GRND

U N I VE R Z I T E T

FAKULTET ZA KULTURU I MEDIJE BEOGRAD

UTICAJ SVETSKE EKONOMSKE KRIZE NA PREDUZEA U SRBIJI

-seminarski rad-

Upravljanje istraivanjem i razvojem Prof. dr Gordana Komazec Asist. Dragana Trifunovi

Olivera Cvetkovi 514/07 Ivana Gvozdi 088/07 Teodora Mari 559/07 Danka Radi 510/07 Sandra Obradovi 511/07 Marija Petronijevi 004/07 Ivana Dimitrijevi 324/07

Beograd ,decembar 2010. godine

SADRAJ

1.

UVOD......................................................................................................................... ..................................... 1

2.

CILJ ISTRAIVANJA ................................................................................................................ ................... 1

3.

METOD ISTRAIVANJA.............................................................................................................................. 2

3.1. PREDUZEA KOJA SU UCESTVOVALA U ISTRAIVANJU................................................................. 2

4.

REZULTATI ISTRAZIVANJA I NJIHOVO TUMAENJE (tabele

od 1-9, i grafikoni od 1-7)...... 3

5. ZAKLJUCAK........................................................................................................... ..............................16

1.Uvod
Finansijska kriza u svom prvom talasu nije znaajno pogodila finansijski sistem u Srbiji, Narodna banka Srbije je godinama unazad vodila restriktivnu monetarnu politiku kako bi se izbego nagli rast kreditne zaduenosti. Banke u Srbiji su daleko likvidnije od zemalja EU i SAD, te su banke na daleko laki nain prebrodile udar povlaenja tednje u oktobru 2007.godine, izazvanom padom opteg poverenja u finansijski sistem u celom svetu do koga je dolo usled bankrota velikog broja banaka u SAD. Kao i kompanije u svetu, i preduzea u Srbiji suoavaju se sa ekonomskom krizom. Najveci efekat krize, ogleda se u tome sto firme nove planirane investicije odlazu. Rast i razvoj kompanije morae da sacekaju neka bolja vremena, kada kriza mine.

2.Cilj istraivanja
Studentski istraivaki tim Fakulteta za kuluturu i medije Univerziteta Megatrend , sproveo je opseno istraivanje pod radnim nazivom Uticaj svetske ekonomske krize na preduzea u Srbiji. Istraivanje je sprovedeno na teritoriji Strbije, u dvadeset i tri preduzea, razlicitih po svojim strukturama i delatnostima. Obuhvaena su preduzea na teritoriji Vojvodine, Beograda, Zapadne i June Srbije. Osnovna pitanja koja pokreu ovo istraivanje jesu: Da li su preduzea u Srbiji imala saznanja o pojavi svetske ekonomske krize? Da li su razvila strategije kojima bi smanjile ili spreile krizu? Na koji nain su ih sprovodile u svojim preduzeima? Osnovni cilj ovog istraivanja je i prevashodno statistiki podaci koji ukazuju na to da li je svetska ekonomska kriza uticala na preduzea u Srbiji i u kojoj meri.

3. Metod istraivanja
Istraivanje se ostvaruje metodom ispitivanja. Svaki student je bio duan da ispita po najmanje 2 preduzeca, kao i da sa adekvatnim zaposlenim u tom preduzeu porazgovara na temu SEK-e i ispuni upitnik, na osnovu kojeg vrsimo istraivanje na zadatu temu. Iskoristili smo prednost, sto je svaki student u grupi iz razliitog kraja Srbije, gde smo nakon odradjenog anketiranja imali bolji uvid na nastalu situaciju, nakon pojave svetske ekonomske krize sirom zemlje. 3.1. Preduzea koja su uestvovala u nasem istraivanju: Z.T.R. MEGAPLAST DOO SAGAL B.K.R. ALMAX DOO TOTAL DOO MONTANA STAR DOO ZITO MEDIA DOO MERKUR COMMERCE DOO SG SATURN HEMOFARM AD DOO FRESENIUS MEDICAL CARE DOO ZANNINI EAST S.T.R JOKER S.Z.T.R STUDIO SUZANA PERIC DOT COMPANY KLUZ-PADOBRANI AD JKP VODOVOD I KANALIZACIJA AD DRAGAN MARKOVIC DOO GINKO DOO NUTRIKO DOO PLAVI KAMEN DOO SIMPO LINE SIMPO AD DOO BML INZENJERING SOMBOR SOMBOR SOMBOR SOMBOR SOMBOR KULA LOVCENAC NOVI SAD VRSAC VRSAC VRSAC VRSAC BEOGRAD BEOGRAD BEOGRAD OBRENOVAC OBRENOVAC POZEGA VRANJE VRANJE VRANJE VRANJE VRANJE 4

Obratili smo se za rad na anketi u trideset i pet preduzea, od kojih su nam dvadeset i tri izasla u sustret, dok ostalih dvanaest,iz razliitih razloga nisu bili u mogunosti da odgovore na pojedina pitanja. Jedan od razloga je da preduzee nije moglo da otkriva poslovne tajne, jer nije bilo u vlasnitvu iste osobe pre i nakon pojave krize i zbog razliitog nacina poslovanja. U nekih drugim firmama, nailazili smo na problem, da nadleni ne zele da saradjuju i pomognu nam pri popunjavanju ankete.

4.

Rezultati istraivanja i njihovo tumaenje

4.1. Tabela 1. Opsti podaci o anketiranim preduzeima Podaci za preduzea mlaa od 5 godina postojanja Broj anketiranih preduzea Prosean poetni broj zaposlenih Prosean broj zaposlenih u 2007. Prosean trenutni broj zaposlenih Prosean broj proizvoda/usluga na poetku osnivanja Prosean broj proizvoda/usluga trenutno u preduzeima 3 65,3 65,3 71,7 2 Podaci za Podaci za Podaci za sva preduzea koja preduzea koja preduzea postoje od 5-10 su starija od 10 zajedno godina godina 23 7 13 7,43 16,7 20,9 8,7 82,2 498,7 502,3 1,9 51,7 193,6 198,3

4,2

30,9

5,2

13

Od ukupno anketiranih 23 preduzea, 3 preduzea su mladja od 5 godina, 7 postoje od 5-10 godina i 13 preduzea su starija od 10 godina postojanja. Ukupan prosean poetni broj zaposlenih u svim anketiranim preduzeima je 51,7. Od ega je 65,3 prosean broj zaposlenih u preduzeima mladjim od 5 godina, 7,43 prosean broj zaposlenih u preduzeima koja postoje od 5-10 godina, dok je najvei prosean broj zaposlenih 82,2 za preduzea koja su starija od 10 godina. 5

Ukupan prosean broj zaposlenih u 2007. god je 193,6, od ega je 65,3 prosean broj zaposlenih u preduzeima mladjim od 5 godina, 16,7 prosean broj zaposlenih u preduzeima koja postoje od 5-10 godina a najvei prosean broj zaposlenih je 498,7 , za preduzea starija od 10 godina. Ukupan prosean trenutni broj zaposlenih je 198,3, od cega je 71,7 prosean tenutni broj zaposlenih u preduzeima mladjim od 5 godina, 20,9 prosean trenutni broj zaposlenih u preduzeima koja postoje od 5-10 godina a najvei prosean broj zaposlenih je 502,3, za preduzea starija od 10 godina. Ukupan prosean broj proizvoda-usluga na poetku osnivanja je 4,2, od ega je 2 prosean broj proizvoda-usluga na poetku osnivanja za preduzea mladja od 5 godina, 8,7 prosean broj proizvoda-usluga na poetku osnivanja za preduzea od 5-10 godina i 1.9 je prosean broj proizvoda-usluga na poetku osnivanja za preduzea starija od 10 godina. Ukupan trenutan prosean broj proizvoda-usluga iznosi 13, od cega je 3 trenutan prosean broj proizvoda-usluga za preduzea mladja od 5 godina, 30,9 trenutan prosean broj proizvoda-usluga za preduzea od 5-10 godina, i 5,2 trenutan prosean broj proizvoda-usluga za preduzea koja posluju vie od 10 godina. 4.2. Tabela 2. Broj preduzea koja su imala saznanja o nastupanju SEK-e i preduzea koja su razvila strategiju; izrazeno u procentima (%) Procenat koji je Ukupan broj koji je odgovorio pozitivno odgovorio pozitivno od svih anketiranih preduzea Preduzea koja su imala saznanja o mogunosti 17 74 % nastupanja svetske ekonomske krize pre nego to je do nje dolo Preduzea koji su razvila strategiju kojom bi se 9 65,2 % umanjili negativni uticaji svetske ekonomske krize Od ukupno anketiranih 23 preduzea, 17 preduzea je imalo saznanja o mugunosti nastupanja svetske ekonomske krize, pre nego sto je do nje i dolo, sto u procentima iznosi 74%. Od ukupno ankeriranih 23 preduzea, 9 preduzea je razvilo strategiju kojom bi se umanjili negativni uticaji svetske ekonomske krize, sto u procentima iznosi 65,2 %.

4.2.1. Grafikon 1 . Grafiki prikaz procenta preduzea koje je odgovorio da je od svih anketiranih preduzea imalo saznanja o mogunosti nastupanja SEK-e. i Procenat preduzea koje je razvilo strategiju kojom bi se umanjili negativni uticaji SEK-e.

Procenat preduzeda koja su odgovorila da su imala saznanja o nastupanju SEK-e

65.20% 74%
Procenat preduzeda koje je razvilo strategiju kojom bi se umanjili negativni uticaji SEK-e

4.3. Tabela 3. Preduzea koja su sprovela planske promene da bi smanjila uticaje SEK-e. Preduzea koja su sprovela planske promene da Procenat koji je bi smanjila uticaje SEK-e u Ukupan broj koji je odgovorio pozitivno odgovorio pozitivno od svih anketiranih preduzea Tokovima procesa 3 13,1 Organizacionoj strukturi preduzea 9 39,1 Strukturi dobavljaa 12 52,2 Broju zaposlenih 13 56,5 Ulaganjima u unapreenje znanja zaposlenih 11 47,8 Visini trokova 22 95,6 Od ukupno anketiranih 23 preduzea, 3 preduzea je odgovorilo da je sprovelo planske promene kako bi smanjili uticaje SEK-e u tokovima procesa, sto u procentu iznosi 13,1%. U organizacionoj strukturi preduzea, 9 je sprovelo promene u odnosu na 23 anketiranih preduzea, sto u procentu iznosi 39,1%. U strukturi dobavljaa, od ukupno 23 preduzea, 12 je sprovelo promene kako bi spreilo SEK-u, sto je u procentima 52,2 %.

Broj zaposlenih predstavlja najee sprovedenu promenu za spreavanje SEK-e, i to u 13 preduzea od ukupno 23 anketiranih, sto je u procentima 56,5. Ulaganje u unapredjenje znanja zaposlenih, sprovelo je 11 preduzea od ukupno 23 anketiranih, sto u procentima iznosi 47,8. Visina trokova je sprovedena u 22 preduzea, od ukupno 23 anketiranih, sto je u procentima 95,6. 4.4. Tabela 4. Prosean vremenski period na koji su vrili izmene karakteristika postojeih proizvoda, prosean broj novih proizvoda/usluga uvedenih tokom do 2008 i tokom 2009.god.

Do 2008.
Prosean vremenski period na koji su vrili izmene 10,3 (meseci)

Tokom 2009. 6,1 (meseci)

karakteristika postojeih proizvoda/usluga tj. poboljavanje postojeih proizvoda/usluga Prosean vremenski period na koji su uvodili 11,6 (meseci) potpuno nove proizvode/ usluge? Prosean broj novih proizvoda/usluga koji su uvedeni tokom 2009 godine

31

Prosean vremenski period na koji su preduzea vrila izmene karakteristika postojeih proizvoda-usluga, tj. poboljsanje postojeih proizvoda-usluga do 2008. god. je 10,3 meseci, a tokom 2009. god., taj broj se smanjio na 6,1 mesec. Prosean vremenski period na koji su uvodili potpuno nove proizvodeusluge, do 2008. god. je 11,6 meseci, dok je prosean broj novih proizvodausluga koji su uvedeni tokom 2009. god je 31 proizvod.

4.4.1. Grafikon 2. Grafiki prikaz prosenog vremenskog perioda, na koji su vrili izmene karakteristika postojeih proizvoda, prosean broj novih proizvoda/usluga uvedenih tokom do 2008 i tokom 2009.god.
35 31 30 25 20 15 11.6 10.3 10 6.1 5 0 Do 2008.god Tokom 2009.god

Prosean vremenski period na koji su vrili izmene karakteristika postojedih proiuvoda/usluga

Prosean vrenemski period na koji su uvodili potpuno nove proizvode/usluge

4.5. Tabela 5. Broj preduzea koja su za razvoj koristila razne metode do 2008. god. i tokom 2009.god. Broj preduzea koja za razvoj koristila Sopstvena finansijska sredstva Donacije i programe Kredite banaka Sopstvena znanja zaposlenih iz razvojne funkcije preduzea Benmarking Kupovinu i implementaciju novih tehnologija Do 2008. 20 6 11 18 1 8 Tokom 2009. 19 3 15 18 1 9

Broj preduzea koja su za razvoj koristila sopstvena finansijska sredstva da bi spreile SEK-u, do 2008. god. je 20, od ukupno 23 anketiranih, dok je taj broj tokom 2009. god. spao na 19 preduzea. Donacije i programe koristilo je 6 preduzea, od ukupno anketiranih 23 i to do 2008. god., a tokom 2009. god. taj broj se smanjio na 3 preduzea.

Od ukuno 23 anketiranih preduzea, do 2008. god. , njih 11 je koristilo kredite banaka, a tokom 2009. god. taj broj se poveao na 15 preduzea. Sopstvena znanja zaposlenih iz razvojne funkcije do 2008. god. , koristilo je 18 preduzea, od ukupno 23 anketiranih, i 2009. god. taj broj je ostao nepromenjen. Benmarkingom se koristilo samo jedno preduzee do 2008. god. i 2009. god. taj broj se nije menjao. Kupovinu i impementaciju novih tehnologija, koristilo je 8 preduzea od ukupno 23 anketiranih, do 2008. god., a 2009. god. broj se poveao za jedno preduzee. 4.5.1 Grafikon 3. Broj preduzea koja su za razvoj koristila razne metode do 2008. god. i tokom 2009.god.

20 18 16 14 12 10 8 6 4 2

20 18

19 15

18
Sopstvena finansijska sredstva Donacije i programi

11
Kredite banaka

8 6 3 1 Do 2008.god. 1

8
Sopstvena znanja zaposlenih iz razvojne funkcije preduzeda Benmarking

0
Tokom 2009.god.

Kupovinu i implementaciju novih tehnologija

10

4.6. Tabela 6. Podaci o preduzeima koja su imala organ. celinu za razvoj

Do 2008. Broj preduzea koja su imala organizacionu celinu 12 Tokom 2009. 14 60,9 12,4 43,1 Dipl. ekonomista Masinski inzenjer Masinski i elektro ing. VSS ekonomske, agroekonomske,masinske i arhitektonske SSS masinbravarske i gradjevnske Dipl. farmaceut, dipl. tehnolog, hemijski tehnicar Dipl. farmaceut, dipl. ing. tehniar, dipl. fizikohemiar,hemijski tehnicar,spec. farmac. tehn, dr med. nauka,spec. klinicke farmakologije, doktor hem. nauka,dipl. ing biotehn.,mag imunologije, mag.farmacije, dipl.hemicar,mag. med.nauka Mark.menadzeri i komercijalisti Gradjevinski ing Gradj.i ing, dipl. ekonom. i masinski tehnicar

za razvoj
Procenat preduzea koji je imao organizacionu celinu 52,1 za razvoj od svih anketiranih preduzea 10,9 Prosean broj zaposlenih u razvoju 41,1 Prosena starost zaposlenih u razvoju Dipl. ekonomista Masinski inzenjer Elektro inzenjer VSS ekonomske, agroekonomske i masinske

Dipl. farmaceut, dipl. tehnolog, hemijski tehnicar Dipl. farmaceut, dipl. inzenjer tehnologije, dipl. fizikohemicar,hemijski tehnicar,specijalista farmaceutske tehnologije, doktor med. nauka

Struke zaposlenih
Mark.menadzeri i komercijalisti Gradjevinski ing. Gradj. ing, dipl. ekonomi. i mas. tehnicar Ing. sumarstva, konstruktori, tehnolozi i majstori Dipl. ing poljoprivrede, dipl. ekonomista, prof. Dr. Nutricionista.

Ing. sumarstva,konstruktori, tehnolozi i majstori Dipl. ing poljoprivrede, dipl. ekonomista, prof. Dr. Nutricionista, masinski ing. Nije imala odeljenje za VSS,SSS razvoj Nije imala odeljenje za VSS, SSS razvoj

11

Broj preduzea koja su imala organizacionu celinu za razvoj,je 12 od ukupno anketiranih 23 preduzea, do 2008.god, a tokom 2009. god. taj broj se poveao na 14. U procentima do 2008. god. preduzea koja su imala razvojnu celinu je 52,1 %, a tokom 2009. god. iznosi 60,9%. Prosean broj zaposlenih do 2008. god. od ukupno 23 anketiranih je 10,9, a tokom 2009.god. broj se poveao na 12,4. Prosena starost zaposlenih u odeljenju za razvoje do 2008. god, bila je 41,1, a tokom 2009. god. je 43,1 godina. U pogledu struke zaposlenih u razvojnoj funkciji, do 2008. god. i tokom 2009. god, nije se znatno promenila, sem sto se u nekim preduzeima poveao broj zaposlenih u razvojnoj funkciji, pa se samim tim i poveao broj adekvatnih ljudi za obavljanje tog posla. 4.6.1 Grafikon 4. Podaci o preduzeima koja su imala organ. celinu za razvoj

70 60.9 60 50 40 30 20 12 52.1 41.1

43.1

Broj preduzeda koja su imala organizacionu celinu za razvoj

Procenat preduzeda koja su imala organizacionu celinu razvoj Prosean broj zaposlenih u razvoju

10.9

14

12.4

10
0 Do 2008 Tokom 2009.god

Prosena starost zaposlenih u razvoju

12

4.7. Tabela 7.Broj preduzea koja su donosila odluke o uvodjenju potpuno novih proizvoda/usluga, na osnovu razl.metoda, do 2008.god. i tokom 2009.god.
Broj preduzea koja su donosila odluke o uvoenju

potpuno novih proizvoda/usluga Na osnovu merenja zadovoljstva korisnika Na osnovu reklamacija korisnika Na osnovu promene proizvodnog programa konkurenata Na osnovu praenja svetskih trendova Na osnovu istraivanja trita i potencijalnih korisnika Na osnovu shvatanja zakonitosti u ivotnom ciklusu proizvoda Na osnovu predloga zaposlenih Na osnovu finansijskih izvetaja Na osnovu drugih razloga

Do 2008. 11 7 9 14 15 6 13 10 2

Tokom 2009. 15 8 10 15 16 6 12 12 2

Broj preduzea koja su donosila odluke o uvodjenju potpuno novih proizvoda-usluga do 2008. god., na osnovu merenja zadovoljstva korisnika je 11, a tokom 2009. god. 15 od ukupno 23 anketiranih preduzea. Na osnovu reklamacija korisnika, 7 preduzea je pribeglo toj odluci do 2008.god. , a 8 preduzea tokom 2009.god. od ukupno 23 anketiranih. Devet preduzea se koristilo promenom proizvodnog programa konkurenata do 2008.god., a 2009. god., se broj poveao za jedno preduzee, od ukupno 23 anketiranih. Na osnovu praenja svetskih trendova, 14 preduzea je donelo odluku o uvodjenju potpuno novih proizvoda-usluga do 2008. god., a 2009. god. 15 preduzea od ukupno 23 anketiranih. Na osnovu shvatanja zakonitosti u ivotnom ciklusu proizvoda, od anketiranih 23 preduzeca, do 2008.god. i tokom 2009 god., 6 preduzea je koristilo ovu odluku. Na osnovu predloga zaposlenih, do 2008.god., 13 preduzea je koristilo ovu meru, a tokom 2009.god. broj se smanjio na 12 preduzea. Na osnovu finansijskih izvetaja, do 2008. god. 10 preduzea je donelo odluku o uvodjenju potpuno novih proizvoda-usluga, a tokom 2009. god. broj preduzea je 12 od ukupno 23 anketiranih. I samo dva preduzea su do 2008.god. i tokom 2009.god., donelo odluku o uvodjenju potpuno novih proizvoda usluga na osnovu drugih razloga.

13

4.7.1. Grafikon 5. Broj preduzea koja su donosila odluke o uvodjenju potpuno novih proizvoda/usluga, na osnovu razl.metoda, do 2008.god. i tokom 2009.god
Na osnovu merenja zadovoljstva korisnika 15 14 14 12 10 8 6 4 2 0 Do 2008.god. Tokom 2009.god. Na osnovu finansijskih izvetaja 7 11 10 9 8 Na osnovu promene proizvodnog programa konkurenata Na osnovu pradenja svetskih trendova Na osnovu istraivanja trita i potencijalnih korisnika Na osnovu shvatanja zakonitosti u ivotnom ciklusu proizvoda Na osnovu predloga zaposlenih 15 Na osnovu reklamacija korisnika

18 16

4.8. Tabela 8. Broj preduzea koja su donosila odluke o izmenama u postojeem nainu proizvodje ili pruanju usluga, na osnovu raul. metoda do 2008.god. i tokom 2009.god.
Broj preduzea koja su donosila odluke o

izmenama u postojeem nainu proizvodnje ili pruanju usluga Na osnovu broja neusaglaenosti koje nastaju u procesu Na osnovu trokova koji se mogu smanjiti izmenom procesa Zbog pojave novih tehnologija u svetu koje daju bolje rezultate Poboljanje postojeeg proizvoda/usluge zahteva promenu procesa

Do 2008. 5 17 13 17

Tokom 2009. 6 18 15 18

Broj preduzea, koja su donoslila odluke o izmenama u postojeem nainu proizvodnje ili pruanju usluga, na osnovu broja neusaglaenosti koje nastaju u procesu , do 2008.god. , je 5, a tokom 2009.god. 6 od ukupno 23 anketiranih preduzea. 14

Na osnovu trokova koji se mogu smanjiti izmenom procesa, i na osnovu gde poboljsanje postojeeg proizvoda-usluga zahteva promenu procesa, broj preduzea do 2008.god. je isti-17, kao i tokom 2009.god. 18, od ukupno 23 anketirahin preduzea. Zbog pojave novih tehnologija u svetu, koje daju bolje rezultate, od ukupno anketiranih 23 preduzea, do 2008.god. 13 preduzea je donosila odluke na ovaj nacin, a tokom 2009. god. broj se poveao na 15 preduzea. 4.8.1. Grafikon 6. Broj preduzea koja su donosila odluke o izmenama u postojeem nainu proizvodnje ili pruanju usluga.

20 18 18 17 17 18 Na osnovu broja neusaglaenosti koje nastaju u procesu

16

15 Na osnovu trokova koji se mogu smanjiti izmenom procesa

14

13

12

10

Zbog pojave novih tehnologija u svetu koje daju bolje rezultate

8 6 6 5 Poboljanje postojedeg proizvoda/usluge zahteva promenu procesa

0 Do 2008.god. Tokom 2009.god.

15

4.9. Tabela 9. Prosean procenat od ukupnog profita koji su preduzea izdvajala godinje za razvoj od 2000-2008.god., i tokom 2009.god.

Od 2000. do 2008.
Prosean procenat od ukupnog profita koji su 19%

Tokom 2009. 17%

preduzea izdvajala godinje za razvoj

Prosean procenat od ukupnog profita, koja su preduzea izdvajala godinje za razvoj, od ukupno 23 anketiranih preduzea iznosi 19 % od 2000.god. do 2008.god., da bi tokom 2009.god., prosean procenat izdvajanog godinjeg profita za razvoj spao na 17 %.

4.9.7. Grafikon 7. Prosean procenat ukupnog profita izdvajanog za razvoj

17% 19%

Prosean procenat od ukupnog profita koji su preduzeda izdvajala godinje za razvoj od 2000 do 2008.god. Prosean procenat od ukupnog profita koji su preduzeda izdvajala godinje za razvoj tokom 2009.god.

16

Broj izmena postojeih proizvoda i usluga se u malom broju poveava sa staom firme,najvie zbog pojave novih tehnologija u svetu koje daju bolje rezultate. Broj uvoenja potpuno novih proizvoda i uluga se takoe u malom broju poveava sa staom firme,prvenstveno na osnovu merenja zadovoljstva korisnika.Vidimo da se na osnovu finansijskih izvetaja i smanjuje u nekim preduzeima a i da stagnira na osnovu shvatanja zakonitosti u ivotnom ciklusu proizvoda. Iz istrazivanja koje smo uradili na ovim preduzeima,vidimo da se broj zaposlenih u razvojnoj funkciji sa godinama postojanja firme postpeno poveava. Primeujemo da neka preduzea do 2008. nisu u svom sastavu imala i sektor za razvoj i da se ta situacija menja od 2009. godine u pojedinim preduzeima. Neka od njih koja su i imala sektor za razvoj pre 2008. godine,proirila su taj sektor zapoljavanjem novih radnika na toj poziciji. Znanja zaposlenih u ovom sektoru se sa godinama u preduzeu prosiruju,zaposljavanjem lica razliitih struka i unapreivanjem dosadanjih zvanja. Usled svetske ekonomske krize, preduzea u Srbiji su u periodu od 2000.godine do 2008.godine, proseno uloila 19% od ukupnog profita u razvoj, dok je tokom 2009.godine procenat profita proseno iznosio 17%.

17

5. Zakljuak
U susret problemima, trae se naini da se oni ree. U zavisnosti od kompanija, razliiti su metodi , ali je cilj isti. Uglavnom pribegava se racionalizaciji trokova. Kako bi Srbija, umanjila negativne efekte a istovremeno iskoristila potencijalne prilike, nastale usled prelivanja svetske ekonomske krize, neophodno je da kreatori ekonomske politike u narednom periodu preduzmu itav niz mera. Neke od mera su vec i donete, poveanje nivoa garantovanih depozita, ukidanje poreza na prihode od tednje i poreza na kapitalnu dobit. Osim ovih mera, drava mora da nastavi sa procesom ekonomskih reformi i zavretkom izgradnje institucionalne infrastrukture, kako bi se stvorio povoljan poslovni ambijent, stimulativan za razvoj preduzetnitva i priliv stranih investicija. Nesumljivo je da ce kriza, na kratak rok negativno uticati na ekonomske performanse u Srbiji, i da e doi do smanjena izvoza ali sa druge strane i uvoza, i realno je oekivati da e nezaposlenost porasti. Rast zarada u privatnom sektoru ne treba oekivati i realnije je ak da dodje do smanjenja zarada. Na srednji i duzi rok, Srbija moe imati pozitivne efekte svetske ekonomske krize, ogledane kroz rast stranih investicija, koje e dovesti do rasta proizvodnje, izvoza, zaposlenosti, zarada i ivotnog standarda. Medjutim , da bi Srbija ostvarila pozitivne efekte, neophodno je da uradi domai zadatak koji pred nju stavljaju inostrani investitori, a to je nesumljivo efikasna zatita vlasnikih prava i stranih investicija, izgradnja kvalitetne infrastrukture, suzbijanje korupcija, poveanje efikasnosti birokratije, efikasne drzavne regulative.

18