UNIVERZITET U NIU

EKONOMSKI FAKULTET MASTER AKADEMSKE STUDIJE SMER - MARKETING

Predmet: Upravljanje elektronskim poslovanjem preduzea Pristupni rad: Telekonferencije u praksi

Profesor: Prof. dr Slavoljub Milovanovi

Student: Olivera Cvetkovi 330/2011

Ni, februar 2012. godine SADRAJ UVOD.........................................3 1. POJAM TELEKONFERENCIJE...............................................................................................4 1.1 TIPOVI TELEKONFERENCIJE..........................................................................................5 1.2 PREDNOSTI TELEKONFERENCIJE.................................................................................5 1.3 NEDOSTACI TELEKONFERENCIJE................................................................................5 2. POJAM VIDEOKONFERENCIJE...........................................................................................5 2.1 TIPOVI VIDEOKONFERENCIJE.......................................................................................8 2.2 PREDNOSTI VIDEOKONFERENCIJE.............................................................................11 2.3 NEDOSTACI VIDEOKONFERENCIJE............................................................................11
PRIMERI: PRIMENA TELEKONFERENCIJE U PRAKSI...12 - CUSEEME SOFTVER..12 - NETMEETING SOFTVER13...13 - PRIMENA TELEKONFERENCIJE NA MEDICINSKOM FAKULTETU U BEOGRADU. 14 - PRIMENA TELEKONFERENCIJE NA MEDICINSKOM FAKULTETU U NIU..14 - PRIMENA VIDEOKONFERENCIJE U KOMPANIJI TELEKOM SRBIJA.15 - PRIMENA VIDEOKONFERENCIJE U KOMPANIJI IKEA.16 - PRIMENA VIDEOKONFERENCIJE U ERSTE BANCI16 - PRIMENA VIDEOKONFERENCIJE U SRPSKOM PRAVOSUDJU17 - PRIMENA AUDIOKONFERENCIJA ZA ODRAVANJE SEDNICA VLADE REPUBLIKE SRBIJE..........................................................................................................................17 ZANIMLJIVOSTI...19 - POSVEENOST AUDIO/VIDEO RAZGOVORU..19 - VULKAN PODSTAKAO VIDEOKONFERENCIJE..19 - ISTRAIVANJE: KOLIKO SU ZASTUPLJENI VIRTUALNI SASTANCI U REGIONU JUGOISTONE EVROPE ...20 ZAKLJUAK...22 LITERATURA...23 2

UVOD
Komunikacija je poela jednostavnom interakcijom licem u lice. Danas postoji eksplozija tehnologija koja omoguava grupama pojedinaca irom sveta da komuniciraju bez naputanja svoje kancelarije ili radnog mesta. ivimo u vremenu tehnologije i neprestanog tehnolokog napretka. Tehnologija spaja ljude irom sveta kroz napredne sisteme komunikacije. Sve se vrti oko rei tehnologija, a telekonferencija kao pojam koji datira jo iz 60-70 ih godina, dobija sve vie na znaenju. Razvoj tehnologije je doveo do toga da se ljudi mogu sastati i komunicirati , iako se nalaze udaljeni stotine ili hiljade milja. Telekonferencije omoguavaju grupi ljudi da se istovremeno dogovaraju preko telefona ili e-mail softvera za grupnu komunikaciju. Telekonferencije koje dozvoljavaju da dvoje ili vie ljudi na udaljenim lokacijama rade na istom dokumentu ili podacima, istovremeno, nazivaju se dataconferencing. Sa ovom vrstom telekonferencija, korisnici na udaljenim lokacijama mogu da uredjuju ili modifikuju podatke (tekst, kao to su dokumenti; brojeve, kao to su grafici). Telekonferencije u kojima uesnici vide jedni druge preko video ekrana se nazivaju videotelekonferencije ili videokonferencije. Ove forme elektronskih konferencija su sve popularnije, jer tede vreme za putovanja i znaajno smanjuju trokove komuniciranja. Poslovni svet je uao u komunikacone revolucije. Danas postoji poslovna komunikacija, koja podrazumeva online sastanke i konferencije. Telekonferencije su nale svoje mesto u poslovnom svetu. Bez telekonferencije, teko je zamisliti poslovnu svakodnevnicu. Korist audio i video telekomunikacija je u tome kako bi ljudi na razliitim lokacijama bili prisutni zajedno na odredjenom sastanku.

Primena telekonferencija (audio/video): Direktni sastanci Nedeljni kolegijumi Uenje na daljinu Prenos kongresa, seminara. Telemedicine Sudski procesi Vojne i policijske svrhe ..

1. POJAM TELEKONFERENCIJE Sastanci su vaan deo posla. Komunikacija licem u lice (face to face) je tradicionalni nain komuniciranja - dranja sastanaka . Sastanci licem u lice mogu biti neefikasan i skup nain da se posluje, posebno kada uesnici moraju da putuju na velike daljine. Pogodna zamena za ovaj nain komuniciranja je telekonferencija. Telekonferencija danas podrazumeva razliite oblike koritenja raunarske mree za dvosmerno komuniciranje izmeu dva ili vie prostorno udaljenih i odvojenih korisnika u stvarnom vremenu. Isto tako, danas se podrazumeva da su telekonferencije multimedijske, odnosno mrena multimedija. Telekonferencija je sastanak preko komunikacionog medijuma. Razliite vrste telekonferencija (audio, audiografika, video, poslovna televizija i uenje na daljinu), povezane su zajednikim odlikama, a to su: korienje telekomunikacionog kanala, povezivanje ljudi na razliitim lokacijama, interaktivnost dvosmerne komunikacije, dinaminost aktivnog uea korisnika. Telekonferencija je telefonski sastanak izmeu dva ili vie uesnika, koji ukljuuju tehnologiju sloeniju od jednostavnog dvosmernog komuniciranja preko telefonskoj veze. Telekonferencija moe biti audio-konferencija koja podrazumeva samo prenos glasa, bez slike,putem dial-up telefonske linije ili videokonferencija koja pored glasa podrazumeva i prenos slike. Telekonferencija ima ogroman potencijal za poveanje efikasnosti ljudske komunikacije. to znai, manje vremena daleko od kue, vie novca,vie vremena da se posveti drugim aktivnostima. Ipak, telekonferencija, nikada ne moe potpuno zameniti face to face sastanke. Licem u lice interakcija vaan je deo ljudske komunikacije i telekonferencija moe samo olakati proces komuniciranja. Kako bi se minimizirali problemi telekonferencije, neophodno je da korisnici prethodno paljivo procene svoje potrebe i ciljeve sastanka ,svoju publiku, kako bi se utvrdilo da li je telekonferencija prikladna, kao na primer, da se razmotri veliina grupe i nivo iskustva grupe sa telekonferencijama i stepen poznavanja jednih sa drugima.

Slika 1. Telekonferencija 1.1 TIPOVI TELEKONFERENCIJA Telekonferencije se mogu odvijati na tri naina: 1. Preko telefona (audio konferencije) Audio konferencija, se obino vezuje za komuniciranje putem telefona u kancelariji. Ako postoji vie od jedne osobe na sastanku, obino se telefon stavlja na spikerfon, tako da svako moe da uje. 2. Preko raunara (konferencijska veza pomou raunara) Raunarska konferencija podrazumeva razgovor preko kompjuterskog ekrana, najee preko datog servisa za askanje. 3. Preko TV-a (video konferencije). Video konferencija se odnosi na snimanje i usmeravanje sliku sa TV-jedne osobe na drugu. Raunar onoga ko vodi konferenciju je povezan sa raunarima zaposlenih, a zatim se slika prebaci na televizijski ekran za lake gledanje . Kompanije obino koriste telekonferencije ako su njihovi zaposleni udaljeni jedni od drugih geografski ili zato to kompanija ima kancelarije na razliitim lokacijama, ili zato to kljuni zaposleni rade kod kue i nisu u mogunosti da uvek fizicki prisustvuju sastancima. Telekonferencija omoguava kompanijama da sprovede brifing posla, radionice, obuke zaposlenih, seminare, sastanake, predavanja i slino, izmedju razliitih pojedinaca, iako su fiziki razdvojeni. 1.2 PREDNOSTI TELEKONFERENCIJE Smanjenje trokova grupnog sastanka je glavna prednost telekonferencije. tednja se uglavnom odnosi na smanjenje trokova putovanja, ukoliko su sastanci zakazani na daljim lokacijama. 5

Istraivanja pokazuju da kompanije koje se oslanjaju na telekonferencije smanje svoje trokove putovanja za oko 30% godinje Telekonferencija omoguava ljudima da uestvuju u regionalnim, nacionalnim ili skupovima irom sveta, bez naputanja svoje lokalne kancelarije. ea komunikacija i koordinacija izmedju filijala; telekonferencija omoguava veu bliskost medju ucesnicima u medusobnom kontaktu jednih sa drugima. Sastanak je fleksibilniji, jer uesnici mogu da se pridrue konferenciji kad god je to potrebno. Telekonferencija moe biti zakazana nekoliko minuta ili nekoliko sati pre poetka sastanka, umesto da se zakazivanja vrse prethodnih nekoliko dana ili nedelja pre pocetka sastanka . 1.3 NEDOSTACI TELEKONFERENCIJE

Pojava tehnikih problema, prilikom pokuaja da se uspostavi konferencija ili u toku konferencije. Nepogodna je za sloene interpersonalne komunikacije, kao to su pregovaranja. Manja mogunost stvaranja atmosfere grupne prisnosti. Nedostatak poznavanja uesnika u radu sa opremom,ili samog medija. Komuniciranje je manje nego u komunikaciji licem u lice

Pre nego to se pone sa telekonferencijom, mora se prvo odrediti oblasti koje su od znaaja: 1. Koliko lokacija e biti ukljueno ? 2. Koliko ljudi e biti ukljueno, u ukupnom sastanku i na svakoj odreenoj lokaciji? 3. Koliko je vano da uesnici sastanka impresioniraju svog nadredjenog? 4. Koje resurse imate na raspolaganju? 5. Koliko vremena imate na raspolaganju da isplanirate sastanak? 6. ta mislite da ete postii sastankom? Telekonferencija, dakle predstavlja in sastanka putem telefona, i jedan je od najjednostavnijih i najekonominijih vidova sastanka. Sve to je potrebno je telefon na svakoj lokaciji. Uesnici mogu da se pridrue sastanku sa bilo kog mesta, sve dok poseduju telefon. Telekonferencija omoguava uesnicima da se brzo odlue, kao i odgovore na potrebe i promene u poslovanju. 2. TA JE VIDEO KONFERENCIJA? Uz pronalazak televizije, dola je sposobnost da se sprovede jednostavna analogna konferencija. To je bio vrlo jednostavan sistem koji se sastojao od dva zatvorena televizijska sistema povezana kablom. Dobar primer za to bi bila nemaka potanska mrea, postavljena u Berlinu i nekoliko drugih gradova u period od 1936.godine do 1940. godine. Tokom prvih letova u svemir, NASA je koristila ovu vrstu frekvencija kada je izvetavala. ak i danas, neke televizijske stanice esto koriste ovu vrstu videokonferencija uivo, kako bi izvetavale sa udaljenih lokacija. Prva video konferencija demonstrirana je 1968.god., kada je Douglas Carl Engelbert u saradnji sa 17 istraivaa koji rade sa njim u centru za istraivanje na Stanford univerzitetu, predstavio 90-minutnu javnu demonstraciju online sistema. Tanije predstavio je protok informacija putem videokonferencije u

oba pravca izmedju dve strane, deljenje radne povrine,princip virtuelnih sastanaka i njegov najpoznatiji izum kompjuterski mi.1 Videokonferencija je jedan od najeih i najpoznatijih oblika telekonferencije. Najee se pod pojmom videokonferencije, podrazumeva prenos slike i zvuka preko raunarske mree. Vie prostorno udaljenih korisnika mogu se meusobno videti i uti u stvarnom vremenu pomou multimedijski opremljenih raunara povezanih u mreu. Videokonferencija , kao najpoznatiji oblik telekonferencije, podrazumeva korienje raunara, koja su opremljena kamerom i mikrofonom, kako bi uesnici videokonferencije mogli diskutovati i razmenjivati dokumente, ideje i ostale materijale sa predavaem i medjusobno sa uesnicima preko raunara.

Slika 2. Douglas Carl Engelbert, prva videokonferencija Videokonferencije se sastoje u tome da su u sobi za predavanje postavljene kamere koje omoguavaju uesnicima koji se nalaze na udaljenim mestima da na ekranima prate sve to se dogadja na mestu na kojem se odvija predavanje. Videokonferencija je komunikacija putem koje se zvuk i slika u pokretu (video slika) menjaju izmedju dve ili vie lokacija. Najee se upotrebljava u poslovne svrhe i prilikom uenja na daljinu. Signal kojim se vri prenos slike i zvuka je digitalan , te moe biti poslat na razliite naine. Videokonferencija najee se izvodi unutar lokalne mree (npr. LAN) ili preko javne telefonske mree (najee ADSL zbog finansijske isplativosti zadovoljavajueg kvaliteta prenosa). Korienjem raunarske ili komunikacione tehnologije , videokonferencija omoguava ljudima na razliitim lokacijama da se medjusobno vide i uju. Videokonferencije (ili video-tele-konferencije) predstavljaju skup interaktivnih komunikacionih tehnologija koje omoguavaju da se sa dve ili vie lokacija interaktivno i istovremeno vri dvosmeran prenos video i audio signala. Razlikuje se od video telefona, jer moe da slui za razmenu informacija na konferencijskom nivou, a ne na pojedinanom nivou odnosno nivou sa dva korisnika.

Snimak prve video konferencije , http://www.youtube.com/watch?v=ZP7h-JXaekg, preuzeto sa internet 22. Februara 2012. godine. 7

Video konferencije koriste se telekomunikacijama audio i video tipa, da bi se ljudi sa razliitih lokacija doveli u poziciju da istovremeno prisustvuju zajednikom sastanku. Ovo moe biti jednostavno ba kao i razgovor izmeu dve osobe u privatnim kancelarijama (point-to-point), ili moe ukljuiti vie lokacija (multi-point) sa vie od jedne osobe u datim prostorijama na razliitim lokacijama. Pored audio i video prenosa aktivnosti sastanka, videokonferencija moe se koristiti i za razmenu dokumenata, kompjutersko prikazivanje informacija kao to su npr. slajdovi. Videokonferencije pomau zaposlenima u organizacijama da saradjuju, iako se nalaze na udaljenim lokacijama ili da premoste jaz u personalnoj ekspertizi (konsultovanje sa ekspertima na daljinu). Elektronske konferencije su korisne u podrci radu na daljinu (telecommuting), dozvoljavajui radnicima od kue da se sretnu ili saradjuju sa njihovim kolegama koji rade u kancelariji ili bilo gde na drugom mestu. Videokonferencije obino zahtevaju specijalne videokonferencijske sobe i video kamere, mikrofone, televizijske monitore i raunar opremljen codec uredjajem koji konvertuje video slike i analogne zvune talase u digitalne signale i vri njihovu kompresiju za transfer preko komunikacionih kanala. Drugi codec na prijemnoj strani ponovo konvertuje digitalne signale nazad u analogne za prikazivanje na prijemnom monitoru. PC desktop videokonferencijski sistemi, u kojima korisnici mogu da vide jedni druge i u isto vreme da rade na istom dokumentu, smanjuju videokonferencijske trokove, tako da sve vie firmi moe da koristi prednosti te IT. Desktop videokonferencijski sistemi obino prikazuju lokalni prozor u kome moete da vidite sebe i udaljeni prozor za prikazivanje osobe sa kojom komunicirate. Veina deskop sistema obezbedjuje audio mogunosti za dvosmernu konverzaciju u realnom vremenu i tablu (whiteboard). Ova prazna tabla je deljiv program za crtanje koji dozvoljava veem broju korisnika da saradjuju na projektima, on-line modifikovanjem slika i teksta.

Slika 3. Videokonferencija

2.1 TIPOVI VIDEOKONFERENCIJA: 8

Prema nameni:

1. Stona (Desktop) konferencija je najee izvodjena videokonferencija. Izvodi se upotrebom personalnog (PC) raunara na kome su prikljueni video kamera, smetena na monitoru raunara, zvunici, mikrofon, a ulogu codeka preuzima raunar sa posebnim HW i SW za kodiranje i dekodiranje signala. Ukljuuje i deljenje dokumenata tzv. document sharing. Osigurana visok kvalitet prenosa, ali i visoku cenu komunikacje i opreme. 2. Sobna (Room Based) videokonferencija namenjena je uestvovanju veeg broja sagovornika koji se nalaze na dve ili vie udaljenih lokacija.

Po broju prikljunih taaka

1. Sastanci jedan na jedan

2. Sastanci jedan-grupa

3. Sastanci grupa-grupa

4.Viestrani sastanci (multipoint)

4. Udaljeni sastanci grupa-grupa

10

2.2 PREDNOSTI VIDEOKONFERENCIJE Prenos pokreta i zvuka, za razliku od telekonferencije gde se ne vide sagovornici Omoguen pristup svim dokumentima i snimcima Finansijska uteda Smanjen stres od putovanja Uteda vremena Organizacijske prednosti Sastanci mogu biti organizovani u kratkom roku Sastanci ne zahtevaju velike sobe Zaposleni mogu da rade od kue, ime se poveava fleksibilnost poslovanja 2.3NEDOSTACI VIDEOKONFERENCIJE Kvalitet veze je loiji od telefona ili satelitske veze Zahteva dodatnu opremu Mnogima je neprijatno da se pojave ispred kamere Nema direktnog kontakta medju sagovornicima Nepouzdanost tehnologije Zavisnost od elektrine energije Vremenska razlika Cena moe biti najvei nedostatak za neke ljude, iako postoje vrlo jeftine opcije. Postoje neki naini ljudskog komuniciranja koji se ne moe dobro tumaiti preko videa, kao to je kontakt oima.

11

Softverski proizvodi, kao to je Microsoft NetMeeting (radi u Windows operativnom sistemu), Netscape Communicators Conference i CU-SeeMe (raspoloivi kao shareware i komercijalna verzija) obezbedjuju jeftine alate za desktop videokonferencije preko interneta. Takodje, videokonferenciju je mogue ostvariti putem MSN Messenger-a, Yahoo Messenger-a, SightSpeed-a, Skype-a i drugih softvera ali su slabijeg kvaliteta

PRIMERI: PRIMENA TELEKONFERENCIJA U PRAKSI

1.CUSEEEME SOFTVER CU-Seeme (see you-see me), ili u bukvalnom prevodu vidi me-vidim te, je jeftin softverski proizvod koji omoguava ljudima da razgovaraju i vide se sa drugima. Svaki korisnik koji eli da komunicira na ovaj nain, mora najpre da instalira softver CUSeeme, i pod pretpostavkom da ima interent vezu, moe da komunicija sa jednom osobom ili da vodi grupnu diskusiju. Trenutno je dostupan za Windovs operativni sistem i Macintoch. Dizajniran je tako da obezvedi videokonferenciju sa ljudima koji dele velike brzine mree. CU-Seeme je prvobitno stvoren na Cornell Univerzitet, u SAD-u. Tvorac je bio Tim Dorcey. Prvi put je razvijen za Macintosh 1992.godine, a kasnije za Windows 1994.godine. CUSeeme je predstavljen prvi put javnosti 26.aprila 1993.godine, kao deo projekta pod nazivom Global Schoolhouse. Ovaj projekat je omoguavao da se poveu kole iz SAD-a sa kolama irom sveta. Slanjem video i audio signala preko interneta pomou SUSeeme, studenti su mogli da vide i uju jedni druge, dok su radili na zajednikim zadacima.

12

Slika 4. Global Schoolhouse studenti komuniciraju putem CUSeeme

Slika 5. CUSeeme - jedan na jedan komunikacija.

2.NETMEETING SOFTVER Netmeeting je softverska aplikacija za audio i video konferencije, za Windows operativni sistem. Netmeeting kao i CUSeeme, omoguava konferenciju preko interneta i rad sa ostalim uesnicima. Pomou njega moe da se aska, da se dele podaci, programi i omoguava korisnicima da komuniciraju putem tekstualnih poruka

13

Slika 6. Izgled Netmeeting prozora kada nije aktivan

Slika 7. Izgled Netmeeting prozora kada je aktivan

3. PRIMENA TELEKONFERENCIJE NA MEDICINSKOM FAKULTETU U BEOGRADU

Medicinski fakultet u Beogradu je na osnovu odluke dekana akademika prof. dr Bogdana uriia i Konzorcijuma koji rukovodi TEMPUS JEP projekt br. 19046-2004 (Restructuring of Postgraduate Studies and Training in Medicine in Serbia, grantholder prof. dr Bernhard Maj, grant koordinator prof. dr Petar M. Seferovi) omoguio otvaranje dva centra za telekonferencije fakultetu ije je opremanje finansirano sredstvima ovog Tempus projekta. Centri za telekonferencije su otvoreni na Institutu za kardiovaskularne bolesti Klinikog centra Srbije i na Insitutu za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Klinikog centra Srbije. Sale su 14

opremljene mreom IBM raunara i sistemom za video-telekonferencije preko dva paralelna signala (40" LCD monitor i video projektor). Kapacitet sale na Institutu za kardiovaskularne bolesti je 50 mesta, a na Institutu za endokrinologiju 30 mesta. Cilj i zadatak nadredjenih je da radi na obogaivanju znanja lekara, a za to ne postoji bolji nain od ivog kontakta sa vrhunskim autoritetima iz razliitih oblasti medicine. Organizacioni odbor simpozijuma Stremljenja i novine u medicini koji se odrava svake godine u ast Dana Medicinskog fakulteta u Beogradu, u prvoj nedelji decembra bi eleo da u okviru tradicionalnih mini simopozijuma po pozivu, organizuje bar jednu video konferenciju i na taj nain promovie najsavremeniji vid komunikacije izmeu strunjaka u naoj zemlji i vodeih centara u svetu. Planirano je da se na poetku svakog semestra napravi program telekonferencija u kome bi se svake nedelje organizovali ovakvi sastanci iz razliitih oblasti. Izuzetno je znaajno da u organizaciji ovog vida poslediplomske nastave i kontinirane medicinske edukacije, uzme uee to vei broj katedri fakulteta kako bi se omoguilo adekvatno korienje nove, veoma vredne opreme i obezbedio multidisciplinarni, atraktivni program.2 4.PRIMENA TELEKONFERENCIJE NA MEDICINSKOM FAKULTETU U NIU Na Medicinskom fakultetu u Niu organizovana je i uspeno izvedena prva u nizu telekonferencija u organizaciji TEMPUS Post Med Joint European Projekta 19046-2004 (Restructuring od Postgraduate Studies and Training in Medicine in Serbia), iji je coordinator Prof dr Petar M. Seferovi, redovni professor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. lan konzorcijuma TEMPUS Post Med Joint European Projekta sa Medicinskog fakulteta u Niu, prof. dr Stevan Ili, najavio je poetak telekonferencije.

Slika 8. i 9. Prva telekonferencija na Medicinskom fakultetu u Niu Tema telekonferencije bila je srana insuficijencija: POSTGRADUATE PERSPECTIVE ON HEART FAILURE IN 2008.: MOLECULES, MECHANISMS AND THERAPEUTIC TARGETS. U toku telekonferencije uivo su ukljueni centri u Marburgu, Bad Nauheimu i Niu sa interaktivnim prezentacijama vezanim za aktuelne problem u sranoj insuficijenciji. 3
2

http://wwwold.med.bg.ac.rs/?init=news&nid=1780&sid=9999,preuzeto sa interneta 22. Februara 2012. godine

3

http://www.medfak.ni.ac.rs/AKTUELNO/Telekonferencija/Telekonferencija.htm, preuzeto sa interneta 25. Februara 2012.godine

15

Videokonferencije se sve vie koriste i u edukaciji, to je vrlo vano za poslovne korisnike jer tako zaposleni u realnom vremenu mogu sluati predavanja najveih svetskih strunjaka iz odreenog podruja i interaktivno uestvovati bez obzira na fiziku udaljenost koja se moe meriti u hiljadama kilometara.

5.PRIMENA VIDEOKONFERENCIJE U KOMPANIJI TELEKOM SRBIJA Telekom Srbije ,uloio je 400.000 evra u sistem za odravanje konferencija na daljinu uz sliku u prirodnoj veliini i utisak linog prisustva svih uesnika. Telekom e ovaj sistem postaviti u Beogradu, Kosovskoj Mitrovici, Podgorici i Banjaluci i testirae ga tokom avgusta, kako bi preduzea od septembra mogla da ga koriste za odravanje sastanaka sa partnerima irom sveta. Direktor za strateke partnere u centralnoj i istonoj Evropi kompanije Cisko, koja proizvodi ovaj telekonferencijski sistem, Andreas Hajmgartner rekao je da je Telekom prva firma u jugoistonoj Evropi koja poseduje ovu tehnologiju, ime je stala rame uz rame sa Briti telekomom, Doje telekomom... Cena korienja ovog sistema tek treba da se utvrdi, ali generalni director istie da ona nee biti visoka jer je cilj uspostavljanja tog sistema smanjenje trokova preduzea koja esto alju zaposlene na sastanke. Telekom oekuje da e se sredstva uloena u investicije vratiti u roku od priblino sedam meseci. Telekom namerava da opremu instalira i u okolnim zemljama.4

6. PRIMENA VIDEOKONFERENCIJE U KOMPANIJI IKEA IKEA je svetski lider u proizvodnji kunog nametaja, poseduje prodajne objekte u vie od 30 zemalja irom sveta, zapoljava preko 70.000 radnika, i godinje ostvari profit od preko 10 milijardi $ . IKEA ima vie od 30 predstavnitava irom Kanade i SAD. Kako bi prisustvovali sastancima, zaposleni su svakodnevno morali da putuju, optereujui na taj nain budet kompanije i smanjujui poslovnu produktivnost svojim estim odsustvovanjem. Reenje u vidu upotrebe videokonferencija nametalo se samo po sebi. Ubrzo nakon toga videokonferencijski sistem je bio instaliran u svakom IKEA predstavnitvu, prodajnom objektu i servisnoj slubi u Kanadi i SAD. Sada se ovi sistemi koriste svakodnevno za odravanje sastanaka, planiranje i razvoj projekata, praktino pokazivanje prodajnih tehnika i sl. Upotreba videokonferencijskog sistema je postala vana i u edukovanju zaposlenih u kompaniji. Zaposleni danas, uglavnom, pohaaju kurseve i prate treninge i pokazne vebe putem videokonferencija, neutraliui na taj nain transportne i druge trokove. Ne naputajui radno mesto, oni mogu prisustvovati predavanjima o novim metodama u proizvodnji nametaja, upotrebi savremenih alata i maina, sklapanju novih komada nametaja, novim prodajnim tehnikama i postprodajnim uslugama i sl. 7.PRIMENA VIDEOKONFERENCJA U ERSTE BANCI

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-09-05-2008/telekom-uveo-sistem-zatelekonferencije , preuzeto sa interneta 22.februara 2012.godine.

16

Finansijske usluge su jedan od sektora koji najbre raste, kako u Centralnoj i Istonoj Evropi, tako i u naoj zemlji. Jaanjem konkurencije, finansijske institucije se okreu irenju mree svojih filijala i poveanju obima usluga. Uporedo sa tim, one trae nain da efikasnije obavljaju svoj rad. Iz tog razloga, nadleni u Erste Banci su doneli jedinu moguu odluku osavremenjivanje tehnologije. Pored uvoenja telefoniranja putem Interneta, posebna panja posveena je videokonferencijskim sistemima . Banka je sada u mogunosti da na jednostavniji nain, koristei ove sisteme, organizuje sastanke sa menaderima odeljenja rasutih irom drave, da organizuje korporativne treninge, praktine simulacije, kao i teorijska predavanja, bez potrebe da menadere i druge zaposlene odvaja od svojih odeljenja kako bi dolazili na predavanja u centralu banke. Bilo da su u pitanju predavanja o novim nainima odreivanja kreditnih kamata, novim Zakonima iz oblasti bankarstva ili sa novim pravilima kojih se moraju pridravati prilikom konkretnih bankarskih transakcija sa klijentima, zaposlenima je omogueno prisustvovanje predavanjima putem VK sistema sa radnog mesta ili od svoje kue, ime se neutralie neophodnost njihovog odlaska u trening centre i bitno redukuju trokovi.5

8. PRIMENA VIDEOKONFERENCIJA U SRPSKOM PRAVOSUU Videokonferencijski sud (VKS) sa svim zakonskim preduslovima nije problem da bude tehniki implementiran. Sudija ili vee iz jednog grada mogu suditi okrivljenima u drugom gradu. Optueni se moe ukljuiti u videokonferenciju iz pritvorske jedinice u kojoj je postavljen videokonferencijski sistem. Tuilac, branilac i advokati mogu takoe da se ukljue u videokonferenciju sa svojih lokacijama, bilo odakle, iz svojih kancelarija ili sa mobilnih lokacija. Svedoci i vetaci svoje iskaza i struna miljenja takoe mogu dati sa stacionarnih lokacija u pravosudnom organima ili sa mobilne lokacije. Sudski proces se zavrava u najkraem moguem roku. Takoe, primena ovog sistema u edukaciji zaposlenih u pravosuu veoma je prisutna. ak nekoliko hiljada zaposlenih u pravosudnom sistemu esto zahteva skupe specijalizovane kurseve za zaposlene koji su struno povezani, iako su geografski dislocirani. Optimalan nain ovih strunih edukacija je edukacija preko videokonferencijskog sistema. Ovakav vid primene poeo je da se primenjuje kod nas u Specijalom sudu u Beogradu. Izjavu putem korienja videokonferencije iz Vizbadena (Nemaka) dao je vetak prilikom sprovoenja istrage povodom ubistva biveg premijera Zorana inia. Takoe, povodom sluaja Miladin Kovaevi (srpski koarka koji je optuen za nanoenje telesnih povreda amerikom studentu) svedoci iz SAD-a su svedoili na ovaj nain. Slika 10: Telekonferencija u Specijalnom sudu u Beogradu

http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/banke-i-osiguranja/internet-i-kol-centar-servisi-zapoboljsanja-rada-s-korisnicima-28-452, preuzeto sa internet 26. februara 2012.godine

17

Ovo svakako nisu svetli primeri gde se videokonferencije koriste u naem sudstvu, mada je u osnovi sudstva upravo sankcionisanje svih prekraja, pa izmeu ostalih i ova dva, koja su bila specifina, to zbog toga to su imali status dravnog interesa (pitanja), to zbog toga to su imala donekle i meunarodni karakter. 9. PRIMENA AUDIOKONFERENCIJA ZA ODRAVANJE SEDNICA VLADE REPUBLIKE SRBIJE Kao jedan od osnovnih koraka u razvoju elektronske uprave u Srbiji, a po mnogima i prikretnicu, predstavljao je projekat Elektrotehnikog fakulteta "Elektronska sednica Vlade i radnih tela" (e-sednica) za podrku pripremi, organizovanju, odravanju i praenju sednica Vlade Republike Srbije i radnih tela Vlade.6Prva elektronska sednica Vlade odrana je 11. juna 2009. godine. Realizacijom informacionog sistema e-sednica postiu se i sledei ciljevi:

efikasnija priprema uesnika sednice Vlade i radnih tela, efikasnija distribucija materijala za sednice, mogunost lakog pregleda svih relevantnih podataka i materijala, potrebnih uesnicima sednice, ukljuujui i pretragu po sadraju dokumenata i dr.

Za pripremanje i odravanje sednica Vlade godinje se potroi vie od 60 miliona dinara. Oko 10 miliona dinara potroi se na tonere, koverte i drugi potroni materijal, 10 miliona dinara za papir, 35 miliona dinara za odravanje birotehnike opreme i dva miliona dinara za odravanje tamparskih maina. Tu su jo i trokovi benzina, odravanja i servisiranja vozila, drugog kancelarijskog materijala i drugog potronog materijala neophodnog za rad Vlade koje nije mogue precizno novano iskazati.7 Odravanjem sednice telefonskim putem je, ako se u obzir uzmu ovakvi podaci o trokovima, bez sumnje nain da se ogramna sredstva utede. Takoe je i nain da se studioznije pristupi optoj informatizaciji drutva, pa ovo moe da bude znaajan poetni korak i primer ostalima. Zbog same prirode toka ovakve sednice, a i zbog propisa, one se koriste samo u izuzetnim prilikama i kada se odluuje o neodlonim takama dnevnog reda. Telefonska sednica vlade odrava se tako to ljudi iz sekretarijata telefonom zovu pojedinano ministre i saoptavaju im ta je na dnevnom redu, tj. zbog koje take dnevnog reda se odrava telefonska sednica, ko je predlaga i pitaju ih da se izjasne - da li su za, protiv ili su uzdrani. U sluaju da ministri trae materijal za sednicu, onda im se to dostavlja elektronskom potom ili na drugi nain. Posle razmatranja materijala i obavetavanja o dnevnom redu, ministri se telefonskim putem izjanjavaju o predlogu koji se nalazi na dnevnom redu sednice. Na telefonskim sednicama se glasa o zakonima koji se ve nalaze na sajtovima ministarstava koja ih predlau. Ti propisi odmah se alju u republiki parlament na izjanjavanje, tako da se mogu proitati i na sajtu Skuptine.8

http://rc.etf.rs/projekti/esednica?lang=sr, preuzeto sa interneta 26.februara 2012.godine

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/67027/Prva+elektronska+sednica+Vlade, preuzeto sa interneta 26.februara 2012.godine

8

http://www.vecernjenovosti.info/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:304737-Vlada-Bez-zicenema-sednice, preuzeto sa internet 26.februara 2012.godine

18

ZANIMLJIVOSTI

POSVEENOST AUDIO/VIDEO RAZGOVORU:9

Aktivnost korisnika potpuno posveeno temi razgovora radi drugi posao proverava/pie e-mail ara po papiru Jede pretrauje internet Sanjari

Telefonski razgovor 23% 27% 25% 21% 17% 13% 13%

Videokonferencija 55% 5% 3% 14% 12% 1% 15%

VULKAN PODSTAKAO VIDEO KONFERENCIJE Problemi u vazdunom saobraaju uzrokovani erupcijom vulkana na Islandu, podstakli su nagli porast korienja i narudbina videokonferencijske opreme.

Izvor: International Survey, preuzeto sa internet 24.februara 2012.godine 19

9

http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=1208,

RoperASW

and

TANDBERG

Prema tvrdnjama predstavnika kompanije Cisco, iako jo nemaju potpune podatke o prodaji, praktino je nemogue zakupiti prostor u bilo kojoj od njihovih demonstracijskih soba za video konferencije. Sline informacije dolaze ii z drugih firmi koje se bave videokonferencijama, naglaavajui kako su problem u vazdunom saobraaju podstakli kompanije da vie razmiljaju o prednostima videokonferencija. Cisco je nedavno postao najvei proizvoa opreme za video konferencije nakon to je kroz posao ukupne vrednosti oko 3,3 milijarde dolara preuzeo norveku kompaniju Tandberg.10

ISTRAIVANJE: KOLIKO SU JUGOISTONE EVROPE

ZASTUPLJENI

VIRTUALNI

SASTANCI

REGIONU

Miljenja ispitanika su razliita, mada se svi slau da sastanci licem u lice nemaju zamenu, ali da virtuelni sastanci neosporno tede vreme i novac i predstavljaju budunost u poslovanju kod lokaciono iroko rasprostranjenih lanova Borda direktora, Upravnog odbora i kljunih stejkholdera svake savremene organizacije. Dogaaji sa uesnicima iz puno razliitih delova sveta ili makar i samo gradova su muka. Samo vremenski uskladiti sve uesnike je dosta teak zadatak, da ne spominjemo trokove transporta i smetaja. Savremen nain reavanja ovakvih problema, kada je vreme jedan od najvanijih resursa, a finansijski aspekt uvek prisutan, pogotovo kada nam je pojam ekonomska kriza skoro u svakodnevnom reniku, jeste mogunost odravanja virtuelnih sastanaka i web konferencija. Poetkom 2011. godine sprovedeno je istraivanje meu kompanijama, bankama, osiguravajuim drustvima, farmaceutskim kompanijama, ministarstvima u regionu isl. Na pitanje koliko koriste virtualne tehnologije u dogaajima koje organizuju i da li organizuju ili prisustvuju virtualnim sastancima i web konferencijama, njih 37% je odgovorilo potvrdno, tanije da prisustvuju virtualnim sastancima, i to veinom telekonferencijama, kada odravaju sastanke sa predstavnicima svoje kompanije iz drugih zemalja. Za kompanije koje koriste video konferencije kao metod okupljanja svojih menadera iz razliitih gradova, kao to je sluaj sa odreenim bankama, web konferencije i virtuelni sastanci postaju deo svakodnevnice. Svima koji koriste virtualne tehnologije je veoma vaan kriterijum da prostor/hotel u kome organizuju dogaaj ima podrku/opremu za primenu ovih tehnologija. U budunosti, 95% uesnika ankete je odgovorilo planira da virtualne tehnologije vie uvrste u poslovanje i sopstvenu i edukaciju zaposlenih, u odnosu na ponuene opcije da se njihovi seminari i dogaaji u potpunosti preorijentiu na virtuelne sastanke i edukacije ili da ih virtualni sastanci i konferencije ne zanimaju, niti da imaju poverenje u njih. Pozitivno iskustvo sa web konferencijama i virtuelnm sastancima je uglavnom vezano za manje grupe (4-6 osoba), kada su reena tehnika pitanja i eventualne smetnje, i u sluaju manjih grupa mogunost dvosmerne komunikacije, radi konsultacija, razjanjenja pojedinih nedoumica isl. je mnogo vea, nego kada je re o irokom auditoijumu, kada su virtuelne tehnologije uglavnom povoljne samo za
10

http://www.bug.hr/vijesti/vulkan-potaknuo-videokonferencije/101739.aspx,

preuzeto

sa

interneta 24.februara 2012.godine 20

sluanje i gledanje predavanja bez dalje interkomunikacije, kako naglaavaju iz Raunarskog centra Univerziteta u Beogradu. Ministarstvo zdravlja i socijalne zatite Republike Srpske ima pozitivno miljenje o odravanju virtuelnih sastanaka/web konferencija. Korienjem virtuelih tehnologija prilikom odravanja web sastanaka/konferencija/prezentacija tede se resursi u svakom pogledu, obzirom da se uesnici direktno ukljuuju u web sastanak iz svog radnog prostora ili nedaleko od istog. Direktne utede se mogu sagledati kako u ekonomskom pogledu organizacije i fizikom naporu uesnika, te tako posebno u uteenom vremenu koje bi se inae utroilo na putovanje na udaljenu lokaciju sastanka. PR sluba kompanije Beiersdorf d.o.o. naglaava: Web konferencije su vrlo korisne kada je re o sastancima sa partnerima ili kolegama iz regiona ije fiziko prisustvo nije uvek mogue. Odravanje obuka i seminara putem web konferencija sve je uestalije, a mogunosti za razvitak ovakvog naina poslovanja su neiscrpne. Konferencije i sastanci koji se organizuju licem u lice, sa druge strane, imaju viestruku prednost ivog dijaloga gde je razmena miljenja i predloga daleko uigranija i time efikasnija. Takoe, ne treba zanemariti i sigurnosnu crtu pri odravanju web sastanaka gde je mogunost ugroavanja bezbednosti informacija znatno vea. Loa iskustva su uglavnom vezana za tehnika pitanja, eventualna prekidanja veze, buku i umove u komunikaciji. Takoe, ispitanici naglaavaju potrebnu veu koncentraciju prilikom ove vrste sastanaka, kao i kako kae Dragana Aleksi-Mati iz kompanije Webb Dowse, web konferencije esto mogu biti monotone usled nemogunosti feedback-a. One su zanimljive i mogu biti efikasne i efektivne samo ukoliko su jako kratke i sadrajne. Ukoliko trener ne ukljuuje uesnike postavljanjem pitanja, virtualni sastanci obino zavre tako sto uesnici odgovaraju na mejlove i obavljaju druge aktivnosti. S druge strane, utede su veoma velike, kae Sonja Jovanovi iz kompanije Ernst & Young. Ona takoe istie da su pozitivna iskustva sa sastanaka gde treneri postavljaju pitanja uesnicima ili se organizuju on-line ankete, tako da se panja dri od poetka do kraja.11

11

http://www.seebtm.com/istrazivanje-koliko-su-zastupljeni-virtualni-sastanci-u-regionujugoistocne-evrope/, preuzeto sa internet 25. februara 2012.godine

21

ZAKLJUAK Potreba za ovakvim sistemima raste iz dana u dan. Poslodavci uspevaju zahvaljujui videokonferencijskim sistemima da smanje trokove puta, prenoita u hotelima i ostalih rashoda koji se u takvim situacijama javljaju. Neophodno je spomenuti i opravdani strah poslodavaca od eventualnih nesrea na putu, kao bitan faktor koji utie na odluku o kupovini jednog ovakvog sistema. Uteda vremena i novca jeste oigledna u ovakvom dugoronom ulaganju. Trenutni korisnici video konferencijskih sistema jesu veliki poslovni centri, hoteli, medicinski centri, obrazovne ustanove Poslovni centri nude nove usluge svojim klijentima u vidu iznajmljivanja opreme za odravanje meugradskih, meukontinentalnih sastanaka. Hoteli nude svojim klijentima stalnu vezu sa svojom kancelarijom, interaktivno prisustvo sastancima. Medicinski centri putem video konferencija vre monitoring bitnih operacija i hirurkih zahvata. Obrazovne ustanove na ovaj nain stvaraju jedan novi oblik usavravanja i konstantnog obrazovanja za ljude koji su spremni da ulau u sebe. Dalji razvoj ovakvog vida komunikacije morao bi se ogledati u irini upotrebe i dostupnosti sistema. Svetski trendovi, u kojima prednjai SAD, postavljaju ciljeve kao to je pravljenje konferencijskih uionica u kojima e studenti ispred sebe imati touchscreen monitore na kojima e pratiti predavanja sa inostranih univerziteta, raditi zadatke na virtuelnim tablama, davati sugestije, uestvovati u raspravama. Direktori ve donose bitne poslovne odluke na osnovu sastanaka koji su se odigrali on line bez potrebe za kontaktom lice u lice. Doktori preko ovakvih sistema ve asistiraju svojim kolegama u operacijama koje se obavljaju na drugom kontinentu.

22

LITERATURA

Jovanovi R., Milovanovi S., Upravljanje elektronskim poslovanjem, Ekonomski fakultet, Ni, 2008. www.heanet.ie/videoconferencing/tutorial/history www.joe.org www.articlebase.com/video-conferencing-articles www.ezinearticles.com www.teleconferencing-technology.com www.corbinball.com www.peerfear.org www.glas-javnosti.rs www.carnet.hr http://www.medfak.ni.ac.rs/AKTUELNO/Telekonferencija/Telekonferencija.htm http://wwwold.med.bg.ac.rs/?init=news&nid=1780&sid=9999 http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-09-05-2008/telekom-uveo-sistem-zatelekonferencije http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/banke-i-osiguranja/internet-i-kol-centar-servisi-zapoboljsanja-rada-s-korisnicima-28-452, http://rc.etf.rs/projekti/esednica?lang=sr, http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/67027/Prva+elektronska+sednica+Vlade http://www.vecernjenovosti.info/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:304737-Vlada-Bez-zice-nemasednice http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=1208 http://www.bug.hr/vijesti/vulkan-potaknuo-videokonferencije/101739.aspx

23

http://www.seebtm.com/istrazivanje-koliko-su-zastupljeni-virtualni-sastanci-u-regionujugoistocne-evrope/ http://www.e-drustvo.org/proceedings/YuInfo2009/html/pdf/020.pdf

24