књигл

М А Р И ЈА П АС К В АЛ
БАЈКЕ У СЛИЦИ
КЊИГА 2
БА ЈКЕ У СЛИЦИ 1 — 6
Т реће издање

Издавач:
П А РТ И ЗА Н С К А КЊ ИГА, Љ УБЉ АН А -
ООУР И ЗД А В А Ч К О ПУБЛИЦИСТИЧКА
ДЕЛ А ТН О С Т, БЕО ГРА Д
З а издавача:
М ихаило Ђ еловић . •
Адаптација текста
српскохрватског издања:
А лександар П остоловић
Уредник:
Александар П остоловић
Рецензент:
М илета Радовановић
Тираж: 20.000 ћирилица
Штампа:
С О У Р »В Е С Е Л И Н М АСЛ ЕШ А« Сарајево,
ШРО »Р А Д Е Б И Т А Н Г А « М остар, 1984.
Сва права задржава издавач

COPIRIGHT BY KEYSTONE
 БА ЈК Е У СЛИЦИ
КЊИГА 2
Адаптација текста: Еухенио С о т и ј б о с
Илустрација: Марија Пасквал

С а др ж а ј

1. У О Б Р А Ж Е Н А М ИШ ИЦА
2 . К Р А Љ МИДАС
3. А Л ХД И Н И Ч А Р О Б Н А Л А М ПА
4 . СИРЕНА
5 . С Е Б И Ч Н И ЦИН
6 . СЛАВУЈ
7. ЋЕЛАВАВЕШТИЦА
8 . ЦРВЕНЕ ЦИПЕЛИЦЕ
9 . Ч А Р О Б Н А ФРУЛА
ЈО. С И М Б А Д М О Р Е П Л О В А Ц

П ревео: Јан Бриза

 У О Б РА Ж Е Н А М ИШ ИЦА

Једног дана, чистећи степениште своје

куће, једна уображена мишица пронашла је
златни новчић.
- Каква срећа!, - рекла је мишица. - Ку-
пићу дивну машницу за мој pen.
 Мишица je сутрадан изашла пред кућу,
да се похвали машницом коју је купила. Јед-
ан магарчић, који је туда пролазио, рекао
јој је:
- Добар дан, мишице. Хоћеш ли да се
удаш за мене?
 - Да ce удам за тебе?, - наљутила се
мишица. - Одлази! Одлази! Глас ти је јако
њакав.
Магарчић се поздравио с мишицом, и
отишао врло тужан.
 - Хоћеш ли да се удаш за мене, миши-
це?, - питао је медвед кад је угледао њену
дивну црвену машницу.
- Одлази! Одлази!, - одговорила је
мишица. - Сувише си незграпан и ружан.
 - Куку-рику, куку-рику!, - рекао је пе-
тао кад је пролазио поред уображене миши-
це. - Хоћеш ли да се удаш за мене?
— Нећу, нећу, —одговорила му је миши-
ца. - Глас ти је много крештав.
 Све je то слушао један мачак с високог
крова.
- Сада је на мене ред, - рекао je у себи. -
Идем да обучем свечано одело и очешљам
бркове.
 - Xa, xa, xa! Морам и добро да ce оку-
пам. Могла би да ме одбије зато u i t o сам
нрљав.
 - М ачак, опрезан и углађен, обратио се
мишици умилним гласом:
- Миау, миау. Хоћеш ли да се удаш за
мене, мишице?
- Хоћу! Хоћу!, - одговорила је мишица.
- Ти си врло мио мачак.
 - Хајдемо брзо кући, - рекао је мачак
после венчања. - Огладнео сам, а ти сигур-
но умеш да куваш дивна јела, зар не?
- Наравно да умем, - потврдила је уо-
бражена мишица.
 - Шта си припремила за ручак, миши-
це?, - питао је нестрпљиви мачак.
- Супу од зеља, - одговорила је мишица,
носећи чинију која се пушила. - To je врло
укусно јело.
 - Ma немој?, - узвикнуо је љутито мла-
дожења. - Ја волим месо да једем!
- Упомоћ!, - цикнула је мишица кад је
видела да мачак иде према њој отворених
уста.
 - Упала си у клопку, мишице, - рекао је
мачак. - Сада hy те добро скувати.
- Ето тако се децо, провела уображена
мишица која је све просиоце потценила и
одбила, и на крају у канџе мачка упала.
 КРА Љ М ИДАС

Краљ Мидас је владао једном великом

краљевином. Имао је добру кћер и неизмер-
но благо, али ипак није био задовољан.
- О, како бих био срећан, - говорио је
он, - кад би се све што моје руке дотакну
претварало у злато.
 — Испунићу ти жељу, - рекла је краљу
Мидасу шумска вила, која се изненада поја-
вила пред њим. - Одсад, све што твоје руке
буду дотакле, претвориће ce у злато.
- He покушавај да ме превариш!, - за-
претио је краљ. - И ако си вила, затворићу
те у највиши торањ мог дворца.
 Краљ je, да би ce уверио говори ли вила
истину, подигао један камен с пода подзем-
не ризнице. Чим га је краљ Мидас дотакао,
камен се претворио у грумен злата.
- Невероватно!, - узвикнуо је краљ. -
Бићу најбогатији човек на свету!
 Мало касније, краљ је пожелео да no-
jame свог омиљеног коња. Али, чим га је
дотакао, коњ се претворио у златну статуу.
- Невероватно! Невероватно!
 - Баш сам гладан, - рекао је краљ у вре-
ме ручка, задовољан што је постао најбога-
тији човек на свету.
Али, чим је дотакао храну: пиле, наран-
џу, кромпир, хлеб... све се претворило у
злато.
 - Донеси ми још хране!, - љутито је по-
викао краљ и одгурнуо једног слугу.
Али, слуга није могао да изврши наређе-
н>е, јер се и он, чим га је краљ дотакао,
претворио у злато.
 - Ништа не мари, јешћу воће из моје ба-
ште, - помислио је краљ. - Најважније је да
сам богат, врло богат.
Али, воће ce претворило у злато, као и
све остало што је краљ дотакао.
 - Гладан сам! Гладан сам!, - викао је
краљ. А кад је видео да му се кћер при-
ближава, укочио се од страха и рекао: - He
додируј ме, кћери! He желим да те претво-
рим у злато.
 Девојчица није схватила шта xqhe да јој
каже, и полетела му je у загрљај.
- Јао мени! Јао мени!, - запомагао је
краљ. - И ти си се претворила у злато.
 - Ox! Ox!, - уздисао je краљ. - Сада
схватам да сам био похлепан кад сам поже-
лео толико богатство. Сурово сам кажњен,
кћери моја.
 — Узми цело моје благо, - преклињао је
краљ шумску вилу, - само ми врати моју
кћер.
Када се уверила да се краљ Мидас из-
лечио од своје похлепе, вила се сажалила и
опростила му.
 Краљ Мидас je цело своје благо поделио
сиромасима у својој краљевини, и остатак
живота поживео срећан и задовољан.
 А ЛА ДИ Н И Ч А Р О Б Н А ЛАМ П А

Аладин је био врло лењ. Уместо да по-

маже мајци, која је била сиромашна удови-
ца, по цео дан проводио је на обали реке.
- Хеј?, - зачудио се Аладин. - Ко би то
могао да буде?
 Чудни дошљак био је чаробњак који је
желео да посети оближње рушевине.
- Снажно повуци ту алку, - замолио га
је чаробњак.
- Преплашени Аладин учинио је оно
што му је чаробњак рекао.
 По наређењу чаробњака, Аладин је,
кроз врата која је отворио, ушао у једну
пећину.
- Ох, ено лампа о којој је говорио
чаробњак.
 Пошто je била прекривена прашином,
Аладин је лампу обрисао марамицом. Од-
једном, из лампе је изашао дух и упитао
преплашеног дечака:
- Шта желиш, дечаче? Заповеди, и биће
ти испуњено.
 - Желим да ме изнесеш из ове пећине, -
рекао је Аладин, - и да ме одмах вратиш мо-
јој кући.
Т ек што је Аладин изговорио те речи,
пећине је нестало, и дух га је понео кроз
ваздух.
 - A сада, - рекао je Аладин кад je стигао
кући, - желим да нам приредиш богату гоз-
бу јер смо моја мајка и ја врло сиромашни.
Чаробни дух је раширио руке, и пред н>и-
ма се за трен ока створила богата трпеза.
 Чаробњ ак ce није обесхрабрио кад је из-
губио чаробну лампу. Обилазио је улице и
тргове, и викао:
- Купујем старе лампе! Купујем старе
лампе!
- Мислећи да је лампа коју је пронашла
у кући безвредна, Аладинова сестра прода-
ла је чаробну лампу чаробњаку.
 Кад je Аладин сазнао шта се догодило,
силно се наљутио на своју сестру.
- Нисам знала да је лампа чаробна, - ре-
кла је кроз плач сирота девојчица.
 Аладин je прешао многа брда и долине
док није стигао пред дворац чаробњака који
му је узео лампу.
- Помоћи ћу ти да поново дођеш до лам-
пе, Аладине, - рекао је мачак. - Чаробњак
ми ништа не даје да једем, и заслужио је
казну.
 М ачак je вешто украо лампу, али је
чаробњак то брзо приметио и дао ce у поте-
ру, вичући:
- Нећеш побећи! Врати ми лампу, безо-
бразниче!
 Два мишића, мачкова пријатеља, при-
премила су замку за чаробњ ака, и он је на-
главачке упао у воду.
Дух из лампе однео је Аладина кући,'
упозоривши га претходно да је то последња
жеља коју може да пожели.
 Аладин више није био лењ. Постао је
вредан продавац којег су сви поштовали.
- Схватио сам, - рекао је Аладин, - да је
рад, кад се прихвата упорно и с вољом, мно-
го вреднији од чаробне лампе.
 С И РЕН А

Једног дана, када је беснела бура, радоз-

нала сирена угледала је брод који је тонуо.
- Ох, неко je nao у море! Морам да га
спасим.
 Сирена je скочила у воду и усггела да спа-
си младића који се давио.
Убрзо је, вичући, дотрчала група људи.
- Принц је спасен! Принц је спасен!
 Пратња je однела принца у његов дво-
рац, а сирена, неизмерно тужна, вратила се
на дно мора.
- Шта си видела на обали?, - питале су
је пријатељице.
Али, сирена је само тихо плакала, и ни-
шта није одговорила.
 - Кад бих могла да ходам, - рекла је си-
рена свом пријатељу полипу, - пронашла
бих принца, и више се од њега не бих одваја-
ла.
- Заш то не одеш код чаробнице која
живе у пећини?, - рекао јој је полип. - Мо-
жда би она могла да ти помогне.
 Чаробница je дала сирени напитак, и њој
су за трен ока израсле ноге.
- У замену, - рекла је чаробница, -
узећу твој прекрасни глас.
 - Шта тражиш ?, —питао је сирену један
зечић. - Принчев дворац? Ено га тамо, зар
га не видиш? Управо je у њему почео вели-
ки бал.
 — Ko си ти?, —гштао је принц сирену. -
Врло си лепа и желео бих да будеш моја
жена.
Али, пошто сирена није више имала rua­
ca, није могла да одговори. Скрхана болом,
плачући је напустила дворац.
 После извесног времена, принц се оже-
нио принцезом која је дошла из једне дале-
ке земље.
- Ох!, - плакала је сирена. - Вратићу се
на дно мора, и више никад нећу изаћи да га
видим.
 Младенци су ce укрцали на један велики
брод, а сирена им је с обале махала.
- He плачи, сестрице, - рекле су јој дру-
ге сирене. - Нама није дато да стекнемо љу-
бав људског бића. С тиме се мораш помири-
ти.
 Чаробница je вратила сирени њен пређа-
шњи облик и умилни глас.
- Никад се више нећу вратити на земљу,
- обећала је сирена.
 Док су ce њене пријатељице смејале и
играле, сирена која је хтела да постане
принцеза стајала је пострани и плакала.
О пет је имала свој умилни глас, али он
јој није користио, јер је била врло тужна и
није имала воље да запева.
 Понекад у ноћи, седећи на стени, сирена
посматра бродове који пролазе.
И плаче. Плаче за једним лепим сном
који никад не може да постане стварност.
 С Е Б И Ч Н И ЦИН

Кад год су се враћала из ш коле, деца из

оближњег села одлазила су у башту једног
џина да се играју.
- О , како нам је овде лепо, - говорила
су деца.
 А јш , једног дана, џин се изненада поја-
вио и бесно ггочео да виче.
- Шта радите у мојој башти? Напоље!
Напоље одавде! Подићи ћу високи зид око
бачгге да више нико у њу не може да уђе.
 Кад je почело пролеће, џин је приметио
нешто врло необично.
- Како то, - питао се, - пролеће је свуда
дошло, а само у мојој башти зима никако да
прође?
 - Погледај!, - рекао je зечић. - Пролеће
не жели да уђе у џинову башту.
- Наравно, - рекла је зечица. - To je
казна за његову велику себичност.
 Једног дана, уз помоћ мердевина, деца су
прескочила зид и ушла у башту себичног џи-
на.
- Каква дрскост!, - љутито је повикао
џин, који се изненада ту створио.
 Преплашена деца брзо су се разбежала.
У башти је остало само најмлађе међу њи-
ма. Дете је рукицама покушавало да дохва-
ти гране дрвета на које пролеће још није до-
шло.
- Ја ћу ти помоћи да их дохватиш, ма-
лиша, - рекао је џин, схвативши да су деца
донела пролеће у његову башту.
 - He бој ce, дечаче, - рекао je џин, чије
je себично срце почело да се разгаљује и
постаје добро. - Одсад, ово he бити ваша
башта.
 - И грајте ce! И грајте ce, дечице!, - по-
зивао је џин малишане, и великим балваном
почео да руши зид који је опасивао башту.
- Ово је одсад ваша башта.
 Цвркут птица, песма и весели дечји смех
свакодневно су се орили у џиновој башти. И
тако је пролазило време у веселој дечјој
граји и игри.
 Једног дана, остарели џин разговарао је
са најмлађим дечачићем.
- Дечаче, - рекао је цин, - ја ћу умрети.
Стар сам и немоћан.
 — H e, - одговорио je дечачић, - ти си до-
бар џин, и твоја доброта никад неће неста-
ти.
 Џин je умро, срећан и задовољан, јер je у
његовој башти отада владало вечито про-
леће, и деца су у њој радо проводила време
играјући се.
 СЛАВУЈ

Некад давно, живео je у Кини мандарин

који је имао дивног славуја.
- Певај! Певај!, - говорио је мандарин.
- Твоја песма толико је лепа да и најтужни-
је срце може да развесели.
 Али, једног дана, владар једне далеке
земље поклонио је мандарину славуја -
играчку, начињеног од злата и драгог каме-
ња.
- Ох!, - рекао је мандарин својој кћери,
- може да пева као прави славуј.
 - Немој да плачеш, - тешила је славуја
мандаринова кћер.
— Ја hy те увек више волети него птицу
од злата и драгог камен>а;
 Мандарин, одушевљен птицом од злата,
наредио је стражарима да из његове палате
отерају правог славуја.
- Одлази! Одлази!, - викали су стража-
ри, гађајући га стрелама.
 Славуј je побегао у оближњу шуму, и
својом песмом веселио животињице.
- О, како лепо певаш, — говориле су
животињице славују. - Никад раније нисмо
"е i. дивну песму.
 Једног дана, славуј-играчка се покварио.
Нешто је пукло у његовом механизму, и он
је престао да пева.
- Шта се догодило?, - питао је мандар-
ин.
— ГГтица се покварила, —одговорили су
му.
 — Остао сам без иједне птице која би ме
својом песмом развеселила. Наредио сам да
пронађу мог старог славуја. Ако поново не
чујем његову песму, сигурно ћу умрети,
кћери моја.
 Мандаринови в о ј н и ц и су тражили славу-
ја на све стране. Али, h h f жо ису логли да
га иронађу.
— Знаш ли где је славуЈ?, - питали су јед-
ног зечића.
— He знам, - преварио их је зечи^ јер je
мислио да стражари хоће да убију славуја.
 - И мандаринова кћер је тражила славу-
ја, дозивајући га умилним гласом:
- Врати се, врати се, птичице! Мој отац
се разболео, и само твоја песма може да га
излечи.
 - Мандарин je већ мислио да he умрети,
кад је славуј изненада долетео.
— Хвала ти, пријатељу, —рекао је ман-
дарин. - Запевај ми поново, молим те.
 - Кћери, спасио ме је мој пријатељ сла-
вуј. Њ егова песма излечила ме је од туге.
Бацићу славуја - играчку, и нека ми га више
нико не помиње.
 - Немој га бацати, оче, - рекла је ман-
даринова кћер. - Поклони га. Иако више не
може да пева, ипак може некоме бити од ко-
ристи.
- У праву си, кћери, - закључио је ман-
дарин. - Учинићу како ти кажеш.
 Т-ЕЛАВА ВЕШ ТИЦА

У једну далеку земљу стигла је, једног

дана вештица, јашући на метли.
Краљеви стражари су је тражили на све
стране, али нису успели да је пронађу, јер се
вештица претворила у дрво.
 Једног дана, док су у шуми тражили
печурке, Ивица и Марица угледали су ве-
штицу баш у тренутку кад се припремала да
претвара децу у камене кипове.
- П огледај, - рекао је Ивица својој се-
стри, - ишчупала је себи једну влас косе.
 - Косице црна!, - рекла је вештида, —
претвори овог дечака у камени кип.
Чим је вештичина влас косе додирнула
главу дечака, он се претворио у кип.
 Ивица и Марица су отрчали кући и вра-
тили ce у шуму с једном лутком и кантицо^
лепка.
- Ставићемо твоју лутку да седи у трави.
и вештица he помислити да је то права дево-
чица, - рекао је Ивица.
 Вештица, која je јахала на метли, угле-
дала је лутку и, баш као што је Ивица ре-
као, помислила је да је лрава девојчица.
- Хо, хо, хо, - смејала се вештица. - Ето
још једне девојчице коју ћу претворити у
камени кип.
 - Ox, - бесно je узвикнула. - П а то je ca-
MO лутка!. Неко ме je преварио и исмејао.
М ораћу добро да се наједем и наспавам да
бих се смирила.
 Док je вештица спавала, Ивица и Мари-
ца су лепком премазали унутрашњост ње-
ног шешира.
- А сада да се сакријемо иза дрвета и по-
гледамо шта he се догодити, - рекао је Иви-
ца.
 Шешир су поново ставили на вештичину
главу, и сакрили се.
- Аааах!, - протегла се вештица. - Баш
је топло. Н ајбољ е ће бити да скинем
шеишр.
 - Шта ce то догађа?, - повикала je ве-
штица. - He могу да скинем шешир!
На крају, после доста мука, вештица је
успела да скине шешир. Али, са шеширом,
скинула је и сву косу!
 - Оставили сте ме без косе! Оставили
сте ме без косе?, - повикала је вештица и
појурила децу, кад је чула комешање иза
дрвета. —Претворићу вас у кипове од каме-
на!.
А ли, пошто је остала без иједне власи,
није могла да осгвари своју претњу.
 Посрамљена поразом, ћелава вештица је
узјахала своју метлу и отишла далеко, дале-
ко.
- Ура! Ура!, - повикале су шумске
животиње. - Више нас неће узнемиравати.
 Кад je вештица отиш ла, мађија с окаме-
њене деце је скинута, и она су с Ивицом и
Марицом запевала:
- Оде вештица ћелава,
више се не вратила,
трала -лала-ла,
трала -лала-ла.
 Ц РВ Е Н Е Ц И П Е Л И Ц Е

Карен је била врло сиромашна девојчи-

ца, и пошто није имала новца да купи ципе-
ле, ходала је боса.
- Узми их, - рекао јој је једног дана ма-
ли обућар. - Нису баш лепе, али he ти бар
заштити стопала.
 Једног дана, из кочије је изашла богата
жена, пришла је Карен и рекла:
- Врло сам усамљена. Хоћеш ли да
дођеш и живиш код мене?
 - Прво ћу ти купити ципеле, јер су ове
на твојим ногама врло ружне.
Карен је одабрала једне лаковане ципе-
ле које су јој лепо пристајале.
 Карен je била непослушна и својеглава
девојчица. Тако је, једнога дана, без знања
своје заштитнице изашла из куће и пошла у
град. Н а улици је срела једног војника, који
јој је рекао:
- Какве дивне ципелице за плес!
 Одједном, пре него што је Карен успсла
да се снађе, ципелице су је нагнале да игра,
да игра...
- Како је забавно! Како је забавно!,
рекла је Карен.
 А ли, када je хтела да престане, да би се
одморила, ципелице јој нису дозволиле.
- Играј! Играј!, - рекле су ципелице.
 - Јадна ja! Јадна ja!, - заплакала je Ка-
рен. - He могу да престанем.
- Ох!, - рекли су зечићи. - Зар не знаш
да твоје ципелице имају чудесну моћ? He
можеш престати да играш кад ти хоћеш.
 Карен je скочила у реку, али ни вода ни-
је одузела ципелицама чудесну моћ.
- H e могу да престанем! He могу да пре-
станем!, - пожалила се рибицама које су
пливале око н>е.
 - Xa, xa, xa, xa!, - смејао ce војник, који
ce поново створио пред њом. - Наставићеш
да играш тако до краја живота.
- Реци, молим те, шта ваља да чиним, -
питала је девојчица, која је и даље играла и
играла. - Како да се ослободим ове игре?
 - Добро, - рекао je војник. - Треба да се
извиниш за непослушност. To je једини
начин да се ослободиш ципелица.
 - Добро, - рекла je девојчица. - Отићи
ћу да замолим моју заштитницу да ми опро-
сти што нисам слушала.
Чим је изговорила те речи, ципелице су
јој спале с ногу и саме наставиле да играју.
 - Знам да ce искрено кајеш-, - рекао је
војник.
- Хвала, - одговорила је девојчица. -
Никад више нећу бити непослушна.
 Ч А РО Б Н А ФРУЛА

Мишеви су у тој земљи били права на-

паст.
- Одлазите! Одлазите! Одлазите одав-
де!, - викале су домаћице и метлама јуриле
мишеве.
 — Ko нас ослободи мишева, добиће десет
златника, - обећао је старешина села.
- To je бар лако, - рекао је млади стра-
нац који је управо дошао у село.
 Младић je почео да свира у своју фрулу,
а мишеви, опчињени музиком, пошли су за
њим.
- Каква дивна музика! Каква дивна му-
зика!, - цијукали су мишеви.
 Младић je, не престајући да свира, увео
мишеве у једну велику пећину која се нала-
зила недалеко од села.
 Кад су сви мишеви ушли у пећину, мла-
дић је изашао и престао да свира. Одједном,
једна велика стена затворила је улаз у пећи-
н у .

— Мишеви су остали затворени, - ре-

коше два зечића.
 - Дошао сам no обећану награду, - ре-
као је младић кад се вратио.
- Шта?, - одговорио је старешина села.
- Хоћеш да ти платимо десет златника зато
што си мало свирао у фрулу. Ништа од To­
ra!
 - Испунио сам обећање, и ослободио вас
мишева. Ако нећете да платите оно што сте
обећали, казнићу вас како заслужујете.
Младић је засвирао у фрулу, и сва су де-
ца из села пошла за њим.
 Каква дивна музика! Каква дивна музи-
ка!, - говорила су деца и пратила га.
Младић није престајао да свира, и ни јед-
но дете није могло да се врати кући.
 - Никад више нећемо видети своју децу,
- повикале су мајке и почеле да нападају се-
оског старешину што је преварио младића.
- Пустите ме! Пустите ме!, - молио је
старешина села. - Ићи ћу да потражим мла-
дића.
 — Најзад сам те пронашао, - повикао је
старешина села. - Ево ти десет златника, и
врати децу коју си повео из села.
 Младић je отишао до скровишта и, после
неколико сати, поново су се зачули звуци
његове фруле.
- Ево их! Ево их!, повикале су мајке и
заплакале од среће.
 - Хвала ти за све што си за нас учинио, -
рекла је младићу с фрулом кћер старешине
села. - Ослободио си нас мишева, и научио
једној важној ствари: обећање се увек мора
испунити.
 СИ М БА Д М О РЕП Л О В А Ц

Један сиромашни младић, по имену Сим-

бад, укрцао се на брод богатих трговаца, ре-
шен да лута по свету и тражи срећу.
- Земља!, - повикао је један од морна-
ра. - Најзад земља!
 Г '

Симбад и још неколико морнара посети-

ли су чудно, мало, усамљено острвце. Али,
изненада, острвце је почело да се креће.
- Па ми смо на китовим леђима! Готови
смо!, —повикали су уплашени морнари.
 Ипак, сви су морнари, осим Симбада,
успели да се врате на брод. A он је, после
много сати пливања, дбспео до једне усам-
љене пешчане плаже.
— Овога пута није реч о китовим леђи-
ма, —помислио је Симбад, - већ право остр-
во.
 Симбад ce ухватио за ноге једне џиновс-
ке птице, и она га је понела кроз ваздух.
- Однећу те у долину драгог камеша, -
рекла је птица. - Али, тамо мораш да се па-
зиш патуљака који чувају то место.
 Симбад je напунио џепове дијамантима и
другим драгим камењем. Није ни слу гио да
га посматрају два морнара с његовог брода,
која су такође ту дошла.
- Ово благо припада и нама, - рекоше.
 Симбад није био себичан, и пристао је да
■одели благо с друговима. Али, кад су наме-
¡■лвали да се врате на брод, изненада су их
напали необични човечуљци с копљима у
рукама.
- Готови смо!, - рекао је један од морна-
ра.
 - Xo, xo, xo, xo, — смејао ce једнооки
џин, који je био господар у том крају. - Хте-
ли сте да опљачкате моју ризницу. Сад ћу
вас затворити на дно једне пећине.
 Патуљци су Симбада и његове другове
затворили у пећину, која је само на тавани-
ци имала отвор. У тој пећини пронашли су
прелепу Јамиду, коју је џин такође затво-
рио.
- He бој ре, лепотице, - рекао је Сим-
бад, - смислићемо већ неки начин да побе-
гнемо.
 Кад je џин ушао у пећину и покушао да
ухвати принцезу, Симбад му је ставио вели-
ки ћуп на главу.
- Ништа не видим! Ништа не видим!, -
викао је џин.
- Брзо!, - рекао је Симбад. - Искори-
стимо прилику да побегнемо одавде.
 Џиновске птице су помогле Симбаду и
његовим пријатељима. Пренеле су их до
брода који је чекао уз обалу.
- На срећу, - рекао је Симбад, - џин нам
није узео драго камење из џепова.
 C палубе брода, Симбад, Јамида и њихо-
ви пријатељи оиростили су се од добрих
птица.
- Враћамо се кући, - рекао је Симбад. -
Сада смо богати.
 После неколико година, Симбад се оже-
нио прелепом Јамидом.
Да би прославио венчање, бацао је злат-
нике свету који се окупио и викао:
- Живио Симбад морепловац, и његова
Јамида!.