Volfgang Amadeus Mocart

1756-1791.
Jedan od najznaajnijih kompozitora u muzikoj istoriji. Njegova muzika je sinonim za klasino savrenstvo, sklad, uravnoteenost. Roen je u Salcburgu. Potie iz muzike porodice. Prva znanja stie od svog oca Leopolda koji je bio uvaeni violinista tog doba. Sa 6 godina Mocart je nauio da svira klavsen, a ubrzo i violinu i orgulje. Godine 1____. zapoinje razdoblje Mocartovih putovanja, turneja, nemirnog ivota koje se odrazilo na njegovo zdravlje. Ujedno je ovo razdoblje ono koje mu donosi slavu i popularnost. Gostovao je u svim vedim gradovima Evrope. Sa 10 godina objavljuje svoje prve tampane kompozicije. Po povratku u Salcburg Mocart radi kao kapel -majstor gradskog orkestra. U Be odlazi 1781. godine i zapoinje i vot slobodnog umetnika ivi od davanja asova i od pisanja kompozicija po narudbini. Mocart je napisao vie pd 600 kompozicija. Najznaajnija oblast njegovog stvaranja bile su opere. Napisao je 17 opera na nemakom jeziku (Zingpil). Otmica iz Saraja : Ova opera govori o oslobaanju voljene devojke iz ruku sultana. Napisana je 1781. godine. Figarova enidba : Komina opera, u poetku zabranjivana, sadri satirine i erotske elemente. Napisana je 1786. godine. Don ovani (uan) : Komina opera koja govori o neumornom osvajau ena koji nezasitim pogledima stalno trai novu rtvu. Napisana je 1787. godine. Poznate su i opere : arobna frula, Titovo milosre i Tako ine sve. Mocart je napisao 54 simfonije. Najpoznatije su Jupiter, Hafner simfonija, Linc i Praka simfonija. Napisao je 30 koncerata za klavir, 7 koncerata za violinu. U oblasti crkvene muzike napisao je 18 misa, 7 kantata. Najznaajnije i ujedno njegovo poslednje delo jeste Rekvijem, napisan 1791. godine (misa za mrtve). Mocart je bio ubeen da ovu posmrtnu kompoziciju pie za sebe samog smrt ga je spreila da je dovri.

Ludvig van Betoven

1770-1827.
Betoven je iveo u vremenu velikih promena, revolucija koje su imale uticaj na duhovni I kulturni ivot Evrope. Francuska buroaska revolucija 1789. godine direktno je uticala na umetnike dajudi im slobodu umetnikog izraavanja i nezavisnosti u odnosu na kneeve, feudalce od ije su strane bili finansirani. Betoven smelim umetnikim idejama ide napred, prelazi granice klasicizma i postavlja temelje novom, romantinom periodu. Roen je u Bonu. Vedi deo ivota provodi u Beu gde postaje poznati pijanista i k ompozitor. U tridesetoj godini ivota Betoven oseda prve znake gluvode koja de ga pratiti sve do smrti. Ljubav prema umetnosti dala mu je snage da nastavi borbu sa sudbinom. U tom periodu nastaju njegova najznaajnija dela. Betoven je najznaajniji kompozitor simfonijske muzike. U odnosu na Hajdna i Mocarta, Betoven uvrduje stavove Simfonijskog ciklusa umesto menueta na mesto tredeg stava Simfonijskog ciklusa postavlja skerco (igraki stav sa dramskim i humoristikim elementima). Betoven je napisao devet simfonija od kojih su najznaajnije:

Prva simfonija : Vidi se osetan uticaj uzora Hajdna i Mocarta. Treda simfonija : Zvana jo i Eroika, prvobitno posvedena Napoleonu, ali posle krunisanja Napoleona za cara, razoaran ovim inom, Betoven cepa posvetu i daje joj novo ime Uspomena na velikog oveka. etvrta simfonija : Posvedena je Terezi Brunsvik, eni koja je volela i razumela Betovena. Peta simfonija : Zvana jo i Sudbinska. Glavna tema jesu udarci sudbine na vratima, simbolika borbe izmeu dobra i zla. esta simfonija : Zvana jo i Pastoralna. Tonsko slikanje prirode. Deveta simfonija : Ova simfonija je jedno od najpoznatijih dela u muzikog istoriji. Simfonija odie optimizmom. U poslednjem, etvrtom stavu (finale), Betoven uvodi hor i pie kantatu na tekst ilerove Ode radosti. Betoven je napisao 32 klavirske sonate. Poznate su Patetina, Meseeva sonata, Aurora. Betovenove sonate imaju naglaenu individualnost, znatno slobodniju formu u odnosu na Mocartove i Hajdnove sonate zahtevaju veliku virtuoznost izvoaa. Od vokalno-instrumentalnih kompozicija najpoznatije su opera Fidelio, ciklus solo pesama pod nazivom Dalekoj dragoj i sveana misa pod nazivom Misa Solemnis.

Romantizam
1790-1910.
U razvoju evropske kulture XIX vek predstavlja doba velikog stvaralakog bogatstva. Znaajno su brojna tehnoloka otkrida, kao i drutveno-socijalne prilike koje direktno utiu na pojavu novog stila- romantizma. U prvom redu to je francuska buroaska revolucija 1789. godine koja je izazvala potrebu za nacionalnom nezavisnodu oslobaanjem kompozitora od feudalnih spona i osnivanjem muzikih udruenja. Romantizam se u muzici javlja kao poslednji u nizu posle knjievnosti i filozofije. Romantizam je naglaeno suprotan temeljima na kojima lei klasicizam. Na mestu na kom je vladao razum vlada snaga osedaja, zanos, patetinost, strast i mata. Umetnik romantizma je esto razoaran ivotom romantik je, dakle, nezadovoljnik. Romantiar bei od realnost, privlai ga prolost, srednji vek, bajke, legende i junaci. Osim standardnih formi prenesenih iz klasicizma (opera, simfonija, koncert, sonata), romantiari uvode kult malih formi u kojima je lake doarati emotivna stanje i este promene raspoloenja. U ovu grupu spadaju klavirska minijatura i solo pesma. Klavirska minijatura je zajedniko ime koje obuhvata slededa dela : preludijume, etide, mazurke, poloneze, nokturna, rapsodije. To su kratka dela izraena na jednoj muzikoj misli, esto objedinjena u ciklusu ili zbirci klavirskih minijatura. Solo pesma je kompozicija pisana na tekst odreene pesme za glas, obino sa klavirskom, ree sa orkestarskom pratnjom. Za razliku od narodne pesme, solo pesma sa klavirskom pratnjom se najbolje moe okarakterisati kao umetnika pesma. Iako vekovima stara, istorija moderne solo pesme poinje sa ubertom. Klavir je glavni instrument romantizma. Najznaajniji kompozitori ovog perioda su pijanisti Frederik open, Franc List, Franc ubert, Robert uman, Feliks Mendelson. U toku borbi za nacionalnu nezavisnost na staju i tzv. Nacionalne kole, koje u romantizmu dostiu svoj zenit. To su Ruska, Poljska i eska nacionalna kola.