a L j o slti i Z s h a m n r o p e o l c

Nad gradom je lebdeo sumrak. Nebo je bilo kao veliki zlatni plamen. S ostrva je plovio Dunavom mali beli parobrod, iznenada otro zapita i zvuk se razlee kao samrtni, divlji krik. Odbijajui se sa padine Gelertovog brega, krik belog broda polete u nevidljivom luku put neba. I umue negde na visini. Sa brega koji je odisao proleem silazili su u sumrak mlade ene i mukarci. ene su umorno vukle svoje suncobrane za sobom po zemlji, a mukarci su ili utei. Na obali je stajao gologlav mukarac, ruku prekrtenih na grudima nepomino je gledao u vodu, po kojoj su se utrki-vali talasi bakarnog preliva. Svuda je bilo sveta po stepeni-cama obala; stara gospoda, starije dame, mlade devojke uhvativi se prisno pod ruku i sluavke, koje su na asak-dva kriom skoknule do obale, etali su. Posmatrali su vou. Na budimskoj strani, ispod dva kestena, etao se jedan mladi. Naglo se smrkavalo i mrak je doneo sobom sipljivu, hlad-nu kiu. Mladi se jo uvek etao izmeu dva kestena. Kat-kad bi umoran seo na jednu klupu. Neto kasnije preao je na petansku obalu i krenuo prema hotelu Grif. Popeo se u svoju sobu i zakljuao vrata za so5

bom. Seo je na ivicu kreveta i zapalio cigaretu. Putajui dugi, titravi mlaz dima, cigareta je sama od sebe dogorevala meu njegovim ukoenim prstima. Upalivi stonu lampu sa zaklonom i uronivi glavom u njenu svetlost poe da pie pismo. Evo ta je napisao: Dragi prijatelju, oprosti mi to u te uznemiravati ovako dugim pismom. Sedim ovde u svojoj hotelskoj sobi, vrata sam zakljuao za sobom i, nagnut nad stolom, piem ovo pismo. Piem, piem i posmatram kako se hitro niu crna slova po beloj hartiji. Moje srce pie ovo pismo, moje srce dri i pokree pero. Onaj, koji ti se danas na stepenitu hotela javio tihim i zbunjenim zdravo", i nestao pre no to sl ti mogao da se priseti ko je taj tebi u neku ruku poznat, pa ipak neznan mladi bio sam ja. Ne bih mogao da ti objasnim zbog ega sam se urno izgubio, zato nisam stao da porazgova-ram s tobom, zato te nisam upitao: kako si, gde si, jesi li srean, ili nesrean? Pobegao sam, popeo sam se u svoju sobu, bacio se na divan i dugo zurio u prazninu. Uplaeno sam oslunuo kako naviru, bue i navaljuju moje uspomene i misli, kao ledene sante u renoj struji. Reci, sea li me se jo? Sea li se iroke ulice maloga grada, nekadanjih sutona, nae zbirke insekata to je za-udarala na pirit? Sea li se Betijeve istorije knjievnosti, kue Boncoevih, prazne, dimom cigarete ispunjene sobice, lonia kafe, latinskih imena biljaka? Sea li se asova fi-zike ispunjenih priguenim strahom, ogromnog ugleda i zapre-paujuih poseta gospodina inspektora, koji je nosio dvostru-ke naoari i bio tako beskrajno moan da je ak i profesor fizike pomalo zazirao od njega; pa onda veleokreta na vratilu, koluta na razboju, neobuzdane i pomamne miline kojom su nas ispunjavali majalosi, groznice prvih pijanstava, vitkih no6

gu devojica, tajanstvenog mirisa njihovih dugih, smeih ple-tenica? Sea li se zalizaka boje hleba gospodina direktora Simona, misterija zloglasne kue na kraju grada, uina kod Benickijevih pod zracima sunca na zalasku, pod gra-nama dostojanstvenih, starih javora, ije je lie tiho umo-rilo na veernjem povetarcu, lepog, utog, damastnog ar-ava, malina posutih snegom od eera na malom, staklenom tanjiru sea li se naeg srenog, sumnjama, bolnim uz-buenjima, mahnitim nadama, opijajuim nasladama ispu-njenog akog ivota? Reci, da me se jo sea? Sea li se da smo mi, petnaestogodinji mukarci (jer mi smo sebe smatrali mukar-cima) sklopili ozbiljno i sveto prijateljstvo, da nikada neemo napustiti jedan drugoga, ni u dobru ni u zlu. Uhvativi se za ruke, srca prepunog priguenih uzbuenja, stajali smo puni tajanstvenih slutnji na kapiji ivota koja je zraila zaslepljujuim sjajem i vrelinom, i ija su se krila u ono doba otvarala pred nama uz tutanj i grmljavinu. Sta e biti s nama, ta e biti od nas kad odrastemo? Eto, odrasli smo. Evo nas. Petnaest godina te nisam video i sada posle petnaest godina hou da ti priznam, da sam i ja u ono vreme bio pomalo zaljubljen u malu Benickijevu. Tada, sa svojih petnaest godina, stideo sam se ove svoje slabosti. Otada je prolo mnogo godina, otada sam nauio da je ljubav najvea bitka u ovejem ivotu. Priznau ti, da bih katkad u svojoj triesetoj godini zaurlao nou na jastuku i tupo jauknuo, kao da mi je neko no zario u ivo srce. Uvek sam krio od tebe da sam zaljubljen u malu Benicki-jevu. Odmahnuo bih rukom i smekao se nadmeno, a ti si gledao u mene sa zaprepaenim uenjem, kao na neko natoveansko bie. Nisi mogao da shvati kako je moguno a postoji neko ko nije zaljubljen u Maliku Benicki, kako je mogue da mukarac (naime ja), u koga je Malika zaljub-ljena, ne klie od jutra do mraka izbezumljen od sree. 7

Jer Malika je bila zaljubljena u mene. Dozvoli mi, poko-enom oveku koji se oprata, ovo malo zadovoljstvo. Bila je zaljubljena u mene, bleda i uplaena, puna patnji, kako samo etrnaestogodinja devojica moe da bude zaljubljena u lepog, uobraenog aka koji nee da je gleda. U etvrtak po podne bili smo kod Malike. Posle kafe se-deli smo u tremu i igrali drutvene igre. Tata Benicki sedeo je pod granama javora, puio na dugaku lulu i itao petan-ske novine. Katkad bi pomolio glavu iznad novina, pogledao u nas i doviknuo nam u trem: Deurlijo! Ne kikoite se tako glasno! Nije voleo galamu dok ita novine. Ljubav ga vie nije zanimala. Igrali smo se poklopcem od lonca. Neko od nas zavrteo bi poklopac po zemlji. Lupajui i zveckajui poklopac se okretao i onaj koji ga je zavrteo viknuo bi jedno ime. Do-tini je onda morao da zgrabi poklopac. Da, ali da bi za-buna bila vea, svako od nas dobio je drugo ime i kada bi uzviknuli moje ime, trebalo je da ti zgrabi poklopac, a kad bi tebe prozvali, bio sam ja na redu. Bila je to glupa igra. Ko se zabuni, morao je da da fotu. Devojke ukosnice, trake, tanke, zlatne prstenice, a deaci peroreze, belenice i olovke. Fote bi dobili natrag po cenu raznih kazni. Svoj perorez od sedefa morao sam da otkupim na taj nain to sam dvaput poljubio u ruku Andraa, pa-radnog koijaa Benickijevih. Kad god bi Malika okretala poklopac, svaki put bi viknula tvoje ime. Ti bi se, prestravljen i sav srean, maio za po-klopac, ali izgovarajui tvoje ime, ona je u stvari prozivala mene! Deset, petnaest puta uzastopce. Sve, sve ovo bee izjava ljubavi upuena meni, a tebe je od silne ljubomore oblio hladan znoj. Nas dvojica stanovali smo u kui Boncoevih, plaali smo meseno dvadeset i osam forinti za stan i hranu. Tvoj otac
8

bio je optinski belenik u istom selu u kome je moj otac bio posednik. I tebe su smatrali gospodskim detetom, ali sam ja ipak svuda uivao vei ugled. Priznaj da si mi i ti donekle zavideo. smo se nas dvojica mnogo voleli, zar ne? Od-lazili smo zajedno i u zabavite, kod tete Roe, koja je bila udova uitelja i koja nas je uz zvuke violine uila da igramo. U velikoj, blistavo izribanoj dvorani zabavita igrali smo pa-lota* u naim majunim cipelama uz zanosnu svirku violine. Sada, umaui pero u mastilo, u meni neto treperi i ave-tinjski jasno ujem slatke i meke zvuke teta Roine violine. Dakle, stanovali smo zajedno kod stare gospoe Bonco, u palanci u kojoj je nae mlade ivote doekala gimnazija. Zajedno smo vadili latinske rei iz Burjanovog renika u mekim, mrkim koricama i pri svetlosti none lampe zajed-no smo se probijali do reenja matematikih problema. Otada je prolo petnaest godina. Nisam te video od tog vremena i nita nisam uo o tebi. Pre jednog asa video sam te na stepenitu hotela. Sa tobom je bila ena u mekom krznu, s nakitom, zraila je lepotom mlade ene. Omah sam prepoznao Maliku. Pre no to sam se popeo u svoju sobu, ponovo sam se sjurio niz stepenice i zatraio od vratara da mi kae ko ste. Vratar je pogledao u knjigu gostiju i rekao: Jedan inenjer i njegova ena. Doli su iz Nemake. S prikrivenim uzbuenjem upitao sam ga: U kojoj sobi stanuju? Trei sprat, dvesta etrdeset! Za trenutak je srce prestalo da mi kuca! Ja stanujem u sobi broj dvesta trideset devet! Dok piem ovo pismo, katkad mi zastane pero u ruci, i oslukujem umove iz druge sobe. Tamo vlada tiina. Svakako ste sada dole u restoranu na veeri. Cekaj, odakle da ponem?
* Shreani staromaarski ples (prim. prev.)

Idue srede bi trebalo da se venam sa Joom. Dogovorili smo se da u doi po nju u njen stan. Svedocima sam za-kazao sastanak kod matiara. Nameravali smo da posle venanja sednemo u brzi voz za i da etiri nedelje provedemo u Opatiji. Joa, boe moj, Joa ... Toliko bih imao da ti ispriam, a ne znam odakle da po-nem. Da se vratim u vreme kada smo se rastali. Da ne zaboravim, gospodin direktor imon umro je sledee godine i za direktora je doao jedan profesor iz Pete. Go-dinu dana kasnije preselila se porodica Benicki u Petu. A tvoj otac je prodao ono malo zemlje i takoe se preselio u Petu. Postao je blagajnik u nekoj banci. Sad ve sve znam. Ti si se posle nekoliko godina u Peti ponovo sastao sa Ma-likom, postao si inenjer i naao zaposlenje u Nemakoj. Svakako ti je dobro i srean si sa Malikom. Eto, to se dogodilo s tobom. Ali sa mnom! Dozvoli mi da ti sve ispriam, onako kako mi izvire i otie iz samog srca, kao vreli mlaz krvi. Ja moram da govorim, urno i naduak, hou da ti ispriam sve; preko tebe obraam se svima, ose-ajui da je ovo moje pismo kao otegnuti krik kojim se jo jednom osvrem na ivot sa ijeg ruba u uskoro da se sur-vam. Poloio sam maturu. Iz maarskog odgovarao sam o Imreu Madau, iz istorije o Josifu drugom, iz fizike toga se vie ne seam. Od nas pao je samo Ajvas. Toliko bih mnogo ega imao da ti ispriam to bi te zanimalo, ali ne mogu sve da ti ispriam, jer moje misli huje po mom minulom ivotu, kao vetar kroz granje staroga hrasta u Narodnom parku. Bio sam student prava druge godine kada mi je otac umro. Ostao sam sasvim sam, jer kao to zna izgubio sam majku kada mi je bilo pet godina, a bio sam jedinac. Od svojih roditelja nasledio sam lepo imanje. Zemlju oko pet sto-

10

tina jutara izdao sam pod zakup, zadrao sam samo kuu i vrt, o kojima su se starali dvoje starih slugu. Upisao sam se u Peti na prava, ali sam stanovao kod kue i ove dve-tri godine bile su moda najsrenije u mom ivotu. itao sam mnogo, uglavnom politika i istorijska dela, jer sam se spremao za politiku karijeru. U meni je ivela upor-na i besmislena elja i volja molim te, nemoj da me ismejava zbog toga da postanem ministar. esto sam sa rukama na leima etao po starinskim, sumornim sobama stare kue, razmiljajui i matajui o svojoj budunosti. U Petu sam odlazio samo da kolokviram, da mi se potpie indeks. Katkad bih navratio u kafanu maloga grada, ali nisam nalazio nijednog od svojih kolskih drugova koga bih smatrao dostojnim da mi bude prijatelj. Ti ljudi su bili neobrazovani, lakomisleni i pokvareni, utonuli i zapali u uhovno siromatvo palanke. Ja, koji sam u ono vreme stras-no itao Karlajla, nipodatavao sam ih i prezirao. Na njima su visila pohabana odela, pustili su brkove, iz-menili se i udaljili od mene, tako da najzad vie nisam ni odlazio u kafanu. Ali kad god bi neko od njih zapao u ne-volju, izvrio neku manju proneveru uvek sam im ja bio poslednja nada. esto su dolazili k meni na imanje, nategnuto razgovarali sa mnom o svemu i svaemu, kao da su doli samo u posetu, ali sam ja uvek znao zbog ega dolaze. Da im potpiem menicu. Radilo se uvek o sto do dvesta forinti. Nikada im nisam potpisivao menicu, pocepao bih je pred njima i davao im novac. Mislim da su me mrzeli, jer su smatrali da sam iznad njih. Ja sam ih ne pojedinano ve uopte sve njih iskreno i od sveg srca alio. Video sam da ih put vodi u budunost alosnog i bednog ivota poreskih slubenika, ili do skuenog i bednog ivota sudskih priprav-nika i nametenika palanakih banki. Ziveo sam u to vreme prilino povueno. Pozivali su me na razne uine i veere, prvenstveno po kuama gde je bilo II

mladih devojaka. Iako sam katkad prihvatao ove pozive, nisam se oseao nigde prijatno, dosadilo mi je udvaranje mama i bilo mi je muno to su se prema meni ophodile upadljivo ljubazno zapostavljajui ostale mladie. U svakom sluaju ja sam se zaista razlikovao od njih. Ve sam u ono vreme io svoja odela kod najboljih i najskupljih krojaa u Peti. Nikada nisam alio novac za cipele, rublje i mane. Petanski kroja govorio mi je uvek pri probi odela da imam stas da dobar kroja radi sa velikim zadovoljstvom. Bio sam visok i vitak. Mnogo sam hodao napolju po suncu i vetru, a moje lice je bilo boje iarke. Oi su mi bile tamno-plave, sanjalaeke, sa izrazom tuge. To sam nasledio od svoje majke. Kosa mi je uvek bila kratko podiana, lice izbrijano, a oko usana su mi se ve sa dvadeset godina urezale dve duboke, otre bore, koje su mom licu davale nadmoan, muki i pomalo podsmeljiv izraz. Ove dve bore nasledio sam od oca. Naroito sam voleo svoje ruke, koje sam bri-ljivo negovao i esto dugo posmatrao. Kao da razgovaram s njima. Bile su to lepe muke ruke, snanih zglobova i prefi-njenih linija, vrste, samovoljne, u ijim su pokretima do-lazile do izraaja sve moje elje i oseanja. Na levoj ruci nosio sam veliki pecatni prsten s porodinim grbom koji je smatran za svetinju u porodici. Cesto sam odlazio u lov. Sa pukom o ramenu odlazio sam u umu, moda i ne toliko za ljubav lova, koliko zbog sa-moe i tiine, koju sam mnogo voleo. Priroda moe da pro-budi i da unese istotu u oveju duu. Drvee, vetar, oblaci, zalazak sunca, mesec na pomolu, duboka i nepomuena tii-na neba odraavaju se u naem raspoloenju i oseanjima. Imao sam dvadeset i tri godine kada sam se odselio u Petu. Tada sam imao da poloim samo jo nekoliko zavrnih ispita i nameravao sam da se primim slube u nekom ministarstvu, im dam doktorat. U meuvremenu hteo sam da odsluim svoj rok kod husa12

ra, ali me nisu primili u vojsku. Lekar je rekao da imam slabo srce. Imao sam puno razloga da budem zaprepaen i ogoren, znao sam da je moje srce potpuno zdravo i da je lekarevo miljenje unapred smiljeni dobar izgovor, jer sam traio da budem primljen u husarski puk u koji je bilo teko ui. U njemu su sluili vojsku mladi aristokrati i sinovi naj-otmenijih porodica. Pukovnik, koga sam lino zamolio i koji je nekada bio prijatelj mog pokojnog oca, nije hteo da me odbije, pa se izvukao na taj nain.

U Peti sam najpre stanovao u Lovakom rogu" (moja ua i ira porodica decenijama je odsedala u ovom hotelu kad god bi doli u Petu), ali sam ubrzo putem oglasa dobio u Budimu dve prijatne sobe sa posebnim ulazom. Moja gazdarica bila je udova austrijskog pukovnika. Ot-mena stara dama sa kosom belom kao sneg, podseala je na gospu iz doba rokokoa. Ophodili smo se jedno prema drugom s dubokim potovanjem prema propisima etikecije, a razgo-varali smo uvek francuski. Stara gospoa je odlino govorila francuski, a ja sam se radovao to mogu da konverziram. Pukovnikova udovica bila je veoma siromana. ivela je od izdavanja dveju soba, od tri koliko je imala, po prilino paprenoj ceni. Ja sam plaao oko sto pedeset forinti za dve sobe, ali nisam alio, jer se u njima nalazio divan, skupoceni, starinski nametaj, lepi tepisi i ljupke, stare slike, sa tragom minulih godina po ramovima i potamnelom platnu, to me je donekle podsealo na na stan. Osim toga, imao sam i balkon i kupatilo za svoju vlastitu upotrebu. Kad sam po sobama izveao slike oca i majke iz mladih ana, oseao sam se kao kod kue. Poloio sam ispit. Pre toga sam mnogo uio, uvee nikada msam izostajao i gazdarica mi ree da dosad nije imala so-

13

lidnijeg stanara. Ruavao sam po restoranima hotela na obali Dunava, a gotovo jedinu razonodu pruao mi je korzo. Satima sam sedeo na stolicama du etalita i posmatrao masu sveta koja je prolazila ispred mene, kao to usamljen i zamiljen ovek posmatra rene talase. Katkad sam imao po-neku beznaajnu i vedru pustolovinu, i to ne samo sa enama ve i sa mukarcima. Moje usamljene i besciljne etnje iza-zvale su kod izvesnih mukaraca verovanje da i ja pripadam njihovoj sekti. Voleo sam korzo, jer sam na sebi oseao poglede ljudi, koji kao da su izmeu sebe govorili: Pogledaj, kako mu je lepo odelo! Pogledaj njegove cipele! Vidi kako je otmen mladi! Sve je to za mene bila razonoda i zabava. Boravio sam ve dve nedelje u Peti i tada sam jednog etvrtka ugledao prvi put Editu Ralben, koja me je dovela dovde, do stranih patnji ove usamljene noi u kojoj se opratam i zbog koje Joa ... Cekaj, hou svega da se setim podrobno. U etvrtak sam ruao u Hungariji", vratio sam se u svoj stan u Budimu oko tri asa po podne. Kroz kapiju kue u kojoj sam stanovao, iziao je jedan general. Na grudima je nosio nepoznata, ogromna, udnovata odlikovanja, na nogama uzane, lakovane cipele a na rukama bele rukavice. Bio je veoma otmen. Njegovo lice bilo je strogo i gordo, a tanki, engleski brkovi, prosedi. Sudei po svemu bio je jo mlad, svakako ispod pedeset godina. S njim je ila i jedna dama: od prvog trenutka videlo se da mu je to supruga. Mrava, sa pomalo zejim zubima, ena etrdesetih godina, ali otmena i vitka. Imala je eir sa i-rokim obodom i crnu, svilenu haljinu. Oko vrata ukusnu nis-ku od isprepletanih zlatnih lania. Za njima je izala i mlada devojka. Liila je na majku, i ona je, iako u manjoj meri, imala zeje zube. Ovo je nje14

nom licu davalo pre karakteristican no neprijatan izraz. Nije bila ni lepa, ni runa, ali mladost, otmenost, istota i briljiva nega zraili su iz nje kao kakav prijatan miris. Pre no to sam se popeo stepenicama bacio sam pogled na spisak stanara. Meu stanarima prvog sprata naiao sam na ovo ime: Otto von Ralben, General der Cavallerie. Zamiljeno sam se peo stepenicama. Zastao sam izmeu drugog i treeg sprata, naslonio se uza zid i posle kratkog kolebanja reio da se oenim kerkom prosedog generala koja je imala pomalo zeje zube. Znam da ovo zvui donekle smeno, ali veruj mi, tako se reavaju Ijuske sudbine, tako se raa ljubav do groba: ovek se na ulici osvrne za jednom enom i pomisli: Sto ima milo lice..." sutradan je vidi ponovo, treeg dana, dok usamljen jede supu u restoranu ve pomilja na nju, etvrtog dana navikava se na tu misao, kao plua aka na dim cigareta i dva meseca kasnije radi nje mu se zapalio svaki ivac kao od smrtnog otrova. Ali ovek to saznaje tek naknadno. Popeo sam se u svoju sobu, legao na divan, skrstio ruke pod glavom i zagledao se u tavanicu. Lepa devojka. Otmena. Njena kosa, u kojoj se tamno zlato pomealo sa bojom kestena, ima naroiti preliv i sjaj. Sklopim oi i pokuavam da se tano setim njenog Hca. Ali nikako ne uspevam da ga doaram, toliko je na susret bio letimian. Seam se jedino da ima pomalo zeje zube, ali moda mi je ovo palo u oi samo zato to sam prvi put ugledao njeno lice. Na prvi pogled u seanju se urezuju samo upadljive crte, kao pod olovkom karikaturiste. uo sam od jednog odlinog karikaturiste da mnogo bre i jas-nije moe da uhvati olovkom lice koje vidi prvi put, no lice starog poznanika ije crte, na koje je navikao, ve zna na-pamet. Kod nepoznatog lica se istiu sve karakteristine crte, a navika ih postepeno brie. Opruen na divanu, zatvorenih oiju, oseao sam kraj sebe kerku generala Ralbena i pruao ruku prema njoj. 15

Na vratima se zau tiho kucanje i moja gazdarica, stara pukovnikovica, promoli svoju snenobelu frizuru kroz odkri-nuta vrata. Monsieur, il vous est arive une lettre.* Skoio sam sa divana i uzeo pismo. Pukovnikovica je htela da se povue, ali sam irom otvorio vrata. Izvolite, sedite. Da porazgovaramo malo. Pismo sam bacio na sto, sada me nita drugo nije zanimalo, hteo sam samo to vie da saznam o generalu Ralbenu i nje-govoj porodici. Teta Kamila (tako mi se zvala gazdarica) gledala me je zahvalnim pogledom, jer joj je obino bilo oajno dosadno i jednom je i sama priznala da je tokom godine pet puta proitala romantini francuski roman, u etiri knjige, od autora nepoznatog u svetskoj literaturi, to su bile jedine knji-ge u celom stanu. Raspitivao sam se o generalovoj porodici. Na licu teta Kamile ogledale su se neprijatne uspomene. To su veoma uobraeni Ijudi ree. Zena je po roenju grofica i ne opti ni s kim u kui. Zatim poe da se ali: Treba da znate da sam im napravila posetu kaa su se pre pet godina doselili ovamo, najzad, i moj pokojni mu bio je pukovnik. Ne mogu da kaem, primili su me lepo. Pomi-slila sam, nala sam kuu u koju katkad mogu da navratim na razgovor i da se vidim sa svetom. mi nisu uzvratili posetu, samo su mi po sluzi poslali posetnicu. Posle nekoliko nedelja jo jedanput sam sila do njih, ali onda su me ve primili namrtena lica ... oh, to su veoma uobraeni ljudi... Koliko imaju dece? Samo jednu kerku. Bogme, ja i ne znam kako se zove. Cujem da je verena rekoh lukavo.
* Francuski: Gospodine, dobili ste pismo (prim. prev.) 16

 Verena? Ne bih rekla. Ovakve stvari se brzo prouju u kui, jer ih kriom svi motre. Sluavke prepriavaju o svemu, kada uvee iziu u hodnik na razgovor. I svaka de-vojka posle o svemu pria svojim gospodarima. Prekjue su se mu i ena posvaali, jer pekir u kupatilu nije bio na svom mestu i general je sa mokrim rukama trkarao iz jedne sobe u drugu. Inae ive dobro. Mnogo su me obradovala obavetenja dobijena od teta Ka-mile. ena je grofica i porodica strogo vodi rauna koga pri-ma u kuu. Ovo ini celu stvar jo uzbudljivijom i zanimlji-vijom. Devojka jo nema udvaraa, prema tome ja u biti prvi mukarac u njenom ivotu. Ovo e u izvesnom pogledu da mi olaka ostvarenje namere, koja ovako na prvi pogled izgleda neizvodljiva. Kada sam otiao od kue siao sam niz sporedne stepenice samo da bih mogao da proem hodnikom na prvom spratu pored njihovog stana. Ovo mi nije pruilo dalja obavetenja, ali me je uzbudila blizina stana, u kome u se uskoro to sam pouzdano znao odomaiti. Bacio sam pogled kroz prozor jedne od soba koja je gle-dala u dvorite, ali nisam video nita, samo ivau mainu uza sam prozor. Bila je pokrivena vezenim, zelenim pokri-vaem. Te veeri dugo nisam mogao da zaspim. Moja mata je neprestano obletala oko devojke, grlila je grevito i pomam-no traila njena usta. U meni su odzvanjala devojaka imena Ana, Melanija, Magda, Ica, Fani zasad jo nisam znao ni kako se zove, te je njeno nepoznato i tajanstveno bie u mojim oima bilo jo uzbudljivije. Da li ti je poznat opojni zanos ovih asova? Lei u krevetu, na nonom stoiu gori lampa pod zaklonom, a asovnik tiho kuca na mermernoj ploi. U sputenoj ruci ti povremeno zaute novine, koje si sa dosadom prestao da ita zamuri i sav se predaje ostvarenju jedne zamiljene ljubavi, apue rei i dobija na 17

njih odgovor zaprepaujue jasnim glasom, usta su ti pre-puna slasti zamiljenih poljubaca. Zamisli, te veeri stajao sam uzdrhtala srca pred sutranjicom i preksutranjicom kao trka spreman za skok, uzdrhtao, napetih miia i stegnuta srca, ispred linije koja obeleava start, pre trke u kojoj se takmii za najveu nagradu svog ivota. Ja sam u izvesnom smislu fatalista. I sada mi se ini da sam svoj ivot, budunost i karijeru uvek hteo da izgradim na osnovi dobrog braka. Za mene je brak predstavljao stepe-nice kojima u se, stepenik po stepenik, peti sve vie. Muile su me arke, bezmalo bolne elje da neto postignem, da se popnem visoko j'er su mi uvek bili u pameti moji kolski dru-govi, koji su u otrcanim pantalonama, prljavim okovratni-cima, neobrijani, igrali bilijara, ili domina sa mesnim berberinom u palanakoj kafani Kruna". Zar i ja da budem takav? Ta pomisao uasavala me je vie od ona dva bauka iz mladosti: krvne bolesti i tuberkuloze. Jo od mladosti sam hteo da postanem visokorodni gospodin, sa crvenom lentom odlikovanja pod belom manom svoga fraka, sa sjajem bla-enog samopouzdanja oveka kome svi zavide u oima, hteo sam da budem otmen, nadmoan, istanana ukusa, duhovit, da se kreem samo u najotmenijem drutvu, da igram tarok sa ekselencijama, da opsedam tajanstvene, divne ene, da ih volim onakve i onako, kao to je Le Menil ljubio mirisna ruiasta ramena Tereze u maloj kui u ulici Spontini, gde itavu sobu osenava majski suton i timung starinskih gob-lena. Leei srca razdiranog udnjom prieljkivao sam te veeri uzbudljiv, patnjama proet, divni roman sa vitkom kerkom generala; sve do najsitnijih detalja matao sam o prvom po-ljupcu, prvom zanosu koji nam pokree ruke, video sam i osetio atmosferu sutona u ulici u kojoj e ona sa mnom da mugne u jednu budimsku kuu, nad ijim se tronim kame-nim ulazom nadvio jorgovan, dok se prozor sa malim, belim 18

zavesama blista u sjaju zalazeeg sunca; zamiljao sam sobu u kojoj u pasti pred njom na kolena. Utonuo sam u nadze-maljski, opojni zanos ovih trenutaka. Zamiljao sam svaki lagani pokret... sve dotle dok me nije zabolela glava i ni-sam ugasio osvetljenje.

Zaboravio sam da pomenem: u pismu koje mi je teta Kamila donela po podne izvetavao me ujak Karolj, da sam u ministarstvu prosvete postavljen za pomonog pristava bez plate. Dorukovao sam na terasi hotela Hungarija" i slu-ajno mi doe do ruku slubeni list u kome je stajalo i moje ime. Dok sam tog blagog, sunanog jesenjeg jutra sedeo meu uurbanim svetom, otreznio sam se od umalog sanjarenja u koje sam utonuo prethodne veeri pre spavanja, odjednom mi se uinilo besmisleno sve ono to sam u sebi zamiljao o generalovoj keri. U stvari, nita i ne znam o njoj. Moa vrska, ili je toliko glupa da ne mogu progovoriti ni dve rei s njom. Kakva nemogua ideja da odmah pomislim da se oenim njome! Zato to je kerka generala? Treba vie da se kreem u drutvu, da se ne bih bavio tako glupim mislima. Da, ali kako da uem u drutvo? udnovato, na to jo nikada nisam pomiljao. Uzalud imam novaca, uzalud imam odlina odela, dobro ime, prijatno lice, kako da dospem u prisne sobe, za kojima toliko udim? Oajavao sam pri pornisli da e to ii veoma sporo, da sam tako rei nepoznat u ovom ogromnom gradu i da nemam nijednog prijatelja koji bi me uhvatio pod ruku i odveo u takve kue. Sasvim sam zaboravio na generalovu kerku i do podne sam se etao obalom Dunava. Zamalo me nije oborio jedan od prodavaca novina, dovikujui mi u Hce naslov jednog podnevnog Hsta. Kupio sam novine, lagano skinuo rukavice i seo na jednu od stolica na korzu. Poeo sam da itam no-vme. I tada mi se odjednom uinilo da me je neko udario 19

posred grudi, tako je naime delovalo na mene nekoliko bez-naajnih redova meu politikim vestima. Ministar predsednik u audijenciji kod kralja... Prijem voa politiokih stranaka i politiara... Novi kabinet..." Orili su se naslovi, a dole, kao da se sakrilo ovih nekoliko sivih redova: Posebni voz kree ujutro u osam asova sa Istone stanice. Posebnim vozom odlazi i konjiki general Oto Ralben, njegov odlazak dovodi se u vezu s upranjenim polo-ajem ministra vojske ..." Prebledeo sam. U magnovenju mi je prolo kroz glavu: iz-gubio sam kerku generala, karijeru, tasta ministra, sve, i to pre no to je sve ovo ma i za trenutak pripadalo meni. Da se ta stvar dogodila kroz petest meseci, sve bi bilo u redu, jer bih ja za to vreme dobio bitku. Upoznao bih se s njom, zatra-io njenu ruku i ona bi ve bila moja verenica. Svakako bi mi je dali, imuan sam, gospodskog i plemikog roda, sa dok-torskom diplomom u povezu od psee koe, slubom u minis-tarstvu, a osim toga, devojka... svuda su mi do sada u ivotu stavljali do znanja da sam, ne Ijuti se to u ovde da ispiem, veoma lep mladi. A sada je svreno. Sa ovim ministarskim poloajem odjednom je ona poletela uvis kao luftbalon. De-vojka je ve i nestala pod svodom moje mate. Uzalud gledam za njom. Kerka ministra vojske (a uz to e se odseliti u ) ne moe da mi bude ena. Kao kerka obinog generala jo je za mene bila dostina, ali ovako... Svreno je sa ovom za-miljenom igrom, Ijubavlju, brakom, svreno zauvek, pre no to je i otpoelo. Mrzovoljno sam se etao ispred hotela. Dva dana ranije odista ne bih mogao da zamislim da u se rastuiti, to je konjiki general Oto Ralben pozvan u audijenciju. Da mi je neko u etvrtak u ovom obliku postavio to pitanje, ne bih mogao da mu odgovorim, ma koliko lupao glavu. udnovato koliko daleko misli mogu da odvedu oveka, ba kao vihor uveli list sa drveta!
20

Sutradan sam otiao u ministarstvo i pred jednim starim ministarskim savetnikom poloio slubenu zakletvu. Mi-nistrov sekretar me je vodio tronim hodnicima i predstavio me mom efu, njih dvojica zatim odredie sobu u kojoj u da radirn. Unekoliko sam se oseao kao nekada u ako doba, kada sam doao u nov aki dom. Bilo mi je prijatno to su mi svi govorili ti. Uveli su me u malu sobu, iji su prozori gledali na ulicu. Kraj prozora je stajao mlad ovek. Za pisaom mainom se-dela je plavokosa devojka, sa plavom somotskom trakom u utoj kovrdavoj kosi. Mladi napusti prozor, prie i prui mi ruku: Zdravo. Ja sam okonai. Devojka mi prui mali prst i nasmeja se. Margita Na. Izvinite, ruka mi je sva plava jer sam stavila novu vrpcu u mainu. Oboje su bili simpatini i vedri, smesta sam ih zavoleo. Cokonai je bio vitak, zgodan mladi, sa licem kao u devojke, svetloplave kose. Oblaio se prilino jevtino. Devojka tankih usana bila je bezbojna, pomalo tuna petanska lepotica. Mog-lo joj je biti oko dvadeset i etiri godine, pod tankom bati-stanom bluzom nazirale su se oble, mladalake Iinije njenih ramena i grudi. Otpoe razgovor o sitnim, utivim beznaajnostima. Izvoli ree okonai i iz gornjeg depa kaputa izvadi i prui mi tabakeru. Imao je lepu, ukusnu, zlatnu tabakeru. Zapalili smo cigarete. Puila je i Margita. Ja sam morao da ispunim neku listu za ekonomsko ode-, te sedoh za sto i poeh da piem, okrenuvi lea osta-lima. Odjednom me tre Margitin iznenadni uzvik: Cokonai, tako mi boga, opaliu vam amar! Osvrnuh se. Sa rukama u depu od pantalona, zabacivi glavu, oko-

21

nai se grohotom smejao. Margita se pipala po vratu, kao da joj tamo bridi rana, a joj je plamtelo kao krv. Bezobraznik! ree i pogleda u mene pritvorenirn smekom. Ako jo jedanput izvedete ovakvu budalatinu obrati se zatim okonaiju tuiu vas gospodinu savetniku. okonai izvue kesicu od svilene hartije i prui je Margiti. Devojka uze jednu bombonu, pogleda u mene i onda se nasmeja. Sve troje izili smo zajedno iz kancelarije. Na uglu Margita pripreti Cokonaiju: Ne zaboravite knjigu koju ste mi obeali! Umesto odgovora Cokonai se duboko pokloni 1 skinuvi eir opisa njime irok do samog plonika. Margita mu veselo prui ruku i odskakuta... Mi smo poli u pravcu Dunavske obale; okonai me uhvati pod ruku. Zgodna mala betija. Mislim da je ve imala Ijubavnika. Kakvu si jcj knjigu obeao? Cokonai poskoi u hodu kao da hoe da zaigra i prte u smeh: Pustolovine viteza Fobla! Pogleao sam u Cokonaija sa zaprepaenjem, a on me uvue u gomilu sveta na korzu, javljajui se levo i desno, glasno dobacujui pozdrav zdravo" i ljubim ruke". Zavideo sam mu to poznaje toliki svet. Otiao sam kui neto posle dva asa. Stigavi, bacio sam pogled na prvi sprat. Prozori generalovog stana bili su otvo-reni, na jednom od njih leao je jastuk sa divana, a na njemu plava devojaka glava, ba kao da je neko do polovine isturio odar kroz prozor. Plavokosa devojaka glava leala je na jastuku licem k nebu. U prvi mah nisam znao ta to treba da znai, ali se onda setih: gospoica se suna. Sijalo je slatko, toplo, jesenje sunce, oveku se inilo kao da mu mlaki med
22

kaplje na nadlanicu, kada je malo due podri u vazduhu. Gospoiina plava, zlatnosmea kosa prelivala se tamo gore, na jastuku s divana, kao plameni venac od klasja. Za trenutak sam se zagledao u ovaj prizor, a onda uao kroz kapiju. Nije me vie zanimalo. Zna li ta se dogoilo sutradan? Novine su ispunile svoje stupce izvetajima o prijemu u Beu. Imenovan je i novi kabinet, a ministar vojske postao je neko sasvim drugi. Ime generala Ralbena listovi uopte nisu spominjali. Ovo je opet podstaklo u meni ranije misli. Dva dana kasnije ponovo sam video Editu Ralben. Stajala je u hodniku, nalaktila se obema rukama na gvozdenu ogradu. Dole, na sredini poploanog dvorita, tretao je pomamno neki grozni fonograf. Ona je sluala. Smelo sam se odluio: skre-nuo sam onuda da bih mogao da proem pored nje. Bele svi-lene arape, bele platnene cipele, lepe, vitke noge. Svee izglaana haljina od batista, tanak, vrst struk, umiljata, de-aka ramena. Kosa divna. Gusta teka puna, plava, zlatna i smea. Dve male une koljke se rumene kao dve ruine la-tice. Obavija je neizreciv miris, miris izglaane haljine pome-an sa blagim parfemom. Miris devojaka istih kao pena. Leao sam u sobi na divanu da poinem. Oseao sam je pored sebe. Dva dana kasnije opet sam je video ispred kapije! Imala je tamnoplavu haljinu, jer je vreme bilo oblano. Susreli smo se ba na samoj kapiji. Otvorio sam ispred nje jedno krilo, ne progovorivi ni rei, ali je moj pogled govorio: izvolite. Pogle-dala je u mene, zastala za trenutak, kao da razmilja da li da prihvati ovo... ta? ovo nita. Zatim je izila kroz kapiju. Ja sam skoro neprimetno podigao eir, ona je jedva primetno klimnula glavom. Tada sam joj prvi put pogledao u lice. Njene lepe, duboke i pametne oi imale su pomalo japanski oblik, uzane obrve, nene kao da su od somota. Ne, nije tano da ima zeje zube.
23

Pet dana je nisam video. Onda smo se opet sreli na stepe-nitu. Kada me je ugledala skrenula je pogled na drugu stranu. Ovo je znailo: Vi sada moda uobraavate da ste stekli pravo da mi se javljate, jer ste mi onomad otvorili vra-ta; molim vas, nemojte to da inite, jer i onako neu da pri-mim va pozdrav. Nisam joj se javio. Ovakvim prenagljenim korakom mogao bih da pokvarim sve. Ako je ona gorda i nepristupana, ja u da se pokaem jo gordiji i nepristupaniji. Jedne veeri dovezao sam se kui kolima. Izdaleka sam video da se ona nalaktila na prozor. Iskoio sam iz kola i dao koijau neobino bogatu napojnicu. On se prenerazio i po-klonio tako duboko da zamalo nije pao sa svog sedita. Ja nisam podigao oi, pravio sam se kao da ne znam da se ona nalaktila na prozor. Ne znam zato, ali mi se ueinilo da sam joj se za stepen pribliio. I otada je mojim danima upravljao sluaj, sve je zavisilo o toga da li sam je tog dana sreo, ili video. Kada bi mi pokatkad dolazila u susret, uvek je skretala pogled na suprotnu stranu. Oajavao sam pri pomisli da se moda nikada neu upoznati sa gordom Editom Ralben. Jednog dana u kancelariji, okonai mi ree: Do avola, nije mi gotov frak, ne znam ta da radim. Sta e ti frak? Pozvan sam na kuni bal kod moje tetke. Prii, da vidim... moda bi mi tvoj frak bio dobar ... Da li bi mi ga dao na poslugu? Vrlo rado. Poalji nekoga po njega danas po podne. Gde stanuje? i uze olovku da zapie. Ulica B ... broj esnaest, trei sprat, stan broj etiri. okonai se tre. Cudnovato. Pozvan sam ba u tu kuu. Ali na prvi sprat. Ko koga? 24

_, Kod Ralbenovih. Editi je roendan. Tog dana se kod njih uvek prireuje veliki kuni bal. Gledao sam u Cokonaija razrogaenih oiju. _Zar su ti oni roaci? Da. I moja je majka roena grofica Velbek. Poalji samo nekoga po frak... rekoh i srce mi burno zakuca. Stajao sam kraj prozora. Gledao na ulicu. Zevao. Lupkao sam se dlanom po ustima dok sam govorio. Prikrivao sam na taj nain svoje strahovito uzbuenje. Cuj rekoh Cokonaiju jedanput bi mogao da pove-de i mme na ovakav kuni bal. Ne poznajem nikoga u Peti... Zna da igra? Znam. Hoe li da te povedem na ovaj bal? Srce je htelo da iskoi. Slegoh ramenima. Cokonai se odjednom namrti. Ali ako mi da frak, u emu e ti ii? Imam dva fraka rekoh stegnuta grla. Cekaj, odmah u da telefoniram Editi. Priao je telefonu i poigao slualicu. Ja sam stajao pore prozora ruku skrtenih na grudima. Cokonai mi prui drugu slualicu, da bih i ja mogao da pratim razgovor: Cokonai: Halo! Jesi li ti, Edita? Ovde Pita. Glas (pevuei): Zdra-avo! Cokonai: Hoe li jo jednog dobrog igraa za subotu? Glas: Hou. Ali nemoj da mi dovodi makar koga. Zna kakav je tata. Cokonai: ta ti pada na pamet! Dotini je pristav u ministarstvu prosvete, bogat, posednik, lan naeg kluba, veo-rna lepukast mladi, ta bi htela jo? Poaljite i njemu poziv-nicu.

25

Glas: U redu kad ga toliko preporuuje... Kuda da poaljem pozivnicu, na ije ime? Cokonai: Stanuje u istoj kui u kojoj i ti stanuje... Doktor (i ree moje ime)... trei sprat, stan broj etiri. Duga pauza na telefonu. Glas: To je onaj crnomanjasti mladi? Cokonai: Poznaje ga? Glas: Iz vienja. Ima lepe oi. Opet mala pauza. Cokonai: Da li ga poziva? Glas: Da. Cokonai spusti slualicu i rukom uini pokret koji je tre-balo da znai: Voila! Rekao sam Cokonaiju da moram da idem na stanicu i odju-rio iz ministarstva. Kao bez due otrao sam svom krojau. Gospodine Kunc poeh zadihano da objanjavam krojau danas je etvrtak, sad je pola dvanaest, do subote posle podne u pet asova potreban mi je frak... Iskljueno, milostivi gospodine ... Moram da ga imam! Nije vano koliko e da staje. Uz-mite posebnog radnika, neka radi nou... shvatite, moram da ga imam. Vi ete dobiti od mene na poklon srebrnu taba-keru. Gospodine Kunc, ovo mi morate svriti... Gospodin Kunc mi najzad dade asnu re da e mi saiti frak. Ja sam, naime, imao samo jedan frak. A taj sam morao da dam Cokonaiju. Kada sam stigao kui, na mom pisaem stolu lealo je lju-biasto pismo. Na omotu tanki, neni devojaki rukopis, moje prezime ispisano pogreno, nedostajalo je jedno t, a umesto stajalo je i. Moe li da zamisli kakvo mi je neopisivo zado-voljstvo priinilo ovo pismo? Uzeo sam ga u ruku i nemoj da me ismejava zbog ovoga dugo sam udisao miris omota. Osetio sam naj'zad, toliko dragi, ni sam ne znam koji, ist, a26

robni parfem, isti onaj koji sam osetio kad sam proao pored nje u hodniku. Edita! Sada ve znam i njeno ime. Podigao sam lice uvis i sa uzdahom duboke enje izustio: Edita! Priao sam pro-zoru, koji se zamaglio od novembarskog mraza i prstom jo u rukavicama, ispisao na oknu krupnim slovima: Edita. Iao sam iz jednog ugla sobe u drugi u zanosu sree; na prainom pokrivenom krilu ormara takoe sam ispisao prstom Edita. Sruio sam se na stolicu kraj stola, spustio glavu na ruke, zatvorio oi i pritisnuo dug poljubac na politiranu povrinu stola. U mati sam traio njene usne. Hladne, tanke, prkosne usne sa kojih slast zamiljenog poljupca osetih kao da sam usnama dodirnuo somot, cvet, eravicu... rumeno, ivo meso devianskih usana. Bio sam lud. Veruj mi, nema nieg lep-eg u ivotu od Ijubavi koja se budi. Opijum mutnih i potaj-nih elja koji do dna srca udno uvlai u sebe, dubokim uz-dahom, kao opojni, topli miris alfijom obraslih senokosa. Tajna nepoznatog i beskonanog, zvuci harfe venog prolea na ustreptalim icama due. Maae! Ja u kroz jedan as meu ovim zidovima to lie na strane mrtvakog sanduka, u mukloj tiini hotelske sobe da pucam u svoje srce. Ja sada piem svoje oprotajno pismo, voleo bih da imam vie snage, pisao bih dva dana i dve noi uzastopce, stegnuta srca pisao bih, pisao, napisao bih knjigu iz koje bi se orila samo jedna jedina re: ljubav! Divlji, gromoglasni, mladiki krik: ljubav! Uasan krik, kao urlik medveda koji se pare u prolenoj umi obrasloj evarom, kao otegnuti, blaeni vrisak ene u ipka-noj, mirisavoj, snenobeloj postelji... gledaj, ja sada stojim na visokoj, crnoj obali smrti, uskoro u se survati, ja znam, veruj mi, to je bila jedina lepota u ivotu; u mislima se vraam trenucima kada je moja zaarena mata prvi put zagr- ovu devojku, kao neki plamen. Seam se tih trenutaka i ova uspomena sada ponovo struji mojim srcem kao tajanst-vena struja koja pokree ukoenu ruku lea... boe moj,
27

zato moram da umrem... Priekaj, ne mogu vie, moram malo da se odmorim.

Subota uvee, osam asova. Ve sam obukao frak. Baoio sam pogled u ogledalo: ugledao sam crno-belu senku. Vitak mlad, osenenih oiju, prkosnog, gordog dranja, irokih ramena, tamna lica, odlunih crta oko usana neobina ot-menost fraka... bio sam tako tu samom sebi. U mukloj tiini sobe seo sam u naslonjau, podboivi bradu rukom. ekao sam okonaija. Stigao je na vreme. Na njemu moj stari frak. Bio mu je malko irok. Cuj ree da ga avo nosi, nekako mi ramena landaraju u ovom fraku. Vrteo se i propinjao na prste pred ogledalom. Umirio sam ga rekavi da mu frak odlino pristaje. Sili smo dole na prvi sprat. Ja sam bez rei iao za Cokonaijem. On se jo jedanput osvrnuo i veoma zabrinutim pogledom me upitao: Cuj, nee li da mi se smeju u ovom fraku? Nee, nee, hajde idi gurao sam ga. Civiluk u velikom predsoblju bio je ve pretrpan cilindri-ma, vojnikim apkama, zimskim kaputima i husarskim do-lamama. Preko stolica bila su prebaena meka, mirisna en-ska krzna. U unutranjim odajama blistali su svenjaci i odande se uo i agor mnogobrojnih enskih i mukih glasova, smeh i aljivi protesti. Hodi za mnom Cokonai. Osetio sam da sam pobledeo. U prvoj sobi Cokonai se probi kroz mnotvo ljudi do grupe koja je vodila ivahan razgovor i rukom dodirnu miicu gene-rala koii je, pretrpan odlikovanjima, sa plamenocrvenim naitkom na crnim pantalonama stajao pored klavira.
28

_. Cika Oto, da vam predstavim svog prijatelja... General se okrenu, svoje lice prinese mom, zamirivi ocima saslua moje ime, a zatim tiho zvecnu mamuzama. Zdravo. Prui mi ruku, a odmah posle toga uhvati se istom rukom za bradu, okrenu na drugu stranu i produi razgovor sa onis-kim, bradatim gospodinom sa naoarima koji je stajao pored njega i sluao generala. Cokonai me povue za sobom. Hodi, sada u da te predstavim tetki Sesil. Preli smo u salon u kome su sedele starije dame. Odmah sam meu njima poznao mravu generalicu. okonai upre prstom u mene. Tetka Sesil, evo najboljeg igraa. Generalica se ljubazno osmehnu i prui mi ruku. Poklonio sam se duboko i poljubio joj ruku. Cujem da i vi stanujete ovde u kui. Da, milostiva gospoo. Poklonio sam se jo nekim starim damama i promrmljao svoje ime. Njihovih lica se vie ne seam. Cokonai me izvue iz salona. Odvede me u zimsku batu, gde je omladina bila na okupu. Jo izdaleka pronaao sam pogledom Editu. Evo rtve pokaza me okonai. Edita mi pruii svoju usku, hladnu ruku. Zadra je prilino dugo. Ili se to samo meni uinilo? Vas iz vienja ve odavno poznajem ree. Nisam odgovorio, samo sam se poklonio. U sobi je nastala tiina. Redom sam se predstavljao. Rukovanje, uzajamno izgo-varanje imena. Oseao sam kako me nemi pogledi mere od glave do pete. Kako se zadravaju na meni. Po tiini koja je nastupila zakljuio sam da je moja pojava privukla panju. Stao sam po strani, uza zid, pored Cokonaija, koji je ve otvarao tabakeru. Razgovori su se nastavili. Kada sam pogle29

dom preleteo preko drutva vieo sam da me neki od njih jo posmatraju. Meu njima bila je i Edita. Edita je, u blistavoj beloj haljini, sa visoko zaeljanom zlatnosjajnom punom, rumena od uzbuenja, stajala na sre-dini sobe. Posmatrao sam njen divni, vitki stas. Razgovarala je sa jednim visokim, ulanskim porunikom, crvenog lica. Ko je onaj porunik? upitao sam okonaija, tek da neto pitam. To je grof Arenberg. Drugo mu ime <ne znam. Malo sam pobledeo, ali to okonai svakako nije primetio. Moda ovaj... Arenberg...? Cokonai mi je objanjavao ko se jo sve nalazi u salonu. Pokazujui jednu mladu, mravu damu, ree da je to Aren-bergova supruga. Ovo me uspokoji. Nisam razgovarao sa Editom, ali su se nai pogledi esto susretali. Seli smo za veeru. Srebro, blistavi kristal, porculan, cvee na aravu belom kao sneg. Na drkama tekog, srebrnog pri-bora za jelo devetokraka kruna. Sedeo sam neto malo po strani, preko puta Edite. Zdesna sedeo je pored nje mladi ute kose i bubuljiava lica, sleva Arenberg. Pored njega debeli mladi sa svinjskom glavom i monoklom, koji je uasno mnogo jeo i pio. Retko bi progovorio i tada nije izgovarao slovo r. Rekao je: dagi pijatelju ... ovo vino je izvsno ... A Arenbergovoj dugovratoj eni rekao je: Daga gofice ... Setio sam se njegovog imena: zvao se Turkevei. Ali sam se setio i da je, predstavljajui se, jasno izgovorio slovo r, rekao je: Turrkevei. Svoje ime smatrao je vanim, jer je vodio poreklo od uvene porodice Turkevei. Pored mene sedela je devojka sa ribljim oima, kad god bih je oslovio zaigrale bi joj riblje oi, ali ni rei nisam mogao da izvuem od nje. S druge strane sedela je neka mala,
30

punaka ena, koja je oigledno bila sva u vatri dok je raz-govarala sa svojim susedom zaklanjajui lice salvetom. Neki husar sedeo je pored nje. Punaka enica mi se povremeno obraala, izvinjavajui se to mi okree lea. Izmeu ove dve susetke za stolom oseao sam se potpuno usamljen, to mi je bilo veoma prijatno. I Editi su njeni su-sedi bili dosadni. Ja sam svoje lice i poglede upravio u Editu, koju je oi-gledno zbunio ovaj nemi, nepomini, ponizni, a istovremeno i vlastoljubivi pogled. Okretala je glavu tamo-amo, kao da joj sunce sija pravo u oi. Zatim se postepeno navikla i odjednom mi je i ona poklonila dugi pogled. Da sam u svom ivotu bio pisac, napisao bih knjigu: Razgovor nemih pogleda". Da sam bio Vagner, komponovao bih simfoniju: Borba pogleda". Moe li da zamisli u muzici, da mlad mukarac i ena, koji se jo ne poznaju, vode nemi dvoboj, nemu ljubavnu bitku svojim bojaljivim, poniznim, odriuim, nareujuim, usplamtelim, prihvatajuim, zamiljenim, odrenim, zaue-nim, radosnim, moleivim, preklinjuim i zanosnim pogledi-ma? Moe li da zamisli kako to odzvanja sa violine, oboa, fagota i gromkih fanfara u orkestru? Jesi li ve osetio kada pogled ene tiho, bojaljivo kae: da...? Posle jednoasovne bitke, raspravljanja i dogovora, Editin pogled rekao je: da. Ili je to bio samo plod moje uzbuene mate? Pio sam mnogo vina. Dobra, teka vina. I Editine oi su se blistale. A jo ni rei nismo progovorili. Posle veere iz trpezarije su izneli nametaj i otpoe igra. Ja sam otiao u zimsku batu, seo u jedan polumraan ku-tak i ekao. Hteo sam da Edita doe k meni. Hteo sam da ona doe. Bilo je ve dva asa posle ponoi i ja sam poeo da se pribojavam da Edita nee doi, mada je ona povremeno ba-cala pokoji pogled u zimsku batu i videla da nem i usamljen

31

sedim u jednom uglu. Ona je to inila tako da je izgledalo kao da me vreba. Iznenada mi prie i sede kraj mene. Puila je. Oi su joj se neobino sjajile. Kosa joj je ve pomalo bila upava. Zaista ne igrate? Ne umem da igram. okonai je rekao ... Slagao sam Cokonaija. Nikada ne igram. Mala pauza. Zato ste lagali? Hteo sam danas da budem ovde. Po svaku cenu. Iznenadila ju je moja iskrenost. Njene zenice se rairie. Zato? Govorio sam ne okreui glavu; kao da sam govorio nozi od stola ukraenoj rezbarijama, udnim glasom, ne sputajui ton na kraju rei: Volim vas. Smrtno. Video sam vas tri puta u ivotu. Volim vas. Nastupila je beskrajna pauza. Zatim Edita tiho izusti: Ne verujem. Nisam odgovorio. Opet je zavladala mukla tiina. Edita se digla i pola. Nisam se pomakao s mesta. Ni glavu nisam okrenuo. Cigareta mi se odavno ugasila meu prstima. A Edita tako mi se inilo elela je da poem za njom. Ali nisam poao. Ona je zastala na vratima i osvrnula se. Pa ipak nisam poao. Cetvrt sata kasnije vratila se i sela kraj mene. Ja sam isto tako nepomino sedeo na svom mestu. Ni rei nije mogla da progovori. Cutao sam i ja, sve to bih rekao poremetilo bi ovu divnu tiinu. Malo kasnije ona se ponovo digla i pola vratima. Tada sam i ja poao za njom. Zimsku batu odvajala je od garderobe soba u kojoj je svetlost ve bila ugaena. Moglo je biti oko tri asa izjutra. Mnogi gosti su ve otili.
32

Stigao sam je na sredini mrane sobe. Naao sam i zgrabio njenu ruku. I tada sam poljubio Editu Ralben. Poljubio sam je u usta. Svea, tanka, prkosna, gorda usta. Kao da su mi usne dodirnule somot, cvet, eravicu. Trajalo je to svega jedan trenutak, onda je ona odleprala u pravcu garderobe, a ja sam se vratio u zimsku batu. Ne znam dokle sam tamo sedeo nepomican, drei jo uvek meu prstima ugaenu cigaretu. Iznenada mi prie okonai. Bio je tuan. Cuj, da li ovaj frak odista ne landara na meni? Pogledao sam ga, kao da sam hteo da mu kaem: nemoj da bude lud! Ovo ga je oigledno umirilo. Mislio sam to zato to su se sestre Baraba cele noi smejale neemu. Imao sam utisak da se meni smeju. Odmah zatim podie obe ruke i, pevuei neku opersku ariju, koracima kao u igri, pree u drugu sobu, u kojoj se jo uvek igralo. Ve je bio pomalo napit. Otiao sam sa poslednjim gostima. Sa Editom nisam mogao, a nisam ni hteo da govorim posle poljupca. Oigledno je i ona mene izbegavala. Ovaj na prvi susret vinuo se u noi u iro-kom luku uvis, kao vatromet, kao divni, pomamni vatromet. Rasprtao se i zablistao u onoj mranoj sobi, u kratkom smelom poljupcu. Poljubac nas je oboje ispunjavao u tolikoj meri da bi posle toga svaki razgovor bio nepotpun, gluv i smeten. Gde su boje, nenost, plamen i muzika rei, koji bi mogli da se uporede sa drai naeg utanja? Pa ipak sam morao da se pozdravim s njom i ja joj prioh. Pruila mi je ruku gotovo usteui se i nije me pogledala u oi. Trkom se popeh u svoju sobu i onako u fraku sruih se na divan. Dugo sam leao tako nepomian. Kada sam se trgao iz ovog slatkog zanosa kroz zavese je ve prodirala mleno-bela svetlost. Pozno, zimsko jutro.

33

Sreo sam je sutradan po podne, pred kuom. Otpozdravila mi je sa pomalo tunim osmehom i htela da proe pored mene. Unapred sam bio pripremio rei koje sam hteo da joj kaem; ponavljao sam ih nekoliko puta u sebi, kao glumac svoju ulogu. Sada sam osetio da bi te rei bile prazne, glupe i zbunjene. Kada bih joj sad rekao: volim vas, gleala bi u mene zauenim oima i ne bi razumela. Nisam znao kako da otponem razgovor. Postavio sam joj besmisleno pitanje: Da vam nije nakodilo noanje nespavanje? Ne ree lako oteui, a u njenom pogledu jasno se video nagovetaj da ne eli da govorimo o onom to je jue bilo. Sa zaprepaenjem sam uooio u istom ovom pogledu izvesno zameranje i prezir, kao da je htela da kae: Time aludirate, zar ne? Istiete svoju nadmonost! Hvalite se!" A istovremeno i tuno: Razoarala sam se u vama, za mene je to neizrecivo uzvien, aroban dogaaj, o kome se ne moe govoriti, koga se moemo samo seati". Ipak smo nekako pronali ton kojim smo vedro i veselo mogli da eretamo. Zamislite, Arenbergovica je celo vee bila uasno lju-bomorna ree ona i svome muu prireivala potajne scene. Na koga je bila ljubomorna? Na mene! ree i nasmeja se. Moda ne bez razloga ... Kojeta! Arenberg je veoma mio i zabavan mladi, ali zaljubiti se ... Dakle, ipak se pojavila, iskrsla je ta re. Smesta smo ose-tili njenu vrelinu. I oboje uplaeno uutasmo. Otpratio sam je do ulaza u njihov stan i pre no to smo se rastali, upitao sam je tiho: Kada u vas opet videti? Pitanje je sadralo molbu i Ijubavnu izjavu. Posle trenutka razmiljanja ona odvrati:
34

_. Doite sutra po podne u pet asova k nama. Imaemo drutvo. I nestade ispred mojih oiju. Sutradan sam bio kod njih deset minuta posle pet. Plaio sam se da e moja bezrazlona poseta moda pasti u oi. Ali me je milostiva gospoa primila veoma ljubazno. U salonu je sedelo nekoliko gospoa i jedan bradati gospodin. Gospoe su bile moram upotrebiti veoma zgodan nemaki izraz tipine Wohltatigkeitsdamen.* A bradati gospodin bee pred-sednik neke dobrotvorne ustanove. Sedeo sam u jednoj od naslonjaa, radoznao da vidim ta e biti sa mnom. Jedva su i obraali panju na mene. Samo me je milostiva gospoa povremeno udostojila jednim letiminim pogledom. Ubrzo je ula Edita. Sela je podalje od mene d utala kao i ja. Oko nas tekao je razgovor kao vodena bujica. Nas dvoje liili smo na dva nema, bela kamena usred ivahnog, bunog uborenja potoka, zapljuskivani talasima rei. Iznenada se Edita die i poe u zimsku batu. Pre no to proe kroz vrata dade mi znak da je sledim. Kada sam ustao i poao, pretrnuh, jer mi se uini da je razgovor naglo umu-kao, a zaueni pogledi svih bili su upereni u mene. Milostiva gospoa kao da mi dovikuje: Ehej, kuda ete vi sa Editom? U stvari, njih petoro je razgovaralo u isti mah i samo se meni inilo da je upadljivo to naputam drutvo. Ostali to nisu ni primetili. Ne moemo tamo da doemo do rei ree Edita veselo hajdemo u moju sobu. Proli smo kroz sobu u kojoj sam pre dve noi poljubio Editu. Soba je onda bila mrana. Sada je u njoj gorelo osvet-. Ne bih je poznao, ali sam ipak znao da je to ta soba. Iza ove sobe, koja je sluila kao soba za puenje, bila je
^^^ame ^te
vole da

budu lanice raznlh dobrotvornih rutava . prev.)

35

spavaa soba. U njoj je preksino bila garderoba. Editina soba nalazila se na kraju stana. Po zidovima, u belim ovalnim ramovima engleske umet-nike kopije, divan pokriven belim somotom; ispred prozora mali, damski pisai sto. Edita mi rukom ponudi mesto u naslonjai, koja je bila toliko meka da sam sav utonuo u nju. Ona sede na divan. Prekrsti svoje lepe, vitke noge, a ruke spusti u krilo. Osvrtao sam se po sobi. Pogled mi se zaustavi na krevetu koji je stajao pored zida. Bio je manastirski jednostavan. Na nonom stoiu u srebrnom ramu stajala je slika roditelja. Sirom otvorenih, poudnih oiju dugo sam gledao u krevet. Ona je osetila da ga otkrivam i razmetam u mislima. Dugo smo utali. Vi stanujete u ovoj sobi... izustih u nekom zanosu i podigoh obe ruke, kao da sam sve oko sebe hteo da prigrlim. Da ree ona, nasmeivi se. Iz njene sobe vodila su jo jedna vrata. Edita se die, otvori ih i baoi pogled u drugu sobu, kao da oslukuje neki um. Trenutak kasnije pritvori vrata. Ali nije pritisnula kvaku. Odmah sam razumeo ta to treba da znai. Ovako bismo odmah uli ako bi neko pritisnuo kvaku u drugoj sobi. Dok proe onom sobom, dok stigne do naih vrata, mora da proe sekund-dva. Ogromno mnogo vremena! S druge strane, iza nas, nalaze se tri prazne sobe. Otuda pogotovo ne preti nikakva opasnost. Seo sam pored nje na divan. Nije se protivila. Sklopila je oi i malo zabacila glavu. Na licu joj je lebdeo devianski, blaeni strah, a oko usana skoro neprimetni, blistavi osmeh. Oslukivali smo svaki um. Ako neko doe ree zadihano vratite se na svoje mesto...

36

Odmah zatim pokri lice rukama. Sada smo ve bili saues-nici. Sada mi je ona dala savet. Neko pritisnu kvaku na vratdma zimske bate. Za tren oka vratih se u meku naslonjau boje zemike. Iz susednih soba se ulo utanje suknje. Milostiva gospoa ue u sobu. Ona prie, uze Editino zarumenjeno lice meu obe ruke i poljubi ga. Sine, dola sam samo da te pitam: nisi li videla negde moje kljueve? I u tom je ve napustila sobu. Zajedno srno oslukivali korake koji su se udaljavali. Za-tvorila su se i vrata tree sobe za njom. uli smo i pritiski-vanje kvake. I tada sam ponovo seo na divan. Kada sam se oko sedam asova oprostio, upitao sam u pred-soblju Editu: Kada u vas opet videti? Edita mi otvoreno pogleda u oi. Sutra u pet asova. Postepeno sam saznao da je milostiva gospoa na potajni saveznik. General je svakog dana od etiri do devet boravio u oficirskom klubu. Cetvrtog dana upitao sam Editu: Da li gospodin general zna da ja dolazim svakog dana? Edita je puila. Ispustila je dim i slegla ramenima. Sta mari, ako ne zna? Dovoljno je da Sesil zna. Svoju majku je zvala Sesil. Pet dana nisam odlazio u kancelariju. Telefonom sam javio da sam bolestan. Do podne sam lekario, puio i razmiljao veoma mnogo. Oko podne proetao bih se po budimskim bre-govima. Sestog dana otiao sam najzad u ministarstvo. I Cokonai i Margita doekae me izjavljujui da veoma ravo izgledam. Margita izvue iz svoje torbice ogledalce.
37

 Pogledajte, kako su vam oi umorne! Cokonai me povue u stranu. Cuj, ne zaboravi da ode u posetu Editinima kad sam ve posredovao da te pozove. Oni veoma mnogo polau na to! Veselo sam zagrlio Cokonaija i umirio ga. Devet dana kasnije, uvee, kada su samo njih dve bile kod kue, Edita je pala majci oko vrata i priznala joj da se nas dvoje volimo mend je odmah sutradan sve poverila. Generalica je zinula od iznenaenja. Bila je zapanjena (ta-ko mi je Edita priala). Meutim, verujem da je ona tano znala da se Edita i ja Ijubimo im izie iz sobe. Ona je odista imala zlatnu uu. Edita mi dade savet da napiem jedno lepo pismo Sesili" u kome bih joj sve priznao. Ona e ga sama predati majci. Do ponoi sam sastavljao pismo. Utroio sam celu kutiju hartije za pisma. Sutradan u podne predao sam ga Editi. Ona ga sakri u nedra. Ja sam bez ijedne rei poljubio malu okrug-lu, obnaenu povrinu dlana, u veliini jedne forinte, koja joj je virila iz rukaviee. Oboje smo bili veoma ozbiljni. U pola jedan svratio sam u kancelariju. Margita je bila upava, lica osuta crvenim mrljama. Svakako se pre toga rvala i ljubila sa Cokonaijem. Kao prvo Cokonai mi postavi pitanje: Cuj, da nisi zaboravio da poalje svoju posetnicu Editinima? To bi bilo vrlo neutivo! Pljusnuh se uplaeno po elu. Gospode! Cokonai me je gledao pun prekora. Znai, zaboravio si? Da zna da te vie nee pozivati. Po povratku zatekao sam kod kue Editino pismo. Izvestila me je da joj otac nee biti na veeri, vratie se tek posle po-noi, trenutak je veoma povoljan da doem na veeru. Obukao sam smoking. I Edita se doterala. Sesil je procitala tvoje pismo apnu mi uzbueno
33

(kada smo bili sami ve smo jedno drugom govorili ti) hoe da govori s tobom posle veere. Ja sam ispod kaputa (kao da sam ih nosio na svom srcu) doneo Editi nekoliko strukova urevka, zavijenih u svilenu nartiju. Vee je bilo divno. Za vreme veere razgovarali smo malo. I to, ne znam zbog ega, rrmogo tiim glasom no obino. Ge^ neralica nije pominjala moje pismo. Posle crne kafe poloila je svoju lepu, uvelu ruku na moju i ree: Dragi moj, sada ete vi lepo da poete sa mnom u salon, da malo porazgovaramo u etiri oka. Editu obli rumen. Brzo okrenu zaareno lice, skoi, otrca u drugu sobu i poe da svira neki kaubojski mar u pomamnom tempu. Preosmo u salon. Gospoa generalica zatvori vrata za so-bom i pokaza mi mesto spram sebe. Primila sam vae pismo... poe tiho i pogleda me smeei se. Bila je duboko dirnuta i htela je to da prikrije osmehom. Nije produila svoj govor, moda nije htela. elela je da ja govorim. Ispunio sam njenu neizreenu elju. Iz druge sobe se ulo Editino sviranje. Tog trenutka svirala je neki tihi valcer. Ispriao sam ko sam. Govorio sam o svom ocu i majci. O svojih petsto jutara zemlje. Kui, koja bi se mogla nazvati i spahijskim dvorcem. Orahovom drveu koje baca svoje senke po velikom vrtu. Nemam nikoga na svetu rekao sam. Nemam drugova. Ne pijem. Ne kockam se. Zdrav sam. to se tie mladikih bolesti moe da bude sasvim mirna. Ne zelim da ostanem u ministarstvu. Mislim da sam prilino sposoban; uio sam mnogo, hteo bih da se ozbiljno bavim politikom. Volim Editu. Hou da je uzmem za enu. Govorio sam lagano, sa dugim pauzama, kao da me je gde-gde zamorila poneka reenica, ili poneka uspomena. Boe moi, ta govorio sam o svom ivotu.
39

Generalica je sa najveom panjom sluala moje rei. Kada sam zavrio oi su joj bile pune suza. Ree mi: Mnogo volim svoju ker. Ona za mene predstavlja sve i za mene nema nieg vanijeg na svetu od sree moje Detike. (Tako je ona nazivala Editu.) Zatim poe da pria o sebi i svojima. Bila je siromana devojka, njen otac bee grof i dragonski pukovnik. Upoznala se u Klagenfurtu sa svojim muem, koji je tada bio kapetan. Njen mu je bogat ovek. U svakom pogledu on je gospodar u kui. Bez sumnje i Editina udaja zavisi od njegove ko-nane odluke. Strog je, ali dobar po dui. Po prirodi je ne-poverljiv, treba mu due vremena da nekoga zavoli, ali koga jednom zavoli, moe uvek da rauna na njega. Zasad mu jo nita ne treba rei, doi e i tome vreme. Ona e bitd na naoj strani; udeavae stvari enskom lukavou, treba da imamo poverenja u nju. Zahvalno sam je poljubio u ruku. Bili smo duboko dirnuti tako da dugo m' ona ni ja nismo mogli da progovorimo. Najzad se gospoa generalica die i ree: Priekajte, poslau vam Editu. I ostavi me uzrujanog, obuzetog mislima koje su se ko-vitlale po mom srcu kao vreli, teki mirisi u prolee nad bokorima jasmina. Trenutak kasnije ue i Edita u sobu. Umiljato i obee-njaki nestano stavi prst na usta, oslunu ne uje li se kakav um iz ostalih soba, u kojima je ve unapred ostavila odkri-nuta vrata, da nas ko ne bi iznenadio. A onda mi polete u zagrljaj. Ja sam dugo pritiskivao lice uz njene grudi. Ne po-riem, krio sam od nje jednu suzu. Najlepu suzu svog pro-maenog, jadnog ivota. Oh, kako bih voleo da ti tano opiem ^asove koje sam te veeri proveo sa Editom! Grevito, izbezumljeno smo se drali jedno za drugo, kao da smo stajali na vihoru, upalili smo se i izgarali na sopstvenom plamenu.
40

Njen vreli dlan pripijao mi se uz vrat, te i sada, usred ledene jeze bliske smrti, jasno oseam tu vrelinu na potiljku. Slatku vrelinu. Toplinu ivota. ar prolea. Kako da ti opi-em? Ona je sklopila oi, podigla lice, okretala ga, izvijala ga i krila od mene, ono je bilo u zanosu, koji ne mogu da ti opiem. Oh, kako sada jasno vidim linije njenih oiju, usana, vrata, kako mi se avetinjski privia njeno zabaeno, uzavre-lo lice! Deaka ramena, male grudi, izvijen struk, vatrene, slatke, poluotvorene usne, mali snani prsti koji su mi se uplitaH u kosu... uj, sve mi se to ponovo stravino privia. Negde je zakripela kvaka. Seli smo jeno spram drugoga, na pristojnom odstojanju i uzbuenog daha netremice smo se gledali. im je nastupila tiina nastavili smo. Oprostio sam se neto pre ponoi i otiao kui. Toga dana nisam hteo da se sretnem sa generalom.

U budimskim bregovima budilo se prolee. Jedne nedelje pre podne, seam se, ve su se prodavale ljubiice, a pored Jelisavetinog mosta, u onom majunom parkiu, rascvetala se jednog jutra uta, kao kanarinka, grana zlatice. U rana popodneva esto sam sa Editom etao po Gelerto-vom bregu. Ka god bismo seli na neku klupu Edita bi vrhom svog suncobrana crtala po zemlji plan naeg budueg stana. Koliko emo imati soba, gde e biti trpezarija, gde soba za rad, salon ... Jedanput sam je odveo na Manjokijev put, tamo smo pro-nali prazno zemljite, na drvenoj tabli pisalo je: Na pro-daju". Odluili smo da ovde sagradimo vilu. Edita je odmah uzdu i popreko koracima izmerila zemljite i danima smo planirali na dom. A onda sam jedanput u jednoj kafani na Rakocijevom bulevaru naiao na gospodina Mandla, malog, celavog Jevrejina, koji je bio ovlaen da proda ono zem-

41

ljite. Posle dvodnevnih pregovora kupio sam ga. Sav sre-an odneo sam Editi ugovor. Jednom smo se sputali drei se pod ruku s brega i tada mi Edita ree: Zar ne, i ti ne bi eleo da imamo zajedniku spavau sobu? Rekla je to tako umiljato, bojaljivo i pitomo, da sam u vazduhu poljubio obod njenog eira, koji je pri hodu blago dodirivao moje lice. Razgovarali smo sve ee i sve smelije o spavaoj sobi. Tokom naih dugih, prolenih etnji govorili smo samo o tome. Ona se sa nekom zastraenom i razdraganom rado-znalou pripijala uza me, kada bismo razgovarali o stvari-ma koje je tada ula prvi put. Reima i u mati postepeno smo preivljavali sve. Ovo je nae zajednike asove ispu-njavalo jo veim arom i nestrpljenjem. Ipak nikada nismo mogli da budemo sigumi. Iako su nas gore u stanu katkad ostavljali nasamo, ipak bi as ovde, as onde kripnula, ili kvrcnula brava to je za nas ve pred-stavljalo pravo muenje. Jednom Edita nije mogla da poe sa mnom i ja sam se sam etao budimskim ulicama. Zalutao sam u neku snenu, tihu uliicu. Naiao sam na troan, mahovinom obrasli ka-meni zid, preko kamene kapije nadvio se plavi jorgovan kao kakva arobna kita cvea. Na kapiji je stajala mala, zelena cedulja: Stan za izdavanje". Promolio sam glavu kroz kapiju: usred ivne batice oko-pavao je cvetnu leju veoma star ovek. Bledoljubiasti groz-dovi zumbula ve su izvirivali iz zemlje. Cija je ovo kua, iko? Izvol'te unutra! Uao sam. Krupnim, glatkim, belim kamenom poploana staza vodila je od kapije do kuice sa verandom. S leva i s desna behu cvetne leje, bunje tuje i u dnu kamenim zidom
42

ograenog dvorita stajala je stara lipa, koja se naslanjala o karneni zid i pruala jednim delom iznad ulice. _ Dobar dan! Stari prebaci motiku u levu ruku i prui mi desnu. Dobar dan. Ja sam, molim, Ferenc ite. Rekoh mu i ja svoje ime. Hoete da uzmete stan? Voleo bih prvo da ga vidim. Stari prisloni motiku uz bun i ispod kecelje (imao je na sebi dugu plavu kecelju) izvue kljueve. Otvori zatim staklena vrata od verande. Male verande, poploane crvenim ciglama, sa belim, platnenim zavesicama na prozorima. U meuvremenu, ika ite mi je davao razna objanjenja: Stan je prazan jo od jeseni, jer se u to vreme stari stanar, koji je esnaest godina stanovao ovde, odselio u Petu. Istakli smo cedulju, ali preko zime rei u vam pravu istinu nije nam doao nijedan stanar jer je kua daleko od tramvaja, a i ulica je blatnjava. Ali leti i u prolee ovo vam je kao u raju. Izvolite ... Otvorio je vrata od sobe i propustio me da uem prvi. Krevet, ormar, umivaonik, sto, stolice, pored zida dve na-slonjae, nizak, irok divan, a svuda neka spokojna jedno-stavnost, istoa i prostodunost. Pod oriban i svetlout, nigde trunice praine, pauine, ili neke sumnjive mrlje; cela soba blistala je kao kutija. Iznad kreveta jedna kopija: Petefi nalaken lei na bojnom polju kod egevara, u ras-konoj mrkoj honvedskoj dolami; iz rane na grudima mu iklja krv. Ispred kreveta ilim, ija utkana ara prikazuje lovakog psa kako vreba. Iznad divana zid takoe pokriva ilim, jevtina unitacija starih goblena; u vrtu klei mladi pred devojkom. Nad stolom visi uljana lampa sa zaklonom od staklenih

43

perli. O njemu prikaena lepezica o hartije. U uglu mala pe od livenog gvoa, oiena, presijava se kao izma. Cika Site je stajao na vratima sa svenjem kljueva u ruci i vrebao moj pogled koji je lagano prelazio preko svega od poda do tavanice, du itave sobe. Imate samo ovu jednu sobu? Samo ovu jednu. Preoh pogledom jo jednom po svim stvarima. Cika ite je strpljivo ekao. Koliko traite za nju? ika Site je oborene glave dugo gledao u jednu svoju cipelu, kao da hoe s njom da se posavetuje. Pa znate kako je... pedeset forinti meseno. Jer, mo-lim, ovo se rauna kao zasebna kua. Zasebno dvorite, za-seban klju od kapije, bez dozvole ne mogu ni ptice da uu ovamo. Samo to moja ena doe svako pre podne da pospre-mi. A j'a jeino kad treba neto da uredim u bati. Koliko je vama godina, ika Site? Osamdeset i tri, molim. Stanujem sa svojim sinom pre-ko u Peti. Sluio sam etrdeset i est godina kao troarinac na Lananom mostu, ali ve trea godina kako sam u penziji. Dakle, reio sam, ika ite, uzeu stan na tri meseca. Stari klimnu glavom. Pruio sam mu sto pedeset forinti, koje on brino stavi rneu listove jedne odve stare bele-nice, a onda mi prui tri kljua. Klju od sobe, od verande i od ulazne kapije. Kada sam iziao, pogledao sam broj kue. Ulica Ag, broj 10/b. Uvee sam sve ispriao Editi. Kako sam zalutao u ovu malu budimsku ulicu, govorio sam joj o ika Siteu, batici sa cve-em, verandi, o nametaju u sobi, pomenuo sam ona tri klju-a, samou i nadzemaljsku tiinu koja vlada u ulici Ag broj 10/b. Edita me je sluala zaarenih oiju.
44

Otii emo jedanput tamo pljesnu ona rukama od radosti. Ali se smesta uplai od te pomisli. Ne... to nije moguno ... kakve budalatine ja to govorim! Sela je za klavir. Ona je uvek kroz muziku izraavala svoja duevna uzbuenja. Svirala je kaubojski mar. Jednog popodneva etali smo po Budimu. Edita je bila zaneta mislima koje su se, kao prilikom svih naih etnji, vrtele oko tajni ljubavi. Poveo sam Editu u ulicu Ag; ona nije znala, nije ni obra-ala panju kuda idemo, ve je, utonuvi u svoje snove, tiho koraala kraj mene. Zastao sam pored kamenog zida nad kojim se nadvila grana jorgovana. Evo nas. Gde? Pokazao sam joj kuni broj. Edita baci pogled i uhvati me pod ruku. Ne... ne... ree i pogleda u mene oima punim straha. Hou samo da ti pokaem odvratih, dok sam klju stavljao u bravu. Uli smo kroz kapiju. Napred ja, a za mnom Edita. Ona je za trenutak zastala na ulici. Zar se boji da ue upitao sam smejui se. Moj smeh je ohrabri. Pogledala je levo i desno niz ulicu. U ulici Ag nije bilo ive due. Edita ue kroz kapiju pognute glave. Pogledaj, kako je divna ova batica! Dok se Edita divila bati, ja sam iznutra zakljuao kapiju. Sta to radi? Zatvaram kapiju. Ovde smo sami. Edita se uhvati za kvaku. Pusti me... Hou da odem.
45

Tog trenutka bila mi je toliko tua da sam se uplaio. I ve sam se pokajao to sam je uopte doveo. Neko vreme drala je kvaku u ruci, a zatim podie pogled i uperi ga pravo u mene. Kao da je od mene traila savet. Ludice rekoh ega se plai? Slegla je ramenom: i sama nije znala. Poli smo prema kui. Otvorio sam vrata od verande. I njih sam zakljuao iznutra. im smo uli u sobu, zakljuao sam i ta vrata. Edita je zastala na sredini sobe. Uplaenih, rairenih oiju posmatrala je malu, nepoznatu sobicu i tiho izustila: Boe moj... U naoj samoi bilo je neke lepote od koje smo se najeili. U ovoj tajanstvenoj tiini, maloj, primitivnoj sobi, iza triju zatvorenih vrata, u nemoj kui, u pustoj budimskoj uliici. Ovo je bio jedinstven trenutak nedozvoljene samoe u naem ivotu i mladosti. Edita je sela na divan. Bila je pomalo bleda. Ja sam bacio jedan jastuk sa divana na zemlju, seo sam kraj njenih nogu i spustio joj glavu u krilo. Obujmio sam je obema rukama. Ne znam dokle sirio ostali tako. Proimala me je neizre-civa slast u ovoj nemoj i nepominoj samoi. Da li je prolo etvrt asa, ili itav as? Ne znam. Edita me je neno prodrmala po rametnu, kao da me je budila iz dubokog sna. Hajdemo ... Plaim se ovde. Skoi i poe vratima. Ja sam otkljuao i ponovo zaklju-ao. Zatim sam krenuo za njom. Prvi sam iziao na ulicu; nigde nikoga nije bilo. Rukom dadoh znak Editi da i ona slobodno moe da izie. Ona proe kroz kapiju i pouri na-pred. Ja sam zakljuao kapiju. Odmah posle toga poao sam za njom. Ili smo nemo jedno pored drugoga. Tiinu je pre-

46

kidalo samo zveckanje tri kljua u mom depu. Odjednom Sam se glasno nasmejao. __ gto se smeje? . Smejem se to se nismo ni poljubili. Edita je zamiljeno ila pored mene, pogled je oborila zemljiUplaeno mi apnu: Oh, kad bi Sesil znala za ovo ... Ubila bi me! Spopade me neobuzdana veselost. Smejao sam se na sav glas i moj smeh zarazi i Editu. Kikoui se sputali smo se spotiui se strmom budimskom uliicom. Nikada vie neu da uradim tako to ree Edita. Ali ja sam znao, a i Edita je znala, da emo sutra i jo mnogo puta ponovo biti u ulici Ag. Kad smo stigli kui Edita urno potra uza stepenice, jer je bila uobrazila da smo se upadljivo dugo zadrali, iako smo se vratili u uobiajeno vreme. Ali savest joj nije dala mira. Te veeri sam zaspao sa Petefijevom slikom u mrkoj do-lamici na egevarskom bojnom polju pred oima. Verujem da su te noi i Editinom matom promicale kao aveti slike i nametaj male sobe u ulici Ag. Sutradan posle veere siao sam do njih na crnu kafu. Gde ste bili jue po podne? upitala me je generalica bez senke podozrenja. etali smo se po Gelertovom bregu ree Edita tip-kajui groe iz inije sa junim voem. Meni celim telom prostruja neka hladna jeza, ali Edita je odgovorila tako sa-vreno hladnokrvno, da me je to jo vie uplailo. Milije bi mi bilo da se i ona uplaila, da je pocrvenela, da se i na njenom licu ogledala strepnja. Dva dana kasnije opet smo bili u ulici Ag. etajui u tom pravcu, mate nam se razbuktae. Ni o emu nismo umeli vise da razgovaramo osim o nedokuivoj misteriji predstoje-C1h asova, koju smo doaravali u mati, kao to smrtno e47

dan ovek, Iancem privezan za obalu potoka, u najveim mukama prua lice prema vodi. Ona se nalazi svega jedan pedalj udaljena od njega, pa ipak ne moe da je dohvati; uje kako ubori, cini se da je dodiruje jezikom, osea je meu nepcima, oseea je kako mu se sliva niz isueno grlo, kako se razliva po usahlim grudima, razliva po kostima, srce mu uzbueno kuca, batrga se, prevre, ali ga lanac stee, ne puta ga a voda je svega pedalj daleko. Kada sam zatvorio kapiju i okrenuo klju u bravi, Edita je skakuui potrala napred. Zakucala je na staklena vrata neme kuice kao da unutra ima nekog i veselo je uzviknula: Dobri bogo, pusti nas unutra! Tog dana obuzelo ju je neko pomamno, razdragano raspo^ loenje. Takvu je nikada nisam video. Bila je pijana, veruj mi, opila se od onoga to smo putem razgovarali. Kada smo uli u sobu i zakljuali vrata, ona baci eir u irokom luku na ormar, a zatim se srui na divan, kaada ju je oborio neki opojni zanos. Leala je zatvorenih oiju, u poloaju u kakvom je dotle nikada nisam video. Za trenu-tak sva se predala svojoj mati. Odmah posle toga zgrila je kolena, najeila se i naglo skoila. Obema rukama strasno je zagrlila vazduh oko sebe. Na usnama joj je lebdeo nesvesni, udni osmeh, osmeh njenog najskrivenijeg bia. Cuj, ja u ti sada ispriati stvari koje mukarac nikada ne bi smeo rei o eni drugome. To je podlost. Ja sam tako nauio, a svakako i ti to osea. Kada svojim mirnim, ra-zumnim mozgom bude itao ovo moje pismo, pisano u po-slednjim asovima mog ludila, moda e, Maae, odmah-nuti svojom lepom, ozbiljnom glavom! Ali shvati me, shvati da ja to moram da ispriam, da moram ove rei da doviknem ivotu. Voleo bih da spasem ove trenutke za venost i da ih raspem irom zemlje, po malim gradovima, kao rue, da ih ljudi podignu, da ih osete, da ih zadre u seanju, da ih 48

ostavim omma koje e vecito ostati devojke, ili petanskim niladiima ije se mladostd i ljubavi pretvaraju u jevtino sladostrae po uasnim javnim kuama u krivim, zabaenim uliicama. Ono to sam ja doiveo, bio je poseban dar u jnom izuzetnom ivotu. Uspomene na one asove blistaju u meni i greju mi duu, oni trenuci behu toliko divni da sada, kada su nestali, moram da umrem. Kako bih beskrvnim reima mogao da ti ih ispriam, da ti ih opiem ovde na ovoj hartiji da bi ih i ti osetio? Nemoj da misli, meu nama se nita nije dogoilo, jedino to smo bili sami, zakljuani u jednoj maloj sobi, sreni i spokojni u toj sigurnosti, gde je iezlo i bilo daleko sve to divnu ne-obuzdanost mladosti sputava okovima. Kada se sada setim svega toga, oseam da je Edita toga trenutka mogla da bude moja. Ne znam zato se ipak sve dogodilo ovako. Bila je to mukama proeta, lepa, divna igra, titranje oko plamena i nita vie. Slatka groznica, vrela drh-tavica, stvari koje su se njoj uinile kao uasna smelost. Kao na primer to to je svlaila sa svojih ramena bluzu, spustila je duboko, patetino zgrenim prstima, kao da ih je zarivala u neku slatku i bolnu ranu, tako duboko da su njene male deake bele grudi uzdrhtale i odjednom iskoile iz bluze. Postajala je sve smelija, nekim zanosnim ivotinjskim nagonom eznula je za nagou, udila je da ustrepti svesna da moj muki pogled pomamno pije netaknutu belinu, da upija delove njenog tela koje muko oko jo nikada nije ugledalo. Tu nije bilo rei, samo blaeno mucanje, apat, prigueni uzdasi, kratak uzvik, iznenadan smeh dve lepe, mlade ivotinje, dva glasa ljudskih bia koja su se u zanosu ovih divnih trenutaka vratila desetinama hiljada godina unazad, zaboravljajui sve, pa ak i ljudski govor. Pustila je da skinem s nje svileno ruho, pod kojim je u devianskoj tajnosti ivelo njeno divno, mlado telo. Otkop- sam joj najpre bluzu, zatim drhtavim prstima i svileno 49

prslue. Stajala je preda mnom bez haljine, samo joj se laka batistana koulja pripila uz telo, odajui sve njegove linije. Samo latice rue imaju tako meke linije, lukove, pregibe kao to su bile linije njenog izvijenog vrata, polukruga njenih oblih ramena, pregiba njenog struka. Pogdegde su se ove li-nije sastajale i iezavale u senci. Stajala je preda mnom u plitkim lakovanim cipelama, ukraenim malim manicama i tog trenutka mi se uinila idealno vitka, a u svojim dugim, srebrnosivim, svUenim arapama liila je na neobian cvet, iji je struk uvijen u srebrnu hartiju. Malaksao pao sam joj pred noge i ljubio njena svea kolena. Uzeo sam je u naruje i odneo na divan. Njena usta su se upijala u moja takvim arom kakav nikada dotle nisam osetio. Sada, kada se seam svega toga, jo oseam otar bol u potiljku. Leala je oborene glave, krijui lice i predavala se najstras-nijem matanju; u pokretima njenih ruku i podrhtavanju i trzaju njenih bedara osetio sam najvee Ijudsko blaenstvo. Ja sam kleao pred njom i eleo da upijem u sebe njeno divno telo jednim jedinim pomamnim poljupcem. Posle dugog, veoma dugog vremena, iz ove opijenosti pro-budio nas je teak zamor. Ali se ipak nismo potpuno osvestili. Kada smo zamagljenih oiju izili na ulicu nismo bili u sta-nju da progovorimo ni rei, hodali smo, posrtali kao da nam je ona vatra istopila kosti. Nismo smeli da progovorimo, plaei se da emo moi samo da mucamo. Tek smo se kod mosta donekle osvestili. Edita prva pro-govori. Boe rnoj, da pourimo, mnogo smo zakasnili. Ve je bilo vreme veeri. Neemo vie da odlazimo tamo ree Edita. Ali poev od tog dana odlazili smo svakodnevno u ulicu Ag. Zna li da je onda ve bio maj. Jedne veeri doeka me Edita sa veu da na deset dana svi odlaze u Be. Ja sam
50

gotovo obradovao to e otii, jer me je sve ovo potpuno nurilo. Postao sam preterano osetljiv i ivci su rai bili apeti kao zategnuti luk. Slino je bilo i sa Editom. Sutradan po podne u dva generalova porodica otputova brzim vozom. Edita mi je dala adresu: odseli su u Nibelun-gengase kod njenog strica, koji je u Beu imao neku manju fabriku maina. Sporazumeli smo se da emo svakog dana pisati jedno drugome. Kada sam se te veeri peo stepenicama bilo mi je tako ne-obino to Edita nije tu, u istoj ku6i sa mnom. Izneo sam stolicu u hodnik, seo, puio i gledao dole u prozore prvog sprata. Imao sam dosta vremena da razmiljam o onome to se sa rnnom zbiva od septembra. Prvi susret kada su njih troje izlazili kroz kapiju. Kada je u hodniku sluala gramo-fon. Kada je leala na prozoru i sunala se. Kada sam se fijakerom vraao kui. Kada sam je na. vratima propustio. Cokonai i telefon. Kuni bal i prvi poljubac. etnje i sve ostalo. Ulica Ag. I teta Kamila izae u hodnik. Pokua da zapodene raz-govor, ali poto sam kratko odgovarao i pravio duge pauze, ubrzo me napusti. Zatvorio sam oi i pokuavao da pogodim ta li Edita sada radi. Sutradan sam otiao u kancelariju. Za poslednje dve ne-delje nijedanput nisam doao, pod izgovorom da sam bo-lestan. Ala vi ravo izgledate! ree Margita. Njeni prsti su i sada bili plavi od trake na pisaoj maini. Seo sam za sto i gledao kroz prozor. Kad bi za trenutak zavladala tiina, ja bih odmah zatvorio oi i osetio oko sebe atmosferu ulice Ag. Cokonai ue u kancelariju nisam ga ni primetio pri-krade mi se i lupi me u lea. Nitkove! Prevario si me! Govorio sam jue telefonom sa Editom i uo da si ve dvaput bio kod njih na veeri! 51

 Hteo sam samo da te uplaim odgovorih. Cokonai pree preko ovoga. U podne sam primio dopisnicu od Edite. Svega nekoliko rei, izmeu rei mnogo takica. Treeg dana nisam vie mogao da izdrim. Seo sam u dva asa na brzi voz i uvee stigao u Be. Odseo sam u jednom malom hotelu i pred podne vrebao na uglu Nibelungengase. Hteo sam samo da je vidim. Kriom, da ona ne zna. ekao sam uzalud od jedanaest do pola dva. Kako je bilo divno ovo uzaludno, niucno iekivanje. Posle podne sam opet bio na istom mestu. Oko est asova izae vee drutvo iz kue u kojoj stanuje njen stric sa porodicom. Napred Edita sa visokim mukarcem u tenis pan-talonama, iza njih general sa nepoznatom starijom damom, a naposletku generalica sa gospodinom sede brade, kooper-nog hoda. Pored njih se gegalo uto psetance po ploniku. Bilo mi je lako da pogodim da mepoznata starija gospoa i gospodin sede brade ne mogu da budu niko drugi do stric i strina. Ali ko je onaj mukarac u tenis pantalonama? Kada su doli blie poznao sam ga. Gle-gle, Arenberg! Naglo sam mugnuo u sporednu ulicu. Nisam hteo da me vide. Saekao sam da prou, a zatim sam ih pratio izdaleka, isteui vrat. Poli su prema Ringu i zatim skrenuli u Stat-park. Tamo vie nisam smeo da ih pratim, jer je lako moglo da se desi da doem u poloaj da ne mogu da izbegnem su-sret. Mogao bih, mislio sam, da ispadnem smean u Eitinim oima. Mogla je da poveruje da je uhodim. Vratio sam se veernjim vozom. Kod kue me je ekalo Editino pismo. Pisala mi je da su joj Be, stric i strina ve dosadili i elela bi da se vrati. Poslednja reenica u pismu glasila je: Ulica Ag..." Samo toliko. I tri reda takica. Lako sam mogao da zamislim ta se krije iza takica. Pismo je bilo bez potpisa. Umesto imena, ispod takica bile su is-pisane jedino rei: Volim te".
52

 utorak se Edita sa roditeljima vratila iz Bea. Video sam generala u pantalonama boje porculana sa sab-liom pod rukorn kako naputa kuu. Siao sam do Edite. U meni se budio neki protest: ta se ja krijem od generala? Moje namere su asne i opravdane: hou da se oenim Edi-tom jer se volimo. Zato bih zbog toga morao da se krijem? Sta bi general imao da mi zameri? Mad sam, zdrav, imam diplornu, slubu koja mi otvara put, poten sam i imanje mi ie dovoljno da Editi obezbedim gospodski ivot. Potiem iz otmene, stare plemike porodice i na moje ime jo nikada nije pala nikakva Ijaga. Osim toga, pun sam ambicija. Dodue, silazei niz stepenice, pade mi na um da su moje ambicije prilino usahle otkako sam sa Eddtom. Osmehujui se, ali sa primesom tuge, pomislio sam na asove koje sam posle smrti svoga oca proveo u usamljenoj roditeljskoj kui. Setih se nae kue, lepe, starinske kue u Peterfalvi sa otvorenim tremom, dostojanstvendm proeljem, prozorima sa zelenim aluzinama, setih se i starih, senovitih oraha, stare gospe Cetenice koja se sada stara o kui, i obuzima me neka neobjanjiva seta pri pomisli na ono mesto koje sam na-pustio. Sin stare Cetenice pisao mi je svakog meseca po jedno pismo u ime svoje majke javljajui mi novosti iz Peterfalve, gde se nikada nije dogaalo nita novo. Koliko sam zabora-vio na svoje uspomene! Kako sam ih izneverio! Nee li mi se ovo osvetiti? Ovakve misli su mi se vrzmale po glavi, dok sam ulazio kod Edite. Edita mi se nestano pokloni i prui mi elo da ga polju-bim. Porasla si, otkako te nisam video rekoh osmehujui se. Ovim sam hteo da joj kaem koliko su mi bili dugi ovih deset dana, dok je bila daleko od mene. Nalazio sam da je Edita dobila boju za ovih deset dana.

53

Lice joj je lako preplanulo, a i kosu je eljala nekako druk-ije. Poeli smo da razgovaramo. I tada sam sa iznenaenjem primetio da se ne samo u njenom nainu eljanja, ve i u boji njenog glasa osea neto neobino. Ranije mi je upui-vala svoj pogled tako da sam tokom dugih minuta svojim pogledom mogao da utonem u njene oi. Kao u nebeski svod. Ili kao to ovek zastaje na obali jezera i dugo posmatra vodu, kao da je njen pogled bio nemiran i tu. Pre je moja ruka klizila d zadravala se na njenim ramenima, kukovima i kolenima kao da je imala neizreenu dozvolu pristupa u ova zabranjena podruja. Sada je hladno odbila moj pokret. I ova njena hladnoa ostala je da lebdi meu nama u vaz-duhu. Ja, razume se, nisam rekao ni rei da sam treeg dana seo u voz i poao za njom u Bec. Ni da sam je vrebao na uglu Nibelungengase. Svakako bih ispao smean u njenim oima. Sta si radila u ? upitah toboe sa dosadom. etali smo, etali i etali. Sta radi gospodin grof? Kakav gospodin grof? Arenberg. Nisam ga ni videla. Poslednji put sam ga videla lane. Ujedoh se za usne. Kao da me neko s lea maljem udario po glavi. Osetih da sam prebledeo. Ali sam pazio da se ne odam. Sedeo sam u senci, ona nije mogla da primeti bledou mog lica. Hteo sam da progovorim, ali mi se grlo steglo i nijednu re nisam uspeo da procedim. Nasta mala pauza. Od tetka Nine sam ula da se razveo sa enom dobaci ona rasejano. Kao da mi je neko noem presekao ile kroz koje mi vrela krv tee u srce. Osetih da mi je srce potpuno ledeno. Posmatrao sam njeno lice. Sada je bilo ba onakvo kao kada
54

. gtrpkala groe iz dnije sa junim voem i slagala majku. prikupio sam svu svoju snagu. __ Uopte ga nisi srela? _- Mislim da on sada i nije u Beu ree. Podiui obe ruke mirno je nametala jednu ukosnicu u svojoj puni. Nastupi dugi tajac. Osetio sam da sam beo kao kre. Misli su mi se oajniki batrgale, kao udovi utopljenika. Da se nisam prevario? Ali ne, preda mnom jasno iskrsnu pegavo lice rieplavog, visokog Arenberga i njegovog odela za tenis. Doa*e mi da skoim i da je pesnicom udarim posred lica. Cuj me, Maae, ja u umreti kroz nekoliko asova, kada zavrim ovo pismo. Sada, u trenucima ispatanja, daleko od svega, mogu da sudim o pojedinim sudbonosnim asovima mog minulog ivota: zacelo, to je trebalo da uradim. Da skoim i u divljakom, stranom besu udarim svojom koa-tom, tekom pesnicom generalovu kerku posred njenog le-pog, belog, pritvornog lica. Moda bi mi sa srca spalo ovo prokletstvo. Moda sada ne bih sedeo sa ovim poslednjim, otegnutim urlikom u svom srcu. Ali tada, sedei na stolici, nisam imao mi toliko snage da podignem ruku. Samo sam gledao u nju ukoenim pogledom, a zatim sam joj tiho ali otro bacio u lice re: Lae. Skoila je i u oima joj sevnu plamen. Ne dozvoljavam da me vrea! Zmije njenih obrva izvile su se na meni dotada nepoznat nain. Bila je odvratna tog trenutka. (uj! Ja sada avetinjski ]asno vidim njeno lice!) Zatim je ponovo sela na svoje mesto i okrenula glavu na drugu stranu. Digao sam se i poao prozoru. Gledao sam kroz prozor ali nista nisam video jer se preko prozora nalazila bela za-vesa. Ukoena pogleda zurio sam u zavesu na odstojanju od va centimetra. Ne znam koliko sam dugo tamo stajao. Kada sam se osvrnuo Edita je jo uvek onako isto sedela nepomino 55

na stolici. Pogled mi zaluta na pisai sto. Na mapi za pisanje leala je dopisnica i Editinim tankim slovima ispisana adresa: Visokorod. gospodinu grofu Karoju Arenbergu, Wien, hotel Sacher". Uzeh je u ruku. Ovo vie nije bilo nikakvo izne-naenje za mene. S druge ispisane strane mogao sam da pro-itam ovo: Ono to ste mi u etvrtak rekli..." I posle toga dva reda takica. Edita skooi munjevitom brzinom i istre mi dopisnicu iz ruke. I ona je sada bila bleda. Izvini, to je moja lina stvar. Brzim pokretom ubacila je dopisnicu u mapu za pisanje i ponovo sela na svoje mesto. Glavu je okrenula kao i malopre. Dugo sam gledao u nju ukoenih zenica i oseao da je sve izgubljeno. Da u ja iz ove sobe izii i nika se, nikad vie neu u nju vratiti. Na mom mranom licu zablistao je klonuli, uplaeni os-meh, sada ve znam da je onaj nemi, jedva primetni osmeh bio u stvari uasni, divlji jecaj mukarca koji ne moe da plae. S ovim nesvesnim, preneraenim osmehom na licu poao sam vratima i uhvatio se za kvaku. Ve sam upola bio iziao kada sam, osvrnuvi se jo jednom prema Editi, kao da sam na rastanku hteo da joj vratim sve to se meu nama zbilo, tiho rekao: Laku no, grofice... Moj glas bio je sasvim tu. Iziao sam i zatvorio vrata za sobom. Edita je i dalje ostala da sei na stolici u onoj udnoj nepominosti. Kao da je bila mrtva. Proao sam kroz salon, zimsku batu i trpezariju. Po svim sobama video sam Editu u raznim poloajima i razliitim haljinama. Smejala se, puila, ili sedela za klavirom, uvek sa drugim izrazom na licu. Sobe su bile neme kao grob. U predsoblju sam skmuo sa iviluka svoj meki, crni eir. Ui-nio mi se teak kao da je od gvoa. Iz kuhinje dopre do 56

mene meki glas generaliee, koja je razgovarala sa kuvaricom. _Borka, urku nemojte da zalivate sa mnogo masti... Dalje nita nisam uo jer sam ve bio iziao u hodnik. TJ polumranom stepenitu uinilo mi se da Edita dolazi gore, meni u susret, u tamnoplavoj haljini, sa kiticom ljubieica na grudima. Njene potpetice nisu lupale, niti joj je haljina utala. Iziao sam kroz kapiju i krenuo. Ne znam kuda. Ne znam dokle sam tako iao. Posle dugo vremena stigao sam do mranog plota. Oko mene se ve sputalo pozno letnje vee _ pored plota stajala je plinska lampa, a njena svetlost osvetljavala je prljavo, tuno dvorite predgraa. Smrtno umoran naslonih se na plot i zagledah u dvorite. Jedna mrava, crna maka unjala se sanjivo preko dvorita. Nasred neurednog dvorita bio je baen ulubljen, probuen plavi lavor. Ukoena pogleda, bez ikakvih misli zurio sam u njega. Mislim da sam ve onda bio mrtav.

Sutradan sam ostao u krevetu. Teta Kamila je, drei jed-nu od svojih maki u krilu, oko podne provirila uplaeno kroz vrata moje sobe. Da niste bolesni? Jesam. Da li da pozovem lekara? Ne, hvala. Samo sam nazebao. Da li da vam poruim ruak? Ne, hvala. Ustau malo kasnije. Do dva asa po podne zurio sam ukoenih zenica u tava-mcu. Sree bi mi zakucalo kada bih spolja uo kakav um. Uporno sam oekivao Editino pismo. Dugo, oajno, prekli-njuce pismo u kome moli za oprotaj. Katkad bih sa uasom

57

pogledao na asovnik. Bakarna etalica zidnog asovnika etala je tamo-iamo beskrajno ravnoduno, s dosadom. u uvoj uasnoj mirnoi i tiini sobe jo stranije sam oseao bol, koji me je pritiskivao kao kakva ogromna tamna stena. Kasno uvee kriom sam siao na ulicu (sporednim stepe-nitem). Veerao sam u jednoj kafani na bulevaru, a posle toga otiao u bar Orfeuma. Grubo sam oterao kelnera koji mi pokretom ruku, to je trebalo da znai lafica na mrtvo", preporui jednu crnku. Kelner se sa podsmehom duboko po-kloni i u prolazu ree onoj crnki neto nerazumljivo. Pio sam ljutu poljsku rakiju. Moje misli je umorno opse-dala uspomena na Editu. Pio sam mnogo i naglo, moja oa-muena svest grevito je traila Editin pogled koji sam vi-deo iza svojih zatvorenih kapaka. Ve je bilo tri asa izjutra, crno-bele prilike kelnera slivale su se preda mnom sa pla-meno crvenim, ljubiastim i zelenim haljinama igraica, kao odsjaj boja u vodi. Muzika se meala sa sjajem lampi, dim sa zveketom razbijenih aa. Sa akama duboko u depovima pantalona, skoro sam leao duboko zavaljen na stolici. Glava mi je pala na grudi, a malaksalom snagom svojih misli la-gano sam pokuavao a se probijem do nedokuivog sniisla tajanstvenog ivota. Pred zoru sam se nekako digao i siao na ulicu. Asfalt je bio crn i vlaan, kia je tiho sipila. Seo sam u koije i rekao koijau: ulica Ag. Iziao sam iz kola kao teak bolesnik. Tri kljua zveckala su mi po depu. Okruavala me je pretea samoa. Kada sam u sobi upalio sveu, vezeni lovaki pas se digao sa ilima i lizao mi ruku. Gore, u polumraku, kuda je jedva dopirala slaba svetlost svee, uzdisao je teko i duboko, umirui Petefi sa kopije. Legao sam i zurio u polumrak. Zatvorio sam oi i odmah zaspao. Pored moje glave gorela je svea.

58

Boe moj, koliko je sati? Otkad piem ovo pismo? ekaj, mogu vie. Iz ukoene ruke mi ispade pero. Dozvoli mi jja se odmorim trenutak.

Koraci u hodniku. Sad ste se vratili kui. Ispred vrata, koja razdvajaju tvoju sobu od moje, stoji ormar. ujem raz-govor, ali ne razabirem rei. Ne mogu da poznam vae gla-sove samo je u Malikinom smehu za trenutak oivelo moje detinjstvo kao lepi, pitomi pun mesec nad tamnom umom. Ovog asa ti, ili moda Malika sipa vodu iz bokala u au. Cujem kako voda klokoe kroz grli boce. Zatim uta-nje vode iz esme, neko se umiva. Ovaj zvuk je prijatan i sve kao kakva muzika. Cipele lupkaju o pod. Uzani, uti traak svetlosti vidi se ispod ormara znak da kod vas gori svetlost. Cujem kako Malika udara po jastucima. Po-stelja zauta, leete. Vi ste aveti. Doli ste da prisustvujete mojoj poslednjoj noi. Nalazite se oko mog mrtvakog odra sa svojom razdraganou, svad-benim radostima, svojim lepim, snanim, mladim ivotima. Kada bih sada oprezno i tiho odgurnuo ormar i prislonio uvo uz pukotine na tankim vratima, moda bi me ovo prislu-kivanje povratilo u ivot. Sada jasno vidim pred sobom staru sliku: sedi pored pei u maloj akoj sobi, glavu si spustio na ruke i hteo bi da umre, odbaci svoj petnaesto-godinji ivot, toliki je bol koji osea zbog one glupe, beznaajne ljubavi koja je planula u tebi prema Maliki Benicki. Srce ti izgara u ovoj patnji, kao da ga nemo liu i pre modri plamici alkohola! Pre ili posle, mi mukarci moramo da platimo stranu cenu za enu. Ali sriekaj, hou da produ-zim pismo, moda u imati dovoljno snage da ga dovrim.

59

Teta Kamila je imala obiaj da svako pismo koje bi mi stiglo stavi nasred mog pisaeg stola. Edita je svoja pisma slala uvek u bledoljubiastom omotu. Takav je bio i omot prvog pisma kojim sam bio pozvan na kuni bal. Ve nede-ljama nisam odlazio u kancelariju. Pre podne lutao sam po Gelertovom bregu i u sebi podrobno ponavljao sve razgovore koje sam za vreme etnji vodio sa Editom. Vraao sam se kui oko jednog sata uvek sam pazio da se ne sretnem sa Editom uao u sobu oborena pogleda, ne gledajui u pisai sto. Seo bih onda na divan i lagano okre-nuo glavu prema pisaem stolu. Sada, eto, sada treba da je na njemu pismo. Treba da zablista etvorouglasti, bleolju-biasti omot. Nita! Nikada nita. Katkada bi mi uplaeno zakucalo srce. Tada bi se na stolu nalazilo pismo. Ali uvek od drugog. Bacio bih ga sa odvratnou i ne proitavi ga. Ne znam da li ti je poznato ovo oseanje: oajniki oekuje neije pismo, s prozora ve vidi potara s torbom, on se penje do tvog sprata, ide prema tvojim vratima, pita sluav-ku za tvoje ime i donosi pismo od drugoga. Kakav te onda neopravdani gnev obuzima prema osobi koja ti saoptava neku prijatnu i beznaajnu vest! Zaista, zato nas ba onda uznemirava? Katkad bih se obema rukama uhvatio za glavu i zavapio: pa zar je tako podla? Zar je na sve zaboravila? Zar je tako lako mogla da se odrekne naih divnih zanosa, od kojih ja jednako bolujem? Zar je mogla da iupa iz svog srca uspomene, koje u meni krvare kao rane nanete otrim kan-dama. Ali mi na ova pitanja nikada niko nije odgovarao. Prole su dve nedelje. Editu nisam video. Od Edite ni-sam primio pismo. Jednom se na kapiji sretoh sa genera-lom. Ne znam zato, ali se zamalo ne sruih od preneraenja. On mi se prvi javi: Zdravo! ree i prinese ruku kapi.
60

Zbunjeno se osmehujuoi maih se za eir. Pouzdano sam znao da njemu nita nije poznato o naem odnosu. Edita se od sluajnog susreta uvala na taj nain to se nije micala iz sobe. Isto tako ni njena mati. Ali jednorn su mi u Vaci ulici izdaleka dolazile u susret. I to popodne, u tri asa, kad u Vaci ulici ima veoma malo sveta. Primetio sam ih na vreme i naglo skrenuo u sporednu ulicu. Otiao sam dosta daleke i seo u najmraniji kut jedne kafane. Kada sam pripalio cigaretu, ruka mi je drhtala kao da mi je u posled-njem trenutku uspelo da se spasem ispred zahuktale lokomotive, iji me je dah ve zapahnuo i koja bi me neumitno smrvila. Zbrisao sam sa ela hladan znoj strave. Veerom sam odlazio u nepoznate, treerazredne kafane. Povremeno bi me obuzimao uasan nemir. Tada bih odjurio u neku od telefonskih govornica i pozvao Editin broj. Poto bih dobio odgovor da je zauzet, dugo i preneraeno bih zurio u crno drelo telefonske slualice. Jednom se javi sluga i upita ko govori. Ja govorim rekoh. Ko je taj, ja? Jaa! Jaa! vikao sam u slualicu. Sta elite? Pogreno rekoh i klonulo spustih slualicu. Prizna-jem da sam se, oslonjen o zid mrane kabine, zaplakao. Tada sam plakao prvi i poslednji put u ivotu. Posle jedne neprospavane noi napisao sam pismo Editi. Sadrinu ovog pisma i sada jo znam napamet. Pisao sam joj da se saali na mene, da bude milostiva prema meni, jer su strane moje noi. Otvorenih oiju, gotovo bez svesti vu-cem se po krmama podzemlja. Drhtim od same pomisli da cu sebi, ako ovo bude ovako potrajalo, prosvirati kurum kroz glavu. Nije odgovorila na moje pismo. ekao sam nedelju dana, onda sam spakovao sve svoje stvari. Oprostio sam se od teta 61

Kamile, otkazao stan, seo na voz i krenuo kui u Peterfalvu Svoje najvanije poslove posvravao sam na stanici, u elez-nikom restoranu. Cokonaiju sam napisao pismo da na nadlenom mestu sa-opti: s obzirom na iznenadno nastale porodicne prilike mo-ram hitno da otputujem iz Budimpete i ovim dajem ostavku na slubu. ika Siteu sam po jednom nosau vratio tri kljua, koja su otvarala vrata u ulici Ag.

Voz je krenuo ujutro u osam asova. Bilo je divno, toplo septembarsko jutro. Seo sam u prazan kupe, ali je posle nekoliko minuta ula i jedna mlada dama. Nosa unese i smesti u mreu dva kofera. Voz krenu. Mi smo sedeli jedno naspram drugoga nemi i zatvoreni, kao koferi gore u mrei. Nismo se ak ni pogledali. Kada je doao kondukter saznao sam da e dama do Peterfalve putovati sa mnom, jer je imala kartu do Kolovara. Kondukter je iziao i mi smo od dosade poeli da se uza-jamno ispitujemo pogledima. Prvo sam se zagledao u njene kofere. Poto su se moje oi upoznale sa njima, pogledao sam u njene cipele. Bile su od jelenske koe. Podigao sam pogled do njenog lica. Na eiru je imala pastelnoplavi veo, obrve su joj bile crne kao gar, lice belo, oi tamne i osene-ne. Usta isuvie mala, jeva primetno naminkana. Ona mi spokojno uzvrati pogled i sama se zagleda u moje cipele, manu, oi i usta. Sunce je arko sijalo kroz prozorsko okno. Ona je otkop-ala tamnoplavi kaput i kroz izrez srebrnosive bluze ukaza se njen beli vrat. Gledao sam je, pokuavajud da ocenim koliko joj je go-dina: izgledalo md je da ima dvadeset pet, dvadeset est. Ali nisam nastavio sa svojim pretpostavkama. Lupao sam glavu razmiljajui: ko je ona? Katkad bi nenim pokre62

toni namestila svoj veo i ovaj pokret bio je pun gracioznosti. Iz itavog njenog bia zraio je sklad jednostavnosti i ot-menosti. Pripadala je onoj vrsti ena na kojoj pogledi mu-karaca u tramvaju, ekaonicama, ordinacijama lekara, ili u vozu poivaju i odmaraju se katkad satima. Bilo joj je toplo i ona se die da skine kaput. Tada sam iznad njenog ramena pridrao kaput da joj pomognem. Ona okrenu glavu k meni i zahvali mi se letiminim osmehom. Predstavih se. Nisam uo njeno ime, a ni ona moje. Posle toga, poto je sedela bez kaputa, jae sam osetio miris nje-nog lakog parfema koji se irio po kupeu. Putujete li u Kolovar? Da. Tamo i stanujete? Ne. Znate ta, gospoo, pokuau da pogodim ko ste, zatim ete to isto uiniti i vi. Klimnu glavom u znak odobravanja i nasmei se. Skupim vee, naboram elo i jo jednom odmerim njene cipele, pa eir, a onda pogledam gore u mreu, u kofere, i posle kratkog razmiljanja otpoeh igru koja se pokazala veoma zanimljivom. Va mu je trgovac, nipoto nije slubemik, raspolae veim prihodom, dece... ekajte dece nemate, katolike ste vere, godine... biu sasvim iskren... Vama je dvadeset est godina i trenutno putujete u Kolovar u posetu rodbini. Ona veselo odmahnu glavom. Nita niste pogodili! Nije moguno! Pogreili ste ve u samom poetku. Nisam udata. Onda ste vereni? Nisam ni to. Ali imate burmu.

63

 Da, zato to volim burmu. Moj verenik je mukarac koga... Koga? Nikada neu upoznati i koji nikada nee biti moj. Vi ste, verenica snova. I sada znam ko ste. Vi ste raz-maeno dete imunih roditelja, koje ivi nezavisnim ivotom, nee da se uda i osea izvesno razoaranje, iako se u Btvari nije ni u koga razoaralo. Nije tako! Nije ni to tano. Moji roditelji su umrli. Vas-pitavala me je baba. Po emu mislite da sam imuna? Bacio sam pogled gore u mreu: Sa ovakvim koferima mogla bi i kerka nekog milionara da krene na put. Kofere sam dobila. Ali zato me ispitujete? Oprostite, nita vas nisam pitao. Ja sam samo odgo-varao, a vi ispravljali moje pogrene odgovore. Ali sada bih ipak hteo da vas neto upitam: zato putujete u Kolovar? Dosadno mi je. Nagoh se prema njoj iznenaen. Kako to mislite? Dosadno vam je i zato putujete u Ko-lovar? Da. Katkad me obuzima neki neobjanjivi nemir, onda krenem na elezniku stanicu i vadim kartu za mesto koje mi tog trenutka padne na pamet. Prolog meseca bila sam u Eperjeu. A ta ste radili u Eperjeu? Nita. Pet dana ivela sam u hotelu. Navee sam izlazila u etnju, a onda sam se vratila u Petu. Uobraavala sam da u se u Eperjeu sresti sa svojim verenikom. Zar vi poto-poto elite da se udate? Ja se nikada neu udati. Ovo je izgovorila tako ozbiljno i tako tuno, da je za neko-liko trenutaka zavladala tiina. Ne razumem.
64

 Smatram da je brak besmislica. Sme li ovek da se veuje za ceo svoj ivot? Ma koliko se enio iz ljubavi i sa poz tenim namerama, ta zna ta e se s njim dogoditi idue godine, ili kroz dve godine? Zavalio sam se u sedite i zagledao u nju. Sada odista vie ne znam ko ste. Zato lupate glavu o tome? Bar mi recite zato idete u Kolovar? Rekla sam vam. Dosadno mi }e. Da li je u pitanju fiks-ideja? Moda ete tamo naii na verenika? Klimnula je glavom i pripalila cigaretu. Ponudila je i mene. No, a sada ste vi na redu rekoh. Pogodite ko sam. Prekrstivi noge, ispusti dim i otpoe: Vi? Vi ste posednik. Neoenjen. Imali ste nameru da se enite, ali je neto osujetilo va brak. Sada ste veoma nesreni. Gledao sam je preneraeno. Ona mi se smejala u lice. Je la tako? Nije bilo teko da pogodim. Vaa karta vai za neko nepoznato mestace, sa ovakvim odelom i ovakvim koferima ne moete da budete seoski belenik, ili sreski lekar, no svakako posednik koji ivi u Peti. Zatim, kada ste zauzeli svoje mesto u kupeu jedva ste me i pogledali, gledali ste kroz prozor namrten i tuan. Hoete li da znate kako se zove vaa biva verenica? Radoznao sam da ujem. Edita. Srce mi jae zakuca. Gledao sam u nju, bled u licu. Zar me vi poznajete? Ne. Prvi put vas vidim. Jeste li poznavali... nju? Nikada je nisam videla. Ne znam ni ko je ona. Gledao sam je veoma glupog izraza lica, te se ona poe smejati. 65

 Vidite, tamo na naslonu sedita nalazi se komadi belog konca. Od dosade, pre no to smo poeli da razgovaramo, vi ste se igrali s tim komadiem konca. Uvijali ste ga i nametali sve dok niste sloili veliko slovo E, a zatim malo d. Vie nije bilo konca. I meni je bilo dosadno, zato sam vas posmatrala. Pogledao sam na crveni pli; beli koni odista je bio uvi-jen u obliku slova Ed... Uhvatio sam komadi konca s dva prsta (ona dva slova su iezla) i bacio ga na zemlju. Preko lica mi prelete sumoran osmeh. Crnomanjasta dama preko puta mene nasmeja se od srca. Odjednom podigoh glavu: Kako se zovete? Joa. A sada mi smesta recite: ko ste, kako ivite, ta radite i imate li ljubavnika. I ko je on? Lake, lake... Ne budite tako radoznali! Ionako ve znate dovoljno o meni. Razdraeno joj odgovorih: Ko ste vi? Odgovorite! Neu da vam odgovorim! Gledala me je u lice sa podsmeljivom grimasom. Zabavljalo ju je to me je naljutila. Bila je veoma ljupka. Znate ta? rekoh, poto sam je dugo i zbunjeno pos-matrao. Imam jedan predlog. Nemojte da odete u Kolovar, siite s voza sa mnom u Peterfalvi. Zivim sam, samo mi stara kljuarka uva kuu. I ja ve godinu dana nisam bio kod kue. U kui nema ni ive due. Budite mi goa. Jutrom emo jahati po okolini, po podne emo da proetamo u lov. Sluin-adi u rei da ste mi ena. Taman posla! ree ona. Ali joj oko zablista. Neete? Ona odmahnu glavom. Svako jutro dobiete kafu sa mlekom od bivoljice.
66

opet odmahnu glavom. __ Zato neete? __ Tako. Nervozno namesti svoj veo i kriom mi dobaci pogled. Nasroejao sam se. _ Sta se smejete? _ Smejem se to vam sada ja gledam u duu. Voleli biste da poete sa mnom, ali se ne usuujete da to izgovorite. Nije odgovorila. Gledala je kroz prozor. Gledao sam i ja. Tog trenutka kao da smo oboje gledali u na prohujali ivot. Oseali smo kako trenuci naih ivota promiu kraj nas, kao telegrafski stubovi koji promiu ispred prozora. I tada pri pomisli na prolaznost svega neto me privue ovoj nepoznatoj, crnomanjastoj dami. Moda su njene misli i njena oseanja bila istovetna mojima. Joa rekoh pomalo tuno poite sa mnom. I vi beite od neega, ili od nekoga, i ja takoe beim. Doite k meni na dan-dva. A zatim emo da beimo dalje. Ja desno, vi levo. Sada vie nije odmahivala glavom. Ali mi jo uvek ne odgovori. Voz prodorno zapita i kondukter pomoli glavu kroz vrata: Dolazi Peterfalva! Kao da je rekao: dolazi novi ivot! Joa jo uvek ne odgovori. Stigli smo i jedini nosa u Peter-falvi, koji je ujedno bio i koija, ue u na kupe. Baci pogled na kofere: Svih pet? upita. Da odgovorih. Dva minuta kasnije sedeli smo u otvorenim kolima, koja je zakupac poslao po mene. Joa me je putem bojaljivo uhva-tila pod ruku. Kako je to neobino... proapta. Cetenici emo rei da ste mi ena.
0na

67

 ta etenica? Kljuarka. Volee vas i potovati. Stara ena, ve je etr-deset godina kod nas. Ona nikoga nema osim mene. Joa se nekako pokorno pripi uza me. Kola su se kretala, a mi smo utali. Tada mi neto pade na pamet. Da ova nepoznata dama ne pomisli da u se oeniti njome? Ne bih bio rad da se makar i za trenutak zanosi ovom pomisli. Ostaete ovde dokle vam bude prijatno. A zatim emo jedno drugom vratiti slobodu... Sklopivi oi, ona odobravajui klimnu glavom. A ja sarn odjednom, im sam iza retke bagremove umice u daljini ugledao nau indrom pokrivenu kuu sa kosim krovom, kako usamljena gospodski gordo stoji nasred pustare, postao opet onaj stari. Setih se minulih snova, asova koje sam posle oeve smrti provodio po pustim sobama. Tvrdoglava, uporna volja da postanem veliki ovek. Sada sam opet video sebe: svoj odluni, muki lik, vitki, visoki stas, snagu svojih tam-noplavih oiju. Gorda, zakopana kerka generala pruila mi je prvo vee svoje usne. Ova tua ena pola je sa mnom kao da sam njen gospodar. Edita mi je oduzela i slomila veru u sebe. Ali sada u je zaboraviti i novom verom krenuti u ivot. Rodio sam se za visokorodnog gospodina pred kojim ljudi uplaeno otvaraju vrata. Sa kripom skrenue tokovi i kola uoe u peskovito dvo-rite. Stali smo pred kuom. Kapci u belom tremu sa stu-bovima behu zatvoreni. Joa skoro vrisnu od iznenaenja. Oh, kako je ovde sve lepo! Kua i bata bili su odista divni. Pod zlatnim zracima jese-njeg sunca uzdizali su se mrkozeleni borovi, cvetne leje are-nele su se u Ijubiastoplavim i bledoruiastim bojama; jasno crvene cigle trema, belo okreeni zidovi i zagasitozeleni kap-ci sve je to bilo veoma slikovito. U dvoritu se sa obe
68

strane ulo besno lajanje pasa, a iznad krova lepranje go-lubijih krila. Sve je to bilo neobino za petansko oko i uvo. Stara gospa Cete gegala je niz stepenice, mlatarajui ru-kama. Da je nisam spreio poljubila bi mi ruku. Pomogao sam Joi da sie s kola, a etenica se uplaeno uhvati za mene. Gospode, ta valjda nije? ... Bogme jeste. Moja ena. Jue smo se venali. Starica uzviknu i tek to se ne zaplaka od sree. Ljubila je Joine ruke i haljinu. Joa se smeila. Ali sam uoio da joj je tuga preletela preko lica. Bacio sam pogled na asovnik. Bio je jedan as. Presvukli smo se. Ja sam bio pre gotov sa oblaenjem. Dok sam Jou proiao sam kroz hladne, polumrane sobe. Iz svakog kutka izvirivao je moj nekadanji ivot. Sada mi je Edita bila veoma daleka. Pomislio sam na nju sa mrnjom. Kada je Cetenica ula, rekoh 303: Ne treba nikome da kaete da sam doao kui i da sam se oenio. Ne elim da me uznemiravaju. Hou da budem sam. Starica odmahnu rukom u znak razumevanja. Keceljom ]e brisala Join kofer, koji je stajao u sobi. Mora biti da je dama gospodskog roda ree zagledavi sa strahopotovanjem ogromni kofer od svinjske koe. Da odgovorih, a da zapravo nisam znao ta me je pitala. Misli su mi bile obuzete drugim stvarima! Nekoliko trenutaka kasnije pojavi se Joa. Bili je odevena veoma ljupko i lako. Na sebi je imala suknju ea belim i crnim prugama i uzane, ute francuske cipele. Svaki deli njene odee bio je izvanredan. Za vreme ruka video sam da ]e pomalo zbunjena, a posle jela upitao sam je: Ne biste moda hteli da malo prilegnete? Nisam urnorna. Ako niste ni vi, hajde da proetamo. Sili smo a vrt. Iz vrta u polje. Ili smo jedno pored drugoga

69

ikoiskim putem, koji je s obe strane bio obrastao plavim al-fijama. Ispriajte mi sada povest vaeg ivota rekoh Joi. Ona otpoe lagano i zamiljeno. Nije naroito zanimljiva. Verujem, da vi ve naslucujete ko eam. Rano sam izgubila roditelje. Imala sam samo starijeg brata, koji je u to vreme sluio vojsku. Vi ste mislili da mi je dvadeset est godina, meutim tek u da napunim dvadeset i tri. Bilo mi je dvadeset godina kada sam se upoznala s ovekom kome je bilo etrdeset i pet, bio je veoma bogat i veoma mio ... Uutala je. Postali ste njegova Ijubavnica? Nije mi odmah odgovorila. Otvorila je suncobran i zaklo-njena nj'ime dobacila mi je jedan pogled. Kroz svilu sunco-brana sunce je bacalo ruiastu svetlost na njeno lice. Bila je veoma lepa tog trenutka. Da ree najzad. Nisam ga volela, ali sam se uasa-vala pomisli da se udam za nekog obinog palananina i da tako provedem svoj ivot. Jednog popodneva pre tri go-dine sve se odigralo u njegovoj sobi. Posle toga me je odveo u Petu i smestio u dvosobni stan. Bio je narodni posla-nik i kad god je doao u Petu stanovao je kod mene. Bio je neenja. Kad je moj brat saznao za ovo, doao je k meni za-krvavljenih oiju, sa tapom u ruci. Istukao me je. I otiao odmah zatim. Dve godine ga nisam videla. Ali se vratio posle toga i mi smo se izmirili. Rekao je da smo od brae i sestara ostali samo nas dvoje, i da treba da se volimo. U meuvre-menu, preiveo je i on neto bolno, a takvi Ijudi Iako praJ-taju. Sta vam je brat? Vojnik. Sta je po inu? Ljupkim osmehom ree:
70

__ Samo je narednik. _ Dajete li mu novaca? __ Nee da primi ni prebijenu paru. Ali me esto poseuje. jVtnogo se volimo. Zove se Ferenc. Da li vaa veza jo uvek traje? . Ve pola godine nisam videla svog prijatelja. Odavno je bolestan, a pre pola godine otiao je zbog svoje srane mane u neku inostranu banju. Nije mogao da me povede, jer je i njegova porodica otila s njim. Uostalom, teko je bolestan. Ali svakog prvog u mesecu alje mi novac, s kojim mogu bez-brino da ivim. Kako se zove? Da vam kaem? Recite. Adam ... Vit... Uzviknuo sam od iznenaenja. Va otac je bio glavni batovan na imanju Vitovih? Da. Poznajete li Adama? Kako da ne. Pre dve godine bio sam pozvan u lov kod Vitovih. Tamo sam uo za Adamovu i vau vezu. Sada se svega seam. Vi ste tada ve bili u Peti. Zovete se Jolan. Da. On mi je nadenuo ime Joa. Otada i ja nazivam sebe tako. Zatim, pomalo tuno dodade: Eto, sad sve znate o meni. Sada mi vi ispriajte va ivot. Poeo sam da priam. Tada sam prvi put osetio koliko je pnjatno kad ovek moe nekome da ispria sve to ga boli. Kao da su nam sve vazduh i svetlost sunca doprli do mem-Ijivog srca. ketali smo se sve dok nije poeo da pada mrak ispoveda-]Ud jedno drugom to nam lei na srcu. posle veere rekao sam Joi: """ Ja vas jo nisam ni poljubio.
71

Veoma ljupkim pokretom prui obe ruke i privue glavu. Kasnije se malo zarumenela od vina. I ja sam se zagrejao. Oko ponoi uzeo sam je u naruje i na rukama je preneo spavau sobu. Na jednoj od postelja, na uzglavlju, leala je grana ruzmarina. Nju je svakako stara kljuarka stavila tu. Ona se daje mladi koja provodi prvu no u svom novom domu.

Dve nedelje kasnije Joa se spremala da ode i koliko god sam se trudio, nikako nisam mogao da je odvratim od njene namere. Stara Cetenica, saznavi da Joa hoe da otputuje, pogleda u mene uplaenim i upitnim pogledom. Dobila je pismo u kome joj javljaju da joj je mati teko bolesna umirivao sam staricu. Jednog popodneva smestio sam Jou u kola i otpratio je na stanicu. To je bilo ve krajem septembra. Sunce je peklo i Joa je u kolima otvorila svoj suncobran. U ruiastom odsjaju opet mi se uinila veoma lepa. Podigla je svoje osen-ene tamne oi i rekla: Vie vas neu videti. Pogledao sam je iznenaeno. Zato? Lako je pognula glavu. Plaim vas se. Volim vas. Zadali biste mi mnogo i mnogo patnji... ta vam pada na pamet odvratih zato pomiljate na tako ta? Ali sam se u taj mah setio asova, kada sarn u nonom lokalu zalivao rakijom svoju goruu patnju 1 slomljena srca leao u maloj sobi u ulici Ag, kraj svee koja je gorela pored moje glave. Tokovi su tiho zvrjali, na jednom zavijutku ponovo ugle-dasmo kuu. Bila je ve daleko od nas, njen iljati, indrom 72

ookriveni krov polako se gubio u granju dok su se kola uda-liavala. Posmatrao sam Joino lice i odjednom razumeo ta je malopre htela da kae. Moda ve i ona nosi u sebi otrov: ozledu na srcu, koja se iri i postaje duboka rana. Upravo onako kao to ja nosim u sebi uspomene na sobu u ulici Ag. Zeleo sam da joj kaem neto toplo, srdano, ali mi nita nije palo na pamet. Izvadio sam malu kutiju za nakit u kojoj se nalazio lep, starinski prsten. Sauvajte ovo, Joa ... Lice joj obli plamena rumen. Dugo je uplaeno posmatrala prsten. Zatim podie oi i lagano zavrte glavom. Ne progo-vori ni rei, ali je njen preklinjui pogled govorio da je ne diram, da je ne vream na ovaj nain. Razumeo sam molbu koja je izbijala iz njenog pogleda. Zaustavio sam kola i skoio. Pored druma cvetao je struk belih rada. Na dugim, povijenim drkama nekoliko sveih belih cvetaka. Otkinuo sam ih i spustio Joi u krilo. Ona naglo okrenu glavu na drugu stranu. Ali sam ipak primetio suze u njenim oima. Dugo smo se vozili utke, a zatim se ona odjednom, smejui se, okrenu meni: Ba sam luda! Ali su na njenom nasmejanom licu jo uvek blistale suze. Uzeo sam njenu ruku u rukavici u svoju i, tamo gde je vie dugmeta virio deli ruiastog dlana, poljubio je. U tom mi pade na um da sam jednom na Editinoj ruci u rukavici istim pokretom potraio obnaeni deli ruiastog dlana. Odjednom me rastui ova uspomena i ja ispustih Joinu ruku. Stigli smo na stanicu. Do dolaska voza etali smo pored tranica. Joa me uhvati pod ruku, pripi se uz mene i ne-prirnetno mi prisloni glavu na rame. Bila je upadljivo ut-!]iva. Ja sam mislio na Editu. Ona uspomena, poljubac ruke u rukavici, podstakao je stare rane. Ponela me je, zahvatila, Povremeno bih s mukom okretao glavu, kao da sam hteo da e oslobodim uspomena, jer sam avetinjski jasno oseao mi73

ris Editinih ramena, kada je prvi put svukla s njih raskop-anu svilenu bluzu, u maloj sobi u ulici Ag. Osetio sam na potiljku njen vreli dah kada je sebi privukla moju glavu i opijen osetih njene poluotvorene, arke, vlane usne. Ove uspomene ispunjavale su me bolnom nasladom. Iznenada se iz daljine zau tutanj voza. Joa poblede i pogleda u mene. U ruci je nervozno stiskala bele rade. Lice joj se grilo; nekim udnim osmehom pokuavala je da pri-krije svoje uzbuenje. Dakle... apnu jedva ujno i prui mi ruku. Bilo joj je neprijatno i teko joj je padalo to nije u stanju da se savlada. Pravio sam se kao da nita ne primeujem i da bih joj olakao ovaj trenutak poeh da pozivam nosaa. Voz stie i Joine kofere brzo ubacie. Skoih i ja za njom i poljubih je u hodniku. Uskoro u doi u Petu, potraiu vas. A dotle mislite na mene... Voz je stajao sa-mo jedan minut, zapita i krenu. Skoih dole. Joa se nae kroz prozor; gledala me osmehujui se. Ali je bila veoma bleda i ja osetih da njen osmeh skriva uasan bol. Jadnica pomislio sam gledajui za vozom koji je ve nestajao u daljini. Meni ovaj rastanak nije naneo bol. Pre bih mogao rei da sam prema Joi oseao izvesnu zahvalnost. Ove dve nedelje, sa trenucima blaenog zaborava, delovale su na mene kao hrana i odmor na gladnog i umornog oveka. Ali mi u dui nita nije ostalo. Proao sam kroz sobe; uinilo mi se da jo ujem utanje Joine suknje, katkad mi se inilo kao da me odnekud gleda svojim poniznim i tunim pogledom, ali je i to prolo. U spa-vaoj sobi jo se oseao laki miris parfema koji je ostavila za sobom. Otvorio sam prozor. Te veeri legao sam sa tekom morom u grudima. Pomislio
74

 bi bilo lepo kada bih sada mogao da patim zbog Joe. Da zagrlim jastuk i da mislim na nju. Jer ove patnje su neto najlepe u ivotu. Ali sam u srcu oseao stranu prazninu, a Edita je bila daleko od mene. Odluio sam da dugo ne odem u Petu i da Jou nikada ne posetim. Sa biharskih brda spustila se jesen. Povremeno se sa kes-tenova otkidao po koji list i padao, ali tako blago kao da se sputa na tankoj svilenoj niti. Jutra su bila oblana i po olovnom nebu letele su vrane, kao zloglasne uspomene po dui koja se dosauje. Za vreme sunanih dana lutao sam poljima sve do sumra-ka. Sume koje su odzvanjale od graktanja vrana, talasasti ritovi, gde ovek nad sjajnom, zelenom vodom skakue s jednog ispupenja do drugog, strnjike koje zec u daljini na blagom povetarcu neujno preskae; male, tihe istine u umi gde jesenji suton blista utim sjajem, kao stajske lampe u dvoritu, oblaci se vihore na nebu (u detinjstvu sam verovao da se tada zemlja okree), tandrkanje kola negde u daljini i lajanje pasa koje se navee razlee kao da dopire sa neke udaljene zvezde priroda me je poznavala i prigrlila na svoje grudi. Bilo je drvee u umi kojeg sam se jasno seao. Sa grane jednog drveta visilo je trulo ue koje smo nekada mi doneli ovamo. Sea li se, Maa? esto smo se pentrali na ovo drvo i sa ushienim strahom i zanosnom vrtoglavicom uali gore, dok nas je uzbuivala pomisao: jao, da se ne strmoglavimo! Jednom nas je video umar, ispriao to mom ocu i stari me je propisno ispraio. Jednog popodneva setio sam se neega. Prelazio sam preko gvozdenog mosta na kanalu, razmiljao o svom detinjstvu, u tun trenucima oveja dua hita stazama prolosti, i odjednom mi za divno udo sinu uspomena, setih se da sam kao dea-ac moglo mi je tada biti deset, ili dvanaest godina 1 avio komadi okolade u kutiju od ibica i da sam je zatim
. 75

sakrio meu gvozdenim stubovima, dole ispod mosta. Seam se, pomislio sam u svojoj detinjoj glavi da u jednom kada budem tuan, izvaditi okoladu, pa e me ona uteiti. Pojeu je i to e mi pruiti utehu. Boe moj, otada je prolo vie od petnaest godina. Zaboravio sam na kutiju od ibica, tiije mi vie pala na um, sada je sinula u mom seanju kao kakva daleka, siuna zvezda. Spustio sam se ispod mosta i poeo da pipam po gvozdenim stubovima i, zamisli, naao sam kutiju od ibica. I u njoj okoladu. Posle petnaest godina! Uzeo sam je u ruke i okre-tao je i to me je jo vie rastuilo. Kakvo je blago krila ova kutija od ibica! Tugu i glupu tajnu jednog deaia i komadi ivotne sree pare o-kolade. Razgledao sam kutiju evo, ova kutija nije pozna-vala Editu. Kakva sam prostranstva preao od tog vremena u ivotu i kakve patnje podneo! Obuzela me je neobina misao kakva obuzima samo mozak usamljenog oveka na komadiu hartije ispisao sam datum toga dana i ovih nekoliko rei: Edita, mislio sam na tebe". Cedulju sam stavio pored okolade i kutiju opet vratio na svoje mesto. Za tre-nutak sam zamiijeno zurio u prazninu hou Ii kroz daljih petnaest godina jo jednom navratiti ovamo i ta li u da ispiem na jednom drugom komadiu hartije? Poao sam kui, ali sam se jo jednom osvrnuo i dugo pos-matrao most. Pomislio sam: preko mosta po danu tutnje vo-zovi. Nad njim huji ivot i vreme. Niko to' nee znati, ali i kroz pedeset godina, kad od nas ne bude vie ni kostiju, meu gvozdenim stubovima uporno e utati ovih nekoliko rei: Edita, mislio sam na tebe". Vozovi e nositi sobom nove ivote, nove mladosti, nove, jo neroene Ijue, koji se po-maljaju iz venosti, koji se roje, jure, lete preko mosta, a dole meu stubovima, progovorie jedan nemi glas: Edita, mislio sam na tebe". Jutra su postala sve tunija. Nastupili su kioviti dani. 76

preko dana sedeo sam satima za pisacrm stolom svoga oca. Tmao sam vremena da se osvrnem i razmotrim svoj ivot. Prolo je bezmalo godinu i po dana kako sam napustio ove sobe i odselio se u Petu. Otada se mnogo tota dogodilo sa mnom. S rukama na leima hodao sam po nemim polumra-nim sobama i pokuavao da trezveno razmislim o svemu. Dvadeset i est mi je godina, nezavisan sam, imuan, ponovo u da krenem u ivot. Moda je i bolje to se sve ovako zbilo. Editu u zaboraviti i ubudue u biti oprezniji. Trebalo bi da odem u inostranstvo. Sa nekom ljupkom, veselom draga-nom, koja bi se zajedno sa mnom divila lepoti nepoznatih predela i gradova. Pomislio sam i na Jou, ali sam ubrzo od-bacio ovu misao. Joa je mila, dobra i lepa, ali u njenom pogledu skriva se tuga kada podie oi k meni i u pokretu njenih miia ima neeg paenikog. Ne, meni bi bila po-trebna neka razdragana, udljiva, pomamna Eva, koja bi me uhvatila za ruku i vukla sobom; skakutala preda mnom i koja bi, zabacivi glavu, umela da se glasno smeje. Jedne veeri pregledao sam knjige u kojima su se nalazili obrauni, koji su se odnosili na moje imanje. TJverio sam se, da sam za vreme svog boravka u Peti potroio samo nepune dve treine svog dvogodinjeg prihoda. Mada odista nisam bio tedljiv. Uvek sam ruavao i veeravao u najskupljim re-storanima. Osim toga, vozio sam se stalno kolima. Ovo je delovalo na mene veoma umirujue. Ve odavno nisam bio u tako dobrom raspoloenju i jednog trenutka po-mislih da naredim da upregnu konje i da odem u grad. Moji nekadanji kolski drugovi svakako sede u kafani i igraju farbule... Ali se setih da meu njima nemam nijednog prija-telja; smatrao sam ih bednim, niim biima, sa kojima ne bih unao o emu da razgovaram. Pomislio sam i na runu kasir-, s Hcem upropaenim od minke i osmehom zlatozubih usta. Vie sam voleo da ostanem kod kue. Ali me je celoga dana toliko muila dosada, da sam posle
77

veere naredio da se upregnu konji i odvezao se u grad. TJ kafani je bilo malo sveta. Na iskrpljenom bilijaru leali su rnasni, crni eiri. Cigani su sedeli u mranom uglu kafane i igrali duraka. Treskali su karte o sto. Za jednim stolom igrala su dva mesna trgovca domine. Pored zida, dreci u crvenim rukama svoj tap meu nogama, oputene glave na jedno rame, spavao je neki svinjarski trgovac. Za drugim stolom sedeli su ljudi, po izgledu zanatlije, sa eirima na glavi. Pored stola stajalo je bezbroj pivskih boca. Puili su cigare i razgovarali o neem ispruenih vratova, zatim bi povremeno nadlanicom prebacivali brkove, zabacili eire na potiljak i tupim ivotinjskim pogledom osvrtali se po kafani. U ustima su im prtale reci kao prepeena kora hleba: Kel-nerr! Pivva! Za kasom je sedela ena sa kosom utom kao lan. Katkad bi podigla ruku i namestila ukosnicu u puni. Tada bi joj o lanku zveknule mnogobrojne grivne. Moj dolazak uopte nije primetila toliko se udubila u itanje knjige, ije su korice bile umotane u novinsku hartiju. Pored blagajne ba se tog trenutka zavrila partija kalabrijasa. Oba protivnika stajala su pored stola, modrocrvena lica i neto kredom raunala na tabli. Jednog od njih poznao sam odmah. Bio je Pita Mak. Pita je ve deset godina studirao pravo. Svake godine jedan-put obiao bi stolove po kafani i svima dao asnu re da nee uzimati karte u ruke i nee popiti nijedan pricer, dok ne poloi prvi ispit. Zatim bi otputovao u Petu, ali ga je u glavnoj auli univerziteta obuzimao toliki strah i uas, da bi se sutradan opet vratio. Obino je stizao veernjim vozom, doekali bi ga klicanjem, a Cigani su svirali tu. Copavi knji-ar Bloh, poznata aljivina, popeo bi se na jedan od stolova i pozdravio ga s aom u ruci, izjavivi da je Pita uzor skrom-nosti i da samo zato nije hteo da polae ispit, jer bi svojim ogromnim pravnikim znanjem postideo gospodina profesora Mariku. Pita bi se tada, sa koferetom u ruci jer je s 78

 uvek pravo dolazio u kafanu poklonio svima u krug, ahvaljujui se na ovako lepom prvjemu. Cigani bi odsvirali Pitinu pesmu: Kad sam pro'o pored tvoje bate..." A Pita bi od tuge i alosti produio da pije i da se karta. Nije hteo da veruje svojim oima kada me je ugledao. Priao mi je i pomalo zbunjen izustio: _. Zdravo ... Seli smo za jedan sto. Pita je bio uzbuen, na visokom ovrataiku mana mu se pomerila u stranu. _ Prijatelju, opet sam izgubio etrdeset i dve forinte. to ti je talian ovaj vraji elezniar... Zarivi prste u kosu, produi: Igra li ti kalabrijasa? Ne kockam se. Razumeo je i uutao postien. Postavio je ovo beznadeno pitanje tek onako, ali je iz njega jo izbijala kockarska strast; eleo je da odnekuda povrati svoje etrdeset i dve forinte. Poruio sam ampanjac. Pita se nalakti na sto, zurio je u zadimljeni, mutni, kafanski vazduh. Ba sam ti ja neka mrcina, prijatelju, gadna mrcina. Tebi u rei, sve sam prokockao to sam od oca nasledio... Ali idueg meseca navaliu na prvi ispit. I kao da se uplai ovih rei, naglo tre glavu i zaurla, da se zamalo nisu sruili kafanski zidovi. Posluga! Dojurila su dva kelnera, oigledno ubeeni da e gospodin Mak poruiti celu kafanu. Pita im tiho naredi: Kaike uz ampanjac. Zatim se nagnu prema meni: Drukane, bi li mogao da mi da pedeset penga do prvog? Pod stolom mu pruih novac. ~- Pih, ala sam samom sebi odvratan ree. Sa dva prsta savi i spusti novac u svoj novanik. Zatim opet pozva kelnera. Razmeni mi!

79

Novanicu od pedeset penga izvadio je tako iz novanika kao da pored nje ima najmanje jo trideset komada. Cigani su u meuvremenu prestali da igraju duraka i uzee svoje instrumente. Primetio sad da se i gospoica na blagajni prenula i da neto apue jednom kelneru, oigledno se ras-pitivala o meni. Prima je tiho otpoeo neku pesmu, svirao je meni, a banda se, u meuvremenu, sa svojim stolicama primicala sve blie. Odjednom su se stvorili kraj nas. Gospoica na blagajni je izvijala vrat, gledajui u naem pravcu. Poslao sam joj po kelneru au ampanjca. Podigla je au do visine ela i zahvalila se, pozdravljajui njome vojniki. Uz to mi se izdaleka smeila. Prima mi prie. Znate li koja bee pesma od stari gospodin? Gudalom kucnu po poleini violine, okrenu se svojoj bandi i tiho poe da svira: U crnom gradu beli se toranj vidi..." Da, seam se, to je pila pesma mog oca. Poslednji red pesme zatreperi u meni: Bog nek' je ubije, neka joj naplati." U meni odjednom neto ustrepta. Popio sam dve ae, jednu za drugom na iskap. Dolo mi je da zgrabim kafanski sto i da ga bacim posred kafanskog prozora. Ili da iz revolvera pucam u ogledalo nad gospoiinom glavom. Da poinim neku divnu, pomamnu ludost! Kada je u pesmi doao do rei: Bog nek' je ubije, neka joj naplati" u srcu osetih otar bol. Promeao sam bisere koji su se dizali na povrini ae. Razmiljao sam. Da li me se kad god sea? Da li i ona, toliko puta kao i ja, preivljava u sebi uspomenu na asove prove-dene u ulici Ag? Sta li sada radi? Jedanaest asova uvee. Arenberg se uvalio u meku naslonjau, a Edita sedi na naslonu. Pita Mak se zavali na stolicu, lice podie prema tavanici

80

 s nekim udmm bolom u glasu zapeva tiho uz pratnju violina: Bog nek' je ubije, neka joj naplati" ... I njega je neto peklo. Malo zatim i gospoica prie za na sto. Mak joj poloi ruku na rame: . Gospa Irena! Ba je gadan ovaj ivot! Gospoica sa kosom boje lana odobravajuoi klimnu glavom. Prui mi ruku: Zovem se Irena. Pozvao sam je da sedne do mene. Posmatrala me je zadiv-ljeno, jer ovde u ovoj maloj, palanakoj kafani odista sam morao da osvajam svojim petanskim odelom i lepom ma-nom. Jadni Pita Mak izgledao je pored mene kao zidarski radnik. Iz iskrzanog rukava na kaputu virio je rukav od ko-ulje, na kome nije bilo dugmeta. Na visokoj, posiveloj kragni kooperila se neukusna, jevtina, ljubiasta mana. Bio je ne-obrijan, a lice mu se sijalo od masnoe. Gospoica Irena se svojim znaajnim pogledima udvarala samo meni. Lumpovali smo do tri asa izjutra. Po izlasku iz kafane predloio sam da sve troje svratimo na rakiju u stan gospoe Irene. Irena oinu pogledom Maka i sa izvesnim neraspolo-enjem prihvati moj predlog. Oigledno je drugaije elela da udesi stvar. Kasirka je stanovala u blizini, u sobici u koju se ulazilo preko otvorenog trema seljake kue. Ona je ula prva i upa- na stolu petrolejsku lampu. Kakva se sirotinja i kakvo se arenilo skupilo u toj sobi. Na zidu asura, oko nje zabodene arene razglednice. Na lam-Pi japanski zaklon od plavo-crvene hartije, kroz koju se pro-blJala runa, ljubiasta svetiost. U razmetenom krevetu pos- sumnjive istoe. Pored zida pribor za umivanje. U jednoj boci neka tamnoljubiasta tenost. U sobi se irio otu-an miris sapuna. 81

Seli smo na divan: gospoica Irena je uurbano tragala za aama za konjak koji smo doneli sobom i tada, odjenom kao da je neko obema rukama zgrabio moje srce i poeo da ga stee. Zamalo nisam jauknuo. Moj pogled je zalutao na zid. Na suprotnom zidu visila je jedna kopija u polumraku. Svetlost lampe koso je padala na nju i ja je prepoznah. Bila je to slika umirueg Petefija u mrkoj dolamici na bojnoin polju kod egevara. Netremice sam gledao u sliku, srce je prestalo da mi kuca, kao da sam ugledao avet. Digao sam se i sruio u sebe au konjaka. Pruih ruku gospoici. Ona je uplaeno gledala u mene. Zar odlazite? Odlazim. Neobino velika novanica, koju sam bacio na sto, utei je. Ja u jo malo da ostanem ree Mak, i podie noge u blatnjavim cipelama na otrcani divan. Gospoica Irena me isprati do kapije i izvetaenim glasom mi protepa: Do vienja! Osetih neko gaenje, kao da sam progutao neto odvratno; muio me je sladunjavi, sirotinjski zadah sobe; pred oima su mi lebdele blatnjave, otrcane cipele pijanog Pite Maka, koje podie na otoman. U kakve mrane i tune jazbine i-vota se ja zavlaim! Kola su me ekala pred kafanom. Obiao sam ih i peke krenuo u no. Trao sam drumom kao bez due, spotiui se svakog asa. Zvezda nije bilo nada mnom, vetar je fijukao na nebu. Stalno mi je Petefi lebdeo pred oima u svojoj rasko-noj mrkoj dolamici. Zastao sam pored jednog bagrema, gre-vito se uhvatio za njega i zurio uplaeno u mrak. uj, tada sam jasno osetio da je svreno sa mnom. Nema mi spasa, podlei u ovom bolu.

82

r)va dana kasmje stize pismo iz Pete. Nepoznat enski ikopis, sitna, okrugla slova, odmah sam naslutio da mi Joa ie. Uzeh ga pomalo mrzovoljno, pomislio sam: bie to neko j g0j sentimentalno pismo, kakvo obino piu zaljubljene ene. se prijatno iznenadih, jer je pismo sadralo svega nekoliko rei: Mnogo bih volela da vas vidim! Joa." Kao da je iz ovog jedinog reda zraila vedra, zdrava elja. Podseao me je na mio pokret njenih ruku kada sam je prvi put poljubio, posle nae zajednike veere. Sutradan sam seo na voz i otputovao u Petu. Koliko se izmenio ovaj grad i koliko sam se ja izmenio! pomislih kada sioh s voza na Istonoj stanici. Odvezao sam se u hotel Grif, koji je nedavno otvorem u centru grada. Tihi, otmeni, mali hotel upravo mi je odgo-varao. Dobio sam lepu, veliku sobu iji su prozori gledali na prostrani trg. Evo me opet ovde. Dugo sam sedeo u sobi i razmiljao. Sta da ponem? ime da ispunim ivot? Hou da budem politiar, spremao sam se za ovu karijeru i u sebi oseam odgovarajue sposobnosti. Ali kako da ponem? Predvee sam krenuo da potraim Jou. U stepenitu, na spisku stanara naiao sam na ime: Jolan Na rentijer". Zamislih se za trenutak. Ovo obino ime: Jolan Na" ozna-ava pred svetom lepu crnooku kerku glavnog batovana. Kao kakav veo re rentijer" skriva pred oima sveta vrele n<>i i strastan ivot jedne milosnice. Setih se da sam pre ravno godinu dana naslonjen na svoj tap, isto ovako pos-matrao na jednom drugom stepenitu, jedan dragi spisak stanara, ge sam proitao ime: Otto von Ralben, General dzr Cavallerie." enjui se stepenicama, stalno mi je pred ocima lebdela 'na mala karta: Jolan Na, rentijer". Koliko je kua na e u, koliko ovakvih malih karata po stepenitima, na njima
83

 jedno ime, po jedno zanimanje! ovek pogleda, proita 1 krene stepenicama do oznaenog sprata, spazi oznaena vrata i tog trenutka nije svestan da je zakoraio u tajanstvena pro-. stranstva. Zatim pritisne dugme zvonceta. Zvonce zvrji predsoblju, ali se njegov zvuk gubi u tajanstvenim, dalekim vekovima. Zazvonio sam na vratima broj pet, na drugom spratu. Joa mi otvori. Gospode! vrisnu ona radosno i pade mi oko vrata. U brzini poljubi me u uvo. Zatim me pozva da uem. Izvolite, ba su i momci tu. Pojma nisam imao ko su ti momci" i neprijatno me j'e iz-nenadilo to Jou nisam zatekao samu. U sobi su dva mladia puila. Jedan od njih bio j'e peadijski narednik u belim pantalo-nama, sa malim crnim briima, ije su oi pokazivale upad-Ijivu slinost sa Joinim. Moj brat Ferenc predstavi mi Joa narednika koji se veoma utivo die i za trenutak, verovatno je to inio po navici, sakri cigaretu u aci. Kao da sam ja bio nekakav po-runik. Pali Boko pokaza Joa na drugog mladia, i sama se pokloni. Ona je pomalo bila zbunjena i ovakvim alama htela je da prikrij'e svoju veliku radost to me ponovo vidi. Oi su joj se sjajile i u prvi mah nije znala kuda da se dene. Boko se pozdravi sa mnom prilino nemarno. Nisam mogao da ustanovim kojoj vrsti ljudi pripada. Uz ute cipele nosio je dreavoplave arape, bio je obuen pomalo neukusno, ali dosta pristojno. Na crnoj vrpci na kaputu visio mu je monokl, iako sam imao utisak da ga nikada ne upotrebljava. Plavu kudravu kosu razdelio je na sredini; bio je veoma mrav, imao je uzanu glavu i uzana ramena, a kad god bi dim od cigarete duboko uvukao u sebe, na licu mu se ocrtavala neka udna grimasa.
84

Razgovor je teko otpoeo. Boko bi povremeno rekao neku Huhovitost, po kojoj nikako nisam mogao da ustanovim kakav . 0dnos bio izmeu njega i Joe. Svakako nije bio Ferencov ririiatelj, su se uzajamno oslovljavali sa gospodine". Fe-renc je govorio malo, obe ruke je drao stalno na svojim kolenima. Joa je skakutala tamo-amo, nudila me cigaretama i rakijom. Ja sam u stvari doao predloih najzad da bih spasao situaciju da vas sve odvedem nekud na veeru. Moda u Gradski park. Ja sam, na alost, zauzet po enskoj liniji izjavi Boko. Naredniku Ferencu se dopade ovaj izraz i crne oi mu se nasmeie. A vi? obratih se njemu. Ja moram da se vrnem u kasarnu. Rekao je vrnem". Uopte uzev, nalazio sam da je gospodm Ferenc veoma mio i simpatian mladi; bilo je u njemu neke pitome prostote, a svidelo mi se i to to je tapom tukao Jou kada je saznao za vezu sa Adamom Vitom. Ovo je bio dokaz njegove mukosti i ozbiljnosti. Boko ni priblino nije ostavio na mene tako dobar utisak. Ja u poi, oh, kako ne bih... likovala je Joa. Mladii krenue. Pre no to je Ferenc izaao, Joa ga lupi po leima: Doi sutra opet! Po njihovom odlasku, ona je pootvarala prozore. Uvek zadime sobu da se ovek ugui! Ko je taj Boko? upitah. Novinar. Macin prijatelj. A ko je Maca? Glumica. Stanuje ovde u kui. esto sam s njom u rustvu, ona je vesela devojka. ovek mora da se smeje u n ]enom drutvu, upoznau vas s njom.
85

 sam se sad osvmuo po sobi. Nametaj i tepisi pruali su dokaz da je Adam Vit bio iroke ruke. Pored zida stajao je masivni, starinski kredenac od trenjevog drveta, u jednom uglu pdjanino, nad njim sat na stubovima od alabastera. Po zidovima nekoliko veoma dobrih slika, kupljenih u trgovini umetnikih predmeta, ali znalaki odabranih, i jedan skupo-ceni goblen. I najmanja stvarica, pepeljare, svenjaci na pi-janinu, ara ispred kamina, prekriva na stolu i luster, sve je to probrano u najboljim radnjama. Koliko imate soba? Samo ove dve ree Joa i otvori preda mnom vrata spavae sobe. Uoh. No da, viao sam ve ovako ta. Ovo je skriveno gnezdo bogatakih ljubaznica, koje je moda svuda u svetu isto. Krevet, u stilu Luja XIV, upravo je monumentalan i oigledno napravljen za dvoje. Nad njim svetloplavi svileni zastori. Bio je pokriven tekim svilenim pokrivaem koji je s obe strane visio do zemlje. Izmeu kreveta i prozora stajao je ogroman toaletni sto, iznad njega malo iskoeno veneci-jansko ogledalo. Na stolu mnogo kristalnih boica, u svakoj od njih raznobojna mirisava ulja i alkohol. BoKce d' Orseja i Ubigana, tajanstvene teglice, beli eljevi i bele etke sa srebrnom drkom i poleinom. Na svakoj boici srebrni za-tvara i ceo sto blista od kristala i srebra. Iz izvanrednog pribora za manikir kao i iz svega ostalog, zraio je preterani kult lepog i mladog enskog tela. Na zidu jedna jedina ogromna slika, naga Leda sa labudom. Dva velika ormara sa ogledalima, pored zida niski, meki divan pretrpan jastuiima. I neto to sam ovde video prvi put: ceo pod bio je zastrt belim upavim ilimom kao da ovek hoda po visokoj, beloj travi. Bojaljivo sam gazio po njemu u cipelama. Ovo je oda-valo jo jednu tajnu: u ovu sobu se ulazi samo u sobnim cipe-Iama, do kojih nikada ne dopire ulina praina.

86

__ Ovde je kupatilo ree Joa i otvori mi mala vrata a n zidu. preda mnom se ukaza savrena udobnost i Sistoa. Sve je bilo u belom, a zidovi obloeni belim ploicama. Pored kade stajali su ogromni crveni suneri, na umivaoniku najbolji francuski sapuni, iji se prijatan miris oseao izdaleka. Svuda kao pena laki ubrusi i mantili za kupanje. _ Otkad niste videli Adama? upitah Jou, kada smo se vratili u prvu sobu. Bogme, ve deseti mesec. Po njegovom pismu, koje sam primila prole nedelje, rekla bih da mu se stanje pogoralo. Ovo je rekla sa iskrenom tugom u glasu. Priekajte za asak, odmah u se obui. Imala je na sebi domau haljinu boje sleza a na nogama svilene cipele u istoj boji. Kada se ubrzo vratila obuena, nisam mogao da je poznam. U svom tamnosivom jesenjem kostimu sa jednostavnim, ukus-nim eirom izgledala je kao model otmenog modnog urnala. Adam Vit ju je svakako nauio mnogo emu, ali istanan i si-guran ukus u oblaenju bio joj je uroen. Poli smo u Gradski park na veeru. Plaio sam se donekle da e Joa biti ozbiljna i sentimentalna kakve su obino za-ljubljene ene, ali je naprotiv bila vesela i osveila me. U njoj nije bilo ni traga onog raspoloenja koje sam primetio kada sam je ispratio na voz. Oduevljavala se svim i svaim. Izjav-ljivala je da nikada u ivotu nije jela bolji kotlet; ampanjac pila zatvorenih oiju, laganim gutljajima, zbijala razne sale i ja nisam umeo da joj se nadivim i da joj se naradujem. Ve odavno nisam bio tako srean i radostan. Iz restorana u Gradskom parku vratili smo se peke, drei se pod ruku. Kada smo zazvonili na kapiji bilo je samo po sebi razumljivo da i ja poem s njom. Na cigaretu i aicu ^ikera.

87

Joa otra u spavau sobu i dok sam ja iz kredenca od tre-njevog drveta vadio likere i ae imala je odlina engleska i ruska pia ona se presvukla. Posle nekoliko trenutaka vrati se osveena iz kupatila. Sa lica i ruku zapahnu me svei miris parfema. Primetih sa iz-nenaenjem da na sebi ima samo dugu domau haljinu, opa-sanu vrpcom oko struka, a na bosim nogama svilene cipele boje sleza. Haljina je napred imala dubok razrez i katkad, kad bi se pokrenula, za trenutak bi se ukazale njene punake bele grui. Ponesmo rakiju u spavau sobu. Joa se smesti na zemlju, na mekanom, belom ilimu. Ja sedoh na divan. Ona mi spusti glavu u krilo, podie oi k meni i ree: Spavaj kod mene. Tada mi je prvi put rekla ti". Tako sam toga dana postao naslednik Adama Vita, koji je u to vreme sa svojim jadnim, bolesnim srcem umirao u jed-nom inostranom sanatorijumu. Jer je veni zakon ivota da se kreveti mrtvaca jo nisu ohladili, a ivi ve leu u njih.

Dakle, ivot je poeo iznova! Preturajui po svojim uspo-menama, pade mi na pamet debeli Turkevei sa monoklom, s kojim sam se upoznao kod Edite kada sam prvi put bio na veeri. Turkevei je bio sekretar Nacionalne stranke, te po-mislih da bi mi mogao pomoi da me prime u stranku. Jednog popodneva naao sam Turkeveija kod Zerboa* u Gradskom parku. Govorio sam mu o svojoj nameri. 'Adujem se i v'lo 'ado odgovori on jer jo uvek nije izgovarao slovo r. Upisau te u klub, moda si p'oitao u novinama da je p'vog otvo'en klub. Nai e tamo v'lo dobo d'utvo, p'venstveno politia'e.
Cuvena i veoma otmena poslastlarnica u Peti (prim. prev.)

5S

Sutradan sam otiao u Maarski klub, gde me je Turkevei odveo predsedniku kluba. __ Ekselencijo, dozvolite da vam p'edstavim naeg najnovijeg lana... Niegova ekselencija neki penzionisani dravni savetnik __ saslua u mom prisustvu obavetenja koja mu je Turkevei dao o meni. Turkevei, donekle pretera, iznese da potiem iz veoma uti-cajne porodice u upaniji, da moje ime ima a'obno dejstvo" u okrugu, a osim toga da sam nezavisni gospodar zavidnog poseda. Njegova ekselencija saslua Turkeveijevo izlaganje, klima-jui glavom i, naposletku, izrazi nadu da e u meni nai nesalomljivog politikog prijatelja. P'iekaj molim te, p'edstaviu te gospodinu potp'edsedniku ree Turkevei, uze me pod ruku, i osvrui se, s monoklom na oku, traio je nekoga od lanova kluba. Odjednom se naoh pred Editinim ocem. Prebledeh. Ekselencijo zausti Turkevei, ali ga general prekide i sa osmehom se obrati meni: Oh, mi se ve poznajemo. Odavno se nismo videli... Sada vie ne stanuje s nama u istoj kui? Poslednjih meseci boravio sam na svojirn imanjima rekoh, ne znajui ni sam zato sam slagao i zbog ega sam rekao imanjima", iako nikada ne laem. Dabome, dabome, ree general. Kako je milostiva gospoda? Hvala, odlino. - A Edita? Kada e biti njena svadba? Oko Boia... znenadio sam se to sam bio u stanju da to upitam tako Lirmm glasom. Turkevei me je vodio od jednog do drugog svima me predstavljao. Ali se meni ve vrtelo u glavi, ime- nisam uo, niti sam video lica. Otrov koji mi je kanuo u 89

duu poeo je da deluje, a srce mi je lupalo tako jako da sam jedva disao. Sklonio sam se u jedan kut i poruio ko-njak. Obuze me neki strani nemir, guilo me je isto ose-anje kao onda u onom nonom lokalu d kada sam Jou pra-tio na stanicu. Pola asa kasnije, opijen bolom i pomalo pijan od mnogih konjaka, uao sam u kartaku sobu. Seo sam na visoku sto-licu i posmatrao kretanje ruku nad zelenom eojom. Znao sam da se igra bakara, ali nisam razumevao kad dobija i kada gubi bankar. Video sam samo da se plaaju ulozi, ili uzima novac. Gurnuo sam ruku u novanik i bacio novac na sto. Bankar okrenu glavu prema meni i pogleda me. Igrai su me gledali. Izgleda da je moj ulog bio izuzetno veliki. Listovi karata poletee zavlada tiina a zatim se u dvorani zau agor. Nisam znao da li su se ostald udili. Nisam znao ni da li sam dobio ili izgubio. Zatim doe na red isplata, isplatie i moj ulog. Dobio sam. Turkevei je stao kraj mene i objasnio mi kada se dobija, a kada gubi. Sada sam ve pa-ljivo pratio, obuzelo me neko prijatno uzbuenje i sav sam se predao igri. Partija se zavri pre veere, oko osam -sova; nisam prebrojao novac, ali sam video da sam dobio znatnu sumu. Kada sam iziao iz kluba rekoh samom sebi da se vie neu kartati. Ne zato to sam se plaio te strasti, ve su mi padale na um razne kockarske tragedije. Sutradan sam izgubio sav novac. Posle veere odem kui, izvadim iz ladice tednu knjiicu i te noi izgubim vie no to iznosi moj dvogodinji prihod. Vratio sam se kui u tn asa posle ponoi; uznemireno lupanje srca nikako nije pre-stajalo. Sutradan leao sam u krevetu do podne, ne sklo-pivd ni oka. Boje, kocke i figure na kartama titrale su mi pred oima, a srce mi je ujednaeno, glasno lupalo, kao kaa neko hoda gore-dole po uzanoj eliji. Oko podne skocim iz kreveta sa dubokim uzdahom.
90

Pre podne lutao sam ulicama bez ikakvog' cilja, sa nekim ruim unutraniim nemirom. Na temenu, u veliini dlana, setih neki udan pritisak i prenerazih se. Bio sam svestan Ha ie to simptom oboljenja ivaca. Grlo mi se suilo i jo uvek mi se priinjavalo da mi srce lupa jae i bre no obino. Lupanje mog srca oseao sam upravo tako kao da se neto koprca u mojim grudima i to me podseti na moju zbirku insekata, na eterom zasieni miris plavih i zelenih buba, na lake etvorougaonike treseta u koje smo zabadali duge i veoma tanke iode, a setih se i malog nonog leptira sa mrko-crvenim krilima, koji se proboden ovakvom dugom, tankom iodom koprcao tako dugo, dok sav prah nije stre-sao sa sebe. Na nekom naputenom trgu seo sam na praznu klupu i utonuo u razmdljanje. Trebalo bi da uinim neto, da potraim sebi lek, da bih ublaio ovaj otar bol. ta da radim? Edita je bila sujetna i svirepa, laljiva i beskarakterna. Oko njenih usana da, tu ne moe biti sumnje urezala se neprijatna, gotovo nakazna crta. Kad zrelo razmislim i setim se lica uvenih glumica i drugih ena, njeno lice potamni i moram da kaem da ono i nije bilo lepo. Koliko je otvorenije, istije i lepe Joino lice! Zato onda patim zbog nje? Sedeo sam na klupi nabranih obrva i prisiljavao svoj mozak da prikuplja sve neprijatne uspomene o njoj kada je trpkala groe, slagala svoju majku i prvi put izazvala kod mene zaprepaenje; prizor naeg poslednjeg susreta i njen izlazak u setnju kad sam je uvrebao u Beu, u Nibelungengase sve sam ovo sada prikupio i pritisnuo na svoje srce, da na a 3 nain ublaim njegovo bolno, uznemireno lupanje. Ali sam osetio uas, kao kad samrtnik razrogaenih oiju uzalud avlja i pritiskuje dlan na ranu iz koje e mu sva krv iscu - Uzalu sam pomiljao na sve to sam znao ravo kod , iza sputenih oonih kapaka jasno sam je video u hodniku, a naslanjajui se na gvozdenu ogradu sluala fonograf 91

koji je trubio u dvoritu, zatim, kada sam prvi put proao pored nje i osetio miris svee izglaane haljine, kose i ra-mena. I preko mojih drhtavih usana prelete vreli dah prvog nesvesnog i smelog poljupca u mranoj sobi, a u klonulim rukama osetih opojnu obamrlost prvog zagrljaja. I sad koliko god se trudim da otklonim ove misli kao oamuen sedim na klupi. U mislima moja ruka krenu i pomilova njeno koleno. Njen topli dlan ponovo osetih na potiljku i uspomena na ovo uzbuenje vrelim arom planu u mom srcu, ali se ve sledeeg trenutka ar pretvori u otrov koji je nagrizao ivu ranu. Skoio sam jer sam osetio da me misli opet gone prema ulici Ag, a znao sam da me tamo, u onoj sobi oekuju paklene muke. Otvorio sam oi, koje su se u meuvremenu same sklopile, kao da se preda mnom spustila tamna zavesa, stvarajui oko mene tajanstveni polumrak, u kome umovi, zvuci i utanje svile ive svojim posebnim, udnim ivotom. Preda mnom je stajalo bosonogo, prljavo dete, koje je sisalo bombonu i zurilo u mene. Kada sam ga pogledao, ono se okrenu i ode, kao da se uplailo od mene. Brzim koracima krenuo sam nepoznatom ulicom. Bilo je podne. U uzanoj i dubokoj ulici promicale su pored mene koije, katkad projuri i pokoji bicikl a zvuk njihovog zvonceta pro-sipao se po ploniku kao rastopljeno srebro. Seo sam na otvorenu terasu neke treerazredne kafane i poruio konjak. Tada sam prvi put pokuao da izraunarn koliko sam izgubio na kartama te noi. Zgrozih se, kao da me je zapahnuo vihor propasti. Imao sam mali majur, odvo-jen od ostalog imanja, njega sam te noi izgubio. Odjednom se preda mnom stvori onizak, rii oveuljak sa cvikerom na nosu, koji mi se zagleda pravo u lice. Sluga pokoran rii ovek. Poznao sam ga. Bio je to Mandl kome sam dao predujam 92

ono zemljite za vilu na Manjoki putu. Editina zamisao bila je da tamo sazidamo vilu. __ Dobar dan, gospodine Mandl! _ Ja sam vas, gospodine, traio ve i preko centralne pri-iavniee! Sta nameravate sa onim zemljitem na Manjoki putu? _ Prodajte ga drugom. Nije mi vie potrebno. _ Propae vam predujam! _ . Ne mari! Rii oveuljak zurio je u mene, a zatim je slegao ra-menima. Ali je oigledno bio veoma uzrujan, jer je ovo za njega bio odlian posao. Svakako je ve imao drugog kupca koji e platiti veu cenu. Pruio mi je ruku: E pa onda, sluga pokoran. Krenuo je laganim koracima, toboe miran, a kada je ve neto malo odmakao zabacio je eir i mlatarajui tapom produio trkom. Jurio je za poslom. Te veeri dobio sam na kartama dve hiljade forinti. Su-tradan sam izgubio osamdeset hiljada. Ovu sumu dobio je Turkevei. Ostao sam duan i morao sam da podignem zajam i da zaduim imanje. Platio sam i ogromne trokove, jer su iz banke telefonom zatraili podatke iz katastarske uprave. Ovih pedeset hiljada forinti behu prvi dug kojim je optere-eno imanje, koje mi je otac ostavio bez krajcare duga. Pet dana kasnije od tog novca nisam imao ni prebijene pare. Kada su mi u Grifu podneli nedeljni raun, morao sam da zaloim onaj prsten, koji sam hteo da dam Joi, a koji ona nije primila, da bih ga isplatio. Posle podne svratio sam do Joe. U poslednje vreme ve sam imao klju od njenog stana laki savitljivi klju od ahimimjuma koji sam uvek nosio u depu od prsluka. ogaalo se esto i to da nisam veerao sa Joom nego sam ostao u klubu sve je to bilo radi kocke ali sam odlazio

93

kod nje nou i ee ostajao i na spavanju. Joa bi se tada dizala iz kreveta i sluila me rakijom.

Joa je videla i znala po meni da srljam u propast, ali je po nekorn udesnom nagonu osetila da me ne bi spasla, kada bi me reima i preklinjanjem odvraala od izbezumljenog kockanja, jer me je kockarsko uzbuenje spasavalo od jed-nog drugog, uasnog nespokojstva. Ona je istinski patila. Patila i alila me. Postala je upadljivo utljiva, katkad se zagleda u prazninu i tada osetim da njen pogled trai onu drugu, nepoznatu devojku i da je ona nemo i uasno mrzi. Ne znam, moda se u svojim najskrivenijim mislima ak i radovala to oamuen, razbaruen, posrern nizbrdicom, jer sam stajao visoko iznad nje, a padajui sve dublje hitao sam u zagrljaj njenih rairenih ruku. Jer slomljen i propao, moda u jednom umornu glavu spustiti na njeno krilo, ali ako i dalje budem ostao gospodin i bogat, pre ili posle mo-raemo se rastati. Na putu prema njenom stanu, odjednom na daljini od deset do dvadeset koraaja ugledah Jou i Boka. Za trenutak me neto bocnu u srce, iako nije bilo niega u tome to ona s Bokom, svojim starim i bliskim poznanikom, eta ulicom. Neko vreme iao sam za njima, a onda zastao, da ih pustim da odmaknu. Ubrzo su se izgubili meu mnotvom Ijudi. Ja svratih u neku kafanu. Sedeo sam tamo itav as, ovla i sa dosadom prevrui po ilustrovanim listovima. Najzad se digoh i pooh. Pomislio sam da se za ovo vreme i Joa sva-kako vratila kui. Neujno sam otvorio vrata i na prstima poao prema spa-vaoj sobi. Ne znam zato, ali sam nasluivao da u tamo zatei i Boka i iznenaditi ih. Razmakoh zavesu na vratima spavae sobe. Joa je u do-

94

maoj haljini lezala na divanu i oitala roman Gesta Berling" 0d Selme Lagerlef, koji sam joj ja doneo. jCada me je ugledala, pritisla je ruku na svoje srce. , . Gospode, ala si me uplaio! Nisam ula kada si uao? Zatim baci knjigu, prui mi obe svoje hladne bele ruke i privue moju glavu na svoje mirisave grudi. Stideo sam se svoje preanje pomisli to sam uopte mo-gao neto da posumnjam videi je s Bokom. Joa je izila u kuhinju da ispri kafu, a ja sam za to vreme seo kraj prozora, listajui knjigu koju je ostavila. Joa je bila srena kad god je mogla da mi prui neka sitna zadovoljstva. Znala je da volim svee prenu kafu sa kolaima od badema. Oi su joj blistale svaki put kad bismo po podne udvoje pili kafu. Ubrzo je iz kuhinje dopro prijatni miris kafe. Ovaj miris, topli, pomalo gorki miris svee prene kafe u doba uine za mene je oduvek bio olienje mirisa tihih popodneva. Ne znam zbog ega, ovaj miris, ispunjavajui sobu, proimao je moje srce neobino prijatnom toplinom. Do tog trenutka video sam u ovim dvema sobama samo prostran krevet, ip-ke, boice sa mirisima, negovanu istou i prefinjenu udob-nost milosnice, a sada mi je miris kafe doarao dom. Po-mislio sam kako bi straan jo mnogo straniji bio moj ivot kada ne bih poznavao Jou i kada bih sa svojim promaenim ivotom morao da se borim izmeu etiri gola, pusta zida moje sobe u hotelu Grif. Joa unese kafu na malom, ovalnom, srebrnom posluavniku. Pored ukusnih oljica leali su u obliku trougla savijeni majuni ubrusi. Cak i ove sitne stvarice nosile su na sebi obeleje njenog ukusa i urednosti! Postavila je mali sto izmeu nas i na njemu pripremila uinu. Sedeli smo jedno n aspram drugoga i kaiicom meali kafu. Iznenada je upi-tah: - Kada si poslednji put videla Boka?

95

Ona prvo uze komadi kolaa, prepolovi ga, a zatim od, govori: Prole nedelje. S dva prsta spokojno je umakala kola u kafu. Tada ponovo osetih kao da me neko s lea gvozenim tapom udari po glavi, izazivajui kod mene estoku bola, kao da mi je naprsla lobanja. Jednom sam ve osetio ovakav udarac, na isti nain, i to kada sam Editu upitao kada je poslednji put videla Arenberga.' U prvi mah mozak mi je stao, a zatim, prva misao koja mi je u priguenom, nemom besu sinula, bila je: zar i ona? Zar i ova drolja? Suva grla postavih joj pitanje, ali ona ne primeti moje uzbuenje. Danas popodne se niste etali? Celo popodne bila sam kod kue ree. I tada se dogodilo neto uasno. 17 mojim opustoenim iv-cima prslo je neto i razjareni bes odjeknu u meni kao pu-canj. Crna i crvena krv navre mi u mozak, miice mi na-breknue od gneva, skoih i nogom odgurnuh stolicu na kojoj sam sedeo. Podigao sam ruku i udario Jou iz sve snage. Ona prigueno vrisnu i pade na pod. Podie lakat u od-branu, njen pogled zurio je u mene tu i prestravljen. Usta su joj bila poluotvorena, lice iskrivljeno. Sva se ukoila preda mnom na podu. Ja sam plamtei od gneva uspravljen stajao nad njom: stezao sam pesnice i prva misao mi je bila da u je ubiti. Ali zatim popusti pritisak krvi u meni i samo stisnutih zuba procedih: Droljo' Udarih je nogom, dok je ona i dalje Ieala na podu. A onda pooh i zalupih za sobom vrata od predsoblja tolikora snagom da se j'edno zastakljeno krilo razbi i sa treskom pade na pod.

U stepenitu se umoran naslonih uza zid i zadihan pritis-nuh ruku na srce. Ti zna, Maae, koliko je strano udariti enu nije u stanju da se brani. Ali moja pesnica se tada nije ustremila samo na Jou, udario sam tog trenutka i Editu posred nje-nog pritvornog lica, udario sam podlu i laljivu enu. Tako je trebalo da udarim i Editu Ralben, da se srui na zemlju preda mnom. Trebalo je da udarim nogom i nju, kao to sam udario ovu drolju. Taj odvratan ivotinjski udarac pesnicom bila je osveta za jedan izgubljeni ivot, pa ipak kako je njime slabo uzvraeno za svu patnju i teku ranu koju ena--zver, kandama zadaje u srce mukarca! Zar su sve tako podle? Zar se ovakvim razoarenjem i bolom mora platiti za slast njihovih poljubaca, za miris nji-hovih grudi i rublja, za opojno sladostrae njihove ljubavi? Uasna je to cena! Treba beati, spasavati se od njih! Sa-vlaivati ih ivotinjskom poudom, onda im pljunuti u lice i odbaciti ih sve, jer dah njihove due iri smrtonosni otrov. Oh, kako sam estoko, divljaki mrzeo ene tog trenutka! Posrui iziao sam na ulicu. Molim te, prikupi sada svu svoju panju, otvori srce za trenutak da shvati svog jadnog druga u njegovim posled-njim asovima, prenerazie te zagonetka ivota, jer kada bude saznao ta se dogodilo im sam iziao na ulicu, razu-mee kobni svretak ove moje poslednje noi. Tek to sam iziao na ulicu, deset koraka ispred mene, do-lazili su mi u susret Boko i... Joa. Da, da, Joa! Crni kini eir od nepromoivog platna, tamnoplavi kostim 1 iakovane cipele kombinovane sa ojom. Stas, visina i hod kao u Joe, samo je lice strano. Iice jedne tue ene. Boko skide eir i predstavi me nepoznatoj dami. Ona se veselo rukova sa mnom i ree: Oh, ja sam ve mnogo sluala o vama. I vi ste ve sva-kako uli o meni. Ja sam Maca. 97

 Idemo do Joe ree Boko jer je ve vie od ne-delju dana nismo videli. Ona nije kod kue izustih naglo upravo dolazim odande, ali u stanu nikoga nema. Do avola uzviknu Maca onda smo uzalud doli! Okrenue se i pooe sa mnom. Ja zastadoh kod sledee kapije. Imam neka posla ovde u ovoj kui. Oprostih se od Mace i Boka. Maca me na rastanku upita: Recite, jeste li vi uvek tako mrzovoljni? Odgovorih samo osmehom i uoh u kapiju. Stajao sam nekoliko trenutaka pripijen uza zid u mranom tremu, dok mi je srce snano lupalo. Kada sam posle toga iziao, njih dvoje vie nije bilo. Potrao sam da to pre stignem do kue u kojoj je sta-novala Joa. Preskakao sam po etiri-pet stepenika odjedan-put i stigavi gore otvorih vrata kao vihor. Zastao sam bez daha u spavaoj sobi. Joa je sedela na divanu, ruke je sa izrazom neizmerne tuge i klonulosti spustila u krilo, malo je podigla lice kao da ga je izloila zracima nekog nevidljivog sunca. Sedela je nepomina i ukoena. Kada sam sa treskom banuo u sobu, nije ni trepnula, ni pomerila glavu. Otvorenih oiju gleala je preda se, a na Iice joj se navuklo smrtno bledilo. Na be-lom licu, ispod slepoonice plamtela je crvena belega u ve-liini dlana, iz koje je izbila krv. Trag mog udarca. Dugo sam je posmatrao kao omaijan. Ona je licila na nepomimi, ivu statuu bola. Pred njom se nalazio oboren stoi, na i-limu mrlje prosute kafe, komadi razbijenih olja i pare na-kvaenog kolaa. Joa rekoh tiho. Ali mi ona ne odgovori, ba kao da je bila mrtva. Nagnuh se i poljubih njene usne. Seo sam na pod do njenih nogu, uzeo u svoje vrele ruke njenu hladnu, bezi98

lepu ruku i lagano poeo da Ijubim njene klonule prste. . Joa... S^ mnom se zbilo neto strano. Oprosti mi, ra da mi oprosti... Pre no to sam doao k tebi danas le p0Clne, video sam te na bulevaru u drutvu Boka... Ili ste ispred mene na dvadesetak koraaji, verovao sam da 4i to ti.. I kada sam doao ovamo i upitao, mislio sam da krije od mene ... Verovao sam da lae ... Verovao sam da me vara sa Bokom... Zato sam te uario... Ne ljuti se... Oseam kako je to strano to sam te udario. Tebe, koja si mi uvek bila pokorna i verna... ali moda sam upravo zato... zbog toga smatrao jo veom tvoju tobonju la i pritvornost... Oprosti mi... Ti zna da sam ja ovek slomljena srca, ne, nisam doiveo razoarenje nego uvredu i svirepo ponienje, ija uspomena pustoi u meni kao Ijuta rana... Svirepo ponienje koje tada nisam mogao, nisam hteo da osvetim ... Kamo sree da sam onda onu drugu tresnuo pesnicom u lice, da je ona druga sedela preda mnom na podu ovako zgranuta, bleda, drui, kao to si ti sedela, da je ona osetila nad sobom strah od pretee smrti u zaarenom pogledu ponienog mukarca, kao to si ti to osetila... Nisam ja udario tebe, ve onu drugu... Meni je bila strana pomisao da u i tebe izgubiti. Kada sam joj ispriao ta se sa mnom zbilo kada sam siao u ulicu d uverio se u svoju zabunu, Joa je ivnula kod svake rei, gledala me je blistavim oima, poto sam joj podrobno izneo sve, a kada sam svoju glavu umorno spustio na njeno koleno, sela je kraj mene na pod, uzela moju glavu meu svoje ruke, potraila moj pogled i likujui, drcui kao " nekom zanosu, uzviknula: Pa ti... ti me voli! Bez reci klimnuh glavom. oza zatvori oi; ispod tamnih trepavica navirale su joj J kao zlatni biseri i klizili sniz zarumenjeno lice. Dugo, 99

dugo su joj tekle, a se neto izlilo u njenom srcu. Su-zama obliveno lice zrailo joj je izrazom neizmernog bla-enstva. Cvrsto sam je drao za ruku i tada osetih prvi put ono to je dotle samo tinjalo u meni, to mi je sada jasno i svesno proimalo srce. Da, da! Volim ovu pokornu devojku. Volim Jou. Drugaeijom, mirnom, umornom i spokojstva eljnom ljubavlju. Ljubavlju oveka koji bi hteo da bei i da ga ovo bekstvo vrati u ivot. Moj grubi, razjareni udarac pesnicom, kojom sam je udario po belom licu, umesto da je potpuno udalji prikovao je de-vojku za moje srce.

U stalnim gubicima na kartama video sam sada prst sud-bine. Nerazumljivom upornou sedeo sam iz noi u no za kartakim stolom i rasipao svoj imetak. Nikada se nisam bavio verskim razmiljanjima, ali tih dana postade mi jasan zakon o predodreenosti sudbine. Naa sudbina odreena je unapred, uzalud pokuavamo da se borimo protiv nje, ne moemo da otklonimo njenu ruku koja nam se spustila na rame. Zato sedim za kartakim stolom i zato dozvoljavam da mi imanje propada, da se topi, kada ono moe da ani prui mnoge prijatnosti u ivotu, samopouzdanje, ivotni os-lonac, opstanak? Kao da sedim ovde sa preseenim venama kroz koje lagano tee moja krv. Zato sedim ovde? Unutra-nji glas je odgovarao: jer nemam sinagu volje. A zato je nema? Jer si je smrvio izmeu dva strana rvnja sumor-nih misli. Zato se ne spasel na vreme? Zato to si izgubio svoju snagu i svest posle razoarenja koje si doiveo u svojoj prvoj mukoj ljubavi i u tom razoarenju osea materiju prolaz-nosti. Zato nema snage? Jer si roen bogat, ne poznajes ivotne brige s kojima se odluna srca bore siromani ljudi100

TCada sam u svojim razmiljanjima doao dovde, poeo sam mrzim svoj imetak. Da, svemu su krivi mojih pet stotina -tara Da sam morao da krenem u ivot bez novca i mate"'alne podrke, ova borba bi me oeliila, a ovako neotporan, azneen i osetljiv, kao da sam odrastao bez vazduha, u samom pamuku. Kada su prvi put doprli do mene zraci sunca oni su me sprili; kada me prvi put zapahnuo dah patnje, zapretila mi je opasnost da propadnem, da nestanem. Postoji samo jedan put: napolje u ivot! Bez prebijene pare, vrstom pesnicom i nabreklih ila boriti se protiv ta-lasa, oeliiti svoju duu na vetru i suncu! Sedei katkad za stolom, za kojim se igra bakara, dok je krupije kupio ispred mene izgubljene uloge, pomislio sam: neka ga, neka se topi, neka nestaje imetak, jer njemu treba da zahvalim za svoje patnje. Neka otplovi zajedno sa mnom veliki, okrugli sto, prekriven zelenom ojom, ovaj uasni, zeleni splav, neka plovi, ko zna u kakve e me predele ivota odvesti! Maglovito mi se uinilo da me vodi u susret Joi. Nekom utrnulom, pa ipak prijatnom opijenou oceMvao sam da stignem do nje i da joj poklonim svoj umorni ivot. Banka, koja mi je dala prvi zajam od pedeset biljada fo-rinti na teret mog imanja, odobrila mi je jo dva zajma na mnogo vee iznose. Kada sam se ponovo javio sa zahtevom za novi zajam, direktor odmahnu rukom: Gospodine, alim, ali vae imanje je optereeno do krajn Jih granica. utradan sam proao jedan deo svoje garderobe, krzneni aput, lovaka i sportska odela, koja gotovo nisam ni nosio, m 0] zlatan sat ponovo sam odneo u zaloni zavod, jer je za a oliko dana J taJ novac nestao. Mandlu sam dao nalog da 1 1 1 1 nae kupca za imanje. Klubu su me ljudi doekivali udnim pogledima pri ulas-' nilhve poglede oseao sam i za potiljkom. O meni je

101

poelo da se govori: sa aljenjem, ili sa podsmeljivo . enim usnama. Ovih dana su kod mene tri dogaaja izazvala razumljivo uzbuenje. Na korzou sam sreo okonaija, iao je pod sa Margitom, koja je uvek imala plave, ubrljane prste. Kada sam ih pogledao iznenaeno okonai mi uz osmeh ree: Moja ena. Izmenismo nekoliko ravnodunih rei, kao ljudi koje ve odavno ne vezuje nita. Drugi dogaaj za trenutak silno odjeknu u mom srcu, ali zatim sa dosadom okrenuh sledei list novina. Proitao sam da je ministar vojske dao ostavku, a za novog ministra ime-novan je general Oto Ralben. Gorak osmeh iskrivi mi usne. Obuze me neobina tuga. U meni se zaplaka deai, koji je kod kue u Peterfalvi stajao pred ogledalom i mlatarajui olovkom u ruci, glasno drao nekakve govore. Tek tada se osvestih koliko sam bio blizu da ostvarim svoje snove. Zetu ministra vojske zvanino je obezbeen poslaniki mandat; otvoren mu je put kao po-litiaru sa svim svojim uzbudljivim mogunostima. Odjednom se setih onog prepodneva, kada sam samo iz vienja poznavao Editu i kada sam, sedei na korzou, proitao u podnevnom listu da je general Ralben pozvan u audijenciju i da e verovatno biti imenovan za ministra vojske. Tada je san, vreli san usamljenog mladia, otprhnuo u daleke visine kao kakav luftbalon. Ovaj je sada, pod teretom mojih uspo-mena i patnji, posrtao na nedostinoj visini mojih elja. Kako sam se oseao sitan, propao i smrvljen tog trenutka! U meni su u taj mah tinjale i treperile uspomene, ali zatim pomislih: ovako je bolje. Edita e se sa svojom poro-dicom preseliti u Be i kreui se ulicama neu morati veit da strahujem da u je negde sluajno sresti. Popodne Joa predloi da napravimo izlet na vapsko brdo. Bila je nedelja. Upravo smo krenuli kada nam na stepeni102

Ferenc doe u susret. Na sebi je imao bele pantalone, i le su mu se sijale kao ogledalo. Sa svojim svee iz'ianim licem i crvenim kiankama dobrog strelca na gru-dima imao je praznini izgled narednika. Hoemo li da povedemo i Ferenca? upita Joa i pogleda u mene. _ Razume se rekoh radosno, jer sam iskreno zavoleo 0vog estitog mladia. Iako smo tada ve jedan drugom go-vorili ti, Ferenc je, kad god bih ga oslovio, stajao preda mnom u stavu mirno kao da sam u najmanju ruku bio ka-petan. Sve troje smo se popeli u tramvaj. U poslednje vreme vie nisam uzimao kola. ekali smo ispred stanice uspinjae i veselo razgovarali kada se odjednom dogodilo neto uasno. Kao da ga je oinula neka tajanstvena struja, Ferenc se odjednom ukipi, lupi potpeticom, isprui vrat i ruku naglo prinese kapi. Nailazio je general. Ja sam stajao pored zida i brzo po-gledao gore u vazduh. Nisam ih video, ali sam uo utanje dveju suknji. To su bile one. Ona i njena mati. Priao sam kiosku sa novinama i kupio neke ilustrovane listove, ali sam osetio da mi je mozak stao i da moje ruke prevru po listo-vima kao da i nisu moje. Ruka mi je bila upadljivo bleda i drhtava. Kad sam se posle dueg vremena vratio, njih vie nije bilo. Tada sam donekle doao k sebi i ravnodunim glasom predloio da se ne penjemo na breg ve da odemo u umicu u dolini. Joa je sve moje predloge prihvatala sa oduevlje-nJem i tako krenusmo tamo. Kriom sam bacio pogled na padinu brega uz koju se za-talo PenJala lokomotiva uspinjae. U jednom od ona tri agona sedela je i ona. Nalazila se na oko dve stotine metara udaljena od mene. ada smo ve duboko zali u umu, Joa me uze pod ruku; 103

 sam mislio o tome kako sam sada poslednji put video Editu. Ni tada je nisam u stvari video, samo sam uo i osetio utanje njene haljine. Da li me je ona videla? Ne verujem jer su Joa i Ferenc stajali ispred mene. Otili smo na veeru u jedan mali restoran. ekajui na veeru, razgledali smo ilustrovane Hstove.

Opet je granulo prolee i majsko raspoloenje povratilo je uspomene na dane provedene u ulici Ag. Jednom nisam mo-gao da izdrim, preao sam u Budim i satima stajao oslonjen uza zid, iznad koga su se opet Ijubiastim sjajem nadvile grane jorgovana. Sve se sa mnom zbilo sudbonosno, kao presuda koja e se uskoro izvriti nada mnom. Mandl je prodao moje imanje i ono malo novca to sam primio, bilo je upravo dovoljno da isplatim svoje dugove. Jedne veeri otiao sam u klub sa poslednjih tri stotine forinata u depu. Iz poetka sam dobio oko pet hiljada fo-rinata, ali u dva asa posle ponoi ustao sam od stola i ostao duan tri hiljade forinata nekom advokatiu, po imenu Bo-roslai. Pomalo mi se vrtelo u glavi kada su mi u garderobi pru-ili kaput. Otiao sam k Joi i dva dana se nisam makao iz sobe. Istinski sam se razboleo. Ili moda sam samo malaksao i klonuo, ali ova klonulost se irila iz mog srca. Pogreio sam kod one poslednje igre! Smeo sam da igram samo dotle, dok je trajalo onih tri stotine forinti. Koliko god sam lupao glavu nisam znao odakle u da stvorim onih tri hiljade forinti, koje sam Boroslaiju ostao duan. Pomislio sam da mu piem i da ga zamolim da odgodi rok plaanja. Ali ubrzo odbacih ovu misao. Boroslai je i sam ovek na rubu propasti, koji ivi sa stalnom glavoboljom kako da izbegne sudske

104

be zbog svojih gubitaka ,na kartama. Od njega ne mogu da oekujem nikakve obzire. A posle... od ega u da ivim? Sada odista vie ne-nita. Evo doao je trenutak da se bez ijedne pare sna-oni pesnicom i nabreklih ila borim sa talasima i da svoju duu oeliim na vetru i suncu. Evo ovo sam hteo, s tom namerom sam proerdao svoj imetak. A sada smrtno umoran leim u krevetu, nemam nijedne jedine razumne misli u glavi, ne znam ak ni kako u da isplatim Boroslaija. Pomisao da e se moj sluaj raspravljati pred disciplinskim odborom kluba i da e toj sednici moda prisustvovati i ge-neral, razdirala me je toliko da mi je dolo da zaurlam. Joa je stalno bila kraj mene, stavljala mi je hladne oblo-ge na srce, koje mi je povremeno kucalo upravo neshvatljivo brzo i nikako nije htelo da se umiri. Katkad sam itavih ne-koliko minuta drao Joinu ruku u svojoj i oseao: moram da umrem. Nema drugog puta; moram da odbacim od sebe svoj upropaeni ivot. Traio sam spasa, proerdao sam svo-je imanje; verovao sam da e mi se srce ispuniti sveom prkosnom snagom, ali sam se prevario u raunu. Beei od samoga sebe to mi je sada ve bilo jasno survao sam se u mrani ponor iz koga mi nema izlaza, u kome leim slomljenih udova, sa stranom, neiskazanom eljom da um-rem. Dugo sam razmiljao zatvorenih oiju. Joina nena ruka blago je poivala u mojoj. Ova ruka ipak je vrsto drala mju, iz nje je strujao, tekao ivot u mene. Moram da ivim, zbg nje, za nju. Otvorio sam oi. - Joa izustih tiho, kao teak bolesnik u velikoj 'am nevolji... Spasi me, inae ne mogu da se vratim u lvot... Uputi Boroslaiju tri hiljade forinata... Kako ne bih... odmah u ree Joa, i sede za pis ai sto. Ka da sam zatraio au vode. 105

Napisa Boroslaijevu adresu na uputnici i lino je odnese na potu. Kada se vratila, promucah samo: Hvala. Ali Joa je osetila da sam joj ovom jednom jedinom pao pred noge, da sam se sruio pred njom i njenim ivo-tom. Iz hotela Grif sluga mi je doneo preporueno ekspres pis-mo od Turkeveija. Munu senzaciju je izazvao tvoj postupak, pisao je Tur-kevei, to nisi na vreme namirio svoj kartaki dug. Boroslai je stvar prijavio odboru kluba. Ne zameri mi to u sada biti bezobziran i iskren prema tebi, ali sam primoran i moram da ti savetujem da se ispie iz lanstva kluba..." Pocepao sam i bacio pismo. Po podne je Joa sela kraj mene na krevet. Ruku sputenih na krilo dugo je gledala u pod i odjednom joj potekoe suze. Sta se dogodilo? upitao sam uplaeno. Umesto odgovora, pokazala mi je telegram. Uputio ga je advokat Adama Vita, saoptavajui da je Adam Vit pre e-tiri dana umro u linostranstvu. Advokat je molio da ga Joa poseti jer je pokojnik i to je stajalo u telegramu u svome testamentu ostavio njoj znatnu svotu. Nisam bio u stanju da mislim. Zatvorenih oiju leao sam u krevetu. Joa je mislila umesto mene: Sve je u redu ... Ne sme da oajava ... ministarstvo... Dugo joj nisam odgovorio. Najzad otvorih oi, zurio sam u tavanicu, kao da sam postavio pitanje samom sebi: Hoe li da umrem, ili hoe da ivim? Joa je pala na kolena pored kreveta i obema rukamai silom mi podigla glavu sa jastuka. Njen glas je zvu6ao kao jecaj, molba i presrean uzvik: Hou da ivi!

106

Snremili smo se za venanje. Joa je tih dana bila ozbiljna duboko dirnuta. Prolepsala se i duhovno okrepila pri poisli da emo otpoeti nov ivot. Katkad bi sela kraj mene, ooloila mi glavu na rame i dugo bismo ostajali ovako. Pri odlasku uvek me je pratila do izlaza i, obgrlivi me oko vrata, gledala u mene pogledom punim zahvalnosti. Oi bi joj se tada napunile suzama. po ceo dan je pregovarala sa raznim prodaveima i trgov-cima nametaja. Nisam se meao u njene poslove, zamiljeno i duboko dirnut posmatrao sam kako nekom neobinom rev-nou hoe da se oslobodi svakog pojedinog dela svoga na-metaja i da kupi nove stvari. Po njenom planu trebalo je da se preselimo u trosobni stan i da od svog starog nameta-ja ne ponesemo nita. Postepeno je rasprodala sve svoje haljine, rublje, eljeve, etke, posteljinu i sve ostalo i kupovala u zamenu novo. Jednog popodneva, kada sam uao, ona je sedela ispred pei i bacala pisma u vatru. To su bila pisma Adama Vita. Okrenula je glavu na drugu stranu, pomalo je bila zbunjena to sam je zatekao da to ini. Seo sam na stolicu i nemo posmatrao kako sedi na ilimu ispred pei i baca pisma u vatru. Kada je zavrila, u ali je na kolenima dopuzUa do mene, poloila elo na moje krUo i neno me ujela za prst. Videi da i dalje sediin nepomian, toliko me je jako ujela za ruku da sam ciknuo. Na to oboje prsnusmo u smeh i vedro ras-Poloenje nam se povrati. Jednog dana sedeo sam mrzovoljan na divanu. Joa se smesta uurila kraj mene. Ruke mi je obavila oko vrata: Zato si tako tuan? ~ Mislim na to da e me ti izdravati. 7 ^ako to zamilja! planu ona. Ti e ii u kance-ariJu, iveemo veoma skromno. n Pi se jae uza me i posle kratkog utanja upita: 107

 Ili nee? Hou, Joa. Radiu za tebe... Bili su lepi ovi asovi. Cesto bi nas bez ikakvog razloga obuzimala neka detinjasta razdraganost i tada smo se uz ciku i vrisku valjali po ilimu. Ugovorili smo da se venamo idue srede, pred matiarem sedmog rejona. Razmiljajui koga emo uzeti za svedoka, za trenutak pomislih na Cokonaija, ali odbacih ovu misao. Ti zna zbog ega! I tada sam doao do udnog otkria da ja uopte nemam prijatelja. Najzad odluismo da moj svedok bude Boko, a Join Ferenc. Unapred sam se smeio pri po-mdsli da e Ferenc tom prilikom prikaiti svoju najlepu kianku dobrog strelca. Poslednjdh dana odlazio sam Joi samo po podne u kratku posetu. Tada bismo razgovarali malo, oboje smo mislili na sredu. Jue me je traio neki raznosa u hotelu Grif. Doneo je pismo u omotu na kome je adresa bila napisana nepoznatim enskim rukopisom. U pismu je bilo napisano svega neko-liko rei: Po veoma, veoma vanoj stvari htela bih da govorim s vama. Cekam vas u est asova. Margita Cokonai." Jo nije bilo ni pet asova. Za to vreme dolazile su mi na um najnemogunije misli: Sta moe da bude ta vana stvar? Moda je Cokonaiju hitno potreban novac. Ovi jadnici veruju da sam jo uvek imuan. Zatim sam pomislio da nije moda u pitanju dvoboj, ili neka porodina scena, razvod. Nekoliko minuta sam se zadrao i pri pomisli, da su oni moda saznali da nameravam da se oenim Joom i hoe da me upozore na njenu prolost. Ali ne, kakva besmislica! Jedva sam saekao est asova. Tano u est zazvonio sam na vratima Cokonaijevih. Sobarica me je odvela u spavacu sobu, u kojoj je gospoa Cokonai plela haljinicu za bebu. Ve prvog trenutka uoio sam po njoj da e uskoro b 108

ti U njoj vie nije bilo niega od nekadanje Margite sa lavimi ubrljanim prstima. Malo se ugojila, prolepala i alo nri- je u oi da je bila neobino ozbiljna. Gotovo svecana. Kada smo ostali sami i seli jedno naspram drugoga, ona spusti pletivo. S osmehom me je gledala pravo u oi. __ Znate li zbog ega sam vas pozvala? Nemam pojma odgovorih. _, mu nije tu; postarala sam se da ode od kue, da bismo mogli mirno da razgovaramo. Ovo me je jo vie iznenadilo. Posle kratke pauze, poto mi se duboko zagledala u oei, ona produi: Edita je jue bila kod mene... Ruka mi se nervozno tre. Opet nastupi trenutak utanja, ona spokojno popravi nabore na svojoj haljini. Otkako smo postale roake, mnogo smo se zavolele ree, izbegavajui moj zbunjeni pogled. Malo kasnije ipak je pogledala u mene: Da li vam je poznato, da je ona vratila Arenbergu vereni& prsten? Osetih da sam strahovito bled. Zurio sam u nju razroga-enih oiju i ona opet skrenu pogled na drugu stranu. Pomalo drhtavim glasom ona produi: Cujte, htela bih da govorim s vama ozbiljno. Vi morate da se sastanete sa Editom. ena sam i znam, ja to bolje umem da vam objasnim. Edita nije kriva. Vi u izvesnim prilikama ne moete da se uivite u duevno stanje ene. Ona imala snage da vam odgovori na vae poslednje pismo. ^agano mi se na usnama ocrtavao gorak, izmuen osmeh. ^ ni glasa nisam mogao da dam od sebe. Prikupio sam svu ]u snagu da bih mogao da joj odgovorim. Progovorio sam posle duge pauze, tiho, s udnim promuklim glasom. U m reima bilo je izvesne otrine: 109

 Vi, izgleda, ne znate da sam ja... materijalno potpuno propao. Gospoa Cokonai mi dobaci topao, mio pogled. Mi sve znamo. ika Oto je do tanina upuen u vae gubitke na kartama. Posle duge pauze ona produi: Cujte, doite do mene sutra po podne oko est asova, kao danas. I dodade: I Edita e biti ovde... Dugo joj nisam odgovorio. Najzad tiho upitah: Da li Edita zna da u doi? Gospoa okonai je utala, smeila se i naposletku ree: S njom sam se ve dogovorila. Ustao sam. Ruka mi je drhtala dok sam zakopavao gor-nje dugme na kaputu. Gospoa Cokonai je gledala u mene i kada joj se pauza uinila preterano dugom ona upita: Dakle, hoete li doi? Ne znam odgovorih jedva ujno. Bio sam sasvim zbunjen. Krenuo sam. Gospoa Cokonai izila je sa mnom u predsoblje i na vratima ree: I ovo pismo je za vas.

Predala mi je pismo u ljubiastom omotu, koje strpah u dep. Zatim se sa znaajnim pogledom oprostila od mene: Cekam vas sutra u est asova, vas ili... vae pismo. Sjurih se niz stepenice. Dole na ulici zastadoh i otvonh pismo. Napisala ga je Edita. Za trenutak nehotice podigoh omot licu i pomirisah ga. Kao ono prvi put, kada mi je no to smo se upoznali uputila pozivnicu za kuni bal. Gle-dao sam u ljubiasti omot, seajui se asova kada sam ] 110

kod teta Kamile leao na divanu kao ivi le u svom budim-kom stanu, oslukivao svaki um i ekao... ovo pismo. -kivao sam ruku koja e mi pruiti ovaj ljubiasti omot. Evo, dobili ste pismo! Pismo je bilo napisano nemimim, na brzinu ispisanim slo-vima, bez naslova: . Oprosti mi... Znam da sam prema tebi u&inila straan greh, ali molim te oprosti, mora da mi oprosti, jer sam i ja mnogo patila... Ne radi sebe, ve zbog tebe... Oh, i ja sam iskusila kaznu i sama ne znam ta se sa mnom zbilo, obuzela me je bolesna sujeta, pomela me pomisao da u biti supruga jednog grofa... Nikada nisam volela Arenberga. Volela sam samo tebe, uvek samo tebe. Jo i sada. Sve sam znala o tebi... Otac je uvek priao da ceo svet u klubu govori samo o tebi, da kao sumanut srlja u sop-stvenu propast i da te svi ale. Otac nije ni slutio da u moje srce zabada no, priajui o tvojim znatnim gubicima, o kojima se govorilo u klubu. Jednom vie nisam mogla da izdrim. Jedne veeri to je ve bilo u Beu ula sam u oevu sobu i jecajui ispriala mu sve. Da ti zbog mene srlja u propast, da ne volim Arenberga i da sam te napustila samo zato da bih postala grofica i da njemu, kao ocu, priinim zadovoljstvo... Otac je sasluao moju ispovest, zatim se digao, uzeo moju glavu meu svoje ruke i poljubio me u elo. Mila moja keri rekao je odsad u te jog vie voleti. Tvoja srea za mene je vanija od svega drugoga. Otputu] odmah u Petu, uhvati tog mladia za ruku i dovedi ga k meni. Moj otac je gospodin i ovek u pravom smislu rei. vo se dogodilo sino. Odmah sam napisala Arenbergu pismo vratila mu vereniki prsten. Jutros sam sa svojom sobari--om sela na voz i u podne doputovala u Petu. n am da si materijalno propao. Znam i to da si napustio 111

ministarstvo. I otac to zna, ali to nita ne znai... Ti modg i ne zna, otac j'e pre nekoliko meseci dobio veliko nasledstvo iznenada mu j'e umro neki stric i ceo njegov imetak pripao j'e nama... Otac me je tada proglasio punoletnom i prepisao na moje ime moj deo ... Ovo se dogodilo j'o u Peti... Tada sam na ulici sluajno srela Mandla... Sea ga se, to je onaj ovek kome si ti dao nalog za kupovinu zemljita za vilu na Manj'oki putu... Od Mandla sam doznala da hoe da proda svoj'e imanje... Tada sam mu dala nalog da po svaku cenu u moje ime kupi tvoj'e imanj'e u Peterfalvi, ali pod uslovom da ostane u tajnosti da sam ja kupac... Uspelo je. Dobila sam imanje i u zemlj'inim knjigama videla tragove tvoj'e strane propasti... Isplatila sam sve dugove. Imanje je sada bez ikakvih tereta na mom imenu... Ja ... ja ti... ga vraam ..." Nisam mogao da itam dalje. Izguvao sam pismo i bacio ga. Bio je to neobian trenutak; jasno sam video pred sobom Jou. U trenutku kada sam j'e udario, i ona od straha izbe-zumljena pogleda podigla ruku u odbranu. Usta su joj bila poluotvorena, lice iskrivljeno. Nepomino je leala preda mnom na podu. A zatim, trenutak kada sam se vratio, ona je sedela na di-vanu, ruke malaksalo i klonulo spustila u krilo, lice malo podigla, kao da ga je izloila zracima nekog nevidljivog sunca. Nije ni trepnula, niti pomerila glavu. Otvorenih oij'u gledala je preda se i lice joj bee bledo kao u samrtnika. Na belom licu video se crni trag udarca. Pred nj'om, na podu, oboren sto, mrlje prosute kafe na ilimu, polupane olje i komadi nakvaenog kolaa. Cuj me, Maa, stajao sam na ulici, a sve sam ovo video avetinjski jasno. Besmislica! uzviknuh glasno. Vratiu se i rei gospoi okonai: uzaludna j'e, gospoo, svaka re. 2enim se idue nedelje!... 112

Ali nisam imao snage da se vratim. Stajao sam kao ukopan. kako je to bilo uasno to nisam bio u stanju da se vra- ' i da izjavim da me sutra ne ekaju! Tjgao sam u prvu kafanu i napisao Joi nekoliko rei: Mila moja, videemo se tek sutra u podne". Bio sam toliko uznemiren i uzbuen da u ovom raspolo-eniu nisam eleo da se pojavim pred njom. Jadnica, mogla bi (ja pomisli... ali ne, ovu misao neu ni da stavim na hartiju. Spustio sam se na obalu Dunava. Ispod kestenova video sam teta Kamilu, u jednoj ruci nosila je neki paketi, u drugoj je drala svoju maku. Izgledala mi je kao neka udna uspomena koja poslednji put u ivotu promie mojim se-anjem. Dugo sam gledao za njom, a zatim se spustih na jednu klupu. Nad gradom je ve lebdeo sumrak. Nebo je bilo kao veliki zlatni plamen. S ostrva je plovio Dunavom mali, beli paro-brod. Iznenada je otro zapitao i zvuk se razlee kao samrt-ni, divlji krik. Odbijajui se sa padine Gelertovog brega, krik belog broda polete u nevidljivom put neba. I umue negde na visini. S brega koji je odisao proleem silazili su u sumrak mlade ene i mukarci. 2ene su umorno vukle za sobom svoje sun-cobrane, mukarci su ili utei. Na obali je stajao gologlavi mukarac, prekrtenih ruku na grudima nepomino je posmatrao vodu, po kojoj su se utrki-vali talasi bakarnog preliva. Svuda je bilo sveta po stepeni-cama obala; stara gospoda, starije dame, mlade devojke tesno Pnpijene jedna uz drugu, sluavke koje su skoknule na asak--dva, etali su. Posmatrali su vodu. Zatim sam se digao i poeo da etam izmeu dva kestena a obali. Sa Dunava je dunuo vetar i zanjihao kronje drveca. Smrkavalo se i postepeno se zasjae svetiljke. Mrki 1 asi Dunava valjali su se pevuei ispod mranih stubova 113

mosta, kao neka udesna povorka. Na povrini zahuktale vocJe nemo su treptali odblesei svetiljki sa obale, kao nadole okre-nute dinovske buktinje. Bez ijedne misli, s rukama na leima, oborene glave, etao sam gore-dole izmeu dva stabla. U meni se irila jedna jedina nejasna misao: sada je svemu doao kraj, nada rnnora su izbili poslednji asovi. Pogledao sam u nebo, odakle mi se uinilo da ujem ave-tinjske otkucaje ovih asova. Na podignuto lice kanue mi kapi kie. Neko udno zujanje zagluhnu mi tog trenutka ui, neko neobino brujanje koje je dopiralo do mene odnekud iz svemira i koje je odista liilo na avetmjske otkucaje ovih asova. Oko mane je ve bio mrak. I tada sam krenuo ovamo u hotel... Eto, Maa, to je sve...

Iz dnevnika Iekara stanice za hitnu pomo Petog maja, sreda Pre podne u osam asova i trideset minuta primili smo poziv sa kraja Vaci-druma, gde je tramvaj broj 57 pregazio radnika iz fabrike lampi. Sa lakim ozledama prevezli smo ga u bolnicu. Nekoliko minuta pre deset asova primili smo poziv iz ho-tela Grif, gde je jedan mladi u sobi broj 239 pucao sebi u grudi. Kada smo uli u sobu osvetljenje je jo gorelo, a za-vese na prozorima bile su sputene. Na stolu je leao zama-an rukopis, na njemu ispisana adresa: Gospodinu inenjeru Maau Totu, ovde pored mene, u sobi broj 240". I na posebnom listu hartije ovo bee poslednje to je napisano nekoliko nabaenih redaka:

114

tta ime duga od tri hiljade forinti sva svoja oela i sve "o nreostale stvari ostavljam gospoici Jolan Na." 4obarica nam ree da je gost doao kui sino u devet a-a i da je pisao cele noi. Kada je oko osam asova za tre-nutak zavirila u sobu, osvetljenje je jo uvek gorelo. Samoubica je sedeo u naslonjai, ruka iz koje mu je ispao revolver, nemono je visila. Oi su mu bile otvorene jo je bio iv i nasmeMo se slabim osmehom. Raskopao sam mu prsluk i koulju: metak mu je uao u telo neto iznad srca. Previo sam ga, a zatim smo izvadili njegovu posetnicu. Na litografisanoj posetnici sa plemikim grbom stajalo je ime:

U njegovom novaniku nali smo veoma malo novca. Poloili smo ga na nosila i spustili ga u automobil. Kola su krenula prema novoj Sent-Jano bolnici. Ve smo bili u Budimu upravo smo se lagano provezli pored ulice Ag kada je mladi polako otvorio o6i i zatim ih ponovo sklopio. Nagnuo sam se nad njim, oslunuo mu srce i opipao puls. I taa, tog trenutka, izdahnuo je putem.

115

Naslov orlginala

ZILAHY LAJOS VALAMIT VISZ A V'lZ

Prevela SONJA

PEROVIC

1
Rani sumrak jesenje veeri sputao se nad prostranom rekom. Sa tornja crkve minorita zvonilo je na veernje. Vetar je raznosio brujanje zvona. Bio je to kraj novembra ... leta gospodnjeg. Vetar je duvao sve jae. I kao da se otuda od grada irio mrak. Na drugoj obali velike reke gde je stara tamna hrastova u-ma mrko izbijala iz bledozlatnog okvira sve gueg sutona, obarale su se nevidljive ruke na ogroman hrast. Zvuci uda-raca sekire rasue se po reci: ona uzvrati ehom. Mukli odjek razlee se po strmovitoj obali. Zatim se zau kako se veliki hrast rui tekim hukom. Oboren, jo je dugo pratao i stenjao, dok su se drvosee dovikivale oko njega. S ove strane visoka, usecima izbrazdana obala, izgledala je ao da ju je nekada, u zaslepljenom besu neko rasikomadao. r enje starih vrba visilo je na izlokanoj obali, isprepleteno e ielo kao ruka, liilo je na creva u rasporenom trbuhu. o alje slomljena topola pokazivala je svoje bele rane. a zarivena u vodu, bila je nalik na ogromnog jelena ara sa 1 . ' od stene i rogovima od vrba, koji do kolena sto> vodi, rashlaujui svoje teke rane. Nedavna poplava 119

nanela mu je ljute rane: talasi su mu kao kande razbesnelo lava iskidali utrobu. Zbunje zove, divlje zelje, pelen, pasjakovina, iak i ostalo iblje sa svojim jesenjim porumenelim liem, izgledali su kao sasuene krvave mrlje. Cak se i danju jedva nazirala suprotna obala iroke reke Postepeno su se obrisi velike ume utapali u mrak. Samo se na penuavoj reci, koja se prividno pripitomljena valjala u svom koritu, jo zadrao rnutni, bakarni sjaj... Obalom je promicao mukarac. Oko njegovog mravog tela leprao se crni ogrta, koji se na vetru pripijao uz njega kao crni barjak za kopljau. Ve je zavladao potpun mrak. Mukarac je iao u pravcu oakle se svetlucao etvorougao prozorskog okna u mrkom sutonu. Uzano dvorite opkoljavala je ivica oveje visine. Vetar je otvarao i zatvarao nisku kapiju od pletenog vrbovog prua. Ona je alosno pitala kao kakvo vezano ivo bie. U dvoritu su bile pobodene dve rave, o kojima su visile velike ribarske mree. Sline velikim, lakim krilima slepog mia one bi se katkada zaleprale, eljne da polete sa vetrom. Ali bi opet splasnule i olovne kugle na njihovim ruboviroa udarale bi po ravama kao grad. Covek u crnom ogrtau, koji je i sam liio na deli mraka, preao je preko dvorita i bacio pogled kroz prozor. Vetar je do zemlje potisnuo dim iz odaka, a iz dima ispa-ravali su se primamljivi mirisi veere. Utrobu putnika sva-kako je morila glad, jer je, gutajui pljuvaku, uarena pogle-da, gledao kroz prozor. Na stolu u sobi stajala je uljana lampa dok je pod bio Vre" kriven izreckanim otpacima plute. Domain je isecao kolu e u veliini dejeg eira; pomou njih se jedan kraj mrez odravao na povrini vode. Zvidukao je obavljajui sv

120

nn vremena na vreme pruao bi ruku u kojoj je drao posao**-> kolut da bi bolje ocenio okruglinu. Moglo rnu je biti oko dvadeset i est godina. Kroz razdrljenu lavu koulju videla su se snana, obla prsa i koa potamnela d vetra. Radio je pognute glave pri svetlosti lampe i njegova kratko podiana gusta kosa zasjala bi se kao etka kojom se uozlauju drveni kipovi. Zaeljana kosa ionako mu je liila na kapu to se sasvim glatko i tesno pripija uz lobanju... Imao je pravilno lice, otvorenih i ravnih crta... Na njemu se jo nisu ocrtavali udni, jedva primetni uglovi i bore oko oiju, ustiju, nosa, ela i brade, u kojima se na ponekom o-vejem liku kao guter u pukotini stene, neopaeno skrivaju pojedine misli. Ovo lice nije odavalo umnost, ali nije bilo ni prazno i glupo. Uokvirila ga je retka, meka brada, upadljivo svetlija od kose. Nije bilo ni lepo ni runo. Krupne bezbojne ooi behu pomalo sanjalake, ali zamiljene i dobroudne... Na tom licu nije bilo nieg znaajnog. Ukoliko je pak bilo neega to bi oveka moglo da privue to bi moglo biti samo to to nije bilo slino licu miliona drugih ljudi. Bilo je to samo jedno ljudsko lice, lice mukarca, kao na platnu Sebas-tijana de Pjombo lik Nepoznatog mukarca. Beznaajno, pa ipak sa dahom venosti na elu ... Evo jednog srenog oveka pomisli putnik napolju, na ledenom vetru, uvukavi vrat u svoj pocepani ogrta sa sirokim okovratnikom. Ali moda su samo uasna glad i nje-govo napeto uzbuenje raspalili do te mere matu. Zena je sedela u zapeku i ljuljala kolevku. Pevuila je pri m neto, ne obraajui panju na rei pesme, bez neke melodije, samo po ritmu po kome je Ijuljala kolevku. Pria, pria priica. Zutokljuna ptiica, Dobra bunda, elav mi Skoie ti za vrat i. 121

Stalno samo ova etiri stiha, ne podiui nigde glas i u ied nom dahu. Coveku koji je spolja sluao ovu uspavanku, ui. nilo se kao da slua zujanje zunzare upale u neki stakleni sud Putnik je obuhvatio pogledom sobu, koliko je to kroz mut-no prozorsko staklo i pri slaboj svetlosti, bilo moguno. Soba je bila mala i niska, u mjoj se sve blistalo o istoe. istoe koju su odravali hitri prsti domaice u ovoj kui. Trone grede tavanice bile su iarane kao starinske, svete knjige. A po policama su se utile i rumenile zimske jabuke iji je miris prodro u svaki kutak. Pored pei je na nogarima, pokriveno maramom, stajalo naraslo toplo i slatko hlebno testo. Na zidu je bila ikona, u arenim aama kredenca klasje ita i rai. Ispred pei se blaeno ispruio rutavi pas, opru-ivi prema vatri svoje ape. Pucketajui, odsjaj vatre poigra-vao je po njegovom trbuhu i crnim bradavicama dojki. U toplom kutu na klupi do pei umivala se siva maka. Svakako je u ovom trenutku moralo biti prijatno u sobi, iji je nametaj, dodue, bio veoma jednostavan, ali je ipak poka-zivao da njeni itelji ne ive kao seljaci, ve kao imuniji i obrazovaniji ljudi. Pored zida u naslonjai sedeo je starac i zamiljeno puio na lulu. Ui u i zamoliu ih za koji zalogaj odlui se putnik, jer je primetio da se na ognjitu die para iz lonca. Ue u dvorite u kome je sluavka cepkala sitna drva. Dobro vee ree doljak, pridravajui vratnice koje je vetar hteo da mu istrgne iz ruke. Devojka odgovori na pozdrav i osvrnuvi se, samo ga leti-mino obuhvati brzim pogledom. Ali se ipak die i, otvorivsi unutranja vrata, viknu: Jano. Izgleda da su u ovoj kui naviknuti na ovakve posete.

122

Stranac ue. Zimljivo protrlja ruke. Mukarac i ena otpo-zdravie skoro u isti mah. Domain ustade i prie gostu. 2ena okrenu samo glavu i rodui da ljuka kolevku, kao da je smatrala najprirodnijom ooiavom na svetu, da im usred noi u sobu upadne blatnjav, pocepan ovek, sumnjiva izgleda. Die se i pas ispred pei, protee se, i mahanjem repa po-zdravi gosta, poto mu je onjuio skut i pocepane cipele. Stranevo lice bilo je zaraslo u bradu od nekoliko dana. Svojim izduenim, obnaenim vratom, pocrvenelim od vetra, licio je na jastreba. Imao je veliki nos i okrugle oi u kojima se ogledala tuga ivotinje sa kojom se ravo postupa. Kakvim poslom dolazi, prijatelju? upita ga domain bez ikakvih uzbuenja. Zatee me mrak na putu ree doljak, neobino hra-pavim, dubokim glasom, kao da mu je grkljan napukao. Jano se odjednom nae blie njemu, uinilo mu se da je uoio neto na doljakovom licu. Ne verujui svojim oima, zgrabi ga za rame i okrenu licem prema lampi. Gergej! Nikako nije mogao da odvoji pogled sa ovog runog i tu-nog . Cuvi svoje ime, stranac se mirkajui unese u domainovo lice da bi na njemu otkrio poznate crte. Ali ga se oigledno nije seao. Gledali su se nekoliko trenutaka. Doljak je sa oajnikim naporom buljio u Janoa. Ali ga se i pored toga nije seao. - Pamti li sina majstora ribara? upita Jano koga ste vi zvaH Jani Stuka? Gost obema rukama odgurnu Janoa, kao kakvo privienj enjae e mu zasjae. Zatim stresavi se celim telom, dla novima pokri lice i promuca: ~~ Oh, boe moj. 123

Ramenima naslonjen vratnicu nije skidao ruke sa kao da je eleo da pokrije svoj dananji izgled i sadanii ivot. Duboko potresen Jano je posmatrao svog druga iz detinj-stva. ProveH su nekoliko godina zajedno ovde na obali reke. Nekada je gospodii Gergej sa svojim vaspitacem dolazio ovamo iz grada, na magareoj zaprezi sa belim amovima. Nje-gov je otac bio jedan od najbogatijih ljudi u gradu. Odevao je svog sina u meku oju i kripue kordovanske izmice. Do-veo mu je i vaspitaa, nekog trbuastog oveuljka, kome je preko jarkozelenog prsluka visio dvostruki lanac od asov-nika. On je uvek na nekom stranom jeziku razgovarao sa deaiem, poverenim njegovoj brizi. Kad su se prvi put poja-vili, Jano je pun potovanja stajao u blizini i otvorenih usta sluao tui jezik, ne razumevajui ni slovca. I kako je prvi put u ivotu sluao govor na stranom jeziku, nikako nije mo-gao da shvati da ovi nerazumljivi glasovi odista mogu da izraavaju bilo kakav ljudski pojam. Sve ovo mu se uinilo vraije i glupo. Cemu to kada se ljudi na sopstvenom jeziku tako lepo sporazumevaju. Gospodin vaspita izvukao je iz kola neke udne bambusove tapove i isprepletao ih. Jani je seo na zemlju i posmatrao ih zlurado. Aha, ovi su doli da pecaju ... Gospodin vaspita drao je u ruci dugi, povijen tap, ali razume se nije uhvatio ni jednu jedinu ribu. Tada Jani, u kome se probudio prastari ribarski ponos, raskoraivi noge stade nedaleko od njih na obali, zviduuci izvue iz depa komad kanapa, stavi glistu na udicu i baci je u vodu. Posle nekoliko trenutaka u ruci mu zatreperi kanap i kada ga trgnu na udici se zabelasa i zapraaka riba, tajanstveno, ivo srebro vodenih dubina. Mrena, grge-tako jedno za drugim. Ribe je skidao sa udice i u velikom luku opet bacao u vodu. Ali nijedanput za to vreme nije V~ 124

ledao u nazovi pecae, da ovi ne pomisle da sve ovo ini bog njih. Kada se dovoljno nauivao svoje nadmoi, strpa kanap u dep i poe, ne osvrui se za njima. Cuj mali viknu za njim gospodin vaspita. Jani se prezrivo osvrnu. _- Hodi askom ovamo i pokai nam kako to radi... Jani se ne pomae s mesta. Hajd' ovamo, dobie komad slatkog kolaa. Ova poslednja re pokoleba njegov ponos. Vrati se i naui ih kako da pecaju. U meuvremenu dvoje dece posmatralo je i ispitivalo jedno drugo kriom dobaenim pogledom. Osim pantalonica u dumi o jednog pedlja, na Janiju pod milim bogom nije bilo nikakve druge odee, jedino njegova prepla-nula koa, boje hlebne kore. No glavu gospodiia Gergeja krasio je slamni eiri ukraen perjem, pa ak su mu i oko vrata vezali penastu svilenu maramu, da ne ozebe. Ubrzo je i u nevetoj ruci gospodiia zatreperio kanap i dete iz grada uz radosni vrisak izvue prvu ribu iz vode. Otada su magarea zaprega sa belim amovima, male koije sa kao limun utim tokovima, trbuasti gospodin vaspita u zelenom prsluku i gospodii Gergej dolazili skoro svakog dana na obalu reke. Iz korpe od pletene trske vadili su bogatu uinu. Dvoje dece sprijateljie se svim srcem i duom, kao to se samo siromano dete i bogatako dete mogu sprija-teljiti. Jednom je i Jani ponudio svog druga peenom bundevom i semenkama. Gospodii Gergej bi to pojeo u slast, ali mu vaspita istre ove poslastice iz ruke i baci ih u vodu. Suma, obala i reka i malo nie evar, krili su u sebi hiljadu uzbudljivih radosti. U jesen kada sazru trnjine, divlje kruke 1 a l ^e' buo Je to za gospodiia Gergeja ukusnije od svake lzine iz grada. A u prolee i leto kako behu divne mirisne Jagode, slatkogorke kupine i vivkova jaja peena u pepelu. 1 su se krili po utavom evaru, vrebajui lukom i 125

etrelom divlje patke, na ijim je tirkiznoplavim vratovima dok su plivale niz vodu, blistalo zalazee sunce. I divlje golu. bove, koji su se epurili kao da se u svakom od njih krije tajna opruga, ostavljajui na glatkom, vlanom alu otre zvezdane otiske svojih crvenih noica. Jednom, o Uskrsu, mali Gergej pozva svoga druga u njihov stan u gradu. Janiju ovo ne bee prvi odlazak u grad, na vrh ribarskih dvokolica esto se tamo vozio, ali nikada nije stigao da ode dalje od riblje pijace, gde su po stolovima, mokrim i klizavim od vode i riblje krvi, uz viku i graju bacali na go-milu razne vrste riba, dok je raskvaena zemlja bila puna oljutenih ribljih krljuti, kao da su mericama prosuli sitan srebrni novac u blato. Kua gospodiia Gergeja, svojom zasvoenom kapijom i sveinom koja je izbijala odande, uinila se Janiju kao privi-enje iz bajke. A tek sobe. Svuda ogledala, ilimi, tapete, sli-ke, statue i knjige, tako da ni za trenutak nije smeo da ispusti iz ruke svoj praznini eiri, jer bi se sigurno izgubio zana-vek meu morem ovih stvari. Cega ti tu ne bee od jela. Mada su oni ruali za malim stolom i samo su odande istezali vratove da eljnim i rado-znalim dejim pogledima proviruju do stola odraslih. Bogme otada je prolo bezmalo dvadeset godina. Za sve to vreme nije video gospodiia Gergeja, ali sada, im je uao smesta ga je prepoznao. I u detinjstvu je imao isti ovakav veliki grbav nos i krupne, okrugle ptije oi. Vrat mu je i u ono vreme bio neobino izduen. Jano se obrati svom tastu: Oe! Znate li ko je ovaj gospodin? Stari zamirka oslabelim oima i odmeri doljaka od glave do pete. Otkuda bi znao kada ga nikad nije video. On je sa svojom kerkom dospeo ovamo iz drugog kraja. Kad mu Jano objasni, on samo s nevericom proguna i zavrte glavom. 126

 ovo mi je ena. Dovede Jano svome gostu ua-u za ruku i predstavi je ponosno. pogled lepukaste, crnomanjaste enice izraavao je toplu danost. ih zatim sve troje obuze strast goenja i Ger-i znao na koju stolicu da sedne, jer su ga troje nudili u isti mah. Tek kad je seo za sto, domaini primetie da gost izgleda veoma jadno. Ali su se pravili kao da to ne vide. Gergej je govorio malo. Tunim i snebivajuim osmehom branio se od preteranog nutkanja. Svakako je i on sam oseao koliko bedno i alosno izgleda, pogotovo u oima ovih ljudi kojima je sada ve poznato ko je on bio nekada. Nije poloio ruke na sto, ve ih je drao na krilu, jer su mu krajevi od rukava visili u dronjcima. Kada ga posluie vee-rom, jeo je levom rukom, jer mu je levi rukav bio ouvaniji. Govorio je malo i jeo manje no to je eleo. Posle veere, kada su u razgovoru nastali dugi prekidi, u-ana i stari im poelee laku no i odoe na poinak. Jano i Gergej ostadoe uz krag sa vinom. Odakle dolazi sada? upita Jano osetivi da namerno utanje deluje veoma muno i da ovaj ovek bolesniki bledog i jadnog izgleda eli da ispria mnogo ta. Gergej ga pogleda oima ija je beonjaa bila iarana krva-vim ilicama. Iz zatvora ree tiho onim svojim dubokim promuklim glasom. Jano je gledao u njega sa zaprepaenjem. Gergej se nalakti na sto, nagnu se blie njemu i poe da govori. Govorio je apatom, ponekad bi kroz zube procedio neki itavi glas. - Kad su mi roditelji pomrli, nasledio sam ceo imetak. Ali > 3ednom je sve otilo. Postarah se da dobijem posao i jedan ?njatelj moga oca nae mi kancelarijsku slubu. Tada je

127

dolo do nesree. Nije bila velika svota, nisam bio dugo zatvoru, svega mesec dana. Ispriao je sve ovo bez ikakvog uzbuenja i kada je zavr-io, gledao je preda se u sto, podiui jednu obrvu. Jano je uasnut sluao ove rei. Due vreme vladala je mukla tiina. Ali zbog ega? upita Jano najzad. Gergej slegnu ramenima, ali ne odgovori. Kao da mu je sada ve bilo sasvim svejedno. Jano je eleo da ga ispituje, ali nije nalazio odgovarajue rei. Grebao je noktima po stolu i samo bi ispod oka pogledao tu i tamo svoga prijatelja. Kao da je svakog asa ponovo e-leo da se uveri da ovo pre vremena ostarelo Hce, sa dubokim, tamnoplavim podonjacima i ovaj podivljali odrpanac doista predstavlja nekadanjeg gospodiia Gergeja. U jednom trenutku Gergeju zatreperi pogled, kao da ga udarac tre iz misli. Uzdahnu duboko, zavali se na stolicu i protee se. Zatim ispod stola poe da pucketa prstima. Zacelo, prijatelju, u bojim smo rukama izusti tiho. Zatim se nae i apatom ree: Zna li ta me je dovelo dovde? Jedna ena. Zena koju sam voleo. Pratio je unezverenim pogledom izgovorenu re, kao da je i sam smatra besmislenom. Ne shvatam to ree Jano i odgurnu au ispred sebe. Po njegovom glasu osealo se da se ljuti. Voleo si jednu enu. Ako si je voleo svakako si hteo 1 da je zadri. Jesi li hteo da je zadri na taj nain to si sebe upropastio? U glasu mu je odzvanjao gorki prekor. Gergej se blago nasmei. To je, vidi, tano. Ali ja sam verovao da u kad gd izgubim deo od sebe, nju jednim deliem povratiti Janoa odjednom obuze estoka mrnja prema nepoznatoi 128

eni- Nabranih obrva posmatrao je prijatelja, koga je alio i mrzeo u isti mah. _- Da li te je ta ena volela? Gergej zamuri i lagano klimnu glavom. Kao da se to ljud-skom reju nije ni moglo izraziti. Ako te je volela, zato je dozvolila da upropasti sebe? Gergej pouta trenutak. Rairi svih deset prstiju na rukama i paljivo im sastavi vrhove. Tek posle toga odgovori: Postavlja mi pitanja na koja ne postoji odgovor. Postoie milioni stvari na svetu iz kojih, ako im zada ovakva jednostavna pitanja, izbija glupost kao vazduh iz naduvane beike. U pravu si. Ako me je volela zato je dozvolila da propadnem? Zar ti veruje da ljubav ivi u srcima? Lagano zavrte glavom. Ne. Sree je isuvie malo da je svu primi. Ona ti ispunjava i proima celo telo, kao kakva strana groznica. Gori u njoj i raspada se na delie, i u tebi se o.slobaa sve to nosi pod koom. Oderi oveka i nai e uasne stvari pod njegovom koom. No kojim je jedan tvoj praded ubio ove-ka. Ruku koja se u tajnosti prua da otme tue. G-omilu ivotinjskih misli to ti se kriju u mesu i izleu iz tebe samo u snu, kao jato slepih mieva iz mranog trnja. Vidi li, lju-bav, neobuzdana, divlja, smrtna ljubav projuri ti telom i duom i isteruje iz tebe sve kao to plamen tera iz zapaljene kue ljude, ivotinje, ptice i bube. Trenutak kasnije dodade: Ali nemoj da misli da u nama ima samo gamadi. Pored kobaca izleu iz tebe i beli golubovi. ovek nikada ne moe da bude ni toliki svetac ni toliki nitkov, kakav moe da bude u ljubavi. Pod svim ostalim okolnostima on moe da se prenemae. Ali u ljubavi ne. Tu iz tebe izbija sve ono to lei u najskrivenijem kutu ljudskog bia. Gergej spusti glavu i prevue prstima preko ela. - Vidi li ovaj oiljak? Htela je jednom da me ubije. Ubod 129

bee namenjen mom srcu, ali sam joj oteo no iz ruke. Poeli smo da se guamo i tada me je ranila. Jano je iskrivivi malo usne sluao svog prijatelja, sa izra-zom lica kao da je progutao neto gorko, ili odvratno. Gergej ga pogleda, a onda produi: Ti, dabome, misli da sam bolestan, ili lud. Ali u meni ima i drugih rana, rana lepote i dobrote, koje su mi se usekle u srce i koje ne mogu da ti pokazujem. Uasni i divni oiljci izazvani jednim pogleom, jednim pokretom ruke, poljupcima i sladostraem. Moj ivot je uniten? Propade mi imetak? Propade ast? Propade mi zdravlje? Svejedno. Ja sam sada komad oprljenog drveta, ali sam izgarao na plamenu kakav... I apatom dodade: Oh, boe moj, ta je to bilo ... Maio se krcaga i napunio au. Ispi vino. Zatim zamuri i na usnama mu zatitra osmeh. Divan, skriveni osmeh, za koji je verovao da ga niko ne vidi. I koji kao da je zraio svetlost koja je preko usana izbijala iz bia ovog mraenog oveka... A ko je bila ta ena? postavi Jano pitanje posle dueg utanja. Odakle je dola? Gde si se upoznao sa njom? Na Gergejevim usinama jo uvek je lebdeo onaj udan os-meh. Bila je na ravom glasu jo onda kada sam je upoznao. Kada sam verovao da je zauvek moja, prevarila me je posle jednog asa. Ne jedanput. Sto puta. Kada sam dospeo u zatvor, konano me je napustila. Die se i spremi da poe. Kuda ide? Idem. Negde u valjda nai nekog posla. Ostani ovde preko noi. Hvala. Ionako ne bih mogao da spavam. Volim da lutam nou, po mraku. Jano spusti obe ruke na prijateljeva ramena i duboko dir-nut gledao ga je pravo u oi... 130

_ Nisam bogat covek, ali bih eleo da ti pomognem. Sta ti dam? Sta ti treba? _ Hvala. Meni se vie nita ne moe dati i nita mi se ne moe uzeti. Nasmeja se i urno stisnu prijatelju ruku. _ Bog s tobom ree i nesta iza vrata. Kad Jano poe za njim, da ga isprati bar do kapije, ve je nestao u mraku. Jano se vrati u sobu i zamiljeno zastade pored stola. _ Upropastiti ivot radi jedne propale drolje? Slab je karakter ovaj Gergej promumla u sebi. Otvorio je prozor da provetri sobu kao da je gost ostavio za sobom u kui zadah greha, nesree, bezumlja i bede, kao neki prosjaci, koji svojim ranama zavijenim u prljave krpe ire zaguljivi zadah nepoznatih lekova, prljavtine i bo-lesti... Takva im je i ranama unakaena i razderana dua. ak je i zemlju pomeo tamo gde se ova avet kretala. Sad, poto je otiao, nije oseao vie prema njemu saaljenje, ve samo odvratnost... Zuana je spavala, diui duboko i ravnomerno. Jano se svue i lee u krevet. U slatku toplotu, koju iri isto i voljeno telo ene kada se zagreje u snu.
da

131

2
Otopljeni sneg ve se slivao niz vodu, proli su i strepnjom ispunjeni dani prolenih poplava, kada su vrbe do vrha uto-nule u razbesnele, sive talase i prljava pena zahuktale vode dopirala do kunih vratnica, nagrizajui drvene stubove. Reka je na aprilskom suncu tekla u svom dubokom irokom koritu, oivienom maglovitim obrisima izazivajui svojim zlatnomrkim bojama oseanje boanske nagotinje, pod oba-lama odenutim u zelenilo i cvee. ivicu oko Janoeve kue i jednu stranu kue pokrivale su ogromne mree pobelele na suncu. Izgledalo je kao da su one zarobile kuicu prikovavi je paljivo na cvetnu livadu, kao kakvog dinovskog leptira ... Jano je stajao u dvoritu, u pantalonama zavrnutim do kolena, i razdrljenoj plavoj koulji zavrnutih rukava do laka-ta. Radio je oko olupine nekog amca koji je razbila proletnja poplava i sada je prevrnut leao nasred dvorita. Iverje sve-eg mirisa pokrivalo je zemlju, a stari pocrneli trup amca otkrivao je otre, etvorougaone, utobele mrlje novih dasaka, tamo gde su mu izmenjena polomljena rebra. Jano je meao katran, da njime premae amac. Otar miris katrana oseao se u lakom i istom prolenom vazduhu. Sluavka je kreila zidove kue. Po tamnozelenom licu 132

 cinusovog bunja, izraslog u dnu zida, prsnula je kap ga a uredno pometeno dvorite arenilo se od sitnih, belih rlia. Dete je sedelo na pragu i isprobavalo pitaljku od tikve, koju mu je otac izrezao. uana je sedela u pokrivenom tremu uz preslicu i prela. Pseto je, opijeno proleem lajalo i jurilo dole po obali; ga-nialo je vodomare koji su neujno promicali kraj mrke obale, kao titrave svetlosne mrlje sa majunih ogledalaca. Slatko i radosno prolee blistalo je svuda. Stari Mihalj se ozbiljna lica pope na obalu i doviknu u dvorite: Jano. Voda neto nosi. Glas mu bee jednostavan i miran, ili je bar hteo da bue takav, ali u njemu ipak zatreperi neto, to proe kosti i za trenutak zaustavi kucanje srca, jer ovaj uzvik nije ovde od-zvanjao prvi put sa obale. Kad bi voda neto nosila, odjednom bi se svuda sledio ivot, nastupila bi neka udna tiina, kao da je i neni apat vetra umuknuo i sva se panja usredsre-dila na tok vode, u kojoj se neto tamno davilo i otimalo, neto za ta se nije moglo odrediti da li je panj, baena krpa ili ljudski le. Prolog leta, predvee, voda je ovako isto donela le ubije-nog trgovca iz grada ba kao da ga podie svojim penuavim rukama i pokazuje tihim, srenim obalama. Pogledajte, ovo je lice ivota, na koje ste vi zabora-vih... rascepljeno sekirom elo, naduveno lice, i usta sa is-kezenim zubima, prevrui se na vodi, as levo, as desno, kao da su se zlokobno cerekala, kao da su bila iva i kao da govore ovakve rei: - Halo, prijatelji moji, vi sreni ribari, evo me, promiem ?f>red vaih kua i svojim ukoenim pogledom gledam vam 'vo u oi, te posle ovoga nedelju dana ne moete da spa-' onda zaronim pod vodu i trzam vae mree, a svojim m u raspadanju zakainjem se za vae aklje koje spu133

tate sa amca. Da, to sam ja, izvucite me i okupite se okn mene i gledajte me leleui i jeei se, ili zanemeli od straha Da, to sam ja, lice oveka. Krvavo, udavljeno lice. Pre mnogo godina, kada su se vodile bitke pod bedemima grada, plovili su tako po vodi mrani, krvavi i prljavi leevi vojnika. Katkada su rojevi ljudskih glava plivali kao divlje patke. Malo koja godina bi prola da voda neto nije nosila. Pre dve godine, na primer, majku koja je svoje dete grevito privila na svoje grudi... I evo opet uzvika, uzvik starog Mihalja, u kome nema ni-eg stranog, samo moda neto malo prekornog uenja i neeg zamiljenog, pa ipak zvui kao daleki, mukli urlik iz jednog drugog, nepoznatog i tajanstvenog sveta. Ponovo se zau uzvik, ovog puta ve pomalo nestrpljiv. Voda neto nosi. Upirao je pogled svojih slabih oiju na neku nevidljivu taku na vodi, da po bljetavoj, zlatnoj povrini ne izgubi nemu, crnu mrlju, koja promice ne zastajkujui na talasima, kao da je imala da obavi neki hitan i tajanstveni posao. Stari je potrao niz obalu. Ne skidajui pogled sa vode spo-takao se putem o ispupen koren. Odreio je tako i eamac ne gledajui u svoje ruke. Jano spusti na zemlju sud sa katranom, oslunu za trenu-tak u pravcu zvuka. Izabravi krai put preskoi ivicu kada se prolomi i drugi uzvik. U nekoliko skokova stvori se pored starog. Tamo pokaza starac ispruenom rukom, drei u drugoj konopac amca koji je hteo da mu se otme. Jano pogledom obuhvati crnu mrlju koja je plivala na sre-dini reke i bila tako daleko, da se odavde sa obale nije moglo razabrati ta je. Uskoie u amac. U Janoevoj ruci vesla su se kretala kao krila veliklh ptica na vetru. amac je klizio po vodi, a njih 134

iica grevito su buljili u telo, koje kao da je htelo da pobegne od njihovih pogleda. Panj! uzviknu stari Mihalj radosno, kad prioe blie. Jano ne progovori ni reci. Veslao je iz sve snage. _ , Covek ree zatim tiho i kao da ga neto kosnu posred srca. Trenutak kasnije ve su videli da je to enski le. Videlo se, ier su potiljak i teme lobanje virili iz vode. Kotani sistem i raspored teine Ijudskog tela je takav da muki leevi plivaiu ledima na vodi, licem okrenutim nebu, a ene putuju u smrt niice, stidljivo i tajanstveno skrivajui lice u penuavim talasima. Brodari znaju i to da davljenik samo triput tone i triput opet izroni na povrinu. Potone li etvrti put, zauvek nestaje ispred ljudskog pogleda: u borbi je pobedila smrt i odvukla svoju rtvu u dubinu, kao u moru ajkula, sa glavom kao e-ki, to svoj plen odvlai na dno. Ribari tada odustaju od daljeg gonjenja, prekrste se i vra-aju svoje amce. Znaju da e se telo jo danima valjati dole na dnu, da e ga mutna, kao toranj visoka masa vode cediti i vui sa sobom, po njemu e mahnitati i satirati ga strana teina i snaga itave reke. Posle nekoliko dana mnogo milja daleko ponovo e izroniti unakaeno da je nemogue prepo-znati ga, zatim gnuajui se sopstvenog dela, nedela, izbaciti na neki sprud. Camac je ve bio blizu lea i sada usledie trenuci izbezum-Ijenog uzbuenja. Igra ivota i smrti od koje srce zastaje: hoe li pruena aklja da zahvati haljinu pre no to ponovo potone, a ukoliko potone hoe li da tone sada etvrti i posled-"J1 Put, jer se nije moglo znati odakle dolazi utopljenica i ot-ada se bori sa vodom. A iznad svega se postavlja poslednje najvanije pitanje: ima li u njoj jo iskre ivota, koja e mi da se raspaH u plamen. 1 ova pitanj'a treperila su ne samo u svesti i razroga135

cemm pogledima dvojice ljudi, ve i u njihovim napetiir miiima. Ovo su bezumno lepi, veliki i divlji trenuci; w brzog amca skoiti smrti u lice, zariti joj u razjapljeno drelo aklju, zgromiti je kao iskeenu zver i pobediti je. Vena borba svih Ijudi i svih trenutaka. Stari Mihalj, koji je sedeo pozadi, ve je popreko poloio veslo, obema rukama uhvatio aklju i podigao je, nagnuvi se. Nalazili su se sada jo samo na nekoliko pedalja od tela koje je plivalo. Jano prikupi svu svoju snagu, zamuri (video je iza sputenih kapaka pramac, vijuganje talasa i mrku masu tela); zatvorenih oiju i stisnutih usana jo dvaput zavesla, amac se zatrese, a vesla se zamalo ne polomie. Caklja, nekoliko pedalja ispod vode, zahvati crnu tkaninu haljine. Od tog dodira okrenu se telo koje je dotle odravalo ravno-teu i jednom rukom opisa polukrug u vazduhu. Ovaj pokret bee tako mek, kao da se ena u snu, u svom krevetu okre-nula s jedne na drugu stranu, jer je usnula neto veoma lepo. Pazi doapnu stari Mihalj Janou, koji je takoe polo-io veslo i daui se spremao na spasavanje. Na gvozdenom zubu aklje, kao na krupnom, snanom i pitomom kalu zakaila se enina haljina. Zarobie telo koje je htelo da im se izmakne. Nagnuvi se nad vodom Jano zgrabi hladne enske ruke. Lagano i paljivo poee da je vuku. Telo koje dotle kao da nije imalo nikakvu teinu, istog trenutka, cim su ga do pojasa izvukli iz vode, otea kao da je od gvoa. Morali su da paze da se amac ne prevrne, jer je ovo nepoznato ensko telo nemom i tunom udnjom vuklo amac u dubinu, zajedno sa ljudima koji su u njemu sedeli. Posle nekoliko trenutaka ipak im uspe da bez ikakvih ne-zgoda smeste telo ene u amac. Gotovo joj nisu ni pogledali lice (Jano je, uostalom, sedeo okrenut leima) i utei su obojica veslali natrag ka obali. Predoseajui vanredan dogaaj, pas je uznemireno trka136

kraj obale i lajao. Cim se amac priblii, skoci u vodu i liva mu u susret. Samo su mu ui, uzdignuta crna njuka j brine oci virile iz vode. 2uana je takoe stajala na obali i krila ruke. Samo je dete ostalo u dvoritu, na pragu, ne vodei rauna o svemu tome ve je svu svoju panju poklonilo pital]ci od tikve, pokuavajui bezuspeno da joj izmami zvuk nalik na mu-kanje teleta. Zuana nestrpljivo doviknu ljudima koji su se pribliavali amcem. U glasu joj se pomeao pla sa stravom. Je li mukarac? joj nijedan od njih ne odgovori, kao da su pitanje sma-trali izlinim, ili kao da su onemeli u blizini tela, koje je beivotno lealo na dnu amca. Pristali su trenutak kasnije. uana dolete do njih i baci pogled u amac. Izustila je samo: Oh boe ... I u tom se i ona prihvatila konopca, trudei se da savlada kljun od amca koji je poigravao na vodi. Ali se odjednom priseti i uzviknu: Priekajte, otii u do mlina, maloas je proao ovuda gospodin Samon. Ne saekavi odgovor ona otra. Gospodin Samon bio je lekar. On je u ovo vreme svakog dana poseivao mlinarevo dete, koje je prole nedelje jarac nabio na rogove, te je otada bacalo krv. Mukarci su za to vreme izneli ensko telo iz amca i poneli ga uz strmu obalu. Unesoe ga u dvorite i tu ga paljivo poloie potrbuke na prevrnuti amac. Zatim odmah pristupie spasavanju. Uhva- zenine mlitave ruke i ritmiki, paljivo, poee da ih ' Pokretom kao da neto pumpaju. Beivotno telo poslu-no ]e obavljalo ove nametnute pokrete. 137

Stari Mihalj ue u kuu, iznese odande komad polupartoo ogledala i prisloni ga na enina usta. Jano se takoe nae i baci pogled na ogledalo. Videi da se ogledalo nije zamaglilo, obustavi pokrete ve-takog disanja koje je dotle izvodio bez prestanka. Njih dvojica lagano okrenue enu poleuke. Leala je sada na prevrnutom amcu, kao na nekom odru. Oni su stajali kraj nje. Bila je mlaa ree stari Mihalj zamiljeno. Jano je utao. Posmatrao je tajanstvenu doljakinju, je reka donela u njegovo dvorite. Oseeao je srdbu i mrnju prema neznanki, koja ga je bez rei i bez ijednog pokreta pozvala k sebi, prekidajui ga u poslu i naterala ga isto tako bez ijedne rei i pokreta da amcem, spokojno privezanim uz obalu, poleti uz opasnost po ivot u penuave talase, zatim beivotne ruke pruala izvuene iz vode i zgrabila njegove; koja se uvukla u njegov amac, koja je isto tako, bez ijedne rei i pokreta prokrila sebi put prema dvoritu i sad je le-ala tu na amcu, koji bi ve trebalo premazati katranom, jer e sutra u zoru biti potreban. 2ena nije progovorila ni rei, nije se ni pokrenula, ali je bila tu i nareivala. Jer mrtvi, ili samrtnici ne govore, ne daju nikakve znake, pa ipak nareuju. U ovom enskom leu bee neeg nadzemaljskog, neeg neshvatljivog i nedokuivog. Jano je stajao pored neobinog odra, ruku skrtenih na leima, katkad bi se odmaknuo za korak-dva i posmatrao mrtvu enu kao neto osobito, to jo nikada nije video. Gle-dao ju je kao kakav veliki meteor koji je pao na zemlju i koji je prohujao nepoznatim visinama Neba, sve dok mje stigao dovde; gledao ju je kao kakvo udesno bie, koje je u naborima svog ruha, na hladnim rukama i mokroj kosi, donelo sobom sneg i maglu zvezda. Ili kao leinu neke neobicne 138

otinjei koju je reka izbacila iz sebe i kakvu ljudsko oko v nije videlo, kakve nema nigde u svetu. moglo biti sumnje da je samoubica. ta li je radila, pde Je kila Pro^e ni? Kakva li je bila soba iju je kvaku slednji pUt dodirnula? Zato se odluila za ovu uasnu smrt na ovu stranu kaznu? Ili su je moda ubili? Moda ju ie neko u jednom neopaenom trenutku gurnuo u vodu? Iz ljubavi, ljubomore, osvete, ili mrnje? Mrtva ena na sve ovo nije davala odgovora. Pouzdano se moglo znati samo da je iz grada, to se videlo po njenim cipelama. Na ruci nije nosila prsten, niti u kosi ealj ili traku, koji bi neto blie rekli o njoj. Na izgled vitak stas i duge butine pokrivala je samo crnahaljina, kojajesada bila mokra od vode i kaljava od mulja. Na njoj nije bilo ni koulje. Moda je u poslednjem trenutku zgrabila ovu ha-Ijinu i moda je pobegla iz ivota kao iz kue u plamenu. Moda ju je plamen oinuo kao udarac korbaem. Sve ove nejasne misli ovladale su Janoem obespokojava-jui ga. Da bi se otrgao od tekog utiska koji ga je pritiskao, upadljivo trezvenim glasom dobaci starom Mihalju: Sii u do skele da prijavim sluaj komesaru. Ostanite za to vreme ovde, oe. Zeleo je da to pre onesu le iz njegovog dvorita. Krenu, ali se na vratnicama sudari sa enom i gospodinom amo-nom. - Je li mrtva? upita doktor koji bee neka vrsta felcara iz predgraa i sirotinjski lekar. Lice mu je okruavala staraka seda brada, kao plesan na hlebu. Takve mu behu i brve, pod kojima su treptale nemime ali razborite oi. Oi u kojima kao da nije bilo zenica. Samo dve crne bube, koje 1 zarobljene, letele tamo-amo po onim dupljama. - Neraa u njoj vie ivota ree Jano i zajedno s njim se vrati do lea. ^ednom rukom lekar istre sa ramena iroki ogrta, dok 139

 netremice gledao u enu, koja je leala na amcu. Prima se blie i, u oekivanju predstojeeg vanog posla, poe da mljacka usnama. Prvo mu je bilo da raskopa njenu haljinu. ustro, kao ovek koji nema mnogo vremena i kome ovaj pokret spada u zanat, razgrnu haljinu, pod kojom se ukaza potpuno nago telo. Bela i hladna golotinja, dve male, tvrde, mramorne doj-ke, sa pomodrelim bradavicama. Trbuh i pupak takoe su bili kao u anela na nadgrobnim spomenicima. Samo su linije ramena i kukova snano odisale ivotom. Kada doktor otrgnu ruho, svima se uini da ova bletava nagota edno vrisnu. Mukarci Jano i stari Mihalj utivo se povukoe. Zuana ostade. Lekareve oi, dve crne bube, preletee preko enine obna-ene, bele koe. Traile su neku ranu, ili trag povrede, ali ne naoe nita. Dok je ustima i dalje nekako udno mljackao to je kod njega bio znak predane panje, poloio je ispruenu desnu ruku ispod leve dojke. Na srce. Na belom telu mlade ene ova ruka je sada liila na staru vornovatu granu. Dugo je zadrao ruku, dok je nervozno premetao teinu svog tela s jedne noge na drugu i jedva primetno kretao ramenima. Zatim se njegove nemirne oi odjednom ukoie. Kao da se skamenio. Kao da ga je oinula struja iz beivotnog tela. Podigao je glavu, ali ni u koga nije gledao. Oslukivao je neki jedva ujni um u vazduhu, koji mu zatreperi samo u ivcima. Zatim izusti: Ziva je.

140

3
Leala je u postelji u polumranoj sobi, meu jastucima koji su mirisali na jabuke, gde su mali prozori i niska tavanica sa gredama irili po sobi meki, mrki suton. Lice joj je svetlelo na prugastom jastuku kao bela gipsana maska. Leala je tako jo od jue posle podne i jo uvek nije dola-zila k svesti. Ali sada se po laganom dizanju i sputanju nje-nih grudi videlo da spava duboko. Gospodin Somon ju je istrljao nekom tenou otrog i prodornog mirisa, udove njene, hladna lea i trbuh, i rekao da e se osvestiti. Treba je samo ostaviti da mirno spava. Jano i Mihalj su se jo jue ukrcali u amac. Poneli su so-bom i iroke mree, jer su nastupili dani kada su sa velike da-ljine negde iz junog dela reke dolazile uzvodno velike ribe i tada bi ribari esto ostajali po dva dana i dve noi na vodi. Zuana je ostala sama sa bolesnicom i probdila celu no Kraj nje. I sada je sedela pored prozora, kroz ije se bele zavese od lanenog platna, u otrim zracima probijala suneva ^etlost. U ruci je drala knjigu i itala. itala je jednu od h svetih knjiga meu ijim se listovima kriju bezbrojni ^suseni cvetovi jagorevine i ljubiica, od kojih se iri miris o iz crvotonih ladica u sakristijama najstarijih crkava. 141

Zuana bee smerna u dui i sada je dobrotu oseala u sebi laki gr u srcu, koji ne zadaje bol i zbog koga joj je sva-koga asa dolazilo da plae i da se smeje. Ona je ionako znala da je najuzvienije oseanje rugima initi dobro, ali su njen priprosti um rei svete knjige unosile svetlost, iako ih nije uvek razumela, naroito ne na onim mestima gde je smisao jedne reenice bio povezan sa smislom sledee ree-nice, kao to se traka uplie u kosu. Tada bi joj za vreme itanja podrhtavale obrve, kao majuna krila ptice, koja je dotle nepokretno plovila i lebdela po visokom nebu misli. Oko podne izie da skuva ruak sebi i detetu. Posle toga vrati se prozoru i produi da ita. Odjednom joj se uini da je neto taklo po licu. Die po-gled i vide da je bolesnica otvorila oi. Pogled ovih oiju osetila je kao dodir. Dah joj zastade i ona uplaeno spusti knjigu. No, duo ree neno i pomilova enino hladno elo. Dva krupna, tamna oka gledala su nemo u nju. U ovim oima nije bilo ni zraka razuma. Gledale su kao oi nonih ptica kada bulje u zraak sunca. Nekoliko trenutaka vladala je tiina i uani se uinilo da uje otkucaje sopstvenog srca. Ove prazne, bezumne oi ispu-njavale su je stravom. Bolesnica je umorno spustila kapke, kojima je svetlost smetala. I kada ih je ponovo podigla, u njenim oima je bilo vie sjaja i svesti. Prvo je bacila pogled na svoju ruku, kao na neki strani predmet i za koju, u prvom trenutku, izgleda, nije znala ta je. Ruka joj je mlitavo leala na jor-ganu i ona lagano mrdnu prstima. Na pokret prstiju odgo-vorila je lakim trzajem obrva. Oigledno je njena probuena svest u sebi govorila: da, ovo je ruka i ova ruka pripada meni. Da bi utvrdila ovo nejasno otkrie, jo jednom pokrenu prste. Zatim da zagleda obrise kreveta. Iz njenog P~ 142

ieda lagano je nestajao onaj udni, prazni izraz. Pogle-, vgi u Zuanu, upita jedva ujnim glasom: __ Gde sam ja? 2uana glasno odgovori: __ TJ kui smerna oveka, gde si primljena od sveg srca! Bolesnica se zagleda u tavanicu i po njenom licu se videlo da se duboko zamislila. Probuena svest vraala se u tamu besvesnih asova, kroz koje je htela da se probije kao kroz neku gustu, crnu tkaninu. Moda je upravo stigla do posled-njih jasnih trenutaka izgubljene svesti, kada Zuana progovori: Kako si dospela u vodu? Lice bolesnice se odjednom zgri. Njen uzburkani pogled se ispuni prestravljenim preklinjanjem, istrgla je i svoju ruku i kao da je svojim razrogaenim oima htela da odgurne 2uanu. uana shvati da pitanje bee preuranjeno. Ponovo uze u svoje tople ruke ruku koja joj se istrgla. No dobro, neu da te pitam! Bolesnica opet zatvori oi, ali je svest o bolu i strahu osta-la u plano iskrivljenim crtama njenog lica. Jesi li gladna? upita uana. Priekaj, doneu ti malo mleka. Izila je i ubrzo se vratila sa lonetom mlakog mleka. Neno pridravajui pod potiljkom glavu bolesnice, napoji je. Blago, slatko mleko razlilo joj se po suvim nepcima i nestalo iza umorno podignutih usana i na izgled veoma osetljivih zuba. Iezlo je i upilo se kao prosuta aa vode u suom opustoenoj zemlji. Ali i ovaj mali napor oigledno ju je zamorio. Glava joj onu na jastuk, koji je Zuana u meuvremenu prevrnula, a joj glava ne bi ponovo pala u isto udubljenje iz koga je lz bijala sparna vrelina. Druga strana jastuka bila je svea i i adna i ovo sada kod bolesnice izazva lak i prijatan zanos. 143

Zuana je sa lonetom u ruci oslukivala njeno disanje j posle nekoliko trenutaka vide da je bolesnica ponovo zaspala Izila je iz sobe na vrhovima prstiju i tiho zatvorila vrata za sobom. Dete je sedelo nasred dvorita i ljutito stenjalo. Pipalo je rukom zemlju oko sebe i pravilo pokrete kao neko ko hoe da se digne ali nema nogu. Jo mu nije postalo jasno da onaj koji sedi na zemlji i hoe da se digne mora prvo da se okrene etvoronoke. Dete je izabralo krai put, ali mu tako nikako nije polazilo za rukom, ba kao da se zalepilo za zemlju. Zato vrisnu koliko ga je grlo nosilo. Zuana pohita do njega i povue ga za ruku sa zemlje. Oh, trapavko moj! Dete im oseti da stoji na svojim nogama, odjednom pre-stade da plae. Obradovalo se svojim nogama kao kakvoj igraki sa kojom mogu da se izvode primamljive stvari: na primer, da sa sredine dvorita poe do rave. Dete krenu i, izgubivi ravnoteu, odjednom se ukoi. Posle toga ponovo krenu, kliui od radosti. Stigavi do rave, uhvati je obema ruicama. I blaeno to je sreno stiglo na sigurno mesto, poe da trubi usnama, isprskavi celo lice sopstvenom plju-vakom. Zuana je sedela u tremu uz preslicu i dok je toak zujao, videlo se po izrazu njenog lica da su joj misli zaokupile svu panju. Nebo se ve zarumenelo od sunca na zalasku. Kao da se utiala i reka u ovom sveanom asu. Iz grada se sada jasno ulo brujanje zvona sa tornja crkve minorita. Bio bi mi potreban neko u domazluku nizala je ana svoje misli. Njena dosadanja sluavka upravo je danas napustila kuu. Vratila se u selo da se uda. Dete je opet sedelo na zemlji i vriskalo. Zuana mu, i ne pogledavi ga, doviknu:

144

__ Ne maui, jer u smesta da pozovem ika amona! Od tih reci dete se odmah umiri. Otkako mu je lekar jed- gurao kaiku u usta i pritisnuo mu iezik da mu pogleda guu, toliko se plailo gospodin Samonove maljave ruke, da hi katkada i u snu vrisnulo. Toak preslice zujao je prigueno, podiui laki, proleni daak od koga se zaleprae konane ivice lana, kao kosa na slepoonicama ena. Predivo je golicaiui se prolazilo kroz Zuanine prste, namotavajui se na vreteno. _ Kad bi ta ena htela da ostane kod nas, rado bih je zadrala produi ona tok svojih misli. Bila bi nam svakako odana i estito bi obavljala svoj posao jer smo ie vratili u ivot. Ali da li e hteli da ostane? Kada je ona upravo razmiljala o tome, uini joj se kao da neko iza otvorenog prozora u sobi izgovara njeno ime, malaksalim d slabim glasom: uana! Zaustavivi preslicu oslunu. Mislila ie da joj se to samo uinilo. No ponovo zau svoje ime: Zuana! Uhvativi se za srce htede da skoi, ali ie noge izdadoe. Otkuda ova ena zna njeno ime? Otkud zna da se ona zove Zuana? Otkako se nalazi ovde, tek je danas posle pone dola k svesti na nekoliko trenutaka. Poto se donekle pribra, ue u sobu. Bolesnica se uspravila u krevetu i uprla u nju upitan po-gled. Zuana joj prie: Jesi me ti zvala? Da. Otkud zna moje ime? Da li ti je to ime? Da. 145

Bolesnica, najeivi se, skupi ramena. Odgovorila je telc posle nekoliko trenutaka: ini mi se, dok sam duboko spavala i verovatno nisam bila pri svesti, da je neko izgovorio to ime. Moda neko na-polju u dvoritu. Muki glas. Da li je to moguno? Jeste, sigurno me zvao mu. Da li se i ti zove Zuana? Ne. Zamiljeno je gledala u j'organ. Kako se zove? upita uana. Anada ree ena prigueno, i kao da je pogledom pratila ovu re. Neobino ime osta za trenutak da lebdi u vazduhu. Ko si ti i odakle si dola? postavi uana pitanje sada ve nestrpljivom radoznalou. Anada lagano okrenu pogled prema njoj. Na usnama joj je lebdeo blag i tuan osmeh. Podiui ruku dodirnula je sa dva prsta Zuanino lice. Zadravi ih tu nekoliko trenutaka, apatom izusti: Nemoj' me to nikada pitati. Iznenada obgrli Zuanu oko vrata. Pritisnuvi svoje lice uz njeno, poljubi je u oi. Iz neposredne blizine: unosei same zenice u Zuanine oi, tiho ree: Ti si dobra dua! Zuani bolno zadrhta srce, ispunjeno hiljadama oseanja dobrote. Pokuala je da se nasmei i pomilova isuenu, crnu kosu bolesnice: Dobro je, srce moje... kod nas e se lepo oporaviti! Pogled bolesnice zraio je tolikom snagom da je morala da okrene glavu i da se pravi kao da neto nameta na svojoj kapici. Anada je skupljenih ramena sedela u krevetu. Ima i dete? upita uanu, sa onim njenim udnim> priguenim glasom. Sinia. Ima godinu i po dana. Da li je on to plakao malopre? 146

_- Da. __ Gde ti je mu? _ Na vodi s mojim ocem. Vratie se sutra u podne. __ Da i tV0 otac stanu e s J J vama? __ Da. Majka ti je umrla? __ jo pre devet godina. __ Ima brau i sestre? _ Samo stariju sestru. Stanuje nedaleko odavde. Anada se zamislila. irom otvorenih oiju gledala je preda se. Zuana je htela opet neto da je pita. Rei joj behu ve na vrhu jezika, ali ih ugui. Samo je i dalje posmatrala enu sa licem belim kao kre, koju je iznenada zavolela svim srcem. Napolju se zaue glasovi. Vraali su se Jano i stari Mi-halj. 2uana im otra u susret i sva srena poe da im saoptava novosti: Dola je k sebi. Ve se uspravila u krevetu, govorila sam s njom. Na Janoevom licu se pojavi odraz dobroudnih misli. Obraajui se svom tastu, ree kroz smeh: Zivee dugo ova ena, im smo o njoj mislili da je mrtva. Sta si govorila s njom? raspitivao se stari, dok je sputao sa ramena na zemlju dakove sa rakovima i sitoim ribicama. Svega nekoliko rea. Izgleda neka estita dua do-dade bre, jer je tada u sebi ve odluila da e da zadri enu. Ali ovo nije bio pogodan trenutak da to saopti Janou. Razgovarali su apatom, kao kad se samrtnik, ili teak bolesnik nalazi u kui. 147

 Daj joj neto od odee i hrane, kada poe rege Jano. Hoe li da je vidi? Jano slegnu ramenima. Cemu? Seli su da ruaju napolju, u dvoritu. Jano vie nije ni pomiljao na spasenu enu, jer su mu misli i mata bili obuzeti dogaajima prole noi. Izgle-dalo je da e godina opet biti rava. Velike ribe jo uvek nisu doplivale uz reku, iako je trebalo da dou jo pre deset dana... Posle ruka izvalili su se pored ograde na golu zemlju, i brzo utonuli u san. Kada se Jano posle vie od jednog sata probudio, Anada je ve sedela u dvoritu, u naslonjaei, grejui se na blagim, proletnjim zracima sunca. Njene oputene ruke liile su na dva cveta. Glavu je malo iskrivila i duboko zamiljeno gle-dala preda se. Na sebi je imala istu onu haljinu u kojoj su je izvukli iz vode. Tamna, topla crna kosa, zavijena u jedno-stavnu punu, davala je njenoj glavi sada nove obrise. Dok su mukarci spavali, Zuana joj je rekla da bi htela da je zadri. Nee imati mnogo posla oko kue. Katkad e morati da pripazi na dete. Katkad da zalije povrtnjak. Tu, i pomoi kod tkanja. Kao to je ona to ve unapred smislila. Hoe li da ostane? upita najzad. Anada odgovori samo osmehom, koji je trebalo da znai: radi sa mnom ta hoe, ja sam svo] ivot odbacila, vi ste me primili, ovaj ivot ne pripada meni, ja nemam nita sa njim, za mene ne postoji. Odgovorila bi svakako ovakvim istim osmehom da joj Je Ztiana rekla: Ipak mislim da bi za tebe bilo bolje da umres. Svejedno, oh, sasvim je svejedno. Do nebesa uzvitlani i iznad Ijudskog razuma uzdignuti obrisi ivota i smrti suzie se u njoj do razmera sitnih kru143

koji su sebi nali mesta u uglovima njenah usana, u fedva primetnom osmehu. Tano je posmatrao enu i obuze ga neko nelagodno ose-, -e jer je pomislio da e mu ona sada zahvaljivati to 303 spasao ivot. On e takoe morati da izgovara velike i 4veane rei i sve mu se to sada uinilo dosadnim, zamornim i izlinim. Ali i to se moralo preturiti preko glave. On joj prie i oslovi je: _ Dobro vee. Kako se osea? upita, silom pokuavajui da unese izvesnu nenost u svoj glas. Anaa podie oi za trenutak, zatim se ponovo zagleda preda se u zemlju u istu taku kao i malopre. Gledala je kroz Janoa kao kroz vazduh. Kao da je u&nila samo bezuspean pokuaj da se osloboi misli, koje su je zarobile. Sve je to uradila bez nekog naroitog napora, kao da nije smatrala naroito vanim da odgovori na postavljeno pitanje. Bacila je pogled na Janoa, a da ga u stvari nije gledala. u tom nije bilo nieg unapred smiljenog. Jesi li me ti izvukao iz vode? upita posle jednog trenutka, ne podiui oi sa zemlje. Ja i moj tast ree Jano. Stigli smo ba na vrerne. Umornim pokretom glave, Anada ga pogleda. Vidi, stvorio si sebi nezgodu ree ravnoduno trezvenim glasom, u kome se skrivalo i malo podsmeha. ta ces da radi sa mnom? Tvoja ena hoe da ostanem ovde kod vas. Zuana je tada ve stajala iza Janoevih lea. - Bogme, treba mi neko ko e mi katkad pomagati pri radu u bati... 1 zabri rmto se zagleda u Janoevo lice. -- To uredite meu sobom ree Jano i, okrenuvi se nagl na Petama, ue u kuu.

149

Zuana smesta primeti da neto nije u redu. Ali pred _ dom nije htela da oda ono to je ona ve pouzdano znala da Jano nee da trpi ovu tuu enu u kui. Nije li ti hladno? upita Anadu i namesti joj maramu na ramenima, tek toliko da skrene razgovor. Jedva je ekala da moe poi za Janoem, ali je smatrala da bi to sada jo bilo isuvie brzo i upadljivo. Oh, nije odgovori Anada umornim osmehom, pravei se kao da nije primetila negodovanje u Janoevom prigovoru. Zuana je jo nekoliko minuta postajala pored nje, ne zna-jui ime da ispuni ovu munu situaciju. A zatim ue u sobu s izvesnom strepnjom. Jano, kao da je ocekivao da ona doe. Stajao je nasred sobe, ljutito pritiskujui pesnicom ivicu od stola. Lice mu je plamtelo od srdbe i jeda. Zato ini ovako ta? Sta? uplai se Zuana. Zato si joj rekla da hoe da je zadri kod nas pre no to si mene pitala! Nemoj da bude bez srca! Jano lupi o sto. Nisam bez srca! Ali ne putam u svoju kuu nikoga, za koga ne znam ko je! Naroito ne stvorenja kao to je ona, koja... Nije dovrio reenicu, jer se guio od besa. Odgurnuvsi stolicu koja mu je stajala na putu, prie prozoru, okrenuvsi Zuani lea. Odjednom naglo okrenu glavu: Idi i reci joj da ne moe da ostane kod nas. Ne marim da joj da malo novaca i odee, ali ovde ne moe da ostane. Zuana se ne pomae. Zurila je preda se praznim izmu-enim pogledom. Jano joj ljutito doviknu: No? Sta si stala? Zuana podie oi k njemu. Ja to ... ne mogu da joj kaem ... 150

Krupmm koracima Jano poe prema vratima: __ Onda u ja! 2uana ga zaustavi jednim pokretom ruke. __ Nemoj da je otera! Gledala ga je moleivo. I ne ree vie ni re6i, jer je ionako anala da se Jano, kada joj se ovako grubo suprotstavio, ne bori s njom ve sa samim sobom. Najzad, u pravu je. Nema smisla zadravati u kui tuu i tajanstvenu enu. Ali, zar da joj kau da ode? Da je ponovo oteraju u smrt? Ba me briga, radi ta hoe'- obrecnu se Jano ljutito i napusti Zuanu. Zuana sva zadihana otra u dvorite. Dodirnu Anadu po ramenu i, sa suzama u glasu punom dobrote, ree joj: Govorila sam s njim... Ostae ovde.

151

4
Camac je bio privezan kraj obale, meu strnjikama od trske, tamo gde se reno koirito lagano sputalo u dubinu. Ovde je tok vode jo bio blag i neno je ljuljao amac. Jano je, skrtenih ruku ispod potiljka, leao u amcu. Stari Mihalj otiao je da poseti nekog svog poznanika ugljara, koji je stanovao gore, blizu ume. Lako je bilo pronai nje-govu kuu, jer se logor ugljara stalno puio kao manji vul-kan, putajui kupole sedefastog dima iznad vrhova drvea. Leei u amcu Jano je posmatrao nebo, proleno nebo i na prolenom nebu osmeh ranog popodneva. Iznad njegove glave plovili su obladi rairenim, belim, svilenim sunco-branima, u veim i manjim grupama, priljubljeni, ili dodiru-jui se, kao roj ena sagledanih u snu, obavljajui svoju et-nju po plavom travnjaku neba neizrecivom ljupkou i sve-anim utanjem. Postoje trenuci kada se mukarcu uini da iz svega, iz stvari, linija i zvukova izbija zanosna tajna enstvenosti. Iznad njega u vazduhu, iznenadni zaokret i obla krivulja u letu jednog galeba podseali su ga na oblo, nago, ensko rame, koje se izvija i klizi iz mukih ruku. A onaj udm, isprekidani ptiji glas bee kao stidljiv kikot i tihi, slado-strasni vrisak ene. 152

. tek voda. Keno zapljuskujui vrh amca, eretanje i sa licilo je na enski razgovor, koji se kroz tanki zid - 'e iz druge sobe. Talasi bi katkad umukli, pa bi produili ? vrlianje, kao da se epure, a zatim bi apatom, odobrava-ui ili s prekorom, sa uzdahom, ili pak priguenim kikotom, unosili u svoj glas stotinu nijansi ljudskih oseanja. Uoinilo mu se ako bude paljivo sluao, da e jasno razabrati i reci. U ovakvim trenucima uvek bi pomislio na uanu. Bile su to neuobliene misli, moda zapravo to i nisu bile misli, ve treptaji zadovoljstva u telu i dui, kada ljubavna enja za enom ispunjava srce mukarca, kao sud prepun meda. Ve etvrta godina kako ivi sa Zuanom. U sebi nosi uspomenu na svaki trenutak u toku tih godina, kao teak i sladak teret. Koji trenutak to bee kada su se njihovi i-voti zbliili da bi se zauvek spojili? Kako je cudna ljudska sudbina. Da li sluaj upravlja na-im ivotima, ili u svome najskrivenijem biu nosimo u sebi tajanstvenu silu koja nas u odluujuim trenucima, nepri-metno gura levo, ili desno, kao da nesigurnim titrajem igle na kompasu, pipajui maglovite puteve budunosti, neka udaljena, strana sila privlai sebi nae treperave, sitne i-vote. Moda je ta sila to nas vreba negde u beskonanosti i mraku ba sama smrt. Ljudski ivot ima dve postaje: ro-enje i smrt. Sve ostalo samo su neznatne mene koje prelaze u nitavilo, postaju nevidljive uoi smrti, kao to se sliva , kada izdaleka posmatramo umu. ^ve je to sasvim svejedno, jer emo ionako umreti. 1n Jega je iznenadilo seanje na smrt od koga zastaje dah, ^s e koga ovek uvek za trenutak zamuri i ovim treptajem Pnma na sebe sumornu masku smrti. a( i njirn se zakikotae dva vivka. Prevrtali su se i vijugali vazdu ' hu u munjevitom letu, survavali se kao kakav te153

ak kamen, da bi se zatim, sevajui belim krilima, ponov vinuli uvis i za tren oka nestali. Dva-tri iupana perca leK. dela su lagano i spokojno gore u vazduhu, kao trag 0ve svadbe neobino strasnog ritma. Kruenje ptica naglo povrati Janoevu matu u ivot i sada je pomisao na smrt iezla u nitavilu. Smrt? Smrt je sarno neto prirodno. Postoji li neko ko bi mogao da nam kae kakvo je oseanje smrt? Nikada to niko nee znati. A ono to ne znamo ne postoji. Samo je ivot vaan, ivot koji kipti u naih pet cula, koji apue ili grmi, obavija tamom plamti, koji je crven ili plav, gorak, topao ili hladan, mi-risan ili zaudara na leinu, a sve ostalo su samo misli, tajan-stveni nacrti, kao slika miliona zvezda na nebu, koje o-veji um uzalud opseda. Stigavi dovde u svojim mislima, ponovo se seti uane. U ivim slikama mu iskrsnue pred oima sve uspomene na nju, udnom moi seanja, kada ne pokreemo i ne uprav-ljamo sami svoje misli, ve se zamiljena linost sama kree tamo-amo, irei oko sebe samostalni i avetinjski odraz stvar-nosti. Bila je jesen, lagano se sputalo vee. U irokom koritu reke pojavila se dereglija, koja je vukla crepove za pokri-vanje krovova prema gradu. Dereglija je jo bila daleko, te je izgledalo kao da nije vea od amca. On je stajao na obali i ojednom mu neka uzbuena vika na deregliji privue panju. Gore, na palubi, trkarali su tamo-amo mlada devojka i stariji ovek. Zatun vide da dree amac i, naputajui veliku, mranu deregliju, veslaju prema obali. Iskrcali su se na obali, razgovarajui uzbueno i svakog asa se osvrtali za naiovarenom dereglijom, koja je pre" putena svojoj sudbini plovila niz vodu, tonui skoro ne-primetno. Posle izvesnog vremena ne osta od nje nista, i

154

 ie virio samo jo crveni vrh naslaganih crepova i pre no st e nestati iza krivine reke, konano potonu. Mlada devojka i stari ovek buljili su nepomicna lica u daleku taku na vodi, tamo gde je dereglija potonula. Jano im prie i zasta na nekoliko koraaji od njih, pro-govorivi tek posle krae poivke. - Sta se dogodilo? _ Napravila se rupa na njoj ree stari, ne pomerajui glavu. Gledao je jo uvek u istom pravcu, kao da oekuje da e se vrh dereglije nekim oudom pomoliti iz vode, izroniti celim svojim trupom i doviknuti im: hajdete ovamo, samo sam se naalila! Ali voda je utala tajanstveno i uporno. Po njenoj uka-stoj povrini blistao je suton. Jano im prie korak blie. Je li to bila kiridijska dereglija? Jeste ree stari. Devojka mu samo za trenutak okrenu svoje lice bledo kao smrt, krei ruke. Jano se zagleda u amac, u kome behu na gomilu baene razne andramolje laara. Jastuoi, pokrivai, odela uvezana u arave, poaavele erpenje, korito za pranje rublja i jo mnogo ega drugog. Sta ete sad da radite? Stari je jo uvek gledao u pravcu potonule dereglije i ne odgovori. Samo je vrteo glavom, kao da ne moe da se oslo-bodi neke misli. - Je li bila vaa? postavi Jano novo pitanje. - Jeste. Bila je stara, ali sam verovao da e da izdri 30 nekoliko godina. Prevue prstima preko znojave kose i duboko uzdahnu: ~- Da je bar bila prazna! Da li tovar bee va? Nego ta! 155

I oci mu se 6isto nasmeie, radosno i detinjasto, okrenu s Janou, zagleda mu se pravo u oi i neprimetno slegnu ra-menima. Bog dao, bog uzeo. I oi mu se isto smeie, radosno i detinjasto. Uskooi u amac. Hodi, keri! Osvestivi se, devojka se ukrca, a kada se amac zaljulja i ona etvoronoke pade na dno, uhvati se jednom rukom za korito dok je dlanom druge ruke pljusnula po nekoj erpi, ak se i glasno nasmeja, kao da su doiveli neku zammljivu pustolovinu. Sta ete sad? upita Jano. Snai emo se nekako ree stari, dok je meu stva-rima napravio sebi dovoljno mesta za veslanje, Kuda idete? Imamo nedaleko odavde jednog starog poznanika. amac krenu u pravcu logora ugljara iznad koga se dizao dim. Stari je veslao, a devojka je sedela na drugom kraju amca, uvijena u pamunu maramu. Posle nekoliko trenutaka nestadoe ispred njegovih oiju. Cudni ljudi pomisli Jano, vraajui se svojoj kui. Nije mnogo mislio na devojku, ali stari mu se otro urezao u svesti. Da se to drugom dogodilo, kako bi taj psovao! I nebo i Hrista! Ovaj je samo uzdahnuo i sa osmehom otiao dalje. Dereglija je, dodue, bila stara, ni tovar crepova nije suvo zlato, ali mu je ipak ona pruala hleb i dom. Stari mora da ima vrstu i smernu duu kad se tako lako miri sa sudbinom. Dve nedelje nita nije uo o njima. Ali posle tog vremena ugledao je devojku na obali. Pojavila se izmeu drvea blizini logora ugljara. Crvenu suknju zadenula je o pojas, 156

otf veliku, pletenu korpu u kojoj se nalazilo oprano i eeno rublje. Jednom rukom drala je korpu, ija je te-- a pritiskivala kuk. Meu zubima je imala cvet bele rade. Poela je da prostire rublje preko iblja niskih vrba. Pri-eueno je pevuila neku nepoznatu pesmicu, ne isputajui cvet iz usta. I svu svoju panju poklonila je svom poslu. Letimino je i Janosu dobacila po koji pogled, ali zatim vie nije vodila rauna o njernu. Jano joj prie: Stanujete li sada kod ugljara? Devojka prestade da pevui i iznenadno pogleda u Janoa, ba kao da ga vidi prvi put. Ne odgovori mu. Zar me ne poznajete? Devojka ga je posmatrala zbunjeno svojim krupnim, tam-nim oima. Poznajem vas apnu. No, pa ko sam? Sin skeledije. Jano se nasmeja. Zar vam izgledam tako mlad? Skeledijin sin ima tek tri godine. I devojka se nasmei. Jano je udno gledao u nju. No, hajde pogodite gde ste me ve jednom videli? Devojka mu okrenu lea i produi da prostire rublje. Sta mi vredi da pogodim! ree glasom po kome se osealo da rao produuje ovaj razgovor. ~ Ja sam stajao na obali, kada vam je dereglija potonula. Tada je ve bio mrak. Kakav mrak! Samo ste vi bili uplaeni. Nemam obiaj da se plahn! Kako se zovete? Pogodite! Janoi se izvrnu na travu i, nalaktivi se, sa divljenjem je osmatrao devojine kretnje, kao da je iza ovih obrisa hteo da Proita njeno ime. 157

 Julijana! Taman posla! Jelisaveta! Devojka je kod svake rei zavrtela glavom i uz to se ki-kotala, igra je poela da je zanima. Iz svakog njenog pokreta i svakog osmeha zraila je arobna devianska nevinost. Odjednom izazivaki izbaci glavu i ree: Ionako neete moei da pogodite. Jano se sve vie zagrejavao. Hodite ovamo, proitau ga iz vaeg dlana. Na to ete uzalud ekati! Zgrabila je korpu i nestala. AH se izmeu rvea jo jed-nom osvrnula. Otada se Jano svakog dana pojavljivao oko ugljareve kue. Dolo je zatim i do prvog poljupca, koji je imao ukus div-ljeg voa, ispunjen samrtnom drhtavicom, kada je devojino zarumenjeno lice poneo sobom kao plamen koji sve pali oko sebe. Svadba je usledila posle nekoliko meseci. Crkva, brujanje zvona i svete pesme otkrili su mu dubinu i uzvienost i-votnog smisla. Tada su jo iveli Janoevi roditelji, a kada su ubrzo po-tom umrli, preselio se stari Mihalj u njihovu kuu i zajedno su se bavili ribarenjem. Prvo mu je umrla mati, a godinu i po dana kasnije otac. Oboje su ve bili stari, Jano je mogao da im bude unuk. Prve godine nisu imali dece. Kada mu se u drugoj godini rodio sini, odjednom mu se kua, koja se u toku od godmu i po dana dvaput zavila u crno, ispuni novim ivotom i sve-inom. Ranije, kad god bi proao dvoritem uvek bi mu se uci-nilo da u blizini erma vidi mrtvaki sanduk svog oca, ui majke, oko njih silan svet i esto, kada bi sam stajao u dvo158

jfitu uo bi ak i pogrebne molitve. Otkako se dete rodilo, jasu ove turobne uspomene nestale nekom maijom. vratima njegove kue izmenili su se ivot i smrt. gee studeno zimsko vee, kad je babica stigla. Za vra-tima koja su se zatvorila za starom enom, kao da otpoe uasna svetkovina raanja novog ivota. Kroz zidove je j0piralo 2uanino vriskanje i kukanje. On vie nije mogao da slua ove glasove pa je iziao u dvorite, naslonio se o direke vratnica i izlaui lice snegu i vetru, pomislio je ta bi bilo da Zuana sad umre. Toliko puta je ve sluao da ene umiru na poroaju. Ova misao bila mu je nesnosna. Siao je na obalu reke, jer se u dvoritu ulo Zuanino teko stenjanje. U mraku je oslunuo prskanje ledenih santi i iznad glave tuno gakanje divljih gusaka. Sta bi bilo da Zuana umre? Ova misao mu se zarila kao no u potiljak. Da Zuana umre, a da mu dete ostane? Kako bi mrzeo to dete, koje mu je otelo Zuanu. Mogao bi da ga ubije! Uplaio se samog sebe. U ovakvim trenucima bio je sve-stan koliko je njegova ud preka i divlja; da ga ivot nekim svirepim udarcem izazove na borbu ta ud bi izbila iz njega svom estinom. Oseao je da Zuana za njega znai mnogo vie od ene i Ijubavi, branog druga i sree, jer sve to moe da se izmeni, da proe, da vaskrsne u novom obliku. Zuana mu je ispu-njavala itav ivot. U prvo vreme njihove ljubavi upio ju je u sebe tolikom udnjom, da se njegova krv pretopila u njenu, n3egova dua u njenu i kad god bi na to pomislio, setio bi se coravog Benedeka, koji je katkad navraao u njihovu kuu i znao udne stvari o tajnama ljudskog porekla, koje poboan -ovek i ne bi trebalo da slua jer su pobijale postojanje boga. Lko bi ga ponekad i sasluali, bilo je to samo zato to je

159

oravog Benedeka, ija je glava ve oelavila i poutela kao zrela tikva, ceo svet smatrao suludim. Ludi Benedek priao je, na primer, da u poetku niega nije bilo na svetu osim Pramulja. I u tom Pramulju ivela su neobina bia, upola enke, upola mujaci. I odjednom se meu njima stvorio bog Pramulja, koga su nazvali Tara-faga. Svojom dugom, otrom sabljom on je prepolovio ta bia i rasterao ih. Otada mukaroi i ene imaju posebna tela. Prepolovljena bia razila su se po svetu sa tom uasnorn razjapljenom ranom od temena do peta, lijui krv i vapijui. I od tog vremena tragaju jedno za drugim da bi se ponovo sjedinili. Ovo traganje, veita i zlokobna enja za izgubljenim delom bia, jeste ljubav. Setio se ove paganske price, ploa zakrvavljene mate, kad god bi pomislio na mogunost a izgubi uanu. I on bi se, od glave do pete, pretvorio u razjapljenu ranu kada bi mu Zuana bila oteta. U tc-m u svoje ime. Bez daha se vrati u dvorite. Dozivao ga je stari Mihalj. Hodi ovamo, kud se lunja! Rodio ti se sin! Trenutak kasnije stajao je sav zadihan pored Zuaninog kreveta. U sobici se irio udan, sladunjav zadah krvi, koji se iz-meao sa toplim mirisom sveeg mleka, a na istom ar-avu praakalo se majuno telo, koje kao da je odista bilo sazdano od krvi i mleka. uana je bila bleda kao smrt. Grake znoja jo su rosole njeno elo posle pretrpljenih muka; gledala je u Janoa ra-irenih oiju, mutnim pogledom strave i neizrecivog bla-enstva. Njena omravela ruka leala je poutela i mlitava na jor-ganu pod kojim je Jano sada zamiljao ranjavo uaninc-telo, iskidano kandama ivota, koji ne mari to e pod njima 160

iknuti krv i bol, ve pritiskuje telo, iako se ono otima i vriti, da bi iupao iz njega dete, prevarivi i nanosei time Itetu smrti a ona je jadna luda koja ne zna da joj se uzalud nruaju lepo upakovani mrtvaki sanduci, nikada ona nee (joi do celog mrtvaca, jer se jedan deo njega ve odvojio, istrgnuo iz njenih ruku i ovaj deli produuje da ivi besmrt-nim ivotom oveka. Ovakve i jo stotine slinih, mutnih misli vrzmale su mu se po glavi, dok je duboko potresen stajao pored uaninog lo-eveta. Uinilo mu se da uana ovog trenutka za njega predstavlja sve najlepe, najvee i najuzvienije na svetu. Uzbudljiva igra prvog poljupca tamo pod drveem u umi, svadba i prva milovanja samo su pripremili oseanje koje ga sada proima, upuujui mu glas koji odgovarajui mu mo-lei ga, viui, traei oprotaj suznim apatom nestano, ili ponizno, sa strepnjom, ili bezbrinim smehom, zgusnut u jednu re, predstavlja svu sreu i tugu njegovog ivota koji je krenuo novim pravcem, u re: Oe... Jo nije ni pogledao u dete, koje je bezmalo nestajalo meu velikim, vornovatim rukama babice i ve je u njemu na-bujala i brujala re: oe, oe, oe! Dete je jealo, putajui nerazumljive, priguene, ivotinj-ske glasove. Zeleo je da padne niice pored uaninog kreveta, ali nije spadao meu ljude koje obaraju oseanja. Stajao je i dalje skrtenih ruku na grudima, s nekim udnim, skoro suludim osmehom, okreui se desno i levo, a ni rei nije umeo da kae svojoj eni. Nije ni primetio da su ga ubrzo udaljili iz sobe. Babica ih je gurala da iziu, njega i starog Mihalja, prigovarajui im dandrljivo: Nemojte da mi budete na smetnji! Od tog dana sve misli su im bile upuene detetu. ivot oko

161

njih dobio je novi smisao, tako isto svaki njihov postupafe i svaka stvar. Pod kunom strehom nalazilo se gnezdo lastavice. Nije se moglo videti ta se dogaa u njemu, samo se ulo cvrkuta-nje. Ali postepeno su razjapljeno, narandastouti kljunovi ptica narasli do ruba gnezda nalik na olju i mnogobrojni uti kljunovi tamo gore cvrkutali su, eretali i dizali graju po ceo dan, kao da mladunci behu sazdani od samih otrih, pohlepnih i duboko rascepljenih usta, kojima su pili, srkali i prodirali ivot koji su im roditelji doaosili iz prolenog kraja. Jednog lepog jutra sedele su u dvoritu, na vrhu ravi etiri ptice boje dima. I to jedna do druge kao aci u kol-skoj klupi. Roditelji su ih uili da lete. Prvo s jedne grane na drugu. Zatim jedno po jedno do direka vratnica i odatle do kunog krova. Krila su im bila meka i nezgrapna, sva-kog asa su gubili iz vida cilj, udarajui o zid kue kao za-vitlan kamen, dok su stari u otrim i munjevito brzim krivuljarna, sigurnim, smelim krugovima parali vazduh oko njih. Celo dvorite bilo je ispunjeno krivinama njihovih leto-va, kao da je neka nevidljiva ruka iscrtala po vazduhu duge, crne linije koje su odmah iezle kao to dete, doepavi se bele hartije, ara po njoj neke nerazgovetne krabotine. Kri-vudanje letova pratili su glasni, uzbueni glasovi ptica, kao da su svi uglas toroui, vritei i kikoui se, ili plaui hteli da se posavetuju o svakoj pojedinoj fazi asa nastave. Letele su laste u prolee i ranijih godina po nj ihovom dvoritu, ali tada oni su prolazili pored njih i ne primeuju-i ih. Sada su, meutim, satima sedeli na pragu trema, dok je uana obnaivi bele grudi dojila dete, i obuzeta uzbur-kanim oseanjima posmatrala igru lasta, zapaajui u toinae veoni i silni poredak prirode, i uviajui da je njihovoni srcu blisko sve u emu se ogleda njihov sopstveni ivot. 162

Jednom je ugledao maku kako svoje mladune inosi u ustima i uskae s niim kroz mrani otvor tavana za seno, zasien ustajalim mirisom. Trenutna slika pa ipak je u niemu neto zatreperilo. To oseanje bilo mu je dotle ne-poznato. Ako je naumio da neto uradi, reio bi se na to tek poto ie razmotrio da li e to u svojim krajnjim posledicama biti iednom od koristi, ili na tetu detetu. Kad bi ugledao ka-men&i na zemlji, oko bi mu se zadralo na njemu, razmi-ljajui ne bi li trebalo da ga ponese kui da se dete njime poigra. Tako je sve oko njega dobilo novi srnisao. I u tom novom smislu krajnji izvor svega i uzrok bila je Zuana, prema kojoj ga sada vie nisu poneli samo mutni ljubavni nagon, ielje, enja za nenou, prijatan miris i ukus jela na koje je navikao, udobnost razmetenog kreveta, ili iznad svega toga grozniave bure ljubavi, nego duboko i jasno pro&ien smisao ljudskog ivota, iza koga nema muinih mi&li, ni drutvenog rascepa. Voda je lagano ljuljala amac i Jano je u blaienom i slatkom zanosu obilja misli pomalo i zadremao. Aii se na-lazio samo u polusnu, tako da je uo oko sebe um vode i negde u daljini prodorm pisak mlinske trube. Sputao se sumrak. Na nebu zelenom kao jabuke lebdelo je iato divljih pataka. Suton ie ublaio ne samo boje ve neprimetno i zvukove i tako je zanemelo stotinu blagih u-mva, za koje i ne znamo odakle dolaze, iako sa&injavaju svet oko nas. Odiednom ga neija ruka dodirnu po ramenu. Ruka starog Mihalja. I apatom mu ree: Velike ribe su u mreu ule!

163

5
Gle-gle, potpuno sam zaboravio na ovu enu pomisli u sebi kada su posle dvodnevnog odsustva seli kod kue da veeraju i on na stolu mesto tri, ugleda etiri tanjira. Ali nije imao vremena da se raspituje o njoj, jer je u tom Anada ula, tihim glasom mu poelela dobro vee i, ruku sputenih u krilo, sela na svoje mesto. Prisustvo neobine ene izazvalo je za stolom uzdrano i nelagodno raspoloenje. Ali moda se to samo njemu cinilo. Zuana je veoma prisno razgovarala sa Anadom kao da je ona oduvek sainjavala deo njenog ivota. Nije se ophodila prema njoj kao prema sluavci, nego kao prema siromanoj i nesrenoj roaci, ili sestri, koju su grad, ili selo, ili njena porodica odbacili od sebe, moda zato to je kao devojka rodila dete, ili poinila neki drugi greh, ali je Zuanino oseajno srce optubu pretvorilo u samilost i Ijubav. Kao da ju je donekle i cenila to je kroz nepoznate dubine ivota i V svojoj volji prekoraila kapiju smrti, odakle se vratila oi-ena od svih Ijaga. U Anadinom pogledu bilo je neega to je izazivalo utisak kao da ona stalno postavlja pitanje: zar ja odista zjvim-Jesam li ja odista meu ivim ljudima, koji se kreu i razgo-varaju, kao ostali Ijudi koje sam poznavala u svom drugoffl 164

- otu? U uglovima njenih usana gnezio se neprimetan eh koji kao da je kazivao da sa nepoverenjem prima ize injenice, na primer, da ona sada sedi za istim stolom liudima koje ranije nije poznavala, da pribor za jelo zvec, 0 tanjirima, da se iz inija sa jelom uzdie mirisna, topla a da ona ose a zdravu potrebu za jelom, da se oko nje vodi ar razuman razgovor u kome ve i ona uestvuje sa ne-koliko reenica i da je neto krenulo strujanje jednog novog ivota koji se ne moe vie zadrati i kome se ne moe suprotstaviti. Na kraju kue nalazila se jedna manja prostorija, u kojoj je ranije stajalo samo nekoliko dakova s itom. Tu je Zuana smestila Anadu. Zajedno su pomele i okreile sobicu. Zuana je u njoj postavila krevet koji je ranije bio na ta-vanu. I ostale delove nametaja pokupila je odovud-odonud. Nala se i jedna ikona, nekoliko jednostavnih vezova, svetle zavesice na prozoru, nekoliko saksija sa cveem i kada su posle jednodnevnog rada zavrile nametanje, jueranja ples-niva komora pretvorila se u blistavo istu, nametenu so-bicu. Pored prozora stajala je preslica, na kojoj je Anada ve otpoela da prede. A kraj zida stajao je sanduk u kome su se nalazile sve Anadine stvari. Igle, konac, makaze i naprstak. Nekoliko pantljika za kosu, crveni ealj i priprosta sred-stva za ensku negu, koja je Zuana odvojila od svojih i brinom rukom sloila u Anadin sanduk, jer Anada nije imala nita pod milim bogorn. Za vreme veere Jano je kriom, ispod oka nekoliko puta bacio pogled na Anadu. Nije umeo sebi da objasni zbog cega mu se ne svia ova ena. Bila mu je mrska. Vrebao je !ene pokrete, koji su bili neobino gipki, kao da predmeti u noj ruci nig^ ima^ teinu. Njen pogled se ni na emu nije rzavao, kao da nikada nije gledala onamo kuda je u stvari Na hcu joj je stalno lebdeo neobian, zamiljen, za165

uen izraz, kojim kao da je htela da se izvinjava, a prikae beznaajnom i neuoljivom. Naroito je jedva prj. metni osmeh u uglovima njenih usana potajno razdraivao Janoa. Sa malo zlobe ovaj osmeh je mogao da se protumaci i ovako: gledajte, smeim se, nita me ne pee, oseam se prijatno meu vama, ne bih elela da vas podsetim da sam ja u stvari ivi le izvaen iz vode i da se iza mog lica krije tama i uasne tajne jenog minulog, ugaslog ivota... Moda je i bilo tako. Ali Jano je u ovom neprimetnoin osmehu, u celoj pojavi i ponaanju ove ene video neku nad-monost i misli koje su lebdele negde iznad njihovih glava. inilo se da su se sa Anadom uselila u ku6u pitanja kakva ivot postavlja, a koja on nema prava da pretresa, uostalom, i ne zanimaju ga, ali su se nalazila u vazduhu, pritiskivala ga. Bilo je trenutaka kada ga je spopadao gnev to je uana zadrala ovu tajanstvenu enu, ali joj to ipak nije prebaci-vao, samo je kradom nosio u sebi ovu neprijatnu misao, kao neku stalnu i mutnu strepnju. Ipak je postepeno savlaivao ova oseanja, reen da i on smatra Anadu onakvom kakvom su je smatrali uana i njegov tast: jednostavnim, pitomim enskim biem, prema kome je ivot bio svirep, ali koje ba zbog toga treba aUti i voleti. Jenom se stari Mihalj naali s njom za vreme veere: Udaemo mi tebe ubrzo! Anada odgovori samo bezizraznim osmehom. Stari, koji nikada nije razmiljao o nepotrebaim stvarima odjednom se okrenu njoj i po licu mu se videlo da mu je ovo pitanje prvi put palo na pamet. Jesi li ti u stvari devojka ili ena? uana dobaci ocu prekoran pogled, znajui da je pitanje neumesno. Sta bi starom da ga odjednom obuzme radozna-lost? Ali je ipak uzbueno oekivao Anadin odgovor. 166

jano je takoe upitno pogledao u nju. Anada lagano obuhvati pogledom sve troje, dok se u nji-< vim oima istovremeno i nesvesno pojavi radoznali plaicak. Opet je iskrsnulo ovo pitanje. A iza njega nalazio se 'pdan liudski ivot. Taman, tajanstven i uzbudljiv, kao jedva okriveno ensko telo koje pokazuje samo svoje mutne obri-se i iz kog izbija nema, muna tajna. Za trenutak Anadin pogled sukobi se mirno i jasno sa pogledom niihovih oiju, zaarenih od ljubopitstva, a zatim tiho, ali bez ikakve tuge u glasu, ree: _ ja nikada ne mislim na svoju prolost... Oekivali su da e da produi da govori, ali Anada uuta. Poloi svoju lepu, nagu miicu na arav, briljivo kota-nom kaiicom poravna so u slaniku, a zatim iscrta po soli zvezdu neobinog oblika. Svu svoju panju poklonila je ovom poslu, iako je osetila da Jano i uana, mada nisu gledali u nju, svojim mislima ele da dopru do njenih... Stari Mihalj nije uestvovao u ovoj nemoj borbi misli. Usled neke udljive sprege misli, u tiini koja je iznenada nastala pomislio je na svoju ljubaznicu iz mladosti, koje se ve godinama nije setio. I sada se samo mutno javila u njemu ova uspomena, dok je ravnoduno i dalje pukao lulu. Zuana je u sebi pokuala da objasni Anadine misli, ko-jima je odgovarala na neizgovorena pitanja. Zato neete da shvatite da ja nisam niko? Vi ste me lzvukli iz postelje smrti i tog trenutka sam se rodila ponovo. U meni nema niega. Prazna sam kao moja dva dlana. Sve sto u meni bee uspomena, prolost i ivot, ostalo je u reci i potonulo na dno, kao zarali komad gvoa. Ne verujete mi? Da to nije tako, da je u meni ostao ma i trun mog starog zivota, ja sad ne bih mogla da se kreem, da hodam, da vor ini... Legla bih na zemlju i izdahnula za nekoliko tre-aka, kao da me mue grevi od nekog stranog i smrtom g otrova. Ali, poto u meni nema niega iz mog starog 167

ivota, ne oseam vie nita. Ni bol, ni radost. Zdvim I to opet postojim, dogodilo se po vaoj volji. Mene u mom starom ivotu, tako mi se bar ini nisu zvali Anada. prvim trenucima kad sam dola k sebi pala mi je na pamet re: Anada... Slova koja je moj jezik sluajno povezao Uzalud me ispitujete, nikada vam neu moi rei vie. Nemam nemam, nemam ja prolosti. I jo ne mogu da se radujem ni ovom novom ivotu koji ste mi vi dali. Kada biste po-digli no i zaboli mi ga u srce, ne bih se branila. Ili kada biste mi rekli da odem, ja bih otila. Ne smatrajte za du-nost saaljenje koje oseate prema meni. Meni je svejedno da li se nalazim ovde, ili na drugom mestu. Neto e se jed-nom dogoditi sa mnom. Bojite se da u skoiti pravo u vodu, ako me udaljite od sebe... I tada bi vam se uinilo da e moja smrt ostati greh na vaoj dui. I Jano je slinim putevima pratio Anadine misli. Anada, kao da je htela da zavara trag mislima koje su je progonile, zagledajui se u lampu, primeti: Trebalo bi da se kupi nov fitilj za lampu... Niko ne odgovori. Jedino Zuana promrmlja: Sutra... i sve troje zamiljeno pogledae u sredinu stola, a svako je mislio neto drugo. Na Janoevom elu pojavila se jedna bora. Kao da se mrgodno ispreila, i govorila Anadi: Nije mi po volji to se nalazi ovde meu nama... Tvoje prisustvo nas tera na razmiljanje. Donela si sobom senku jedne tragedije. Iako ne govori o njoj, iako mi nita ne znamo, njena senka se ipak nalazi ovde meu nama. Jer ta senka si ti sama. U tiini koja je vladala nekoliko trenutaka Anada je a-kom poistila mrvice sa svoje kecelje, ne gledajui nikoga-Zatim se digla, pokupila tanjire sa stola i spustila ih na kre-denac. Obavila je to zamiljeno, nagonski ili po navici.. Kao

168

, sU joj pojedini pokreti prilikom izvravanja bilo kakvog posla prirasli za ruke. Odmah posle toga izie iz sobe. 2uana uze da ljuti jabuku i, ne gledajui ni u Janoa, ni u svog oca, kroz slabi uzdah ree: Jadnica ... Jano se odlui da izgovori ono to je mislio. Stavi seme 0d jabuke meu zube i primeti glasom kao da svemu tome ne pridaje neku naroitu vanost: _ Mislim da si uinila glupost kada si zadrala ovde ovu enu. Jo da te je molila, razumeo bih, ali i sama si ula da savreno ravnoduno gleda na svoju sudbinu... 2uana mu ne prigovori. Ona pouta neko vreme. Sta je trebalo da uinim s njom? Kae da nema nikoga na svetu. A ukoliko ima, ona vie ni za koga nee da zna. Meni je, meutim, potrebna sluavka i kada je ve tu, moe da mi bude od koristi. Ruke su joj vete i brze. Sve joj polazi za rukom. TJme da veze, a razume se i u voke. Dete pogotovo oboava. Danas popodne priala mu je o patuljku i sovuljagi... Sedele smo u tremu, prele, i sama sam je rado sluala... Posle jednog trenutka dodade: Eto... dok joj se svia moe da ostane. Poli su na spavanje. Sutradan su Jano i stari Mihalj ve rano bili na nogama, jer su hteli da odu u grad da kupe dak brana u mlinu, i gredu kod tesara, jer je jedan od stubova na tavanu napuao, te se jedna strana kue ugnula, kao i jo neke sitnice. Stari Mihalj upregao je mazgu u rasklimatane dvokolice, a ano se jo oblaio. Obukao je tamno odelo u kome je obino azio u grad. Kada se spremio pogledao je svoje raune i sa ne grede na tavanici skinuo malu gvozdenu skrinju u koJ ]e drao novac. Klju od nje su odavno izgubili, a otada m napravili drugi, jer su strani ljudi samo kao gosti 169

dolazili pokatkad u kuu. Uostalom, omaj ko nije znao g<je stoji gvozdena skrinja ne bi ni mogao da je nae, jer je iz_ meu dve grede bila potpuno sakrivena. Osim neto malo sitnine, koja je ostala posle prodaje riba i od koje se, u veim i manjim iznosima, troilo za potrebe svakidanjeg Mvota Jano je na dnu skrinje, u maloj konoj kesi uvao pedeset i tri zlatnika. Dvadeset i dva zlatnika bila su uanin miraz devetnaest je nasledio od svog oca, a dvanaest je sam uedeo za poslednje dve godine. More truda, znoja, potovanja prema mrtvima, uspornena, nada, planova i radosnih zamisli bilo je vezano za ovih pe-deset i tri zlatnika. Raunali su da e, ako ih bog ne kazra nekim udarcem, ili boleu, moda moi da skupe do sto zlat-nika dok dete poraste. Kad god bi se novi zlatnik pridruio ostalima, uinilo im se da je nevidljiv gost stigao u kuu, ije je skriveno prisustvo zrailo radost i dobro raspoloenje. Ali se dogaalo i to da su ponekad, kada bi ribolov bio slab i mree mesecima ostale prazne, ili se na kui morala izvriti opravka (ili kada su nedavno kupili mazgu), morali da uzmu jedan ili dva zlatnika. Tada ,im se inilo kao da ih je napustio neki njihov roeni. Svaki zlatnik je u njihovoj mati imao svoju duu, svoju priu i roenje, bezmalo i svoje ime. I kada bi sticajem okol-nosti morali da ga razmene, njima se inilo kao da je neto ili neko umro. Uspomena na iezli zlatnik nedeljama je leb-dela u kui, kao duh pokojnika. Jano je otvorio gvozdenu skrinju da izvadi iz nje sitnmu koja mu je bila potrebna za kupovinu. Istog trenutka preblede. Kone kese nije bilo. Spopade ga uas i oseti da mu kolena klecaju. Zamalo mu gvozdena skrinja ne ^ispade iz ruku. Za trenutak je buljio u nju, potpuno odsutan a zatim mu se ruka pokrete sama oo

170

ebe i ponovo zaeprka po sitnini. Zatim jo jedanput, ocaj-ni6ki i zaslepljen od jarosti. polete vratima. _ Zuana! Zuana se upravo eljala. Kestenjasta pletenica pala joj je spreda preko ramena i gusta svila raspletene kose irila je miris neke nepoznate, sasuene trave, ili biljke. Sta je? Jano je stajao pred njom oputenih ruku, bled kao smrt. _TJkradeni su mi zlatnici! Na Zuaninom licu planu isti uas, kao malopre na Jano-evom. Ugledavi na stolu gvozdenu skrinju, skoi do nje, otvori je, a zatim se sa izrazom najveeg zaprepaenja okre-nu Janou. Rei su apatom otegnuto izvirale iz nje: I-4-suse! Onda potra prozoru i viknu: Oe! Glas joj je zvuao kao vapaj. Stari Mihalj je upravo ubacio ebe u dvokolice. Trenutak kasnije stajao je i on u sobi uplaena lica. Sta se desilo? Jano je prvi progovorio. Ali beznadenim glasom, kao da mu unapred zna odgovor. Da li ste videli moj novac? Stari nabra obrve. Tvoj novac? Nestali su mi zlatnici... Stari pljesnu uzdignutim rukama. U mukloj tiini pljesak Prasnu kao pucanj. Sve troje buljili su ukoenim pogledom u praznu gvozdenu skrinju. I tog trenutka sve troje pomislili su grevito na Anadu. ' Ova ena ree Jano muklo, ne dovrivi svoju misao.

171

Cutali su. Anadin tajanstveni lik osvetljavao je sada uti satanski sjaj ukradenih zlatnika. Jano poe prema vratima. Odjednom se naglo i pun mrnje grubo doviknu uani: Jesam li ti rekao ... Ali ne produi i, okrenuvi glavu, izie kroz vrata, kao da mu je Zuanin izraz lica presekao rei. To lice, sa uplaenom borom u uglovima plano iskrivljenih usana, bilo je toliko pokajniko i u tolikoj meri izazvalo saaljenje, da se Jano uplaio svog sopstvenog, neobino grubog glasa. Poao je pravo u Anadinu sobu. Stari Mihalj pratio ga je u stopu. Trenutak kasnije, mugnu za njima i 2uana i kada su mukarci uli u sobu, ona prisloni glavu uza zid, a ruku pritite na srce i zatvori oi, kao da e se unutra, iza zatvo-renih vrata, izvriti ubistvo. Anada je ve bila ustala i obukla se. Upravo je metlooi istila sobu kad su njih dvojica uli. Dobro jutro ree radosno i vedro. Ali po licima mukaraca smesta je primetila da se dogodilo neto neobino. Prislonila je metlu uza zid, dok je oi upitno uprla u nji-hova lica. Jesi li videla moj novac? upita Jano priguenom jarou. Kakav novac? U maloj gvozdenoj skrinji... U njoj, u konoj kesi bilo je pedeset i tri zlatnika ... Anada skrsti ruke i pogleda as u Janoa, as u staroga Mihalja, nemona da izusti ma i jednu re. Jano je gubio strpljenje. I grubo dreknu: Zato ne odgovara? Anada je bila bleda. Nisam videla tvoj novac apnu neujno. U Janoevim reima plamteo je gnev: 172

__ Otkad si ovde, niko strani nije uao u ovu kuu! Samo si ti mogla da ga uzme! _Nisam videla tvoj novac ree Anada onim istim glasom. Jano prie Anadinom sanduku, ustro podie poklopac i izbaci iz njega haljine i sve ostale predmete. Zatim, poto niie naao konu kesu, poe drhtavom rukom da pipa po stvarima. Za to vreme stari Mihalj pretrai Anadin krevet, pretrese jastuke i skrivene delove krevetskih dasaka. Obavljali su pretres u nemoj, priguenoj tiini. Cuo se samo tupi odjek, ili otri tresak baenih stvari. Anada je stajala pored zida, sa udnim gorkim osmehom oko gornje usne, jo uvek veoma bleda, sa izrazom lica kao da prikuplja svu snagu da podnese strahovit bol. Kao da su one uplaene ruke koje tragaju, koje premeu celu sobu, ce-pale njeno ivo meso. Jano naglo izvue praznu ladicu stola. Zatim se daui obrati starom Mihalju. Zar je nema ni tamo? Nema ... U maloj sobi vie nije bilo mesta koje bi jo moglo da se pretrai. Jano stade ispred Anade: Gde si sakrila moj novac? Streljajui Anadu svojim unezverenim pogledom, odjed-nom je odbaci od sebe tolikom snagom da se Anada, izgubivi ravnoteu, srui pored zida, licem ka zemlji. Tamo i osta, otvorenih oiju, nepomina, kao da je ubijena. Jano izlete iz sobe i zamalo ne srui Zuanu, koja je jo uvek stajala za vratima i prislukivala. Povodei se, Zuana poe za Janoem. On sede za sto, buec i preda se sa izrazom strave, besa i oajanja. Lomio je i krio prste. Zuzana se srui na krevet, sakri lice i zajeca. Sada nije 173

alila Anadu ve Janoa. Janoa, dete, sebe i sve njih. Grizla ju je savest, jer je ova tua i tajanstvena ena po njenoj elji ostala u kui. Sigurno je negde zakopala zlatnike ree stari Mihalj, koji je oborene glave stajao pored vrata. I posle trenutka utanja dodade: Da bi se jednom kriom, nou vratila da ih uzme... Zatim dodirnu Zuanu po ramenu, kao da eli da je umiri. Da nisi sluajno videla gde se kretala u toku dana... Guei se u suzama uana mu odgovori: Nisam videla... nije se nikud makla iz kue... Jedino moda nou ... Jano daui dobaci: Dabome, nou... ali odavde nee da ode, dok ih ne vrati... Nastade trenutak tiine. Odjednom Jano skoi takvom snagom da stolica odlete i pade. U oima mu zasvetli udan plamen. Kao da je u njima sevnula i blesnula jedna iznenadna misao. Polete do sopstvenog kreveta i razjaren poe po njemu da razbacuje posteljinu. Kao da je pomahnitao. Ruka mu nestade meu krevetskim daskama i kada je po-novo izvue, drao je u njoj konu kesu. Podiui je, gledao je u nju prestravljen. Zatim se srui na stolicu i na licu mu se pojavi udna senka osmeha. Sam sam je strpao ovamo ree nekim tuim glasomI nadlanicom obrisa znojavo elo. Sasvim sam se izbezumio ree i baci pogled oko sebe, kao da od Zuane i svog tasta trai objanjenje nerazumljivog dogaaja, koji se s njim zbio. Sada se ve jasno seao da je on sam izvadio kesu sa zlat-nicima iz gvozdene skrinje, kada je poslednji put poao u ribolov i po nekoj iznenadnoj zamisli je strpao meu daske 174

-eveta. Tada je pomislio da se u kui nalazi strana osoba, gpoznata ena o kojoj niko nita nije znao. Ali kako je bilo moguno da je ovaj jednostavni, razuman i smiljen in potpuno smeo s uma? Kao da mu je jedna taka u mozgu bila oduzeta. Moda mu je jutros, kada je otvorio gvozdenu skrinju, ne naavi konu kesu na svom uobiajenom mestu (na koje su mu oi i misli bile naviknute), u prvom trenutku zaprepa-enja nanelo toliki udarac, da se prekinula nit njegovih misli i od tog asa bio je u stanju da misli samo na ono na to ga je preneraenje navelo. Eto vidi! vrisinu uana i lice umrljano suzama joj se ozari. Stari Mihalj me progovori ni rei, samo je, podigavi ruke u znak uenja, ponovo svom snagom pljesnuo dlanom o dlan. I pljesak opet prasnu kao pucanj. Jano svih deset prstiju zari sebi u kosu, kao da je hteo da je iupa. U tom gotovo u isti mah kretoe sve troje i poletee u Ana-dinu sobu. Anada je jo uvek leala na zemlji. Otvorenih oiju, ne-pomina. Jano stie prvi do nje. Uhvativi je za ruke, poe da je die sa zemlje. Hodi... sve je u redu ... ja sam bio glup ... hodi naao sam novac ... ne ljuti se na mene, uplaio sam se ... strano je to to sam uradio s tobom ... Anada podie oi k njemu i sa osmehom mu samo odvrati: Ne mari... Rekla je to toliko jednostavno, iskreno, pitomo i tuno da su te rei pogodile Janoa pravo u srce. Odjednom se naglo okrenu i izie iz sobe, jer su mu suze zamaglile oi.

175

Zuana sede kraj Anade na zemlju. Milujui je, pritisnula je svoj obraz uz njen i poe neno da apue. Jano je otiao do kraja dvorita i tamo seo na panj, Obu-zimala su ga stotine raznih oseanja. Sjaj pronaenih zlatnika ispunjavao je vazduh oko njega kao suneva svetlost. Stotine i stotine misli, vezanih za njih koje su se u trenutku zaprepaenja sledile i ukoile sada su ponovo oivele u njemu. Oivele su uspomene, namere, nade, koje su zraile iz zlatnika! I povrh svega toga, iznenadilo ga je jedno novo oseanje. Putem oseanja nepravedno nanete uvrede, kajanja i po-tajne molbe za oprotaj, Anada mu se urezala u srce. Oseao je da ga sada neto vezuje za nju. I ova spona mu se uinila tegobnom, ali i slatkom. Slatkom i pomalo zastraujuom.

176

6
Ve mu se danima po glavi vrzmala misao da Anadu na neki nain udalji iz kue. Ali od onog nedavnog dogaaja kada ju je osumnjicio za krau zlatnika nije nalazio pogodan izgovor ni pred Zuanom, ni pred Anadom. Sta bi im rekao! Zuani nije mogao da kae da on jo bez prestanka sumnja u Anadu, jer se njegova sumnja jednom ve pokazala neosnovanom, pa bi ispala glu-pa, a osim toga ne bi ni odgovarala istini. U njemu nije bilo ni traga podozrenja, naprotiv, to ju je paijivije posmatrao, to se sve vie uveravao da je Anadi mogao da poveri celu kuu. Ta ena se kretala meu njima kao da se uzvisila, poto je prola kroz istilite smrti i izgubila svaku vezu sa zemaljskim stvarima. Nju nije zanimao ni ivot, ni haljine, m ostale sitne udobnosti ivota i navike. Kada bi jela supu, pokreti i utanane linije njene bele ruke delovali su kao suta suprotnost nad priprostim zemlja-nim ankom. Oblaila je odeu koju je dobila od Zuane, a da nije ni Pokuala ili se potrudila da je popravi, ili da neto izmeni na nJoj, iako je mogla da to uini. Kao da je iz nje potpuno iezla uroena enska sujeta. Jednostavne haljine dobijale su same po sebi drugi oblik 177

na njoj, kao da su osetile da ih sada oblai neko drugi. Suknje su imale nove nabore i linije, drugaije su utale, jer ih je pokretao korak drugog ritma. Obino je Anada nosila tamnocrvenu suknju, koja njoj bee pomalo kratka, jer je rastom bila znatno vila od uane. Iznad mrke bluze prebacila bi maramu vinjeve boje sa du-gim resama, koja joj je pokrivala i lea. U Anadinom hodu i pokretima, kad bi pohitala preko dvorita, ili obavljala bilo koji posao, bilo je uvek nekog strasnog tempa, odraavalo se uvek izgaranje na poslu. Kod svakog pokreta marama joj se leprala, letela i irila na ramenhna kao krila koja su pratila i uravnoteavala svaki pokret enskog tela. Ni u vrsti posla nije bila probira. Svojevoljno je obavljala poslove koje uana nikada ne bi zahtevala od nje. Vukla je teke afolje sa pomijama i za divno udo nikada nije uprljala ni ruke, ni svoju haljinu. 2uana bi joj katkad doviknula: Ostavi to Anada... Uredie ovo mukarci... Oh, nije to nita ... Pui e td lea od tereta! Ni govora! Po zvuku njenog glasa nije se oseao nikakav napor. Inae joj se retko uo glas. Nikada nije postavljala nikakva pitanja i nije se meala ni u ta u kui. Nije izraavala svoje miljenje i nije pokazivala ni neko interesovanje za ma ta to se zbivalo oko nje. Celo njeno ponaanje i samo njeno prisustvo behu olienje samopregora i mada je iz itavog njenog bia zraila nad-monost, ona je ipak uvek ispoljavala svoju potinjenost. Koliko god je Jano lupao glavu, nije mogao da pronae uverljivi razlog da je udalji iz kue. Prema Anadi se oseao obaveznim a sada nije mogao da navede nijedan pametan razlog zbog koga bi je mogao uda-ljiti. 2uana bi mogla da pomisli da mu se u duu opet uvukia 178

. T^ezrazlona sumnja i sada bi svakako, ve i po oseanju avde, do krajnjih granica branila Anadu. Ona je bila isuvie priprosta i bezazlena dua, a da bi bila stanju da shvati opasnost koja se krila u razlici izmeu nje i Anade. Jano je uoio tu opasnost. Uoio ju je i zato je po sva-ku cenu hteo da se oslobodi Anade. Osetio je on i na sebi dejstvo koje je ta razlika proizvela kod njega. Anada je bila lepa od uane. Dublja, tajanstvenija, za-nimljivija i uzbudljivija. Uzalud se Jano trudio da ne misli na nju, ova neobina ena stalno mu je bila u svesti. Njen glas zvonio mu je u uima, a njen pogled obavijao mu je lice i ruke, kao nevidljiva loza, koju nije mogao da strese sa sebe. Zuanino lice, u kome je dotle u mati video odraz enske lepote, dobrote, istote i uzvienih misli materinstva, poste-peno je postalo prazno i nezanimljivo. A u nekim trenuoima ak i runo. Jano je pronaao da Zuana ima masnu kou lica, da je pokriveno sitnim riim pegama, da joj je elo neto malo nie no to bi trebalo, da su njene vodnjikave, sive sitne o6i esto mutne i bezizrazne, da u liniji njenog nosa (koji je pomalo podseao na nezgrapan nos starog Mihalja) ima neeg prosta-kog i a iza njenih irokih usana, dva nepravilno izrasla zuba deluju neprijatno kad se smeje. Ne, Zuana nije bila runa i na prvi pogled svakako bi u svakom pobudila privlanost i prijatna oseanja. Njeno lice ^raelo je i da zasija i da izrazi mnoga oseanja, ali u posled-nJe vreme, otkako ga je Jano ralanjavao, ispitivao sve etalje na njemu i sastavljao njegove delove na hiljade nai-a> sa tog istog lica su otpale sve misli vezane za njega, ko-Jima ga je do tada ukraavao u trenucima ljubavi, ganua, r adosti, nenosti. no je postalo nitavno i neznatno, jer se pored njega stalno 179

pojavljivalo Anadino lice, navodei ga i nehotice da pravi poreenje. To lice, uokvireno sjajnom crnom kosom, skupljenom bogatu punu (u kojoj je bilo neeg veno devojakog), sa irokim belim elom, krupnim oima iz kojih je uvek neto zrailo, sa nenom linijom nosa i lepim, oseajnim ustima, delovalo je na posmatraa kao da ga ve odavno poznaje, ili kao da ga je ve negde video, o njemu matao. Svakako ne od prvog trenutka, jer i Jano danima je pro-lazio pored nje, ne poklanjajui joj nikakvu panju. Ali to je due posmatrao njeno lice, to je ee pronalazio na njernu izvesne crte koje su ga draile i obespokojavale. Sada je Jano poeo da izbegava da se susretne s Anadom, ali kad god bi je ugledao, njena lepota padala mu je sve vie u oi. Lep je bio njen vrat, kada bi ga katka izvila i pokazivala njegove duge, plemenite linije. Lepa su joj bila ramena, kada bi joj na mahove skliznula resama ukraena marama boje vianja otkrivajui pod haljinom svoje oble i nene pregibe. Ali moda joj je u odnosu na uanu stas bio najlepi. Njen gipki, vitki struk kao da je pokretao telo bez ikakve teine, njena prava lea kao da su bila malko ugnuta i ovo dranje davalo je njenoj pojavi izvesnu laku, nesvesnu i vedru zavod-ljivost, koja je donekle bila u suprotnosti sa umornim, skoro neprimetnim osmehom njenih usana, kojim je prelazila preko svega. I kao da je uvek u neku ruku lebdela u vazduhu. Moda su zbog naroitog hoda njeni pokreti delovali neobino gipko. Jano katkada po nekoliko trenutaka nije odvajao oi sa njene ruke, kada bi ta ruka za vreme ruka ili veere poi-vala na stolu. Isprva je posmatrao neprijateljskim pogledom ovu ruku, kao da e po njoj otkriti u toj eni one crte koje e zbrisati sve ostale, jer ruka moe da oda mnogo ta. Ali ruka je spo180

koino podnosila njegove ispitivake poglede, kao da je osetila sta Se od nje trai. Svoje duge prste rasejano je pruala za nekom mrvioom, poigrala se s njom i uklonila je sa stola, zatim bi ruka pola prema licu da bi prsti po navici preli nreko uzanog luka obrva, ili nestali pozadi na potiljku, u gustoj kosi. Posle toga bi ona pokazujui svoje divne obli-ke sve do zglobova snanim i brzim pokretom obuhvatala grlo kraga za vodu i time iznenada predupredila lagani pokret jedne druge ruke, sipala vodu u prinetu au. Ova ruka je ivela, razmiljala, razmatrala, vrebala i bez prestanka je neim bila zauzeta. Nije bila ni suvie velika, ni suvie mala. Svojim sedefastim, uvek blistavo istim noktima, koji behu duguljasti i obli, svojom mekom, belom koom pod kojom se plaviasto ocrtavao krvotok, gde-gde prelazio u tamno crvenilo, ova ruka bila je za Janoa neto dotle nevi-eno i nije mogao ni da zamisli da postoje enska stvorenja ije ruke mogu da odraze toliku lepotu, snagu, nenost i ljup-kost. Zuanine male, kratke, crvene ruke, vecito ispucane, s'a izlomljenim noktima sada su se Janou uinile kao ruke ne-kog bia nie vrste. Iz dana u dan Jano je sve jasnije oseao kako sve ove uoene razlike rue iluziju koju je u dui stvorio o Zuani. Oseao je to, iako njegova oseanja prema Zuani nimalo nisu izbledela. Naprotiv, u njemu se budilo neko novo ose-anje: da odbrani Zuanu od ovih opasnosti. Da je obrajni, ]er je bila nezatiena i bespomona, jer svojim istim srcem Pazi stvorenje, koje dodue ne misli da joj nanese zlo, ali je prodire i kida na komade. Jer Zuana odista nita nije znala o zbivanjima oko nje, a Pogotovo nije znala ta se zbiva u Janoevoj dui. Bila je vesela i raspoloena, radovala se Anadi, koju je obasipala 'eznim oseanjima kojima je i sama bila proeta i prema

181

 oseala zahvalnost, jer je u odnosu na nju mogla da da oduka nekom nejasnom oseanju dunosti, koje je uila iz svojih molitvenika, jer sreni su dunici nesrenih. Plaanje ovog zamiljenog duga i ispunjavanje dunosti proimali su je prijatnim oseanjima. Ona je sama donosila Janou glasove o Anadi: Da si samo video, danas je okopala celu batu! Moram da joj otimam posao iz ruke. Dete je jue razbilo anak, a tavie ona je ak i to primila na sebe. Pogledaj kakvu je traku vezala psu oko vrata ... Jano je ove izvetaje primao klimanjem glave, ne odajuei pri tom svoja oseanja. Sto je jasnije uoavao razvoj enstvenosti u Anadi, moc njene lepote i ari njenog bia, to mu je ona postajala mrskija i svim svojim mislima pohitao bi uani u pomo. Da li je Anada bila svesna onog to je zrailo iz nje i ta time rui u Janoevoj dui? Jano je o tome mnogo razmi-ljao, ali nije imao nikakvih dokaza. Ako je Anada sve ovo znala i nije sama pohitala uani u pomo u krajnjem sluaju na taj nain to e zauvek ne-stati iz ove kue svakako je bila pokvarena i opaka dua. Ali Jano je uvek knao utisak da Anada o svemu ovom nema pojma. Nije ona to elela, molili su je, zadravali i tako je ona ostala u kui. Ona nije bila svesna svoje lepote i ari. Jano ju je izbegavao koliko god je mogao. I danas je imao neka posla u kui, trebalo je da podigne ivicu u zadnjem dvoritu, koju su jo prolene bure sruile. Ali je vie voleo da uzme svoj dugi, okovani tap i da sie na obalu reke. uani je rekao da je jue na strmini kraj obale video vidre i da odlazi u lov. Vidre mu sada nisu bile ni na kraj pameti. Stigavi na obalu, otera psa koji mu se pridruio. Hteo je da bude sam sa svojim mislima. 182

Koraao je uzvodno obalom reke, saginjui se katkad do ;asa da proe ispre oputenih srebrnkastoplavih grana rba. > ov(^e ne Dese n* puta, ni staza. Retko su ovuda prolazili ljudi. Bio je kraj meseca maja. Sunce je pripeklo kao da je ve leto i dle se re a ^ svetlucala na zracima sunca. Na drugoj obali, sa cikom i vriskom, kupala su se deca skeledije. Iako ie obala bila daleko a deca izgledala kao sitne, beliasto-ute prilike po zelenom alu, njihovi glasovi i vika su se jasno uli i ovde. Bezmalo mogla je da se razabere svaka re. Jano je iao dalje obalom. I tamo gde su se ljudski gla-sovi ve gubili, potraio je sebi mesto u hladu i legao na travu. Okruavao ga je mlakim mirisima trava zasien neni i nepomini vazduh letnjeg popodneva. Vladala je potpuna tiina, samo se ulo zujanje divljih pela meu plavim stru-kovima alfije. Po koji vilin konjic se nepomino i ukoeno sunao na vrhu zmijine trave. Oh boe moj, kako su udni tvoji putevi! pomisli Jano. Penuavi virovi doveli su u moj ivot ovu enu i sad ne znam ta da radim s njom! Ne mogu da je oteram, jer bi u tom sluaju ponela sobom i moju savest. Jer greka nije do nje, nego do mene! Jo manje mogu da je zadrim, jer oseam kako se moje misli sve vie prianjaju za nju, za njene ruke, kosu, lice, miice i ramena kao muve na lepak... Za-lepe se jednim krilom, a drugim tuno zuje kao da ele da opomenu svoje druge: zaboga, nemojte da prilazite!... Ali oe ipak dolaze, dolaze i opijene padaju na samrtni, opojni otrov, da bi zauvek bile izgubljene. fc>avladao ga je san. Zaspao je s tom slikom i sanjao da se e gde nalazi ogromna muholovka oko koje halapljivo lete ve > a sve te sitne, crne take u stvari su njegove sitne, 'Pake i grene misli. Bela muholovka, boje sline medu, lai mutno se preobrazila i najzad se pred njim stvori Ana-

183

dmo belo telo, potpuno nago, oko koga su zujale one take. Kad se probudio, kao da su rnu iz glave iezle ove misli. Pogledao je u reku, gde se u plitkoj obalskoj vodi etala siva aplja. Nadmeno i gordo diui noge, bila je veoma zauzeta sobom. Njeni pokreti bili su udesno skladni kao da je u njenom malom, perjem pokrivenom i od samih miia sastavljenom telu sa dugim vratom bila sakrivena neka ta-janstvena naprava. Njena pojava privue svu Janoevu panju. Odjednom aplja zasta. Zabaene glave, ukoeno je gle-dala u jednom pravcu. Jano je poznavao ovaj obiaj aplji. Bio je to znak da neko dolazi. Saekau da poleti govorio je samom sebi. Mogao bih se kladiti da e se, za vreme potrebno da se pree trideset koraaji, pojaviti ovek koji dolazi u ovom pravcu... Jano je tano znao do koje daljine aplje putaju coveka da im prie. Posle nekoliko trenutaka ptica lagano rairi svoja duga, pepeljastosiva krila, nekoliko puta lupi nogama po vodi, a zatim se podie u vazduh i dostojanstveno udarajui kri-lima nestade u zlatnoj sunevoj svetlosti. Nije ni izbrojao do dvadeset, kad se po suvoj travi ve zau pribliavanje neijih koraka. Sledeeg trenutka se meu razgrnutim zelenilom vrba pojavi Anada. Rasejano je pevuila i pogled oborila zemlji. Jano nagonski sae glavu, tako da ga je visoka trava pot-puno zaklonila. Anada zasta. Zmirkajui zagleda se u sunce, a zatim za-miljeno pogleda u reku. Proteui se ona zevnu, u ustima otkrie se dva polumeseca belih zuba. Na licu je lebdeo izraz

184

tvorenja koje se u ovoj oudesnoj tiini, daleko od Ijudi, osea potpuno usamljeno. Stajala je na samoj ivici obale i gledala u vodu. Plitka da ^oja je ovde jednim delom izlokala obalu, bila je toliko bistra da su se na dnu mogli videti pesak i sitno kamenje. povrina bi zatreperila samo kad bi koji talas zatitrao preko reke. Tada bi nailazili iroki krugovi, koji su se irili i vijugali po povrini vode. Anada stavi ukosnice meu usne, i rasplete svoju veliku crnu punu, a zatim, zabacivi je, zatrese glavom, te jo] gusta kosa pade do kolena. Jano je sada znao da je Anada na ovo usamljeno mesto dola da se okupa. Nejasno je oseao da bi trebalo da vie, da joj da neki znak da je on tu, ali nije imao snage. Anada se svue. Brzim pokretom spusti suknju i zbaci sa sebe i ostalu odeu. Onda, bela, naga i blistava kroi u vodu, zadrhtavi lako od prvog hladnog dodira. Poe da se zapljus-kuje, diui krupne, bele, penuave talase oko sebe. Zatim se isprui na pesku u pliaku, videia joj se samo glava, a gusta crna kosa, plivala na vodi. Okretala se u vodi i kvasila kosu, a u tom okretanju tu i tamo blesnulo bi joj rame, ili koleno iz vode. Najzad izie iz vode i udnim skokovima poe da tri po obali, da joj se duga kosa sui na vetru i suncu. Jano obema rukama pokri lice. Tog trenutka mu se uini da se u tom prizoru krije neto kobno. Htede oprezno da se povue i da bei od ovog prizora, mu se jedna od savijemh grana ote iz ruku. Anada se ukoi i prestravljeno, kao to zver vreba kada je nesto uznemiri u samoi, pogleda u pravcu iz koga je zaula um.
r

og trenutka Janou sinu misao, da bi uzalud objanjavao

185

da se sluajno naao tu, ako bi ga Anada otkrila, jer bi s pravom verovala da je on kriom poao za njom da je vreba. Stisnuo je zube od besa i oajanja. Nije se usudio da ueinj ma i najmanji pokret. Anada je jo trenutak gledala u istom pravcu, a zatim hitro poe da se oblai. Oblaila se na brzinu, kao da joj je zbog neeg bilo poremeeno zadovoljstvo. Cim se obue, nestade iza bunja. Svakako me nije primetila pomisli Jano i to ga donekle umiri. Nekoliko trenutaka kasnije oprezno je provirio kroz granje i ugledao daleko Anadu, gde brzim koracima hita u pravcu kue. I on krenu kuoi. Iao je lagano, zastajkivao povremeno, i posmatrao suprotnu obalu. Hteo je da dobije u vremenu i da stigne kui znatno kasnije. Putem se konano i vrsto odlui da Anadu otpremi iz kue. Ponovo je u Anadi video ruku sudbine i u sebi oseti razjarenu snagu da otkloni ruku koja ga pritiska. Da, otii e sada kui, stae pred nju i rei joj: Ne pitaj me zbog ega mora da napusti moju kuu. Nisi uinila nikakvo zlo, jo sam ja tvoj dunik, jer si zasluila i vie od hrane i leaja koje smo ti pruili. Potrai sebi drugo mesto u svetu, svako e te rado primiti gde god bude zakucala... Dae joj odee i neto za put. Dae joj i dva zlatnika, da bi potpuno umirio svoju savest. Odjednom se raspoloi i laknu mu posle ove odluke. Po-novo se pribrao i sada i sam nije mogao da shvati ta ga je spreavalo da jo ranije nije doneo ovakvu odluku. Nita lake no da je sprovede u delo! Trebalo je da to ura-di jo davno, im je na sebi primetio dejstvo Anadinog Prl" sustva. Ali hvala bogu, jo nije kasno. Da, tako e i da uradi-

186

Ali ta e rei Zuani? Istinu joj ne moe kazati. Uvredio ie i ponizio je svojom iskrenou, kada bi joj ispovedio sve oie rnisli. Zuana ga moda ne bi razumela. Ne bi razumela, ko je to moguno da postoji koja druga osim nje koju bi Jano. Ne o tome ne vredi ni razmiljati. Svejedno. Nije vano. Prva stvar: treba da govori sa Anadom. Stigavi u blizinu kue, skrenu zaobilaznim putem; ako ga Anada sluajno spazi iz dvorita, videe da dolazi iz suprot-nog pravca i ne ni izdaleka da posumnja da ju je on prestra-vk> na kupanju. Kada je uao kroz kapiju, Anada je ba prolazila dvoritem. Zuana! viknu Jano u pravcu kue, jer je hteo da vidi ta mu ena radi. Nije eleo da mu iko smeta pri razgo-voru sa Anadom. Ona nije kod kue! Otila je svojoj sestri... dobaci Anada Janou. A stari? Otiao je preko skelediji. I posle ovih rei nesta iza vrata svoje sobe. Utoliko bolje pomisli Jano bar u moi da svrim stvar brzo i nesmetano. Najbolje bi bilo da ova ena ode... Zuani bih mogao da kaem, da je neko doao po nju i odveo je... pre no to ue u Anadinu sobu, ode u batu iza kue, sada tamo nije imao nikakvog posla. Moda je to uradio samo da bi uvrstio i sredio svoje misli. Zadrao se dugo, mada mu nita novo nije palo na pamet. Najzad se ipak rei. Kada je spustio ruku na kvaku, oseti cudnu slabost u ruci. Ali je ipak uao. A-nada je stajala okrenuta letima i neto sreivala u orar u. Osvrnula se iznenaena, ali na njenom licu nije bilo ni traga neke bojazni.

137

 Sta hoe? Da li td neto treba? Jano joj prie sasvim blizu. Ne pitaj me zbog ega mora da napusti moju kuu.., htede da kae, ali rei mu zastae kao da su ga guile. Odjednom ga je bez ikakvog razloga oamutilo prisustvo ene. I pred oima mu iskrsnue slike koje je gledao dok se ona kupala. Umesto unapred smiljenih rei, promenjenim glasom, gu-ei se od nekog nepoznatog uzbuenja, duboko se zagleda u Anadine oi i apatom izusti: Video sam te kada si se kupala... Anadin pogled planu i obrve joj se srdito skupie. Ali joj ne osta vremena da odgovori jer je Jano zgrabi za miicu. Prikupivi svu snagu, ona ga odgurnu uz divlji krik. Od tog krika Jano se odjednom osvesti. Anada je stajala pred mjim mrana, uzavrela i kao da je porasla od gneva. Jano sa plamenim rumenilom stida na licu izlete iz sobe. Vratd se ponovo u batu iza kue, ne znajui ni sam kuda ga noge nose. Ostade tamo due vremena, a zatim se vrati. Razdirali su ga stid i oseanje sopstvene krivice. Ponovo ue u Anadinu sobu. Anada je sedela na ivici kreveta, dok je u sobi ve pao sumrak. Jano joj prie i dodirnu je po ramenu. Oprosti mi... Bio sam lud ... Kunem ti se da se to vie nee dogoditi... I unevi joj se u lice dodade: Obeaj mi da Zuani nee rei nd rei... Otii u odavde... uzviknu Anada. Ne, nemoj da ode ... To ne bi imalo nikakvog smisla. Odala bi me na taj nain... Videe, nikada to vie neu uraditi...

188

Anada okrenu glavu. jano izae. Kada se Zuana vrati posle pola asa, zatee Janoa u jcrevetu. Sta ti je? upita ga uplaeno. _ Ne znam ... Cini mi se da me pomalo trese groznica ... 2uana mu sfeuva aj od trave i polovinu noi probdi po-red njega.

189

7
Ispod grada, na padini obrasloj pitomim jabukama, nedaleko od obale reke nalazila se gostionica Divlja guska". U njenom uredno pometenom dvoritu stajalo je nekoliko stogodinjih, crnih topola, a preko ivice obrasle divljim ruama pruao se irok vidik na otvorenu reku. Ttornjevi grada takoe su se videli odavde. indrama pokriven toranj gostionice upola su ve raznele bu-re, a zarali petao na vrhu tornja ve je odavno otkazao slu-bu, te nije bilo vetra koji bi ga pomakao sa njegovog mesta. Nekoliko gostinskih soba u kui stajale su mesecima prazne, ali bi se tu i tamo ipak naao po neki putujui zanatlija, ili nekakvi komedijai, kojima otmeni hoteli u gradu behu isu-vie skupi. Ipak su se u gostionici zadravali itarski trgovci iz unutranjosti zemlje, jer je itni trg bio blizu. Udovica jednog mlinara drala je gostionicu. Ona je bila iva reklama svoje radnje, jer je iz cele njene pojave izbijala neodoljiva vedrina. Lepa i krupna ena zasukala bi uvek ru-kave svoje haljine do lakata svojih kao cvekla crvenih miia i nije isputala varjau iz ruku, koja kao da joj je prirasla za dlan. Grudi su joj se rasplinjavale u tesnoj haljini, a gomile sala na njenom telu stvarale su smene breuljke, 1 sve samo zato to je uporno uobrazila da je njen stas jo uvek 190

tak kao trska, kakav je bio nekada. Glatko zaeljana, proda i proreena kosa bee skupljena na vrhu temena u malu, rditu punu, a po boji, veliini i obliku ova puna liila je glavicu luka. Njeno zajapureno lice presijavalo se od masnoe njena dva oka sitna kao u svinje blistala su od silnog sarnopouzdanja, a usta su joj bez prestanka mlela rei kao nametljivi prodavac na vaaru. _ Izvolite, uite, gospodine skeledija, to zevate tamo napolju! Evo imamo fini ovdji kotlet, pogledajte ova dva valjana oveka ve su se toliko najeli da im se trbuh naduo. Sta je? Ve ste veerali? Mogu da zamislim ta vam daju kod kue! Hajd' potri s ovim vinom jer u sad da te pljesnem! Sta je, duo? Jo dve holbe? Jo dve holbe za gospodina nad-zornika! Neka tuguje, ako ima za ta! Skokni bre, ta si se zalepio uza zid? Dobro vee, komija! Hajde, tamo pod ono veliko drvo! Izbriite mu stolicu! Ima ovde mesta za svakoga! 2ena sa nosem kao pogaa nikada nije oskudevala u reima. Gost ni sarn nije znao od ega se toliko raspoloio, im bi stupio u dvorite Divlje guske". Ali tog nedeljnog prepodneva bili su izlini ljubazni pozivi. Za svakim stolom je sedelo drutvo, i meu mnogim ljudima ije je zanimanje bilo vezano za vodu, nala se i imunija i otmenija publika, koju je kasno prolee izmamilo iz grada. Raznorazni razdragani ljudi prekrili su dvorite i izdaleka se ve ula graja, kao da je jato vrabaca zatorokalo na ogolelom drvetu, pred zalazak sunca. Dvorite je odzvanjalo od buke, pratale su i daske kuglane, kao kakva daleka i vesela grmljavina. Naroito kad bi po-neka snanija ruka bacila kuglu. Jano je u koulji, zajapuren, stajao meu kuglaima. Zuana, Anada i stari Mihalj sedeli su za stolom nedaleko d kuglane. S njima u drutvu bio je i ugljar sa svojom cerkom udavaom. Njih petoro uestvovali su u igri kao zainteresovani posmatrai. Stari Mihalj i ugljar bili su nov191

ano zainteresovani, se svaki od njih kladio na pobedu drugog takmiara. Mirno lice ugljara, kao da je bilo obloeno korom od drveta, nije ni trepnulo kod pojedinih odluujuih udaraca, dok je stari Mahalj bio toliko uzrujan da su dugi brkovi kao u soma i guste sede obrve stalno poigravali na licu. Pogledajte! Ajd' sad! Dede malo dalje! Jo malo! Hop) Uz to se previjao u struku, as levo, as desno, kao da time upuuje zalutalu kuglu u eljenom pravcu. Kada bi kugla postigla pun pogodak, stari bi pobedonosno toliko dreknuo, da su oko njega svi prsnuli u glasan smeh. Zgrabio bi pri svakoj takvoj prilici samoga sebe za kosu kao da je hteo da se podigne i urlao je iz sveg glasa. Ta sedite, oe opomenu ga uana postiena, jer su svi obraali panju na njih. Ali stari bi se samo osvrtao oko sebe, pogledom zamaglje-nim od sree i vikao i dalje. Dobro je, Joka! Valjan si momak! Rekao sam ja da se uzdam samo u tvoju ruku! Ali bi na njega isto tako delovao i bezuspean udarac. Leleee, lelee! zakukao bi stari, siktao i pucketao jezikom od oajanja. Pljeskao je dugim rukama, as Ijutito, as oduevljeno, to bi svaki put odjekivalo kao prasak. Ugljareva kerka udavaa previjala se od smeha, dlanom pokrivajui svoje razreene zube. Anada se hladila granom od divlje rue i oigledno bUa srena. Jano se potpuno predao igri. Upravo je na njega doao red: dugo je mahao rukom u kojoj je drao kuglu i mureci na jedno oko, lukava izraza ciljao u odreenom pravcu. Nisu prole ni dve nedelje otkako je Jano u Anadinoj sobi izgubio glavu. Ali sutradan se ve probudio otrenjen. Posle onog prizora koji ga je gotovo doveo do ludila, izgleda 192

ja ie iz njegovih ula i ivaca iezla ona neobina bolest. ivji s&m nije razumeo kako mu se ovako neto moglo dogoditi. to ba njemu, koji je u sebi nosio kao stena vrste moralne misli. je shvatio da postoje sile van ljudske volje i odluke, koie oveju duu nose kao to vrtlog nosi amac. I kad god bi pomislio na onu pojavu uvek bi oseao uas trenutka kada vrtlog zahvati amac i oveku staje dah. Sutradan prebrodio je vrtlog u koji su ga dovela oseanja i ostavio ga za sobom. A to ga je prebrodio bila je ujedno i Anadina zasluga. Da se Anada nije odupirala tako odluno i sigurno, on bi svakako poinio neko bezumlje, koje kasnije ne bi mogao da popravi. Izvukao se iz ove nezgode blagodarei Anadi. I od tog trenutka oseao je zahvalnost prema njoj. Zavoleo ju je iskreno. Zavoleo ju je kao to ovek zavoli pri-jatelja, ije se prijateljstvo pokazalo pouzdano prilikom isku-enja. Ovo je bilo otvoreno i iskreno oseanje koje nije morao da krije, koje je slobodno mogao da ispoljava, jer u njemu ne bee mutnog plamena ulnosti, ni zaguljive atmosfere za-branjenih elja. Sve je to iezlo iz njegove due. Povratila mu se i stara volja za ivotom i spokojno uravnoteeno raspoloenje. Iz-rnenila su se i njegova oseanja u odnosu na uanu. Razlika izmeu dveju ena, koja mu je u poslednje vreme stalno pa-dala u oi, budei u njemu sumnje u Zuaninu vrednost kao zene, sada je postala neznatna, spoljna pojava. Njegova jadna, priprosta, slatka, mala Zuana, svojim uplaenim oima i toplim srcem vasksnula je ponovo i vratila se u njegovo srce, uz pesmu hiljade starih, srenih uspomena. Anada je uoila promenu kod JanoSa, pa se i sama raspo-zila. Sada je ee odzvanjao njen lepi duboki smeh, kada apuui neto sa malim Janijem, dete izvalilo neku ljup-ku glupost. u ovako vedrom raspoloenju reie da u nedelju, na prvi 193

dan Duhova po podne, i oni odu u Divlju gusku". Dete su prethodno odveli Zuaninoj sestri. U rano poslepodne seli su u dvorite gostionice i Jano se bez prestanka kuglao. Prekini ve jednom opomenu ga uana. Koulja ti je sva mokra, moe da dobije zapaljenje plua!... Jano ubrzo prekide igru. Uze svoj kaput, prie stolu i prosu aku znojem natopljenog bakarnog novca po crvenom aravu. Evo vam! Sve sam ovo dobio na igri za vas! Zatim i on sede s njima i otpoe razgovor. uana je svo-jom maramom brisala Janoev vrat snaan kao u bika, jer je on jo sav zajapuren posle igre. I tada se dogodi neto neobino. Neki stariji mukarac htede da proe pored njihovog stola i u tom baci pogled na Anadu. Zastao je za trenutak i izne-naeno gledao u nju, kao da ne veruje svojim oima. Ali ju je zatim, izgleda, ipak poznao. Podigao je ruke pokretom uenja, kao da je hteo da pita: Ti... zar si ti ovde? Svi su pogledali u Anadu. Ona je bila bleda i zbunjeno se nasmeila nepoznatom. Ovaj se ve bio udaljio i pored ivice seo za jedan od stolova. Ko je to? upita ugljareva kerka ravnoduno, jer nita nije znala o okolnostima pod kojima je Anada dospela u Janoevu kuu. Njoj kao i svima ostalima rekoe da su Anadu poznavali od ranije. Ovo je bila nena panja s nji-hove strane, koja je Anadi ocigledno uvek bila prijatna. Jedan moj poznanik ree Anada tiho. Jano, Zuana i stari Mihalj nisu pitali nita. Sve troje se natmurie. Kao da ih je dodimulo ili okrznulo neko nevidljivo, hladno krilo: Anadina tajanstvena prolost. Staii Mihalj hteo je po svaku cenu da ih navede na druge misli. Kad sam ja bio momak otpoe on priu odlazili 194

kuglanje u gostkmicu Storuke udovice". Ala ono behu Trenutak kasnrje Anada se dize. __ yratiu se odmah ree i izmeu stolova poe prema epoznatom mukarcu, koji ju je maloas prepoznao. Ruku-ui se sa njim, sede kraj njega i poee da razgovaraju. Iz daleka se nije moglo naslutiti o emu razgovaraju, jer se raz-eovor vodio bez gestova i pokreta glave. Kao da su se na-meroo ukoili da ni izrazom lica ne odaju smisao svojih rei, ier su oseali da ih sa onog stola prate vrebajui pogledi. Bar se sve ovo Janou tako inilo. Utvrditi ko je taj nepoznati mukarac bilo bi teko i za oveka iskusna pogleda. Bez sumnje sudei po njegovom odelu i pojavi svakako je morao da bude iz grada. Iz-gledao je kao da mu je najmanje ezdeset godina. Ali moda je imao i osamdeset. A katkad se dobijao utisak kao da mu je tek pedeset godina. Odevao se neobino i ndje se povodio ni za kakvom modom. Na sebi je imao kaput boje duvana, za koji se nije znalo da li je obina prnja, ili predstavlja neusiljenu eleganciju. Na izbrijanom licu, oko na-boranih podo&njaka, koa mu je bila uta kao pergament. Iza ovakvog lica inogao je da se krije osiromaeni princ, ali isto tako i lakej koji se sa svojom malom uteevinom po-vukao u miran ivot. Mogao je da bude intendant nekog sirotita sa golubijom duom, a isto tako i opasan varalica, za kojom policija traga uzalud. Lice i spoljanost nisu ot-krivali oveka. A jo manje se po njemu moglo neto sazmati o Anadi. ubrzo se Anada vrati i sede na svoje mesto. Svi su sma-r ^a ^i bilo neumesno da je upitaju ta je razgovarala sa svojim poznanikom i ko je ovaj stariji mukarac? gljar uskoro predloi da krenu u umu, na obalu reke. su se etali i mnogi drugi gosri. Povrina vode ve se rumenela od zraka sunca na zalasku. 195

Jano ovo jedva doeka. Poite vi, a ja u doi za vama. Treba jo da se obra, unam sa gostioniarkom, jer mi duguje za ribe... Krenue. Jano ostade. Razgovor sa stranim mukarcem oigledno nije ostavio nikakav utisak na Anadu. Bila je isto tako raspoloena kao i pre toga. Ali Janoa je muila radoznalost. Nagovorio je ostale da krenu pre njega da bi priao nepoznatom mukarcu i o njega saznao tajnu Anadinog ivota. Nije se mnogo predomiljao. Posle nekoliko minuta, kada je verovao da se ostali ve etaju na obali reke, on se odlui i krenu stranevom stolu. Prie mu, klimnu glavom i rukoin se uhvati za naslon jedne prazne stolice. Dozvoljavate ? I ne saekavi odgovor, sede kraj nepoznatog koji ga je merio prodomim i neprijateljskim pogledom. Oprostite to vas uznemiravam poe Jano ali za mene bi bilo veonia vano da saznam ko je bila ona ena sa kojom ste vi malopre razgovarali. Odakle je ona i kakav je bio njen dosadanji ivot? Nemojte me pogreno shvatiti, ne bih hteo da saznam nita o njoj to bi, bilo njoj, bilo vama bilo neprijatno... ali ona ve due vremena ivi u mojoj kui, pa ipak... razumeete, ivot pod istim krovom, sa osobom kojoj ne znate ni ime ... Nepoznati mukarac ga prekide osorno. Izgovorio je tri kratke rei na stranom jeziku i gledao je u njega istim pro-dornim, neprijateljskim pogledom. Ne razumem primae mu se Jano blie. Mukarac jo nestrpljivije i odlunije ponovi one iste rei. Po njegovom naglasku Jano nagonski oseti da ove tri ne-prijateljski izgovorene rei znae: Ne razumem tvoj jezik! Jano se osvrtao unezvereno. Die se posle nekoliko tre-nutaka munog utanja, klimnu glavom i vrati se svom stolu. 196

sede jo vie poce da ga kopka ta]na Anadinog ivota. buivala ga je mogunost koja mu se ukazala. Evo jednog eka koji sve zna o Anadi. Ve je bezmalo otkrio tajnu, . mu se sada izmae iz ruku. U tom mu pade na pamet da stari kelner, koji je proao pola sveta, govori sve mogue jeike. I malopre je protrao pored njega. Jano krenu da ga ootrai i nae ga na drugom kraju dvorita, povijenog pod teretom tanjira i vinskih boca. Jano mu gumu neto novaca u ruku. _ Hodite za trenutak ovamo, ika andor... vidite li onog oveka za onim stolom. Priite mu i recite da hou da go-vorim s njim po nekoj vanoj stvari. Vi ete da nam budete tuma, jer ja ne razumem ta govori... Stari kelner prihvati nalog i odmah pohita stolu nepozna-tog. Jano je uzbueno ekao ishod. Kelner nije mnogo razgovarao, jer se odmah vrati. Cere-kao se jo izdaleka i slegao ramenima. Ne razumem ga ni ja ree priavi Janou jo nikad u svom ivotu nisam uo taj jezik... I urno ode svojim poslom. Jano ponovo sede za sto i sada je obuzet nemomm besom uvideo da nita ne moe da sazna o Anadinoj tajni. Noktima je nervozno grebao po stolu. ta da radi? Svakoga asa ba-cao je pogled za onaj sto, kao da se plaio da e stranac pobei. No on je mirno sedeo na svom mestu. Ali odjednom, kada opet pogleda u tom pravcu, za stolom nije bilo nikog, kao da je nepoznati propao u zemlju. J ano skoi kao oparen, da bi pravovremeno spazio meu masom sveta somotski kaput boje duvana, i da bi mogao da prati u stopu. Regio je da poe za njim makar i do grada, da bi saz nao gde stanuje. 1 kaput boje duvana nepovratno je iezao. Jano otra 0 a izlaza iz dvorita i baci pogled niz drum. Nigde ga mJe bilo. 197

Uhvati i kelnera. Da niste videli onog gospodina? Nisam, moliu! Prie susednim stolovima: Molim vas, da niste videli gospodkia koji je ovde sedeo? Onoga u smeem kaputu... Niko ga nije video, svako mu ree: Seam se da je sedeo ovde... Ali je ve odavno otiao... Jano stra na drum, u nadi a e ga moda stii. Ali drum je vodio preko ume kraj obale i meu drveem se ravao na tri kraka. Zatim se vrati stolu u nadi da e moi da saeka nepoznatog, koji e po svoj prilici odnekud da is-krsne. Bio je unezveren i uzbuen. Uzalud je pokuavao da se smiri, koprcao se u mrei nekog neobinog uzbuenja i po-novo je video sebe u zagrljaju mutne strasti, kao i pre dve nedelje. Posle dueg vremena, najzad se spusti na obalu. Anada, ugljar i ugljareva ki sedeli su na klupi i razgovarali. Tvoj tast i Zuana otili su po dete ree ugljar. Rekli su da ti ode pravo kui, i oni e stii na vreme. Ne potraja dugo i oni se digoe i krenue kui. Anada je ila napred sa ugljarevom kerkom, a dvojica mukaraca iza njih, razgovarajui tiho. Stigli su do Janoeve kue. Hoete li da vas povezem? ponudi Jano. Evo moga amca ispod buna! odgovori ugljar. On je sa kerkom stanovao na suprotnoj obali. Ukrcae se i Jano im pomoe da odree amac. Ubrzo su nestali na irokoj povrini reke. Ve se smrkavalo i nad umom suprotne obale srebrni srp meseca se promolio usred izmaglice letnje veeri. Kada Jano ue u dvorisie, Anada je sedela na ograda 198

trema. Svoju crnu glavu naslonila je na beli stub i neto zarniljeno pevuila. Primetila je Janoa, tek kad je stao neposredno kraj nje. IHalo se zbunila a pomalo i uplaila, kao da je uhvaena na delu. Gledala u njega osmehujui se. Njen pogle bli-stao je od razdraganosti i u njemu se ogledala opijenost due posle prijatno provedenih asova. ruci je jo drala otkinutu granu divlje rue. Prevukla je njome preko Janoevog lica i eretski se nasmejala. Neno trnje divlje rue okrznu Janoa po licu, ne ostav-Ijajui na njemu nikakav trag. Izazva samo neznatan, slab bol. Jano se nae blie Anadi i duboko joj se zagleda u oi. Ruka mu je drhtala. Anada se lako najei i upola zatvori oi. Poljubili su se.

199

8
Cele noi nije mogao da zaspi. Ukus onog poljupca nosio je u sebi kao neku tajnu, uas-nu bolest. Poljubac ga je zarazio i katkad mu se inilo da se ogubavio. Sta bi bilo da se to sazna? Kada bi to uana ili stari Mihalj saznali? Kako bi ga tada gledali, kakvim po-gledom? Kao zdravog oveka za koga se odjednom saznaje da je na umoru i za njih izgubljen. Ili kao na estitog oo^ veka, prijatelja, ili lana poroice, kome iznenada andarm sputa ruku na rame i tek tada se saznaje da je izvrio zversko ubistvo. A u vazduhu lebdi strano pitanje: zar ovaj... ovaj ovek? Zato? Kako? Kakvi su ga mutni na-goni, strasti i ciljevi obuzeii? Sta bi pomislila, ta bi oseala uana, kada bi saznala? esto je sebe ispitivao pogledom stranog oveka. Uasavao se pri pomisli da u sebi nosi ranu, bolest, koju mora da krije. Katkad ga je muio neobjanjiv strah. Uvee kad bi poli na poinak i poeli da se svlae, presvlaio je koulju sa prikrivenom strepnjom da mu je tajna moda ispisana na leima, na samoj koi njegovog tela... Zuana e sada ugle-dati i kao da mu je ve u uima odzvanjao njen prestravljen vrisak. Cele noi koprcao se kao u paukovoj mrei mutnih misli i
200

Nevidljiva pauina lepila mu se u snu za lice i "ne kapke odvratnim dodirom. Tjkus poljupca oseao je na usnama kao ujed slepog mia, .,. neicog drugog nepoznatog stvorenja koje nije mogao da trgne sa svojih usana. Ono je stalno bilo tu, i nagrizalo ga. Povremeno je u polusnu rukom prebrisao usta. ,_ gta ti je? upita ga uana, koja se prenu iz sna, osetivi kako se Jano nemirno prevre po krevetu. _Hvata me neka jeza ... _ Sigurno si ozebao na kuglanju! Ne mogu da te razumem... Opominjala sam te da uzme kaput... Oh, boe moj, samo da ne dobije zapaljenje plua! Jano ne odgovori. Otvorenih oiju buljio je u mrak. Nije smeo da zaspi, jer se bojao da e vikati u snu i na taj nain odati sve. Ujutru je udesio svoje poslove tako da se ne sretne s Anadom. Dokle god je mogao zadravao se u prednjem dvo-ritu i kopao. Radio je bez ikakvog smisla i cilja. Nije ni primetio da se 2uana iznenada stvori pored njega. Sta radi? Ovaj... kanal da otee voda ... I okrenu se na drugu stranu da mu uana ne gleda u lice. Opet e da se zagreje i da ozebe... Ne odgovori joj, samo je nemo, kao bez due produio da radi.
trahovanja.

Zuana ode na drugi kraj bate, sakupljala je suvi pasulj u korpu. Bila je daleko od Janoa, nije mogla da razgovara s njim i potpuno se zanela svojim radom, ali je Janou sada smetala. Nekoliko trenutaka kasnije ue i Anada u batu. Otvori ^ratanca od pletenog vrbovog prua i zasta na iutarnjim icima sunca, dok joj je po jednom ramenu i polovini lica

201

pala senka sa grana jabuke. Crvenu suknju zadenula je pojas, na kuku drala korito. Izgledala je kao otelovljeno privienje svetlosti i boja. Traila je Zuanu. Jano joj i nehotice dobaci pogled i susrete se sa njenim Srce mu zadrhta. Smesta okrenu pogled i produi da radi Oseti da Anada jo nekoliko trenutaka nepomino stoji na tom istom mestu i gleda u njega. Po potiljku i leima osetio je njen pogled. Zatim u da se batenska vrata zalupie. Zuana se ubrzo vrati u kuu i on osta sam u bati. Neko-liko trenutaka stajao je nepomian. Zatim se lagano osvrnu, kao da su oko njega stajala neka nevidljiva bia, koja ga vrebaju i zagledaju mu do dna due. Sreom stari Mihalj doe po njega u batu. Doao ti je Ferenc. U zoru je bio na Vraninom ostrvu i rekao da bi bilo dobro da amcem proemo gornjim rukav-cem... Spremie se. Mukarci su unosili mree u amac, a uana im je spremila hranu, jer su raunali da e tek kasno u no stii kui. Krenue. Kad stigoe do sredine reke Jano se jo jednoni osvrnu. Anada je stajala ispred trema i kao da je i ona gle-dala za njima. Ali moda mu se to samo privialo jer su ve bili daleko odmakli. Sunce je estoko peklo. Povrina reke blistala se u odsjaju sunevih zraka, a oni su u izbledelim, lakim platnenim ko-uljama neujno veslali uzvodno velikom rekom, ulivajui svu svoju snagu u vesla. Obalsko bunje bacalo je crno-zelene 'senke po srebrnastoj vodi, dok je predeo bio sasvim pust. Ali ispod njih, dole u sveoj, mutnoj vodenoj masi, kao da su nazirali lenjo pro-micanje zlatnomrkih rojeva mania, koje su sada gonili. Stigli su lagano do divljih obala reke, dok su za sobom ostavljali skoro svaki trag ljudskog ivota. Jano se otresao
202

mucnih misli, u njemu osta samo neko skriveno, maglovito seanje naslade, koje je ulepavalo svet oko njega. Ulepa-valo plavo-sivo nebo to se arilo na plamenu letnjeg sunca, vodu to je blistala na sunevim zracima, drvee na obali, umu i sve ostalo. Sve to ga je okruavalo. Posle sat i po veslanja stigoe do rukavca. Tu su pustili mree, a onda lagano odveslali dalje. Samo su o ruku imali kratak odmor, a potom su radili do mraka. Bila je mrkla no kad su stigli kui. Zuana je ve spavala. Jamo se tiho svue da je ne pro-budi. Dok se lagano svlaio, pade mu na pamet da je jednom, ne odve davno, jesenas, kad je gospodii Gergej zalutao do njih i kad su razgovarali skoro do zore, isto tako oprezno slagao delove odee na naslon od stolice. Legao je tada obuzet mislima kao da ga je zapahnuo ivot gospodiia Gergeja, slian vlanoj, novembarskoj buri. I tada ga je ovaj isti krevet doekao svojim blaenim, istim i toplim zagrljajem ivota. Sve mu ovo sada pade na pamet. Zuana je i onda isto ovako leala u postelji, zagnjurivi lice u jastuk, ruku po-loenih pod glavu. Raspletena smea kosa rasula se oko nje. Sada ga postelja ne doeka s nenim mislima. Proe ga udno i strano oseanje, kao da je legao pored lea. Sutradan ujutro odnese na tavan seno koje su jo prole nedelje pokosili i koje je, posivelo na jarkom suncu, stajalo u malim naviljcima dole na obali. Vilama je odneo gore poslednju gomilu sena, kada odjednom zau da su lestvice zaskripale i da se neko penje za njim na tavan. Sledeeg trenutka Anadina glava se pomoli u etvorougaoniku tavan-skog otvora. - Da nisi video negde srp? upita spokojnim jasnim gla-,0- ' Zuana me je poslala, potreban nam je u bati! Jano ne odgovori. Imao je utisak da Anada lae. Ali ova sumnja pretvori se u njegovom srcu u slast. 203

 Nisam ga video, potrai ga, bie da je ovde negde... __ ree muklim glasom, u stvari, trebalo je samo da se sagne da ga dohvati sa zemlje, jer ga je malopre imao u ruci. Anada se pope na tavan. Uh! Ala je ovde mrano... Zar ti vidi ovde? u stvari i nije bilo toliko mrano, sem za onog ko je doao sa jarkog sunca. Vladao je meki mrki sumrak koji su tu i tamo prosecali dugi, tanki i blistavi mlazevi suneve svetlosti koja se probijala kroz pukotine crepova. Anada poe da trai srp i ubrzo ga pronae pored Janoa na zemlji. Pa evo ga, tu je! ree pomalo prekorno priguujui kikot u glasu, kao da je razumela Janoeve misli. Stajala je pred njim sputenih ruku i zatvorenih oiju. Kao da je neto oekivala. Jano je zagrli, potrai njena usta i da je ljubi. Dokle, ni sam nije znao. Qvih. nekoliko trenutaka uinie mu se kao venost. Anada ga odjednom odgurnu i urno stra s tavana. I ranije se ee dogaalo nekoliko meseci je minulo od onog prolenog dana da njih dvoje ostami sami u sobi, ili pri dnu bate, ili pak dole na obali. Ali do ovih susreta i sastanaka dolo je samo po sebi i nisu znaili nita. Bili su prazni, prolazni i nestajali kao i svi ostali trenuci u ivotu. Ali sada, im bi sltiajno ostali nasamo, njihova samoa is-punila bi se zaguljivim, slatkim uzbuenjem i apatom za-branjenih misli. Ovi trenuci otro su se izdvajali od ostalih, kao da su iz mraka iznenada doli na svetlost, koja ih je zaslepila i zanela. Isprva su se nalazili samo sluajno, ali kasnije, ve prenta unapred smiljenom planu. U ivotu, koji se ovijao oko njih svojim jednostavnim, nepromenjenim tokom, nailazili su trenuci koje ne bi mogli da uvrste meu ostale. Oni su se trudili da iskoriste ba njih. Ve su znali u koje doba dana, sa kakvim izgovorom treba da prou kroz sobu, da siu
204

obalu reke, da zastanu uvee u dnu bate, da bi mogli da ostanu sami. Svi ostali trenuci ivota bili su podreeni ovim izuzetnim. Ove svoje zapletene sastanke ispredali su od du-eih odve razvuenih niti vremena i prilika, gradei stalno nred sobom maglovite bedeme smiljenih lai, da bi predu-predili opasnost ako ih zateknu. Isprva su se sastajali samo tri puta dnevno. Prvi put pre podne, kada je Anada postavljala za ruak, jer je to bila niena dunost. U to vreme uana se uvek zadravala u kuhmji. Ovo je bio samo kratak i opasnostima izloen tre-nutak. Zatim, po podne, kada su stizali na obalu reke. Ovo nije moglo da pobudi sumnju kod Zuane, jer bi i stari Mihalj bio s njima. Ali je bilo lako izgubiti se ispred njegovih oiju iza drvea. Stari, i da je uoao neto, ipak ne bi posumnjao. Jedan pokret, ili pogled, koji bi svakom drugom posluio kao dokaz, za njega nisu znaili nita, jer svojim oslabelim vidom i otupelim mislima nije bio u stanju da opazi ono to se komea ispod povrine ivota. A zatim uvee, dole u bati. Ovo ve behu dui i znaajni]i trenuci. Ali nikad nisu odvodili dalje od pojedinih mahnitih poljubaca i strasnih zagrljaja. U nedelju, posle sledeeg bogatog ribolova, oni se opet na-oe u Divljoj guski". Ovoga puta bili su samo njih etvoro, jer je ugljar bio tedljiv ovek, koji se samo jednom godi-nie, o Duhovima, pojavljivao u ovom vrtlogu rasipnikog ivota. Koliko se Janou sada uinila drukija atmosfera gostioni^ kog dvorita! Kao da je otada proao itav vek! A u stvari su se i sada ovde nalazila ista lica. Samo to ]'e bilo mnogo ftianje sveta. I kuglana je opustela, jer je vruina sve oa-mutila. Jano pogleda u pravcu stola za kojim je prole nedelje eo nepoznati mukarac. Razmiljaiui o onom dogaaju, a mu se uinilo da ak i kada bi naiao na nekoga ko 205

poznaje Anadu i mogao da mu ispria sve o njenom dosa-danjem ivotu, on bi mu okrenuo lea i ne bi ga ni sasluao. Ne, ni najmanje ga ne zanima ono to seranijezbivalo. Moda bi prolost doarala senku neke nesree, ili jedne Ijubavi. On je eleo Anadu onakvu kakva je bila sada. Nije pitao ni za prolost, ni za budunost. Ovako je dobro kako je sada. Izgarao je i tonuo u sadanjost. Sedeli su i razgovarali. uana je bila raspoloena. Uzela je sa zemlje majuno mae, spustila ga na sto i sa njim se igrala. Odjednom se neija ruka spusti na Janoevo rame. Zdravo, drue! Bio je to mlinarev sin. Jano skoi i zagrli svog prijatelja. Kako si? ta ima novoga? Jesi li se oslobodio vojske? Evo me ve tri nedelje kod kue. Ali prvo sam bio u gostima kod sestre. Gle, Imre! ree Zuana, kada ga najzad prepozna. Jeste li sami? Sedite s nama, ako nemate druga posla... Momak sede. Nije pitao ko je Anada, ali se i s njom rukova. Smatrao ju je nekom roakom i vie nije vodio o njoj. Ni ona o njemu. Ona ak kao da se oneraspoloila malo to je neko tu seo meu njih. Toliko im je bilo pri-jatno u etvoro. Pa hajde, priaj, ta se sve zbilo s tobom, dok si bio odsutan... rekao je Jano Imreu. Tri godine, zar ne? Tri godine te nij'e bilo? Umesto odgovora Imre se prvo okrenu Zuani. On naini upitni pokret izvmuvi oba dlana. A dete? Zar jo nemate dete? Bogami imamo! Ve je napunilo dve godine! E to vam valja! No ika Mihalj! Kako je s lepim de-vojkama? Tek se onda obrati Janou: Sta si me pitao? Da, tri godine, drue!
206

 svojoj prirodi spadao je meu ljude koji istovremeno vole a razgovaraju sa trojicom. Koji, ako ih pita, i sami oostavljaju pitanja, ali nekom treem. I koji se, ne saekavi ocLgovor, opet obraaju drugome. Tek posle toga odgovorili su na pitanje koje im je prethodno postavljeno. Ne saekavi odgovor na sopstveno pitanje, Imre je naglo preao na drugu misao i vie ga i nije zanimalo ono na ta se isprva ustrernio nezajaljivom radoznalou. Sve su to bili znaci njegove ekspanzivne prirode, otvorenog karaktera i neposrenosti. Ali ba zbog toga odavao je uti-sak bezbojne i beznaajne linosti. Bio je prilino lepukast momak. Sa zdravom, preplanulom bojom lica, zdravim zubima i irokim ustima, malo zatu-pastim nosem i niskim elom; kosa mu je uvek bila trava i zbog toga je iz cele njegove pojave izbijala veselost. Na elu mu se urezao oiljak od udanca noem, zadobijen u nekoj tui. Svetloplave oi svetlucale su mu pomalo mutno i veselo od vina. Smejao se grohotom, otvorenim ustima i pri tom se udarao po kolenima. Katkada je sebi dozvoljavao i malo grublje ale, te je uana morala da ga opomene. No, no! Sad ete da dobijete! Jano ga je ipak voleo i oigledno se oraspoloio kraj njega. Bio je svega nekoliko godina mlai od njega i iz detinjstva su imali mnogo zajednikih uspomena. Zuana ga prekide usred govora. Cujte, Imre... Kako je sa enidbom? Zar na to jo niste pomislili? Ojoj! Zenidba! Valjda nisam lud! Kakva je to bezobzirna izjava? Zato bi to bilo bezobzirno? Evo, recimo, Peter ... ika Sandore, donesite jo holbu vina! Hoete li da pijete malo vina? Anadi je ovaj ovek oigledno bio dosadan. Jedva je pro-

207

govorila koju re sa njim, i odsutnim pogledom posmatrala goste koji su sedeli za drugim stolovima. Uskoro krenue kui. Imre se oprosti od njih i dok su iz. lazili kroz kapiju, on je ve za drugim stolom ponavljao iste reenice, kojima je malopre njih zanimao. Zuana je ila napred sa Anadom. Govorila malo, oko uglova usana poigravao joj je jedva primetan smeak, a oi je drala oborene ka zemlji. Ovo je kod nje bio znak da je utonula u duboko razmiljanje. Kada bi joj se Anada obra-tila ona je odgovarala rasejano. U njoj se zaela misao da Anadu uda za Imrea. Osim velikog mlina ima i mlin za so, iji celokupan prihod sada pripada Imreu. Anada bi dospela u kuu estitih ljudi i svakako bi bila srena... razmiljala je u sebi. Ali se ovaj plan uobliavao u njoj jo toliko maglovito i neodreeno, da o njemu za sada ni Janou nije govorila. Mislim da bi se Jano mnogo radovao nizala je ona dalje svoje misli. Stari Mihalj priao je Janou beskrajne prie iz vremena kada je sluio vojsku. Jednolino, prekidajui katkad svoje rei smehom. Jano ni rei nije uo od onoga to je stari priao. Nije skidao oiju sa Anade, koja je lakim koracima ila ispred njega i katkad se osvrtala. Tada bi im se pogledi znaajno susreli. Stigli su kui i veerali. Posle veere Jano bez rei poe da se sprema. Obue drugo odelo, u kome je obino odlazio u ribolov i potrai svoju ostvu. Kuda ide? upita ga Zuana iznenaena. Idem gore o virova pored ostrva. Mesec se zamaglio u to vreme promiu tuda velike mladice... Vratiu se do ponoi. Zatim se obrati starom Mihalju: Oe, hoete li i vi sa mnom?
208

Stari je sedeo na pragu i puio lulu. Samo odmahnu glavom. Jano je unapred znao da stari nee poi sa njim. U dvoritu za trenutak osta sam sa Anadom. U njemu je plamtela elja, ak mu je od nje bualo u glavi. Zgrabi je za ruku. _ Vratiu se kroz pola sata. Ostavi otvorena vrata od tvoJe soDe Hu da govorim s tobom ... Jesi li siao s uma? Ne, ne... ne! Hoeu! Ne! Uzalud e doi... Ne! Ona naglo otra. Zasta na pragu svoje sobe, osvetljene svetlou lampe. Jano vide kako je jo jednom nemo i oz-biljno, odreno zavrtela glavom. I odmah posle toga u da je iznutra dva puta okrenula klju u bravi. Stajao je dugo nepomian, stisnutih zuba u mranom dvo-ritu, koje je mutno osvetljavao samo blei mesec. Kroz otvoren prozor se ulo da uana pevui u sobi. Uspavlji-vala je dete. Jano se okrete, sie na obalu reke i skoi u amac. Veslao je uzvodno, estoko i svom snagom, da se oslobodi plamenog tereta svojih strasti. Nije ni primetio kada je stigao do os-trva. Ispustivi vesla, sav zadihan, gledao je ukoeno preda se u korito amca. Tamo je Ieala ostva ali je nije primeivao. Nalazio se nad virom. Voda je lagano okretala amac, kao da ne eli da ga ispusti iz svojih nevidljivih ruku. Meseina se razlila po nemoj povrini vode. U sparnoj toploti letnje noi samo je povremeno arlijao vetar otuda od tamnoplavih uma. Sedeo je dugo nepomian u amcu koji se lagano okretao, 1 nijedanput mu nije palo na pamet da podigne ostvu i a je zabode u talase, u ijim su dubinama sada osetivi tui zivot nad sobom neujno promicale ogromne semge.

209

Proao je moda itav sat, dok je ponovo zgrabio vesla i okrenuo amac. Proao je kroz dvoriste na vrhovima prstiju. Mesec je ve zaao i dvorite je bilo potpuno mrano. Uputio se pravo Anadinim vratima. Oprezno je pritisnuo kvaku rukama da ne zakripi. Bio je uveren da je Anada ipak ostavila svoja vrata otvorena. Kvaka nije popustila. Anada... apnu on i pritisnu lice uz otvor na vratima. Anada ... Anada! Nije dobijao odgovor. Ispustio je kvaku i oteturao se dalje od vrata. Seo je na kraj trema i spustio elo na ruku. Boe moj, ta si uradio sa mnom... proapta.

210

9
Leto se rascvetalo kao duboka cvetna aica opojnog mirisa. Na obali sve oive kao da su pele zujale oko bogatog pe-hara leta. Dolazile su tarnice sa dalekih gumna, a kolena konja bila su krvava od vridbe. Po mlinovima se railo i nou, a bdenje ute svetlosti lampe bilo je dokaz da ivot u ovo vreme hoe da iskoristi svaki trenutak. I na vodi je vladala ivost. Zitom natovarene lae plovile su rekom, raz-nosei meu svojim rebrima otkucaje srca ivota po nepo-znatim gradovima. Pojavljivali su se ljudi koji se odavna nisu viali u ovim krajevima, ili su bili potpuno nepoznati; iz dalekih predela pristajale su lae i ispunjavale vazduh glas-nim govorom, novostima i raznovrsnom novom robom. Jednog mranog praskozorja pojavie se i u Janoevom dvoritu nadniari, koje je prethodnog dana uana najmila na itnoj pijaci, da i oni oanju na svojoj zemlji. Skupie se u dvoritu, i njihove kose, prebaene preko ramena, ocrta-vahu vie njihovih glava blistave lukove. Obe ene bile su na nogama od jutra do mraka i imale pune ruke posla pri kraju poljskih radova. Mukarei su za to vreme plovili po reci i obilazili daleke ribarske kue. Kat-kad su ostajali i po dva-tri dana. uobiajeni nain ivota, koji je omoguavao Janou i Ana211

di da se nekoliko puta dnevno sastanu neopaeno u kui ili oko nje, toliko se sada izmenio da je katkad prolo po nekoliko dana pre no to bi se videli. Jednog popodneva, kada je uana otila da obie nadni-are, a stari Mihalj jo od jutra bio u mlinu, Jano sie batu iza kue, jer je video da je Anada pola onamo pre nepunih etvrt asa. Potrai je, ali je ne nae u bati. Zaviri u njenu sobu, ali nje ne bee ni tamo. Poe da je glasno doziva po imenu. Anada se ne javi. Proe pola sata, ali nje nije bilo. Janoa obuze neko nejasno oseanje Ijubomore. Trebalo je da Anada budno pazi na ono to se dogaa, kao i on. Ostali su sami u kui, a to se ve nedeljama veoma retko deavalo. Trebalo je da i ona eka, da zna, da oseti trenutak kada e moi da mu poleti u zagrljaj. Pa ge li je onda? Svakako ima da posvrava neke vane poslove, moda je uana od nje neto traila, te ona sada mora to da uradi. Ali ipak je mogla da odvoji bar trenutak vremena za njega! Gde je? Siao je na obalu reke. Bio je mrzovoljan i ve izgubio nadu da e Anadu uskoro pronai. Bar ne dok se 2uana i njegov tast ne vrate. Ali tek to je poao putanjom, na svoje najvee iznena-enje vide ispred sebe Anadu kako eta s jednim mukarcem i on istog asa pozna Imrea, mlinarevog sina. Zasta zapanjen. Oinu ga munja podozrenja i kao da su mu za nekoliko trenutaka zamrle i misli. Ali odmah posle toga i sam pronae opravdanje za Anadin postupak. Njih dvoje se nisu krili! etali su nedaleko od kue, putanjom kojom su mogli da sretnu rnnogo sveta. Eno im dolazi u susret skeledijin zet. Imre mu se javlja i u prolazu dobacuje nekoliko rei. Ne, ovde ne moe da bude govora ni o kakvom nesporazumu. Da meu njima ima neke tajne, lako su mogH da nau drugo mesto za sastanak. Anada je sigurno sila 212

obalu reke i sluajno srela Imrea, i, sasvim prirodno, ooli su zajedno nekoliko koraka, a za to vreme razgovaraju. im je samom sebi objasnio sve ovo i uspeo da se smiri, odjednom ga ponovo obuze besomuna sumnja i otar bol. Pred njim se nalazila stvarnost, za koju se moglo nai objanjenje, ali se nije mogla poricati: kraj Anade se nalazi mukarac sa kojim razgovara, s kojim izmenjuje misli i rei, sa kojim ima o 6emu da pria. Koliko god su ta saoptenja beznaajna, ljudska re krije u sebi neobinu silu, prodire u meso onog kome je upuena, tu zastaje, ostaje da miruje negde na dnu i posle izvesnog vremena ponovo zatreperi... Razgovor u etiri oka izmeu mukarca i ene uvek moe da krije u sebi neto to e ih nehotice i mimo volje zbliiti. 0 emu razgovaraju? Sta imaju jedno drugom da saopte? A ta ako su se ve ranije sastajali? Sto njega nije pozvala? Sta da radi? Da pohita za njima i da ih stigne? To ne bi bilo dobro, jer bi ga uzbuenje izdalo i moda bi doveo sebe u smean poloaj. Odista! Zato on sada mora da pomilja na naj'gore? 1 ponovo je iznalazio stotine razloga kojima je na brzinu uspevao da umiri sebe, ali ga je sledeeg trenutka opet obuzimalo najcrnje oajanje. Okrenu ne i vrati u kuu. Sede na trem, uze knjigu u ruke, ali nije bio u stanju da ita. Ubrzo stie i Anada. Gde si bila? upita je Jano. Bila sam dole na obali. Sama? i ne saekavi odgovor, ne dajui Anadi vremena da slae 1 a samim tim on (ne Anada ve on sam!) sve izgubi, brzo dodade: - Vieo sam te da si etala sa Imreom.

213

 Da. Iao je u veliki mlin. Kae da ima veoma mnogo posla, jer mu je otac ve dva dana bolestan... Sve je to ispriala mirno i na izgled veoma raspoloena. Ali Jano je iza vedrih rei traio neto, neku tajnu, neku senku slinu crnim guterima to uplaeno nestanu ispred suncem obasjanog kamena. Anada primeti da neto nije u redu. Zato me tako gleda? Jano ne odgovori. Kao da mu je pogled imao kande koje se zarie u Anadine oi. Ove kande zgrabie, grevito ste-goe i pritisnue Anadin pogled. Jano je netremice gledao u nju i nije progovorio ni rei. Njegovo utanje je jo vie estilo Anadu. ta hoe? Zato me tako gleda? Sta ima ti da razgovara sa onim mladiem... Ja? Sta imam da razgovaram sa onim mladiem? Na ta misli? Sada je ve razumela Janoev izbezumljeni pogled. Na-smejala se. ta imam da razgovaram s njim? U njenom smehu bilo je neeg tueg. Tako se bar Janou inilo. Anada htede da poe kao da je uvreena. Ali je Ja-no zgrabi za ruke. Jeste se sastajali jo koji put? Pusti mi ruku! Jano stite jo jae. Pusti mi ruku! uzviknu Anada, sa vriskom bola u glasu. Jano je pusti i odmah zatim se srui na stolicu. Gledao je preda se u zemlju tako izbezumljenim pogledom da se Anada, u kojoj je buktao plamen srdbe zbog ega joj se lice zacrvenelo tog trenutka saali na njega. Prie mu i pomilova ga po glavi. Ala si glup ...
214

Sede kraj njega i dugo je nepomino posmatrala njegovo opakim i blaenim osmehom ena kojim one posmatraju mukarca kada ovaj zbog njih pati. Ovo im priinjava nasla-du koja ih proima do dna srca, ak i kad u sutini nisu rave. , Za mene je to strano... apnu Jano. Anada ga obgrli oko vrata, privue njegovu glavu i poe da ga ljuka, razigrana kao da je on dete. Ali odjednom ga pusti, jer se na putu kraj obale pojavi stari Mihalj. Vraao se iz mlina. Anada se jednim skokom udalji od Janoa, ali krijui se iza jednog stuba apatom mu dobaci nekoliko rei. One za-nee Janoa kao da mu je neko preko glave prebacio mirisavi veo koji ga slatko gui. Veeras doi u moju sobu ... I nestade posle ovih rei. Jano je istog asa skovao plan. Veeras treba da obiem sa tastom gornje ribolovne stanice i ovaj posao treba da po-traje do jutra. Bie podne dok se vratim. On e starog iskr-cati na jednoj od bliih stanica i sam e krenuti dalje. Jedva je ekao da pou i da prou ovih nekoliko asova uzbuenja od kojih mu se suilo grlo. Morao je da prikupi svu svoju snagu da za vreme veere izgovori nekoliko bezna-ajnih rei i da se ne oda. Nije smeo da pogleda u Anadu, kao da se plai da e obnevideti gledajui je. Ne zato to ga je zanela, ve zato to je bio svestan svog greha. Ali je Anada bila za udo mirna i neposredna, te Jano ve poe da sumnja, da li je odista dobro uo njene rei, ili mu je samo njegova mata doapnula? Koliko god se trudio da prikrije svoje unutranje uzbue-nJe, Zuana je ipak primetila neku promenu na njemu. Zato si tako mrzovoljan? Nisam raspoloen da sada obilazim stanice ... Pa nemoj da ide! 215

 Obii u ja to i sam primeti stari. Sada je ve svejedno odmahnu Jano. Anada je neto sreivala na krevetu i sluala ovaj raz-govor okrenuta leima. Jano nije pogledao u pravcu nje, ali oseti da se Anada osvrnula kao da kriom trai njegov pogled. Kada se vraate kui? upita uana. Mislim da e ve biti podne... ree stari Mihalj. Jano je utao. Gledao je ukoeno u ivicu tanjira, aU je svom snagorn eleo da svoje misli prenese na Anadu, zna-jui da pre odlaska moda nee imati prilike da apatom izmeni ma i jednu re s njom. Anada kao da je oseffla napor Janoevih misli, tiho se nakalja. Ovaj kratki, nervozni, pa ipak zamiljeni kaalj je trebalo moda da znai da su do njenih osetljivih ivaca doprle misli koje su zraile iz Janoeve due. Ubrzo se ukrcae u amac. No je bila mrana, mesee se niotkuda nije pomaljao. Samo se povrina vode maglovito odvajala od crnih obala, kao da je reka due zadravala i-ezli sjaj posle zalaska sunca. Ali se i voda jedva nazirala. Veslali su ve dobrih pola sata, kada daleko ispred njih zablistae na obali crvene svetlosti buktinja. Ubrzo stigoe do prve ribolovne stanice. Tamo se ve uveliko radilo. U svetlosti buktinja voda je izgledala crna, a kada bi pljusnuo koji talas, prelivala se blistavim, crvenim sjajem kao krv. Kada su momci ribari izvlaili velike mree, beli trbusi riba koje su se praakale u mranim mreama, izgledali su kao da ih je neko umoio u razblaen rastvor karmma. Zaguljivi dim vraao se na zemlju i meao sa letnjim mirisom usta-jale vode u lokvama kraj obale. Iznad blistave crno-crvene vode, u svetlosti buktinja, ljudi su se kretali kao bestelesne senke. Ostanite vi ovde, oe ree Jano starom a ja u poi sam do gornjih stanica ... 216

Tjskoi u amac i im izae iz svetlosti kruga buktinja, odvesla pravo kui. Bio je mrkli mrak kada stie. Moda bi ak i zalutao da u svetiljke mlina nisu pokazivale put. Sipila je topla kiica, u dvoritu je bilo toliko mrano da je samo, pipajui stu-bove i zid mogao da dospe do Anadine sobe. Obema rukama uhvati kvaku i pritisnu je zaustavljajui dah, da ne bi slu-ajno podigao buku. Kvaka popusti. Ue u sobu i isprui obe ruke u mraku. Opreznim, sitnim koracima poe prema Anadinom krevetu. Trenutak kasnije dodirnu ispruenim rukama Anadino rame. Anada je sedela u postelji onako kako se digla sa jastuka, uvi bojaljivo pritiskanje kvake na vratima. Jano kao da oseti pritisak na Anadinom sreu, jer je i ona zaustavila dah, i uini mu se da u mraku vidi njene prestravljene i razrogaene oi. Onda ona isprui ruku branei se i pokuavajui da ga udalji, ali se branila slabo, kao da to bee samo nemoni titraj savesti. Njena miica bila je vrela kao ar. Jano pade pored postelje i zari lice u pokriva. Postelja ene odisala je mirisom i toplinom. Njegova ispruena ruka, odmarajui se od preanjeg samosavlaivanja, stezala je isprepletanim prstima Anadinu ruku, koja je podrhtavaia. I kao da im se dua slivala i strujala kroz spojene ruke. Tog trenutka zaue se koraci u hodniku. Neko se, nosei sveu u ruci pribliavao vratima. Videlo se kako treperava svetlost svee pada napolju preko belih stubova, koji su se Pojedinano pomaljali iz mraka. Bila je to Zuana. Nije ula u sobu iako su vrata bila otvorena. Nagnula se kroz prozor i uplaenim glasom doviknula: Anada jesi budna? Anada nije odgovorila, Jano oseti da se prepao. 2-nana zakuca na prozor. 217

 Anada! ta hoe? upita Anada sanjivo. Jesi li ti malopre ila po dvoritu? Uinilo md se a ujem korake. To sam bila ja! Oh, boe moj, toliko sam se uplaila. Okrenula se i vratila u istom pravcu. Svetlost svee pre-letela je preko stubova i ubrzo je opet zavladala tiina. Oni ostadoe u mraku, dok su im srca pomamno kucala. Prsti su im jo uvek bili spojeni, ali ih je sad spajala strava. Anada odjednom istre svoju ruku: Sad idi! Idi! Glas joj je bio tako odluan i osoran da se Jano podie i izie. Napolju je zastao u mramom hodniku. uo je kako Anada dva puta okree klju u bravi, podrhtavajui od gneva.

218

10
Davno pre svanua seo je ponovo u amac i obilazei u veli-kom luku buktinje prve ribarske stanice, stigao do drugih stanica. I upita ljude koji su tamo radili: Da li je moj tast u meuvremenu navraao ovamo? Jo nije ogovorie mu ljudi. Ovo ga umiri. Kia vie nije padala, a povrina vode, prelivajui se opal-nim sjajem, postepeno postade svetlija. Lagano poee da se ocrtavaju obrisi drvea na suprotnoj obali. Tu i tamo meu zelenilom, pozdravljala je zoru poneka ptica sanjivim otegnutim zvidukom. Jano se izvali na zemlju i umota u svoj kaput. Iako je posle neprospavane noi i napornog veslanja od nekoliko casova oseao telesni umor, u njegovom premorenom telu plamtela je strast. Uzalud je pokuavao da zaspi. U njemu su se raala seanja na znaajne i svirepe tre-nutke minule noi. Ova seanja razlikovala su se jedna od drugih kao vatra i led. Zapahnula bi ga vrelinom, ili ga sledila. Zadrhtao je od neopisive slasti oivljavajui u seanju renutak kada je kvaka popustila, kada je uao u Anadinu i pipajui po mraku dodirnuo njeno rame. Miris i top-

219

lina koje je tada oseao oko sebe, proimali su ga sada to-likom snagom, da mu se ote jauk. Zatim ga obuze ledena strava setivi se trenutka kaa se Zuana pojavila u hodniku. Iza njegovih sklopljenih oij- treperila je svetlost svee, kao da je to bila sama smrt, neko neobino, uasno nitavilo. Dua mu je bila rastrzana izmeu ove dve krajnosti. Pre-moreno telo se potpuno umrtvilo, ali je savest otro i bolno bila budna. Po povratku kui jedva je saekao da ostane nasamo sa Anadom. Ona je bila upadljivo mrzovoljna, ali ni rei nije progovorila o noanjem dogaaju. Kada Jano htede da je poljubi ona mu se ote. Nekoliko ana ona je izbegavala da se sretnu. Janou se inilo da se oko njega zamraila sva svetlost ivota. Pomisao na uanu bila mu je mrska ali to ni sa-mom sebi nije smeo da prizna. Zuana je bila samo sredstvo u rukama sluaja, iza koga je nasluivao veu silu. Sve svoje nene misli upuivao je Anadi, ija je mrzovolja bila dokaz da je i njoj nedavni dogaaj priinio mnogo mu-nih asova. Sta bi mogao da pokloni Anadi? Stalno mu je to bilo u glavi. Po stotinu puta zamiljao je neki skup poklon, izgo-varao rei kojima e ga predati Anadi, vieo u mati pokret svoje ruke, doaravao sebi blesak radosti na Anadinom licu i sve ga je to ispunjavalo slatkim oseanjima. Jednog jutra otiao je u grad. U maloj konoj kesi poneo je sve svoje zlatnike. Satima se muvao pred izlozima radnji, napajajui oi pojedinim predmetima, ali nikako nije mogao da se konano odlui. Najzad ue u jednu zlatarsku radnju. Dajte mi ovaj erdan sa kamenom. Sa plavim kame-nom. Zlatar zatrai ezdeset zlatnika.
220

On se zaprepasti. Imao je svega pedeset i tri zlatnika. Ali drei u ruci tanki lani, koji mu se onako hladno uvijao oko prstiju i na dlanu osetio dodir plavog kamena to mu se smeio nadzemaljskim sjajem, obuze ga blaeno oseanje o-veka koji ezne da neto pokloni. Na neki nain morao je da da oduka strastima koje su mu razdirale duu. _ Skupo je ree neubedljivo. _ 2alim. Ne mogu da vam ga dam jevtindje... Cenjkao se pola asa. Povremeno bi mu sve to izgledalo glupo i tada bi priao vratima, ali ga je trgovac svakom pri-likom pozvao da se vrati. U meuvremenu, oamutio je Ja-noa bujicom rei, ispriao mu je ceo svoj ivot i Janoa ta-koe ispitivao o svemu. Na kraju svog govora uvek bi po-menuo nakit, ukraavajui ga svim pridevima oduevljenih pohvala. Pogodie se najzad za etrdeset pet zlatnika. Jano krenu kui najkraim putem. Zurio je, ali kad bi povremeno ipak zastao, svaki put bi izvukao erdan iz depa i paljivo, zaustavljajui dah, razgledao kamen. Anadu zatee u njenoj sobi. Doneo sam ovo tebi ree i spusti poklon ispred nje na sto. Smeio se ali se ovaj osmeh znatno razlikovao od osmeha koji je on unapred zamiljao na svom licu. U mati je za-mislio da ovaj osmeh bude snishodljiv, kao da dolazi sa visi-ne, pa ipak da odie Ijubavlju. A sada se smeio pomalo sme-teno i nekako udno, usne su mu se trzale i po njegovom licu Pre bi se reklo da mu se plae. Anada uze u ruke majunu kutijicu, paljivo je zagleda, a zatim je otvori. Izvadi iz nje nakit, ali joj izraz lica osta isti. Netremice je gledala u Janoa: Ovo je za mene? Jano klimnu glavom. Anada spusti nakit ponovo u kutiju. Zatim je prui Janou: 221

 Uzmd. Meni to ne ini zadovoljstvo. Mogla bi da ga nosi ... Zatim dodade: Reci Zuani da si ga dobila od onog poznanika... Ali se istog asa pokaja, im izgovori ove rei, jer je Ana-din nemi pogled bio pun odbijanja. Tiho, bezmalo tuno, ali odluno ona izusti: Ne. Ne treba mi. Na Janoevom licu se namah pojavie znaci unutranje patnje i oni pobudie saaljenje u Anadi. Nagnuvi se blie njemu, obgrli ga obema crukama i iz ne-posredne blizine dugo mu je gledala u oi, tako da Jano jasno uoi zlatne takice koje su blistale u njenim tamnim oima. Njen pogled bio je proet tugom, pratanjem, utehom i ne-kim udnim osmehom. Ona poljubi Janoa u usta dugim poljupcem. Ovo je bio prvi poljubac posle onog nonog do-gaaja. Odmah zatim poe prema vratima. Jano se die i uhvati je za ruke. apatom joj ree: Uzmi, meni za ljubav ...! Anada pogleda u njega i bez rei zavrte glavom. I istog asa izae iz sobe. Jano osta sam. Zagleda malu crnu kutijicu u kojoj se na-lazio erdan i koju je u mati ispunjavao tolikim sjajem. A sada kao da je sav ovaj sjaj iezao iz nje. Sutradan se ponovo pojavi kod zlatara. Predomislio sam se. Hou da vam vratim erdan... Zlatar ga je merio neprijateljskim pogledom. To je nemogue, sasvkn nemogue. I ponovo pritisnu na oko zlatarsku lupu u drvenom okviru slinu velikom zapuau, pa produi da radi. Jano je zbunjeno stajao za tezgom. Zavlada duga, mukla tiina. Zlatar se ponaao kao da u radnji nikoga nema.
222

Zato neete da vam ga vratim? progovori Jano. U glasu mu zadrhta priguena srdba. Zlatar kao da se uplaio zvuka njegovog glasa. Ustade, dodirnu Janoa po ruci i veoma blago mu ree: __ Ne mogu. Verujte, ne mogu. Moje zanimanje je da neto prodam. Od toga ivim, od toga hranim svoju decu. Zamisli-te: sa mnogo truda i sree ulovite ribu, kakva vam se u go-dini samo jednom ili dva puta hvata na udicu. I sada vam doe neko i zahteva da je vratite u vodu. Ne, to odista ne moete da traite od mene. Vrati se na svoje mesto, sede i opet namesti lupu na oko. Jano se ujedao za usne od besa. Koliko dajete za njega? Dvadeset odvrati zlatar ne diui glavu. Jano u znak zaprepaenja prekrsti ruke na grudima. Ali u ovom pokretu bilo je i izvesne pretnje. Dvadeset pet ree zlatar. Jano mu najzad za trideset zlatnika baci nakit na tezgu. Iziao je na ulicu. U glavi mu se sve vrtelo. Saznanje da je uzalud izgubio petnaest zlatnika ispunjavalo ga je prodornim bolom. Svaki od ovih petnaest zlatnika nanosio mu je po jed-nu ranu. Tog trenutka oseao je opet da svaki od ovih malih zlatnika ima svoju duu, svoju istoriju, svoje roenje, a bezmalo i svoje ime. More truda, znoja, pobonog seanja, uspomena, nada, predvianja i nenih misli behu vezani za svaki pojedini komad. Jue, kada je kupovao nakit, nije oseao nita. Ali mu je sada njihov nestanak razdirao duu. Krenu prema krmi, u koju je katkad zalazio kao momak. Poeo je da pije. Glava mu je buala od zaarenih misli. I u toj zaarenoj magli stalno se pojavljivao Anadin lik. Video 3 Pokrete njenih ruku, luk njenih obrva i tajanstveni sjaj ]i lebdi na dnu njenih oiju. I ponovo vide sebe one noi, ako ispruenom rukom pipa po mranoj sobici.
223

Vise nije pomiljao na zlatnike. Pio je sve vie i vie. Za-tim je glasno da peva. Ubrzo je obilazio druge stolove i nepoznatim ljudima padao oko vrata. Smejao se i plakao. Uskoro su ve mnogi sedeli za njegovim stolom, a oko njega se poreae sviraci. Otra, divlja svirka oamuti ga i baci u raspoloenje od koga mu se uinilo da e mu se dua otkinuti. Poeo je da lupa i razbija. Ostali su to primili sa grohot-nim smehom. Osvrtao se oko sebe, ali nije bio u stanju da razabere pojedina lica. U seanju mu je ostao samo poneki oputeni, prosedi brk, po koji zatupasti crveni nos, ili u sme-hu razjapljena usta sa utim zubima. I sam nije znao dokle je trajala ova mahnita pijanka. Probudio se u krmi za stolom. Zaspao je sa glavom na rukama. Tada ve nikoga nije bilo oko njega. Krmar ga je drmusao za rame da ga probudi i uputi kui, jer je hteo da zatvori krmu. Teturajui se u pravcu svoje kue, zasta, jer mu se milo da je svoje zlatnike prosuo meu svirae i ljude koji su sedeli oko njega. Ali nije znao da li je to bilo odista tako ili je sa-mo sanjao? Pretrai depove. Kona kesa bila je prazna. Pranae svega jedan jedini zlatnik u jednom depu. Poeo je da zvidue, iskrivivi usta na jednu stranu, pre-lazei svakog asa u drugu melodiju. Pijanim zvidukanjem hteo je da sopstvenu panju odvrati od stvarnosti. Zuana ga je ekala budna. Veera je jo stajala spremna na stolu. Iako je ve svanjivalo. Gde si bio? upita ga ona zgrozivd se, planim glasom, jer je smesta uoila da je Jano pijan. Gubi se odavde! zaurla Jano. On jurnu i udari je. Zatim se upola obuen srui na krevet.

224

Savladao ga je san. Ali i u snu stalno je u blizini uo u-anin prigueni tihi pla. Ujutro, kad se probudio otrenjen, nikoga nije bilo u sobi. Drhtao je od zime celim telom. Bacivi pogled kroz prozor vide da Zuana mirno radi u bati. Obuze ga toliko saaljenje prema njoj da je poduprevi gla-vu rukom dugo sedeo nepomino u istom poloaju. Zatim urno uze kaput i brzo ode u grad. Ue u radnju sa tkaninama i za svoj poslednji zlatnik kupi materijal za ha-ljinu ute boje kao jagorevina, znajui da ga uana arko eli. Cim se vrati potrai je. Ona mu okrete lea. Ali je on zgra-bi za ramena, obrnu licem k sebi i poljubi u oko. A onda joj dade paket. 2uana ga otvori, pogleda tkaninu i vrisnu od sree. Razumela je sve. Pritisnuvi lice na Janoeve grudi, zajeca kao dete.

225

11
Trgovake lae, koje su dolazile izdaleka nisu donosile sa-mo bune ljude i novu robu, ve je ispod mranih prostorija pod palubom, tu i tamo kao pacov mugnula i nala uto-ite po gradovima du obale poneka ubitana zarazna bolest. Jedna od ovih laa donela je pre tri godine srdobolju i tada je ona nalazila svoje rtve prvenstveno meu ecom. A sada su se sa svih strana uli zastraujui glasovi da se opet po-javila tifusna groznica, za koju se ve vie od petnaest godina nije ulo. Razume se, nije se moglo znati koja ju je laa donela. U dvoritu Divlje guske" sakupljali su se ljudi pre-stravljena lica. Jedan od momaka iz mlina tvrdio je da je te iste noi video neto neobino u blizini itnog trga. Sa broda Ramna" skoila je ogromna bela macka u vodu, isplovila do obale, i udno mauui nestala meu bunjem. Bilo je ljudi koji su znaajno klimali glavom, sasluavi priu mlinarskog momka, jer je u ovom kraju vladalo suje-verje da se duh tifusne groznice krije u belim makama koje nemaju nijedne arene mrlje. Za vreme poslednje rednje uta-manili su sve bele make (zato se zaraza vie i nije irila) i otada nisu ostavljali u ivotu nijedno belo mae. Iz logora ugljara jedna sluavka je plaui donela poruku krezube kerke udovca ugljara, da joj je otac tog jutra umro. 226

Smrt se, dakle, nalazi ve u susedstvu. Iekivali su samo koga e od njih da zgrabi. Okreili su sve pragove, jer po starom iskustvu ovako bolest tee ulazi u kuu. Beli pragovi kao da su se kezili i podseali ukuane na mrtvaku lobanju. Prola je nedelja dana da niko u kui nije dobio groznicu. Kad god bi stigla, Zuana je uplaeno i zamiljeno sputala ruku na detinje elo, a katkad i na Janoevo. Jednog popodneva Zuana pozva Janoa u stranu. Osme-hujui se, ali veoma slabim glasom, ona mu ree: _ Cuj, ini mi se da imam groznieu... Jano pretrnu. Mora smesta da legne! Pozvae Anadu. Ona opipa Zuanino elo. Ne boj se, nita ti nee biti... i ja sam to jednom prebolela. Uhvati je za ruku, povede u sobu i poloi u postelju. Ja-no odjuri u grad po doktora Samona.. Jedva ga je prona-ao, jer je grad bio pun tifusnih bolesnika i gospodin am-on je morao da trkara od jutra do mraka. Ve se sputalo vee kad su stigli i prili Zuaninoj postelji, koju je dotle oigledno iznurdla groznica. Doktor je pregledao i kada ]*e posle nekoliko minuta iz svoje crne torbe izvadio lekove, koje je uvek nosio sobom, saopti Janou: Bogme, to je tifusna groznica... Ona mora da bude od-vojena od ostalih. Ko e da neguje bolesnicu? Ja! ree Jano. Ja u je negovati ree Anada i kao da zvukom svoga glasa potisnu Janoa u stranu. Gospodin Samon dobaci Anadi letimian pogle. U redu. Bie bolje da je vi negujete. Zene se u to bolje razumeju. Izgleda da nije poznao Anadu. Ka je pre nekoliko meseci bio ovde, nije je u stvari ni video, video je samo ensko telo *zvaeno iz vode, ije je lice liilo na masku smrti. Ali i da se 227

seao nje, ne bi na to obratio panju. Gospodin amon je poz-navao sanao dve vrste ljudi: bolesne i zdrave. Sve ono to se nalazilo izmeu ove dve mee, strani, krvavi tragovi izme-u ivota i smrti, uopte ga nisu zanimali. Kad bi ukazivao pomo onesveenom oveku, on nikada nije pomiljao kakva li je munja bola uasa oinula tog oveka. Pomiljao je samo na sredstvo koje e mu povratiti svest. I sada je spokojno zatvorio svoju torbu, glasno poeleo la-ku no ne gledajui ni u koga i otiao, ne vodei rauna ta znai i kakve misli budi u Anadinoj i Janoevoj dui Zuani-na bolest. Presvukoe dete, i preselie ga u drugu sobu, a Anada celu no probdi pored uanine postelje. Ujutru se za trenutak sastade sa Janoem. On ju je gledao zahvalnim pogledom. I ti se igra svo]im ivotom... doanu joj. Anada slee ramenima. U uglovima njenih usana pojavi se onaj udnd osmeh, koji ju je preobraavao u tajanstveno, go-tovo nadzemaljsko bie. Ja se ne plaim smrti... Ako se sea, govorila sam i vama ranije o tome. Kad bi mi smrt dola u susret, ja ne bih ustuknula... esto ak i eznem za njom... U mojim oima smrt je neto to moe sve da ulepa, oisti i smiri... Veruj mi, ja esto zavidim mrtvima ... Njene red nisu odzvanjale kao odjek slomljene i rastrojene due ve joj je u oima titrao jedva primetni plamen, kao da je govorila o mislima koje su zraile iz najskrivenijeg ku-ta njenog bia. Gospodin Samon je najstroe zabranio da, osim onoga ko neguje bolesnicu, ma ko ue u njenu sobu. Objasnio je da je to u interesu itavog stanovnitva i da nema nikakvog smisla da se izlinim portvovanjem iri zlo. Jano je stao kraj otvorenog prozora i oande doviknu Zuani: Kako se osea? Je li ti bolje?
228

__ Oh, mnogo bolje! odgovori Zuana zaudo sveim glasom. Ali Jano je znao, da to jo nita ne znai, jer tifusna groz-nica ujutro nestaje, da bi uvee ee spopala bolesnika. Anada je predano negovala Zuanu. Pazila je na svaki njen mig, a izlazila iz sobe samo kad bi Zuana malo zadremala. Tada bi se srela i sa Janoem ali ovi su&reti nisu bili ispu-njeni divljim, uzbuujuim napadima, vrelim poljupcima i strasnim zagrljajima kao ranije, kada je uana bila zdrava. Kao da su i bez rei oboje oseali da ne mogu da prevare u-anu koja se bori sa smru. Tih dana Jano je provodio besane noi. Leao je u mraku otvorenih oiju i mislio na Zuanu. Srce mu se ispunilo lju-bavlju i bolom. Obnavljao je u sebi sve uspomene od prvog susreta sa njom. One jesenje veeri kada se na zavijutku reke pojavila dereglija natovarena crepovima za gradske krovove, on je stajao na obaM i odjednom zauo uzbudljive uzvike. Gore na palubi trkarale su dve prilike, a zatitn je video da su odreile amac i da, naputajui veliku crnu deregliju, ves-laju u pravcu obale. Stara dereglija lagano je tonula. Poste-peno ne osta od nje nita, sem crnog vrha naslaganih crepova. A onda je nestao i on. Zuana je stajala na obali lica bleda kao smrt i posmatrala deregliju krei ruke. Pored nje je sta-jao otac. Jasno se seao Zuamnog izraza, video je pred so-bom pamunu maramu boje crnog vina, unakrsno vezanu preko grudi, koja je irila udan miris vlanog, bojenog pa-muka. A zatim, posle dve nedelje opet je ugledao uanu na obali. Iskrsla je meu drveem u blizini logora ugljara, crve-na suknja joj bee zadenuta za pojas, u rukama je nosila ve-Hku korpu od vrbovog prua u kojoj je donela rublje da se sui. Meu belim zubima drala je cvet bele rade. Obnovio u seanju svaku re njihovog tadanjeg razgovora, osetivi u srcu plameni dodir i opojni teret ovih red. No, hajde pogodite gde ste me ve jednom videli! 229

 Sta mi vredi da pogodim! Ja sam stajao na obali, kada vam je dereglija potonula! Tada je ve bio mrak. - Kakav mrak! Samo ste vi bili uplaeni! Nemam obiaj da se plaim! Kako se zovete? Pogodite! Ove rei uo je sada iz strane daljine, kao da to behu ta-janstveni povici prolosti. Kasnije su otili da se venaju. Po tronim, arenim koc-kama crkve, u mukloj tiini nekako su udno zakripale u-anine nove cipele, kada su bojaljivo zaneti sveanim tre-nutkom stupili pred oltar. A tek kad je Zuana rodila dete! Bilo je studeno zimsko vee kada je babica stigla. On je izi-ao u dvorite, naslonio se o gredu vratnica i izlaui lice snegu i vetru, mislio je ta bi bilo da Zuana umre. Toliko puta je ve sluao da ene umiru na poroaju. Siao je na obalu reke i u mraku oslunuo pucanj ledenih santi i gakanje divljih gusaka iznad glave. Tada mu se ova misao zarila kao no u potiljak. Oseao je da je uana za njega mnogo vie od ene i ljubavi, branog druga i sree njemu je tada u-ana ispunjavala ivot, njena krv i njena dua su se stopili s njegovom. Hodi ovamo, kud tumara! Rodio ti se sin! Sad ga ponovo potrese ovaj uzvik i vide sebe pored ua-nine postelje, s nekim udnim, skoro suludim osmehom, kako okree glavu levo i desno, jer mu grudi pritiskuje novo i sil-no oseanje, dok dete naborana sitna , jedva veeg od jabuke jei ivotinjskim glasiem. Ponovo je u sebi oivljavao sva ona oseanja koja su ga obuzimala na obali reke, dok je Zuana u mukama lebdela nad ponorom smrti. Tada su u njemu kiptela buntovnika, bogohulna, pomamna oseanja pri pomisli da bi uana mogla da tunre. lako se sve ovo njemu samo privialo, jer

bilo nikakvog razloga da se plai nenormalnog poroaja, ipak ga je i najmanja mogunost neke opasnosti zapljusnula talasom plamenih misli i on je upola lud hodao po mraku, na obali zaleene reke. I sada eto, Zuana kao da ve lei u uljuljkujuem zagrlja-iu smrti. Trebalo bi da se dogodi neko udo pa da ostane u ivotu. Kada je veeras upitao gospodina amona, doktor je samo podigao guste obrve i izvrnuo dlanove, kao znak da ne moe da kae nita dobro, mada je gospodin Samon pored raznih boica sa lekovima uvek imao i uzviene rei utehe. Da, Zuana e umreti, u to se vie ne moe sumnjati. Ali se u srcu nije bunio protiv ovih misli. Ispitivao je sebe, ali u ovom pomirljivom stavu nije nalazio ni malo samoivosti sa svoje strane. Ipak bi u njegovom poloaju bilo razumljivo i ljudski da se iza tunog lica krije radost, jer je u njemu odavno ugasla ljubav prema Zuani i sad su ga sva oseanja, misli i strasti gonili ka Anadi, mnogo dubljim i pomamniiim plamenom no to je to nekada bio sluaj sa uanom. Ona je sada predstavljala samo teret u njegovom ivotu. Okov koji mu je do krvi nagrizao zglobove, tamnica o ije je zidove razjareno udarao pesnicom. Veito ga je davilo saznanje sopstvenog greha, ak i u najzanosnijirn trenucima njegove ljubavi. Pa onda nunost da se krije i oseanje ponienja. Odvratna uloga lai i licemerja, koja mu ]e razdirala i uka-ljala ivot. Kad bi Zuana sada umrla, bila bi to ruka pro-vienja, koja mu otvara put da Anada postane njegova. Ali u njemu se nisu budile ovakve samoive misli. Na dnu due jo uvek je nosio potajni strah da e se sa Anadom, rasirivi krila njihove divlje i sladostrasne ljubavi strmogla-viti pravo u ambis. Znao je da njihov odnos ne moe da osta-ne zauvek tajna i da e trenutak, kada se to bude saznalo, smrviti Zuanu. Stalno su mu Anadine rei bile u seanju:
niie

231

 Smrt je neto to rnoe da ulepa, oisti i smiri sve. Veruj mi, katkad zavidim mrtvima. Moda je Anada u pravu. Moda kod ovih rei ona osea ono isto to i on, da njih dvoje jure prema nepoznatim pre-delima patnje i bola. Od njih je svakako Zuana najsrenija. I kada bi ona sada umrla, kada bi se njen ivot stavio na terazije ljudske sudbine, moda bi dola u red srenih ljudi. Kakav je bio njen dvot? Bezbrino i vedro detinjstvo, velika i ista ljubav, ispunjenie materinstva i toplo oseanje dobro-instva, koje je nj.u nairoito usreilo. Moe li smrtno bie da trai vie? Ona je dodue jo mlada, ali na ivot je ionako samo treptaj u odnosu na beskonano vreme, sasvim je sve-jedno da li e neko da ivi dvadeset, ili osamdeset godina, nita to ne znai u beskrajnom nizu biliona godina. uana je do sada bila srena, ali njen budui ivot unesreilo bi jedno uasno razoarenje. Kada bi provienje bilo milostivo pre-ma njoj, smrt bi joj zaklopila oi i, neno je poloivi na svoje ruke, iznela iz ovog zemaljskog ivota, u kome je oe-kuje toliki bol. Treba katkad zavideti rnrtvima. Ove misli nisu vie ispunjavale samo njegove besane noi, ve ga i danju nisu naputale. Uzbueno je ekao gospodina Samona. Zamiljao je trenutak kada gospodin amon izae iz Zuanine sobe i na prigueno postavljeno uzrujano pitanje ne daje odgovor. To je znailo da je bolesnik umro. Kad bi samo doao kraj ovoj neizvesnosti! Kad bi samo ve doao gospodin amon! Jano je nekoliko puta stao kraj prozora i hteo da govori sa Zuanom. Ali je svaki put Anada dola do prozora, na vrhovima prstiju i odgovarala mu apatom. Nemoj da je probudi, spava ... Nalaken na prozorsku dasku Jano je dugo zamiljeno gledao u pravcu postelje. Video je samo Zuaninu ruku i njenu kestenjastu pletenicu, koja je pala po jastuku. I Ana-

232

dino lice je bilo zabrinuto. Zuana se moda vie nikada nee probuditi. Kasno uvee najzad je stigao gospodin amon. Jano je pokrio lice rukama. Toliko se zaneo svojim mislima da se osvestio tek kad ga neko snano lupi po ramenu. _ Sve je u redu. Vaa ena je prebrodila opasnost, treba samo pripaziti na nju, pa e za nedelju-dve dana da stane na noge! Gospodin Samon u tom ve uze svoju torbu i polete kao vihor. Na vratima se jo jedanput osvrnu: Kosa... kosa e joj moda opasti, ali ne mari, porae joj opet! Vrata se zatvorie za gospodinom amonom. On osta sam u sobi i lekareve rei delovale su na njega kao udarac noem u vrat. Zuana e iveti! Sa uasom je ispitivao sebe, jer je ova misao delovala na njega isto onako kao nekada, na obali zamrznute reke, pomi-< sao da e uana umreti. Hodao je gore-ole, rasejano zagle-dao svoje nokte i kao da je silom hteo da u njemu vaskrsne njegovo staro ja. Zuana je prezdravljala. Sada su svi mogli da ulaze u nje-nu sobu. Veerom ju je obino tresla slabija groznica i jo uvek se hranila samo mlekom, ali }oj je u oima ve blistao zivot i pokatkad dok su ostali sedeli kra} njene postelje raz-dragano razgovarala. Jano je svake veeri sedeo sa Anadom u tremu. Katkad su dugo utald i kao da su u onoj tiini imali iste misli: zato smrt nije uzela k sebi Zuanu. Koliko se ta elja Janou inila groznom kada se jedne besane noi prvi put roila u njemu 1 bu4ua u njega uarenim i ubilakim oima u mraku, ali se Postepeno ipak toliko navikao na nju, a se nije vie plaio, c je oseao kao da se taj pogled pripitomio i pretvorio u Pogled dobrote i milosra. U poetku je jo imao tekih i 233

rnucmh trenutaka, kada je uzaludno traio objanjenja i od-govore, a od te elje pretrnula bi mu dua, od apata <Ja-vola. Ali sada, otkako je Zuana prebrodila opasnost i ispu-njenje njegove elje lagano se rasplinulo, istovremeno sa ne-stajanjem uaninih dnevnih groznica, ova elja sve je vie rasla u njemu i uzimala maha. Ta misao mu je prirasla za zi-dove mozga i u poslednje vreme, otkako je due mogao da sedi sa Anadom, oseao je sve jasnvje da ne moe da izbegne svoju sudbinu i kada uana sasvim ozdravi, pre ili posle, morae da joj prizna svoju stranu tajnu. Kazau joj da te volim i da ne mogu da ivim bez tebe ree Anadi. Anada nervoznim pokretom pree rukom preko lica. Kako e to ona moi da podnese? Ona je dobra i razumee, da je to u nama re boja... Uutae zatim oboje, pokuavajui da zamisle trenutak kada e stati pred Zuanu i rei joj istiinu. Ne, to je nemoguno! apnu Anada i pokri rukama lice. Zato bi to bilo nemoguno? upita Jano. Naj-bolje i najpotenije e biti da budemo iskreni prema njoj. Ali &im bi u mislima doao do trenutka kada je trebalo da ostane sam sa Zuanom i u mati doarao kako je uzima za ruku i oci u oi izgovara strane rei, oseao je da se ko-leba i pouzdano je doao do zakljuka da je sve uzalu, jer ne bi mogao da izvri ovo ubistvo. Da, bilo bi to ubistvo za Zuanu, stranija smrt od smrti, tee muke od svih muka ti-fusne groznice. Ali ta da radimo? upita on, kao da sarnom sebi postavlja ovo pitanje. Anada ne odgovori. Napisau joj dugako pismo, a tebe u a odvedem odavde kuda bilo... razmiljao je Jano poluglasno. Ovakvo reenje mu se odjednom dopalo. Da, to e biti naj234

narnetnije. Pismom se ovakve stvari lake objanjavaju. Pis-mo e moi da napie smiljeno i trezveno. Kod uvodnih reenica njegov pogled e biti miran i jasan, ne treba da se plai da e ga izdati glas, jer nee morati da se sukobi sa 2uaninim smrtno uplaenim pogledom, koji bi mogao da ga pomete i da prekine tok njegovih unapred pripremljenih i nauenih obazrivih reenica. Pismo e otkloniti opasnost da njegovi, ionako odve napeti ivci popuste i da, i pored svoje volje, nekom nepromiljenom rei probode Zuanino srce, onako kako nije eleo. Da, bie najpametnije da joj napie pismo. Jo iste veeri seo je da pie, kako bi do Zuaninog ozdrav-ljenja imao dovoljno vremena da ispita razna strujanja svoga raspoloenja, da izvri neke ispravke u njemu, ili da napie novo pismo. Poravna hartiju pred sobom i umoi pero. Tog trenutka ga neto potrese do dna due, glava mu pade na ruke i on zarida. Morao je da prikupi svu snagu da ugui jecaje, da se ne oda pred Zuanom koja je spavala u drugoj sobi. ta pie? Zato ne legne? doviknu mu Zuana uzne-mireno iz druge sobe, kao da je tamo u rnraku kroz zidove oseala da se neto dogaa. Treba... treba da pregledam neke raune... ree Jano to je mogao mirnijim glasom. Po kripanju kreveta znao je da se Zuana okrenula na drugu stranu i da e, umirena njegovim odgovorom, bez-brino zaspati. Poeo je da pie: ,.Mila moja Zuana! Budi jaka srca kada bude itala ovo pismo.,." Ovde je zastao i dugo ukoena pogleda gledao u poslednju ispisanu re. Nije imao snage da pie dalje. Oseao je da bi ovo bilo jo svirepije nego da uani sam kae istinu. Ovo bll gre od ubi^tva, bio bi kukaviluk, bekstvo, ne, ovo se
235

ne rnoe... da napusti Zuanu i da njeno srce raskrvavi ot-rim klinovima napisanih rei, kao zver koju iznenada hvata ubija, rastre gvoe zamke! Smugnuo je u mrani trem i doao u Anadinu sobu. Ona jo nije spavala. Seo je kraj nje na ivicu kreveta. Nemam snage da napiem ono pismo... apnu joj izmuenim glasom. Anada se uspravi u krevetu. Dugo su sedeli jedno pored drugog u mraku, uskovitlanih misli, razrogaenih oiju. Koje hi reenje za Zuanu bilo najbolje, najlepe i najmilostivije? Anada isprui ruku i dodirnu Janoa. Zato nee da me pusti da odem? Nemamo drugog izlaza!... Posluaj me!... Ostatak mog ivota ionako ne znai vie nita ... Ja u otii, a vi ete opet biti sreni... Jano zadrhta i pritisnu glavu uz Anadino rame. Dugo je ostao ovako nepomino. Oseao je na vratu Anadin vreli dlan, i nosio samoubilake misli u srcu.

236

12
Ujutro je siao na obalu reke. Zastao je gologlav i gledao u vodu. Hteo je da razmilja mirno, trezveno. Kada je noas izasao iz Anadine sobe, seo je na prag od trema i dugo pos-matrao dvorite, osvetljeno svetlou zvezda. Video je sebe jo kao deaia kako trkara po ovom istom dvoritu. Obe rave stajale su jo i onda na istom mestu. I stara kruka po-red kapije. Pa do kunog zida stari mlinski kamen na kome je njegov otac voleo da sedi. Nita se nije izmenilo. Stvari i predmeti nepomino miruju u svetu, samo se oveji ivot menja, nestaje, prolazi ili dobija strane oblike. Tog trenutka se jasno seao magaree zaprege gospodiia Gergeja, paoka jasno crvene boje na tokovima lepih malih koija, belih amova i oseao je pod prstima dodir toplog, kao somot mekog uva magarca. Video je gospodina vaspitaa sa irokim ei-rom, velikim trbuhom i dvostrukim zelenim kao jed lancem asovnika preko prsluka. Kako je to udno! Ipak mora da umre. Oseao je to jasno, ]er i sama pomisao da bi Anada mogla da nestane iz njego-vog ivota, za njega je bila istovetna sa smru. A Anada mora a ode. Stajao je na obali i gledao u vodu. Ali sada, na arkom

237

suncu, ublaile su se onekle sumorne misli koje su ga te noi obuzimale. Rekom je plovila laa. Na palubi je svirala bleh-muzika". To su svatovi plovili do nekog udaljenog sela, ili ribarske stanice. Gromka i vesela muzika razlivala se iz levaka velikih, debelih truba, ba kao da su se i one ugojHe od ivotne ra-dosti i odlaska u svatove. Klarinet je vritao kao da ga goli-caju, sa kikotom su praskali bakarni tasovi, a bubanj udarao kao uzburkano kucanje srca. Kroz tihe predele, meu obraslim vrbama prolazila je ova muzika izazivajui utisak nekog raspojasanog veselja. Zvuci su zatalasali vodu, zatresli lisnate grane na obali i poplaili ptice u gnezdima. Uzburkali su i nebo, jer su se nad laom u vazduhu prevrtali i kretali galebovi. I gore, na velikoj visini, presekli su put jatu dralova koji su sanjivo lebdeli u zraku. A dole, u mutnoj dubini, svakako su se razbeale i ribe, kao uplaene senke. Janoa je ova muzika potresla do sri. Ispunjavala mu je duu hiljadama ivotnih podstreka i on, iako se tek pre ne-koliko asova probudio u krevetu kao fcovek koji jo moe da se pokrene i da hoda, ali nesposoban da ivi, osea i misli, tog asa oseti kako mu u telu buknue sitni plamici od kojih mu se zapalie vrhovi uiju i zabridee jagodice prstiju, te mu doe da podvriskuje, urli6e i jaue. Posle nekoliko trenutaka sie i Anada na obalu. Na njoj se nije primeivao nemir neprospavane noi, lice joj je osve-ila hladna voda, crna kosa joj je blistala na suncu, a njena marama, koju je prebacila preko ramena, leprala je oko nje dok se urnim koracima sputala putanjom. I nju su zvuci muzike domamili na obalu. Jesu li to bili svatovi na lai? upita Janoa, zadihana i zajapurena od brzog hodanja. Da, ali ne znam ko se venao. Meu mojim poznanicima nema verenika. Moda su doli iz grada...
238

Gledali su oboje za laom, koja je ve daleko odmakla, te tretanje blehninuzike" priguila daljina. Jano obuhvati Anadu oko struka, ali ona devianskim i cednim pokretom izvi svoj vitki stas iz njegovih ruku. Ne u nameri da ga odbije, ve da ga drai. Ona potra i nesta meu drveem. Jano poe za njom i poe da je goni. Ana-dina crvena suknja blesnula je as tu, as tamo meu mrko-zelenim granama vrba. Ganjali su se tako skoro etvrt asa i najzad stigoe do sasvim usamljenog mesta. Iz zelenila drvea i alfija koje su im dopirale do kolena izbijao je neobian, pomalo uveli miris kasnog leta. Legli su u mlaku, visoku travu, zasienu slatkim mirisom cvea. Anada je leala na leima zatvorenih oiju. Izbacila je ru-ke i opustila prste u prijatnoj obamrlosti. Usne je malo ras-tvorila otkrivajui rubove belih zuba, meu kojima je grickala neku travicu. Ovo je njenom licu davalo neobian izraz, kao da se u osetljivim vrhovima zuba skupila sva potajna udnja njenog tela i kao da joj je ostalo jo samo toliko snage da nenim grickanjem trav6ice izrazi svoje enske misli, koje su zraile iza zatvorenih kapaka ispisujui slabi paeniki osmeh na njenom licu. Jano je netremice posmatrao Anadino lice koje je sada, zatvorenih oiju, u potpunom zaboravu, otkrivalo svoje tajne. Anada oseti na sebi Janoev pogled i upola otvori oi. Po-trai u travi Janoevu ruku i obuhvati je svojim prstima. A zatim ponovo sanjivo spusti one kapke. Volim te ree tiho, kao da proputa rei kroz zatvo-rene oi. Leei ovako opruena u travi u svojoj crvenoj suknji, izgledaia je kao kakav uan i tajanstveni aneo, koga je smrt ve jednom odbacila na nebo, ali koji je ponovo pao na zemlju i iza ijih se oiju i apatom izgovorenih rei nazire nebo. 239

Jano se nagnu nad njom i poljuhi je u upola otvorena usta. Odjednam ga obuze estoka enja i on je zgrabi obema rukama. Ali se Anada, jednim jedinim pokretom u kome je dola do izraaja sva snaga njenog vitkog tela, hitro izvi. Ona se die i ooisti suknju od nahvatanih travica. Zatim, ne gledajui u Janoa, krenu put kue, podignute glave. Jano je gledao za njom sve dok nije nestala iza bunja. Nije imao snage da joj ma ta dovikne. Kada vie nije mogao da je prati pogledom, srui se na travu kao pokoen. Pokrio je lice rukama i drhtao celim telom. Zamislio je jednu kuu, negde u nekom drugom, nepozna-tom predelu rene obale. Kua u kojoj ga nita nije pod-sealo na ivot sa Zuanom. Video je Anadu u dvoritu, kako divnim pokretima prostire na blagom povetarcu rublje po ravama. Cuo je kako tiho pevui i gledao njeno lice. Video ju j'e kao svoju enu. Zamislio je zatim njihovu sobu. No. Anadina edna ob-naena ramena na slaboj svetlosti ika. I uo je kako Ana-da apatom izgovara njegovo ime, a u tom apatu oseti sve slasti ivota. Sve to proimalo ga je tolikom milinom da je dugo ostao da lei nepomian na zemlji. Mata mu se zanosno, razdra-gano naslaivala svakom najmanjom pojedinosti njegovog prieljkivanog ivota sa Anadom. Oseao je da je potpao pod vlast neobione, uzviene i strane sile, koja ga je zahvatila i koja se s njim probijala preko svih prepreka da bi Anada postala njegovom. U stvari, uopte nije razmiljao. Misli su dolazile same i probadale ga svojom zaslepljujuom snagom. Zuana mora da umre. Ako uana bude ivela i dalje,

240

ivot mu nece vie pruati nikakvo dobro. bi Anada otila, ubrzo bi pripala drugom mukarcu. Otar, nepodnoljiv bol koji mu prostruja telom, natera ga da smesta odbaci od sebe ovu misao. uana mora da umre. I to u asu dok veruje da je veoma srena. Dok ne zna da je izgubila sve. Smrt e je iznenaditi u snu. Nai e joj neki prijatan, uspavljujui otrov, i stavie joj ga u lek. Die se i ode kui. Kao da je hodao nekim omaijanim predelom. Kao da se sve izmenilo oko njega. Sunev sjaj nije bio istinski, trava nije bila prava ili ne bar onakva kakvom ju je ranije viao. Oko njega je sve postalo bestelesno, kao da ne hoda po zemlji, ve na nekoj udnoj visini, gde su sve ove stvari izgubile svoj smisao. Toliko je jasno oseao promenu oko sebe, da je stao i netremice gledao u vazduh. Poluglasno izusti: Mislim da je to ve ludilo... Ali kako je to prijatno, kako divno ... 2uanu je zatekao u sumornom raspoloenju. Nisi video Rozalu? upita Janoa im ue. Nisam odgovori Jano tiho. Anada je sedela pored prozora sa vezom u ruci. Rozal je bila krojaica, cenjena u celoj okolini. 2ene, uosta-lom, pozivaju krojaice u kuu kao lekara. A i razmaene krojaice se ponaaju kao lekari. Ne razumem alila se Zuana jo jue je obeala da e doi, a eto danas je nema. Po kome si joj poruila da doe? upita Anaa. Otac je ve dva puta govorio s njom... Svratiu ja do nje ree Jano i uze eir. Krenu. Ali u asu kada stie do vrata, Rozala banu u sobu. Bila je to visoka, mrava ena, pogrbljemh lea kao polu-

241

mesec, verovatno zbog toga to se celog ivota savijala nad ivaom mainom. Ispod tesno pripijenog gornjeg dela ha-ljine nije bilo ni traga od grudi. Bila je veoma runa. Iznad neprijatnog ela, kosa joj je liila na lisije krzno, a umesto obrve trale su retke, rie dlake. Njen pogled bio je uobra-en i glup. A cela njena pojava irila je kiseo vonj konca. Zuani zablista oko od radosti. Dajte Rozali stolicu... Sedi ovde, Rozal, ovde do mog kreveta... Rozal sede i prezrivim pogledom odmeri Anadu. Gde je tkanina? upita glasom kao da je rekla gde je bolesnik? Anada uze tkaninu iz ladice. Onu laku, kao jagorevina utu tkaninu, koju je dobila od Janoa. Htela sam da je uvam za praznik ree Zuana pomalo zbunjeno ali sad sam se toliko zaelela da je obuem im ozdravim. Rairi je ovde na krevetu... Rozal uze sa dva prsta tkaninu, rairenu na krevetu. Po licu joj se videlo da iza njenog ela promie misao kojom u sebi ocenjuje kvalitet. Ali nije smatrala vrednim da glasno kae svoj sud. Da li iscela krojeno? upita Zuanu, a po njenom glasu se osealo da smatra velikom milou to je uopte progovorila. Da. Gledaj, ovde bih volela da ima smee karnere... Njena ruka, koja je za vreme bolesti postala prozrana i mrava, klizi gotovo pobono preko tkanine. Anadinom po-moi uspravila se u krevetu i objanjavala Rozali svoje namere. I Anada je stajala pored kreveta. Ruku prekrtenih na grudima posvetila je svu svoju panju ovom savetovanju. Zar ne bi bilo bolje ree Zuani da iznad ramena stavi neku vrpcu.

242

Jano je posmatrao Anadu i sve ovo uinilo mu se nestvarAnada je saa bila obino ljudsko bie, ena koja se zanima sitnim stvarima ivota i tog trenutka je uzalud traio njoj ono nadzemaljsko, to nije uzdizalo samo nju iznad svih ljudskih pojava, no i svakog onog s kojim je trenutno razgovarala. Jano ih napusti. Krenu prema gradu. Ali mu se stalno Anada vrtela po glavi. Kako je to neobina ena! Sada se savetuje o ivenju jedne nove haljine i svakako su joj misli obuzete samo tim. Kakva bi boja, karner i vrpca stajali dobro Zuani. I ne misli ni na ta drugo. Kada se Ijubi, sva se pret-vara u jedan jedini plameni poljubac. Kada peva, kao da za nju ne postoji nita drugo sem pesme. Kada se smeje ona se sva preobrazi u smeh. Sto god ini, ini to celim telom i svom duom. Moda ju je jednom opekla elja... svakako nije razmiljala: bacila se u talase. Kada govori o tajnama ivota i smrti, kao da je ona sama svetlost i smisao koji lebdi iznad ovih tajni... Da, nema drugog reenja! Da se sklanja ispred dogaaja, da zastaje i da se koleba... Ne, za to nema vremena, ivot e sklopiti oi i svemu e biti kraj... Zuana e umreti. Sa lepom, novom, utom haljinom, nje-nim bojama, karnerima i vrpcama u dui. Stojei pred jed-nim nevidljivim ogledalom, moda e se osvrtati preko ra-mena da vidi da li joj pozadi lepo pada struk, u trenutku kad je dua bude naputala. Nije ni primetio da je ve stigao u grad. Poao je pravo prema apoteci, koja se nalazila na uglu trga na kome se uzdizala crkva, i koja je nosila naziv Kod srebrnog labuda". Predade recept apotekaru koji ga primae sasvim blizu svojim naoarima sa debelim staklom i proita iskrivivi glavu. Nekoliko godina ranije dao je ovaj recept gospodin ^amon Janoevoj majci, koja je patila od nesanice.

243

 Moe da se uzme odjednom samo po jedan praak ree apotekar Janou, dok je ne diui glavu paljivo sprav-ljao lek u porculanskom sudu. Jano ne odgovori. Posmatrao je crnog kosa koji je iznad vrata od laboratorije spavao uvuene glave u kavezu izra-enom runom testerom.

244

13
Kada se vratio popodne je ve bilo na izmaku. Otrov se na-lazio u njegovom depu. Na srcu mu je laknulo i obuzela ga naivna radost, kao da Zuani sprema nestanu i bezazlenu alu, koja e se zavriti veselim kikotom. Bie to bezbolna ala, u kojoj nee biti nieg uvredljivog, a ono to bi u prvom trenutku moda izgledalo svirepo i strano pretvorie se, kada se duboko sagleda njen skriveni smisao, u ljubav i nenost. Obuze ga udna, prijatna vrtoglavica pri pomisli kakav e meobini i nebeskim mislima ukraeni in izvriti. U dui je obuhvatio Zuanu hiljadama nenih i ganutih misli svoje due. Verovao je u svoju odluku, u svom inu oseao neku uzvienu misiju, i to ga je ispunjavalo mislima iz kojih je zraio neki naroiti sjaj i toplina. Ubistvo? Ova re mu uopte nije ni pala na pamet. Gria savesti? Tako to mu je bilo odve strano. Okruavao ga je neki udan glib i njemu se uini da ga gusti sloj magle odvaja od ivotne stvarnosti. Kao da je stajao na planinskom vrhu koji tri u nebo, pomaljajui se iz mora oblaka, a neg-de duboko, veoma duboko lee grad, reka, uma i ceo ivot. Nije on onaj isti koji je bio prole godine. bar pre ne-^oliko meseci, kaa jo nije poznavao Anadu. Nije to onaj stari 245

Janos, ctje su se misli kretale zemlji kao krave i ljui u dolini, ili veliki lepovi na reci posmatrani sa planinskog vrha. Gledajui ih sada sa visine, svojom teinom prikovane za zemlju i vodu, pokreti su im toliko tromi i izgledaju tako siuni i neznatni, da oko mora da ih posmatra paljivo da bi moglo da razabere da li se odista kreu. Nije on vie onaj stari, pa ak ni jueranji Jano. Njegova oseanja, misli i pojmovi o ivotu i smrti lete u nedokuive visine, odakle se zemaljska kugla nazire samo kao zvezda, slina ostalim zvezdama na nebu: siuna taka u svemiru. A tek ljudski ivot na njoj. Milion puta milioniti deo ove treperave takice u vremenu i materiji, manji od zrna pra-ine, nitavilo nitavila, bezumno nitavilo! Samo je misao mona i vena, misao koja izlee iz okvira ivota. Ali sam ivot, raanje i smrt, sve ono to je utisnuto izmeu ove dve taoke kao u putnikoj torbi: odelo, hrana, poljubac, ljubav, gnev, rad, odmor, sve ono to predstavlja ivot, srce, sve je to nitavno. U mati je video jedna kola. Lepom zelenom ojom postav-ljena kola na klizavim tokovima, ije blago truckanje uspav-ljuje oveka. Zuana sei u kolima, po njenom licu prosuli se slatki sunevi zraci, glava joj pala na rame i ona tone u lagan san. Kola se veselo kotrljaju i oko nje se u snu nastavlja sva lepota predela, drvea, livada i cvea. Ali od-jednom se kola pribliavaju mostu, pod ko]im zjapi uasan ponor, a dole su same stene kao otri, crni zubi u razjaplje-nim eljustima. Most e se sruiti po kolima. I uana e se survati u bezdan, moda e smesta izdahnuti razbivi se o stene, ali ako ne izdahne, previjae se u stranim mukama, a kada prezdravi, hodae celog svog ivota na takama kao bogalj. Ali i on je tamo pored mosta. Stoji kao arobnjak obdaren udesnom snagom. Tokovi kola naputaju prainu na drumu i gle... sada se ve okreu u vazduhu. Kola neujno klize 246

iznad mosta smrti. Zuana se nije ni probudila, na njenim usnama blista aroban osmeh, dok spava zavaljena na mekim jastucdma. Iza mosta kola se ne sputaju u prainu, ve se diu u sve vee i vee visine, sada nisu vea od jelenka... eto vidi se samo jo majuna crna taka... i sledeeg trenutka nestaju zauvek. Progutalo ih je nebo. Sta radi Zuana? upita Jano Anadu koja je tog tre-nutka dola iz bate. Mislim da spava... ree Anada. Podigla je kantu i zalivala saksije sa cveem poreane po ogradi trema, ne osvrui se za Janoem. Jano ue u sobu kod Zuane. Ona je jo spavala. Po jorganu je jo uvek leala tkanina boje jagorevine. Jano prie stolu, nasu vodu u au i istopi u njoj praak, kaika zazvoni udarajui o bok ae, dok je paljivo meao tenost. Zuana u tom otvori oi. To si ti? Ja. Jesi li spavala? Malko? Sta radi? Spremam ti lek. Zar je ve sedam? Pola sedam. Meao je dalje paljivo vodu u ai napunjenoj do polo-vine. Zatim sede na ivicu Zuaninog kreveta. Njene o&i su bile neobino sjajne. Predvee ]'e jo esto imala groznicu, od toga su joj se sjajile oi, a misli postajale trome. Dosadilo mi je leanje. Evo ve trea nedelja kako ovo traje... Cuj, da li i ti misli da treba da stavim tamnozelene karnere? Ja bih vie volela smee, ali Rozal nee ni da uje. Anada je takoe miljenja da stavim smee. Sta ti misli? Smee. Nemoj da slua Rozal. Napravi haljinu kakvu ti eli. Uze Zuaninu ruku koja je Ieala na jorganu. I dugo, dugo 247

 drao meu svojim prstima njenu hladnu, bledu, boles-niku ruku dok se svom svojom duom smeio uani. Cuj... Htela bih neto da ti kaem... apnu 2u-ana. Reci! Bojim se ... Slobodno reci. Naljutie se ... Neu. Ali to je veoma krupna stvar ... Ne mari. Hoe li mi oprostiti? Hou. Sta je, samo reci. Zna ... jednom sam usnula da u umreti... Kada? Pre otprilike deset dana. Onog dana kada sam imala veliku groznicu. Osetila sam uasan bol u srcu pri pomisli da moram da umrem. Prikupila sam svu svoju snagu. Oh, bilo je uasno... Da ostavim tebe i dete! Odjednom sam jasno... Tu prekide svoje rei. Iznenada joj sinu druga misao. Ge je dete? Igra se u dvoritu. Hoe K da popije lek? upita Zuanu. Da li ve ima sedam sati?
Ima!

Dani su krajem leta postali krai, ali napolju je jo bilo svetlo. Samo je u sobi vladao sumrak. Jano prie stolu, uze au u ruke. Ova tri koraka koja su ga odvajala od postelje uirila su mu se dua no ceo njegov dotadanji ivot. Kao da je svaki njegov korak vodio iznad uzburkanih ponora. Ali aa je ve bila u njegovoj ruci, osetio je hladni dodir stakla kako prianja za njegove prste. Ne bi bio u stanju da
248

ie spusti i da je hteo, jer je neka nepoznata i mona sila nametnula njegovom mozgu misli, usnama izgovorene rei i ta sila je pokretala i njegove noge od kreveta do stola, ova jsta sila naterala ga je da prui ruku za aom i pritiskivala njegovim prstima staklo. Ta sila bee Anadina dua. To je jasno oseao onog tre-nutka, ostatkom svoje svesti. Ta sila proimala je sada nje-gov mozak, srce i kosti. Bila je uasna i divna sila, eije gra-nice i sam nije nazirao. Bila je beskrajna kao reka koja mu je svojim talasima dovela Anadu. Caa je bila u njegovoj ruci. Okrenuo se da je prui 2u-ani. Tog trenutka zaue se koraci u hodniku. I posle nekoliko trenutaka neko je zakucao na vrata. Jano se okrenu sa aom u ruci. Ue ovek iji se lik nije mogao razabrati u polumraku. Koga traite? upita Jano zadrhtavi. Zivci su mu bili do krajnosti napeti, srce i duu mu pokri vrtoglava magla bezumlja i kroz tu maglu dolazak nepoznatog uini mu se kao da je poslat voljom neke vie sile. Ali ovo oseanje bee nejasno i potraja samo za trenutak. Nepoznati prie korak blie. Malo spusti glavu i razvue usne u irok osmeh. Zar me ne poznaje? Bio je to gospodii Gergej. O... ree Jano, pruajui mu levu ruku, jer mu je u 'desnoj bila aa. Nije mogao da je ispusti, kao da mu je srasla za ruku. Gergej primeti uanu u krevetu i prui joj obe ruke: Boe! Da niste bolesni? Ve sam van opasnosti ree uana tiho i nasmei se. U desnoj ruci zadra Gergej Zuaninu ruku, a levom ponulova psa koji je paljivo njuio njegove pantalone. Osetio je na meni miris moga psa... ree smejui se. 249

Moga psa" kao da je time hteo rei: moja kua, moj dom, moje ognjite... Zuana se nalakti na jastuke i paljivo posmatrae Ger-geja. Kada je prvi put navratio do njih liio je na avet. Dugi, obnaeni vrat, crven od vetra, virio je iz irokih na-bora njegovog kaputa, pocepane cipele bile su mu pune bla-ta, a u oima mu se ogledao bol ivotinje sa kojom se svi-repo postupalo. Sada je na sebi imao odelo od tamne oje, nije vie liio na kopca, duboke bore kao da su se izgubile sa njegovog lica, a oi veselo sjale. Pa priajte nam, gde ste sve bili, ta se sve zbilo s vama? upita Zuana sva razdragana. Gergej primae stolicu, spusti svoje velike ruke na sto, baci prvo pogled na Janoa, zatim na Zuanu, i tek posle toga progovori: Oenio sam se! Svu svoju duu uneo je u ovu re. Odista? uzviknu Zuana radosno i rukom Iupi po jastuku. Jano je stajao malo dalje od stola. U oputenoj ruci drao je au. Cinilo mu se da mu je ruka na neki neobjanjivi nain okovana tekim olovom. Na Zuanin uzvik iznenaenja Gergej ozbiljno klimnu gla-vom. Da, oenio sam se. Ve je i dete na putu. I trenutak kasnije dodade: Bojim se samo da e naslediti moj nos. Smejao se od sveg srca. S kim si se oenio? upita Jano prigueno i klonulo, osetivi da njegovo uporno utanje ve pada u oi. Jednom udovicom. Ali je mlaa i svea kao rua. Otkrivi da u Zuaninom pogledu nalazi vie painje nastavi da 303 govori. Dok je govorio samo je tu i tamo do250

bacio Janou poneki znaajni pogle, kao a kae: zacelo, prijatelju, nebo je bilo milostivo prema meni! Glas mu vie nije bio tako promukao, kao nekada. Prineo je ruku elu. _ Ni sam nisam verovao da u se jo jednom podii. Odjurio sam u svet. Kasnije sam se malo primirio. Moda zbog zamora. U meni se utialo mnogo ega, to je ranije tutnjalo kao grmljavina ... Slegnu ramenima i produi: Prijatelju... ivot ide svojim putem. Mnoge stvari ostavljamo za sobom. Ubrzo sam naao posla... Ko hoe da zaboravi, treba da radi... Jano kriom baci pogled na vrata; iznenada mu pade na pamet ta bi bilo, kada bi Anada sada odjednom ula? Da li moda postoji neka veza izmeu tamne prolosti Gergeja i Anade? Ali smesta odbaci ovu nejasnu misao, koju nicim nije mo-gao da obrazloi. Naposletku, Anada je napolju u dvoritu. Gergej ju je verovatno spazio u prolazu, ali poto je nikad nije video, pomislio je svakako da je ona neka slukinja, ili roaka. Gergej nastavi prdu: Nauio sam ubrzo da radim. Sada imam i svoju radnju, odlinu knjigoveznicu, povezujem knjige preraenom koom, kordovanom, ukraene srebrnim kopama... Jo zimus sam se upoznao sa svojom sadanjom enom. Ona je jo pre nekoliko godina izgubila mua. Umro je jadnik od bolesti bubrega. Ovo ga podseti na neto drugo. Rukom dodirnu uanin krevet. I vas je snala zaraza, zar ne? ... Sreom nas je mimoila. Razgovor pree na zarazu i Zuani se orei jezik priajui 0 svojoj bolesti. 251

Zause se koraci iz pravca reke. Evo Anade pomisli Jano i proe ga neko udno oseanje. Kvaka kljocnu, vrata se odkrinue i stari Mihalj pomoli glavu. Kada mu Gergej veselo dobaci pozdrav, stari samo mirnu svojim kratkovddim oima i ovla mu nazva: Dobro vee. I u tom ve nestade za vratima. Jano krenu za njim. Ve se uveliko smrkavalo. Nije mogao jasno da vidi lice svoga tasta. Stari poe nekoliko koraka i pored jednog stuba saeka Janoa. Sta je? upita ga Jano i prie mu. Tek je sada video da stari dre i da mu lice odaje veliko uzbuenje. Sta je? upita Jano ponovo, ovog puta veoma ne-strpljivo. Stari uhvati Janoevo dugme na kaputu i pogleda u vrata, da se uveri da neko ne naie. Neko vreme nije mogao da govori od uzbuenja. Zatim promuca samo: Odnese je ... Izvrnu dlanove, kao da ovim pokretom hoe da kae: Ja sam uinio sve to se moglo, nije moja krivica". Podigavi obe ruke u vazduh, ponovi jo jednom: Odnese je... Jano je tupim pogledom buljio u njega. Ni slovca nije ra-zumeo od svega ovoga, ali mu je srce htelo da iskoi jer je oseao da se dogodilo neto strano. Stajali su tako jedan naspram drugog nekoliko trenutaka, gledajui se uzrujano ukoenim pogledom. Na licu starog vi-delo se negodovanje to Jano iz one jedne rei nije shvatio o emu se radi. Sta odnese? Ko odnese? Stari apatom ree: 2enu ... voda...
252

Janou se kidalo grlo, dok je izgovorio: Anadu? Da. On spusti asu, koju je jo uvek drao u ruci, na ogradu trema. Zatim skrsti ruke na grudima. U ovom trenutku nije imao vremena da pomisli da mu je sa ruke u kojoj je tako dugo grevito drao au, odjednom spao nevidljivi i neobja-njivi okov. Stojei naspram staroga, skrtenih ruku na grudima, gle-dao mu je na izgled mirno u oi, obuze ga neka mutna nada, da nije dobro uo rei svoga tasta i da u svemu tome nema ni trunke istine. Ne razumem. I vre stee ruke na grudima, oekujui odgovor svakim svojim ivcem. Stari se nae prema njemu i u meuvremenu ponovo baci pogled na vrata: Nisam hteo da priam nita, pred kerkom... Moda bi je to uzrujalo... Stajao sam dole na obali, iza one dve vrbe. Popravljao sam veliku mreu. Pomalo se ve smrkavalo. Odjednom uh uzvik: Voda neto nosi"!... Uskoio sam u amac, zgrabio vesla. Dozivao sam i tebe, ali te nigde nije bilo. Isprva nisam znao u kom pravcu da krenem. Onda sam video ... Poznao sam je po haljini... Voda ju je nosila nizvodno, nedaleko od obale... Zaveslao sam svojski i gotovo sam je stigao. Doviknuo sam joj da se jo malo dri. Kod sledeeg zaveslaja slomi mi se veslo. Slomila su se istovremeno oba, moda zato to sam veslao iz sve snage. Dugo sam se bespomono vrteo iznad jednog vira. Zatim sam se pomou lopate nekako izvukao otuda. Ali nje vie nije bilo ... Ponovo podie i izvrnu dlanove. Odnese je... ree istim naglaskom kao prvi put, osetivi u ovoj rei uasnu struju reke i njenu snagu. Ali zato? upita Jano posle dugog vremena.
253

Stari je samo slegao ramenima i nemono irio ruke gle-dajui u zemlju, kao da otuda oekuje odgovor na pitanje. Jano zgrabi au i poe prema dvoritu. Nije znao kuda ide. I nije znao zato. Krete nasumce. Vrati se posle nekoliko nesigurnih koraaji. Zasada ne govorite nita onima u sobi... Poe ponovo i sie u batu. Tamo je ve vladao mrak. Njegov mozak jo nije bio u stanju da shvati ta se dogo-dilo. U njemu je rasla i irila se samo jedna jedina misao: Anade nema vie! Zato? upita samog sebe i naglo se zaustavi poto koraknu jo nekoliko puta. Tiina i mrak oko njega ne dadoe mu nikakav odgovor. Usred bure misli pade mu na pamet da jo uvek dri au u ruci. Uplaeno je baci daleko od sebe. Poeo je da razmilja. Silom je hteo da bude pribran i trudio se da pronae tajanstvene i nepovezane niti doga-aja. Prvo je pomislio na Gergeja. Kada je Gergej stigao, Anada je bila u dvoritu i skidala osueno rublje sa ravi. Moda je samo ona ugledala Gergeja, dok je on koraajui urno prema kui, moda nije ni spazio. Ako je Gergejev dolazak vratio Anadinu prolost, bilo bi razumljivo da je ona pred njom pobegla u smrt. Ona je esto pominjala da nita ne eli da zna o svojoj prolosti. Da, Gergej. Izgleda da je ova pretpostavka najverovatnija. Ova misao sinula mu je jo u sobi dok je mislio da e Anada ui. Postoji li i neka sluajno izgovorena re, nagovetaj ili makar samo prekinuta reenica, koja bi dala povoda za ova-kvu pretpostavku? Ne. Postoje samo na silu povezane misli. Razmislio je o svemu, ali nije naao nita to bi uvrstilo njegovu sumnju,
254

 ga trenutak ranije tako odluno obuzela. to je vie razmiljao, to mu je sve ovo izgledalo manje verovatno. Sada mu se odjednom uinilo da je Anada u trenutku dok je sedeo za stolom i meao otrov koji je paljivo usuo u au, prola pored prozora, i baoila pogled u sobu. On je video samo njenu senku. Ali to je svakako bila ona. Moda je samo provirila i videla ta je bilo ispisano na njegovom licu, dok je meao praak u ai. Sada, kada se toga seti, oseti da je njegovo lice imalo udan izraz. Moda je Anada za tren oka razumela sve. Ali zato nije viknula? Zato ga nije pozvala da izie. Zato ga nije upitala ta namerava? Postepeno se rasplinu i ova pretpostavka. Moda u onom trenutku Anada nije prola pored prozora. Moda je odluka jo odavno sazrela u njoj. Odjednom mu se uini da tamo u maloj, mranoj sobi uje Anadin priguen, suzama proet apat, dok joj vlane, vrele usne skoro dodi-ruju njegove unekoljke: Cuj, ja u otii... Veruj mi, nema drugog izlaza. Ja u otii, a vi ete opet biti sreni..." Moda je stalno nosila u sebi ovu misao i mislila na smrt kada je rekla: Ja u otii..." Stajao je nepomino i gledao u nebo, koje je mestimino bilo neto svetlije. Meu iskidanim oblacima pomaljale su se tu i tamo zvezde. Da, ovo je najsjajnija i najjednostavnija pretpostavka. Anada je videla, oseala da se ne moe spreiti njihovo sjedi-njavanje, ali je znala i to da e time unesreiti, moda i ubiti Zuanu. Sklonila se s puta sudbini. Ali zato ba u ovom kobnom trenutku? To bi bilo vie no puki sluaj, bilo bi vie od podsvesne slutnje. Ovakva sluajnost ne postoji. I odjednom je i za tu pretpostavku naao stotine razloga da je odbaci. 255

Postojala je samo jo jedna mogunost. Obala je, nedaleko o kue, na jednom mestu bila duboko izlokana. Moda je Anada sluajno prolazila onuda i obala se odronila pod nje-nim nogama. Poeo je jo jednom iz poetka da sreuje svoje misli, ali se nije zaustavio ni kod jedne. Ko bi mogao da unese svet-lost u ovaj mrak? Moda kada bude ostao u etiri oka sa Gergejem... Uao je u kuu. Gergej je sedeo pored Zuaninog kreveta. ivim pokreti-ma, kroz smeh, priao je do najsitnijih pojedinosti kako se upoznao sa svojom enom. Zuana ga je sluala razdragana. I stari Mihalj je bio u sobi. Gde je Anada? upita Zuana. Jano se okrete na drugu stranu. Prui ruku do grede na tavanici i otuda uze knjigu, koja mu trenutno uopte nije bila potrebna. Ne odgovori na pitanje. Pravio se kao da ga nije uo. Grlo mu se steglo. Drhtao je celim telom. Posle trenutka utanja progovori stari Mihalj: Ve je legla, ne osea se dobro. Veerala je samo malo mleka. Zuana u ovom nije nalazila nita neobino. Gergej produi razgovor koji je Zuana prekinula svojim pitanjem. Izgleda da Anadino ime nije ostavilo na njega ni-kakav utisak. Nije ni pitao ko je to. Ali Jano je znao da to nita ne znai. Anada, koja je htela da se oslobodi svih uspomena na svoju prolost, vero-vatno nije donela sobom svoje nekadanje ime, u kome bi uvek nalazila svoje nekadanje ja. Ovo ime bee izmiljeno, Anada ga je sama izmislila. O tome ne moe biti sumnje. Jedva je ekao da ostane nasamo sa Gergejom. Njih trojica preoe u drugu sobu da veeraju. uanu je oigledno zamorio razgovor i ona ubrzo zaspa. 256

Dete jo nije htelo da ide na poinak. Gergej mu dade e-erleme, alei se s njim. Prvo mu ree da u ruci dri pti-icu. A za to vreme ika sa velikim nosem pravio je tako smene grimase, da se dete zacenilo od smeha. Morali su da ga uutkaju, da ne probudi svoju majku. Za vreme veere dete je sedelo na oevom krilu. Janou sin jo nikada nije bio toliko blizak. Najzad se stari Mihalj oprosti od njih, ode da spava i po-vede sobom dete. Ostae sami. Gergej uze krag s vinom i napuni ae. Drue ree veruj mi nije moj zanat ba tako jednostavan. Lepo povezivanje knjiga iziskuje mnogo panje i umetnikog ukusa. Treba poznavati sadraj knjige, da bi povez mogao da izrazi njenu duu. Na korice tune knjige, bojama uvelog lia moe da se doara dah jeseni. Zavisi kakvu e hartiju da izabere. U boje moe da unese Ij'ubav i sunev sjaj. A tek ako ih povee u kou! Po lepoti i kakvoi koe moe da oceni sadraj knjige. Rad svakog dana iziskuje nove, uzbudljive zadatke. Zna li da katkad nou nemam sna zbog majstorskog plana? Jer bogme imam i bogate i strune muterije. 2ena i ja sedimo u postelji razgovaramo, kakvu boju, oblik i materijal da upotrebimo... Oh, ti i ne zna koliko smisla Marija ima za ove stvari... Uuta. Blistavih oiju, zamiljeno je gledao preda se. Jesi li srean? upita Jano. Veoma. Zatim, kao da zanavek hoe da zadri i da sauva ovu re, ponovi: Veoma, veoma! Jano uze au i kucnu se sa Gergejom. Ispili su do dna. Sea li se obrati se Gergeju apatom kada smo poslednji put ovako razgovarali? Gergeju se natuti lice. 257

Jano se nae prema njemu i apatom upita: Reci... koja je i kakva je bila ena, zbog koje si onda... Gergej ne odgovori. Nabra elo, a po licu mu se odjednom ocrtahu duboke, tamne bore, zbog kojih je onda pobuivao strah i saaljenje. Podie ruku, kao da eli da se odbrani od neega. I glas mu zadrhta: Ne govori o tome... Prolo je to. Trenutak kasnije, sasvim drugim izrazom i izmenjenim glasom produi: Zna li da postoje tajni recepti za razne lepkove koji se u starim knjigovezakim porodicama nasleuju s pokolenja na pokolenje? Jer prvenstveno od toga zavisi da se korice knjige nikada ne iskrive. Svu svoju panju unosio je u svoje izlaganje. Iz njih je izbijao miris tutkala, arenih hartija i obojenih koa njegove male knjigoveznice. Sjaj novog ognjita i dua ove druge ene. Jano ga vie nije sluao. Oseao je da se Anadino bie rasplinulo i nestalo zauvek. Ne moe da pita Gergeja, ne moe da mu govori o njoj, na to vie nema prava, jer ako je on odista predstavljao Anadinu prolost, probudio bi opet u njemu strane duevne borbe. Pa i kad bi saznao neto o Anadi, ta bi mu vredelo? Moda bi time samo pogorao svoj sopstveni poloaj. Ovako mu se sve ini tako nestvarnim. Sve je bila samo mora. Ona je dola i otila. Uostalom, sada mu se uinilo da izmeu Anade i Gergeja nije bilo nita i nije moglo da bude nikakve veze. Gergej privue stolicu i poe podrobno da objanjava suti-nu tajnih recepata. Jano je gledao preda se i nije ni uo Gergejeve rei. Razmiljao je kako e najlake da premosti sve tekoe. Sutra e rei Zuani da je neki poznanik rano ujutro doao 258

 Anadu i odveo je sobom svega na nekoliko dana. Dani e se pretvoriti u nedelje. Zatim u mesece. I stii e poruke od Anade. Sve ree i ree poruke. A zlatnici... Kada uana sasvim ozdravi, obui e svoju haljinu, utu kao jagorevina. On e je onda uhvatiti za ruku: Nisam ti hteo govoriti o tome, dok si bila bolesna... Uimo sam glupost, kupio sam ito, hteo sam na njemu da zaradim, ali je laa potonula ... Da, tako e biti najbolje. Iznenada pomisli na svoga sina. I srce mu se ispuni njime. Gergej lagano dovri svoje izlaganje, kao da je primetio da ga Jano ne slua. Tako je to, drue ree vie za sebe, u mislima jo uvek zanet receptima. Cutali su. Kroz otvoren prozor ulazio je dah noi. Ali napolju se nije oseao povetarac, nije zatreperio ni jedan list na grani. Samo se izdaleka, ispod vrba ulo prigueno uborenje reke. Jano die glavu i oslunu da uje daleki um, koji ga je sada dirnuo do dna srca. Uinilo mu se da gleda kako se ogromna reka valja u beskonanost svojim laganim tokom, dok se u njenim mranim talasima grle tajanstvene sile. Mata mu doara senke koje su trale obalom obraslom vrba-ma i tada mu se uini da se napolju mrak ispunio uplaenim glasovima i uzvicima: Ej!... Ljudi!... Ljudi!... Voda neto nosi!...

259

LAJOS ZILAHI (18911974), maarski romansijer i drama-tiar; ve njegovo prvo delo Samrtno prolee" probudilo je panju fabulom i individualnou stila. Zilahijevo knjievno delo je dosta opseno i prevoeno je na vie svetskih jezika. Glavna njegova dela su pored romana Samrtno prolee" jo Ararat", Purpurni vek", Razbesneli aneo", Grad izbeg-lica", Zarobljenici", Kad dua zamire", Osveta oruja" i dr.

Na osnovu miljenja Sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAPV, br. 413-162 od 27. jula 1972. goine, ova knjiga je osloboena osnovnog poreza na promet.

Za izavaa: Jovan Bajagi, direktor Urednik: Milivoje Markovi Tehniki urednik i oprema: Lajo Matejka Korektor: Nataa Vukov Tira: 10.000 primeraka Broj izdanja: 713 Stampa i povez: IZDAVACKO-STAMPARSKA RADNA ORGANIZACIJA OOUR STAMPARSKA DELATNOST Subotica, Trg 29. novembra br. 3

MINERVA",