Veba broj 9

Rokvel metoda i dinamike metode za odreivanje tvrdoe

Rokvel metoda

Ova metoda, za razliku od Brinel metode, kao merilo rvrdoe uzima dubinu otiska. Utiskiva i sila utiskivanja Kao utiskiva se koristi elina kuglica prenika: D=1/16", 1/8", 1/4" i 1/2" ili dijamantska kupa sa uglom konusa od 120 sa zaobljenjem pri vrhu r=0.2 mm.

Shematski prikaz merenja tvrdoe po Rokvel metodi - dijamcmtska kupa Zavisno od vrste materijala koji se meri, bira se utiskiva i veliina sile utiskivanja, to omoguuje korienje niza postupaka koji se danas primenjuju u praksi. Prema naim standardima blie su odredjeni postupci prve grupe HRB i HRC, budui da se najee primenjuju u praksi pri merenju tvrdoe mainskih materijala.

Kod ove metode postupak merenja tvrdoe odvija se u tri faze: Prva faza utiskivanja otklanja uticaj povrinskih neravnina primenom odgovarajueg predoptereenja F0, koje dovodi do prodiranja utiskivaa na dubinu h|. Druga faza u kojoj se utiskiva utiskuje na dubinu h2. Tada nastaju elastine he i plastine hp deformacije, usled dejstva glavnog optereenja F1, (dodatog na predoptereenje F0). Trea faza je rastereenje, tj. otklanjanje glavnog optereenja F1 i elastinih deformacija u uzorku nastalih u drugoj fazi.

Princip merenja tvrdoe po Rokvel metodi

U ovom sluaju dubina prodiranja utiskivaa h3 manja je od dubine utiskivanja h2 za vrednost elastinih deformacija he (jer ostaje da deluje predoptereenje F0). Dubina otiska je:
e= h3 h1 = 500 ( h3 h1 ) 0.002

gde je: h3-h1, mm - dubina utiskivanja i 0.002, mm - jedna Rokvelova jedinica. Tvrdoa po Rokvel metodi odredjena je pomou izraza: Za skalu B:
HRB = 130 e = 130 h3 h1 0.002 h3 h1 0.002

Za skalu C:
HRC = 100 e = 100

Zavisno od tvrdoe materijala koji se ispituje bie razliite i dubine utiskivanja. Da bi, pri ispitivanju, tvri materijali imali vee brojne vrednosti kod Rokvel B postupka se uvodi konstanta K1=130, akod Rokvel C K2=100, od kojih se oduzima broj Rokvelovih jedinica sraunat na osnovu dubine utiskivanja. Veliine tvrdoe, pri opisanom dejstvu optereenja, se odreuje direktnim oitavanjem na skali instrumenta aparata ija je konstrukcija zasnovana na pomenutom principu.

Uslovi ispitivanja Medjusobno odstojanje centara otiska, kao i odstojanje od ivice uzorka, treba da je vee od 3 mm. Povrina merenja mora biti bruena i ista, a u odnosu na osu optereenja mora biti upravna.
Tok rada pri merenju

Merenje tvrdoe je vrlo jednostavno, i posle kratkotrajne obuke moe se poveriti licu niih kolskih kvalifikacija. Tok merenja se sastoji u sledeem: o Odabira se odgovarajui utiskiva (elina kuglica ili dijamantska kupa); o Odabira se sila glavnog optereenja (F1 u zavisnosti od tipa skale); o Uzorak se postavlja na postolje i zavojnim vretenom dovodi u kontakt sa utiskivaem; o Okretanjem zavojnog vretena mora se mala kazaljka dovesti u poloaj repeme crte, a velika kazaljka na nulu ime je naneto predoptereenje F0; o Izvodi se oslobaanje poluge ime se aktivira nanoenje glavnog optereenja F1; o Po isteku potrebnog vremena vea kazaljka se zaustavi i tada se izvodi rastereenje utiskivaa od glavnog optereenja Ft; o Veliina tvrdoe direktno se oitava na odgovarajuoj skali aparata; o Po zavrenom ispitivanju uzorak se oslobadja utiskivaa sputanjem zavojnog vretena. Oznaavanje tvrdoe po Rokvel metodi izvodi se na sledei nain:

45
Vrednost tvrdoe

HRC
Oznaka tvrdoe Rokvel C

Ureaj za merenje tvrdoe Rokvel metodom

Savremeni ureaji za merenje tvrdoe Rokvel metodom

DINAMIKE METODE
Ove metode zasnovane su na dinamikom dejstvu sile na utiskiva, kao i na udarno-elastinom odskoku utiskivaa od predmeta ija se tvrdoa meri. Re je o jednostavnim, brzim, lakim i jeftinim metodama merenja, ali i neto smanjene tanosti. Primenjuju se u sluaju delova velike mase (dimenzija) i sloene geometrije, ili kada na finalnim delovima nije dozvoljena bilo kakva deformacija (valjci valjaonikih stanova, batovi kovakih ekia, rezni alati i dr.).

Najvie su u primeni Poldi, skleroskopska i duroskopska metoda. Za ispitivanje tvrdoe metodama sa dinamikim dejstvom sila nemamo naih standarda, pa se koriste preporuke stranih standarda ili proizvoaa opreme.

Poldi metoda
Ispitivanje tvrdoe ovom metodom koristi se u sluajevima kada se ne moe izvesti merenje tvrdoe statikim metodama (npr. zbog nedostatka aparata, dela velikih dimenzija, kada je nekorisno razaranje uzorka i tsl.). Ova metoda daje rezultate koji za praksu imaju zadovoljavajuu tanost. Merenje tvrdoe je zasnovano na udarnom dejstvu utiskivaa i omoguuje izraunavanje tvrdoe slino tvrdoi po Brinel-metodi. Odnosno, Poldi metoda je u principu modifikovana Brinel metoda. Aparat za ispitivanje tvrdoe "Poldijev eki" jednovremeno utiskuje utiskiva u povrinu ispitivanog dela i etalon (ipku) poznate tvrdoe. Kao utiskiva koristu se elina kuglica prenika D= 10 mm.

Princip odreivanja tvrdoe Poldi metodom

Poldi eki Merenjem prenika otiska, pomou Iupe, odredjuje se tvrdoa ispitivanog predmeta pomou tabela datih uz aparat. Takodje, tvrdoa se moe odrediti i analitiki merenjem prenika otisaka kalote u materijalu i etalonu, na osnovu poznate tvrdoe etalona (HBS), prema izrazu: HP = HBS gde je: HBS - tvrdoa etalona izmerena po Brinel metodi, D - prenik utiskivaa - kuglice u mm, de - prenik otiska u etalonu u mm i dm - prenik otiska u materijalu u mm. Razlika vrednosti tvrdoa po Brinel i Poldi metodi ne prelazi 2%. Kod tvrdjih materijala brojna vrednost tvrdoe po Poldi metodi je vea, a za meke materijale je manja. D D 2 de 2 D D2 dm2

Dijagram odnosa HP i HBS

Uslovi ispitivanja Ova metoda daje rezultate koji za praksu imaju zadovoljavajuu tanost. U sutini je vrlo jednostavna i brza, a ponekad jedino mogua metoda za ispitivanje tvrdoe. o Prenik utiskivaa je uvek D=10 mm; o Sila kojom se deluje na utiskiva je dinamikog karaktera (udar runim ekiem); o Ostvareni prenici otisaka mora da lee u granicama d=2-4 mm; o Povrina merenja mora da je ista i obradjena mainskom obradom; o Osa udara mora biti upravna na povrinu predmeta; o Maksimalna tvrdoa merne povrine predmeta mora biti manja od 450 HBS; o Tvrdoa etalon predmeta (eline ipke) mora biti ravnomerna po celom preseku i odredjena po Brinel metodi, a to blie tvrdoi koju oekujemo da ima mereni materijal. Tok rada pri ispitivanju o Poldijev eki se pripremi za rad postavljanjem etalon-ipke u odgovarajui otvor, pri emu etalon nalee na utiskiva zahvaljujui pritisku opruge o Na pripremljenu povrinu koja se meri postavi se Poldijev eki tako da njegova osa bude upravna na povrinu; o Odgovarajuim udarom runim ekiem izvodi se utiskivanje kuglice u povrinu etalona i materijala; o Dobijeni otisci na povrini predmeta i etalona se mere pomou lupe sa linearnim merilom; o Ako su prenici otiska vei od 4 mm ili manji od 2 mm ispitivanje se mora ponoviti o Na osnovu poznatog izraza ili pomou tabela odredjuje se tvrdoa po Poldiju.

Skleroskopska metoda (Metoda po oru)

Princip merenja tvrdoe, po ovoj metodi, zasnovan je na elastinom odskoku i na vizuelnom merenju visine njegovog prvog odskoka. Visina odskoka zavisna je od vrste materijala, njegove tvrdoe, modula elastinosti, stanja povrine, mase predmeta, kao i aparata za merenje.

Aparat za ispitivanjc tvrdoe Po svojoj konstrukciji aparat je veoma jednostavan. Aparat se sastoji iz jedne staklene cevi duine 245 mm, podeljene na 130 podeoka, u kojoj se nalazi pokretni utiskiva mase 2.5 g sa dijamantskim kupastim vrhom. Pri merenju tvrdoe utiskiva se puta da slobodno pada bez trenja kroz staklenu cev na povrinu predmeta ija se tvrdoa meri. Visina prvog odskoka utiskivaa u podeocima skale je mera odskone tvrdoe.

Shema i izgled skleroskopa

Izgled savremenih skleroskopa Uslovi ispitivanja o Poto na standard nije definisao ovu metodu, koriste se preporuke proizvodjaa: o Primenjuje se pri merenju tvrdoa elika i tvrdih livova tvrdoe 225 do 940 HV; o Na istom mestu uzorka izvodi se samo jedno merenje; o Vrednost tvrdoe uzorka je srednja vrednost iz najmanje 5 pojedinanih merenja visina prvih odskoka utiskivaa; o Temperatura pri ispitivanjuje sobna (izuzetno i do 10-35C); o Masa postolja, na koju se postavlja uzorak mora biti najmanje 2-5 kg. Tok rada pri merenju o Aparat za merenje - orov skleroskop, vrsto se postavlja na povrinu uzorka ili radnog predmeta, pri emu se kontrola upravnosti proverava libelom; o Podie se utiskiva u najvii poloaj; o Oslobadja se utiskiva da slobodno pada (pritiskom na dugme);

o Paljivo se prati odskok utiskivaa i registruje visina odskoka; o Na osnovu srednje vrednosti elastinog odskoka utiskivaa moe se tvrdoa po oru preraunati u tvrdou po Vikersu.

Odnos tvroe po oru i tvrdor po Vikersu

Duroskopska metoda
Duroskop (sklerograf) je prost, lak aparat, malih dimenzija i primenjuje se za brza merenja tvrdoa, posebno vertikalnih povrina.

Aparat za merenje tvrdoe duroskop

Princip rada ovog aparata baziran je na padu malog malja (3), obrtnog oko neke ose, sa poetne visine - Hi i njegovom udaru u utiskiva (1), koji je naslonjen na povrinu radnog predmeta ija se tvrdoa meri (4). Kinetika energija malja troi se na utiskivanje utiskivaa, ostvarujui delimino plastine, a delom elastine deformacije. Usled elastinog odskoka podie se malj do neke visine - H2. Ova visina se uoava pomou kazaljke (2) koja je, poneena maljem pri odskoku ostala na toj visini. Visina odskoka, odredjena poloajem kazaljke, oitava se na skali durometra i predstavlja meru tvrdoe po ovoj metodi. Uslovi ispitivanja Poto na standard nije definisao ovu metodu, koriste se preporuke proizvodjaa: o Primenjuje se pri merenju tvrdoa malih i komplikovanih delova, kao i delova u zavrnoj fazi mainske obrade (zupanici, radilice i dr.); o Mogu se ispitivati kako metalni tako i nemetalni materijali, keramika i tsl. o Na istom mestu uzorka izvodi se samo jedno merenje; o Vrednost tvrdoe uzorka je srednja vrednost iz najmanje 5 pojedinanih merenja visina prvihodskoka utiskivaa; o Temperatura pri ispitivanju je sobna (izuzetno i 10-35C);

Tok rada pri merenju Tok rada je lak i brz, zahvaljujui konstrukciji aparata. o Klatno se postavlja (podie) u gornji poloaj okretanjem odgovarajue navrtke na zadnjoj strani aparata; o Aparat se prislanja uz vertikalnu povrinu predmeta; o Pomou libele aparat se postavlja u horizontalni poloaj; o Pritiskom na taster za aktiviranje oslobadja se malj sa klatnom koji pada na utiskiva (ne sme doi do pomeranja aparata); o Na lunoj skali, kojaje podeljena na 70 podeoka, oitava se broj duroskopskih jedinica na mestu zaustavljanja kazaljke; o Prevodjenje duroskopskih jedinica u tvrdou po Vikersu, izvodi se preko dijagrama; Odnos tvrdoe po Vikersu i broja duroskopskih jedinica

Izgled savremenih duroskopa

Merenje tvrdoe duroskopom