Diznijevi klasici Vini Pu

DRVO MEDA
U jednom starom hrastu u Stoletnoj umi, iveo je medvedid po imenu Vini Pu. Njegovi prijatelji zvali su ga kratko Pu. Jednoga dana, zabrinut zbog ispranjenih dupova s medom, Pu sede na svoje omiljeno mesto razmiljajudi ta da radi. Moj stomaid mi javlja da sam gladan, a od meda ni traga ni glasa, uzdahnu sladokusac. Zagledan u ape, siroti meda bezuspeno je pokuavao da pronae reenje za svoj problem. Ah, kako je teko razmiljati praznog stomaka I glave, uzdahnu on I poe nazad u kudu. Nadajudi se da de mu vebanje pomodi, Pu stade pred ogledalo I poe sa zagrevanjem. Gore-dole! Gore-dole! Ali izgleda da ni to nije pomoglo. tavie, stajanje pred ogledalom samo ga je jo vie podsedalo na glad, ba kao I zavijanje njegovog okruglastog stomaida. Taj zvuk mu se inio poznat. Pa da! Zvui kao zujanje pela! A pele prave med!, nasmeja se Pu setivi se svoje omiljene poslastice. Pratedi taj obedavajudi zvuk, meda poe za pelom I stie do njene konice koja se nalazila u upljini starog stabla. Sirotom sladokuscu nije preostalo nita drugo nego da pokua da se popne do nje. Iako mu se inilo da je veoma visoko, Pu odluno poe ka njoj paljivo prelazedi s grane na granu. Spretno savladavi sve prepreke, Pu najzad stie do samog vrha. Hej, ima li koga?, pozva meda nadajudi se das u pele prijateljski raspoloene. Ali njegova neoekivana poseta veoma je uznemirila pele, koje su nervozno zujale oko svog slatkog doma. Da li biste pomogle medi u nevolji I podelile sa mnom jednu apu meda?, zamoli Pu ljubazno. Ali pele samo nastavie da zuje. Siguran da se nede ljutiti, meda odlui da proba njihov slatki specijalitet. Ali tek to je pruio apu, grana na kojoj je sedeo neoekivano se prelomi I meda strmoglavo poe da pada udarajudi o grane. Pitam se zato mede jaoj! toliko vole med, uzdahnu Pu naletevi na granu. Bilo bi jaoj! mnogo lake kada bi

pele pravile konice malo nie jaoj!, jadikovao je. Ovo je suvie visoko za mene, uh!, uzdahnu padajudi sve nie. A kada se najzad domogao tla, Pu ustade I otresavi krzno poe da zatrai pomod svog mudrog prijatelja. Kristofer Robin de sigurno znati kako da reim ovaj problem, pomisli. I mada je Pu imao mnogo prijatelja u Stoletnoj umi, Kristofer Robin mu je ulivao najvie poverenja. Zatekao ga je u drutvu njegove vesele druine kako slua jednu od Sovinih mudrih pria. Bili su tu Kenga, njeno razigrano mladune Ru I magarence Iar. Kristofere, ta misli?, upita Pu deaka. Kada bih se zakaio za veliki plavi balon, da li bih izgledao kao oblak mislim pelama?, objasni meda. Pa, nisam ba siguran da lii na oblak, bio je iskren Kristofer Robin. A ako bih se uvaljao u blato?, dodade Pu. Moda bih tako izgledao kao tmurni kini oblak, uporno nastavi meda uputivi se do svoje omiljene kaljuge. A kada se dobro uvaljao u blato, Pu uze veliki plavi balon I vinu se pravo u kronju visokog drveta. Da li sada izgledam kao kini oblak?, upita Pu. Ne ba!, doviknue prijatelji. Moda bi ih zavaralo kada biste uzeli kiobrane I proetali oko drveta!, predloi Pu prijateljima. I tako lebdedi kroz vazduh meda najzad stie do upljine u kojoj su ivele pele. Uspelo je, pomisli sladokusac eljno zahvativi med apom, kad iznenada njegovu radost prekide glasno zujanje pela. I za tren oka siroti meda bio je okruen ozlojeenim rojem. O teko meni! Izgleda da su ipak neto posumnjale!, doviknu Pu deaku popevi se na vrh balona. Jaoj! ini mi se da ove pele uopte nisu drueljubive!, poali se meda osetivi aoku u svojoj mekoj njuci. Mislim da du se ipak spustiti na zemlju!, dodade Pu. Iznenada se zau prasak. Bio je to Puov balon! Sletanje je bilo bre nego to je oekivao. Sredom, I ovoga puta prijatelji su bili na pravom mestu u pravo vreme!

HALAPLJIVI PU
Jednoga dana Vini Pu odluio je da poseti svog dugouhog prijatelja, vrednog batovana Zekohopa, koji je iveo na drugom kraju Stoletne ume. Bilo je vreme ruka, pa se meda ponadao da de I za njega biti neki zalogajid. Dobro bi mi dolo malo meda, pomisli zadovoljno se oblizujudi. Uivajudi u slatkim mislima, Pu ubrzo stie do Zekohopove jazbine, iz koje je dopirao opojan miris hrane. E-hej! Ima li koga?, pozva meda zabrinuto oslukujudi svoj raspevani stomaid, koji mu je javljao da ga treba to pre napuniti. Razmiljajudi kako da utoli glad, meda virnu preko praga Zekohopove jazbine. Zdravo, Zekohope, pozdravi ga sladokusac. Tu si! O, to si ti, Pu! Samo izvoli, ui, pozva ga Zekohop zauzet sreivanjem svojih dupova. Jesi li gladan?, upita ga gostoljubivi domadin. Hvala ti to misli na mene,obradova se Pu. Pa, mogao bih malo da prezalogajim, odgovori meda zagledan u primamljivu poslasticu u Zekohopovim apama. Divno mirie, uzdahnu gost jedva se provukavi kroz otvor na zidu jazbine. Jesi li moda raspoloen za malo meda?, ponudi Zekohop svog neoekivanog gosta odlivi poslasticu u inijicu. O, ba si ljubazan, prihvati Pu. Ali da li bih mogao da dobijem jo malo?, zamoli sladokusac. Samo izvoli. Sipaj koliko eli, ree Zekohop spustivi ceo dup na sto. Ali meda se nije zadovoljio samo jednim dupom. Naprotiv, pojeo je sav med koji je pronaao u Zekohopovoj jazbini! Pretpostavljam da de sada otidi, primeti domadin posmatrajudi halapljivog gosta kako cedi poslednje kapi meda sa dupa. Zahvalivi se ljubaznom domadinu na gostoprimstvu, Pu poe kudi. Ba sam lepo prezalogajio! Drago mi je to ti je prijalo, uzdahnu Zekohop. Uostalom, emu slue prijatelji? Tromo se gegajudi, Pu poe ka izlazu.

U pomod! Zaglavio sam se!, stenjao je meda. Izgleda da se otvor na tvojoj jazbini smanjio!, jadikovao je. Kojeta! Nije se otvor smanjio, nego si se ti ugojio!, uzviknu Zekohop gurajudi ga iz sve snage. Izgleda da si malo preterao sa medom! Ali ma koliko se Zekohop trudio da pomogne prijatelju, meda je ostao zaglavljen u tesnom otvoru. Istravi na zadnje vrata, Zekohop pouri da dovede pomod, kad ispred jazbine ugleda Kristofera Robina. O, pomozi mi, ne znam ta da radim!, poali se Zekohop deaku. Moramo ga nekako izvudi odavde. A moemo I da saekamo da povrati liniju, naali se Kristofer Robin. O, ne! To bi moglo da potraje nedeljama!, uzviknu Zekohop zabrinuto. Ali Zekohop nije mogao da eka toliko dugo, ba kao ni Pu, koji je tuno uzdisao ekajudi pomod. Imam ideju!, uzviknu dugouhi batovan. Pozvadu Glodarka. On se najbolje razume u iskopavanje, dodade Zekohop, nadajudi se da bi im on mogao pomodi. Hmm, uzdahnu Glodarko grickajudi svoju popodnevnu uinu uz koju je bolje razmiljao. Kae da se meda zaglavio u tvojoj jazbini, primeti malia, zamolivi Zekohopa za malo meda. ao mi je, ali Pu je pojeo sve zalihe, odgovori batovan ozlojeeno. Iako je Glodarko bio majstor svog zanata, u otkopavanju zaglavljenih medvedida nije imao nikakvog iskustva. ao mi je, Zekohope, ali ne znam kako da ti pomognem, najzad priznade. Ne gubedi vreme, Kristofer Robin poe da pozove prijatelje. Uskoro se vratio sa Iarom I Kengom. Jesam li smrao?, upita Pu zabrinuto. Nisam ba siguran, odgovori deak, predloivi da ga svi zajedno izguraju iz Zekohopove jazbine. Iar se uhvatio za Kengu, Kenga za Kristofera Robina, Kristofer Robin za Pua I na njegov znak svi stadoe slono da vuku. Povuci-potegni, ali meda ni da makne! Ne mogu vie da izdrim!, jadikovao je siroti Pu. eledi da pomogne svom zaglavljenom gostu, Zekohop otra nazad u jazbinu.

O-ruk!, uo se deakov glas. Oslukujudi njegovu komandu, batovan se zalete I iz sve snage izgura Pua s druge strane. Pu poput prave rakete polete pravo ka velikom drvetu. Uspeli smo!, uzviknue svi uglas pratedi pogledom svog letedeg prijatelja. Jesi li dobro, Pu?, zaue se zabrinuti glasovi. Naravno! Hvala vam!, odgovori meda oduevljeno. Jo samo kad bih uspeo da skrenem!, dodade pokuavajudi da usmeri svoj let pravo ka otvoru gde ga je ekala njegova omiljena poslastica. Uletevi u konicu punu meda, Pu nije gubio vreme. Meda je bilo toliko da je Pu imao pune ape posla, ali slatkog. Hej Pu, je li sve u redu?, zabrinuto upita deak, strepedi da se njegov prijatelj opet zaglavio. O, jo pita!, odgovori Pu halapljivo se sladedi. I dok je vesela umska druina traila merdevine po Stoletnoj umi kako bi meda mogao da sie, njemu se izgleda nimalo nije urilo. tavie, oduvek je sanjao da se zaglavi u konici, ne slutedi da de mu se elja tako brzo ostvariti!

NADMUDRIVANJE U MAGLI
Jednoga dana, dok je dugouhi umski batovan vredno radio, zau se veseli Tigrov glas. Zdravo!, javi se prugonja spreman za skok. Ne, Tigre!, uzviknu Zekohop pokuavi da ga zaustavi. Ali bilo je prekasno. Preskoivi ogradu, Tigar ga je ved oborio na zemlju. Zato mora stalno da skae?, promrmlja batovan. Zato to to tigrovi rade najbolje, nasmeja se veseli prugonja. Tog jutra Stoletna uma osvanula je prekrivena gustom maglom. Bilo je veoma hladno. etajudi stazom Zekohop srete Pua, Praslina I Tigra. Neobina ekspedicija krenula je u veliko umsko istraivanje. Na elu kolone veselo je skakutao prugasti predvodnik Imam ideju, proaputa Zekhop osmislivi kako da doskoe Tigru. Brzo, za mnom! Ovamo! Zavucite se u ovo uplje deblo, predloi zec. Zato?, zaudi se Pu. Da bismo izgubili Tigra, objasni Zekohop. Da izgubimo Tigra?, zabrinu se Praslin, ali ga Zekohop brzo ohrabri. Ne brini, vratidemo se sutra po njega, dodade batovan, siguran u svoj neobini recept za smirivanje umskog nestaka, kad se iznenada zau Tigrov glas. Hej, gde su svi nestali?, uzviknu prugonja. Pssst! Ne mrdajte!, proapta Zekohop paljivo oslukujudi. Ne naavi prijatelje, Tigar odskakuta dalje u umu. Zadovoljan svojim planom koji je trebalo da prevaspita Tigra I zauvek ga odvikne od skakutanja, Zekohop povede druinu nazad kudi. Zar nismo ved jednom proli ovuda?, upita Pu zbunjeno razgledajudi pearu. Jesmo li se izgubili?, uzdahnu Praslin zabrinuto. Naravno da nismo! ta ti pada na pamet?, odgovori Zekohop tumarajudi kroz maglu. Saekajte me ovde I videdete da sam u pravu. Umorivi se od ekanja u magli, Pu I Praslin neosetno utonue u san. Kao I uvek, meda je I ovoga puta sanjao svoju omiljenu poslasticu.

A za to vreme, lutajudi Stoletnom umom, siroti Zekohop tonuo je sve dublje u maglu, dok najzad nije shvatio da se izgubio u njoj. Bio je sam I uplaen. Hej, Zekohope!, pozdravi ga Tigar veselo skakududi. O, Tigre, otkud ti?, zaudi se Zekohop. Mislio sam da si se izgubio. Kojeta! Tigrovi nikada ne mogu da se izgube!, ponosno odgovori prugonja predloivi svom prijatelju da ga vrati kudi. Odavno je prolo vreme za etnju, dodade brino. Uhvativi se za prugasti rep, Zekohop poe za Tigrom pratedi ga u stopu. Mora priznati da je skakanje najbolji nain da stigne tamo gde si naumio, nasmeja se Tigar. I zaista, u tren oka bili su pred Zekohopovom jazbinom.

NEOBINA TRAMBOLINA
Zima je u Stoletnu umu stigla tiho I neosetno obukavi je u snenobelo ruho, a to je za njene stanovnike znailo poetak zimskih arolija koju su sa sobom nosile sjajnu zabavu. Radujudi se igrama na snegu, Tigar veselo doskakuta do Kengine kude I pozva Rua da mu se pridrui. O, mamice, mogu li? Tako bih voleo da se malo poigram sa Tigrom, zamoli mladune nestrpljivo skakududi. U redu, duo, ree Kenga istedi sneg ispred kude. Ali se obavezno vrati kudi na aj! Veselo skakududi umskom stazom, Tigar I Ru ostavljali su za sobom tragove u dubokom snegu. Da li se tigrovi penju na drvo?, upita Ru svog prugastog prijatelja. Jo pita!, uzviknu Tigar hvalisavo. To nam je specijalnost! A da li bi mogao da preskoi ovo drvo?, upita Ru. Nita lake!, odgovori Tigar spremivi se da to I potvrdi. Neustraivi prugonja spretno je skakutao sa grane na granu sve dok se nije domogao one na samom vrhu. Uspeo si!, uzviknu Ru oduevljeno. Zar si sumnjao?, odgovori Tigar ponosno, osvrnuvi se za sobom. Jaoj!, zavapi on. Nisam znao da je drvede ovako visoko!, dodade drhtedi od straha. Ali za razliku od njega, Ru je bio oduevljen pogledom sa vrha visokog stabla. M-m-molim te p-p-prestani da t-t-t-trese tu granu, promuca Tigar vrsto se dredi za drvo. Kada demo sidi?, upita malia. Pa kako da ti kaem to je tei deo, promuca Tigar. Ali Ru kao da nije mario za to. Ovde gore je ba sjajno!, odgovori malia uivajudi u snenoj belini Stoletne ume. Tada ispod sebe ugleda dvojicu svojih prijatelja. Zauvi Ruov glas, Praslin I Pu se osvrnue oko sebe, ali u blizini nije bilo nikoga. Hej, ovamo!, uzviknu Ru maudi im sa grane.

ta vas dvojica radite gore?, upita Pu zaueno ih posmatrajudi meu ogolelim granama visokog drveta. Malo smo skakali, ali je onda Tigar odluio da se zaglavi, objasni malia. Iznenada stie I mama Kenga. O, duo, jesi li dobro?, upita zabrinuto. Ne brini, mama! Ovde je sjajno!, uzviknu Ru ushideno. No u tom asu se zau Tigrovo zapomaganje. Hode li mi neko ved jednom pomodi da siem odavde?, zavapi Tigar sa grane. uvi ta se dogodilo, Kristofer Robin I Zekohop pohitae u pomod prijatelju. Imam ideju!, uzviknu deak skinuvi svoj kaput, a zatim ree prijateljima da svako uhvati po jedan kraj. Bila je to najudnija trambolina koju su ikada videli. Slobodno skoi! Uhvatidemo te!, uzviknu Kristofer Robin. Evo me, stiem!, uzviknu malia I oduevljeno polete sa grane uivajudi u neobinom skoku. O, mama, mogu li da probam jo jednom?, zamoli Ru. Ne, duo, sada je red na Tigra, odgovori Kenga. Posle dugog ubeivanja I nagovaranja, jedva smogavi hrabrosti, siroti Tigar najzad skoi, obedavi da se vie nikada nede pentrati po drvedu. O, tako sam sredna!, uzviknu prugonja valjajudi se po snegu. Mogao bih da preskoim celu umu! ao mi je, Tigre, ali mislim da si neto obedao!, podseti ga Zekohop. Podvivi rep, umski akrobata pokunjeno uzdahnu I poe kudi. Ali, mama, meni se vie svia stari skakutavi Tigar, primeti Ru razoarano. Ni ja nemam nita protiv skakutanja, dodade Praslin. Moram priznati da I meni pomalo nedostaju njegove luckaste akrobacije, javi se Pu. U redu! Neka vam bude!, rae Zekohop, najzad popustivi pred moledivim pogledima svoji prijatelja. Hej, Tigre, vrati se!, uzviknu dugouhi batovan, sloivi se da neke stvari ipak ne treba menjati. Triput ura za Zekohopa I Tigra!, zagrajae obradovani stanovnici Stoletne ume radujudi se povratku prugastog akrobate. A zatim je usledila prava zimska zabava. Veseli prijatelji su neumorno skakutali ostavljajudi tragove svojih apica u dubokom snegu I uivajudi u zimskim arolijama.