Diznijevi klasici Kralj lavova

Sunce se uzdizalo iznad afrike savane, modno I sjajno kao na poetku stvaranja sveta. Prvi jutarnji zraci obasjavali su velianstven prizor. Ponosnom zemljom kretala su se krda ivotinja, sva ka istom cilju. Slonovi su gazili modnom korakom, irafe su kaskale, antilope skakutale, gepardi se utrkivali, mravi mileli u kolonama, a nebo je prekrilo jato flamingosa. Svi su urili ka Ponosnoj steni, gde se proslavljalo roenje naslednika kralja Mufase. Na vrhu drevne stene, iznad okupljenih ivotinja, stari mudri vra Rafiki drao je naslednika kralja Mufase i kraljice Sarabe. Umoivi prst u raspuknutu bundevu, ispisivao je na elu malenog lava poseban znak, a zatim podie zbunjeno mladune visoko iznad glave. Gromoglasni poklii u ast novog kraljevida zaorie se savanom. Najpre se oglasie slonovi svojom snanom rikom, a zatim im se pridruie majmuni i zebre, oduevljeno ga pozdravljajudi. Uzbuene ivotinje snano su udarale kopitima, radujudi se roenju prestolonaslednika Simbe. A kad je sve utihnulo, ivotinje se poklonie, odajudi mu kraljevsku poast. Ipak, jedan lan plemena nije prisustvovao ovom vanom dogaaju. Bio je to Mufasin brat Skar, koji je celo jutro proveo igrajudi se svojim sidunim ulovom miem. Ali tada se pred njim pojavi Zazu, kraljev savetnik, i mi istog asa mugnu iz Skarovih kandi. Zbog tebe sam ostao bez ruka!, proguna lav. Bide ti na mnogo vedem gubitku kad te kralj dohvati!, odbrusi Zazu, ali ga Skar vie nije sluao. Ostavi bez mia, primeti da ni pernati savetnik nije lo zalogaj. I ba kada se Skar spremao da prekrati glad, zau dobro poznati glas. Vidi, vidi... pa to je moj veliki brat!, ree Skar zajedljivo, ostavi po drugi put praznih kandi. Nismo te videli na dananjoj svetkovini u Simbinu ast, ree Mufasa. Pa, zar je to bilo danas?, zaudi se Skar pretvorno. Izvini, sasvim sam zaboravio! Osedam se tako jadno! Ti si kraljev brat i trebalo je da mu prvi estita!, otro odbrusi Mufasa. Hmm... prvi... Da, bio sam prvi dok se taj upavac nije pojavio, procedi Skar.

Pazi ta govori! On je moj sin, a tvoj bududi kralj!, ree Mufasa. Moradu da poradim na svojim manirima!, uzvrati Skar prkosno. Dani su prolazili i maleni prestolonaslednik stasao je u veselog lavida. Jednog jutra Mufasa povede sina na vrh Ponosne stene, eledi da mu pokae svoje prostrano kraljevstvo. Sunce se lagano probijalo na obzorju, obasjavajudi svaku stopu Mufasine zemlje. Pogledaj i dobro upamti! Sve ovo to vidi pred sombom, obasjano sunevim zracima, tvoje je kraljevstvo. Ali ne zaboravi svaka vladavina je poput sunca, koje se raa, ali i zalazi. Jednom de mojoj valdavini dodi sumrak, a tvoje sunce de tada zablistati u punom sjaju. I sve ovo de biti moje?! Au!, oduevljeno uzviknu Simba. A kakav je ono mrak? To je izvan naih granica. Tamo ne sme idi, Simba!, odgovori Mufasa. Odlazedi sa Ponosne stene, Mufasa je strpljivo uio svoga sina o savrenoj ravnotei u prirodi: Kao kralj, morade da potuje sva iva bida, jer svi smo povezani u velikom krugu ivota! Njihov razgovor prekide Zazu, donosedi loe vesti. Saznavi da su hijene napale Ponosnu zemlju, Mufasa odjuri u pravcu mrane ivice kraljevstva, naredivi Zazuu da odvede Simbu na sigurno. Mali princ bio je veoma razoaran to se nije mogao pridruiti svom odvanom ocu. Vrativi se potiten kudi, Simba ugleda na steni strica Skara. Ne slutedi kolika mu opasnost preti od njega, naivno pouri da mu ispria o svemu to je saznao od oca. A je li ti otac priao o zemlji izvan naih granica?, upita Skar podmuklo. Tata je rekao da je tamo zabranjeno idi, odgovori lavid iskreno. U pravu si, suvie je opasno, mamio ga je Skar. Samo se najhrabriji lavovi usude da preu tu granicu. Groblje slonova nije za malog princa. Groblj... ega?, radoznalo upita Simba. Uh, previe sam rekao! Molim te, obedaj mi da nikada nede idi tamo i... neka ovo bude naa mala tajna, likovao je Skar, naizgled zabrinut. Ali Simba je ved uveliko upijao tajanstveni predeo svojim ustreptalim pogledom. Nije ni slutio da mu roeni stric priprema smrtonosnu zamku. eledi da

dokae ocu svoju hrabrost, lavid odluno poe u pravcu zloslutne granice, zaboravivi na Mufasinu naredbu. Iako uzbuen, Simba nije zaboravio Nalu, pa otra po svoju najbolju drugaricu. Nalinoj majci je rekao da idu da se igraju kraj vodopada. Ona na to pristade, ali samo pod uslovom da idu u pratnji Zazua. Ubrzo Simba otkri Nali svoj plan. Jedina smetnja bio im je dosadni Zazu, koga su se morali reiti po svaku cenu. Simba i Nala, to su srca dva!, zadirkivao ih je Zazu, zainteresovan za njihovo sumnjivo doaptavanje. Prestani! Nala je moja najbolja drugarica. ekaj samo da postanem kralj!, prekide ga Simba pretedi, ali Zazu samo odmahnu negodujudi: Kakav razmetljivac! To ba i ne prilii bududem kralju, kretao je on. Nije ni primetio da su prijatelji ved uveliko nestali u krdu zebri koje su jurile dolinom. Ved slededeg asa, dvoje nestanih prijatelja stajalo je pred slonovskom lobanjom sa ogromnim kljovama. Bilo je to groblje slonova. Deco, otili smo predaleko i mislim da smo u gadnoj nevolji!, kretao je Zazu uplaeno, najzad ih stigavi. Zanet neobinim ehom koji je dopirao iz lobanje, Simba nije mario za njegova upozorenja. Iznenada iz onih duplji lobanje iskoie tri iskeene hijene. Vidi, vidi, Banzai, ta to imamo ovde?!, dobaci jedna. Nemam pojma, enzi! ta ti misli, Ed?, uzvrati druga, dok se treda hijena oblizivala cerekajudi se. Videvi da se Zazu naao u njihovoj klopci, Simba odlui da se uhvati u kotac s pegavim leinarima. U toj besomunoj jurnjavi Nala i Simba naoe se zarobljeni meu slonovim rebrima. Divlje se ceredi, hijene krenue ka svom plenu. I ko zna ta bi se dogodilo s neposlunim lavidima da se Mufasina snana apa nije nala na putu halapljivim leinarima. Zazu, otprati Nalu kudi! Simba i ja imamo posla!, naredi Mufasa, a zatim se obrati svom nepromiljenom malianu: Strano si me razoarao, Simba! Ali, tata, samo sam eleo da budem hrabar... kao ti, pokunjeno se pravdao Simba.

Ja sam hrabar samo kad moram. Upamti, hrabrost nije potraga za nevoljama. Pogledaj u nebo! elim da ti pokaem neto to je mene nauio moj otac. Gore, meu zvezdama, nalaze se slavni kraljevi iz prolosti i motre na nas. Oni de ti uvek pokazati pravi put... zajedno sa mnom! Za to vreme hijene su obigravale oko oholog Skara, nadajudi se ukusnom zalogaju. Dobacivi im komad mesa, on besno zagrme: Niste zasluili! Serviram vam mladunce, a vi ak ni njih niste u stanju da sredite! Pa ta smo mogli? Zar je trebalo da ubijemo Mufasu?, uzvrati Banzai pohlepno vadudi. Pa, recimo... DA!, zagrme Skar, smiljajudi novi opaki plan kako bi se ovoga puta sigurno reio Simbe... ili njegovog oca. Sutradan Skar dovede Simbu do uskog prolaza izmeu strmih litica. Saznavi od strica za oevo iznenaenje, naivni lavid oduevljeno uzviknu: Divno! Oboavam iznenaenja! Ma, videde! Ni ne sanja ta te eka!, ree opaki Skar lagano uzmiudi. Nedaleko odatle nalazilo se krdo diljih gnuova. Na Skarov znak, hijene pojurie prema gnuovima, izazivajudi meu njima panini strah, od koga se dadoe u strani stampedo, pravo ka Simbi. Sredom, Zazu i Mufasa opazie oblak praine. Mufasa, Simba je dole!, uzviknu Skar prikrivajudi svoju izjalovljenu nameru neiskrenom brigom. Brzo! Stampedo! Kralj lavova bez razmiljanja pojuri niz liticu i u poslednjem trenu zgrabi Simbu. Doskoivi na oblinju stenu, Mufasa spusti sina na sigurno, ali iznenada izgubi tlo pod nogama i ostade da visi nad podivljalim krdom. Brate, pomozi mi!, zavapi. Nadvivi se nad Mufasu, Skar uhvati brata za ape podiudi ga ka sebi. iveo kralj!, proapta Skar i ispusti Mufasu. Kralj lavova nestade u gomili pomahnitalih ivotinja, koje su gazile sve pred sobom. Ne znajudi ta se dogodilo, Simba pojuri ka beivotnom telu svoga oca, uporno pokuavajudi da ga probudi. Ali kralj je nepomino leao. ta si to uradio?, progovori Sakr ledenim glasom punim osude.

Samo je hteo da me spase!, tuno uzdahnu Simba. Da nije bilo tebe, tvoj otac bi jo bio iv!, razjareno zagrme Skar, budedi u sirotom lavidu straan osedaj krivice. Odlazi! Bei i ne vradaj se vie! Zbunjen i slomljen od tuge, Simba se dade u beg, ne osvrdudi se za sobom. Nije ni primetio kada je Skar dao znak hijenama da ga dokraje. Lakomi leinari gonili su malog princa sve do ruba visoke litice, ispod koje je raslo trnovito grmlje. Nemajudi izlaza, Simba skoi s litice pravo u gusto trnje, ali se kukavice ne usudie da pou za njim. Uverene da taj opasni skok nede preiveti, hijene pobedniki uzviknue: I ne vradaj se vie, jesi li uo... ili si gotov! Potpuno siguran da je Simba mrtav, Skar je stajao na Ponosnoj steni, nestrpljiv da objavi vest. Mufasa je umro kao junak!, pritvorno je tugovao. Dao je svoj ivot spasavajudi sina. Naalost, krdo je ostalo bez obojice. Skrhane tugom, Sarabi, Nala i ostale lavice nisu videle Skarovo zadovoljstvo, koje je jedva uspevao da sakrije. Teka srca moram prihvatiti kraljevski presto mog brata. Od sada du ja biti va kralj!, objavi Skar, zauzevi Mufasino mesto na steni. Posmatrajudi izdaleka Skarovu predstavu, Rafiki samo nemo odmahnu glavom. Izranjavljen i iznuren od borbe sa hijenama, Simba se jedva kretao po vreloj afrikoj pustinji. Podnevna ega crpla mu je poslednje kapi snage, dok su halapljivi leinari kruili nad njim, nadajudi se slasnom zalogaju. Najzad pade i ostade da lei bez svesti. No uskoro Simba otvori oi, ali umesto leinara I vrelog sunca, ugleda nad sobom neobian par divlju svinju i merkata. Hej, mali, jesi li dobro?, upita merkat. Hvala na pomodi, uzvrati Simba, trudedi se da produi dalje. Nego, mali, odakle si?, radoznalo de divlja svinja. Nije vano, uzvrati Simba postieno. Uradio sam neto strano, ali ne elim da priam o tome. Hej, pa to znai da si jedan od nas! Dobro doao meu izgnane!, veselo uzviknu svinja.

Ja sam Timon, a ovo je Pumba. Posluaj moj savet: ne osvrdi se na prolost. Nema prolosti, nema bududnosti nema briga! HAKUNA MATATA!, uzviknu Timon, veliajudi ivot bez brige. Ni sam ne znajudi kuda da krene, Simba se uputi za svojim neobinim prijateljima u dunglu. Vreme je prolazilo i Simba je odrastao u bezbrinom druenju s Timonom i Pumbom. Ali jedne vedre nodi stasiti mladi lav zagleda se u tajanstveno nebo prepuno zvezda. Jednom mi je neko rekao da veliki kraljevi odozgo motre na nas! Ma daj, ko ti je napunio glavu tim glupostima!, povikae Timon i Pumba uglas, dok je Simba utonuo u sedanja na svoga oca. Sutradan, tumarajudi dunglom, Simba zau uspanieno zapomaganje. Zarobljen ispod starog debla, Pumba je dozivao u pomod, dok je Timon nespretno pokuavao da ga oslobodi, sleen otrim pogledom gladne mlade lavice. Simba se bez oklevanja bacio na lavicu i odbaci je u stranu. No lako ga savladavi, snana lavica je ved slededeg trena stajala nad njim, gledajudi ga pravo u oi. Simba?, u neverici izusti ona. Nala!, oduevljeno uzviknu Simba. I dok su se lavovi razdragano grlili, Timon zbunjeno dreknu: Dobro, ta se to ovde deava? Predstavivi Nalu svojim prijateljima, Simba sede kraj nje, nestrpljiv da uje o svemu to se zbivalo od kada je otiao. Saznavi za Skarovu priu o stampedu, Simba je upita: I ta vam je jo rekao? Kao da je to bitno, uzvrati Nala. Vano je da si iv, a to znai da imamo svog pravog kralja! Kralja?! O emu vi to?, povikae Timon i Pumba iznenaeno. Hijene su sa Skarom preuzele vlast nad Ponosnom zemljom i svi demo uskoro gladovati ako neto ne uinimo! Ali Simba nije bio spreman za povratak... ili je bar tako mislio. Te nodi, Simba je pokuavao da razbistri misli gledajudi u zvezdano nebo. Ba me briga ta svi oekuju! Ne vradam se tamo. Prolost ionako ne mogu da promeniti!, uzdahnu Simba glasno.

Ali tada mladi lav zau tihu molitvu. Pred njim je stajao stari pogureni pavijan. Ko si ti?, upita Simba iznenaeno. Pravo pitanje je ko si TI?, uzvrati stari vra. Zastavi na trenutak, Simba se zagleda u poznato lice. Bio je to Rafiki, koji ga bez rei povede do jezera. Vidi, tvoj otac ivi u tebi!, ree Rafiki, pokazujudi mu njegov odraz u vodi. Zauvi poznati glas kako ga doziva, Simba podie pogled ka zvezdama i ugleda blistavi lik svoga oca. Simba, zaroni u svoje srce i otkride da si mnogo vie od onog to misli. Ne zaboravi da si moj sin i jedini pravi kralj! Ne sme se odredi svog mesta u velikom krugu ivota! Oev lik iznenada nestade i Simba ponovo ostade sam i zamiljen. Pred njim je bio veliki zadatak. S novim jutrom Rafiki objavi Simbinim prijateljima povratak kralja! Simba se lagano pribliavao Ponosnoj steni, ali je ono to je video pred sobom bilo daleko od slike koju je nosio u sedanju same leine i unitena zemlja. Ali sve vetar mu je ulivao novu nadu i snaio njegovu elju da ipak nastavi dalje. Sledili su ga njegovi verni prijatelji Nala i Rafiki, a u korak sa njima ili su Timon i Pumba. Sada su ved bili nadomak stene. Okruen hijenama, Skar je nemilosrdno terao lavice da trae hranu koje vie nije bilo. Osedajudi da ih vodi u sigurnu smrt, Sarabi mu se odluno usprotivi, ali je Skar samo besno odgurnu. U tom asu se sa Ponosne stene zau snana rika velianstvenog lava. Mufasa? Nemogude, ti si mrtav! Odlazi... Ostavi me na miru!, drhtao je Skar preneraeno, verujudi da pred njim stoji strana utvara. Ali Sarabi je, uprkos godinama koje su prole, prepoznala svog sina. Simba! iv si!, uzdahnu sredna majka. Shvativi da pred njim nije duh, Skar brzo pozva svoje udvorice. Simba je ovoga puta bio spreman da po svaku cenu odbrani presto svoga oca. No pohlepni Skar nije nikako pristajao da ga preda. Hijene napadoe Simbu, izguravi ga do ivice Ponosne stene.

Sada kad je Simba bespomodno visio sa stene, Skar mu podmuklo prie. Nismo li to ved videli?, cerio se zadovoljno. Ah, da! Upravo me je tako gledao tvoj otac pre nego to sam ga posalo u smrt! Skupivi svu svoju snagu, Simba se spretno izvi i uzvera nazad na stenu, odluniji nego ikad da stane na put ubici svog oca. Skar kukaviki stade dozivati hijene u pomod. Ali tada lavice hrabro krenue u napad, spremne da odbrane svog kralja. Iznenada se nebom promoli munja, paledi suvu travu prostrane savane, dok je vetar rasplamsavao poar pravo ka Ponosnoj steni. Vatra je odvojila Skara i Simbu od ostatka krda. Sateran do ruba litice, Skar se snishodljivo pokunji, moledi Simbu za milost. Hijene su krive za sve, a ne ja! One su ti neprijatelji, ali zajedno ih moemo pobediti, preklinjao je moledivo. Gubi se, Skar! Odlazi to dalje odavde i ne vradaj se vie nikad!, besno mu uzvrati Simba, zgaen njegovim prenemaganjem. Ali im mu okrete lea, Skar ga podmuklo napade. Simba snano zamahnu branedi se, odgurnuvi ga preko Ponosne stene. Gledajudi stranoj sudbini u lice, Skar je leteo pravo ka izgladnelim hijenama. Tada nebo izli blagorodnu kiu, natapajudi ednu zemlju. Stojedi na Ponosnoj steni, Simba pobedonosno riknu, a nada ponovo ispuni srca svih koji su ga uli. Oblaci se u trenu rasplinue, ostavljajudi za sobom jasno zvezdano nebo. Pod vostvom mudrog i hrabrog kralja Ponosna zemlja ubrzo povrati svoj sjaj. Hrane je ponovo bilo u izobilju. Nije prolo mnogo vremena, a ispod Ponosne stene ponovo su se okupile ivotinje, slavedi radostan dogaaj roenje kraljevog sina. I dok je jutarnje sunce obasjavalo afriku savanu, Simba se sedao rei svoga oca: Svaka vladavina je poput sunca. Jednom de i mojoj vladavini dodi sumrak, a tvoje sunce de tada zablistati u punom sjaju. Znao je Simba da de dodi dan kada de te iste oeve rei ponoviti svom sinu... nastavljajudi tako veliki krug ivota.