Ljubavni poziv nepostojecem

Gordana Todorovic

Dodji,da pokusamo.
Ja znam da cu opet stajati negde,
daleko izvan nas,
naslonjena na zid u najudaljenijem kutu
sobe na cetvrtom spratu.

Gledacu velikim ocima,

sa jako ucrtanim ponorima na svom licu,
sa dosta ironije,
mozda,
i sa nesto malo sazaljenja :
sta rade svi ovi ljudi?
Svejedno.
Ja sam najzad razumela da ono
sto je u jorgovanu nije nimalo vazno.
Za sanjanje nisu postelje potrebne.
Pitanje je sasvim drukcije postavljeno :
da li cemo zatreperiti zajedno
kao one dve zice na Rilkeovoj violini,
iz kojih gudalo mami isti zvuk.
Ali ni on nije znao
na kakvom smo ludom instrumentu mi
i ko je majstor, koji nas drzi u ruci.
Svejedno.
Nije mi potreban covek da bih mogla sebe
da lazem.

I suvise volim samocu, a da bih mogla ostati

sama.
I suvise mi smeta galama, a da bih mogla ostati
sama.
Lutala sam vec dovoljno.
Lutacu jos dovoljno na svom putu izmedju dva
drveta,
na svom putu od kolevke do mrtvackog sanduka,
od jednog lezista do drugog.
Pa zasto onda ne bi dosao ipak ti
iako znam da ne postojis?

Bio bi mi kao voda.

Nista ne volim kao vodu,
hladan mlaz kroz grkljan,
nikad mi nije dosadila
nikad je dovoljno nije bilo.
Onaj bokal vode sto za svakim obedom popijem
sasvim sama
neka ti bude dokaz
da bi mi bio dovoljan jedan covek,
samo da te nadjem.
Ko zna pre koliko vremena su
nemilosrdni bogovi zavidljivo rasekli mene
na dve polovine
i sad trazim onu drugu.

Nadam se da si to ti,
iako znam da ne postojis.
Svejedno.
Ja nemam svoje trenutke kome da dam
i zato te zovem.
Dani se lako ispunjavaju satima i minutima,
u mesecu je broj dana tacno odredjen
i svaka godina ima dvanaest izbrojanih
meseci.
Godine, meseci, nedelje,dani, sati,
horizontalne i vertikalne linije na tacnoj
tabeli,
ispunjeni kvadrati sa crvenim, crnim i plavim
sadrzajem.
Dodji.
Da pokusamo.
Mozda se s tobom necu osecati kao iver
u tudjem oku,
kao tuzna, nespokojna avet medju mirnim mrtvacima.
Stajacu.
Gledacu na zalost i opet i izdaleka.
Ko zna,
mozda smo jedno drugom tecnost,koja ispunjava vrc do vrha.
Da li da te blagoslovim,
da li da te preklinjem, sto ne postojis?