TEORIJA LEGURA

Čisti metali nemaju zadovoljavajući kompleks mehaničkih i tehnoloških osobina, pa se stoga

retko primenjuju za izradu konstrukcija, mašinskih elemenata, alata. Za ove svrhe najčešće se
primenjuju legure.
Metalne legure predstavljaju materijale koji se sastoje iz dva ili više elemenata, metala ili kombi-
nacije metala i metaloida čije su mehaničke osobine bolje od mehaničkih osobina pojedinačnih
elemenata. Hemijski elementi koji ulaze u sastav legure se nazivaju komponentama, tako da legure
mogu da budu dvokomponentne, trokomponentne i višekomponentne. Element koji je procentualno
najviše zastupljen, a to je uvek metal, se naziva osnovna komponentna ili osnovni metal. Svi ostali
hemijski elementi – komponente, su procentualno manje ili mnogo manje zastupljeni i jednim
imenom se nazivaju legirajući elementi. Legure se obično dobijaju postupkom livenja mada se
koriste i drugi postupci kao što su sinterovanje i elektroliza.
U većini slučajeva, atomi hemijskih elemenata koji ulaze u sastav neke legure se u tečnom
stanju mešaju, međusobno su rastvorljivi bez razdvajanja (raslojavanja), obrazujući tečni rastvor
koji se naziva rastop. Procesom kristalizacije legura prelazi iz tečnog u čvrsto stanje, pri čemu se taj
proces odvija na stvarnoj temperaturi kristalizacije. U čvrstom stanju, atomi hemijskih elemenata
mogu međusobno da reaguju obrazujući čvrste rastvore, hemijska jedinjenja i mehaničke smeše, sl.
4.7.

Slika 4.7. a) čvrsti rastvori; b) hemijska jedinjenja; c) mehaničke smeše

Čvrstim rastvorom dva (ili više) elementa naziva se homogeno čvrsto telo koje ima određen tip
kristalne rešetke, sl. 4.7a. Mikrostruktura čvrstog rastvora je polikristalna, po izgledu je veoma
slična mikrostrukturi osnovnog metala, a kristaliti su homogeni. Čvrsti rastvor ima istu kristalnu
rešetku kao osnovni metal, a atomi legirajućih elemenata se rastvaraju (smeštaju, zauzimaju
određene položaje) u njoj. Rastvaranje može da bude dvojako, ili da atomi legirajućeg (legirajućih)
elementa zauzimaju regularna mesta atoma osnovnog metala u kristalnoj rešetki ili da se smeštaju
između atoma osnovnog metala, u prazne međuprostore (rupe), koji postoje u kristalnoj rešetki. U
zavisnosti od toga kako nastaju, čvrsti rastvori se dele na čvrste rastvore tipa zamene (supstitucijske
čvrste rastvore) i čvrste rastvore tipa popune (intersticijske čvrste rastvore), sl. 4.8.

Slika 4.8. Čvrsti rastvori: a) supstitucijski; b) intersticijski

Čvrsti rastvori sa zamenjenim atomima. Čvrsti rastvori sa zamenjenim atomima obično se

stvaraju između dve vrste atoma istih veličina. Pri obrazovanju čvrstih rastvora sa zamenjenim
atomima, atomi rastvorenog elementa zamenjuju deo atoma rastvarača na čvorovima njegove
kristalne rešetke. Atomi rastvorenog elementa mogu zameniti bilo koji atom rastvarača, ali se
uzajamni raspored svih atoma, po pravilu, pojavljuje. Čvrsti rastvori sa zamenom atoma sa

1
neograničenom rastvorljivošću jednog elementa u drugom mogu se formirati, ali je neophodno da se
zadovolje Hjum-Roderijeva (Hume-Rothery) pravila čvrstih rastvora. Dva atoma moraju da zado-
volje sledeće:
■ kristalne rešetke oba elementa moraju biti jednake,
■ razlika u poluprečnicima AR njihovih atoma mora biti manja od 15%,
■ razlika u elektronegativnosti ne sme biti značajna,
■ elementi bi trebalo da imaju istu valentnost.
Ako ovi uslovi nisu ispunjeni obrazovanje čvrstog rastvora zamenom atoma neće biti potpuno, a
količina obrazovanog čvrstog rastvora biće ograničena.
Ako postoji razlika u prečnicima atoma dva elementa koji formiraju čvrsti rastvor zamenom
doći će do iskrivljenosti kristalne rešetke (skupljanje ili proširivanje) u okolini zamenjenog atoma.
U svakom slučaju, u kristalnoj rešetki se pojavljuju naponi. Ovi naponi rastu sa porastom koncen-
tracije rastvorenog elementa i dostižu neku kritičnu vrednost, što dovodi do ograničenog stvaranja
čvrstog rastvora. Ako je razlika u prečnicima atoma manja od 15%, "faktor veličine" je pogodan za
obrazovanje čvrstih rastvora. Na primer, neograničenu rastvorljivost u čvrstom stanju imaju metali
sa KPC rešetkom u sistemu: Ag-Au (R = 0,2%); Ni-Cu (AR = 3%); Mo-W (R = 9,9%); V-Ti (AR =
2%). Metali kao što su Na, Pb, K, Ca imaju veći prečnik atoma od y–Fe, Cu, Ag, i ne mogu se
rastvarati.
Čvrsti rastvori sa umetnutim atomima. Pri obrazovanju čvrstih rastvora sa umetnutim
atomima, atomi rastvorene komponente raspoređuju se između čvorova u prazan prostor kristalne
rešetke rastvarača dok atomi osnovnog elementa ostaju u čvorovima rešetke. Pri tome atomi se
raspoređuju, ne u bilo koji prostor između čvorova rešetke, nego u praznine gde za njih ima najviše
slobodnog prostora. Kao primer uzmimo kubnu površinski centriranu rešetku kod koje je najpogod-
nija oktaedarska šupljina koja se nalazi u centru elementarne kristalne rešetke.
Čvrsti rastvori sa umetnutim atomima mogu se stvarati samo u slučajevima kada je poluprečnik
atoma elementa rastvarača mnogo veći od poluprečnika atoma rastvorenog elementa. Kao primer
uzmimo atome ugljenika (0,075 nm), azota (0,071 nm), i vodonika (0,046 nm) koji imaju mali
poluprečnik i koji se mogu rastvarati u rešetki metala (gvožđu, molibdenu, hromu) i ostvariti čvrsti
rastvor sa umetnutim atomima. Čvrsti rastvori sa umetnutim atomima mogu se obrazovati samo sa
ograničenom rastvorljivošću, jer se atomi rastvorenog elementa ugrađuju u međuprostore rešetke
elementa rastvarača.
Potrebni uslovi za obrazovanje čvrstih rastvora sa umetnutim atomima su:
■ atomi rastvorenog elementa moraju imati više od jedne valence,
■ poluprečnik atoma rastvorenog elementa mora biti manji od 59% od atoma elementa rastvarača.
Ako ovi uslovi nisu zadovoljeni, neće uopšte doći do obrazovanja čvrstog rastvora sa umetnutim
atomima, ili će biti ograničeno.
Važan primer čvrstog rastvora sa umetnutim atomima pojavljuje se kod čelika i livenih gvožđa.
Na temperaturi većoj od 912°C y–gvožđe ima KPC rešetku koja ima relativno veliki prazan prostor
- „šupljinu“ u centru rešetke. Kako atom ugljenika ima veoma mali poluprečnik (0,075 nm), on je
sposoban da prodre u taj prazan prostor (0,053 nm) i na taj način obrazuje čvrsti rastvor gvožđa i
ugljenika. Na slici je prikazana šematski deformacija rešetke y–gvožđa u okolini umetnutog atoma
ugljenika. Na nižim temperaturama gvožđe menja rešetku u KZC, kod koje je prostor između atoma
gvožđa mnogo manji (0,036 nm), pa je rastvorljivost ugljenika veoma ograničena. Razlika između
poluprečnika atoma ugljenika (0,075 nm) i poluprečnika atoma y–gvožđa (0,129 nm) je 42%. Ipak i
pored ove razlike, u rešetki y–gvožđa maksimalno se rastvori 2,11%C na temperaturi 1148°C, a u
rešetki a–gvožđa rastvoreno je samo 0,025%C na temperaturi od 727°C.
Rastvorljivost u čvrstom stanju (u čitavom temperaturskom intervalu stabilnosti čvrstog stanja,
mada se uobičajeno posmatra od temperature kristalizacije do sobne temperature) može da bude
neograničena, ograničena, i da u potpunosti odsustvuje. Neograničena rastvorljivost u čvrstom
stanju znači da se atomi komponenata mešaju na svim temperaturama, od temperature kristalizacije
do sobne temperature, u bilo kom količinskom odnosu. Jedan od uslova koji mora da bude ispunjen
da bi se javila neograničena rastvorljivost u čvrstom stanju je da se veličina atoma osnovnog i

2
legirajaćeg elementa razlikuje najviše do 8%. Ako čvrsti rastvor može da se dobije samo pri
određenom količinskom odnosu, onda je rastvorljivost elemenata ograničena, a čvrsti rastvor koji
nastaje je sa ograničenom rastvorljivošću. Razlika u veličini atoma osnovnog i legirajućeg
elementa u slučaju ograničene rastvorljivosti je 8-15%. Stepen rastvorljivosti u slučaju obrazovanja
čvrstog rastvora sa ograničenom rastvorljivošću raste sa porastom temperature, jer se povećava
rastojanje između atoma. Ukoliko je razlika između atoma osnovnog i legirajućeg elementa veća od
15%, legirajući elementi više ne mogu da se rastvaraju u kristalnoj rešetki osnovnog metala na bilo
kojoj temperaturi čvrstog stanja. Pošto rastvorljivost potpuno odsustvuje u takvim uslovima ne
može ni da dođe do obrazovanja čvrstih rastvora. Usvojeno je da se čvrsti rastvori označavaju
slovima grčkog alfabeta, npr. a, P, y, 5. Kriva hlađenja čvrstog rastvora je specifična i razlikuje se
od krive hlađenja čistog metala zato što se proces kristalizacije odvija i u temperaturskom i u
vremenskom intervalu.
Hemijska jedinjenja. Specifičan karakter metalne veze u legurama dovodi do obrazovanja
posebnog oblika hemijskih jedinjenja. Komponente koje učestvuju u obrazovanju hemijskog jedi-
njenja mogu da budu sve iz grupe metala ili kombinovano metali i metaloidi, ili metali i nemetali.
Za razliku od uobičajenih hemijskih jedinjenja koja nastaju hemijskom reakcijom elemenata koji su
u tačnom stehiometrijskom odnosu, metalna hemijska jedinjenja mogu da nastanu i kada taj odnos
nije zadovoljen, pri promenljivom sastavu, ali obavezno uz obrazovanje kristalne rešetke, sl. 4.7b,
koja se najčešće razlikuje od kristalne rešetke pojedinačnih elemenata. Takođe, osobine nastalog
jedinjenja se potpuno razlikuju od osobina pojedinačnih komponenata. Kriva hlađenja većine
hemijskih jedinjenja je po obliku ista kao i kriva hlađenja čistih metala, što znači da se kristalizacija
odvija na konstantnoj temperaturi, tkr, i u određenom vremenskom intervalu. Neka hemijska
jedinjenja su nestabilna na povišenim temperaturama tako da, pre nego što pređu u tečno stanje,
dolazi do njihovog razlaganja. U ovakvim slučajevima ne može tačno da se odredi temperatura
kristalizacije/topljenja.
Mehaničke smeše. Ako se elementi koji ulaze u sastav legure ne rastvaraju u čvrstom stanju, što
znači da ne obrazuju čvrst rastvor, i ne stupaju u hemijsku reakciju praćenu obrazovanjem jedinje-
nja, onda oni obrazuju mehaničku smešu. Atomi svakog elementa pojedinačno kristališu obrazujući
sopstvene kristalne rešetke, sl. 4.7c. Pri obrazovanju mehaničke smeše, kada svaki element krista-
liše samostalno, osobine nastale legure predstavljaju kombinaciju osobina pojedinačnih elemenata.
Mehaničke smeše mogu da se obrazuju ne samo u kombinaciji dva čista elementa, već i između dva
čvrsta rastvora sa ograničenom rastvorljivošću u čvrstom stanju ili između čvrstog rastvora sa
ograničenom rastvorljivošću i hemijskog jedinjenja. Mehanička smeša je poznata i pod imenom
eutektik. Prisustvo eutektika u sistemu se obično označava slovom E, a u zagradama iza slova E
mogu da se upišu faze od kojih je eutektik sastavljen. Kriva hlađenja mehaničke smeše je po obliku
ista kao i kriva hlađenja čistog metala.
Pri izučavanju procesa koji se javljaju u metalima i legurama pri preobražaju (transformaciji),
kao i pri opisivanju njihove strukture koriste se sledeći pojmovi:
Sistem, pod kojim se podrazumeva sveukupnost faza koje se nalaze u ravnoteži pri određenim
spoljašnjim uslovima (temperaturom i pritiskom). Sistem može da bude prost ako se sastoji iz jedne
komponente i složen ako ga čini nekoliko komponenata.
Faza, pod kojom se podrazumeva deo sistema, homogen po hemijskom sastavu, osobinama i
kristalnoj strukturi, koji je odvojen od ostalih delova sistema graničnom površinom. Faze mogu da
budu metali i nemetali, tečni i čvrsti rastvori, hemijska jedinjenja. Jednofazni sistem je npr.,
homogeni rastop, dvofazni - mehanička smeša dve vrste kristala.
Komponenta, pod kojom se podrazumevaju materijali koji učestvuju u obrazovanju sistema.
Komponente mogu da budu elementi ili stabilna hemijska jedinjenja.

3
4.4. DIJAGRAMI STANJA DVOKOMPONENTNIH LEGURA

Dijagrami stanja predstavljaju grafički prikaz faznog stanja legure u zavisnosti od temperature i
sastava u ravnotežnim uslovima. Da bi se konstruisao dvokomponentni dijagram stanja neophodno
je prethodno odrediti krive hlađenja čitavog niza legura koje sadrže različit procentualni udeo
legirajuće komponente, kao i krive hlađenja čistih metala, odnosno hemijskih elemenata koji ulaze u
sastav legure.
Dijagrami stanja omogućavaju da se za konkretnu leguru odrede preobražaji pri zagrevanju i
hlađenju; da se odredi temperatura početka i završetka topljenja (interval kristalizacije) legure; da se
utvrdi da li je legura homogena; da li je sklona poroznosti; što su sve podaci od interesa npr. za
livarstvo. Strukturni preobražaji u čvrstom stanju, njihov karakter i strukture koje se dobijaju, kao i
temperaturni intervali u kojima započinju i završavaju, su neophodni podaci i korisna saznanja pri
određivanju parametara procesa termičke i termomehaničke obrade, zavarivanja, plastične deforma-
cije na hladno i izbora legure.
U zavisnosti od razlike u veličini atoma komponenata A i B koje čine leguru, odnosno reakcije
koje mogu da nastanu između komponenata u čvrstom stanju razlikuju se tri osnovna tipa dijagrama
stanja:
■ sa potpunom nerastvorljivošću komponenata u čvrstom stanju,
■ sa potpunom rastvorljivošću komponenata u čvrstom stanji,
■ sa delimičnom rastvorljivošću komponenata u čvrstom stanju.
4.4.1. Dijagram stanja legura sa potpunom nerastvorljivošću komponenata u čvrstom stanju
Kao primer komponenata koje se uopšte ne rastvaraju u čvrstom stanju (razlika u veličini atoma
je veća od 15%) mogu da se navedu olovo (Pb) i antimon (Sb). Na sl. 4.9 su prikazane krive
hlađenja čistog olova, čistog antimona i tri legure sa različitim sadržajem komponenata. Krive
hlađenja koje odgovaraju čistom olovu, čistom antimonu i leguri koja sadrži 87% Pb i 13% Sb, sl.
4.9a,c,e su istog oblika, jer se odlikuju samo jednom kritičnom tačkom kojoj odgovara horizon-talni
zastoj. Horizontalni zastoj za čiste metale je na 327°C za olovo, odnosno 631°C za antimon što
odgovara njihovim temperaturama kristalizacije. Za leguru koja sadrži 87% Pb i 13% Sb horizon-
talni zastoj koji odgovara temperaturi 246°C, što predstavlja temperaturu kristalizacije mehaničke
smeše olova i antimona. Temperatura na kojoj se obrazuje mehanička smeša ili eutektik se naziva
eutektička temperatura, a sastav legure – eutektički sastav.

Slika 4.9. Krive hlađenja sistema olovo–kalaj

Za druge dve legure sistema olovo–kalaj, sl. 4.9b,d, uočavaju se dve kritične tačke, označene sa
1 i 2, koje ukazuju na to da legure ne kristališu na konstantnoj temperaturi, već u temperaturnom
intervalu. Kod ovih legura je temperatura kristalizacije niža nego kod čistih metala (sl. 4.9b – tačka

4
1 je niža od temperature kristalizacije Pb; sl. 4.9d - tačka 1 je niža od temperature kristalizacije Sb),
a konačna temperatura kristalizacije ne zavisi od polaznog sastava legure. Za bilo koju leguru iz
sistema Pb-Sb, nezavisno od procentualnog udela olova, odnosno antimona, konačna temperatura
kristalizacije je uvek ista i odgovara eutektičkoj temperaturi (za dati sistem TE = 246°C).
Na krivoj hlađenja legure, tačka 1 uvek odgovara početku kristalizacije legure (ili ako je obrnut
proces - završetku topljenja) i naziva se likvidus temperatura; tačka 2 uvek odgovara završetku
procesa kristalizacije (ili ako je obrnut proces - početku topljenja) i naziva se solidus temperatura.
Karakteristika ovog tipa dijagrama stanja je da legure bilo kog sastava mogu završno da krista-
lišu samo u slučaju da sve te legure imaju eutektički sastav (87% Pb i 13% Sb). Tako npr., legura B
koja sadrži 95% Pb i 5% Sb ima veći sadržaj olova, a manji sadržaj antimona u poređenju sa
sastavom eutektičke legure. Kristalizacija ove legure započinje izdvajanjem kristalnih zrna čistog
olova tako da se u preostalom rastopu, kako napreduje proces kristalizacije, sve više smanjuje
količina olova, ali se istovremeno povećava količina antimona. Taj proces se odvija sve do trenutka
dok se u preostalom rastopu ne postigne eutektički sastav koji kristališe na eutektičkoj temperaturi
(246°C) uz obrazovanje eutektika. Po završetku procesa kristalizacije dobija se struktura koja se
sastoji od kristalnih zrna čistog olova i eutektika (mehanička smeša kristala Pb i Sb).
Kod legure D (60% Pb i 40% Sb), nasuprot leguri B, postoji višak antimona, odnosno manjak
olova u odnosu na eutektički sastav. Zato se u temperaturnom intervalu između tačaka 1 i 2 pri
kristalizaciji prvo izdvajaju kristalna zrna čistog antimona sve dok se u preostalom rastopu ne
postigne eutektički sadržaj od 87% Pb i 13% Sb koji dalje kristališe na eutektičkoj temperaturi od
246°C uz obrazovanje eutektika. Strukturu legure D, po završetku procesa kristalizacije, čine
kristalna zrna čistog antimona i eutektik (mehanička smeša kristala olova i antimona).
Ako se sa svih krivih hlađenja kritične temperature, koje odgovaraju tačkama 1 (za sve legure
različitog sastava su različite) i 2 (za sve legure različitog sastava su iste), prenesu na mrežu sa
koordinatama temperatura (ordinata) - koncentracija (apscisa), i te tačke međusobno spoje, dobiće
se dijagram stanja legura Pb-Sb, sl. 4.9. Na tom dijagramu linija AEB (nastala spajanjem svih
tačaka sa oznakom 1) koja odgovara početku kristalizacije legura se naziva likvidus linija Iznad te
linije sve legure se nalaze u tečnom stanju, pa se ta oblast jednoznačno predstavlja kao rastop.
Linija CED, koja je nastala spajanjem tačaka 2, označava da je kod svih legura proces kristalizacije
završen i naziva se solidus linija Treba zapaziti da, kod dijagrama stanja komponenata koje se ne
rastvaraju u čvrstom stanju, solidus linija predstavlja istovremeno i eutektičku temperaturu. Ispod
solidus linije sve legure se nalaze u čvrstom stanju, a između solidus i likvidus linija u ravnoteži se
nalaze tečna i čvrsta faza - što je temperatura bliža likvidus liniji ima više rastopa i obrnuto, što je
temperatura bliža solidus liniji, ima više kristala čvrste faze nego rastopa.
Kod dvokomponentnih eutektičkih sistema, kao što je sistem olovo-kalaj, olovo-antimon postoji
određen sastav legure poznat pod nazivom eutektički sastav. Ovaj sastav očvršćava na najnižoj
temperaturi u odnosu na druge sastave posmatrane legure. Najniža temperatura na kojoj je legura
eutektičkog sastava još potpuno u tečnoj fazi u uslovima laganog hlađenja, naziva se eutektička
temperatura. Eutektička temperatura i eutektički sastav određuju u dijagramu stanja tačku koju
nazivamo eutektičkom tačkom.
Pri laganom hlađenju legure eutektičkog sastava i na eutektičkoj temperaturi tečna faza se
transformiše jednovremeno u dve čvrste faze: «–čvrsti rastvor i /^čvrsti rastvor.
Ova fazna transformacija naziva se eutektičkom reakcijom i predstavlja se jednačinom:

Tečna faza ^T^ , ^rsti rastvor + ^rsti rastvor

hla đenje '

Prema dijagramu stanja Pb-Sb, po liniji AC se iz rastopa izdvajaju kristali olova, a po liniji CB
kristali antimona. Između linija AC i DC, uporedo sa rastopom postoje i kristali olova, a između
linija CB i CE - rastop i kristali antimona. Solidus linija DCE je takođe i linija obrazovanja eutek-
tika kojeg čine kristali olova i antimona. Legura koja sadrži 13% Sb (što odgovara tački C) posle
očvršćavanja se sastoji samo iz jedne faze - eutektika. Legure koje se po sadržaju antimona nalaze
levo od tačke C se nazivaju podeutektičke, a one koje se nalaze desno - nadeutektičke.
5
 Na osnovu dijagrama stanja može da se odredi, ne samo broj i vrsta faza koje se izdvajaju, već i
njihov sastav i količinski udeo. Npr., da bi se odredio količinski udeo faza u leguri I–I (80%Sb i
20% Pb) na temperaturi 280°C, sl. 4.10, na dijagramu stanja je u prvom koraku neophodno povući
liniju KM. Projekcija tačke K sa likvidus linije na koncentracijsku osu (x–osa) pokazuje sadržaj
tečne faze: 20% Sb i 80% Pb, a projekcija tačke M – sadržaj čvrste faze: 100% Sb. Odnos tečne i
čvrste faze se određuje po pravilu odsečaka (pravilo poluge), prema kome je taj odnos jednak broju
koji se dobija kada se dužina odsečka koja se nalazi na strani „one druge“ faze podeli sa ukupnom
dužinom odsečka KM.

Slika 4.10. Dijagram stanja olovo–antimon – pravilo poluge

Neka je količina kristala čvrste faze antimona označena sa Q č.f., a količina tečne faze sa Qt.f.
Linija legure I–I deli horizontalnu liniju KM dužine 80 jedinica (od 20 do 100) na odsečak KL duži-
ne 60 jedinica (od 20 do 80) i odsečak LM dužine 20 jedinica (od 80 do 100). Po pravilu poluge sledi:

Qč.f = (KL/KM)⋅100 = (60/80)⋅100 = 75%

Qt.f. = (LM/KM)⋅100 = (20/80)⋅100 = 25%

odnosno, legura će na 280°C da se sastoji od 75% kristala antimona i 25% tečne faze. Pravilo
poluge se na opisani način može primeniti kod bilo kog tipa dijagrama stanja i za bilo koju leguru.

4.4.2. Dijagram stanja legura sa neograničenom rastvorljivošću komponenti u čvrstom stanju

Neograničenu rastvorljivost u čvrstom stanju (razlika u veličini atoma je manja od 8%) poseduju
mnoge dvojne legure kao npr. Fe–Cr, Fe–V, Cu–Ni, Cu–Au, Au–Ag. Na opštem tipu dijagrama
stanja, sl. 4.11, gornja linija je likvidus linija, a donja – solidus linija. Iznad likvidus linije sve
legure se nalaze u tečnom stanju – područje rastopa, a ispod solidus linije sve legure su u čvrstom
stanju – područje niza α–čvrstih rastvora. Između likvidus i solidus linija se odvija proces kristali-
zacije legura koje se sastoje iz tečne i čvrste faze.
Ako se posmatra proces kristalizacije neke legure prema tom dijagramu stanja pri veoma
sporom hlađenju, tj. u ravnotežnim uslovima. Neka to bude legura I–I koja se sastoji od 50%
komponente A i 50% komponente B, sl. 4.11. Pri temperaturi tkr započinje proces kristalizacije i
obrazuju se prvi kristali čvrste faze.

6
 Slika 4.11. Dijagram stanja sa potpunom rastvorljivošću u čvrstom stanju

Pošto se komponente A i B neograničeno rastvaraju jedna u drugoj i u tečnom i u čvrstom stanju,

to mogu da postoje samo dve faze – rastop (R) i čvrsti rastvor (α). Sastav čvrste faze (sastav kristala
koji se nalazi u ravnoteži sa tečnom fazom se očitava na solidus liniji) na posmatranoj temperaturi je
određen projekcijom tačke M na koncentracijsku osu. To znači da prvi kristali koji se obrazuju imaju
sastav koji odgovara tački M. Pri daljem hlađenju, kada legura dostigne npr. temperaturu t1, u ravno-
teži sa rastopom se nalaze samo kristali čiji sastav odgovara tački L na solidus liniji.
Razmotrimo na koji način se prethodno obrazovani kristaliti sastava koji odgovara tački M
transformišu u kristalite sastava koji odgovara tački L. U kristalitima sastava M ima više komponente
B nego u kristalitima sastava L, što znači da kristaliti komponente B treba da se obogate komponen-
tom A. To se i dešava, a sam proces se odvija na račun difuzije atoma komponente A na posmatranoj
temperaturi. Pri dovoljno dugom vremenu držanja ili veoma sporom hlađenju na temperaturi t1 uspos-
tavlja se ravnoteža kristala sastava koji odgovara tački L i rastopa. Međutim, u kristalima sastava L
komponente B je više nego u leguri, što znači da je preostala tečna faza osiromašena na komponenti
B. Na posmatranoj temperaturi sastav tečne faze se određuje projekcijom tačke N sa likvidus linije na
koncentracijsku osu.
Pri daljem hlađenju, kada legura dostigne temperaturu t2 i kada se uspostavi ravnoteža, legura se
sastoji iz kristala čvrstog rastvora sastava koji odgovara tački K i dela tečne faze čiji sastav odgova-
ra tački P.
Na taj način, sa sniženjem temperature raste udeo kristala α–čvrstog rastvora čiji se sastav sve
više približava polaznom. Na temperaturi ts dolazi do potpune kristalizacije legure koja se sastoji iz
homogenih kristala α–čvrstog rastvora polaznog sastava. Opisani proces se odvija u uslovima
veoma sporog hlađenja, jer je samo tada moguće da dođe do potpunog izjednačavanja hemijskog
sastava u svim nastalim kristalnim zrnima. Kada se hlađenje odvija većom brzinom (najčešće su to
realni uslovi hlađenja) sastav kristala nije homogen, a uzrok ove pojave leži u činjenici da je brzina
kristalizacije veća od brzine difuzije atoma.
Nehomogenost hemijskog sastava unutar poligonalnih kristalnih zrna se naziva kristalna likva-
cija, a kada je takva nehomogenost povezana sa kristalnim zrnima oblika dendrita, onda se takva
nehomogenost u hemijskom sastavu naziva dendritna likvacija. Dendritna likvacija inače može da
se odstrani dugotrajnim zagrevanjem legure na visokim temperaturama, koje je poznato kao difuzi-
ono žarenje. Tokom difuzionog žarenja se intenzivira premeštanje (difuzija) atoma iz oblasti sa
većom koncentracijom u oblasti sa manjom koncentracijom, usled čega dolazi do izjednačavanja
hemijskog sastava. Nehomogenost po zapremini celog komada, zonalna likvacija, se praktično ne
može odstraniti.
Dijagram stanja sistema Cu–Ni, sl. 4.12, je po obliku isti kao i opšti tip dijagrama stanja legura
sa neograničenom rastvorljivošću u čvrstom stanju. Konstruisan je na osnovu krivih hlađenja dva
čista metala, bakra i nikla (učešće komponenata – 100%) i niza krivih hlađenja legura sa različitom
7
količinom bakra i nikla. Spajanjem tačaka sa krivih hlađenja koje odgovaraju početku kristalizacije
oba metala (za Cu–1083°C, a za Ni–1452°C) i svih legura je dobijena likvidus linija. Na isti način,
spajanjem tačaka sa krivih hlađenja koje odgovaraju završetku kristalizacije oba metala i svih
legura, dobijena je solidus linija. Treba uočiti da temperature početka i završetka kristalizacije rastu
sa porastom sadržaja nikla u leguri. Iznad likvidus linije je ceo sistem u rastopljenom stanju (R), a
ispod solidus linije u čvrstom stanju, gde postoji neprekidan niz α čvrstih rastvora. Između likvidus
i solidus linija se istovremeno nalaze i tečna i čvrsta faza (R + α), s tim što je količina čvrste faze
veća što je temperatura bliža odgovarajućoj solidus temperaturi.

Slika 4.12. Dijagram stanja legura Cu–Ni

4.4.3. Dijagram stanja legura sa delimičnom rastvorljivošću komponenata u čvrstom stanju

Dijagram stanja sa delimičnom rastvorljivošću komponenata u čvrstom stanju je karakterističan
za brojne sisteme u koje spadaju npr. Cu–Al, Cu–Zn, Al–Mg, itd, a opšti tip tog dijagrama stanja je
prikazan na sl. 4.13.

Slika 4.13. Opšti tip dijagrama stanja sa delimičnom rastvorljivošću u čvrstom stanju

Razlika u veličini atoma hemijskih elemenata koji obrazuju ovakav tip dijagrama stanja je
između 8 i 15%, što znači da legirajući element do tačno određenog sadržaja može da se rastvori u

8
rešetki osnovnog metala, čime nastaje čvrst rastvor. Kada je legirajući element sadržan u leguri
preko određene količine, on više ne može uopšte da se rastvara. Stoga, ovaj tip dijagrama stanja,
radi jednostavnosti, može da se prikaže kao da je dobijen kombinacijom dijagrama stanja legura
koje se uopšte ne rastvaraju u čvrstom stanju (tip I) i dijagrama stanja legura sa potpunom rastvorlji-
vošću u čvrstom stanju (tip II), sl. 4.14.

Slika 4.14. Pojednostavljen prikaz dijagrama stanja legura sa sl. 4.13

Na sl. 4.14 je prikazan dijagram stanja legura za slučaj kada obe komponente mogu da obrazuju
čvrste rastvore do određenog sadržaja legirajuće komponente. Prema prikazanoj slici, metal A može
da rastvori do 40% metala B, a metal B rastvara do 20% metala A. Stoga će sa obe strane dijagrama
stanja da postoji oblast čvrstog rastvora, a–na strani metala A i p–na strani metala B. Ove dve
oblasti izgledaju kao delovi dijagrama stanja legura sa potpunom rastvorljivošću (tip II). Rastvorlji-
vost je ograničena (do 40% B, odnosno 20% A), a linija koja pokazuje to ograničenje se naziva
linija rastvorljivosti ili solvus linija Između linija zasićenja, sadržaji komponenata A i B su takvi da
se one više ne rastvaraju jedna u drugoj, a kristalizacija legura se odvija prema dijagramu stanja
legura tipa I. Ova oblast dijagrama stanja je po obliku ista kao i dijagram stanja legura Pb-Sb, s tom
razlikom što pojedinačne faze i faze koje obrazuju mehaničku smešu više nisu čisti metali, već
čvrsti rastvori a i p.
Kristalizacija legura sa sadržajem komponente B do 40% se odvija tako što ispod likvidus linije
počinje izdvajanje prvih kristala a čvrstog rastvora iz rastopa i taj proces traje sve dok rastop u
potpunosti ne pređe u čvrsto stanje. Kraj procesa kristalizacije je označen odgovarajućim delom
solidus linije. Ispod solidus linije sve te legure u čvrstom stanju su u obliku a čvrstog rastvora. Isti
tip kristalizacije se odvija i na strani komponente B samo uz obrazovanje P čvrstog rastvora sa
graničnim sadržajem legirajuće komponente A do 20%.
Legure sa sadržajem komponente B od tačke C do tačke E (podeutektičke legure) kristališu tako
što se ispod likvidus linije pa do solidus linije CED izdvajaju iz rastopa kristali a čvrstog rastvora.
Sa sniženjem temperature do solidus linije, koja je u ovom delu i eutektička linija (tip dijagrama
stanja I), preostali rastop poprima eutektički sadržaj pa se i završetak kristalizacije ovih legura
odvija uz obrazovanje eutektika koji se sastoji od smeše kristala dva čvrsta rastvora. Ispod solidus
(eutektičke) linije struktura podeutektičkih legura se sastoji od kristala a čvrstog rastvora i kristala
eutektika. Legura sa eutektičkim sadržajem počinje da kristališe i završava taj proces na konstant-
noj, eutektičkoj, temperaturi i sastoji se samo od mehaničke smeše dva čvrsta rastvora (a + P).
Nadeutektičke legure, legure sa sadržajem komponente B između tačaka E i D (komponenta B
više nije legirajuća već osnovna komponenta), započinju kristalizaciju sa izdvajanjem p čvrstog
rastvora. Na eutektičkoj liniji, preostali rastop očvršćava u vidu mehaničke smeše kristala a i P
čvrstih rastvora. Ispod solidus linije, mikrostruktura svih legura sastoji se od P čvrstog rastvora i
kristala mehaničke smeše dva čvrsta rastvora.
9
 Ako se uporede dijagrami stanja na sl. 4.13 i 4.14, može da se uoči da solvus linije nemaju isti
oblik. Solvus linija na sl. 4.13 pokazuje pad rastvorljivosti komponente B u kristalnoj rešetki
osnovnog metala A, sa sniženjem temperature od eutektičke do sobne. Ovakvo ponašanje se češće
javlja kod legura ovog tipa dijagrama stanja. Sa sniženjem temperature, usled smanjenja rastvorlji-
vosti, onaj deo atoma komponente B koji „postaje višak“ mora da se izdvoji iz kristalne rešetke
komponente A. Izdvajanje viška komponente B je praćeno pojavom sitnih čestica, koje su označene
kao sekundarna faza ili talog čvrstog rastvora na bazi komponente B, ili hemijskog jedinjenja ako
ga komponente A i B pri nekom sadržaju obrazuju. Proces izdvajanja sekundarne faze iz čvrstog
rastvora se naziva sekundarna kristalizacija, za razliku od primarne kristalizacije, koja se odvija iz
rastopa.
4.4.5. Veza između svojstava legura i tipa dijagrama stanja
Svojstva legura zavise od vrste reakcije koja se odvija između komponenata, odnosno od
strukture koja se obrazuje. Drugim rečima, mora da postoji veza između svojstava legura i njihovih
dijagrama stanja. Na sl. 4.15 je šematski prikazan opšti tok promene tvrdoće H, i specifične elek-
trične otpornosti ρ, u zavisnosti od tipa dijagrama stanja. Na osnovu sl. 4.15 može da se zaključi da
se u slučaju obrazovanja:
- mehaničke smeše, svojstva menjaju skoro pravolinijski, sl. 4.15a
- čvrstih rastvora, svojstva menjaju parabolično, sl. 4.15b
- hemijskih jedinjenja, svojstva menjaju skokovito, sl. 4.15c.

Slika 4.15(a–c). Veza između svojstava legura i tipa dijagrama stanja

Na osnovu dijagrama stanja mogu da se predvide i tehnološka svojstva legura. Tako npr. veći
temperaturni interval između likvidus i solidus linija znači da je legura više sklona likvaciji, veća je
poroznost i sklonost ka pojavi prslina kod odlivaka. Najbolju livkost imaju eutektičke legure kao i
najbolju obradljivost rezanjem. Jednofazne legure – čvrsti rastvori – imaju najbolju sposobnost
deformisanjem u toplom i hladnom stanju. Legure koje se nalaze u oblasti solvus linije mogu jedine
da se termički obrađuju u cilju poboljšanja mehaničkih osobina.
Na osnovu izloženog jasno je da dijagrami stanja omogućavaju da se na naučnoj osnovi pred-
vide svojstva legura, izabere legura sa optimalnim osobinama za željenu namenu i da se primeni
racionalna vrsta obrade.

10