Materijali (u urbanom inženjerstvu)-

Predavanje - 1

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 1

 Naziv predmeta: MATERIJALI (u urbanom inženjerstvu)
Predmet se sastoji iz (Broj časova aktivne nastave):

Predavanja: 2
Vežbe: 2
Drugi oblici nastave: 0
Ostali časovi: 1

Predavanja
dr Dragan Adamović, redovni profesor
(adam@kg.ac.rs)
Vežbe (Laboratorijske i auditorne)
dr Dragan Adamović
dr Nada Ratković
dr Fatima Živić
dr Dragan Džunić, dipl.maš.ing.
Bratislav Trifunović, dipl.maš.ing.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 2

BODOVANJE I OCENJIVANJE
Načini bodovanja i ocenjivanja za Mašinske materijale

Formiranje ocene: Poeni:

Pred-ispitne obaveze (70%): 70

Pohađanje nastave - predavanja, vežbe 4
Kolokvijumi (predavanja) 38
Radovi – domaći - seminarski 10
Testovi (vežbe) 18
Ispit (30%) 30

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 3

Pohađanje nastave (PN)

PN - 2 boda (predavanja) + 2 boda (vežbe) = 4 boda

Predavanja
2 - bez ili 1 izostanak
1 - 2 izostanka
0 - 3 ili više izostanaka
Vežbe – OBAVEZNE!!!
2 - bez ili 1 izostanak
1 - 2 izostanka
0 - 3 ili više izostanaka

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 4

Pismeni testovi (gradivo sa laboratorijskih vežbi)
T1 do T2
Svaki test vredi max 9 bodova
max (za sve testove) = 2 × 9 = 18 bodova

Kolokvijumi (gradivo sa predavanja)

K1 do K2
Svaki kolokvijum vredi max 19 bodova
max (za sve kolokvijume) = 2 × 19 = 38 bodova

Seminarski rad (na odredjenu temu)

S1
Seminarski rad vredi max 10 bodova
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 5
Na osnovu testova i kolokvijuma

- Pis = PN + T1 + T2 + K1 + K2 + S1
- Pismax = 4 + 18 + 38 + 10 = 70 bodova

Uslov za izlazak na završni ispit (ZI): Pis  25 bodova, obavezan je za

kandidate Pis  50

ZI : ZAVRŠNI ISPIT – PISMENI ili USMENI

Završni pismeni ispit pokriva kompletno gradivo koje odgovara sadržaju

kolokvijuma i testova. ZImax = 30 bodova

ZO : ZAVRŠNA OCENA

ZOmax = Pis + ZI

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 6

Prema skali ocenjivanja (Sl. Glasnik R. Srbije 21/2006) kvalitativna
ocena uspeha je:

Ocena Značenje ocene Ukupan broj poena

10 Odličan izuzetan 91-100

9 Odličan 81-90

8 Vrlo dobar 71-80

7 Dobar 61-70

6 Dovoljan 51-60

5 Nije položio  50

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 7

Literatura - Osnovna

Korisne WEB adrese

http://www.mfkg.rs/

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 8

Obrazovni cilj:

Cilј prеdmеtа је dа studеnti stеknu pоtrеbnа sаznаnjа о rаzličitim vrstаmа

mеtаlnih i nеmеtаlnih mаtеriјаlа, оdnоsnо dа uspоstаvе vеzu izmеđu
unutrаšnjе grаđе i izlаznih svојstаvа mаtеriјаlа. Тrеbа dа imајu pоtrеbni nivо
znаnjа о pоnаšаnju mаtеriјаlа pri dеlоvаnju spоlјаšnjеg оptеrеćеnjа,
mеtоdimа dоbiјаnjа i prеrаdе, fizičkо-mеhаničkim i drugim оsоbinаmа, štо ćе
im kоnаčnо оmоgućiti prаvilаn izbоr оdgоvаrајućеg mаtеriјаlа.

Ishodi obrazovanja (stečena znanja):

Pоslе sаvlаdаnоg prоgrаmа iz оvоg prеdmеtа studеnti ćе mоći uspеšnо dа

sе uklјučе u prаktični i kаsniјi istrаživаčki rаd. Оvа multidisciplinаrnа
disciplinа оmоgućаvа sticаnjе primеnlјivih i prаktičnih sаznаnjа о mеtаlnim i
nеmеtаlnim mаtеriјаlimа i prеdstаvlја nеоphоdnu оsnоvu zа niz drugih
nаstаvnih disciplinа.
Nа оsnоvu stеčеnih znаnjа studеnti trеbа dа znајu dа zа kоnkrеtаn zаdаtаk,
оdlučuјu о izbоru mаtеriјаlа prеmа mоgućnоstimа njihоvе primеnе sа
аspеktа fizikе, funkciоnаlnоsti, оbrаdivоsti i еkоnоmičnоsti.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 9

 Predmet izučavanja
1. Uvоd. Istоriјski rаzvој mаtеriјаlа. Pоdеlа mаtеriјаlа. Аtоmskо-mоlеkulаrnа strukturа
mаtеriјаlа. Unutrаšnjа strukturа mеtаlnih i nеmеtаlnih mаtеriјаlа.
2. Оpštа i spеcifičnа svојstvа mаtеriјаlа. Nајvаžniјi mеtоdi ispitivаnjа i kоntrоlе mаtеriјаlа sа
rаzаrаnjеm i bеz rаzаrаnjа.
3. Меtаlni mаtеriјаli: čеlik i livеnо gvоžđе, оbојеni mеtаli i njihоvе lеgurе (dоbiјаnjе i
prеrаdа, pоdеlа i vrstе, nајvаžniја svојstvа, spајаnjе, primеnа i mеtоdi ispitivаnjа).
4. Pоlimеrni mаtеriјаli – plаstikе i gumе.
5. Теhničkо drvо, prеrаđеvinе оd drvеtа, pаpir i lеpkоvi.
6. Nеоrgаnskа i оrgаnskа vеzivа – vаzdušnа, hidrаuličnа i аutоklаvnа (gips, krеč, pucоlаni,
cеmеnt, vоdеnо stаklо, bitumеn, kаtrаn itd.).
7. Аgrеgаti i grаnulоmеtriја.
8. Kоmpоzitni mаtеriјаli (vrstе, mаltеri, bеtоni, аsfаlti, kеrmеti itd).
9. Kеrаmički mаtеriјаli i stаklо (grаđеvinski kаmеn, glinа, grаđеvinskа kеrаmikа, stаklа).
10. Маtеriјаli zа spеciјаlnе nаmеnе, vаtrоstаlni, tеrmоizоlаciоni, hidrоizоlаciоni i аntizvučni
mаtеriјаli.
11. Kоrоziја mаtеriјаlа i njihоvа zаštitа. Оrgаnski prеmаzi i drugi mаtеriјаli zа аntikоrоziоnu
zаštitu.
12. Теkstil, kоžа i krznо. Sаvrеmеni mаtеriјаli (nаnоmаtеriјаli, pаmеtni mаtеriјаli, mеtаlnе
pеnе).
13. Еkоlоški аspеkt mаtеriјаlа, štеtnоst pојеdinih mаtеriјаlа pо zdrаvlје lјudi, mоgućnоst
rеciklirаnjа, zаštitа оd zrаčеnjа, grаditеlјstvо i zаštitа živоtnе srеdinе. Izbоr i primеnа
mаtеriјаlа.
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 10
 Šta su materijali?
Materijali su supstance koji služe za izradu objekata koje čovek upotrebljava da bi
poboljšao uslove svog života. Onog momenta kada je čovek svesno upotrebio
kamen ili štap za lov nastao je materijal. Od tog vremena do danas znanje i nauka o
materijalima doživljavaju stalni uspon, jer se postavljaju sve novi i novi zahtevi.
Jedna od najintenzivnijih nauka današnjice je nauka o materijalima.

Materijali mogu biti:

• hemijski elementi (tehnički čisti),
• hemijska jedinjenja ili
• smeša hemijskih elemenata i hemijskih jedinjenja – najćešće.
Tehnički materijali su oni materijali od kojih se izrađuju predmeti i objekti koji
proizilaze iz tehničkih delatnosti, kao i materijali koji služe za tehničku funkciju.

Osnovna podela ovih materijala je:

1. Mašinski materijali - služe za izradu mašina i uređaja različitih namena.
2. Građevinski materijai - služe za izradu građevinskih objekata visoke i niske
gradnje.
3. Elektrotehnički materijali - služe za izradu elektrotehničkih i elektronskih uređaja i
naprava.
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 11
 Razvoj materijala kroz istoriju

Materijali imaju veoma veliki značaj u svakodnevnom životu, a posebno u svim

granama industrije, kao i u nauci. U istorijskom pogledu materijali su bili sudbinski
povezani sa napretkom čovečanstva. Stepen razvoja nekog društva procenjivan je
na osnovu njegove sposobnosti da proizvede i koristi materijale u cilju zadovoljenja
potreba društva. Stoga nije slučajno što su pojedina istorijska razdoblja dobila nazive
prema materijalima koji su u to vreme imali dominantnu ulogu. (kameno doba,
bakarno doba, bronzano doba, gvozdeno doba).

Kameno doba Bronzano doba Gvozdeno doba Čelično doba Doba novih materijala
Kameno doba (600 000 do 8 000 god. pre Hrista)

Upotreba različitih materijala za razne alatke

potrebne čoveku vezana je za same početke
ljudske civilizacije. Proučavanje arheoloških
nalazišta pokazuje da su prve primitivne
alatke bile od drveta, kamena, kože i
životinjskih kostiju.

Alat od kostiju Alat od kamena (kremena)

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 13

 Zlatno i bakarno doba
Ljudi su najpre pronašli zlato, mnogo pre pronalaska vatre. Otkriće vatre
omogućilo je da se zlatni prah stopi u jedan komad, ili još docnije da se
izlivanjem u zemljane kalupe dobiju predmeti složenog oblika. Ta epoha nastala
posle kamenog doba ponekad se zove "zlatno doba". Posle zlata pronadjen je
bakar i zatim kovanje kao način njegove prerade ("bakarno doba").

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 14

 Bronzano doba (8000 do 3000 god. pre Hrista)
Mnogo docnije, stapanjem bakra i kalaja dobijena je bronza o čijem značaju
govori to što je čitava ta epoha koja je trajala 5000 godina nazvana
"bronzano doba". U neolitskim lokalitetima kod Velikog Laola (Petrovac na
Mlavi) otkriveno je da su stanovnici ove naseobine znali da prerađuju bakar
još 4500 godina pre Hrista.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 15

 Gvozdeno doba (od 3000 god. pre Hrista)
Meki metali: zlato, bakar, kalaj, cink i srebro bili su lako dostupni drevnim
narodima jer su se nalazili u površinskim slojevima zemlje; osim toga lako su se
odvajali od nečistoća i lako preradjivali. U tim vremenima gvoždje je bilo redak i
stoga skupocen metal koji se upotrebljavao samo za izradu nakita. Jedan od
najstarijih gvozdenih ukrasa pronadjen je u Velikoj piramidi (Egipat) iz doba
2900 godina pre Hrista. Dugo su, pa i do 1000 godina pre Hrista, ukrasni
predmeti od gvoždja bili skuplji od zlatnih jer su poticali od meteorskog gvoždja
- komada meteora koji su padali na zemlju. Stoga se smatra da je negde oko
1000-te godine pre Hrista, počelo gvozdeno doba koje i dan danas traje.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 16

Relativna važnost materijala u odnosu na vreme (godine) kroz istoriju

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 17

 Nauka i inžinjerstvo o materijalima
Nauka o materijalima se pretežno bavi
traganjem za osnovnim znanjima o unutrašnjoj
strukturi, svojstvima i obradi materijala. Nauka o
materijalu
Inženjerstvo materijala se uglavnom bavi
korišćenjem osnovnih i primenjenih znanja
tako da proizvodi zadovolje potrebe i želje
društva.
Inžinjerstvo
Nauka i inžinjerstvo o materijalima materijala
kombinuju kako nauku o materijalima tako i
inžinjerstvo materijala i to predstavlja
predmet ovog našeg proučavanja.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 18

 Kristal
10-9 – 10-1 m
Atom Zrno
oko 10-10 m 10-9 –10-2 m
Struktura
Nauka o
materijalu

Mehanička Valjanje

Svojstva Obrada
Inženjerstvo
materijala
Električna Zavarivanje

Optička
Termička Ekstruzija
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 19
 Struktura, obrada i svojstva

• Svojstva zavise od strukture

npr. tvrdoća zavisi od strukture čelika
• Obrada utiče na promenu strukture
npr. struktura zavisi od brzine hlađenja čelika
SVOJSTVA BETONA

STRUKTURA

SASTAV MEŠAVINE USLOVI FORMIRANJA

Količine i vrste STRUKTURE
Komponentnih Vreme, temperatura,
materijala Vlažnost sredine

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 20

 Strukturalistički koncept, prema kome se uslovi formiranja određenih materijala i
determinisanje njihovih svojstava u najvećoj meri svode na funkcionalnu relaciju koja povezuje
karakteristike materijala i njihov sastav, odnosno strukturu. Karakteristike materijala se nužno
moraju sagledavati i kroz faktor tehnologije, tako da se u okviru nauke o materijalima svojstva
materijala uvek razmatraju kao rezultat simultanog delovanja sledećih uticajnih parametara:
sastava u najširem smislu reči, tehnologije proizvodnje i ostvarene strukture.

Sastav

Hemijske veze Kristalna struktura

Tehnologija
proizvodnje

Struktura

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 21

 Model obrazovanja mikrostrukture materijala

Metalurgija

Fizika

Inženjerstvo
Svojstva i ponašanje materijala pod
određenim uslovima načelno se mogu
tumačiti polazeći od atomsko-molekularne
strukture, rasporeda elementarnih čestica,
unutrašnjih sila veze i drugih stavova na
kojima se zasnivaju savremena shvatanja
o strukturi materije Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 22
 Podela materijala
Danas je u nauci o materijalima uobičajena podela na tri osnovne grupe materijala: metale,
keramiku i polimere. Ovakva podela je prvenstveno bazirana na hemijskom sastavu i
atomskoj strukturi materijala. Većina materijala svrstava se u jednu od ovih grupa. Dodatno,
postoje i takozvani kompozitni materijali (hibridni), koji predstavljaju kombinaciju dva ili
više materijala iz ove tri osnovne klase.
Sem ove podele prisutna je i podela na šest grupa koji su prikazane na donjoj slici, to su:
metali, polimeri i elastomeri, keramike i stakla, pene, prirodni materijali i kompoziti - hibridi.

Metali i
njihove
legure

Kompoziti

Keramike i
Polimeri
stakla

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 23

 Na narednoj slici prikazan je način daljeg deljenja grupe (familije) materijala
na klase, podklase i članove, pri čemu se svaka od ovih kategorija odlikuje
odgovarajućim svojstvima. Tako na primer svet materijala sadrži familiju
„metala“ koja dalje sadrži klasu „aluminijuma“, potklasu „aluminijumskih
legura“ u okviru koje se može pronaći poseban član npr. „silumin“. Ova legura
i svaki drugi član ove familije materijala se karakteriše određenim svojstvima.

Svet materijala Familije Klase Podklase Članovi Atributi

Al 6061
• Keramike Čelici 1000 6013 Gustina
• Stakla Cu legure 2000 6060 Mehanička svojstva
3000 6061 Termička svojstva
• Metali Al legure 4000 Električna svojstva
6063
• Polimeri Ti legure 5000 Optička svojstva
6000 6082 Koroziona svojstva
• Elastomeri Ni legure
7000 6151 Dokumentovanje
• Kompoziti Zn legure 8000 6463 - specifično
- uopšteno

Podaci o materijalu

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 24

 Metali i njihove legure

• Dobri provodnici
struje i toplote,
• Dobro deformabilni
• Neprovidni,
• Osetljivi na hemikalije,
a neki i na dejstvo
atmosfere,
• Visoke gustine.

Fe, Čelik, Cu, Al, Ti,

Bronza, ...

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 25

 Keramike i stakla

• Izolatori struje i
toplote,
• Tvrdi, krti,
nedeformabilni
• Neki su providni,
• Dobro koroziono
otporni,
• Vatrootporni.

SiC, Si3N4, Al2O3,

BaTiO3,

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 26

 Polimeri
• Izolatori struje i toplote
• Vrlo fleksibilni,
deformabilni, male
čvrstoće
• Neki su providni
• Dobro koroziono otporni
• Neotporni na toplotu
• Male gustine

Sve plastike,
Najlon, Guma, ...

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 27

 Kompoziti

• Visoka specifična
čvrstoća, udarna i
zamorna otpornost
• Koroziono otporni
• Skupi
• Zapaljivi, toksični
• Nepostojani u
agresivnim sredinama
• Osetljivoi na
temperaturu i vlagu

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 28

 Napredni materijali

Elektronički materijali,
superprovodnici, itd.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 29

 Savremeni materiajali,
materijali budućnosti
• Biorazgradivi materijali,
• Biokompatabilni materijali
• Nanomaterijali,
• Penasti metali
• “Pametni” materijali,
• Biomimetički materijali
• MEMS - Mikro elektro-
mehanički sistemi

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 30

Specifična čvrstoća Potrošnja različitih materijala
različitih materijala u XX veku u SAD

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 31

Funkcionalna podela
Aero-industrija
materijala Kompoziti
SiO2, Amorfni Si,
Al - legure,
Konstrukcioni Biomedicinski
Ti - legure,
Čelik, Ti legure,
Superlegure
Al legure, Nerđajući čelici,
Beton, Plastike,
Staklena vlakna, Keramike
Plastike, drvo

Pametni Elektronički
materijali materijali
Hadfield-ov čelik, Funkcionalna Si, GaAs, Ge,
Ni-Ti legure sa klasifikacija BaTiO3, Al, Cu, W,
efektom pamćenja Provodni
oblika, polimerni
materijala
polimeri
gelovi

Energetske
Optički tehnologije
materijali UO2, Ni-Cd,
SiO2, GaAs, ZrO2, LiCoO2,
Magnetni
Stakla, Al2O3 Amorfni Si:H
materijali
Fe, Fe-Si, NiZn i
MnZn feriti,
Co-Pt-Ta-Cr,
g-Fe2O3

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 32

 Materijali u gradjevinarstvu

Materijali koji su se koristili u građevinarstvu su uvek bili tesno povezani sa

dostignutim nivoom u oblasti poznavanja materijala. U najranijim istorijskim periodima u
oblasti građenja se koristio ograničen broj materijala, tj materijali koji su nastali putem
različitih prirodnih procesa (drvo, kamen). U vreme vavilonskog carstva uvedena je u
upotrebu keramika, a u vreme rimskog se proizvodi opeka u većoj meri i koristi kao
građevinski materijal.
Bez obzira što su materijali sudbinski povezani sa napretkom čovečanstva, počeci
intenzivnog razvoja nauke o materijalima su vezana za kraj 18. i početak 19. veka.
Upoznavanjem strukture i osobina materijala ljudi su stekli znanje i sposobnost da proizvedu
materijale sa osobinama koje su bile mnogo bolje od osobina materijala koji su se do tada
koristili; do ekspanzije u proizvodnji dolazi jer se stiču znanja o načinu i postupcima
menjanja osobina materijala primenom termičkih postupaka ili uvođenjem drugih supstanci u
sastav materijala.
Početak masovne primene čelika u svim oblastima gradjevinarstva obeležava drugu polovinu
devetnaestog veka. Od tog momenta se u gradjenju sve više koristi beton i to u obliku sprege
beton –čelik (armirani beton, prednapregnuti beton).

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 33

U početku ....
za građenje su se koristili materijali koji su nastali putem prirodnih procesa i koji su
ljudima bili dostupni uz veoma skroman stepen obrade: zemlja, granje, trava, kamen,
drvo itd.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 34

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 35
 Različiti materijali za pravljenje kuća - zgrada
Dok su u najranijim istorijskim periodima korišćeni jedino prirodni materijali – drvo, blato,
kamen, po pravilu uz veoma skroman stepen obrade, vremenom su počeli da se primenjuju i
materijali koje danas nazivamo veštačkim (opeka, malter, beton, čelik i dr.)

Blato Kamen Cigla Blokovi

Drvo Metal Različiti savremeni materijali

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 36
Istorija mostogradnje

Mostovi nekad

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 37

Mostovi danas

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 38

 Različiti materijali za pravljenje mostova

Kamen Opeka Drvo Beton

Liveno gvožđe Konstrukcioni čelik Nerđajući čelik Kompozit

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 39

 Putevi
Nekad (kamen)

Danas (drobljeni kamen, beton, asfalt)

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 40

 Podela građevinskih materijala

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 41

Prema POREKLU građevinski materijali se dele na:
• Prirodne (drvo, kamen, pesak, šljunak i glina) i
• Veštačke (kreč, gips, cement, malter, beton….).
Prirodni građevinski materijali koriste se takvi kakvi se pronađu u prirodi, bez
prerade. Neki materijali se u prirodi ne mogu naći, već ih čovek proizvodi
posebnim tehnološkim postupcima.

Prirodni materijali Veštački materijali

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 42

 Izolacioni materijali

Prema NAMENI građevinski materijali se dele na:

• Konstruktivne (kamen, opeka, beton, armirani beton,
čelik, drvo…),
• Vezivne (gips, cement, smola, bitumen….),
• Izolacione (bitumen, plastika, staklo, mineralna i staklena
vuna, stiropor…),
• Materijali za oblaganje (drvo, kamen, keramičke Materijali za oblaganje
pločice, linoleumi, tapete…),
• Instalacioni materijali (instalacije kao: vodovod,
kanalizacija, centralno grejanje, električna…).

Konstruktivni materijali Vezivni materijali

Instalacioni materijali

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 43

Prema USLOVIMA PRIMENE u građevinskim objektima i konstrukcijama,
građrvinski materijali se, u opštem slučaju, mogu podeliti na 2 grupe:
• Materijali univerzalnog tipa ili Konstrukcijski materijali
Prirodni i veštački kamen,
Malteri,
Betoni,
Metali,
Keramički materijali,
Staklo,
Drvo,
Bitumen,
Asfalt i
Konstrukcione plastične mase.

• Materijali specijalne namene

Termoizolacioni materijali,
Zvukoizolacioni materijali,
Hidroizolacioni materijali,
Reparaturni materijali,
Materijali za obradu površina (antikorozioni, boje,
lakovi).
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 44
 Utrošak resursa tehničkih materijala

U sadašnjem trenutku utrošak tehničkih materijala na globalnom, svetskom,

nivou iznosi prosečno 1,5 t svedeno na jednog stanovnika po godini. Međutim
taj utrošak niti je ravnomerno raspoređen po različitim državama niti se svi
materijali podjednako troše.
Na donjoj slici je prikazana grafička ilustracija potrošnje nekih najvažnijih
tehničkih materijala u logaritamskoj skali.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 45

Građa atoma

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 46

 Grčki – Atomos - nedeljiv
Najmanja čestica materije koja zadržava karakteristične osobine hemijskog
elementa jeste atom, koji je sastavljen od tri vrste subatomskih čestica:
• protona,
• neutrona i
• elektrona.

Proton i neutron zajedno

obrazuju jezgro atoma (nukleus),
dok spoljne delove atoma čine
elektroni

Atom = Nukleus (protoni i neutroni) + Elektroni

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 47
 Delovi atoma

Elektron je otkrio 1897.god. Thomson (Tomson)

On je negativno naelektrisan
Ima masu koja je ~1/2000 deo mase protona.

Proton je otkrio 1919. Rutherford (Radeford)

Predstavlja sastavni deo jezgra atoma
Ima pozitivno naelektrisanje
Masa je ~2000 puta veća od mase elektrona

Neutron je identifikovao 1932. Chadwick (Čadvik):

Drugi sastavni deo jezgra
Nema naelektrisanje
Masa je aproksimativno jednaka masi
protona

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 48

Modeli atoma – istorijski razvoj

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 49

U pogledu gradje atoma Nils Bor je 1913. godine predložio planetarnu teoriju kojom se
mogu objasniti spektralne linije vodonika i drugih elemenata sličnih vodoniku. Borova teorija
objašnjava karakteristične spektre i gradju atoma malog atomskog broja (atoma sličnih
vodoniku).
Šredinger (Schrödinger) je 1926. godine, Borov model sferne orbite, po kojoj se elektroni
kao materijalne kuglice obrću oko jezgra, zamenio prostornom ljuskom - elektronskim
oblakom koji može imati više slojeva (nivoa). To znači da jedna ljuska može imati elektrone
rasporedjene po različitim slojevima tj. orbitalama

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 50

 Elektroni
Elektroni su čestice koje kruže oko jezgra
atoma slično Zemlji koja se obrće oko
sopstvene ose dok istovremeno kruži oko
Sunca.
Ta rotacija, kao i ona koju čine planete,
Solarni sistem
ostvaruje se neprekidno i u savršenom redu
po putanjama koje zovemo orbite.
Da načinimo poređenje između veličine
elektrona i veličine Zemlje:
ako uvećamo atom do veličine Zemlje,
elektron bi bio veličine jabuke.

Modeli atoma
Elektroni su sićušne čestice, veličine skoro
dvehiljaditog dela veličine neutrona i protona. Atom
ima isti broj elektrona kao i protona, i svaki elektron
nosi negativno (-) naelektrisanje koje je jednako
pozitivnom (+) naelektrisanju koje nosi svaki proton.
Ukupno pozitivno (+) naelektrisanje u jezgru i ukupno
negativno (-) naelektrisanje elektrona poništavaju
jedno drugo i atom postaje neutralan.
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 51
 Jezgro atoma
Do 1932. godine, smatrano je da se jezgro sastoji Proton Neutron
samo od protona i elektrona. Tada je otkriveno da u
jezgru nema elektrona već ima neutrona koji se
nalaze pored protona. Poznati naučnik Čedvik
(Chadwick) dokazao je 1932. godine postojanje
neutrona u jezgru i bio je nagrađen Nobelovom
nagradom za svoje otkriće. Jezgro atoma se sastoji iz
približno jednakog broja protona i neutrona.

Protoni su pozitivno naelektrisani, a elektroni

negativno, tako da je atom u električnom pogledu
neutralan. U svakom atomu, protoni i neutroni gusto
su zajednički spakovani i čine oko 99.9% ukupne
mase atoma, a ostatak mase čine elektroni.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 52

Atomski broj (Z) pokazuje broj protona (pozitivno naelektrisanih čestica) u jezgru
atoma i u neutralnom atomu atomski broj je takođe jednak broju elektrona u
njegovom naelektrisanom oblaku. Svaki element ima svoj vlastiti karakteristični
atomski broj koji određuje hemijske osobine elementa i prema tome atomski broj
određuje element.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 53

Razne vrste atoma nastaju kombinacijama različitih brojeva protona, neutrona i
elektrona. Ukupna masa svih čestica predstavlja atomsku masu.

Relativna atomska masa je broj koji se dobija upoređivanjem sa masom nekog

drugog atoma, odnosno delom mase atoma koji je uzet za standard. Danas se
kao standard koristi 1/12 mase ugljenika C12. Relativna atomska masa pokazuje
koliko je puta masa atoma određenog elementa veća od 1/12 mase atoma C12.

Osnovna jedinica za količinu materije je mol. Mol je količina materije koja sadrži
onoliki broj osnovnih čestica koliko ima atoma ugljenika u 12 g izotopa C12. Taj
broj je uvek 6,023 × 1023 i naziva se Avogadrov broj.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 54

 Izotopi
Hemijski elementi koji se razlikuju
po broju neutrona, a imaju isti broj
protona nazivaju se izotopima
datog elementa.

Mase izotopa su različite, ali su im

identične hemijske osobine. Tako 12
Ugljenik C Ugljenik C
14

npr. stabilan izotop ugljenika C12

ima 6 protona i 6 neutrona, a
radioaktivni ugljenik C14 ima 6
protona i 8 neutrona

Elementi sa 90 i više protona

(npr. uranijum) imaju
nestabilne izotope - jezgra im
se raspadaju i nastaju atomi
drugih elemenata.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 55

Postoji 109 hemijskih elemenata
koji su do sada otkriveni. Ceo
svemir, naša Zemlja i sve živo i
neživo u našem svetu formirano je
raspoređivanjem tih 109 elemenata
u različitim kombinacijama. Do
sada smo videli da su svi elementi
izgrađeni od atoma koji su slični
jedni drugima i koji su sačinjeni od
istih čestica. Prema tome, ako su
svi atomi koji sačinjavaju elemente
izgrađeni od istih čestica, šta onda
čini da se elementi razlikuju jedni
od drugih i šta je uzrok formiranja
beskrajno različitih supstanci?

Broj protona u jezgru atoma suštinski odvaja elemente jedne od drugih. Postoji jedan proton u
atomu vodonika, najlakšem elementu, dva protona u atomu helijuma, drugom najlakšem
elementu, 79 protona u atomu zlata, 8 protona u atomu kiseonika i 26 protona u atomu gvožđa.
Ono što čini razliku između zlata i gvožđa, i gvožđa i kiseonika je jednostavno različit broj protona
u njihovim atomima. Vazduh koji dišemo, naše telo, biljke i životinje, planete u svemiru, živo i
neživo, gorko i slatko, čvrsto i tečno, sve... sve ovo je izgrađeno od protona, neutrona i elektrona.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 56

 Periodni sistem elemenata

Ruski hemičar Dmitrij Mendeljejev predložio je 1869. godine da se svi do tada

poznati hemijski elementi srede prema rastućim atomskim težinama i
periodičnosti njihovih osobina. Docnije se pokazalo da je za postizanje potpune
periodičnosti osobina trebalo poredjati elemente prema rastućem atomskom broju
odnosno ukupnom broju elektrona.

Zakon periodičnosti
Slična fizička i hemijska svojstva periodično se
ponavljaju pri čemu se elementi mogu poređati po
rastućim atomskim brojevima. Dmitrij Mendeljejev

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 57

 Atomski broj = broj protona

Atomski broj

Simbol elementa

Atomska masa
Periodni sistem elemenata se sastoji od horizontalnih redova (perioda) i
vertikalnih redova (grupa). Periode se označavaju slovima K, L, M, N, O, P, Q
ili brojevima 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, a kolone rimskim brojevima od I - VIII + (nulta)
grupa (0). Kolone I - VII dodatno su podeljene na podgrupe označene slovima
A i B. Sa porastom atomskog broja dolazi do skokovite promene osobina po
kojima se elementi medjusobno razlikuju. Elementi koji se nalaze u istoj koloni
imaju sličnu gradju spoljašnjeg elektronskog sloja te stoga i slične osobine.
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 58
 Periodni sistem zasnovan na elektronskoj konfiguraciji
Alkalni metali Alkalni zemljani metali Plemeniti gasovi

Kolone se zovu grupe

Nemetali
K Slična svojstva u
vertikalnim kolonama
L
koje se nazivaju grupe
M
Vrste se zovu periode

Q
Halogeni
Prelazni metali Metali elementi
Lantanidi

Aktinidi

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 59

Moderan periodni sistem elemenata

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 60

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 61
Hemijske veze

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 62

Gradivne čestice materije (atomi, joni,
molekuli) održavaju se u odredjenim
položajima delovanjem električnih privlačnih i
odbojnih sila koje su najjače kad je materija u
čvrstom stanju, slabije u tečnom i
zanemarljive u gasovitom stanju.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 63

 ?
Hemijske veze

Hemijske veze formiraju se kretanjem elektrona u elektronskim ljuskama koje

su najbliže površini atoma. Svaki atom teži da svoju ljusku najbližu
površini popuni maksimalnim brojem elektrona koju ona može da primi.
Osam je maksimalni broj elektrona koje atomi mogu da drže u svojim ljuskama
najbližim površini. Da bi to učinili, atomi ili primaju elektrone od drugih atoma
da bi do osam popunili elektrone u svojim ljuskama najbližim površini, ili ako
imaju manje elektrona u svojim spoljašnjim ljuskama oni ih daju drugom
atomu. Težnja atoma da razmenjuju elektrone čini osnovnu pokretačku silu
hemijskih veza koje oni međusobno formiraju. Ta pokretačka sila, to jest,
težnja atoma da povećaju broj elektrona u svojim spoljašnjim ljuskama do
maksimuma, čini da atom formira više tipova veze sa drugim atomima.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 64

 Vrste hemijskih veza

Hemijske veze izmedju atoma i molekula dele se na:

• primarne (jake) i
• sekundarne (slabe).

Jake veze mogu biti:

• kovalentne,
• jonske i
• metalne,
a slabe veze nastaju izmedju molekula koji imaju stalne ili promenljive
dipole.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 65

 Kovalentna veza
Kovalentna (atomna) veza nastaje izmedju dva atoma jednog te istog
elementa tako što oni odaju valentne elektrone, koji postaju zajednički za oba
atoma:
C
l
+ C
lC
l
Cl

Primer: Cl2 molekula. Atomski broj za Cl je Z =17

(1s2 2s2 2p6 3s2 3p5)
N’ = 7, 8 - N’ = 1 → Postoji potreba samo za jednu kovalentnu vezu

Cl2
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 66
 Izmedju dvaju atoma istog elementa može postojati više zajedničkih parova
elektrona; to definiše Hajgensovo pravilo 8-N, gde je N- grupa kojoj element
pripada u periodnom sistemu elemenata.
• Tako će hlor (grupa 7) i vodonik (grupa 1) imati jednu dvostruku vezu,
• kiseonik ili sumpor (grupa 6) dve,
• azot ili fosfor (grupa 5) tri, itd.:

Kako nastaje najjednostavniji molekul vodonika, H2?

Svaki atom vodonika ima po jedan elektron koji daje u zajednički elektronski par
pri čemu nastaje jednostruka kovalentna veza. Podelom zajedničkog
elektronskog para oba su atoma postigla stabilnu elektronsku konfiguraciju
plemenitog gasa helijuma (He).

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 67

Kako se povezuju dva atoma kiseonika (O)?
Kako atomi kiseonika (O) u valentnoj ljusci imaju šest elektrona, oktetnu elektronsku
konfiguraciju (osam elektrona u spoljašnjoj ljusci) može postići povezivanjem s dva
zajednička elektronska para, pri čemu nastaje dvostruka kovalentna veza.

Kako se povezuju dva atoma azota (N)?

U spoljašnjoj (valentnoj) ljusci azota ima pet elektrona. Da bi postigao energijski
stabilnu konfiguraciju u molekulu azota će se dva atoma azota povezati trostrukom
kovalentnom vezom, jer nastaju tri zajednička para.

Prema tome, atomi se mogu spajati međusobnim delovanjem svojih valentnih

elektrona. Kako kovalentnu vezu karakteriše stvaranje zajedničkog elektronskog
para izmenjivanjem elektrona, očito je moguće da se elektroni prilikom izmenjivanja
mogu naći više u sferi jednog od spojenih atoma i to onog koji ima veći afinitet za
elektrone, tj. veću elektronegativnost.
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 68
 Jonska veza
Jonska veza nastaje spajanjem atoma metala s atomima nemetala. Da bi
nastala jonska veza između atoma, mora preći jedan od atoma u pozitivno
naelektrisan jon-katjon (+) gubitkom određenog broja elektrona, a drugi atom
mora primiti te elektrone i preći u negativno naelektrisan jon-anjon (-). Broj datih i
primljenih elektrona zavisi u prvom redu od broja valentnih elektrona u spoljašnjoj
(valentnoj) ljusci atoma koji se povezuju.
Pošto atom metala ostaje bez elektrona, on postaje pozitivno naelektrisan jon.
Istovremeno, atom nemetala koji je te elektrone primio postaje negativno
naelektrisan jon.
Atomi koji se kombinuju ovom vezom razmenjuju elektrone i tako popunjvaju
broj elektrona u svojim spoljašnjim ljuskama do broja osam.
Atomi koji imaju do četiri elektrona u svojim spoljaštnjim ljuskama daju te
elektrone atomu sa kojim će se kombinovati, to jest, sa kojim će se vezati.
Atomi koji imaju više od četiri elektrona u svojim spoljašnjim ljuskama
primaju elektrone od atoma sa kojim će formirati vezu.
Poznati molekuli kuhinjske soli (NaCl) su među supstancama koje su formirane
ovom vezom.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 69

Primer jonske veze je veza između atoma natrijuma (metal) i atoma hlora (nemetal).
Natrijum u valentnoj ljusci ima jedan elektron, prema tome Na može dati (uz
dovođenje energije jonizacije) jedan elektron iz valentne ljuske i preći u pozitivno
naelektrisan jon (katjon: Na+). Taj elektron može primiti (uz oslobađanje energije)
atom hlora u nepopunjenu valentnu ljusku i tako preći u negativno naelektrisan
hlorov jon (anjon: Cl-).
Zbog suprotnih naelektrisanja, joni Na+ i Cl- drže se zajedno, tj. povezuju se
jonskom vezom, što možemo prikazati formulom Na+Cl- .

Proces jonizacije

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 70

 Na pr. NaCl

Na pr. MgO

Otpuštanje elektrona Primanje elektrona

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 71
 Metalne veze

Metalna veza se ostvaruje pomoću slobodnih

(valentnih) elektrona koji su slabo vezani za
pozitivne jone, te se lako kreću kroz kristal i u
obliku elektronskog oblaka zauzimaju veći deo
prostora. Slobodni elektroni zajednički su za sve
atome, i povezuju ih kao lepak u čvrstu celinu.
Poznato je da metalni elementi poseduju mali
broj valentnih elektrona (< 2, Al-3, Pb-4) pa ne
mogu obrazovati zajedničke elektronske parove,
već tzv. elektronski oblak. Stabilnost metala, tj.
sistema joni-elektroni, odredjena je električnom
privlačnošću izmedju pozitivnih jona i zajedničkih
elektrona. Ova interakcija izmedju jonskog
skeleta i oblaka elektrona zove se metalna veza.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 72

U običnim uslovima, kretanje valentnih
elektrona je slučajno i ograničeno, a u
električnom naponskom polju postaje
usmereno. Zahvaljujući tome metali
spadaju u električne provodnike prve
vrste i velike provodnike toplote.
Uređenost atoma metala i postojanje
elektronskog oblaka kao posledicu ima
specifične osobine karakteristične za
metale. Električna provodljivost npr. ne
predstavlja ništa drugo nego usmereno
kretanje tog elektronskog oblaka kada se
na krajevima komada metala uspostavi
potencijalna razlika.
Metalna veza je veoma jaka, što znači da
se metalni materijali odlikuju velikom
čvrstoćom.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 73

 Sekundarne veze (međumolekularne veze)
Medjumolekularne veze (sekundarne veze) obrazuju se kod lako isparljivih
materija kao što su vosak, voda, led (vodonična veza), kao i kod kristala joda,
sumpora, selena, telura i medju lancima polimera (sami atomi lanaca su
povezani kovalentno). Sile ove veze, zvane van der Valsove (van der Waals),
rezultat su asimetričnog rasporeda naelektrisanja u molekulima ili atomima,
odnosno privlačenja dipola.
Posebna vrsta veze izmedju molekula je vodonična veza stvorena izmedju
kovalentno povezanih atoma vodonika i usamljenog elektronskog para drugog
atoma.

Nastaje kao interakcija između dipola

• Promena dipola
asimetrični elektronski
oblak

+ - sekundarna
+ -
veza

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 74

 Van der Valsove veze
Van der Valsova veza se javlja između
molekula usled nesimetrije
naelektrisanja, pri čemu pozitivno
naelektrisani kraj jednog molekula
privlači negativno naelektrisani kraj
drugog molekula. Ova vrsta veze je
znatno slabija od prethodnih,
međuatomskih veza, pa se smatra
sekundarnom vezom. Ovom vezom se
objašnjava mala čvrstoća i velika
deformabilnost nekih polimera, kod
kojih su molekulski lanci međusobno
povezani upravo van der Valsovom
vezom.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 75

 Vodonična veza
Električno naelektrisanje vode je nula, to jest,
voda je neutralna. Ipak, usled veličine atoma
kiseonika i vodonika, kiseonik u molekulu vode
ima blago negativno naelektrisanje, a vodonik
blago pozitivno.
Kada više od jednog molekula vode dospe
blizu jedan drugom, pozitivna i negativna
naelektrisanja se međusobno privlače i tako
formiraju veoma posebnu vezu poznatu kao H2O
"vodonična veza". Molekul Molekul
vode vode
Vodonična veza je veoma slaba veza i Vodonična
izuzetno kratkoga veka. Trajanje vodonične veza
veze iznosi približno milijarditi deo sekunde.
Međutim, čim se veza prekine, druga se
formira. Tako molekuli vode ostaju povezani,
Privlačenje
dok istovremeno zadržavaju svoj tečan oblik,
jer su kombinovani slabom vezom.
Kovalentna
veza
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 76
 Mešovite veze
Kod većine materijala vezivanje atoma
se ostvaruje kombinovanjem dve ili više
vrsta veza. Na primer, atomi gvožđa se
spajaju kombinacijom metalne i
kovalentne veze, što je razlog da se
atomi ne "pakuju" tako efikasno kako se
očekuje. Smese, koje nastaju mešanjem
dvaju ili više metala vezuju se jednom
mešavinom između metalnih i jonskih
veza, naročito kad su velike razlike u
elektronegativnosti između elemenata.
Legura AlLi kombinuje metalnu i jonsku
vezu. Mnogi keramički i poluprovodnički
materijali, koji su smese metalnih i
nemetalnih elemenata, imaju mešovitu
kovalentnu i jonsku vezu. Većom
razlikom između elektronegativnosti
atoma njihove veze postaju više jonske.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 77

 Vrste veza u tehničkim materijalima

Vrsta materijala Način vezivanja Primeri

Metali Metalna veza Fe, Cu, Al, Au,..
Keramike i stakla Jonska / kovalentna SiO2 (kristalan i amorfan)
Polimeri Kovalentna i sekundarne veze Polietilen, PE
Poluprovodnici Kovalentna ili jonska / kovalentna Si, CdS

Poređenje energije veze

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 78

 Zavisnost odbojne i privlačne potencijalne energije u
funkciji međuatomskog rastojanja dva izolovana atoma
Energija, U

Odbijanje
Privlačenje Odbijanje
ro
0
Rastojanje između atoma (r)
Uo
Ukupna energija
Ravnoteža
Privlačenje Minimalna potencijalna energija
za različite tipove veza

Potencijalna energija privlačenja zavisi od

položaja dva atoma. Kada atomske ljuske dva
atoma počnu da se preklapaju nastaje
odbijanje atoma. Kada sile odbijanja i
privlačenja postanu jednake, centri atoma su
tada na ravnotežnom rastojanju r0, a ukupna
potencijalna energija ima minimalnu vrednost

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 79

 Kristalna struktura i
geometrija elementarnih
kristalnih rešetki

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 80

KRISTALOGRAFIJA (potiče od grčkih reči «krýstallos» = led,
naziv upotrebljen za prozirni kvarc, gorski kristal, za koji se
smatralo da je zamrznuta voda, i "gráphein" = pisati) je nauka o
KRISTALNOM STANJU. Proučava spoljašnji oblik kristala i njihovu
unutrašnju građu.
KRISTALIZACIJA je prelaz tečne ili gasne faze u čvrstu, i to
pravilnim trodimenzionalnim raspoređivanjem materijalnih čestica u
kristalnu rešetku.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 81

Nivoi pakovanja atoma u materijalima:
a) Inertni monoatomski gas sa neuređenim atomima,
b,c) Neki materijali, kao što je vodena para, amorfni silicijum i
silikatna stakla imaju samo delimično uređene atome i
d) Metali, legure, mnoge keramike i neki polimeri imaju uređene
atome po celoj zapremini.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 82

 ČVRSTE MATERIJE mogu biti AMORFNE i KRISTALNE.
AMORFNE MATERIJE nemaju pravilnu unutrašnju građu i ne smatraju se
pravim čvrstim materijama, već jako pothlađenim tečnostima. One nemaju
određeno topljenje, već pri zagrevanju postepeno omekšavaju dok se ne
rastope. Primeri takvih materija su staklo i vosak.
KRISTALI, nasuprot tome, imaju pravilnu unutrašnju građu svojstvenu za
većinu čvrstih materija.
Kristalna građa Amorfna građa

Kristalni SiO2 Amorfni SiO2

(Kvarc) (Staklo)

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 83

KRISTALI su pravilna geometrijska tela, omeđena površnama koje se seku u
ivicama, a ivice u uglovima. Kristali su pravilne unutrašnje građe. Kristal ima
određen geometrijski oblik. Uglovi između odgovarajućih površina kristala
neke materije konstantni su i karakteristični za tu materiju.
Geometrijski oblik kristala u vezi je s njegovom geometrijskom unutrašnjom
strukturom. Drugim rečima, spoljni geometrijski oblik kristala u vezi je s
određenim rasporedom njegovih strukturnih jedinica - iona, atoma ili
molekula. Svaki kristal se sastoji, dakle, od trodimenzionalno pravilno
raspoređenih strukturnih jedinica, a njihov raspored daje karakteristična
svojstva i oblik.
Kristalna struktura neke materije predstavlja celokupni poredak strukturnih
jedinica u tzv. prostornoj rešetki.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 84

 Jedinična ili elementarna ćelija je najmanji deo prostorne rešetke koji, ponavljan
u tri dimenzije, daje celu kristalnu rešetku. Jedinična ćelija kristalne strukture
sadrži najmanji mogući broj strukturnih jedinica.

Parametar rešetke je najmanja udaljenost između dva atoma uzduž ivice

jedinične ćelije.

Jedinična ćelija je osnovna «cigla» čijim se

slaganjem može izgraditi čitav kristal.

Pravljenje kristalne strukture iz jedinične ćelije uz

ponavljanje po kristalografskim osima

Jedinična
ćelija
y
Tačka
rešetke z

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 85

 Kristalni sistem
Veličina i oblik elementarne kristalne rešetke definisani su sa tri vektora - a, b i c,
koji polaze iz ugla elementarne rešetke. Veličine vektora - a, b i c i uglovi među
njima - a, b i g, nazivaju se parametrima elementarne kristalne rešetke.

Kristalni sistem se opisuje:

- kristalnim osima: x, y, z
- parametrima po kristalnim osima: a, b, c
- uglovima između kristalnih osa: a, b, g.
Parametar rešetke je najmanja udaljenost između dva atoma uzduž ivice
jedinične ćelije.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 86

 Prema odnosu veličina parametara a, b, c i uglova α, β i γ sve kristalne
strukture mogu se prikazati u 14 vrsta jediničnih ćelija razvrstanih u 7
osnovnih kristalnih sistema.

Podela kristalnih
rešetki po kristalnim
sistemima
(Bravais-ove (Bravej)
rešetke)

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 87

 Kristalografski sistemi

Broj Odsečci na Uglovi

Sistem Primeri
osa osama izmedju osa

Triklinični 3 abc a  b  g  90 CuSO4·5H2O (plavi kamen)

Monoklinični 3 abc a = b = 90  g CaSO4∙2H2O (gips)

Ortorombični 3 abc a = b = g = 90 Fe3C, Ga

Tetragonalni 3 a=bc a = b = g = 90 TiO2

Kubni 3 a=b=c a = b = g = 90 Cu, Fe, Al, Ni, ...

a1 = a2 = a 3 = Zn, Cd, Mg, Ti, Be, SiO2,

Heksagonalni 4 a1 = a 2 = a 3  c
120; g = 90 H2O

Romboedarski 3 a=b=c a = b = g  90 As, Sb, Bi

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 88

 Primitivna (prosta, jednostavna) - elementarnoj
ćeliji pripada po jedna čestica (atom); u svakom
roglju (čvoru) elementarne ćelije nalazi se 1 atom
koji je zajednički za svih osam ćelija ((8  1/8) = 1),

Prostorno centrirana - ima po jedan atom u

rogljevima elementarne ćelije i jedan atom u
njenom središtu; to znači, da elementarnoj ćeliji
pripadaju 2 atoma (8  1/8 + 1 ) = 2).

Površinski centrirana - ima u elementarnoj

ćeliji po jedan atom na svakom roglju i po jedan
atom u sredini svake strane; elementarnoj rešetki
tada pripada 4-atoma ((8  1/8 + 6  1/2) = 4).
Gusto pakovana heksagonalna rešetka -
Elementarna rešetka je prizma, čiju osnovu čini ravnostrani
šestougao sa stranom a; visina prizme je c. Atomi su
smešteni u svakom čvoru osnove (bazalne ravni), jedan
atom je uvek u sredini donje i gornje osnove, a dalja tri
smeštena su na sredini duži koja spaja čvor bazalne ravni i
središta susedne bazalne ravni. Jednoj elementarnoj ćeliji
pripada 6 atoma, jer je svaki rubni atom zajednički za šest
susednih rešetki, oba atoma u sredini osnove pripadaju
svaki dvema rešetkama i tri atoma unutar rešetke koji
pripadaju samo toj ćeliji, to znači 12·1/6 +2  1/2 + 3·1 =89
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović
6.
Prema usvojenoj simbolici struktura hemijskih elemenata označava se
slovom A (npr. A1, A2, A3, do A8). Slovo A se dopunjava odredjenim
brojem za tip strukture (1 - površinski centrirana, 2 - prostorno centrirana,
3 - gusto pakovana heksagonalna, 4 - dijamantska kubna, 5 - prostorno-
centrirana tetragonalna, 6 - površinski centrirana tetragonalna,
7 - romboedarska, 8 - trigonalna (trougaona)).
Kod tehničkih metala, uglavnom se sreću tri tipa
osnovnih ćelija:
 površinski centrirana kubna rešetka (A1),
 prostorno centrirana kubna rešetka (A2) i
 gusto pakovana heksagonalna rešetka (A3).
Po drugim tipovima rešetke kristališu se neki za tehniku manje značajni
metali, keramike i polimeri.
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 90
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 91
 Izotropski i anizotropski materijali

Raspored atoma u kristalnoj rešetki nije isti u

različitim ravnima i pravcima kristala. Zbog toga,
fizička i mehanička svojstva kristala variraju
zavisno od ravni kristalne strukture. Materijal je
anizotropan ako njegova svojstva zavise od
kristalografskog smera. Na primer, metali se
deformišu u smerovima duž kojih su atomi u
tesnom kontaktu. Materijal je izotropan ako ima
ista svojstva u različitim pravcima.

Kristalografske ravni

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 92

Defekti kristalne
rešetke

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 93

 Struktura realnih metala
Osnovni principi kristalografije, važe samo za kristalografske strukture, koje su
geometrijski potpuno pravilne. Takvu strukturu imaju samo idealni kristali.
U tehničkoj praksi srećemo se sa realnim kristalima, u čijoj kristalnoj gradji se
pojavljuju različita odstupanja - greške rešetke. Realni metali i čisti metali sadrže
uvek odredjenu količinu atoma stranih elemenata (ma i neznatnu).

Ti strani atomi (nečistoće) mogu biti

smešteni bilo u intersticijske prostore
rešetke osnovnog metala ili na čvornim
tačkama rešetke gde zamenjuju neke
atome osnovnog metala (substitucija).
Pošto osobine i veličine atoma različitih
elemenata nisu iste, to prisustvo atoma
odredjenog elementa u rešetki drugog
metala uvek ima manji ili veći uticaj na
savršenost datog tipa kristalne rešetke.
Ta vrsta defekta smatra se za
hemijsku grešku.
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 94
 Pored ove nesavršenosti izazvane prisustvom stranih atoma, mogu se
kristalne rešetke prostorno rasporedjenih osnovnih atoma razlikovati na
pojedinim mestima od očekivanih i bez uticaja stranih atoma. Te oblasti u
kojima raspored osnovnih atoma ne odgovara idealnom smatraju se
strukturnim greškama.
ČVRSTE
Strukture čvrstih materija MATERIJE

KRISTALNE AMORFNE
STRUKTURE ili
NEKRISTALNE
STRUKTURE
MONOKRISTALNI POLIKRISTALNI
MATERIJALI MATERIJALI
(pojedinačni kristali)

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 95

 Monokristali i polikristali
Kristalne materije se mogu podeliti na dve grupe:
• monokristale i
• polikristale.
Metalni monokristal predstavlja zapreminu metala u kojoj je orijentacija kristala
jednoznačna. Izradjuju se danas kao tzv. vlaknasti kristali i masivni monokristali.
Vlaknasti kristali imaju prečnik nekoliko mikrometara, a dužinu do nekoliko
centimetara. U današnje vreme to su najsavršeniji kristali, koje možemo dobiti. Imaju
veoma mali broj defekata, a njihova jačina se približava teorijskoj vrednosti jačine
metala sa idealnom kristalnom rešetkom.

Npr. već su izradjeni vlaknasti

kristali (viskeri) gvoždja,
ugljenika, srebra, zlata, bakra,
nikla, kalaja, cinka itd. Idealan
kristal

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 96

 Orijentacija zrna
Masivni monokristali imaju prečnike nekoliko u monokristalu
centimetara, dužinu nekoliko desetina centimetara. U
poredjenju sa vlaknastim kristalima, njihova unutrašnja
gradja nije tako savršena. Masivni monokristal je složen
od (blokova) delića prečnika obično 3 do 5 mm, tzv.
subzrna. U pojedinim subzrnima je unutrašnji raspored
kristalnih rešetki pravilan, dok se uzajamna orijentacija
susednih subzrna ipak neznatno razlikuje.

Lopatica turbine napravljena

od masivnog monokristala

Masivni
Monokristal Si

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 97

 Polikristalne materije nastaju iz velikog broja centara
kristalizacije. Orijentacija rešetki susednih zrna je različita
pa je zato prelazni sloj izmedju susednih zrna oblast sa
izrazitim narušavanjem kristalne gradje i naziva se granica
zrna. Veličina zrna je važna metalografska karakteristika
polikristalnih materijala. Materijali sa sitnijim zrnima imaju
obično bolje mehaničke osobine (jačinu, tvrdoću, žilavost)
nego krupnozrnasti materijali.
Tečna faza Granice metalnog
Tečna faza
zrna

Jezgra Kristali od kojih se Metalna zrna

kristalizacije formira metalno zrno

Shema kristalizacije metala Orijentacija zrna Granice

u polikristalu zrna

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 98

 Strukturne greške

Strukturni defekti predstavljaju odstupanja od pravilnog geometrijskog

rasporeda atoma kristalne rešetke.

Ti defekti posebno utiču na mehaničke i fizičke osobine metalnih

materijala. Od vrste, količine i uzajamne interakcije izmedju različitih
vrsta defekata zavise takodje procesi koji se dešavaju u metalnim
materijalima pri plastičnoj obradi i termičkoj obradi. Prema
geometrijskom obliku mogu se strukturni defekti podeliti na nekoliko
grupa:

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 99

 Podela strukturnih grešaka
Tačkaste greške (0D) • Vakancije
• Intersticijski atomi
• Substitucijski atomi
• Šotkijev defekt
• Frenkelov defekt

Linijske greške (1D) • Dislokacije (ivične,

zavojne, mešovite)

Površinske greške (2D) •Granice subzrna

•Granice zrna
•Greške slaganja

Zapreminske greške (3D) •Pore, pukotine, uključci

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 100
 Tačkaste greške

Tačkaste (bezdimenzijske – 0D) greške su najjednostavnije greške

kristalne rešetke.
Nastaju npr. ozračivanjem metala česticama visoke energije (npr.
neutronima), kao i zbog zagrevanja metala do visokih temperatura
(bliskim temperaturi topljenja), pa brzog hladjenja i prerade metala
plastičnom deformacijom.
1- Vakancija – položaj u kristalnoj rešetki gde nedostaje atom
2 - Intersticija - vlastita intersticija – vlastiti se atom smestio
između pravilno poređanih atoma, dakle na nepravilnom mestu
(pozicija uključka)
3 - Intersticijska nečistoća, tj. tuđi atom koji se smestio između
atoma osnovnog metala (kao neželjena nečistoća ili kao željena,
npr. C u kristalnij rešetki Fe (čelik)
4,5 - Supstitucijska nećistoća, tj. tuđi atom koji je zamenio
atom osnovnog metala (npr. u leguri Cu-Ni kad se atom Ni
zameni atomom Cu u kristalnoj rešetki Cu).
Strelice pokazuju smer lokalnih napona u kristalnoj rešetki
nastalih usled tačkastih grešaka koje dovode do krivljenja Substituciono Intersticiono
rešetke. legiranje legiranje
(npr. Cu u Ni) (npr. C u Fe)

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 101

 Vakancije Vakantan (lat.), upražnjen, prazan

Nedostajanje atoma na mestu gde se

normalno očekuje da postoji nazivamo
vakancijom.

Vakancije mogu nastati dejstvom

toplotne energije, zbog poremećaja
u rastu kristala i zbog neravnoteže
u naelektrisanju. Dobiju li čestice u
površinskom sloju kristala dovoljnu
700
energiju (npr. toplotnu), oslobadjaju
se iz svoje čvorne tačke u rešetki i
Temperatura, °C 600
zaposedaju čvorne tačke na
slobodnoj površini kristala.
500
Oslobodjena čvorna tačka ostaje
nepopunjena-stvorena je vakancija. 400

Zavisnost koncentracije vakancija 300

Od temperature 0 1 2 3 4 5 6 104
Koncentracija vakancija
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 102
 Migracija vakancija

Vakancije u kristalnoj rešetki

nisu vezane za odredjeno mesto, već se mogu (pri višim
temperaturama) kroz kristal pomerati (migracija vakancija).
Ta je migracija vezana za prelaženje čestica (atoma); npr.
vakantno mesto se pomeri iz jednog položaja u drugi, a
njegov prvobitni položaj zauzme susedni atom. Od ovakvih
elementarnih pomeranja vakantnih mesta sastoji se njihova
migracija kroz kristal. Vakancije se premeštaju na mesta gde
mogu biti apsorbovane; takva su mesta npr. slobodne
površine kristalne supstance, granice zrna u polikristalima i
sl.. Nasuprot tome, ako se metal lokalno zagreva, deluju i te
oblasti kao izvori vakancija iz kojih one migriraju do okolne
mase. Koncentracija vakancija utiče na mnoge vrste
termičke obrade (žarenje, taloženje-precipitaciju i dr.), jer
olakšava premeštanje čestica-difuziju, koja ove načine
termičke obrade prati.
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 103
 Frenkelov i Šotkijev defekt:

• Anjon-vakancija + Anjon-intersticijal = Frenkelov defekt

• Katjon-vakancija + Anjon-vakancija = Šotkijev defekt
Katjon (-) Anjon (+)
Šotkijev defekt

Ova greška se javlja u uravnoteženoj

jonskoj rešetki u kojoj istovremeno
Šotkijev nedostaju anjon (+) i katjon (-)
defekt
Frenkelov defekt
Frenkelov
defekt Par vakance i intersticijalne čestice u
susednom položaju naziva se Frenkelova
Tačkaste greške imaju veliki uticaj greška. Obe komponente Frenkelove
na fizičke osobine metala (npr. na greške mogu se samostalno premeštati
električni otpor) kao i na mehaničke kroz kristal, tako da nastaju dve
osobine metala (npr. na tvrdoću). nezavisne greške (vakancija i
intersticijalne čestice).
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 104
Koje su ovo greške?

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 105

 Linijske greške (dislokacije)
Jednodimenzijske greške (1D) - dislokacije - nastaju nagomilavanjem niza
tačkastih defekata. Dislokacije su linijske nepravilnosti u idealnoj rešetki. One su
nastale unutar rešetke za vreme očvršćavanja materijala ili kod deformacije
materijala. Iako su dislokacije prisutne u svim materijalima, uključujući keramiku i
polimere, one su naročito korisne za objašnjenje deformacija i očvršćivanje
materijala.
Burgersov vektor

Dislokacije se definišu pomoću Burgersove putanje (petlje),

koja je za perfektan kristal prikazana na slici gore. Ako se
podje iz početne tačke () i predje četiri medjuatomna
rastojanja u pozitivnom pravcu ose x, i zatim u pravcu ose y,
pa onda nastavi u suprotnom smeru dolazi se u početnu
poziciju. Kaže se da je Burgersova putanja zatvorena.
Suprotno tome, Burgersova putanja na delu kristala koji
sadrži dislokaciju neće biti zatvorena. Vektor potreban da se
putanja zatvori, usmeren od završne pa do početne tačke
zove se Burgersov vektor. Burgersova kontura
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 106
 Prema medjusobnom položaju Burgersovog vektora i tzv. dislokacione linije,
razlikuju se:
• ivične,
• zavojne i
• mešane dislokacije

Ivična dislokacija
sila
smicanja
Ako se na idealnu rešetku deluje silom
smicanja biće potreban relativno visok
napon za pomeranje gornjeg sloja atoma. U klizanje
ravan
slučaju kad u kristalu postoje dislokacije klizanja
(realni kristali) medjuatomne veze su slabije,
te se jedan sloj atoma lakše pokreće, tj.
napon tečenja znatno je niži.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 107

 Ekstra ravan

Idealan
kristal 

Dislokaciona linija Ivična dislokacija

Ova greška kristalne rešetke

nastaje zbog formiranja ekstra
ravni smeštene izmedju redovnih
vertikalnih ravni. Završni red
atoma umetnute poluravni
obrazuje dislokacionu liniju.
Burgersov vektor upravan je na
dislokacionu liniju, obeleženu sa
znakom . Vodoravna crtica
označava položaj dislokacione
ravni, a vertikalna se odnosi na
ekstra poluravan.
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 108
 Ivična dislokacija

Linija
klizanja

Burgersov
vektor = b

Smičući napon

Analogija gusenice

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 109

 Zavojna dislokacija
Ravan sečenja i Zavojna
Idealan kristal Smicanja atoma dislokacija

Zavojna dislokacija nastaje kao smicanje u ravni klizanja,

tako da je najveće pomeranje, odnosno deformacija na
početku i ta deformacija opada do nule.
Zavojna dislokacija, nastaje kada se spoljni deo kristalne
rešetke pomeri pod dejstvom smicajnih napona za izvesnu
dužinu u smeru klizanja, pri čemu se delovi kristala iz užeg
područja deformacije pomere takođe u istom smeru, ali za
manju dužinu, i to utoliko manju ukoliko su više udaljeni od
mesta gde je započela deformacija, pri čemu se obrazuje
zavojnica. Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 110
 Nastajanje ivične u zavojne dislokacije
Smičući napon

Ivična

Smičući napon

Zavojna

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 111

 Mešana (složena) dislokacija
Kombinovanjem ivične i zavojne dislokacije dobija se mešana (složena) dislokacija,
koja ima ivičnu i zavojnu komponentu.
Kod kristala sa složenom dislokacijom, dislokaciona linija, levo od ulaza u kristal je
čisto zavojna, a na izlazu iz kristala na desno, čisto ivična.

Ivična
Zavojna

Važnost dislokacija
• Postojanje dislokacija (jednodimenzijskih, linijskih nesavršenosti) u kristalima omogućava
mehanizam pomoću kog dolazi do promene oblika ili mehaničke deformacije.
• Kristalni materijali koji nemaju dislokacije su krti i praktično neupotrebljive kao konstrukcijski
materijal, pogotovo u mašinstvu.
• Postojanje dislokacija u kristalima osigurava duktilnost (sposobnost deformisanja), jer je
teorijska čvrstoća kristalnih materijala drastično smanjena zbog njihove prisutnosti.
• Sva mehanička svojstva kristalnih krutih materijala zavise od ponašanja dislokacija.
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 112
 Ravanske greške (površinske – 2D)
Mikrostruktura materijala se sastoji od mnogo zrna. Zrno je deo materijala unutar kojeg je
raspored atoma identičan. Ipak, orijentacija rasporeda atoma ili kristalne strukture je različita
za svako granično zrno. Na slici dole shematski su prikazana tri zrna. Rešetke su identične u
svakom zrnu, ali su drugačije orijentisane. Granice zrna, površina koja odvaja individualna
zrna, su jedan uzani pojas između dva metalna zrna, širine od 3 do 5 međuatomskih
rastojanja, sa nepravilnim rasporedom atoma. Gustina pakovanja atoma na granicama zrna je
manja nego unutar kristala. Pored toga, na granicama metalnih zrna, kod tehnički čistih
metala, izdvajaju se primese nečistoće što još više narušava pravilnost rasporeda atoma.
Manja gustina pakovanja atoma, na granicama zrna, dozvoljava mnogo bržu difuziju atoma, a
razorijentisanost između susednih zrna otežava kretanje dislokacija u oblasti granica metalnog
zrna.
Različita usmerenost kristala u tri susedna zrna.
Polikristalni materijali kakvi su metali
sastoje se od mnogo malih kristala ili
zrna, jer su nastali iz velikog broja
centara kristalizacije. Orijentacija tih
zrna je različita pa je narušena
građa kristala na njihovim dodirnim
površinama koje se nazivaju granice
zrna. Kao ravne, dvodimenzijske
nesavršenosti (2D), granice zrna
zahvataju veliku zapreminu metala.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 113

Površinske nepravilnosti su granice ili ravni koje razdvajaju materijal u područja, svako
područje ima istu kristalnu strukturu ali različitu orijentaciju.
Spoljašnje dimenzije materijala predstavljaju površine na kojima se rešetke naglo završavaju.
Svaki atom na površini nema više odgovarajući broj atoma sa kojima je u vezi i atomske veze
su narušene. Spoljašnje površine mogu biti vrlo grube, mogu imati sitne šupljine i mogu biti
reaktivnije nego glavni deo materijala.
U poredjenju sa tačkastim i linijskim greškama, ravanske (površinske) greške predstavljaju
složenije narušavanje kristalne rešetke koje zahvata veću zapreminu metala. Tu spadaju
• granice zrna,
Veliki ugao q
• granica subzrna i
• greške u slojevima.
Granice
zrna

površina

Mali ugao q

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 114

 Granice zrna
Ako poraste razlika u orijentaciji (ugao θ) dvaju susednih zrna dislokacije se medjusobno
približavaju, da bi se najzad počele prekrivati; i granice postaju neuredjenog karaktera. Takve
granice zrna, tada se nazivaju granice sa velikim uglom, jer je to oblast sa relativno velikom
koncentracijom tačkastih i linijskih grešaka, to znači oblasti sa izrazitim narušavanjem
pravilnosti kristalne gradje.
Dislokacije se
približavaju
To je najčešći tip granica u b
Nagib
polikristalu. U metalima
tehničke čistoće, naročito u
legurama dva ili više metala, Veliki
količina grešaka u oblasti Ugao q Granice
zrna
granice zrna je još veća nego d
kod čistih metala. Tu su često
koncentrisani atomi različitih
elemenata, koji smanjuju
savršenost uredjenja kristalne
gradje.
sinq~ q=b/d
q

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 115

Granice zrna imaju veliki uticaj na hemijske,
fizičke i mehaničke osobine metala i legura.
Npr. hemijske reakcije - korozija, oksidacija -
odvijaju se prvenstveno po granicama zrna.
Kao posledica većeg stepena narušavanja
kristalne gradje, takodje je i difuzija po
granicama zrna brža negu unutar zrna.
Temperatura topljenja granica zrna je niža
nego u delu kristala sa pravilnim rasporedom
atoma, te se metali i legure počinju topiti na Granice zrna (neuredjene granice)
granici zrna.
Kretanje dislokacija, koje je osnovni
mehanizam za plastičnu deformaciju metala i
legura obično se zaustavlja na granicama
zrna.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 116

 Granice subzrna
Granice subzrna (bloka) jesu granice izmedju oblasti sa uzajamno malom razlikom u orijentaciji
kristalne rešetke. Pri malim razlikama u orijentaciji, struktura granica je relativno savršena i ni u
čemu nije narušena osim ravnomerno rasporedjenim ivičnim dislokacijama, koje se nalaze
izmedju susednih subzrna. Govorimo zato o tzv. dislokacionim granicama (ili takodje o granici
sa malim uglom, ponekad o sredjenoj granici).
Dislokacije se
Ako se nekoliko atomskih ravni udaljavaju
završava u graničnoj oblasti i tako Nagib
b
obrazuje niz ivičnih dislokacija sa
Burgersovim vektorom b, medjusobno
udaljenih za dužinu d; susedne mreže
izmedju sebe zaklapaju ugao θ. Što se Granice
više razlikuju orijentacije mreže, tj. što zrna d
je veći ugao θ, tim se udaljenost
izmedju susednih dislokacija smanjuje
- dislokacije se zgušnjavaju (ugao
dezorijentacije ovakve granice je sinq  Mali ugao q
q  b/D).
sinq~ q=b/d
Granice subzrna, tj. granice sa malim Granice zrna q
uglovima, imaju znatan uticaj na sa malim uglom
mehaničke osobine metala i legura

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 117

 Greške u slojevima
Treći tip ravanskih defekata nastaje zbog nepravilnog slaganja pojedinih slojeva.
Atomi u ravni ili u delu ravni kristala mogu zauzeti položaje koji ne odgovaraju
redosledu datog sloja u rešetki. Ako je jedan deo ravni izbačen, ubačen ili pak
pomeren javljaju se defekti u slojevima koji su opkoljeni savršenom rešetkom i od
nje su odvojeni linijskim defektima - dislokacijama.

Zapreminske greške – 3D

U zapreminske greške spadaju:

• pore
• pukotine i
• uključci

Zapreminske greške su vrlo složene i

njihovo proučavanje prevazilazi okvire ovog
kursa.
118
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović
 Pitanja

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 119

Hvala na pažnji

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamovic 120