INTERNACIONALNI UNIVERZITET NOVI PAZAR DEPARTMAN NIS PRAVNI FAKULTET SMER KRIMINALISTIKA

TEMA: SAOBRACAJNA DELIKVENCIJA SEMINARSKI RAD

KANDIDAT: Sandra Nesic Br.indeksa:2-1782

MENTOR: Prof. Dr.Miodrag Jovic

NIS,2012.

SADRAJ
UVOD..............................................................................................3 1.1. Pojam i predmet kriminologije....................................3 1.2. Pojam kriminaliteta i delkvencije..................................4 SAOBRAAJNA DELIKVENCIJA............................................6 2.1. Pojam saobraajne delikvencije....................................6 2.2. Obeleja saobraajne delikvencije................................7 2.3. Faktori uticaja na saobraajnu delikvenciju................7 2.4. Tipologija saobraajnih delikvenata..............................9 DELA SAOBRAAJNE DELIKVENCIJE.............................10 STATISTIKI PODACI MUPA-A SRBIJE............................11 LITERATURA.............................................................................13

UVOD
1.1 Pojam i predmet kriminologije Odredjivanje samog pojma kriminologije, staro je koliko i sama ova nauka. Svaki strunjak koji se bavio kriminologijom je dao poseban doprinos prilikom odredjenja pojma ove nauke. Razmiljanja o kriminalitetu kao drustvenoj negativnoj pojavi, potiu iz najranijeg perioda razvoja ljudskog drutva1. Izuavanjem kriminaliteta, u okviru posebne nauke, kao teorijsko saznajne, praktine, organizovane i planske istraivake drutvene delatnosti javlja se krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski antropolog Pol Topinar upotrebio je ovaj pojam kriminologija za oznaavanje nauke koja se bavi izuavanjem izvrenih krivinih dela. Italijanski pravnik Garofalo upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige, podrazumevajui pod kriminologijom nauku o kriminalitetu, zloinu. Kriminologija bi se u uem smislu mogla definisati kao: Samostalna, teorijsko empirijska, interdisciplinarna drutvena nauka o fenomenolokim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i kriminalnog ponaanja kao pojedinane pojave , sa ciljem njegovog objanjenja i suzbijanja.2 Sa odredjivanjem pojma kriminologije usko je povezano i odredjivanje predmeta kriminologije. Predmet prouavanja kriminologije je delikventna linost ili sam delikt ili i jedno i drugo.Prva shvatanja o predmetu kriminologije potiu od italijanskog kriminologa Lombroza koji je smatrao da je osnovno pitanje nauke zloinac, a ne njegovo delo. Drugo stanovite koje je socioloko i pravno polazi od toga da je predmet kriminologije zloin. Ovo shvatanje potie od francuskog sociologa Dirkema, gde se pretena kriminoloka istraivanja kreu u dva pravca: posmatranje unutranjeg stanja linosti i ispoljavanje slobodne ili prinudne volje, koje su uslovljene socijalnom okolinom. Linost delikventa, kao predmet kriminologije, moe se posmatrati iz dva aspekta kako se njegovo unutranje stanje manifestuje u socijalnoj sredini i na drugoj strani, kako se socijalna sredina odraava na njegova unutranja svojstva. Neki autori polaze od stanovita da su predmet izuavanja kriminologije
1 2

Kriminologija, S. Konstanovi Vili, M. Kosti, Vesna Nikoli Ristanovi Kriminologija, J. Tahovi

kriminoloki faktori, odnosno uzroci koji oveka dovode do vrenja krivinih dela. Predstavnici ovih shvatanja su: Feri, Hurvit, Pinatel i dr. Ovo stranovite potie od italijanskoh pozitiviste Feria. Ovo shvatanje je vailo pola veka kao vladajue shvatanje. Neki autori polaze od stava da je predmet kriminologije zloin, ali kao istorijska kategorija- Gabriel, Tarde i dr. Garofalov princip je: da nova kriminologija poznaje tri 3 elementa: zloin, zloinca i sredstva recepcije.

1.2. Pojam kriminaliteta i delkvencije

Kriminalitet je drutvena pojava vrenja krivinh dela od strane pojedinaca. Kriminalitet predstavlja pojedinani akt i drutveni fenomen. Postoje razliite definicije kriminaliteta: Pravna definicija kriminaliteta postoji ue i ire odreenje pojma kriminaliteta. Prema ue, shvatanju kriminalitet predstavlja samo radnje koje predstavljaju krivina dela. Prema irem shvatanju re je o delima koja obuhvataju sve protivpravne kanjive radnje, pored krivinih dela tu su i prekraji i prestupi. U krivinopravnoj literaturi preovlauje ui pristup jer se smatra da ukoliko je nije krivino delo, onda nije ni zloin, a to bi znailo da nije ni kriminalitet. Socioloka definicija kriminaliteta u definisanju kriminaliteta ireg pristupa, ona je sadrajnija, ona ne posmatra samo delo ve prouava i uinioca, drutvene uzroke, uslove i posledice kriminaliteta. Socioloka definicija kriminalitet definie kao drutvene pojave kojima se ugroavaju osnovne drutvene vrednosti.4 Kriminoloka definicija postavlja vezu izmeu pravnih i sociolokih tumaenja. Ovu vezu su popunili kriminolozi i kriminoloka shvatanja koja polaze od inkriminisanih dela i drutvenih uslova. Kriminoloke definicije moemo odrediti kompilacijom bitnih obeleja pravnog i sociolokog znaenja. To znai da su one skup drutvenih pojava kojima se ugroavaju univerzalne drutvene vrednosti i kao takve su sankcionisane krivinim pravom. Karakteristike kriminaliteta: skup individualnih pojava, masovna pojava, pojava koja ima drutveni karakter sa obzirom na rasprostranjenost u prostoru i vremenu, negativna drutvena pojava kojom se kre neke norme i ugroavaju vrednosti, istorijska pojava koja je karakteristina za sve periode
3 4

Kriminologija, J. Tahovi Kriminologija, S. Konstanovi Vili, M. Kosti, Vesna Nikoli Ristanovi

drutva, to je univerzalna pojava koja je svojstvena svim drutvima i koja ne poznaje granice. Kriminalitet nije samo prost skup individualnih pojava, ve masovna i negativna drutvena pojava, a zadatak kriminologije je da utvrdi njene uzroke, faktore, strukturu (linost i dela) i zakonitosti. Pojam delikvencije obuhvaa tee oblike asocijalnog, antisocijalnog, socio-patolokog i kriminalnog ponaanja, kao to su: kraa, pljaka, namerno izazivanje teta i poara, prestupnitvo, devijantno ponaanje, huliganstvo, vrenje krivinih dela, kraa i vonja automobila i motora, itd.. To je protivdrutveni oblik ponaanja, opasna i sloena socijalno-patoloka pojava, vrlo delikatan ne samo kriminoloki, pravni, ekonomski i socioloki, nego, jednako tako, ozbiljan pedagoki, medicinski i teak optedrutveni problem. Takav drutveno neprihvatljiv i devijantan nain ponaanja i injenje krivinih dela i prekraja, ili bilo kojih drugi protiv pravnih dela na pravosudni sistem posebno definie i sankcionie. Delikventne radnje mogu biti izvedene individualno (pojedinano), u parovima ili u manjim skupinama. Delikventne skupine vrlo su opasne jer deluju poput neke epidemije, a osim injenja protivpravnih dela, nerjetko u svoje redove veto uvlae i druge mlade osobe.5

SAOBRAAJNA DELIKVENCIJA
5

KriminologijaM. Milutinovi

2.1. Pojam saobraajne delikvencije

Saobraajna delikvencija se u kriminologiji razliito definie, i ne postoji jedinstvena definicija o ovom pojmu. Prema jednoj od definicija, saobraajna delikvencija se odredjuje kao masovna drutvena pojava, protivpravno drutveno opasno ponaanje u saobraaju, koje se ispoljava u izazivanju, sudelovanju ili doprinoenju u nastajanju razliitih tetnih pojava ugroavanja stvaranjem opasnosti i ili izazivanju stradanja uesnika u saobraaju i unitavanja materijalnih vrednosti. Od ostalih oblika kriminaliteta, saobraajna delikvencija se razlikuje, pored ostalog, po tome to su potencijalni delikventi i rtve svi gradjani, jer svi uestvuju u saobraaju, kao i po ispoljavanju konkretne i apstraktne opasnosti za ivot ljudi i imovinu. Delikte ove vrste ine profesionalni vozai i amateri, mukarci i ene, mladi i stari, ine ih osobe koje nekad i same postaju rtve svog ponaanja, ali se svi oni najee tako ponaaju iz nehata. To znai da su svesni da usled njihovog ponaanja moe nastupiti zabranjena posledica, ali olako dre da takva posledica nae nastupiti ili nisu svesni mogunosti nastupanja posledice, ali su prema okolnostima i svojim linim svojstvima morali i mogli biti svesni te mogunosti. Pojava saobraajne delikvencije vezana je pre svega za razvoj saobraaja, naroito drumskog, za poveanje mobilnosti stanovnitva u opte. Saobraajna motorizacija je postala pratei element drutvene pokretljivosti, poveanog standarda i urbanizacije. Medjutim, naglo ukljuivanje stanovnitva u eru motorizacije u veini zemalja, pa i kod nas, nije bilo praeno drugim odgovarajuim uslovima, kao to su dobra regulisanost saobraaja, siguurnost u saobraaju, dobri kvalitetni putevi i pre svega postojanje saobraajne kulture. Sve je to dovelo do poveanog rizika bezbednosti u saobraaju i poveanje obima saobraajne delikvencije.6

Kriminologija, S. Konstanovi Vili, M. Kosti, Vesna Nikoli Ristanovi

2.2. Obeleja saobraajne delikvencije

Povean broj saobraajne delikvencije zapaen je gotovo u svim zemljama sveta. Iako postoje razlike u evidentiranju, jasno je da je ukupan broj kanjivih ponaanja u oblasti saobraaja veoma veliki i u stalnom porastu u svetu i kod nas, uz veliku materijalnu tetu i ljudske rtve. Istraivanja saobraajne delikvencije pokazala su da dominira veliki brojh izvrilaca srednjeg uzrastnog doba, dok je uee starijih relativno malo zapaeno. Manje je takodje i uee ena. Prema nekim istraivanjim znatno je manji od broja mukaraca, daleko ispod nivoa sudelovanja ena u broju imalaca vozkih dozvola i njihovog sudelovanja u saobraaju. Zapaeno je da je vei broj saobraajnih delikvenata ak 2/3 sa niom kolskom spremom, da preovladava radnika i slubenika zanimanja, da su bili zaposleni u vreme vrenja delikata, da su bili u braku i iveli u porodicama itd. U pogledu duine posedovanja saobraajne dozvole. Zapaeno je da je najvie saobraajnih delikvenata posedovalo vozaku dozvolu do 1 godine, odnosno est meseci ali je veliki procenat uea u saobraajnim deliktima vozaa koji poseduju deozvolu preko dvadeset godina.

2.3. Faktori uticaja na saobraajnu delikvenciju

Etiologija saobraajne delikvencije obuhvata delovanje razliitih faktora na njenu pojavu. Svi faktori se u literaturi mogu podeliti na, endogene, egzogene, objektivne i subjektivne. Medjutim najzastupljenija je podela na objektivne i subjektivne faktore. Objektivni faktori vezani su za drutvene odnose i drutvenu strukturu. U ove faktore treba svrstati porast ivotnog standarda, urbanizaciju, migracije stanovnitva iz sela u grad. Ovi faktori su doveli do nove, heterogene strukture uesnika u saobraaju. Medjutim naglo ukljuivanje stanovnitva u eru poveane motorizacije nije praeno odgovarajuim nivoom saobraajne kulture i svesti. Ovim faktorima pripadaju i prirodni klimatski uslovi. Na to ukazuje i podatak da se vei broj saobraajnih nezgoda deava nou ili zimi. Od najuticajnijih fktora objektivne prirode jeste i tehnika ispravnost vozila. Istraivanja su pokazala da u periodu 2011 godine u Srbiji je ak
7

66% tehniki neispravno. Naime strunjaci ukazuju na injenicu poskupljenja cena tehnikog pregleda, pad ivotnog standarda ali takodje da potpuno bezbedno vozilo u saobraaju ne postoji. Nepreglednost puteva, nerazvijenost infrastrukturne mree ukazuje na podatke da je 34.6% vozaa poinilo neko saobraajno delo na krivinama na koje nije stajalo upozorenje ili 25.7% usled preticanja drugog vozila na putevima gde su oznake o zabranjenom preticanju izbrisane usled gustog svakodnevnog saobraaja. Subjektivni faktori vezani su za osobine uesnika u saobraaju. Prema anketi sprovedenoj medju vozaima 2/3 vozaa naveli su kao faktore rizika u saobraaju ljutnju, nervozu... Od velikog su uticaja i biopsiholoke osobine, kao to su stanje vida ili sluha, panja i koncentracija, mogunost percepcije, predvidjanja, blagovremenost reagovanja... Mladja lica imaju stabilnije psihofizike funkcije od starijih ali su manje oprezna i izlau se veem riziku. Subjektivnim faktorom saobraajne delikvencije smatra se i alkoholisanost uesnika u saobraaju. Alkoholizam se najee javlja kao jedan od faktora uticaja na saobraajne nezgode. Alkoholizam je oteenje na telesnoj, psihikoj i socijalnoj bazi.7 To je bolest koja nastaje dugotrajnim, prekomernim uzimanjem alkohola. Alkoholiar je osoba koja ima problema s alkoholom, odnos s konzumacijom alkoholnih pia, koja ne zna kada e, s kim i koliko popiti. Od prekomernih koliina dolazi do poremeaja u funkcionisanju i kontroli sopstvenog ponaanja. Istraivanja su pokazala da je ak 60% saobraajnih delikvenata bilo pod uticajem alkohola u trenutku nastanka dela. Najee se kao takva lica javljaju mukarci srednjeg doba a redje ene. Mada u novije vreme sve je vie maloletnika koji pod dejstvom alkohola uine neko saobraajno delo. Prema podacima MUPa Srbije, za vreme leta 2011, u toku samo jedne noi privedeno je ak 86 lica u pijanom stanju na teritoriji Beograda. Medjutim, u periodu 2011 godine, od svih zabelein saobraajnih nezgoda manje od 6,4 % je prouzrokovala osoba u alkoholisanom stanju. Moglo bi se zakljuiti prema ovim podacima da se broj ovakvih sluajeva, zbog poveanih mera bezbednosti znatno manjio u odnosu na poslednjih par godina.8 Veina ljudi ak 87% sa oteenjem vida ive u zemljama u razvoju. Pravilnim leenjem moe se izbei oko 85% sluajeva oteenja vida, a gotovo 75% svih sluajeva slepila moe se leiti ili spreiti. Vonja od strane osoba sa oteenim vidom jedan je od subjektivnih faktora uticaja na
7 8

Sudska psihijatrija, Z. iri Alkoholizam kao kriminogeni faktor, M. Markovi

saobraajnu delikvenciju. Pre svega ova osobina zavisi od ivotne dobi. Prema nekim istraivanjim ak 5.3% saobraanih nezgoda izazvano je od strane ovkvih osoba. Naime veina nih iz razliitih razloga ne nosi pomagala za poboljanje vida i time znatno doprinosi umanjenoj bezbednosti saobraaja.9

2.4. Tipologija saobraajnih delikvenata

Mnogi teoretiari davali su svoje tipologije zasnovane na razlicitim kriterijumima. Ovde se radi o tipologiji zasnovanoj na biopsiholokim svojstvima delikvenata: 1. agresivan, antidrutveni tip 2. agresivan pod uticajem alkohola 3. agresivan, inferiorni tip 4. emocionalno nestabilan tip 5. nezreo, neadaptirani mladalaki tip 6. nezreo, neadaptirani odrasli tip 7. egocentrian tip, 8. hedonistiki tip 9. sugestibilan pasivan 10. nomadski tip 11. primitivan tip 12. prilagoen niskim kulturnim standardima 13. prilagoeni tip.10

DELA SAOBRAAJNE DELIKVENCIJE

9 10

Medicina rada, J. Jovanovi Krimina, A. Kneevi

Saobraajna delikvencija obuhvata kako krivina dela tako i prekraje. U Krivinim zakonu republike Srbije iz 2006 godine, ova dela odredjena su u glavi XXVI. Dela protiv bezbednosti javnog saobraaja odredjena su u lanovima od 289297. Po zakonu se sledea dela smatraju delima protiv bezbednosti saobraaja: ugroavanje javnog saobraaja, ugroavanje javnog saobraaja opasnim sredstvima i opasnom radnjom, ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja, ugroavanje saobraaja nasiljem, otica vazduhoplova, broda i drugih prevoznih sredstava, piratstvo, nesavesno vrenje nadzora nad javnim saobraajem, nepruanje pomoi licu povredjenom u saobraajnoj nezgodi i teka dela protiv bezbednosti javnog saobraaja. Krivinim zakonom Srbije predvidjene su kazne zatvora za navedena dela, te u zavisnosti od okolnosti sluaja lica mogu biti osudjena na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci do najvise 15 godina (kao kazna predvidjena za krivina dela piratstva i otmice prevoznih sredstava).11 Zakonom o prekrajima iz 2005, prekraj je definisan kao skrivljena radnja koja je propisima Srbije odredjena kao prekraj. Za prekraje uinjene u javnom saobraaju, na zakon predvidja sledee sankcije: zabranu upotrebe motornog vozila u trajanju od 30 dana do 1 godine u zavisnosti od teine dela, obavezno leenje narkoma i alkoholiara, novanu kaznu u rasponu od 500,00 do 50.000,00, rad u javnom interesu u rajanju do najvie 60 asova meseno, oduzimanje vozake dozvole u trajanju od 1 do 3 godina.12

11 12

Krivino pravo-posebni deo, D. Jovaevi Prekrajno pravo, P. Dimitrijevi

10

STATISTIKI PODACI MUPA SRBIJE

Prema podacima MUP Srbije objavljenih 4.08.2011, do jula 2011. godine dogodilo se ukupno 20.395 saobraajnih nezgoda u kojima je poginulo 281 lice, dok je 8.551 tee, odnosno lake povreeno. U istom periodu 2010. godine, dogodila se 21.209 sabraajna nezgoda u kojima je ivot izgubila 251 osoba, dok je njih 7.824 zadobilo povrede. Broj saobraajnih nesrea smanjen je za 3,8 odsto, dok je broj poginulih povean za 12, a broj povreenih za 9,3 odsto - kau u MUP Srbije. Najei uzrok saobraajki u Srbiji u prethodnih est meseci bio je, prema podacima MUP, neprilagoena brzina (34,6 odsto), preticanje, obilaenje, skretanje, zaustavljanje, vonja unazad (25,7 odsto), neustupanje prvenstva prolaza (12,9 odsto) i vonja u alkoholisanom stanju - 6,4 odsto. Nadleni u srpskoj policiji su vrili analizu svih saobraajnih nesrea za period 2008. do 2010. godine, pri emu je utvreno koje su to najrizinije deonice kad je u pitanju bezbednost saobraaja. Tako je utvreno da je to put M-21, na relaciji Uice-Surduk. Duina te deonice je svega jedan kilometar, na kojoj se dogodilo 25 saobraajki, u kojima je lane poginulo etiri, a tee povreeno est lica. Vrlo rizina deonica je i na putu Kraljevo-Raka, na kojoj je bilo 11 nezgoda, sa estoro mrtvih i etvoro povreenih lica naglaavaju u MUP-u. - U istu kategoriju spadaju i put M-24, duine deonice 1000 metara, na relaciji Panevo-Crepaja sa 12 saobraajki i po pet poginulih i povreenih. U policiji navode da svi uesnici u saobraaju treba naroito da paze kada voze i na delu puta izmeu Novog Sada i Bake Palanke, koji je odneo tri ivota u pet saobraajki koje su se dogodile 2010. godine. A naroito u Leskovcu, na mostu preko June Morave, na deonici dugakoj svega 600 metara, koja belei pet saobraajki i po dvoje poginulih i teko povreenih uesnika u saobraaju. Kad je o Beogradu re, situacija je, ini se, jo gora. Naime, prema podacima beogradske saobraajne policije, najei uzrok udesa u prestonici su, osim neprilagoene brzine i - pijanstvo. Naalost, Beograani, u odnosu na ostale vozae u Srbiji, prednjae u ovom prekraju, pa ni vie od pet promila alkohola u krvi, koliko je pronaeno kod jednog vozaa koji je uhapen 17. aprila nakon to je izazvao saobraajnu nesreu, za njih nije nemogue. Dragan Bogosavac, naelnik USP za Beograd potvrdio je da u prvoj polovini 2011. godine na podruju grada Beograda zateeno u vonji ak 6.793 vozaa koji su upravljali vozilom u alkoholisanom stanju. Njih 1.131 je
11

zadrano u pritvoru. Protiv svih koji su prekrili Zakon o saobraaju i vozili u pijanom stanju podnete su krivine ili prekrajne prijave. Statistika Komiteta za bezbednost saobraaja ne slae se sa podacima MUP Srbije, kao ni prognozom da e u narednom periodu broj udesa biti smanjen. Naime, po podacima Komiteta, u Srbiji se godinje dogodi oko 65 hiljada nezgoda, a samo prole godine, u njima je ivot izgubilo 650, dok je 23.000 lica povreeno. U poslednje vreme, sve su kritiniji vozai skutera ili motocikala, kao i peaci. Broj poginulih, tee i lake povreenih Srbiji, u junu bio 220, to je smanjenje u odnosu na 2010. kada je bio 248. U istom mesecu 2009. bilo je 280 stradalih. Opada broj peaka - uesnika u saobraajnim nezgodama, ali raste broj poginulih ili povreenih. Samo u junu ove godine poginulo je 15 peaka, a istog meseca prole osam, to je zabrinjavajue. Najriziniji vikend u prvoj polovini 2011. godine u Beogradu bio je od 17. do 19. juna. - Samo tog vikenda, saobraajna policija zatekla je 154 vozaa na podruju Beograda kako su vozili u alkoholisanom stanju. Njih 17 je zadrano u slubenim prostorijama zato to je, prilikom kontrole, utvreno da u krvi imaju vie od 1,20 promila alkohola. Najvea izmerena koliina alkohola u krvi, tokom tog vikenda, iznosila je 2,33 promila kod jednog vozaa.13

13

Slubeni glasnik 2008 MUP Srbije

12

LITERATURA

Kriminologija, S. Konstanovi Vili, M. Kosti, Vesna Nikoli Ristanovi Kriminologija, J. Tahovi KriminologijaM. Milutinovi Sudska psihijatrija, Z. iri Alkoholizam kao kriminogeni faktor, M. Markovi Medicina rada, J. Jovanovi Kriminal, A. Kneevi Krivino pravo-posebni deo, D. Jovaevi Prekrajno pravo, P. Dimitrijevi Slubeni glasnik 2008 MUP Srbije

13