite sve dobro. im izgovorim nalog i izbrojim do tri, osetiete da vas neto neodoljivo tera da odmah izvrite dobijeni nalog. Drugo ne moete i ne elite da uinite. Uvek ete uiniti ono to od vas traim. Poto sam vam naredio ta da uradite, dovoljno je da izbrojim do tri. Tada ete odmah izvriti nalog. Nita nee moi da vas sprei u tome." Posle ove pripreme dovoljno je da date nalog i izbrojite do tri, pa da ispitanik taj nalog i izvri. Gledaoci koji prisustvuju hipnozi, silno e se iznenaditi.

Daljinska hipnoza
Hteo bih da vam opiem jedan ogled s daljinskom hipnozom koji uvek iznova privlai i udi svedoke ogleda. Pred nekom grupom ljudi recite da ete se iz susedne sobe usred-srediti na nekog od prisutnih i da ete snagom misli uiniti da u roku od jednog minuta zaspi dubokim snom. Odabraete jednog lana
107

grupe i kazaete mu: Sada u da odem u drugu sobu i usredsredim svoje misli na vas. Zato ete osetiti sve jau potrebu za snom. Moete da se tome opirete koliko god hoete, ali vam to nita nee koristili. to se vie budete branili, to ete bre zaspati. Kada se posle dva minuta vratim, spavaete dubokim i vrstim snom." Zatim ete izai iz sobe, i u roku od jednog minuta ovek e zaista zaspati. Da biste to izveli, u grupi mora da bude neko s kim ste ve ranije radili i u iju ste podsvest usadili nalog da e i u budnom stanju odmah izvriti svaku vau zapovest (vidi poglavlje Hipnoza u budnom stanju".) U tom sluaju, dovoljno je da ga o tome obavestite (kao to je gore navedeno) i on e reagovati onako kako oekujete. Da biste iskljuili svaku pomisao prevare, ponudite grupi da daljinskom hipnozom prenesete na dotinu osobu svaki izvodljiv nalog. Naravno, ovde nije re o stvarnoj daljinskoj hipnozi, ve o skrivenom obliku hipnoze u budnom stanju. Uostalom, stvarna hipnoza na svaku udaljenost takoe je mogua, ali za nju je potrebna temeljna priprema u obliku vebe misli. Tibetanske lame i indijski gurui pokazali su da u mislima mogu da se spo-razumevaju i na velike daljine, i da svojim pristalicam daju naloge, ak i ako ih nikada nisu videli. I ovde postoji osnovna pretpostavka da hipnotizer sigurno vlada imaginacijom. Potrebno je, dakle, da moemo sebi vizuelno predstaviti svaki predmet ili zbivanje i da tu sliku moemo zadrati" koliko god elimo. Ako nam to uvek bes-prekorno uspeva, moemo da preemo na narednu vebu. Dok sedimo u autobusu ili vozu sa jo nekoliko osoba koje uopte ne poznajemo, izaberimo jednu od njih i usmerimo svoje misli na nju. Intenzivno mislimo kako taj ovek postaje umoran i kako mu se oi sklapaju. Moramo to jasno da vidimo u duhu i da tu sliku zadrimo nekoliko minuta. Za poetak nemojte da odaberete dete koje se nestano igra, ve nekog ko mirno sedi na svom mestu. im odabrani ovek sklopi oi, odmah mu u mislima sugeriite suprotno, tj. da ih ponovo otvori i da bude potpuno sve. Prilikom koncentracije nije potrebno da piljite u odabranu osobu, ve gledajte bilo gde ili zatvorite oi. Kada vam takav ogled uspe, proirite delokrug i ponovite isti ogled s nekoliko osoba istovremeno. Kontrole radi, iz ogleda iskljuite u mislima jednu osobu, i uverite se da zaista moete usmereno da uti108

ete na pojedine osobe. Nemojte da slabite dejstvo ogleda time Sto sumnjate da e odabrani ljudi izvriti vae zapovesti. Morate da pretpostavite kako e oni zaista izvriti sve to im naredite. Suprotan ogled je takoe veoma zanimljiv. Hipnotiite neku osobu, pa stanite nekoliko metara daleko od nje i koncentrisano se zagledajte u nju. Pri tom neprekidno mislite: Odmah ete da ustanete i da mi priete. Oseate veliki nemir i ne moete drukije da postupite. Sad ustajete i prilazite mi. Oi su vam zatvorene, ali vi ustajete i prilazite mi. Ustajete i prilazite mi sklopljenih oiju." Zatim snano i kratko zapovedite: Sada ustanite i priite mi!" i Ako je va duevni kontakt dovoljno jak, ovek e nesigurno da ustane i mirei krenuti ka vama. Tada mu u mislima neujno zapovedite: Stoj!" i on e da stane. Radi kontrole stanite iza ispitanika i zapovedite mu: Vi padate na leda! Oseate kako vas neka neodoljiva sila vue u nazad i vi padate. Ja stojim iza vas i sigurno u da vas prihvatim." Ispitanik e ponovo da izvri va nalog izreen u mislima. Kada ste dotle stigli, uspee vam i sledei ogled koji svetski poznati magovi izvode pred zapanjenim gledaocima. Postavite oveka koji je u dubokoj hipnozi leima okrenutog publici, da ne bi mogao da vidi ta ete da uinite. Naravno da su mu oi sklopljene i da bez vaeg naloga ne bi njima ni trepnuo. Da bi se i publika uverila da nije posredi nikakav trik, ispitanik okree gledaocima lea. Od nekog gledaoca uzimate bilo kakav predmet i stavljate ga u dep drugog gledaoca. Zatim se vratite svom ispitaniku, okrenete ga ka publici i zapovedite mu da otvori oi, ali da i dalje ostane u dubokoj hipnozi. Recite mu: Stavio sam odreeni predmet nekome u dep. Idite do tog oveka i izvadite taj predmet iz njegovog depa." U mislima mu, meutim, zapovedate da ode kod gospodina u smeem odelu sa utom kravatom i da posegne u levi dep njegovog sakoa. Nemojte da odande uzmete kljueve od automobila, ve runi sat. Budite sasvim sigurni, pratim vas u mislima." Tako svojina mislima dovodite ispitanika do konkretnog predmeta. Ovaj ogled uspeva gotovo uvek ako ispitanika pratite u mislima sve do sakrivenog predmeta. Naravno, tu nema ni govora o prevari 109

gledalaca, jer se ne primenjuje nikakav trik, ve ispitaniku u mislima dodatno dajete samo jo nekoliko naloga. U daljinskoj hipnozi hipnotizer bi uvek trebalo da koristi neko pomono sredstvo koje e da poslui pri koncentraciji. Najjednostavnija pomo je slika osobe koju elite da hipnotiete. Ako nemate njenu sliku, dovoljno je da sebi predstavite kako ta osoba sedi ispred vas i vi joj se obraate kao daje stvarno prisutna. Druga vrlo efikasna pomo je da subjektu napiete pismo koje sadri sve sugestivne naloge. Pri tom sebi detaljno predstavite kako on prima pismo, kako ga otvara i ita. Zadrite tu sliku u duhu koliko god moete i pratite svoju predstavu, sreni to vam je ogled uspeo. U tom sluaju, dakle, unapred predviate uspeh, pa vam radost zbog uspelog ogleda uopte ne doputa da posumnjate. Pismo, naravno, niste ni poslali. Na ulici takoe mogu da se izvedu zanimljivi eksperimenti. I sami znate ta se dogaa kad idete ulicom nekoliko koraka iza nekoga i netremice mu gledate u potiljak, sugeriui mu da se okrene. Ako ste se dovoljno jako usredsredili i nadjaali druge utiske, va eksperiment svakako uspeva. Na ovaj nain hipnotizer moe da upravlja nekom osobom po svojoj volji. Nije potrebno da prvo navedete odabranog oveka da se okrene. Usredsreeno ga gledajte u potiljak i sebi predstavite kuda elite da poe. Tako u mislima moete da mu zapo-vedite da se zaustavi pred nekim izlogom ili da skrene u sporednu ulicu. Moete ga navesti i da kupi sladoled ili odreene novine. Nemojte previe da se iznenadite ako vam to esto uspeva, ali nemojte ni da se obeshrabrite ako ne uspevate onako kao ta ste oekivali. Vano je da nesmetano moete nastaviti da vebate i dalje razvijate svoje sposobnosti. Uostalom, nije nimalo lako utvrditi da li neko spolja vama manipulie. ovekovo Ja smatra i spolja nametnut nain ponaanja kao slobodne odluke sopstvene volje. Kada biste osobu kojom ste upravljali upitali zato je ba u tom trenutku kupila sladoled, ona bi vam to sigurno objasnila na neki prihvatljiv nain i odluno bi odbila nago-vetaj da to nije uinila sopstvenom voljom. To je pouzdano potvreno ogledima u kojima su pojedini delovi pacijentovog mozga niidraivani elektrinom strujom, ime su ispitanici bili navedem na odreeno ponaanje. Iako pod prinudom, oni su tvrdili da su postupili po sopstvenoj odluci. Isto tako delujete i koncentracijom misli Ne-

110

opaeno na drugoga prenosite program ponaanja koji ste odabrali, a ispitanik je sasvim siguran daje sam tako odluio. U knjizi doktora Riarda Bervolda Intelektualni problemi, pisac ponavlja izvetaj doktora Disara: ,JPacijentkinji sam svakog dana nalagao da sutradan spava do odreenog sata. Jednom sam, odlazei, zaboravio da joj to kaem. Postao sam svestan ovog propusta tek kad sam preao oko sedamsto metara. Kako nisam mogao da se vratim, rekao sam samom sebi da e ona, uprkos udaljenosti, moda uti moju zapovest, tim pre to sam joj u toku terapije neke mentalne sugestije (to jest, naloge prenete mislima) dao sa udaljenosti od jednog ili dva metra. I tako sam joj u mislima naloio da sutradan spava do osam. Zatim sam nastavio svoj put. Kada sam sutradan u pola osam stigao kod pacijentkinje, ona je spavala (pod hipnozom, ali tako daje mogla da odgovara na moja pitanja). Upitao sam je: 'Kako to da jo spavate?' Odgovorila je: Ali, gospodine doktore, pa ja radim samo ono to ste mi naredili!" Varate se! Jue sam otiao od vas a da vam nita nisam naredio." Tako je", odgovorila je ona, ali pet minuta posle vaeg odlaska sasvim jasno sam ula kako mi govorite da spavam do osam sati. A sada jo nije osam." U osam sati pacijentkinja se probudila ba kao to sam joj i naloio. Moglo bi da se pomisli da joj je obiaj zavarao ula i da se sve to dogaalo sluajno. Da bih zadovoljio svoju savest istraivaa i uklonio svaku sumnju, zapovedio sam bolesnici da spava sve dok je ne probudim. Kada sam u toku dana imao etvrt sata slobodnog vremena, odluio sam da ogled privedem kraju. Izaao sam iz stana sedam kilometara udaljenog od njene kue i istovremeno joj naredio da se probudi. Bilo je dva sata. Stigavi, zatekao sam pacijentkinju budnu. Njeni roditelji su na moju molbu tano zapisali kada se probudila. Dogodilo se to u trenutku kada sam joj poslao zapovest da se probudi. Ogled sam nekoliko puta ponovio. Iako sam svaki put birao drugo mesto, uspeh nikada nije izostao."

111

Hipnoza medikamentima
Kod hipnoze medikamentima se umesto uobiajenog uvoenja u hipnozu primenjuje podesan narkotik koji se daje injekcijom u maloj dozi tako da ne izaziva narkozu ve samo oputanje. Injekcija se daje polako da se ispitanik ne bi onesvestio. Cilj je da mu se svest samo suzi. Ovim se postie stanje svesti koje u velikoj meri odgovara hipnozi. Mogunosti sugestivnog delovanja izrazito su pojaane, a prepreke koje postoje u svesti znatno smanjene. Gotovo svaki terapeut koji se bavio hipnozom pomou medikamenata, opisuje svoja posebna iskustva i preparate koje najradije koristi. Tako Vetertrand i Kraft-Ebing govore o lakom narkotisanju pomou hloroforma, dok Moli daje prednost hloralhidratu. up koristi brometil, a Holauer kae da se i prividnim narkozama moe postii prava hipnoza. Uostalom, kratka opojnost postignuta hlore-tilom koristi se kod uvoenja prve hipnoze. Kao sedativ i hipnotik posebno je delotvoran i paraldehid. Njegova normalna doza iznosi tri do pet grama, a maksimalna dnevna doza deset grama. Ovi podaci namenjeni su iskljuivo lekarima, jer se samo po sebi podrazumeva da samo oni smeju da primenjuju lekove. Udisanje ugljen dioksida (meavina od tri dijela ugljene kiseline i sedam delova kiseonika) takoe je delotovomo i sasvim nekodljivo. Udisanje ove meavine kod oveka izaziva odreene duevne pro-mene koje pojaavaju sugestibilnost.

Posthipnoza
Kod posthipnoze radi se o sugestiji koja se daje za vreme hipnoze, s tim da se izvri tek kasnije, u unapred tano utvrenom trenutku. Posthipnotiki nalog se izvrava, ili tako makar izgleda, u normalnom budnom stanju. Odreene ideje usaene po hipnozom u poetku ne podstiu na akciju, ve se aktiviraju u unapred odreenom trenutku. Najdui meni poznati vremenski rok posle koga je delovao posthipnotiki nalog iznosio je dve godine. Nalog je tano izvren. Ako hoemo da posthipnotiki nalozi deluju tek posle dueg vremena, treba

112

da ih nekoliko puta ponovimo. Ako nalog damo samo jednom, moemo da raunamo da e biti izvren samo u sledea tri do etiri sata. Evo klasinog sluaja posthipnoze o kome govori profesor Bern-hajm: Ispitaniku, jednom isluenom vodniku, u hipnozi sam zapo-vedio: 'Sluajte paljivo! Prvog etvrtka u oktobru otii ete kod doktora Liboa. Tu ete nai predsednika republike. On e vam predati odlikovanje.' To je bilo u avgustu. U meuvremenu sam pacijenta video jo nekoliko puta, ali ni on ni ja nismo ni jednom po-menuli posthipnotiki nalog. Treeg oktobra, prvog etvrtka u tom mesecu i ezdeset i tri dana poto sam dao posthipnotiki nalog, dobio sam od dr Liboa ovo pismo: ,,S. je danas u jedan sat i deset minuta doao kod mene. Ne obazirui se ni na ta, otiao je pravo u moju biblioteku. Tu se s puno potovanja naklonio i uo sam kako izgovara re Ekscelencijo". Zatim je ispruio ruku i rekao: Najlepe hvala, ekscelencijo!" Kada sam ga upitao s kim govori, mirno mi je odvratio: ,,S predsednikom republike, naravno." Zatim se jo jednom naklonio i otiao. Gospodin E, svedok toa neobinog prizora, upitao me koje taj luak. Odgovorio sam mu daje S. normalan ba kao i ja." Iz toga se vidi da hipnotisani ovek uopte ne zna da postupa na osnovu primljene posthipnotike zapovesti. Naprotiv, veruje da sve ini po slobodnoj volji. U njemu ak moe da se izbrie svako seanje daje uopte bio hipnotisan. Ako ga to pitamo, poricae. Iz prakse psihologa dr Hamerlaga iz Berna, koji vai za jednog od najboljih strunjaka na podruju hipnoze, hteo bih da navedem jedan primer njegovog istraivakog rada, sluaj posthipnoze koja je istovremeno sprovedena na tri osobe. Dr Hamerlag ovako izvetava: Hipnotisanom ispitaniku A dao sam sugestiju: 'Kad se probudite, uzeete mastionicu sa radnog stola i staviete je na prozorsku dasku.' Hipnotisanom ispitaniku B sugerisao sam: 'Kad se probudite, uzeete stolicu koja stoji kraj prozora i staviete je na radni sto.' Hipnotisanom ispitaniku C kazao sam: 'Kad se probudite, kod prve reci koju vam uputim isplaziete mi jezik.' Evo ta se dalje dogaalo: Na datu zapovest A se probudio, seo pored mog radnog stola i s vremena na vreme kriom gledao u mastionicu koja je stajala na stolu. Odjednom ju je zgrabio i odneo na prozorsku dasku.

113

Kad se B probudio iz hipnoze hteo je kao i obino da sedne kraj mog radnog stola, ali se predomislio i zastao k raj prozora. Upitao sam ga hoe li da sedne, a on je rekao da e radije joS malo da stoji. Pri tom je kriom gledao u sto, da bi se zatim ponovo zagledao kroz prozor. Onda je, prividno nenamerno, stavio ruku na naslon stolice i pogledao me. im sam ustao sa stolice ispred radnog stola i malo se pomerio u stranu, B je podigao stolicu i stavio je na sto. Lice mu je odmah izgubilo napeti izraz. Kada sam ga zaueno upitao zato je stolicu stavio na tako neobino mesto, B se nasmejao i odgovorio mi daje hteo da se nadali. Poto je hipnoza prekinuta, C je neko vreme sedeo naspram mene, ali je samo utao. On mi je i bez pitanja priao kako se vrlo dobro osea i kako vie nije nimalo umoran. Onda sam ga neto upitao, a on se sav ukoio i pogledao me Sirom otvorenih oiju. Zatim je odmah nuo glavom kao da eli da otcra neku misao. Kada sam ga upitao Sta mu je to palo na pamet, odgovorio je daje to bila apsurdna pomisao da mora da mi isplazi jezik. Ni sam ne zna kako je mogao i da pomisli na takvu besmislicu." Iz ovoga vidimo da se zapovest koju je ispitanik dobio u hipnozi samo prividno izvrava u budnom stanju. Prema svojim iskustvima mogu da kaem upravo suprotno, tj. da ispitanik, neposredno pre izvrenja posthipnotikog naloga, ponovo tone u hipnozu koja definitivno prestaje tek poto se nalog izvri. ak i to to je ispitanik C odbio da izvri posthipnotiki nalog, sasvim je normalno. Tu je naueno ponaanje jae od naloga dobi jenog u hipnozi, tako da ispitanik nije mogao da ga izvri. Iz navedenog primora jo jednom vidimo da ljudi ne izvravaju zapovesti koje nisu u skladu sa strukturom njihove linosti. Kako se ponaa hipnotisani izmeu buenja iz hipnoze i trenutka kad izvrava posthipnotiki nalog? Obino se ponaa normalno, pa se uopte i ne sea da u odreeno vreme mora neto da uradi. Nalog nm se vraa u seanjc tek neposredno pre nego to treba da ga izvri, ali tada prinuda postaje neumitna. Ako struktura ispitanikovog ponaa nja ne prua otpor jai od zadatog naloga, on 6e svakako biti izvren. Uz posthipnotiki nalog moemo da damo i ovu sugestiju;

114

Oseaete da ono to uinite u odreenom trenutku, inite po sopstvenoj slobodnoj volji. Neete se ni setiti da vam je iko ita sugerisao." Posle takve sugestije ispitanikova podsvest e posluno da blokira seanje na primljenu sugestiju. Seanje, meutim, ne moe da se izbrie. To ispitaniku istovremeno prua odreenu sigurnost - hipno-tizer moe da poniti blokadu seanja. Ako je, dakle, posthipnotiki nalog neka nekorektna sugestija, hipnotizer mora da rauna da e se to otkriti, pa ma kako snano blokirao seanje na sugestiju. Kasnije dobijen nalog za ponitenje blokade pamenja uvek deluje, jer podsvest vrlo rado ponitava neprirodno stanje zaborava. Uostalom, ak i ako ispitani zna da se radi o posthipnotikom nalogu, on e da ga poslua, jer je nalog stigao do podruja ula. Ako se sukobe elja i oseaj, uvek e, kao to smo uli, da pobedi oseaj. To najbolje pokazuje ovaj primer: Ameriki strunjak na podruju hipnoze, uveni psiholog G. H. Estabruks, sugerisao je nekom ispitaniku da e, kad se probudi, na odreeni znak prii prozoru i iz pila karata koji tu nae izvui piko-vog asa i predati ga hipnotizeru. Ispitanik je bio student psihologije, i sam dobro upuen u hipnozu. Evo ta se dogodilo: on je priao prozoru i podigao pil karata, ali onda je zastao i okrenuo se. Znate ta", rekao je, verujem daje to posthipnotiki nalog." A ta ete uiniti?" upitao je hipnotizer. Hteo sam da u pilu karata potraim asa pik i da vam ga predam." ,,U pravu ste, to je postihipnotika sugestija. A ta ete sada uiniti?" Neu da izvrim nalog." Kladim se s vama da neete odoleti." Prihvatam opkladu." Rezultat je bio vrlo zanimljiv", pie Estabruks u svojoj knjizi Spiritizam. Svi smo jo dva sata ostali u istoj prostoriji. S vremena na vreme, student bi priao prozoru kao odsutan duhom, prestravljeno se trzao i iznova me uveravao da nee da poslua nalog." Dva sata kasnije profesor je izjavio daje student dobio opkladu. Ipak, popodne tog istoga dana dogodilo se neto neobino. Snaga hipnotikog naloga bila je tako jaka da student nije mogao da se smiri. Nije mogao da

115

se usredsredi ni na kakav drugi posao. Na kraju je prinuda postala tako jaka daje ipak izvrio nalog. Samo onaj koje sam posmatrao takve sluajeve moe da oceni neverovatan uticaj koji hipnoza, a putem nje naa podsvest, vri na normalnog, zdravog oveka. U medicini je posthipnotiki nalog najvaniji sastavni deo hipnoze, jer bez njega ne bismo mogli da utiemo ni na bolest, niti da promenimo neki nepoeljan oblik ponaanja.

Hipnoza u snu
Hipnoza u snu jedini je nain da nekog hipnotiemo protiv njegove volje. Pri tom se direktnim putem obraamo podsvesti, pa nam nikakva kritika i nikakve sumnje svesti ne mogu umanjiti uspeh. Vano je da se odabere pravi momenat. U tu svrhu najprikladnija su prva dva sata poto ispitanik zaspi i sat pre nego to se probudi. Prethodno uspostavljamo takozvani odnos", dakle vezu sa spa-vaevom podsvesti. To emo postii tako da ve na vratima ponemo neto tiho da mu govorimo, da se ne preplai kada ga odjednom oslovimo izbliza. Nastavljajui da tiho govorimo (apuemo), prilazimo na nepun metar do spavaa. Ne smemo da mu govorimo u lice, ve prema stomaku. Nipoto ne smemo da ga nazovemo pravim imenom, jer se veina ljudi od toga budi. Ponite da apuete na vratima otprilike sledee: Ne dajte da vam neto smeta. Mirno spavajte. San vam postaje sve dublji i dublji. Nita ne moe da vam smeta. Oseate se dobro. San vam postaje sve dublji - sve dublji. Spavate duboko i vrsto, ali me sasvim jasno ujete. Sluate me, a pri tom sve vre i vre spavate." Morate da izbegavate svaki napor volje. Vaom sugestijom mora da upravlja snana elja da spavau pomognete. to vam se reci vie zasnivaju na naklonosti, bolje ete uspeti. Sugerisanje uopte nee da vas nervno zamori. Naprotiv, otkriete da se prijatne reci upuene spavau odraavaju i na vama pa i vama donose radost i sklad. Roditelji ne treba da se plae da e njihovom detetu nakoditi sugestije koje mu dajemo u snu. ak i ako ste jednom dali sugestiju za koju se kasnije pokazalo da ba i nije korisna, moete lako daje po-

116

nitite odreenom protivsugestijom. Svi roditelji bi zapravo trebalo da znaju koliko je na ovaj nain lako pomoi deci da savladaju potekoe. Ako deca ne vole da jedu, mokre u krevetu, grickaju nokte ili u koli dobijaju loe ocene, hipnozom u snu to moe vrlo brzo da se promeni. Naravno, i za hipnozu u snu vai da sve sugestije moraju da budu pozitivno formulisane. Ne smemo da naredimo: 'Ne sme vie da mokri u krevet/ ve: 'Ubudue e svaki put kad oseti da mora da mokri, da se probudi i ode u toalet. Dok lei, to ne moe da uradi. Kada se vrati iz toaleta, odmah moe ponovo da zaspi.' Pogreno je rei: 'Vie te ne boli glava,' nego treba kazati: 'Glava ti je uvek bistra i osea se dobro.' Nemojte rei: 'Nedostatak apetita e se izgubiti/ nego: 'Raduje se jelu i vrlo si gladan.' Kod brojnih drugih smetnji takoe moemo pomoi hipnozom u snu. O tome dr Alfred Brole u svojoj knjizi Hipnoza i Autosugestija, kae: Neki stariji pacijent godinama je patio od periodinih sranih smetnji. Nijedan lekar nije mogao da mu pomogne. Onda je supruga poela redovno nou da mu apue i posle etiri nedelje napadi su potpuno prestali. Jedno petogodinje dete neprekidno je sisalo palac. Od toga nisu mogle da ga odvrate ni nagrade ni kazne. Ve posle jednokratnog nonog sugerisanja koje je sproveo njegov otac, deak se odvikao od toga. Uspeno mogu da se lece i deca koja mucaju, mokre u krevet kao i ona koja pate od drugih nedostataka." Fric Lamber u knjizi Autosugestijom protiv bolesti opisuje svoj uspeh: Neka ena koja je pohaala moja predavanja ispriala mi je da je na svog supruga primenila sugestiju u snu. On godinama nije podnosio neka jela. Posle tri terapije nonom sugestijom sva jela koja pre nije mogao da jede ak su mu i prijala. Bio je to brz uspeh, ako uzmemo u obzir da je nevolja koja je trajala nekoliko godina uklonjena za jednu jedinu no." Hipnoza u snu efikasno je sredstvo za skeptike koji ne mogu da potisnu svoje sumnje. Da bismo spreili nepoeljno buenje, moramo prvo da odagnamo misao da bi spava mogao da se probudi, jer se ono ega se bojimo lako dogaa, ba zato Sto se tokom uspostavlja-

117

nja veze prenosi i naa strepnja. Zato budite uvereni da se spava nee probuditi i da e vaa sugestija postii eljeni uspeh. Vano je jo i to da nije dovoljno odgovarajuim sugestijama potisnuti nepoeljno ponaanje, ve treba ukloniti i elju za takvim ponaanjem. Nije, dakle, dovoljno sugerisati: Od danas nee vie puiti," nego pre: Puenje te vie ne zanima. Sasvim si ravnoduan prema cigareti - puenje te nimalo ne zanima." Kad bismo loe navike samo potisnuli, ipak bi ostala elja za njima, i ta elja bi se suprotstavljala blokadi. Zato bi se moglo dogoditi da se obe sile meusobno ponite, pa bismo doiveli neuspeh. Pored toga, muno je ako stalno neto elimo a ne moemo to sebi da ispunimo, jer nas u tome spreava hipnotiki nalog. Ako nam primena hipnoze u snu ne uspe odmah, to je najee zato to jo nismo uspostavili vezu sa spavaem. Ne gubite zbog toga hrabrost, ve pokuajte da razgovarate sa ispitanikom dok jo spava. Sugeriite mu da i dalje duboko i vrsto spava, ali vas sasvim raz-govetno uje i moe da vam odgovara, a da se pri tom ne probudi. Mirno ga upitajte: Spava li sada duboko i vrsto? Moe li da me uje?" im odgovori, znaete da vas uje i da va nalog dospeva u njegovu podsvest, pa e i da ga izvri. Kad ovladate tom metodom hipnoze, u mnogim podrujima ete postii zapanjujue uspehe. Tako je, na primer, jedna poznata manekenka u roku od tri meseca pod dejstvom hipnoze u snu izgubila preko 15 kilograma. Jedan slavni filmski glumac je u roku od deset dana tako dobro nauio najtei jezik sveta, mandarinski kineski, daje nedugo zatim, na televiziji, mogao da razgovara sa kineskim konzulom. Za uenje je koristio magnetofonske trake sa snimljenim lekcijama. Putao ih je dok spava. Brojni ljudi namerno su smanjili svoju telesnu teinu sluajui magnetofonske trake na koje su sami diktirali tekst. Drugi su opet na isti nain uklonili nepoeljne navike ili u ne-verovatnoj meri popravili uspeh u koli, na poslu ili u sportu.

118

Hipnoza aputanjem
Ako neko u naoj blizini apue, i nehotice na to obraamo panju. Taj efekat moemo da iskoristimo za usmeravanje igpitanikove panje na ono to mu govorimo. Uspeh moemo da proverimo jednostavnim ogledom. Ponite da u razgovoru govorite sve tie. To morate da uinite tako da va sagovornik ne primeti da ste to namerno uinili. Govorite sve tie i tie dok najzad va glas ne prede u apat. Iznenadiete se kad i va sagovornik pone sve tie i tie da govori, tako da ete najzad obojica da apuete. Tada obino upitam svog sagovornika: Zato ustvari apuete?" Mada sam ja bio taj koji je poeo da apue, on obino ne nalazi pravi odgovor. esto tek posle mog pitanja postaje svestan da obojica u stvari apuemo. Metod je posebno prikladan za nervozne ljude kojima se uvek negde uri pa nisu dovoljno mirni da bi reagovali na hipnozu. U ovom ogledu neka ispitanik udobno lei. U poetku moe da zadri otvorene oi. Ponite normalnim glasom i uobiajenim recima koje slue za smirivanje. Posle nekoliko reenica utiajte glas, a na kraju samo apuite. Najee e ispitanik posle nekoliko minuta aputanja sam od sebe zatvoriti oi. Ako ih ne zatvori, jednostavno mu kaite: Molim vas da zatvorite oi i opustite se. Sa svakim udisajem tonete u prijatan oseaj mira i oputenosti." Zatim apuite uobiajeni tekst sve dok ne nastupi hipnoza. Posle toga moete postepeno da pojaavate glas do normalne jaine, ili da apatom nastavite hipnozu.

Lanana hipnoza
Snage koje deluju u lananoj hipnozi sline su snagama u grupnoj hipnozi, ali su zbog direktnog kontakta pojedinih uesnika znatno vee. U lananoj hipnozi oko pet-est ljudi sedi u krugu, dre se za ruke i zatvorenih oiju predstavljaju sebi mir koji postaje sve dublji. Odgovarajuim verbalnim sugestijama hipnotizer moe da produbi taj oseaj mira. 119

Pokazalo se da je takozvana zaraza" pomou primera najdelo-tvornija u lancu. Vrlo otpornog pacijenta uklapam u lanac pacijenata koji se lake hipnotiu. Kad na odgovarajuu sugestiju oni jedan za dragim padnu u hipnozu, malo ko moe da odoli njenom delovanju. Jednom sam u lanac povezao pet vrlo otpornih osoba i samo jednu koja je mogla lako da se hipnotie (to mi je vremenski odgovaralo). Iako sam ve nameravao da otkaem terapiju jer su snage bile vrlo neujednaene, ipak sa pristao da bar pokuam. Kada je ve posle nekoliko reenica onaj vrlo hipnotibilan ovek pao u hipnozu, ostala petorica uesnika najpre su se zaueno zagledali, posmatrali hipno-tisanog oveka, a zatim opet jedni druge, ovog puta kriom. Posle osam minuta svi su bili u hipnozi. Kako rastumaiti prenos jedne jedine hipnoze na preostalih pet pacijenata, koje dotad u nekoliko pojedinanih pokuaja nisam uspeo da hipnotiem? Re je o uzajamnoj igri pozitivnih i negativnih sila koje prelaze jedne u drage, a uslovljene su elektromagnetskim procesima punjenja i pranjenja koji se neprekidno odvijaju u svakoj eliji organizma. Linim dodirom nekoliko ljudi dolazi do izjednaenja tih sila. Ako se one kod jednog ili nekoliko uesnika pomere u pozitivnom ili negativnom smeru, to deluje i na preostale uesnike koji to osete. Uostalom, moemo da primetimo i suprotno. Nezainteresovani gledalac moe da onemogui hipnozu pacijenta koji je inae lako mogao da se hipnotie. Ovde verovatno deluje neki zasad nepoznat inilac.

Hipnoza magnetizmom
Magnetizam je zbir koncentracione energije materije. Pojam magnetizam" nije ba prikladan, jer magnetizam o kome ovde govorimo nema nikakve veze s magnetizmom gvozda. Magnetizam o kome ovde govorimo poseduje svako, u veoj ili manjoj meri. Ova snaga moe znatno da se pojaa, podvrgne volji, i po elji upotrebi. Magnetsko emitovanje posebno je snano kod pokretnih bia. Ono je klju koji oveka slabijeg zraenja podvrgava snanijem. im se nadu dva oveka, odmah je jedan od njih pod uticajem drugog, jaeg. 120

Tftj magnetski uticaj moe da bude tako jak i tako izraen da se ovek zbuni i prestane da vlada sobom, mada esto nije ni svestan toga. Uostalom, ivotinje i biljke poseduju isti magnetizam. Primiete li se polako, otvorenih ula, nekom lepom starom drvetu, na udaljenosti od tri do etiri metra ui ete u sile drveta, gde i sami moete ponovo da se napunite", ako je vaa sopstvena baterija" ispranjena. Suprotno se dogaa ako sretnete nekog ko vas odbija, iako vam nikada nimalo nije naudio. Njegovo i vae zraenje nisu u harmoniji i to sasvim jasno oseate. Kada se okupi vei broj ljudi, magnetizam pojedinaca se sabira u novu silu, u kojoj pojedinac postepeno gubi svoju individualnost i podvrgava se novim zakonima. Da bi se ovek oslobodio te nevidljive povezanosti, i oslobodio se njenog delovanja, esto je potrebno i po nekoliko dana. Moemo, dakle, poi od toga da svako telo raspolae biolokim zraenjem. Kod nekog je to zraenje toliko razvijeno da njime mogu da se konzerviu biljke i male ivotinje. Ipak, kod svakog oveka je ono dovoljno da delotvorno potpomogne hipnozu. U nekoj staroj knjizi naao sam ovako opisan postupak pri magnetizovanju". Kod magnetske obrade kaemo pacijentu da sklopi oi i udobno se smesti na stolicu. Neka mu noge miruju na podu, a ruke lee na butinama. Magnetizer stoji ili sedi ispred pacijenta i svu snagu svoje volje usmerava na ono to eli da postigne. Posle toga magnetizuje bolesnika od glave do nogu, savijajui mu pri tom prste malo prema unutra. Kada rukama pree od glave do nogu, protrese ake, pokazujui time da odbacuje privuene elemente bolesti. Postupak se ponavlja nekoliko puta. Pacijent se uglavnom osea prijatno. Magnetizer najee samo polae ruke na bolesnika. Magnetska struja tee pri tom iz desne magnetizerove ruke kroz bolesnikovo telo u levu mag-netizerovu ruku, pri emu pacijentovo telo stvara takozvani otpornik struje. Magnetizerterapeut osetie to po lakom bockanju u rukama. Kod veine bolesti magnetizer polae desnu ruku na pacijentov so-larni pleksus, mesto iznad eluca, a levu ruku na njegova lea ili potiljak. Pozitivna, to jest desna ruka, mora da lei na goloj koi

121

pleksusa. Tamo gde direktan dodir s koom nije prikladan, magneti-zer e neto due zadrati ruke na bolesnikovoj odei. Preneta magnetska sila moe se iz solarnog pleksusa rasporediti po itavom telu, sve do glave i nogu. Dok kroz njega struji magnetski fluid, pacijent najee osea hladnou ili toplinu. Isto osea i kad magnetizer, ne dodirujui ga, rukama prelazi preko njegovog tela. Vrlo osetljivi ljudi pri tom ponekad zapadaju u stanje somnambulizma (duboke hipnoze), u kome se njihove duevne sposobnosti jae izraavaju." Navedeni postupak poveava osetljivost, to olakava uvoenje u prvu hipnozu. O davanju prve hipnoze neprekidno govorimo zato to je nekoga kome je zadat posthipnotiki nalog (prilikom prve hipnoze) kasnije uvek lako hipnotisati.

Isprekidana hipnoza
Negde poetkom XX veka O. Vogt izveo je postupak koji se pokazao kao uspean kod svih otpornih pacijenata. U tom postupku uvodimo u hipnozu na bilo koji nain, ali je redovno po nekoliko puta prekidamo, da bismo pacijenta upitali kako se osea. Hipnotizer od samog pacijenta dobija bitne podatke o tome ta mu je prijalo, a ta smetalo. Ovaj metod omoguava hipnotizeru da se prilagodi individualnim reakcijama pacijenta. To se najbolje moe pokazati na pri-meru. Pretpostavimo da ste prvu hipnozu ovako davali: Molim, smestite se to udobnije. Potpuno olabavite ruke i noge i sasvim se opustite. Diete sasvim mirno i ravnomerno. Sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje u prijatan oseaj mira i oputenosti. Nita ne moe da vam smeta. Sada se koncentriete na svoje noge. Jasno oseate kako vam noge postaju teke - sve tee - sve tee. Sada su vam vrlo teke, teke kao olovo, zaista teke kao olovo. I ruke vam postaju teke. Ruke vam oteavaju - postaju sve tee, sve tee. Sada su vam i ruke teke kao olovo. I oni kapci su vam teki i postaju sve tei - sve tei i tei. Oi su vam vrsto zatvorene. Vie ne moete da ih otvorite, a to i ne elite. Tonete sve dublje i obuzima vas oseaj teine. Sve ste umorniji sve umorniji." Ovde zastanite oko jedan minut, zatim nastavite: Ponovo oseate prijatan mir. U tom stanju mirovanja svaka pojedina elija vaeg tela

122

se osveila i vi se oseate izrazito dobro. Kada izbrojim do tri, ruke i noge opet e vam biti pokretljive. Otvoriete oi, oseaete se prijatno i biete svezi. Brojim: jedan - dva - tri. Otvorite oi! Svezi ste i dobro se oseate!" Upitajte ispitanika kako su delovali pojedini nalozi. Pretpostavimo da vam on odgovori: Osetio sam upadljivo oputanje, pogotovo kada ste rekli da sa svakim udisajem tonem sve dublje i dublje. I ruke su mi veoma oteale. Ni sad ne mogu da ih podignem kako treba. Noge mi, naprotiv, uopSte nisu bile teke, a i oi sam sasvim lako mogao da otvorim." Ove podatke iskoristite pri drugom pokuaju tako da najdelotvor-nije naloge pootrite i nekoliko puta ponovite, a one nedelotvorne jednostavno izostavite (teina u nogama i sklapanje oiju). Nastavak hipnoze mogao bi, dakle, da izgleda ovako: Smestite se to udobnije. Potpuno olabavite ruke i noge i potpuno se opustite. Sada diete sasvim mirno i ravnomerno. Sa svakim udisajem tonete sve dublje u prijatan mir i sve se vie oputate. Diete mirno i ravnomerno - sasvim mimo i ravnomerno. Potpuno ste oputeni. Potpuno ste oputeni i dobro se oseate. Oseate se vrlo dobro i sa svakim ste udisajem sve tei i obuzima vas prijatan umor. Doputate da sa svakim udisajem tonete sve dublje u taj prijatan oseaj, a umor i teina obuzimaju vam telo. Oseate kako vam se taj prijatan oseaj iri po itavom telu. A sad vas molim da se koncentriete na svoje ruke. Jednostavno se koncentriite na ruke. Jasno oseate kako su vam sve tee. Ruke vam postaju sve tee - sve tee. Sada su ve vrlo teke, teke kao olovo, zaista teke kao olovo. Toliko su teke da vie ne moete da ih podignete. Ne moete ni da ih pomerite. Imate oseaj da na njima vise teki tegovi. Obe ruke su vam teke kao olovo i potpuno su nepokretne. Ne moete vie da ih pomerate. Oi su vam zatvorene i ostaju zatvorene. Diete mirno i ravnomerno, i sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje u prijatan mir i sve se vie oputate. Doputate da vas sa svakim udisajem sve vie obuzme umor i savlada teina. Sve ste umorniji - sve umorniji/' Ovde opet zastanite oko jedan minut. , Jo jednom doivite taj savreni mir. Svaka moja re se neizbri-iivo utisnula u vau podsvest pa ete posluati ono to vam govorim. 123

Brojau do tri. Ruke i noge e vam opet biti lagane i lako pokretljive. Otvoriete oi i oseaete se dobro i biti potpuno svezi. Ali kad opet to od vas zatraim odmah ete da se opustite i bez potekoa utonu-ete u dubok mir. Mirovaete duboko kao nikada dosad. Jedan - dva - tri! Otvorite oi! Ruke i noge su vam lake i pokretljive. Svezi ste i dobro se oseate." Ponovo upitajte pacijenta kako se oseao i niste li, moda, postupili prebrzo ili presporo. Ako je sve u redu, moete da preete na treu hipnozu u kojoj kod ispitanika stvarate uslovni refleks. Stvaranjem uslovnog refleksa usauje se u ispitanikovu podsvest kljuna re svih daljih hipnoza. One mogu da se postignu bez velikih priprema. Nastavite otprilike ovim recima: Smestite se to udobnije. Olabavite ruke i noge i potpuno se opustite. Diite sasvim mirno i jednolino. Ve diete mirno i jednolino, a sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje u prijatan mir i sve ste oputeniji. Diete sasvim mirno i jednolino - mirno i jednolino. Potpuno ste oputeni. Potpuno ste oputeni i dobro se oseate. Oseate se vrlo dobro i sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje - sve dublje, oseate sve vei mir i postajete sve tei. Putate da vas sa svakim udisajem obuzme sve vei prijatan umor i da vam telo postane sve tee. Oseate kako vam se telom iri prijatan oseaj mira. Prijatan oseaj mira iri vam se po elom telu." Tu saekajte oko tridesetak sekundi. A sad se koncentriite na svoje ruke. Koncentriite se iskljuivo na ruke. Sasvim jasno oseate kako su vam ruke sve tee. Ruke vam postaju sve tee, sve tee i tee. Sada su vam ruke ve vrlo teke, teke kao olovo. Toliko su teke da vie ne moete da ih podignete. Vie ne moete ni da ih pomerite. Imate oseaj da na njima vise teki tegovi. Obe ruke su vam teke kao olovo i vie uopte ne moete da ih pomerite. Oi su vam zatvorene i ostaju zatvorene. Oi vam ostaju vrsto zatvorene. Diete mirno i jednolino. Oputate se sa svakim udisajem i tonete sve dublje i dublje u prijatan mir. Sa svakim udisajem sve vas vie obuzima umor i oseaj teine. Sve ste umorniji, sve umorniji." Tu opet zastanite jedan minut.

124

Nita vam ne smeta. ujete samo jo moj glas i jasno oseate kako postepeno tonete sve dublje, sve dublje, u duboki, duboki prijatan mir. U tom udesnom stanju mirovanja irom se otvaraju vrata vae podsvesti. irom se otvaraju vrata vae podsvesti. Sve to vam govorim lako prodire duboko u vau podsvest i tu se neizbrisivo urezuje. Postupiete tano onako kako vam kaem. Svaki put kad izgovorim re KI-AI, oi e vam se odmah sklopiti. Odmah ete se opustiti i utonuti u duboki mir. im izgovorim KI-AI, osetiete neodoljivu potrebu da zatvorite oi. Odmah ete se opustiti i utonuti u dubok i prijatan mir. Va mir i vaa oputenost svaki put su sve dublji, svaki put sve dublji i dublji. Dovoljno je da vam jednom kaem KI-AI, i odmah ete utonuti u prijatan mir. To je apsolutna potreba kojoj uvek podleete. elite da joj podlegnete, pa to i inite!" Posle ovoga opet sledi pauza od jednog minuta. Brojau do tri, a vi ete da otvorite oi i oseaete se dobro i odmorno. Sve to sam vam rekao, duboko i nepokolebljivo je usaeno u vau podsvest i uvek ete postupiti u skladu s tim. im vam budem rekao re KI-AI, oi vam se vrsto sklapaju, odmah se oputate i tonete u dubok, prijatan mir. To je apsolutna prinuda i uvek joj podleete. Sada u da brojim do tri. Onda ete otvoriti oi i oseaete se svezi i odmorni, ali sve ono to sam vam rekao duboko je i postojano u vaoj podsvesti i shodno tome ete uvek postupati. Jedan - dva - tri. Otvorite oi! Oseate se dobro i sasvim ste svezi. Ruke i noge su vam oputene, lake i pokretljive. Puni ste snage i energije, sasvim ste svezi i dobro se oseate." Ovo je primer za hipnozu po meri", posle koje sledi stvaranje uslovnog refleksa. Time se omoguava da za svaku dalju hipnozu treba svega nekoliko sekundi.

Hipnoza putem televizije Ne tako davno, jedna privatna amerika televizijska stanica izvela je zanimljiv eksperiment. Objavila je da e poznati hipnotizer pokuati da hipnotie ljude putem televizije. Svako koga to nije zanimalo. 125

mogao je da iskljui prijemnik da ne bi protiv svoje volje bio hipnotisan. U odreeno vreme, hipnotizer je preko televizije izgovorio svoje sugestije. Poto nije mogao da vidi gledaoce, posle nekoliko minuta dao je sugestiju za prekid hipnoze. U stanici koja je emitovala program napeto se iekivala reakcija gledalaca na taj neobian ogled. U narednim danima stiglo je nekoliko hiljada pisama s izrazima oduevljenja, ali i protesta. Posebno su bili ljuti oni gledaoci koji su uestvovali samo zato to su vrsto verovali da ne mogu da podleg-nu hipnozi, a ipak su podlegli. Nekolicina nije uopte ula sugestiju za prekid hipnoze, pa su se lanovi njihove porodice zabrinuli kada se nisu budili. Ipak, najkasnije narednog jutra svi su opet bili budni, zdravi i veseli. Ovaj ogled pokazuje da za hipnotisanje nije potreban nikakav tajanstveni fluid niti neko magnetsko zraenje. Svaki je ovek latentno spreman da bude hipnotisan. Kod nekoga se ta latentna spremnost lake pokrene, kod nekog tee. Ako je hipnotizer uporan, verovatno da nema oveka koga ne bi mogao da hipnotie.

Duboka hipnoza
Oko dvadeset posto ljudi podesno je za duboku hipnozu. Dakle, svakog petog moemo dovesti u stanje u kome se svest povlai duboko u pozadinu, dok podsvest rado doputa daje hipnotizer vodi. I za duboku hipnozu vai pravilo da ovek izvrava samo one zapo-vesti koje su unutar strukture njegova ponaanja. im mu hipnotizer da neki drugi nalog, on ga ili ne izvrava, ili se hipnoza odmah prekida. Duboka hipnoza gotovo uvek povlai za sobom gubitak seanja (amneziju). Po prekidu hipnoze, ispitanik ne moe niega da se seti, ni staje u hipnozi rekao ni staje uinio. Duboka hipnoza ne igra nikakvu posebnu ulogu u medicini, jer se veza sa podsveu moe uspostaviti ve i laganom hipnozom, i na ispitanika moe da se utie u svakom pogledu.

126

Ovu hipnozu primenjujem praktino joS samo u ogledima kod kojih vraam ispitanika u detinjstvo. Ako ispitaniku u dubokoj hipnozi sugeriem da postaje sve mlai i da su mu sada tri godine, on e se ponaati ba onako kako se ponaao kao trogodinjak. Govor i pokreti takode e odgovarati tom uzrastu. Ispitanik e moi tano da se seti svega to se u to vreme dogodilo, ak i najneznatnijih sitnica. Tako, na primer, moemo da ga pitamo:Kakvu je haljinu imala na sebi tvoja majka kada ste slavili tvoj roendan?" Sigurno emo dobiti taan odgovor, to moemo proveriti pomou fotografija, ili svedoenjem treih lica. U dubokoj hipnozi mogu da se izvre i zanimljivi ogledi sa budunou. Pre nekoliko godina sam jednu devojku u dubokoj hipnozi premestio u budunost, govorei joj da postaje sve starija i da joj je sada dvadeset i pet godina. U vreme kad sam obavljao ogled bilo joj je sedamnaest godina. Na moje pitanje, kako su joj protekle godine izmeu sedamnaeste i dvadeset pete, ispriala mi je da je u osamnaestoj upoznala svog budueg supruga, daje s njim etiri godine u vezi, da se posle prve godine s njim posvaala i od njega rastala. Ipak, uvidela je da je on pravi partner za nju, pa su se posle dve i po godine verili, a posle etiri venali. Rekla mi je kako se njen suprug zove i ispriala daje zavrio gimnaziju, daje inenjer i da radi u nekom poznatom poduzeu u okolini. Pre godinu dana rodio joj se sin Johan. U susednom mestu kupili su plac i poeli da grade kuu. Krajem godine su se uselili. Kad sam nekoliko godina kasnije imao priliku da ponovo s njom porazgovoram, ispostavilo se da su se sva predvianja ostvarila do najsitnijih detalja. ak i detalj da se posle neke prepirke prolazno odvojila od budueg mua. U dubokoj hipnozi ova mlada ena nesumnjivo je bila vidovita. To me je na mene ostavilo jak utisak i uverilo me da sam pronaao dobar nain istraivanja budunosti. Ta mlada ena je pristala da uestvuje u daljim ogledima. Tako sam je jo nekoliko puta prebacivao u budunost i pitao je o svemu to me je zanimalo. Naalost, ubrzo se ispostavilo da se ni jedno od njenih kasnijih predvianja nije obistinilo. Jednom prilikom sam sluajno, ni danas ne znam kako, uspeo da podignem veo koji skriva budunost, ali samo na trenutak. 127

Uvoenje u duboku hipnozu obavlja se isto kao i uvoenje normalne hipnoze, samo to hipnotizer estim ponavljanjima i odgovarajuim nalozima tei da produbi hipnozu. To se najlake postie isprekidanom hipnozom, o kojoj smo ve opirno govorili.

Prazna hipnoza
Pod praznom hipnozom podrazumevamo oblik hipnoze kod koje se pored sugestija za stvaranje hipnotikog stanja ne daju nikakve druge (terapeutske) sugestije. Smatra se da takva hipnoza moe da izmeni tok nekih fiziolokih procesa, pa se esto primenjuje pri vegetativnim smetnjama. Tu spada produena hipnoza mirovanja", kod koje ispitanik ostaje u stanju hipnoze od pola sata do nekoliko sati, kao i ,,hipnotiki noni san". U toj hipnozi, poto se postigne hipnotiko stanje, daju se eljene terapeutske sugestije, ali ispitanik posle toga ostaje i po nekoliko sati u tom stanju. Time se produbljuje dejstvo datih sugestija. U tu vrstu hipnoze spada i takozvana trajna hipnoza". Ovaj oblik moe da se obavlja samo stacionarno, jer je pacijent trajno u hip-notikom snu, iz koga se budi samo na kratko, u vreme obroka. Po-sledica svih oblika prazne hipnoze jeste introspekcija. Poto su na neko vreme iskljueni spoljanji podsticaji, ispitanik se zagleda sam u sebe. Sagledavanjem sebe samog, ispitanik mentalno prerauje nakupljene neobraene doivljaje, to danas, kada smo preplavljeni podsticajima, moe da bude vrlo korisno.

Hipnoza ivotinja
Kod ivotinja takoe moemo da vidimo pojave nalik na hipnozu. Koenje zeeva ili srna zahvaenih snopom svetla automobilskih farova, ili refleks pretvaranja mrtvim" (primjenjuju ga manje ivotinje kada ne mogu na vreme da pobegnu pred veim) primeri su takve hipnoze. Danas se smatra daje takozvana ivotinjska hipnoza instinktivno refleksno stanje ukoenosti zbog straha, kojom ivotinje najee 128

reaguju na opasnost. Ogled koji to pokazuje lako moete i sami da izvedete. Uzmite, na primer, kokoku, blago je poloite na leda i drite je tako nekoliko sekundi da bi se smirila. Ako sad sasvim polako odmaknete ruke, kokoka e ostati u poloaju u kojem ste je ostavili. Preplaeno e da skoi i pobegne tek kada je uznemiri neki drugi podsticaj. Kako kokoke reaguju znao sam jo kao deak, pa sam znanje koristio da uplaim svoju tetku. Ona je ivela na selu i ponekad sam kod nje provodio kolski raspust. Drala je nekoliko kokoaka koje su bile vrlo pitome, i koje je veoma volela. Ponekad bih u ali pohvatao sve kokoke, paljivo ih poloio na kune stepenice i drao ih sve dotle dok se ne bi sasvim umirile i nepomino leale. Bio je to neobian prizor. Sedam ili osam kokoaka lealo je na stepenicama kao da su uginule. Moete da zamislite kako se tetka zaprepastila kada ih je videla. Naravno, dovoljno je bilo pljesnuti rukama da sve kokoke istovremeno skoe i pobegnu kokodaui. Ovakvi i slini ogledi mogu da se izvedu s raznim ivotinjama. Hipnozu moemo da izazovemo tako to ivotinju uplaimo, ili joj netremice zurimo u oi, ili je spreimo da se slobodno kree. Ve je I. P. Pavlov izriito naglasio da kod hipnotisanja ivotinja i kod ogleda s uslovnim refleksom", moramo da raunamo s razliitim individualnim reakcijama ivotinja. Ne samo da ivotinje ne regauju na isti nain na istu tehniku, ve reaguju razliito i kod razliitih eksperimentatora.

7. Hipnoza nesugestibilnih osoba

Hipnoza dece
Iako su deca vrlo sugestibilna, njihova osetljivost na hipnozu u velikoj meri zavisi od njihovog uzrasta. Verujem da zavisi i od stepe-na njihove umne zrelosti. Uopteno moemo rei da deca od devete godine nadalje mogu lako da se hipnotiu. U vreme puberteta osetljivost na hipnozu privremeno se smanjuje, da bi se zatim opet izrazito pojaala. Poto deca brzo reaguju na sve podsticaje, kod njih je teko postii trajno slabljenje panje. Treba, meutim, imati na umu da deca reaguju na svaku najmanju promenu u hipnotizerovom ponaanju. Kad hipnotiemo decu, moramo posebno da pazimo na svoje misli, jer se one izraavaju nesvesno i mogu da se prenesu na dete koje elimo da hipnotiemo. Dete veinom jasno osea misli povezane sa nesigurnou, to ugroava uspeh hipnoze. Ako, meutim, iz vas zrai nepokolebljivost, ponekad ete uspeti da hipnotiete i sasvim malu decu. esto sam hipnotisao i sedmogodinju decu, a jednom ak i jednu etvorogodinju devojicu. Ovde je posebno vano da se tehnika prilagodi svetu dejih predstava. Kod dece mlade od deset godina najee primenjujem indirektnu hipnozu. Zamolim roditelje da na prvi sastanak donesu i detetovu najomiljeniju igraku i da mu nipoto ne kau da e biti hip-notisano. Neka roditelji, toboe, sami dou na leenje, i neka kau detetu da njegov meda ili njena lutka takoe boluju, pa i njih treba leiti. Posle kratkog razgovora s roditeljima obratio sam se medvediu i upitao ga ta mu je. Deak mi je spremno opisao navodnu medinu bolest. Zatim sam nastavio da razgovaram s medom i rekao mu: Ti si bolestan, ali ja u te izleiti. Lezi na kau i sklopi oi." Deak je poloio medu na kau, ali meda ne moe da zatvori oi.

130

Tu se opet umeam i nastavim da govorim deaku: Tvoj meda je jo mali i neposluan, pa ne moe da sklopi oi i mirno lei. Mislim da bi ti morao da mu pokae kako se to radi. Pokai medi ono to u ti sada rei." Deak spremno prihvata da pokae medi ta treba da radi. Lee i sklapa oi. Sada mogu sasvim normalno da ga hipnotiem, ali se i dalje s vremena na vreme obratim medi: Sada e medi da pokae kako se mimo lei sklopljenih oiju. Meda to sad ui od tebe, ali to mora malo due da mu pokazuje da bi dobro nauio. Tako, sad lepo sklopi oi i dri ih sklopljene sve dok ti ne kaem da ih opet otvori. Sada lei sasvim mirno i pokazae medi kako se ravnomerno die. I ti die sasvim ravnomerno, i pri tom oputa ruke i noge. Sada su sasvim oputene, a ti die ravnomerno, sasvim ravnomerno. Oi su ti zatvorene, sve si mirniji, sve mirniji. I meda je ve sasvim miran jer si mu lepo pokazao kako se to radi. Sada e mu pokazati kako oi dugo mogu da se dre sklopljene i kako dugo vremena moe mirno da se lei. Ti si potpuno miran, die sasvim mirno i ravnomerno. Ruke i noge su ti oputene. Sanja neto veoma lepo, ali i dalje me sasvim jasno uje, pa e me i posluati. Odmah e uiniti sve to ti budem rekao. To je vrlo vano da bi tvoj meda opet bio zdrav. Zato e odmah da izvri sve to ti kaem. Drugo i ne moe da uini. Sve to ti kaem, uinie uvek i odmah. To e uraditi da bi tvoj meda brzo ozdravio." U gotovo svim sluajevima time je sprovedena hipnoza. Sada moemo da se direktno pozabavimo detetovim potekoama. Ako dete treba da se navede da bolje ui, to eventualno moe da se postigne ovim recima: Tvoj meda u koli uvek pazi kako bi postao vrlo pametan meda. I ti e ubudue da pazi u koli i da slua samo ono to ti uitelj govori. Nee dopustiti da ti bilo ta drugo zaokupi panju i savesno e da uestvuje u nastavi. Svaki put kad bude znao odgovor, javie se da bi uitelj video da si vredan i da sara-uje. Kod kue e paljivo da uradi domae zadatke i nee dopustiti da bilo ta drugo zaokupi tvoju panju. Odmah e i mnogo lepe da pie nego to si dosad pisao. Iz dana u dan e nastojati da pie sve lepe. Ve ume vrlo lepo da pie, a to e svakog dana biti sve lepe i lepe, itd..."

131

Poto ste dali eljene naloge, nemojte da zaboravite da kod dete-ta stvorite uslovni refleks koji e vam pomoi davanju sledee hipnoze. Recite: Dobro si upamtio sve to sam ti rekao i sve e saves-no da izvriS. Od sada je dovoljno da te pogladim po kosi da bi ti se oi sklopile. Onda e opet biti isto tako miran kao i sada. im te tri puta pogladim po kosi, oi e ti se odmah sklopiti. Nee vie moi da ih dri otvorene. Odmah e da se umiri i bie miran kao i sada. To si dobro upamtio i toga e se uvek pridravati. im te sledei put pogladim po kosi, oi e ti se odmah sklopiti. Dopustie da opet utone u prijatan mir u kojem si sada. To si zaista tano upamtio, pa e to uvek i da uini. Sada u da izbrojim do tri, i ti e da otvori oi. Ruke i noge e ti opet postati pokretljive. Bie sve i oseae se dobro. Jedan - dva - tri. Otvori oi! Potpuno si budan i sve i ose-a se dobro." Ako ovako postupite, idui put e biti dovoljno da dete pogladite po kosi. Oi e odmah da mu se sklope i hipnoza je sprovedena. Detetu treba, meutim, uvek unapred rei ta nameravate, da se ne bi poljuljalo uzajamno poverenje. To moete da uradite otprilike ovako: Drago mije to si me opet posetio. Kada te pogladim po kosi oi e ti se zatvoriti. Utonue u prijatno stanje mirovanja, ba kao i proli put. im te pogladim po kosi, oi e ti se zatvoriti, a ruke i noge se opustiti, pa e i ovog puta da utone u prijatan mir. Sada jo mnogo dublje nego proli put, jo mnogo dublje." Preporuuje se da kod sasvim male dece hipnozu obavimo kroz bajku. Evo primera: Danas u da ti ispriam jednu priu. To je pria o sasvim maloj devojici tvojih godina, devojici koja nije htjela da ui. Lezi sasvim mirno, sklopi oi i paljivo sluaj: 'ivela jednom devojica koja nije htela da ide u kolu i nije volela da pie zadatke. Vie je volela da izlazi na ulicu i da se igra. Njeni roditelji su bili vrlo alosni, jer su hteli da im dete bude obrazovano. Jednog dana, devojica je srela mudrog starca. Ispriala mu je kako ne eli da ide u kolu. Starac je odmahnuo glavom i rekao devojici: 'Ti, dodue, to jo ne moe da uvidi, ali kad malo odra-ste, trebae ti sve ono to sad ui u koli. Plakae to nisi sluala roditelje. Nee nai posao, jer nisi nita nauila, i nee moi da zaradi novac. Nee moi da kupi hranu i lepe igrake. Danas si jo

132

mala i jo mnogo toga moe da promeni. Ako bude marljivo uila i redovno pisala zadatke, kasnije e da zaradi puno para i moi e sebi da priuti sve lepe stvari koje poeli. Jednoga dana zavolee te neki lep i pametan mladi, i oenie se tobom. Ponosie se tobom jer si obrazovana i vredna ena, i toliko e te voleti da e te ak razmaziti. Da li sada vidi kako je vano da se redovno ide u kolu i saves-no piu zadaci? Poto si to uvidela, od danas e rado odlaziti u kolu, redovno e pisati domae zadatke i vredno e uiti.9 Devojica je mudrom starcu obeala da e vredno uiti i paljivo pisati domae zadatke. Zahvalila mu je na mudrom savetu, rado ila u kolu i postala obrazovana ena koja je mogla da zadovolji sve svoje elje. Tako e i ti rado odlaziti u kolu, a domae zadatke e pisati pre nego to ode da se igra. Tvoji roditelji e se veoma radovati tome. Tako e kasnije moi da zadovolji sve svoje elje." Retko ete kod hipnoze imati paljivije pomagae" od dece, naravno, samo ako se prilagodite njihovom svetu predstava. Na taj nain uspeete u svakom pojedinom sluaju.

Hipnoza starijih ljudi

Sa starou vidno opada podlonost hipnozi. Da bismo kod starijih ljudi mogli da uvodimo u hipnozu, prvo bi trebalo da im damo nekoliko osnovnih sugestija, koje e oni sigurno posluati. U tom sluaju kaem da u prvo da proverim u kom stepenu je pacijent sposoban da primi hipnozu. Zatim mu kaem da sedne i zatvori oi. Zamolim ga da vodoravno isprui ruke i poinjem da mu sugeriem da mu one postaju sve tee: Ruke vam postaju sve tee. Jedva da jo moete da ih drite u vodoravnom poloaju. Ruke su vam teke. Vie ne moete da ih drite vodoravno. Poinju da vam padaju. Ruke vam postaju sve tee i padaju sve nie. Odmah e vam pasti u krilo. Vie ne moete da ih podignete. Eto, sada su vam pale u krilo." Tako nastavljate sve dok ispitaniku ruke zaista ne padnu u krilo. Teko da bilo ko moe da dri ruke u vodoravnom poloaju due od pet minuta. im ruke padnu u krilo, zapovedite mu da otvori oi i
133

kaite mu da dobro reaguje na naloge, u ta se uostalom i sam uve-rio. Zatim ga hipnotiite na jedan od uobiajenih naina. Evo jo jednog pouzdanog testa hipnotibilnosti. Ispitanik sedi na kauu, ispruenih nogu. Najbolje je da prvo legne, pa da se zatim uspravi u sedei stav. Teko je dugo izdrati u tom poloaju, posebno starijim ljudima. Zamolite ga da sklopi oi. Zatim ga uhvatite za obe ruke i ponite da govorite: Oseate kako vas neto snano vue prema nazad. Jedva moete da se odrite u ovom stavu, jer vas to sve jae vue. Oseate kako polako padate na leda." Pri tom neopaeno malo gurnite ispitanikove ruke i time pojaajte prirodno nastojanje da se iz sedeeg stava spusti na leda. Svako se tee orijentie kada su mu oi zatvorene, pa e va ispitanik u roku od nekoliko minuta klonuti na leda. Posle takvog uvoenja u hipnozu nastavljate s nekoliko osnovnih sugestija: Oseate kako vam se po itavom telu iri neki prijatan mir. itavo telo vam je oputeno i obuzeto udesnim oseajem mira. Oseate se dobro i doputate da sve dublje tonete u prijatan, dubok mir, sve ste oputeniji. Sasvim ste mirni i umorni, sasvim mirni i umorni. Postajete sve umorniji. Sad vam polaem ruku na stomak i oseate kako iz njega struji prijatna toplina. Ona se sve vie iri. Obavijeni prijatnom toplinom miii vam se oputaju, potpuno se oputaju. Oseate se vrlo dobro i zatieno. Znate da vam elim samo dobro. elim da vam pomognem. Kod mene ste u dobrim rukama, pa se preputate oseaju sigurnosti i za-tienosti. Vaa sigurnost i vae samopouzdanje neprekidno rastu. Nita ne moe da vam smeta. Oseate se sigurni i zatieni. Potpuno vas obuzima oseaj sigurnosti i zatienosti." Ako budete smatrali daje potrebno, hipnozu moete da produbite kruenjem ruke" iznad ispitanikove glave. Desnom rukom kruite nekoliko santimetara iznad temena, ili direktno po ispitanikovoj kosi (otprilike kao da perete glavu). Zapoeta hipnoza vidljivo se pojaava. Zatim odmah moete da date eljene sugestije.

134

Hipnoza nesugestibilnih odraslih ljudi

Hipnotibilnost nekog oveka zavisi od njegove podlonosti sugestijama. Sugestibilnost znatno zavisi od situacije. Veliku ulogu igra i starost, kao i stepen telesnog umora i motivacije za hipnozu. Bolesnim ljudima motivacija je elja da ozdrave, tako da ovde moemo da raunamo na znatno veu sugestibilnost. Neke ljude je posebno teko hipnotisati. Kod njih moramo da delujemo sasvim polako i korak po korak, ba kao i kod starijih ljudi. Ako neko ima u vas poverenja i moe telesno i duevno da se opusti, hipnoza vam nee zadavati nikakve potekoe. Najvei neprijatelj oputanja je strah. Dakle, prvo se pobrinite da ispitanik prestane da se boji. U razgovoru punom razumevanja pokuajte da otkrijete izvor straha i uklonite njegov uzrok. Nastojte da sa ispitanikom uspostavite prijateljski odnos. Nesugestibilnim osobama nemojte davati direktne naloge, ve ih podstaknite na saradnju. Recite, na primer: Sada emo zajedniki pokuati da uspostavimo hipnotiki odnos. To nee uspeti ako ne budete saradivali." Kod vrlo otpornih ljudi dobro deluje takozvana tehnika dnevnog sna". Pozovite ispitanika da oputeno legne ili sedne, da zatvori oi i jednostavno sanjari, uz istovremeno opisivanje svojih utisaka i slika. Njegovo sanjarenje moete da usmerite tako da ga zamolite da sebi predstavi odlazak na odmor, etnju ili penjanje na neko brdo. Zatraite od njega da vam potanko opie svoje utiske. Pri tom moete da ga pitate razne stvari. Tako e pacijent nauiti da pazi na svoje vi -zuelne predstave i da veba sposobnost imaginacije. Istovremeno vam se prua mogunost da izvrite malu psihoanalizu, jer na osnovu vrste utisaka i forme opisivanja moete da izvuete vane zakljuke o pacijentovim problemima. Druga tehnika za uvoenje hipnoze kod nesugestibilnih osoba je takozvano igranje uloge". Radi se o tome da pacijent jednostavno glumi da data sugestija deluje. im mu, dakle, sugeriete: Oi su vam vrlo teke. Vie ne moete da ih drite otvorene. Sklapaju vam se", pacijent polako sklapa oi kao da zaista ne moe vie da ih dri otvorene. Na vau sugestiju: Ne moete vie da otvorite oi, ak i ako pokuate. Jednostavno ne moete, sada vie ne moete da otvorite oi", pacijent glumi da eli da otvori oi, mrti elo od toboe 135

velikog napora, ali oi ne otvara. Kada nekoliko puta uzastopce tako odglumi da hipnoza deluje, utvrdiete da je ona zaista i poela da deluje. U poslednjem ratu esto se dogaalo da vojnici simuliraju neku bolest da bi bili otputeni iz vojske kao nesposobni. Ponekad bi im to i uspevalo. Meutim, mnogi kasnije nisu nikako mogli da se oslobode simptoma koje su nedeljama i nedeljama samo glumili. Igra je postala stvarnost. Pri uvoenju hipnoze pomae i hiperventilacija", dakle veoma ubrzano udisanje i izdisanje (soptanje). Pre nego ta primenimo ovu tehniku, moramo temeljno da ispitamo da li pacijent nije sklon napadima koje takvo disanje ponekad izaziva. Ubrzano disanje nastavljamo dok pacijent ne oseti laku vrtoglavicu. Tada neka ponovo normalno die. Kada vrtoglavica proe, postupak moemo eventualno jo jednom da ponovimo i, kada se ona opet pojavi, da sprovedemo hipnozu. Ako je potrebno, i sklapanje oiju moemo da vebamo u nekoliko stadijuma. Sugeriite ispitaniku da su mu oni kapci sve tei i tei i da e ubrzo da se sklope. im se to dogodi, sugeriite mu da e u iduem ogledu da ih jo bre sklopi. Ako izvedete nekoliko takvih ogleda jedan za drugim, postii ete da ispitanik: sklopi oi ve posle nekoliko sekundi. U hipnozi nesugestibilnih ljudi, hipnotizeru mnogo pomae pokazivanje prave hipnoze. Ona kod gotovo svakog oveka stvara optimalnu predispoziciju za prihvatanje hipnoze. Pri tom mogu da se uklone sva strahovanja koje eventualno postoje. Meutim, hipnoza treba da se sprovede onako kako emo kasnije da hipnotiemo ne-podlonog oveka, jer se, pomou primera, unapred programirana hipnoza odvija odreenim tokom. Vano je i da ispitanika opirno ispitamo o njegovim subjektivnim utiscima za vreme hipnoze, na pri-mer, koliko su mu teke bile ruke, a koliko noge, da li mu je to bilo neprijatno, da li vas je sve vreme uo, i drugo. Kao priprema za hipnozu moe dobro da deluje i elektrina obrada Dormedovim aparatom preko elektrodnih naoara. Pored toga, pacijent moe da slua laganu muziku preko slualica, i tako miruje oko pola sata. To se pokazalo kao vrlo dobro kod ljudi koji zbog velikih napetosti i napora na poslu dolaze kod terapeuta sasvim ne-pripremljeni za hipnozu.

136

Kao dalja podrka smirivanju moe da se koristi masaa refleksnih zona na stopalima (prema Markvartu). Pri tom se krajnja taka solarnog pleksusa masira pulsirajui sa smanjenim pritiskom i smanjenom frekvencijom to u roku od nekoliko minuta prijatno smiraje. Uz duu masau pacijent e uglavnom zaspati. Ova refleksna taka nalazi se oko sredine tabana, ispod srednjeg prsta. Treba da istovremeno masiramo obe noge, i to kruei palevima iznutra prema spo-lja, i neprekidno ostajui na istoj taki. Polako neopaeno smanjujte pritisak i masirajte sve sporije, da bi na kraju samo jo blago doticali obe take. Rezultat e vas iznenaditi. Pored toga, ovde moe da se koristi i dejstvo frizerske stolice", koje sam opirno opisao u poglavlju Tehnike hipnoze". Hteo bih da vam opiem jo jedan izvanredno uspean metod tehniku naelektrisane ruke". U ovoj tehnici, pacijentu u ruke dajem jednu elektrodu malog aparata za naelektrisanje, dok ja levom rukom uzimam dragu elektrodu. Jaina struje iznosi dva miliampera, a napon pedeset volti. im desnom rukom dodirnem ispitanika, zatvaram krug struje i ispitanik osea kako mu po delu tela koji sam dodirnuo prolaze ugodni marci. Posebno smiruje ako dodirnem ispi-tanikov vrat, elo ili potiljak. Postupak je potpuno bezopasan i hip-notizeru ne moe da nakodi ni ako ga esto primenjuje. U najboljem sluaju malo ga potstie. esto je dovoljan samo dodir naelektri-sanom rukom da nestane sav pacijentov bol. Uz odgovarajue naloge hipnotizer time moe da uini prava uda. Poto se neki ljudi plae dodira s elektrinom strujom, ispitaniku esto dajem u ruku regulator postavljen na nulu i zamolim ga da sam regule jainu struje. S obzirom da u levoj raci drim elektrodu, mogu da proveravam jainu struje i spreim da ona prede vrednost koja moe da uznemiri pacijenta. Ako pacijent previe pojaa struju, zamoliu ga da vie ne pomera regulator. Posebno je efikasno ako kod pacijenta u ovom ogledu izvodimo Mesmerovo gladenje i istovremeno mu sugeriemo da se dodirnuti delovi tela potpuno oputaju. Tada je uglavnom dovoljno da nekoliko puta rukom preemo iznad pacijentovog tela da bi se on potpuno opustio. Na ovaj nain najee postiem uspeh ve u prvom pokuaju, ak i kod pacijenata koje su dragi hipnotizeri uzalud pokuavali da hipnotiu. Lako naelektrisanje pacijenti veinom doivljavaju kao

137

neto prgatno pa me, kad ga vie ne primenjujem, odmah pitaju zato ga vie ne koristim. esto taj metod moram da primenjujem i kada to vie nije potrebno. Uvoenje u hipnozu kod otpornih osoba lake moe da se postigne i upotrebom aparata za bioloku povratnu spregu (biofidbek). Pri tom se pomou dve elektrode smetene na ispitanikove prste on prikljuuje na psihogalvanometar. Po poloaju igle tog aparata moe da se oita kako je delovao tek dati nalog. To nam omoguuje da izostavimo manje efikasne sugestije, a da one koje snano deluju ponavljamo nekoliko puta. Tako se svaka hipnoza pretvara u hipnozu po meri" za pacijenta koga upravo leimo. Dejstvo moemo i da pojaamo ako kaemo: Po poloaju igle na aparatu jasno vidim da su vam ruke ve veoma teke. Jasno oseate da vam ruke postaju sve tee." Za razliku od naelektrisane ruke", pacijent uopte ne osea kako deluje biofidbek aparat. To biste svakom pacijentu morali unapred da kaete, da se ne bi uplaili. Poto se kod biofidbek aparata radi o nekoj vrsti detektora lai, moe se u tu svrhu i koristiti tokom hipnoze. Prvo ispitajte kako pacijent reaguje na pravilne i pogrene odgovore, postavljajui mu pitanja ije odgovore znate. Zatraite od pacijenta da jednom izgovori neku la, i upamtite kako je ureaj reagovao. Kada znate ta pokazuje ureaj (kod iste osobe) pri istinitim i neistinitim odgovorima, skoro sigurno moete utvrditi da li je dobijeni odgovor istinit ili laan, ak i onda kada sam ispitanik ne zna daje pogreno odgovorio. Podsvest e pravilno da reaguje, a moi ete da vidite tu reakciju na biofidbek ureaju. S jednom od ovih tehnika moi ete da hipnotiete i vrlo otporne osobe. Nemojte, meutim, ni u kom sluaju zaboraviti da sa ispitanikom, kad se probudi, porazgovarate o njegovim subjektivnim oseajima za vreme hipnoze. Iz toga ete dobiti vredne podatke za sledeu hipnozu.

138

Munjevita hipnoza otpornih osoba Moda ste ve videli da je hipnotizer jednom jedinom reju ili jednostavnim pokretom nekoga preneo u duboki hipnotiki san, pa ste i sami poeleli da izvedete tako neto. To je veoma jednostavno. Ovde se uvek radi o hipnozi uvedenoj posthipnotikim nalogom, pri emu ugovorena re ili pokret slue kao okida. O ugovaranju reci koja uvodi u hipnozu govorio sam u poglavlju, Jsprekidana hipnoza". Jednom utvren okida deluje i kod nesugestibilnih osoba. Ako nekoga elite ee da hipnotiete, trebalo bi da tako i postupite, da ne biste svaki put morali da ponavljate itavo uvoenje u hipnozu. Vano je da kao lozinku ili okida ne odaberete re iz svakodnevnog govora, da kod ispitanika ne biste zabunom izazvali hipnozu. Pored toga, kod stvaranja uslovnog refleksa morate dogovoriti da re pokree hipnozu samo kada je vi lino izgovorite. Ako je izgovori neko drugi, nee delovati. Inae bi svako ko poznaje ugovorenu lozinku mogao da pokrene hipnozu. Uvek je zadivljujue kada se odjednom hipnotie grupa ljudi. U tom sluaju, meutim, potrebno je da sa svakim pojedinim lanom grupe unapred ugovorite odreenu re, okida. Naravno da sa svim lanovima grupe morate da ugovorite istu re. Jednom sam tako itav razred uveo u san. Prisutni nastavnik je zanemeo od uda.

Hipnodijagnoza kod bolesnika Poznato je da ovek u hipnozi raspolae izuzetnim pamenjem. Moemo da ga pitamo i za beznaajne pojedinosti dogaaja od pre mnogo godina. Na primer, odraslog oveka moemo da pitamo staje poneo za doruak prilikom prvog polaska u kolu. On e tano da navede sadraj svog paketia s hranom. U budnom stanju teko da neko moe da uini neto slino. Ponekad je dovoljna ve i laka hipnoza da se pacijent navede da tano opie svoju bolest i njene uzroke. To znanje blokirano je u podsvesti, pa bez hipnoze ne moe da se aktivira. 139

Ako direktno ispitivanje ne uspe, pacijentu moemo da sugeri-emo san koji e ga upozoriti na neto to je davno zaboravio, a u neposrednoj je vezi s njegovim sadanjim problemima. Istovremeno mu kaemo da e taj san trajati samo nekoliko minuta, i da e se iz njega probuditi osveen, i svega e tano da se sea. Moe se dogoditi da takav san ne moemo da protumaimo bez pacijentove pomoi jer podsvest ne koristi uvek uobiajene simbole sna. Iako su ti simboli ponekad vrlo individualni, ispitaniku je njihov smisao uglavnom odmah jasan. Meutim, neki ljudi ne mogu da sanjaju po zapovesti, ili bar tvrde da ne mogu, jer jednostavno tako misle. U tom sluaju pomae tehnika voene imaginacije". Pri tom ispitanika prvo hipnotiemo to je mogue dublje. Onda mu kaemo: Sasvim ste mirni. Hipnoza vam je duboka i vrsta. Duboka je i vrsta, ali moete da govorite. Ako vas sada neto budem pitao jasno ete da mi odgovorite, a sa svakom reju hipnoza e se produbiti. Razgovor sa mnom tei e bez potekoa. Odvijae se sasvim lako, sam od sebe, a sa svakom reju biete sve oputeniji i sve dublje ete tonuti u prijatan oseaj mira. Sa svakom reju vaa hipnoza postaje jo dublja, duboka kao nikad dosad. U duhu jasno vidite tadanju situaciju. Kao da se sve jo jednom dogaa. Sve proivljavate jo jednom i sve jasno vidite pred sobom. Molim vas, tano mi opiite sve to vidite. Paljivo posmatrajte i jo jednom sve doivite. Istovremeno mi opisujte sve to vidite i doivljavate." U toj fazi hipnotizer moe mirno da postavlja pitanja i da njima vodi ispitanika sve blie dogaajima koje treba razjasniti. Hipnotizer moe da daje i prividno nerealne sugestije. Na primer, ako hoe da otkrije uzrok neke bolesti, mirne due moe da kae: Vae je telo potpuno prozirno. Stojite pred ogledalom i gledate kroz svoju kou. Gledate kako vam kuca srce i kako vam rade plua. Raspoznajete i svoju u. Pogledajte da li u njoj ima kamenia." I tako dalje. Naravno da ovek ne moe da pogleda u svoje telo, ali ovakvim sugestijama ponekad se oslobode informacije iz podsvesti koje mogu besprekorno da odgovore na postavljeno pitanje. Pacijentu moemo i sugerisati da u hipnozi pismeno opie traenu situaciju, a da pri tom ne remeti hipnozu. Sa svakom reju koju pacijent napie, hipnoza treba da postaje sve dublja i dublja. esto e, po

140

prekidu hipnoze, autoru izgledati potpuno stran sadraj rukupisa, kao da gaje napisao neko drugi. Tek e njegov lini rukopis uveriti daje sve sam napisao i da je, prema tome, to i znao. Dodue, ponekad se prenoenjem vizuelne predstave u pismo gube vani podaci. Zato dajem prednost nainu pri kom se na magnetofonsku traku snima svaka moja i pacijentova re. Redosled pacijentovih misli bie manje poremeen ako ono to vidi treba samo da kae. Napravio sam poseban magnetofonski zapisnik da bih utvrdio od ega boluje jedna mlada ena. Dve godine je patila od trigeminusne neuralgije leve strane lica, na koju nije mogla da utie nijedna od dosadanjih terapija lekovima. Pri tom je u donjoj vilici imala gotovo neizdrive bolove koji su ve mnoge bolesnike oterali u samoubi-stvo. Kada je dola kod mene u ordinaciju, bila je ve sasvim nervno rastrojena. Poto je skoro bez prestanka trpela jak bol, prvo sam pomou hipnoze morao daje bar privremeno oslobodim bola, kako bih mogao daje uvedem u duboku hipnozu. Na moje pitanje o uzroku tih uasnih bolova, ena mi je spontano odgovorila da ju je pre tri godine mu prevario dok je bila na odmoru. Radilo se o nekoj stranoj radnici koja je stanovala na istom spratu. Za to je saznala tek pola godine kasnije. Htela je da se odmah razvede od mua, ali nije smogla dovoljno snage, delimino i zato to ju je mu uveravao da se neverstvo nee ponoviti, i da on zbog svog greha trpi vie od nje. Uprkos tome, skoro da uopte nije mogla da jede i jako je smrala. Lekar joj je prepisao lekove koji su joj postepeno vratili apetit. Meutim, apetit joj se toliko poveao da se u meuvremenu ugojila dvadeset i jedan kilogram, a i dalje je bivala sve deblja, jer je stalno morala da jede. Nekoliko meseci poto je savladala nedostatak apetita, pojavili su joj se uasni bolovi u donjoj vilici. Napadi su se prvo ponavljali u razmaku od nekoliko dana, da bi postepeno postajali sve ei, dok se naposletku nisu pretvorili u trajan bol. Ubrzo sam uvideo da je bol prouzrokovala mrnja prema drugoj eni, pa sam joj savetovao da tu enu pozove na kafu, i da zatim itavu stvar zaboravi. Savet je odbila kao neprihvatljiv. Na to sam morao da joj kaem da onda ne mogu da joj pomognem. Posle nekoliko dana ponovo je dola u moju ordinaciju i bila je spremna da oprosti susetki, pa ak i daje pozove na kafu, samo ako prihvatim da 141

je i dalje leim. Radosno sam pristao, a pomou hipnoze uspeo sam daje na nekoliko dana oslobodim bola. Savetovao sam joj da pozove tu enu i da se sa njom pomiri. Nedelju dana kasnije nazvala me je i rekla mi da je posluala moj savet, i da od tog vremena vie ne osea bol. Od tada vie nisam uo za nju.

142

8. Mogunosti i granice hipnoze

Neobine pojave
Skrivene mogunosti ovekova nervnog sistema mnogo su vee nego to se to obino misli. ovek u hipnozi moe znatno jae da napregne miie nego dok je u budnom stanju. S druge strane, u hipnozi moe mnogo vie da se opusti nego pri punoj svesti. U hipnozi moe prolazno da se pojaa dejstvo ulnih organa, a brzina pokreta moe prilino da se povea. I rad srca moe da se pojaa ili prigui. Pored toga, moe da se utie na unutranje izluivanje, na funkcije creva i koe. Koliko u hipnozi mogu da se izotre ula, vidi se iz ovog ogleda: Uzmite nov pil karata koje su na poleini potpuno iste. Odaberite jednu kartu i zabeleitc njenu boju i vrednost. Ispitanika uvedite u duboku hipnozu i recite mu da otvori oi. Pokaite mu poleinu odabrane karte i sugeriite mu da e, kada mu je drugi put budete pokazali, na njoj ugledati crni krst i po tome je odmah prepoznati. Vratite odabranu kartu nazad u pil i dobro ga promeajte. Zatim ispitaniku pokaite sve karte redom, i to njihove poleine, i zamolite ga da pronae kartu na kojoj je (navodno) crni krst. Gotovo uvek ispitanik lako pronalazi odabranu kartu. Iz ovog ogleda vidimo da ispitanik uopte ne slua pasivno hip notizerova uputstva, nego i bez posebne sugestije razvija sposobnost reavanja problema. Hteo bih da navedem jo jedan ogled sa hipnozom jer ga je do detalja pratila grupa lekara, a njegov rezultat zabeleen je u zapisniku. Radi se o tome da se pod uticajem hipnoze na ispitaniku pojavila opekotina. Ogled se izvodio ovako: Hipnotizer dodiruje ispi-tanikovu kou hladnim metalnim predmetom (na primer metalnim novcem) i pri tom mu sugerie daje novi uaren i da mu je opekao kou. Kada je dao ovaj nalog, hipnotizer prekida hipnozu i budi ispi143

tanika. Dva do tri sata kasnije, tano na mestu koje je dodirnuo novi, pokazuje se opekotina s mehuriem. O tom ogledu izvetava Platonov u svojoj knjizi Rekao fizioloki i terapijski inilac: Ispitanika M. od 38 godina, koga je bilo lako hipnotisati, V. I. Fine uveo je u hipnotiki san. Zatim mu je na unutranju stranu leve podlaktice poloio bakarni novi i rekao mu: 'Na ruku su vam stavili uareni metalni prsten: On e vas opeci, i to e vas boleti.' Ova sugestivna formula ponovljena je nekoliko puta. Kada se ispitanik probudio, jedan od lekara gaje i dalje posmatrao. Po zapisniku, dvadeset i pet minuta posle buenja iz hipnotikog sna, na mestu opekotine" pojavilo se difiizno crvenilo koe, posle pedeset i pet minuta zapaeno je oteknue, a posle dva i po sata u sredini opekotine" pojavila se bela mrlja. Posle tri i po sata na istom mestu stvorio se plik." Koliko je teko objasniti tako krupne promene, vidi se i iz afe-rovog tumaenja: Sasvim je drugog karaktera tumaenje sugestivno izazvane 'opekotine' spojene sa stvaranjem plika. Poto se opekotina pojavljuje bez aktivnog uestvovanja ispitanika (npr. grebanja koe) mora da je uslovljena nervnim impulsima. Ipak, dva su razloga zbog kojih nam je teko da prihvatimo takvo objanjenje. Pre svega ne znamo kako nadraaj nervusa simpatikusa, jedinog nerva koji vodi do koe, moe izazvati stvaranje plika. Uvek smo bili uvereni da su takvi plikovi posledica lokalnog razaranja elija i oteenja krvnih sudova usled delovanja visokih temperatura. Meutim, ovde toga nema. S druge strane, nerazumljivo je zato dejstvo simpatikusa ostaje lokalno ogranieno, jer razgranati nervni sistem simpatikusa istovremeno biva uvek podjednako intenzivno pobuen. Moda jo uopte nismo otkrili koji impulsi dovode do takvog stvaranja plika." (Citirano prema V. Safanovu: Nauka i vera, 1967). U hipnozi i transu moe da se postigne i suprotno dejstvo. Radi se o hodanju po eravici" posmatranom kod brojnih naroda. B. Buen daje pregled ovih pojava. Po Buenovim podacima prve opise hodanja po eravici" dao je istraiva Saporta koji je taj obiaj posmatrao u Polineziji, na ostrvu RajaTaja. Sam je video kako su svetenici, u molitvi, hodali po ua144

renom kamenju, a da se ni najmanje nisu povredili. Svetenici su tvrdili da bi ceo svet nestao u plamenu kada bi se samo jedan uesnik obreda od straha okrenuo. Kelog izvetava o obiaju hodanja po uarenom kamenju na Ta-hitiju. Tu se kamen zagrejava dva dana i dve noi, sve dok se potpuno ne uari. Zatim domoroci bosi prelaze dvanaest metara dugake gomile uarenog kamenja. Neki od njih prelaze i po tri puta. Kelog je pokuao da se priblii uarenoj gomili, ali je zbog velike jare morao da ustukne. Na kamenje je bacio staru cipelu koja je odmah izgorela. Na nogama ljudi koji su preli preko uarenog kamenja nisu mogle a se otkriju ni najmanje opekotine. Vire je u Indiji posmatrao hodanje po eravici koje se tu odravalo u toku verskih sveanosti. Hodoasnici su bosi hodali po uarenom uglju prema kipovima bogova, da bi ih ukrasili cveem i vencima. Ni jedan od njih nije bio ni najneznatnije povreden. Donson je opisao hodanje po eravici na ostrvu Martinik. Tu se od uarenog uglja priprema sedam metara dugaak put" iz kog izbija takva jara da gledaoci udaljeni deset metara jedva mogu daje podnesu. S obe strane ara postavljaju se likovi bogova kojima se prinose rtve, a zatim vrhovni svetenik stupa na ar. U rukama nosi amajlije. Pogled mu je ukoeno uprt u kipove bogova. Izgleda kao da uopte ne primeuje ar. Pri svakom koraku noga mu do glenja upada u uareni ugalj. Ipak, on mirno i nesmetano ide dalje, mada mu lice vidljivo gubi snagu to due hoda po uglju. Naredni svetenik koji prelazi preko vatre, na glavi nosi cvee. Koraa snano i sigurno. Meutim, nasred puta ga oigledno naputa snaga. Izgleda kao da e da padne, ali se napree i ipak uspeva da pree. Zatim dolaze tri mukarca i tri ene. ene prvi put uestvuju u tom obredu. Izgledaju kao da su u groznici i odsutne duhom, usta su im otvorena, a oi staklaste. Kada je jedna od ena na pola puta zastala i poela da vie, neki svetenik ju je mokrim kanapom udario po glavi, Nastavaila je dalje, i jedva se drei na nogama uspela da prede ceo put. Ni jedan uesnik nye bio povreden. U Japanu je hodanje po eravici tradicionalno. Engleski naunik Louel opisuje jednom takav obred koji se po njegovim recima izvo 143

di u nekom malom hramu u Ontaki. Tu uareni ugalj pokriva put dugaak oko etiri metra i irok jedan metar. S obe strane vise sveti tekstovi. Vatru neprekidno raspiruju lepezama privrenim na dugake motke. Grupa svetenika prvo obilazi ar, a zatim se izdvaja manja grupa, na elu s vrhovnim svetenikom, i oni sigurno prelaze preko ara. Godine 1935. lanovi Drutva za psihika istraivanja sproveli su s indijskim fakirom Kuda Baksom strogo kontrolisani ogled i zabe-leili ga u zapisniku (H. Prie, University of London, Council for Psyhological Investigations). Ovde citiram odlomak iz tog zapisnika: Pre nego ta je ogled izveden, fakirove noge pomno su pregledane i oprane. Na njima nije bilo ni traga nekih priprema. Tabani su bili mekani i suvi, a temperatura koe iznosila je dvadeset i sedam stepeni. Za ogled su koriene dve pei, svaka duga tri i po metra, i metar i osamdeset iroka. Napunjene su novinskim papirom, parafinom i ogrevnim drvetom. Gorivni materijal je odozgo prekriven drvenim ugljem. Ogled je trebalo da se odri u etiri popodne. U osam ujutro je zapaljena vatra. U etiri popodne su obe pei bile temeljno uarene. itav ogled je fotografisan i snimljen na film. Fakir je, bez urbe, u pet koraka preao preko pei i vratio se. Zatim mu je izmerena temperatura koe. I dalje je iznosila dvadeset i sedam stepeni. Dok se pripremao da prede i preko druge pei, iznenada se sav uzbuen obratio lanovima kontrolne komisije: 'U meni je neto po-vredeno. Zato sam izgubio veru u samog sebe i ne mogu da ponovim ogled/ Jedan lan komisije koji je posmatrao sve to, i sam je pokuao da to izvede. Meutim, tek to je preao nekoliko koraka, skoio je u stranu i morao je da zatrai lekarsku pomo, jer su mu se na tabanima odmah pokazale teke opekotine." I sam sam doiveo neto to ne mogu da zaboravim. Da bih se na sopstvene oi uverio ta se tu zbiva, pozvao sam u goste jednog indijskog jogina. Nekoliko nedelja mogao sam da ga u miru prouavam i fotografiem. Zavili smo ga u plastiku, hermetiki zatvorili i zakopali na dva sata, ali mu to nije nakodilo. Zavezanih oiju gaao je lukom i strelom sedam kanapa koji su lelujali, i o koje su okaeni tegovi, i sve kanape istovremeno presekao.

146

Zatim sam pripremio ogled s hodanjem po vatri. Zapalio sam gomilu suve bukovine koja je posle etiri sata isijavala vrelinu. Jogi Ram Prija Das je jednom obiao oko vatre, u molitvi, a zatim je tri puta preao preko ara. Skamenio sam se od straha, a zatim pritrao da mu pomognem. Meutim, pomo mu nije bila potrebna, jer su mu noge bile nepovreene Heterohipnoza i autohipnoza deluju u podrujima koja teko da moemo da shvatimo. Ipak, posebno blagotvorno deluju ako je re o ublaavanju bola. Brojne bolne operacije obavljene pod hipnotikom narkozom opirno su opisane, tako da vie ne moe biti ni govora o tome da se moe posumnjati u pouzdanost takvih opisa. Ti sluajevi pokazuju da hipnozom mogu da se blokiraju i najjai podsticaji. Posebno kod takozvanog fantomskog bola", gde je hipnoza izgleda jedini put koji moe da pomogne. Ona mnogo pomae i pri uklanjanju glavobolje i migrene.

Objektivna ogranienja Uprkos brojnih mogunosti koje nam prua hipnoza, ne smemo da zaboravimo njena ogranienja. U bekstvu u bolest" ne moemo da pomognemo ni hipnozom, jer je bolest nastala pacijentovom eljom. Ne kae se uzalud: Nije svaki kaalj od zime." I zaista, glavobolju uglavnom prouzrokujemo sami, a da toga nismo svesni. U takvim sluajevima jedino moe da pomogne promena duhovne usmereno-sti. Svaki lek, pa i hipnoza, ostae bez dejstva. Moemo rei da hipnoza moe da pomogne u svim sluajevima, osim tamo gde se njenom delovanju suprotstavlja elja. Njena prime -na se nipoto ne ograniava na psihika oboljenja. Na primer, i rana e bre da zaraste ako bolesnik primi odgovarajui hipnotiki nalog. To se posebno odnosi na brzinu oporavka posle izvrene operacije. Ljudi koji su nesreni kod kue ili na poslu, pa uivaju" u panji kojom su okrueni u bolnici, due e bolovati od pacijenata koji ele brzo da ozdrave i vrate se kui. Tu pojavu poznaje svaki lekar.

147

9. Praksa u heterohipnozi i autohipnozi

Odnos
Ova tema je ukratko pomenuta ve u poglavlju Postupak u praksi". Sada emo se blie pozabaviti njom. Pod pojmom odnosa" podrazumevamo, kao to smo ve rekli, kontakt hipnotisanog i hipnotizera. Svi ostali utisci iz okoline se povlae, i svest se potpuno usredsreuje na hipnotizerov glas. Pri tom esto dolazi do takozvanog izolovanog odnosa", pri kojem na ispitanika moe da deluje samo hipnotizer. Ako to pokuaju druge osobe, on nee izvriti njihove naloge, nee ih ak ni regi-strovati. Takav izolovani odnos moe spontano nastupiti tokom hipnoze, ali ga uvek moemo izazvati odgovarajuim sugestijama. Moe se dogoditi i suprotno, naime, da se prekine veza izmeu ispitanika i hipnotizera. To se posebno lako dogaa psihiki pasivnim ljudima koji se autosugestivno zanesu u hipnotiko stanje pa se toliko usmere na sebe da ne primeuju vie nita drugo, pa ne uju ni hipnotizerov glas. Ipak, ovo nije esta pojava. Ako prilikom hipnoze primetite daje ispitanik izmakao vaoj kontroli i da vie ne reaguje na vae sugestije, vano je samo da sauvate mir. Ne pokuavajte da brzo prekinete hipnozu, ve se odgovarajuim sugestijama trudite daje jo vie produbite. Moete i da rukom preete preko ispitanikovog ela i njegovog tela, ne bi li ga smirili. To e pomoi da se veza ponovo uspostavi. Gladei ispitanikovo elo moete da kaete: Potpuno ste mirni. Diete mirno i jednolino i doputate da sve dublje tonete u prijatan mir. Tonete sve dublje i dublje. Sve ste oputeniji. Oseate se dobro. Na trenutak ste se pozabavili samim sobom, ali moete sasvim jasno da me ujete. Sada opet pratite moj glas da bismo zajedno dovrili hipnozu. Ne doputate da vam bilo ta skrene panju i koncentriete se samo na moj glas. Nita drugo nije vano. Sluate samo moj glas. Oseate kako vam telom struji prijatna sve148

ina. Ruke i noge vam postaju opet sasvim oputene. Puni ste snage i energije i dobro se oseate. Kada izbrojim do tri, otvoriete oi, dobro ete se oseati i biete potpuno svezi. Jedan - dva - tri. Otvorite oi! Potpuno ste budni, sasvim ste svezi i odmorni/* U toku dugogodinje prakse hipnotisao sam nekoliko hiljada puta, ali samo sam u dva sluaja izgubio vezu s ispitanikom. U oba sluaja, meutim, izgubljena veza je lako i sigurno ponovo uspostavljena, i to prvo produbljivanjem hipnoze, a zatim njenim laganim prestankom. Zanimljive mogunosti prua i promena odnosa". Pri tom hipnotizer prvo ispitanika hipnotie na uobiajeni nain, a onda mu kae otprilike ovo: Od ovog asa ete tano da izvravate sve to vam bude rekao gospodin X, ba kao da sam vam ja kazao isto. Uiniete odmah sve to vam kae gospodin X. Ne moete, a i ne elite da uradite nita drugo nego sve ono to vam kae gospodin X, ba kao da sam vam ja to rekao. To se sada duboko i neizbrisivo urezuje u vau podsvest. Prema tome ete postupati, i tano ete da izvrite sve to vam kae gospodin X." Uz tu formulaciju ispitanik e ubudue i u budnom stanju da slua naloge gospodina X, pa i ovde treba izbei da lozinka bude uobiajena re, da ne bi svaka izjava gospodina X bila shvaena kao za-povest. Odnos naravno moe da se prenese ne samo na mukarca, nego i na enu. Posebno je zanimljiv prenos na samog ispitanika, tako da sam sebi moe davati hipnotike naloge. Ako neko, na primer, ima problema s autohipnozom, pivo moe da dozvoli da bude hipnotizovan od strane strunog lica, i da zatim pusti da se odnos prenese na njega samog, tako da ubudue, kada izgovori odreenu re kao okida, bez problema moe da utone u hipnozu. Tako moe znatno da se pojednostavi uenje autohipnoze.

149

Prilagoavanje ispitaniku
Da biste stekli sopstvena iskustva, morate da prouite najuobiajenije tehnike hipnoze opisane u ovoj knjizi, i da ih nekoliko puta primenite. Ubrzo ete utvrditi da vam neke posebno dobro uspevaju, dok vam druge uspevaju u manjoj meri. To je vaan korak da biste u prvo vreme uvebali dve ili tri standardne tehnike kojima morate pouzdano da vladate. Uprkos tome, uvek ete iznova naii na nekoga ko ne reaguje na tehniku koju primenjujete, ili slabo reaguje na nju. Da biste uspeli i u tom sluaju, morate da se prilagodite ispi-tanikovom iekivanju. Prvo ga upitajte ima li iskustva sa hipnozom. Ako je ve bio hipnotisan, zamolite ga da vam opie tehniku koju je hipnotizer prime -nio. Tu je, naime, ve prva hipnoza ostavila svoj peat, pa ispitanik ne moe vie sebi da predstavi da ona moe i drukije da se sprovede. Na osnovu svog iskustva smatrae sve drukije pokuaje pogrenim i na njih nee reagovati. Uostalom, ako ispitanik i nije bio ranije hipnotisan, on vam skoro uvek dolazi s odreenim iekivanjem. Mnogi ljudi, na primer, oekuju da padnu u neku vrstu nesvestice, pa se teko razoaraju kada se to ne dogodi. ak i ako ste ih hipnotisali, oni e uporno tvrditi da to uopte nije istina. Vano je i da renik prilagodite stepenu ispitanikovog obrazovanja. Sugestija moe da deluje samo ako ispitanik moe daje prevede na jezik podsvesti, odnosno u slike. Preduslov da do toga doe je razumevanje sugestije. Dakle, sve sugestije morate da formuliete jednostavnim i vizuelno jasnim recima, da bi ih ispitanik pravilno shvatio. Kako se ispitanici ili pacijenti neprekidno menjaju, svaka hipnoza je individualan proces koji od hipnotizera zahteva veliku sposobnost uivljavanja, ako ne eli da postie samo prosene rezultate. Dobar hipnotizer uvek e se truditi da se to bolje uivi u oveka koga namerava da hipnotie, da se uskladi s njegovim vibracijama". Naravno, to od njega zahteva vrlo visoku koncentraciju, ali bez toga ne moe da se prenese dejstvo sopstvene linosti. Da bi hipnoza uspela, osim koncentracije je neophodno da hipnotizer potpuno iskljui sopstvenu linost, zato da bi delovala samo

150

njena neutralna snaga, a ne i njene osobine. Samo tako e se stvoriti atmosferu poverenja, u kojoj ovek moe da se podvrgne hipnotize-rovoj volji. Proi e, meutim, dosta vremena dok hipnotizer ne prikupi dovoljno iskustva da za nekoliko minuta posmatranja i usredsredenog ulaenja u strukturu linosti i njenu posebnu problematiku moe u potpunosti upoznati linost drugog oveka. A kada to jednom postigne, ponekad e mu biti dovoljno samo nekoliko sekundi da pogledom intuitivno snimi" ispitanika, njegove brige i elje.

Redakcija" uspenih sugestija

U uvodnom razgovoru pre hipnoze, pacijent iznosi svoje elje. One se retko dobijaju u obliku koji moe da se iskoristi, tako da hipnotizer prvo mora da ih sredi i dovede u vizuelno-plastian oblik koji lako moe da se shvati i upamti. Pokazau na primeru kako izgleda ta redakcija" sugestija. Pretpostavimo da pacijent ovako opisuje svoje elje: Hteo bih pre svega da me vie ne boli glava i da mogu bolje da spavam. Ve godinama ne mogu da spavam bez tableta. Nou se budim, i teko ponovo zaspim. Danju sam nemiran i napet. Ponekad mi srce toliko podivlja da pomislim kako e da iskoi. Znate, uopte vie nemam veru u sebe, upadam u depresije koje ponekad traju i po nekoliko dana. Nemam snage da ljudima pogledam u oi. U liftu ili u nekoj maloj sobi u kojoj ima nekoliko ljudi, naisto poludim, pa moram odmah da izaem." Preoblikujmo sada pojedine informacije u delotvorne sugestije: Informacija: Hteo bih pre svega da me vie ne boli glava." Sugestija: Glava vam je uvek laka i bistra! Informacija: Hteo bih da mogu bolje da spavam." Sugestija: Svako vee, pre nego ta poete na spavanje, nestae sve misli koje vam smetaju. Odmah ete osetiti prijatan mir i odmah ete zaspati. Spavaete prirodnim, zdravim snom koji e vas sasvim oporaviti. Svake noi spavaete duboko i vrsto. Budiete se tek

151

ujutru, svezi i odmorni. im se probudite, obuzee vas oseaj mira i harmonije. Vedri ste, i u dubini due sreni i veseli. Informacija: Danju sam nemiran i napet." Sugestija: Potpuno ste mirni i dobro se oseate. Informacija: Ponekad mi srce toliko podivlja da pomislim kako e da iskoi." Sugestija: Srce vam kuca mirno i ravnomemo, sasvim mirno i ravnomerno. Krvotok vam je stabilan. U svakom poloaju oseate se veoma dobro. Informacija: Uopte vie nemam veru u sebe, tonem u depresije koje ponekad traju i po nekoliko dana." Sugestija: Vaa sigurnost i samopouzdanje iz dana u dan rastu. Postajete sve sigurniji i samosvesniji. U sadanjoj poziciji se oseate vrlo dobro. Informacija: Nemam snage da ljudima pogledam u oi." Sugestija: Volite da budete u drutvu i svakome otvoreno i nesputano gledate u oi. Informacija: ,,U liftu ili u nekoj maloj sobi u kojoj ima nekoliko ljudi, naisto poludim, pa moram odmah da izaem." Sugestija: Volite da budete u drutvu, i oseate se veoma dobro u grupi ljudi! Nita ne moe da vam smeta. Sada razvrstamo sugestije i objedinimo ih u jednu zbirnu sugestiju: Potpuno ste mirni, potpuno mirni. itavim telom iri vam se prijatan oseaj mira i harmonije. Duboko u dui ste radosni i sreni. Glava vam je laka i bistra, a vaa sigurnost i samopouzdanje rastu iz dana u dan. Iz dana u dan sve ste sigurniji i samosvesniji. U svom dananjem poloaju oseate se vrlo dobro. Srce vam kuca mirno i jednolino, a krvotok vam je stabilan. U svakoj situaciji se dobro oseate. Volite da budete u drutvu i svakome slobodno i otvoreno gledate u oi. I u grupi ljudi se oseate slobodno i prijatno. Nita ne moe da vam smeta. U svakoj situaciji se dobro oseate. Glava vam je uvek laka i bistra. Srce vam kuca mimo i stabilno. Iz dana u dan rastu vam sigurnost i samopouzdanje. Nita ne moe da vam pomuti mir. Oseate se vrlo dobro.

152

Svako vee, kada poete na spavanje, nestae sve misli koje vam smetaju. Odmah ete osetite prijatan mir. Trenutno ete zaspati. Spa-vaete zdravim, prirodnim snom koji vas oporavlja. Svake noi spa-vaete duboko i vrsto. Probudiete se ujutru, svezi i oporavljeni. im se probudite, odmah e se javiti prijatan oseaj spokojstva. Tada ste vedri i oputeni, a duboko u srcu radosni i sreni. Celog dana ste vedri i raspoloeni, a iz dana u dan vam je u svakom pogledu sve bolje i bolje. Postajete sve vedriji i radosniji, i iz dana u dan se oseate sve bolje i bolje. Volite drutvo. Vaa sigurnost i vae samopouzdanje iz dana u dan rastu. Postajete sve sigurniji i samosvesniji. U kakvom god poloaju da se naete, glava vam ostaje smirena i bistra. Srce vam kuca mirno i ravnomerno. U dananjem poloaju se oseate veoma dobro. Oseate se veoma dobro." Kao to vidite, pojedine sugestije spojio sam odreenim formulacijama u jednu zbirnu sugestiju. Neiskusnom hipnotizeru preporuujem nekoliko standardnih formulacija u sluaju da mu za vreme hipnoze zatreba stvaralaka pauza. Nipoto ne bi smelo da doe do due pauza bez sugestije, jer bi mogao da se pomuti odnos izmeu hipnotizera i ispitanika. Evo primera: - Sasvim ste mirni i oputeni. - Diete mirno i ravnomerno i oseate se veoma dobro. - Nita ne moe da vam smeta. Pratite samo moj glas. - Sada vie nita ne elite, potpuno ste pasivni. Pustite da vas vreme nosi, da se s vama neto deava, da na vas neto deluje. Nita nije vano. Oseate se vrlo dobro i putate da tonete sve dublje, sve dublje u dubok, prijatan mir. Time moete da prebrodite pauzu do koje je moda dolo, a istovremeno produbite postojeu hipnozu. Jo jedna vana tehnika je Imaginarni doivljaj uspeha". Pri tom pacijenta u hipnozi dovodite u situaciju koje se on inae plai, i putate ga daje uspeno savlada. Ostanimo kod primera straha od ljudi, posebno u liftu i u veem drutvu. Na uobiajeni nain hipnotiite ispitanika, a zatim mu kaite: Potpuno ste mirni i oputeni. Oseate se prijatno. Nalazite se usred

velikog hotelskog predvorja okrueni malim grupama ljudi. Neki od njih zadubljeni su u razgovor, a ostali prolaze naokolo. Nedaleko od njih je lift. Otvaraju se vrata i unutra vidite svog najboljeg prijatelja. Pridruujete mu se u liftu. Kae vam da se uputio u restoran na najviem spratu. Vozite se sa njim i radujete se ta ste ga neoekivano sreli. Na svakom spratu, u lift ulaze novi ljudi, a drugi izlaze, a vi jedva da se obazirete na njih. Drago vam je to imate priliku da neko vreme provedete sa prijateljem. U restoranu ima jedan slobodan sto na lepom mestu. Tu sedate. Ispod vas se prostire grad. Neto poruujete. Pri tom se seate da ste maloas u liftu bili sasvim mirni i oputeni. Oseali ste se vrlo dobro i nije vam smetalo to ste se nali u maloj prostoriji s drugim ljudima. Radujete se to vam vonja liftom vie ne smeta. Vreme brzo prolazi. Va prijatelj mora da ide. Plaate raun i liftom se sputate u prizemlje. Jedan sprat nie u lift ulazi grupa turista pa u njemu postaje tesno. Svi su veseli i raspoloenje im je zarazno. Lift stie u prizemlje i ljudi se guraju da izau. I opet se radujete videi da vam nimalo ne smeta guranje i skuen prostor. Mirni ste i hladnokrvni kao i obino i ose-ate se vrlo dobro. Srdano se opratate od prijatelja i odlazite svojim putem. Sada znate da je vonja u liftu neto sasvim obino. U liftu se oseate isto kao i uvek. To se ni ubudue nee promeniti." Ako hipnotizer ovu sugestiju dovoljno esto ponovi, doivljaj uspeha postae deo pacijentove linosti i iskustva, jer podsvest ne razlikuje matu od stvarnosti. Pacijent e se ubrzo ponaati onako kako eli. Ponekad samo treba podeliti problem na nekoliko manjih problema (kao u ovom sluaju), jer sve elje ne mogu uvek istovremeno da se predstave. Na kraju jo jedan savet. Iako je sam po sebi razumljiv, tu se esto puno grei i tako umanjuje uspeh. Glas i sugestija moraju uvek da budu u skladu. Sugestija nee uspeti ako je date u miru, a pri tom govorite vrlo usplahireno i kao da vas neko juri. Kada sugeriemo mir, moramo da govorimo mirnim i staloenim glasom, i da pazimo da ne govorimo preglasno. Pored toga, smirujue deluje ako na kraju svake reenice malo snizimo glas. Pripazite, dakle, da ne govorite preglasno, ali ni previe tiho, i da vam glas ne zvui ni promuklo, ni nazalno, ni otro. Isto tako morate paziti da ne zamucnete, jer ba 154

mucanjem i nesigurnim oklevanjem, hipnotizer pacijentu ponitava preko potreban utisak potpune pouzdanosti. Morate uiniti sve da biste u pacijentu uvrstili veru u njega samog i njegove sposobnosti.

Nekoliko uspenih metoda produbljivanja hipnoze

Vrlo jednostavna, ali uspena mogunost da se produbi postojea hipnoza sastoji se u tome da se hipnotizer nekoliko minuta uopte ne obraa pacijentu. Da biste spreili da on za to vreme jednostavno zaspi, recite mu: Uskoro u prestati da vam se obraam. Za to vreme i dalje ete disati mirno i ravnomerno. Sa svakim udisajem tonuete sve dublje u hipnozu, duboko kao jo nikad do sada. DopuState da sa svakim udisajem jo dublje utonete, a posle pet minuta hipnoza vam je duboka kao nikad do sada. Ipak, uete me sasvim jasno kad vam se opet obratim i tano ete da izvrite sve to vam budem rekao." Posle pet minuta ispitanik se nalazi u hipnozi dubljoj nego ikad ranije, ali vas jasno uje, pa moete da nastavite. Za produbljenje ve postojee hipnoze mnogo moe da pomogne biofidbek" ureaj, jer svako produbljenje hipnoze moete odmah proitati na njegovoj skali. Veoma dobro deluje i ako ispitaniku sugeriete da u hipnozi sam sebe vidi u hipnotikom stanju, pri emu u jednoj hipnozi moe da doivi jo nekoliko njih. Evo primera za sugestiju viestruke hipnoze u hipnozi! Prvo uvedite u hipnozu kao i obino, a zatim kaite: Sve to vam sada budem rekao videete u duhu jasno i plastino. Dolazite kod mene u ordinaciju i ja vas na vratima pozdravljam. Zajedno odlazimo u sobu za hipnozu. Molim vas da udobno legnete. Sasvim jasno vidite sebe kako leite na kauu, i mirno i ravnomerno diete. Sa svakim udisajem tonete sve dubjje i dublje u hipnozu. Hipnoza je sve dublja i sve vra. Oseate se dobro i tonete sve dublje i dublje u prijatno hipnotiko stanje. Neko vreme ste u tom prijatnom stanju dok vam ja i dalje govorim. Jo ste dublje utonuli u stanje duboke hipnoze. Vidite kako prilazim vaem kauu i dajem vam eljene naloge. Potpuno se otvarate mojim recima i putate da deluju na vas. 155

Oseate kako su vam se moje reci duboko i neizbrisivo urezale u podsvest, pa prema njima morate da postupite, Sto i inite. Moji nalozi su sada deo vae linosti. Tano ete ih izvriti. Sada ujete kako okonavam hipnozu i kako polako brojim do tri. Na tri otvarate oi i pruate ruke. Oseate se vrlo dobro i prijatno, sasvim proeti tim udesnim oseajem. Sada vas hipnotiSem drugi put. Jasno oseate kako vas gladim po elu i rukama, i kako vam pri tom oi i ruke postaju teke kao olovo. Pokuavate da otvorite oi, ali to vie ne moete. Vrlo ste umorni. Ruke i noge su vam teke kao olovo. Ponovo diete sasvim mirno i jednolino, a sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje. Obuzima vas prijatan oseaj umora i teine. Oseate kako vas proima teak umor dok se istovremeno oseate dobro i zatieno. Hipnoza vam je dublja nego ikad. Tonete sve dublje i dublje. Moje reci ujete iz velike daljine, a ipak ih sasvim jasno razumete. Vie nita nije vano. Jedino Sto elite je mir i potpuno preputanje prijatnom oseaju umora i teine. U tom spokojnom stanju mirovanja ujete kako vam dajem eljene naloge. Moje reci prodiru kroz vas i neizbrisivo se urezuju u vae pam-enje i vau podsvest. Oseate da nikada neete moi da ih zaboravite. Uvek ete prema njima da postupate, a to i elite. Opet vas ostavljam da nekoliko minuta leite u neopisivom miru i pri tom s vama ne govorim. Zbog toga se moje reci jo dublje urezuju u vas i znate da ete uvek da ih posluate. U duhu jasno vidite sebe kako udobno leite na kauu. Istovremeno oseate da vam je hipnoza dub-Jja nego ikad. Oseate kako opet prilazim vaem kauu i mirnim recima prekidam hipnozu. ini vam se kao da ste doli iz nekog sasvim drugog sveta, i oseate se neizrecivo prijatno." (Ako vam se ini da je potrebno, pacijenta moete i trei put da hipnotifiete u hipnozi.) Pacijent je joi U dubokoj hipnozi. Buenje je dozi veo samo u hip nozi Prekidate hipnozu ovim nalogom: Brojau do tri, pa e vam ruke i noge odmah biti sasvim lake i opufitene. Otvoriete oi i ose aete se svee i dobro. Jedan - dva - - tri. Otvorite oit Opet ste sasvim svezi i oseate se dobro. Ruke i noge su vam opet lake i pokretljive. Ispruite ih i ustanite. Puni ste snage i energije, sasvim ste svezi i veoma se dobro oseate.91

156

Ako hoete jo da produbite datu sugestiju i pojaate njeno dejstvo, neka je ispitanik u hipnozi sam nekoliko puta ponovi. Prethodno mu sugeriite da je hipnoza duboka i vrsta, ali da on pri tom ipak moe da govori. Zatim recite da najvanije naloge ponovi deset do dvadeset puta. Dejstvo e biti jo jae ako pacijent u hipnozi napie nalog deset do dvadeset puta. I ovog puta morate prvo da mu sugeriete da moe da otvori oi i da pie ne budei se iz hipnoze. Recite mu: Sa svakom reci koju napiete hipnoza postaje sve dublja." Najbolji put da se hipnoza produbi jeste da hipnotizer, dok hipnotie drugoga, hipnotie i samog sebe. im ste i sami u dubokoj hipnozi, vai nalozi deluju mnogo snanije. Pretpostavka za to je besprekorno vladanje autohipnozom. Tu tehniku nazivamo hipnoza u hipnozi".

Vremenska regresija Jedna od najzanimljivijih pojava u hipnozi je vremenska ili starosna regresija. Pri tom se hipnotisani ovek prebacuje u bilo koje ivotno doba i ponaa se u skladu tim. tavie, jasno se sea svih detalja. Ko bi posle nekoliko godina jo tano mogao da kae kakvu je haljinu nosila njegova majka odreenog dana, ili ko joj je tano pre deset godina doao u jedanaest sati u posetu? Teko da bi to bilo ko mogao da uradi. im smo, meutim, hipnotisanog ispitanika prebacili u odreeno ivotno doba, ti utisci su ponovo oiveli. Ispitanik kao da sve ponovo doivljava, i to u svim pojedinostima, pri emu su sva ula ukljuena, pa tako, na primer, ponovo doivljava miris ili umove. H Nalazimo se pred udesnom injenicom da naa podsvest prividno vremenski neogranieno uva ak i najneznatnije detalje prethodnih doivljaja, mada u normalnim prilikama ne moemo uvek da ih se prisetimo. Razlikujemo dve vrste vremenske regresije. Jedna je potpuna, to jest, ispitanik nije vie svestan injenice daje u stvarnosti stariji. Opet se osea kao dete, pa tako i postupa i reaguje. Kada sam jednom neku radoznalu dvadesetdvogodinju novinarku prebacio u uzrast od tri 157

godine, i zamolio je da sa mnom side u prizemlje, ona me je, kao da se to podrazumeva, uzela za ruku i sa mnom sila niz stepenice onako kao to rade mala deca: na svaku sledeu stepenicu uvek je zakoraila istom nogom, a zatim bi joj prikljuila drugu nogu. Pored ovog oblika potpune vremenske regresije, postoji i oblik delimine regresije" koji zahteva samo laku hipnozu. Pri tom ispitanik detaljno proivljava sugerisano vreme, ali ostaje svestan poloaja u kom se trenutno nalazi. Ovde, dakle, postoji neka vrsta dualizma. Ispitanik moe da razgovara s hipnotizerom, ne gubei lini identitet i uz jasno saznanje o svojini godinama, dok istovremeno proivljava prolost i detaljno izvetava o svim moguim sada vanim doivljajima. Imao sam jednog pacijenta koga sam izleio od mucanja. Bile su mu dvadeset etiri godine, a poeo je da muca kada je u osmoj godini doiveo saobraajnu nesreu u kojoj je samo on ostao nepovreden, dok su oba roditelja bila teko povredena. Kada sam ga jednom prilikom prebacio u doba pre leenja, opet je mucao, ba kao i tada. Nastavio sam s vremenskom regresijom i gle: kada smo stigli do osme godine, poeo je teno da govori. Kada sam ga vratio u njegov stvarni uzrast, i dalje je govorio sasvim teno. Izleio sam ga tako to sam ga pustio da u deliminoj regresiji iznova proivi nesreu sve dok je na kraju nije duevno obradio". U ovom sluaju ne preporuuje se potpuna regresija, jer straan doivljaj ni danas ne moe toliko da oslabi da bi na nivou svesti izgubio snagu. Posledica bi bila samo novi ok. Ovde pomae delimina regresija, u kojoj pacijent, dodue, jo jednom proivljava dogaaj u svim njegovim pojedinostima, ali je u neku ruku i posmatra, svestan svog sadanjeg poloaja. Tako mogu da se savladaju doivljaji koji optereuju pacijenta, a da mu pri tom ne nakode. Zanimljiva varijanta vremenske regresije je dolazak do trenutka roenja, pa ak i njegov prelazak. U nekoliko sluajeva uspelo mije da ljude vratim ujedan od prethodnih ivota. Oni su mi potanko opisivali ivote nekih drugih osoba koje su navodno ivele pre sto, dves-ta ili trista godina i tvrdili su da su to bili oni sami. Ni tu nije potrebna neka posebna tehnika. Pomou naloga, pacijenta polako vodimo natrag kroz vreme. 158

Testirajte svoju hipnotibilnost Svaki ovek je sugestibilan, ali nije i hipnotibilan, glasi jedno staro pravilo. Na osnovu iskustva smatram da praktino svaki ovek moe da se hipnotie, uz pretpostavku da sam to eli i daje duevno zdrav. Meutim, za to je potrebno da se stvore povoljni uslovi. Jedna od pretpostavki je i biranje najpovoljnijeg doba dana. Preporuuje se da prvu hipnozu vremenski sprovedemo u jednoj od prirodnih faza, jer to veoma snano utie na sugestiju umora i teine. Kod ponovljene hipnoze doba dana ne igra tako vanu ulogu kao kod prve. Uostalom, i drugi inioci utiu na hipnotibilnost. Vano je, na primer, da li vladate i drugim tehnikama smirivanja, kao ta su joga, meditacija, ili autogeni trening. U tom sluaju ,u svako doba moete sasvim da se opustite i tako bitno olakate hipnotizerov rad. Na pitanja u sledeem testu odgovorite spontano i bez dugog razmiljanja sa da" ili sa ne". Za svako da" upiite jedan bod. Ako kod nekog pitanja niste sigurni ta da odgovorite, bolje upiite ne". Kad odgovorite na sva pitanja, saberite sakupljene bodove. Teko podleete hipnozi samo ako ste sakupili manje od pet bodova. To, meutim, ne znai daje sasvim nemogue da budete hipnotisani. Da bi kod vas uspeo, hipnotizer mora da ima iskustvo i vetinu da na svim podrujima stvori najpovoljnije uslove. Tu je najvaniji stepen asimilacije, odnosno hipnotizerova sposobnost da se uivi u va poseban poloaj, da bi poeo s najefikasnijim nalozima. Ako, naprotiv, imate vie od pet bodova, nije posebno teko da budete hipnotisani.

UPITNIK ZA TESTIRANJE? DA LI LAKO PODLEETE HIPNOZI?

1.

2.

Vladate li ve nekim vebama za oputanje, na primer jogom, nekim oblikom meditacije, autogenim treningom? Moete li u svako doba da se potpuno opustite, ak i ako ste nervozni?

Da Da

Ne Ne 159

3. Imate li posebnu tehniku koja vam olakava da zaspite? 4. ivite li ponekad u svetu snova koji vas udaljava od stvarnosti? 5. Moete li nekoga da sluate, a da vam smisao onoga to vam govori uopte ne dopre do svesti? 6. Imate li bujnu matu? 7. Da li je kod vas dobro izraena sposobnost stvaranja vizuelnih predstava? 8. Da li vam prijatni doivljaji ili prijatne predstave izazivaju snana oseanja? 9. Kada gledate film, pratite li intenzivno ono ta se zbiva na platnu? 10. Da li su vaa oseanja potpuno spontana i da li se brzo stiaju? 11. Postajete li brzo nemirni i nestrpljivi kada morate da ekate? 12. Da li se lako dogodi da nekontrolisano reagujete? 13. Da li se lako uplaite? 14. Moe li neko snano da utie na vae miljenje? 15. Moe li neko da vas lako odvrati od posla? 16. Drite li se pasivno kada se radi o inicijativi ili vanim odlukama? 17. Da li vam imponuje samosvestan nastup drugih? 18. Da li vam je potreban stalni kontakt s drugim ljudima? 19. Da li vam je teko da kaete Ne"? 20. Postoje li ljudi kojima slepo verujete?

Da Da

Ne Ne

Da

Ne

Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da

Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne

Saberite sve odgovore sa da". Za svako da" raunajte jedan bod 0-4 boda: vrlo vas je teko hipnotisati; 5-11 bodova: vaa hipnotibilnost odgovara proeku; 12-20 bodova: vrlo vas je lako hipnotisati. 160

Pramena ovekove linosti hipnozom

Kada prvi put budete uspeli nekog da hipnotiete bie to za vas nezaboravan doivljaj. injenica da vam je uspelo da na drugu osobu delujete sugestivnim recima toliko e poveati vau sigurnost i samopouzdanje, da e to primetiti i vaa okolina. Vie neete biti isti ovek. Otkrili ste novu dimenziju. Da bi vam, dakle, prvi ogled uspeo i postao nezaboravan, prvo morate podrobno da upoznate teoriju. Potom, za prvi pokuaj morate da odaberete posebno pogodnu osobu. Danas jo ne moete da ocenite koliko e i vama koristiti primena hipnoze. Razumljivo je da hipnozom neete da razvijate samo sebe: u daleko veoj meri ete uticati na hipnotisanu osobu, i ak moete da joj izmenite i strukturu linosti. Zato pre svake hipnoze morate da preispitate sebe da li e ona ispitaniku zaista da koristi. Ko primenjuje hipnozu da bi postigao neke sebine ciljeve, ili eli samo da zadovolji tatinu, ubrzo e to skupo da plati. Sopstvena podsvest nee mu to da dopustiti. Ona ima visoko razvijen oseaj pravednosti, pa vrlo esto i sama neposredno intervenie da bi spreila zloupotrebe. Treba razlikovati dve vrste promene linosti. 1. Promena linosti unutar istog ivota, dakle hodanje po stepenicama starosti. 2. Promena linosti u drugu linost. Pozabavimo se ponajpre menjanjem linosti unutar njenog sop-stvenog ivota. O toj mogunosti, naime, o vraanju neke osobe u njeno dctinjstvo ve smo opirno govorili u jednom od prethodnih poglavlja. Uostalom, oveka moemo da povedemo i u njegovu budunost. Ba kao to e se ovek koga smo vratili u dctinjstvo ponaati detinjasto, tako e isti ovek, odvedete li ga nekoliko godina u budunost, postati zreliji i sigurniji. Pri tom e na neki nain preskoiti deo sopstvenog razvoja, ako postignuta zrelost moe hipnotiki da se uvrsti, tj. takvo se ponaanje zadrava i kad se hipnoza prekine. Druga mogunost se sastoji u tome da oveka pretvorimo u drugu linost. U tom smislu zanimljiv je ogled pretvaranja ispitanika u neku 161

poznatu istorijsku linost, na primer u Napoleona. Neki uveni psiholog jednom je priao kako je nekog studenta uveo u duboku hipnozu i zatim mu sugerisao da je Napoleon. Student je preuzeo Na poleonovo dranje, a zatim i njegov karakter. Onda mu je psiholog naredio da na kolskoj tabli ispie dnevnu zapovest U prvi mah student se tome odluno usprotivio, da bi na isto tako energian hipnotizerov nalog, priao tabli i napisao sigurnim rukopisom: Vojnici! Ako sada smeju caru da nareuju da neto napie na tabli, onda naputam taj poloaj. Napoleon." Iz tog primera vidimo koliko u hipnozi moemo da se identifikujemo s nekim drugim. Hipnozom moemo da promenimo i pojedine ovekove osobine, pa ih ak preokrenemo u njihovu suprotnost, kao to je esto potrebno u medicinskoj hipnozi da bi se pacijent sauvao od sebe samog. ovek je, naime, ee sam sebi neprijatelj nego to obino smatra. Ni ovde nije potrebna posebna tehnika, ve se hipnoza sprovodi kao obino, a za njom slede sugestije. Zamislimo da osobu elimo da prebacimo u budunost. To se postie otprilike ovim recima: Potpuno ste mirni. Diete mirno i ravnomerno, i oseate se dobro. Mirujete duboko i vrsto, tako duboko kao nikad do sad. Nita ne moe da vam smeta i nita nije vano. Dvadeset i pet vam je godina i postajete sve stariji: 26,27,28 godina. Postajete sve stariji. Sada vam je 29 godina, ali i dalje starite. Sada vam je trideset godina. Sve je onako kao to e biti u vaoj tridesetoj godini. Sasvim se jasno se-ate proteklih nekoliko godina. Sada vam je trideset godina. Trideset vam je godina! Mirujete duboko i vrsto, ali moete da govorite. Odgovarajte na moja pitanja. Moete da govorite, ali mir u vama i dalje je dubok i vrst, sve dublji i dublji. Sasvim tano se seate svega to se poslednjih godina dogodilo. Tano mi opiite sve to se dogodilo u poslednjih pet godina. Govorite, molim vas!41 Sada slobodno moete da postavljale pitanja, ne delujui time na dubinu hipnoze. Pretpostavlja se, meutim, daje ispitanik u dubokoj hipnozi koja retko moe da se postigne u prvom pokuaju. Nije svako prikladan za to. Vremenom ete i sami pronai mnoge hipnoidne oso be koje ete lako moi da prebacite u prolost ili budunost

162

Automatsko pisanje Ako u ruku uzmete mekanu olovku i poloite je na list papira ne pritiskajui, moe da se dogodi da podsvest preuzme upravljanje miiima ruke. Poinjete automatski da piete. Dok vam ruka revnosno pie, moete da itate knjigu ili da s nekim razgovarate. Neki od ljudi koji umeju automatski da piu, to istovremeno mogu da rade i desnom i levom rukom, a da pri tom jo i ivo razgovaraju. Samo petnaest do dvadeset posto ljudi moe da naui automatsko pisanje. U hipnozi se taj broj poveava na osamdeset posto. Ako vladate autohipnozom, moete sami sebe da hipnotiete. Pri tom sedite u udobnu stolicu i na kolena poloite vrstu podlogu s listom papira. U ruci drite mekanu olovku i lako je spustite na papir. Zatim naredite svojoj podsvesti da preuzme nadzor nad rukom i da pie o bilo kojoj temi. Ako vas je hipnotisao neko drugi, on e vam dati potrebne naloge. Prvo, oko jedan minut, na papiru crtajte krugove, i to uvek istim tempom. Zatim pomerite olovku na levu stranu papira i napiite: Sada poinjem automatski da piem. Ruka mi pie sama od sebe." Nemojte vie da pazite na ruke, ve gledajte u nekom drugom pravcu. Najee e ruka i dalje da pie i to nekim stranim, vama nepoznatim rukopisom. Ako se to ne desi odmah, ponovite vebu sve dok vam se ruka ne osamostali. Nemojte da se uplaite: zaista je neobian oseaj kada prvi put vidite da neka strana sila pie vaom rukom. Uglavnom e reci u svakom retku biti povezane, i izgledae kao jedna. U poetku neete moi da proitate, ali to ee budete ve-bali rukopis e vam biti itljiviji, a kad uznapredujete, razumeete sve to ste napisali.

163

10. Provera hipnoze

Blokada oiju
im ste sproveli hipnozu, razliitim testovima moete da pro-verite brzinu kojom ispitanik izvodi sugestije koje ste mu dali. Jedan od najjednostavnijih testova kojim moete da proverite da li je hipnoza nastupila, je test sklapanja oiju ili blokada oiju. U tu svrhu ispitaniku recite sledee: Oni kapci su vam vrlo teki i postaju sve tei, sve tei i tei. Oi su vam vrsto zatvorene. Vie ne moete da ih otvorite, a to i ne elite. Doputate da tonete sve dublje i dublje u prijatan oseaj umora i teine. Vrlo ste umorni, a kapci su vam teki kao olovo i vrsto su slepljeni. Vie ne moete da otvorite oi, ak i da elite. Pokuajte, ali to vam ne uspeva. Vie ne moete da otvorite oi. vrsto su sklopljene. Jo jednom pokuajte da ih otvorite. Sada to vie i ne pokuavate, ve doputate da tonete sve dublje i da vas obuzme prijatan oseaj umora i teine. Postajete sve umorniji." Ako ispitanik i posle dva poziva ne otvori oi, znai da hipnoza ve deluje. Proverite, meutim, pokrete onih miia da se uverite da li ispitanik zaista pokuava da otvori oi. Ukoliko ste kod ispitanika ve stvorili uslovni refleks u budnom stanju, onda test moete da izvedete bez hipnoze. U tu svrhu kaite otprilike ovo: Sada vas molim da vrsto sklopite oi. Brojau do tri, a onda ete pokuati da otvorite oi. To vam, meutim, nee uspeti. im izbrojim do tri, vie neete moi da otvorite oi. Jedan - dva -tri. Sada vie ne moete da otvorite oi. Pokuajte - vidite da ne moete. to se vie trudite, to vam manje uspeva. Vie ne moete da otvorite oi. Pokuajte jo jednom: i sami vidite da ne moete. Vie ne moete da otvorite oi." im primetite da se vaa sugestija ostvaruje, i da ispitanik uprkos pokuavanju ne moe da otvori oi, ponitite sugestiju. To se radi ovako: Opet u da brojim do tri. Kod tri moete sasvim lako da

164

otvorite oi, lako kao i pre testa. im izbrojim do tri, ponovo ete lako otvoriti oi. Jedan - dva - tri. Otvorite oi! Oni kapci su vam opet sasvim laki. Sve je opet kao i pre testa. Moete da otvorite oi." Svaka data sugestija treba da se nekoliko puta ponovi, a i da se nekoliko puta poniti.
Blokada ruke Kod ovog testa sugeriite ispitaniku da su mu obe ruke teke i nepokretne. Po njegovim reakcijama moete tano da vidite u kojoj meri je usvojio vau sugestiju i kako je obavlja. Sugeriite mu otprilike ovo: Potpuno se predajete umoru i prijatnom oseaju teine. Telo vam postaje sve tee i tee. Svaki pojedini prst postaje vam teak kao olovo. Ruke su vam sada tako teke da vie ne moete ni da ih pomerite. Ruke vam jo vie oteavaju. Ruke i noge su vam teke kao olovo i ta olovna teina ih snano vue prema dole. Sad su vam ruke ve tako teke da vie ne moete ni da ih podignete. Ne moete da ih pokrenete. Pokuajte da ih podignete: ne moete. Ne moete vie da podignete ruke." Tu treba da proverite da li ispitanik zaista pokuava da podigne ruke. To ete prepoznati po napinjanju miica. Ako ispitanik ipak uspe da malo podigne ake, a moda i podlaktice, tada je hipnoza ve poela da deluje, ali jo uvek nije dovoljno duboka. U tom sluaju itav nalog moete da ponovite jo jednom, pa i nekoliko puta. Ponavljajte ga sve dotle dok ne pone da deluje tako da ispitanik uprkos svih nastojanja ne moe da pomeri ruke. Ako kod ispitanika ve postoji uslovni refleks na hipnozu u budnom stanju, za test je dovoljan ovaj nalog: ,3rojau do tri, a vi pokuajte da podignete ruke. To vam nee uspeti. Kad izbrojim do tri, neete vie moi da podignete ruke. Jedan - dva - tri. Sada vie ne moete da podignete ruke." Po nainu kako ispitanik reaguje na va nalog znaete kako deluje neuvedena hipnoza i tome ete da prilagodite dalje korake. im primetite da su vae sugestije usvojene, ponitite ih ovim recima: Sada u opet da izbrojim do tri. Kad izbrojim tri, moi ete da po merate ruke. im izbrojim do tri, ruke e vam ponovo biti oputene, lake i pokretljive i sve e biti kao i pre testa. Oseate se vrlo dobro.
165

Jedan - dva - tri. Ruke su vam sad opet potpuno oputene, lake i pokretljive, i oseate se vrlo dobro!" Kada zavrite test, upitajte ispitanika da li ponovo moe svojevoljno da pomera ruke. Ako ne moe, ponovite nalog.

Test padanja
Ovaj test je posebno prikladan za ispitivanje hipnotibilnosti kao i za primenu hipnoze u budnom stanju. Ako hoete da ispitate stepen hipnotibilnosti nekog oveka, zamolite ga da stane nasred sobe, da sklopi oi i da se koncentrie na to da ne padne. Pri tom mu sugeri-ite: Stojite potpuno oputeni, oi su vam zatvorene. Trudite se da stojite pravo. Sasvim jasno oseate kako vas neto vue unazad. Vue vas sve jae i jae. Snaga koja vas vue unazad raste. Sve je jaa i jaa. Jedva stojite i neto vas sve snanije vue unazad." Sugestivno dejstvo moete da pojaate ako desnu ruku postavite oko pet santimetara iza ispitanikovog potiljka, a levu dvadesetak san-timetara ispred njegovih oiju. Dok govorite, neopaeno pomerate ruke unazad, ali tako da njihova meusobna udaljenost ostane ista. Pri tom e vam se desna ruka udaljavati od ispitanikovog potiljka, a leva e se primicati njegovom licu. Zatim nastavite: Oseate kako padate unazad. Vie ne moete da se drite. Padate! Padate! Ne brinite, ja u da vas prihvatim. Nita ne moe da vam se dogodi. Sigurno u da vas prihvatim. Oseate silu koja vas tako snano vue unazad da vie ne moete da joj se oduprete. Poinjete da padate padate. Padate!" Vrlo sugestibilne osobe ve posle nekoliko reci stajae nesigurno, a posle kratkog vremena pae unazad. Ako je kod ispitanika stvoren uslovni refleks na hipnozu u budnom stanju, za test padanja bie dovoljan i ovakav nalog: Brojau do tri, a vi ete osetiti kako vas neto neodoljivo vue unazad. Toj sili ne moete da se oduprete. im izbrojim do tri, paete unazad. Meutim, ja u sigurno da vas prihvatim. Trudite se da stojite, ali to se vie

166

trudite, to vam manje uspeva. im izbrojim do tri, paete unazad na moje ruke. Jedan - dva - tri. Padate unazad - padate. Padate!" Kada uspeno zavrite test, povucite datu sugestiju:Kada izbrojim do tri, opet ete sasvim sigurno stajati na nogama. Nita vas vie ne vue unazad. Sve je isto kao i pre testa. Sada potpuno sigurno stojite na nogama. Jedan - dva - tri. Opet potpuno sigurno stojite na nogama." Test sklapanja ruku Ovaj test su hipnotizeri rado koristili da bi na javnim predstavama iz publike izdvojili one koji su posebno sugestibilni. Hipnotizer bi pozvao sve prisutne da isprepletu prste obe ruke, i da ih tako prekr-tene, s dlanovima navie, stave na glavu. Pri tom neka jo vre isprepletu prste. Zatim sledi sugestija: Prsti su vam sada vrsto isprepleteni. Kada izbrojim do tri, pokuajte da razdvojite ruke. To vam nee uspeti. im izbrojim do tri, vie neete moi da razdvojite ruke. Ruke kao da su vam vrsto spojene jedna za drugu. Vie ne moete da ih odvojite. to se vie trudite, to vam sve manje uspeva. Jedan - dva - tri!" U grupi e se uvek nai nekoliko posebno sugestibilnih ljudi koji ve posle te kratke sugestije nee moi da razdvoje ruke (ili e jedva moi da ih razdvoje). Te ljude hipnotizer poziva na pozornicu i oni uestvuju u drugim ogledima koji tada uglavnom uspevaju. Ovaj test moemo da primenimo i u hipnozi. U tu svrhu ispitaniku kaemo da ispreplete prste na rukama, ali pre nego to ponemo s hipnozom. Kada je hipnoza uspela, kaemo: Prsti su vam vrsto isprepleteni. Vie ne moete da razdvojite ruke. Prsti vam ostaju vrsto isprepleteni. to se vie trudite da ih razdvojite, to se oni vre prepliu. Kao da su se zalepili. Sada vie ne moete da razdvojite ruke. Pokuajte to da uradite. Ne uspeva vam. Ne moete da odvojite jednu ruku od druge. Pokuajte jo jednom. Ne moete da odvojite jednu ruku od druge." Isti nalog moete da primenite i kod ispitanika ako je stvoren uslovni refleks na hipnozu u budnom stanju. Kada je test zavren, sugestiju treba paljivo ukinuti. To moe da se uini ovim recima:
167

Kad izbrojim do tri, ruke e vam se sasvim lako odvojiti jedna od druge. im izbrojim do tri, moi ete sasvim lako da odvojite ruke. Jedan - dva - tri. Sada sasvim lako moete da odvojite jednu ruku od druge. Sve je onako kako je bilo pre testa. Ruke su vam opet potpuno oputene i pokretljive." U hipnozi u budnom stanju test ispreplitanja prstiju moete da kombinujete s nekim posthipnotikim nalogom. U tom sluaju dajte ovakvu posthipnotiku sugestiju: JBrojau do tri. Kada posle toga isprepletete prste na rukama, vie neete moi da ih razdvojite. Jedan - dva - tri. Sada ste spojili ruke. Pokuajte da ih ponovo razdvojite. Pokuajte! Vidite da ne moete. Ruke ete ponovo moi da razdvojite tek kad opet izbrojim do tri. Kad izbrojim do tri, lako ete moi da odvojite ruke. Ruke e vam onda opet biti potpuno oputene i pokretljive. Jedan - dva tri. Razdvojte ruke! Kao to vidite, to je sasvim lako. Ruke su vam ponovo sasvim oputene i lako pokretljive."

Blokada pamenja Za ovaj test je potrebna srednje duboka hipnoza. Ako rezultat testa bude pozitivan, vrlo je verovatno, gotovo sigurno, da e ispitanik da prihvati i izvede i ostale sugestije. Prenesite ispitanika u to dublju hipnozu pa mu recite: Sve to vam govorim, prodire duboko u vau podsvest. Sve ete tano da izvrite. Zaboraviete broj 5. Tog broja vie ne moete da se setite. Taj broj vie ne moete ni da izgovorite. Za vas postoje samo jo brojevi 1-2-3-4-6-7-8-9-10. Onog jednog broja vie ne moete da se setite. Ne moete vie ni da ga izgovorite. Ostajete u stanju mirovanja i oputenosti, ali moete da govorite. Kada vas zamolim, brojite od 1 do 10. Onog jednog broja neete moi ni da se setite. Brojite sada od 1 do 10." Ako ispitanik preskoi broj pet, ponitite nalog. Ne uspe li pokuaj od prve, itavu sugestiju morate ponoviti. im je po vaem miljenju test uspeo, dati nalog paljivo ponitite: Sada ponovo moete da se setite broja pet. Svoje opet kao stoje bilo i pre testa. Niz brojeva od 1 do 10 glasi: 1 - 2 - 3 - 4 - 5 - 6 168

- 8 - 9 - 10. Sada tano moete da se setite broja pet. Brojte jo jednom od jedan do deset, ali pri tom upamtite i broj pet." Posle toga ispitanik e se svakako da se seti broja pet. Veselo je ako re petf * zamenimo nekom drugom reju, na primer reju ips". Sada redosled brojeva glasi 1 - 2 - 3 - 4 - ips - 6 - 7 - 8 - 9 - 1 0 . Zatim traite od ispitanika da izrauna koliko je ips puta ips? Odgovor e glasiti Dvadeset ips". Uz pretpostavku daje hipnoza dovoljno duboka, iz ispitanikovog pamenja moemo da izbriemo svaku re, ili je zamenimo nekom drugom. Moemo i prolazno da blokiramo itav sadraj njegove memorije. To je, meutim, tako stravian doivljaj da svaki ispitanik gotovo odmah poinje da plae, pa sugestiju odmah moramo da ponitimo. Zanimljivo je ispitaniku, kod koga smo stvorili uslovni refleks na hipnozu u budnom stanju, sugerisati da vie ne moe da se seti kako se zove. Kad izbrojimo do tri, ispitanik e uzalud pokuavati da se seti svog imena. Ni sam nee verovati da vie ne zna kako se zove. Posmatrai ponekad mogu da pomisle da ispitanik samo glumi, ali on tada zaista ne moe da se seti sopstvenog imena, ma koliko neobino to izgledalo.

Blokada govora U ovom testu ispitaniku se sugerie da vie ne moe da izgovori neku odreenu re, na primer svoje ime. Ispitanik e pri tom redovno da se seti svog imena, ali nee moi da ga izgovori. Dajte ispitaniku sledeu sugestiju: U vama vlada dubok i vrst mir. Sve to vam sada govorim, prodire duboko u vau podsvest i to ete sve tano da izvrite. Brojau do tri. Kad izbrojim do tri, vie neete moi da izgovorite svoje ime. Znaete kako se zovete, ali svoje ime neete moi da izgovorite. Jedan - dva - tri. Sada vie ne moete da izgovorite svoje ime. Pokuate li da ga izgovorite, neete uspeti. Ne moete vie da izgovorite svoje ime. Pokuajte jo jednom. to se vie trudite, to vam manje uspeva. Vie ne moete da izgovorite svoje ime." 169

Iispitaniku moete da sugeriete i da uopte viSe ne moe da govori. im pokua, ne moe da pusti ni glasa. Ipak, mnogo je zanimljivije kako neko ne moe da izgovori samo onu re koju ste blokirali, dok inae sasvim dobro govori. Neki ljudi u tom sluaju pokuavaju da izgovore blokiranu re povezanu s drugim recima, na primer: Zovem se...", ili Sasvim jasno mogu da se setim svog imena, ono glasi..." Ali, i takvi pokuaji unapred su osueni na ne-uspeh. Vrlo rafinirani ispitanici izgovaraju prvo imena svojih roditelja ili brae, na primer: Moja majka se zove Hildegard Miler, moj brat se zove Alfred Miler, a ja se zovem... | Ali podsvest nije mogue nadmudriti. Iako se radi o istoj reci, ovek ne moe da je izgovori (ako se pri tom radi o njegovom blokiranom imenu). U svakom sluaju morate imati na umu da pacijenta paljivo probudite iz hipnoze, ak i ako je on posle nekog vremena sam uspeo da izgovori sopstveno ime. ak i ako sugestija prividno nije delovala, morate probuditi pacijenta iz hipnoze, jer i prividno nedelotvorna sugestija, ukoliko nije ponitena, kasnije moe da se realizuje. Postoje jo bezbrojni drugi testovi. Ispitaniku moete da sugeriete da ne moe da ustane, ili da e mu se prst zalepiti za nos im ga njime dodirne. Uostalom, dobrom hipnotizeru takvi testovi ionako nee biti potrebni, jer ispitanika tako sigurno vodi da i bez testa jasno osea dubinu postignute hipnoze. Veza ispitanika i hipnotizera toliko je vrsta da hipnotizer osea svaku promenu, i na nju reaguje kako je potrebno.

170

11. Autohipnoza

Velianstveni metod samopomoi Pogreno duevno ponaanje moe da izazove brojne zdravstvene smetnje. Nesavladani i potisnuti problemi ostaju u podsvesti, vode do smetnji i na kraju do bolesti. Nije preterano rei da problemi ine oveka bolesnim. Srani napadi, nervoza eluca, prenapregnutost miia, bolovi u glavi i leima, nesanica uprkos velikog umora i ose-aj iscrpljenosti, tekoe su o kojima lekar svakog dana slua od brojnih pacijenata. Posle pregleda i laboratorijskih ispitivanja on esto mora da kae pacijentu: Organski ste sasvim zdravi. Vae tekoe mogu da se svedu na funkcionalne smetnje." Uzroci su poznati: pogrean nain ivota, optereenost na poslu, nemir i nervoza. Tome doprinosi i premalo kretanja, kao i nesvladani, potisnuti problemi. Kakve e se bolesti razviti zbog potisnutih problema, zavisi od o-vekovog telesne konstitucije. Bolesti, uostalom, uvek pogaaju najslabiji organ. Ovde se, meutim, pojavljuju i drugi problemi. Sta uraditi ako lekar utvrdi da su uzroci bolesti problemi na poslu i u prilagoava-nju? Ne nalazi li se lekar u tekom poloaju? esto e da kae: ,JPre-pisau vam neto to e vam pomoi." To kae iako tano zna da lek u najboljem sluaju moe da utie samo na simptom, a ne i na uzrok bolesti. Tada je esto jedini pravi izlaz da se sebi pomogne autohipnozom. Najpoznatija vrsta takve pomoi je autogeni trening", ili metod ,,usredsreenog samooputanja". Stvorili su ga G. H. ulc i L. M. Le Kron, koji su ga svojom knjigom Autohipnoza i njena prhnena u svakodnevnom ivotu uinili poznatim u itavom svetu. Znamo da svaka naa misao, ako su u njoj naglaena oseanja, pokazuje snanu tendenciju da se ostvari. Naravno, bilo bi pogreno verovati da se sve ono to sebi u mislima predstavimo moe neposredno i da se ostvari. Da bi misao dobila snagu da se ostvari, mora171

ju da postoje odreene pretpostavke. Jedna od najvanijih je intenzivna elja, dovoljna motivacija za odreeni cilj. U tom sluaju nae misli mogu da razviju ogromnu snagu. Zanimljiv primer za to nalazimo u knjizi A. J. Efremova Na otrici noa, iz koje ovde donosim doslovan odlomak. Ledeni vetar poput noa probi Dajarama... Odjednom je zastao, ukoivi se od uenja - na stenovitom kopnenom jeziku pokrivenom sveim snegom stajala su etiri potpuno naga mukarca. Pohvali su ih mlazevi vode, zasipao sneg, a oni su i dalje nepomino stajali. Da se sa njih nije podizala para njihovog daha koju je odnosio vetar, moglo bi se pomisliti da su kipovi od ukastog kamena. Ali ne! Eto, jedan se od njih sagnuo, umoio komad tkanine u vodu i njime pokrio leda izloena ledenom vetru... Dajaram se seti daje video fotografije lama kako goli stoje u snegu svete planine Kajla. Prema tibetanskoj mistici, takvi ljudi mogu da iz svog semena oslobode energiju nazvanu tumo" koja se nebrojenim kanalima iri njihovim telom i zagreva ga. Paljivo odabrani poetnici pripremaju se polako, korak po korak, izvodei vebe disanja na hladnoi, odeveni prvo u tanku pamunu odeu, a kasnije potpuno neodeveni. Da bi dobili astan naslov respa", moraju da poloe posebne ispite. U ledenoj vetrovi-toj noi s meseinom kandidati sedaju pored reke ili jezera na zemlju i umotavaju telo mokrim aravima, koje moraju da sue toplinom svog tela. Nekada su morali da osue najmanje tri takva arava. Re-spe mogu da stoje na hladnoi od dvanaest do dvadeset i etiri sata, i da odbijaju toplinu odee i vatre. Neke potpune askete provode zimu u peinama snegom pokrivenih planina, a telo pokrivaju samo pamunom tkaninom. Respa sam sebi sugerie da osea kako ga greje vatra, ili da se nalazi u vreloj dolini ije je stene uarilo sunce." Kolika moe da bude snaga autohipnoze, jasno pokazuje i ovaj primer. Najednom od Sven Hedinovih putovanja Tibetom, jedan od njegovih saradnika posvaao se sa nekim tibetanskim pustinjakom. Ovaj mu je na to predskazao da e tano za godinu dana umreti. Dr H., koji se na putovanju nekoliko puta uverio u neobine sposobnosti tibetanskih pustinjaka, vrsto je verovao u to proroanstvo. Neto pre predskazanog dana vratio se u Berlin, i tu se oseao tako loe daje morao da zatrai lekarsku pomo. Na kraju su ga prevezli u bolnicu. Meutim, lekari su se nali pred zagonekom. Mogli su 172

samo da ustanove da se pacijent polako blii kraju. Kada je glavni lekar saznao da se radi o predskazanju, bilo mu je jasno da se tu radi o posebno izraenom sluaju autohipnoze koja e sigurno dovesti do smrti, ako ne... Dva dana pre smrtnog dana" dr H. je liio na le. Deurni lekar gaje uspavao hipnotikim snom i ostavio ga u tom stanju etiri dana. Kada su ga posle toga probudili i rekli mu da je zloslutni dan proao, i da ga je on preiveo, sugestija je prestala da deluje i dr H. je uskoro opet bio potpuno zdrav. Snaga sugestije u autohipnozi koja je u navedenom sluaju delovala tako sudbinski, na raspolaganju vam je i za pozitivne ciljeve. Moete daje iskoristite da ostvarite svoje elje. Ovde bih hteo da vas upoznam sa dve potpuno pouzdane mogunosti. Mnogi ljudi hteli bi da iskoriste mo autohipnoze, ali ne mogu da smognu toliko uprnosti da vebaju sve dok ne dou do opipljivih rezultata. Tu pomae heterohipnoza, u kojoj hipnotizer obre odnos, tj. u neku ruku hipnotisanom daje komandu nad samim sobom. Hipnotisani u hipnozi dobija samo nalog da kod dogovorenog okidaa" utone u duboko hipnotiko stanje i da sve to tada u mislima sebi zapovedi izvri tano kao da mu je to naredio hipnotizer. Time se vreme vebanja skrauje na jednu jedinu heterohipnozu. Posle nje odmah moe da se pone s autohipnozom. Ovaj zasad jo malo poznat, ali vrlo efikasan metod, zasluuje da bude opirno opisan. U vezi s tim hteo bih jo jednom da naglasim da ni za heterohipnozu ni za autohipnozu nisu potrebne neke naroite sposobnosti. Isto je tako pogreno miljenje da bolji rezultati mogu da se postignu ako hipnoza due traje. ak i u lakoj hipnozi mogu da se postignu izvrsni rezultati. Tehnikom imaginacije laku hipnozu moete postepeno da produbljujete. Pri tom sami sebe jednostavno vidite" kako sve dublje i dublje tonete u hipnozu. Istovremeno predstavljate sebi kako proveravate dubinu sopstvene hipnoze. Na primer, pokuavate da otvorite oi, ali vam to ne uspeva, ili uzalud teite da podignete ruke, koje ostaju potpuno nepokretne. Kako vaza podsvest ne razlikuje matu od stvarnosti, ona e preuzeti one naine ponaanja koje je videla" i prema njima e da reaguje. Pre nego ta ponemo s primerima autohipnoze, opisau jedan jednostavan nain za njenu proveru. Takozvani test anestezije" uoljivo nam pokazuje stepen delotvornosti sugestija koje smo sami sebi 173

dali. Sugeriite sebi u autohipnozi da, na primer, u levoj ruci vie ne oseate bol i tu sugestiju ponovite nekoliko puta. Zatim snano uti -nite levu ruku i proverite" da li oseate bol, odnosno u kom stepenu ga oseate.

Odvikavanje od puenja autohipnozom Svaki drugi pua rado bi se odrekao cigareta. Svaki pua je to i pokuao bar nekoliko puta, ali bez uspeha. Neki su puai ak po nekoliko meseci izdrali bez cigarete, da bi ipak jednog dana podlegli iskuenju. Tako je bilo i s g. Vagnerom. U ivotu je napredovao. Njegove ideje na podruju osiguranja (bio je direktor velikog osiguravajueg zavoda) dale su smernice rada u toj struci. U sveanom govoru, odranom u ast 25-godinjice njegovog rada u preduzeu, govornik je posebno istakao njegovu gvozdenu volju i uzornu samodisciplinu. I pored toga mu nije uspevalo da se odrekne puenja, iako mu je zdravlje ve bilo narueno. Nekoliko pokuaja zavrilo se neuspehom. Nije mogao da izdri bez cigareta due od etiri dana. Da stvar bude jo tea, prilikom poslednjeg pokuaja da se odrekne puenja, obavestio je o tome prijatelje. Kada ipak nije uspeo, smatrao je da mu je i ast povreena. Naravno da su ga prijatelji zadirkivali, pa je bio gotovo oajan. Rekao sam mu da je prole godine vie od hiljadu puaa izalo iz moje ordinacije kao nepuai, pa e se verovatno i njegov problem lako resiti akupunkturom. Taj put ga nije zanimao. Traio je nain koji bi mu omoguio da sam savlada svoju strast, i da istovremeno ponovo uvrsti uzdrmano samopouzdanje. Tu je samo autohipnoza mogla da mu pomogne. Zamolio sam ga da sam diktira na magnetofonsku traku tekst koji sam mu dao: Leim potpuno oputen. Oi su mi zatvorene, ruke i noge potpuno oputene. Miran sam i oputen. Nita ne moe da mi smeta. Potpuno sam miran i oputen. Oi su mi zatvorene, ruke i noge potpuno oputene. Potpuno sam oputen i miran, i jednostavno putam da pro174

lai vreme. DiSem mirno i ravnomerno. Oseam se vrlo dobro. Telo mi tone u prijatan mir/4 Ovde je potrebno da se zastane oko jedan minut. Sada se koncentriem na noge. Mirno se koncentriem na noge i oseam, sad sasvim jasno oseam kako mi noge oteavaju. Noge mi postaju sve tee i tee. Sada su mi noge vrlo teke, teke su kao olovo, zaista su teke kao olovo. Sada mi i ruke oteavaju i snano me vuku nanie. Obuzima ih sve vei umor, zbog toga postaju sve tee. I ruke su mi sada vrlo teke, teke kao olovo. I oni kapci su mi teki i postaju sve tei i tei. Oi su mi vrsto sklopljene. Vie ne mogu da ih otvorim, ali to i neu. Doputam da tonem sve dublje u prijatan oseaj umora i teine. Postajem sve umorniji, sve umorniji/* Ovde ponovo treba priekati jedan minut. Nita ne moe da mi smeta. Sada sluam samo jo svoj glas i oseam, sasvim jasno oseam, kako postepeno tonem sve dublje i dublje u duboki, prijatan mir. Oseam se vrlo dobro i oputeno i doputam da tonem sve dublje, sve dublje. U tom prijatnom stanju mirovanja irom se otvaraju vrata u moju podsvest. Sve to govorim, lako prodire duboko u moju podsvest, tu se neizbrisivo usauje i po tome u i postupiti. Potpuno sam miran. Prema puenju oseam snanu odbojnost i ta odbojnost je sve vea. Ne oseam vie nikakvu potrebu za cigaretom, puenje me vie ne zanima. Neprijatna mi je i sama pomisao na puenje. im pomislim na puenje, odmah osetim veliku odvratnost. Svaki put kad osetim dim cigarete, moja odvratnost prema puenju se pojaava. Od ovog trenutka neu vie da puim. Od te namere nita me nee odvratiti. Radujem se i srean sam to mogu neto da uinim za svoje zdravlje. To mi iz dana u dan sve bolje polazi za rukom. Neu vie da puim. Puenje mi je iz dana u dan sve odvratnije. Vie mi nimalo ne pry a. Neprijatna mi je i sama pomisao na puenje koje u meni odmah izaziva izrazito gaenje. 175

Svaki put kad osetim duvanski dim, raste i moja odvratnost prema puenju. Jako sam radostan i srean to vie ne puim. Nita me nee odvratiti od te odluke. Nikad vie neu da puim. Nikad vie neu da puim!" Ovde opet treba priekati jedan minut. Ponovo u sebi oseam prijatan mir. U tom udesnom miru svaka moja re neizbrisivo mi se urezuje u podsvest. Sluau te reci i nikad vie neu da puim. Pri tom u dobro da se oseam. Iz dana u dan u svakom pogledu sve mi je bolje i bolje. Kad izbrojim to tri, ruke i noge e mi opet biti potpuno oputene, lake i pokretljive. Otvoriu oi i dobro u se oseati i biu sasvim sve. Jedan - dva - tri. Otvaram oi! Ruke i noge su mi opet sasvim lake i pokretljive. Pun sam snage i energije i oseam se vrlo dobro. Izuzetno sam sve i dobro se oseam." G. Vagner mi je obeao da e kasetofonsku traku sluati bar jednom dnevno. Iz ordinacije je iziao pun nade. Dugo nita nisam uo o njemu. Nekoliko meseci kasnije u ordinaciju mi je dostavljen sanduk ampanjca uz koji je bila priloena kartica. Na njoj je pisalo samo: Hvala!" Na isti nain i vi moete ostaviti puenje. Hipnotisati sebe sasvim je jednostavno. Dovoljno je da ovek na nekom mirnom i udobnom mestu oputeno legne (ili sedne) i ukljui magnetofon s trakom na koju je pre toga izdiktirao otprilike sledee: Potpuno sam miran, leeran i oputen. Ruke i noge su mi sasvim oputene. Diem mirno i ravnomerno, a oseam se vrlo dobro. Oseam kako mi se telom iri prijatan mir. Ruke i noge postaju mi sve tee - sve tee. Putam da me sasvim zahvati umor i da me teina povue na dno. Tonem sve dublje i pri tom sam sve umorniji. Sve sam umorniji - sve umorniji." To ponavljajte sve dok vas potpuno ne ispuni prijatan oseaj mira i dok ne ponete da odbijate svako skretanje misli. Na taj nain ne samo da moete potpuno da se odviknete od puenja, ve i da resite i brojne druge probleme.

176

Vitkost autohipnozom Mnogi ljudi su sami sebi uspeli da pomognu autohipnozom. Metod je posebno efikasan ako elite da smrate. Kada je dola kod mene u ordinaciju, gda Berger je imala problema sa telesnom teinom. Nekoliko dijeta donijelo joj je samo prolazne uspehe. Traila je nove naine obuzdavanja apetita. Sve je zapoelo sasvim bezazleno. Kada se pre osam godina udala, bila je neno graena i temperamentna. Dve godine kasnije rodila je kerku Sabinu. Nekoliko meseci posle poroaja opet se vratila na staru teinu. U poetku, Sabina ju je zaokupljala po itav dan, ali ubrzo joj je bavljenje detetom prelo u rutinu. Poela je da se dosauje, pa je iz iste dosade poela da jede. Ranije su okoladne bombone i slatkii esto mesecima stajali unaokolo, a da se niko na njih nije osvrtao, ali ona je sada postala stalni kupac u poslastiarnici. Posle nekoliko meseci je i njen mu primetio da se promenila, pa je sve ee pom-injao njenu sve veu teinu. Ona se zbog toga ak i ljutila, jer je znala daje mu u pravu, ali potreba za slatkiima bila je jaa. Brak Berge-rovih zapao je u krizu, zbog njene pohlepe za jelom, ali i iz drugih razloga, i sve ee je dolazilo do prepirki. Suprug ju je veoma voleo, ali nije imao razumevanja za njene probleme. Njena teina poveala se za dvadest i jedan kilogram kada su prvi put pomenuli razvod braka. Poto te noi nije mogla da zaspi, vrsto je odluila da vie ne jede slatkie. Ali prola su samo dva dana i ponovo je podlegla iskuenju. Godinu dana kasnije Bergerovi su se razveli. Nekoliko meseci posle toga dola je u moju ordinaciju. Na njenu elju, pokazao sam joj kako ovek moe sam sebe da hipnotie. Kada je ovladala tehnikom, zamolio sam je da potrebne naloge sama diktira na magnetofonsku traku i da tu traku svakog dana bar jednom potpuno oputena saslua. Oseam snanu odvratnost prema slatkiima. Ta odvratnost jaa iz dana u dan. Od ovog trenutka vie neu da jedem slatkie. Kad god ih ugledam, moja odvratnost prema njima raste. Svake nedelje gubim na teini po jedan kilogram. Pri tom se vrlo dobro oseam. Svake nedelje gubim po jedan kilogram. Nemam vie veliki apetit, pa za glavne obroke jedem malo i odmah sam sita. Izmeu glavnih obroka i posle veere ne jedem nita. Svake nedelje gubim po jedan kilo 177

gram. Otkako sluam ovu magnetofonsku traku, svake nedelje gubim po jedan kilogram na teini. Oseam kako sam svakim danom sve zdravija, a i probava mi savreno radi. Prema jelu sam potpuno ravnoduna. Oseam se veoma dobro. Za glavne obroke pojedem neto malo i odmah sam potpuno sita. Slatkie vie ne jedem. Iz dana u dan su mi sve odvratniji. Svake nedelje gubim po kilogram i pri tom se dobro oseam. Otkako sluam ovu traku, gubim svake nedelje po jedan kilogram teine. im ujem traku, odmah se potpuno smirim i opustim, sasvim sam mirna i oputena. Svaka re mi se duboko urezuje u podsvest. Svake nedelje gubim po jedan kilogram teine. Pri tom se dobro ose&m. Iz dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i bolje." Godinu dana kasnije sreo sam gospodu Berger na nekom prjemu. Toliko je bila vitka da sam je jedva prepoznao. Ponovo se udala i uporno je zahtevala da me upozna sa svojim suprugom. Tako sam saznao i zavretak prie. Njen razvedeni mu redovno je poseivao kerku, pa je mogao da prati kako mu se biva ena menja. Godinu dana kasnije ponovo su se venali.

Autohipnoza leci nesanicu

Bog blagoslovio onoga ko je izumeo san", napisao je Servantes u Don Kihotu, ali mnogo je ljudi kod kojih taj blagosloveni izum vie ne funkcionie. Po nekim statistikama, svaki sedmi ovek pati od nesanice. Potronja sredstava za spavanje nezadrivo raste, iz godine u godinu. Ako i vi spadate meu ,jadnike" koji imaju problema sa spavanjem, upitajte se emu to moete da pripiete. Ako je razlog organske prirode, obratite se dobrom lekaru. Ako organski uzrok ne postoji, posegnite za jednostavnim i sigurnim sredstvom bez neprijatnih uzgrednih pojava, za autohipnozom. Glasom koji uspavljuje izdiktirajte na magnetofonsku traku: Leim sasvim mirno i oputeno. Oi su mi sklopljene, ruke i noge potpuno oputene. Sasvim sam oputen. Nita ne moe da mi smeta. Potpuno sam miran i oputen i jednostavno putam da prolazi vreme. Diem mirno i ravnomerno. Potpuno sam miran i oputen. Oseam se vrlo dobro. Oseam kako mi se telom iri prijatan mir." 178

Ove saekajte otprilike jedan minut Sada se koncentriSem na svoje noge. Mirno se koncentriem na noge i sasvim jasno oseam kako mi one postaju sve tee. Noge mi postaju sve tee olovno teke - zaista olovno teke. Sada mi i ruke postaju teke i snano me vuku nanie. Ruke mi postaju sve tee i tee. Ruke su mi sad teke, teke kao olovo, zaista teke kao olovo. Sad mi i oni kapci postaju teki, sve tei i tei. Oi su mi vrsto zatvorene. Ne mogu vie da ih otvorim, ali to i ne elim da uinim. Putam da sve dublje tonem. Obuzima me prijatan oseaj umora i teine. Postajem sve umorniji i umorniji." Ovde opet saekamo jedan minut. Sada u polako da brojim do deset. Sa svakim brojem tonem sve dublje u prijatan oseaj mira i sigurnosti. Jedan - dva - tri: tonem sve dublje i dublje. etiri - pet - est - sedam - osam - devet - deset. Sada mirujem vrlo duboko i vrsto. Nita ne moe da mi smeta. Sluam jo samo svoj glas i jasno oseam kako postepeno tonem sve dublje, u dubok, veoma dubok i prijatan mir. Oseam se vrlo dobro i putam da tonem sve dublje i dublje. U tom udesnom miru irom se otvaraju vrata koja vode u moju podsvest, vrata moje podsvesti irom se otvaraju. Sve to govorim prodire lako i duboko u moju podsvest, i tu se neizbrisivo usauje. Sve u to potpuno tano izvriti. U meni je dubok i vrst mir. Telom mi se iri prijatan oseaj mira i harmonije. U dubini due sam radostan i srean. Svako vee kada polazim na spavanje odmah ponovo osetim taj prijatan mir. Redovno odmah zaspim. Spavam zdravim i prirodnim snom koji me odmara. Ujutru se budim sasvim sve i odmoran. I ujutru me opet proima prijatan mir, pa sam vedar i oputen, a u dubini srca radostan i srean. Iz dana u dan mi je sve bolje i bolje. Svako vee kada poem na spavanje izgube se sve misli koje me smetaju i odmah zaspim. itavu no spavam duboko i vrsto, a ujutru se budim potpuno sve i oporavljen. im se probudim, oseam onaj prijatan mir, pa sam sasvim vedar i oputen, a duboko u srcu srean i radostan. itav dan sam vedar i raspoloen. Iz dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i bolje. Sada spavam duboko i vrsto; tek
179

ujutru se budim sve i oporavljen. Spavam duboko i vrsto - spavam duboko i vrsto sasvim duboko i vrsto." Tu magnetofonsku traku sluajte nekoliko nedelja, svake noi pre nego to poete na spavanje. Iz dana u dan spavaete sve bolje, a posle nekog vremena moi ete da spavate i bez sluanja trake. Va problem nesanice bie reen. Ako se potrudite da paljivo formuliete elje upuene vaoj pod-svesti, a tu formulaciju zatim mimo i polako izdiktirate na magnetofonsku traku i redovno je paljivo sluate, na isti nain moete resiti i mnoge druge probleme.

Autohipnoza poboljava uspeh u koli

Manfred je u koli godinama bio ponajbolji uenik. Njegovi roditelji vodili su samoposlugu, pa su od jutra do veeri bili prezaposleni, i malo su mogli da mu se posvete. To, uostalom, nije bilo ni potrebno, jer je Manfred pisao zadatke im bi se vratio iz kole; niko nije morao da ga podsea na to. Zato su se roditelji jako iznenadili kad dobili obavetenje da e njihov sin morati da ponavlja razred. A razlog? Kad je doznao da se nee ispuniti njegova elja da postane umar, jer e jednog dana morati da preuzme prodavnicu svojih roditelja, Manfreda je kola prestala da interesuje. Naravno da su to njegovi nastavnici ubrzo primetili, pa je poeo da reda slabe ocene. Kada su njegovi roditelji doli kod mene, Manfred je ve izgubio godinu. Obeao sam da u uiniti sve to mogu da bih podstakao Manfreda na uenje i predloio sam terapiju hipnozom. Roditelji su pristali, a Manfred je bio oduevljen to mu se prua prilika da dozna neto o hipnozi koja je za njega bila vrlo tajanstvena. Zamolio sam ga da se udobno isprui na kauu i da slua ono ta mu govorim. Upozorio sam ga da pri tom ne treba posebno da se koncentrie na moje reci, a pogotovu se ne mora truditi da sarauje"; neka sve prepusti svojoj podsvesti. Zatim sam ukljuio magnetofon i zapoeo hipnozu: Potrudi se da se smesti to udobnije. Zatvori oi i potpuno se opusti. Neka ti ruke i noge budu potpuno labave - dii mirno i rav180

nomerno. Sad ne sme vie nita da eli, mora da bude sasvim pasivan. Jednostavno sluaj ta ti govorim i putaj da moj glas deluje na tebe. Sada die mirno i ravnomerno - sasvim mirno i ravnomerao -potpuno si oputen. Oi su ti vrsto zatvorene. Postaje sve umorniji i sasvim se preputa tom oseaju umora. Nita vie ne moe da ti smeta. Slua samo jo moje reci - slua ono ta ti govorim. Potpuno si pasivan i oputen, die sasvim mirno i bez napetosti. Osea kako ti ruke polako postaju tee - ruke ti postaju sve tee." Ovde sam saekao oko jedan minut. Osea prijatan mir i puta da sve dublje tone u taj prijatan oseaj umora i teine. Sada samo oslukuje moj glas. Osea kako ti i noge postaju tee. Noge ti postaju sve tee. Die mirno i ravnomerno i dobro se osea. Osea se vrlo dobro. Puta da sve dublje tone u prijatan mir. Obuzima te prijatan umor i teina. Postaje sve umorniji. Sve umorniji - sve umorniji." Ovde sam opet saekao jedan minut. H U tom prijatnom miru potpuno se otvaraju vrata u tvoju podsvest - vrata u tvoju podsvest irom se otvaraju. Sve to sam ti rekao duboko se i vrsto usauje u tvoju podsvest, pa e uvek tako i da postupi. Ubudue e u koli svu panju usmeriti na ono to ti nastavnik govori. Nee dozvoliti da te bilo ta odvrati od toga, a svaki put kad bude neto znao, sam e da se javi. Uenje e da te raduje, pa e intenzivno da saraduje u nastavi. kolske zadatke e kod kue raditi paljivo i s punom koncentracijom. Nee dozvoliti da te neto od toga odvrati. Nee se baviti niim drugim pre nego to paljivo ne uradi domae zadatke i temeljno se pripremi za sve predmete. Ra dovae se kad iz kole pone da donosi sve bolje ocene i kad uoi da sve bre napreduje. Tako e i ostati. Iz dana u dan sve vie e se radovati tome to si se usmerio na jedan cilj, da bi to bolje uspeo u koli. Nee dozvoliti da te ita odvrati od odluke da u koli to bolje prode. Napredovae iz dana u dan." Posle jednominutne pauze prekinuo sam hipnozu ovim recima: Osea prijatan mir. U tom udesnom miru svaka moja re se duboko i neizbrisivo urezala u tvoju podsvest, pa e uvek da je 181

poslua. Kad izbrojim do tri, ruke i noge e ti odmah biti potpuno oputene, lake i pokretljive. Otvara oi, potpuno si sve i dobro se osea. Jedan - dva - tri." Manfred je otvorio oi. Predao sam mu magnetofonsku traku i zamolio ga daje svakog dana bar jednom saslua, a po mogustvu i dva do tri puta dnevno. Izgledalo mi je da ga hipnoza zabavlja, pa mi je obeao da e redovno sluati traku. Nekoliko nedelja kasnije napisao mi je da je uspeo da pree u sledei razred. I vi biste mogli da izdiktirate slian tekst na magnetofonsku traku i time pomognete svojoj deci. Ako budete upotrebili ove isprobane formulacije i govorite potpuno mirno, uspeete.

Autohipnoza oslobaa od straha i depresije

Vano podruje primene autohipnoze je uklanjanje depresije, kao u sledeem primeru: Dr loser je upravo saznao da je imenovan za direktora predstavnitva svog preduzea, na jugu zemlje. Jedva je ekao da eni saopti dobru vest. To je znailo ne samo napredak u karijeri, ve i ispunjenje elje iz djetinjstva: da ima kuu daleko od velegradske buke, u lepom kraju gde ga nee buditi buka automobila ve cvrkut ptica. Njegova ena nije, dodue, poznavala ivot na selu, jer je odrasla u gradu, ali bila je zaintrigirana njegovim oduevljenjem. Oba dete-ta, dva divna deaka, takode su se oduevili. Pronaao je divnu kuu, trideset kilometara udaljenu od grada u kome se nalazilo predstavnitvo preduzea. Svakog jutra i veeri morao je da vozi etrdesetak minuta, ali on je to rado inio da bi mogao da uiva u miru i lepoti svoje seoske idile. Deca su se brzo uivela i ubrzo su nala nove prijatelje. Samo se ena teko prilagodavala novoj okolini. Nije bila navikla na tiinu i usamljenost. Nedostajao joj je krug poznanika i prijatelja. Suprug ju je teio s vrlo mnogo ljubavi, ali je po itav dan bio odsutan i vraao se tek kasno uvee. Bila je preputena sama sebi. Nije uspela da se sprijatelji sa seljacima iz okoline. Jedina razonoda bio joj je svakodnevni odlazak u najblie 182

mesto da nabavi namirnice, jer tu gde su stanovali nije ni bilo prodavnice. Suprug joj je kupio mali automobil kakav je ve dugo elela, a koji joj je u novim okolnostima bio neophodan. Da bi joj ivot na selu bio zanimljiviji, poklonio joj je za roendan jahaeg konja. Ipak, sve je to teko moglo da smanji njenu sve veu usamljenost. Satima je sedela kraj prozora, plakala, i postepeno postajala sve nesposobnija da vodi domainstvo. Jednoga dana nazvao me dr loser i zamolio me da pokuam da izleim njegovu suprugu. Poznavao me jo iz vremena pre nego to se preselio; pomou akupunkture sam ga oslobodio zavisnosti od duvana. Poto zbog velike udaljenosti nisam mogao redovno da je leim hipnozom, pokazao sam gi loser kako sama moe da se hipnotie. Za njen sluaj sastavio sam zajedno s njom ovakvu sugestiju: Potpuno sam mirna. Savreno sam mirna i oputena. Telom mi se iri prijatan oseaj mira i sklada, pa sam u dubini srca radosna i srena. Zadovoljna sam svojim sadanjim ivotom, pa mi je svakim danom u svakom pogledu sve bolje i bolje. Svako vee kad poem na spavanje, odmah me prome prijatan oseaj mira i sklada. Zatim ubrzo zaspim. Spavam vrlo dobro i vrsto, i ujutru se budim potpuno sveza i odmorna. Pri tom me odmah obuzima prijatan oseaj mira i sklada, pa sam vedra i raspoloena, a u dubini due radosna i srena. Iz dana u dan oseam se sve bolje i postajem sve vedrija i radosnija. ivot mi je lak i prijatan, pa mi iz dana u dan u svakom pogledu biva sve bolje i bolje. Moja sigurnost i samosvest rastu iz dana u dan. Postajem sve vedrija i radosnija i odlino se oseam." Poto je gda loser slabo verovala u sopstvene sposobnosti, pustio sam je da odmah u ordinaciji izdiktira tekst na magnetofonsku trnku. U prvi mah se zaudila to u sugestiji nisu uopte bile spomenute njene depresije, pa sam morao da joj objasnim da u autohipnozi mogu da se daju samo pozitivne sugestije. Na primer, ovek ne sme da kae: Ne padam vie u depresije", jer se na taj nain depresija utvruje u podsvesti. Treba, naprotiv, rei: Glava mije sasvim neoptereena i bistra, dobro se oseam, vedra sam i oputena." 183

Ga loser otputovala je puna nade. Meutim, javila se ve posle etiri dana i kazala mi da sugestija nije uopte delovala i daje oajna. Razjasnio sam joj da svojoj podsvesti mora dati vremena. Zamolio sam je da magnetofonsku traku slua najmanje trideset dana i da njeno dejstvo ne pokuava da kontrolie svakog sata. Nekoliko meseci nisam o njoj nita uo. Zato sam je jednog dana nazvao daje upitam kako se osea. Javio se dr loser i rekao mi daje njegova supruga u gradu, u koli plesa. Depresijama nije vie bilo ni traga.

Autohipnozom protiv alkoholizma

Vekovima su ljudi alkoholizam smatrali moralnom slabou. Danas znamo daje to bolest, iji razvoj, dodue, moe da se prekine, ali nikada ne moe potpuno da se izlei. ak i kad alkoholiar godinama ne popije ni kap alkohola, on ipak ostaje alkoholiar. Jer im jednom popusti i pusti da ga navedu da popije ma i jedan gutljaj, bolest se ponovo vraa. Malo je naina da se pomogne alkoholiaru. Meu njima ipak najbolje pomae autohipnoza. Ali pretpostavka za uspeh autohipnoze je da alkoholiar sam shvati svoj poloaj i oseti snanu elju da ga izmeni. Kada je g. Bernhauzen doao u moju ordinaciju, on je to zaista hteo. Mada mu je bilo tek dvadeset i pet godina, ve je temeljno unitio svoj ivot. Dve godine uzalud se trudio da nade posao. Bio je kolovani moler i dobar zanatlija. Ali u toku poslednjih godina ni jedno zaposlenje nije mogao da zadri due od dve nedelje, jer je ve posle nekoliko dana na posao dolazio pijan, i esto uopte nije bio sposoban za rad. Prole godine oduzeli su mu ak i vozaku dozvolu, jer gaje policija uhvatila za volanom sa 2,4 promila alkohola u krvi. Pre nedelju dana napustila gaje ena i odvela njihovo dvoje dece. U tim okolnostima nije ni bilo udno to je poeo da razmilja kako da sebi oduzme ivot. Njegova stara majka ipak je uspela da ga nagovori da jo jednom pokua da se leci kod mene. U prvi mah to nije prihvatio, jer je ve proao dve kure odvikavanja. Posle prve kure izdrao je bez pia pet meseci, dok je posle druge podlegao alkoholu 184

ve nakon etrnaest dana, pa je zakljuio da kure odvikavanja ne mogu da mu pomognu. Detaljno sam mu objasnio mogunosti autohipnoze. Da bih osigurao bar malo anse za uspeh, trudio sam se da ga navedem na sa-radnju. Nije mnogo znao o hipnozi, a nije ni verovao u njen uspeh. Razjasnio sam mu da hipnoza neosporno deluje, ak i kada hipnoti-sani u nju ne veruje. Ipak, ne srne sam sebe da koi sumnjom, ve mora dozvoliti da je to mogue, mora da sarauje. To je sve to sam od njega traio. Bernhauzen je bio teak pacijent, neprekidno je iznosio nove prigovore i razloge zato je hipnoza u njegovom sluaju potpuno bezizgledna. Na kraju je ipak, po mojim uputstvima, u magnetofonsku traku izgovorio ove reci: Potpuno sam miran. Potpuno sam miran i oputen. Diem mirno i ravnomerno. Sa svakim udisajem sve dublje tonem u prijatan oseaj umora i teine. Oseam kako sa svakim udisajem tonem sve dublje -sve dublje i dublje. Nita ne moe da mi smeta. itavo telo mi obuzima prijatna teina. Ruke i noge mi postaju olovno teke. Teke kao olovo. Oseam kao da mi na rukama i nogama vise teki tegovi. Ruke i noge vie ne mogu da podignem, ne mogu uopte da ih pokrenem. Ruke i noge su mi sada sasvim nepokretne i ne mogu vie da ih podignem. To i ne elim da uinim. Jednostavno putam da sa svakim udisajem sve dublje tonem. Obuzima me udesan oseaj teine i obuzima me umor. Sve sam umorniji - sve umorniji." Ovde treba priekati oko jedan minut. Umor mi je veliki, a telo mi je teko kao olovo. Diem sasvim mirno i ravnomerno i dobro se oseam. Ne mue me vie nikakvi problemi. Odlino se oseam. elim da resim svoje probleme, i resicu ih. Od te namere nita ne moe da me odvrati. Nemam vie nikakvu potrebu za alkoholom. Pie me ne privlai. Sasvim sam ravnoduan prema alkoholu, nimalo me ne zanima. Prema alkoholu u bilo kom obliku oseam snanu odvratnost koja se sve vie pojaava. Neprijatna mi je i sama pomisao na alkohol. im na njega pomislim, odmah osetim snanu odbojnost. Svaki put kad ugledam alkohol, ta odbojnost se pojaava. 185

Od ovog trenutka neu vie da pijem. Nita me nee odvratiti od te odluke, jer se radujem to konano inim neto za svoje zdravlje. Svaki dan se oseam sve bolje i nikad vie neu da pijem alkoholna pia. Ne elim vie da pijem i neu piti. Moja odbojnost prema alkoholu u bilo kom obliku postaje iz dana u dan sve jaa. I sama pomisao na alkohol izaziva u meni odvratnost. Popijem li ubudue ma i jedan jedini gutljaj alkohola, odmah e toliko da mi pozli da u morati da povraam. To je duboko i neizbrisivo urezano u moju podsvest, pa u se toga strogo pridravati. im jo jednom popijem gutljaj alkohola, toliko e mi pozliti da u morati da povraam. Zato to neu ni da pokuavam. Ne elim nikad vie da pijem alkohol, pa to neu ni da radim. Radujem se i srean sam to vie ne pijem alkohol. Nita ne moe da me odvrati od moje odluke. Ne elim vie da pijem alkohol. Nita ne moe da me odvrati od moje odluke. Ne elim vie da pijem alkohol i to vie nikada neu da radim. Nikada vie neu da pijem! Nikada vie neu da pijem! Svaki dan mi je sve bolje, i radujem se i srean sam to sam najzad uspeo. Najzad sam slobodan!" Nedelju dana kasnije nazvala me njegova oajna majka da mi saopti da se njen sin opet opio. Zamolio sam je neka ga ohrabri da uprkos toga nastavi s leenjem, i to bar tri meseca. Prolo je vie od godinu dana, i on se odjednom pojavio pred mojim vratima da mi pokae novu vozaku dozvolu. S uspehom je ponovo poloio ispit, a ve godinu dana ne pije.

Autohipnoza oslobaa od narkomanije

Uivanje droge je veoma raireno meu mladim svetom, pogotovo u gradovima. Ali ono nije ogranieno samo na mlade. U starosnoj grupi izmeu trideset i etrdeset godina, u prvom redu kod ljudi koji su uspeni na poslu, takoe je veliki broj onih koji u drogama trae drugi" doivljaj. Toj grupi pripadao je i g. Hansen. Bio je profesor na umetnikoj akademiji. Do droge je doao sasvim sluajno. Poelo je raspravom sa studentima, na temu umetnost i droga. Da bi i on uestvovao, pristao je da zajedno sa njima pui hai. 186

Usledile su marihuana i LSD. Nekoliko meseci posle toga gotovo da je sasvim izgubio kontakt sa stvarnou. Kada je doao kod mene bio je slomljen i oajan, jer nije video kako da izae iz tog stranog poloaja. Morao je da napusti katedru. Neznatnu uteevinu ubrzo je potroio, tako daje pored svega iao i u susret nematini. Kada smo porazgovarali o razliitim mogunostima terapije, jasno mi je rekao: Ako sam sebi u ovom ivotu jo jednom elim otvoreno da pogledam u oi, moram sam da se oslobodim ove nesree. Pomozite mi da sam sebi pomognem." U tim okolnostima postojao je samo jedan put koji vodi uspehu, a to je bila autohipnoza. Zajedno smo sastavili ovu sugestiju: Zatvaram oi i potpuno se oputam. Nita vie nije vano. Potpuno se preputam prijatnom miru i oseam kako napetost poputa. Oseam kako se sve vie i vie udaljavam od svakidanjice. Oslobodio sam se problema i misli koje su mi smetale. Nita nije vano. Potpuno se preputam tom udesnom oseanju. Sve oko mene postaje jasnije, razumljivije i lepe. Boje i muzika ine celinu, i ja je sluam. Potpuno se preputam doivljaju zvuka i boje. Nita ne moe da mi smeta. Potpuno sam ravnoduan prema spoljanjim zvucima i na njih se ne osvrem. Oslukujem samo ono to se javlja u meni, i doivljavam lepotu kakvu nikad nisam doiveo pomou droge. Znam da to mogu ponovo da doivim kad god poelim. Osloboen sam svih briga i problema, a pre svega svih neprijatnih uzgrednih delovanja. Ni jedna droga ne moe da mi stvori ni priblino takav doivljaj. Vie mi ne treba droga koja mi razara zdravlje. Pronaao sam bolji put u kome nema sporednog delovanja. Oseam kako mi se zdravlje iz dana u dan stabilizuje. S poverenjem gledam u budunost koju oblikujem prema svojim eljama. Nita vie ne moe me navesti da ponovo uzmem drogu - a i emu? Prema drogi sam ravnoduan, tavie, ona mi je odvratna. Nikakva sila na svetu ne moe me navesti da jo jednom posegnem za drogom i time razorim zdravlje. Kada poelim da vidim svet u vedrijem i radosnijem svetlu, to mogu lako da postignem meditativnim oputanjem u autohipnozi. Time istovremeno pomaem svom organizmu da se bre izlei i regenerie. Svakim danom sve snanije oseam to blagotvorno delovanje koje mi daje novu snagu i hrabrost da radosnog srca gledam u budunost koju u oblikovati prema svojim eljama i predstavama. Sada znam da sam odreujem 187

svoju sudbinu. Na mene vie ne deluje nikakva prinuda i nikakav spoljanji uticaj, pa ivot dobija nov smisao. Imam zadatak koji elim da ispunim. On me sasvim obuzima, pa se svim silama zalaem da ga ispunim. U dubini due sam srean i radostan, i potpuno slobodan. Potpuno sam slobodan." Ovde treba priekati oko tri minuta. Nerado se odvajam od udesne meditacije koju u ubudue da praktikujem svaki dan. Usredsreujem se na zadatak. Pun sam snage i energije. Radujem se to u moi potpuno da se posvetim svom zadatku. Svakog dana u sve lake da reavam postavljene zadatke, a uinak tih nastojanja neprestano e se poveavati. Kad izbrojim do tri, otvoriu oi i biu sasvim budan i zdrav. Telo e mi biti snano i puno energije. Jedan - dva - tri. Otvaram oi! Sasvim sam budan, pun snage i energije. Opet potpuno vladam rukama i nogama i lako ih pokreem. Oseam se veoma dobro. Oseam se veoma dobro." Obeao mi je da e taj nalog kod kue odmah da snimi na magnetofonsku traku koju e sluati vie puta u toku dana. Nekoliko nede-lja nita o njemu nisam uo. Pisao sam mu, ali se pismo vratilo s oznakom Adresirani otputovao - nepoznato gde." Prolo je nekoliko meseci. Nisam vie ni mislio na njega, kad mi je jednog dana stiglo pismo. U nekom drugom gradu poeo je ispoetka, i iznova je oblikovao svoj ivot, po svojoj volji. Najvie me obradovalo to me je obavestio da nikada vie nije posegnuo za drogom. Uspeo je!

Autohipnozom do bezbolnog poroaja Mnoge ene imaju nezgodnu osobinu da svakome ko je dovoljno uljudan da ih slua, prepriavaju kako su teko rodile, i to sa svim detaljima o tome. Mnogim devojkama i mladim enama to je esto jedina informacija o tome kako tee poroaj. Stvara se slika da je on gotovo neljudski bolan, to ne mora da bude. Prirodan poroaj bez greva (o kojima se esto preteruje u tim priama), moe da bude potpuno bezbolan. Bol nastaje upravo zbog grenja, drugim recima, tek strah od bolova izaziva bolove. Ako ena naui da poroaj o'e188

kuje mirno i oputeno, iznenadite se iskusivi da poroaj ne samo da se odvija brzo, ve jedva i da prouzrokuje neki bol. Postoje brojne mogunosti da se smanje ili potpuno iskljue poroajni bolovi. Jedan od najpouzdanijih metoda je hipnozay pogotovo autohipnoza. Njeno dejstvo se zasniva na tome da se grenje smanji ili potpuno izbegne, a da se eventualni ostatak bola" suavanjem svesti uini neosetljivim ili skoro neosetljivim. Za poroaj uz pomo heterosugestije ili autosugestije, po mo gustvu bi trebalo da se pripremamo ve na poetku trudnoe, da ne bismo, nastojei da uspemo po svaku cenuf izazvali napetost, a time i gr. Blagovremenom pripremom postii emo potrebnu oputenost. S pripremnim vebama moramo da ponemo najkasnije u estom mesecu trudnoe. Ponite sa vebama disanja, i pri tom mirnim glasom diktirajte ovaj tekst na magnetofonsku traku: Leim sasvim mirno i udobno. Potpuno sam oputena i bez napetosti. Svi miii su mi oputeni. Oseam se dobro. Nita ne moe da ometa moj mir. Sada svu panju usredsredujem na disanje, i oseam kako sve dublje tonem u prijatan mir i sigurnost. Mir me oba vija kao ogrta koji me titi. Oseam se jako dobro i sigurno. Svaki put kad izdahnem, tonem sve dublje i dublje u prijatan oseaj mira i sigurnosti.46 Ovde zastanite oko jedan minut. U meni je udesan mir i potpuno se otvaram sugestijama koje slede. Otvaram se irom, a sugestije se duboko utiskuju u moju pod svest. Svaki put kad legnem i pri tom se zagledam u svoju desnu ruku, odmah utonem u prijatno stanje mira i sigurnost i. Dovoljno je da legnem i pogledam svoju ruku. Odmah mi se oputaju svi miii. Nervi su mi sasvim smireni i tonem u prijatnu sanjivost. Umorna sam i teka. U tom prijatnom stanju ne oseam bol, i oseam se veomo dobro. Kada pri poroaju nastupe trudovi, tonem JO dublje U prijatan mir i oseam se dobro. Javljaju se i trudovi, ali oni u meni izazivaju prijatnost, Sa svakim trudom prijatna sanjivost jo se vile produbi ju je i ja se dobro oseam. Nita nije vano. Sve je negde daleko. Znam da sam u dobrim rukama. Nita ml ne nedostaje.1* Ovde opet zastanite na minut.
189

Oseam se neizrecivo dobro i radujem se poroaju. Jedva ga ekam. Sve je dobro. Sve se neizbrisivo usadilo u moju podsvest im pogledam desnu ruku, odmah tonem u prijatnu sanjivost. Oputena sam i uopte ne oseam bolove. Dovoljno je da jednom pogledam svoju desnu ruku pa da bol odmah nestane. Dobro se oseam. im podignem desnu ruku, potpuno sam vedra i oputena, pa se dobro oseam." Zatim opet zastanite oko jedan minut. Ovaj prjjatan mir sve je dublji, sve dublji. Svaka re vrsto se urezala u moju podsvest, pa u uvek da postupim prema njoj. Sada u da brojim do tri. Tada u otvoriti oi i biu puna snage i energije, potpuno sveza i odmorna. Jedan - dva - tri. Ruke i noge su mi opet lake i pokretljive, a ja sam sveza i dobro mije. Potpuno sam sveza i dobro mi je!" , Sluate li ovu traku bar jednom dnevno sve do poroaja, pri poroaju e biti dovoljno da pogledate desnu ruku. Odmah ete utonuti u prijatnu sanjivost. Trudovi e samo jo produbiti ovo ugodno stanje. Ne bojimo se vie zubara Korienje hipnoze ili sugestije u budnom stanju otvara zubaru mogunost da pacijente oslobodi straha i znatno smanji bol. Uostalom, i kao pacijent moete da pobedite strah pomou autohipnoze i tako ostanete sasvim oputeni prilikom popravljanja zuba. Time ete postii znatno smanjenje bola i neprijatnosti. Ako se, dakle, bojite zubara, ne ekajte do posljednjeg asa, ve odmah pripremite (najbolje ve danas) traku za autohipnozu: Potpuno sam miran, potpuno miran. Diem mirno i ravnomerno i dobro se oseam. Nita ne moe da mi smeta. Ruke i noge su mi potpuno oputene. Diem mirno i ravnomerno, a sa svakim udisajem sve dublje tonem u prijatan mir i sve sam oputeniji. Mir u meni sve se vie produbljuje. Postajem sve umorniji, ali se pri tom oseam dobro i sigurno. Prijatan oseaj umora i teine iri mi se itavim te lom. Pri tom putam da sa svakim udisajem tonem dublje, sve dublje, u duboki, prijatan mir. Taj duboki mir me okruuje kao zatitni 190

ogrta. Oseam se sasvim sigurno i potpuno sam oputen, U meni nema napetosti. Oseam se vrlo dobro. Diem mimo i ravnomerno. Potpuno sam oputen i nenapet. Potpuno sam oputen i nenapet. Dobro se oseam i potpuno se predajem tom prijatnom oseaju mira i sigurnosti. Nita ne moe da pomuti taj oseaj. Nita ne moe da mi smeta. Dobro se oseam. U tom udesnom miru irom se otvaraju vrata u moju podsvest. Sve to sada govorim, lako i duboko prodire u moju podsvest, i tu se neizbrisivo urezuje. Uvek u prema tome da postupim. Svaki put kada noktom palca pritisnem unutranju stranu malog prsta, time blokiram sve provodnike bola i oseam samo jo prijatan mir i sigurnost. Dok noktom palca pritiskam unutranju stranu malog prsta, ne oseam nikakav bol i dobro mi je. Nita ne moe da mi smeta, jer sam ispunjen samo prijatnim mirom i divnim oseajem sigurnosti. im ubudue noktom palca pritisnem unutranju stranu malog prsta, nestae svaki bol i nee se ponoviti dokle god budem pritiskao mali prst. Ubudue je dovoljno da noktom palca pritisnem unutranju stranu malog prsta pa da bol odmah potpuno iezne i da se osetim dobro i sigurno. itavim telom prostrujae mi prijatan oseaj mira i sigurnosti. To se sada vrsto usadilo u moju podsvest, i uvek u po tome da postupim. Potpuno sam oputen, bez napetosti, i nimalo se ne bojim, jer im to poelim, mogu potpuno da se oslobodim svih bolova i da se dobro oseam.** Ako redovno budete sluali tu magnetofonsku traku, svojom rukom** moete da blokirate bol kad god poelite. Bez ikakvog straha moete da oekujete i najncprijatniji, uvek bolan zubarski zahvat, a da pri tom ostanete potpuno oputeni.

Autohipnozom protiv glavobolje Veliki deo naeg ponaanja je nauen i postao nam je navika. To to smo nauili, moemo, meutim, i da zaboravimo. Onog na ta smo se navikli, moemo i da se odviknemo. Tu se krije jedna od najzanimljivijih mogunosti autohipnoze. Uz njenu pomo moemo da oblikujemo svoju linost prema svojim eljama i tako se pribliimo svom idealnom Ja.
191

Gda Bener imala je naviku koja samo to joj nije unitila ivot. Bila je zanimljiva ena, lepa i duhovita, i zato je uvek bila u centru panje svakog drutva. Nikad nije bila bolesna, ali ju je ponekad bolela glava, i to neobino estoko. Sreom, ti napadi glavobolje bili su vrlo retki, pa je na njih navikla. To se promenilo kada je upoznala profesora Benera i za njega se udala. Njene prijateljice zavidele su joj na tako privlanom oveku, koji ne samo stoje osvojio brojna prvenstva u tenisu, nego je kao neurolog uivao i meunarodni ugled. Bio je duhoviti kozer privlane spoljanjosti koje je voleo drutvo. Gde god bi iao, sa sobom bi vodio svoju privlanu suprugu. Meutim, ba to to je njegova blistava linost svuda bila u centru panje, postalo je seme napetosti. im bi neko drutvo bilo raspoloeno, pri emu su svi prisutni sa interesovanjem sluali prie profesora Benera, njegovu suprugu spopala bi estoka glavobolja, tako da nije mogla da ostane u drutvu. Razumljivo je, da bije mu uvek otpratio kui. Njena glavobolja bi tu najee brzo prestala. Kada su ti dogaaji uestali i postali gotovo redovni, profesor Bener je shvatio njihovu povezanost. Pre braka, njegova supruga je navikla da bude u centru panje i da joj se svi dive. Njena lepota i inteligencija godinama su joj omoguavali da gotovo bez napora postie taj cilj. Kada joj je tu ulogu preoteo suprug, ona je glavoboljom pokuavala da vrati svoju raniju poziciju: ostala je u centru panje, ali sada zbog glavobolje. Meutim, glavobolja joj nije doputala da i dalje ostane u drutvu. Tako sebi nije morala da prizna da nije vie u centru panje drutva, to bi smatrala porazom. Probuena tatina nije joj doputala da prizna poraz. Supruzi su poeli estoko da se svaaju, jer ona nije htela da prihvati tu povezanost. Uvredeno se povukla, a profesor Bener je posle nekog vremena primetio da je poela da pije. Posle takvih sukoba svaki put bi posegnula za piem, da bi navodno nepravedne napade svog mua zaboravila uz au. Naravno da se nije zaustavljala na jednoj. Pila je sve vie, tako daje esto po itav dan bila pijana. Tada me profesor pozvao da mu pomognem. Bili smo dugogodinji prijatelji, i vie puta smo raspravljavljali o svojim razliitim shvatanji-ma. Zamolio me da utiem na njegovu suprugu koja je odbijala svaki njegov predlog. 192

Dogovorili smo se da emo zajedno da veeramo, pri emu sam bteo da pokuam da uverim gdu Bener da joj je potrebno leenje. Bila je uviavnija nego Sto sam oekivao. Potajno je ve i sama traila put da savlada svoje probleme To mi je priznala u prvoj fazi terapije. Dogovorili smo se da emo prvo resiti osnovni problem, njenu tatinu, i to pomou hipnoze. Rado je prihvatila saradnju, tako da je taj deo leenja trajao samo nekoliko nedelja. Da bismo uklonili glavobolju i uspostavili njeno poljuljano samopouzdanje, predloio sam da se posluimo autohipnozom. Zajedno smo sastavili nalog koji je gospoda Bener u mojoj ordinaciji izdiktirala na magnetofonsku traku: Potpuno sam mirna. Miii su mi oputeni, a nervi sasvim smireni i nenapeti. Dobro se oseam. Diem mirno i ravnomerno a svakim udisajem tonem u sve dublji i dublji mir, u prijatan oseaj umora i teine. Oseam kako postajem sve umornija. Postajem sve umornija, sve umornija. Prijatan mir i sigurnost obavijaju me kao zatitni omota. Potpuno im se preputam. Nita nije vano. Putam da prolazi vreme. Svi problemi jednostavno nestaju i kao da se rastvaraju. Slobodna sam, potpuno slobodna i oseam se izvanredno dobro, oseam se izvanredno dobro. Lepo je putati da te vreme nosi. Sasvim jasno oseam kako tonem sve dublje, sve dublje u dubok, prijatan mir. Sada sam sasvim oputena i nenapeta pa sam potpuno otvorena za reci koje slede. Sasvim sam mirna. Savreno sam mirna. Mojim te lom iri se prijatan oseaj mira i harmonije, pa sam u dubini due radosna i srena. Olava mi je u svakom poloaju slobodna i bistra. Srce mi kuca mirno i ravnomerno. U svako doba mogu potpuno da se opustim. Glava mi je uvek hladna i laka. Potiljak i ramena su mi prijatno mekani i nenapeti. Uvek se iznova radujem tome to sam tako slobodna i nesputana. Srena sam to imam zanimljivog i duhovitog mua. Ponovo itavim telom oseam prijatnu oputenost. Od glave do pete proima me duboka radost zbog toga to se tako dobro oseam. Iz dana u dan sve sam oputenija." m Savetovao sam joj da tako indukovanu autohipnozu ne prekida nalozima, ve da lei u prijatnom stanju mirovanja, sve dok se sama od sebe ne probudi. Ve posle nekoliko nedelja gda Bener je izjavila da su glavobolje prestale.

193

U meuvremenu je prolo nekoliko godina. Ga Bener je i dalje divna ena, a nema vie razloga da se ali na glavobolju. Po obiaju, svakih nekoliko nedelja se sastajem s profesorom Benerom, ali taj problem nismo nikad ni pomenuli. On vie ne postoji. Samo se ponekad sam u sebi nasmeim kada profesor Bener u drutvu izjavi da ne bismo smeli da potcenjujemo velike mogunosti hipnoze, pogotovo autohipnoze.

Opstipacija se lako lei Danas svaki lekar dobro zna koliko je zatvor rairena nevolja. Mnogi ljudi redovno koriste sredstva za ienje. Sva takva sredstva imaju neto zajedniko: slabe creva i unose zbrku u metabolizam, a pogotovo u apsorpciju kalijuma, koji je izuzetno vaan za svaku pojedinu eliju u telu. Bolje od leka je navikavanje creva na tanost. Ko se hrani zdravom hranom retko e imati problema. Meutim, poto nije uvek lako tako se hraniti, pogotovo ako esto jedemo na putu, taj problem moe da se resi autohipnozom. Iznenadiete se kako ovaj problem moe da se temeljno i brzo resi ako na magnetofonsku traku izdiktirate potrebne naloge i zatim ih nekoliko nedelja svaki dan sluate: ,JPotpuno sam miran i nenapet. Oi su mi sklopljene, a ruke i noge sasvim oputene. Diem mimo i ravnomemo, i sa svakim udisajem tonem sve dublje i dublje u prijatno stanje umora i teine. Sve sam umorniji i umorniji. Nita nije vano. Sada u da se prepustim prijatnom miru i sigurnosti. Oseam se neizrecivo dobro i putam da sa svakim udisajem tonem sve dublje i dublje. Postajem sve umorniji. Prijatan oseaj umora i teine iri mi se po elom telu. Jo uvek tonem sve dublje u dubok, dubok, prijatan mir. Sve to ujem, duboko se usauje u moju podsvest pa u tako i da se ponaam. Svakog jutra odmah posle doruka oseam potrebu da odem u toalet. im dorukujem, moram odmah u toalet. I uvee, pre spavanja, redovno odlazim u toalet. im tamo uem, napetost se gubi. Odmah sam potpuno oputen, sasvim oputen. Moja stolica se odvaja sasvim lako i sama od sebe. im ujutro posle doruka i uvee pre spavanja odem u toalet, stolica mi se lako i bez napora odvaja. Sva je 194

napetost iezla i vie se ne pojavljuje. Probava mi je uredna. Nita ne moe da joj smeta. U svakom poloaju probava mi je zaista uredna. Pri tom se oseam vrlo dobro, pa sam radostan i srean to vie nemam problema s probavom. Stolica mi je uredna. Oseam se vrlo dobro." Takva magnetofonska traka moe da se jednom dnevno saslua i na putovanjima. Za kratko vreme pacijent zaboravlja na sve svoje nevolje sa probavom.

Avitohipnoza vam pomae da budete mladi i lepi Skoro da niko ne moe odoleti iskuenju da se ne ogleda kad prolazi kraj ogledala. Neki to rade kriom, kao da bi toga morali da se stide. Pri tom je pravo i dunost svakog oveka da pazi na svoju spoljanjost, jer je ona u neku ruku njegova vizit-karta. U ivotu esto odluuje prvi utisak. Dobar izgled i dobro zdravlje nipoto nisu privilegija mladosti. Ve sam mnogim sedamdesetogodinjacima zavideo na njihovom mladalakom izgledu i zdravlju. Ne kae se uzalud: ovek je onoliko star koliko se osea starim." U svakom ivotnom dobu ovek moe da bude mlad. To zavisi od duevnog stava, koji nije nita drugo osim zbira naih misli. Kae se da su nam misli slobodne, ali to nije tako. Moemo, dodue, da odluimo ta emo da mislimo, ali ne moemo da izbegnemo posledice svojih misli. Sa svakom misli oblikujemo deo svoje sudbine, pa tako sami odreujemo kako emo da izgledamo i koliko emo da budemo mladi. Pouzdan i nekodljiv put da postanemo mlai i lepi je autohipnoza. Time u velikoj meri ostvarujemo pradavni san oveanstva o izvoru mladosti. Pomou autohipnoze moemo, menjajui unutranji stav, da na upadljiv nain izmenimo i svoje spoljanje dranje. Dranje nam se uvruje, hod opet postaje mladalaki i elastian, a pogled bistar i otvoren. Moemo da ubrzamo rast kose, podmladimo kou, a ene ak mogu da postignu i da im se uveaju grudi. Nedavno sam u novinama proitao lanak u kome dr Dems I. Vilijams i dr M. S. Greg-Harison iz Teksasa izvetavaju kako su u 195

dvanaest hipnoza kod devetnaest ena uspeli da postignu proseno poveanje obima grudi za 5,4 santimetra. To me je podsetilo na eksperiment koji sam pre mnogo godina demonstrirao pred skupom lekara. Nisu mi verovali da bi hipnoza mogla toliko da zahvati organizam pa da utie na veliinu grudi i ak izazove i rast nerazvijenih grudi kod odrasle ene. Ispitanik je bila dvadesetdvogodiSnja studen-tkinja ije su grudi bile potpuno nerazvijene, i koja se dobrovoljno javila za taj ogled. Da bih uspeh hipnoze uinio to upadljivijim, su-gerisao sam joj (naravno, uz njen pristanak) da joj se leva dojka iz dana u dan poveava, dok na desnu hipnoza zasad ne utie. Ogled je tako dobro uspeo da je devojina leva dojka u roku od sedam nede-lja dostigla eljenu veliinu, dok je desna jo uvek ostala potpuno nerazvijena. Studentkinja se uplaila i odbila da i dalje hoda unaokolo tako jednostrana", pa sam joj sugerisao i porast desne dojke. Za tri nedelje je i desna dojka postala velika koliko i leva, pa je mlada studentkinja dobila potpuno razvijene grudi idealne veliine. Imajte na umu da svake sekunde umire bezbroj elija vaeg tela, i svaka se odumrla elija po dobro smiljenom planu zamenjuje novom. Tim procesom upravlja duh, a autohipnoza prua mogunost da delujete onako kako elite. Ako uopteno elite da poboljate izgled i postanete mlai i lepi, moete na magnetofonsku traku da izdiktirate odreene sugestije, a zatim ih oputeni, jednom ili dvaput dnevno sasluate. Na primer: Potpuno sam mirna. Sklapam oi i do kraja se oputam. Nita mi ne smeta i nita nije vano. Svi miii su mi oputeni. Oseam kako se sve vie i vie odvajam od svakidanjice i potpuno se preputam blagotvornom miru. Dobro se oseam i usredsreujem se jo samo na sopstveno disanje. Diem mirno i ujednaeno. Oseam kako mojim disanjem upravlja neto spolja. Svaki put kad izdahnem, tonem sve dublje i dublje u prijatan oseaj mira i sigurnosti. Potpuno se predajem toj udesnoj oputenosti. aroban mir i sigurnost obavijaju me poput zatitnog plata. Oseam se neizrecivo dobro. Nita vie nije vano. Putam da me vreme odnosi. Sasvim sam slobodna i oseam se neizrecivo dobro. Mirujem vrlo duboko i vrsto. Potpuno se otvaram ovim recima: 196

Mirna sam, i sasvim sam oputena. U meni se iri prijatan oseaj spokojstva i sklada, i sasvim me ispunjava. Nita drugo nije vano. Potpuno se preputam prijatnom miru i harmoniji, i u dubini due sam srena. Srena sam, radosna i dobro se oseam. U svom sadanjem poloaju oseam se dobro i radosnog srca gledam u budunost. Radosnog srca gledam u budunost, jer znam da me eka jo mnogo lepih doivljaja. Srce mi kuca mirno i ujednaeno. Krvotok mije stabilan, a probava uredna. Svakim danom sve sam zdravija. Iz dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i bolje, Prihvatam svoj sadanji poloaj i dobro se oseam. Glava mi je laka, potiljak i ramena su mi ugodno oputeni. U itavom telu oseam poputanje napetosti. itavo mi je telo proeto dubokom radou to se tako dobro oseam. Spavam zdravim, prirodnim snom koji me oporavlja. Svake noi spavam duboko i vrsto. Svakog jutra budim se sveza i oporavljena, i radujem se danu. S poverenjem gledam u budunost i radujem se svakom novom danu. Iz dana u dan postajem sve zdravija, a pri tom i sve vitkija. Postajem sve vitkija, pa sam zahvalna i srena to mi je tako dobro. Iz dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i bolje. Veoma se dobro oseam. Koa mi se za-tegla, pa iz dana u dan izgledam sve lepa. Sve sam lepa, a iz dana u dan oseam se i sve mlaom. Oseam kako postajem sve mlada i vitkija. Kroz mene struji nova, nepoznata energija, pa radosno resa-vam probleme s kojima se susreem. Nita ne moe da me zaustavi: napokon sam sama uzela sudbinu u svoje ruke i oblikujem je prema svojim eljama. Svoj ivot oblikujem onako kako elim. Svoj ivot oblikujem onako kako elim, i zbog toga sam srena i radosna," Ovde treba priekati oko tri minuta. Ponovo oseam kako mi se itavo telo prijatno oputa. Svakim danom to sve bolje uoavam. U tom prijatnom stanju mira i oputenosti svaka elija moga tela ispunjava se energijom. Puna sam snage i energije. Oseam se vrlo dobro. Kada izbrojim do tri, otvoriu oi i biu ivahna i sveza. Jedan - dva - tri. Otvori oi! Ruke i noge su mi opet potpuno oputene, lake i pokretljive. Puna sam snage i energije, potpuno sam sveza i dobro mije. Sveza sam i oseam se dobro."
197

Ako nekoliko meseci budete redovno sluali ovu traku dva puta dnevno, iznenadie vas sopstveno zdravlje i mladalaki izgled.

Autohipnozom u srean ljubavni ivot ovek moe da se odrekne mnogo toga, pa da ipak bude srean i zadovoljan. Niko, meutim, ne moe da bude zaista srean, ako mu je pomuen ljubavni ivot. Takve smetnje mogu da imaju brojne uzroke. esto je uzrok neki negativan doivljaj koji prerasta u zaarani krug iz koga se teko izlazi. Neka sitnica moe da dovede do neuspeha, a neuspeh do straha da bi to moglo da se ponovi. Zbog straha se dogaa ba ono ega se najvie bojimo, pa se blokiramo i ponovo vraamo na poetak. Tada se jo vie uplaimo, sve dok ne-uspesi ne predu u naviku impotenciju, odnosno frigidnost. Ovde treba u prvom redu presei zaarani krug i ponovo jednom uspeti. Pri tom autohipnoza moe vrlo mnogo da pomogne, jer nam omoguava ponavljanje nekog uspeha, sve dok nam uspesi opet ne preu u naviku. Pri tom nije vano radi li se o stvarnom ili nekom posebno lepo izmiljenom doivljaju. Ve i sama ponovljena predstava je dovoljna da u naoj podsvesti izazove oseaj uspeha i time po-bedi strah koji je dotad spreavao stvarne uspehe. Proivite u autohipnozi nekoliko puta zaredom svoj najlepi erotski doivljaj, i to u svim pojedinostima. Ako ne moete da se setite nekog takvog doivljaja, ili ga uopte niste ni imali, onda ga zamislite ponaajui se onako kao u svojim najsmelijim snovima. Pri tom je vano da vam se doivljaj ta upeatljivije utisne u podsvest i da eljene reakcije postanu deo vae linosti. Sve to moete da snimite na magnetofonsku traku. Prvo sprove-dite autohipnozu onako kako to opirno pie u prethodnim poglavljima. Zatim prikaite svoj uspeni doivljaj u svim detaljima. Ponite otprilike ovako: Sad u duhu tano vidim..." i tako dalje. Zatim sledi taan prikaz. Kada zavrite opis, zastanite tri minuta, da bi utisak i dalje delo-vao. Autohipnozu zavrite ovim recima: 198

Ovaj lep doivljaj duboko i neizbrisivo mi se urezao u podsvest Ubudue u uvek ba ovako da reagujem. Kad izbrojim do tri, otvori-u oi i biu potpuno budan i u najboljem zdraviju. Telo mi je snano i puno energije. Jedan - dva - tri. Otvoram oi! Potpuno sam budan i sve i dobro se oseam. Ruke i noge su mi opet potpuno oputene, lake i pokretljive pa se oseam svee i dobro. Oseam se sasvim svee i zdravo!41 Ako elite da dodate jo nekoliko optih naloga, evo nekih prime ra koji mogu da se usklade sa vaim posebnim poloajem: Svaki put kada svog partnera zagrlim s ljubavlju, odmah osetim kako se u meni rada neobuzdana enja i odmah sam spreman. Te-lesna ljubav je neto sasvim prirodno. Pri tom sam uvek potpuno oputen i slobodan. Radujem se prisnosti s partnerom i oseam kako ve i sama pomisao na to ispunjava itavo moje telo radosnom e-njom. Odmah sam spreman za ljubav.*' Takvim i slinim sugestijama pomogao sam velikom broju ljudi da u ljubavi ponovo nadu ispunjenje.

Autohipnoza pomae kod stresa Poto je telo maina za kretanje, potrebno je da ga neprekidno pokreemo. Ako se to ne obavlja dovoljno intenzivno, funkcije organizma slabe, pa ve i malo optereenje dovodi do preoptereenja, do stresa. Ono stoje za jednog oveka dobrodoao podsticaj, za drugog moe da bude optereenje koje on ne moe podneti. Organizam moramo vebati da bi postajao sve sposobni)i da savlada optereenja, i da bi tu sposobnost zadrao do duboke starosti. O tome da li se neto osea kao stres ne odluuje stepen optereenja, ve stepen sposobnosti naeg organizma da to optereenje podnosi. Taj stepen optereenja vebom moe znatno da se povea. Samo time moe da se objasni to neki ljudi stalno rade s puno elana i dobro se oseaju u situaciji koja bi kod nekog drugog u roku od jednog dana izazvala infarkt. Kada ne moemo da izbegnemo krakotrajno preoptereene pa smo izloeni stresu, od ivotne je vanosti da izmorenom organizmu 199

pruimo priliku da se oslobodi stresa. Stresa moemo da se oslobodimo samo polako. Ako nam je odmor suvie kratak, jedan stres se pridruuje dragom sve dok preterano izmueni organizam na kraju ne klone. Tada esto dolazi do infarkta. Dobra veba za spreavanje stresa je proivljavanje stresnih situacija svakidanjice u autohipnozi. Predstavite sebi tipinu stresnu situaciju iz svakodnevnog ivota, a zatim kako sigurno i suvereno vladate tom situacijom. Pri tom u sebi morate da osetite sigurnost i mir i da u njima uivate. Tako ete nauiti da u ivotu sve reavate mirno i pribrano, prolazei od stvarne situacije i ne inei sami sebe nervoznim. Ubrzo ete primetiti da vam je to novo ponaanje postalo uobiajeno i da gotovo nita ne moe da pomuti va mir. Taj uspeh e vam dati novu snagu, tako da ete sledeu napetost razreiti jo sigurnije i mirnije, jer iz steenog iskustva znate kako to treba initi. Antistres-traka" koju doslovno navodim, pomogla je mnogima koje je muio stres da nevolje prebrode mirno i hladnokrvno: Leem na udoban leaj i sklapam oi. Ruke i noge su mi sasvim oputene. Svaki mi je mii oputen, a ivci su mi smireni. Dobro se oseam. Nita mi ne smeta i nita vie nije vano. Potpuno se preputam tom prijatnom oseaju mira i sigurnosti. Diem sasvim mirno i ujednaeno, sasvim mirno i ujednaeno. Potpuno sam oputen i ne-napet. Dobro se oseam. Sa svakim udisajem sve me vie obuzima prijatan oseaj umora i teine. Postajem sve umorniji. Sve sam umorniji, sve umorniji." Ovde zastanemo jedan minut. ,,Mirujem vrlo duboko i vrsto. U tom prekrasnom stanju mirovanja irom se otvaraju vrata moje podsvesti. Ove reci prodiru sasvim lako i duboko u moju podsvest i tu se neizbrisivo urezuju. Po njima u uvek da postupam. Potpuno sam miran - sasvim sam oputen i nenapet Sve to radim, radiu uvek potpuno koncentrisano i revnosno, ali u pri tom u sebi ostati miran i pribran. Sve poverene zadatke obaviu mirno i staloeno. Nita vie ne moe da me potrese - uvek u da ostanem potpuno miran. Znam da mogu da savladam sve potekoe. To me ini snanim. Kroz telo mi struji udesna snaga koja mi daje sigurnost. Prijatan je oseaj kad mogu da kaem: To u obaviti.' Znam da 200

u da postignem sve to preduzmem, i to apsolutno mimo i staloeno. Moj mir i moja sigurnost rastu iz dan u dan. Sve sam smireniji i sve sigurniji. U svom poloaju se oseam dobro. Srce mi kuca mimo i ujednaeno. Krvotok mi je stabilan i dorastao svakom optereenju. Svako optereenje ini me jo snanijim. Postajem sve jai. Svakim danom sve sam zdraviji i zdraviji. Spavam duboko i vrsto. im poem na spavanje, nestaju svi problemi, pa odmah zaspim. Spavam zdravim i prirodnim snom koji me oporavlja, pa se svakog jutra budim sve i odmoran. Radujem se svakom novom danu i volim svoj posao. Vrlo dobro se oseam. Iz dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i bolje. Sve mi je bolje." Ovde opet sledi pauza od tri minuta. Od glave do pete proet sam dubokom radou zbog toga to se dobro oseam. Jo jednom oseam ono divno poputanje napetosti u itavom telu. U tom udesnom miru svaka elija moga tela puni se novom snagom i energijom, i ja se odlino oseam. Kad izbrojim do tri, otvoriu oi i biu pun snage i energije. Biu sve i oseau se dobro. Jedan - dva - tri. Noge i ruke su mi opet potpuno oputene, lake i pokretljive. Oseam se svee i dobro." Ako ovaj tekst snimite na traku i redovno je sluate, biete ubrzo dorasli svakom optereenju i neete vie ni znati za stres.

Autohipnozom do boljih rezultata u sportu Sve je vie sportista koji koriste autohipnozu da bi poboljali svoje rezultate. O tome kako se pomou autohipnoze mogu poboljati rezultati u golfu napisana je itava knjiga (Dek Hejz: Kako autohipnozom bolje igrati golf). Koliko autohipnoza moe da utie na rezultat moe da se vidi iz ovog primera: Veem broju osoba izmerena je snaga miia, koja je u proeku iznosila 50 kilograma. Zatim je tim istim osobama sugerisano da su umorne i slabe, pa im je snaga ponovo izmerena. U proeku je iznosila jedva 15 kilograma. Posle toga su te osobe dobile sugestiju da se oseaju izuzetno dobro, i da su snane kao nikada do tada. Kad im je snaga ponovo izmerena, pokazalo se da je uiled te sugestije porasla 201

u proeku na gotovo 75 kilograma. Sve se to dogodilo u roku od jednog sata. I sam sam pre nekoliko godina izveo takav ogled. U ordinaciju mi je doao neki mladi diza tegova. Porazgovarao sam s njim o mogunostima i granicama hipnoze. Na njegovo pitanje da li hipnozom mogu da se poboljaju sportski rezultati nisam tada jo mogao da odgovorim. Bio sam, meutim, spreman da pokuam. Posetio sam ga u dvorani za vebanje. Dizao je sve tee tegove dok nije dosegao granicu svojih mogunosti. Na licu mesta sam mu sugerisao da se nalazi u apsolutno najboljoj formi i da kroz njega struji nesluena snaga. Nekoliko minuta kasnije ne samo da je gotovo bez napora uspeo da podigne tegove koje malo ranije nije mogao, nego je i dodao jo dva tega. U roku od deset minuta poveao je svoj rezultat za 11,2 posto. I dr Vilijam S. Kroger, pripadnik avangarde u oblasti hipnoze, a posebno u oblasti poboljanja sportskih rezultata, opisao je karakteristine oglede koje je na univerzitetu u Ilinoju obavio sa trkaima. Nekom trkau koji je svojim rezultatima upadljivo zaostajao za ostalima, dao je placebo, rekavi mu da e time znatno popraviti svoj rezultat i prestii svoje suparnike. I zaista, trka je ve posle kratkog vremena uspeo toliko da pobolja rezultat da suparnici vie nisu mogli da ga nadmae, i on ih je redovno pobeivao. Posle toga je dr Kroger isti prividni lek dao ijednom od trkaevih suparnika. Ovaj je ubrzo ponovo stekao predanju nadmo. Oba trkaa su znatno popravili svoje rezultate i zadrali ih. Dr Miiko Ikai, profesor fiziologije na univerzitetu u Tokiju, takoe se bavio ovom oblau. On smatra da ni u kom sluaju ne postoji opasnost da se sportista fiziki prenapregne, jer se heterohipno-zom ili autohipnozom samo uklanjaju blokade koje sputavaju ljudske mogunosti. Dr Kroger i dr Ikai veruju da nesvesni refleksi organizma uvek uvaju sportistu od prenapregnua. Ipak treba imati u vidu da se vrhunski rezultati nikad ne postiu iskljuivo snagom. Podjednako je vano, ako ne i vanije, unutranje duevno stanje, uporno nastojanje da se postigne cilj i bezuslovna vera u pobedu. Navodim primer opteg naloga kojim mogu da se poprave sportski rezultati. Moete da sastavite niz pozitivnih naloga 202

koji tano obuhvataju val posebni problem i sta vi te ih na mesto koje sam oznaio kao individualne sugestije". I Sklapam oi i potpuno se oputam. Oseam kako mi telom struji prijatan mir koji me celog proima. Nita mi vile ne smeta - nilta nije vano. Potpuno se preputam tom udesnom oseaju mira i po putanja napetosti. Diem potpuno mirno i ujednaeno, pa sam sasvim oputen i nenapet. Potpuno sam oputen i nenapet i oseam se veoma dobro. Oseam se veoma dobro i putam da sa svakim udisajem sve dublje i dublje tonem u prijatan oseaj teine. Postajem sve umorniji. Postajem sve umorniji sve umornij i." Ovde zastanemo oko jedan minut. Duboko i vrsto mirujem. Nita ne moe da mi smeta - nita nije vano. Oseam se sasvim lak, Ne oseam sopstvene ruke i noge. ini mi se kao da uopte nemam telo ni teinu. Sve je lako i slobodno, sve je u meni otvoreno. Potpuno se preputam delovanju sugestije. Pri tom svaka re lako i duboko prodire u moju podsvest i tu se neizbrisivo urezuje tako da u uvek da je posluam. Srce mi kuca mirno i ujednaeno, sasvim mimo i ujednaeno. I pod optereenjem srce mi uvek kuca mirno i ujednaeno. Moj krvotok je stabilan. Srce mi je jako i pri svakom optereenju se oseam veoma dobro. Dorastao sam svakom optereenju. Svaki napor ini me jo snanijim. Olava mije uvek bistra. Nestala je svaka zgrenost i vile se ne javlja, Potpuno sam nesputan i oputen - sasvim slobodan i spreman da u svako doba dam najbolje od sebe. Oseam kako mi se itavo telo prijatno oputa. Iz dana u dan sve sam opuStcniji." Zatim slede individualni nalozi. Redovno spavam duboko i vrsto zaista duboko i vrsto. Svakog jutra se budim sasvim sve i odmoran Radujem se svakom takmienju jer znam da moji rezultati postaju sve bolji. Moji rezultati su iz dana u dan sve bolji. Telom mi struji duboka radost zato Ito sam toliko snaan i Ito se tako dobro oseam. Iz dana u dan sve sam sna niji, Moji sportski rezultati postaju sve bol j i. Oseam se vrlo dobro. Oseam se vrlo dobro/4 Ovde treba priekati tri minuta. Ponovo oseam kako mi se elo telo oputa. Iz dan u dan sve snanije oseam to prijatno popultar\je napetosti. Neobuzdana snaga 203

struji mi itavim telom. Svaka elija mog tela napunila se svezom snagom. Pun sam snage i energije. U svako doba sam spreman da dam najbolje od sebe. Oseam se tako dobro kao nikada do sada. Kad izbrojim do tri, otvoriu oi, biu potpuno budan i sve i oseau se dobro. Jedan - dva - tri. Otvoram oi! Potpuno sam budan i sve i oseam se dobro. Ruke i noge su mi opet neukoene i pokretljive. Pun sam snage i energije, a oseam se veoma dobro. Sve sam i oseam se veoma dobro." Pomou te magnetofonske trake oslobodiete se svake ukruenosti, i tako oputeni moi ete da u svakoj situaciji date najvie od sebe. Autohipnoza poveava inteligenciju i inspiraciju Na psihoneurolokoj klinici u Moskvi obavljeno je niz dubljih eksperimenata koji jasno dokazuju da hipnoza deluje na razliite ljudske sposobnosti i da ak poveava ovekovo znanje. Profesor V. Rajkov je u sedam serija ogleda hipnotisao sto pedeset gimnazijalaca i pedeset studenata koji su u dubinskoj hipnozi proveli na klinici tri do etiri nedelje. Odjednom su pokazali iznenaujue umetnike sklonosti prema slikanju, keramici, duvanju stakla i si. U hipnozi se poveava i sposobnost pamenja. Tako su, naprimer, ispitanici u jednom eksperimentu, od dve stotine i dvadeset nepoznatih stranih reci i njihovog prevoda, posle tri itanja upamtili 5,8 puta vie nego pre. Posthipnotiko dejstvo trajalo je jo etiri do dvanaest nedelja. Meduhipnozama na svakih sedam dana u toku jedne godine inteligencija je trajno poveana 1,5 do 2,5 puta. Dakle, izgleda da se pomou heterohipnoze ili autohipnoze dnevna svest moe toliko iskljuiti da se time oslobodi podsticajna stvaralaka snaga podsvesti i postignu se rezultati koji su ranije smatrani nemoguim. Tako profesor Magnin u svojoj knjizi Umetnost i hipnoza govori o svom pacijentu Madleni koja je u budnom stanju bila hirovita i neuravnoteena, dok se u hipnozi se pretvarala u savreno harmoninu umetniku linost. Njen ples i mimika bili su jedinstveni, i oduevljavali su i najstroe kritiare. Plesovi su joj, meutim, zavisili od 204

inspiracije koju moe da podstakne samo najsavrenija muzika pratnja. Ako je muzika pratnja bila drugorazredna, Madlena nije plesala, ve se samo prezirno mrtila. Pomou heterohipnoze ili autohipnoze takoe moe silno da se uvea nadarenost za uenje stranih jezika. Uenje stranih jezika ne samo da zaheva dobro pamenje, ve prvenstveno snanu koncentraciju. Sigurno je i vama lake da se usredsredite na neto to vas raduje. Ako, dakle, nameravate da nauite neki strani jezik, prvo sebi su-geriite da vas uenje tog jezika iz dana u dan sve vie raduje i da se unapred veselite uenju. Koncentraciju pojaajte sugestijom da ete potpuno da se usredsredite na uenje i neete dozvoliti da vas bilo ta od toga odvrati. Sugeriite sebi da se svaka pojedina re neizbrisivo urezuje u vau podsvest i da ono to ste nauili neete nikad, zaista nikad da zaboravite. Za reavanje zadataka koji trae inspiraciju i kreativnost, moete sami sebi u autohipnozi da sugeriete da ete u snu dobiti eljenu inspiraciju i ceo problem sasvim lako resiti sledeeg jutra. Imajte poverenja u sopstvene nesvesne rezerve, dajte sami sebi eljene sugestije i ne dopustite sumnji da vas koi. Podsvest vas nee ostaviti na cedilu.

205

Zakljuak

Zakoni hipnoze
Ako elite da uspeno primenite hipnozu, pre svega morate da poznajete njene zakone, da ih podrobno shvatite i pravilno primenju-jete. 0 tim zakonima smo ve govorili. Ipak, poto su toliko vani, hteo bih jo jednom da ih ovde ponovim, na poetku ovog uoptenog rezimea. Svaka vizuelna predstava koja vas ispunjava ima mogunost da se ostvari. Nita na svetu ne moemo da stvorimo ni iz ega ili da ga unitimo tako da potpuno nestane. Sve moemo samo da preoblikujemo ili izmenimo. Meutim, postoji izuzetak, a to su nae misli. Misao moemo, tako rei, da stvorimo ni iz ega. Taj stvaralaki in neto je toliko udesno da bismo o tome trebali dobro da razmislimo. Nita ne moete da uradite a da pre toga ne razmislite. I najmanji pokret koji elite da uinite, prvo morate da zamislite. Time je zavren stvaralaki deo te aktivnosti. Ostatak je samo mehaniko ostvarenje zamisli. Svaka misao tei da se ostvari. Preduslov za to je daje pretvorimo u vizuelnu predstavu. Ako ovu predstavu prati snana elja za ostvarenjem, tada skoro i da ne moemo spreiti da se to dogodi. Naravno da vizuelna predstava moe da se ostvari samo ako joj se ne protivi neka druga predstava, tako da se dejstvo uzajamno ne ponitava. Predstava sna doziva san, dok neija predstava da ne moe da spava izaziva nesanicu. Iz toga vidimo i dejstvo drugog zakona hipnoze: Ako se volja i vera sukobljavaju, uvek e bez izuzetka da podlegne volja! Ko ne eli da zaspi kada uvee legne na spavanje? Ali, ako veru-je da ne moe da zaspi, zaista nee moi da zaspi, ma koliko to eleo. Tek kada poverujemo da emo odmah zaspati, stvarno odmah i zaspi 206

mo. To se deava i ako tog procesa uopte nismo svesni, jer zakon deluje u svakom sluaju. Svaki bolesnik bi hteo da ozdravi, ali ve-ruje li on da e da ozdravi? Moemo rei da ovek koji u to veruje zaista ubrzo ozdravljuje. Ko ne sumnja u svoje zdravlje, zaista je i zdrav. Ali ko bi to mogao da veruje, kada je bolest prividno tako stvarna i bolovima nas neprestano podsea na sebe. Vera je uzrok velikog broja udesnih izleenja. uda nema, iako ponekad izgleda da postoje. Dogaa se, meutim, i suprotno. Bolesnik postaje sve slabiji, mada lekarski nalazi pokazuju daje organski potpuno zdrav. On umire jednostavno zato to je to oekivao. Sam je dozvolio da propadne i tako se zakon ispunio. im smo spoznali domet ove injenice, gospodari smo svoje sudbine. Skoro da nema toga to ne bismo mogli da postignemo. Uprkos tome dogaa se da ljudi napregnu svu svoju volju, ali ne postignu odreeni cilj. Drugi pak ostvaruju ciljeve prividno bez velikog napora, jer poznaju drugi zakon hipnoze koji tada radi umesto njih. U sebi stvaraju potrebnu sliku i toliko su njom zaokupljeni da suprotna predstava uopte ne moe da se pojavi. Ovde vidimo dejstvo treeg zakona: Napor izaziva suprotan rezultat. Svaki voljni napor bez vizuelne predstave ne samo to ne uspeva, ve izaziva suprotno od onoga to elimo da postignemo. Nije, dakle, tano da su misli slobodne", jer svaka misao ima sopstveno specifino dejstvo. Prema tome, jedan od najvanijih ciljeva morala bi da nam bude kontrola misli, da bismo njima mogli da upravljamo i pomou njih postignemo ono to elimo. Isto se odnosi i na hipnozu. im smo uoili njene zakone i prema njima se ponaamo, oni deluju u skladu s naim eljama i moramo da uspemo.

Ovako uspeva svaka hipnoza

Ovde bih jo jednom ukrtako hteo da vam prikazem pojedine faze hipnoze i najvanije pretpostavke za njen uspeh. Najvanija pretpostavka nesumnjivo je linost hipnotizera. Dobar hipnotizer morao bi da ima nepokolebljivo samopouzdanje, jer ko ne
207

veruje sam u sebe, nikako ne moe oekivati da drugi u njega veru-ju. Da bi hipnoza uspela, preko je potrebno da pacijent ili ispitanik uvaava hipnotizera. Dakle, prvo je potrebno da se stvori prijatna atmosfera simpatije i poverenja. U takvom stanju, hipnotizer poinje uvodni razgovor. Prvo mora da sazna da li je ispitanik ve bio hipnotisan i da li je ikada posma-trao hipnozu. Ako jeste, neka vam tano opie postupak, a vi ete se kasnije posluiti istom tehnikom. Informiite ispitanika o hipnozi, i ukoliko se on nje boji ili o njoj ima pogrene predstave, rasterajte njegove sumnje i strahove. Mnogi ljudi oekuju da e u hipnozi pasti u trans ili izgubiti svest, pa se onda, kad im se oekivanja ne ispune, razoaraju ili ne veruju da su bili hipnotisani. Objasnite ispitaniku daje hipnoza potpuno bezopasna i da je svako u toku ivota bezbroj puta bio u hipnozi, na primer dok je tonuo u san ili se budio, pa se prema tome u hipnozi ne dogaa nita neobino. Zatim ga upitajte ta eli. Niko ne eli da se hipnotie bez razloga, ve od hipnoze oekuje neto odreeno to bi vi trebalo da ispunite. Anamneza svakako treba da sadri i standardna pitanja, kao to su, na primer: ta najvie elite?" ili ,,U emu je va najvei problem?" ali i: ta biste drugaije uradili kada biste jo jednom mogli da ponete ispoetka?" Odgovori na ta pitanja redovno daju obilje podataka. im ste se detaljno upoznali sa onim to ispitanik eli, ponite s redakcijom", tj. sredite ispitanikove elje i formuliite ih u efikasne naloge. Ne zaboravite da nalozi uvek moraju da budu pozitivno for-mulisani. Zato nikada nemojte da kaete: Vie vas ne boli glava", ve: Glava vam je laka i bistra." Kada ste formulisali sugestije, izazovite u ispitaniku nestrpljivo iekivanje, razjasnivi mu da ete da pokuate da mu pomognete, i da hipnoza moe da ukloni probleme koje vam je opisao. Sada je ispitanik ve vrsto odluio da e se podvrgnuti hipnozi, i to je jasno izjavio. Time se iskljuuje svaki otpor, pa e hipnoza delovati prema oekivanju. Najbolje bi bilo da ispitanik pre prve hipnoze neko vreme miruje u tihoj prostoriji s priguenim svetlom (deset do trideset minuta). Neka pri tom zatvori oi. Tiha muzika moe tu tiinu jo i da prou 208

bi. Vana moe biti i osnovna boja prostorije, pri emu blago zelena i plava boja najpovoljnije deluju. Dobrom hipnotizeru skoro da nikada nee trebati neto drugo osim sopstvenog glasa i delovanja sopstvene linosti. Uticaj linosti se pojaava ako se pri davanju hipnoze i sam bipnotizer hipnotiSe, pa steen dubok mir na taj nain prenosi na ispitanika. Jednostavno i vrlo pouzdano sredstvo sastoji se u tome da negde u visini oiju ispitanika koji lei privrstite crnu taku veliine novia, i naloite ispitaniku da u nj u uporno gleda, sve dok mu se oi ne sklope. Primenjujui tehniku hipnoze, morate uzeti u obzir sve podatke koje ste u uvodnom razgovoru dobili od ispitanika. Morate da ispunite njegovo oekivanje. Ako ispitanik ne oekuje niSta posebno, primenite tehniku koja vama naj vie odgovara. Govorite uvek smirujui, polako i slikovito. Hipnoza, naime, moe da deluje samo ako uspete da probudite vizuelne predstave. Imajte u vidu dvostruku prirodu izgovorene reci: njen materijalni sadraj i zvuk, i njen duhovni sadraj, misao koju prenosi. Obe komponente moraju da budu u skladu. Ako, na primer, kaete: Sasvim ste mirni i oputeni", i pri tom govorite brzo, glasno i isprekidanim glasom, sigurno ete postii suprotno od onoga to elite. Renik prilagodite stepenu ispitanikovog obrazovanja. Dobar bipnotizer uvek tei da se Sto bolje uivi u ispitanika, i da se prilagodi njegovom intelektualnom nivou. To, naravno, zahteva veliku koncentraciju, ali bez tog uivljavanja nijedan ovek ne moe da deluje na drugog. Jedan za drugim slede koraci hipnoze: 1. korak: opuStanje tela Postie se otprilike sledeim recima: Leite udobno. Oi su vam sklopljene -- ruke i noge sasvim su vam opuStene. DiScte mirno i ujednaeno, sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje"... itd. 2. korak: opu8taqje duha .., sada vie nita ne elite - potpuno ste pasivni. Jednostavno pu State da vreme prolazi da se sve zbiva delovanjem drugih - putate 209

da sve deluje na vas. Nita ne moe da vam smeta. Olava vam je bistra i hladna14... itd. 3. korak: mir i oseaj prijatnosti Od glave do pete proima vas duboka radost Sto se tako dobro oseate. Sve snanije oseate to divno oputanje itavog tela"... itd* 4. korak: otvaranje vrata podsvesti ,..u tom udesnom miru irom se otvaraju vrata vae podsvesti -vrata vae podsvesti irom se otvaraju. Sve to vam govorim prodire lako i duboko u vau podsvest i tu se neizbrisivo urezuje. Tano tako ete postupiti"... itd. 5. korak: sugestije Sada na osnovu onoga to ste saznali iz uvodnog razgovora, dajete potrebne sugestije. One moraju da sadre sve ispitanikove elje i da budu upuene njegovoj podsvesti. korak: ponovna sugestija mira i oseaj a prijatnosti Ponovite sugestije iz treeg koraka.
6.

7. korak: olakavanje sledee hipnoze

... sledei put ete jo lake i bre utonuti u isto stanje, Svaki put ete utonuti sve dublje - sve dublje"... itd. 8. korak: buenje iz hipnoze Ukinite sve potrebne sugestije, pored individualnih sugestija, i to otprilike ovim recima: Ruke i noge su vam opet sasvim oputene i nenapete. Oseate se potpuno lako i slobodno. Kad izbrojim do tri, otvoriete oi i oseaete se svee i dobro. Jedan - dva - tri." 9 korak: zakljune sugestije da bi se ispitanik dobro oseao Sada ste opet potpuno budni, puni snage i energije. Oseate se svee i dobro44... itd. Moemo da hipnotiemu i ljude otporne na hipnozu, samo to s njima moramo da postupamo sporije i korak po korak. Ve sam

210

opirno opisao kako se to radi. Morate samo da ostanete mirni i ne smete da pokaete da ste razoarani ako vam pokuaj ne uspe odmah. Porazgovarajte s ispitanikom i ustanovite koje sugestije su ostvarene a koje nisu delovale. U sledeem pokuaju ponovite samo delotvorne sugestije, s tim da ih jo vie pojaate. One sugestije koje nisu uspele jednostavno izostavite. Ako na raspolaganju imate biofidbek ureaj, odmah moete da proitate kako je delovala svaka pojedina sugestija, ime svaka hipnoza dobija individualnu analizu. Ako se ispitanik na va nalog ne probudi, nemojte da budete nervozni. Tada jo vie produbite hipnozu. Zatim podignite ispitanikovu ruku i pri tom recite: Kad ispustim vau ruku, vi ete da se probudite. im vam ruka dodirne bok, biete potpuno budni i svezi i ose-aete se dobro." Retko e biti potrebno da se ovaj nalog ponovi. Najefikasniji nain produbljivanja hipnoze je ponavljanje sugestija. Ako ni to nije dovoljno, primenjuje se isprekidana hipnoza. Pri tom se ispitaniku sugerie da e kod svakog idueg pokuaja jo dublje utonuti u hipnozu. Za produbljivanje hipnoze prikladno je i pokrivanje ispitanika, jer pokrivenost izaziva oseaj sigurnosti i podsea na san i spavanje. Dubina hipnoze bitno se poveava ako je i sam hipnotizer u hipnozi. Zbog toga se svakom hipnotizeru preporuuje da ovlada tehnikom autohipnoze. Nervozni ispitanici mogu znatno da se smire masaom refleksnih zona na stopalima. Sugestija je stvaranje vizuelne predstave u podsvesti. Zbog toga svaka sugestija mora da se oblikuje pozitivno i plastino i polako se izgovara. Time se ispitaniku olakava da rei pretvori u vizuelnu predstavu. Ako je mogue, podelite sugestije u ove tri faze: 1. Neto e se dogoditi. 2. To se upravo dogaa. 3. Dogodilo se. Evo primera: 1. Stomak e vam postati topao. 2. Oseate kako vam stomak postaje topao. 3. Stomak vam je sada prijatno topao. 211

Ako pacijent ima bolove, sugeriite mu da na bolnom mestu osea jaku toplinu, jer toplina oslobaa od bola. Pauze su vano sredstvo produbljavanja sugestija. Posle svakog dela hipnoze trebalo bi da ubacite pauzu od otprilike jednog minuta. Kad joj ne stiu novi podaci, panja e se u neku ruku usmeriti na poslednje primljene naloge, i oni e se jo dublje urezati u podsvest. Kada zavrite s najvanijim nalozima, ubacite duu pauzu (oko tri minuta), a zatim prekinite hipnozu. Pre nego Sto prekinete hipnozu, morate paziti da ukinete sve date sugestije, osim onih koje treba trajno da deluju. Poto ste poniti 1 i sve ostale sugestije, sugeriite ispitaniku daje sve opet isto kao i pre hipnoze, osim onoga to je hipnozom elelo da se promeni. Time ne samo da ete jo jednom pojaati te sugestije, nego ete istovremeno ponovo uspostaviti ono stanje u kome se ispitanik nalazio pre hipnoze. Time odjednom ponitavate sve sugestije osim eljenih, to je vano u sluaju da ste neku od njih zaboravili da ponitite. Poslednji nalog pre prekidanja hipnoze mora da se odnosi na ispitanikovo dobro oseanje. U zakljunom razgovoru upitajte bipnotisanog ta je oseao za vreme hipnoze, kako biste sledei put izbegli sve to je ispitaniku neprijatno, a pojaali ono to je prijatno. Proverite da li je ispitanik opet potpuno budan i da li je spreman da ponovi hipnozu. U toku razgovora nastojte da kod njega izazovete nestrpljivo iekivanje. Dobro bi bilo da se unapred raduje iduoj hipnozi. Ako se budete pridravali ovih uputstava, gotovo je sigurno da uspeh nee izostati.

212

Kada ne smemo da primenimo hipnozu? Postoji svega nekoliko sluajeva u kojima hipnoza ne srne ili ne bi trebalo da se primeni. Razlikujemo apsolutne i relativne kontraindi-kacije. Hipnoza ne srne da se primenjuje ako pacijent boluje od izofrenije, epilepsije, endogene psihoze i starake slaboumnosti. Pored toga postoje i situacije u kojima hipnoza ne moe da se primeni. To su hi-potonija, odbijanje iz verskih razloga, nedostatak unutranje spremnosti, sklonost naglim ispadima, teka oteenja inteligencije.