Jelena uri

Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Beograd

UDK: 316.722:316.647.8 Originalni nauni rad DOI:10.2298/FID0803217D

IDENTITET I INTERKULTURALNOST SRBIJA KAO MESTO PRO IMANJA BALKANA I (SREDNJE) EVROPE1
Apstrakt: U tekstu je re o pokuaju da se pronae odgovarajui koncept za mogue rekonstruisanje i integrisanje razliitih kulturnih identiteta koji su i unutar sebe razliiti i slojeviti. Pogled na problematiku identiteta koji je mogu iz Srbije zemlje u tranziciji kroz razliita iskuenja u traganjima za odgovarajuim identitetom koji bi znaio mogunost integriteta u procesima identitetskih preobra aja jeste specifian po tome to mo e da posmatra sebe i kao subjekt istorije, a ne samo kroz drugost koju su joj drugi namenili. Kljune rei: identitet, interkulturalnost, integracija, preobra aj

Slojevi identiteta
Problem identiteta je jedan od najslo enijih problema oveka. Njegov znaaj ne uspeva da umanji ni stalno izmicanje njegovih znaenja. Naime, pred pitanjima identiteta ljudska saznajna mo neminovno pada u krizu jer nastoji da shvati neto to je stalno u procesima promene. Olakica za um mo e da bude da ove procese posmatra kao iskustvo razliitih aspekata ili slojeva identiteta. Mada, zavisno od okolnosti, ovi slojevi mogu biti razliito diferencirani, oni se uglavnom mogu podeliti na osnovu toga da li su 1) usmereni ka spoljanjosti, tako da predstavljaju identitet-za-druge (koji se, na drutvenom planu, slino individualnom, smeta negde na skali vrednosti izmeu integriteta (persone) i patologije (la nog ja)); ili su, pak, ovi slojevi identiteta 2) usmereni ka unutranjosti sopstvenog bia (entiteta), tako da predstavljaju identitet-za-sebe (odnosno, potencijal bia da integrie smisao onoga to jeste (stvarnost, istina) i vrednosti (koje odgovaraju njegovoj biti)).
1 Tekst je nastao kao rezultat rada na projektu: Regionalni i evropski aspekti integrativnih procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za budunost, Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju, koji finansira Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije (149031).

217

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2008

JELENA URI

U tom smislu ovi unutranji (endogeni) slojevi vie odgovaraju esencijalistikom tumaenju identiteta jer se odnose na neku supstancijalnost, dok spoljanji (egzogeni) slojevi, vie odgovaraju konstruktivistikom tumaenju identiteta. Meutim, i jedni i drugi slojevi identiteta podlo ni su uticajima bilo uticajima okolnosti, bilo sopstvenim, svesnim ili nesvesnim, uticajima te mogu da budu predmet stvaralakog otkrivanja, ili konstruisanja (i re-konstruisanja) identiteta. Ovo tumaenje se, po analogiji, mo e primeniti na drutvo. Svi smo, naime, svedoci toga kako drutvena stvarnost esto vodi ljude u razliite identifikacije. Zavedenost u pogrene identifikacije stvara la ne identitete, tue onome to ova bia zaista jesu. Samozaborav ih onda vodi u samozavaravanje da su la ne stvari istinite i stvarne, lepe i po eljne. Ovo ludilo civilizacije prouavao je Sigmund Frojd ustavnovii psihoanalizu iji znaaj predstavlja primer par excellence uticaja srednjoevropske kulture na moderan duh Zapada. Meutim, mo zapadnoevropske civilizacije da asimiluje razne uticaje i preobrazi ih u svoje, delotvorna je toliko da originalne izvore ume da uini marginalnim. To se odnosi na sve vrste kulturnih uticaja, od antike grke na dalje, i njihov obim se iri s napredovanjem globalizacije. To je sigurno bitan razlog to je zapadnoevropska civilizacija postala nosilac globalnih procesa. Meutim, mehaniko nametanje modernizacije i instrumentalnog odnosa prema svetu, ini da autentine tradicije sve vie isezavaju sve manji broj kultura uspeva da obnovi i odr i svoje identitete. Na taj nain, ponesena samova nou sopstvenog mita o progresu i idejom o prirodnoj hijerarhiji izmeu ljudi, moderna civilizacija u osnovi onemoguava od nje razliite oblike ivota. Time ona, zapravo, dovodi u pitanje ispravnost globalizovanja svog sopstvenog poretka, koji se procenjuje sa vrednosnog stanovita odr ivosti pluraliteta kultura, kako biljnih i ivotinjskih, tako i ljudskih.

Kulturni identiteti
Upravo se Gete taj genije srednjoevropskog porekla mo e smatrati duhovnim tvorcem jedinstvene Evrope zbog svoje vere da ljudi treba da prevaziu fatalizam sopstvene partikularnosti. Kada je

218

uzdizao prevazila enje nacionalne, u korist opteljudske kulture, Gete nije hteo da ka e da nacionalna kultura nije tvoraki element postojanja. On je eleo da poseban identitet kulture pro me onim to je univerzalno ljudsko. Bio je, meutim, svestan da je Prosvetiteljstvo, u potrazi za autonomijom od dogme, otilo u jednu krajnost apstraktnost koja je ponitavala konkretno. Ta jednostranost je naravno izazvala odla enje u drugu krajnost suprotnost koja se zasnivala na prirodnoj ljudskoj te nji za autentinou, a koju je u to vreme emanirao Volksgeist2. Izmeu ovih suprostavljenih krajnosti kree se ljudsko idejno miljenje kao takvo, a tokom moderne istorije ove idejne suprotnosti itekako su odreivale nau stvarnost. Iskustvo je takoe pokazalo da ono to se nalazi u rasponu izmeu ovih suprotnosti sadr i sve elemente koji su potrebni da bi se naao odgovarajui zajedniki imenitelj za konstruisanje identiteta. Tako da, u zavisnosti od toga koji se oblik identiteta smatra po eljnim etniki, nacionalni, regionalni, ili globalni obimna istorija razliitosti i suprostavljanja uvek sadr i i nudi potkrepljujue podatke. Problem je svakako u tome to, premda sadr i sve pomenute slojeve, kao i onaj najva niji univerzalno ljudski, istorija malo poma e pri tra enju unutranjih slojeva identiteta, s obzirom da to zahteva prola enje jedinstvenim putem linog iskustva. Meutim, na planu kolektiva (oveanstva), oekivalo bi se da su istorijska iskustva donela ljudima svest o opasnostima totalitarizma, koji je uvek uspevao da se uspostavi, bilo da su bile prihvatane partikularne ideje, bilo da su bili usvajani univerzalistiki ideali. Ukoliko, pak, ljudi nisu u stanju da iz ovih istorijskih iskustava imaju preuzimanja svesti na osnovu kojih bi mogli da donesu odluke bitne za svoju budunost, i da krenu u njihovo sprovoenje, razumljivo je zato se istorija ponavlja. I istorija e se ponavljati sve dok se ne desi potrebno osveenje koje pretpostavlja da promena ideja, mada mo e da bude veoma bitna, ipak nije garancija da e vrednosti koje druge ideje nose biti potovane tako kao da imaju svrhu u sebi, da nee, naprotiv, kao mnogo puta do sada, biti iskoriene kao (mitska, religijska, ideoloka, propagandna) sredstva za opravdavanje i prikrivanje dominacije.
2

Alen Finkelkrot 1993. Poraz miljenja, Biblioteka XX vek, Plato, Beograd

219

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2008

Nekada je slobodi pojedinca dr ava suprostavljala bo ansko pravo, zatim silu koja je stajala iza racionalnog autoriteta, a kada se ispostavilo da ona mo e da postane brutalna, dolo je do isticanja nacionalnog identiteta kao naina da pojedinci nau sigurnost u kolektivu. Dalja istorija je pokazala da i nacionalni identitet mo e da postane sredstvo za potinjavanje. U ovoj eri kada globalna civilizacija sve vie usvaja univerzalnu vrednost ljudskih prava, postoji nelagodnost to i ova ideja, mo e da bude iskoriena kao sredstvo za ostvarivanje neijih sebinih interesa, premda je sasvim mogue i da ona iznutra bude iskreno prihvaena kao svrha i neophodnost za opti globalni preobra aj ljudskog drutva. Problem sa lepim idejama jeste njihova neodoljivost zbog koje ih ljudi lako prihvataju. Time, meutim, ove ideje poprimaju jednu drugu vrstu neodoljivosti, koja neke ljude kojima je to mogue navodi na iskuenje i zloupotrebu. Kada je, na primer, re o ideji ljudskih prava (a nju je zaista teko ne prihvatiti kao fundamentalnu vrednost globalne slobodne i pravedne humanosti), vidimo kako njena znaenja u praksi variraju. Mada je prihvaen kao ideal, smisao ljudskih prava u suoenju sa stvarnou poinje da poprima razliite vidove, ponekad ak biva doveden do apsurda. Na primer, kada ljudi sami odustaju od svojih ljudskih prava u suoenju sa moi koja ih znatno nadilazi i spram koje se oseaju bespomono. Bilo da je ta mo predoena u vidu totalitarne dr ave, ili neke spoljnje sile, bilo da je po sredi mona logika kapitala od koje zavisi pre ivljavanje, ili pak luksuz, hipostazirana mo vodi do toga da ljudi izgube oseaj o tome ta znai biti ovek i tako, oseajui se nitavno, nekada se i sami pretvaraju u nitarije. Ponitavanje slobode pojedinaca, od strane hipostaziranih instanci, kao to su dr ave i nacije (a u tom smislu i kulture), ponitava ideju oveanstva kada zatvara ljude u iskonstruisane identitete (nacije, etnose, klase) kao u zooloke vrste. Ovakvi identiteti mogu biti iskonstruisani na bilo kojoj osnovi.3 Ustaljena je politika identiteta koji se konstruiu na osnovu proizvoenja neprijatelja, premda je istorija pokazala da ovakva politika nikada nije postigla neku dugoronu stabilnost. Nedavno smo ostavili za sobom vremena uruavanja komunizma, ijem je neuspehu takva politika svakako
3

JELENA URI

Tako, recimo, politike partije postaju danas neke vrste interesnih sekti.

220

Ukoliko je tana izreka da revolucija jede svoju decu, onda bi joj na osnovu iskustva komunizma trebalo dodati: na kraju, jer ona to ini tek nakon to je smazala protivnike, pa zatim one druge koji joj nita nisu znaili.

221

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2008

doprinela. Uestvovala je dodue u tome i druga strana, pa je uzajamno neprijateljstvo totalitarnih pretendenata unitilo mogunost da se reformisanjima sistema usklade razliiti naini osmiljavanja vizije pravednog drutva i njenog ostvarivanja. Analogno psiholokom uvidu da obino naj ee odbacujemo ono to ne elimo da vidimo u sebi, te ga potiskujemo i na taj nain poveavamo opasnost da se neprijatelj, kojeg smo videli u drugom, pojavi iznutra, tako i na drutvenom planu globalizovanje kapitala poprima totalitarne aspiracije koje podseaju na urueni neprijateljski re im. Zbog toga stalno treba iznova misliti o ovoj sklonosti ljudskog drutva da sebe vodi u destruktivnost. Pretpostavka je da savren drutveni sistem ne postoji, da svaki sadr i makar nenamernu greku. S jedne strane, drutveni sistem je nesavren zato to zavisi od ljudi, a deava se da ljudi zloupotrebljavaju mo koju dobijaju od sistema. Shvatanje da mo kvari, a da apsolutna mo kvari apslolutno, izraz je straha od one strane ljudske prirode koju smatramo da treba staviti pod kontrolu. No, budui da kontrola i sama predstavlja mo, njom se ne izlazi iz kruga moi, nego se ona time samo podi e na vii stepen. Mo da bi ovo stepenovanje bilo mogue zaustaviti ukoliko bi se kontrola moi odvijala kru no tj., ukoliko bi uzajamna kontrola onemoguila stvaranje neupitne instance i njenih tlaiteljskih manipulacija. S druge strane, ak i ako sa stanovita sistema ljudi postupaju ispravno, i to mo e ponekad da bude pogreno gledano s ljudskog stanovita ako je u datim okolnostima potrebno uiniti neto to sistem ne nala e, ili pak ne dozvoljava. Tako vidimo da je deo problema i u tome to sam sistem zatvara ljude ograniavajui ih krutou svojih pravila. Poto su, meutim, ljudi ti koji ine sistem, onda u krajnjoj liniji na njima poiva odgovornost kako za ono to se dogaa u sistemu, tako i za greke sistema. U periodu komunistikog sistema ispoljena je opskurna strana ljudske prirode jer predstavnici Komunistike partije, koji su sebe nazvali sveu proleterijata, nisu preuzeli svest o sopstvenoj odgovornosti za izmicanje prethodnih uporita koja su drugi ljudi, njihovi sugraani, imali u dotadanjoj tradiciji?4 Nova tranzi-

cija, u kapitalizam, ne izravnava raune, a i pitanje je da li bi to trebalo initi da bi neki pomak u razvoju ljudske (samo)svesti bio omoguen? Kada je re o globalnom preobra aju takoe je veoma znaajno da doe do tog pomaka svesti. Inae, kapital deluje brutalno bez svesti i odgovornosti onih u ijim je rukama mo.

Rekonstrukcija krize
Promene pokrenute uruavanjem postkomunistikih re ima i odvijanjem takozvanog perioda tranzicije, iznova su pokrenule krizu identiteta, tog najtrajnijeg oblika modernosti5. U novom kontekstu otvorio se prostor za optu (re)konstrukciju identiteta. U pomenutim promenama neki etnosi su dobili vlastite nacionalne dr ave, dok su neki nacionalni identiteti izgubili dr avu i identitet naavi se pod pritiskom etnikih modela identifikacije. Istovremeno Evropska Unija je dobila polet i pokrenula pitanje evropskih regiona. U tom kontekstu, nakon gotovo itavog veka ponovo se pojavio koncept Centralne ili Srednje Evrope, koji je oznaen kao domen vie simbolike, nego fizike geografije.6 S druge strane, imajui u vidu dugu istoriju smenjivanja integracija i dezintegracija Evrope, stanje novonastale krize identiteta mo e se shvatiti kao poetak nove faze ili ciklusa7 kada je potrebno organizovati razgraene delove regiona 8. Kada zamiljamo ta bi sada, u kontekstu regiona Srednje Evrope, mogao da bude jedan po eljan koncept svesne rekonstrukcije identiteta, naziremo mogunost da se pojavi geografski i simboliki osmiljen prostor koji bi omoguio da se razliitosti ispoljavaju skladno, to podrazumeva i stvaranje prilike da se prihvate slinosti. To se pre svega odnosi na razliitosti/slinosti individua kao vorita
5 Adriana Babeci, Srednja Evropa i krhki identiteti. Identitet i kriza u Srednjoj Evropi, Habitus, Br.9/10, 2003/2004. (Central Europe and Fragile Identities. Identity and Central European Crises by Adriana Babei). 6 Geografski, kao to svako zna, Evropa nema istonih granica i ovaj kontinent prema tome postoji iskljuivo kao intelektualna konstrukcija... Erik Hobsbaum, 2003 (234). O istoriji, Otkrovenje, Beograd; Milan Suboti, 2007. Na drugi pogled, Prilog studijama nacionalizma, IFDT i Filip Vinji, Beograd. 7 Vaclav Havel 1996. The hope for Europe, New York Review of Books 8 Imre Paska, Srednja-Evropa: Dimenzije znaenja, Habitus, Br. 2, 2000.

JELENA URI

222

razliitih uticaja kultura jer individue nisu samo izrazi svojih kultura, one su i njihova ishodita. Zajedno s drugim faktorima i drugim ljudima, ipak su na kraju individue te koje konstruiu i rekonstruiu kulture. Mo da globalni razvoj svesti, ukoliko bi bio praen stvaranjem nadnacionalnih institucija, mo e da pomogne da se individue delatno fokusiraju, s obzirom na svoje afinitete, na razliite aspekte odgovornosti za okru enje. Utoliko bi lini primeri individua, bez obzira na njihovo poreklo, mogli eklatantnije da utiu na odgovarajue preobra aje drutva koje je sastavljeno od mnotva drutava i koje se sve vie iri sa irenjem drutvenih povezivanja. Individue su, u tom pogledu, nada budunosti budunosti koja bi trebalo da postane interkulturalna, s obzirom da kolektivni identiteti predstavljaju znaajan problem ak i kada su kulturni. Kulturni identitet je, naime, problem pre svega zato to samo marginalno odgovara stanju stvari moderne kulture nisu autonomne, ni na ekonomskom, ni na politikom planu, ve su delovi veih celina koje se u svetskom sistemu povezuju. Zato se kultura odnosi samo na u e znaenje koje obuhvata jezik, obiaje i eventualno umetnost, ali i kao takva ostaje nedovoljno odredljiva, poto je definisanje znaenja identiteta, pa i kulturnog, potpuno problematino. Meutim, slian problem se javlja i kad treba odrediti regionalni identitet, jer identiteti i razlike se stalno prepliu, pro imaju i te e da zamene mesta, tako da ukoliko regionalni identitet ne treba da ima samo institucionalna i prostorna obele ja, on treba da predstavlja interkulturni prostor i medijum pro imanja kultura. Kada se, dakle, ima u vidu sva slo enost istorijskog iskustva i tekuih politikoekonomskih faktora, teko se mo e odmai dalje od utvrivanja krize. S obzirom da su u fazi dominantni uticaji globalizovanog kapitala, politika identiteta, odnosno, re-konstruisanje i de-konstruisanje identiteta pokuava da stavi u funkciju konzumerske i materijalistike vrednosti koje perpetuiraju probleme identiteta. U reavanju ovih problema pitanje vrednosti svakako ima centralnu ulogu, s obzirom da se zajedniki imenitelj svakog identiteta nalazi na osnovu odgovarajuih zajednikih vrednosti. Ukoliko je ostvarivanje vrednosti svrha, onda je condicio sine qua non identiteta meusobno potovanje i uva avanje. Meutim, problem s ljudskim stanjem je taj to to pre predstavlja izuzetak, nego pravilo. Upravo suprotno je sluaj i ovaj nedostatak uva avanja drugih se

223

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2008

uglavnom ispoljava dvojako. Prvi nain je ei u drutvenim sredinama gde je moderna civilizacija poela da se iri ali nije na pozitivan nain prodrla u strukturu identiteta. Otuda je ponaanje u ovim sredinama oiglednije ponaanje koje smatramo nekulturnim, ili necivilizovanim. Drugi nain, koji se razvio u sredinama gde je ispoljavanje uva avanja postalo norma, takoe mo e da bude problem ukoliko je rezultat neiskrenosti, tj. samokontrolisane interiorizacije nasilja. Tada njegovo prisustvo mo e da se osea ili da savim iznenadi u trenutku kada se za to steknu okolnosti. U prvom sluaju vrednosti kolektiva nisu ni dovedene do svesti, a ponaanje je rezultat instinktivnog aspekta ljudi. U drugom sluaju vrednosti kolektiva su u funkciji diferenciranja i rangiranja, u okviru odnosa superiornosti/inferiornosti, tako da su pretvorene u puka sredstva koja se stavljaju u slu bu moi kontrole i dominacije. Jedan od oblika ispoljavanja takvog odnosa prema vrednostima jeste i taj kada se politika identiteta utvruje isticanjem neprihvatljivih, ili nepremostivih, ili preteih razlika i suprotnosti drugih, koji nikako nisu isti kao mi. Istorija je pokazala da je proizvoenje Drugosti mnogo puta oprobano i potvreno sredstvo za konstruisanje identiteta. Za Srednju Evropu, tu je ulogu imao Balkan, zahvaljujui kojem su utvrene razlike identiteta. Na istom principu je bio izveden zajedniki imenitelj evropske tradicije uopte, u odnosu na razlike Orijenta, dok su u periodu komunistikih re ima, u funkciji utvrivanja globalnih identiteta bile razlike izmeu Istoka i Zapada. Predstavljanje situacije ugro enosti obino slu i kao sasvim logino opravdanje zato su neprijatelji va an katalizator identiteta. Drugi se vide kao strani i tui da bi se izbeglo identifikovanje s njima, tako je lake prenebregnuti njihove patnje. Mo da je takva bila patnja Balkana u funkciji tampon zone na mestu razgranienja velikih imperija Austrougarske i Osmanlijske. Isezavanje tih imperija nije potpuno promenilo njegov polo aj. Delimino je Balkan doao do boljeg uglavljenja s nesvrstanou izmeu Zapadnih i Istonih re ima koje je bilo lagodno mirotvorako. U najnovije vreme, meutim, smisao ovog izmeu se mnogo promenio. Ono je prestalo da bude funkcija i polo aj jer se vie nije odnosilo ni na ta spolja budui da je celokupno okru uje krenulo da tranzitira ka jedinstvenom globalnom identitetu. Samo na jednom delu Balkana, i

JELENA URI

224

to ba u Srbiji, ostala je dilema izmeu biti il ne biti deo ire celine, izmeu iskljuenosti ili ukljuenosti u integralni evropski identitet. Tako se ovo izmeu premestilo unutra gde bi trebalo doneti odluku o tome ta se zapravo hoe.

Identitet Balkana
Do ivljaj istorije balkanskog sveta najte e pogaa seanje na njegove uesnike u kontekstu linije kulturnih razgranienja koja preseca samo njegovo tkivo. U svakom sluaju, to je do ivljaj koji prenosi srpsko predanje: s jedne strane Dunava Srednja Evropa, s druge Balkan, a Srbi podeljeni na dva, na tri dela raunajui i one koji su iveli na granicama iza Drine. I dok je istorija Evrope pravila mentalne mape na kojima su Srbi obele avani kao primitivan i divalj narod, koji je u civilizacijskom razvoju ostao negde na nekom stupnju izmeu paganstva i prvobitnog nerafinisanog hrianstva, prema srpskom predanju, koje je u nedostatku uslova za stvaranje pisane istorije i samo imalo ulogu mentalne mape, Srbi su ostali to to jesu upravo zato to su uspeli da sauvaju9 svoj identitet umesto da su iz straha od nasilja uzeli muslimansku veru, ili da su se zbog privilegija pokatoliili. Upravo zato su, ka e predanje, oni omrznuti od svoje brae, koja moraju da ine sve da od njih uine druge da bi u razlikama potvrdili sopstvene identifikacije. Istorija koju je Kraljevina Srbija imala nakon osloboenja od Turaka nije trajala dovoljno dugo da bi ona kao dr ava uspela da uspostavi zaista stabilan identitet. Uskoro je dolo do I svetskog rata i pada Austrougarskog carstva koji je omoguio formiranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, jedinstvene dr ave, nazvane Jugoslavijom, koja iz najnovije perspektive izgleda kao neuspeh za sve koji su u njoj iveli tokom dvadesetog veka. To bi mogao da bude inicijalni razlog zbog kojeg je srpski identitet, koji je bio uvan tokom pola milenuijuma ivota bez dr ave, poeo da se gasi u dr avi nastaloj slobodnom voljom njenog sopstvenog kralja. Period komunizma je svakako mnogo ubrzao to da srpski identitet (izuzev u tradicionalnom i zaostalom seoskom podruju) gotovo prestane da postoji i
9 Znaenje sauvati koje postoji u latinskoj rei con-serv-are vodi do istog etimolokog porekla (Servi = Srbi).

225

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2008

bude opa an kao postojei. Sve dok ga poslednji ratovi nisu ponovo izneli na povrinu i to u najnepovoljnijem svetlu. To bi takoe moglo da bude objanjenje kako je mogue da srpski identitet bude prenebregnut i na podruju Balkana, iako je dr ava Srbija na samoj osi balkanske teritorije. Budui da srpski identitet nije pouzdan ni u granicama novonastale Srbije, mo da ne treba ni oekivati da on ikome drugome bude bitan. Kada u knjizi Imaginarni Balkan10 Marija Todorova govori o svojoj nameri da emancipuje balkanske intelektualce koji razmiljaju o problemima identiteta i koji su usvojili podele nametnute od zateenih i iskljuivih identiteta ne samo od iznurujuih posledica zapadnjake rezervisanosti, ve i od mnogo emotivnijeg odbacivanja na koje nailaze kod svojih dojueranjih istonoevropskih sapatnika (Todorova 1999,13), ona tu srpske intelektualce nigde ne pominje. Ako u poetku i nije jasno da li ih to ona ipak podrazumeva, uskoro italac koji na to obrati pa nju, mo e samo da nastavi s upitnim uenjem kako to da ova istoriarka, koja je stekla svetsku slavu kao strunjakinja za pitanja Balkana, mo e da napravi takav propust? Tako, na primer, kada konstatuje da bauk Balkana i dalje kru i kulturom Zapada, ona pie kao da nije upravo srpski narod i to jedino on od samog poetka postkomunistike tranzicije dobio najpe orativniji mogui imid balkanstva koji je uopte mogue pripisati jednom narodu, a taj imid koji mu je dodeljen od strane celog naprednog sveta, Todorova rastvara u pojmu Balkana. Kada se ima u vidu pomenuti gubitak identiteta, ne udi to je ovo preutkivanje Srba potom preutano i od strane srpskih intelektualaca, ako je jo preostalo onih koji imaju iskrenih pobuda da se smatraju takvim. Ovo preutkivanje je zapravo delovalo kao olakanje za sve koji su, hteli-ne hteli, odjednom spolja identifikovani kao deo drutva u Srbiji, oznaeni dakle kao deo srpskog identiteta, bez obzira na to da li su se tako oseali. U te svakako spadaju bar neki balkanski intelektualci iz Srbije koji su verovatno oseali olakanje to najzad nisu bili, makar indirektno prozivani za raspad bive Jugoslavije, te su mogli da odahnu od kompleksa krivice, ili makar od okrivljavanja koje je dominantno oblikovalo i u tom smislu ujedinilo globalnu javnost. Kako god bilo, tek u ovom tumaenju istorije
10

JELENA URI

Todorova, Marija. 1999. Imaginarni Balkan XX vek, Beograd.

226

Imaginarnog Balkana nema teme koja se odnosi na srpsko, a Srbija se kao faktor uglavnom zanemaruje. Mo da bi se trebalo pitati zato je tako, s obzirom da je veliki znaaj ove knjige, potpuno jasan, naroito zbog obnavljanja svesti o injenici da je Balkan opisivan kao drugo u odnosu na Evropu. Takoe zbog kritike generalizacije koju su sprovodili zapadni istoriari zasnivajui je na redukcionizmu i stereotipima o Balkanu u vreme kada Todorova pie Imaginarni Balkan oni su dostigli takav stepen i intenzitet da itav diskurs zaslu uje i zahteva posebnu analizu (Ibid, 15). U istoj meri je bitna distinkcija drugosti koja antropoloki razgraniava diskurs Balkana od teme Orijentalizma. Razumljivo je da je ovim markiranjem globalnog renika autorka zaslu ila popularnost, uspevajui u svojoj nameri da sa stanovita suprotnog orijentalistikom diskursu istra i naizgled identinu, ali u stvari samo slinu pojavu koju naziva balkanizam (Ibid, 28).11 Meutim, u pogledu odnosa prema najbli im susedima, ovo razmiljanje o zamiljanju Balkana, deluje kao ponitavanje drugog. Ova pristrasnost je razumljiva ako se ima u vidu da svako traganje za poreklom i smislom postojanja ima za svoje ishodite sam identitet tragaa. Aktuelni izazov osmiljavanja evropskih, ali i globalnih integracija (barem u smislu evroatlanske globalnosti), svakako jeste deo toga ustanovljavanjem regionalnog identiteta Balkana doprinosi se njegovom preobra aju. Sa stanovita Velikog Zapada, Todorova to ini maestralno, iako identitet Balkana ona gotovo sasvim identifikuje sa bugarskim identitetom, kao njenim linim poreklom. Slu ei se istorijskim pristupom ona u prolosti nalazi aktuelTodorova naglaava da je u zapadnoj istoriji uobiajeno kontrastiranje izmeu civilizovanog sveta i varvarstava poinjenih tokom Balkanskih ratova (1912-1913). To se oitava u pretampavanju izvetaja iz 1913., godine De Konstana za Karnegijevu komisiju. Ovaj izvetaj je pretampavan i 1993. godine, ali Todorova ne pominje da je to godina nezapamene inflacije u Srbiji zbog sankcija koje je Evropska zajednica uvela Srbiji zbog odgovornosti za raspad Jugoslavije. U tom izvetaju se ka e da pravi krivci... zverstava... nisu... balkanski narodi, ve oni koji zbog interesa ili sklonosti izjavljuju da je rat neizbe an, ali kada ga izazovu tvrde da su bili nemoni da ga spree (Ibid, 17). Zaista, mnoge opaske Marije Todorove pogaaju sutinu istorijskih deavanja. Na primer, kada ka e da Balkanci ni u kom sluaju nemaju monopol na varvarstvo, ili kada iznosi zapa anje da izvikana balkanska zverstva ipak nikako ne uspevaju da dostignu dimenzije ostalih evropskih pokolja. Ona se gotovo ruga uenju civilizovanog sveta to se na Balkanu ljudi ubijaju zbog neega to se dogodilo pre pet stotina godina podseajui da se u Evropi koja ima du e civilizacijsko pamenje, ubijaju zbog neeg to se dogodilo pre dve hiljade godina.
FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2008
11

227

JELENA URI

nost sadanje teme ali, zapravo, ona tu prolost, kao ni sadanjost, ne osvetljava do kraja govorei samo o onim aspektima koji se tiu bugarske strane Balkana. Tragajui za izvorima preobra aja balkanskog identiteta, Todorova tra i odgovor na pitanje: Kako geografski naziv mo e da se preobrazi u jednu od najsna nijih pogrdnih etiketa u istoriji, u meunarodnim odnosima, u politikim naukama i, u dananje vreme, u optem intelektualnom diskursu? (str. 21). Oseajui se, zbog svog porekla, podstaknutom na razoblienje ovog diskursa koji konstrukciju balkanskog simboliki smeta van istorijskog vremena, Todorova i sama prenebregava unutranje nijanse uglavnom uitavajui u opti pojam Balkana jedan poseban deo njegove istorije. Mada pripisivanje najnovije aktualizacije balkanskog diskursa Bugarskoj faktiki nije korektno, to se istorijskih aspekata tie, mo e se smatrati da ona na to ima potpuno pravo. To pravo se sastoji u tome da svako ini ono to mo e da sagledava stvari iz svog sopstvenog ugla, jer niko ne mo e oekivati da jedan smrtnik bude svevidei. To, naravno, druge ne spreava da sami uine ono to smatraju da treba, pa neka to bude bolje ukoliko je u njihovoj moi. Na osnovu ovoga vidimo da nacionalni, kao i svaki kolektivni identitet veoma zavisi od individualnih lanova datog kolektiva. Ukoliko postoje individue koje su sposobne da zastupaju svoj kolektiv, u ovom sluaju nacionalni, onda se identitet tog kolektiva mo e potvrditi iznutra. Mo e se pretpostaviti, dakle, da jedan narod zaslu uje sudbinu kakvu mu obezbede pojedinci koje je odnegovao. Na primeru koji daje Todorova vidi se da pojedinci mogu reima da uvrste, proire i preobraze identitet svog naroda. Mada srpski narod, pored bugarskog, naseljava isto geografsko podruje Balkana zapadna strana iste planine koju Bugari zovu Balkan, kod Srba se naziva Stara planina i na osnovu toga takoe uestvuje u balkanskom identitetu, to se iz knjige Imaginarni Balkan ne vidi. Uprkost tome Todorova zaslu uje optu zahvalnost zbog anga mana da pojam Balkana oslobodi i proisti od loih istorijskih sadr aja.

Mogunost interkulturalnosti
Da li je srpski kralj, kad se odluio na stvaranje Jugoslavije, svesno osudio srpski identitet na isezavanje? Mo da se samo nadao

228

12 Poto multikulturalizam podrazumeva manje ili vie nezavisnu koegzistenciju kultura, interkulturalnost je mo da onaj pojam koji, nevin i neoptereen loom istorijom, treba da se potvrdi u akciji ostvarivanja uzajamnosti ravnopravnog pro imanja i punopravne razmene svih kultura koje dolaze u dodir. On bi trebalo da omogui i da se stanovite jedne kulture mo e preispitivati sa stanovita neke druge. Posebno bi trebalo preispitati vladajuu tehnoloku kulturu i to ne samo u odnosu na kulture koje su joj sinhrone u prostoru, ve i u odnosu na one koje je hegelijanski prevladala, zaboravila, ili jednostavno unitila. Jelena uri, Univerzum kulture, 1995 u Interkulturalnost / Interculturality, ed. B. Jaki IFDT, Beograd. 13 Evropa s veim brojem obrtaja kako je mislio Jano Martonji (Jnos Martonyi)

229

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2008

da e Jugoslavija biti prilika da se srodni identiteti malih razlika usaglase i ujedine u zajednikoj multikulturnoj sredini. S druge strane, mo da do tog usaglaavanja nije moglo da doe zbog ukorenjenosti razliitih sfera moi razliitih kultura. Tom usaglaavanju svakako nije doprinela ideologija bratstva i jedinstva koja je bila licemerna i la na jer nije realno bila podr ana politikim i ekonomskim iniocima. Tako je Jugoslavija vremenom postala ljutura koju je trebalo zbaciti nakon to su dovoljno osna eni etnosi koji su njenim raspadom zadobili sopstvene dr avne identitete. Da sfera kulture nije u Jugoslaviji vremenom ipak spojila toliko toga, njen raspad ne bi ni morao da bude toliko bolan. Dogaanje ovog raspada teklo je istovremeno sa stvaranjem Evropske Unije i to na slinim multikulturnim osnovama kao to su bile jugoslovenske. S obzirom da se u sluaju Jugoslavije ispostavilo da je multikulturalnost znaila koncept negovanja u sebi zatvorenih samodovoljnih kultura, mo da bi iz toga trebalo izvui pouku i osmisliti neki nov koncept, koncept koji bi omoguio bolja i stabilnija reenja. Imajui u vidu da bi taj koncept trebalo da integrie jedan, makar virtuelni, interkulturni prostor, on bi mogao da bude oznaen kao koncept interkulturalnosti.12 Ako je tano da je Srednja Evropa jedna intenzivnija Evropa13, jer se na manjem prostoru, nalazi vie manjih nacija, s veom jezikom, kulturnom i religijskom raznovrsnou, mada i nasleenim tenzijama i konfliktima, to znai da bi srednjeevropski identitet mogao da ima i intenzivniji stvaralaki potencijal. To bi mogao da bude interkulturni identitet koji pretpostavlja integrisanje zajednikih vrednosti koje bi mogle da budu opteprihvaene, ne na osnovu bilo kakve prisile, ve na osnovu saglasnosti individua s

onim to im je blisko to je istovremeno autentino stvaralako i univerzalno ljudsko. Pod uslovom da ovaj koncept interkulturalnosti bude realno podr an politikim i ekonomskim iniocima on bi mogao da bude podloga za integrativnu rekonstrukciju identiteta, to znai da bi mogao da dopusti da u njemu doe do pro imanja, a i prelamanja razliitih kultura kroz razliite slojeve individualnih i kolektivnih identiteta. Predstavljajui kulturu kao sopstvene do ivljaje individue nastavljaju neke tradicije, ili pak zainju nove svojim znaajnim delima. Va no je da ne budu savladane dominatorskim obrascem, jer ako se to desi, kultura pada na nivo kulta, a vrednosti postaju sredstva za simuliranje ideala. Na krae staze to postaje izvor nezadovoljstva, na du e garant propasti. Istorija nas ui da la i vode gubitku smisla s kojim se gase i neponovljivi potencijali identiteta, koji su mogli da budu ostvareni pod odgovarajuim uslovima u pogodnoj sredini. Mogue ih je zamisliti i pokuati ostvariti makar u virtuelnom prostoru interkulturnosti jer, s jedne strane, izgleda da logika globalnih procesa prevazilazi mogunost odr avanja zasebnih kulturnih identiteta, a s druge strane, izgleda da bi jedino re-konstrukcija (pravih) identiteta imala smisla. Bez ovog okvira ne mo e se ni razmiljati o znaaju identiteta. Gubitak tradicionalnih kulturnih identiteta deluje traumatino na ljude jer ih ostavlja bez okvira kulture na koju su navikli. To pada utoliko te e to vie strepimo da prekidanje dugotrajnih kulturnih ciklusa, ija je uloga da povezuju smisao sadanjosti s prolou i budunou identiteta, mo e da znai da kolektivni identiteti budu svedeni na funkcije u tehnologiji vladanja. Da li e biti tako pokazae vreme, to jest, budunost kojoj omoguimo da bude. Bitno je imati na umu da identiteti nisu monolitni, ve da se sastoje od mnogih povezanih, izukrtanih, ili preklapajuih slojeva, na koje mo emo uticati i koji, iako su potencijalno dati, mogu da budu menjani, naputeni i izgubljeni, nametnuti i oteti, i da, iako nikada ponovo nee biti sasvim isti, istina je da ih mo emo ponovo otkrivati i re-konstruisati. Ukoliko naslage pisane istorije kriju zaboravljena umea ivljenja koja su nekada imala znaenja usklaenosti sa okru enjem, kao s onim to jeste identitet stvarnosti i stvarni identitet sveta, njih je iznad svega potrebno rekonstruisati. U svakom sluaju, prvi uslov

JELENA URI

230

za rekonstrukciju nekog istinskog identiteta je da se prethodno prepozna i prizna ono to jeste. To omoguava usklaivanje sa stvarnou i svesno anga ovanje na njenom preobra aju. Ekonomski i politiki uticaji divergiraju tako da znaenja i dejstva koja proizvode mogu da budu i pozitivna i negativna. To nekad zavisi od pogleda na stvari, tumaenja znaenja i upotrebe termina. Ni ona nisu jednom zauvek data i nepromenljiva. Na taj nain neto to je prvobitno bilo lepo, dobro i istinito, vremenom mo e da postane dekadentno. Takav je, na primer, sluaj s idejom slobodne trgovine, koja je nekada bila pokreta napretka, ali je postala ideoloki slogan koji preokree potencijalni smisao tranzicije potreban za jedan sreniji svet i stvara tranziciju koja nas tera da radimo u korist sopstene tete. Zato je potrebno razumevanje koje sve slojeve sadr i neki pojam u datim geopolitikim konstelacijama. Ideali, naravno, uvek odstupaju od stvarnosti, ali sve je u redu dok predstavljaju izraz sustizanja izmeu treba i jeste. Sve dok je tako, postoji nada da se preobrazi na bolje sve ono to sada ne deluje ba mnogo dobro.

Literatura
Babeci, Adriana Srednja Evropa i krhki identiteti. Identitet i kriza u Srednjoj Evropi, Habitus, Br. 9/10, 2003/2004. uri, Jelena Univerzum kulture, 1995 u Interkulturalnost / Interculturality, ed. B. Jaki IFDT, Beograd. Finkelkrot, Alen 1993. Poraz miljenja, Biblioteka XX vek, Plato, Beograd. Havel, Vaclav 1996. The hope for Europe, New York Review of Books. Hobsbaum, Erik 2003 (234). O istoriji, Otkrovenje, Beograd. Paska, Imre Srednja-Evropa: Dimenzije znaenja, Habitus, Br. 2, 2000. Suboti, Milan 2007. Na drugi pogled, Prilog studijama nacionalizma, IFDT i Filip Vinji, Beograd. Todorova, Marija. 1999. Imaginarni Balkan XX vek, Beograd.

231

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2008

Jelena uri IDENTITY AND INTERCULTURALITY SERBIA AS A PLACE OF INTERWEAVING OF BALKANS AND (CENTRAL) EUROPE
Summary This article is an attempt to find a suitable concept for possible reconstruction and integration of various cultural identities, which are diverse and internally layered. The view on issues of identity taken from Serbia the country in transition faring through different temptations in search for an appropriate identity which could mean a chance for integrity in processes of identity changes is specific in as much as it could consider itself as a subject of history and not only as otherness designated by other parties. Keywords: identity, interculturality, integration, transformation

JELENA URI

232