�tampa: "RADI�A TIMOTIC", Beograd, Obili�ev venac 5

BIBLIOTEKA "IZABRANA DEL A"

KOLO I Knjiga 5
IZDAVA�KO PREDUZECE "BKATSTVO-JEDINSTVO" NOVI SAD - 1965.

Naslov originala:
Zilahy Lajos A FEGYVEREK VISSZANEZNEK
Prevela sa ma�arskog: �ONJA PEROVIC
Korica: Mirko Stojni�
LAJOS ZILAHI
OSVETA ORU�JA

m
m
Aprilski sneg vejao je kroz prozirni suton. Izgledalo je kao da ve� svetluca blisko
leto. Sneg je lelujao na lakom povetarcu me�u napupelim granama drve�a.
Bilo je oko sedam �asova uve�e. U blizini Gradskog parka, u jednoj od pobo�nih
ulica Andra�ijevog bulevara, u koju bi retko zalutala po koja privatna limuzina,
pred velikom zgradom stado�e liferantska kola sa firmom ispisanom zlatnim slovima.
Gotovo istovremeno skrenu u ulicu osam mu�karaca, u kaputima i �e�irima razli�itih
boja i zimogro�ljivo podignutim okovratnicima. Imali su svi crne pantalone i crne
cipele.
Zazvoni�e na vratima pod brojem 7. Iza masivne, gvozdene ograde, prostirao se
veliki park. Ona vrsta prostranih parkova koju novinski oglasi i agenti za
kupoprodaju nekretnina nazivaju stoletnima. U
ogolelom granju ogromnih oskoru�a, breza i divljih kestenova nazirali su se tamni
obrisi pti�jih gnezda. Sitna crna gnezda u ra�vama granja bila su sli�na mrljama od
tu�a na nejasnom crte�u.
Ve� s kapije, kroz �ipku od granja, ocrtavala se jednostavna barokna palata, na
kojoj sada svi prozori behu osvetljeni. Usred ne�no zelenih tonova sutona, svetlost
koja je prodirala bila je kao limun �uta.
Osmorica mu�karaca u�li su kroz kapiju, koja se na pritisak zvonca sama otvarala.
Uputi�e se stazom od keramike, koja je s obe strane bila oivi�ena rano zasa�enim i
ve� potpuno rascvetanim kazanskim lalama, plemenite vrste. Do�ljacima izi�e u
susret sobar i pozdravi ih na nema�kom. On povede strance ka ulazu u palatu.
Gvozdena, �vrsto zastakljena kapija izme�u dva stuba, bila je u �istom baroknom
stilu i podse�ala na stare i lepe palate Be�a.
Osmorica mu�karaca skinu�e u predvorju kapute i �e�ire. Svi su na sebi imali
frakove sa crnim kravatama.
- Bitte hier zu warten1 - re�e sobar sa stranim naglaskom pa prebaci preko ruke
kapute i �e�ire sumnjiva izgleda. Natovario se toliko da se jedva provukao kroz
uzana, rezbari jama ukra�ena hrastova vrata, iza kojih su stepenice vodile do
prostorija za poslugu.
Kelneri - jer oni behu ta gospoda u fraku - stado�e redom pred veliko ogledalo u
holu da na-meste kravate i zaglade kosu malim �e�ljevima. Njihov razgovor umuknu za
to vreme, kao da su �u tan je smatrali obaveznim na tako otmenom mestu.
Jedan od njih podi�e glavu, i izvijaju�i vrat po�e da posmatra divnu, bronzom
oblo�enu laternu u stilu Luja XIV, koja je visila sa tavanice u obliku kupole.
Drugi, s rukama na le�ima zastade pred statuom fauna od abonosova drveta, i po�to
ga je dugo posmatrao, poluglasno mu re�e:
- Ala ti je gadna nju�ka!
U isto vreme, u jednoj sobi u suterenu, glavni sobar Lin� zavr�i tog trenutka
brijanje. Na njemu
1 - Molim, pri�ekajte ovde.
1
bese pletena majica sa dugim rukavima, �to se moglo da smatra kao siguran znak da
je dugo godina proveo u Engleskoj i da mu je ovaj deo ode�e u neku ruku postao
druga ko�a. Po licu i dr�anju Lin� je podse�ao na gorilu. Dok se obla�io, svaki �as
bi bacao jednim okom pogled na �asovnik koji je le�ao na stolu, pa je izgledalo kao
da mu se svaki pokret prilago�ava kretanju kazaljke. Po svom radnom rasporedu,
trebalo je da bude gotov s obla�enjem u sedam �asova. Tako je i bilo. Ta�no u sedam
�asova stajao je pred malim zidnim ogledalom u fraku i blistavo beloj ko�ulji sa
u�tirkanim grudima. Trebalo je da prika�i jo� samo odlikovanja, lanac sa
minijaturama, koji je u maloj ko�noj futroli �uvao u svom koferu. Na lancu je bilo
osam minijatura: velika srebrna medalja za hrabrost austrougarske vojske, nema�ki
Gvozdeni krst i minijature �est civilnih odlikovanja: Zvezda Etiopije, bugarski
Aleksandrov-ski krst, japanski orden Izlaze�eg sunca, brazilijan-ski orden Ru�e,
turski orden Med�id�e i deveti red kineskog ordena Rascvetanog pirin�anog klasa.
Deveti, jer deseti red ne postoji. I ostala odlikovanja bila su najni�eg reda, i ne
omalova�avaju�i velike zasluge koje je Lin� stekao u ovim zemljama, naj-verovatnija
je ipak pretpostavka da je slu�io gospodare �ije su izvanredne veze omogu�ile da
sama pojava glavnog sobara, ve� na ulazu prilikom velikih prijema, prika�e
privilegovanu i iznad svih naroda uzvi�enu li�nost doma�ina.
Lin� se pojavi u holu gde su kelneri �ekali i ve� prve njegove reci izra�avale su
negodovanje.
- Bitte nicht zu rauchen!1
Glas mu je kr�ao, kao kod svih strasnih pu�a�a kroz �ije su �drelo desetinama
godina prolazili �itavi oblaci dima. Pogled njegovih svetlo-mrkih o�iju, �ije su se
beonja�e isticale, dobrim delom je po�ivao nekoliko trenutaka na kelnerima s puno
pre-te�eg autoriteta. Ovaj izraz njegovog lica i pogled poticali su jo� iz vremena,
kada je, davno pre rata,
1 - Molim vas nemojte pu�iti!

kac narednik, obu�avao regrute u jednoj klagenfurt-skoj kasarni.

Kelneri su �utali. Pu�a�i ugasi�e cigarete. Po�to je izbliza zagledao svakog
kelnera i ustanovio da su im odela i u�tirkane grudi na ko�uljama bes-prekorni,
Lin� odlaze�i zareza da o�iste pepeljare. Ljutito, on li�no pri�e i otvori jedan od
prozora. Zatim, njegov pogled, o�triji od orlovog, otkri malo pra�ine u o�nim
dupljama fauna. Uvrnutim kraji�kom maramice bri�ljivo ukloni pra�inu. Kip sve ovo
otrpe cerekaju�i se.
Posle toga Lin� pohita na sprat, u sobi za obla�enje svoga gospodara. Hteo je da se
uveri da li je sve u redu. Mala sobica sa plakarima, koja je vezivala spava�u sobu
sa kupatilom, bila je pokrivena �ilimom od velura, zelenim kao gra�ak, i svilenim
tapetama i zavesama u istoj boji. U vazduhu se �irio prijatan miris lavandla.
U rupici pripremljenog fraka crvenelo se samo malo dugme francuske Legije �asti na
uzanoj zlatnoj vrpci, koja ozna�ava komanderski stepen. Ko�ulja za frak nalazila se
na divanu, pripremljena da se obu�e s najmanjim pokretom. Bila je polo�ena
"potrbu�ke", ra�irenih rukava, sa zavrnutim donjim delom kao otvor d�aka. Pru�ala
je utisak skoro �ivog bi�a koje je usled nesre�nog slu�aja do�lo u ovaj neobi�ni
polo�aj, �inilo se kao da se odnekud survala i bez svesti prostrla. U man�etnama
be�ivotno ra�irenih rukava blistala se platinom oivi�ena bri-Ijantska dugmad.
Ispred niske stoli�ice bili su pripremljeni eskar-peni, a pored njih srebrna ka�ika
za cipele, ta�no na onom odstojanju koje je potrebno da je savijeno telo
najzgodnije dohvati.
U kupatilu, na maloj stolici, na sli�an na�in kao ko�ulja, gospodara je o�ekivalo
donje rublje, i, tako�e na dohvat ruku, zavrnute, kratke, crne svilene �arape. U
rasporedu svih delova ode�e ogledali su se sra�unati pokreti �oveka koji se u roku
od nekoliko minuta obla�i uz pomo� sobara koji je svoj posao uve�bao, kao �to
asistenti velikih hirurga munjevito dodaju instrumente za vreme operacije.
10
Lin� je sve pregledao veoma bri�ljivo. Kravatu za frak - iako za ovo nije postojao
nikakav opravdani razlog, zamenio je drugom. Na staklenoj poli-�ici kupatila
prima�e �etkicu za brijanje do sapuna, a sve to da bi sam sebi dokazao svoju
va�nost. Ve� odavno nije obla�io svog gospodara, ali je teret odgovornosti po�ivao
na njemu.
Pre odlaska, pogled mu jo� jednom obuhvati sobu i gotovo o�ive gospodara ku�e,
ogroman zna�aj njegove nevidljive li�nosti i autoriteta, prikazuju�i ga onakvog
kakav je bio u ma�ti svojih slugu.
Lin� prokrstari i dvoranama na spratu. Pred vratima su jo� stajale kantice sa
sidolom, boce s benzinom, krpe za brisanje i sli�no, - kao �ivi sve-doci
dvonedeljne bitke koju su �ene iz jednog pre-duze�a za spremanje stanova, sa
suknjama zadenutim o pojas, stubastim, crvenim nogama i do lakta raz-goli�enim
mu�kobanjastim mi�icama, vodile sa svakom pojedinom kvakom, prozorskim oknom,
�ilimom, celokupnim name�tajem i svim predmetima palate koja je sedam godina bila
zatvorena.
Lin� izdade nare�enja da se kona�no uklone ove uspomene na veliku bitku, koje su
delimi�no odista li�ile na ispaljene �rapnele. Zatim si�e u donje prostorije da
proveri rad kazana za centralno grejanje. Ma�ar, ba�tovanski nadni�ar, kome je bilo
po-vereno da lo�i, stade sa svojom lopatom vojni�ki "mirno" ugledav�i Lin�a, jer je
po njegovom odelu bio ube�en da pred sobom vidi glavom gospodara ku�e.
U isto vreme, na stolu sobe za rad na spratu, zazvoni telefon.
Gospodin Bert, koji se ba� obla�io i prikupljao prsluk od fraka na svom zama�nom
trbuhu, izi�e u ko�ulji iz tre�e sobe. Tokom godina prsluk za frak bese se od
silnog pranja skupio. S druge strane, gospodin Bert je, sa santimetrom u ruci
svakog meseca, tu�no konstatovao da mu se trbuh nikako ne smanjuje, uprkos
jutarnjoj sobnoj gimnastici, �ije je ve�-be zapamtio posmatraju�i svoga gospodara,
mada ih je izjutra pri otvorenom prozoru izvodio s najve�im po�rtvovanj em.
11
Obuven u lakovane cipele, brzim i kratkim koracima pohita do telefona.
- Alo, - progovori u slu�alicu veoma uzdr-�ljivo. Posle ovog grlenog francuskog
"alo" pre�e na nema�ki, izgovaraju�i nema�ke reci oprezno��u kojom igra� na konopcu
di�e nogu i klizi po visoko razapetoj �ici.
Dok je telefonirao, gospodin Bert svojom svilenkastom crnom bradom i debelim
podvaljkom pritisnu slu�alicu na grudi ukop�avaju�i slobodnim rukama zlatnu dugmad
u krute, �iste man�etne za frak.
Lik gospodina Berta bio je jedan od onih na �ije primerke danas u XX veku retko
nailazimo; ali u porodi�nim albumima sa somotskim koricama i srebrnim kop�ama s
po�etka devedesetih godina ili jo� ranije, gotovo i ne tra�e�i nai�U bismo na sliku
i priliku gospodina Berta. Isto tako bilo bi dovoljno da otvorimo mirnodopske
pozori�ne sveske La Petite Illustration, u kojima su tekstovi komada pro�arani
slikama pozori�nih scena. U starim komedijama Brijea i Tristana Bernara prevareni
mu�evi imali su ovakve podvaljke, upola skrivene iza crnih brada i ovakve iste
sitne, uvek nasmejane o�i pune samopouzdanja-
�- Ovde je sekretar gospodina Baldera - re�e mesje Bert, barataju�i i dalje
dugmetima za man�etne.
Po svemu sude�i saop�tena mu je veoma uzbudljiva vest, jer odjednom zgrabi
slu�alicu obema rukama.
- Kako? Pa to je u�asno!
Glas sa drugog kraja �ice pra�tao je brzim ritmom po crnoj plo�i slu�alice.
Govorila je sobarica Marije Jerice1 iz hotela na Margaretinom ostrvu. Saop�tila
je^gospodinu Bertu, da se umetnica na njenu najve�u �alost ne mo�e pojaviti i
pevati na soareu gospodina Baldera, jer ju je migrena u tolikoj meri �elo popodne
mu�ila da lekar nije hteo da joj dozvoli �ak ni nastup u Operi. Umetnica je,
dodu�e,
1 - �uvena operska peva�ica u god. pre ? svetskog rata (Prim, prev.)
12
ipak krenula u Operu, ali �e odmah posle predstave do�i ku�i i le�i u krevet.
Gospodin Bert u o�ajanju baci pogled na �a-sovnik. Osam i trideset. U deset �asova
po�inje so-are, za koji je pre dve nedelje razaslato po gradu 150 pozivnica na
francuskom jeziku, prvenstveno �lanovima stranih poslanstava.
Gospodin Bert se uhvati za glavu predose�a-ju�i sve pogrde kojima �e ga gospodar
obasuti zbog migrene slavne Jerice. Znao je da on ovakve prijeme nikada ne
prire�uje bez naro�itog razloga. Mo�da je �eleo da se upozna samo sa jednim jedinim
�ovekom, a ostalih 149 zvanica nisu bili ni najmanje va�ni. Dana�nji soare
prire�ivan je u �ast nema�kog princa Otmara, bliskog ro�aka nekada�njeg vlada-
la�kog doma. Tako je pisalo i na pozivnicama. Od pre nekoliko dana princ se nalazio
u lovu na podunavskom imanju jednog ma�arskog grofa. Ali, gospodin Bert je znao da
Balder nije ni u kakvim poslovnim vezama sa princom, koji je svoj �ivot posvetio
muzici, lovu i svojim nezakonitim ljubavnim vezama. S kim, ili s kojim ljudima se
gospodin Balder te ve�eri hteo bli�e da upozna, o tome gospodin Bert nije imao
pojma.
Pre �etrnaest godina zamenio je on svoj polo�aj u generalnom zastupni�tvu jedne
engleske fabrike automobila sa du�nostima li�nog sekretara Hen-rika Baldera, ali u
toku tolikih godina �esto je iskusio da je, i pored prisnog odnosa sa svojim �efom,
mada su Balderovi najskriveniji li�ni poslovi prolazili kroz njegove ruke (gospodin
Bert je imao ne samo pravo ve� i du�nost da otvara sva pisma), ipak bilo poslova o
kojima mu Balder nije govorio, iako od njih nije pravio nikakvu tajnu. Ovi poslovi
spadali su jednostavno u vi�i mehanizam �ivota i poslovanja, i gospodin Bert nikada
ne bi poku�avao da prodre u ovaj slo�eni mehanizam. Bio je upoznat s tokom i
rezultatima pojedinih akcija, divio se potezima velike igre, �iji smisao isprva
nije shvatao jer se njihova va�nost pokazala tek kasnije. Sahist-amater ovako
posmatra poteze velikih svetskih majstora, nesposoban da prati neme i tamne puteve
mi-
13
sli koji dovode do odluke pre no �to �e neki potez biti povu�en.
Sto se toga ti�e, gospodin Bert je svog gospodara smatrao bi�em vi�eg duha.
Upravljaju�i pripremama za soare, nedeljama je ve� razmi�ljao da li se mo�da me�u
�lanovima budimpe�tanskih stranih poslanstava nalazi onaj nepoznati, koji �e se
kroz nekoliko godina neo�ekivano ista�i u svojoj diplomatskoj karijeri i koji �e
odigrati zna�ajnu ulogu u svetskoj politici. Kao �to se obi�ni pion na �ahovskoj
tabli, u unakrsnoj vatri laufera i topa, u pre-te�em zapletu �itave kombinacije
neupadljivo prikrada, da bi, prikupljaju�i tajne niti spona, iznenada zastao na
jednoj ta�ki i tek tada pobedonosno za-sijao u neprikrivenoj snazi. Mo�da �e to
biti Rela-sicki sa kosim obrvama iz poljskog poslanstva? Ovakva naga�anja se,
dodu�e, obi�no nisu obisti-njavala. Svejedno, vide�e s kim �e Balder da se odvoji i
s kim �e du�e da razgovara u toku ve�eri. Mada su se i ta zapa�anja �esto
pokazivala proizvoljna i slu�ila samo da bi se obmanulo neko tre�e l'�e. Gospodin
Bert gotovo zastenja na telefonu: - Da li bih nekako mogao da govorim s umet-nicom?
U slu�alici opet zapra�ta�e reci, a za vreme duge re�enice gospodin Bert u�urbano
zakop�a svoje man�etne.
Po zavr�enom razgovoru potr�a u svoju sobu i na brzinu navu�e frak, u �ijoj se
rupici skromno �arenila uzana ljubi�asta traka nekog nepoznatog odlikovanja. U
glavi su mu se preplitale misli, kako da spase situaciju. Bilo je jasno da na
Jericu ne mo�e da ra�una. Mora joj, me�utim, na�i zamenu, jer �e u suprotnom,
muzi�ki program, koji se sastojao samo jo� od kvarteta violina, biti okrnjen.
Trebalo bi telefonom pozvati gospodina Baldera. Ali, gde da ga na�e? Pogleda na
�asovnik. Za dvoumljenje nije bilo vremena. Mora sam da uzme stvar u ruke.
Telefonom pozva direkciju Opere. Savla�uju�i se, mirno primi vest da se Jerica
nalazi na pozornici i da ni pod kakvim okolnostima ne mo�e da govori s njom. Ima
li, dakle, neka druga umetnica u Operi
14
koja bi zamenila Jericu i koja bi se primila da na soareu gospodina Baldera otpeva
po jednu pesmu od Sumana, Bramsa i jednu ariju - recimo iz "Tan-hojzera". Najdalje
u jedanaest �asova ona bi morala da bude na podij umu. Razume se, pomenuta peva-
�ica mora da bude dostojna ovog zadatka i inostranih zvanica. U pogledu honorara
ne�e biti nikakvih te�ko�a.
Gospodin Bert dade svoj telefonski broj i primi k znanju da �e dobiti odgovor u
roku od �etvrt �asa.
Ovu uzbudljivu �etvrtinu �asa iskoristi zatim da sve pregleda. Prvo je u�ao u sobu
za obla�enje svog gospodara. Iako ovo nije, strogo uzev, spadalo u njegov delokrug,
on bri�ljivo pre�e pogledom po pripremljenim delovima ode�e, u stvari, samo koliko
da u mislima jo� jednom sam sebi doka�e pot�inje-nost Lincovu, jer su se uzajamno
mrzeli, ukoliko je to uop�te bilo mogu�no u disciplinovanom duhu ove ku�e. Ko�ulja
za frak jo� je nepomi�no le�ala na divanu sa ra�irenim rukavima, izvrnuta,
o�ekuju�i gotovo s nestrpljenjem u tom neudobnom polo�aju da je njen vlasnik obu�e.
Gospodin Bert zaviri u kupatilo i, tobo�e zna�ajnim i rasejanim pokretom ruke,
odma�e �etkicu za brijanje od sapuna u srebrnoj kutiji na staklenoj polici, ne
znaju�i da je Lin�, sa istim izrazom lica, malopre pribli�io jedno drugom ova dva
predmeta.
Zatim ode u veliku dvoranu na �ijem je blistavo ugla�anom prostranom parketu, koji
je svojim krupnim �arama imitirao ogroman tepih, bilo poredano 150 stolica s
pozla�enim nogama stvaraju�i tako malo gledali�te. Na naslonu svake stolice visilo
je o gajtanu svileno jastu�e za le�a. Iako je gla�anje parketa bilo zavr�eno jo� u
ranim podnevnim �asovima, i otada kroz otvorene prozore stalno strujao sve�
prole�ni vazduh, ipak je sada, po�to su prozori bili zatvoreni i radijatori �irili
toplotu, ogromna dvorana jo� uvek odisala mirisom terpentina �to, me�utim, nije
delovalo neprijatno. Bio je to blag, �isto�om zasi�en miris. Gospodin Bert sa
zadovoljstvom udahnu vazduh svojim pokretljivim nozdr-
vama.
15
Ili
�ela dvorana bila je poplavljena tamnocrvenom svilom i somotom. Elektri�na svetlost
dvojako se odbijala od dveju razli�itih materija: mutno sa somot-skih zavesa na
prozorima koje su se spu�tale do zemlje, a �ivahnim sjajem sa istobojnih svilenih
tapeta na zidu.
Sa blistavo bele tavanice, koja se u blagom luku svodila nad zidove, spu�tao se
veliki polilej od stakla i bronze; me�u li��em od bronze skrivale su se amorete,
koje su u ispru�enim rukama i vrtoglavom polo�aju vazdu�nih akrobata dr�ale bukete
sveca. Odozdo se polilej zavr�avao ki�ankom od bronze. Du�inom dvorane rasipahu
svetlost druga dva manja i sli�na polilej a, uz pomo� �itave �ete zidnih sve�-
njaka. U udubljenjima prozora uzdizale su se palme, osim prozora u sredini koji je
ujedno slu�io i kao vrata �to vode na balkon.
�elu dvoranu, do visine pojasa, obuhvatala je lakovana lamperija boje slonova�e,
koju su uokvira-vale zlatne linije. Iste zlatne linije vodile su i gore, du� ivice
lukova.
Stubovi od sijenskog mermera, toplog i �u�kastog sjaja, nosili su na svojim
baroknim jonskim glavama teret tavanice, a bili su uglavljeni u tamne, gotovo crne
kocke. Gospodin Bert, koji je imao mnogo smisla za lepotu, lagano pre�e pogledom
preko stu-bova - divnom telesnom gardom od kamena - �elom njihovom du�inom, bez
namere da ih nadgleda, ve� da i ovom prilikom ustanovi njihovu lepotu iz koje je
izbijala spokojna i mo�na snaga. Ispred redova stolica uzdizao se podijum sklepan
od jelovih dasaka, grubo premazan crnom bojom. Jednostavni podijum delovao je �udno
usred rasko�i ostalih materija u dvorani, ali je ujedno u neku ruku stavljao do
znanja da iznad ovih manastirski skromnih dasaka po�inje jedan drugi svet, gotovo
projeciran iz daljine: svet umetnosti.
Na podij umu se nalazio crni Stenvej klavir, i u mukloj ti�ini dvorane taj
zatvoreni instrument izazivao je �udno ose�anje u osetljivoj ma�ti gospodina Berta.
16
Kakva beskona�nost, kakve bure tonova, koliki oblaci ljudskog duha i ose�anja,
kakve munje i grmljavine se kriju u ovoj velikoj crnoj lakovanoj kutiji. Pre sedam
godina, kada je u ovoj ku�i prire�en poslednji soare, za ovim istim klavirom sedeo
je Vladimir Horovic usred zvu�nog tornada varijacija iz opere "Karmen", a posle
toga je kraj ovog klavira Saljapin otpevao "Ej, uhnjem".
I on poku�a da se seti melodije "Ej, uhnjem". Ali ne kroz Saljapinov lik, jer
uspomena na njega nije bila dovojno jasna, ve� u vezi s jednom scenom u nekom
pari�kom kabareu, gde je ova pesma bila dramatizovana �ivom slikom. Jaka scenska
svetlost, ljudske prilike u dronjcima, le�a pogrbijena pod konopcem za vu�u, u
jaucima muzike ritam Volge, - sve to sada u njemu o�ive.
Gospodin Bert podi�e poklopac od klavira i svojim debelim ka�iprstom udari po
jednoj od dirki. Zvuk s negodovanjem polete sa uspavanih �ica, i to tako �ivo da
gospodin Bert i nehotice po�e pogledom da tra�i ton koji je gotovo uo�ljivo obletao
oko tavanice prazne dvorane.
Osim klavira na podij umu je bilo jo� nekoliko stolica i stalaka za note. Prelaze�i
na drugu stranu dvorane, i name�taju�i ma�nu za frak u velikom venecijanskom
ogledalu, pevu�io je melodiju "Ej, uhnjem".
Na mermernoj plo�i ogledala - tako�e mermera iz Sijene - stajale su dve kineske
"poudre bleu" vaze, visoke kao dete i najne�nije nijanse svet-loplave boje, kao dva
skamenjena, neobi�na, velika zvonasta cveta. Ogromno ogledalo uzdizalo se sve do
tavanice, uokvireno �irokim, �ipkastim zlatnim ra-mom. S obe strane rasipala su
svetlost dva velika sve�njaka u francuskom stilu, ali sa sna�nim glomaznim motivima
kakve je popularisala Marija Tere-zija.
Gospodin Bert je i dalje pevu�io melodiju "Ej, uhnjem" prelaze�i dvoranu za
ru�avanje, u kojoj je bife ve� bio postavljen. Sve je bilo na svom mestu, trebalo
je samo jo� upaliti velike kandelabre da bi pri svetlosti sveca u slikovitoj
rasko�i boja zablistali
2 Osveta nt4t4M"
zlatni i srebrni aspik, skerletni oklopi velikih rakova, sne�nobelo meso riba,
razne nijanse kopuna, fazana, tele�ih i srne�ih hrptenja�a, �ute, plave i
ljubi�aste torte i raznobojne vrpce na korpama s vo�em, stotine raznovrsnih jela,
ukra�ene girlandama cve�a, u odblesku srebra i kristala. Na sredini stola kuvarska
ve�tina uobli�ila je glavu divljeg vepra od pa�tete, s o�njacima nekada�njeg �ivog
vepra, koji su �trcali bele�i se iz primitivne vajarske tvorevine. Delo je, dodu�e,
vi�e li�ilo na glavu krave negoli na glavu divljeg vepra. I sama materija nije bila
dostojna divljeg vepra, s obzirom da je u masi pa�tete bilo i gu-��ije d�igerice.
Gospodin Bert se i nehotice setio kipa divljeg vepra, koji se nalazio iza
firentinskog Mer-cato Nuovo i koji je Taka kopirao u bronzi prema originalu u
muzeju Uffizi.
Pevu�e�i i dalje melodiju "Ej, uhnjem", gospodin Bert naglo strpa u usta sendvi� sa
kavijarom, jer mu nepce nije moglo da odoli tolikim primamljivostima. "Ej, uhnjem"
umu�e i on proguta sendvi� s bla�enim izrazom lica koji je u takvim prilikama
svojstven samo punokrvnim Francuzima. U isto vre-me sre�ivao je �iniju, da prazno
mesto na njoj ne bude uo�ljivo.
U tre�oj sobi zazvoni telefon. Svojim sitnim koracima gospodin Bert potr�a onamo.
Javljao se sekretarijat Opere. Uspelo im je da stupe u vezu s peva�icom Timom Z.
Nedej, koja je posle du�eg sekretarevog nagovaranja pristala da nastupi. Gospodin
Bert primi umiruju�i odgovor da je pomenuta peva�ica istaknuta �lanica Opere i
jedna od najboljih ma�arskih koncertnih peva�ica.
- Wollen Sie den Namen buchstabieren1 - re�e u slu�alicu svojim grlenim glasom "r"
i, po�to je ta�no zapisao slova, strpa cedulju u d�ep od pan-talona.
Zatim se povu�e u svoju sobu i sede za pisa�i sto da napi�e koncept za objavu u
vezi promene programa, jer je to, razume se, bila njegova du�nost.
1 - Recite mi njeno ime slovo po slovo.
18
Neobi�no sitnim i tankim slovima ispisao je na francuskom jeziku slede�e redove:
"Dame i gospodo! Na svoju veliku �alost moram da vam saop�tim da usled lak�eg
oboljenja umetnica Marija Jerica ve�eras ne�e nastupiti. Ume-sto nje . . (gospodin
Bert ma�i se d�epa i izvu�e onaj komadi� hartije) - nastupi�e Tima Z. Nedej,
ma�arska koncertna peva�ica svetskog glasa. Molim vas da je primite blagonaklono."
Po�to je pro�itao koncept, precrta reci "svetskog glasa" i umesto njih upisa:
"odli�na".
Zatim je, pritiskuju�i svoje meke nokte, lupao glavu da na�e novu zavr�nu re�enicu
i najzad se odlu�i za ovaj kona�ni tekst:
"Molim vas, da joj olak�ate te�ki zadatak da zameni Mariju Jericu."
Da, tako �e biti dobro. U odnosu na publiku zvu�a�e skromno, a peva�ica Nedei ne�e
mo�i da se uvredi, jer ne�e �uti objavu. Tek posle ovoga ona �e iza�i iz sobe za
umetnike, verovatno uz pljesak u�tive publike.
Gospodin Bert po�e da seta po sobi i nekoliko puta ponovi tekst u sebi. Onda stade
pred ogledalo da namesti osmeh i ton. U me�uvremenu baci pogled na �asovnik: devet
�asova i nekoliko minuta.
Tog trenutka, uz plitke �iroke mermerne stepenice �to su iz trema dvorca vodile do
sprata i svojom tankom, re�etkastom zlatnom ogradom podra�avale stepenice starih
aristokratskih dvoraca, preko debelog crvenog tepiha, umorna koraka peo se �ovek u
sportskom odelu. Dole, na vratima, u pregrejanom zaklonu od vetra - po�to je ceo
dan igrao golf, iznenada ga je savladao umor. Me�u zubima mu se, za-denuta u prostu
drvenu mu�tiklu, dimila cigareta.
Bio je to gospodar ku�e, Henrik Balder. Ili mo�da Henrih Balder, ili pak Anri de
Balder, jer ni reci nije znao ma�arski.
* 19
II
Gospodin Bert stade pred vrata koja su vodila u kupatilo. Znao je da Balder sad
sedi u kadi s vru�om vodom, po svom obi�aju s platnenom kapom umo�enom u ledenu
vodu na �elavoj glavi. Kad god je trebalo da svom gospodaru saop�ti ne�to
neprijatno, obi�no bi birao ovaj trenutak. S jedne strane, vrela vod^ ga prijatno
obuhvata, a pod njenim dej-stvom �ak i ovaj krupni, napra�iti �ovek postaje
pitomiji. Gospodin Bert je smatrao da je svakako mnogo zgodnije raspravljati s
bledozelenim lakiranim vratima od kupatila, koja nemaju neprijatan obi�aj da
hladnim i prodornim pogledom ispituju izraz lica svog sagovornika. Uz to, mogao je
da se nasloni na ta ista vrata, a po�to udoban polo�aj tela omogu�ava i glasu
siguran i neposredan zvuk, ovo je predstavljalo jo� jedno posebno preimu�stvo.
Balderov razdra�ljiv ton bio mu je katkad u tolikoj meri nepodno�ljiv da bi ga rado
zamenio izvesnom telesnom kaznom, pod uslovom da to niko ne dozna, pa �ak ni
izvr�ilac kazne. Koliko hipokrizije u ljudskom dru�tvu! Koliko bi bilo
jednostavnije da se izvesne stvari rese ja�im ili slabijim udarcima; umesto toga
optere�ujemo slo�enu mre�u na�ih �ivaca i preko tog osetljivog filtera prosti i
po�teni udarac dolaz'i do izra�aja samo u munji gnevnog pogleda, ili u prigu�enom
siktanju, a otrov naprasitog ose�anja skrivamo u bog te pita kom tajnom kutku du�e.
U tom pogledu gospodin Bert se u celosti saglasio sa u�enjima Mi�el Tarida, �ijem
je kru�oku pripadao u kafani "Dom" kad god bi boravio u Parizu. Tarid je polaze�i
od Frojda osnovao filozofsku �kolu �ije je temelje postavio svojim delom "La
sincerite des sentiments humains".1 Tarid ranija nije izbijao iz "Kafe de la Pe",
ali otkako je prilikom jedne sva�e o�amario poslovo�u, iz �ega se zatim izrodila
grdna tu�a, �elo dru�tvo se preselilo u kafanu "Dom".
1 - Iskrenost ljudskih ose�anja.
20
Gospodin Bert triput brzo kucnu u vrata kupatila. Odande mu, ispod vla�ne kape,
odgovori zami�ljeni glas.
Gospichn Bert je znao da u takvim trenucima njegov gospodar uvek progovara na
jeziku na kome je upravo razmi�ljao. Iz toga je lako bilo izvesti zaklju�ak kojim
svojim poslovnim interesima i kojom zemljom ss Balder u mislima zanimao. Naravno,
gospodin Ber; odgovori jezikom kcji mu je Balder i nehotice nazna�io. Ovo utoliko
pre �to je mnogo bolje govorio engleski nego nema�ki.
Naslon icn na vrata, iapalom je izgovorio reci na samom otvoru, kao na nekim
ogromnim, uspravnim usnama �
- Jr.v:rate �to Vas uznemiravam, gospodine Bal-deru ... Pre jednog �asa Jerica je
ct Kazala nastup ... Smatrao s^in da joj treba na�i zamenu ...
I on podroono ispri�a sve doga�aje. Govorio je umiljatim glasom, bez zastajkivanja,
a zavr�io ovim recima:
- Pomenuta peva�ica je jedna od najistaknutijih koncertnin peva�ica, njeno ime mi
je veoma dobro poznato...
V- Kako s� zove? - upita glas iz kade.
Tog trenutka gospodin Bert oseti da se s njim zbiva ne�to stra�no. Ime Time Z.
Nedeji izletelo mu je iz glave kao tek zarobljena ptica iz kaveza �ija su vratanca
oma�kom ostavljena otvorena. Opipa d�ep od pantalona, da se pomogne malom ceduljom,
ali nje nije bilo.
Iza vrata se za�u sna�no pljuskanje vode, kao kad neko izlazi iz kade.
Gospodin Bert iskoristi ovaj �um da se udalji od vrata na vrhovima prstiju,
isplaziv�i vrh jezika a odr�avaju�i ravnote�u ra�irenim rukama. Pa jurnu u svoju
sobu obaraju�i putem stolice, i po�e da tra�i cedulju na kojoj je zapisao prokleto
ma�arsko ime peva�ice. Najzad ga prona�e pod rukopisom svog govora. Onda isto tako
ne�ujno opet dotr�a do vrata od kupatila i, po�to je u plu�ima prikupio dovoljno
vazduha da prikrije te�ko disanje, upita:
21
- Sta ste izvoleli pitati?
Za to vreme, na rastojanju cd nekoliko santi-metara, zahvalno je gledao u vrata
koja su ga spasla. Balder je ve� stajao pred ogledalom u beli�a-stom i �uto-
prugastom ogrta�u za kupanje, koji je prethodno zagrevan u specijalnom �eli�nom
orman-�i�u, i sapunjao se za brijanje. Davno, pre otprilike dvadeset i pet godina
po�eu je da re brije sam. Pre toga, spokojno bi zabacio i naslanjao glavu na
naslone berberskih stolica nepoznatir. brija�nica, pru�aju�i svoje obna�eno grlo
pomo�nicima koji su po masnim, crnim kai�ima �ustro o�trili brija�e da je sve
pucalo. Ali onda je jednog lepog dana kupio pribor za brijanje i otada se brljao
sam, mada mu to iz po�etka nije i�lo najbolje od ruko. Vi�e nije mogao da zamisli
da mu se ne�ija ruka seta oko grla, pa �ak ni �iletom. Zbog �ega je u njegovoj du�i
do�lo do ovakve promene, ni samcrn sebi nikada nije priznavao.
Stajao je, dakle, pred ogledalom, razmaknutih nogu, sapunjaju�i lice.
Gospodin Bert, ovo, dodu�e, nije mogao da vidi, ali je ta�no znao. Stavi�e, bilo mu
je jasno i to da njegov gospodar tog trenutka �etkicom za brijanje barata oko svoje
gu�e i da je zabioic glavu, jer je, odgovaraju�i ovakvom polo�aju, Balder
progovorio izmenjenim glasom.
- Kako se zove peva�ica? - postavi pitanje ne�to glasnije.
- Tima Z. Nedej - re�e gospodin Bert s velikim pouzdanjem i baci pogled na cedulju
u �aci.
Odgovora dugo nije bilo. �uo ^e samo tihi zveket �eli�nih predmeta po staklenoj
polici pod ogledalom. Balder je o�igledno bio zauzet drugim mislima.
U i��ekivanju, gospodin Bert po�e da ma�e ceduljicom i da se njome hladi po bradi
kao nekom lepezom. Najzad Balder iptik progovori:
- Ko vam je preporu�io tu d-�mu?
- Sekretar.
Gutanje. Pa opet Balder:
22
- Da li vam je poznato da sekretar s tom pe-va�icom odr�ava intimne ounose?
'\ - Kako rnolim?
U takvom slu�aju svaki sekretar preporu�uje svoju ljubavnica.
�uv�i ovu cini�nu izjavu, gospodin Bert nabra obrve i dobaci vratima prete�i
pogled. Ali blagi glas kojim je progovorio bio je su�ta suprotnost izrazu njegovog
lica.
- Oh, gospodine Balderu... ta valjda to ne mislite ozbiljno!
A rekav�i ovo, pomisli u sebi, da li ovaj strahovito o�troumni i nedoku�ivi �ovek
naslu�uje ne�to od onoga �to se dogodilo izme�u njega i gospo�ice Or-trude Hile,
kojoj je pro�le godine, pomo�u Baldera stvorio rukovode�i polo�aj na berlinskom
aerodromu?
U kupatilu ponovo za�u�ta voda iz otvorene slavine.
- Umesto Jerice - re�e Balder malo kasnije - ne mo�e da nastupi nekakvo nepoznato
ime. Nonsense! (Ova re�, izgovorena dubokim engleskim "a", bila mu je omiljena
uzre�ica-) - Telefonirajte i recite da ne treba da do�e. Bolje ni�ta negoli ne�to
desetorazredno.
Gospodin Bert ponovo nabra obrve i vratima uputi revoltiran, gotovo prezrivi
pogled. Dug niz godina provedenih kraj Baldera razvio je u njemu skrivena socijalna
ose�anja, mada nije bio u stanju da objasni uzrok tome, jer je, dodu�e, ranije bio
siromah, ali je blagodare�i Balderu za poslednjih deset godina stekao toliki
imetak, da to �ak ni sebi nije voleo da prizna. �tedljivo��u francuskog
malogra�anina prikupljao je kapital uglavnom od tantijema koje je primao kao �lan
uprava nekih manjih predu-ze�a. Njegov imetak se sastojao od odli�nih vred-nosnih
hartija i osam stotina hiljada �vajcarskih franaka gotovog novca. U dubini du�e bio
je svestan da mu je sudbina sve ovo pru�ila nezaslu�eno, i zato, kad bi ugledao
siromaha, razdirala bi ga samooptu-�uju�a ose�anja, o kojima nije voleo da razmisli
a. Svojom osetljivom i �ivahnom ma�tom jasno je sebi predstavio �ta se tog trenutka
zbiva u stanu peva�ice.
23
Ona se �urno i uzbu�eno obla�i, za to vreme peva jer za probu nema vi�e vremena.
Borba napetin �ivaca je sudbina umetnika. A onda neo�ekivani, kao s neba pao
honorar, verovatno va�niji od svega, koji �e, raspore�en na razne delove po
izvesnim bezvaz-du�nim ta�kama materijalne strane �ivota, resiti mnoge probleme.
Ovamo toliko, onamo onoliko, jedna haljina, neki manji dug, mo�da �e ostati jo� i
za jedno malo putovanje koliko da se skokne do Be�a, - a sve to promi�e glavom
peva�ice dok se grozni�avo obla�i i peva, i u neo�ekivano zagrejanom i potenciranom
ose�ajnom svetu ovih trenutaka, neispla�eni ra�un za �e�ir lebdi u vazduhu zagrljen
s jednom od Bramsovih melodija.
Zar sve to poni�titi? Ne, to bi bilo ne�ove�no! Gospodin Bert iskoristi �u�tanje
vode da sabere misli. 2ao mu je bilo i zbog govora koji je ve� nau�io i zato gotovo
preklinju�i re�e:
- Nemogu�no, gospodine Balderu ... Peva�ica stanuje daleko, mo�da se ve� uputila
ovamo... Molim Vas, budite spokojni, dobi�emo prvoklasnu produkciju ...
Umesto odgovora voda opet po�e da �u�ti iz slavine. Tog trenutka Lin� zastade pred
vratima javljaju�i da je mis En Clinton stigla.
Gospodin Bert odlu�i da �utanje shvati kao odobravanje i ostaviv�i glavnog sobara
pred vratima kupatila, �urno nestade.
Za to vreme, po�to je u garderobi skinula svoju bundu od samurovine, mis En Glinton
u narand�asto-�utoj ve�ernjoj haljini, kao neka usamljena kraljica, pela se
mermernim stepenicama. Bundu je pro�le godine kupila u Njujorku za petnaest hiljada
dolara, i tom prilikom objavio je jedan ameri�ki modni �asopis njenu sliku i cenu
bunde.
Ona je bila prvi gost. Po�to se popela, obi�la je sve dvorane na spratu.
�mirkaju�i, kratkovidim o�ima pre�e pogledom po zidovima i name�taju. S lornjonom
od kornja�ine kosti ispred o�iju, po�e redom da obilazi �udesno obilni, veliki sto
sa bifeom na kome su kandelabri kao na kakvom ogromnom odru, bili ve� upaljeni.
Skinuv�i jednu sne�nobelu
24
rukavicu, violetno lakiranim noktima, uzane, umorne ruke otkinu zrno zlatnog gro��a
i oprezno ga gurnu me�u jako namazane usne. Sa zrnom gro��a u zubima povu�e se
zatim u jedan od engleskih salona i najzad sede u veliku, zelenu naslonja�u.
Njen pogled se zadr�a na velikom sve�njaku, koji je bio umetni�ki sastavljen od
rogova jelena lopatara. Pozdravila ga je kao starog poznanika. Nekada ga je sama
izabrala u San Francisku, u radnji Japanca Riukiu.
Ispred kamina stajao je nizak sto�i� iz doba � Tjudora, upola pokriven
skerletnocrvenim, vite�kim ogrta�em, kao da ga je neko ovla� i slu�ajno bacio na to
mesto. Na ogrta�u je le�ao ma� bez korica. Prema pismenoj potvrdi antikvara nekada
je bio li�na svojina lorda od Verulama, kancelara engleskog kralja Jakova I, koji
je pod imenom Francis Bekon u�ao u red besmrtnika.
Mi� Glinton sa zadovoljstvom uo�i da se ogrta� i ma� nalaze na niskom sto�i�u u
istom polo�aju kako ih je ona pre sedam godina namestila. Vrhunac ve-�tine
unutra�njeg dekorisanja, za koje je mi� Glinton u sebi ose�ala velike sposobnosti,
ispoljio se u ovakvim namernim slu�ajnostima.
Mi� ErT~Glinton bila je ve� dvanaest godina zva-ni�na prijateljica Henrika Baldera.
Zakoni koji su sankcionisali njihovu vezu nisu bili pisani, ve� su potekli iz
�ivotnog shvatanja i navika one privilegovane klase ljudi, koje �ivot velikog
stila, a prvenstveno neograni�ena nov�ana sredstva, u izvesnom smislu uzdi�u iznad
gra�anskog zakona.
Mis En Glinton bila je k�i jednog lekara iz Da-blina. Njih je bilo dvoje, ona i
njen brat D�ek, �est godina stariji od nje. En je imala osam godina, kada je
izgubila majku i otada je roditeljska ku�a, za nju zna�ila veoma malo. Otac joj je
bio lekar sa skromnim prihodima, ali je i ovaj skromni prihod predstavljao pravo
�udo kad se uzme u obzir da je Robert D�. Glinton sve bolesnike koji su mu se
obra�ali primao uvek s najneljubaznijim izrazom lica. Njegovo suvo, mr�avo lice
davalo je utisak da iz njega ne bi potekla krv ako bi slu�ajno pao na nos,
25
ili ga ko �eki�em udario po njemu, nego bi se jednostavno razbilo u parampar�ad kao
neugla�ani zemljani sud. Lekar je voleo da se bavi nau�nim problemima i smatrao bi
kao uvredu kada bi mu se ribarski trgovac iz iste ulice obratio �albom, da od pre
nekoliko nedelja ose�a neke �udne bolove u stomaku. Uop�te uzev, mrzeo je i
prezirao bolesnike, �to je bilo prili�no razumljivo, jer je �eleo da izle�i �itavo
�ove�anstvo. Bio je li�ni prijatelj Francisa Darvina, sina velikog Darvina, a pisao
je eugenetske �lanke za razne medicinske �asopise, koji su �ak i kao takvi bili
neverovatno dosadni. U njemu se krio uzvi�eni * duh, ali u osnovi nije bio darovit
i zbog toga je po svom unutra�njem bi�u bio suvoparan i gorak.
Politika mu je bila odvratna. Nije u�estvovao ni u kakvom politi�kom pokretu; s
visokog prestoJa svojih planova i snova smatrao je pokrete svoje sop-stvene irske
domovine detinjastim budala�tinama koje ionako ne vode cilju. Velikom krajnjem
cilju! Jedno prepodne kada je krenuo u posetu jednom svom bolesniku - putem je u
mislima vodio diskusiju s po-slednjim �lankom nema�kog profesora Forbi�era - nije
ni primetio oko sebe uli�nu buku i iznenada se obreo usred grupe demonstranata.
Nekoliko trenutaka kasnije, iz jedne sporedne ulice dolete engleska policija i za
tili �as rasturi grupu demonstranata. Lekar tako�e osta na plo�niku, - te�ka,
kratka abonosova palica jednog od policajaca te�ko ga je ranila po lobanji. Ovo
se dogodilo nekoliko godina pre rata. Lekar je prezdravio, ali nikada vi�e nije bio
uistinu zdrav �ovek. Mu�ili su ga poreme�eni vid i osetlji-vost na sve �umove, te
je �ivot kraj njega bio pravi pakao.
Sa �esnaest godina En je kona�no napustila ro-diteljsku ku�u. Preselila se u
Man�ester, najzadim-Ijeniji grad na svetu, gde je �ivela u porodici svog ujaka, kod
imu�nih ljudi koji su ljubazno primili lepu ro�aku. Njena gusta, kao tre�njevo drvo
crvenkasta kosa, �ije su se niti prelivale od nekog unutra�njeg sjaja, njena bela
put sa gotovo neprimetnim pegicama, zelene o�i pro�arane zlatnim ta�kicama, njen
savr�eni stas, dugi udovi koje je lenjo klatila
26
u hodu, privla�ili bi sve poglede u restoranu Midland hotela, u kome se sa svojim
ro�acima �esto pojavljivala na ve�eri.
Nije imala punih sedamnaest godina kada je stupila u ljubavne veze sa svojim
zubarom. Pojedinosti svog pada do koga je do�lo bez ikakvog uvoda, u nemogu�em
polo�aju, dok vrata ordinacije nisu ni bila zaklju�ana, �esto bi posle nekoliko
godina pri�ala svojim intimnim prijateljima, kao neobi�ni primer �ulne eksplozije
koja je kao munja istog trenutka o�inula i nju i zubnog lekara.
Dve godine kasnije En se udala, ali ne za zubnog lekara ve� za bogatog fabrikanta
�eli�nih �ica iz Birmingema koji je vi�e od dvadeset godina bio stariji od nje. Iz
ovog braka izi�la je posle osam meseci sa ogromnom garderobom, automobilom i
otpremninom od nekoliko hiljada funti. Iznad En je otada prohujalo petnaest godina,
dok je kroz raskide, skandale i kratki ali op�te poznati odnos sa jednim �lanom
kraljevske porodice sticala sve vi�i �ivotni polo�aj, sve ve�u slavu, pa �ak i
lepotu.
U trideset petoj godini postala je najzad prijateljica lorda Paterlanda, koji je
bio predsednik jedne velike engleske fabrike aviona, i koji je na op�te
zadovoljstvo �ele engleske aristokratije javno varao s njom svoju �enu, jer je ledi
Paterland �elom svetu bila neobi�no odvratna.
Tada, posle nepunih �est meseci pojavio se Balder u �ivotu En, on je tada imao
svega �etrdeset godina, ali je ve� bio jedan od glavnih akcionara fabrike.
Paterland je svako jutro ja�u�i odlazio u Hajd park a njegova �ena je s prozora
svoje ku�e u Park Lenu svako jutro morala da gleda kako se njen mu� na po�etku
svoje �etnje na konju susre�e sa En, koja bi tako�e dolazila na konju u pratnji
svoga konju-�ara. Paterland je voleo da sam pred sobom i pred drugima izigrava
veoma zaposlenog �oveka. Za vre-me jutarnjih �etnji na konju, �esto bi mu se
pridru�ili poslovni prijatelji, tako�e ljubitelji ovoga sporta s kojima je
Paterland dolazio u dodir samo u ovo doba dana, jer mu je svaki minut bio zauzet.
To je zna�ilo da je posle jahanja i obilnog doru�ka puna
27
dva sata �itao novine, pre ru�ka bi obavio jo� jednu du�u �etnju u parku, a kada bi
povremeno ipak morao da navrati u svoju kancelariju, vi�e je voleo da iznenada
otputuje. Najve�i deo svojih zvani�nih funkcija obavljao je u sedlu i u tome je
bilo ne�eg vladarskog, �to je on pripisivao �injenici da je porodica Paterland
vodila poreklo od Henrika II. On je, u stvari, voleo da se prika�e pred En, kako
okru�en sa tri-�etiri konjanika, kao na kakvom o�ivljenom istorij-skom portretu,
razgovara, dodu�e, ne o planu bitke kod Bloa, ali bar o nekim berzanskim manevrima.
S druge strane, voleo je da En pokazuje svojim poslovnim prijateljima, jer je ona
odista predstavljala veoma prijatan prizor. Davala je utisak kao da joj nema vi�e
od trideset godina, dok je nasuprot tome, Paterland imao preko �ezdeset. "Evo
koliko sam mlad!" - zna�ilo je blistavo prisustvo lepe En kraj njega. Jo� da
Paterland nije imao tako sme�no tanak glas, a na konju, u senci ogromnog drve�a
Haj d parka, na jutarnjem povetarcu njegov glas je bio jo� tanji.
Prilikom ovakve jedne jutarnje �etnje na konju, Paterland je predstavio Baldera
lepoj En. Bio je to letimi�ni susret, izmenjali su jedva nekoliko reci. Njihovo
poznanstvo se nastavilo posle nekoliko ne-delja, na brodu kojim je i Balder putovao
prate�i Paterlanda u Ameriku u cilju nekih zajedni�kih poslova. Prema tada�njem
stanju stvari, En je putovala istim brodom. Pet dana su En i Balder �eta-ju�i
kru�ili po palubi koja se lenjo ljuljala, jer je lord od jutra do mraka igrao
brid�. Za vreme ovih �etnji En oseti da ima ne�eg sudbonosnog u njenom susretu sa
Balderom. Ona mu to saop�ti tre�eg dana bez ikakvog ustru�avanja. Balder je njene
reci saslu�ao nepomi�na lica, ni na kraj pameti mu nije bilo da svoje te�kom mukom
stvorene, odJi�ne poslovne veze sa Paterlandom stavi na kocku zbog nekakve glupe
avanture. Svojim �utanjem hteo je u�tivo da je odbije. En je, me�utim, shvatila
njegovo �utanje kao da je i mu�karac potresen do dna du�e. Uostalom, Balder nije
imao razumevanja za slasti du�evnog �ivota koji �ene mogu da pru�e mu�karcima. Sle-
28
de�eg dana na njega nisu uticali stalno prisustvo En i o�igledni dokazi njene
simpatije, nego onaj razgovor koji je dva dana pre dolaska u Njujork, za doru�kom
vodio sa Paterlandom. Rastavljaju�i pe�enu haringu na svom tanjiru ve�tim pokretima
na sitne delove, tako da su pribor za jelo i njegove ruke leb-deli neverovatnom
lako�om u vazduhu, lord pro�apta svojim tankim glasom:
- Veliku sam glupost napravio, dragi prijatelju, mo�da najve�u u svom �ivotu.
- Kako to mislite?
Paterland, koji je tog trenutka imao puna usta, klimnu glavom u pravcu Eninih
apartmana. Pa po�to proguta zalogaj, nastavi:
- Mnogo! Isuvi�e mnogo za mene, ta �ena... Vi�e ni�ta ne re�e i bez reci produ�i
da doru�-
kuje, a zatim skrenu razgovor na drugu temu.
Balder je tog dana prvi put otkrio koliko je En lepa. Uve�e, na mra�noj palubi,
zagrlio ju je i poljubio. Te no�i otpo�e njihov ljubavni odnos.
Kasnije je postao svestan, iako o tome nisu govorili, da �e mi� En Glinton
zauzimati zna�ajne pozicije u njegovim rashodima.
Nikada nisu stanovali zajedno. Ve� prvih godina njihovog poznanstva katkad se
mesecima nisu vi�ali. Na taj na�in bilo je omogu�eno da ljubav i strast gotovo
neprimetno ustupe mesto nekom tako re�i zakonitom stanju, �iju je sigurnu osnovu za
mi� En Glinton predstavljao teku�i ra�un otvoren na njeno ime. Od strane En, stvar
je bila predstavljena tako da bi ona ve� odavno bila Paterlandova �ena, da je
Balder onda nije neo�ekivano ugrabio. Te�ko bi bilo dokazati neta�nost ove izjave i
Balder bez pogovora primi obja�njenje koje se povremeno veoma odlu�no pojavljivalo
u Eninim primedbama, te mu tako ona veoma takti�no skrenu pa�nju na njegove
materijalne obaveze prema njoj.
Ovo je u stvari bilo izli�no, jer ju je Balder ce-nio i voleo, otprilike s istim
ose�anjem s kojim je En volela i cenila svoju bundu od samurovine. Skupa stvar, ali
spada u okvire onih formi �ivota koje je Balder vodio. Iz nje je uvek zra�ila
otmenost, bilo
29
da se s njom pojavljivao u vagon-restoranu plavog voza, bilo na palubi prve klase
parobroda "Ma�e-stik", na trkama, ili, pak, na ulici.
Osim nov�anih mogu�nosti, u �ijim okvirima je i �ena njenog ranga mogla da
zadovolji sve svoje �elje, u daljoj sudbini mis En Clinton zna�ajnu ulogu odigrala
je i �injenica �to su ve� u tre�oj godini njihove veze uzajamno prestali da se
interesuju za li�ne stvari partnera. Stavi�e, katkad bi se pojavljivali kao
spasioci kada bi po zamra�enim putevima �ivota, u ljubavnom pogledu i u odnosu na
neku tre�u osobu, �ivci nekog od njih po�eli da popu�taju. Njihova veza nije bila
prekinuta, �to me�utim nije spre�avalo Baldera da prihvati ulogu najnesebi�nijeg
prijatelja kada se En pre pet godina smrtno zaljubila u �panskog konjanika po imenu
Fernando Las Kazas, s kojim se upoznala u Hendeju. Lep�u latinsku glavu od njegove
nisu izvajali ni vajari Firence. Crni Apolon sa blistavo belim zubima, koji je
rastom skoro za glavu bio ni�i od En, a po godinama najmanje deset godina mla�i,
preplavio je ri�e-belu englesku lepoticu tolikim �arom, da En ve� prve nedelje nije
mogla da odoli njegovom navaljivanju i svake no�i kri�om je be�ala iz hotela u vilu
na morskoj obali. u kojoj je Fernando provodio svoj moma�ki �ivot okru�en ogromnim
brojem �utih jaha�kih �izama i jednom vitrinom punom nagrada sa raznih trka.
�panjolac je po�to-poto hteo da uzme En za �enu; o novcu nije vodio ra�una, �to je,
najzad, bilo razumljivo, jer sem �izama ni�ta drugo nije imao, En je sve to znala,
i ona, koja je ceo svoj �ivot izgradila trezveno��u Engleske banke, prvi put u
�ivotu oseti da je ova strast gura u nekakve plamene i nesigurne dubine. Ose�ala je
da je izgubljena u Fernandovom zagrljaju, a to ose�anje ispunjavalo ju je divljom i
neizrecivom sla��u.
Balder pristade na njenu udaju. Stavi�e, obe�ao joj je da �e je i ubudu�e nov�ano
pomagati. Ali Fernando izjavi da �e jednim metkom probiti �elavog �iftu,
podrazumevaju�i tu Baldera, ako bi se usudio da ma i prebijenu paru da En, koju od
tog dana smatra svojom verenicom.
30
Stvar se sve vi�e komplikovala, jer je Fernando pretnjama po�urivao ven�anjel
Toliko kavaljerstvo dirnu En i bilo je odista potrebno da je Balder tih nedelja
neguje ne�no kao bolesnicu.
- Poku�aj En. Ako ne uspe, meni se uvek mo�e� vratiti. Shvati �elu stvar kao neko
putovanje. Sta mo�e da ti se dogodi?
Govorio joj je ovakve i sli�ne reci u toku beskrajnih no�nih razgovora, dok bi
kri�om sve �e��e zevao.
- Ne�u se vratiti. Ose�am da se ne�u vratiti. Preklinjem te budi jak, nemoj da
dozvoli� da odem.
U takvim trenucima Balder je iz po�etka odista poku�avao da bude jak ali se to
redovno zavr�avalo gr�evitim plakanjem, a jednom je En �ak poletela prozoru sa
namerom da se baci.
Balder najzad di�e ruke od svega, jer su no�ne scene po�ele da prodiru kroz zidove,
a stanje Eninih �ivaca bivalo je iz dana u dan sve gore.
Nekoliko nedelja kasnije, ven�ali su se u Fernandovom rodnom selu. Sta se posle
toga dogodilo, Balder nikada nije saznao. Tri meseca zatim, En se neo�ekivano
pojavila u Balderovoj vili u Kanu, ali o svom mu�u nije progovorila ni reci.
Vratolomnom brzinom, od jutra do mraka, krstarila je po moru svojim novim motornim
�amcem, kao da je �elela da ne�to izvetri iz sebe. Otada se na fotografijama, koje
su Illustrated London News i Country Life objavljivali o lovu sa psima ili o
automobilskim trkama, pojavljivala pod imenom grofice Las Kazas. Pre dve godine
rastala se i sa ovim imenom, po�to su advokati vodili slo�ene pregovore oko
okon�anja brakorazvodne parnice. Iz Fernandove ruke ispade revolver kojim je nekada
pretio �elavom �ifti, ako bi se ovaj usudio da En da novaca. Pristao je na razvod
tek po�to mu je ispla�ena zama�na suma.
Njihov �ivot nastavio se tamo gde je bio prekinut. Balderove afere sa �enama nisu
iziskivale Eni-nu pomo�, mada je povremeno nalazila na�ina da spre�i razvoj
izvesnih veza, kad bi joj se to u�inilo celishodno. Balder se nikada nije
suprotstavljao ovakvom njenom me�anju, jer je znao da En raspola�e
31
odli�nim njuhom i da dobro poznaje ljude, �to se uglavnom ispoljavalo kada bi bili
u pitanju postupci drugih osoba.
Ovakav oblik njihovog zajedni�kog �ivota, bolje re�i �ivota koji su vodili jedno
kraj drugog, bio je Balderu prijatan utoliko pre �to je En odista savr�eno umela da
raspore�uje novac. Prema njihovom davna�njem sporazumu dobijala je kao i ranije
2000 funti mese�no od Baldera, vi�e od te sume nikada nije tra�ila, ali nikada
ni�ta nije u�tedela. Na�in na koji je tro�ila ovu ogromnu sumu novca odista bi
mogao da se uporedi s muzi�kim fugama i melodijama. Cupkala je svoj teku�i ra�un u
Vestminsterskoj banci kao �ice kakve velike zlatne harfe. Od �lanova njene porodice
ostao je u �ivotu samo njen brat D�ek, pomo�nik direktora jednog parobrodarskog
dru�tva, kome je ona pribavila ovaj polo�aj i koji nije hteo da prima od nje
nikakvu nov�anu pomo�. Ali, u obliku ne�nih poklona, po�ev od najskupljeg pribora
za pecanje, ode�e za njegovu decu, ili sportskog automobila za �elu porodicu, pa
sve do iznenada skromnog dara od svega tri ma�ne, ili pak korpe sa deli-katesima od
firme Fortnam i Mejzn, njena sestrinska ljubav javljala se neprestano i gotovo
svake ne-delje.
En je po�tovala novac, a to je zna�ilo da se nikada nije upu�tala u nerazumne
izdatke. Put svake funte koju bi izdala ili dala kao napojnicu, pratila bi u svojoj
ma�ti i gotovo ga nikada nije gubila iz vida. Vodila je ta�ne pribele�ke svojih
rashoda, i te pribele�ke �esto bi prelistavala u �asovima samo�e. Moglo bi se re�i
da je ta u zelenu ko�u povezana knjiga bila njena jedina lektira. �itala ju je kao
�to muzi�ari �itaju note partitura, u�ivaju�i na taj na�in u muzici. En je u ovoj
knjizi videla muziku sopstve-nog �ivota.
En baci pogled na �asovnik. Do deset �asova nedostajalo je svega nekoliko minuta.
Znala je da �e se Balder pojaviti kroz koji trenutak. Tri nedelje nije videla svog
prijatelja. Poslednji put su bili zajedno u Londonu, gde su iscrpno pretresli plan
sa-32
stanka u Budimpe�ti. Sta se krilo u pozadini ve�era�njeg soarea, En, kao ni
gospodin Bert, nije znala. Pokret kojim je En pogledala svoj ru�ni sat od platine
izra�avao je ujedno i misao: kad �e mo�i da napusti soare? Pokret njene ruke bio je
gotovo ravan nemom, jedva primetnom uzdahu. Mrzela je ovakve prijeme,
zaboravljaju�i da je i sama sklopila mnoga i zna�ajna poznanstva na sli�nim
soareima, koji bi je u po�etku uvek zapahnuli dahom smrtne dosade. �ta li je
zatreperilo u Eninom istan�anom �iv�anom sklopu, da se sad, posle dvanaest godina,
sede-�i u engleskom salonu Balderove pe�tanske ku�e, u mekoj zelenoj naslonja�i,
rasplinula u potpunoj ti�mi, koju bi tu i tamo prekidalo samo kr�anje u
radijatorima, �ta li se dogodilo s njom, da tih trenutaka u se�anju o�ivljava sve
pojedinosti prve no�i provedene sa Balderom? Jasno je �ula zujanje ventilatora
brodske kabine, koji su kroz krupno �drelo brodskih dimnjaka okrenuti u pravcu
putovanja, unosili slani vazduh mra�ne i beskona�ne no�i na Okea-nu u njihovu toplu
kabinu, jasno je �ula stenjanje rebara d�inovskog brodskog tela, dok se prostiralo
i uzdizalo na talasima. U mislima je strasno obgrlila Baldera oko vrata, ali je tog
trenutka pre svega �elela da joj uspomene uliju dovoljno snage da odoli nepoznatom
mladi�u, s kojim se danas po podne upoznala na igranci u hotelu i koga je ovlastila
da je oko pono�i sa�eka u holu.
Mladi� je pomalo li�io na Adolfa Man�ua. U njemu je bilo i ne�eg isto�nja�kog, no
En nije mogla da odredi da li je to neka ma�arska crta, jer se nikada nije pobli�e
bavila etnografijom, te je ova pitanja uop�te nisu zanimala. Mister... razume se da
je bilo nemogu�no zapamtiti njegovo ime, imao je lepe, tople i mole�ive o�i. Neka
imena te�e je zapamtiti od najslo�enijih telefonskih brojeva. Mister Dar . �.
Der... uostalom svejedno ... govorio je neku vrstu engleskog jezika zbog koga bi ga
u Oksfordu �ivog spalili. En je naslu�ivala da �e joj, kad tome do�e vreme, ovaj
Man�u bez brkova, koji uostalom savr�eno ple�e, svojim groznim naglaskom re�i: Aj
lav ju.
3 Osveta oru�ja
Trenutno, En je razmi�ljala da bi sada, u njenoj 47-moj godini, bilo najzgodnije
re�enje kada bi u svetu postojala u dva primerka. Jedna En i��ezla bi sa soarea u
svojoj mirisnoj bundi od samurovine mnogo pre pono�i, da bi podruku sa svojim
nestrpljivim vitezom poletela u �arku pe�tansku no�... a druga En napustila bi
prijem sa poslednjim gostima, po�to bi posle razgovora od nekoliko �asova sa
suprugom italijanskog poslanika, u li�nosti neke napulj-ske aristokratske dame,
najzad, otkrila zajedni�ku poznanicu. Oh da ima jo� jedno telo, jo� jedan �ivot
koji bi mogla da stavi na kocku, dok bi ovaj drugi ostao kraj Baldera, siguran i
obezbe�en, kao da mu je u jednom od ogromnih sefova Vestminsterske banke
pripremljeno meko gnezdo. Neka se ona druga En izla�e opasnostima, neka se s njom
dogodi ne�to stra�no...
- Sta �e se sa mnom dogoditi no�as? - postavi En sebi pitanje, dok joj se pogled
zami�ljeno zaustavi na sve�njaku sastavljenom od rogova jelena lopatara, �iji su se
o�tri obrisi gubili pred njenom krat-kovido��u.
Tog trenutka za�u korake po parketu velike dvorane, koju je samo kratak hodnik
odvajao od salona.
Bilo je ta�no deset �asova,
Na vratima se pojavi mu�karac u fraku i u�ini pokret glavom kao da nekog tra�i.
Njegovo do ko�e o�i�ano teme bilo je preplanulo od vetra i sunca. Njegov stas,
�iroka ramena, bez ikakvog sala na trbuhu, jer se o�igledno bavio sportom, prili�no
ko-��at, delovao je u pokretu veoma elasti�no. U izbrijanom licu, �iju je ko�u
omek�ala stalna masa�a i otklonila s njega bore, svetlele su hladne, gotovo
nepomi�ne plave o�i.
Ugledav�i En, hladni plavi pogled zasvetli za trenutak.
- En!
Ispru�enom desnom rukom, uspravnog stava, po-hita k njoj. Zatim joj na �elo spusti
lak poljubac. Za trenutak njegova ruka osta na njenom ramenu i njen dodir, kao i
uvek, ispuni En prijatnim ose�anjem.
34
- Comment vas-tu, ma cherie?1
Iz ovoga bi gospodin Bert odmah zaklju�io da je Balder, putem koji je prevalio od
svoje spava�e sobe, kroz veliku dvoranu sve do ovog salona (zahuktalim mozgom koji
mu je kao i uvek bio u punom dejstvu), razmi�ljao o svojim preduze�ima na
teritoriji Francuske, u ovom slu�aju o fabrici kugli�nih le�aja u Nansiju; ali En
nikada nije tako duboko prodrla u unutra�nji svet svog prijatelja, za koji bi
svojim kratkovidim o�ima katkada ustanovila da na neki na�in neverovatno li�i na
upola spu�tene gvozdene kapke na vratima radnje.
Samostalnost kojom je njeno bi�e odisalo dolazila je do izra�aja i u tome �to
nikada nije ropski preuzimala jezik kojim bi je on oslovio, iako je odli�no
govorila francuski. Ovakve manifestacije samostalnosti kod nje nikada nisu bile
svesne. Ona i ovog puta odgovori na engleskom, ne�to malo umornim glasom i kao da
se izvinjava, jo� sva pod utiskom svojih malopre�a�njih, usamljenih misli.
- Thank you, darling!2
- Kako si putovala? - upita Balder i stade u svetlosni krug lampe kraj naslonja�e;
vodoravno podignute i ra�irene laktove i prste podigao je kao da ih je polo�io na
neki nevidljivi sto. Za trenutak se zagledao u svoje sna�ne, ispup�ene nokte,
ispituju�i da li su savr�eno uredni Jednu svoju obrvu neznatno je podigao, s
izrazom lica �oveka u �ijim pokretima se odra�ava da se je5 pre nekoliko minuta
umivao i obla�io.
Ne mogav�i da sa�eka kraj Enine re�enice izvi-njavaju�im gestom dodirnu mi�icu
svoje prijateljice i po�e prema vratima.
Odozgo se kroz otvoreni vrata za�u �um kao kad na praznoj pozornici �agor iza
kulisa prati pripreme za slede�u scenu. Odlomci razgovora, smeh, pozdravljanje.
Stigo�e prvi gosti.
1 - Kako si, draga moja? 1 - Hvala, dragi.
3*
35
III
U velikoj dvorani, violinski kvartet Trevor- Ardaj upravo je zavr�io prvu ta�ku
programa. Muzika umuknu kao kad jato neobi�nih ptica sle�e na drvo. One koje sti�u
poslednje bezgrani�no ne�no sklapaju krila, a onda �elo Hato po�inje da drema u
sutonu, uz tihe, ne�ne zvuke. Prva violina odsvirala je poslednji ton blago, kao da
gudalo dodiruje �ivu ranu.
U mukloj ti�ini, posle trenutka dubokog kao smrt, zagrme aplauz. Dvorana je bila
puna. Umet-nici se nekoliko puta pokloni�e, a onda po�e�e �urno da pode�avaju svoje
instrumente. Aplauz se prolamao, pa postepeno jenjavao, a naposletku umu�e kao �to
se stene koje se iznenada ru�e s visina i uz stra�an tresak kotrljaju niz padinu i
naglo zaustavljaju u dolini. U publici nastade �agor. svako pohita da svom
divljenju da odu�ka.
- Volite li �ajkovskog? - upita u tre�em redu jedna dama iz diplomatije
svog suseda, ma�arskog grofa, koji se �elo vr^me zanimao posmatra-ju�i ne�ne linije
potiljka i crvenkastu kosu mlade de-vojke na sedi�tu ispred sebe, poku�avaju�i da
iz ovoga zaklju�i kakve su joj crte lica. Sada, po�to je de-vojka okrenula glavu u
strahu, s iznena�enjem vide da je njeno lice druk�ije no �to ga je on zami�ljao.
- Da, mnogo ga volim - re�e u�tivo, mada nije imao pojma da su svirah �ajkovskog.
Nije ra-zumevao muziku, ali se pravio kao da iza svog zakop�anog dr�anja krije neko
svoje naro�ito i li�no mi�ljenje o Cajkovskom, o kome, me�utim, ne �eli da govori.
- Kako je stra�no, - nastavi njegova suset-ka - �to je taj �ovek morao da umre od
kolere!
- Zaista, stra�no je - klimnu grof glavom i u sebi se obradova, jer je tek
sada saznao da se �ajkovski ne nalazi me�u �ivima.
Zagor umu�e, i kada ti�inu vi�e nije remetio ni najmanji �apat, ni �kripa stolica,
violinski kvartet ponovo po�e da svira. Grof obori pogled, nalak�en rukom podupre
bradu, kao �to je video da �ine drugi,
36
resi da se sav preda u�ivanju u muzici. Nije znao �ta sviraju, pustio je svojoj
ma�ti na volju. Ubrzo mu se u�inilo da zvuk violon�ela meko i u �irokom luku
treperavo kru�i oko bele tavanice velike dvorane, istovremeno druga tri tona sa
violina uz fijuk pole-te�e za njim kao ptice peva�ice za mrkom sovom, hvataju�i ga
negde na visini i vra�aju�i ga opet na podijum, gde su posle svi zajedno uzbu�eno
raspravljali o ovom doga�aju. Primetio je da se ovakva igra zvukova ponavlja
nekolilo puta i ovo otkri�e po�e da ga zabavlja. Sada ga vi�e nije u tolikoj meri
mu�ila dosada kao za vreme prethodne ta�ke.
Za to vreme gospodin Bert �etao je gore-dole hodnikom na spratu. O�ekivao je
peva�icu koja je ve� trebalo da stigne. Prema programu, trebalo je da nastupi posle
violinskog kvarteta. Upravo htede da ode do telefona kada se Tima Z. Nedej pojavi
na stepenicama, u pratnji dirigenta i jedne starije dame. Gospodin Bert joj pohita
u susret, ali svojim osme-hom i izrazom lica s mukom je uspevao da prikrije
neprijatno iznena�enje. Peva�ica je rastom bila mnogo ni�a no �to je to gospodin
Bert zami�ljao u trenucima nestrpljivog i��ekivanja. Verovao je da �e se pojaviti
neka visoka Krimhilda, sa srebrnim oklopom na grudima, ili bar neko blistavo
uzvi�eno �ensko bi�e sa operske pozornice, koje �e svojom li�no��u na neki na�in i
ovamo poneti reflektorima obasjani rasko�ni kostim, kao i brujanje bubnjeva i
bakarnih truba.
- Ja sam gospo�a Zombori, Tima Nedej - re�e peva�ica, sva zadihana od �urbe i
uzbu�enja. Nije bila sasvim mlada, moglo joj je biti najmanje 35 godina, ali je
svojim krhkim stasom skoro li�ila na nevinu devojku. Bila je odevena jednostavno,
po mi�ljenju gospodina Berta i suvi�e jednostavno i jev-tino. Njena pojava bila je
sasvim bezna�ajna. Na sebi je imala haljinu od crnog somota, a nad dubokim izrezom
zra�ila je belina njene ko�e. Detinjski tanak vrat ukrasila je jednim jedinim malim
brili-jantom. Kestenjasta kosa pripijala joj se uz glavu u blagim talasima jedva
skrivaju�i oblik lobanje. Pozadi je skupila kosu u uzanu, polukru�nu pun�u
37
i zbog toga je bilo ne�eg staromodnog u njenoj pojavi. Na crnoj haljini od somota,
s leve strane nad srcem, prika�ila je malu srebrnu zna�ku u obliku maslinove
gran�ice, zna�ku jednog feministi�kog udru�enja sa natpisom "Eternal peace" �to bi
se naravno moglo pro�itati samo uveli�avaju�im staklom, a na ma�arskom je zna�ilo
"Ve�iti mir".
Gospodin Bert je pozdravi s nekoliko francuskih reci.
- Jesmo li zakasnili? - upita peva�ica a pogled joj zablista mole�ivim izrazom.
- Oh, niste, do�li ste u pravi �as - re�e i povede sve troje ka malom salonu, koji
je sada bio odre�en da bude soba za umetnike.
Tima po�e prva i kora�aju�i naka�lja se otegnuto i melodi�no, koliko da pro�isti
glasne �ice. Stigav�i u salon, ona sede u istu zelenu naslonja�u u kojoj je pre
manje od jednog sata sedela mis En Glinton.
Razgovor se vodio �apatom, jer je samo uzan hodnik odvajao salon od velike dvorane
a vrata su bila otvorena.
Gospodin Bert se obrati dirigentu pitanjem koje �e pesme umetnica da otpeva.
Gospodin Mezeji, dirigent, prebaciv�i svu te�inu tela na jednu nogu i unose�i se
svom sagovorniku u lice, tiho pro�apta: - Subert: "Dobrodo�lica i rastanak" ...
"Mila zvezda" ... Brams: "Slavuju" ... "Blago snivam" ... Gospodin Bert zapisa
pesme i kod svake zna�ajno klimnu glavom. Uo�io je istovremeno da ko�ulja za frak
na gospodinu Mezejiu nije besprekorno �ista, a da njegova kravata, koja se
verovatno skupila od �estog pranja, svojim su�enim leptir krilima li�i na neugledni
�vor. U �apatu dirigenta oseti nepodno�ljiv zadah nikotina: gospodin Bert nikada
nije pu�io.
Kroz �ute, lopataste zube dirigenta re�: "slavuju" ... izletela je naro�ito
sna�nim zadahom.
Gospodin Bert se malo odma�e.
Starija dama, - gospodin Bert je bio ube�en da je ona majka peva�ice, - bila je
udova doktora Imre Detrea. U svojoj crnoj svilenoj haljini sela je 38
kraj kamina. Neprimetno je okretala tamo-amo svoje ovla� napuderisano lice, koje je
delovalo jednoli�no i mu�ki. Pogledom u kome je bilo �u�enja, bojazni i
neprijateljskih ose�anja, obuhvatala je redom i pojedina�no sve predmete oko sebe.
Posle kra�eg razgledanja skrenu prezrivi pogled sa niskog sto�i�a na kome je le�ao
skerletni ogrta� i dugi ma� lorda od Verulama. Uop�te uzev, gajila je
neprijateljska ose�anja prema svakom predmetu koji nije mogla da pribavi. Prezirala
ih je i smatrala nepotrebnim glupostima. Zbog toga je u dubini du�e bila na ratnoj
nozi s mnogim zemaljskim stvarima jer je kao siroma�na udova i tetka Timinog mu�a
�ivela skromno u njihovoj ku�i. Od trenutka kada je u�la u dvorac zapahnuo ju je
dah ne�eg stranog i ovo ose�a-nje postade jo� ja�e u prisustvu gospodina Berta, jer
ona, osim ma�arskog, nije znala nijedan drugi jezik. Ovo joj se u�ini jo� kao neko
posebno li�no poni�enje i po nosu joj se videlo da se ose�a uvre�ena. Ali kad god
bi neko pogledao u nju, munjevitom brzinom bi izmenila izraz svog lica, na njenim
usnama pojavio bi se blagi, izvinjavaju�i osmeh, a glavom nagnutom u stranu malo bi
ubla�ila krutu liniju vrata. Nije imala obi�aj da prati Timu, ali je ovog puta sama
ponudila svoju pratnju, jer joj se �inilo da je Tima neobi�no uzbu�ena. Poziv za
nastup do�ao je i suvi�e brzo i neo�ekivano. Pogled je stalno skretala Timi koja je
tog trenutka izgledala veoma bleda. Sedela je u �irokoj naslonja�i i uko�enim
pogledom zurila preda se i, ne vode�i ra�una �to nije sama, lice joj se gr�ilo a
obrve i usne podrhtavale, te je svojim neprirodno sjajnim o�ima iza upola spu�tenih
trepavica li�ila na bolesnicu du�evne bolnice koju posmatramo kroz otvor na vratima
�elije, kako sama sa sobom razgovara u stanju nerazumljivog i preteranog uzbu�enja.
Poslednjih trenutaka Tima poku�a da prisili svoju memoriju i da u mislima jo�
jednom pre�e tekstove i melodije pesama koje �e otpevati.
- Mezeji! - pro�apta nestrpljivo, obra�aju�i se dirigentu koji je ve� uspeo da
strpa u usta debelu, skupu cigaru.
39
fWHlf '
Ona uze od njega note, nervozno ih prelista i, uperiv�i ka�iprst ruke u belim
rukavicama do lakta u pojedine note, bez glasa otpeva nekoliko melodija.
Gospo�a Detre skrenu pogled s lica koje se ovako nemo trzalo i naprezalo. Oh,
koliko je tog trenutka prezirala umetnost.
U velikoj dvorani zagrme pljesak. Tima se naglo di�e i lice joj odjednom postade
mirno kao u statue. Ispru�iv�i obe ruke name�tala je rukavice na laktovima. Tr�e se
i Mezeji i po�e da tra�i mesto za svoju cigaru, mesto na kome �e je po mogu�nosti
opet prona�i.
�lanovi violinskog kvarteta napustili su podij um i gurali se u uzanom hodniku.
Pred vratima Tima iznenada zastade i obrati se gospodin Bertu:
- Klavir... Da li je klavir �timovan?
- Mais certaiment, madame1 - re�e gospodin Bert samouvereno, pokazuju�i joj
put. Gospo�a Detre osta u salonu. Tog trenutka niko na nju nije obra�ao pa�nju.
Gospodin Bert zaustavi Timu i Mezejija pred staklenim vratima velike dvorane, a on
se pope na podijum da objavi izmenu u programu. Publika s u�tivim aplauzom primi
tu�nu vest da �e umesto Jerice slu�ati Timu Z. Nedeji. Po svemu se �inilo da je
duhovito sro�ena objava gospodina Berta izazvala �eljeni utisak. Aplauz se poja�ao
kada se Tima svojim mirnim, gipkim pokretima pojavila na podi-jumu i stala kraj
klavira- Iz njenih spu�tenih ruku i isprepletenih prstiju, iz �ele njene pojave
izbijala je lepota i tuga. I neka iskrena skromnost pred velikim zadatkom. Mezeji
sa�eka da se potpuno uti�a �agor u publici a onda po�e da svira prvu Subertovu
pesmu.
Nepomi�na kao kip, Tima malo podi�e glavu i otpo�e pesmu:
"Srce moje zadrhta ..."
Njen prijatan alt imao je sjaja i snage. Bila je to ona vrsta glasa koji nikada i
ni kod kakve publike
1 Ali sigurno, gospo�o.
nije izazivao uzbu�enje. Budimpe�tanski kriti�ari ve� su petnaest godina pisali
uvek iste epitete kada bi Tima Z. Nedeji nastupala. Hladne pohvale sadr�avale su u
su�tini slede�e mi�ljenje: nije lo�a, ali nije ni naro�ito dobra.
Ne�to tome sli�no ose�ala je i dana�nja publika, me�u kojom je bilo i dobrih
poznavalaca muzike. Oni koji je nisu razumevali predado�e se uobi�ajenom pa ipak
uvek zanimljivom prizoru: kraj crnog klavira u crnoj somotskoj haljini stoji jedna
�ena i peva. Sne�na belina njenih rukavica blista u toj crnini. Jedna �ena, �ensko
telo postavljeno na visokom, vidljivom mestu, �ena koju ovom prilikom svako mo�e da
posmatra dugo i neometano. I to je svakako zanimljivije negoli posmatrati glavu
nekog stuba.
Aplauz posle pesme bio je mnogo slabiji od onoga posle violinskog kvarteta. Ali uvo
u�esnika obi�no to ne prime�uje- Tima se bla�enim osmehom zahvalila publici.
Na redu je bila druga Subertova pesma: "Mila zvezda".
"Zvezdice tiha tamo na visini . . ."
Kod reci: "Sta Iju�kate u razdraganoj igri" . . . Tima oseti nesigurnost u glasu i
ovo je za trenutak svu ispuni ledenom stravom, jer joj se u�ini da to iz publike
struji ka njoj hladno�a. Ali ovo potraj a svega nekoliko trenutaka i kod slede�eg
reda pesme ona povrati sigurnost glasa.
Aplauz kao da je posle druge pesme bio jo� slabiji. Toga je i Tima bila svesna,
pripisuju�i ovo onom trenutku kada joj je glas postao nesiguran. Morala je da
prikupi svu svoju snagu i da s najve�im naporom zadr�i spokojan osmeh na licu. U
me�uvremenu pomisli da je ovo poslednji put �to Mezejija vodi kao pratioca. Koliko
puta je to odlu�ila ali nikada nije imala dovoljno snage da svoju odluku sprovede u
delo. No Mezejijeva pratnja je sada, kao i uvek, bila besprekorna.
Slede�a ta�ka bila je jedna Bramsova pesma. Ispod dva ogromna sve�njaka Tuna za
vreme peva-nja upre pogled preko glava slu�alaca u suprotni zid prostrane dvorane i
zadr�a ga na jednoj od velikih
40
41
kineskih vaza kraj ogledala, kao da je to bio jedini �vrsti oslonac koji je
okru�uje. Primetila je, ili bolje re�eno osetila, da se neke osobe u publici
me�kolje i ne�to izme�u sebe �apu�u. Ovo kretanje ispoljilo se samo u neodre�enim,
jedva primetnim obrisima, ali u tom trenutku delovalo je na nju kao stra�na
pretnja.
Usred Bramsove pesrne o slavuju, do�lo je do katastrofe. Kod stiha: "poleti slavuju
u zelene tame ..." Tima oseti da je i sama zapala u zelenu tamu, da joj glas slepo
posr�e po velikoj crveno-beloj dvorani koja je ispunjena osetljivim ljudskim usnim
�koljkama i �u ja�e udaranje po dirkama, u o�iglednoj nameri da je klavir spase...
ali pomo�i nema, ona je sada tako daleko od klavira i svega �to je ovde okru�uje,
kao da usamljena lebdi u hladnom i mra�nom svemiru.
Za�muri da ne vidi publiku. Nekako joj ipak uspe da dovr�i pesmu, dok joj se
vlastiti glas �inio sasvim tu�, a onda oblivena plamenim rumenilom �urno napusti
podij um. U hodniku gurnu u stranu osobu kojoj nije ni pogledala u lice i utr �a u
mali salon.
Lome�i ruke sru�ila se na naslonja�u.
- Ovo je u�asno ... u�asno!
Gospo�a Detre sko�i sa svog mesta i brzo joj pri�e. Zagrliv�i je pritisnu svoje
lice uz njeno:
- Timo ... zaboga ... Timo ...
Tima je bila van sebe. Vikala je neke besmislene reci i gu�ila se u suzama.
Utom u�e u sobu i Mezeji i svestan da ni�ta nije kriv, iako je i sam bio veoma
potresen, ne gube�i prisutnost duha potra�i svoju cigaru i zapali je drhtavom
rukom. Iza za�arenog vrha dobacio je Timi prete�i pogled.
Gospodin Bert, koga je Tima u hodniku gurnula u stranu, bio je na�isto sa
situacijom kada se sa stravi�nim osmehom na usnama pojavio u salonu. Njegova
slugeranjska du�a strepela je pri pomisli �ta �e ga zbog ovoga sna�i od Baldera.
�iv�ano stanje umetnice jo� vi�e ga upla�i, jer se Tima glasno sva-
42
dala sa Mezejijem, te gospodin Bert �urno zatvori dvoja vrata. U dvorani je opet
svirao kvartet violina.
Timu jo� vi�e uzbudi hladni i gorki osmeh gospodina Berta. �ele�i da ova tri lica
ma�arske narodnosti �to pre napuste dvorac, gospodin Bert spusti ruku u svoj
unutra�nji d�ep, izvu�e unapred pripremljeni omot i pru�i ga peva�ici pokloniv�i se
u�tivo, a u sebi pomisli da �e novci u ovom slu�aju dovesti do smirenja �ivaca.
Ali Tima �estokim pokretom odbi da primi omot.
- Non, non, monsieur... merci monsieur... Pa sko�i i pohita vratima da �to pre
izi�e iz
ove ku�e, kao da je osetila prikrivenu misao gospodina Berta.
Pokupi svoje rukavice koje je pre nekoliko minuta nervozno skinula s ruku i �urno
po�e, gotovo potr�a vratima, dok joj se lice gr�ilo, gutaju�i suze. Ali odjednom
stade kao ukopana.
Na vratima je nemo i nepomi�no stajao mu�karac, koji je o�igledno ve� nekoliko
minuta stajao na tom mestu. Na Timu je njegov hladni plavi pogled delovao kao da je
udarila o zid. U nepoznatom �o-veku nagonski oseti gospodara ku�e, iako ni�ta o
njemu nije znala i nikada ga u �ivotu nije videla.
Balder je stajao na vratima kao da je svakom hteo da prepreci put. Malo je podigao
jednu obrvu, dok mu je lice bilo sasvim nepomi�no.
Tog trenutka Timu izdade snaga. Ona se naglo okrenu zidu i prisloniv�i ruke u
visini glave, celim telom zadrhta od pla�a. Balder mirno u�e u sobu.
- Sta se dogodilo? - upita na nema�kom, �to je kod njega zna�ilo isto kao da je
govorio ma�arski.
Gospodin Bert mu odgovori jo� uvek onim svojim ledenim i gorkim osmehom na usnama:
- Umetnica ne�to uobra�ava, zami�lja da s po-slednjom pesmom nije uspela. Uzalud
sam poku�ao da je umirim...
Tima se utom pribra i okrenu licem Balderu.
- Molim vas oprostite... bila sam i suvi�e uzbu�ena ... Svejedno ...
smatrajmo da se ni�ta nije dogodilo...
43
Jedva primetnim, usiljenim osmehom Mimnu glavom i u�ini pokret prema vratima.
- Kuda idete?
Glas je zaustavi. Ona stade i osvrnu se.
- Ku�i...
I pogledom potra�i gospo�u Detre, kojoj je gospodin Bert upravo pridr�avao kaput.
- Molim te do�i, Violo...
Balder joj pri�e bli�e... Stade pred nju, uze obe njene ruke u svoje i duboko joj
se zagleda u o�i. Glas mu je zvu�ao iskreno, pomalo tu�no i sa prizvukom prekora:
- Uvredili biste me. U mojoj ku�i poziv upu�en umetnicima nikada ne glasi samo za
podijum. Nadao sam se da �ete prisustvovati soareu.
I ne sa�ekav�i Timin odgovor on prvo pri�e gospo�i Detre, zatim Mezejiju i
predstavi se tako neposredno i neizve�ta�eno da je Mezeji odmah posle
predstavljanja ponovo strpao cigaru u zube.
Balder se ponovo obrati Timi:
- Ne smete da odete, treba da se li�no uverite u svoj uspeh. O�arali ste sve moje
goste, bez izuzetka.
On joj se unese u lice i nasme�i.
- Znam �ta vas mu�i. Primetio sam i ja. Uhvatili ste pogre�an ton. To su i drugi
primetili, ali to ni�ta ne zna�i. Verujete li da se to samo vama mo�e dogoditi?
Nema tog umetnika na svetu kome se nije dogodilo ne�to sli�no! Ni peva�ice, ni
violiniste, niti pijaniste! To nimalo ne smanjuje vrednost onoga �to ste nam
pru�ili.
Da je rekao da nije ni on, niti ko drugi prime-tio gre�ku, svakako bi ovo Timu jo�
vi�e uzbudilo. Ali sada, po�to je sve to rekao tako jednostavno, Timi se svaka
njegova re� odjednom u�ini istinitom.
- Molim vas... - zausti ona, ali joj Balder opet upade u re�.
- Mislim da �ete se ve�eras upoznati sa mnogim zanimljivim ljudima.
- Idem ku�i! - re�e Tima mole�ivo. Sme�e�i se, ali veoma odlu�no, Balder zavrte
glavom.
44
- �alim, ne mogu da vas pustim. Mnogi od mojih zvanica �ele da vam budu
predstavljeni.
I ne ostavljaju�i joj vremena da ma �ta odgovori, dodirnu je po ruci:
- Izvolite ovuda... Na�i �u vam sobu gde �ete mo�i da izbri�ete tragove suza
- re�e nagla�avaju�i re� "suze" jedva primetnorn ironijom.
Zatim, i nju i gospo�u Detre povede u hol i obe predade Lin�u:
- Otvorite damama jednu sobu. Onda im se lako pokloni:
- Do vi�enja!
Gospodin Bert, koji ih je pratio na odstojanju od nekoliko koraka gotovo kriknu od
zadivljenosti. Balder sevnu o�ima i tiho mu dobaci:
- Jackass!
Bertu je zna�enje ove reci bilo veoma dobro poznato, njen smisao se nalazio negde
izme�u magarca i nedotupavka- Ali ba� zato se i ovom prilikom divio svom gospodaru.
Znao je da Baldera u dubini du�e razapinju gnev i stid radi o�ajnog nastupa
ma�arske operske peva�ice, ali njegovo savla�ivanje, na�in na koji je svojim
sigurnim nastupom, gotovo majstorskim potezima, nemarno i sa osmehom spasao
situaciju, daleko su prevazi�li sve ono �to je gospodin Bert mogao da zamisli.
Kakav �ovek! Razume se, to je bila tajna svih njegovih uspeha. Munjevito shvatanje
svih situacija i spa�avanje svega �to se u datom trenutku moglo spasti. Koliko je
bio u pravu! Ko bi imao kakve koristi od toga da dozvoli da ova sirota peva�ica ode
okupana u suzama. On �e je ube-diti da je imala uspeha, �tavi�e ubedi�e kao kakav
�arobnjak u to i svoje goste. U tome se krije i izve-sna uzvi�ena ljudska crta. Ne
dozvoliti da ma �ta propadne, ne samo neko preduze�e, nego ni raspolo�enje dru�tva,
ni dan pla�ene peva�ice koju bi tog trenutka mo�da najradije izgrdio i izbacio iz
ku�e.
Gospodin Bert tog trenutka oseti naro�itu ne-�nost prema svom gospodaru i to ga
ispuni toplinom i vedrinom.
45
U tom raspolo�enju pohita u bife, proguta dva sendvi�a i iskapi �a�u �ampanjca, a
za to vreme glasno re�e sam sebi:
- Da, ja sam konj.
Po�e da pevu�i ovu re�enicu i obilaze�i oko bifea nesvesno opet po�e da pevu�i
melodiju "Ej, uhnjem":
- Je ... suis ... un ... cheval!1...
IV
Nekoliko minuta pre pono�i En je pru�ila ruku mladom grofu Volteri, �uvenom
�ampionu automobilskih trka, koji je kao sportista vazda �eljan pustolovina,
u�estvovao i u jednoj ekspediciji na Mont everest.
- Oprostite, molim vas, �to prekidam ovo neobi�no zanimljivo predavanje, ali moram
da odem.
Prinela je ruku o�ima i bacila pogled na svoj mali �asovnik od platine.
- Oh - la -� la!
Ona jo� jednom klimnu glavom, sa osmehom kao da je kroz vazduh htela da pru�i na
poljubac svoje blistave narand�asto�uto namazane lepe usne.
Grof, koji joj je upravo obja�njavao da se katkad i na visini od sedamnaest hiljada
stopa nailazi na leptira Apolona, ose�ao se kao da mu je neko iznenada ceo Mont
everest izvukao ispod nogu. Jo� mu se malopre u�inilo da lepa neznanka ne obra�a
dovoljno pa�nje na njegovu pri�u, ali njeno opra�tanje - usred jedne re�enice -
ipak je do�lo isu-vi�e neo�ekivano.
En se probijala kroz zvanice. U blizini vrata, kroz koja je htela da iza�e, stajao
je Balder u grupi mu�karaca. En naglo promeni pravac i u velikom luku iza�e u
hodnik kroz druga vrata. Nije �elela da Balder primeti da ona tako rano odlazi.
Odvezla se pravo u hotel, gde ju je uz kafu i hrpu opu�aka od cigareta o�ekivao
njen popodnevni
1 Ja sam konj.
46
vitez. Jedva je poznala mladi�a koji je sada imao smoking na sebi, �to je sasvim
izmenilo njegov izgled.
- Dobro ve�e, - pru�i mu En ruku. Pozdravila ga je kao starog znanca. �ene obi�no
pribega-vaju ovakvom tonu kada se u kratkom roku ponovo vi�aju s istom osobom.
Istovremeno, uo�ila je da se u kretnjama mladi�a, u na�inu na koji je sko�io i
uko�io se kraj stola, ogleda odavanje po�tovanja koje bi pre dolikovalo �oferu
negoli gospodinu u smokingu, u holu elegantnog hotela. Ali to joj trenutno nije
smetalo. Bila je sva u grozni�avom uzbu�enju i nestrpljenju.
Kelner im pri�e u o�ekivanju porud�bine. En za�muri kratkovidim o�ima i njen pogled
prelete preko sveta u holu.
- Mislim da bi bilo bolje da se popnemo u moju sobu ...
Izgovorila je to pred kelnerom tako jednostavno i odlu�no da mladi� u prvi mah nije
shvatio smisao njenih reci. Krenu�e prema liftu. En zastade pred stalkom s novinama
i dugo je prebirala me�u inostranim novinama i �asopisima. Mladi� gurnu ruku u d�ep
i isplati novine s ravnodu�nim izrazom lica, iako je osmeh prodava�ice novina kada
je saop�tila iznos, na njega, reklo bi se, delovao neprijatno. En ode napred, s
gomilom skupih inostranih �asopisa pod pazuhom.
U liftu su oboje �utali; En jednostavno i s odobravanjem primi k znanju primedbu
rukovaoca lifta na vremenske prilike. U hodniku im do�e u susret kelner koji je
slu�io na spratu i En ga zaustavi.
- Sta pijete? - upita obra�aju�i se mladi�u.
- Oh, sasvim svejedno...
- Viski, led i sodu - re�e En kelneru i produ�i put.
Njen apartman se sastojao od velike sobe za primanje i spava�e sobe. En baci
�asopise na sto:
- Zabavljajte se sami nekoliko trenutaka - re�e i nestade u spava�oj sobi. Mladi�
se izvali u veliku pli�anu naslonja�u, uze jedan od �asopisa i, strasno uvla�e�i
dim od cigarete, uporno se zabulji
47
u reklamu sapuna za brijanje, bez ikakve namere da dalje okre�e listove.
Kada u�e kelner, on ne podi�e pogled, ve� po�e jo� dublje da uvla�i dim od
cigarete. Kelner se kri-�om zagleda u lice gosta, zatim mu na engleskom po�eli laku
no� i izi�e.
Jo� jedna cigareta, pa jo� jedna. Pro�e vi�e od �etvrt �asa a mladi� je jo� uvek
netremice zurio u reklamu sapuna za brijanje; En se, me�utim, nikako nije
pojavljivala.
Najzad u�e, odi�u�i sve�im parfemom. Ugasiv�i sve ostale lampe, ostavila je da gori
samo staja�a lampa sa zaklonom iza naslonja�e i njena svetlost se prosu po gustoj,
sjajnoj i crnoj kosi mladi�a. En se smesti na divanu, do koga je svetlost jedva
dopirala, podvu�enih nogu, okru�iv�i se jastu�i�ima koje je sna�nim udarcima
pode�avala da joj pru�e �to ve�u udobnost.
- A sad pri�ajte.
- �ta da pri�am?
- Svejedno. Sta bilo. Mladi� napuni �a�e.
- Ne umem da pri�am. Pri�ajte vi. Dokle ostajete u Pe�ti?
- Tri nedelje. Mo�da �etiri. Jo� ne znam.
U ovome nije bilo ni reci istine, jer se En ve� bila spremila, a njen voz je
polazio sutradan u deset �asova. U�inilo joj se da se vi�e ne�e vratiti u
Budimpe�tu. Da je trebalo da ostane jo� nekoliko ne-delja, ili da je nameravala da
se vrati u ovaj za nju daleki i tu�i grad, nipo�to ne bi primila kod sebe
nepoznatog mu�karca.
- �teta �to ostajete tako kratko vreme. Sada nije sezona lova.
- Volite li lov?
- Neobi�no- Divan je kod nas lov na jelene. Da ostajete, poveo bih i vas.
En se glasno nasmeja. Njen smeh zvu�ao je prijatno, kao triler, �to se penje uvis.
- Za�to se smejete?
- Ne obra�ajte pa�nju ... Produ�ite.
48
- Lov na jelene... Mo�da se nisam dobro izrazio na engleskom. Kako treba re�i
pravilno?
- Tako ... dobro ste rekli. Produ�ite.
Kroz dim svoje cigarete posmatrala je sme�e�i se �iroka ple�a mladi�a i njegove
sna�ne, preplanule ruke.
- Ima mnogo jelena na mom imanju - re�e mladi� veoma nesigurnim glasom, ali je
bilo te�ko odrediti da li je to bilo zbog nedovoljnog poznavanja engleskog jezika,
ili su broj jelena, pa �ak i samo imanje bili su�ta la�.
- Kako se zovete? - upita En tiho, po�to je njen pogled dugo po�ivao na mladi�evom
licu.
- Albert. A vi?
- Margaret.
Mladi�, kao da je �ekao samo ovu re�, preme-sti se na divan: En mu napravi mesto
me�u jastu�i�ima. I odmah zatim ispru�i ruku za �a�om. iMije se opirala kada joj je
mladi� nalio �a�u do vrha, ve� je zami�ljena pogleda gledala u zlatnomrko pi�e u
njoj. Zatim zabaci glavu i dugo ostade tako, poluotvorenih usana, �mure�i. Albert
joj pa�ljivo uze �a�u iz ruke i ne�ujno je spusti na ivicu stola. Nekoliko
trenutaka kasnije En zatrese glavom i zadrhta celim telom. Skupiv�i ramena
prekrstila je ruke na grudima, �vrsto se uhvativ�i za sopstvena ramena; izgledalo
je kao da �eli da joj telo nestane.
U tom je Albert zagrli. Ali En mu ne dozvoli da je poljubi. Njihova ne�ujna bitka
trajala je nekoliko trenutaka i naposletku se Albert okani jalove borbe.
- Pri�ajte ne�to o lovu ...
Umesto odgovora Albert ponovo dohvati grli� boce. Zatim u�ini jo� jedan poku�aj ali
njegovo navaljivanje ostade bezuspe�no pred Eninim upornim otporom. Morao je da se
zadovolji pritiskivanjem svojih vrelih usana na njene sve�e, mirisave dlanove.
Pola �asa kasnije, kada je na dnu boce ostalo jo� samo po koja kap pi�a, En se
iznenada di�e.
- Kasno je. Idite ku�i.
�upave kose, ulubljenih grudi na ko�ulji, Albert je tupo buljio u nju. En jo�
jednom ponovi ravnodu�nim glasom: "*'
4 Osvota
49
- Idite ku�i!
Na vratima se osvrnu:
- Laku no�! I nestade.
Albert se ne poma�e na divanu. Malo kasnije ra�irenim prstima zagladi kosu.
Vrata nisu bila sasvim zatvorena jer se iz druge sobe �ulo �u�tanje haljina i
otvaranje ormara. Zatim, nekoliko trenutaka koji mu se otego�e u beskona�nost,
vladala je potpuna ti�ina.
Albert se di�e i po�e prema susednoj sobi. Pred vratima malo oslu�nu, pa proviri. U
sobi je vladao polumrak, na no�nom sto�i�u gorela je mala lampa sa zelenim
zaklonom.
Rukama skr�tenim ispod potiljka, licem okrenutim u stranu, dok joj je koleno bilo
savijeno, En je le�ala na postelji sasvim naga, kao neka zasenjuju�a i smela slika
pobegla iz zatvora svoga rama.
Bio je jedan �as posle pono�i. Sto pedeset zva-nica se razi�lo po dvoranama na
spratu, uz neprekidno kome�anje, kao �to to obi�no biva po soareima na kojima se
gosti izme�u sebe jedva poznaju i nemaju o �emu da razgovaraju. Svetina se
talasala, a nekolicina je ve� oti�la. Li�ilo je sve na okruglu plo�u koja se vrti,
s koje te�i predmeti lagano klize ka ivici � i jedan po jedan otpadaju. Nema�ki
princ oti�ao je -odmah posle pono�i.
Balder ga je ispratio sve do staklenih vrata u prizemlju. U povratku dobacio je
Lin�u:
- Jeste li videli mis Clinton? Lin� povika u pravcu garderobe:
- Mi� Glinton?
- Oti�la je, - glasio je odgovor izme�u bundi.
- Ona sutra putuje - re�e Balder Lin�u koji ga je pratio stepenicama. - Njene
karte za voz ostale su kod mene, zaboravila je da ih zatra�i. Po�aljite ih ujutro
u hotel...
- Jes, sir - re�e Lin� i zaosta na stepenicama, dok je Balder produ�io da se
penje.
50
Bogati bife, koji se pre nekoliko �asova u svet-losti sveca blistao kao
arhitektonsko remek-delo, ili kakva �udesna pagoda sa�injena da se pojede, gosti su
sasvim razorili. U su�tini, nema bitne razlike da li su izlo�enim jelima utolili
glad psi, ma�ke i druge �ivotinje, ili gospoda u frakovima i dame u ve�ernjim
toaletama. Ostaci od jela po ne�emu su uvek me�u sobom sli�ni. I ovde, mada je
pa�tetu u obliku glave divljeg vepra, koja je li�ila na kravlju, okru-�avao zlatni
pribor za jelo, usred istan�ano nijansirane konverzacije koja se slivala s muzikom
engleskih, francuskih, nema�kih i italijanskih reci, upola uni�tena glava divljeg
vepra, na kojoj je bio sa�uvan jedan od o�njaka, izgledala je kao da joj je
nepoznata grabljivica prepolovila lobanju, pa progutala samo polovinu. Ogromne, po
ceo metar duge ribe, koje su tako uzvi�eno po�ivale u svojim mrtva�kim kov�ezima od
zlatnog i srebrnog aspika, izgubile su svoj oblik i ispod iskidanog mesa virila je
oglodana hrptenja�a. Razmrskani �utocrveni oklopi i makaze homara i langusta
�trcali su neukusno po tanjirima umazanim od majoneza i li�ili na kosti na�ene po
pe�inama iz paleolitskog doba, koje je nekada pra-�ovek razbio da bi u njima na�ao
sr�.
Sve ove misli prolazile su kroz glavu gospodina Berta koji je s rukama na le�ima
stajao u jednom uglu sobe, a po�to se u ovakvim prilikama nikada nije me�ao me�u
goste, imao je dovoljno vremena da se preda filozofskim razmi�ljanjima.
Tima je sedela u uglu velike sobe za primanje u razgovoru s njegovom ekselencijom
gospodinom Reuhom, predsednikom jedne be�ke banke. Na njegovom podbulom licu lebdeo
je stalno neki �udni, uko�eni osmeh, o�i su mu se gotovo gubile, a umesto njih
pojavljivale bi se dve vodoravne linije, dok bi pod retkim brkovima iz vazda
otvorenih �irokih usta izvirivao niz pravilnih, ali ve� po�utelih zuba. �itavih
pola sata, bez trenutka predaha pri�ao je Timi be�ke viceve, ne ostavljaju�i joj ni
toliko vremena da se bar iz u�tivosti nasmeje, kao da se pla�io da njegova pri�ica
nije izazvala �eljeni utisak i zato iz istih stopa poku�ava da ga postigne s nekom
drugom.
"* il
Uprkos tome, Tima se ose�ala veoma prijatno. Popila je nekoliko �a�a �ampanjca, �to
je za nju bilo prili�no neuobi�ajeno. Blistale su joj se ne samo o�i, ve� i ramena,
ruke i sva njena put. U stvari, ona je ostala na soareu da se kona�no uveri da li
se njen nastup odista zavr�io skandalozno. Bilo bi u�asno da je morala da se
vrati ku�i s ovim pora�avaju�im ose�anjem. Ispunjavalo ju je zadovoljstvo �to
je ostala, jer je ono neprijatno ose�anje nestalo jo� za prvih pola sata. Ljudi su
se gurali oko nje i zahvaljivali joj s tolikim odu�evljenjem, da je naposletku i
sama bila ube�ena kako je sve ono bilo samo uobra�en je i nervoza. Ljubazne reci
upu�ene njoj bile su delimi�no iskrene i poticale od srca, prvenstveno od onih koji
nisu razumevali muziku, ali kojima se s druge strane retko pru�ala prilika da
razgovaraju sa operskom peva�icom. Ne znaju�i da prave razliku izme�u poznatih
imena - njima je bilo dovoljno �to su se s njom sreli u ku�i u kojoj su nastupali
samo veliki i skupi umetnici - ophodili su se prema njoj s divljenjem na kome bi i
Jerica mogla da joj po-zavidi.
- General Stole! - zvecnu mamuzama visok, jedva malo prosed, mladoliki mu�karac
koji je govorio jakim be�kim naglaskom. Na grudima je imao bezbroj raznih
odlikovanja.
- Umetnice, dozvolite i meni da vas poljubim u ruku. Vi morate da do�ete u Be�, u
Be�ku operu. Siguran sam da �emo se ubrzo videti u Be�u.
Obema rukama toplo je stiskao Timinu ruku i nestade za tili �as.
Tima nije pridavala nikakav zna�aj ovoj izjavi ali je Stole ovih nekoliko
bezna�ajnih reci izgovorio tako ljubazno i sa tako iskrenim ube�enjem, da ga Tima,
dirnuta, isprati pogledom. Lik i glas generala Stolca duboko joj se ureza�e u
se�anje.
Prilazili su zatim i drugi, otimaju�i se da do�u na red. Njih je ve�inom upu�ivao
Balder. U pove-renju im je saop�tio da je umetnica pre�ivela nekoliko neprijatnih
trenutaka i da bi trebalo da je umire s dve-tri ljubazne reci. Prihvatili su to svi
s najve�im zadovoljstvom. U ovom dru�tvu svako je rado pri-
stajao da u�ini dobro delo, koje �e ga stati svega nekoliko licemernih reci
divljenja. To je, uostalom, zahtevalo i dobro vaspitanje.
Timi je uspelo da za nekoliko trenutaka zaustavi bujicu viceva koja je tekla iza
lepog, �u�kastog niza zuba be�kog bankara.
- Recite mi, ko je u stvari doma�in?
- Zar ne znate? - upita Reuha iznena�eno.
- �itala sam o njemu katkad u novinama. Znam samo toliko da je veoma
bogat �ovek. Ali retko boravi u Pe�ti...
Svojom, bri�ljivo negovanom, mlitavom rukom s dugim prstima, Reuha u�ini pokret kao
da u vazdu-hu ocrtava obrise neke ve�e zgrade.
- Te�ka industrija... re�e, i s dubokim po�tovanjem, pogledom proprati
izgovorenu re�; s njegovog lica za trenutak i��eznu skamenjeni osmeh, a umesto
dveju vodoravnih linija pojavi�e se umorne kao u psa �ute o�i.
Vide�i po izrazu Timina lica da ova re� za nju ne zna�i ni�ta, dodade:
- Fabrike ... industrija �elika . . . �eleznice .. � brodarstvo ...
vazduhoplovstvo ... i uglavnom akcije u najve�oj povezanosti...
Tima nije razumela reci "u najve�oj povezanosti"; pomisli da je to neki ekonomski
izraz koji bi svakako i ona morala da zna, pa klimnu glavom uz odgovaraju�i izraz
lica. Zatim se osvrnu oko sebe i pogledom po�e da tra�i gospo�u Detre koja je
nestala isored njenih o�iju. Jo� malopre je razgovarala s ma�arskim grofom.
- Nekoliko trenutaka kasnije kraj njihovog stola pojavi se Balder. Reuha
prekide zapo�etu re�enicu, kojom je ovog puta, izuzetno, dr�ao predavanje o
budu�nosti Srednje Evrope i u�tivo pogleda u Baldera.
Privukav�i stolicu, Balder sede i brzim i lakim pokretom spusti skr�tene ruke na
krilo, �to je kod njega bio uobi�ajeni gest. I najbezna�ajnije reci umeo je da
izgovara kao da kriju u sebi neki naro�iti zna�aj.
- Njegova ekselencija - re�e pogledav�i u predsednika banke - veliki je
prijatelj umetnosti. U njegovoj zbirci se nalaze najlep�i Rejnoldsi i Gens-borui.
Tima je ovu temu smatrala opasnom. O Gens-boruu je ne�to nau�ila, ali Rejnoldsovo
ime se prete�i i nepoznato ispre�i pred njom. Ona skrenu tok razgovora.
- Ostajete li sada du�e vremena u Budimpe�ti? - upita obrativ�i se Balderu, svesna
da pokret i polo�aj njene ruke u potpunosti odgovaraju dru�tvu ovakvih ljudi, a ona
je na to uvek obra�ala naro�itu pa�nju.
- �etiri do pet dana - re�e Balder. - Hteo bih da se malo odmorim.
Ovih nekoliko reci izgovorio je tako�e smi�ljeno, kao �to to �ine ljudi koji ceo
svoj �ivot provode vode�i va�ne poslovne razgovore.
U tom se Reuha di�e i ostavi ih.
- Gde ste nau�ili tako savr�eno nema�ki? - upita Balder i uperi pogled svojih
plavih o�iju u nju hladno i stalo�eno, �to je na Timu delovalo neprijatno,
ispunjavaju�i je ose�anjem nelagodnosti.
- Moj otac je jo� pre rata bio na slu�bi u Ministarstvu inostranih poslova u Be�u.
Tamo sam se i �kolovala.
Balder podi�e obrve kao da je hteo da ustanovi da li se mo�da se�a i da li je
poznavao Timi-nog oca, ali se tog trenutka niie mogao setiti ni prezimena peva�ice,
a da je upita bilo bi bez sumnje uvredljivo.
- Da li ste kadgod nastupali i u inostranstvu? - postavi joj pitanje tek da ne�to
ka�e.
- Jo� nikada, - re�e Tima i na licu joj zablista osmeh dok je pa�ljivo posmatrala
Baldera.
Balder pomeri �a�u koja je stajala na samoj ivici stola a Timi se tog trenutka
u�ini da ovaj njegov pokret izra�ava blagi prekor. Htede da ka�e da nije ona ve�
Reuha spustila �a�u, ali sve to bese samo unutra�nji i osetljivi treptaj njenih
misli. U me�uvremenu, uo�ila je da Balder ima jake i veoma ispup-�ene nokte.
\ Balderove reci izra�avale su ne�to sasvim drugo: \ - �teta. Va� talenat bi
odista zaslu�io da do�e
do izra�aja i u inostranstvu. Iz iskustva znam, �to je
umetnik talentovaniji utoliko ...
Tra�e�i pogodnu re� u�ini rukom pokret kao da
izme�u palca i ka�iprsta dr�i nevidljivog leptira.
- Utoliko je povu�eniji - pomo�e mu Tima uz odobravaju�i osmeh.
- Tako je. Kolika je va�a plata u budimpe�tanskoj Operi?
Tima brzo i odlu�no, bez ikakvog razmi�ljanja izgovori sumu koja je predstavljala
njenu skromnu platu. Ovaj iznos, kao kod svih ljudi skromnih prihoda, uvek je bio
spreman u njenim mislima, kao �to vlasniku automobila broj njegovih kola lebdi na
jeziku.
�uv�i sumu, Balder malo podi�e bradu kao da je tim gestom hteo da pozove na
odgovornost ma�arskog ministra prosvete.
Tima se nasmeja. Iz njenog smeha Balder oseti da se ova bezna�ajna umetnica bori u
�ivotu s velikim te�ko�ama.
On nije voleo da slu�a o neda�ama i nije mogao da podnese ljudske suze. Uredio je
svoj �ivot tako da nemili glasovi �ivota ne dopiru do njega. Bio je i suvi�e
osetljiv prema izvesnim �ivotnim pojavama. One bi ga oneraspolo�ile i ispunjavale
gnevom. Njegovi pot�injeni su znali da mu se ne mogu obra�ati s raznim nevoljama. S
druge strane, uvek je bio pun razumevanja i �iroke ruke kada bi mu gospodin Bert,
ili ko drugi, skrenuo pa�nju na izvesne slu�ajeve. Ali pla� i �albe nije voleo da
�uje.
Ve�eras, po�to je slu�ajno bio o�evidac Timinih suza, odmah je odlu�io da u�ini
ne�to za ovu �enu. I sam jo� nije znao �ta, ali je ta namera odlu�no ponikla u
njemu.
- Stanite, - re�e pa�ljivo vrte�i �a�u me�u prstima - mogao bih mo�da da vam dam
neki poslovni savet.
Kod reci "poslovni", za trenutak se zagledao u Timu.
- Veoma ljubazno s va�e strane. No bojim se da mi to ne�e pomo�i. Ma�arska dr�ava
je siroma�na i uzev�i u obzir prinadle�nosti ostalih, odista, nemam razloga da se
�alim.
- Ne... nisam to mislio, - produ�i Balder - poznajem u Parizu jednog gospodina,
vlasnika velike koncertne agencije. Moglo bi se poku�ati...
Timi se u�ini da poslednja re�enica: "moglo bi se poku�ati", ve� krije u sebi
izvesno povla�enje i to ose�anje namah rashladi talas vrelih misli koje su joj pre
nekoliko trenutaka uzburkale �itavo bi�e.
Pred njihovim stolom pojavi se visok, dostojanstven gospodin, italijanskog tipa, sa
�enom duga struka, kojoj je neobi�no crna kosa kao neki gvozdeni �lem pokrivala
glavu, a oko vrata, boje slonove kosti, visio ogromni brilijant. Bio je to,
o�igledno bra�ni par koji je do�ao da se oprosti.
Balder se di�e, uputi Timi izvinjavaju�i osmeh i po�e da isprati svoje goste.
Nekoliko trenutaka Tima osta sama sa svojim mislima. Do dna du�e uzbudilo je ono
nekoliko re�enica kojima se Balder dotakao njene karijere u inostranstvu, jer je
osetila da je svaka re� ovog �o-veka veoma zna�ajna. Ova ku�a, ovi ljudi, �itava
okolina, prikazivahu joj svet o kome je znala veoma malo, ali �ije je zra�enje sada
izbliza osetila na svojoj ko�i. Ona se nikada nije zanosila umetni�kim snovima.
Nisu je mu�ile �elje kao ostale njene drugarice: napredovati, dobijati uloge,
ista�i se, sticati novac, uspeh, svetsku slavu. AH sada, kada joj je to bilo
ponu�eno, jednostavno, kao �a�a �ampanjca, njoj br�e zakuca srce pod dejstvom pi�a
na koje nije bila navikla. Ko zna, mo�da bi i ona mogla da krene putem velikih
zvezda koncertnih podijuma. Ali, mo�da sve ono �to je Balder rekao valja svesti na
meru bezna�ajnih i u�tivih reci? Nikako nije nalazila odgovor, na ovo pitanje ...
Po�la je da potra�i gospo�u Detre. Broj gostiju se smanjio. U me�uvremenu nestao je
i dirigent Mezeji.
56
- Hajdemo, re�e Tima, dodirnuv�i rame gospo�e Detre, koja se o�igledno ose�ala
veoma prijatno u clru�tvu ma�arskog grofa.
Balder je stajao u hodniku i razgovarao s grupom stranih oficira. Me�u njima se
nalazio i Stole. Stajao je okrenut le�ima, malo podalje od stepenica kojima je Tima
trebalo da se spusti.
- Pri�ekajmo, - re�e Tima gospo�i Detre - treba da se oprostimo od doma�ina.
Nije htela da mu pri�e; po onome kako se �ela grupa povukla u stranu, zaklju�ila je
da raspravljaju o va�nim pitanjima.
Razgovor se otegao, a njihovo �ekanje kraj stepenica po�e da biva nezgodno.
- Hajdemo! - re�e gospo�a Detre i po�e ka stepenicama.
Tima je uhvati za ruku.
- Ne, ne!
Lagano se vratila sa gospo�om Detre na kraj hodnika, ne skidaju�i o�i s Baldera, sa
namerom da krene istog trenutka kad se on bude okrenuo, da se onda sretnu ispred
stepenica.
Balder, me�utim, ne osvrnuv�i se, po�e dalje sa svojom grupom i nestade iza jednih
vrata.
Timi se ovo u�ini kao r�av znak. Oseti da se njeni snovi rasplinu�e i da i��eze
svaka nada da ostvari anga�man u inostranstvu. Razo�arano re�e gospo�i Detre:
- Hajdemo . ..
Tek �to stigo�e do stepeni�ta Balder se iznenada poiavi u hodniku i ugledav�i ih,
pohita im u susret. Tima je bila svesna da ne�e biti u stanju da prikri je svoj
unutra�nji nemir. Osetila je to i po svom glasu, kada je �elela da veoma mirno i
jednostavno ka�e ono �to je sada izgovorila na brzu ruku:
- Sutra �e se kod mene okupiti manje dru�tvo. Veoma bih se radovala da nam i vi
do�ete na �aj.
Balder iznena�eno podi�e obrve i Tima se istog trenutka pokaja �to ga je pozvala.
Stajala je pred Balderom upla�ena pogleda, zamrznuta osmeha na usnama, uverena da
�e je odbiti.
Bal�erov ozbiljan i hladan pogled munjevitom brzinom protuma�i izraz Timinog lica.
Njen poziv bese mu veoma neprijatan, ali ujedno oseti da bi odbijanje bilo jo�
neprijatnije za peva�icu.
Ne odaju�i dvoumljenje, on se lako pokloni:
- Zahvaljujem. Tima se brzo povratila.
- Naravno ne znate gde stanujem... Balder joj pru�i malu bele�nicu, ne ve�u od
ru�nog �asovnika koju je o�igledno uvek imao spremnu u d�epu. Skljocnu zatim tankom
zlatnom olovkom.
Tima zapisa svoju adresu.
- U pet �asova! - re�e i pru�i mu ruku sme-�e�i se.
Kada su se malo kasnije taksijem vra�ale ku�i, Tima se povukla u ugao i upola
pokriv�i lice krznenom jaknom nije progovorila ni reci. Gospo�a Detre je tako�e
�utala, osetiv�i da je Tima sva obuzeta svojim mislima. I sama je imala dovoljno
razloga za razmi�ljanje. Ni u snu se nije nadala da �e ikada biti u dru�tvu grofa,
kod �ijeg oca je njen mu� nekada bio nadzornik imanja, a koga je tek sada upoznala.
S velikim unutra�njim zadovoljstvom utvrdila je da je grof veoma mio �ovek.
Iznenada, Tima se nasmeja.
- �ini mi se da je bilo glupo �to nisam htela da primim novac.
- Ne brini, - re�e gospo�a Detre, evo ga u mojoj torbici. Sekretar mi ga je prosto
naturio.
Otvori�e omot. U njemu se nalazio �ek na hiljadu penga. Timina mese�na plata u
Operi iznosila je u to vreme �etiri stotine i dvadeset penga.
Balder je po podne, u pet.�asova i trideset minuta, imao sastanak sa nema�kim
princom. Naredio je da ga kola �ekaju pred Timinim stanom u pet �asova i petnaest
minuta, a on je ne�to posle �etiri �asa pe�ke krenuo u Budimske bregove jer je
posle
58
ju�era�nje susne�ice iznenada zablistale prole�e. Vreme je bilo divno i primamljivo
za �etnju.
Ovaj deo grada i put bili su mu nepoznati, ali je uz pomo� �ofera na�ao ulicu na
karti i izra�unao za koje vreme �e mo�i da stigne setaju�i. Njegova poseta traja�e
najvi�e petnaest minuta, a smatrao je da je i to dovoljno. Ujutru je bio resio da
se izvini s nekoliko redaka, a sada, prelaze�i pe�ice preko Margitinog mosta,
za�alio je �to to nije u�inio. U stvari, ova poseta nema nikakvog smisla. Ali, kada
je jutros resio da ne ode, namah mu pred o�ima iskrsnu boja�ljivi pogled, koji je,
pla�e�i se njegovog odbijanja i pun kajanja �to je izgovorila reci poziva, bio tako
providan i detinjski zbunjen, da se Balder, setiv�i se toga, i nehotice nasmejao.
- Svejedno, - pomisli u sebi stupiv�i na most - sad se vi�e ne mogu vratiti.
�etnja mu je, me�utim, neobi�no prijala. Ovo behu retki trenuci kad je mogao da
bude sasvim sam sa svojim mislima, kada ni gospodina Berta. ili Lin�a, pa ni �ofera
niie video oko sebe. Posle ru�ka, kad se obukao i odlu�io da pro�eta, izabrao je
o�elo, kravatu, mantil i �e�ir koje jo� nikada nije imao na sebi. Da bi se �ovek
ose�ao sasvim sam, potrebno je da mu ni odelo ne smeta. Odela u kojima smo do�iveli
zna�ajnije doga�aje li�e na �ive svedoke: mada ne govore, znaju sve i podse�aju nas
dok ih nosimo na sebi.
Balder se toliko obradovao usamljenoj �etnji za kojom je �eznuo, pogotovu posle
zamornog mno�tva sino�njeg soarea bio je sit ljudskog dru�tva da je ve� posle
nekoliko minuta zaboravio da opet odlazi u posetu nepoznatim ljudima.
Zastao je na sredini mosta i skinuo �e�ir, izla�u�i obrijanu glavu vetru koji je
nad Dunavom bio blag i sve� kao da ga je po temenu i licu dodirivala
rascvetana ?????. Pod visokim mostom velika reka se talasala i blistala u
vrtoglavoj dubini. Zlatnomr-ki talasi utrkivali su se na lakom povetarcu, a posle
nekoliko trenutaka u�ini mu se da je reka zastala dok ogromni gvozdeni most
�udesnom lako�om, i bez
ikakvog truckanja, kao u snu klizi s njim u suprotnom smeru.
Sav se predao ovom neobi�nom ose�anju ali mu u tom pri�e policajac s belim
rukavicama i �le-mom, i prili�no neljubazno re�e ne�to na ma�arskom. Balder nasluti
da se opomena verovatno odnosi na zabranu zastajkivanja na mostu, pa sme�e�i se
klimnu glavom i produ�i put.
Ali nije mogao odmah da zaboravi ovu scenu. Na mostu se nalazio samo mali broj
prolaznika, i opomena nije imala mnogo zna�aja.
Policajac je svakako bio u pravu, vr�io je svoju du�nost, a nije rekao ni manje ni
vi�e no �to je trebalo- Ali su mu glas i izraz lica bili veoma neljubazni. Balder
oseti da je sada i on samo obi�an prolaznik i da u ljudskom dru�tvu trenutno igra
ulogu na koju dotle nije bio navikao. Kroz to ose-�anje i njega sti�e sudbina onih
ljudi koji samo kroz stakla svojih automobila posmatraju ulicu, a pe�a�e samo
izme�u uzanih okvira igrali�ta za golf, pa kada u retkim prilikama za�u u svet
obi�nih smrtnika ve�inom s iznena�enjem prime�uju koliko je nezgodno biti �ovek
koji podle�e svim propisima i zabranama.
Pa ipak ga ovo ose�anje obradova, jer je ono za njega zna�ilo izvesno oslobo�enje i
odstupanje od onoga na �ta je navikao. I sam ne bi mogao da ka�e kada je poslednji
put ovako zaronio u velegradsku vrevu, kao �to nije pamtio da ga je ikad policajac
oslovio.
Pre�av�i most, na vratima jedne radnje primeti �enu, debelu i ri�okosu, u prljavom
belom mantilu, koja je jedva uspevala da uvu�e ruke u male d�epove radnog mantila.
Balder pretpostavi da ona razume nema�ki i upita je za dalji pravac svog puta.
Saznade za slede�ih pola �asa puta, i penju�i se blagom uzbrdicom sav se predade
svojim mislima.
U sli�nim trenucima, kakvi su mu se samo retko pru�ali, uvek bi razmi�ljao, kada i
kako da se povu�e od svog sada�njeg na�ina �ivota. Ose�ao se umornim. Napunio je
pedeset i tri erodine ne�to pre Bo�i�a. U poslednje vreme, naro�ito posle zamornih
dana, katkad bi osetio srce. Ose�ao je tada da mu se svo-
60
jom neznatnom te�inom i obimom nalazi negde u grudnom ko�u. Umirio ga je lekar,
rekav�i da ne pati ni od kakvog sr�anog oboljenja, �ega je i sam bio svestan. Lekar
je samo odmahnuo rukom i rekao da ni�ega ne treba da se li�i, �ta vi�e nije mu
savetovao ni du�i odmor iako je to bio �uveni profesor iz Be�a, koji u tim
pitanjima nije znao za �alu. Sve se svelo na to da je Balder u sebi ose�ao onih
trideset i pet godina koje je proveo u neprekidnom radu i najve�em umnom
naprezanju. A �iveo je razborito, redovno se bavio sportom, ali ovih trideset i pet
godina - otpo�eo je svoju karijeru sa osamnaest godina u jednoj zagreba�koj banci -
sagorelo je u njemu mnoge �ivotne sokove. Ho�e li, me�utim, biti u stanju da
prekine sa svojim dosada�njim �ivotom? Setio se svog prijatelja, kockara
Robertsona, koga je mnogo voleo i u �iji se �ivot silom ume�ao. Sredio je njegove
poslove i smestio ga kod nekog nema�kog pre-duze�a, u rudniku cinka negde u
�varcvaldu, u okolini gde ni sve�om nije mogao da na�e karte. Nekoliko meseci
kasnije, kada je navratio do njega, zatekao je Robertsona smr�alog i nesre�nog.
- �ta je to s tobom?
- �avo bi ga znao - odgovori Robertson svojim krupnim glasom i odmahnu rukom. -
Du�a mi se o�istila, ali telesno strahovito patim. Prsti su mi oboleli... i o�i...
I taru�i svoje duge, zatupaste prste, dodade:
- Ovde... krajevima ovih �ivaca nedostaje ono divno, nadzemaljske ose�anje
koje me je obuzimalo kada bih uzimao karte u ruke i ra�irio ih. Nemoj da se smeje�,
to je telesno ose�anje, a rekao bih da je zanosnije od onoga koje sam osetio kada
sam kao de�ak dodirivao devoja�ku put. A o�i... u toku dvadeset godina one su
upijale u sebe boje i linije karata... Eto, to mi nedostaje!
Pa huknu kao bolesna �ivotinja.
Balder pomisli kakva bi ga telesna patnja sna�la kad bi prekinuo sa svojim
dosada�njim �ivotom. Du�evno je bio spreman da ga napusti, ali njegovi �ivci i
�itavo telo morali bi da izdr�e patnju sli�nu onoj kao kad nekog iznenada li�e
alkohola, ili niko-
"1
ttna... pa mo�da i kokaina... a nije isklju�eno da se nikada ne bi izle�io, toliko
je sav pro�et krupnim poslovima. Mo�da ga samo jo� ova groznica i hajka dr�e u
�ivotu. Sta bi radio ako bi okrenuo le�a svom dosada�njem na�inu �ivota? Katkad bi
pomi�ljao da �e se povu�i na malo italijansko ostrvo San Pietro, gde je jednom u
samo�i proveo nezaboravnu nedelju dana. Ali �ta bi tamo radio godinama? Zami�ljao
je sebe tamo kao veliku uli�nu svetiljku podignutu u d�ungli. Pariz? Ili London, sa
svojim u�asno dosadnim klubovima na Pel Melu? Mrzeo je putovanja, a obi�ao je
gotovo �elu zemaljsku kuglu. O tome je razgovarao i sa En, kada su ju�e zajedno
ru�ali. Ali ni udvoje nisu mogli da smisle ni�ta pametno. Pozvao je jutros
telefonom En, zamolio je da svoj put odlo�i do sutra i da po�e s njim na ovaj
egzoti�ni izlet, na �aj ma�arske peva�ice, ali En izjavi da neizostavno mora da
putuje.
U me�uvremenu stigao je na vrh brega i pred njegovim o�ima namah zablista panorama
grada. Za-stade i opet sma�e �e�ir. Ovde nije bilo bojazni da �e ga policajac
opomenuti zbog ometanja saobra�aja. Bio je sam.
Pred njim se pru�io �udesni pogled na prole�no nebo. Na istoku du� �itavog vidika
pokrivali su ga mrki ki�ni oblaci kao kakav te�ki, ogromni zid koji se pru�ao u
nedogledne visine. Na tom zlatnomrkom zidu ocrtavao se veli�anstveni, blistavi luk
duge, dok je sunce na suprotnoj strani ve� zalazilo iza budimskih bregova. Desni
krak ogromnog luka duge oslanjao se jasno uo�ljivo na Gelertov bre�uljak, dok se
drugi izlomljeni krak gubio u pari tvorni�kih dimnjaka Ujpe�ta. Ispred pozadine ove
bo�anstvene igre boja i osvetljenja, krovovi i kupole grada prelivahu se o�trim i
vla�nim sjajem, kao da likuju u tom ble-sku. Voda je tako�e promenila boju. Dunav
se kao neka meka i gizdava srebrna vrpca ljupkim pokretom provla�io ispod divnih
obrisa mostova i na severu, iza ostrva i��ezao u magli kao da se uliva u nebo.
Balder je stajao nepomi�no, savladala ga je tolika lepota i on ponovo utonu u svoje
pre�a�nje misli. Kako bi bilo da jednom prilikom stavi u d�ep
62
onoliko novca koliko bi mu trebalo da skromno �ivi do kraja svojih dana i da
pobegne od ovog �ivota koji se katkad i njemu samom �inio stra�an. Kada bi pobegao
i nestao nekud, odakle bi kri�om i zlurado mogao da posmatra s kakvim �e se
ogromnim treskom bez njega da sru�i sve ono �to je sagradio u toku trideset godina.
Katkad bi se izgubio za po nekoliko dana. Tada bi se, gonjen nekim zdravim
unutra�njim nagonom, i��upao iz svoje sobe, pa bi usred neke va�ne konferencije
iznenada sko�io i napu�tao svoj pisa�i sto pa bi nekud oti�ao, katkad samo u kratku
�etnju po Bulonjskoj �umi, ali bi jo� �e��e otputovao. Tih �asova ispunjavalo bi ga
de-tinjasto zadovoljstvo �to mu je uspelo da prevari ono svoje drugo ja, koje se
neumitnom du�evnom disciplinom nalazilo u sredi�tu krupnih i veoma slo�enih
poslova. �ak bi i gospodin Bert tada bio ube�en da se on, ula�u�i velike napore,
nalazi negde na najvi�im i tajanstvenim ta�kama poslovnog �ivota, dok bi Balder za
to vreme sedeo na kafanskoj terasi neke francuske palanke, gotovo ne znaju�i ni ime
mesta u koje je zalutao posle svog bekstva. Ali bi se zatim opet iznenada pojavio.
Uobi�ajeni �ivot i pisa�i sto privukli bi ga kao kakav u�asni magnet i on bi se
opet mahnito bacio na posao.
Balder baci pogled na �asovnik. Do pet �asova ostalo mu je jo� svega nekoliko
minuta. Sa �aljenjem je napustio prizor pred sobom i veli�anstvene trenutke
usamljenosti.
Ku�u je na�ao bez ikakvih te�ko�a. Vrata jednostavne vile sa drvenom ogradom bila
su otvorena. Kada je u�ao u vrt, potr�a�e mu u susret dva psa uz prijateljski i
radosni lave�. Jedan od njih bio je ov�arski pas, komondor, �upave dlake. Gusto
runo prikrivalo mu je stra�nji deo tela kao neke, r�avo privezane, debele i
pocepane vunene ga�e. Pod obe-�enim �upercima dlake jedva su se nazirale o�i drugog
psa, crnog ma�arskog pulija, okrugle glave. Balder je sa izlo�bi pasa poznavao obe
vrste, te je zastao da ih sada bli�e upozna. Govorio im je na engleskom jer je taj
jezik, navodno, najbli�i pse�oj du�i. Psi su prestali da laju, a puli je seo kraj
nje-
govih nogu, svestan da je izvr�io svoju du�nost. Ma�u�i repom, komondor se
pribli�io Balderu, ispru�io se pred njim podnose�i mu svoj ru�i�asti trbuh, dok su
njegove �ute o�i nedvosmisleno izra�avale �elju da ga gost malo po�e�e. Balder se
sa�e i rukom u rukavici po�e da ga �e�ka iza u�iju, po le�ima i iznad repa, �to
svakom psu o�ito pokazuje da ima posla s �ovekom koji je vi�an da ga stru�nja�ki
po�e�e. Balder se pope na terasu i pozvoni na vratima prizemne ku�e. Na vratima se
nalazila pozelenela bakarna plo�a i na njoj dva imena: I�tvan Zombor, a ispod toga
Tima Z. Nedej.
Tek tada Balder doznade da je peva�ica udata i da joj se mu� zove I�tvan Zombor.
Obradovao se maloj plo�i, jer je blagodare�i njoj bio donekle oba-ve�ten. Utom mu
otvori vrata sobarica, po kojoj se na neki na�in moglo naslutiti da se naro�ito
obukla za ovu priliku.
Uzano predsoblje bilo je name�teno jevtinim ma�arskim narodnim stilom. Uza zid je
stajala rezba-rijama ukra�ena selja�ka stolica, po njenom obliku reklo bi se da
nikad nikom nije moglo pasti na pamet da na nju sedne. Nad ve�alicom su bili
poredani �areni selja�ki kr�azi. Sve�e oriban patos pokrivao je �ilim u boji.
Iz soba je dopirao prijatan miris dima, kakav se obi�no �iri iz zagrejanih kaljevih
pe�i. Ovaj �ti-mung i jednostavnost ambijenta podseti�e Baldera na njegovu
roditeljsku ku�u u Lucernu.
U�ao je u prostranu, svetlu sobu, u kojoj je na sredini kraj zida stajao klavir. U
sobi se nalazilo svega pet lica. Tri �ene, me�u kojima je Balder odmah poznao
peva�icu i njenu majku, jer je jo� uvek bio ube�en da je gospo�a Detre Timina
majka. Od dvojice mu�karaca jedan je bio stariji �ovek u generalskoj uniformi.
Tima pohita Balderu i iskreno obradovana, pro-stodu�no mu re�e:
- Odista je veoma ljubazno s va�e strane �to ste d'o�li.. �
64
- Molim vas da mi oprostite �to �u se zadr�ati samo kratko vreme ... Sino� sam
smetnuo s uma da sam za danas po podne zakazao jo� jedan sastanak ...
- General Kramer - predstavi Tima generala koji im hitro pri�e. Bio je to �ovek
malog rasta, srebrne kose, nasmejan, a upravo je blistao od �isto�e.
- Moju tetku poznajete - produ�i Tima predstavljanje, a zatim pokaza visoku i
ko��atu �enu, na �ijem je nimalo lepom ali otvorenom licu lebdeo izraz istinske
prostodu�nosti...
- Moja najbolja prijateljica... Lujza Bogati. Lujza mu�ki stisnu Balderovu ruku.
Drugi mu�karac stajao je nepomi�no ispred klavira, polo�iv�i levu ruku na nj. Irnao
je na sebi tam-noplavo odelo i crne nao�ari, zbog kojih je njegovo bezbojno,
izbrijano lice izgledalo jo� ble�e. Bio je to �ovek od oko �etrdeset i pet godina,
de�mekast i buav, o�igledno naklonjen gojenju. Vrat mu je bio utegnut u visoki i
kruti okovratnik, koji je podse�ao na predratnu modu. Tamnocrvena, neve�to vezana
kravata malo mu se bila iskrivila i oti�la u stranu.
Kada je Balder u�ao on je bio jedini koji se nije pomakao s mesta, �to je Balderu
odmah palo u o�i.
Tima mu pri�e i re�e:
- Moj mu� ...
Mu�karac se i tada ne poma�e, samo je pru�io ruku negde u vazduh.
- Zombor - re�e u trenutku predstavljanja dubokim i zvu�nim glasom, �to je jo�
ja�e isticalo brujanje slova od kojih je bilo sastavljeno njegovo ime, daju�i
utisak kao da je neko dodirnuo �ice violon�ela.
Balder primeti da Tima, stoje�i kraj mu�a, neupadljivo dodiruje njegov lakat i
brzim i ne�nim pokretom gura mu�evljevu u vazduhu ispru�enu ruku ka Balder ovoj
ruci.
- �lep! - re�e; Balder gotovo kriknu u sebi i oseti kako ga ova re� osinu kao
nevidljivi bi�.
Posle rukovanja slepi mu� je stajao kraj klavira isto tako nepomi�an, utonuv�i u
�utanje, kao neka te�ka crna statua.
9 Osveta oru�ja
55
Balder je bio prenera�en, nije voleo i nije mogao da podnese u svojoj blizini ljude
sa telesnim nedostatkom. Stalo ga je prili�no napora da prikrije to svoje ose�anje,
ali mu se na licu i pored toga ocrtavao izraz mu�nog iznena�enja.
Prisutni su o�igledno bili ve� navikli na sli�ne neprijatne trenutke i umeli su da
ih prebrode.
- Jeste li do�li pe�ke? - upita Tima, baciv�i pogled na Balderove cipele.
- Da, katkad volim da lutam sam po tu�im gradovima.
- Zar vam je na� grad tako tu�?
- Ovaj deo grada nisam poznavao. Odista je divan.
Izgovaraju�i ove reci setio se sino�njeg razgovora, koji je kroz zatvorena vrata od
kupatila vodio s gospodinom Bertom. I u mislima zamoli Timu za opro�taj �to ju je
osumnji�io da odr�ava intimne veze sa sekretarom Opere. Sada mu je bilo jasno da se
u onakvom slu�aju sekretar mogao se ti ti jedino Time Z. Nedej.
Sedeo je na stolici koja je I�tvanu Zomboru bila okrenuta le�ima. Me�utim,
neprestano je iza sebe ose�ao prisustvo slepog.
Tima iza�e da se li�no po�tara za �aj.
Lujza Bogati, koja je veoma lo�e govorila ne-ma�ki i time unela u dru�tvo izvesnog
�arenila i sve-�ine, upita Baldera:
- Jeste li slu�ali reprizu Parsifala?
- Ne ... nisam.
- Imali smo veoma lepu predstavu.
- Jeste li i vi �lanica Opere? Lujza prsnu u smeh.
- Samo sam bila. Od pro�le godine ostala sam bez anga�mana.
Gospo�a Detre, koja nije znala nema�ki, u�estvovala je u razgovoru samo trep�u�i
o�ima i sme-�e�i se.
- �ivimo u stra�nom dobu - primeti general, nude�i Baldera umesto doma�ina. -
Nezaposlenost je postavila �ove�anstvu jedan sasvim nov problem.
66
Ovaj razgovor privukao je Balderovu pa�nju samo u neznatnoj meri, jer mu je smetalo
�to mu iza le�a stoji slepi mu�, nepomi�an i nem.
General se upustio u du�a izlaganja i kroz nekoliko mmuta ve� je stigao do
Japanaca. Obja�njavao je da uzrok napetog stanja u isto�noj Aziji le�i u japanskoj
svili, koja je poslednjih godina izgubila kinesKo i ameri�ko tr�i�te.
U me�uvremenu, stigla su jo� tri gosta, dva mu�karca i jedna �ena. Dramska umetnica
Narodnog pozori�ta, neKi kompozitor i novinar. Posle upoznavanja novi gosti se
srnesti�e za susednim stolom i gospoda Detre im se tako�e pridru�i. Balderu se
u�inilo da njegovoj li�nosti ne pridaju nikakav naro�iti zna�aj, pa je iz toga
zaklju�io da oni i ne znaju ko je i da se i'ima nije pohvalila njegovim dolaskom.
Ovo saznanje oslobodi ga izvesnog nelagodnog ose-�anja.
- Jedan deo japanskih zemljoradnika, - produ�i general - �ivi u tolikoj bedi da
jede travu. Ali jezgro pitanja ne le�i u tome. Kapitalisti�kom imperijalizmu rat
predstavlja odli�an posao. Tajna ma�inerija deluje na istoku kao i u predelima koje
je nastanila bela rasa.
Slepi se pomerio kraj klavira, �to je delovalo kao da je statua iznenada o�ivela.
Upadljivom sigurno��u kretanja seo je na stolicu koju je gospo�a Detre bila
napustila.
- Ja ne verujem u tu legendu - re�e. Njegova ispru�ena ruka po�ivala je na stolu,
dok je izgovarao ove reci. Balderu i tada pade u o�i koliko mu je glas dubok i
zvu�an. Kao da mu je u svakoj reci posebno zabrujala svaka glasna �ica. I �im je
progovorio, namah i��eze ona mu�na i mra�na nesigurnost, koja ga je, po Balderovom
mi�ljenju, dotle okru�avala. Glas mu bese miran, neposredan i. veoma jasan.
- Rat proizilazi iz su�tine ljudske prirode - re�e Zombor - i to se ne mo�e
izmeniti. Lako je engleskim pacifistima! Velika Britanija dr�i u rukama
najdragocenije teritorije, dok je u Japanu, �tavi�e i u Nema�koj, sasvim druga
situacija. Uostalom, ja
i* 67
li�no smatram da je rat jedina prirodna sila koja spre�ava degenerisanje ljudskih
pokolenja.
- Treba da znate, - ume�a se Tima pru�aju�i svima sol je mirisnog �aja - da smo
moj mu� i ja na stalnoj ratnoj nozi po tom pitanju.
- Vi ste za mir?
Tima mu odgovori samo zna�ajnim pokretom ruke i sa �oljama pri�e susednom
stolu.
- Ona i ja, - re�e general - nas dvoje smo borbeni pacifisti. Nasuprot tome,
I�tvan je - i on potap�a Zombora po mi�ici - nepopravljivi militarista.
I smeju�i se dodade:
- Na �alost, pro�la su vremena kada sam se jednostavno izdirao na njega i kada je
on morao da bude istog mi�ljenja kao i ja. Ja sam, naime, bio potpukovnik, a on
poru�nik. Za vreme rata slu�io je u mom puku.
Zombor nastavi pre�a�nji razgovor.
- Nemojmo brkati pojmove. Kapitalizam i rat. Za�to? Zar se Sovjeti ne naoru�avaju?
Postoji ne�to �to uvek zaboravljamo. Jedan moj prijatelj, lekar psihoanaliti�ar,
objasnio mi je to ta�no i ja se u ce-losti sla�em s njim. Ne znamo sasvim pouzdano
kada je nastalo vreme da dlakama obraslo bi�e sa niskim �elom, �irokom vilicom i
dugih ruku mo�emo nazivati �ovekom, ali je nesumnjivo da u podsvesti jo� uvek
nosimo u sebi nekoliko stotina hiljada mra�nih godina. Iznad toga se kao tanak sloj
prevuklo �est hiljada godina, koliko je pro�lo od egipatskih piramida i Ozirisovog
mita.
Dorko, kompozitor, koji je, onizak, gotovo bez vrata, sav nabijen svojim o�tro
potkresanim crnim brkovima, sedeo na svojoj stolici kao sveti majmun na pro�elju
hrama od stena i koji je neosporno vi�e li�io na kr�mara iz predgra�a negoli na
Mocartovog kolegu, mrdnu ka�iprstom leve ruke i re�e:
- �est hiljada godina predstavlja i suvi�e oskudan prora�un. Pe�inska umetnost,
Orinjak i Solutre, stara je najmanje pedeset hiljada godina. Ljudi koji su tako
umeli da slikaju svakako su imali i muziku.
68
Malo podigav�i ruku sa stola, Zombor sa�eka kraj re�enice. A onda produ�i:
- Svejedno. Recimo, pedeset hiljada godina. I onda ljudska du�a li�i na
prepun lonac na �ijem se vrhu nalazi i malo kajmaka.
- A �ta se nalazi ispod kajmaka? - upita general Kramer, nagnuv�i se na stolici
otmenim pokretom, kao da se naginje u sedlu, dok se �eretskim izrazom u o�ima
zagledao u lica prisutnih, da bi u obliku osmeha primio nagradu za svoje ovla�
postavljeno, duhovito pitanje.
- Urlikanje, krvolo�tvo, ratni�ki nagon, seksualna pomama, strahoviti �krgut
zuba u jeku samoodr�anja - re�e Zombor. - Eto to se nalazi ispod kajmaka, kad ba�
ho�e� da zna�. Ratova je uvek bilo i uvek �e ih biti. To je istina. I treba da ih
bude, u protivnom ne bi bilo �ivota. Oprostimo sami sebi.
Gerendi, novinar, visok mr�av mladi� pogrblje-nih le�a i meke plave kose, od koje
bi mu nekoliko slepljenih �uperaka katkad palo preko cvikera, mazao je med na komad
pr�ena hleba.
- Gde je kajmak? Kakav kajmak? Istorija ekspedicije na Severn! pol
obiluje divnim zgodama. Pre pedeset godina, kada su na�eni ostaci Grili-
ekspedicije, pokazalo se da su sa �etiri lesa zakopana u snegu bili ise�eni veliki
komadi mesa. A tek nedavno su tamo gore pojeli, bolje re�i pojeli smo, jedno."
mladog �vedsko" astronoma. Po svoj prilici, i ja bih ga pojeo u orgiji gladi.
- Jao, Zoli, ne govorite takve stvari! - re�e Tima sa poslu�avnikom u ruci. - �eli
li jo� neko malo slanog peciva?
- Jeste li bili aktivni oficir, gospodine Zombor? - upita Balder i, obra�aju�i se
�lepom, izgovori slovo "Z" nema�kim naglaskom kao "C".
- Nisam. Ja sam arhitekta.
Ono "ia sam" za trenutak ostade da lebdi u vaz�uhu. Verovatno je to i sam osetio,
jer odmah zatim dodade:
- Bio sam.
Dramska umetnica se premesti za njihov sto i obrati se generalu pitanjem:
�9
- Jeste li videli novi film Grete Garbo?
- Jesam, ju�e smo bili u bioskopu. Izvanredan je.
Izraz Zomborovog lica jasno odade da se on povla�i od ovog razgovora. Greta Garbo i
svet koji je za poslednjih petnaest godina o�iveo na filmu, za njega nisu imali
nikakvog zna�aja. On to vi�e nije video.
Balder i sam pomisli na ovo, posmatraju�i kri-�om Zomborovo lice. Zami�ljao je da
du�u ovoga �oveka tih trenutaka zapljuskuju silni talasi mraka.
Ali zvu�ni glas koji se opet javio ne re�e ni�ta tome sli�no.
- Poslednji film sam gledao na boji�tu. Psi-landera u njegovom �udesnom
fraku, kako o�ima guta neku �enu. Se�a� li se, generale?
- U Udinarna, - re�e general punih usta �ajnih kola�i�a. - Se�am se, - produ�i
oprezno bri�u�i papirnom salvetom usne pod tankim, crno obojenim brkovima - da su
vojnici, kada bi poljubac na platnu potrajao prili�no dugo, uzvikivali: pusti je,
Lajo�! Ni dan-danas mi nije jasno za�to su vojnici Psilandera zvali Lajo�.
Svi su se smejali. Dramska umetnica primeti:
- Mo�da su pomislili na vas. I va�e je ime Lajo�.
Posle dvadeset godina generalu se upali sijalica u mozgu.
- Sad ve� mogu da ti ka�em, - uze Zombor re� - da je svaki na� pretpostavljeni
imao nekakav nadimak. Tebe smo izme�u sebe nazivali Psilander.
Opet se svi nasrne ja�e.
- To mi laska, - re�e general, ali istovremeno pocrvene do vrha u�iju.
Balder baci pogled na svoj �asovnik i ustade.
- Iskreno �alim �to moram da odem . . . Zombor se tako�e di�e i okrenu lice u
pravcu
Baldera.
- Hteo bih da vas ne�to upitam ...
- Izvolite.
Zombor pri�e vratima druge sobe, otvori ih i pokretom ruke pozva Baldera.
70
i
Tima koja je sedela za drugim stolom u razgovoru sa svojim gostima, kri�om ih
isprati pogledom dok su njih dvojica nestali za vratima.
Zombor privu�e Balderu naslonja�u.
- Izvolite ovamo. Smesti�e se.
- Izvinite �to �u vam oduzeti nekoliko minuta od va�eg vremena.
Govorio je prigu�enim glasom, gotovo �apatom. Njegov zvu�ni glas izgubio je boju i
Baldera obuze ose�anje nelagodnosti u ovoj maloj sobi, u potpuno tu�oj okolini,
sede�i sam, a izlo�en �udnom pogledu iza crnih nao�ara koji je bio uperen negde
dalje od njegovih o�iju.
- Moja �ena je pomenula, - produ�i Zombor istim neobi�nim �apatom, - da ste joj
sino� ne�to govorili... da bi ona eventualno mogla da postigne uspeh u
inostranstvu. Sad smo sami i mo�emo da razgovaramo otvoreno. Razo�aranja za mene ne
mo�e da bude u tome. Hteo bih da znam da li ste to mislili ozbiljno, ili ste
samo ...
- Ube�en sam u to! - upade Balder iznenada i odlu�no, mada tog trenutka ni sam
nije znao zbog �ega je u to toliko ube�en. Mogao je da se uveri koliki su put
prevalile njegove sino�ne reci, i da nije bilo mogu�nosti da ih povu�e.
Zombor u�uta, kao da se duboko zamislio.
- Jeste li vi pozori�ni impresario? - upita trenutak kasnije.
- Nisam... - jednostavno odgovori Balder. I pomisli koliko malo zna ovaj �ovek o
njemu.
Stavi�e, ne vidi mu �ak ni lice, niti pogled. Ne zna da li je pun ili mr�av,
izbrijan ili bradat. Osetio je da �lepom �oveku koji je sedeo naspram njega, tog
trenutka on predstavlja samo jedan glas, ljudski glas, u ni�tavilu mraka.
- Smatram da je posredi neka zabuna... - re�e Zombor razo�aran.
- Ne, nema nikakve zabune - ubaci Balder �ustro. Raspola�em odgovaraju�im vezama.
Zombor se na�e prema njemu i re�e:
71
- Ne bih �eleo da vam dosa�ujem istorijom svog �ivota. Ali moram vam pone�to
ispri�ati, da biste razumeli dana�nje stanje. Bio sam ranjen u po-slednjoj godini
rata. Tima je tada bila verena sa mnom. Bila je jo� gotovo dete, imala je osamnaest
godina. Vratio sam joj prsten. Ona ne htede da �uje, pretila je samoubistvom.
Ven�ali smo se. Otada je pro�lo sedamnaest godina. Ona me nikad nije napu�tala. I
kada biste me sada upitali da li sam sre-�an, odgovorio bih vam: ja sam najsre�niji
�ovek na svetu. Verujte mi, molim vas, nije stra�no biti �lep. Bar za mene nije. Ja
sam to potpuno sredio u sebi. Slepilo me mnogo �ega li�ava, ali mi pru�a i mnoge
darove. Svi su dobri prema meni, a ose�am da to nije licernerstvo. Ja sve vidim.
Tima mi pri�a o svemu, njene reci mi do�aravaju sve. Upoznat sam s novim
gra�evinskim stilom u Nema�koj, u meni jasno �ivi �ela nova arhitektura. Vidim i
va�e lice. Znam da imate plave o�i, poznajem oblike va�e ruke i noktiju. Tima mi je
do tan�ina ispri�ala sve. Znam kakvo je drve�e i cve�e u vrtu, a poznajem i na�e
pse. A zatim, gospodine Bardene ... Barden, zar ne?
- Balder.
- Oh da, oprostite. Hteo sam da ka�em da za mene, u mraku, stvari ne samo �ive,
ve� postaju lep-�e. Tu je na primer moja �ena. U meni i za mene, njena mladost i
lepota ostale su besmrtne. Poslednji put sam je video kao svoju verenicu, kad me je
ispratila na stanicu. Takva otada ona �ivi u meni. Sta sam ono hteo da ka�em?
Skrenuo sam sa teme.
Balder poku�a da mu pomogne.
- Rekoste da ste savr�eno sre�ni...
- Da. Za ovih sedamnaest godina ova �ena mi je dala mnogo vi�e no �to bi mi
dala da sam �ovek sa zdravim vidom. Moja nesre�a je vezuje za mene, rekao bih da je
ona htela da popravi ono �ime se sudbina ogre�ila i u toj svojoj odanosti
preobrazila se u sveticu. Verujte mi, upravo tako, ona se preobrazila u sveticu.
Mogu li da vas ponudim cigarom?
- Hvala vam, ne�u sad da pripalim.
72
Balder oseti da je ovih nekoliko reci: "mogu li da vas ponudim cigarom" - uba�eno
me�u re�enice samo kao mala stanka, kao predah, jer se mo�da Zornboru u�inilo da
njegove reci zvu�e i suvi�e vatreno, a pred stranim �ovekom nije hteo da se poka�e
razne�en.
Zatim, nabranih obrva produ�i:
- Dakle, pitate me da li sam sre�an? Jesam, sre�an sam, pa ipak nisam. Re�i �u vam
zbog �ega. Molim vas, saslu�ajte me, �ak iako vam dosa�ujem.
Balder blago dodirnu Zomborovu ruku.
- Slu�am vas sa najve�om pa�njom.
- U krajnjoj liniji sve je to veoma jednostavno. Nisam sre�an jer mi se
�ini da nemam prava da primam sve ono �to mi ova �ena pru�a.
Utom se vrata otvori�e i Tima pomoli glavu. Zagor gostiju iz druge sobe -
nekolicina ih je govorila u isti mah, a �uo se i �enski smeh - zapahnu ih kao zvu�i
nekog dalekog i stranog sveta. Tima zaokru�i pogledom po sobi i s iznena�enjem vide
da njih dvojica o�igledno ve� du�e vreme vo�e �iv razgovor, a onda se bez ikakve
primedbe povu�e.
- Ko to bese? - upita Zombor.
- Va�a �ena.
- Jesmo li sami?
- Da.
Trenutak kasnije Zombor produ�i:
- Vi ste prvi �ovek s kojim o ovome razgovaram. Mogli biste da mi postavite
pitanje: za�to ba� s vama? Re�i �u vam. Ali gde sam ono malopre stao?
Balder mu odmah odgovori.
- Rekoste, da nemate prava da primite po�rtvovanost va�e �ene. To ne znam. I u
tome se ne sla�em sa vama.
- Naravno. Ceo svet smatra da je to tako le-po, plemenito i pravedno. Ali za mene
nije va�no kako drugi gledaju na ovo pitanje. Mene razdire saznanje da godine
prolaze sve br�e, i zato �u da vam priznam: ne mogu vi�e da izdr�im. Dosta je bilo
sedamnaest godina. Dosta! Vi�e od toga ona mi ne mo�e dati. A ja to i ne�u!
Ne�u da primim. Ona je jo� mlada, njoj je trideset i pet godina. �ivot jo�
mo�e da joj pru�i od�tetu za sve ovo. Bio bih zaista sre�an tek kada bih znao da �e
ona ... kako da vam ka�em ... kad bi ona nekuda odletela ... Kada bi se pred njom
otvorio �ivot. Kada bi postigla uspeh, slavu, kada bi se s njom ne�to dogodilo... i
to me ne bi zabolelo. Saznanje da je ona sre�na, usre�ilo bi i mene. Shvatate li
me? Bojim se da sve ovo ovako zvu�i veoma prazno i sentimentalno, ali ne
zaboravite, ja rasu�ujem druga�ije od vas ostalih. Ne �elim da izgovorim frazu da
sam ja u stvari �ivi les, jer to i ne bi odgovaralo istini, ali...
- Razumem. Potpuno vas razumem. Me�utim, postavlja se pitanje �ta za nju
predstavlja sre�u? Mo�da tajna njene sre�e le�i u tome �to �ivi pored vas. Sre�na
je �to mo�e da se �rtvuje. To nije dato svakom ljudskom bi�u. Na to niste
pomislili?
Zombor nakrivi glavu i slegnuv�i ramenima odvrati:
- Divna je to re� kad se ka�e: �rtvovati se. Ali u stvarnosti ona zvu�i
druga�ije... Pomislite samo, �iveti sedamnaest godina kraj mene. Mene nije lako
islu�iti. I sve to �ini �ena, koja kao �to vi ka�ete, ima talenta ... Ko zna, mo�da
bi postigla svet-sku slavu. Mogla bi da ima novaca, uspeha, sve. Ali evo mene,
nalik na crni, nepomi�ni balvan za koji je ona vezana lancem.
Polo�iv�i obe ruke na sto, prekrsti ih i produ�i:
- Molim vas, shvatite, preklinjem vas da shvatite, u�ini�ete mi najve�e dobro ako
je budete odre-�ili i oslobodili mene. Ne mogu podneti ose�anje da ja predstavljam
prepreku, du�nost, tako re�i njenu zlu kob... Ne! Ne�u da budem to! Neka ide!
Neka poku�a sre�u!
I kao da je opet postao svestan da su mu se od srca otele reci i suvi�e iskrene,
slede�a re�enica zvu�ala je kao da ove jadne, nage reci �eli da zakloni pred
Balderovim o�ima.
- To je sve �to sam hteo da ka�em.
Balder se di�e. Pro�e nekoliko trenutaka dok mu najzad uspe da progovori.
- Ra�unajte na mene u svakom pogledu. Zomoui potrazi ruKom i dodirnu Balciera po
ramenu.
- O ovom na�em razgovoru niko ni�ta ne�e doznati, zar ne?
- Razume se.
Obojica krenu�e prema vratima. Pre no �to �e izi�i, Zombor pre�e na lak�i ton, kao
da bi time da premosti dubinu njihovog razgovora pre ulaska u drugu sobu.
- Ostajete li du�e vreme u Budimpe�ti?
- Jo� ne znam. Mo�da svega nekoliko dana. Izgovorio je ovo ve� na pragu otvorenih
vrata. Tima im se kri�om zagledala u lice i u�inilo joj
se da je Balderovo odmereno lice malo prebledelo.
- Ma koliko �alim ali vam moram re�i, - obrati se Tima Balderu, - da se va�
�ofer ve� u dva maha nestrpljivo raspitivao za vas.
Balder upla�eno izvu�e svoj �asovnik iz d�epa i vide�i koliko je �asova napravi
lice kao da ga je iznenada spopala o�tra zubobolja. On se na brzu ruku oprosti.
Od gostiju su bili prisutni samo jo� Gerendi i Dorko. Razgovarali su o tekstu neke
nove opere. Nekoliko minuta kasnije odo�e i oni.
I�tvan je sedo kraj pe�i, na svom uobi�ajenom mestu u naslonja�i. Tima je praznila
pepeo iz prepunih pepeljara.
- O �emu si razgovarao s Balder om? - upita, ispituju�i pogledom I�tvanovo lice.
I�tvan zevnu. Ili se pravio da zeva.
- Ni o �emu. Odnosno, razgovarali smo o tebi. Upitao sam ga da li ozbiljno misli
da bi mogla da gostuje� u inostranstvu.
- Sta je mogao da odgovori, kad si ga na taj na�in priterao u �orsokak? Ne bih
�elela da se zanosim s tim. Zna�, onomad je bila ona ponuda za film... a na kraju
je stvar propala.
- Ko je taj �ovek zapravo? Mislio sam da je pozori�ni impresario.
- Ni pomena! Ta rekla sam ti. On je sopstve-nik nekakvih industrijskih preduze�a.
75
- Pretpostavimo da njegovim posredstvom do�e� do ugovora. Da li bi ti to bilo
milo?
- Za�to te ovo pitanje odjednom toliko zanima?
- �ini mi se da od njega zavise mnoge va�ne stvari. U odnosu na tebe. Trebalo bi
da razmislimo �ta �e biti posle toga. Pretpostavimo da dobije� ugovor na
du�e vreme.
- Povela bih te, naravno, sobom.
- O tome sam ba� i hteo da razgovaram s tobom. Ja ne bih �eleo da odem odavde.
�ini mi se da bi me to zamaralo. Pro�le godine, kada smo oti�li na Blatno jezero,
nisam hteo da ti kvarim raspolo�enje. Ali sad �u ti iskreno re�i, da se
ose�am veoma neprijatno u tu�oj okolini. Iz po�etka to nije bilo tako, ali rni to u
poslednje vreme sve vi�e ide na �ivce. Sta misli�, da li bi Viola pristala da
ostane sa mnom? Uostalom, mogla bi me poveriti Teru�ki.
Teru�ka je bila sobarica, koja je ve� devet godina radila u ku�i.
Tima otvori prozore, jer je soba bila puna dima.
- Imamo vremena da razgovaramo o tome. Meni se sve �ini da od svega toga
opet ne�e biti ni�ta.
Sivi mlaz dima kuljao je kroz otvoren prozor i me�ao se napolju s hladnim i �istim
vazduhom. Vrt je bio sasvim mra�an. Negde u daljini, u podno�ju brega, zvonila su
zvona i ogla�avala osam �asova.
VI
Gerendi i Dorko sedo�e da ve�eraju u nekoj budimskoj kafani, gde bi katkad sve do
zore kovali svoje zajedni�ke planove. Gerendi je radio na tekstu opere pod naslovom
"Bi� bo�ji", u kojoj je glavnu ulogu igrao Atila, hunski kralj. Dorko je ve� �est
godina �ekao ovo delo po kome je hteo da kompo-nuje, ali se Gerendi posle prvog
�ina bezuspe�no borio s d�inovskom temom. Obojica behu ljudi od vrednosti, mada
nisu spadali me�u najistaknutije
li�nosti pe�tanskih umetni�kih krugova. To je va�ilo u prvom redu za Dorka, koga
je, blagodare�i jednom od njegovih violinskih kvarteta, upoznao i muzi�ki svet u
inostranstvu.
- Meni se uvek �ini, - re�e Gerendi prome-niv�i temu razgovora - kad god vidim
Timu, da pred sobom imam devojku a ne �enu.
Zauzet �itanjem jelovnika Dorko mu ne odgovori.
- Ovu �enu okru�uje nekakav misti�ni fluid devi�anstva, - produ�i Gerendi koji je
voleo da upotrebljava strane izraze.
- Troje jaja u �a�i, - poru�i Dorko vrativ�i kelneru jelovnik.
- Veruje� li ti da Tima nikada ni s kim nije �ivela osim sa svojim mu�em?
Gerendija posred srca pogodi pitanje koje mu je Dorko postavio iz dosade. Petnaest
godina bio je zaljubljen u Timu, a da za to ni ona nije znala. On iznad cvikera
dobaci Dorkou pogled i za�kilji kao svi kratkovidi ljudi kada im se ne�ne �enice
pomaljaju iznad tvrdih stakala nao�ara. Istovremeno mu dva duga, kao slama �uta
prava �uperka pado�e po levom oku, koje on zatim, uzev�i ih izme�u dva prsta kao u
makaze, zabaci svojim uobi�ajenim pokretom.
- Mogao bih se zakleti da je tako. Ne znam za�to, ali bih se zakleo.
O�ekivao je odgovor Dorkoa, koji nije osetio kakvo je uzbu�enje uzburkalo du�u
njegovog prijatelja. Ovo pitanje ga nije naro�ito zanimalo.
- Mo�e biti. Ne znam. Neko vreme se zuc-kalo o Horvatu.
- Ni slovca istine nema u tome, - re�e Gerendi bulje�i zami�ljeno preda se i tog
trenutka mu pred o�ima jasno iskrsnu lik tenora u belim, svilenim, kratkim
�ak�irama do kolena, s ma�em i per-janim kalpakom, pozori�nom �minkom na
licu, u ponosnoj odori vojvode od Mantove iz "Rigoleta", gde iza kulisa razgovara
s Timom. O�i na�minkanih glumica neobi�no se sjaje i u polumraku, kao da su upile u
sebe svu svetlost reflektora.
7?
Znao je da je Tima neko vreme bila zaljubljena u Horvata i to ga je dugo mu�ilo.
Stara rana opet zabride u njemu. Svojim prijateljima nikada nije govorio o Timi,
�ak ni Dorkou s kojim je naj�e��e bivao zajedno. Ali te ve�eri ga je ne�to
ispunjavalo nespokojstvom. Zbog �ega je bogati Balder do�ao u Timinu ku�u? �eleo je
da dozna od Dorkoa, koji je imao vi�e dodira sa svetom, ne�to bli�e o tome.
- O kome se jo� zucka?
- O tebi, - re�e Dorko i posoli jaja. Gerendi se nasrne ja.
- Kako to misli�, o meni? Ko ti je to kazao?
- Niko. Ja sam. Onomad mi se ve� ne�to tako u�inilo. A danas sam te jasno prozreo,
znam da si zaljubljen u Timu.
Gerendi nabra obrve i po�e da razmi�lja �ime li se u toku dana�njeg popodneva odao.
- Kako ti je to palo na pamet?
- Ti to ne razume�. U meni je razvijeno sedmo �ulo. Vi ostali zami�ljate da su
notna hartija i klavir, ili violina, muzika. Ne, dru�e. Ovo je muzika. I zato sam
ja muzi�ar. Mo�da i sam nisi svestan svoga ose�anja.
- Mogu�no, - odvrati Gerendi i u�ini mu se da se �elo pitanje uzdiglo na visinu na
kojoj bez ikakve bojazni mo�e pone�to i da prizna.
- Poznaje� li je odavno? - upita Dorko, koji je posleratne godine proveo u
inostranstvu, a kako se tek lane vratio u Pe�tu, nije bio dovoljno upu�en u
zakulisne tajne ma�arskog umetni�kog �ivota.
- Prisustvovao sam njihovom ven�anju. Jedno jutro, neposredno po svr�etku rata, u
to vreme sam bio saradnik jednog podnevnog lista... kada sam do�ao u uredni�tvo,
pomo�nik glavnog urednika me do�eka recima: "Potr�ite smesta u mati�arski ured VI
kvartal Neko nam je telefonirao da se ba� sad ven�ava neki slepi oficir". Po�urio
sam. Upravo su izlazili iz dvorane, bilo ih je svega dvoje-troje ljudi. Se�am se da
je Pista izlaze�i dr�ao svoj polu-cilinder u ruci i da je tako sna�no udario u
vrata da mu se kruti �e�ir sasvim ulubio i postao nalik na trorogi kalpak od
hartije. Nikada to ne�u zabo-
78
raviti. Primetio sam da je mlado�enja pocrveneo do u�iju. Kao da se zastideo pred
svojom verenicom. I nikad ne�u zaboraviti pokret njegove ruke, kada je kri�om pipao
svoj ulubljeni �e�ir. Kao da je zadobio i telesnu povredu.
- Da li je Tima tada ve� bila u Operi?
- Ni pomena! U tom slu�aju digla bi se mnogo ve�a pra�ina oko ovog doga�aja. Ja
sam bio jedini prisutni novinar i, kao �to rekoh, i ja sam se samo slu�ajno na�ao
tamo. Otpratio sam ih do crkve. Bese maglovito, tmurno, decembarske jutro.
Crkva je bila prazna, hladna i mra�na, po klupama sedelo je svega njih
petoro-�estoro - srodnici mladog para. Ne mogu zamisliti tu�nije ven�anje.
Duboko me je potresao onaj slu�aj sa �e�irom i, stigav�i u crkvu, ovo ven�anje
naraslo je u meni do zna�ajnog doga�aja. Potra�i�u pa �u ti jednom pokazati
reporta�u koju sam tada napisao. Dakle, crkva. Kakav trenutak, dru�e! Jo� me
nikad orgulje nisu u toj meri potresle i porazile.
Dorko je skupljenih o�iju slu�ao pri�u. Pre�ivljavao je u sebi �timung hladne i
prazne crkve, �uo sna�ne krike orgulja i, kao i uvek kad bi mu ne�to raspalilo
ma�tu, iza svega toga video je scenu iz jedne budu�e opere. Zatim zami�ljeno
izusti:
- Lepo. Ven�anje slepog vojnika. Zna� li ti da je to divna tema!
Zauzet pile�om koskom, Gerendi odmahnu rukom odbacuju�i misao koja mu se u odnosu
na ovaj doga�aj u�inila i suvi�e poslovna. Pa onda produ�i:
- Posetio sam ih nekoliko nedelja kasnije, kada su se vratili sa svadbenog puta. I
tada su ve� stanovali u ku�i u kojoj danas �ive, a koju je Tima nasledila od svoje
majke. Hteo sam da napi�em lepu reporta�u o njima, ali me je Tima sklopljenih ruku
molila da ni�ta ne pi�em. A ja sam verovao da je zahvalna i ponosna �to sam napisao
reporta�u o njihovom ven�anju. Naprotiv. Ona nije krila da sam im svojim �lankom
naneo bol. Izjavila je da je to njena li�na stvar, koja se ne ti�e javnosti. U
celosti je bila u pravu.
- Kako je postala operska peva�ica?
79
Punim ustima, Gerendi vilju�kom nekoliko puta pokaza sebe i odgovori tek po�to je
progutao zalogaj.
- Ja. Ja sam je otkrio. Bolje re�i, jednom kada sam bio kod njih Tima sede za
klavir i otpeva nekoliko ma�arskih pesama. Upitah je da li bi �elela
anga�man u Operi? Bilo je veoma nesavesno s moje strane �to sam joj uop�te postavio
ovo pitanje, jer sam tada bio novinar po�etnik, a moj uti-caj jednak matemati�koj
nuli. Tima re�e da bi veoma �elela. Na�ao sam se u nebranom gro��u. Sta da radim?
Sutradan napao sam u jednom �lanku direktora Opere. U toku dve nedelje
objavljivao sam svakog dana po jedan o�tar �lanak protiv njega, te me on
naposletku pozva sebi i upita �ta imam protiv njega. Rekoh mu: ne sla�em se sa
va�om umetni�kom politikom! Za�to? Jer ko�i napredak Opere. Kako to mislim?
Evo kako: gde je svezi materijal, gde su novi talenti?
Dorko se slatko nasmeja.
- Sutradan pozvao je Timu na audiciju. Imala je tada devetnaest godina. Verovatno
je zbog glasa ne bi anga�ovali. Ali prethodno je direktor saznao od mene ko joj je
mu�.
Dorko, nalaktiv�i se na sto, po�e da suce obrve, �to je kod njega bio siguran znak
da je pri�a ostavila u njemu dubokog traga.
Gerendi je ve� ka�i�icom me�ao svoju kafu.
- Njen otac bio je slu�benik Ministarstva spolj-nih poslova. Razveo se od njene
majke jo� pre rata i ponovo se o�enio. Jo� uvek je u diplomatiji, mislim da je sada
na slu�bi u Poljskoj. Tima se otu�ila od oca. Dopisuje se samo u retkim prilikama.
Njena majka umrla je brzo posle razvoda, tada je Tima, jedinica, jo� poha�ala
�kolu. Vaspitavala se u jednom be�kom manastiru. Nije imala pojma o �ivotu kada se
udala za Zombora.
Dok su dva prijatelja vodila ovaj razgovor, Tima i I�tvan, po svom obi�aju, ve� su
odavno legli. Njihove spava�e sobe nalazile su se jedna kraj druge, a vrata me�u
njima uvele su stajala otvorena, jer bi katkad jo� u mraku vodili duge razgovore.
80
Te ve�eri kao da su onemeli. Po disanju oboje su znali da ono drugo ne spava, ali
nijedno od njih ne progovori jer su bili zauzeti svojim mislima.
Mukla ti�ina i njihovo uzajamno povla�enje u sebe, najzad u Timi izazva ose�anje
kao da su se me�usobno nekako udaljili. Oko pono�i ona ga tiho pozva:
- Puco ...
Zvala je I�tvana Puco. Ali na poziv ne dobi odgovor. Tima napusti postelju i pre�e
u mu�ev-Ijevu sobu.
- Znam da ne spava� - re�e I�tvanu glasom kao da ga je uhvatila na nekom delu.
I le�e kraj njega. Zimogro�ljivo se sva skupila i pripila uz njega u postelji.
VII
�etiri godine pre rata u Cirihu, gospodin Hajnc jednog februarskog popodneva otvori
vrata svoje direktorske kancelarije i viknu u pravcu ban�ine prostorije:
- Balderu!
Balder, koji je tada vr�io du�nost blagajnika u banci, sedeo je iza spu�tenih
re�etaka blagajne, rade�i na obra�unu prepodnevnog prometa. Tada je imao dvadeset i
osam godina, a od banke je primao mese�nu platu od tri stotine �vaj carskih
franaka. Ovo mesto dobio je bez ikakve protekcije, na osnovu konkursa. Naveo je u
molbi da osim fakultetskog obrazovanja odli�no govori pet evropskih jezika. Ovo je
bilo odlu�uju�e. Banka je obavljala znatan me�unarodni promet, pa su joj stoga bili
potrebni �inovnici koji govore �to vi�e stranih jezika.
O mladi�u skromne pojave, koji je prvih meseci jo� nosio crninu jer mu je pro�le
godine umro otac, niko nije slutio da raspola�e imetkom od milion i po kruna.
Njegov otac, Pavle Balder, bese arhitekta �vaj carskog porekla. �itav niz palata
istan�anog baroknog stila behu delo njegovih ruku; sagra�ene u predratnim decenij
ama, zlatnom dobu srednjoevrop-
Osveta oru�ja
fit
ske bur�oazije. Najradije je boravio u Pe�ti, ali je radio i u Be�u i Berlinu.
Henrik mu je bio sin jedi-nac, koji se od svoje najranije mladosti �kolovao po
inostranim �kolama i univerzitetima.
Ku�u u Pe�ti Henrik nikada nije smatrao svojom roditeljskom ku�om. Pravim domom
uvek je smatrao ku�u u Lucernu. Bila je to jednospratna, mala zgrada s upravo
sme�no maju�nim prozorima, a guste re�etke na njima li�ile su na masku ma�eva-laca.
Dinastiju Baldera osnovao je Henrikov ded, Jozef Balder, koji je pod imenom Tom bio
jedan od naj�uvenijih muzi�kih klovnova �ezdesetih godina pro�log veka.
Mo�da je s lica njegovog sina, poznatog arhitekte, osmeh i��ezao jo� u mladim
godinama, jer se njegov ostac po cirkuskim arenama srne jao i u ime slede�ih
pokolenja. U ono vreme jo� je bio u modi stari stil: klovnovi su se i sami smejali,
�tavi�e urlali od smeha. Novi stil, koji je svoj vrhunac dostigao u Groku, a
kasnije u �aplinu, s prezirom gleda na metode predaka, ali Balderov ded je ipak
zaradio toliko da je mogao da kupi ku�u u Lucernu. Ziveo je i umro kao prili�no
imu�an �ovek i kao jedan od najmrgodnijih ljudi u svetu, kinje�i svoje najbli�e
poslednjih godina svog �ivota.
Mladi Henrik Balder iznajmio je jevtin i skroman dvosobni stan u Cirihu, a njegov
na�in �ivota ni po �ernu nije odavao milionera. Njegovi prijatelji nisu znali
koliko je bogat. Ziveo je istim �ivotom kao i ostali njegovi drugovi �inovnici,
odlazio je u iste gostionice i pose�ivao ista dru�tva. Me�utim, �iveo je uglavnom
veoma povu�eno. I njega samog iznenadilo je veliko nasledstvo. Znao je da mu je
otac imu�an i da ima velike prihode, ali nikad nije ra�unao na toliko nasledstvo.
Daju�i sinu novca, otac nije bio �iroke ruke dok je Henrik studirao na strani i
slu�io vojni rok.
Neo�ekivano veliko nasledstvo namah izmeni mladog Henrika Baldera. Dok mu je otac
�iveo, a veruju�i da �e jednom morati da �ivi od sopstvenih sredstava, nameravao je
da se preseli u Pariz i da tamo osnuje ve�e preduze�e koje �e se baviti otkri-
82 " '
vanjem novih izvora sirovina u svetu. U to vreme mnogo je �itao o problemu - za
kojim sirovinama se ose�a potreba i u kojim nepoznatim delovima zem-Ijine kugle se
one najverovatnije mogu da otkriju. Poru�ivao je svaku knjigu, ma na kom jeziku
bila napisana, koja se bavila ovim pitanjem. Jo� u ono vreme odli�no je poznavao
odnose na svetskom tr�i�tu, poznavao je tajne strujanja novca, a o tr�i�tu salitre
znao je koliko i o kanadskom ili sibirskom krznu, o ulju, za�inima, metalima, ili
vinu. �to je vi�e �itao o podacima, mogu�nostima i katastrofama svetskog tr�i�ta,
sve �e��e i strasnije je �eleo da sazna �to je mogu�no vi�e o svemu tome. U du�i je
verovao da je on jedini mladi� u svetu koji je u toj meri upu�en u sva ta pitanja.
A to nije bilo bez osnove. Neverovatno predano, gvozdenom voljom i grozni�avom
stra��u, bacio se na ove studije. Nije se zadovoljavao �itanjem, ve� je obi�ao i
sve poznate univerzitete Nema�ke i Engleske. U besanim no�ima mu�ila bi ga vizija
novca, koji mu se prikazivao gotovo stvaran i zarobljavao svu njegovu ma�tu.
Zami�ljao je da se ovakva vizija, u tolikoj meri jasna i uo�ljiva, javlja
isklju�ivo samo njemu. Smatrao je da je pozvan da bude najbogatiji �ovek sveta. U
njegovom �iv�anom sistemu i ma�ti bilo je izvesnih osobina koje je nasledio od
svojih predaka,, komedija�a lutalica.
Posle dugih i bri�ljivih studija do�ao je na ideju da u Parizu osnuje ured za nova
otkri�a, s kojim �e li�no da rukovodi i koji �e svoje ekspedicije da upu�uje u sve
delove sveta. Nekoliko godina ranije upoznao se s nekim Amerikancem, po imenu
Peri�, koji mu je ispri�ao da je sa sto pedeset dolara u d�epu krenuo u prvu svoju
ekspediciju. Oti�ao je u Ju�nu Ameriku, gde je isprva hteo da nabavi ko�e od
jaguara i majmuna. U pratnji nekolicine uro�e-ni�kih slugu veslao je �etrdeset dana
uzvodno po nekoj ju�noameri�koj reci, ali celim putem nije ugledao nijednu
�ivotinju, pa �ak ni neku bednu 'zmiju. Na�ao je, me�utim, zlato i dijamante.
Dodu�e, samo veoma sitne dijamante, takozvane "�pli-tere", ali i to je bilo
uzbudljivo. Na svom prvom
putovanju zaradio je osamnaest hiljada dolara, ne na zlatu i dijamantima koje je
doneo samo kao pri-merke, ve� na semen ju nove vrste orhideje, koje je poslao
jednoj londonskoj firmi. Dobio je porud�binu za jedan vagon. Sem toga, na�ao je i
novu vrstu le-kovitog bilja, i kad je poslao primerak, odgovori�e mu da po�alje
koliko god bude mogao. Sve ovo uzbu�ivalo je Balderovu ma�tu - imao je tada
dvadeset i dve godine - i od tog vremena stalno se dopisivao sa Peri�em. Prema
prvobitnim planovima, budu�e preduze�e trebalo je da po�ne rad u skromnim okvirima.
I to samo sa sumom kojoj se Balder nadao od svog oca, koji je tada jo� bio u
�ivotu. Po njegovom ra�unu mogao je sa sto hiljada franaka da osnuje preduze�e.
Svom ocu nije hteo da podnese planove sve dok ih u tan�ine ne razradi. Znao je da
se starom gospodinu ne mo�e pri�i s nekakvim neozbiljnim planovima.
Utom mu iznenada umre otac. Milionsko na-sledstvo namah preokrenu sve Henrikove
planove. Raspolagao je s mnogo vi�e novaca no �to je ra�unao i to ga o�amuti.
Pari�ko preduze�e mu se tad u�ini i suvi�e sku�eno i odjednom nije znao kako da
po�ne. Kao sopstvenik velikog imetka, drugim o�ima je gledao na plan u koji je jo�
pre nekoliko meseci zaneseno verovao. Otkrio je da je upu�ivanje ekspedicija
skop�ano s velikim rizikom. I suvi�e je mnogo pustolova i nepouzdanih ljudi. Mnogo
briga i uzbu�enja. U dalekim krajevima sveta kontrola bi bila nemo-gu�na. Ko bi
znao kad bi mu ne�to ukrali i koliko.
Po�eo je u sebi da stvara nove planove. Zanimali su ga tr�i�te nov�anih zavoda i
velike berze. Na tom podru�ju tako�e je stekao dovoljno znanja, a sada, sa znatnim
imetkom u rukama, po�eo je da ispituje na kojoj ta�ki i u kom trenutku bi mogao i
sam da usko�i u veliku igru. Po�to je pripadao onoj vrsti ljudi koji svakom poslu
prilaze veoma obazrivo i hladnokrvno, odlu�i da i na tom putu po�ne od po�etka.
Hteo je da se upozna s �itavom konstrukcijom i svim tajnama bankarskog poslovanja.
Nije �urio. Njegovi planovi za budu�nost behu tako krupni, da je suvi�e pa�ljivo
pazio na svoje prve korake.
Tako je do�ao na misao da kao obi�an �inovnik stupi u slu�bu jedne �vajcarske
banke. Delomi�no zato �to ga je �vaj carska privla�ila zbog uspomena iz detinjstva,
s druge strane, uzeo je u obzir i to da bi blagodare�i me�unarodnom prometu
najlak�e mogao da ostvari svoje budu�e planove.
Radio je ve� osam meseci u banci. Kolege ga nisu volele, mada je Balder sa svoje
strane sve u�inio da im se pribli�i; smatrali su ga, me�utim, zakop�anim i tu�im. A
direktor Haj ne skoro ga se bojao. U mladi�u, nepomi�na, hladna lica, koji je u to
vreme nulericom �i�ao svoju bezbojnu kosu, iz �ijeg su ko��atog, pravilnog oblika
lobanje, nadmo�nih i spokojnih plavih o�iju, na�ina odevanja, pona�anja i �ele
pojave zra�ili neka neobi�na suzdr�lji-vost i samosavla�ivanje, naslutio je opasnog
suparnika. Hajnc se prema Balderu ophodio veoma ljubazno, njihov odnos bio je
srda�an u tolikoj meri da ga je �esto pozivao i svojoj ku�i, jedino njega od svih
pot�injenih. Ali kad bi predsednik banke do�ao u Cirih, uvek bi od njega bri�ljivo
krio Baldera. Upu�ivao bi ga s raznim nalozima u provinciju ili u inostranstvo.
Pla�io se da �e Balder pasti predsed-niku u o�i, otkri�e mu svoj talenat i
sposobnosti, pa bi mogao da mu preotme mesto. Hajnc, koji je u to vreme imao oko
�etrdeset godina, bio je su�ta Balde-rova suprotnost. Imao je samo jednu strast:
pivo. Zbog toga mu telo postade buavo, belo i rano je po�eo da pu�ta stomak. Dugu,
o�tru i gustu kosu �e�ljao je navi�e. Na licu mu je zbog toga lebdeo stalan izraz
�u�enja, usplahirenosti i sabla�njivosti. O�i su mu neprestano nemirno kolutale
tamo-amo, a pod kratko potkresanim engleskim br�i�ima uvek je nervozno grickao
usne. Po svemu, ostalom, bio je oli�enje vrednog, predusretljivog i veoma pouzdanog
�vaj carskog direktora banke. Sa �enom i dvoje de-�ice �iveo je mirnim i-sre�nim
gra�anskim �ivotom i nikad nije �udeo za ve�im no �to je postigao. U poslednje
vreme, ose�ao je, me�utim, izvesno ne-spokojstvo zbog Baldera. U potaji je �eleo da
po-nio�u neke lukave smicalice, ili pomo�u vi�eg diplomatskog poteza, udalji
Baldera iz banke. Nije znao
da Balder ni u dnu du�e ne �udi za direktorskim polo�ajem. Ne bi ga prihvatio i da
su mu ga ponudili.
Sme�e�i se, Haj ne je stajao na vratima direktorske sobe i jo� jednom, imenom,
pozvao Baldera. Mahnu mu jo� i rukom.
- Gospodine Bal�eru, molim vas!
Balder u�tivo sko�i s mesta i pohita Hajncu. Direktor zatvori za njim vrata i odmah
ga predstavi nepoznatom �oveku, koji je s rukama na le�ima, razmaknutih nogu,
stajao ispred prozora.
- Maj or Lersten!
Lersten klimnu glavom a tako isto i Balder. Nisu se rukovali.
- Izvolite gospodo, sedite... - re�e Hajnc koji je iz nepoznatog razloga
o�igledno bio uzbu�en. Ponudio je Baldera cigarom, �to dotle u ovoj sobi nije dozi
veo nijedan od slu�benika banke.
Balder sede savr�eno miran ali ponu�enu cigaru ne prihvati. Znao je da �e se sad,
za njega dogoditi ne�to va�no. Major je stajao kraj prozora onako isto nepomi�an.
Razgovor se vodio na francuskom.
- Govorite li vi srpski? - upita Lersten, ne pridaju�i naro�itu va�nost mladi�u
koji je sedeo pred njim.
- Da, gospodine majore, - odgovori Balder u�tivo, zagledaju�i Lerstena veoma
pa�ljivo.
Major je bio krupan, ple�at, o�igledno sna�an i prekaljen �ovek, pedesetih godina.
Ufitiljeni krajevi tankih brkova nad gornjom usnom ukra�avali su mu lice kao
maljave rese. Pogled mu bese sanjiv i mrk. Po licu i odebljalom nosu jasno se
videlo da major ne prezire alkohol. Pripadao je onoj vrsti ljudi koji se nikada ne
opijaju ali im dobar viski razbla�en sa sodom zamenjuje vodu ... Majorove levo uvo
prelivalo se tamnocrvenom, plavom i tamno-zelenom bojom. Gornja ivica kao da mu je
bila britvom odse�ena. O�igledno mu se usna �koljka smrzla pa zatim bila operisana.
Posmatran sa strane, major Lersten je svojim odse�enim uvom li�io na krupnog psa
dobermanske pasmine.
Posle nekoliko minuta Lersten opet progovori:
ne
- Gde ste nau�ili?
- Slu�io sam vojni rok na Balkanu. Lersten klimnu glavom. Hajnc je uzbu�eno vrebao
kakav utisak njegov �ti�enik ostavlja na majora.
Iznenada se i on ume�a u razgovor obra�aju�i se Bal�eru.
- Evo o �emu se radi: gospodin major je trgova�ki predstavnik Aeroksovih tvornica.
Balder smesta shvati da se radi o fabrici oru�ja, koju je pre petnaestak godina
osnovao neki danski in�enjer, doseljenik u Englesku. Osnovni kapital tvornice, njen
glas u poslovnom svetu i krug njenih mu�terija nisu mogli da se uporede sa nema�kim
Krupom, austrijskom �kodom ili francuskim �najder - Krezoom, ali je ipak po�ela da
igra zna�ajnu ulogu na tr�i�tu.
Dok je Hajnc govorio, major Lersten ostade i dalje nepomi�an, bulje�i s dosadom u
vazduh, kao da je smatrao da bi bilo ispod njegovog dostojanstva da se ume�a u ovaj
deo pitanja.
- Gospodin major u naknadu za va� rad nudi pet stotina franaka mese�ne plate, a
snosi�e pored toga i sve izdatke - re�e Hajnc trljaju�i ruke i samo �to mu suze ne
polete�e toliko ga dimu sopstvena dobrota. Prirodno, istovremeno je likovao �to mu
se eto pru�ila prilika da se na lep na�in otarasi Baldera.
- Ja sam, razume se, preporu�io vas - doda-�e Hajnc sme�e�i se, sladunjavim
glasom, koji je Baldera ispunjavao odvratno��u.
Balder baci pogled na majora. U njegovoj li�nosti osetio je ne�to izvanredno i
sna�no. Nije jo� znao kuda �e da stigne uz njegovu pomo�, ali je bio ube�en da je
to �ovek �ijim �e se posredstvom pred njim otvarati mnoga tajanstvena i veoma
zna�ajna vrata.
Dva dana kasnije, otputovao je kao Lerstenov sekretar sa svojim novim gospodarom u
Beograd. Njegova slu�ba se ve� prvih dana pokazala veoma prijatnom. Lersten ie bio
neobi�no �utljiv �ovek, koji je za sve vreme jedva progovorio po koju re� sa svojim
sekretarom. Prvo iznena�enje sna�e Baldera kada je primio nalog da rezervi�e mesta
u spava�im
kolima. Lersten je za sebe i svoga sekretara tra�io dva posebna kupea. Balderu
odmah bi jasno da Lersten raspola�e znatnim nov�anim sredstvima.
U Beogradu su proveli dve nedelje, a Balderov . rad se sveo na to �to bi mu Lersten
katkad diktirao neka pisma, ili telegrame. Izuzev ovoga bio je slobodan po ceo dan.
Prilikom obavljanja zvam�nih poslova, na razne konferencije ili zabave, Lersten
nikada ne bi poveo svog sekretara. Balder je imao dovoljno vremena da poku�a da
odgonetne smisao ne- : razumljivih telegrama i pisama. Ono malo vremena koje je
provodio s Lerstenom - obi�no bi ru�ali i ve�erali zajedno - koristio je da �to
vi�e dozna o torn tajanstvenom �oveku. Uz to je budno pazio da ni�im ne oda svoju
radoznalost. Iz sadr�ine telegrama i pisama kao i iz nekih slu�ajnih primedbi
majora doznao je ve� prve nedelje da bi Lersten, u svojstvu predstavnika Aeroksovih
tvornica, hteo da proda srpskoj vladi mitraljeze najnovije proizvodnje, jer su '
obave�teni krugovi tada ve� znali da Srbija stoji pred prvim balkanskim ratom.
Lersten je bio jedan od onih agenata tvornica za naoru�anje, koji kao da su u to
vreme zakazivali me�usobne sastanke po �ekaonicama raznih vojnih ministarstava
Evrope. Major, penzionisani oficir �vedske vojske, �ovek �eljan pustolovina, borio
se i u rusko-japanskom ratu, i to na strani Rusa. Jo� iz mladosti poznavao je
Krajzena, nekada�njeg danskog in�enjera i sada�njeg direktora Aeroksovih fabrika.
Tim putem je stupio i u slu�bu tvornice. Ali u �emu se majorov rad zapravo sastojao
Balder za sada nije znao.
Godinu i po dana obavljao je svoju du�nost kraj Lerstena. Za to vreme stalno
sedi�te im je bilo u Londonu, ali bi gotovo svakog meseca putovali u Beograd,
Sofiju, Atinu i Carigrad. U me�uvremenu Lersten je neobi�no zavoleo Baldera,
poklanjaju�i mu svoje puno poverenje, a ovaj se postepeno i sam upoznao s onim
na�elnicima odeljenja po isto�noevropskim ministarstvima od �ijih je izve�taja u
mnogome zavisila sudbina vojnih nabavki.
88
Posle godinu i po dana - bili su tada u Londonu - u�av�i jednog jutra u Balderovu
sobu, Lersten prijateljski potap�a sekretara po ramenu:
- Donosim vam prijatnu vest! Odlazim u Rusiju i, najverovatnije, vi �ete preuzeti
moj delokrug. Upravnom odboru ve� sam podneo predlog u tom smislu, a verujem da �e
biti prihva�en.
- �ta �e biti moj delokrug? - upita Balder. Lersten se oprezno po�e�a po
unaka�enom uvu.
- Ne�e biti laka stvar. U srpskom ministarstvu vojske obavlja sve poslove neki
novi na�elnik. Ja ga ne poznajem, ali ka�u da mu je te�ko pri�i. Zove se Sivoti�.
Sutradan Balder potpisa svoj prvi ugovor s fabrikom kojim mu je data punomo� da je
zastupa u svim isto�noevropskim zemljama. Nekoliko nedelja kasnije otputovao je u
Beograd kao samostalni predstavnik. Znao je, a i re�eno mu je, da njegov dalji rad
u fabrici zavisi od tog uspeha.
U prestonici Srbije imao je nekoliko poznanika jo� iz vremena kad je dolazio s
Lerstenom. Bili su to novinari, mla�i oficiri i neke dame iz dru�tva. Bezna�ajni
ljudi od kojih je, me�utim, doznao sve o Sivoti�u �to je trebalo da zna.
�est meseci ranije Sivoti� je postao na�elnik o�eljenja. Izbor je pao na njega
uglavnom zato �to se o�enio veoma bogatom devo j kom. Nisu ga smatrali darovitim
�ovekom. Me�utim, materijalno blagostanje svakako je odigralo zna�ajnu ulogu u
njegovom unapre�enju.
Balder mu se ubrzo javio zvani�nim putem. Poznavao je Sivoti�a od ranije, ali je to
poznanstvo bilo samo letimi�no. Upoznali su se u nekom dru�tvu. Sivoti� je bio
�ovek tamne puti, crne kose i vitka stasa. Odli�no je govorio francuski, dok je ne-
ma�ki znao veoma malo. Njegov �ivahni, vatreni pogled odavao je velike ambicije.
Balder je ve� tada bio veliki poznavalac ljudi, pa se trudio da i Sivoti�a prozre.
Iz po�etka nikako nije mogao da doku�i �ta se u njemu krije.
89
U�av�i u Sivoti�evu sobu ovla� je govorio o poslu koji je trebalo zaklju�iti, kao
da ga i sam smatra sporednim.
- Gospodine na�elnice, do�ao sam zvani�nim poslom. Kao predstavnik fabrike Aeroks
nudim srpskoj vladi najnovije modele oru�ja na�e fabrike.
Sivoti� je bio veoma ljubazan, sme�e�i se pokazivao je svoje bele zube. Iz torbe za
akta Balder povadi i podnese mu sve potrebne skice, ponude sa cenama i nacrte.
Sivoti� sve pa�ljivo pregleda i pokaza istinsko odu�evljenje, ali na kraju
Balderovog izlaganja, izvinjavaju�i se i tobo�e s velikim �aljenjem, iznenada
prili�no hladnim glasom dodade:
- Ne verujem da �e ove ponude trenutno inte-resovati vladu. Bud�et naoru�anja
iscrpen je za du�e vreme. Porud�bine koje je vlada izvr�ila pre mog stupanja na ovu
du�nost, zasad pokrivaju sve na�e potrebe.
Balderovo lice ne o�ade ni�ta da ga je razgovor neprijatno dirnuo. O�ekuju�i bujicu
reci od koje �e se samo s mukom da odbrani, Sivoti� s velikim iznena�enjem vide da
se Balder u�tivo zahvaljuje na datom obave�tenju i odmah prelazi na drugu temu.
Razgovarao je o bezna�ajnim dru�tvenim doga�ajima i za to vreme trpao svoje spise
nazad u torbu. U Sivoti�evoj sobi nije proveo ni deset minuta.
Od ovog razgovora nije ni�ta o�ekivao. Znao je unapred kako �e stvari te�i. Pa,
ipak, ovaj je sastanak bio potreban. Znao je da �e ovaj prvi korak biti u vezi s
ostalim. Ugovorio je da se idu�e ne-delje ponovo na�e sa Sivoti�em u ku�i nekog
zajedni�kog prijatelja.
Malom skupu posle ve�ere prisustvovalo je de- . set-dvanaest osoba. Neko od zvanica
sede za klavir, drugi sedo�e da igraju karte. Malo kasnije i gost koji je svirao
zauze mesto za stolom za kojim se igrao brid�. Sivoti� i Balder ostado�e jedino po-
strani. Doma�ica, svuda i u svakom trenutku prisutna, po�e da ih grdi:
- A �to vi stojite? Sedite pa igrajte ne�to i vi. Naredi sluzi da za njih dvojicu
pripremi jedan od praznih karta�kih stolova.
90
Izgledalo je sve potpuno nename�teno i Sivoti� ni u �ta nije mogao da posumnja. U
Balderov plan bila je upu�ena jedino doma�ica. Njen mu� ni�ta o tome nije znao;
ubio bi je mo�da, da je ne�to naslutio. Bio je to vi�i dr�avni slu�benik, koji je
u�ivao glas veoma ispravnog �oveka. �ena, me�utim, bila je gramzljiva za novac.
Balderu je to bilo ta�no poznato, i unapred je s njom ugovorio sve pojedinosti ove
ve�eri. Znala je o �emu se radi i namerno je to udesila da Sivoti� i Balder sednu
za karta�ki sto u jednom posebnom, manjem odeljenju.
Balder upita Sivoti�a koju igru �eli da igra, zamoliv�i ga ujedno da odredi i
visinu uloga. Na�elnik predlo�i neku igru zvanu "kasina", koju su igrali s
minimalnim ulogom. Ve� u toku prve partije pokazalo se da je Balder mnogo slabiji
igra�; zahtevao je ipak, posle svake partije, Sivoti�ev pristanak da povise ulog.
Smeju�i se ovaj je odbijao, naposletku ipak pristade. Prvih pola �asa u�ini mu se
da Balder pripada onoj vrsti strasnih, ali neobdarenih kockara, koji s lako�om gube
novac. Sivoti� je, me�utim, bio obdareni kockar i ba� zato nije mogao da odoli
sigurnom dobitku.
Deseta partija ve� se igrala u hiljade. Za to vreme doma�ica je po ostalim sobama
�inila sve �to je bilo u njenoj mo�i da se dru�tvo ne razi�e, iako je pono� ve�
davno bila pro�la.
Balder izgubi i slede�u partiju. Posle toga predlo�i tako visok ulog da se Sivoti�
za trenutak skupljenih o�iju o�tro zagledao u njega, ali ipak pristade. U toku igre
Balderove �anse stajale su tako lo�e da vi�e nije moglo biti nikakve nade da dobije
partiju.
U jednom trenutku Sivoti� ne�to posumnja. Zgrabiv�i Baldera iznenada za ruku, baci
pogled u njegove karte. Video je odmah da se Balder namerno ne koristi svojim
preimu�stvom. Uveriv�i se u to, Sivoti� pusti njegovu ruku i za trenutak se obojica
netremice zagleda�e jedan drugome u o�i. Sivoti� istog �asa shvati o �emu se
zapravo radi. On nabra obrve, a onda kao da se ni�ta nije desilo, ponovo se udubi u
igru i po�e tiho da zvi�du�e.
Balder izgubi partiju i plati. A zatim re�e:
01
- Hvala, ne igram dalje. Izgleda da me danas ne�e sre�a.
Pre�o�e u drugu sobu.
- Kako se zavr�ila partija? - upita doma�in.
- Izgubio sam neku sasvim neznatnu sumu - re�e Balder da preduhitri Sivoti�ev
odgovor.
Ubrzo posle toga dru�tvo po�e da se sprema na odlazak. Na rastanku, ostav�i na
trenutak sam sa Sivoti�em, Balder rnu se obrati recima:
- Mogli bismo odmah da se dogovorimo kada �ete mi dati revan�. Deset partija pod
istim uslo-vima!
Pogledom svojih hladnih plavih o�iju on za trenutak prostreli Sivoti�a kome se u
taj mah otvo-ri�e o�i.
- U redu! Od danas nedelju dana ... - i �vrsto stisnu Balderovu ruku.
Dva dana kasnije Balder se ponovo pojavi u Sivoti�evoj kancelariji. Susret se
odigrao kao i pro�li put. Balder ni jednom re�ju ili pogledom ne odade da izme�u
njegove dana�nje posete i preksino�ne igre postoji ma kakva veza.
- Oprostite �to vas opet uznemiravam, - re�e Sivoti�u, ju�e sam primio nacrte
najnovijih modela na�e fabrike s novim cenama. Smatrao sam da je potrebno da vas
upoznam s tim. Ube�en sam da �e ove ponude zanimati vojno rukovodstvo ...
Ovo je bio prvi uspe�niji i zna�ajniji posao koji je Balder zaklju�io u interesu
fabrike Aeroks.
Slede�e godine Lersten je po�eo da poboljeva-i fabrika poveri Balderu svoje
zastupni�tvo u Rusiji. Ubrzo se ovaj nalog pro�iri i na zemlje Dalekog .
Istoka.
Tih godina Balder je zaklju�io svoje najkrupnije poslove. �im izbi prvi svetsld rat
preseli se u London i ulo�i i sopstveni kapital u Aeroksove fabrike. Po zavr�etku
rata ve�ina akcija ovog pre�u-ze�a ve� se nalazila u njegovim rukama. Tih godina
upoznao se s Paterlandom i ne�to kasnije s En. U periodu posle zaklju�enja mira,
x^elike fabrike po raznim zemljama pre�le su u roku od nekoliko rne-
92
�e�i na mirnodopsku proizvodnju. Proizvodile su poljoprivredne ma�ine, �iva�e
ma�ine, neki novi tip jevtinog kamiona, ali su se najbr�e razvijala industrijska
postrojenja koja su se bavila proizvodnjom radio-aparata i aviona.
U godinama posle rata za vojnu industriju nastala su lo�a vremena. Balder je,
me�utim, predvideo �ta �e se dogoditi i predostro�no je sva svoja predu-ze�a
preorijentisao na izradu industrijskih proizvoda za kojima se ose�ala velika
potreba.
Ovo potraj a svega nekoliko godina. Prema izve-snim znacima, Balder je ta�no
predvideo blisku budu�nost. Proveo je nekoliko godina u Americi, gde je
preduhitriv�i druge osnovao neka nova preduze�a. Preokret u svetskoj politici
zatekao ga je spremnog na svim linijama. Fabrike, koje su posle rata nekoliko
godina proizvodile poljoprivredne alate i �iva�e ma�ine, pre�le su ponovo na izradu
mitraljeza i pro-tivavionskih topova. Ali Balder, u �ijem su se po-sedu sada
nalazili ve� i rudnici i izvori sirovina, igrao je pred �irom javno��u ulogu
predstavnika te�ke industrije, mada nije krio kakvim se poslovima uistinu bavi.
Sada su se u njegovoj slu�bi nalazili agenti a on bi se li�no pojavljivao samo na
najva�nijim ta�kama.
Njegove zamisli proizilazile su uvek iz ube�enja da uspeh mo�e posti�i samo ono �to
je potpuno novo. Nije polagao na masovnu proizvodnju, ve� na prakti�nu primenu
novih pronalazaka. Nagonski je osetio i o�trim njuhom otkrio istinske talente, i to
pre svih ostalih. U njegovim preduze�ima radili su najbolji in�enjeri... U njegovom
ameri�kom industrijskom postrojenju proizvodila se nova vrsta gasa, o kojoj zasad
niko nije imao pojma, a u engleskim fabrikama Aeroks ve� su bili gotovi nacrti
novih tipova aviona, za koje je Balder pouzdano verovao da �e izazvati revoluciju
na tr�i�tu, i, �tavi�e, preina�iti i samu tehniku letenja.
Njegova ku�a u Parizu gledala je na Avni Fo�. S prozora sobe za rad pru�ao se
pogled na gomilu koja je vrvela obasjana francuskim prole�ern, na
93
decu i pse, na najlep�e �etali�te sveta, �irok, peskom posut put pod zelenilom
ogromnog drve�a.
Ta�no u podne gospodin Paraje zazvoni na vratima ku�e. Zaduvao se penju�i se uz
malobrojne stepenice.
- Po pozivu gospodina Baldera - re�e sluzi izvla�e�i pintijastim, drhtavim prstima
posetnicu iz d�epa.
'"" |
- Izvolite pri�ekati nekoliko trenutaka - re�e Lin�, na kome je sada bilo
jednostavno crno odelo.
Svoje ote�alo, glomazno telo, gospodin Paraje spustio je u naslonja�u kao da je
neka tu�a stvar od �ijeg tereta se osloba�a s o�iglednim olak�anjem. Ote mu se
uzdah, ra�iri maramicu i po�e da bri�e �elo kao da se smrtno umorio nose�i d�akove
na le�ima. Patio je od astme i �e�erne bolesti. Zure�i zami�ljeno preda se, o�i mu
gotovo isko�i�e iz svojih duplji.
Zabrinuto se pitao zbog �ega li ga je Balder pozvao. Sino� je primio njegovo pismo
i �ele no�i nije zbog toga spavao. Da li je mogu�no da ho�e da mu tra�i novca? Pre
nekoliko godina Balder je njegovoj firmi dao zajam od �etiri stotine hiljada
franaka. Gospodin Paraje pomisli da se trenutno mo�da i Balder nalazi u �kripcu.
Mo�da je do�uo da je koncertna agencija u poslednje vreme imala ogromne prihode.
Ali ne mo�e biti govora da sada plati. Trudio se da napravi kiselo lice ulaze�i u
Balderovu sobu za rad. Buljio je u Baldera iskola�enih o�iju, ne bi li mu s lica
pro�itao zbog �ega ga je zvao.
Balder ga primi veoma raspolo�en, liada se Paraje ugurao kroz vrata, on radosno
uzviknu:
- Najzad jedan �ovek koji ne stari! Uvek me obuzima nelagodno ose�anje kad se posle
nekoliko godina ponovo vidim sa svojim prijateljima. Koliko se godina nismo videli?
�etiri? Kako stra�no brzo prolazi vreme. Sedite na ovu stolicu.
Balder otvori fioku od stola i po�e da preme�e po kutijama s cigarama.
- Hajde da se kladimo da nisam zaboravio koje su va�e omiljene cigare...
94 "
Ali Paraje odbi ponu�enu cigaru.
- Hvala. Pre dve godine prestao sam da pu�im.
Preteruju�i namerno da te�ko di�e, da bi i na taj na�in izazvao sa�aljenje, po�e da
se vajka i �ali na svoje zdravstveno stanje. Ali Balder ga prese�e:
- Nonsense!1 Uobra�avate, prijatelju. Saslu�ajte me. Znate li zbog �ega sam vas
zvao?
Paraje napravi bezazleno lice. Balder mu ovla� dobaci:
- Otkrio sam za vas jednu ma�arsku peva-�icu. Najlep�i glas koji sam ikada u
�ivotu �uo!
Kao od dodira �arobnog �tapi�a Paraje odmah oseti da se u tom poslu krije novac.
Ali pogled mu se smrknu, kao da ga je zadesila kakva nesre�a.
- R�ave prilike, gospodine predsedni�e ... Kao �to i sami znate znatno se smanjio
priliv stranaca u Pariz poslednjih godina. Dojadilo mi je da slu�am kako poneka
�ena po�to-poto ho�e da napravi karijeru.
A onda se iznenada u njemu javi stru�njak, te upita:
Da li se radi o sopranu?
Balder se zbuni jer nije umeo da odgovori na ovo pitanje. Zato, izbegavaju�i
hladnim glasom izjavi:
- Nemojmo uzalud gubiti reci, znam da ste vi poslovan �ovek i da radite samo s
poznatim imenima. Koliko bi novaca trebalo ... za, recimo, �esto-mese�nu koncertnu
turneju?
Parajeu odmah bi jasno da je Balder na tom polju sasvim neobave�ten. Po�e zato
oprezno da ispipava njegove namere.
- Ne bih mogao da vam na brzinu odgovorim na ovako postavljeno pitanje. Ako se
radi o tome da ta peva�ica negde nastupi, rado �u je uvrstiti kao sporednu ta�ku
u jedan od mojih programa i to vas ne�e stati novca.
- Ne, nije re� o tome - odvrati Balder �ustro. - Mislio sam na samostalne
koncerte.
Besmislica.
95
Paraj e oseti da ga je slutnja povela pravim putem.
- Hteli biste da joj stvorite ime ovde u Parizu?
Balder u�ini odbijaju�i pokret rukom.
- Recimo.
- Zna�i da bi tu bila i �tampa i sve ostalo? Balder klimnu glavom. Paraje po�e
ne�to da
tra�i po stolu i uze jedan od blokova za pisanje. Duboko zami�ljen, zapisivao je
razne cifre i posle svakog pojedinog broja pravio lice kao da ga je za-pahnuo neki
zadah. Najzad spusti blok na sto, prezrivo ga odgurnu i, po�to je bio ube�en da �e
Balder ostvariti ono �to ho�e, re�e:
- Ja vam ne bih savetovao.
- Za�to?
- Staje suvi�e mnogo novca.
- Koliko je to mnogo?
Paraje ponovo uze u ruke blok i baci pogled na nj, kao da je zaboravio kolika je
svota.
- Osam stotina hiljada franaka.
Balder ga je posmatrao skupiv�i o�i a na usnama mu se pojavio ironi�an osmeh.
Paraje se, me�utim, nije zbunjivao.
- Nisam vam ni rekao mnogo... Mirne du�e mo�ete da ka�ete milion. Koliko �e se na
kraju dobiti od ove sume, ne znam. Mo�da �emo zaraditi dvostruko. Ali je isto tako
mogu�no da ne�emo izvu�i ni deseti deo ulo�enog novca. Publika je neura�unljiva. Na
primer, pro�le godine sam imao jedan slu�aj ...
Balder mu upade u re�:
- Poznajete li mog sekretara, gospodina Berta?
- Oh, kako ne bih ... gospodina Berta ...
- Stupite s njim u vezu, on se vi�e od mene razume u ovakve poslove. Nadam se da
�ete se spo-razumeti. Za mene je va�no samo ovo: pomenuta dama nikad ne srne da
dozna da se u pozadini nalazim ja.
Poslednja re�enica sru�i u du�i gospodina Para-jea sve �to je u toku razgovora
izgradio u sebi. Bio
96
je ube�en da izme�u Baldera i peva�ice postoji ne�na
spona ose�anja.
Balder je uo�io smu�eni i za�u�eni izraz na Para-jevom licu, ali je smatrao da bi
bilo nepodesno da mu da ma kakvo obja�njenje. Pru�iv�i ruku impre-sariju, re�e:
- Oprostite, imam veoma mnogo posla ... Ispratio ga je do vrata i tu potap�a
Parajea po
ramenu.
- Odista mi je milo �to tako dobro izgledate. Dakle ukratko: gospodin Bert �e
urediti sve �to treba... I �ela ova stvar osta�e me�u nama.
Koliko mu je debljina dozvoljavala, gospodin Paraje se duboko pokloni:
- Ra�unajte na mene u svakom pogledu, gospodine Balderu...
Odlaze�i, silazio je niz stepenice zabrinuta lica kao da je trebalo da se spusti u
neke opasne dubine. Glava mu je bila puna raznih cif ara, i stigav�i na ulicu
zastade i na komadi�u hartije po�e opet da ispisuje brojke.
U holu, direktor jedne �vajcarske banke �ekao je da ga primi Balder. Oko podne
po�to je zavr�io savetovanje, Balder se svojim otvorenim kolima od-veze u centar
grada, gde je u jednom restoranu imao sastanak s En.
Ni jednom re� ju joj ne pomenu Parajeovu po-setu i svoj razgovor s njim. Ali za
vreme ru�ka, dok su razgovarali o drugim stvarima, ukaza mu se kao privi�enje mala
soba u kojoj je sedeo s I�tvanom Zomborom, i du�om mu prostru ja neobi�no prijatno
ose�anje, kakvo �oveka obuzima samo kada ga daleki i duboki zraci izvesnih doga�aja
ispunjavaju saznanjem da je zaista u�inio neko dobro delo. Nezavisno od novca, ovo
se retko doga�a u �ivotu.
En po Balderovom raspolo�enju oseti ovo unutra�nje zra�enje. Ali to ona pripisa
sebi i, dok je iscrpno pri�ala o poznanstvu i kratkoj pustolovini s ma�arskim
mladi�em, istovremeno oseti i grizu sa-vesti, jer je zavr�etak avanture ispri�ala
druga�ije no �to se u stvarnosti odigralo.
T Osveta oru�ja
97
VIII
Na budimpe�tanskoj Isto�noj stanici, iz be�kog voza, veoma pa�ljivo se spu�tao niz
stepenice stariji, de�mekast �ovek, hvataju�i se obema rukama za ogradu. Prtljag mu
se sastojao samo od jedne putne torbe srednje veli�ine, iz �ega se moglo zaklju�iti
da �e kratko vreme da boravi u glavnom gradu Ma�arske.
Krenuo je pravo u hotel i obukao frak. Osim rublja, ni�eg drugog nije bilo u torbi
od krokodilske ko�e. iProveo je u Be�u samo pola dana i, po�to se uverio da �e Tima
Z. Nedeji te ve�eri nastupiti u "Rigoletu", odmah je produ�io put za Pe�tu, ne oba-
vestavaj u�i nikoga o svom dolasku.
U pozori�tu uze kartu negde u sredini partera. Predstava ga nije naro�ito zanimala,
posmatrao je uglavnom publiku. Kad se Tima pojavi na pozornici, obratio se svom
susedu:
- Wer ist sie1?
- Ned ej, - do�apnu nepoznati gospo�in, za-kloniv�i usta �akom.
Msje Paraje zadovoljno klimnu glavom. Iznenadila ga je neo�ekivano prijatna,
spolja�njost peva-�ice, mada je znao da u stvarnosti mo�da nije takva jer je
poznavao efekt osvetljenja, kostima i �minke. Ali to ga nije zanimalo. Kad je Timin
glas zabru-jao on ispru�ena vrata i nabrana �ela pa�ljivo oslu-�nu. Zatim jedva
primetno napu�i usta, �to je trebalo da zna�i: nije lo�a. Ili bar nije skandalozno
lo�a.
- Upotrebljiva je - re�e sam sebi malo kasnije i posle ovoga izgubi svaki dalji
interes za predstavu. Prespavao je ve�i deo drugog �ina. Spadao je u onu vrstu
izve�banih i utan�anih operskih spava�a koji, �ak i kad ih �ovek izo�trena vida
posma-tra, izgledaju kao da �mure zaneti muzikom.
U me�u�inu posla svoju posetnicu u Timinu garderobu. Ona ga odmah primi;
razgovarali su, me~
1 Ko je ona.
1 Govorite li vi nema�ki.
98
�utim, samo kroz zavesu jer se Tima obla�ila za
slede�i �in.
- Sprechen sie deutsch?1
Tima mu odgovori onim francuskim jezikom koji je kao devoj�ica nau�ila u be�kom
internatu.
- Odu�evljen sam va�im glasom, madam - re�e Paraje, glave okrenute na suprotnu
stranu, razgledaju�i dedikovane fotografije na zidu.
Tima se u�urbano i uzbu�eno obla�ila:
- Da li vas je gospodin Balder uputio u Budimpe�tu?
- Balder? - ponovi Paraje pitanje kao da traga po svom se�anju.
- Mislite li na Henrika Baldera? Poznajem ga, ali se poslednjih godina nismo
videli. No stanite ... mogu�no je da se ipak njegovim posredstvom nalazim ovde. Kad
pomenuste, setih se da mi je mo�da na vas skrenuo pa�nju neko ko vas je slu�ao na
Balderovom soareu. Da li je to mogu�no?
- Da, svakako... - odvrati Tima uzbu�eno i odmah zatim na ma�arskom dade neka
uputstva
garderoberki.
- Uostalom, to nije va�no madam... bitno je �to sam do�ao i �uo va� glas.
Hteo bih poslovno da govorim s vama. Da li biste hteli da ve�erate
sa mnom?
- Oh, da, veoma rado... gde da se na�emo?
- Sa�eka�u vas na izlazu iz pozori�ta.
Zazvrja zvono i Tima pomoli glavu kroz zavesu. Pru�ila je Parajeu ruku proturiv�i
samo nagu mi�icu kroz otvor zavese koja je njenu sobu za obla�enje delila na dva
dela.
- Do vi�enja! - re�e Paraje i poljubi ispru�enu ruku intimno��u pozori�nog �oveka.
Po zavr�etku predstave Tima pohita u telefonsku kabinu i pozva I�tvana.
- Puco ... ne�u do�i ku�i na ve�eru ... Zamisli neki gospodin je do�ao iz
Pariza... �eli da razgovara sa mnom poslovno ... Rekla bih da ga je Balder
uputio ... Se�a� li se? Ne�u se zadr�ati dugo, nemoj da legne� pre no �to stignem
ku�i. Sve �u ti ispri�ati...
99
Sve ovo izgovorila je brzo i uzbu�eno i odmah spustila slu�alicu. Paraje je do�eka
na izlazu iz po-zori�ta i odvede na ve�eru u jedan od hotela na Dunavskom keju.
- Inostranstvo - re�e Paraje za ve�erom, �ele�i da u Timinim o�ima ispadne nekakva
nepoznata i misti�na sila - bez prestanka i��ekuje nove i sve�e talente. Trenutak
je naro�ito sada pogodan.
Ova izjava bese su�ta suprotnost njegovom stvarnom ube�enju, drugim recima on bi i
sasvim suprotno mi�ljenje izrazio istom odlu�no��u da je situacija to zahtevala.
Svaka njegova re� ispunjavala je Timu novim uzbu�enjima, pa se sirotica jedva
doticala jela mada je uvek posle predstave bila kao vuk gladna.
- Ja sam u ovakvim stvarima uvek veoma oprezan - produ�i Paraie i stru�nia�ki
prome�a �ampanjac u �a�i. - Ne bih �eleo da kod vas izazovem preterana ma�tanja,
naposletku mi koii se tim poslom bavimo znamo da je publika �udliiva, pa ipak bih
rekao da imate mnogo izgleda. Zeleo bih da uprostim pitanje. Nudim vam ugovor na
�est me-seci. Za to vreme garantuiem vam izvesnu sumu koja �e nokriti sve va�e
izdatke. S �rus?e strane, vi �ete u toku �est meseci nastupati tamo i onoliko puta
koliko to bude iziskivao plan mojih programa.
Tima je za stolom sedela uspravno, a povremeno bi ioi lice oblivalo rumenilo.
- Kolika bi bila suma koju mi garantujete? Paraje nije odmah odgovorio.
Hladnokrvno je
progutao zalogaj i tek onda pogledao u Timu.
- Ko je va� agent? O nov�anim stvarima ne volim da pregovaram neposredno s
umetnicima.
Pa sme�e�i se dodade:
- U va�em slu�aju bojim se da biste r�avo pro�li. Prepustite �elu stvar nekom
lukavom poslovnom licu a za mene ne brinite, ja �u svakako nadmudriti va�eg
predstavnika.
Tima se nasmeja. Ali smeh joj ne po�e od srca. Tog trenutka, svesna da se nalazi
veoma blizu ostvarenja svojih snova, odjednom se upla�i i oseti to-
100
liko usamljenom u dru�tvu msje Parajea da zamalo ne zaplaka.
Ali kasnije, vra�aju�i se ku�i, namah joj se u mra�nom taksiju u hiljadama boja, u
plamenu i �aru prikaza daleki i nepoznati Pariz, koji nikada nije videla. Dok se
taksijem polako drmusala kroz tihu budimsku no� ona �mure�i zami�lja�e sebe u
�udesnoj pari�koj koncertnoj dvorani i za�u sopstveni glas, ulep�an i pro�et sjajem
unutra�nje snage kako slu�aocima dopire do sr�i, ispunjavaju�i ih slatkim i opojnim
zanosom, pa ose�aju�i sve ovo neobi�no jasno, po�e da pevu�i poslednji red
Subertovog "Memona":
- Zvezda �ija s neba ...
I�tvana je zatekla budnog. Kao i uvek, sedeo je kraj pe�i, s uga�enom engleskom
lulom me�u zubima.
- No, �ta je bilo? - upita I�tvan s dosadom u glasu kada je Tima u�la u sobu.
Njegov ton nije odao �ta se zbivalo u njegovoj du�i dok je Tima ve�erala s
impresarijem.
- Dakle �uj ... - po�e Tima svla�e�i se lagano a lice joj zablista od va�nosti
svog saop�tenja. - Posle drugog �ina primila sam u sobi za obla�enje jednu
posetnicu.
Ona tako�e prima�e stolicu pe�i i ispri�a mu�u sve do najmanjih detalja. Opisivala
je pre svega Parajea. Njegove naduvene o�ne kapke, buljave o�i, retke br�i�e i
kvarne zube. Zatim kosu koju je s jednog uva prebacio do drugog da na taj na�in
prikri je �elavost koja mu se ulepljena od pomade pripila uz teme. U takvim
prilikama Tima bi grozni�avim i rapsodi�no nabacanim recima isklesavala lik �oveka
o kome bi govorila, kao kakav vajar koji stvara od nevidljive materije te bi �lepom
mu�u do�arala �oveka koga je opisivala. Najzad, od reci do reci, ispri�a svoj
razgovor s Parajeom, ispituju�i istovremeno i sopstvena ose�anja kod pojedinih
reci, kao i stepen do koga joj je uspelo da prodre u du�u svog sagovornika. Tada bi
svojom savr�enom iskreno��u, s puno humora i ironije, prikazivala sebe i druge.
101
Njenu op�irnu pri�u propratio je I�tvan po kojom primedbom ili osmehom. Na kraju
upita:
- Na �emu je najzad ostalo?
- Dao mi je svoju adresu i zamolio me da nazna�im svog agenta s kojim bi mogao da
pregovara.
- Koga bi najradije povela sobom? - upita I�tvan malo kasnije, po�to ponovo
pretreso�e sve mogu�nosti.
- Lujzu - re�e Tima zami�ljeno. I tog trenutka oboma iskrsnu pred o�ima krupni,
sna�ni i odlu�ni lik Lujze Bogati.
Tima umorno spusti glavu na I�tvanovo rame i iscrpljena od pri�anja zamuknu. Zurila
je nemo preda se.
I�tvan je tako�e �utao. Svoju ruku polo�io je na Timinu i ta njegova ruka, te�ka i
umiruju�a, po�ivala je na �eninoj.
Nije progovorio ni reci, ali kao da je ruka govorila:
- Pu�tam te od sebe, iako znam da je ovo dan kada �u te kona�no izgubiti. Me�utim,
moja je �elja da ode�. Ho�u da po�e� u susret �ivotu. �elim da ti �ivot vrati sve
ono �ega sam te ja li�io: Tvoja lepota, tvoja plemenitost i ljubav neka ti se vrate
u drugom obliku. Ne pla�im se za tebe, jer si �ista i jaka. Vidim te u plamenu
jedne nove, strasne i nepoznate ljubavi. Do�i �e vreme, dani, a mo�da i ne-delje,
kada me se ne�e� ni setiti. Ali ja �u ipak biti sre�an, znaju�i da �u time mo�i da
ti platim za dugi niz godina. Sada mi se �ini da me to ne�e zaboleti. Ali je isto
tako mogu�no da �u mahnitati od bola kada ti vi�e ne bude� kraj mene. Trenutno mi
�ini zadovoljstvo da budem velikodu�an, ali �ta �e biti sa mnom kad ostanem sam?
Mo�da �e moja samo�a biti pro�eta lepotom, mo�da �e u tom bolu sve oko mene odisati
lepotom. Sam sam hteo to i tako mora da bude. Najbolje bi bilo da umrem. Bila bi to
naj~ lep�a smrt koju �ovek mo�e da po�eli. U meni nema pobune. Dosta je bilo. Kada
bi se sada moj �ivot tiho okon�ao ... i ti oti�la od mene, produ�ila bi da �ivi�
svojim sopstvenim �ivotom. Timo, ti si bila
102
dobra prema meni. Ako ode�, ja �u umreti ma koliko jo� �iveo. Ali kad ode�, voleo
bih da se vi�e nikada ne vrati�. Opra�tam se s tobom, moja je �elja da ode�.
Evo �ta je govorila ruka koja je po�ivala na Timinoj, mada se nijedna re�, nijedan
uzdah ne ote sa usana koje su stiskale englesku lulu. I crne nao-�ari nepomi�no
bulji�e iz beskona�nosti u beskona�nost.
I�tvan oseti da je Timina glava ote�ala na nje govom ramenu. Ujedna�eno disanje
bese znak da je ona zaspala.
Svojom slobodnom rukom tiho i ne�no dodirnu Timino �elo. I pro�apta:
- Hajdemo na spavanje ...
IX
Postoje ljudi koje �ivot izabere da na njima prika�e svoju mo�. �ta sve i koliko
mogu da podnesu. Katkad ih tera u smrt i samoubistvo, katkad u poslednjem trenutku
ispu�ta �rtvu iz svojih kand�i.
Zao udes - kako je Gerendi nazivao slu�aj Lujze Bogati besneo je nad njom pune dve
godine. Krupna, ko��ata, nasmejana �ena, u du�i je gotovo iskrvarila pod udarcima
sudbine. Naoko se jo� sme-�ila svojim prijateljima i poznanicima, ali uski krug
koji se okupljao u Timinoj sobi i izbliza sagledao Lujzin �ivot, osetio je, kao
kakvu katastrofu na pomolu, da �e Lujza podle�i, mada se nikad nikome, pa ni Timi,
nije �alila. Ona je nosila u sebi nesre�u i zlu kob kao kakvu neizle�ivu bolest.
Pre dve godine u njenom je �ivotu po�lo nizbrdo. Jedne ve�eri, kada je posle
predstave u prijatnom raspolo�enju ve�erala sa svojim dru�tvom u jednom od
restorana na Andra�ijevom bulevaru, ona iznenada uzviknu:
- Zaboravila sam prsten u garderobi! Ostavila sam ga na stolu.
U pratnji svog mu�a pohitala je u Operu. Vratar je ve� spavao, morali su da ga
trgnu iz sna. Po-
103
zori�te je bilo mra�no i prazno kao svako pozori�te nekoliko �asova posle zavr�ene
predstave. Prsten je i��ezao sa stola, mada se Lujza se�ala da ga je, skinuv�i s
prsta, spustila s leve strane ogledala.
Sumnja je mogla pasti jedino na Vedrakovicu, garderoberku: Ma koliko to bilo mu�no,
Lujzin mu�, advokat po zanimanju, podneo je prijavu policiji, ali pretres
garderoberkine ku�e nije doneo nikakvog rezultata. U odnosu na Lujzino materijalno
stanje prsten je predstavljao veliku vrednost. U slu�aju bolesti, ili kakve druge
neda�e, bio im je jedini materijalni izvor. Mogla je da ga proda, ili da zalo�i.
Ovo drugo doga�alo se �esto. Lujza jednom, smeju�i se, re�e Timi.
- Moj prsten pose�uje zalagaonicu kao moja k�erka �kolu.
Vedrakovica je poricala kra�u i pred ljudima iz policije. Dok su je ispitivali u
pozori�tu, detektivi su vr�ili pretres u njenom stanu, u jednom od predgra�a
Budimpe�te. Prsten se nije na�ao. Istraga se zavr�ila bez rezultata, ali sumnja je
ostala na garde-roberki i gotovo se upila u njene haljine kao kakav zadah. Jedne
ve�eri ona nije do�la u Operu. Dva dana kasnije unuti�e pozori�nog poslu�itelja u
njen stan. Zatekao je zaklju�ana vrata, a kada ih susedi silom provali�e,
Vedrakovica je bez svesti le�ala na kamenom podu male kuhinie. Otrovala se plinom.
Poslu�itelj je nai�ao u posle�niem trenutku. Vedrakovicu te�kom mukom inak vrati�e
u �ivot. Dugo je jo� posle toga le�ala u bolnici.
Ali nije to bio po�etak Lujzine tragedije. Ne-delju dana posle ovog slu�aja
prona�la je prsten u gornjoj fioci svog pisa�eg stola. Vrisnula je kad ga je
prona�la pod gomilom pisama. I kao munja je osinu ose�anje: protiv svog obi�aja
sama je na tom mestu ostavila prsten. Kao da joj se u tajanstvenom i slo�enom
mehanizmu mozga oduzeo onaj deo u kome se u njenom se�anju nalazio prsten. Ugasio
se, prestao da funkcioni�e, u strujanju njenih misli do�lo je do kratkog spoja.
Napregnuto razmi�ljanje izazvalo je na sku�enoj teritoriji pam�enja la�na se-�anja,
i potisnuta ili prepla�ena usled navale krvi 104
ona se pretvori�e u ube�enje �vr��e i od same stvarnosti. Bila je spremna da se
zakune u sve na svetu da je one ve�eri prsten ostavila na stolu u svojoj sobi za
obla�enje. Pred o�ima joj je lebdela slika koliko je santimetara prsten le�ao
udaljen od ivice stola, kamenom okrenut prema ogledalu. Sve to je bilo ta�no, samo
je u vremenu postojala razlika od nekoliko dana.
Ono �to je posle ovoga sna�lo Lujzu, nisu joj, na primer, obnovili ugovor - �to
nije bilo ni u kakvoj vezi s onim slu�ajem s prstenom, jer su s obzirom na
smanjenje operskog bud�eta otpu�tene i druge peva-�ice - bese udar koji je ona
jedva osetila usred drugih patnji i bola. Nekoliko meseci docnije iznenada joj umre
mu�. Umesto penzije ostavio je za sobom samo dugove. Sa svojom devoj�icom od devet
godina Lujza je ostala gotovo bez ikakvih sredstava za �ivot. Zajam, ili pomo� ni
od koga nije htela da primi. Prijateljice i biv�e kolegenice pomagale su joj na taj
na�in �to su je uzimale kao stalnu kroja�icu, a za taj poziv pokazivala je u osnovi
vi�e dara negoli za male uloge koje je ranije pevala u Operi. Ali, jasno, sve to
nije bilo dovoljno da �ivi bez te�kih odricanja.
Lujza je mirno podnosila svoju sudbinu, smatraju�i da ovim pla�a za slu�aj
Vedrakovice.
Jo� od onog nesre�nog doga�aja s prstenom Tima je svake nedelje vodila Lujzu na
sednice nekog feministi�kog udru�enja, koje su se odr�avale u jednoj budimskoj
kasini. Ve� deset godina Tima je bila glavni sekretar udru�enja. Ovi sastanci
odr�avali su se u okviru �ajanki s programom, koji bi obi�no bio dozlaboga r�av,
ili bi se sazivale tobo�e va�ne konferencije pa bi se tada u toku diskusije �ule
mnoge smu�ene izjave. Tima je sve to znala ali je mislila da �e to za Lujzu ipak
predstavljati prijatnu zabavu. Njenim posredstvom izabra�e je za sekretaricu �to
joj dodu�e nije donosilo nikakav prihod, ali je zvanje sekretarice povratilo Lujzi
samopouzdanje bar do izvesne mere.
Udru�enje je bilo u�lanjeno u Me�unarodnu �ensku ligu za mir. Poslednjih
godina Liga je osno-
105
vala pokret u cilju o�uvanja svetskog mira. Veliki podstrek pru�alo joj je �iroko
glasanje izvedeno po inicijativi lorda Sesila u Engleskoj, kada je dvanaest miliona
Engleza glasalo za op�ti mir. Dru�tvo naroda, razoru�anje, vazdu�ni rat... ove reci
i pojmovi postado�e za Lujzu isto tako zadatak kao �to joj je bio zadatak da
prepravi Timin prole�ni mantil, ili da Agoanti Sarkadi, koja je pre�la u operetu,
�asije �est novih svilenih spava�ica, u kojima �e ona i u svom privatnom �ivotu
odigrati nekoliko uloga, pa je srazmerno dobro platila Lujzin rad.
Njen sekretarski sto bio je isto tako uredan kao i njena �iva�a ma�ina. Za vreme
sednica budimskih feministkinja njoj se �inilo da je mnoge neobi�ne ideje o kojima
se na tim sednicama govorilo vode ka nekom nevidljivom i uzvi�enom �ivotnom cilju.
Ovo je ujedno bila i jedina duhovna podr�ka kojom je Lujza odr�avala svoju
unutra�nju ravnote�u.
Tok sednica obi�no bi tekao na slede�i na�in: kada bi se dvorana ispunila i �ene uz
cigaretu izme-nile najnovija prepri�avanja, neko bi o�tro udario dr�kom ka�ike u
kr�ag sa vodom, pa bi se te�kom mukom uspostavio mir. Tada bi se digla gospo�a
Sepe�i, predsednica, i po�ela da govori tonom kao da se ne nalazi pred kola�i�ima
za �aj, ve� na pravoj govornici:
- Na�a je sveta odluka da okon�amo ratove. Ratovi ne re�avaju nikakva pitanja! Rat
nama i na�oj deci donosi nepotrebne patnje i smrt. Da bismo se suprotstavili
potpunoj svetskoj propasti koja nam preti, tra�imo da sve vlade zajedni�kom akcijom
najzad izvr�e svoju me�unarodnu du�nost.
Sve je zvu�alo pomalo sme�no u budimskoj ka-sini, mada je glas gospo�e Sepe�i od
silnog pu�enja bio mu�ki, promukao i rapav. Ali Lujzu bi zanele i same velike reci,
uglavnom zato �to su joj bile prili�no nejasne.
Sve se to odigravalo jo� pro�le jeseni. Otada su obe �ene revnosno pose�ivale
feministi�ke skupove i ve� je i Luiza prika�ila malu maslinovu gran�icu s jedva
vidljivim natpisom: "Eternal peace". Re� i pojam ve�nog mira, izra�eni za nju
nepoznatim
106
engleskim slovima, Lujzi se u�ini�e jo� tajanstvenijim i veli�anstvenij im.
Gospodin Bert se svakog jutra u osam �asova pojavljivao u sobi za rad gospodina
Baldera. U to vreme Balder bi obi�no ve� sedeo za pisa�im stolom. Voleo je da bude
okru�en izvesnim ceremonijalom. U pojavi gospodina Berta i u na�inu na koji je
podnosio svoje izve�taje bilo je neke sli�nosti s refe-risanjem na�elnika odeljenja
svom ministru.
Jednog jutra izvukao je gospodin Bert iz tamnocrvene ko�ne mape za akta, izme�u
ostalog, i ugovor koji je Paraje napisao za Timu Z. Nedej. Oko pojedinih ta�aka
ugovora nedeljama su gospodin Bert i Paraje vodili borbu, dok se najzad nisu
slo�ili.
Prema ugovoru umetnici je u toku od �est me-seci bio osiguran prihod od �etiri
hiljade dolara me-se�no. Balderu se ova suma u�inila preterana. Isu-vi�e velika i
samim tim sumnjiva. Setio se kolika je bila Timina plata u Operi, setio se njenog,
sirotinjskog skromnog stana u Budimu i smatrao je da je potreban izvestan prelaz.
Za prva dva meseca ube-le�io je mese�no po dve hiljade dolara, za naredna dva
meseca po �etiri hiljade, a za poslednja dva meseca po �est hiljada dolara.
U krajnjoj liniji suma je ostala ista, samo je raspored bio izmenjen. Li�no je
izdiktirao gospo�inu Bertu nacrt ugovora koji �e biti upu�en Timi. Ovaj ugovor
glasio i e na svega dva meseca, a njegovo produ�enje zavisilo je od nastupa i
uspeha peva�ice.
Posle Timinog ugovora gospodin Bert pru�i izve�taj upravnog odbora fabrike Aeroks.
I tog trenutka slu�aj Time Z. Nedej postade bezna�ajan i neva�an, kao neka privatna
molba za pomo�.
- Stigao je!... Ugovor je stigao! - ulete Tima u I�tvanovu sobu s pismom gospodina
Parajea u ruci. Uz pismo je bio prilo�en �ek od dve hiljade dolara za prvi mesec.
Timi klecnu�e noge od uzbu�enja. Gospo�a Detre, koja je plevila u dnu ba�te,
107
dotr�a �uv�i galamu i onako uzbu�ena zamalo da blatnjavim rukama ne zgrabi pismo i
tanku hartiju �eka, �to je moglo da ima kobnih posledica. Teru�ka, koja je
izigravala sobaricu, kuvaricu i garderoberku, ve� je bila krenula na pijac, ali ju
dozivanjem vra-ti�e s prvog ugla. I ona je morala da �uje veliku novost. Onda
otpo�e grozni�avo savetovanje, jer je trebalo da Tima krene na put kroz deset dana.
Tima napusti porodi�ni savet i polete na telefon. Pozvala je Dorkoa, Gerendija,
Kramera i jo� dvadesetak poznanika kojih se setila u grozni�avom uzbu�enju.
Kakva sre�a! Kakvo neo�ekivano iznena�enjef I toliki novac! Tima poslednjih dana
nije vi�e ni pomi�ljala na gostovanje u inostranstvu, izgubiv�i veru da �e se ono
ostvariti. A sada novac zablista u njenoj ma�ti kao zasenjuju�a svetlost, jer je
poslednjih godina imala neke sitne dubove koji su je ti�tili. Onih hiljadu penga
koje je primila na soareu u�ini�e joj se kao davljeniku spasonosni konopac.
Od tog trenutka Tima se punom parom pripremala za gostovanje u inostranstvu. Uprava
Opere joj odobri odsustvo bez plate, pa je ona po ceo dan sedela kod ku�e za
klavirom, a po podne ve�bala sa Mezejijem. Ipak je odlu�ila da povede Mezejija, s
kojim je po planu trebalo da se na�e u Parizu.
O pitanju pojedinih ta�aka programa po�e veliko savetovanje uz u�e��e
Dorkoa i Gerendija. Dorko je zastupao gledi�te da program bude prete�no
sastavljen od ma�arskih pesama. Mezeji je glasao za klasiku. U program je u�la
i vogulska pe-sma, koju je iz zbirke severosibirskih muzi�kih izvora iz pro�log
veka obradio Dorko, dok je orginalni vo-gulski tekst Gerendi adaptirao za pevanje.
Ova primitivna pesma, pro�eta �udesnom, gotovo nezemaljskom melanholijom Vogula,
postala je jedna od Ti-minih najmilijih ta�aka. Kao da je njen zvu�ni alt neobi�ne
boje u ovoj pesmi najlep�e dolazio do izra�aja. Svi su od nje o�ekivali
mnogo, jer je bila neobi�na, dirljiva i zanimljiva, a ponikla je u pra-kolevci
narodne umetnosti. Pesma je glasila:
108
Kada li��e bude naraslo - do veli�ine dabrovog uva, tada me ti �ekaj u brezovom
�atoru.
Za tebe �u tad uloviti
irvasa kad zima pokrije �ume,
i severne lisice
na pustom belom snegu.
Ali kada ve� li��e bude li�ilo na boju trule ribe, ako me ni tada jo� nema ti me
vi�e ne �ekaj.
Sastavljanje programa lepo je napredovalo, ali je Timu ipak ti�talo ose�anje
nesigurnosti. Za �ek, Ikoji je glasio na jednu pari�ku banku, nije pouzdano znala
ho�e li joj ga isplatiti, mada su je dvojica direktora banke, njeni poznanici, u to
uveravali. Njome je ovladalo ose�anje ljudi koji jo� nikad nisu imali u rukama
inostrani �ek ispunjen na ve�u sumu, koje je ve� zadesilo bezbroj sitnih
materijalnih razo�aranja. Nije smela ni pomisliti na mogu�nost da �e joj ugovor
produ�iti i za slede�a dva meseca. Bila je svesna svojih sposobnosti i nije
verovala da �e posti�i uspeh u Parizu. Provodila je besane no�i i poslednjih dana
o�igledno je smr�ala.
Nije znala da je onog trenutka, kada je Balder, uobi�ajenim odlu�nim pokretom
vratio gospodinu Bertu tamnocrvenu ko�nu mapu za akta bilo re�eno pitanje njenog
gostovanja za svih �est meseci. �ta-vi�e, bilo je odlu�eno da �e narednih meseci -
bar prema iz vesta j ima u �tampi - posti�i svetski uspeh. Nije znala da
posredni�tvom Balderove li�nosti, odnosno blagodare�i njegovoj �udljivosti, bese
pokrenut strahovito mo�ni mehanizam novca, koji je u stanju da formira javno
mnjenje, da stvara uspeh i umetni�ke karijere.
Najzad do�e dan, blistavo jutro krajem aprila, - bilo je tek �est �asova - kada su
Tima i Lujza u putnim ogrta�ima stajale nasred sobe i o�ekivale taksi koji �e ih
odvesti na stanicu.
Glave malo nagnute u stranu, obuhvativ�i levom rukom potiljak i zagledav�i se preda
se u vazduh,
109
Tima je u poslednjem trenutku jo� davala neka upufr-stva gospo�i Detre.
- �ta sam ono jo� mislila? ... Ah da ... Pri-bele�i, molim te... Ba�tovan neka ode
kod Milero-vih ... Obe�ali su mi letnje cve�e i biljke koje rastu po stenama...
Pripazite da kapija no�u uvek bude zatvorena. Puco, jesi li spremio moju pari�ku
adresu? Gde je Teru�ka? Dete neka se uve�e pre spavanja okupa.
U sobi su sem putnika bili I�tvan, Julika, Luj-zina devetogodi�nja k�erka koja se
preselila ovamo, gospo�a Detre i sobarica.
Izdaleka se �ulo tandrkanje taksija kako se penje uz budimski bre�uljak.
Otpo�e opra�tanje. Suze, smeh, uzbu�enje i isprekidane reci, mnogi poljupci i
zagrljaji, na vrhuncu uzavrelih strasti i ose�anja. Gospo�a Detre, Julika i
sobarica koja je nosila prtljag isprati�e ih samo do taksija, jer je unapred bila
doneta odluka da niko od njih ne izi�e na stanicu.
I�tvan je nepomi�no stajao na otvorenom tremu, licem okrenut u pravcu odakle je �uo
bat koraka koji su se udaljavali.
Tima zastade na kapiji i jo� jednom se osvrnu. Ugledala je I�tvana na tremu i nemo
mu mahnu rukom.
Slepi �ovek, kao da je kroz vazduh osetio njeno mahanje, istoga trenutka tako�e
podi�e ruku i po�e da ma�e. Ali njegovo mahanje delovalo je smu�eno i neve�to, kao
da je slao pozdrave u mrak.
Taksi krenu, a psi ska�u�i na ogradu zalaja�e bu�no i uzbu�eno.
Kod prvog zaokreta Tima se stresla i, uhvativ�i se obema rukama gr�evito za Lujzu,
zaplaka pritisnuv�i lice na njenu mi�icu.
- �ta ti je? - tr�e se Lujza upla�eno, jer je Timin �udni pla� iznenadi.
Ali Tima joj ne odgovori ve� produ�i da pla�e. Da H od sre�e ili tuge, ni sama nije
znala.
Lujza je zagrli kao kakvo dete. Sve to ne po-traja dugo. Timu je ne�to potreslo kao
vihor, ali pre�av�i most ona progovori mirnim glasom:
110
- Gospode, ostavila sam na klaviru svoje zelene rukavice...
- Da se vratimo?
- Bo�e sa�uvaj! - nasme�i se Tima. - To bi bio r�av znak. Jesu li kod tebe
klju�evi od kofera?
Njeno raspolo�enje se menjalo gotovo svakog trenutka. Na stanici ih do�eka�e
saradnici listova. Timu ovo o�igledno obradova, jer se prvi put pojavila kao velika
i zanimljiva umetnica. Smeju�i se, razdragano je odgovarala na nemogu�a pitanja
koja su joj postavljali novinari sanjiva i mamurna lica.
Bljesak magnezija i �kljocanje aparata u polumraku zastakljenog stani�nog trema
izazva me�u putnicima op�tu senzaciju.
Ve� su stajale na stepenicama voza kada Lujza povika:
- Zoli!
Gerendi im �urno pri�e.
- Do�ao sam da se oprostim i da vam po�elim mnogo sre�e - re�e i pru�i Timi ruku.
- Nisam se nadala da �u vas jo� videti... Gerendi nije odgovorio, samo se
sme�io. Bio je
upadljivo bled, �to i Tima primeti.
- Kad �ete do�i u Pariz?
- Prisustvova�u va�em koncertu.
- Zbilja?
- Sasvim sigurno!
Voz krenu. Dve �enske ruke se pru�i�e kroz prozor, ma�u�i maramicama.
Ose�ale su se strahovito usamljene prvog dana u Parizu. Mezejija su o�ekivale tek
kroz dva dana, samo su se sa gospodinom Paraj eom videle nekoliko trenutaka, koji
ih, umesto da do�e u hotel, po-zva u svoju kancelariju gde su izvesno vreme morale
�ekati da budu primljene. Tima to nikako nije mogla da razume i zamerala mu je �to
on nije bio ni najmanje uzbu�en i �to se pona�ao kao da ga �ela stvar veoma malo
zanima.
111
Drugog dana Tima se resi da pozove Baldera telefonom, mada mu se jo� iz Pe�te du�im
pismom zahvalila na ljubaznosti. Gerendi je ispravio francuske ortografske gre�ke u
tom pismu. Ali i pored toga ostalo ih je jo� u prili�nom broju.
Na telefonu se javi gospodin Bert.
- Po kakvoj stvari �eli gospo�a da govori s gospodinom predsednikom?
- �elela bih da ga posetim.
"Gospodin predsednik" - Timi je to zvu�alo strano i neobi�no.
Posle dugih minuta �ekanja opet se gospodin Bert javio na telefonu �to je Timu
razo�aralo.
- Gospodin predsednik vam sa zadovoljstvom stoji na raspolaganju u �etvrtak pre
podne, u jedanaest �asova i trideset i pet minuta.
- Hvala.
Tima spusti slu�alicu. Za trenutak se jo� za-dr�a u telefonskoj govornici glave
nagnute u stranu, obuhvativ�i potiljak dlanom leve ruke.
Pokajala se �to je uop�te telefonirala. Bio je tek ponedeljak. �etvrtak joj se
u�inio dalek i toliko odlaganje poni�avaju�im. I odre�eno vreme: jedanaest �asova i
trideset i pet minuta, upravo uvredljivo. To je nedvosmisleno zna�ilo da ne treba
da se zadr�ava du�e od pet minuta. Ali sada vi�e nije rnogla da odustane od posete.
Resila je da se ne zadr�ava du�e od dva minuta. A pove��e sobom i Lujzu.
Neko zakuca na vrata i odmah zatim u�e slu�benik velikog pari�kog hotela u �aketu.
Izvinjava-ju�i se bezbroj puta, zamolio je gospo�e da prestanu s pevanjem, jer se u
susednoj sobi nalazi amster-damsid fabrikant �ipaka, veoma osetljiv na buku.
Svakako nije imao smisla za lepote vogulske narodne poeziie, jer je Tima ve�bala
ba� ovu pesmu.
Po�to je Tima objasnila �oveku koji se klanjao i sme�io da ni po koiu cenu ne mo�e
da prestane s pevanjem, naposletku se sporazume�e da se presele u drugi apartman,
gde �e �ak i no�u mo�i nesmetano na udaraju po klaviru.
Posle ve�ere, kada je cena telefonskih razgovora znatno ni�a, Tima pozva I�tvana.
Tri minuta
112
brbljala je koje�ta na telefonu, saop�tila mu�u kakva vaza stoji na njenom stolu i
tek kada je spustila slu�alicu pade joj na pamet da je zaboravila da ispri�a sve
va�nije stvari, zbog kojih je u stvari i pozvala I�tvana i �rtvovala novac za skupi
telefonski razgovor.
Posle ve�ere si�le su da pro�etaju Jelisejskim poljima. Posmatrale su njima tu�i
sjaj grada i zadivljeno slu�ale njegovo tajanstveno bruj an je.
Kada su se naposletku vratile ku�i san im dugo nije dolazio na o�i. Stajale su kraj
otvorenog prozora, dok im je pogled nemo utonuo u ru�i�asto nebo pari�ke no�i.
Da je Lujza nije podsetila, Tima bi u �etvrtak zaboravila na posetu Balderu. U
me�uvremenu stigao je i Mezeji, i probe su se odr�avale marljivo.
Lin� uvede gospo�e u sobu za prijem, dobaci v�i im pri tom pogled koji je o�igledno
izra�avao njegovo neraspolo�enje prema njima. Raspolagao je �udesnim �ulom da oseti
ljude koji su njegovom gospodaru donosili poslovnu dobit. Timu i Lujzu nije ubrajao
u ovu vrstu ljudi.
Zidove prostrane sobe pokrivali su gobleni. Iako neupu�ena, Tima je osetila da oni
predstavljaju ogromnu vrednost, �to je na nju delovaio gotovo porazno. Baci zatim
pogled na pod ispred sebe.
- Pogledaj ovaj tepih - pri�apnu Lujzi.
Balder se pojavio kroz nekoliko trenutaka. Razgovor je zapo�eo na francuskom, ali s
obzirom na Lujzu, produ�i�e zatim na nema�kom.
Timi se u�inilo da je Balder umoran i nervozan. Bilo je to, me�utim, mo�da samo
zato �to je prvobitno o njemu stekla pogre�nu predstavu.
- Do�la sam da vam se li�no zahvalim na pomo�i ... - re�e mu prili�no zbunjeno.
Balder podi�e jednu obrvu, malo zabaci glavu i za trenutak nemo protestova svojim
izrazom lica.
- �ini mi se da je moj udeo mnogo manji no �to vi zami�ljate, - re�e naposletku. -
Nisam u�inio drugo, sem �to sam skrenuo pa�nju nekim svojim prijateljima na vas. Da
li ste zaklju�ili kakav ugovor?
C Osveta oru�ja
111
- Oh, jesam... naravno, sve zavisi od toga da li �e publika ...
I dovr�i re�enicu s osmehom, jer istog trenutka u njoj bijesnu saznanje onoga �to
je �eka i odjednom je spopade tolika trema da joj se ruke sledi�e. A za to vreme u
njoj su odzvanjali redovi vogulske pesme: "Severne lisice po pustom belom
snegu" ...
- Mogu li da vas ponudim cigaretom?
- Ne, hvala.
- �a�u nekog pi�a?
- Hvala, ni�ta. Ni ona, ni Lujza.
- Gde stanujete?
Tima mu re�e ime hotela.
- Jeste li zadovoljni? '
- Oh, jesam ...
Razgovor u kome bi povremeno nastupile du�e pauze, nikako da o�ivi i l'imi se ve�
posle nekoliko minuta u�ini da su Balderu na teretu. Htela je, a nije mogla, da se
zadr�i svega dva minuta. Bio je ve� �etvrti minut.
Ona se di�e u nameri da po�e. Balder tako�e ustade i ne re�e ni reci. Na rastanku
ni jednom re�ju nije pomenuo neki dalji sastanak. Mada to Tima nije ni o�ekivala,
ipak ju je ljutilo. Nalazila je da je �ela ova poseta, �to se Baldera ti�e, ispala
i suvi�e hladna i uzdr�ij iva.
Kad su stigle na ulicu u�ini joj se da pred Luj-zom treba na�i neko izvinjenje.
- Ovakvi ijudi imaju u�asno mnogo posla... - re�e, poku�avaju�i da objasni
Balderov stav.
Lagano, zastajkuju�i povremeno i razgledaju�i sve oko sebe, pro�eta�e po divnom
suncu Avenijom Fo�, koja je vr,vela od sveta.
X
Balder uze �e�ir s namerom da ode od ku�e. U tremu ga presrete gospodin Bert i
�ustro ga opomenu:
114
- Svakog trenutka mo�emo o�ekivati telefonski poziv iz Njujorka, koji je ju�e
telegrafski najavljen.
- Imam da obavim va�an posao, - re�e Balder, pa i ne pogledav�i gospodina Berta
nestade iza vrata.
Gospodin Bert je iznena�eno i bespomo�no zurio u zatvorena vrata. Osim telefonskog
razgovora za danas je bilo pozvano nekoliko va�nih ljudi i u rokovniku su gotovo
svi minuti bili ispunjeni.
Balderu je to bilo poznato kao i gospodinu Bertu. Stavi�e, jo� i bolje, jer je znao
materijalne pregovore, jasno je video pred sobom posetioce u trenutku kad ulaze
kroz vrata, video im je lica dok su sedeli pred njim na stolici i napregnutost koja
se izra�avala u poniznosti, po�tovanju, ili poku�aju da izazovu sa�aljenje, u
najgorem slu�aju u tobo�e bezbri�nom raspolo�enju. U krajnjoj liniji svako je od
njega ne�to hteo. Dnevni program ispre�io se pred njim sumorno i prete�i, kad je
posle doru�ka pogledao u svoj rokovnik.
Po�to je za sobom zatvorio vrata obuze ga ose-�anje slobode, kao u vreme kad je u
Zagrebu slu�io �a�ki rok, pa bi mu katkad uspevalo da podmiti narednika i pobegne
iz kasarne po kojoj se �irio ustajali zadah hleba i cokula, da bi u gra�anskom
odelu pro�etao gradom.
Bio je peti maj. Sunce je sijalo slatko i blago, i Balder se obradova ulici, kolima
i ljudima, kao da je slu�ajno na zemlji na�ao ovo blistavo prole�no jutro.
Presekav�i Trijumfalnu kapiju, po�e niz Je-lisejska polja.
I�ao je lagano, skinuo �e�ir i �mirkaju�i izlagao lice suncu. Voleo je ovaj put od
Trijumfalne kapije do Ron Poena, voleo ga je mo�da vi�e od svih ostalih u svetu.
Osetio je ponovo, �to mu je ve� toliko puta bilo jasno, da Pariz ne li�i ni na
jedan drugi grad. Naro�ito ovaj deo i u ovakvo majsko jutro. Druk�ije su ovde
zategnute svilene �arape na nogama �ena i bluze na njihovim grudima, druk�iji sjaj
blista u njihovim o�ima i druk�iji im je osmeh na licu. Sli�no je to kao kad loza,
na istoj padini
8*
11R
daje razli�ito vino. Nije to samo pitanje tla, ve� i vetra, sun�eva puta i
treperenja vazduha! Grozdovi su pro�eti druk�ijim ukusom, - pa tako i ovde �o-vek
druk�ije rasu�uje o �ivotu, o smrti, o novcu i ljubavi. Slatki zanos opija srca, i
to prvenstveno onih koji su do�li iz daleka. A da li je ko mogao do�i s ve�e
daljine od njega, koji je napustio svoj pisa�i sto. Dodu�e, prevalio je svega
nekoliko stotina kora�aj i, pa ipak se sada nalazi dalje nego da je do�ao s
Grenlanda.
Zastajkuju�i posmatrao je �ene. Bez ikakve �elje za pustolovinama, ve� samo iz
obi�nog zadovoljstva. U poslednje vreme prestao je da tr�i za �enama, mada je jo�
pre nekoliko godina i on gotovo svakodnevno pretra�ivao ovaj deo Jelisejskih polja.
Imao je i pustolovina za�injenih oporim ukusom nepoznatog, koje nisu trajale du�e
nego kad se dva bi�a slu�ajno sudare na ulici i s uzvikom "oh pardon" produ�uju
svoj put, izmeniv�i samo po jedan nasmejani pogled.
Pamtio je - dogodilo se to pre sedam ili osam godina, - na terasi jedne od ovih
kafana sedeo je za susednim stolom neki holandski bra�ni par. Tata, mama i dvoje
dece. Behu to malogra�ani pra�njave obu�e, stranci koji su razgledali Pariz.
Desetogodi-�njem de�a�i�u bila je ruka pri�vr��ena udlagom, verovatno zbog preloma
kosti. Devoj�ina ri�a pletenica, spu�tena niz le�a, prelivala se na suncu pla-menim
sjajem. Tata je bio toliko kratkovid da je nao�arima gotovo dodirivao sto
prelistavaju�i bede-ker. Mama je prevrtala nekakav cenovnik i povremeno bi iz
de�akovih ruku otela limeni automobil, koji je dete sa zveketom povla�ilo po stolu.
Tada bi ga izgrdila i vra�ala mu igra�ku. Trenutak doc-nije to bi se ponavljalo.
Balder tada ubrzo primeti da su (iva nasrnejana oka uperena u njega izaziva�kom i
nedvosmislenom koketerijom. Ne bese to mama, ve� devoj�ica. Isprva se Balder smejao
- njemu je tada bilo �etrdeset pet godina, a devojka nije imala vi�e od �esnaest.
Ali kasnije je u sitnim i pritvornim zelenim o�ima, pod sme�no ri�im trepavicama
uo�io odblesak �ulnosti
116
zrele �ene, I koliko lukavstva u izrazu njenog lica! Ona bi ga men jala munjevitom
brzinom, �im bi za-pretila opasnost da majka skrene svoj pogled na nju.
Bal�era po�e da zabavlja ova igra i, kada porodica krenu, po�e i on za njima.
Nesmetano je mogao da posmatra devojku s le�a. Imala je kratku suknju, duboke crne
cipele i crne kon�ane �arape pod kojima su joj poigravali debeli listovi. Nije se
za�elo moglo re�i da iz nje zra�i Pariz. Bila je prili�no go-jazna, ali se u svojoj
puno�i ugibala sve�inom i lako�om mladosti. I kolika je bila njena drskost! Svaki
�as se osvrtala i namigivala obrvama, daju�i mu znak da je i dalje prati.
Pope�e se na vrh Trijumfalne kapije. Za Baldera je ovo zna�ilo zanimljiv izlet, jer
se jo� nijednom nije bio popeo na vrh slavoluka pored koga je u toku �etvrt veka
gotovo svakodnevno prolazio. Iznenadio se vide�i koliko je ljudi bilo gore, �to on
odozdo nikad nije zapa�ao. Bili su to gotovo bez izuzetka sami turisti, koji su se
oslonjeni na kamenu ogradu divili gradu. Balder je utonuo u lepote pre-dela,
stoje�i, razumljivo, kraj devoj�ice, na �ijoj su se beloj puti plameno isticale
sitne ri�e pege, koja ga je polumra�nim stepenicama mamila za sobom kao neka zla
rusalka. Pod izgovorom tesno�e, sna�no je pritiskivala svoje vrelo, meko telo uz
Baldera. Zatim mu rukom dade znak i pretr�a na drugu stranu, da bi i u pravcu
Avenije velike armije osmotrila Pariz. Balder po�e za njom i tada mu devoj�ica,
francuskim jezikom, koji je o�igledno nau�ila u nekom inostranom, strogom zavodu za
mlade devojke, �urno dobaci:
- Uve�e u sedam bi�u ovde sama!
I hitro potr�a natrag mami, tati i malom bratu sa zavezanom rukom.
Ta�no u sedam �asova uve�e devojka se pojavila na vrhu slavoluka, a po izrazu
njenog lica reklo bi se da je pod nogama ostavila ne samo Pariz, ve� i ceo
nestvarni ljudski �ivot.
- Imam svega jedan �as vremena, u osam moram biti u hotelu - �apnu Balderu uzev�i
ga pod ruku,
117
Smatrala je najprirodnijom stvari na svetu da je mu�karac odvede u svoj stan, gde
se Balderu pru�ila prilika da se uveri da je ova devoj�ica odavno bila upu�ena u
mnoge tajne ljubavi.
- Kakva pokvareriost - pomisli u sebi, iako nije pripadao onoj vrsti ljudi koje
zbog sli�nih doga�aja mori savest.
Setiv�i se svega toga, sada vi�e nije pronalazio pokvarenost u devoj�inom postupku.
Stoje�i na blagom, toplom suncu, usred uli�ne vreve, posmatraju�i bezbroj lepih
�ena, grejao se na plamenu svojih uspomena bez ikakve telesne po�ude.
Onda se seti one vitke engleske novinarke, koju je tako�e ovde kraj kioska sa
novinama jednim migom pozvao sa plo�nika u svoj automobil. Otada je pro�lo blizu
deset godina, zaboravio je i njeno ime, mada je ta pustolovina trajala najmanje tri
nedelje. Ono doba se nikad vi�e ne�e vratiti.
- Starim, - re�e Balder sam sebi i po�e da se hladi ma�u�i �e�irom.
Zatim lagano produ�i put u pravcu trga La kon-kord. Tek �to je pre�ao nekoliko
koraka, primeti poznati lik pred izlogom radnje s automobilima.
Tima je stajala nagnuta pred izlogom, svih pet prstiju u rukavici pa�ljivo
prislonjenih uz staklo u visini o�iju. Glave nagnute u stranu gledala je u izlog, s
izrazom lica koji je odavao svaku njenu misao. Iza stakla nalazila su se otvorena
sportska kola jarko-crvene karoserije, sa srebrnim metalnim delovima nad prljavo
crnim gumama, oblima kao obrazi dobro uhranjenog crn�e ta. Nasmejane boje se
blistahu, kola behu mlada i sveza, kakvi mogu da budu samo novi npvcati automobili.
Na staklu vetrobrana bese pri�vr��ena cedulja sa cenom: devetnaest hiljada i osam
stotina franaka. Iz predostro�nosti cena nije dostigla sumu od dvadeset hiljada.
�elom svetu je poznata ova trgova�ka smicalica, pa ipak joj sva�iji pogled naseda.
Tima je nepomi�na lica, prodorna pogleda po-smatrala kola. Sude�i po izrazu lica,
disala je ubrzano, dok joj je gotovo nevidljivo podrhtavanje usana odavalo da
u�estalo guta pljuva�ku.
116
Balder zastade malo podalje, posmatraju�i je i sme�e�i se. Isprva ga ovo dirnu.
Za�elo, do ovog trenutka nije ni pomislio na sudbinu ove jadne �enice. �udnovato,
otkako je bila kod njega nijedanput je se nije setio.
Ona je prvi put u Parizu. I mo�da prvi put u �ivotu ima novca. U stvari, o �emu se
radi? Oh, da... za prva dva meseca dve hiljade dolara. Ali od toga mora da pokrije
i svoje tro�kove. Osim toga, ona jo� ne zna, a mo�da i ne veru je, da �e slede�ih
meseci primiti jo� deset hiljada dolara. Njen prvi nastup bi�e idu�e nedelje.
Mu�ena tremom, svakako provodi besane no�i.
Sirotica. Mo�da je s njegove strane bilo svirepo �to je na taj na�in uredio njeno
pitanje. Ili je, naprotiv, bolje �to �e te�e posti�i cilj? Valjda je bolje: �ela
stvar �e dobiti dublji i ve�i zna�aj. Zasad se njena ma�ta zanima ostatkom onih dve
hiljade dolara. Od toga, razume se, ne mo�e da kupi crveni automobil. Bilo bi dobro
kada bi mogao da joj ga kupi. Ali to, naravno, nije mogu�no. Ona bi to pogre�no
shvatila, zbunio bi je takav gest. Da li bi se uvredila?
Ko je, u stvari, ova �ena? Kakav je njen �ivot i njen du�evni svet? Da li je
mogu�no da ova gipka �enica lepih pokreta nikada nije prevarila svog bua-vog,
ugojenog, slepog mu�a? To odista nije vero-vatno. Ko li joj je ljubavnik? I da li
slepi �ovek zaista po svojoj �elji pu�ta od sebe ovu �enu koja mu je po svemu
sude�i sestra, i bolni�arka, i iz�r-�avalac, i sva njegova du�evna i telesna hrana.
�eli da je oslobodi ropstva, ne mo�e da podnese toliku njenu ogromnu �rtvu. Pa�nja,
pa�nja! Mo�da se iza ove velikodu�nosti krije ne�to drugo? Ko bi sagledao slo�ene
niti povezanosti u �ivotu dvaju bi�a? Ko zna �ta se me�u njima zbiva po mra�nim i
zagu�ljivim spava�im sobama? Mo�da je �lepom mu�u ova �ena postala teret,
nepodno�ljivi teret.
Kako je umilna stoje�i pred izlogom, zaboravljaju�i na sve oko sebe. U njenom
pogledu i stavu ogledaju se radoznalost i �udnja deteta za igra�kom. Sad se malo
pomera, saginje, poku�ava da sagleda
119
donji deo izme�u to�kova. Pogledom gotovo kljuca u staklo, kao ptica kljunom. Pa se
opet ispravlja i zami�ljena pogleda posmatra kola, glave malo nagnute u stranu,
obuhvativ�i dlanom leve ruke zamoreni potiljak. Kuda i s kim li juri u ma�ti ovim
crvenosre-brnim kolima?
Balder ju je posmatrao podu�e, ali ne htede da je oslovi. Ovo nemo posmatranje bese
mnogo zanimljivije.
Zatim lagano i on pri�e izlogu, ali se pravio kao da je samo do�ao da vidi kola.
I��ekivao je �ta �e se dogoditi. Timi, zanetoj mislima, nimalo nije smetala blizina
druge osobe. Malo se odmakla od izloga, da bi i sa ve�eg odstojanja razgledala
kola. Po njenom izrazu bila je o�igledno toliko obuzeta svojim mislima, da bi
pogledom pre�la i preko lica poznanika, ne poznaju�i ih.
- Blago onom ko u toj meri mo�e da se izdvoji od svega, - pomisli Balder. On sam
bio je uvek budan: rnorao je neopa�eno da �ita izraz lica, pogleda i pokreta
drugih, da se brani i napada, pa mu je ovakvo du�evno stanje bilo sasvim strano.
Tima se jo� jednom na�e prema izlogu, o�igledno se pogledom opra�tala od kola, i
lagano produ�i put ne pogledav�i Baldera, mada je ovaj stajao neposredno kraj nje.
Balder po�e za njom. Igra mu se u�inila sve zanimljivijom: data mu je mogu�nost da
�ita prikrivene misli jedne �ene. Ona sada proba ukus Pariza. Njime napaja o�i i
du�u.
Tima zastade i nekoliko trenutaka posmatra�e automobile koji su klizili po
bulevaru. Pa opet krenu dalje i u tom zabaci glavu kao da je razmi�ljala kakvi li
se tu�i �ivoti kriju iza prozora velikih najamnih palata.
Slede�a stanica bila je radnja ko�nih kofera. I opet se ponovio pre�a�nji prizor, s
razlikom �to sada Balder nije stao kraj nje, jer nije �eleo da ga Tima primeti. I�i
�e za njom dokle god to bude mogu�no. Ona mo�da odlazi na kakav sastanak. I od sveg
srca po�ele da bude tako.
120
Kako lepo i mladala�ki izgleda. Odevena je jednostavno, ali veoma ukusno. Obu�a od
krokodilske ko�e, �tofana haljina mrke boje i ru�i�asti, na-smejani prole�ni
�e�iri�, o�igledno kupljen ve� u Parizu. Njeno lice deluje bezbojno, jer je gotovo
nena�minkano.
Radnja parfema! E ovde se mora ne�to dogoditi. Pri�av�i izlogu pozdravlja ga s
osmehom. Kakva divota! Bo�ice sa �udesnim vrpcama oko grli�a po�ivaju u svojim
svilom postavljenim posteljicama kao za�arane vile. Lepota, miris, ljubav i
�ulnost. Balovi, soarei, opera, budoari, mirisave postelje, svileno rublje, -� sa
�ijih li �e se ramena, vrata, usnih �koljki, sve�ih dlanova isparavati ovi silni
mirisi �to oko izloga ispunjavaju i uli�ni vazduh?
Timi se zarumene lice i posle trenutka dvoumljenja u�e u radnju.
- Ribica se uhvatila na udicu! - pomisli Balder. I uzbu�eno, po�e da i��ekuje
razvoj doga�aja, kao da je to od ko zna kakvog zna�aja.
Tima za tili �as izi�e iz radnje. Po nosu joj se videlo da je pomalo uvre�ena.
- Skupo! - ustanovi Balder, - zar je za nju i bo�ica parfema skupa? Naravno,
donekle pristojna bo�ica staje najmanje dve stotine franaka.
Tima lagano produ�i put i skrenu u prvu sporednu ulicu. Tu bez ikakvog ustezanja
u�e u delikatesnu radnju.
- Delikatesna radnja, - zamisli se Balder. - Sta li kupuje u delikatesnoj radnji?
Njemu se ovo u�ini i suvi�e prozai�no!
S malim smotuljkom u rukama Tima po�e pravo ka parku. Zatim sede na usamljenu
klupu, skide rukavice, spusti kraj sebe sve svoje stvari i, izvadiv�i iz hartije
dva sendvi�a, mirno po�e da ru�a.
Balder je posmatra�e skupljenih obrva. Tako? Zar ona ru�a ovde na klupi? U tom se
seti malog i skromnog stana, seti se plate �iji mu je iznos Tima saop�tila na
soareu. Razume se, ova �ena je drugorazredna, ili tre�erazredna operska peva�ica,
koja se bori s brigama i koja je kroz ceo svoj �ivot navikla da gleda na svaku
paru.
121
Sirotica. S kakvim zadovoljstvom jede ona dva eendvi�a. Progutala ih je do
poslednjeg zalogaja. A gde li je njena prijateljica? Ona krupna �ena �to li�i na
slu�avku?
(Zagonetka je bila mnogo prostija no �to je to Balder zami�ljao. Lujza je kod ku�e
iza zatvorenih vrata prala svilene �arape, a posle toga krpila Ti-mino rublje. U
me�uvremenu, ru�ala je kri�om spremljene ostatke od doru�ka koga su im donosili u
sobu. Dve "buter-kifle" i maslac koji ujutro nisu mogle da pojedu. Ali nezavisno od
toga, u jednom od kofera imale su tajno skladi�te namirnica, jer se �e��e doga�alo
da ve�eraju kod ku�e. U toku dana samo bi jedanput navra�ale u jedan od manjih
restorana. Gospodin Paraje nazna�io je Timi ovaj hotel, mada je ona smatrala da je
nepotrebno stanovati u tako skupom hotelu, ali joj gospodin Paraje objasni da ne
mo�e o�sesti u nekom drugorazrednom hotelu. To bi ostavilo nezgodan utisak na
novinare i druge posetio-ce s kojima treba da bude u stalnom dodiru. Tima, koja je
�elela da svaku paru ostavi za svoju ku�u, poku�ala je da �tedi na drugi na�in,
isklju�uju�i javnost.)
Mrvice s krila bri�no je pokupila u dlan. Zatim stade pod jedno drvo i podigav�i
ruku o�ekiva�e vrapce ispru�ena dlana. Ovi se ubrzo pojavi�e cvrku�u�i i me�usobno
se tuku�i. Slete�e joj na ramena, mi�ice i dlan ispru�ene ruke.
Balder je sa odstojanja od dvadeset koraka po-smatrao ovaj prizor. Nasme�io se.
Pomislio je, kada bi sad mogao da kupi Timi onaj mali crveni automobil za njega to
ne bi zna�ilo vi�e no �to Timi zna�e mrvice pru�ene vrapcima.
Tima izi�e iz parka i na Jelisejskim poljima sede na terasu jedne kafane. Balder,
koji je u me�uvremenu i sam ogladneo, neopa�en, u�e u kafanu i sede za sto kraj
prozora odakle je mogao da po-smatra Timu. Nije pretila opasnost da ga otkrije, jer
ga Tima spolja, zbog presijavanja stakla, nije mogla da vidi. Ona poru�i oran�adu,
a Balder dva jaja u �a�i i ostrige, tek koliko da utoli glad.
Po svemu sude�i njegovo uho�enje stiglo je do mrtve ta�ke, jer je Tima iz svoje
torbe izvadila mno�tvo razglednica, najmanje tuce, koje je ra�irila pred sobom na
stolu, razmi�ljaju�i o�igledno koju kome da uputi.
Balder poku�a da se seti lica koja je video na �aju kod Time. Od tada�njih gostiju
se�ao se samo lika i imena generala Kramera.
Tima revnosno po�e da pi�e karte, iskoristiv�i svaki i najmanji prostor na njima.
- To �e svakako trajati podu�e, - re�e Balder u sebi i pozva kelnera da plati.
Ali tog trenutka se dogodi ne�to uzbudljivo. Bar za njega. S one strane prozora
pojavilo se kao na kakvoj neobi�noj pozornici novo lice u komadu. Za sto, odmah do
Timinog, sede visok, ple�at mladi�. Na sebi je imao svetio odelo od flanela, uz to
zlatno�utu ma�nu sa plavim prugama. Bese to lep mladi� od oko dvadeset osam godina;
njegova svilenkasta, plava kosa pripijala se bri�ljivo o�e�ljana uz skladno
oblikovanu glavu prili�no gordog dr�anja. Tek �to je seo, upola se okrenu Timi,
svoju stolicu tako�e okrenu njoj, a pogled uperi u mladu �enu kao kakvo te�ko,
neodoljivo oru�je s o�iglednom namerom da ga vi�e ne skida s njenog lika. Po�to je
bilo vreme ru�ku terasa se ispraznila, tako da u njihovoj blizini nije bilo drugih
gostiju.
- Oho! Ne�to �e se dogoditi, - pro�apta Balder, netremice gledaju�i u njihove
stolove dok je pripaljivao cigaru. Zapaljenu �ibicu nasumice je prineo vrhu
cigare.
Svojom izvanrednom sposobno��u da oceni ljude, odmah se bacio na mladi�a, kao
prirodnjak koji pri re�avanju najjednostavnijih zadataka uzima u ruku rudu, pa
zagledaju�i je s leva i desna ka�e: iridijum ili anhidrit.
- Nije pravi �igolo - ustanovi Balder, - ali je svakako neki siroma�ak. Odelo mu
je konfekcijske. Nije od ju�e u Parizu, ali verovatno je stranac. Sna�an je i
zdrav, dakle nije Francuz. Mo�da stanuje u okolini Sorbone. Najvi�e pedeset franaka
mo�e da
122
potro�i na �enu, ali i to samo u krajnjem slu�aju. Ve�inom dobij a �ene besplatno,
iz ljubavi, jer je lep mladi�. S te strane imao je dovoljno uspeha, �to se ogleda u
njegovom pona�anju i na�inu kako nasr�e, a i u tome kako je svoj pogled o�igledno
veoma samouvereno odmah uperio u Timu. Sjajan �ida gladan �ena, �to �e svakako
odmah pasti u o�i svakoj �eni.
Tima oseti na sebi prodorni pogled svog su-seda. Za vreme pisanja podi�e glavu i
zagleda mu se pravo u o�i.
- Hajdemo, hajdemo, - pro�apta Balder, uzbu�eno u sebi kvrckaju�i noktima pod
stolom. Tog trenutka iskreno i nesebi�no je po�eleo Timi ovu lepu i ludu
pustolovinu.
Oh Parizu, silni zlatni plamenu od svece, da vidimo �ta �e� da u�ini� s jadnom
malom leptiri com koja obleta oko tvog �i�ka?
Dok su im pogledi uzajamno utonuli jedan u drugi, na mladi�evim usnama se pojavi
onaj izvesni osmeh, re�itiji od svakog ljudskog govora.
Balder je posmatrao Timu. Ona je jo� uvek gledala u mladi�a, ali se izraz njenog
lica nije izme-nio. Ovo potraj a du�e vreme, dok osmeh na mladi�evim usnama pro�e
za to vreme kroz razne faze.
I tada se dogodilo ono �to se �e��e doga�a, a �to porazno deluje na svakog
mu�karca. Odjednom on prime�uje da �ena u stvari njega i ne gleda. To je kod nje
neka vrsta zami�ljenog pogleda kome ne smeta ako mu se kakav predmet, ili �ove�ji
lik ispre-�i. To je pogled koji prolazi kao kroz vaz�uh ne s namerom da vre�a, ve�
naprosto zato �to nije uperen ni u kakvom odre�enom pravcu. Kada �ena u ovakvoj
prilici ho�e da vre�a, ili odbija, donekle se to mo�e smatrati kao dobar znak, jer
jo� ima nade. Ali ovo je najgora vrsta pogleda, deluje mu�no i neprijatno, kao kada
sa slatkim osmehom otpozdravljamo nekom ko se uop�te nije javio nama, ve� nekoj
osobi koja ide iza nas.
Da bude jo� gore, pogled u me�uvremenu, ne-opa�eno skre�e na neku drugu ta�ku, a
�enice se gotovo i ne pomeraju.
T24
To se dogodilo i sada. Svestan njene odsutnosti, mladi� Ijutito obori pogled i, da
bi prikrio zbunjenost, upali cigaretu.
Nekoliko trenutaka kasnije Tima se opet nagnu nad svoje karte i produ�i da pi�e.
- Uh, doga�aji se sporo razvijaju - negodovao je Balder iza prozora.
Mladi� se spremao na nov napad. U rupici od kaputa nosio je stru�ak �ur�evka, - sad
ga uze i ne�no baci na Timin sto.
Malo zatim, po�to je po�ela da pi�e drugu kartu, Tima mirno odgurnu cvet i to
sasvim nesvesno o�igledno ne sa namerom da ma koga uvredi. Pogled uop�te nije
podigla. Slede�i put kada je opet digla glavu njen zami�ljen pogled bludeo je u
drugom pravcu.
Mladi� je kona�no izgubio bitku. Platio je i oti�ao.
- Do �avola s tim razglednicama - �estio se Balder - uveren da bi sve ispalo
druk�ije da se Tima nije toliko udubila u pisanje i uspomene na svoj dom.
Balder po�e da �ali izgubljeno vreme koje je za njega bilo ravno neuspehu. Igra mu
je sada ve� pre�la u krv, pa mu se u�inilo da je na neki na�in mora nastaviti. Nije
bio od onih ljudi koji �e da napuste neku zamisao, pa makar se radilo i o ne�em
sasvim bezna�ajnom.
Na licu mu sevnu iznenada odluka, strpa cigaru u zube, nata�e �e�ir i kroz druga
vrata �urno izi�e iz kafane ...
Nekoliko trenutaka kasnije stajao je pred pultom ban�ine filijale, gde migom obrva
pozva slu�benika koga je poznavao. Ispunjen �ek ve� mu je bio u ruci.
- Dajte mi trideset hiljada franaka.
Lepe francuske hiljadarke li�ile su na smotu-Ijak svile. Balder zgrabi novac jednom
rukom, zgu�va ga, strpa u d�ep i ode. Pre�ao je na drugu stranu ulice, u kafanu
koja se nalazila preko puta ulice, s �ije terase je mogao da vidi da Tima jo� uvek
pi�e
125
svoje razglednice, te izra�una da ima jo� dovoljno vremena.
U�ao je u telefonsku kabinu i pozvao kafanu.
- Na terasi sedi jedna �ena u haljini mrke boje, pi�e neke razglednice. Pozovite
je na telefon i recite da je tra�i jedan od njenih poznanika.
Nekoliko trenutaka kasnije Tima se javila na telefonu.
- Ko govori?
- Oprostite, gospo�o, - re�e Balder izme-njenim glasom. - Veoma sam nesre�an
i preklinjem vas, nemojte spustiti slu�alicu dok me ne saslu�ate do kraja.
- Ko govori?
- Odmah �u vam re�i. Mi se poznajemo. Danas pre podne sam vas video prvi put pred
izlogom jedne trgovine automobila. Zatim ispred radnje ko�nih kofera, pa onda
prodavnice parfema. Posle toga delikatesna radnja. Kasnije ste sedeli na klupi u
parku i pojeli dva sendvi�a. Onda ste hranili vrapce.
- Ali molim vas ... ko govori?
- Strpite se za trenutak. Kri�om sam vas po-smatrao, pratio vas sat i po u stopu,
a za to kratko vreme u�inilo mi se da vas poznajem oduvek. �ini mi se da sve znam o
vama ...
- Odista ... zanimljivo ... - promrmlja Tima zbunjeno.
- Preklinjem vas, nemojte spustiti slu�alicu. Va�e ime ne znam, a ni narodnost,
ne znam da li ste devoj ka ili �ena, pa ipak o vama znam vi�e od svakog drugog.
U slu�alici se za�u Timin prostodu�ni smeh.
- Ne napu�tajte me! - povika Balder.
- Ne, ne�u, produ�ite... Ne treba da se pla�ite da �u vas slu�alicom tresnuti po
glavi.
- Za ovo sam vam duboko zahvalan.
- Dakle?
- Ne znam �ta se to zbiva sa mnom: sre�an sam. Molim vas, preklinjem vas, podelite
sa mnom ovu sre�u u toku nekoliko �asova.
- Ostavljam je vama da nepodeljeno u�ivate u njoj.
126
- Saslu�ajte me, draga gospo�o. Ja sam bogat ... to jest... bo�e moj, imam novca.
Va� pogled otkrio mi je da vam se svideo, odnosno da biste �eleli da kupite onaj
mali crveni automobil, ali mo�da nemate dovoljno novca ...
- Vi se dvostruko varate. Prvo: imam novca, drugo: na pamet mi ne pada da kupujem
automobil.
- Ne, nije tako... Znam, uo�io sam da ste po�eleli da kupite onaj auto.
Tima iznenadno uz viknu:
- Oh, pa �to ne ka�ete?
- Sta?
- Da prodajete automobile!
Balder se nasmeja i jedva uspe da produ�i.
- Ne, gospo�o, kunem vam se ne radi se o tome. �eleo bih da vam poklonim ona kola.
Naravno, uz to je potreban i benzin i �ofer. Recimo ukupno trideset hiljada
franaka. Posla�u vam odmah deset hiljada fanaka, i molim vas da ostalih dvadeset
hiljada franaka ...
- Jeste li vi poludeli?
- Nisam. Ali �u svakako poludeti. Polude�u za vama. Dakle, ja vas molim da
li�no primite od mene dvadeset hiljada franaka, ve�eras u sedam �asova na terasi
kafane u kojoj se sada nalazite... Balder se sav zaduvao izgovoriv�i sve ovo.
Nekoliko trenutaka vladala je ti�ina, a onda Tima nesigurnim glasom, sa puno
podozrenja progovori na ma�arskom.
- Zoli, jeste li to vi? Za�to izvodite sa mnom takve glupe pe�tanske �ale?
- Na kom ste jeziku ovo rekli? Nisam razu-meo ni slovca. Ve�eras u sedam na istoj
terasi.
Nekoliko trenutaka kasnije, Tima ledenim glasom re�e:
- Molim vas, recite najzad ko govori? Balder joj ne�nim glasom odvrati:
- Ja sam onaj mladi� u flanelskom odelu i sa �utom ma�nom, koji je pre nekoliko
trenutaka sedeo kraj vas na terasi...
Krckanje. Tima je spustila slu�alicu.
127
Balder se zadovoljno nasmeja. Posle zamornog posla morao je maramicom da bri�e
�elo.
Oboje izi�o�e gotovo istovremeno na dve suprotne terase. No Tima, naravno, pojma
nije imala da je Balder posmatra iz kafane preko puta. Vratila se na svoje mesto i
produ�ila da pi�e.
Balder dozva kelnera.
- Omot i hartiju za pisanje! Izmenjenim rukopisom napisa: "Ve�eras u sedam �asova
na terasi".
Pod stolom je spustio u pismo deset nov�anica od po hiljadu franaka. Na omotu nije
ispisao nikakvu adresu.
- Pozovite mi boja! Boj mu pri�e.
- Slu�aj, vidi� li onu gospo�u tamo na terasi koja na sebi ima haljinu mrke boje?
Ne�to pi�e.
- Da, vidim je.
- Preda�e� joj ovo pismo.
- Razumem! - i htede da odjuri.
Balder ga uhvati za kraji�ak fraka i zaustavi.
- Stani! Saslu�aj me! Odgovora nema. Preda�e� pismo i odmah �e� se
izgubiti. Gospo�a ne srne znati odakle si do�ao 'i ko upu�uje ovo pismo. Ne srne da
vidi ni to, da �e� se vratiti ovamo. Jesi li razumeo?
- Jesam.
- Mo�e� da ide�. Ako uspe�no bude� izvr�io nalog da�u ti dvadeset franaka.
Pogre�i� li, ubi�u te.
Skakutaju�i izme�u automobila, boj pre�e �iroki kolovoz.
Potom zastade ispred Timinog stola, pru�i joj pismo izgovoriv�i nekoliko reci,
pokloni se i nestade za tili �as. Dok je Tima pocepala omot i pro�itala pismo, boj
je i��ezao kao da ga je zemlja progutala. Odli�no je izvr�io nalog.
Balder se zadovoljno sme�kao.
Sad, sad! �ta �e se sad dogoditi? U tom se Tima di�e, tra�e�i pogledom boja.
Osvrtala se na sve strane. Gotovo je �uo i njen glas:
- Halo ... halo, molim vas ...
128
Balder se kraljevski zabavljao. Novac se eto nalazi u njenoj ruci, pogodio je metu
kao torpedo ispaljen s nevidljive podmornice.
Balder je poznavao i cenio vrednost novca. Doga�alo se da je galamio i ljutio se na
gospodina Berta zbog nekih neznatnih izdataka. Ali bi katkad, kada su �ene bile u
pitanju, otvarao tajna vrata svoje kase i pu�tao novac na slobodu, kao kakvu zver
iz kaveza. Uzbudljiva igra: �ta �e zver uraditi s onom drugom lepom zveri: sa
�enom? Iskasapi�e se uzajamno! Ili �e se sjediniti u divnoj, svadbenoj igri. Novac
i �ena.
U roku od nekoliko trenutaka Tima nestade u kafani i ubrzo se vrati na terasu u
dru�tvu kelnera. Rukom pokaza stolicu na kojoj je onaj mladi� sedeo, verovatno mu
je postavila pitanje da li ga ko ovde poznaje. Pozva�e jo� dvojicu kelnera na
savetovanje koje je - sude�i po pokretima ruku - ostalo bez-uspe�no.
Tima osta sama s omotom u ruci, udaraju�i njime zami�ljeno i zbunjeno po drugoj
ruci. Zatim pri�e svom stolu, spusti omot u svoju torbicu (- u redu! - povika
Balder poluglasno) pokupi svoje razglednice, plati i ode. Verovatno se vra�a ku�i.
- Nastavak ve�eras u sedam - pomisli Balder zadovoljno. U glavi je imao gotov plan.
Postoje dve mogu�nosti. Tima �e se bezuslovno pojaviti ili sa namerom da vrati
novac, �to nije verovatno - ali joj to ne�e po�i za rukom jer mladi�a ne�e biti ni
od korova. Ili �e pak do�i da primi ostalih dvadeset hiljada franaka. U ovom, mnogo
verovatnijem slu�aju, ona �e posle du�eg razmi�ljanja i eventualnog savetovanja sa
svojom prijateljicom resiti, a to �e biti mudra i po�tovanja dostojna odluka, da se
poda mladi�u. Nema u svetu tako budalaste �ene koja ne bi znala da je red da se
ne�to da u zamenu za primljenih trideset hiljada franaka. Jadnica �e biti
razo�arana. Bar u odnosu na mladi�a. Ovaj se, razume se, ne�e pojaviti. Ali �e je
zato �ekati omot sa nekoliko reci i izvinjenje da je iznenada i na brzinu morao da
otputuje.
Osveta oru�ja
129
Balder se raspolo�en i osve�en vratio ku�i. Obuzet prijatnim ose�anjem, kakvo bi ga
obuzimalo samo veoma retko �ak i posle najuspe�nije zaklju�enih poslova.
- Kako sam zao - pomisli Balder. - Uostalom, za�to bih bio zao? To je samo
igra. Lepa, uzbudljiva igra. Prikrasti se �eni pomo�u lukavo postavljene zamke i
baciti pogled u njenu du�u. Da, ili ne? Ho�e� li, ili ne�e�. Mami li te jedna vrela
no�, divna pustolovina u pari�koj hotelskoj sobi, ili u moma�kom stanu? Da vidimo,
�ta �e� odlu�iti? Ho�u li ti oteti tajnu, ho�u li ugrabiti tvoju �ensku �ast?
Budala�tina! Kako je razumno i otvoreno govorio slepi mu�. Na�u du�u obavija tanak
sloj, a pod njim se nalazi pra�ove�anski ponor od stotine hiljada godina. Ratni�ki
nagon, strasti, �kripanje zubima, polna bezumlja ... ima li �ega zanimljivijeg od
sagledan ja ovih dubina.
- Dakle, ve�eras u sedam �asova.
Nije mogao da do�eka to vreme Sedeo je na terasi kafane nekoliko minuta pre sedam,
vrebaju�i nestrpljivo suprotnu stranu ulice. U d�epu mu je bio spremljen omot.
Po svemu sude�i peva�ica je prepredena �ena, zna da je red da mu�karac u ovakvoj
prilici treba malo du�e da �eka. Sedam i �etvrt, a nje jo� nema.
Sedam i po. Balder je sve nestrpljivije pucketao noktima pod stolom. Jasno je video
terasu kafane preko puta, mada mu je automobilski saobra�aj povremeno zatvarao
vidik.
Najzad! Najzad se pojavila. Osvrtala se kao da nekog tra�i, zatim sede za isti sto
za kojim je po podne pisala.
Balder rukom pozva kelnera, ali baciv�i jo� jedan pogled preko puta bi mu jasno da
se prevario. To nije ona. Ne, nije ona.
�etvrt do osam, pa osam �asova. Ne mo�e vi�e biti sumnje, ona ne�e do�i. Balder se
udari po �elu.
- Kako sam glup! Postoji i tre�a mogu�nost i ona je, razume se, izabrala nju.
Jednostavno je zadr�ala novac. Nema opasnosti i ni�ta ne stavlja na kocku. Vi�e je
volela da se odrekne ostatka, a mo�da
130
nije ni verovala da �e ga primiti. Kako je to prosto i jasno.
Baldera je ljutilo �to on, viliki �ahista, nije prozreo ovo najjednostavnije
re�enje. Gre�ka je bila u tome �to je �elu igru sagradio na pretpostavci da �e se
�rtva uhvatiti za drugi i ve�i omot.
Pri�ao je telefonu i pozvao hotel u kome je Tima stanovala. Odlu�io je da ve�era u
njenom dru�tvu. Posle svega �to se dogodilo, hteo je da produ�i sa svojim
zapa�anjima.
- �ta radite ve�eras? Da li biste hteli da ve�erate sa mnom? - upita je svojim
obi�nim glasom.
- Oh da... veoma rado ... - odgovori Tima zbunjeno, ne razmi�ljaju�i o svom
odgovoru.
- Kroz pola �asa do�i �u po vas u hotel. Do vi�enja!
- Ko te je zvao? - upita Lujza, primetiv�i izvesno uzbu�enje na Timi.
- Balder - re�e Tima primoravaju�i sebe da odgovori ravnodu�no, kao da tom pozivu
ne pridaje nikakav zna�aj. Ali njegovo ime, svojom zna�ajnom te�inom, ostade da
lebdi u vazduhu.
U potaji Tima se ose�ala uvre�ena zbog nedavnog hladnog prijema od strane Baldera.
On se nje i Lujze tada gotovo otarasio, kao da su niu bile na teretu.
Sad oseti izvesno zadovoljstvo. I to uglavnom zbog Lujze. Bila je sre�na jer je
imala osetljivu du�u i umela da se raduje sli�nim sitnicama.
- Koju �e� haljinu obu�i?
- Zar ja? - upita Lujza sa �u�enjem.
- Naravno. Po�i �e� sa mnom ...
- Ni govora! Poziv se ne odnosi na mene.
- Ne�u da idem sama - izjavi Tima odlu�no.
- Ne budi dete. Li�i� mi na gimnazijalku.
- Ne ... ne�u da idem sama ... Sigurna sam da o�ekuje i tebe... Zamisli, kako bi
bilo da se pojavim sama. Ko zna, mogao bi pomisliti... ne, ne, nipo�to. Uostalom,
zna� li �ta? Upita�u ga!
- To nikako! - povika Lujza odlu�no i ote telefonsku slu�alicu iz Timinih ruku. -
To bi ispalo kao da me silom natura�. Ako ga bude� upitala on
** 131
�e naravno re�i da poziva i mene, kao da mu �ujem glas: Aber, naturlich! A u sebi
bi po�eleo da me zemlja proguta. Hvala, to nipo�to ne bih htela. Ja �u oti�i u
bioskop sa Zolijem.
Gerendi se tada ve� dva dana nalazio u Parizu.
Tima je najzad popustila i kada je portir prijavio Baldera, sama je si�la u hol.
- Kuda �emo? - upita Tima.
- To zavisi od vas. Tima se nasmeja.
- Treba li ja da vam ka�em? Zaboravljate da sam prvi put u Parizu.
Balder izreda imena desetak restorana i kod svakog odr�a po jedno predavanje iz
oblasti kuvarske ve�tine i istorije. Uz ime restorana Au Boeuf a la Mode pomenu da
se Bonaparta u njemu upoznao sa Zozefinom. Upoznao ih je Bara za ru�kom, vra�aju�i
se s Dantonovog pogubljenja. Zozefina je na sebi imala belu haljinu od muslina i
do�apnula Ba-rau: �udan je �ovek ovaj Bonaparta ...
- Po�imo tamo! - re�e Tima raspolo�eno i zaustavi Balderovu bujicu reci. On je
tako�e bio o�igledno veoma razdragan.
Balder u njoj gotovo nije mogao otkriti raniju Timu. O�i su joj se sijale, usta
blistala i mada nikada nije smatrao lepim njeno lice, sada mu se njena pojava
u�inila prijatnom u ve�ernjoj haljini posutoj �arenim cve�em, iz koje je zra�io
ukus Pariza, ali nije sasvim odgovarala ovoj �eni.
Naravno, raspolo�ena je, pomisli Balder, deset hiljada franaka deluju kao neka
odli�na injekcija.
Istovremeno po�e pomalo da �ali tih deset hiljada franaka, ne toliko sam novac,
koliko �injenicu da ga je ova �enica tako jednostavno i u potaji progutala, i �to
su se njegovi s mukom stvoreni planovi izjalovili.
Tima je odista bila veoma raspolo�ena. Radovala se svojoj novoj haljini, koju je te
ve�eri obukla prvi put. Ali ni to ose�anje nije bilo kao kod drugih �ena. U njenoj
radosti bilo je ne�eg detinjastog.
- Kako vam je lepa haljina, - prinieti Balder i pogledom je odmeri od glave do
pete.
- Oh... - zausti Tima, ali naglo umu�e. Pa malo pocrvene i skrenu razgovor.
Balder je kasnije jasno osetio da ona onim svojim pogledom, kojim kao da je
ponirala u svoju du�u, razmi�lja o svojoj haljini.
Kola ih odvezo�e u pravcu Pale roajala. Po ulasku u restoran, Tima primeti da se
kelneri izme�u sebe sa�aptavaju, kao pri dolasku naro�itog gosta. Gotovo utr�e put
Balderu, a za tren oka pojavi se i sopstvenik. Kelneri su oslovljavali Baldera po
imenu, �to u Parizu sleduje samo odabranim ljudima. Balder se pravio kao da tobo�e
ne prime�uje uzbu�enje koje je njegova li�nost izazvala ali se ono pre-nelo i na
Timu. Njih dvoje privuko�e pa�nju i ostalih gostiju. Nekoliko osoba pozdravi
Baldera klim-nuv�i glavom.
Za vreme ve�ere Balder je zabavljao Timu pri�aju�i joj intimne pojedinosti iz
�ivota svojih poznanika, onih koji su se tako�e nalazili u restoranu.
- Ne gledajte tamo, oni nas upravo posma-traju. Kraj prozora sedi ple�at, plav
�ovek...
- S onom �enom u plavoj haljini?
- Da, to je jedan od najbogatijih ljudi u svetu, mada je to malo kome poznato.
- Amerikanac?
- Francuz - re�e Balder, po�to je progutao zalogaj. - Pravi bogata�i danas vi�e
ne �ive u Americi.
- A dama kraj njega?
- Pogodite. Ne�e biti lako, jer je to ne�to sasvim neobi�no.
- To je njegova �ena! - odvrati Tima kao iz topa, a Balder prsnu u smeh. Timu
ovaj mali uspeh ispuni zadovoljstvom. Ose�ala se u svom elementu, kao da su joj
duh i razdraganost posle dugog odmora poleteli novim, �irokim prostranstvima.
Razgovarali su �apatom. Me�u njima se razvijalo neko drugarsko razumevanje, kakvo
Tima prema Balderu nikada ranije nije osetila.
133
Pred njima, na sto�i�u za serviranje, pr�io je jedan od kelnera nad plamenom
�pirita francuske pala�inke zvane krep-sizet. Maraskinom je polio za-grejanu
srebrnu �iniju po kojoj se razlio plavi�ast plamen. U tom vatrometu kuvarske
ve�tine okretao je munjevitom brzinom po�e�erene pala�inke.
- Pogledajte ga - pri�apnu Balder Timi. - Oli�enje pravog Francuza.
Zanet poslom, kelner je s neobi�nim izrazom lica pratio lelujanje plamena. Obrvama
je namigivao na pala�inke, pu�io usne, coktao, mrmljao nerazumljive reci, kao da
obavlja neki tajanstveni verski obred.
Balder i Tima dugo su ga posmatrali, sme�e�i se. Kelner oseti da ga gledaju, dobaci
im pogled, pa uvu�e vrat kao �ovek uhva�en na delu i nasrne ja se. Vrelu �iniju
stavi zatim na beli ubrus pa preteranim, komi�nim pokretima otperja. U vazduhu je
lebdeo laki i vedri �timung Pariza.
S ulice u�o�e u restoran mu�karac i �ena. Ugledav�i Baldera na rastojanju od
nekoliko koraka, �ena zastade i pozdravi ga podigav�i malo obrve, na�inom kojim se
samo veoma bliski poznanici pozdravljaju. Izbrijanom gospodinu rumena lica, koji se
nalazio u njenom "dru�tvu, moglo je biti oko pedeset godina. Kosa mu je li�ila na
srebrnastosivu vlasulju od metala. Kraj Balderovog stola nalazila su se jo� dva
prazna, i oni sedo�e za drugi.
- Ko je ta dama? - upita Tima �apatom.
- Mis En Glinton.
- Ko je to?
- Ne bih vam znao mnogo re�i o njoj jer je ... moja prijateljica.
Tima za�u�eno iskola�i o�i. Baldera je ovo neobi�no zabavljalo.
- To je u tolikoj meri op�te poznato, da ne vidim razloga zbog �ega bih pred vama
krio.
- Otkad vam je prijateljica? - izlete Timi radoznalo pitanje.
- Odavna. Punih dvanaest godina. Timin pogled po�ivao je kri�om na En.
- Divna �ena - do�apnu Balderu.
134
- Hvala na komplimentu - tmsmeja se on.
- Ko je onaj mu�karac u njenom dru�tvu?
- Pojma nemam.
Tima se pokaja �to mu je postavila ovo pitanje. Uo�ila je da En istog trenutka di�e
i upravlja svoj lornjon u njenom pravcu. Nije �ula, ali je ose-tila da se za onim
drugim stolotn vodi sli�an razgovor. U sebi je ose�ala da je oyaj slu�ajni susret
neprijatan, kako Balderu, tako i En. Odjednom je obuze ose�anje nelagodnosti kao
uzro�nika ove neprijatne situacije. Me�utim, posle nekoliko trenutaka En dobaci
Balderu nekoliko reci na engleskom, koje Tima nije razumela. Njen glas zvu�ao je
veoma prirodno i neposredno.
Balder izvu�e iz d�epa svoju inaju�nu bele�nicu, ne ve�u od oraha koju Tima odrnah
poznade. Prilikom njihovog prvog susreta, kada se opra�tala s njim posle soarea i
pozvala ga za sutradan, upisao je njenu adresu u ovu istu bele�nicu. Balder po�e da
je prelistava i okrenuv�i se pteko ramena odgovori En.
Ovaj kratki dijalog u kome nije bilo ni traga nelagodnosti koja je postojala samo u
njenoj uobrazilji, namah umiri Timu. Gledala je zami�ljeno preda se u sto. Zatim
podi�e o�i i zagledav�i se u Baldera upita:
- Volite li je?
- Mnogo - odgovori Balder brzo ali bez ikakve primese ose�ajnosti. Pitanje ga
o�igledno nije iznenadilo. Potom zami�ljeno dodade: - Ona je veoma razumno i
dobro�udno bi�e.
Tima se ponovo zagleda u sto a zatim gotovo boja�ljivo pogleda u Baldera. Kada se
kasnije se-tila ovog prizora ni sama nije znala �ta joj je ulilo hrabrost da mu
postavi ovakvo pitanje:
- Da li vas ona vara?
- Nadam se - odvrati Balier s cigarom me�u zubima, smeju�i se. Zatim M�ljivo
po�isti nekoliko mrvica na stolu pred soboiri.
Za drugim stolom se za�u Enin smeh. Njen kikot se penjao uvis kao triler.
135
Tima je dugo �utala. Lampa sa svilenim zaklonom na njihovom stolu prosu svoju
svetlost po njenoj kosi i licu pa se �inilo kao da zra�i iz njenih misli.
- O �emu razmi�ljate? - upita Balder koji je iza dima svoje cigare posmatrao Timu.
Pro�e izvesno vreme pre no �to Tima odgovori.
- O �emu razmi�ljate? - upita Balder ponovo.
- Ni o �emu - re�e Tima odmahmrv�i glavom i sa osmehom kao da je �elela da odagna
neke mu�ne misli.
- Recite. Recite bez bojazni. Pretpostavljam da razmi�ljate zbog �ega se njome
nisam o�enio.
- Da... mo�da... ali to zvu�i tako budalasto.
- Ne... ne zvu�i budalasto. U ovom pitanju sve su �ene solidarne. Mo�da ga ni En
nije sasvim resila u sebi. Mogu�no. Ne znam. U svakom slu�aju ona je dovoljno
razumna da shvati: ja nju ne zaslu�ujem.
- Za�to?
- Niti ona zaslu�uje mene. Zato �to svako za sebe, oboje predstavljamo ne�to vi�e,
ili, ba� suprotno, nismo dorasli da �ivimo u braku.
Nastade mala pauza. Tima rasejano uze u ruke Balderovu malu bele�nicu, koja je
le�ala pred njim na stolu.
- Smem li?
- Izvolite.
- Nemate u njoj tajni?
- Sve je tu tajna. Ali vi ih ne�ete odgonetnuti. Tima po�e da lista po
bele�nici da prona�e
svoj sopstveni rukopis. Bri�ljivo ga prelista dva puta, ali ga ne na�e.
- Sta tra�ite?
- Jednom sam i ja upisala svoju adresu u ovu bele�nicu. Se�ate li se?
Balder se nasmeja.
- Imam dobar apetit i svake nedelje progutam po jednu ovakvu bele�nicu. Pre
nekoliko godina poru�io sam pet stotina komada. Polovinu ve�
136
sam upotrebio. Zamislite �ta se sve nagomilalo po ispisanim bele�nicama.
- Da li ih uni�tavate?
i- O ne! - re�e Balder kao da je osetio u kom pravcu se skre�u Timine misli.
Ali se prevario. Tog trenutka Tima je zami�ljala Baldera kao kakvu ogromnu, slo�enu
ma�inu. Kao �tamparsku ili rotacionu ma�inu, koju joj je jednom Gerendi pokazao.
Ili kao automatsku telefonsku centralu. Nekoliko puta su joj poznanici obja�njavali
njen mehanizam i posle dugih i odu�evljenih obja�njenja ona je uvek odgovarala:
- Da... sad mi je jasno.
Ali joj nije bilo jasno. Jer usred obja�njenja ona je znala da ne mo�e da shvati
su�tinu, a ipak je morala da saslu�a predavanje do kraja. I Balder je u njenim
o�ima izgledao takav. Ma�ina. Ljudska ma�ina. Ono malo �to je nasumce o njemu
znala: rukovo�enje i nadzor nad velikim preduze�ima, tvornicama, industrijskim
postrojenjima, bankama i berzama... za nju je bilo neshvatljivo, jer bi joj se
katkad i vo�enje sopstvenog malog doma�instva u�inilo kao nere�ljiv problem.
En i njen pratilac, koji je u rupici od fraka nosio crveno dugme Legije �asti, ve�
se spremahu da odu.
Tima klimnu En glavom kao da su stari znanci. Mu�karac se javio Balderu.
- �ini mi se da poznajem ovog gospodina -� re�e Balder i isprati ih pogledom. On
je slu�benik nekog stranog poslanstva, ali sam mu zaboravio ime.
Broj gostiju u restoranu o�igledno se smanjio. Balder je iza svoje cigare ugu�ivao
zevanje jer je voleo da le�e rano. Njegovo zevanje se svodilo na stiskanje usana i
neznatni pokret vilica, pa ga Tima, koja je zami�ljeno gledala preda se, nije mogla
da primeti.
Trenutak kasnije ne podigav�i pogled, ona progovori:
- Danas sam imala neobi�an do�ivljaj .. .
- E! - prenu se Balder i san mu za tili �as i��eze iz o�iju.
137
Tima se nasme�i. Kao da se sme�ila samoj sebi.
- Ne, ne... Ne�u vam ga ispri�ati.
- Za�to?
- Nisam pomenula ni Lujzi. �ela stvar je tako neverovatna.
Bal�era obuze silno uzbu�enje. Odista nije ve-rovao da �e Tima sama ispri�ati svoj
do�ivljaj. U nepcima je osetio ose�anje sli�no kao kada bi gladan kao vuk ugledao
pred sobom najodabranija jela. To �e biti paklena zabava. Kako li �e mu ispri�ati!
�ta li �e da doda, a �ta da pre�uti!
- Da li se radi o nekoj pustolovini? To vam je u Parizu uvek na dnevnom redu.
- Pustolovina? Ne bih umela da vam ka�em. Ceo doga�aj zvu�i kao da sam ga sama
izmislila.
Balder se ne usudi da nagovori Timu da pri�a u strahu da �e se odati. Mirnim,
ravnodu�nim glasom joj re�e:
- Poku�ajte da ispri�ate, dobro poznajem Pariz, pa bih mo�da mogao da odgonetnem
tajnu.
Tima se jo� uvek dvoumila. Posmatrala je nokte na svojoj skupljenoj pesnici koja je
le�ala na stolu kao da od njih tra�i savet i ohrabrenje. Njen osmeh odavao je
sumnju, odmahnula je jedva primetno glavom, kao da naknadno i sama ne veru je u
pri�u o tom doga�aju.
- Neka bude, ispri�a�u vam, jer je sve ovo odista tajanstveno. Kod ku�e ne�u smeti
da pri�am o tome, jer �e mi se smejati. Jednostavno mi niko ne�e verovati.
Re� "kod ku�e" izgovorila je kao da joj je ku�a vremenski i prostorno bila veoma
bliska.
- Treba da ispri�am, moram nekom da ispri�ani ... Jer nemam mira. Veoma me zanima
�ta �ete vi videti u svemu tome.
- Da �ujem - re�e Balder i s nekoliko pokreta rukom napravi red pred sobom na
stolu. - Volim zagonetke, strast mi je da ih odgonetam.
- Danas po podne sedela sam na terasi jedne kafane. Ovde na Jelisejskim poljima.
Pisala sam neke razglednice. Odjednom me pozva�e telefonom.
Balder ju je pa�ljivo posmatrao.
138
- Nepoznat glas, govorio je na francuskom... I Tima ispri�a ceo telefonski
razgovor verno
podra�avaju�i glas svog sagovornika preko telefona, kao da je sve bilo snimljeno na
gramofonskoj plo�i.
(- Dovde je sve bez gre�ke - pomisli Balder u sebi.)
Spustila sam slu�alicu i vratila se na svoje me-sto. Nekoliko trenutaka kasnije
pri�ao je mom stolu de�ak, boj, i predao mi jedan omot za pisma. Dok sam se
osvestila on je nestao ...
- Neobi�no zanimljivo! - primeti Balder, o�ekuju�i nastavak pri�e s nestrpljenjem.
- Zamislite u kakvom sam se du�evnom raspolo�enju vratila ku�i. Naglas sam se
smejala a istovremeno mi je do�lo da zapla�em. Ispru�ila sam se na divanu, ne
rekav�i Lujzi ni reci. Prirodno nisam mogla da se smirim u ku�i, pa sam oko pet
�asova ponovo si�la na Jelisejska polja ...
Tog trenutka Bal�era obuze neko nelagodno ose�anje.
- Imala sam sre�u. Na terasi jedne druge kafane ugledala sam nepoznatog mladi�a.
Pri�la sam mu i spustila novac na njegov sto.
Balder zinu od �uda. Sasvim se promenio u licu.
- Ni reci mu nisam rekla, nasme�ih se i okre-nuh na petama.
Obe Balderove ruke se digo�e sa stola, kao da su same poletele u vazduh.
- Vratili ste...? Vratili ste mu novac?
- Naravno!
I tada se dogodilo ne�to, �to je u �elom restoranu izazvalo senzaciju. Sa svih
stolova pogledi su bili upereni u njih.
Balder zabaci glavu i otvorenih ustiju, glasom kao da se gu�i, ili da doziva u
pomo�, prsnu u grohotan smeh. Vri�tao je. Zgrabiv�i maramicu pokrio je njome �elo
lice tako da mu je izvirivalo samo �elavo teme, koje mu se odjednom i gotovo
zastra�uju�i obli tamnim rumenilom.
139
Smejao se i vri�tao u najrazli�iti]im varijantama tonova a a a i i i i, kao da ga
je ne�to gonilo da oproba sve tonske varijacije.
- �emu se smejete?
Balder ne odgovori, nije bio u stanju, jednom nogom je udarao u nogu stola, tresu�i
se od smeha celim telom.
- Aaaa...- urlao je od smeha, kao da je bio opsednut demonom koji u ovoj formi i
tolikom snagom spopada �oveka svega nekoliko puta u �ivotu i zauvek ostaje u
se�anju. Ovakav smeh li�i na uragan.
- Aa ... aaaa ...
Iznenada se izmeni izraz lica ostalih gostiju u restoranu, koji su dotle sa svih
strana Ijutito gledali u njihov sto. Na svim licima se pojavi osmeh. Kel-neri se
okupi�e pozadi u jednu grupu, cerekaju�i se. Prestao je svaki rad i razgovor.
Bu�ni, grohotni smeh zarazio je sve. Poslovo�a, koji je uobrazio da je do�lo do
nekakvog skandala, pojavi se upla�ena lica na jednim vratima. Skinuv�i cvikere s
nosa i on po�e da se smeje ne znaju�i ni sam �emu.
Dr�e�i se za stomak Balder se jo� uvek grohotom i vri�te�i smejao. Ne�iji sna�ni
bariton za su-sednim stolom preuze njegov smeh, pa odatle kao mlaz vode iz
podzemnog izvora tako�e �iknu uvis a-a-a- ... Potom se priklju�i i �enski glas kao
da se kroz tavanicu s neba spustio iznenadni, novi gost: zvu�ni, melodi�ni i
neodoljivi �enski kikot, koji prekrili smeh dvojice mu�karaca.
Postepeno se restoranom razle�e horski smeh, za�u to i Balder koji dotle kao da
bese ogluveo. On naglo umu�e, skide maramicu s lica i upla�eno se osvrnu oko sebe.
Ali slede�eg trenutka, kao da ga je bura smeha samo za �asak pustila iz svojih
kand�i, lice mu se ponovo iskrivi, pocrvene i on br�e sa�e glavu pod sto pokriv�i
se stolnjakom do ramena. Samo su mu se ramena tresla i ispod stola se �ulo njegovo:
-a-a-a-a- ...
Sme�e�i se zbunjeno i upla�eno Tima se osvrtala oko sebe u toj buri smeha. Kada se
Balder, jo�
140
uvek gure�i se, najzad uspravio, ona ga zgrabi za mi�icu:
- Zaboga... �emu se smejete?
Balder se postepeno sti�ao. Zaslepljeno je brisao suze koje mu poteko�e niz lice.
- O bo�e moj ...
Zatim se naglo uozbilji. Na licu mu se pojavio izraz tuge, rekav�i poluglasno:
- Nikada u �ivotu se nisam toliko smejao. Za�elo nikada.
- Ali �emu? - Za�to?
Balder se okrenu Timi. Iz njegovog pogleda zra�ila je beskrajna ne�nost. Progovorio
je u stvari da bi recima prikrio svoje misli.
- Ovo je prvi slu�aj otkako Pariz postoji... Dakle vratili ste mu novac.
Tima u�ini ramenom pokret, a izraz lica je re-�ito govorio: pa to se po sebi
razume, �ega tu ima sme�nog.
- A �ta je u�inio onaj mladi�? Da li je uzeo novac?
- Verovatno, �ta bi drugo? Gledao me je iznena�eno, ali se ja vi�e nisam osvrtala.
Bilo mi je drago �to sam ga na�la i mogla da mu vratim novac.
Gosti, koji su u me�uvremenu odlazili, dobaci�e na rastanku jo� po jedan pogled na
Balderov sto kao da su hteli da se zahvale na neobi�nom u�ivanju.
Ubrzo krenu�e i oni. Balder pridr�a Timi kaput - pa odjednom podi�e lice prema
tavanici i, mada su u me�uvremenu ve� poveli ozbiljan razgovor, ponovo prsnu u
smeh. Ali vog puta napad smeha potraj a kra�e vreme.
Tima se vi�e nije sme�ila. Ovakav smeh bio joj je tu� i samim tim i Balder postade
tu�.
- Ho�ete li da idete pe�ice? Va� hotel je blizu.
- Naravno, veoma rado ...
Bese divna majska no�, puna mirisa i slasti. Na ulici razgovaraju�i o budu�em
koncertu, Tima ponovo oseti koliko joj je Balder tu�.
141

Na vratima hotela Balder obema rukama prihvati Timinu ruku:

- Hvala vam, veoma sam vam zahvalan za ovo prijatno ve�e!
- Do vi�enja. Nadam se da �ete prisustvovati mom koncertu.
- Naravno! Bezuslovno. Do vi�enja ... U�av�i u lift, Timi si u�ini da je ovo drugo
"do vi�enja" bilo mnogo hladnije i li�ilo na povla�enje te Balder svakako ne�e do�i
na njen koncert. Kakav �udan �ovek.
Ali ve� slede�eg trenutka prestala je da misli o njemu.
Balder krenu ku�i pe�ke. Ose�ao se sve� i elasti�an. Kao da je do�iveo ne�to �udno
i neobi�no. Ludi napad smeha prodro mu je kroz �ivce, mozak, du�u i svaku �esticu
tela kao metla koja ga celog o�isti. Ovakav pomaman smeh besumnje je neka vrsta
du�evnog potresa. Posle toga se �ovek danima ose�a druk�ije.
Oko Balderovih usana jo� uvek je blistao osmeh. - Kako mi se to moglo dogoditi!...
pomisli se�aju�i se scene u restoranu. - Ali pri�a je odista �avolski zabavna. A
tek onaj mladi�! Sedi na terasi kafane, siroma�ak koji verovatno nema ni prebijene
pare u d�epu - i odjednom s neba silazi an�eo s osmehom mu spu�ta na sto deset
hiljada franaka i nestaje. Prava bajka. Ovakva zbivanja se ne mogu unapred
smi�ljati, mo�e da ih stvori samo �udna igra slu�aja. Koliko je lupao glavu o
raznim mogu�nostima, ali na ovo nije pomislio. Mada je sve to tako jednostavno,
gotovo po sebi razumljivo. Bese potreban samo puki slu�aj - da Tima nai�e na tog
mladi�a.
Ko li je on? Student na Sorboni? Ili mo�da slikar? Pronalaza�? Ko zna u kakvom �e
pravcu njegov �ivot od danas da krene. Mo�da bi propao i odao se zlo�inu. Ali eto
do�iveo je bajku s pravim pravcatim an�elom. Istinski dobro delo mo�e da u�ini samo
onaj koji toga nije svestan. Iza svakog dobrog dela se ne�to krije: �inimo
dobro�instva sami sebi veruj u�i da to �inimo nesebi�no.
Balder ode ku�i, le�e u postelju i ugasi lampu. Po�e da razmi�lja o svojim
poslovima.
Ali odjednom mu pred o�ima iskrsnu mladi�evo zbunjeno i za�u�eno lice kada je
izvadio iz omota i ugledao deset hiljada franaka.
U mraku se razle�e isti zvuk kao i u restoranu.
-a-a-a-a-...
U drugoj prilici, kad bi neko posmatrao Balde-rovo usnulo lice ono bi bilo mra�no i
zatvoreno, sa stisnutim usnama i nekoliko dubokih bora me�u obrvama, koje bi mu
pred spavanje urezale misli sli�ne pe��anim tragovima tajanstvenih posetilaca.
Sada mu je u snu oko usana lebdeo jedva pri-metan osmeh. Lice mu je davalo utisak
kao da je neko polo�io na njega cvet.
XI
Bilo je �est �asova po podne. Dan posle koncerta. Tima je sedela za malim
francuskim pisa�im stolom, na kome je stajala vaza. U njoj se nalazio divan buket
cve�a. Na patosu, u jednom uglu sobe, stajala je ogromna korpa s cve�em. Poslao ju
je gospodin Para je. Tima ni od koga nije vi�e dobila cve�e.
Bila je sama, i to toliko usamljena kako je samo ona mogla da bude. Pisala je
pismo.
"Dragi moj Puco,
Prva re� koju moram da napi�em jeste: Neizrecivo �udim za tobom. Vrti mi se u glavi
od svega �to se poslednjih dana zbilo sa mnom, trebalo bi da budem sre�na, pa ipak
nisam. Sve je ovo do�lo i suvi�e naglo, i suvi�e iznenada, pa mi se katkad �ini da
mi je �ivot pru�io i suvi�e mnogo. Istovremeno ti �aljem i novine. Nikada nisam
sanjala da �e francuska �tampa pisati o meni. Bez izuzetka... (i tu za �asak stade
pero u Timinoj ruci. Reci "bez izuzetka" nisu sasvim odgovarale istini. Jedan od
pari�kih muzi�kih kriti�ara po imenu Mori� de Kanjol, od �ijeg su otrcanog
redengota i �u�kaste brade, na-o�ara sa dvostrukim staklima i, kako su pakosnici
142
143
tvrdili, najcrnjih noktiju u �itavom umetni�kom svetu drhtali svi prire�iva�i
koncerata - koji je predstavljao sveca u svom siroma�tvu i veri u umetnost i koga
�ak ni kri�om stavljene ponude gospodina Parajea nisu pokolebale, napisao je o
Timinom prvom koncertu izme�u ostalog slede�e: "Odavno nisam slu�ao tako prijatan i
tako bezna�ajan glas. Me�u nastavnicima pevanja po francuskim devoja�kim �kolama
nailazimo na stotine ovakvih glasova. Ali veoma simpati�na madam Zedej (kao da je
namerno pogre�no napisao njeno ime) je Ma�arica, a u poslednje vre-me pari�ke
koncertne agencije su sklone da zara�uju novac na umetnicima u �ijem se stranom
poreklu krije izvesna dra� i tajna, mada je u pitanju samo r�av francuski
naglasak". A zatim je savr�eno stru�no i o�trom ironijom napisao poraznu kritiku o
TimL Ovaj list Tima nije poslala ku�i u Pe�tu. Ujutru posle koncerta ostala je dugo
u krevetu. Po pokriva�u i na zemlji oko postelje le�ale su jutarnje pari�ke novine
iz kojih je u�agrenih o�iju �itala kritike o sebi. Otkriv�i Kanjolov napad, brzo je
iscepala list i uni�tila ga. Nekoliko trenutaka �inilo joj se jo� da joj je na taj
na�in uspelo da izbri�e iz svesti javnosti ovaj neprijatni �lanak. Odu�evljene
kritike ostalih listova ispunjavale su joj du�u lepim i slatkim zanosom. Ali u toj
opijenosti jedina porazna kritika probila se u njenu svest kao hladna o�trica no�a
i ni za �asak nije mogla da se oslobodi tog ose�anja. Trenutak kasnije ona
nastavi da pi�e pismo):
" ... izuzev jednog lista, svi ostali obasipali su me pohvalama, kakvim me doma�a
kritika nikada nije udostojila, pa se ose�am kao da je sudbina ovim ispravila neku
veliku nepravdu. Sta �e�, niko nije prorok u svojoj domovini. Posle koncerta
primila sam gomilu poziva na ru�kove i soaree, od lica za-" stra�uju�e tu�ih imena,
za koja pojma nemam ko su i �ta su. Ku�e, ljudi, naslu�ujem da je to takozvani
veliki �ivot, ah" nemoj misliti da sam zbog toga sre�na. Pla�im se nepoznatog i
ose�am se veoma usamljena u Parizu. Lujzu svuda vu�em sobom, da nije nje ne bih
izdr�ala ovde..."
144
Tu joj pero u ruci opet zasta i ona za�muri, tolikom snagom je obuze�e uspomene.
Srce joj se ispuni beskrajnom tugom, ose�aju�i da ne mo�e biti do kraja iskrena.
Ima stvari koje mora da pre�uti jer napisane deluju druk�ije no �to su se u
stvarnosti odigrale, pa bi I�tvanu nanele bol. Prvi put je osetila da joj je du�a,
koja je punih sedamnaest godina duboko primala u sebe i najmanju tajnu njenih
ose�anja sada postala daleka i tu�a. Spu�ta svoje kapke i zaklju�ava svoja vrata,
kao da ose�a da to nije vi�e ona stara Tima. Ta du�a se zatvara pred njom, ne
optu�uju�i je. Timu obuze toliki bol, da joj ispod spu�tenih trepavica poteko�e
suze. Da li da mu napi�e da je jedno ve�e provela s Balderom udvoje? Mogla bi da mu
pi�e da se nije ogre�ila ni o dru�tvene forme. Ali zami�ljala je kako �e Viola
�itati I�tvanu njeno pismo. Videla je stolicu kraj pe�i u kojoj I�tvan sedi i
isturene glave slu�a �itanje pisma. I reci koje prvo prolaze Violinom du�om dopiru
do I�tvanove s izmenjenim smislom, a ne onako kako bi one delovale da on neposredno
�ita njena slova. Kada bi samo I�tvan �itao njeno pismo mo�da bi imala snage da mu
opi�e sve onako kako se dogodilo, pa i najmanji treptaj njenih misli i ose�anja.
Nau�ila je, dodu�e, Brajovu azbuku, ali pisanje tako dugog pisma trajalo bi
nekoliko dana.
Poslednje nedelje samo je jedanput pozvala Budimpe�tu telefonom. Kod tre�eg
telefonskog razgovora do�la je do zaklju�ka da je to prili�no besmisleno. Postajala
bi zbunjena i nervozna �im bi uzela slu�alicu u ruke i katkad oboje ne bi znali o
�emu da razgovaraju, te bi jedva nekako ispunili tri minuta.
Sada, kada joj pero zastade usred pisanja pisma i ona za�muri, obuze je sli�no
ose�anje. O �emu da pi�em? Svaki �as se prekidao niz re�enica, reci i redovi nisu
potekli, ve� samo kapali kao kroz zid od stene. - Oh, da sam kod ku�e! - uzviknu
ona. U pismu i ovaj usklik bese veoma ne�an.
Nije napisala, a I�tvana to ne bi naro�ito zanimalo da Balder nije prisustvovao
njenom koncertu. Nije poslao ni cve�a, niti telegram, �to joj je bilo
M Osveta oru�ja
145
krivo. Odista je mogao da joj uputi telegram, ili nekoliko redaka.
Dok je Tima pisala pismo, u prijatno, slatko majsko ve�e, sedeli su u okolini Rok-
Poenta na jednoj klupi mu�karac i �ena. Covek je izme�u kolena okretao elegantan
�tap a na svilenkastoj, crnoj pozadini titrao je odsjaj crvenih i ljubi�astih
svetlosnih reklama, �to se prosipahu s pro�elja velikih palata. �ena je na glavi
imala beli, letnji francuski bere, mada ovaj ne stoji lepo visokim ko��atim �enama.
.
Ispred njih, po Jelisejskim poljima bezbroj automobila gotovo je plivao po mekom
osvetljenju, a u jednoli�noj buci grada ose�alo se bujanje �ivota. , Iza �iblja
obli�njeg parka dopirali su zvu�i utan�a-nog malog orkestra, �edno kao da je muzika
�elela da se skrije ispred o�iju sveta. Ispred njih, iznad Avenije Monten,
izgledalo je kao da Ajfelova kula za�arena od niza belih gasnih lampi mo�no
sipa sveti ost na vrat Pariza polo�enog na zemlju.
Mu�karac pokaza gasnu svetiljku, a zatim, rastavljaju�i slogove, glasno, tako da
svako slovo posebno zabruja na crvenim usnama i belim zubima, iznad crne brade,
re�e:
- La... lumiere...
�ena poslu�no ponovi re�, ali pomalo ma�arskim naglaskom:
- La ... lumiere ...
Mu�karac klimnu glavom i, tragaju�i za novim predmetom, pokaza belog f eksterijera
koji je tog trenutka tr�ao ispred njih. Foksterijer podi�e stra�nju nogu kraj
jednog drveta, ali samo za tren, kao da nije pu�tao te�nost, nego munjevitom
brzinom iz sebe ispalio poneku strelu svog unutra�njeg uzbu�enja. Odmah zatim
odjuri.
- Un... chien! - Elegantnim �tapom pokaza psa.
Gospodin Bert je ve� danima sedeo na ovoj klupi s Lujzom i nepokolebljivim
strpljenjem, ka�iku po ka�iku, sipao joj kao slatki lek pod jezik francuske reci.
Ve� drugog dana njihovog poznanstva gospodin Bert otkri u sebi da su se njegov
ljudski zna�aj 146
i samopouzdanje u neverovatnim razmerama uve�ali u Lujzinom dru�tvu. Dotad sve
njegove poznanice bile su �ene malog rasta, i sve su, bez izuzetka, ve� u prvim
trenucima otkrivale da se iza crne brade gospodina Berta krije nejako dete, koje
upla�eno ostaje u �o�ku ako ga ko otera, na koje se mo�e samo da vi�e, da ga
isteraju iz sobe, oduzimaju mu novac, jer najzad �ta �e mu - nije to za decu, -
uop�te s njim se mo�e kako god se kome prohte. I koliko nezgoda sa �enama! Kakve
obaveze, koliko �udljivosti, treba im svakog trenutka biti pri ruci, skakutati oko
njih, udvarati im se, paziti, maziti, kao bolesne, egzoti�ne majmune. Da bedne
li, ropske sudbine ljudi!
I evo do�e ova ko��ata Ma�arica, ogromni, lep primerak �ene, za pola glave vi�a od
njega i oko gospodina Berta namah i��eze zla ma�ija. Ona strahovito po�tuje novac.
�ak i novac gospodina Berta. Kada udvoje odu na ve�eru, ne dozvoljava da on plati
ra�un. U njenom bi�u ima ne�ega �to ne podnosi i ne prima mu�ke usluge. Sli�na je
�enama Samoj eda, koje se u odnosu prema mu�karcu ose�aju pot�injenom robinjom. Pa
ipak, to za nju ne predstavlja poni�enje. U krvi joj je. A pored toga, kako je
sna�na da se �oveku �ini da bi vodom napunjenu kofu s lako�om podigla i kao od �ale
je ponela. Iz nje zra�i iskonska snaga, zdravlje i volja za rad. U njenoj blizini
�ovek kao da lebdi, �to se ne doga�a kod svake �ene. Podse�a na divnu doma�u
�ivotinju koja se samo pukim slu�ajem pojavila na zemlji u obliku �ene. Gospodina
Berta gleda o�ima vernog psa. Poslu�na je i spremna da ne�to nau�i. Vremenom �e
nau�iti �ak i da govori. I kako ume da jede! Poznato joj je kakvo zadovoljstvo
pru�a uzimanje hrane. Druge �ene kao da se potkrepljuju samo mirisima, zato su tako
bole�ljive i blede. Ova bi �ena, ako bi bilo potrebno znala da ga izjutra masira.
Oduvek je bio san gospodina Berta da ga ujutro dobro izmasiraju, ali, kao veliki
cicija, nije niogao da se resi na ovaj nepotrebni izdatak. Ova �ena ume i da kuva!
Raspola�e naro�itim smislom za ovu ve�tinu, kao drugi ljudi za muziku ili slikar-
39*
stvo. To o�igledno vidi pogledom kojim posmatra jelo. *Taj dar mogao bi se tek
razviti i u francuskim razmerama. Gospodin Bert, pred kojim Lujza, pro-stodu�no,
nije krila da je siroma�na udovica, stvarao je u glavi plan kako da se s njom
sprijatelji, l, po�to je ose�ao �ulnu slabost prema visokim �enama, smatrao je da
je u Lujzi na�ao ostvarenje svih svojih zamisli.
- Hajdemo sada na ve�eru, - re�e Lujza.
Danas je ona imala slobodan dan. Tima je posle ju�era�njeg ogromnog uspeha sama
ve�erala u sobi ostatak onog �to su ponele u koferu.
Gospodin Bert se di�e, ali pripretiv�i joj ispru�enim ka�iprstom ponovi na
francuskom reci koje je Lujza izgovorila na nema�kom.
Krenu�e u mali jevtini restoran, gde su za nekoliko stolova sedeli �oferi. Me�utim,
gospodin Bert, polo�iv�i ruku na srce zakle se da nigde u svetu ne pripremaju tako
ukusno hladne makrele u aspiku i rumeno ispe�ene svinjske papke s belim lukom.
- Kuda �emo odavde - upita gospodin Bert posle ve�ere.
- Povedite me negde gde �u videti pravi Pariz i prave Pari�anke.
Gospodin Bert plati i oni krenu�e. Gospodin Bert je imao sopstveni automobil koji
je vozio sam, �to je Lujzi beskrajno imponovalo. Balderovo mi�ljenje o tome bitno
se razlikovalo od njenog. Jednom ugledav�i kola gospodina Berta, re�e mu:
- Kako Vas nije stid da sedate u ovu izan-�alu �klopociju?
Sklopocija se sada bezbri�no kotrljala put Mon-martra. Bese subota uve�e i
uobi�ajeni bal u jednom od velikih zabavnih lokala. Njih dvoje zauze�e mesto u lo�i
i posmatrahu kako se pari�ki narod zabavlja. Igra, muzika, crvena svetlost, lo�e
odeveni priprosti ljudi, lica, brkovi, ruke, noge, kao kakav d�inovski panoptikum
koji je poleteo u igru, vitlaju�i i ponev�i sobom primerke fantasti�nih, komi�nih i
dirljivih ljudi, kakvi se vi�aju samo po velikim, zabavnim lokalima Monmartra.
148
- Pogledajte!... Gledajte onu debelu �enu! Pogledajte onog mladi�a! Onoga
tamo kraj devojke u �utoj haljini!...
Zabavljali su se odli�no i ispijali ve� drugu �a�u vina.
- Hajde da igramo, - re�e gospodin Bert. Si�o�e iz lo�e i pome�a�e se s
igra�ima usred
divljeg tre�tanja muzike pod velikim, pokretnim �arenim snopovima svetlosti.
Prirodno, nisu znali da su sad oni do�li na metu i da u jednoj od lo�a ukazuju na
njih:
- Pogledajte! Gledajte one dve nju�ke! Odista delovali su komi�no. Lujza s belim
be-
reom na glavi i od nje za pola glave ni�i gospodin Bert, �ija se glava kupala u
svetlosti reflektora, igrao je cupkaju�i s pokretima kao da je ovamo do-leteo iz
po�etka pro�log veka. Jednom rukom je izdaleka obuhvatio Lujzu oko struka, dok je
drugom opisivao talasaste krivulje po vazduhu.
Kasnije, posle igre, dogodilo se ne�to veoma neumesno, �to im namah prese�e zabavu.
Si�li su u donju prostoriju, gde u prostranim i osvetijenim udubijenjima behu
prikazane pojedine �ivotne scene iz pari�kog apa�kog �ivota. Delovi ulica i ostale
vo�tane figure koje su delovale veoma prirodno pod nakrivljenim, slabim fenjerima.
U jednom od ovih udubljen ja bese prikazana scena kako je nekolicina apa�a,
stra�nog izgleda, opkolila upla�enog stra�ara koga su namamili u svoju ulicu i
jedan od njih upravo iz potaje di�e zar�ali no� s le�a da ga njime udari. Razume
se, sve to behu vo�tane
figure.
Lujza i gospodin Bert se zaustavi�e pred udu-bljenjem, razgledaju�i pa�ljivo
umetni�ki humor prikazane strahote.
I tada je do�lo do katastrofe. Jedna od vo�tanih figura, ona koja je podigla no�
okre�u�i im le�a, odjednom o�ive, okrenu se munjevitom brzinom i iske�enih zuba,
zverskim urlikom di�e no� na Lujzu.
To je stara, otrcana �ala pari�kih barova. Me�u vo�tane figure postavljaju �oveka
odevenog kao apa�a, koji u grupi stoji s le�a da mu se ne vidi
149
lice, te ga neupu�eni gledaoci tako�e smatraju be�ivotnom vo�tanom figurom.
Kraj �ale je obi�no vrisak i smeh, ali kod Lujze se dogodilo ne�to drugo. Po�ela je
izbezumljeno da vri�ti i drh�u�i celim telom obesila se obema rukama gospodinu
Bertu oko vrata, pritisnuv�i svoje lice u ludom u�asu uz lice gospodina Berta.
Dr�e�i u rukama krupnu �enu, gospodin Bert je osvrnuv�i se unazad sipao bujicu
pogrda u pravcu onoga koji je izveo �alu, dok mu se jezik okretao strahovitom
brzinom, a o�i iskola�ile pokazuju�i �elu beonja�u.
Drh�u�i od uzbu�enja, bled kao krpa poveo je upola onesve��enu Lujzu kolima. U
svakom slu�aju izvukao je i neku korist iz ovog doga�aja; izbio je takav skandal da
je u onoj gu�vi oti�ao a da nije platio. Lujza se nije ni u kolima sasvim
povratila. Nije bila u stanju da progovori i te�ko je disala. Gospodin Bert ju je
dr�ao u svom zagrljaju poku�avaju�i da je ohrabri s puno ne�nosti. �im se Lujza
malo smirila, zaustavio je kola pred jednom kafa-nom. Zauze�e mesta na praznoj
terasi i gospodin Bert poru�i dva konjaka.
Udahnuv�i duboko vazduh, Lujza izduva sav svoj strah; bila je bleda ali se ve�
smejala.
- Zar vam je to bilo potrebno? Iz ovoga mo�ete videti da sam prava provincijalka!
Iz o�iju gospodina Berta zra�io je zadivljeni osmeh. Kada je ponovo seo u kola,
re�e sam sebi:
- Volim je... nema �ta, volim je...
XII
Poslednjih nedelja Balder se u stvari nije setio Time. Izvesni doga�aji u Nema�koj
znatno su uticali na �itav tok njegovih poslova. Dani mu behu ispunjeni neprekidnim
konferencijama i obi�no bi tek pred svanu�e legao da spava, mutne glave i smrtno
umoran. Na dan koncerta nije bio u Parizu jer je poslednjih osam dana proveo u
Londonu.
Nije se samo Evropa uskome�ala, vrilo je ve� i na Dalekom istoku. Pravu sliku
doga�aja imali su
150
samo oni koji su se nalazili u sredi�tu ukr�tan ja svih tajnih finansijskih,
poslovnih i politi�kih niti. U ovom prete�em vrenju, kada je trebalo donositi
munjevite odluke, kada bi u op�toj pometnji pokoji telegrafski poziv iz daleka, ili
poneki �ifrovani telegram kao �uti odblesak munje, svega za trenutak pokazao u
mraku put ka novim izvorima miliona, koncert Time Z. Nedej i �ela ta stvar, koja je
za njega predstavljala samo sporednu zabavu, sveo se na sasvim bezna�ajan doga�aj,
nalik na daleku uspomenu iz de-tinjstva. Ko god bi tih dana posmatrao Baldera,
poznaju�i program njegovog rada, d�inovske duhovne napore, njegovu odbranu i napade
na �ivot i smrt, odista mu to ne bi ni zamerio.
Vratio se u Pariz dve nedelje posle koncerta. Evropska situacija se donekle, bar
privremeno, sti�ala. Ali borba je bila ljuta, - Balder je posle toga izgledao
nekoliko godina stariji.
Ve� prvog dana nai�ao je u svojoj dnevnoj po�ti na pozivnicu za nekakvu �ajanku s
programom, a jedna od ta�aka glasila je: Tima Nedej peva ma�arske narodne pesme.
Ova ta�ka programa bila je zaokru�ena crvenom olovkom, - pozivnicu je dakle,
verovatno uputila Tima.
Namah se setio svega, - Budimpe�te, soarea, zatim slepog mu�a, �ele pri�e i u njoj
Timinog lika, burnog napada smeha u restoranu "Au Boeuf a la Mode" i sve je to sada
delovalo na njega prijatno i osve�avaju�e. Pozivnica je glasila za popodne istog
dana.
Resio je da ode.
Po podne u �est �asova stigao je do jedne od najamnih ku�a u ulici Dimon, gde je
nai�ao na neke zadocnele, u�urbane gledaoce. Me�unarodna �enska liga za mir
odr�avala je tu svoje ve�e s programom za mesec maj.
Dvorana se postepeno ispunila do poslednjeg mesta. Balder je morao da se zadovolji
sedi�tem pozadi.
Sad, kad je do�ao, ose�ao se nelagodno. Dvoranu su napunili studenti, ljudi
sumnjive spolja�no-
151
sti i lo�e obu�ene �ene. Pokajao se �to je do�ao, pomislio je �ak i da pobegne, ali
ipak ostade.
Na kraju dvorane nalazila se pozornica i gledali�te se zamra�i nekoliko trenutaka
docnije. Za-vesa se ra�iri i program po�e klavirskom ta�kom. Stariji, krupan, trom
�ovek sede za klavir i Balderu se u�ini kao da nikada ne�e prestati. Obuze ga sa-
njivost, s mukom je dr�ao o�i otvorene. Lice mu se povremeno trzalo, zatreperilo u
strahu da ne zaspi. Pljesak, pijanista se poklonio i nestao. Za pre-dava�kim stolom
zauze mesto visoka, mr�ava �ena. Bila je svakako rukovode�a li�nost, jer ju je
publika burno pozdravila �im se pojavila. Ona je bila predava� �enske lige za
spa�avanje dece i u toku tri �etvrt �asa naglas je �itala jezive statisti�ke
podatke iz izve�taja Dru�tva naroda koliko je de�jih �ivota uni�teno u svetskom
ratu. Predavanje je postiglo uspeh, jer je u njemu bilo podataka s kojima se dnevna
�tampa nije pozabavila.
Za vreme �itanja Balder je svu svoju pa�nju usredsredio na prebrojavanje tirada na
gipsanom ukrasu tavanice, ali mu to nikako nije uspevalo. Rezultat se uvek kretao
izme�u 129 i 135.
Najzad opet pljesak i predava� se povu�e. Na pozornici se pojavila puna�ka, jako
nakar-minisana �ena. Publika je do�eka aplauzom i odu�evljenim uzvicima. Bila je to
poznata dramska umetnica. Balderu se u�ini da se se�a njenog imena. Njen nastup
pratili su klavir i horska recitacija. Klavir i hor recitatora behu sme�teni iza
zavese. �enski glas, iz po�etka prozukao, uz prigu�enu, tihu pratnju klavira iza
zavese koja je kao samo slu�ajno dopirala ovamo iz susedne dvorane, delova�e pomalo
komi�no, a tako�e i isturena lica, suvoparno izgovorene, gotovo o beskona�nost
oka�ene re�enice, i posle njih horska recitacija. Ba� kao da nisu ljudi ve� samo
ljudske du�e uzdisale negde u daljini.
Sve to, me�utim, bilo je samo u po�etku Balderu sme�no. Glas madam Kinje zvu�ao je
veoma jednostavno i ljudski bolno, poja�an i pro�et raznovrsnim dalekim ose�anjima
i bojama odzvanjao je ispred horske recitacije, i postepeno prodirao u BaJ.-
152
derove grudi ispunjavaju�i ga nelagodnim, tu�im ose�ajima. Tako se bar Balderu
u�inilo.
Nije bilo zna�ajno ono �to su govorili, ve� kako su to izgovarali. A Balder jo�
nikada nije slu�ao horsku recitaciju. Pa, ipak, i samo kazivanje bilo je
zanimljivo: prozni tekstovi od Barbisa, mestimi�-no melo�ramski uz pratnju muzike.
Bilo je to ne�to �to nije li�ilo ni na kakvo izvo�enje koje je Balder dotle slu�ao.
A ostavilo je na njega utisak umobolnog pi�tanja i urlika.
Plamen ljudske reci i bezmalo vrisak na kraju, prese�en, ostade da lebdi u vazduhu.
Ova ta�ka postigla je ogroman uspeh. Bura aplauza nikako se nije sti�avala.
No lagano ipak umu�e. Balder je pljeskao samo iz u�tivosti, posmatraju�i za to
vreme za�arena lica oko sebe.
Kada se zavesa opet razmakla, u�inile mu se da se oslobodio more. Bacio je pogled
na pozornicu. Mo�da je sada Tima na redu.
�ela pozornica bese prekrivena crnom draperijom, kao mrtva�ka soba. Na sredini
pozornice stajao je maju�ni de�ji mrtva�ki kov�eg, tako si�u�an da se gotovo gubio
na prostranoj pozornici. Ali su upravo te male razmere delovale prenera�uju�e. Svi
namah shvati�e �ta ho�e da se izrazi. Kraj glave zami�ljenog mrtvaca stajala su dva
visoka kandelabra u kojima su plamsale svece. Umesto venca uz noge odra bese
prislonjena ogromna, dva metra visoka gas rnaska. Iza kulisa svirao je nevidljivi
orkestar Betovenov posmrtni mar�.
Balder tek tada pogleda program. "Gas" napisao i izvodi Sari R. Pafnikov. Dekor po
nacrtu Rene Daj la.
Pafnikov se pojavio na pozornici i zastao kraj odra. Imao je na sebi platneno odelo
neobi�nog kroja, koje mu se tesno pripijalo uz �eli�no vitko telo. Ode�u sli�nu
ko�ulji opasao je oko struka pojasom, i sve do grla zakop�an" vodse�ala je na rusku
ru-ba�ku. Pa, ipak, to nije bila ruska no�nja, videlo se da je izra�ena po nacrtu
umetnika, koji je pomo�u ove ode�e hteo da izrazi izvesno gledanje na svet.
15S
Pafnikov je imao duboko usa�ene, tamne i plamene o�i, koje je osvetljenje pozornice
u njegovom licu jo� vi�e produbilo. Lice bledo, gotovo zelenkasto. Plava,
razbaru�ena kosa, tragi�no mu pala preko �ela. Bela ljudska prilika, visoka, vitka
i pomalo pogrbljena ispred crne pozadine zagolicala je ma�tu. Muzika je bila veoma
tiha, kao da je dopirala iz velike daljine. Vladala je atmosfera, - a to svi
oseti�e, - kao da negde promi�e ogromna pogrebna povorka, kojom se sahranjuje �itav
jedan svet.
Pafnikov podi�e obe svoje duge ruke, a zatim, uz zvuke daleke muzike, di�e uvis i
lice. Tog trenutka li�io je na �amana u zanosu Keke nove religije. Glas mu zabruja
zastra�uju�om snagom kao da se u njegovom uzanom grudnom ko�u nalazio skriveni
megafon. Citirao je reci proroka Nauma:
- Razbojnici vas plja�kaju, seku mladice i razbacuju le�eve va�e dece.
�tit njihovih vitezova je crven, ode�a njihovih vojnika je purpurne boje, ratni�ka
kola im se presijavaju �eli�nim sjajem, a koplja im se lelujaju! Ulicama jure kola,
sudaraju se po trgovima, pogled im je kao buktinja i lete poput munje. Otvaraju se
kapije re�nih voda i palata se zatrese. Plja�kajte zlato, plja�kajte srebro, ne zna
se broja skrivenom blagu, sluge na�e nari�u busaju�i se u grudi, kao zastra�eni
golubovi. Sve je razriveno, razbacano i oplja�kano! Tope se srca, kolena klecaju i
s lica nam je i��ezlo rumenilo. Pucketanje bi�a, buka kolskih to�kova, konjski
topot, kola u trku, vitezovi utiru put, bljesak ma�eva, ranjeno mno�tvo,
gomile mrtvih, nema broja palim junacima, spoti�emo se o njihove le�eve ...
Izgovaraju�i starozavetne uvodne reci, Pafnikov odjednom zadrhta celim telom, kao
da je odjednom ugledao ne�to i savladan vizijom, zgr�enih prstiju, gotovo zaurla:
- I dolazi, dolazi, dolazi GAS! Budo, Hriste, Muhamedu, gubite se!
Pafnikov se demonski srne jao:
- Aras? Verden? Doberdo? ... sve je to ni�tavno, budalasti vatromet, mnogo
vike ni oko �ega, jer se nagomilalo svega deset miliona le�eva...
154
Zatim rukom pokaza publiku i re�e muklo, skupiv�i o�i iz kojih sevnu prodoran
pogled:
- Ne, ne... vi �ete to druk�ije izvesti! Sve �to se do sada zbivalo... Galije
Kserksa na He-lespontu, vojska Aleksandra Velikog u Aziji, konjanici
D�ingis-Kana kosih o�iju, zastave Ri�arda Lavovo Srce, parada Napoleonove
Velike Armije pri svetlosti zapaljene Moskve ... sve je to samo tu�a u
kr�mi. .. Pozivi i odlazak u vojsku? Obuka? Snabdevanje �ivotnim namirnicama?
Izrada geografskih karata? Komande? Obrasci za polaganje zakletvi?
Molitve? Trubni znaci? Udaranje u bubanj? ... sva ta starudija se baca na
�ubre... ljubav prema otad�bini? Revan�? Osvajanje? Va�ni ekonomski
interesi? Glupe, prazne reci ... Pogledajte! ... O�i��en od svih privesaka i la�i
dolazi, dolazi veliki, mo�ni GAS, dolazi veliko, divno istreb-Ijenje ljudskog
roda... gu�enje va�ih o�eva, majki i sestrica u gasu. .. Dolazi, dolazi
ubila�ki, �uti oblak �to bri�e nebom i zemljom, dolazi nag bez pokrova i ka�e:
Ja sam gorki dim ljudskih du�a i ho�u da ubijam, ubijam!
Poslednje reci uzvikivao je Pafnikov urlaju�i sumanuto. A onda drhtavim rukama dade
znak da se sve uti�a i �apatom re�e:
- Umre�emo ... svi �emo umreti... a to smo i zaslu�ili jer je umro bog u nama i
nemamo vi�e snage da se suprotstavimo propasti. Spustiv�i ruke, osta nepomi�an kao
oduzet. Publika je mahnitala. Svi poskaka�e na noge i gledali�tem se prolomi op�ti
urlik iz koga se izdvajahu histeri�ni �enski krici. U strahu, nepoznata starija
gospo�a zgrabila je Bal-dera za mi�icu.
Bled kao smrt Balder je sedeo usred paklene buke koja je lebdela oko njega. Samo je
jo� to trebalo njegovim umornim �ivcima. Divnog li osve�e-nja. Neka �avo nosi sve
ove bolesne ljude ovde!
Bacio je pogled na program, da vidi kad �e najzad Tima do�i na red. Ali �ta je to?
Zar je ovo bila poslednja ta�ka? Tako �e biti, jer publika odlazi. Ala je to glupo!
Nije dobro pogledao program.
155
Ovo je majski program, a Tima �e nastupiti tek u junskom. Pozivnica je glasila za
oba meseca.
Digao se sav besan, pa izgu�va i baci pozivnicu. Mogao je sebi da u�tedi ova dva
neprijatna sata. Bacio je pogled na sat: �etvrt do osam. Nije isklju�eno da �e Timu
jo� zate�i u hotelu, pa �e je odvesti na ve�eru. Bio je �eljan da se malo razonodi.
U�ao je u prvu telefonsku govornicu. Nekoliko trenutaka kasnije centrala mu
odgovori:
- Soba ne odgovara. Molim, pri�ekajte, da�u vam vezu sa portirom.
A zatim portir:
- Umetnica se nalazi na koncertnoj turneji. Koliko je meni poznato ve�eras
nastupa u Lionu. Sutra se vra�a u Pariz.
Balderu se jo� nikada u �ivotu nijedno ve�e nije u�inilo tako prazno.
XIII
U restoranu nije bilo nijednog slobodnog stola, te se privremeno smesti�e u baru.
Nekoliko trenutaka kasnije njihovom stolu pri�e stariji gospodin u fraku. Bio je to
krupan, ple�at, veoma sna�an mu�karac. Brijao je brkove iznad gornje usne, a ti
istanjeni brkovi behu o�igledno farbani. Pogled mu bese sanjiv i mrk. Njegovo lice,
i dugi, mesnati nos pre-livahu se u raznim nijansama boje dimljenog mesa.
Balder ga predstavi, ali Tima nije razabrala njegovo ime.
- Izvoli sedi, - privu�e tre�u stolicu malom stolu. - Sta pije�?
- Hvala, ni�ta. Ve� dva meseca ne pijem.
Stari gospodin sede. Timi nije poklanjao ni najmanje pa�nje, kao da ova i nije
sedela za njihovim stolom. Me�utim, njegovo dr�anje nije delo-valo neu�tivo, jer
razgovaraju�i nije gledao ni u Bal-dera, ve� je gledao preda se kao da razgovara
sam sa sobom.
- Odavno te nisam video. Gde si se skitao?
- Bio sam u lovu.
- Gde?
- Gore, ispod Kenije.
- Jesi li ubio �togod?
- Ni�ta. Svega jednog mladog bongo bika. Polo�iv�i ruku na star�evo rame,
Balder se
obrati Timi:
- Sta ka�ete? Sedamdeset mu je godina, a lovi bongoe.
- Sedamdeset i prva, - ispravi Baldera nepoznati, a lice mu i dalje osta
nepomi�no.
- Sta je bongo? - upita Tima gledaju�i poput Ijubopitljivog deteta.
Pitanje upola bese postavljeno nepoznatom, ali ovaj i ovog puta ne mrdnu glavom.
Balder po�e s du�im obja�njenjem:
- To vam je retka vrsta velike antilope, sa pravim i kratkim rogovima, mrkocrvena
kao srna, s belim prugama. Te�kom mukom se mo�e na�i u Africi, oko ekvatora, po
visoravnima i najgu��im bambusovim �umama ...
Za to vreme Tima je uo�ila da je leva usna �koljka starog gospodina odozgo bila kao
makazama odse�ena.
- Sta ima novog tamo dole?
- Ni�ta. Malo divlja�i. Video sam Dugana. Le�i u bolnici u Najrobiju,
boluje od crne groznice.
- Sta je to crna groznica? - opet �e radoznalo Tima, koja se ose�ala veoma
usamljenom za vreme ovog razgovora.
- Te�i oblik malarije, - re�e stari gospodin. - Mokra�a je gotovo crna, - dodade
zatim i prvi put se zagleda u Timu.
Tima je bila zahvalna za ovu neposrednu re�, jer iako je zvu�ala kao lekarski
izraz, donekle je odagnala uko�enu atmosferu.
Nekoliko trenutaka kasnije starac se di�e.
- Da li si raspolo�en da ve�era� s nama, Oto?
- Hvala, zauzet sam. Drugi put.
Idu�i natra�ke povukao se tri koraka od stola i duboko se poklonio. I to o�igledno
Balderu. Timi bi krivo. Pomislila je da nepoznati stari gospodin
157
u njoj gleda neku od onih lakih �ena od kojih Balder svako ve�e, uz ve�eru, potro�i
po jednu.
- Ko je to bio?
- Pukovnik Lersten. Ve� je odavna u penziji. Veoma je bogat �ovek. U
mladosti sam mu bio sekretar.
Tima se zamislila. Po�tovanje kojim se starac poklonio Balderu bese dokaz da je
Balder veoma zna�ajna li�nost, �to ga je u njenim o�ima u�inilo tajanstvenim. Veoma
bogat �ovek, pa ipak se duboko poklonio svom, nekada�njem sekretaru. Ove misli je
ponovo ispunjavahu ose�anjem da joj je Balder veoma tu�. Uostalom, Balderovo
dr�anje se te ve�eri bitno razlikovalo od prethodnog susreta. Iza njegovog umornog,
mrzovoljnog i pomalo osta-relog lica nikako nije mogla da otkrije onog drugog
�oveka koji je, pokriv�i lice maramicom, udario u grohotni smeh.
U�o�e u restoran da ve�eraju. Tima je morala do sitnica da pri�a o uspehu svog
pari�kog koncerta i svemu �to se zbilo na turneji po unutra�njosti. On se samo
ovla�, uobi�ajenom primedbom, izvinio �to nije mogao da prisustvuje njenom
koncertu. Me�utim, ni jednom re�ju ne pomenu da je ju�e zabunom do kraja gledao
onaj prokleti program.
Zavr�i�e ve�eru i postepeno se i restoran gotovo sasvim isprazni. I razgovor izme�u
njih nekako zamre.
Iza dima cigare Balder je posmatrao Timu nastavljaju�i tok svojih misli tamo gde ih
je prekinuo posle njihovog ranijeg susreta.
Ko je ta �ena? �ta se u njoj krije? Vratila je novac, nije bila �eljna pustolovine,
po svemu sude�i izgleda da je �estita. Balder je, me�utim, druga�ije shvatao taj
pojam. Za njega nisu postojale �estite i nevaljale �ene. Postoje samo frigidne i
�ulne �ene. Oba pojma nisu ni u kakvoj vezi s po�tenjem, s individualnom vredno��u
i du�evnom utan�ano��u. Znao je to iz iskustva. Jednom je o tom pitanju razgovarao
i s jednim svojim prijateljem, lekarom koji je bio istog mi�ljenja. Sve je to
pitanje sklo- . nosti, nerava, a ponajvi�e zavisi od toga da li izve-
158
sni organi u telu �ene le�e duboko, manje duboko, ili gde se uop�te nalaze. Niko za
to ne snosi krivicu. Tako se rodila i ovo niko ne mo�e da izmeni. Ah' ovaj mali
ma�arski slavuj, pored sve svoje ozbiljnosti, ostavlja utisak �ulne �ene. �elo telo
joj je u diskretnim, mekim Ijupko-�ulnim linijama. Skupiv�i o�i Balder se nagnu
Timi:
- Kakvu to zna�ku nosite?
Uzev�i u ruke maju�nu srebrnu zna�ku, pro�ita jedva vidljiva slova, dok mu je ruka
bila tako blizu njenog tela, da je gotovo ose�ao toplotu puti.
- Eternal Peace. Posle kra�e pauze upita:
- Verujete li vi u ve�ni mir?
- Ne. Bolje re�i nisam mnogo razmi�ljala o tome.
Baldera obradova ovakav odgovor. U svakom slu�aju bio je iskren. Tima me�utim
produ�i:
- Kod nas kod ku�e mu�karci �esto raspravljaju o tom pitanju. Stavi�e i �ene.
Analiziranje ovog problema u�lo je u modu.
- Pa ipak, �ta vi o tome mislite? - upita Balder, dok je negde u dubini njegove
du�e odzvanjao ju�era�nji program.
- Kako bi bilo lepo �iveti u miru, to je sve �to ose�am. Ali ne volim ljude koji
od toga stvaraju nekakav program. Evo, na primer, ova zna�ka. Ja je nosim zato �to
sam �lanica Lige za mir i �to sam predsednici obe�ala da �u je nositi. Ali ne volim
da pose�ujem skupove. Ose�am se kao ogromna limena zna�ka koja na nogama hoda.
Zauzimam polo�aj glavne sekretarice. Izabrali su me �to sam �ena sle-pog vojnika. I
to onda lepo zvu�i. Moram da sedim na podij umu kraj predsednice �iji je mu� bio
general, i za koga ceo svet zna, da je i ozbiljne bolesnike bacao na front.
Dogodilo se jednom da je prilikom komisijskog pregleda letimi�no bacio pogled na
nekog poru�nika i rekao: Sposoban. Poru�nik je raskop�ao �injel, skinuo protezu sa
leve butine, zgrabio je obema rukama i kao s kakvom motkom razbio sto. Jedva su ga
savladali. Ne, ne... to je ne�to drugo, ne�to �to je dublje, �to se ne mo�e resiti
159
Ligama za mir i brbljanjem uz �aj. Ja o tome imam posebno mi�ljenje.
- Mrska vam je i sama pomisao na rat, zar ne?
- Oh ne. Ne znam za mr�nju. Pogleda Baldera pravo u o�i.
- Da li ste ikada u �ivotu bili duboko ne-sre�ni? - upita zatim.
Balder se zamislio. Pa�ljivo je rukom gladio nabore stolnjaka. �udnovato. Jo� mu
nikad niko nije postavio ovakvo pitanje.
- Nesre�an? Sta podrazumevate pod tim?
- Neki te�ki udar. Ne�to �to se �oveku �ini gore od smrti.
- Ne. �ini mi se da nikad nisam bio tako nesre�an.
Pogleda uprta gore, poku�avao je da se seti �ta je ose�ao kada mu je otac umro.
Ni�ta. Mesecima ranije znao je da �e umreti. Poslednjih godina njihov uzajamni
odnos bio je prili�no hladan. Plakao je dodu�e i on, suze mu poteko�e iskrenim
sinov-Ijevskim bolom, kada se na groblju zaorilo posmrtno poj an je, ali to ipak za
njega ne bese pora�avaju�i udar. Majku gotovo i nije pamtio. Za poslednjih trideset
godina nije izgubio nikog ko bi njegovom srcu bio blizak.
- Ne. �ini mi se da nikad nisam bio tako nesre�an, - ponovi.
- Nisam bolovao od neke te�e bolesti, ljubav nikad nisam shvatio ozbiljno, �ivot
mi je tekao �as bolje, �as gore, ali nikakav te�ki udar... ne, toga nije bilo.
Besan i ljut bio sam ve� �esto. Katkad nedeljama.
- U tom slu�aju nepoznata su vam izvesna ose�anja. Te�ki udarci sudbine
razotkrivaju pone�to u nama. Tada ne�to umire u nama i ponovo se ra�a. Rekla bih da
je to tako kod svih ljudi. Jasno se se�am da se tako zbilo i sa mnom.
Balder je upitno pogleda.
- Kada sam saznala da �e I�tvan ostati �lep, zamislite, bilo mi je osamnaest
godina, bila sam ve-rena i zaljubljena. Bo�e moj, i te kako zaljubljena.
160 �
Moja roditeljska ku�a i detinjstvo behu pusti i tu�ni. Roditelji su mi �iveli
odvojeno. I tada je u�la u moj �ivot ova velika ljubav, proplakala sam �itave no�i
od sre�e.
Mirno i nepristrasno re�e:
- Imao je divne, bademaste, tamne o�i. A umeo je da me gleda tako umiljato i kao da
moli za opro�taj - ne, za�elo, otada vi�e nisam videla njemu sli�an ljudski pogled.
Iako sam ga tra�ila. Poku�avala sam da pravim pore�enje... Jedno pre-podne bila sam
u bolnici. Ni�ta ni slutila nisam. Svi su govorili da �e u roku od nekoliko nedelja
biti potpuno izle�en. Pri odlasku ve� sam stigla do kapije, kada me �ef lekara
pozvao da se vratim. Odveo me u svoju sobu. Jo� uvek se nisam nadala nikakvom zlu.
Re�e mi da sednem, ali dugo nije progovorio ni reci, ve� je samo besciljno tumarao
tamo-amo po sobi. Tada osetih da ne�to nije u redu. A zatim mi re�e sve. Da je
svr�eno, zauvek svr�eno, da mu se vid nikada ne�e povratiti. Za�murila sam. Mo�da
je to bio nagonski gest, neka �udna radoznalost da osetim kakav je mrak. Jo� uvek
sam videla pred sobom sobu i lice �efa lekara. Pa i prozor iza njega, dvori�te i
bolni�ki zid od crvenih cigala. I sve drugo. Sve svoje uspomene. Daleke i bliske
uspomene. �murila sam i dalje i ostala sasvim nepomi�na. Mrak i nije tako stra�an,
pomislih. To je neki �udni oblik ti�ine. A tada neko otvori vrata od sobe. Me�utim,
vrata su se opet zatvorila, a niko nije u�ao. Ko je to bio? Nisam mogla da vidim.
Jo� uvek nisam otvorila. o�i. Sef lekara me uhvati za ruku. Po�to ju je ispustio
opet �uh njegove �urne korake po sobi. Kuda je po�ao? Zbog �ega? To nisam mogla da
vidim. Upla�ih se kao da sam odjednom shvatila �ta zna�i mrak. Cuh da otvara orman
i tihi zveket stakla, a onda se vratio i podneo mi etar pod nos. Pomislio je da sam
se onesvestila. Gurnuv�i njegovu ruku rekoh mu gotovo preklinju-�i: Ostavite me
malo samu. O�i jo� uvek nisam otvorila. Dobro, re�e on, ostavi�u vas. I iza�e iz
sobe. I tada, ostav�i sama, mrak postade mnogo prijatniji. Namah sam osetila ne�to
�to ne bih umela da
U Osveta oru�ja
161
izrazim recima, sva sam se predala svojim mislima i ovom beskrajnom neobi�nom
mraku, i odjednom ugledala svoj put.
- Kakav put?
- Kako da �ivim i kako da umrem. Bilo je to �udesno lepo.
- Neko, gotovo telesno ose�anje. Nikad ni�ta lep�e nisam do�ivela, i nikada nisam
bila tako sre�-na kao onda, kada mi je �ivot naneo najte�i udar, u najstra�nijem
trenutku. Odjednom sam resila zagonetku �ivota i smrti. Videla sam po�etak i kraj
svog puta. Znala sam �ta mi predstoji u budu�nosti, �ta treba da �inim i zbog �ega
treba da �ivim. Moram ostati kraj njega i da ga nau�im da gleda mojim o�ima. Ne
znam dokle sam sedela tamo sama, zatvorenih o�iju. Ali, verujte, to behu najlep�i
trenuci mog �ivota. Kada sam najzad otvorila o�i i ustala, upla�eno vrisnuh. Sef
lekara je stajao kraj vrata. U stvari, uop�te nije iza�ao. Bojao se da bih mogla da
izvr�im samoubistvo.
Balder lagano okrenu glavu i skupiv�i o�i nemo je gledao preda se u vazduh. Tiho je
pucketao noktima ispod stola.
Tima maramicom bri�no izbrisa rub na �a�i, otkriv�i na njoj neznatni trag
sopstvenog ru�a za usne.
- Na�la sam u svom �ivotu ne�to veoma, veoma lepo, �to me otada nije napu�talo. I,
�ini mi se, nikada me ne�e ni napustiti.
Balder je progovorio posle male pauze:
- Koliko vam je godina?
- Trideset i �est.
Balder lagano zavrte glavom.
- Nije ta�no. Vama je osamnaest godina. Zami�ljam da vas je tada mu� video
poslednji put. Va�e o�i, lice, kosu i ruke. Takvi �ete vi �iveti u njegovom se�anju
i otada se niste izmenili. Na to sam mislio sve vreme dok ste mi pri�ali. Kakav
divan poklon je dobio. Va�u besmrtnu mladost. On �ivi s vama. Slu�a va� glas, ose�a
dodir va�e ruke i va�e poljupce. Osamnaestogodi�nja verenica nad kojom je vreme
stalo. I kad budete imali �ezdeset
162
godina, u njegovim o�ima se ne�ete izmeniti. To je veoma veoma lepo.
Tima je oborene glave saslu�ala njegove reci i nijednom nije podigla pogled. Levom
rukom obuhvatila je potiljak. Balder se se�ao tog njenog pokreta. Uo�io ga je kad
je stajala pred izlogom pro-davnice automobila.
I odjednom pomisli: Zar, sam ja ovoj �eni hteo da kupim jevtini, mali automobil. I
da joj dam trideset hiljada franaka. A onda njegove misli namah krenu�e drugim
tokom.
- Da li ste ga ikad prevarili?
- Nikada, re�e Tima jednostavno, uperiv�i svoj pogled u Baldera, glasom
kao da ovo pitanje smatra sasvim prirodnim, i kao da je i sama razmi�ljala o njemu.
- Ali sam se jednom nalazila u ozbiljnoj opasnosti. Zaljubila sam se u tenora.
Tada sam ve� osam godina bila udata. Bio je lep mladi�, odista divan mladi�.
Nastupali smo zajedno u Rigoletu. On je pevao ulogu vojvode od Mantove. Ja nikada
ni�ta ne ose�am za vreme poljupca na pozornici. Jedino katkad miris duvana. Ovo je
bio prvi slu�aj da sam ne�to osetila.
- Posle smo se kri�om �esto ljubili. U sobi za obla�enje, na ulici i u taksiju.
Poludela sam. Ja bih oprostila svakoj �eni. Toliko sam se zaljubila da sam se
gotovo razbolela. On je, razume se, navaljivao. Preklinjao me. Jedne ve�eri trebalo
je posle predstave da odemo s dru�tvom na ve�eru. Telefonirala sam ku�i da me ne
�ekaju. To se �e��e doga�alo. A zatim sam za vreme predstave �ula da je
zajedni�ka ve�era iz nekog razloga odlo�ena. Pre-dose�ala sam da �u te ve�eri oti�i
u mladi�ev stan. O�ekivala sam da me pozove, �esto me je zvao. U�inilo mi se da
�u izvr�iti samoubistvo ako me ba� danas ne bude zvao. Pozvao me. Rekla sam da �u
do�i. Posle predstave on je krenuo napred. Po�la sam i ja za njim. Imam pravo na
to, imam pravo na to, govorila sam sama sebi idu�i ulicom. Stanovao je nedaleko od
Opere, u Revajevoj ulici. A onda se zbilo ne�to �udno sa mnom, nisam se za-
11"
ustavila na njegovim vratima, ve� sam po�la dalje, kao da nisam bila gospodar
svojih koraka. Tada sam po drugi put osetila isto �to sam ose�ala u sobi �efa
lekara, kada sam za�murila. Ne�to me je po-nelo, ne�to u meni pokazalo mi je put.
Sela sam u taksi i mirno se odvezla ku�i. I�tvan je sedeo kraj pe�i s lulom u
ustima, mada bi drugom prilikom u to doba ve� legao. Sela sam kraj njega i
ispri�ala mu da je ve�era odlo�ena. I odjednom mu rekoh: �uj Puco, ne�to nije u
redu. Ispri�ala sam mu sve, sve i to da sam se ljubila, sve i to da sam te ve�eri
htela da idem u njegov stan. Nije progovorio ni reci, ni lula da mu mrdne u ustima.
Samo me je jednom rukom obgrlio i polako privukao k sebi. Legli smo. Nismo
progovorili, ali nismo mogli da zaspimo. Odjednom je privukao sebi moju glavu i u
mraku mi �apnu na uvo: �uj mila... ne mari i ako me prevari�. Ne mora� mi re�i...
Da je napravio scenu, da je vikao, ili patio, ne znam �ta bi se dogodilo. Svako je
gotov da se pobuni. Me�utim, u trenutku kada mi je vratio slobodu oslobodih se
nekog pritiska: zamrla je u meni �elja za slobodom jer sam je imala. A i �ta bih s
njom? Kasnije sam saznala da je onaj mladi� jo� tada bio kokainista. I kakve se jo�
stvari nisu �ule za njega. Umro je jadnik nekoliko godina kasnije.
Tima se uspravila na stolici i osvrnula po sali, kao da se tek tog trenutka
osvestila gde se zapravo nalazi. Pariz, koncerti, hotel, sve se to u njoj slivalo u
jedno. Pogledala je kao da se pita: za�to sam ispri�ala sve ovo?
Oni su bili poslednji gosti u restoranu. Negde pozadi jedan od kelnera ispusti iz
ruku poslu�avnik s priborom za jelo. Stra�an tresak i zveket prekide muklu ti�inu.
Ali ovog puta ni Balder, ni Tima ne okrenu�e glave, niti se trgo�e, kako to uvek
biva u takvom slu�aju. Posle o�trog zveketa po vazduhu je treperio usamljen, tihi
zvuk, jedna od vilju�aka pala je tako da je jo� neko vreme ne�no brujala.
Posle kra�eg vremena Balder progovori glasom odlu�nog tvr�enja:
- Vi ste jo� devica, dete moje.
1R4
Izgovoriv�i re� "dete moje" Balder se odjednom preobrazio u starca. Te reci
sadr�avale su i to da u njegovom tvr�enju nije bilo ni trunke mu�kog ma�tanja,
ni�eg uvredljivog, ili bilo �ega �to bi se moglo shvatiti kao poku�aj
pribli�avanja.
Tima se nasmeja.
- Da, vi ste devica - produ�i Balder. - Nemojte ovo shvatiti kao kakvu trivijalnu
konstataciju. Pomi�ljam ovo: na kakvo vas je �udno mesto postavio i �ta je od vas
stvorio va� neobi�ni �enski udes. Rekao sam malopre: vi ste ve�ita
osamnaestogodi�nja verenica. Imam jednu strast: volim da po-smatram ljude, da im
sagledam du�u, da ih ispitam. To mi pomalo spada u zanat, jer sve ljude oko sebe
moram da savladam kao protivnike. Vas ispitujem od prvog trenutka. Osetio sam u
vama ne�to naro�ito, ali nisam umeo sebi da objasnim �ta je to. Pravo da vam ka�em,
nisam mnogo ni razmi�ljao. Me�utim, sam ne bih ni na�ao re�enje. Kao �to rekoh,
prvo je va�a mladost. I mada ona postoji samo po-smatrana kroz du�u va�eg mu�a, vi
je i nesvesno nosite u svom bi�u. A drugo je va�e devi�anstvo. Ne treba da vas
pla�i ovo �to �u vam re�i. I nemojte me pogre�no shvatiti, nisam ja ispovednik koji
se raspituje za detalje. Ali sam hteo da vas odgonetnem i zato smatrajte da sada
glasno mislim. Posve je sigurno da vi nikada niste prevarili svog mu�a, to mi je
sasvim jasno, mada se zbog toga niste uzdigli u mojim o�ima. U pravu ste, treba
oprostiti svakoj �eni, ali u meni je to ne�to vi�e od opra�tanja. Da li vi�e ili
manje, svejedno, to nije va�no. Da li ste kadgod bili te�ko bolesni? Naime, da li
ste se kad podvrgli temeljnom lekarskom pregledu?
- Ne, nikada.
- Evo jedne osamnaestogodi�nje devojke iz dobre ku�e.
- To, dodu�e, jo� ni�ta ne zna�i, - (Balder se tog trenutka setio ri�okose
holandske devoj�i�e), - ali jasno vidim va� lik. Ose�am ga. I, setiv�i se va�eg
mu�a, vi niste �iveli s njim kao verenica.
-- Nisam. Priznajem da sam bila tako glupa da ni pojma nisam imala �ta je u
stvari ljubav.
165
- Prema tome, mu�ko oko vas jo� nije videlo. �ak ni lekarevo, �to uostalom i ne bi
bilo va�no. Vas jo� nikada niko nije video nagu. Je li tako?
- Da - odvrati Tima jednostavno.
Balder zatim gotovo profesorskim tonom, kao kakvo suvoparno izlaganje, produ�i:
- To je neobi�ni oblik devi�anstva. Ne znam postoji li jo� jedan sli�an slu�aj u
svetu. Ne znam. Mo�da. Ali �ena se istinski osloba�a tek kada je svoje telo
izlo�ila pogledu mu�karca. Kod vas nije do�lo do tog oslobo�enja, zbog toga se u
va�em bi�u krije neko tajanstveno devi�anstvo. �ivite bra�nim �ivotom, ali ste s te
strane ostali nedirnuti. Ceo va� ljubavni �ivot odvijao se u tami i zato je ostalo
�edno i nerascvetano. Nesvesno je to jo� i danas kod vas tako.
Tima se za vreme ovog razgovora ose�ala prili�no nelagodno. Balder je produ�io da
raspreda nit svog kazivanja.
- Nije mogu�no da se toga nikada niste se tili. Stojite nagi u kupatilu, ili vam
to pada na pamet za vreme gimnastike. Divna je to i praljudska �e�nja u svakoj
�eni. Da se poka�e. I Venera je zbog toga naga izronila iz penu�avih talasa.
I zami�ljeno dodade:
- Da, sad sam vas odgonetnuo. Nekoliko trenutaka vladala je ti�ina.
- Hajdemo ku�i - re�e Tima, osvr�u�i se po praznom restoranu.
Opet su pe�ice do�li do hotela. Na rastanku, pru�iv�i Balderu ruku, Tima re�e:
- Sad vam zahvaljujem na ovoj prijatnoj ve�eri. Htela bih jo� ne�to da vas upitam.
Rekli ste da morate da savladate svakog �oveka kao kakvog protivnika. Se�ate li se?
- Naravno.
- Zar je vama svaki �ovek protivnik?
- Svi smo jedan drugom samo protivnici.. . Nije dovr�io re�enicu, jer je
portir otvorio vrata.
- Do vi�enja!
166
Balder pe�ice krenu ku�i. Ali, tek �to je prevalio sto koraka, zastade. Kao da je
sam sebi postavio pitanje: za�to sam se odvojio od nje?
Ose�ao se bez nje usamljen.
Zatim produ�i put i ubrza korake.
XIV
Bese to ve� pravo leto, mada je po kalendaru bio tek po�etak meseca juna. Sedeli su
utroje u holu hotela, kraj ledene limunade: Tima, Lujza i Geren-di, koji se jo�
uvek vrzmao po Parizu.
Treba da se vratim ku�i, u Pe�ti me �eka hitan posao - re�e Gerendi kada su ga
zadr�avali, ali Tima je znala da to ne odgovara istini. Po Gerendi jevom h'�u
videlo se da bi dao pola �ivota samo da ostane u Parizu, ali mu je novac bio na
izmaku kao hrana brodolomnika na ledenoj santi, koji s najmanjim koli�inama
produ�uje sebi �ivot.
Lujza ode da telefonira �ujiju (tako su me�usobno nazivali gospodina Berta);
ostav�i sami, Tima uhvati Gerendija za ruku:
- Zoli, ako nemate dovoljno novca, ja �u vam rado dati...
Gerendi, koji je tog dana ru�ao samo jednu kiflu, gledao je u Timu osmehom kao da
mu se u d�epu nalazi Rokfelerovo bogatstvo.
-� Da vas nisam uvredila? - upla�eno �e Tima.
- Oh, ne! - odvrati Gerendi, ali mu se na licu zadr�a izraz tuge.
Od tog trenutka kad je u Pe�ti ispratio Timu na �elezni�ku stanicu, pokretao je
nebo i zemlju da stvori dovoljno novca za put u Pariz. Nije mogao da podnese ni
samu pomisao da se Tima ne nalazi u gradu i u sebi je pri�eljkivao da do�ivi grdni
ne-uspeh. Zami�ljao je da �e posle koncerta, u �iji uspeh ni trenutka nije verovao,
vo�ena njegovom rukom, na jedvite jade, kao ranjeni vitez da se vrati u Pe�tu. Ovo
ube�enje delio je i Dorko, koji je Ti-min izlet u Pariz smatrao ludo��u,
poznavaju�i vred-
�'��:��� 167
nost njenog glasa. Jednom, kada su o tome razgovarali prilikom njihovih no�nih
�etnji, Dorko zasta-de i zabaci �e�ir na potiljak:
- �uj... ne krije li se tu neko u pozadini?
- Kako to misli�?
- Ko bese onaj fabrikant... onaj stranac... kako se ono zva�e...
Gerendi koji je kradom gajio tu istu sumnju, grubo se obrecnu:
- Koje�ta ... budala�tine...
Dorko sle�e ramenima i produ�i put zavukav�i ruke po svom obi�aju duboko u �epove,
porebar-ce, potiskuju�i vazduh pred sobom. Gerendi vi�e nije o tome razgovarao, ali
kad Dorko izrazi sumnju, Balder mu postade jo� ve�i trn u oku. Tima mu nikad nije
pomenula da Balder igra bilo kakvu ulogu u potpisivanju pari�kog ugovora. Ako takva
uloga ipak postoji, njeno �utanje je svakako sumnjivo, jer bi Tima uvek o svemu
porazgovarala s njim.
Stigao je u Pariz ispunjen strepnjom, nekoliko dana pre Timinog koncerta.
Raspolagao je s veoma malo novca, a smestio se u malom hotelu u ulici Laf a jet, u
kome je pre deset godina proveo nekoliko meseci. Uspelo mu je da dobije isto
potkrovlje, koje je gledalo na dvori�te i �a�ave ru�ne krovove. Poznao je drveni
krevet i gvozdeni umivaonik, a isti je bio i mali �ilim ispred kreveta. Ni ogledalo
se nije izmenilo, ali je sada prikazivalo drugi lik.
Sobom je doneo i prvi �in opere "Bi� bo�ji", sa �vrstom namerom da ovde u Parizu
radi na svom delu. Poslednjih �est godina svuda je nosio sobom ovaj rukopis kao
grizu savesti i �apat udesa: nikada ni�ta ne�e biti od tebe, do otrcani stari
novinar; posle tolikih borbi, planova, snova, i uvek blizu ostvarenja mogu�nosti
kao i vrhovima politi�kog i knji�evnog �ivota; jednom �e listovi objaviti nekoliko
redi �tampanih borgis kompresom "zaslu�ni trudbenik pera... iskren i dobar drug" i
kao poslednji ukras pokri�e te i Jokaijevim pokrovom.
Pored rukopisa, Gerendi je u svom koferu po-neo i jednu salamu. Njome �e najmanje u
toku dve
168
nedelje podmirivati ve�eru, �to je ura�unao u svoj bud�et.
Ve� prvog dana, me�utim, sna�la ga je velika nevolja. Po�to je ve�erao u svojoj
sobi, otvorio je pre odlaska prozor da je provetri. Vratio se u ranu zoru. Ve� je
svitalo. Kada je u�ao u sobu, na stolu je zatekao pet ma�aka i sve su ga gledale
prete�im pogledom. Pod njihovim �apama nalazili su se ostaci salame, mada ju je
Gerendi bri�ljivo upakovao u hartiju pre odlaska. Ali ju je ostavio na stolu. Ma�ke
�ele okoline primamio je miris i one navali�e na salamu.
Timi poteko�e suze od smeha kada joj je Gerendi sutradan ispri�ao svoj do�ivljaj.
Nije se mnogo udaljio od istine. Rekao je da je salamu doneo na poklon jednom od
svojih prijatelja u Parizu.
Lujza se vratila posle telefonskog razgovora. Cuji danas ne�e do�i jer ima neka
va�na posla.
- Hajdemo u bioskop - predlo�i Gerendi.
- Ja, na �alost, ne mogu, - re�e Tima. - Moram da idem na neki soare.
Ni�ta vi�e nije rekla. Iz ovog Gerendi zaklju�i da je Tima naglo u�utala. Prirodno
bi bilo da Tima ispri�a na kakav soare odlazi i, �to je glavno, s kim. Gerendi je
o�ekivao da Tima izgovori Balderovo ime. Ali Tima je �utala. Gerendi upre pogled u
Lujzu, ali ona tog trenutka zevnu. A lice u onoga koji zeva potpuno je bezizrazno.
Tima se tada obraM Lujzi:
- Idite vas dvoje u bioskop.
- Veoma rado.
Gerendi ja ovakvo re�enje nije nimalo obradovalo. Naprotiv, bio je pora�en. Bioskop
je predstavljao izdatak, a �to je jo� gore, Tima ne�e biti u dru�tvu. Ali je uprkos
tome, tobo�e odu�evljeno, prihvatio predlog. Oti�ao je rekav�i da �e se oko osam
�asova, posle ve�ere, vratiti po Lujzu.
Pojavio se ta�no u zakazano vreme. U tremu hotela sa zaprepa��enjem ugleda Baldera,
kao da je ponikao iz dubine njegove du�e u obliku �ive i nemile stvarnosti. Stajao
je pred jednom od staklenih vitrina i sa dosadom �oveka koji je osu�en da
169
�eka, razgledao izlo�ene predmete: dugmeta za ko�ulje, mu�ke ma�ne i ostalo.
Ustanoviv�i pouzdano da je �ovek u fraku zaista Balder, Gerendi brzo izi�e na
ulicu. Tog trenutka nije �eleo da se susretne s Timom. Nekoliko minuta kasnije i
nehotice vide kako Tima ulazi u Balderova kola.
U novoj ve�ernjoj haljini, koju on nikada nije video na njoj, Tima mu se u�inila
strahovito tu�a l zloslutno zagonetna. Ogromna kola i neodre�eni obrisi dveju glava
iza prozorskog stakla neizbrisivo mu se ureza�e u se�anje. Ubrzo se pojavila i
Lujza. Gerendi se pravio kao da ni�ta nije video. O�ekivao je �ta �e da ka�e Lujza.
Ali ona je govorila
0 svemu samo ne o Timi. No ona to nije �inila na-merno. Tima i Balder oti�li su na
prijem kod nekog bra�nog para Dirije. Bili su to bogati ljudi, ljubitelji
umetnosti. Firma Dirije proizvodila je automobilske karoserije. U pauzi bioskopske
predstave Gerendi nije mogao da izdr�i i �im se gledali�te ponovo zamra�ilo, da mu
Lujza ne bi videla lice, postavi pitanje:
- Na kakav prijem je oti�la Tima?
- Pravo da vam ka�em ne znam. Kod nekih Dirijevih ili tome sli�no.
Gerendi ju se u�inilo da je pre ovog odgovora nastala mala pauza. Bulj'.o je u
platno. Ali ni�ta nije video od filma. Lujza je lagala. U�asna sumnja koju je Dorko
izgovorio nije bila bez osnove. Poku�a zatim da samog sebe umiri. Tima je zaista
oti�la na prijem. Balder je do�ao po nju i otpratio je jer je svakako i on bio
pozvan. U tome nema ni�eg neobi�nog. Me�utim, mu�ila ga je neizvesnost,
1 kada je Lujzu ispratio ku�i posle predstave, zastade na drugoj strani ulice,
nasloniv�i se u mraku o zid. �asovi su prolazili, a on samo �to se nije sru�io od
umora, dok su ga tabani od dugog stajanja pekli. Ulica je sasvim opustela.
Najzad, u dva �asa posle pono�i, Balderova ogromna kola ne�ujno skrenu�e u ulicu
kao neka stra�na vizija. Gerendi je video kada se Balder, smeju�i se, uz du�i
stisak ruke, oprostio od Time. Na zaokretu kola promako�e u njegovoj
neposrednoj blizini, te mu se iza prozorskog
170
stakla, u polumraku ponovo ukaza�e svi obrisi, ali ovog puta samo Balderova glava.
Misli mu tog trenutka behu tako osetljive da su gotovo prodirale kroz Balderovo
telo.
U�ini mu se da mu je sada sve jasno.
Raspola�e odli�nim njuhom. Jo� onda, kad se Balder prvi put pojavio kod Time, ne�to
je predo-se�ao. Zatim je u sebi ugu�io te misli. Ali za�to je Dorkou palo na pamet
isto �to i njemu? Ujutru posle koncerta bio je ve� u stanju da u celosti sagleda
doga�aj.
Za vreme pauze pome�ao se me�u publiku i s jednini uvom oslu�kivao sve primedbe,
kao �to to �ine tajni prijatelji pozori�ta na premijerama i generalnim probama,
izazivaju�i diskusije i kude�i komad da bi izmamili mi�ljenje publike i odmah zatim
poleteli da sve to saop�te direktoru. Ovaj je rekao ovo, onaj ono. Gerendi se morao
zadovoljiti po kojom slu�ajnom primedbom, ali je i pored toga ustanovio da je op�te
raspolo�enje veoma mlako. Sutradan po�to je pro�itao kritike (Kanjolova nepovoljna
kritika nije mu do�la do ruku), odjednom mu sinu kakva je pozadina svega toga. Kao
novinar i dobar poznavalac svoga zanata, nije vi�e mogo da sumnja. U bujici
pohvala, u kojima izve�bano uho nije moglo da otkrije istinsko ube�enje, �uo je
jasno, kao brujanje ogromne ma�ine, brujanje Balde-rovog novca i u toj buci mu
Timin �isti lik is�eznu pred o�ima kao snop �ita u otvoru vr�alice.
Stoje�i u kasnoj no�i na pustoj ulici i videv�i jo� pred sobom Timu i Balder a kako
se opra�taju na ulazu u hotel, gledao je uko�ena pogleda preda se i mi�u�i usnama
bezglasno promrmlja:
- Tima je postala Balderova ljubavnica . ..
Za divno �udo, ni za trenutak se nije setio I�tvana. On I�tvana i nije smatrao
�ovekom, ve� samo �ivim telom iz koga je zajedno sa svetlo��u i��ezla i du�a. Timu
je u tolikoj meri smatrao svojom da je tih �asova mogao da misli samo na sebe.
Predo�avaju�i sebi Balderov lik i pojavu, ispuni ga tog trenutka tolika mr�nja da
mu lice preblede i
171
iskrivi se. Odlu�io je da otputuje ku�i. Ali je jo� jednom �eleo da bude s Timom.
Sutradan su ve�erali udvoje. U stvari, trebalo je da i Lujza i gospodin Bert budu u
dru�tvu, ali Tima to nije �elela jer se u prisustvu gospodina Berta razgovor mogao
voditi na francuskom i nema�kom a to je zamaralo. Tako su Lujza i �uji otkasali
sami u pari�ku no�.
Gerendi je odveo Timu u neki bolji restoran.
- �ampanjca? - upita poru�uju�i ve�eru i tog trenutka bi mu jasno da �e, s
obzirom na ovu ve�eru i izdatak posle nje u nekom baru, kad se bude vra�ao, mo�i da
izvadi kartu samo do Ciriha.
Ali, Tima odbi �ampanjac. Kao da je po Gerendi jevom bezbri�nom tonu osetila
njegovu unutra�nju napetost.
- I molim vas, uzalud vam je sve, nipo�to ne�u dozvoliti da platite za me
ve�eru. Tako je i u Pe�ti uvek bilo. Za�to bismo sada uvodili nove obi�aje?
Zatim se obrati kelneru i produ�i na francuskom:
- Molim teletinu sa zelenim gra�kom.
Za vreme ve�ere Tima je o�igledno bila rase-jana. Kao da su joj misli svaki �as
odletale negde drugde. Gerendi je opet ulagao velike napore da iza smetenog i
�udnog osmeha prikrije ono �to se u njemu zbiva. O�ekivao je pogodan trenutak da
iskreno porazgovara s Timom i izgovori re�: Balder. U du�i se, me�utim, ose�ao tako
slab, bedan i slomljen da mje imao snage da progovori, iako su u njihovom razgovoru
iskrsavala velika pitanja. Pla�io se unapre� svog, kao tu�eg glasa. I nije znao gde
�e se taj glas zaustaviti ako progovori. U gr�evitom i jadnom ridanju, ili u
izbezumljenom napadu ubila�kog gneva.
Iz Timinog bi�a zra�ili su tolika pitomost i spokoj stvo (kri�om je ugu�ivala
zevanje), da se Ge-rendijeva odluka rasplinu i du�u mu ispuni duboka tuga. I to
tako stra�no kao bliska smrt.
172
Ose�ao je da mu je ovo poslednji susret s Timom. On se sutra vra�a ku�i. Ovo
poslednje pola sata ve� li�i na kona�ni rastanak.
U Timinoj du�i zbivalo se ne�to sasvim drugo. Imala je samo jo� jedan koncert u
Nici. U mislima se spremala za povratak. Iz dana u dan ose�ala je sve ve�u �e�nju
za domom. I na ju�era�njem prijemu na mahove se ose�ala toliko usamljena da se
zamalo nije rasplakala, mada ju je neki mladi francuski grof po imenu Seli je,
opsedao kao da smatra kavaljerskom du�no��u �ele Francuske da osvoji stranu
peva�icu. U toku �ele ve�eri izmenjala je sa Balderom svega nekoliko reci. A u
kolima pri odlasku, razgovarali su samo o bezna�ajnim stvarima.
Polo�iv�i svoju ruku na Gerendijevu, Tima re�e:
- Zoli, hajdemo ku�i.
U kolima mu Tima saop�ti razne poruke onima kod ku�e. Na rastanku mu re�e:
Mislim da �u kroz dve nedelje biti ve� i ja kod ku�e...
Gerendijev voz krenuo je sutradan u jedan �as po podne. Bio je ve� smestio prtljag
i zauzeo mesto kod prozora. Na licu mu se ocrtavala tolika usamljenost kao da se
nalazio sam na �elom svetu. Odjednom, neka ruka u rukavici kucnu na njegov prozor.
I vedri �enski glas mu doviknu:
- Zoli!
Bila je to Tima, do�la je sama.
- Sta je? Da se nije ne�to dogodilo? - upita Gerendi sav zbunjen.
- Koje�ta! Do�la sam da se oprostim... I vi ste mene ispratili do voza.
Pru�ila mu je kroz prozor mali paketi�, u kome su se nalazile egipatske cigarete i
bombone. Re�e mu nasmejana pogleda:
- Za put! I da me se setite na putu ... Gerendiju je ovaj susret bio veoma
neprijatan.
Putovao je tre�im razredom �to sada vi�e nije mogao da sakrije.
�ena je stajala dole ispod prozora, u tamno-plavim cipelama od zmijske ko�e na
dugim, lepim
173
nogama, s ljupkim i smelim �e�iri�em na glavi, mi-risivim rukavicama koje su joj
dopirale gotovo do lakata i predstavljale remek-delo najnovije pari�ke mode, sa
skrivenim sjajem Pariza po kosi, licu i �ak i u ustima. Za Gerendija bilo je jo�
gore, kako mu se u�inilo, jo� ve�e poni�enje, �to je kupe u kome je putovao bio pun
nekog odvratnog prtljaga i jo� odvratnijih ljudi. Nagnuv�i mu se na rame, neki ne-
obrijani �ovek u razdrljenoj ko�ulji dovikivao se koliko ga je grlo nosilo na nekom
nepoznatom jeziku sa svojim poznanicima ispod prozora, koji zamalo ne pregazi�e
Timu.
Voz krenu. Tima mu dobaci jo� jedan pogled i re�e:
- Poljubite Pucu umesto mene ... Gerendiju se tog trenutka u�inilo da se na njenom
licu ugasio sav sjaj.
XV
Balder je i tih dana, kao gotovo uvek u toku dugog niza godina, ru�ao u dru�tvu sa
En. I to �as u njegovom stanu, �as u njenom ili u nekom restoranu. Nekoliko nedelja
ranije - sutradan po koncertu u restoranu "Au Boeuf a la Mode", ona upita Baldera:
- Ko je ona �ena u �ijem si dru�tvu ju�e ve�erao?
- Zar se ne se�a�. Madam Nedej.
- Ko je to?
- Peva�ica. Ma�arica. Nedavno je imala svoj prvi koncert u Parizu. Proletos je
i kod mene nastupila . . .
- Oh da... se�am se. Zbog toga mi se u�inila tako poznata.
- A tvoj partner?
En podi�e o�i prema Balderu:
- Ali, Anri! Da li me ti to ozbiljno pita�? Ta D�ak, D�ek Markej.
- Odista?! Pam�enje me izdaje u poslednje vreme. Bar �to se likova ti�e.
174
Njihov razgovor skrenu na drugu temu i ni jedno od njih vi�e ne pomenu Timu. Sem
gospodina Berta i Parajea niko drugi nije bio upu�en u tajnu Timinog anga�mana.
Balder je smatrao za nepotrebno da obavesti En. Ne zato �to bi mu pretila opasnost
da �e mu to prebaciti, - En je znala da na to nema prava - ali je Balder i sam
ose�ao da je u celoj ovoj stvari, posle razgovora sa slepim I�tvanom Zomborijem,
postao �rtva �ovekoljubive bole�ivosti, �to je u du�i smatrao sasvim ispravnim, ali
ni pred kim, pa ni pred En nije voleo da se poka�e u ulozi ose�ajnog �oveka ili
mecene �iroke ruke. Ovo je, u svakom slu�aju, i�lo u prilog Balderu, koji je ina�e
s malim ljudima umeo da bude veoma tvrda srca. Ako je to zahtevao interes jednog od
njegovih preduze�a, ako se postavljalo pitanje saniranja ili otpu�tanja, uni�tio bi
bez razmi�ljanja �itav niz ljudskih sudbina. Tada nije znao za grizu sa-vesti i sa
svoje ta�ke gledi�ta uvek bi postupao pravilno.
En nije pomenuo ni zabavnu pustolovinu sa onih deset hiljada franaka i nepoznatim
mladi�em, mada bi se bez sumnje obradovala pri�i. I dva dana kasnije za nju bi znao
ceo Pariz. Balderu se u�ini da bi Timu na neki na�in izlo�io podsmehu, �ak i kad bi
je u pri�i prikazao kao neku nepoznatu �enu. Samim tim, �to je ta pri�a ostala samo
njegova svojina, jo� uvek nije kod njega pala u zaborav. �esto se se�ao i kad god
bi mu pao na pamet izraz mladi�evog lica s omotom novca u ruci, svaki put bi ga to
razveselilo.
Uostalom, poslednjih godina mnogo se �e��e zabavljao s Timom negoli ma s kim ili ma
s �im drugim na svetu. Prijatno mu je bilo razmi�ljanje o njoj kao �to �ovek
pomi�lja na lep predeo u kome je proveo nekoliko �asova, pa se talasasti obrisi
bre�uljaka i siluete drve�a urezali u se�anje - ili na zalazak sunca u koji mu je
utonuo pogled, i nije mu smetalo �to pored sebe nema nikog ko bi se na sav glas
divio toj lepoti, pa ipak, ili mo�da ba� zato on zablista u se�anju kada se du�a za
trenutak o�isti od oblaka briga, - ili na neku knjigu, lep roman,
175
koji u se�anju predstavlja daleke i �arobno lepe visoravni �ivota.
Balder je u Timi otkrivao sve vi�e i vi�e ovakvih �arobnih osobina. I u telesnoj
stvarnosti. U njenim laganim i spokojnim kretnjama, koje kod nje nikada nisu bile
znak umora. To se moglo uo�iti i po laganom podizanju i spu�tanju trepavica.
�iv�ano umorni ljudi, koliko god im kretnje bile spore, ubrzano trep�u, a na licu
im se ocrtavaju nevidljive i zbrkane misli. Lik i svaki pokret ove �ene odaju
potpuno unutra�nje spokojstvo. Pa onda, onaj na�in dr�anja glave, svojstven samo
njoj, kada bi u trenucima zami�ljenosti malo iskrivila glavu obuhvata-ju�i levom
rukom potiljak.
Ovo je vi�e, a i manje od obi�ne �enske ljupkosti, - njeno bi�e odi�e detinjskom
�istotom. Ova vrsta �istote kod �ena obi�no je povezana s glu-po��u. Ova �ena nije
od onih koje, uop�te uzev, svet smatra pametnom. Umesto prora�unatosti i
pronicljivosti nju nagonska nepoverljivost �titi od sitnih �ivotnih neda�a.
Verovatno s mukom sabire i proste brojeve, a umesto razuma u njoj preovla-�uje
du�a. Njena du�a, me�utim, ne predstavlja ne�to naro�ito. Ona ne sadr�i svetli
umetni�ki plamen, ni druge retke sposobnosti. Ta du�a je samo jednostavna i �ista,
a �ovek se u njenoj blizini ose�a kao da se za vreme �etnje uspeo na vrh brega i
neo�ekivano udi�e sve� vazduh.
Mo�da ovo i nije bila njena zasluga. Mo�da je ona u pravu: morala je da izdr�i
stra�an udar da bi se u toj meri o�istila. Ali da li je neophodno da se ljudska
du�a o�isti blagodare�i takvim udarima? U poslednje vreme Balder je pola no�i
provodio razmi�ljaju�i o tom pitanju. �istota du�e: ta re� zna�ila je za njega
unutra�nje spokoj stvo koga je on bio li�en. Sticanje �istote nije imalo nikakve
veze s pojmom zemaljskog �istili�ta. Pribli�ava se kraj puta, - javljalo se u njemu
saznanje, a to se verovatno doga�a svakom �oveku koji je prevalio pedesetu.
"Ugledala sam svoj put" - re�e mu jednom Tima i u tome ne bese ni�eg izve-�ta�enog,
ni neverovatnog. Kada je to izgovorila,
176
gotovo je i Balder video pred sobom neku nadzemaljsku pa ipak vidljivu stazu:
oivi�ena je �ibljem borovnica i malina, katkad i drve�em, bli�e ili dalje uzdi�e se
manje ili ve�e drve�e, nebo je obla�no ili �ija sunce, duva vetar ili sipi ki�a, a
negde daleko na kraju puta prijatno i uspokoj avaj u�e se crni no� i prija pomisao
na odmor. Taj put, - Timin put - mogao je i on da sebi do�ara bez ikakvog napora.
Ali, kada je hteo da razmisli o svom putu, to je i�lo ve� mnogo te�e. Taj put, u
pro�losti, sada�njosti i budu�nosti u stvari i nije vi�e put ve� nekakva stra�na i
slo�ena mre�a puteva u kojoj ni sam ne mo�e da se sna�e. Ve�inom je to putovanje po
bespu�u, jurnjava bez cilja i pravca, uz mu�no ose�anje neizvesnosti. Poslednjih
godina �esto je razmi�ljao o tome. Te misli, za�elo, nije u njemu izazvala Tima.
Prilikom svoje duge i usamljene �etnje Budimom, kada je i�ao na �aj kod Zombo-
rijevih, tako�e se bavio sli�nim mislima.
Ali �e�nju za �istotom i jednostavno��u ipak je u njemu podstakla Tima. Nije
po�eleo da ga sna�e kakav udar jer je bio �ovek koji voli udoban �ivot. Sagledav�i,
me�utim, jednostavan i �ist �ivot ove sirote �ene, otkrio je u njemu svetlost za
koju dotle nije verovao da postoji u �ivotu. A pored te svetlosti ugledao je
postepeno i sebe, pa En i jo� mnoge druge, kao u kakvom ogledalu. Ta �ena je
bogata, jer u njoj ima neke divne vere, poniznosti i ose�anja du�nosti, - a oni su
svi odrpane lutalice. I on, i En, i svi. On sam ne raspola�e ni jednom uspomenom u
�ivotu koja bi bila istinski lepa i zagrevala mu srce. Ve�i broj �ena, �ijih se
likova gotovo i ne se�a, me�u njima poneka retka i izuzetna eroti�na uspomena, ali
i one sve vi�e blede, kao da su se ugnezdile u njegovom telu. I kako vreme prolazi,
sve vi�e se produbljuje prostrana, divlja pustinja �ivota. I vrlo �esto, - onog
dela mirne staze po kojoj �e prote�i mu�no ose�anje usamljenosti.
Kako bi bilo da uzme En za �enu? U toku sedamnaest godina to mu nikada nije padalo
na pamet, ali mu se poslednjih dana ta misao sve �e��e
Vi Osveta oru�ja
�� "**
vrzmala u glavi. Zami�ljao je da bi to za En bio veliki dar i u�inilo mu se, - ovo
ve� pod Timi-nim uticajem, - da onaj koji ume istinski da dariva, ujedno daruje i
sebe. En je u svakom pogledu ravna njemu. Stavi�e, svoj �ivot vi�e ne mo�e da
zamisli bez nje. Ako je uzme za �enu, tada �e za njih oboje nastupiti nov �ivotni
period. I, za�elo, bi�e to krupan korak u pravcu jednostavnosti, izve-sne forme
�istote, - ka putu, ka stazi.
Te ve�eri ve�erao je sa En kod Prinijea. Posle ve�ere pe�ke ju je ispratio do
njenog stana na Aveniji Viktor Igo, koja se nalazila nedaleko od restorana. Na
kapiji joj re�e:
- Po�i �u s tobom gore da malo porazgovaramo.
En se nije iznenadila, mada se ovo poslednjih godina retko doga�alo. U njihovoj
vezi dolazilo je, dodu�e, do du�ih izostanaka, ali se nikako nije prekidala, te En
sad umesto odgovora zna�ajno stisnu Balderu ruku.
- Koliko �e� se zadr�ati u Berlinu? - upita Balder - ulaze�i u dizalicu.
- Oh... svega dva dana.
Htela je da ode na pregled jednom �uvenom berlinskom profesoru. Apetit, �ivci,
povremeno neko nelagodno ose�anje u predelu srca, u svakom slu�aju, vreme je da sve
to ispita.
En je ve� dve godine �ivela u ovom stanu. Imala je svega pet soba, ali su se one
vremenom ispunile svim �to je u Parizu na polju unutra�nje dekoracije zna�ilo
lepotu, udobnost, pa ipak otme-nu jednostavnost (�to je, uostalom, uvek
najskuplje). Zato je, naravno, trebalo imati Enin ukus. Na tom polju ona je u
najboljim pari�kim krugovima u�ivala veliki glas i ugled. Njeni poznanici �esto su
je pozivali tra�e�i njen savet i tada bi se uvek pokazalo da En ne raspola�e samo
uro�enim ukusom, ve� je tako temeljno poznavala i istoriju umet-nosti svakog
pojedinog doba kao da se ni�im drugim nije zanimala u svom �ivotu. Najmoderniji i
najbolje pla�eni dekorateri gledali su u njoj autoritet. Od pet soba jedna je bila
Balderova, u slu�aju da
tu katkad provede no�. U ormaru su se nalazile cipele, rublje i nekoliko dnevnih
odela, kao i mantil i zimski kaput, jer se doga�alo da do�e u fraku sa kakvog
prijema, ili iz pozori�ta.
U sobi za primanje Balder po svom obi�aju stade pred kamin s rukama na le�ima. En
je izi�la i kad se posle nekoliko trenutaka vratila, nosila je u rukama mladog
�kotskog terijera.
- Ti jo� nisi ni video Sali...
�im je pustila psa na zemlju, ovaj se otrese kao da je tog �asa iza�ao iz vode.
Zatim ponovo, kao �ovek zadovoljno zevnu. Tek posle toga pogledao je navi�e, u
Baldera. Seo je, po�e�ao se iza uveta, ah" kao da je to u�inio samo da bi otklonio
pa�nju od svoje prave namere.
Jednim skokom stvorio se na velikom divanu i i��ezao izme�u mekih jastuka od
bledozelene svile, tako da su mu virili samo vrhovi nosa i u�iju. En ga izvu�e.
- Oho dru�kane, nije to za tebe... Zabranjeno je skakati po divanu.
- Naredi da ga iznesu - re�e Balder.
Ne znaju�i �ta se u njemu zbiva i o �emu joj �eli da govori, En je tepala psu:
- Ovaj te gadni �ika ne voli. Ali u inat njemu ne�emo oti�i, pokaza�emo mu da smo
dobri...
Polo�ila je Sali u njenu korpu i pas odista osta miran. Okrenuv�i im le�a sklup�ao
se i za-dremao.
Uprkos tome, Balderu je smetalo prisustvo psa. 2eleo je da bude sasvim sam sa En,
jer razgovor koji je hteo da povede nije mogao da zamisli u prisustvu psa. Ovaj bi
mogao da se pokrene, da zala je, ili da sko�i na divan upravo u trenutku kada bude
izgovarao ono najva�nije. I to mu je smetalo. U taj mah u�inilo mu se da �e
odustati od svoje namere. I En nikada ne�e saznati �ta se doga�alo u Balderovoj
du�i i da se ovaj sudbonosni preokret izjalovio zbog malog �kotskog terijera koji
se �iv nije �uo.
Ali zatim, pred Balderovim o�ima opet iskrsnu Timin lik, njen zami�ljeni prijatan
pokret kako le-
12*
179
vom rukom obuhvata svoj potiljak i kroz ovu sliku o�ive�e ponovo sve misli u kojima
je ocrtao svoj put. I tog trenutka nije vi�e vodio ra�una o psu. Stajao je jo� uvek
ispred klavira, a En se podvijenih nogu skupila na divanu, tupo se udaraju�i, po
svom obi�aju, velikim, mekim svilenim jastucima koji su je okru�avali. Balder
sa�eka da odjekne i poslednji udarac i da se kona�no smiri. A onda, trenutak
kasnije, progovori.
- �uj, En, kako bi bilo da se nas dvoje uzmemo?
En lagano podi�e o�i Balderu. Ruka, koju je ispru�ila da uzme cigaretu, pade joj na
krilo.
- Sta ka�e�?
Glas joj je zvu�ao pomalo upla�eno i za�u�eno. Balder smireno produ�i:
- Mnogo sam o tome razmi�ljao u poslednje vreme. 2ivot nas je ipak povezao. (En
je osetila �ta zna�i u odnosu na njih dvoje re�: ipak.) Nismo vi�e mladi. Godine
prolaze i mi lagano ostajemo sami. Bar ja tako ose�am. A samo�a nije prijatna, ni
sama pomisao na samo�u, ta gotovo se ni�ta ne bi izmenilo u na�em dosada�njem
�ivotu ...
U me�uvremenu, En je polako spustila svoje lepe, duge noge sa divana, jednu za
drugom. Gotovo neprimetno odvojila se od jastuka i dok je Balder zavr�io poslednju
re�enicu ona je ve� stajala pred njim. Ispru�iv�i obe ruke, polo�i ih Balderu oko
vrata, prepli�u�i prste na njegovom potiljku. Visila je o njegovom vratu, malo
zaba�ene glave, kao da je sva svoja ose�anja htela da izrazi pokretima.
- Anri!
Glas joj je zvu�ao opijeno i podrhtavao od unutra�njeg uzbu�enja.
- Anri! - uzviknu jo� jednom. - Da li da ti ka�em �ta sad ose�am? Da li da ti
ka�em da je to oduvek bio moj tajni san? Nikada se nisam tome nadala jer sam
smatrala da te nisam dostojna.
Balder je progovorio minut kasnije. Nije voleo trenutke ganu�a, �ak ni u ovoj
formi.
- Ako �eli� mo�e� da zadr�i� i ovaj stan i...
180
En mu pritisnu na usta svoj mirisavi dlan.
- Ne, ne govori mi sada ni o �emu... Ne�u nikakvih pojedinosti. Ostavi mi ovaj
trenutak �ist...
Spustiv�i glavu na Balderovo rame, sklopila je o�i. Nekoliko trenutaka kasnije
Balder je povede divanu. En se smestila polo�iv�i glavu na Balderovo koleno. �utali
su oboje.
Balder je osetio da je En u pravu. Prijatna je ova ti�ina, veoma prijatna. Ti�ina
je narasla, i u toj bezglasnosti Balder, sa velike daljine ali sasvim jasno, �u
glas svoje majke u niskoj zasvo�e-noj sobi ku�e u Lucernu ...
- Mari!... Mari... Stavi nekoliko panjeva u pe� ... Gospodin �e uskoro do�i...
Uspomena na roditeljsku ku�u postade mu veoma bliska. I mo�da ga prvi put u �ivotu
zaboli �to je ona tako daleko. Neo�ekivano pred o�ima mu iskrsnu natpis neke
trgovine u Lucernu: - na crnoj osnovi narand�asto�uta slova: Hans Zimmer, Garten
und Hausmobeln. Zatim po�tansko sandu�e na ku�i Stefana Hir�a. Pa 'groblje. Mrko
kisela drva i oskoru�e jasno crvenih grozdova. �uo je ve�eras zvono koje mu je sad
zvu�alo tako poznato, kao da je odista negde zvonilo. Osetio je da se �ivot zatvara
oko njega i da mu je osvetijen put unutar ovog kruga. Tog trenutka sru�i mu se
ne�to meko i toplo u krilo. En tako�e di�e glavu. Bila je to Sali koja je opet
sko�ila na divan.
Tu no� proveo je Balder kod En.
Ona je jo� spavala kad je napustio stan.
XVI
Te ve�eri u�la je mis En Clinton u svoj ode-Ijak spava�ih kola berlinskog brzog
voza. Zakupila je ceo odeljak, i tek �to je voz krenuo ona laganim pokretima, kao
neko ko ima vremena napretek, po�e da se svla�i. Trebalo je da razmisli kuda �e da
polo�i svaki pojedini deo svoje ode�e, jer ovom prilikom, protiv svog obi�aja, nije
povela sobaricu koja ju je ina�e osloba�ala ovakvih briga u �ivotu. Na
181
sto�i�u je le�ala mala putna torba od krokodilske ko�e sa srebrnim uglovima. En je
otvori, na unutra�njoj strani nalazilo se ogledalo. Pritisnu jedno dugme i u samom
ogledalu se upali elektri�no osvetijenje. Jaka plavi�asta svetlost kakvu �ene
upotrebljavaju nad toaletnim stolom i po kome boje deluju kao na suncu. Torbu u
kojoj je dr�ala toaletni pribor poklonio joj je Balder pro�le godine za ro�endan.
Poru�io ju je naro�ito za nju. Sem nje ovakvu toaletnu torbu niko na svetu nije
imao. Tajna se sastojala u tome �to su se u dnu torbe krile jake elektri�ne
baterije, koje je posle svakog putovanja trebalo menjati. En se lagano svla�ila.
Sa zlatnoplavim kineskim papu�ama na nogama i u bledoljubi�astoj spava�ici, toliko
tankoj da joj se, ispod nje, na jakoj elektri�noj svetlosti ocrtavala svaka linija
tela, sedela je na ivici postelje zabavljaju�i se du�e vremena malim teglicama i
bo�icama sa alkoholom. Sve do korena kose bri�ljivo je skidala �minku s lica i za
to vreme utro�ila ve�u koli�inu vate. Lice o�i��eno od �minke, sa koga su pomo�u
alkohola nestale tajanstvene plavi�aste sen-ke oko o�iju, o�tra, tamnocrvena linija
usana, ne-�no rumenilo i sne�na belina puti, namah se izme-nilo kao da je s njega
skinuta nevidljiva maska. Ispod maske ostalo je prazno, nago i umorno lice �ene od
�etrdeset i sedam godina, u kome su o�i izgledale znatno manje, kao da su i obrve
iznad njih nestale. Na licu su ostale samo dve duge linije, koje su se od nosa i
pored uglova usana spu�tale nadole, koje su sada na jakoj svetlosti elektri�ne
sijalice bile o�tre kao da ih je neko povukao crnom olovkom.
En za�muri, duboko udahnu vazduh i punim grudima nadu obraze. Tanka, omlitavela
ko�a na-dula se kao me�ina. Zadr�avala je vazduh dokle god je mogla. Postepeno ga
je lagano ispu�tala tek kad joj se ve� zamutilo u glavi. Ponovila je ovo nekoliko
puta. Bila je to njena svakodnevna ve�ba protiv dveju dubokih bora. Voz je jurio
kroz no� obasjanu mese�inom, u pravcu �vajcarske granice.
182
Zveka tra�nica ispod to�kova proizvodila je zvuk kao da se voz munjevitim, besnim
udarcima ma�a bori protiv nevidljive nemani daljine, koju je mahnitom brzinom gonio
i potiskivao pred sobom, me-njaju�i iznenada ritam zveketa kada bi projurio kraj
ku�ica skretni�ara, ili pojedinih manjih stanica.
En se umorila od gimnastike lica. Sva se za-dihala. Spustila je prozor za nekoliko
prstiju da bi u�ao sve� vazduh, jer su se iz teglica i bo�ica, kao oslobo�ene aveti
�irili o�tri, ljuti zadasi i slatki, ne-�ni mirisi kremova.
Ostalo joj je jo� poslednje �etvrt �asa pre spavanja. Dug i temeljan pregled
�itavog tela. U ce-losti i do najmanjih detalja. Kao da je du�a Iju-bopitljiva da
sazna kakva je to materija kojom je preko celog dana bila obavijena. Prvo su do�la
na red usta, pa podigav�i usne, desni, osvetij avaj u�i ogledalom usnu duplju sve
do grla. Zatim jezik, kojim je kao kakvom nesta�nom �ivotinjicom dugo poigravala
me�u zubima. Onda lep, besprekoran i pravilan niz zuba, na kojima je gle� ve�
po�injala da �uti, a u dubini, na kutnjacima jasno su se ocrtavali tragovi plombi.
Posle dugog i pa�ljivog pregleda o�iju do�li su na red nokti koje je kratkovida En,
podigav�i ruku gotovo do nosa svaki posebno dugo razgledala. Zatim noge, na kojima
je dugo i ne�no pipala prste kao da ih je tek sad upoznala.
Jo� poslednji pogled ba�en u ogledalo, a onda povu�e na sebe pokriva� i ugasi
osvetljenje. Celim telom joj prostru ja prijatni zamor i neko neobi�no �ulno
uzbu�enje dok je u pomr�ini razmi�ljala o onome �to je sutra �eka.
En nije krenula na put berlinskom profesoru. Godinama se nije ose�ala tako dobro
kao u poslednje vreme. Posle du�eg dvoumljenja nije mogla da odoli nestrpljivim i
plamenim pismima kojima ju je Albert ve� nedeljama zasipao.
Prezimena mu nije znala. Negde joj je bilo zapisano, ali ga nije zadr�ala u
se�anju. Kao �to nije znala ni kakve je narodnosti niti �ta je po zanimanju. Znala
je samo da se zove Albert. Od one njihove jedine pe�tanske no�i vi�e ga nijednom
nije
183
videla. Nije ni �elela. Stavi�e, nedeljama nije ni pomislila na njega. Zatim je
primila od njega pismo; adresu joj je saznao verovatno od portira. Bilo je to
bezna�ajno, prazno pismo u kome ju je oslovljavao sa "Chere Madame". Mladi� ju je
na kraju upitao kada bi mogao ponovo da je vidi. Na adresi je njeno ime bilo
ispisano bez gre�ke: Miss Anne Clinton. En se setila da je one no�i mladi�u ovla�
dobacila ime Margaret, kao da je �elu stvar smatrala toliko ne�istom da je i svoje
ime �elela da po�tedi. Po svemu sude�i ni mladi� se vi�e ne se�a imena Margaret. En
je bacila pismo.
Ali, nekoliko dana kasnije, Albert je opet pisao. A zatim su svakodnevno pristizala
pisma. Redovi puni preklinjanja, napisani sme�nim i lo�im engleskim jezikom. Nalazi
se u Berlinu i bio bi pre-sre�an da se ponovo na�u. Bilo je dana kada je primala po
tri pisma. Katkad samo nekoliko reci i uzvika naba�enih na hartiji. En, koja je
odavno od-vikla od ovakvih proloma ose�anja, osetila je u ovim pismima strasni dah
�ivota. Najzad je uputila telegram u kome mu je saop�tila da je sutradan pozove
telefonom u njenom berlinskom hotelu. Nije mu saop�tila kojim vozom sti�e, �elela
je da ovaj sastanak bude �to kra�i i da ga ograni�i na no�ne �asove.
Proteklo ve�e i veliki doga�aji u njenom �ivotu, Balderova odluka da se njom o�eni,
ni trenutka nisu uticali na njenu nameru. Po njenom shvatanju bile su to dve
potpuno razli�ite stvari, dva broda na ogromnoj morskoj pu�ini koji se nikad ne
mogu sresti.
Ujutro kad se probudila i ponovo razmislila o svemu, ose�ala je jasno da nije u
stanju da se tom braku raduje u onoj meri, u kojoj bi �elela.
Misao da u ma kojoj formi izgubi Baldera �inila joj se nepodno�ljiva. Ali, �ta joj
ovaj brak mo�e da pru�i? Dru�tvene po�asti? Nikada ih nije bila li�ena. Novi
�ivotni oblici zna�ili su ujedno i nove obaveze, prvenstveno reprezentaciju, a za
to nije imala nimalo volje. Bi�e neizbe�no da u velikom Balderovom doma�instvu
prihvati odre�en delokrug.
184
Me�utim, ona se ose�ala umorna. Novac? Iznad njene odre�ene granice nije je
zanimao.
Samo jo� ne�to zanimalo ju je u �ivotu: �to strasnija i burnija �ulnost. Smatrala
je to unutra�njom zapove��u i ta zapovest ju je sada odvela u Berlin. Bila je to u
njoj pobuna �enskog nagona koji ju je napu�tao i u toj pobuni, Balderovo ime i
bogatstvo postali su bezvredni.
Kada je u popodnevnim �asovima stigla u Ber-Jinj, vratar joj saop�ti da su je ve�
dvaput tra�ili telefonom. Tek �to je u�la u svoju sobu, telefon opet zazvoni.
En je bila raspolo�ena i smejala se. Onim svojim naro�itim smehom koji je zvu�ao
kao triler.
- Da ve�eramo? Ne, ne... moram da ve�eram u dru�tvu neke druge osobe. Ali do�ite
po mene u hotel oko jedanaest �asova ...
To nije bila istina. En je ve�erala sama u svojoj sobi. Kao da se pla�ila da �e joj
za vreme ve�ere Albert da dosadi, pa �e samim tim �ela pustolovina izgubiti od
svoje lepote. �tavi�e, udesila je sve tako da je Albert, koji se pojavio ta�no u
jedanaest �asova, morao dugo da �eka. En se na brzinu i raspolo�eno pozdravi s njim
ali ga gotovo i ne pogleda. Nije ga upitala kuda bi �eleo da po�e ve� je sama
poterala kola u jedan od no�nih zabavnih lokala.
Smestiv�i se u lo�u, najzad se ipak zagledala u svog prijatelja. Uo�ila je da je
smr�ao i izgledao veoma iznuren.
- Jeste li bili bolesni?
Albert u�ini pokret rukom koji je trebalo da izrazi da je to sasvim prirodno.
Neodre�eno, pa ipak o�igledno, hteo joj je da da na znanje da su ga �udnja i ljubav
iscrpli.
Aibertove o�i presijavale su se vla�nim sjajem, a usnama je micao na neki naro�iti
na�in, kao da je time hteo da izrazi neugu�ivo i jedva primetno treperenje
unutra�njeg uzbu�enja. Tog trenutka mu�karac joj se u�ini i suvi�e sladunjav, la�an
i odvratan. Obuze je neka ledena jeza i gotovo natera da ustane i da pod nekim
izgovorom ode ku�i.
185
Ali, orkestar je ba� u taj mah po�eo da svira prvu ta�ku. Muzika je ispunila
dvoranu zveketom i mahnitom bujicom tonova, uz divlje krike flauta, lampe se naglo
ugasile proletali su samo �areni snopovi svetlosti.
Na uzanom parketu bilo je mnogo sveta; i En se tu okretala u Albertovom zagrljaju.
Ritam muzike otklonio je sve njene neprijatne misli. Uostalom, Albert je igrao
savr�eno, fen se ose�ala kao da lebdi i kao da joj je ritam igre poneo i zatalasao
�elo telo. Mu�kar�eva mi�ica, tvrda kao kamen, po kojoj se mogla naslutiti njegova
neobi�na snaga i uz koju bi se En povremeno privila svojim mekim telom kao da je
pritisnuta uz stenu, izazivala je u njoj ose�anje sli�no onom u onoj maloj sobi
man-�esterskog zubnog lekara, u kojoj je prvo njeno ljubakanje odisalo bezumnom
sla��u. A d�ez je brujao i pi�tao kao oluja u blizini d�ungle.
- Jo� jednu bocu �ampanjca, - re�e Albert kelneru �im su se vratili u lo�u, onom
vrstom otme-nosti koja je su�ta suprotnost pravoj otmenosti.
. Njenoj pa�nji nije izmakao ni jedan detalj, ali se trudila da sada ne posve�uje
pa�nju bezna�ajnim sitnicama, koje bi drugom prilikom kod svakog primetila. Pila je
da bi uspavala uvek budne pot-sme�ljive �avol�i�e svog utan�anog nervnog sistema.
Nije sad htela da kritiku je i da ose�a odvratnost, nego da voli, da ludo voli tog
mladi�a. Sem toga, mo�da je prema njemu i nepravedna. U njegovom bi�u krije se
toliko privla�na zbunjenost, bo-ja�ljivost i ganutost. Trenutno, po�to je o�igledno
oslabio i ko�a mu se na jagodicama zategla, izgleda jo� zbunjeniji.
En pripali cigaretu i povukav�i se u dno lo�e posmatra�e Alberta iza dima svoje
cigarete. Tiho i ne�no, pa ipak sa prizvukom kao da se obra�a ni�em bi�u, postavi
mu pitanje.
�- Ko ste vi?
Albert obema rukama u�ini isti onaj pokret kao kada ga je En upitala da li je bio
bolestan. Ovakve pokrete obi�no �ine ljudi koji slabo govore neki jezik i na
pitanja koja iziskuju du�i i slo�eniji od-
186
govor, poku�avaju da odgovore sli�nim gestovima preteruju�i njima zna�aj
neizgovorenih reci.
- Koliko vam je godina?
- Dvadeset i osam.
En se nasrne ja. Pomisli da bi joj Albert mogao biti sin. Obuze�e je neka
materinska ose�anja. Gutala je nekoliko trenutaka skloniv�i pogled sa Alberta.
Mo�da bi mogla da mu pomogne. Pred njim se verovatno nalazi te�ak �ivot. Ali brzo
je odbacila ovu pomisao i nije izgovorila slede�e pitanje koje joj je ve� lebdelo
na vrhu jezika i kojim je mogla da dozna �ime se zanima i kakve su njegove
porodi�ne prilike. Ne, nije ona sad zbog toga do�la ovamo. Svi su ljudski �ivoti
tako jednostavni, a tako u�asni kad ih razotkrijemo. Dosadno je izigravati
dobrotvora. �ta bi dobila kad bi otvorila du�u ovog mladi�a i bacila pogled u nju?
Ni�ta. Ovakvo zatvoren i nepoznat zna�i�e joj mnogo vi�e. U tom nepoznatom krije se
gotovo divlja lepota i �ar.
Muzika ponovo zatre�ta i na parket izlete akro-bratski igra�ki par. Mu�karac i �ena
sne�nobelih te-la od pudera, sa tako malo ode�e na sebi koliko to policijski
propisi dozvoljavaju. Uz jeku muzike i pod jakom belom svetlo��u reflektora
izvijala su se i vrtela u krugu, u �irokom luku, dva divna ljudska tela. Dva
sportski izvajana savr�ena tela, mu�ko i �ensko, sa bezna�ajnim i ru�nim glavama,
tako da ni jaka �minka nije bila u stanju da prikrije njihovu ru�no�u. Tako to
obi�no biva kod odli�nih igra�a-akrobata, kao da je prirodi, od vrata navi�e,
dosadilo da izvede savr�eno umetni�ko delo, pa je samo ovla� natukla bilo kakvu
glavu, kao da je i onako bezna�ajna.
En odahnu kada se ta�ka zavr�i. Igra�ki par pro�ao je u odlasku kraj njihove lo�e i
�ena u prolazu sna�no u�tinu Alberta za mi�icu koja je po�ivala na rubu lo�e. Ali
En to nije primetila.
En i Albert se ponovo ume�a�e me�u igra�e. Bilo je oko dva �asa posle pono�i kada
je En kri-�om dala znak kelneru i zatra�ila ra�un. Albert nije stavio nikakvu
primedbu, ali kada je kelner doneo ra�un, pokrio ga je svojim �irokim dlanom i sme-
i � 187
�e�i se gledao u En, u znak odbijanja da bilo ko sem njega plati.
U�inilo joj se da Albertu drhti ruka spu�taju�i nov�anicu na kelnerov tanjir.
Pripisivala je to me�utim uzbu�enju, �to je do�ao trenutak kad treba da krenu. En
se malo opila i celim putem, oslonjena na Albertovo rame, pevu�ila u taksiju.
Kada su iza�li pred hotel En se u�ini, ili mo�da je to bilo samo uobra�enje, da je
Albert zaustio da ne�to ka�e. Ona ga br�e preduhitri:
- Ho�ete li do�i do mene da popu�imo cigar retu?
Albert bez reci po�e za njom. En je u hotelu imala dvosobni apartman. Albert sede u
salonu, a En nestade u spava�oj sobi odakle je dopirale njeno pevu�enje kroz
poluotvorena vrata.
Zatim doviknu Albertu:
- Imate konjak u malom zelenom ormaru ... * Albert je pripremio �a�e. Ugasio je
osvetljenje
u sredini sobe i ostavio da gori samo mala lampa u uglu. Kao onda u pe�tanskom
hotelu. Nekoliko trenutaka kasnije En se pojavila. Na nogama je imala svoje kineske
papu�e i ogrnula se doma�om haljinom od tamnoplave svile koju je skupila oko
struka, tako da joj je visok stas izgledao nevero-vatno vitak. Sela je kraj Alberta
na �iroki divan i podigla �a�u da se s njim kucne. Ispila je do dna, a zatim se
nalaktila sva uzdrhtala i pro�aptala ne�to u sebi.
Albert je bio bled. Ne�nim pokretima uze Eni-nu glavu u obe ruke, da je poljubi. En
se sad nije opirala. Njihova lica behu sasvim blizu. Enine malo skupljene o�i
zablista�e vla�nim sjajem. Ali pre no �to �e im se usne sastaviti oba Albertova
palca kli-znu�e munjevitom brzinom ka Eninom grlu.
Slede�eg trenutka oboje se na�o�e na zemlji. U prvom zamahu divlja�ke borbe Enina
glava na�la se upola ispod divana. Albert je �elom svojom te�inom kle�ao na Eninim
grudima i stezao vrat svoje �rtve kao da mu se sva snaga skupila u palcima.
Skrenuo je pogled da ne gleda lice �ene koju je davio. Behu to dugi trenuci koji su
narasli do
188
u�asnih vremenskih razmera. Vladala je ti�ina, �uli su se samo tupi udarci kada bi
se Enine noge u po-slednjim trzajima dizale uvis i nemo�no padale na debeli �ilim.
Skupljale su se gr�evito i odmah zatim naglo ispru�ale. U jedan mah usled tog
trzaja jedna od njenih kineskih papu�a odletela je daleko i pala na bakrenu lopatu
ispred kamina. Tresak u suprot-Bom uglu sobe do�ao je tako iznenada da je ubica
u�asnut okrenuo glavu u tom pravcu i zamalo nije ispustio iz ruke svoju �rtvu. Ali
mu zatim strah uli jo� ve�u snagu i njegovi prsti kao �elik stego�e Enin vrat.
Nokti na obna�enoj beloj nozi behu namazani crvenim lakom, jer je En dan pre
odlaska na put obula otvorene sandale. Ovaj �udni ukras na �enskom telu u trenutku
smrti ostavljao je utisak ne�eg suvi�nog i beskrajno tu�nog.
Ubici se najzad u�ini da je zavr�io svoj posao. Sko�iv�i na noge, nabacio je na les
nekoliko jastu�i�a i pokriva�. Poleteo je u drugu sobu. Strpao u d�epove sav nakit
i novac. Po�to je na brzinu navukao mantil jurnu prema vratima. U tom mu pogled
pade na Eninu bundu od samurovine i prebaci i nju preko ruke. Za trenutak zastade
dvoume�i se, a onda baci bundu, jer se svakako setio da sa bundom ne�e mo�i da
iza�e iz hotela.
Oslu�nu, a zatim mirno izi�e kroz vrata. U hodniku nije nikog sreo. U tremu je
zevaju�i, lagano, pro�ao kraj portira koji je nagnut nad tezgom �itao novine.
- Gute Nacht - odgovori nepoznati mladi� i mahnu rukom ne okre�u�i glavu.
Portir pohita da mu otvori vrata. Primiv�i bogatu napojnicu duboko se pokloni i
ovoga puta ponizno pro�apta:
- Gute Nacht...
S cilindrom na glavi, nepoznati je laganim koracima produ�io put ka Brandenbur�koj
kapiji. Stigav�i tamo pozva taksi i nestade u no�i.
189
xvn
Ubistvo je otkriveno tek sutradan u podne. Policija je u toku nekoliko �asova
ustanovila da se ubica zove Albert Elgen i da se u svom berlinskom stanu prijavio
kao in�enjer. Ali se ubrzo pokazalo da je to bilo la�no ime. Ni�ta drugo nije se
moglo saznati o njemu i zasada se izgubio svaki trag ubice. Balder je tek iz
pari�kih novina doznao za sudbinu En. Nemili doga�aj pretvorio se u najkra�em roku
u svetsku senzaciju.
Balder je avionom odmah odleteo u Berlin. Poslao je u mrtva�nicu ogroman venac i na
traci je bila napisana samo jedna re�: Anri. Bio je to jedini venac kraj nogu mrtve
�ene.
Novinari se ustremi�e na ovu tajanstvenu-re�, snimi�e traku, �tavi�e u ve�ernjim
izdanjima obja-vi�e i Balderovu sliku.
Balder nije na sve to obra�ao pa�nju. Sasvim je izmenio lik tih dana. Ne, ovakvu
smrt nije mogao En da oprosti. Nije izgubio samo nju, ve� i sve uspomene o njoj. I
u tim uspomenama i sebe. Umnogome bio je jedna du�a sa En. I ta du�a se sada za
tren oka razbila, kao kakav skupoceni, rasko�ni i svim udobnostima snabdeveni
automobil, koji je ne�ujno i bez potresa klizio drumom, a odjednom se* uz stra�an
zveket i tresak sudario s ne�im i izvrnuo u jarak. Komadi�i stakla, krv,
prljav�tina, smrt.
Policijski snimak, koji je on morao da pogleda prilikom saslu�anja u policiji i
koji je Enin les prikazivao u stra�nom polo�aju, izazvao je u njemu utisak da je
sve ovo ujedno i ruglo njegovog �ivota. Bunda od samurovine, koja je za vreme
saslu�anja visila o �iviluku sumorne policijske sobe, a iz koje se jo� uvek �irio
lak miris, pretvorila se u obi�an korpus delikti.
Za sve vreme saslu�anja Balder je iza le�a ose�ao bundu kao �ivu utvaru. Kad je
u�ao u sobu i ugledao bundu, za trenutak mu suze navre�e na o�i. Odmah je, me�utim,
ugu�io ose�anja i ledenim . glasom odgovarao na u�tiva pitanja policijskog
slu�benika, postavljena, kako mu se u�inilo, sa prizvu-
190
kom sau�e��a, ali istovremeno i s primesom zluradosti, kakvu policijski slu�benik,
ukalupljenih nema�-kih malogra�anskih shvatanja o moralu i s malom platom, ose�a
prema inostranom milionaru koga je zadesila nesre�a ovakve vrste.
Posle saslu�anja krenuo je pravo na aerodrom sa namerom da se vrati u Pariz. Ali
iznad Nirn-berga kucnu pilota po ramenu i rukom pokaza dole.
- Sletite.
Avion se vratio u Pariz, a sam u�ao u grad. Setio se da je negde u ovoj okolini jo�
pre rata proveo nekoliko nedelja u jednom malom, mirnom sana-torijumu. Nije mogao
da zamisli da se ovih dana
vrati u Pariz.
Hteo je da se oslobodi svake uspomene na En. Donekle mu je bila uteha �to je En
ponela sobom u grob tajnu: njihov poslednji razgovor. Me�utim, to je za�elo bila
samo su�ta slu�ajnost. Jer on je, mada ne pred javno��u, �to pre hteo da ispuni sve
formalnosti oko sklapanja braka, i svega ga je nekoliko dana razdvajalo od �asa
kada bi o tome izve-stio i svoje prijatelje i bli�e poznanike. A da je ovaj
�enidbeni plan prodro u javnost, njegova sujeta bila bi jo� gore povre�ena. I ovako
ceo svet u Parizu i Londonu govorio o ovom doga�aju, - Balder je jasno video pred
sobom lica koja uzbu�eno preklapaju o tom slu�aju ali na toj ta�ki njegova sujeta
je ostala gotovo nedirnuta, s obzirom na veliki unutra�nji slom koji je
pre�ivljavao.
Uspomene, htenje, odluka, �elja za jednostavnim i �istim �ivotnim putem, sve se to
skupilo i zgusnulo u njegovom poslednjem razgovoru sa En. I uop�te, sva
dobronamerna vera i poniznost koje je u du�i ose�ao u odnosu na �ivot. Da se ovaj
u�asni doga�aj dogodio En pre njihovog razgovora, smatrao bi da mu ni�ta nije
skrivila. Ali ovako je En i njega povela sobom na svoje poslednje putovanje, on je
tako�e bio prisutan u hotelskoj sobi, �igolo-ubica, udavio bi i njega.
- Gluposti, - re�e Balder stigav�i dotle u svojim mislima, �etaju�i kasno u no� po
parku sanatorij uma.
191
Bilo je trenutaka kada ga je obuzimala �estoka �elja za �ivotom, ose�ao je kako se
ona razliva po njemu kao dejstvo kakve injekcije, mada nikad u �ivotu nije
upotrebljavao takva sredstva. Tada bi mu se u�inilo da su Enini gr�evito uko�eni
prsti koje je zarila u �ilim, istrgli iz njegove du�e sve �to je u njoj bilo
cini�no, sve njegovo hladno rasu�ivanje i njegovo mudro nipoda�tavanje �ivota,
morala, �ena i svih jalovih ljudskih ideala. Da, Enina ruka, kao da ju je ispru�ila
prema njemu posle svoje smrti, strgla je sve to, a pod velikim ranama �to zjape i
krvare, skriveno ispred mnogobrojnih slojeva du�e, jasno ose�a klijanje semena iz
koga se �iri prodorna i o�tra �elja za �ivotom, koja mu se zasada, i njemu samom,
�ini tu�a. Ali dotle njemu nepoznato ose-�anje ispunjava ga nadzemaljskim
bla�enstvom.
Zatim bi opet zapadao u suprotnu krajnost i �inilo bi mu se da vi�e ne mo�e da
podnese �ivot. Ose�anje odvratnosti i pomisao na ni�tavilo pratili bi ga ispred
drve�a kao �andarmi razbojnika, ubicu. Park je bio obasjan bledom mese�inom, a
Balder je �etao od vodoravne kule do staklene ba�te. Kad god bi dolazio u blizinu
staklenih jela njime bi ovladala �elia za �ivotom, a ispod vodovodne kule mra�na
klonulost, mada to nije imalo nikakvog naro�itog razloga. Tako je to i�lo satima.
Na sredini glavnog �etali�ta, kojim bi uvek prolazio, stajao je foa�tenski mermerni
kip, nepoznati �enski lik �iji su se obrisi gubili na slaboj mese�evoj svetlosti.
Kad god bi stigao u blizinu kipa, uvek bi se setio En i onih u�asnih policijskih
snimaka na koje je bacio samo letimi�an pogled, koji su mu se, me�utim, ure-zali u
mozak ... Enina ruka kojom se u samrtnoj borbi gr�evito uhvatila za �ilim. I iz tog
njenog pokreta, iz zgr�enih prstiju, kao sa kakvog crte�a ili iz slova jasno se
mogla pro�itati njena poslednja misao, poslednji nemi vapaj: Anri, pomozi!
On bi joj pomogao. I oprostio joj. Posle svega �to se dogodilo rekao bi En: �uj,
ovako ne ide dalje. Ovo je za tebe bila dobra lekcija, opra�tam ti, zaboravimo i
po�nimo �ivot iz po�etka. Ali gde je sada En, da joj sve to ka�em?
192
�udna je smrt i neverovatna. U toku usamljene �etnje avetinjski jasno je �uo Enin
glas, odlomke re�enica i njen smeh sli�an trileru. Kao da su ti zvu�i izleteli iz
�bunja, �ije se li��e na mese�ini pre-livalo bronzanim sjajem.
Postepeno je svanjivalo, a Balder je jo� uvek premeravao put od vodovodne kule do
staklene ba�te, mada su mu noge ve� bile te�ke kao olovo. Kao da je ispred sna�nog,
neumornog brujanja sopstvene du�e hteo da be�i u potpunu telesnu klonulost.
Povremeno bi se hladio �e�irom, kao lepezom, �to mu bese uobi�ajeni pokret.
Odjednom zastade, kao da je stigao do nekog cilja. Nalaktiv�i se na jedno drvo,
uperio je svoj pogled ka istoku, kao da je i��ekivao sunce. Nad njim, u kro�nji
drve�a, ve� su cvrkutali vrapci. �inilo se kao da svi govore uglas i svaki
grozni�avo i uzbu�eno saop�tava svoje kazivanje, pla�e�i se da ne�e imati dovoljno
vremena da isrpi�a svoj neobi�no zanimljivi no�a�nji san. Dan je ve� uveliko
osvajao. Prostrani park ispred padine brega prese-cao je potok. Most sagra�en od
brezovih grana (na kome se pre 25 godina i Balder slikao u dru�tvu Marije Grin,
grudobolne i lepe devojke iz Frankfurta), zablista svojom belom ogradom. Ispod
mosta, izme�u paprati �urno se umivao poto�i�, kao �ak koji se pla�i da �e
zakasniti. Pojavio se prvi sun�ev zra�ak: ne�no je zadenuo nekoliko dugih zlatnih
ukosnica u pun�u �umom obraslog vrha brega.
A onda sti�e i sunce, kao da leti nev.erovatno mo�ni isto�nja�ki velmo�a. Jo� se
nije pojavilo, ali se po vazduhu i treperenju grana osetio njegov dolazak. Kada se
pomolilo, po brdima i ravnicama kotrljali su se u susret prostrani purpurni �ilimi.
U dolini se uz zvonjavu i tandrkanje pojavio prvi tramvaj. Balder se pope u svoju
sobu i le�e u postelju.
Pet dana se zadr�ao u sanatorijumu. Preko dana se gotovo uop�te nije pojavljivao,
mada mu ovde ftije pretila opasnost da se sretne s poznanicima. No�i je provodio u
�etnji i uvek bi do�ekao zoru. No-
13 Osveta oru�ja
193
vine nije uzimao u ruke, u tremu sanatorij uma okretao je glavu na suprotnu stranu
prolaze�i kraj kioska sa novinama. Po njegovom ra�unu senzacija �e splasnuti u roku
od pet-�est dana, kao topovski pucanj koji strahovito prasne, prolama se nad
brdima, pa sve slabije bruji i naposletku umukne. Ostao bi tu drage volje jo�
nedeljama, mesecima, katkad bi mu se u�inilo zauvek, - ali poslednja dva dana uzne-
miravali su ga poslovi.
Slede�eg dana, ujutro u osam �asova, gospodin Bert zate�e Baldera za pisa�im
stolom. Tog trenutka gospodin Bert je pru�io istinski dokaz da je neophodan na
du�nosti koju je obavljao. Pona�ao se kao da se ni�ta pod milim bogom nije
dogodilo.
Nije upitao svog �efa gde je bio i ni jednom re�ju nije pomenuo berlinski slu�aj.
Balderu je to bilo prijatno. Tako i treba da bude - naposletku, nema on nikakve
veze sa onim doga�ajem. Da, ona je - nekada - bila njegova prijateljica.
Balder prionu da pregleda danima nagomilanu po�tu. Samo da sada ne sadr�i ni�ta �to
se odnosi na ubistvo. Poslovna pisma, dve pozivnice, jedna za ru�ak kod supru�nika
Dirije, druga na veliki prijem kod engleskog ambasadora. Jedna posmrtna �itulja -
siroti Dagan, dragi lova�ki drug, ipak je umro u bolnici u Najrobiju. Pa opet
poslovna pisma, izve�taji, me�u njima jedno privatno pismo, - ovo je sumnjivo, na
njemu je austrijska marka i austrijski po�tanski �ig. Naslov glasi: Lieber Henrik!
Napisao ga je general Stole iz Be�a; posle izvinjavanja i obja�njavanja na �etiri
strane, tra�i prijateljski zajam u iznosu od �etiri hiljade �ilinga, odmah �e
poslati menicu koja �e glasiti na ovu sumu, i ta�no �e davati otplate... "i veruj
mi dragi moj Hen-ri�e, ovo je za�elo poslednji put �to ti se obra�am, ali moja k�i
Hana se udaje, te se zbog toga borim sa te�kim brigama." Nigde ni jedne reci o
slu�aju mis En Glinton. Baldera obradova ovo pismo i on ga ostavi na stranu da bi
jo� istog dana ispunio molbu. Zatim opet poslovna pisma ... nigde ni jedna
izjava sau�e��a... Sve je na nejga delovalo veoma umiruju�e. Dru�tvo u
kome je �iveo odli�no
194
je polo�ilo ispit, ba� kao i gospodin Bert. Nije se govorilo i nije se zapa�alo �ta
se doga�a oko Baldera, jer zapaziti i izjavljivati sau�e��e bilo bi veoma
nedelikatno. Takozvano otmeno dru�tvo stalo je na stranu Baldera i jednoglasno
izjavilo: ovaj slu�aj se ni po �emu ne odnosi na njega. Krvavi i prljavi nesre�ni
doga�aj ne mo�e da dopre do njegove li�nosti. Opet poslovna pisma, prospekti i kao
poslednje privatno pismo koje je, po svemu sude�i, stiglo prvog dana. Rukopis se
Balderu u�inio poznat, ali u prvi mah nije znao ko ga je uputio. Po-cepao je omot.
Bez ikakvih oslovi ja van ja, evo �ta je pisalo u pismu:
"U va�em velikom bolu sa iskrenim sau�e��em u�estvuje Tima Z. Nedej".
Balderu bi kao da je primio udarac. Brzo je iscepao pismo na sitne komade i bacio
ga. Ovo bese jedina pismena izjava sau�e��a, koja mu se sada kao no� zarila u srce.
- Ovo je odista veoma netakti�no, - pomisli u sebi. Izgleda da ta �ena nema pojma
da je izjava sau�e��a u takvom slu�aju dokaz nedovoljnog vaspitanja. Za trenutak
njime ovlada ose�anje kao da se pome�ao s r�avim dru�tvom.
Pozvonio je gospodinu Bertu i pristupio vo�enju poslovnih razgovora. Prvi posetilac
bio je gospodin Haj ne, koji se ve� tri dana nalazio u Parizu i nestrpljivo
o�ekivao da bude primljen. Bio je to onaj isti gospodin Haj ne koji je nekada u S
vaj carskoj banci bio Balderov pretpostavljeni. Otada je pustio prosedu bradu, jer
je zami�ljao da lepo o�e�ljana i briljantinom namazana brada odli�no pristaje
tituli dr�avnog savetnika koju mu je Balder pribavio posle rata. Tako�e ga je
postavio za generalnog direktora Kirhendorfer metal fabrike, �ije su se akcije
nalazile u Balderovim rukama, kojih je jo� samo neznatan broj posedovao Lersten. U
toku godina gospodin Hajnc je pustio jo� ve�i trbuh. U�av�i kroz vrata, poklonio se
duboko, onoliko koliko mu je to trbuh dozvoljavao. Uneo je �itav oblak mirisa: iz
njegove brade �irio se miris �ur�evka, a 12 torbe, pune raznovrsnih spisa, miris
nove ko�e.
195
Po obi�aju, Balder se �etao gore-dole po prostranoj radnoj sobi pregovaraju�i s
gospodinom Hajncom i diktiraju�i mu uputstva. Za sve vreme lebdela su mu, me�utim,
pred o�ima Timina slova.
Konferisao je do uve�e, do sedam �asova s raznim ljudima, �tavi�e ru�ao je za
pisa�im stolom, kao da se be�e�i od ne�ega bacio u talase rada, ba� kao �to je u
no�nim �etnjama tra�io spas od tele-snog zamora.
Po�to je napustio sobu za rad, Lin� mu postavi svakodnevno pitanje, da li da
pripremi frak ili smoking.
- Ostajem kod ku�e, - re�e Balder i po�e, ali je Lin� imao jo� ne�to da
saop�ti.
- Pre odlaska sobarica je iz stana prenela ovamo malog �kotskog
terijera. On se ve� tri dana nalazi ovde. Sta da radimo s njim?
Baldera ovih nekoliko reci dimu kao i Timino pismo. Opet je osetio ubod pravo u
grudi. Sali! Jedini svedok njihovog poslednjeg razgovora.
Ne odgovoriv�i na Lincovo pitanje produ�io je put neodlu�nim sporim koracima, kao
kad splet te�kih misli spre�ava �oveka u hodu. Lin� oseti njegovo dvoumljenje i
dodade:
- Veoma je mila, pametna �ivotinja ... Balder mu odgovori tek iz druge sobe:
- Zadr�ite je ako ho�ete ...
Ostav�i sam, sede na stolicu koja se nalazila kraj zida i nije tu bila postavljena
radi udobnosti. Nikada jo�, verovatno, nije sedeo na njoj. Sedaju�i, spustio je po
obi�aju ruke na krilo ispreplev�i prste.
- Osta�u kod ku�e, - re�e poluglasno sam sebi, kao da jo� jednom
odgovara na Lincovo pitanje.
Ali reci "osta�u kod ku�e" izgovorene sebi zvu�ale su strahovito pusto i tu�no.
Ose�ao se zarobljenikom ovih zidova, jer nije imao ni �elje, ni snage da se pojavi
u jednom od klubova, ili restorana. Naravno, to bi bilo najpametnije. Da i to
prebrodi �to pre. Sutradan vi�e niko ne bi vodio o njemu ra�una. Ali �im se prvi
put pojavi sve o�i
196
bi�e uprte u njega. Berlinska strahota jo� uvek lebdi u vazduhu, iako je �tampa
umukla.
- Osta�u kod ku�e - ponovi jo� jednom, svestan da �e mu ostanak u ku�i i samo�a
biti nepodno�ljivi, mada se poslednjih godina uvek radovao ovakvim retkim ve�erima.
Timino pismo nije mu nikako izlazilo iz glave. Jo� uvek ga se se�ao sa srd�bom, ali
sada, hodaju�i tamo-amo po sobi i pipaju�i u toku �etnje, bez ikakvog razloga,
pojedine uglove name�taja, pronalazio je za Timin postupak sve vi�e opravdanja.
Netakti�nost je sada smatrao bezazleno��u i u toj bezazle-nosti otkrivao sve vi�e
du�evne �istote i hrabrosti. Najzad, u restoranu "Au Boeuf..." rekao je sam
Timi da je En ve� sedamnaest godina njegova prijateljica. Prilikom celog ovog
slu�aja Tima nije pomislila na sramotu, poni�enje i strahotu zlo�ina�kog
dela, ve� se u prvom redu povela za ljudskom pretpostavkom da ga je ova nesre�a
duboko dirnula u srce. Ostali poznanici i prijatelji, koji su delikatno �utali ne
javljaju�i se ni u kakvoj formi, vodili su ra�una samo o njegovoj sujeti, a ne o
bolu. U svakom slu�aju, pretpostavljali su da mu je ono prvo mnogo va�nije od onog
drugog. I �to je vi�e razmi�ljao postajalo mu je jasnije da preterano delikatno
dr�anje kruga njegovih prijatelja, za njega, u stvari, predstavlja uvredu. Neko od
njih, makar samo jedan jedini, kao predstavnik svih ostalih, trebalo je da se javi
u nekoj formi. Na primer Lersten! Nalazi se u Parizu, jutros je primio od njega
jedno poslovno pismo. Da je u�inio samo toliko, da u�e u sobu, da mu pogleda u
o�i, da ga potap�e po ramenu i da izi�e ne progovoriv�i ni reci. Ovoliko bi bilo
sasvim dovoljno. Ose�ao je nedostatak ne�eg sli�nog. Svet oko njega mu se u�ini
prazan i u toj pusto�i iskrsnu mu Timin lik. Njen spokojni pogled i lep pokret,
kada zami�ljeno malo nakrivi glavu i , levom rukom obuhvata svoj potiljak.
Pri�ao je telefonu i pozvao hotel. Nekoliko minuta kasnije, Tima je podigla
slu�alicu. - Kakav program imate za ve�eras?
197
- Nikakav, - re�e Tima nesigurnim glasom, mada je bila pozvala Mezejija da
utroje odu u bioskop.
- Da li ste raspolo�eni da ve�erate kod mene? Bi�e mi milo da i va�a prijateljica
do�e.
Tima odgovori tek posle nekoliko trenutaka.
- Pri�ekajte pola minuta, moram da se dogovorim ...
- Izvolite.
Lujza je bila u kupatilu. Tima je pola minuta zami�ljeno dr�ala slu�alicu na krilu,
da bi je opet podigla:
- U koliko �asova?
- Kako je vama zgodno.
- Recimo kroz jedan �as. Nikakvo obla�enje, kod mene ne�e biti dru�tva.
Posla�u kola po vas. Do vi�enja.
Tima zakuca na vrata kupatila:
- Po�uri s obla�enjem, jer idemo na ve�eru kod Baldera.
- Zar ja? Zna� da ne�u i�i.
- Ho�e�... Ovoga puta je pozvao i tebe.
- Uostalom, Cuji se malopre javio telefonom i rekao da �e i on po�i s nama u
bioskop. Uvre-di�e se.
- Cuji? Kada bude saznao da �e� ve�erati kod Baldera od divljenja �e
pasti na kolena pred tobom.
Istovremeno Balder pozva Lin�a preko ku�nog telefona.
- Ima�u dva gosta na ve�eri.
Kada su stigle, Balder ih do�eka u onoj istoj sobi, me�u velikim goblenima, u kojoj
je njihov prvi susret u Parizu protekao tako kratko i hladno. Mo�da je ovog puta
zbog osvetljenja ova prostorija ostavila sasvim drugi utisak na Timu i Lujzu.
Balder im pohita u susret. Uze Timinu ruku u obe svoje i pravo joj pogleda u o�i:
- Ich danke vielmals Ihres Schreiben!1 S obzirom na Lujzu govorio je nema�ki.
Mnogo vam hvala na va�em pismu.
198
- Ona ve� sasvim dobro govori francuski -
primeti Tima.
- Od koga ste u�ili? - obrati se Balder
Lujzi.
- Oh, - re�e Lujza i pocrvene do u�iju, sve-
sna da sada ne mo�e da izgovori ime gospodina Berta. Balderovoj pa�nji nije izmaklo
njeno rumenilo.
- Imam dobro uvo, - re�e Lujza, - pa mi to lako ide. Verovatno me nisu zbog sluha
otpustili iz Opere, - dodade smeju�i se. Imala je zdrav smeh i srne jala se
punim ustima.
Tima se zanela posmatraju�i goblene. Balder joj redom ispri�a gde i
kada je kupio pojedine
komade.
- A ovaj? -- upita Tima pred velikim gob-lenom srebrnastih tonova, na kome je
bila prikazana srednjovekovna francuska lova�ka scena sa jelenom u skoku, psima i
vitezovima sa beretkama i kratkim
�ak�irama.
- Ovaj je iz Petrograda. Kupio sam ga prvih godina rata od jedne ruske velike
kneginje.
U�utav�i zami�ljeno i sam je posmatrao goblen, kao da su mu iskrsle sve uspomene u
vezi s tim. Platio je ovaj goblen milion i po rubalja, a vrednost mu je u najboljem
slu�aju iznosila trideset hiljada rubalja. Me�utim, i ovo je bio jedan od
trikova kao i ona partija karata sa Sivoti�em u Beogradu, - velika kneginja imala
je velikog uticaja na ratnu vladu i kupovina goblena ubrzo je urodila plodom. Za
vreme ve�ere vo�en je razgovor iz oblasti istorije umetnosti, te se ista tema
nastavila i kada pre�o�e u salon. Balder je pri�ao mnoge zanimljivosti, naro�ito o
staroj kineskoj umetnosti. U toku razgovora neko pomenu mad�ong, tu neobi�nu
kinesku igru domina, koja je posle rata preplavila �elu Evropu i koja se strasno
igrala i po budimskim vilama do kasno u no�. Neobja�njivo je zbog �ega je postala
toliko popularna, a jo� manje se mo�e objasniti za�to je posle kratkog blistanja
tako brzo pala u zaborav.
199
- U sobi za obla�enje, u me�u�inovima, uvek smo igrale mad�ong, re�e Tima.
Balder se obrati sluzi koji ih je poslu�ivao �ampanjcem:
- Imamo li u ku�i mad�ong?
- Mislim da imamo ...
Nekoliko trenutaka kasnije sedeli su za karta�kim stolom, a pred njima se gomilalo
crno-belo kamenje sa crvenim i zelenim kineskim crte�ima. Potrajalo je prili�no
vremena dok su mogli da se sete pravila igre. Sre�om, uputstvo im je tako�e bilo
pri ruci.
Igrali su s malim ulogom, ali u novac. Balder je neprestano zadirkivao Lujzu. Po
svaku cenu htede da sazna od koga je u roku od dva meseca nau�ila tako dobro
francuski. Kao da je svojom promu�ur-no��u nazreo stanje stvari. Ali ni za trenutak
nije posumnjao na gospodina Berta.
Zabavljaju�i se neprestano s Lujzom kao da je be�ao od Time.
Me�utim, za vreme igre njegove misli bile su stalno njom obuzete.
A i njegov pogled je �esto po�ivao na njoj.
- Hajdemo, vreme je, - re�e Tima posle ,. pono�i.
- Jo� poslednje tri partije, - izjavi Balder. Pro�lo je dva �asa posle pono�i kada
su Tima
i Lujza napustile Balderovu ku�u.
- Bilo je veoma prijatno ve�e - re�e Lujza u kolima.
- Da, primeti Tima zami�ljeno. Balder je u igri dobio od nje �etrdeset i devet
franaka. I to ju je pomalo bolelo.
XVIII
ba�te bil� je nek<>liko vo�ki. Ve�inom J6Zgra: ka^e i breskve, �ljive oraS
zuliak'ja�bTatPrJJa *????? Zem"a Budimskih bre�uljaka. Jabuke tek nekako �ivotare.
Drve�e se na* lo u jugoisto�nom pravcu, pokazuju�i, �ak7 kad vt
200
tar miruje, da veliki i stalni vetrovi duvaju iz pravca pili�kih bregova. Drve�e
�ije grane usled plahovitih vetrova stalno pritiskuju velike koli�ine vazdu�nih
masa, li�ilo je na nosa�e d�akova koji uvek nose teret na jednom ramenu pa im se
iskrive le�a.
Laganim koracima I�tvan je pro�ao kroz vo�njak. Ravnim kamenjem oblo�ena putanja od
kuhinjskih vrata do poslednjeg drveta iznosila je ta�no dvadeset dva koraka. Odatle
je skrenula desno ka povrtnjaku. Za svaku sigurnost, kod zaokreta bi svakom
prilikom vrhom cipele dodirivao kamen koji je jedva primetnim ispup�enjem na svojoj
povr�ini ukazivao kraj puta. �oveku koji vidi ni�ta ne zna�i malo ispup�enje na
ravnom kamenu, ali donovi na obu�i slepih vremenom postaju veoma osetljivi i oni u
svojoj odre�enoj okolini "�itaju" put, kao utan�a-nim vrhovima prstiju reljefnu
azbuku.
On pro�e povrtnjakom i u dnu ba�te sede u staru slamnatu naslonja�u, potamnelu od
sunca i ki�e. Oba psa ne�ujno su kaskala kraj njega. Kad se spustio na sedi�te, psi
se tako�e spusti�e kraj njega na zemlju. Puli zdesna, a Komondor sleva. Za�to su se
psi tako sporazumeli i nikada nisu me-njali ovaj raspored, nije se znalo. Sedeli su
i nisu se micali od I�tvana, dokle god je boravio dole u ba�ti. Samo bi okrenuli
glave i �uljili u�i oslu�kuju�i razne �umove u ba�ti tog j unskog prepodneva.
Svoj �e�ir I�tvan je polo�io na kolena, a �tap oka�io o ru�ku naslonja�e. Po�to je
bio sam, skinuo je i nao�ari. (U prisustvu drugih, a naro�ito Time, nikada nije
skidao nao�are. Jedino no�u kada bi soba bila sasvim mra�na.) �elo, obraze i prazne
o�ne duplje izlo�io je su�evim zrakama, koji mu se kao zlatni teret razlivahu po
licu.
Okru�avala ga je beskrajna ti�ina. Ispru�enu desnu ruku polo�io na glavu Komondora,
jer mada ga nije video, ipak je ta�no znao gde se pas nalazi, ti dnu ba�te, u
suprotnom uglu nalazio se p�elinjak. P�elinja krila ispunjavahu vazduh ne�nom i
slatkom muzikom. U susednoj ba�ti kosila se trava. Kada bi ba�tovan povremeno
o�trio kosu, ovaj zvuk je li�io na tu�ni zov neke neobi�ne ptice. Tu i tamo, penjao
201
se u daljini strmim putem na bre�uljak pokoji automobil. U ba�ti tre�e vile sva�ao
se penzionisani dr�avni savetnik s nadni�arima koji su kod njega radili.
Sva�ala�ki, reski Faludijev glas, koji se orio po �elom bre�uljku �inio je sastavni
deo okoline, kao izlazak ili zalazak sunca. Katkad bi vrap�ija krila frknula kroz
vazduh, lete�i iznad same I�tvanove glave. Stapaju�i se u jedinstveno, muklo i
blago brujanje, dopirahu ovamo milioni �umova prepodnev-nog �ivota Budimpe�te. Kao
daleko i tajanstveno udaranje talasa, gotovo ne�ujno, iz koga bi tek tu i tamo
poleteo uvis otegnuti zvi�duk voza, ili pisak dunavske la�e. Vazduh je bio zasi�en
jakim i prijatnim mirisima junskog jutra. Iz susedne ba�te, iz staje za krave �irio
se miris sve�eg mleka. Krupni beli tanjiri zove u cvetu, nad kojima su zujale
zlatno-zelene bube, nadaleko su isparavali svoj miris na jakom suncu. Iz zasa�enih
leja jasno se izdvajao miris mirodije.
Komondoru dosadi te�ina I�tvanove ruke, pa se ispru�i kraj njegovih nogu. Bilo je
oko deset �asova pre podne. I�tvan je mislio na Timu. To jutro primio je pismo od
nje koje mu je, kao i obi�no, gospo�a Detre pro�itala. Pismo je strpao u d�ep i
poneo ga sobom u ba�tu. Samo koliko da ga ima uza se, da ose�a kraj sebe laku
stvar�icu koju je Tima dodirnula, na kojoj je Timina ruka, pi�u�i zami�ljeno
po�ivala. Iz pisma je zra�ila Tima. I�tvanu su Timina slova jasno lebdela pred
o�ima. Iako ih je poslednji put video pre sedamnaest godina, kada mu je Tima bila
verenica. Meka, kao veo tanka slova, vidi se da ruka pi�u�i nikada ne pritiskuje
pero. Slova gotovo lebde nad sadr�inom. Da li su u toku sedamnaest godina ostarela
i ogru-bela ona laka devi�anska slova, koja su od sveg cve�a najvi�e li�ila na
spomenak? Razmi�ljaju�i o sadr�ini pisma, I�tvan je Timine redove video kroz ona
nekada�nja slova.
Kao da su njene reci ne�to krile. Kao da su ti redovi be�ali od ne�ega. Podrobno ga
izve�tava o svemu �to se s njom zbiva, pa ipak se �ini da u pismu ne pominje ono
�to je najva�nije. Idu�e nedelje
202
ima�e koncert u Bordou. A posle toga u Londonu u Albert-holu. �aj u ma�arskom
poslanstvu, soare kod nekog francuskog ministra, �ela jedna strana o bra�nom paru
Dirije s kojima se sprijateljila i koji su je pozvali u svoj dvorac u provinciji.
Pa onda bezbroj imena ljudi, koji su se I�tvanu �inili kao daleka i maglovita
privi�enja.
Balderovo ime pominjala je �e��e u svojim pismima i podrobno je opisivala svaki
susret s njim.
"Zamisli, �ena koja je ubijena u Berlinu bila je Balderova prijateljica, ali
verujem da to za tebe nije novost, jer su svakako i ma�arski listovi pisali
o tome."
A zatim izve�taj o ve�eri i partiji mad�onga.
U vezi s Timom, I�tvan ni za trenutak nije pomislio na Baldera. Zami�ljao ga je
mnogo starijim no �to je u stvari bio. A ono �to je po Timinom opisu znao o njemu,
bilo je veoma daleko od onoga, kako je po njegovom mi�ljenju, Tima zami�ljala
pravog mu�karca. Nevidljivog i nepoznatog, a samim tim do nat�ove�anskih razmera
naraslog mu�karca tra�io je negde oko bra�nog para Dirije. Zami�ljao ga je
umetnikom, ili knji�evnikom, mladim �ovekom, u svakom slu�aju ispod �etrdeset
godina.
I ta pomisao po�e da ga mu�i. Valjda prvi put otkako je Tima oti�la. Dok je ona
bila kraj njega �inilo mu se da treba da je pusti od sebe, da je udalji. Kada je
oti�la, �iveo je nekoliko nedelja od sjaja ose�anja koje samo veliko po�rtvovanje
pru�a �oveku. AH kasnije, vide�i po Timinim sve redim telefonskim pozivima i po
njenim rastrojenim, smu�enim pismima u kojima kao da je tra�ila uto�i�ta kod njega,
pa ipak se sve vi�e udaljavala, da se sop-stvena njegova �elja, - u dubini du�e on
to zapravo i nije �eleo, sve vi�e ispunjava i da se pribli�uje �as kada �e Timu
kona�no izgubiti, obuzimalo ga je ose-�anje sli�no onom kao kada je u bolnici prvi
put po�eo da biva svestan onoga �to se s njim zbivalo. Tada se obratio �efu lekara:
- Gospodine doktore, recite mi iskreno, zar ja vi�e ne�u videti?
203
Doktor mu dugo nije odgovorio, zatim mu tiho re�e:
- To vam zasad jo� ne umem re�i, sine.
Tada je ve� vi�e od dve nedelje bio li�en vida.
Ovo drugo slepilo sam je hteo, sam ga je tra�io. Verovao je da mu ne�e biti te�ko
posle tolikih godina. Ali je sada iz dana u dan sve jasnije ose-�ao da Timin
odlazak za njega zna�i strasnije slepilo od pravog slepila. Tek je sad bio svestan
u kolikoj je meri dotle svet gledao Timinim o�ima. Koliko je bilo sjaja i svetlosti
u Timinom glasu, u njenim recima. Te reci su nagonski uvek nalazile boje, forme i
linije. Kad bi I�tvan sedeo kraj pe�i, a Tima stajala kraj prozora, rekla bi:
- Kakvi su �udni oblaci. Kao da je neko velikom brezovom metlom pomeo �elo nebo.
Ili kao kad se suvi sneg o�isti sa zemlje pa ostaju bele pruge.
I sve to kao da je Tima zami�ljeno izgovorila sama sebi, ali se I�tvanu u ma�ti
namah pojavilo rano prole�no nebo, umorno i smireno posle jakih vetrova.
- Pogledaj psa, - rekla bi Tima. - Zbog �ega li je ova vrsta pulija u stvari
tamnoljubi�asta, a ne crna? I za�to ima beo prsluk na grudima? Hej, ti! Mogao bi da
opere� svoj prsluk!
Katkad bi po pola �asa govorila samoj sebi i psu. U njenom tonu prema I�tvanu
nikada nije bilo ni�eg �to obja�njava, ili pou�ava. Pa ipak I�tvan je ispred sebe
video psa kao da ga gleda svojim o�ima. Video mu je �ak i gu�u. Znao je i to da mu
je usna duplja i�arana ru�i�astim i crnim mrljama.
Uzeli su novu slu�avku. Kada su se pogodili i ona napusti sobu, Tima re�e:
- Svi�a mi se. Pomalo li�i na Lujzu. Ali ima u�e lice. Primetila sam da devojke iz
okoline u kojoj su nastanjene �vabe imaju veoma slabu kosu, boje svetlog duvana.
Lice, pa �ak i �elo joj je osuto sitnim prozra�nim pegama... Me�utim, ruke su joj
lepo izvajane. Ali, razume se, nokte se�e makazama i to tako kratko da te gotovo
boli posmatraju�i ih.
204
Odvi�i �u je od toga. I posla�u je zubaru jer joj spreda nedostaje jedan zub.
I tako bi pri�ala, govorila o svemu i sva�emu, i iz svake njene reci pomaljalo bi
se ne�to za I�tvana vidljivo. �inilo mu se, kad bi iznenada progledao i ugledao
novu sobaricu, rekao bi sam sebi: ovakvom
sam je i zami�ljao.
Gospo�a Detre je oko sebe �irila mrak. Lujzina devoj�ica, koja je sada �ivela kod
njega u potpunoj magli, bez odre�enih crta i boja. Tima je predmete i lica u�inila
I�tvanu vidljivim. Katkad za nekoliko nedelja a katkad za nekoliko meseci. Uvek je
o svemu umela da ka�e ne�to novo, �to je upravo uspela
da uo�i.
A zatim raspored sitnih stvar�ica. Predmeti su gotovo sami klizili u I�tvanove
ruke. Njegova lula i kutija s duvanom, �a�a i stolica nalazile su se gotovo na
santimetar uvek na istom mestu. A kada bi I�tvanova ispru�ena ruka tra�e�i ne�to,
zalutala, ve� bi na laktu ili ru�nom zglobu osetio jedva primetni dodir Timin, koja
bi njegovu zalutalu ruku upravila u potrebnom pravcu. Gospo�a Detre nije prime�i-
vala ovakve sitnice, nije za to imala smisla.
Otkako je Tima oti�la, sve se oko I�tvana okrenulo tumbe. No�i su tako�e postale
beskrajno puste, nedostajalo mu je Timino tiho, ujedna�eno disanje koje bi I�tvan,
kada mu san ne bi dolazio na o�i, �uo i iz druge sobe. Tiho disanje usnule �ene
bese za I�tvana najlep�a muzika. No�i su mu postajale sve strasnije. Kao da je �iv
zakopan le�ao u hladnom mrtva�kom sanduku. Katkad bi probdeo po �itavu no�. Jedva
bi do�ekao jutro, da u svanu�e progovore ptice i da se vazduh ispuni zvucima
bu�enja. Zatim je gotovo od jutra do mraka sedeo kraj radija. I oluju je voleo.
Grmljavina bi mu oslobodila du�u. Tada bi se ona vinula uvis zajedno sa nebeskim
tutnjem.
- Sta �e biti sa mnom? - pitao se I�tvan.
Pas, koji je le�ao kraj njegovih nogu, kao da
je osetio ljudske misli. Digao se, nemirno kru�io oko
stolice kao da sebi tra�i novo mesto, zatim se spustio
na stra�nje noge i tesno priljubio uz I�tvana.
205
I�tvan se naglo di�e. Uradio bi to i drugi put kada bi mu misli stigle do ta�ke da
za njega nema re�enja sem smrti. AH pomisao na samoubistvo zna�ila je za njega
obe��a��enje. Koliko god je br�e mogao pro�ao je kroz povrtnjak. Kod prvog drveta
ovla� dodirnu vrhom cipele ispup�eni kamen i posle dvadeset i dva koraka ispru�i
ruku da potra�i kvaku na kuhinjskim vratima.
U�ao je u sobu, uzeo pisa�u ma�inu i po�eo da pi�e pismo Timi.
Ton pisma bio je �aljiv i �eretski. Ni jednom re�ju je nije upitao kakvi su njeni
planovi i kad �e do�i ku�i. Iz pisma se moglo pro�itati da �ivot u ku�i i dalje ide
svojim tokom, nepromenjen i bez trzavica.
Lujza je za Timu bila, - tako je ona to napisala i I�tvanu, - kao neka �iva i veoma
udobna velika putni�ka torba, u �ije se bezbrojne pregrade mo�e sva�ta smestiti.
Razne du�evne brige i mnoge �ivotne sitnice. Brava na njoj je odli�na i ni�ta se iz
nje ne mo�e ukrasti. Postoje ljudska bi�a koja su ro�ena da predstavljaju ovakvu
putni�ku torbu. Obe �ene uzajamno behu upu�ene jedna na drugu. Tima je sve svoje
tajne delila s Lujzom. Me�utim, ove tajne behu uglavnom izvesne du�evne
manifestacije. Cesto su njih dve razgovarale i o Gerendiju. Pretresale su ga sa
svih strana. I da je znao koliko su obe �ene razgolitile sva njegova ose�anja
propao bi u zemlju od stida. Jer, Gerendi se ose�ao nadmo�niji od Time, verovao je
da Tima i ne sluti kakva ose�anja potajno gaji u sebi.
Tima je ispri�ala Lujzi i to da ju je na ve�ernjem prijemu Dirijeovih jedan mladi i
vitak �o-vek, �ijeg se imena nije ta�no se�ala, znala je samo da je nekakav vikont,
�ele no�i opsedao plahovitim i plamenim ljubavnim punudama.
- Bio je stra�no drzak, - obja�njavala je Iju-tito Lujzi, ali zatim nasmejanih
o�iju dodade:
- Veoma zgodan mladi�.
Tima je gotovo svakodnevno do�ivljavala ovakve sitne i nevine ljubavne do�ivljaje.
U istom hotelu nalazio se i holandski fabrikant �ipaka, neverovatno
206
l
crvenog lica, u kome su �ivahno poigravala dva radoznala i gladna sitna oka. Onaj
isti koji se prvog dana njihovog dolaska Ijutito bunio protiv peva�kih proba.
Holan�anin se upoznao s dvema �enama i otada postade Timin stalni vitez.
Kao svaka �ena koja prvi put do�e u Pariz, a ima novca, Tima je u njemu
procvetala. Bila je prava tvrdica i ostavljala nastranu svaku paru, kao da se
bojala da �e neka nepoznata i stra�na sila naknadno zatra�iti od nje obra�un, ili,
�tavi�e, tra�iti da joj se vrati sav novac. I sama nije mogla da veruje u ono �to
se oko nje zbivalo. Ose�ala je da ne�to nije u redu. Bila je dovoljno razumna da
sama oceni svoj uspeh. Po tonu kojim su kritike o njoj bile napisane osetila je,
mada to gotovo ni sama sebi nije priznavala, odsustvo iskrenosti. Me�utim, ni za
trenutak nije pomislila da se Balder krije iza svega toga. Uostalom, nije imala
pojma o pravim razme-rama Balderovih bogatstava i prihoda. Uspesi i slava kojima je
bila okru�ena ostavljali su na dnu njene du�e utisak da �e ljudi naposletku uvideti
svoju zabludu i da se sve to ne odnosi na nju. Zato je ce-nila novac i ostavljala
ga na stranu.
Tajna ostava namirnica u jednoj od putnih torbi jo� uvek je imala istu ulogu kao
zaliha mesa od pingvina i mor�eva ju�noj polarnoj ekspediciji, koja prelazi preko
leda Antarktika kada sunce mesecima nestaje s neba. Pa ioak je svake ne�elje s
u�asom primala ra�un hotela. Krupne cifre uvek bi upore-�ivala sa izdacima svog
malog domazluka. I to bi
je prenerazilo.
Ali uzbudljivih radosti koje pru�aju saloni �enske mode i kozmeti�ki zavodi vi�e se
nije mogla odre�i. I sama je ose�ala koliko je oni ulep�avaju, �ine blistavom i
podmla�uju. To joj je pru�alo mo� i ona je tu mo� osetila kad god se pojavljivala
me�u ljudima.
Me�utim, ona nije htela, a nije ni mogla da zloupotrebljava tu svoju mo�. Katkad bi
do kasno u no� razgovarala o tome s Lujzom. Postojala je samo jedna ta�ka po kojoj
je i prema Lujzi bila nema i zakop�ana. Sve ono �to se u njenim najskrivenijim mi-
207
slima odnosilo na Baldera. Iz Balderove li�nosti zra�ila je neka tajanstvenost i
obespokojavaju�a sila, �to i sama nije umela da objasni.
U Balderovom dru�tvu nije se ose�ala prijatno. Poku�avala je da tome na�e uzrok,
ali nije uspela. Ne�to ju je odbijalo od njega, a istovremeno i strahovito
privla�ilo. Bila bi sre�na kad bi pro�ao dan a Balder je nije pozvao telefonom.
Me�utim, posle one partije mad�onga to se retko doga�alo.
- Hteo bih da vam dam revan�, - progovori Balder sutradan preko telefona.
Partija mad�onga produ�avala se �etiri ve�eri uzastopce. Petog dana se zbog Lujze
nije odr�ala, jer je ona s gospodinom Bertom oti�la u jedan od no�nih lokala u
Latinskom kvartu, gde je do zore igrala rumbu.
Prijateljski odnos, uz peckanja i zadirkivan ja, razvio se izme�u Baldera i Lujze
do te mere da je Balder posle toga Lujzu nazivao madam Rumbadur, ne slute�i u �ijem
zagrljaju je te no�i igrala rumbu. Pravili su utroje duge izlete automobilom, ali
je Balder uvek tra�io usamljena mesta na obali mora.
Cesti boravak u Balderovom dru�tvu ispunjavao tje Timu tugom, a da i sama nije
znala da to objasni. Zelela je potajno da joj se Balder vi�e ne javlja, a kad bi se
javio �inilo bi joj se kao da joj se ispunila prikrivena �elja. Me�utim, sa svih
sastanaka s njim vra�ala bi se s ose�anjem da joj je du�a u�asno pusta i prazna.
Pomisao na Gerendija ili mladog Francuza, pru�ala bi joj vi�e spokojstva.
I�tvana i ceo svoj �ivot kod ku�e potpuno je isklju�ila u poslednje vreme iz svojih
misli. Shvatila je svoj polo�aj kao da se nalazi na odmoru. Na odmoru �iji svaki
trenutak treba iskoristiti, jer �e pro�i brzo. Me�utim, da joj je neko rekao da �e
ovaj odmor trajati ve�no, grdno bi se upla�ila. Bilo je trenutaka kada bi joj njen
doma�i �ivot iznenada i bolno iskrsavao pred o�i i tada bi je obuzimala neizreciva
�e�nja. Ali bi to uvek ugu�ivala u sebi i pomislila da �e u avgustu i onako sve
po�eti ispo�etka i da �e to onda nepromenjeno trajati mo�da zauvek.
208
Lujza je tako�e saop�tavala Timi svoje tajne. U stvari, imala je samo jednu tajnu,
ali zna�ajnu. Ve� nekoliko nedelja odr�avala je ljubavne odnose sa gospodinom
Bertom. Tirni je to bilo razumljivo, smatrala je- kao ne�to prirodno i veoma
zabavno. Saznala je mnogo �to�ta o Cujiju, te bi se katkad naglas smejala i kad je
bila sama.
XIX
Po�e�e polako da se spremaju za povratak. Prema ugovoru, trebalo je da prva dva
meseca isteknu desetog jula i Tima je pouzdano znala da ne�e do�i do produ�enja. Na
koncertu u Bordou polovina dvorane ostala je prazna, a raspolo�enje publike bilo je
osetno hladno. �ak je i Mezeji bespomo�no slegao ramenima, mada je po prirodi bio
veliki optimista. U krugu umetnika, mu�eni crnim slutnjama, upravnici pozori�ta
povukli bi Mezejija u stranu posle odr�ane generalne probe i upitali ga migom
obrva:
- No Lui, �ta je tvoje mi�ljenje?
Tada bi Mezeji svoju izgri�enu cigaru hitro premestio iz jednog ugla usana u drugi
pa bi �ire�i izme�u zuba stra�an zadah nikotina, jer je va�na sa-op�tenja kazivao
�apatom i unose�i se u lice svog sagovornika, mlataraju�i obema rukama do sitnica
izlagao da �e komad do�iveti ogroman uspeh. Bezbroj puta zavr�io bi svoje kazivanje
nekom sna�nom re�enicom - tada bi se odmakao od svoje �rtve nekoliko koraka,
posmatraju�i je nemo, sugestivnim u�arenim pogledom, da bi se zatim opet pribli�io
i osveti j avaj u�i problem s druge strane, po�eo svoje obja�njavanje iz po�etka.
Niko mu nije verovao, a svi su ga rado slu�ali.
Koncert u Bordou izazvao je u Tirni dvojaka ose�anja. Radovala se povratku ku�i i
okon�anju neizvesnosti u kojoj je �ivela. Osim toga, oslobodi�e se neobi�nog, tu�eg
i mu�nog ose�anja koje je u njoj izazivao Balder. S druge strane, u o�ima
Gerendija, Dorkoa i jo� nekolicine upu�enih, kojima je sadr-
? Osveta oru�js
209
�ina ugovora bila poznata izgle�a�e kao neuspeh, ako ne bude ugovor produ�en posle
prva dva mese-ca. Tada bi pomislila na novac koji je u�tedela i to bi je ute�ilo.
Imala je samo jo� jedan koncert u Monte Karlu. Balder se po�urio da ih povede
avionom. Ali Lujza ne htede ni da �uje. Jo� nikada nije putovala avionom, pa joj je
i sama pomisao na letenje bila nepodno�ljiva. Prema tome, dogovori�e se da Balder i
Tima krenu avionom, a Lujza i Mezeji �eleznicom.
Pro�le godine Balder je dobio novi avion, koji su in�enjeri Aeroksovih tvornica
konstruisali naro�ito za njega. Sede�i u naslonja�ama od jelenske ko�e obi�no bi
srebrnobelom ma�inom putovala sem Bal-dera jo� �etvorica: gospodin Bert, Line,
drugi sobar i pilot. Balder bi �e��e seo kraj pilota, s kojim bi se povremeno men
jao i sam upravljao aparatom, �to bi kod gospodina Berta uvek potajno izazivalo
�ivo negodovanje. Avion se gotovo uvek nalazio na putu iznad onog dela zemljine
kugle koji se naziva Evropom, ra�unaju�i tu i severne obale Afrike. Pro�logodi�nji
put u Tokio predstavljao je izuzetak. Za vreme kra�ih putovanja po Evropi, Balder
je hitno upu�ivao svoj automobil iz jednog gra�a na kontinentu u drugi. Kola bi
ranije krenula, obi�no bi ga do�ekala na svim aerodromima.
Polazak je bio odre�en za devet �asova izjutra. Ra�unali su da �e sti�i posle dva
�asa i da �e Tima posle ru�ka mo�i da se odmori pre koncerta. Osim pilota, u avion
u�o�e samo Tima i Balder.
Bilo je divno vreme, bez najmanjeg vetra. Srebrni avion se pope uvis i krenu pravo
na jug. Nisu mogli da razgovaraju, Balder je zami�ljeno gledao kroz prozor, a Tima
prelistavala ilustrovane �asopise. Vreme je brzo prolazilo.
Kad pro�e sat i nekoliko minuta, pred kraj putovanja, sva tri motora odjednom se
ugasi�e. Iznenadna ti�ina delovala je stravi�no. Avion se toliko nagnuo da su
torbica i novine s Timinog krila pale na patos. Nastupi�e u�asni trenuci. Avion se
u o�trom uglu naginjao �as na jednu �as na drugu
510
l
stranu, te su oberna rukama morali da se pridr�avaju.
- �ta j-e-e-e-e? - povika Balder pilotu i u ti�ini koja je nastupila posle bruj an
ja motora, njegov glas je zvu�ao kao da se ogromna koli�ina va-zduha, kroz koju se
jo� malo�as avion probijao kao kroz gustu masu, namah pretvorila u tanko,
neopipljivo, prazno ni�tavilo.
Pilot nije odgovorio. Svom snagom radio je obema rukama na ure�aju aviona. Zatim se
okrenuo i iza sebe pokazao na tavanicu. Po njegovom izrazu lica i odlu�nom pokretu
ruke Balder je odmah ra-zumeo o �emu se radi. Otvoriti gornji otvor, pripa-sati
padobrane! Jednim pokretom naglo je otvorio vrata na tavanici putni�ke kabine, kroz
koja je moglo da se provu�e samo jedno bi�e. O�tar i hladan vazduh prodre s fijukom
u avion. Sedi�ta su se mogla podi�i, pod njima su bili sme�teni padobrani. Sve se
to odigralo u roku od nekoliko minuta. Pilot se jo� uvek borio s upravlja�em. Avion
se sada sur-vavao nagnuv�i se u stranu, tako da se Balderov pogled kotrljao niz
prozor i zamalo nije izleteo kroz otvor na krovu. Balder zgrabi Timu i sa nekoliko
pokreta prikop�a joj padobran. U�ini to i sebi. Tre�i padobran baci pilotu pred
noge. Tih trenutaka bilo je te�ko odrediti gde se nalazi nebo, a gde zemlja. S
desna se video strahovito visok, vertikalno strmi zid zastra�uju�e visine. A na tom
zidu �etvo-rougaonici, geografski crte�i i vijugavi putevi, - to bese zemlja. Ispod
i iznad njih, kao i s leve strane svuda se prostiralo j unsko nebo pro�arano belim
obla�i�ima. Ali sve to potraj a svega nekoliko trenutaka - u�asni mrki zid iznenada
se posuvratio, kao da se svojom ogromnom, neograni�enom povr�inom sru�io natra�ke.
Nebeski svod prevrnu se zajedno s njim. Avion se odjednom zatrese, kao da se s
ne�im sudario. Krila proizvedo�e zvuk kao da su do�la u dodir s vodom. Ali taj zvuk
bese mek i udar elasti�niji. Krila su hvatala vazduh! Osetilo se kako su se grabila
od njega, ne ispu�taju�i ga. Ma�ina je Povratila ravnote�u.
211
Nekoliko minuta kasnije kotrljali su se na zemlji po ra�anom polju, �ije je klasje
dosezalo do ramena i udaralo po prozorima. Zatim, za trenutak se sve zamra�ilo, -
ma�ina je uletela u plast sena. Pre-turiv�i svojim vrhom plast, kotrljala se dalje
kao da joj ni�ta nije prepre�ilo put. Rastureno seno lepr�alo se po krilima, kroz
otvorena vrata na tavanici upadalo u kabinu. Avion se zatim glatko i bez ikakvog
potresa zaustavi.
Iskrca�e se. Samrtni�ki bled, Balder od uzbu�enja nije mogao da progovori. Ali lice
mu vi�e ne bese tako iskrivljeno kao u trenucima najve�eg straha. Pilot tako�e
isko�i i pohita elisi. On je tako�e �utao.
Balder pri�e Timi:
- Molim Vas, oprostite ...
Tima, koja nije pokazivala nikakve znake uzbu�enja odgovori samo osmehom. Njeno
spokojstvo bese gotovo neshvatljivo. Osvrnuv�i se, vide�e da se neki ljudi okupi�e
oko ma�ine, kao da su iz zemlje iskrsli. Ma�inista u zejtinom umrljanom odelu koji
je do�ao sa obli�nje vr�alice, objasni im da se nalaze u neposrednoj blizini
Taraskona, izme�u Avi-njona i Marselja.
Tima i Balder behu zauzeti �iste�i uzajamno seno sa ode�e. Oko aviona otpo�e �ivo
savetova-nje. Ljudi izmenja�e izme�u sebe stru�ne izraze od kojih Tima nije
razumela ni slovca. Ubrzo se pojavi automobil �iji voza� pristade da ih odveze u
Monte Karlo, koji je bio udaljen oko 150 kilometara.
Za �etiri �asa mo�i �e da stignu tamo.
Krenu�e.
- Jeste li se mnogo upla�ili? - upita Balder u kolima prigu�enim glasom.
- Ni sama ne znam - re�e Tima, izbegava-ju�i odre�en odgovor. Ose�ala je da bi
ovog trenutka odricanje ostavilo utisak hvalisanja. Pogledom je pratila svoje
reci, kao da je tek tada htela da ispita sebe, �ta li je ose�ala i kakav li je bio
izraz njenog lica u trenutku opasnosti.
Balder je video njeno lice. Ose�ao je da ga nikada ne�e zaboraviti. Iz njega je
zra�io �udesni nad-
212
zemaljski mir. I njeni dotle nevidljivi, iz dubine du�e ponikli osmeh blistao se na
njemu. Stoga ga obli rumen setiv�i se sopstvenog lica u �asu kad je postao svestan
opasnosti. Jo� uvek je ose�ao na srcu ujed smrtnog straha.
- Sta ste ose�ali? - upita ponovo.
- Da se ne bojim smrti, - re�e Tima jednostavno. I dodade: Ni u kakvom obliku.
- To je velika stvar - pomisli Balder posle nekoliko trenutaka.
Zatim se zagledao kroz prozor. Setio se En. Pre tri godine, na nekom zavijutku,
izme�u Londona i Dovera, skliznula su dva leva to�ka automobila u jarak i kola se
nakrivi�e na tu stranu. Situacija nije bila opasna jer su kola i�la lagano i odmah
zatim stala. Ali En je izbezumljeno vri�tala, dobila �iv�ani napad i onesvestila
se.
Balder se okrenu Timi i zagleda se u nju pogledom kao da ga je spopala neodoljiva
radoznalost da vidi njeno lice.
Tima na njegov pokret odgovori zami�ljeno i malo nasrnejanim pogledom.
"Chere Madame, imam �ast da vas Izvestim da je u smislu druge ta�ke na�eg ugovora
dana�njim danom istekao prvi dvomese�ni rok na�ih uzajamnih obaveza odre�enih
ugovorom. Smatram, dakle, da je potrebno da vas obavestim o programu rada za
slede�a dva meseca. Molim vas, da u roku od nekoliko dana izvolite otputovati u
London, jer za naredna dva meseca imam u planu koncertnu turneju po Engleskoj.
Prethodni radovi ve� su u toku, a o svemu ostalom obavesti�u vas u roku od nekoliko
dana na va�u londonsku adresu. Primite, gospo�o, izraz mog dubokog po�tovanja,
Mori� de Paraje."
Tima nije verovala svojim o�ima. Zagledala je omot da bi se uverila da je pismo
uistinu upu�eno njoj. Zatim ga jo� jednom pro�ita. Onda potr�a u drugu sobu, zgrabi
telefonsku slu�alicu, ali je odmah polo�i ne znaju�i kome da telefonira.
Sve im je ve� bilo spakovano. Sutradan ujutro trebalo je da krenu na put. Tima se
sino� kona�no
oprostila od Baldera. Pomalo je i zamerala Bal�eru �to je uobi�ajenim recima
�aljenja pre�ao preko njenog odlaska. Ovo utoliko pre, �to je u Monte Karlu pevala
pred praznim gledali�tem i uzalud su joj obja�njavali da je sada mrtva sezona. U
danima pred odlazak ovaj neuspeh je nemilo dirnu.
A sada, s pismom u ruci, ovo joj se u�ini kao prava nesre�a. Dakle, mora ostati.
Ponovo uzbu�ena, li�ena unutra�nje radosti koju pru�a uspeh, odlazak u drugi strani
grad, u drugi tu� hotel. Bila je umorna i �eljna svog doma. Ali onda je pomisao na
novac, koji je zna�io jo� druge, neo�ekivane �etiri hiljade dolara, ispuni radosnim
uzbu�enjem. Posle ovoga nije nemogu�no da �e se ugovor produ�iti jo� i za tre�e
dvomese�je. A to �e kod ku�e u o�ima prijatelja i �tampe ipak predstavljati uspeh.
Njena ose�anja men jala su se iz �asa u �as. Istovremeno je bila sre�na i nesre�na.
Po�la je u kupatilo, otvorila slavinu i pustila da joj mlaz vode curi po prstima
leve ruke, a da nije irnala nameru da pere ruke.
Kako stoji �ela ta stvar? Paraj e je gubio na dosada�njim koncertima. To je van
svake sumnje. Ali, po svemu sude�i, on za�elo ra�una s mrtvom sezonom i smatra da
�e u toku slede�a dva meseca, koja ve� padaju u po�etak sezone, nadoknaditi
gubitak. Tima se setila kritika posle prvog koncerta u Parizu, koje je otada toliko
puta pro�itala. Para je je svakako na njima zasnivao svoje nade. I stigav�i do te
ta�ke, ona se smiri.
Ostatak dana pro�e joj u tr�karanju. Razne kupovine, putna isprava, �elezni�ke
karte, ponovno pakovanje - bio je red da izvesti i Baldera, ali ga nije na�la.
I uve�e, kada je cena razgovorima ne�to ni�a, dug telefonski razgovor s I�tvanom.
Ovoga puta tri minuta produ�i�e se na devet, jer su nove �etiri hiljade dolara na
vidiku u toku razgovora posle svaka tri minuta odobravale klimanjem glave, kao da
se radilo o �ivom bi�u.
More se povuklo duboko, ostavljaju�i za sobom manja i ve�a jezerca po udolicama
dugog niza zaobljenih pe��anih bre�uljaka, koji su svakog dana usled snage plime i
oseke menj ali oblik. Povr�ina jezeraca bese mirna i glatka, ni najmanji vetri�
nije stvarao na njoj nabore.
Vazduh je bio o�tar, sladak i zasi�en mirisom joda. Pe��ana obala pru�ala se u
nedogled, bila je tvrda i glatka usled povla�enja talasa za vreme oseke. Tu i tamo
zablistali bi po njoj �iroki kosturi sipa jajastog oblika. Bili su to jedini otpaci
po prostranom, kao ogledalu glatkom �alu, sem mrkozelenih, dugih i tankih stabljika
morske trave, zamr�enih igrom talasa, od kojih se obalom �irio miris joda.
Tima zastade i pro�e pogledom po �udesnom i d�inovskom tlu prirode.
- Da li se ovde odr�avaju automobilske trke za rekord brzine?
- Ovde ba� ne, ali na sli�nom �alu - odgovori Balder. Zatim obja�njavaju�i do�ade:
- Uglavnom zato �to je �al vla�an i hladi to�-kove prilikom brzog okretanja.
Pogledajte koliko je pesak vla�an.
Balder se sa�e i dlanom opipa �al. Tima tako�e skide rukavicu. Kroz toplinu dlana
prostru]a joj s tvrdog i ugla�anog peska sve�ina morske vode.
Produ�i�e put. Daleko na pu�ini leb�elo je na vo�i nekoliko crnih ribarskih barki.
Bese radni dan, a na ovom delu engleske obale prava sezona kupanja jo� nije bila
po�ela. Vreme je bilo vetrovito i hladno; gore na obali �etali su neki kupa�i-
gosti, ali njih dvoje behu sami na nepreglednoj pe��ari. Posle kra�eg vremena
Balder progovori:
- Imate li vesti od mu�a?
- Ju�e sam primila njegovo pismo. Hvala, dobro mu je.
Tog trenutka oboma se pred o�ima pojavi I�tva-nov lik. Balder ga vide onakvog kakav
je onda se-�eo u sobi naspram njega i rekao:
- ... ne�u! Ne�u to da primim! Ona je jo� mlada; trideset i pet joj je
godina, �ivot jo� mo�e da je obe�teti za sve ovo. Bio bih istinski sre�an tek
215
kada bih znao da �e ona ... kako da vam ka�em ... kada bi nekud odletela. Kada bi
se pred njom otvorio �ivot. Kada bi se s njom ne�to dogodilo... to me ne bi
zabolelo. Saznanje da je ona sre�na, usre�ilo bi i mene. Shvatate li me?
Balder u se�anju avetinjski jasno �u ove reci. Video je Zomborovu mlitavu, krupnu
�aku koju je polo�io na sto za vreme njihovog razgovora. I jasno mu pred o�ima
iskrsnu jedva uo�ljivi, preklinju�i osmeh kojim je propratio reci: shvatate li me?
I ponovo za�u naglasak svake njegove reci:
- Molim vas, shvatite, preklinjem vas da shvatite, u�ini�ete mi dobro ako je
odre�ite i oslobodite mene. Ne mogu podneti ose�anje da predstavljam prepreku,
du�nost, tako re�i njenu zlu kob... Ne! Ne�u da budem to! Neka poku�a!
A u Timinoj ma�ti I�tvan se tog trenutka pojavio kao �to je stajao na dan njenog
odlaska, nepomi�no, na otvorenom tremu, okre�u�i glavu u pravcu odakle se �uo bat
koraka koji su se udaljavali. Tima je zastala na kapiji i jo� jednom se osvrnula.
Memo mu je mahnula rukom. A I�tvan, kao da je kroz vazduh osetio njeno bezglasno
mahanje, tako�e �.. je podigao ruku i po�eo da ma�e. Srce joj se ste�e pri ovoj
uspomeni. '
Balder posle dugog vremena opet progovori:
- Jeste li vi sre�ni?
- Jesam - odvrati Tima sme�e�i se u sebi, sa suzama u glasu koje joj natera
malopre�a�nje se�anje. Zatim se okrenu Balderu. :
- A vi?
Balder ne odgovori. Po tvrdom, vla�nom �alu < �uo se samo bat njihovih cipela,
dok oni produ�i�e put. Balder je gledao preda se, skupiv�i o�i, i na svetlosti
sunca Tima jasno uo�i na njegovom licu, oko o�iju bezbroj o�trih i finih bora.
- Ne, nisam sre�an - re�e Balder malo kasnije, ne gledaju�i Timu.
-- �ini mi se da nikada nisam ni bio. Ne verujem u ljude. I sada se pogotovu ose�am
oplja�kan. '
Za sve vreme izleta - do�li su automobilom iz Londona - ime ?? nijednom se ne
pomenu. Pa ipak '"'"'
Tima se nije mogla oteti utisku da se poslednja re�enica odnosila na En. Balder se
naglo okrenu Timi l sa�eka da im se pogledi susretnu.
- Vi ste prvo ljudsko bi�e u kome ose�am du�u koja bi bila u stanju da me ponovo
podigne. U stvari, ne bi to bilo ponovo. Ve� prvi put.
- Ja? - upita Tima zadrhtav�i. Ovih nekoliko Balderovih reci delovahu na nju kao
udar groma.
Balder bez reci klimnu glavom. Dugo su nemo kora�ali putem, ose�aju�i oboje da je
ovih nekoliko reci ispunjavalo vazduh oko njih. Ispunjavale su i prostrani, �uti
�al, obalu, ku�e na obali, nebo, more i ceo svet. Ovih nekoliko reci odletelo je u
domovinu, razrivaju�i malu budimsku ba�tu. Provalilo je i u sobu, preturaju�i i
uni�tavaju�i sve.
Prigu�ena daha Tima je i��ekivala ho�e li Bal-�er da jo� �to ka�e. U sebi je �elela
da ni�ta vi�e ne ka�e.
Me�utim, Balder opet progovori.
- Nisam religiozan. Ne verujem u boga. I ne verujem ni u kakvu zemaljsku pravdu.
Ali nema �o-veka koji bi mogao da �ivi bez �ene. Ja sam vero-vao u svoj rad i u
novac. Godinama vi�e ni u to ne verujem. Sada verujem samo jo� u vas. I preko vas u
�istotu i veli�inu ljudske du�e...
Balder u�uta. Tima nije bila u stanju da progovori ni jednu re�. Dugo su kora�ali
nemo, a onda Tima malo zastade kao da vi�e nije mogla da snosi teret sopstvenih
misli.
- Hajdemo ku�i, - re�e jedva �ujno. Okrenu�e se i bez reci krenu�e u pravcu odakle
su do�li i gde su ih �ekala Balder ova kola.
XX
Prozori londonskog hotela gledali su na prostran park. Za stolovima dvorane za
doru�kovanje se�elo je svega nekoliko ljudi, a i oni behu gotovo sasvim skriveni
iza ogromnih listova "Tajmsa". U uglu dvorane vrio je srebrni lonac nad plavim pla-
mi�kom od �pirita i prijatan miris bakalara kuva-
217
nog u mleku �irio se kroz v^duh. Ina�e, sve je bilo tako be�umno i nepomi�no kako
se moze videti samo za stolovima postavlj%um za doru�ak po londonskim hotelima.
Lujza je sedela sama Za jednim stolom i sanjivih o�iju gledala u park. Bese deseti
dan kako su se nalazile u Londonu. N3 oglasnoj tabli Albert-hola stajalo je
ogromnim slovjma napisano ime "Tima Nedej", kao da ono piedstavlja pojam poznat u
�elom svetu. .Me�utim, Po svemu sude�i London nije imao vremena da lup^ giavu zbog
nepoznatih pojmova. Veliki drveni autc%usi na sprat nisu obra�ali nimalo pa�nje
na ???????? siova pr0mi�u�i kraj njih, a ni prolaznici nisu \m voljni da
zadivljeni, ili za�u�eni zastanu pred D�inovskim crvenim slovima na
narand�asto�utoj Plakati, koja su raznovrsnim reklamama umornim c%ma londonske
ulice, zapravo bez ikakve nade, pre^0gavaie Timino ime.
O ovom je Lujza ?????�1??!? gledaju�i kroz prozor. Ose�ala je da ove piakate i �ela
Timina koncertna turneja po�inju d^ se pretvaraju u sporedne pojave kraj jednog
mnO|0 krupnijeg doga�aja o kome Tima nikada ni slovq njje progovorila, ali su njeno
zatvoreno, zami�ljeno ]jce i upadljivo �utanje odavali mnogo �ega. Uostalomj Lujza
nije imala potrebe da po Timinom �"tanju zaklju�i da ona u sebi krije neku tajnu. U
poslednje vreme, a posredstvom gospodina Berta, saznala je mnogo �to�ta o Balderu,
te bi njih dvoje skoro iskljugivo razgovarali o odnosu izme�u Time i Balder^ koji
se ne�ujno, ali u prete�im razmerama rasplit^ pre(j njihovim o�ima. Uzbu�eno i
prigu�ena daha_ ^osmatrali su razvoj doga�aja i prilikom njihovih jutarnjih susreta
�apatom bi pretresali i najmanje det^je. Lujza je dr�ala pod prismotrom Timu, a
gosPO�m Bert Baldera. Prikupljali su tako i izmenjhali svoja zapa�anja. Iz svega
toga nije bilo te�fcp da doku�e �ta 'se u stvarnosti odierava. A po njih�>om
mi�ljeniu stvarnost nije mogla da bude drugo $o: da je Tima postala Bal�erova
prijateljica.
Lujza je znala �ta se zbiva u Timinoj du�i. Pomi�ljala je na nju s puno sau�e��a i
ne�nosti, jer
je znala da je satiru te�ke misli. Poku�avala je da zamisli �ta bi ona ose�ala da
se nalazi u Timinom polo�aju. Ali i sama nije mogla da se sna�e na toj raskrsnici.
Bal�erova li�nost ostala je za nju nepoznata i tajanstvena, mada ju je gospodin
Bert ta�no obavestio o njegovoj materijalnoj situaciji. Me�utim, ba� su i ti podaci
doprineli da joj se �ivot, koji je Tima mogla da o�ekuje kao tajna ili javna
ljubavnica ovog Kreza, u�ini jo� manje vrednim. �ivot u kome novac prestaje da igra
ulogu, jer ga ima u izobilju. Ovo joj se u�inilo neobi�nim i nije to mogla ni da
zamisli.
Kroz prozor je posmatrala jaha�e koji su kasali ispod drve�a u parku. Usamljeni ili
u grupama. Stare, debele �ene truckale su se na konju, ili bi grupa devojaka i
mladi�a proletela na konjima ispod drve�a, kao �udne senke lepote i bogatstva
posma-trane kroz prozorsko staklo. Za Lujzu bese to sasvim nepoznata vrsta ljudi.
Iza njih je osetila izvanrednu otmenost i zasenjuju�i blesak materijalnog
blagostanja Engleske. Bese to svet u koji njena ma�ta sirote ma�arske udovice nije
mogla da prodre.
Gospo�in Bert pojavio se za stolom gotovo na vrhovima prstiju, kao da smatra da
ovim tihim nastupom duguje atmosferi engleske dvorane za �oru�-kovanje. Kasnije je
tako�e govorio samo �apatom, da ne probudi "spava�e", kako je s izvesnim prezirom
nazivao Engleze. Pod sli�nim okolnostima progovorio bi u Parizu svojim prodornim
glasom i objasnio Lujzi, da �ovek �to dalje po�e na istok Evrope, tim ja�e treba da
povisi ton u javnim lokalima.
Po�to se pozdravio s Lujzom, gospodin Bert spusti svoj �e�ir i otrcane rukavice na
stolicu. Pa sede i sam i trljaju�i ruke re�e;
- Tima?
- Jo� spava. Kasno je do�la ku�i, u svanu�e. Bili su u pozori�tu, a zatim na nekom
soareu.
Gospodin Bert klimnu glavom:
- �ta pri�a Tima? Da li je bilo lepo na soareu.
9.1 fl
- Nisam govorila s njom. Kada je do�la ku�i, probudila me iz najdubljeg sna i ni�ta
me nije zanimalo.
Gospodin Bert potap�a Lujzu po ruci, zatim se oprezno osvrnu oko sebe, da se uveri
nije li ko uo�io ovaj njegov prisni gest. Svoj ljubavni odnos s Luj-zom krio je �ak
i pred sobom, kao da ga je smatrao ispod svog dostojanstva. No uprkos tome, veoma
mu je prijala nova situacija.
Izvukao je iz d�epa dnevni program. Danas behu na redu zoolo�ko odeljenje Briti�
muzeja, Vik-torija i Nau�ni muzej, gde nije trebalo pla�ati ulaznice, a mogle su se
videti veoma zanimljive i pou�ne stvari. Prilikom muzejskih poseta gospodin Bert je
bio nezamenljiv. Ne znaju�i za umor, vukao bi Lujzu sobom prosipaju�i more reci,
�to s njegove strane nije bilo po�rtvovan je, ve� u prvom redu u�i-vaaje u
sopstvenoj obrazovanosti. Gospodin Bert znao je zaista mnoge stvari iz istorije
muzejskih blaga (pre polaska nau�io bi kod ku�e lekciju), a svoja kazivanja
saop�tavao prijatno i zanimljivo.
U jedanaest �asova ostavio je Lujzu me�u ispunjenim �irafama koje su zaudarale na
naftalin, po�to su se prethodno dogovorili da se u dva �asa ponovo na�tu u tremu,
pred Darvinovim spomenikom. Morao je da pohita Balderu i da mu u prepodnevnim
�asovima bude na raspolaganju. Pre polaska ostavio je Lujzi u amanet da ponovo
razgleda botani�ko ode-Ijeaje i odeljenje starina.
Ostav�i sama, Lujza se jo� nekoliko minuta zadr�ala pred staklenim ormarima sa
ogromno uveli�anim vo�tanim figurama buva, muva i stenica, ali je zatim obuze
toliko ga�enje da je pro�e volja za sva ostala muzejska �uda. Potra�i zatim stolicu
na malo prometnom mestu i sve do dva �asa dremala je uglavnom poluotvorenih o�iju.
Utvrdila je da muzej uspavljuje. Li�i na groblje, u kome su stanovnici d�ungle i
pramo�vara na neki avetinjski na�in o�ive!, ali su se odmah zatim uko�ili i ostali
nepomi�ni dokraja vremena.
- Ne razumem - re�e gospodin Bert, kada je posle dva �asa do�ao po Lujzu da je
povede na
ru�ak u jedan od Lajonsovih restorana koji su svi zaudarali na loj, - trebalo je da
obavimo niz va�nih poslova, ali se Balder nije javio.
- U poslednje vreme pona�a se veoma �udno - dodade zatim zami�ljeno. - Ni�ta ga ne
zanima, a do glave je pretrpan poslovima.
Lujza je, me�utim, mislila samo na Timu.
- Sta �e biti s tom nesre�nom �enom? Gospodin Bert naglo podi�e glavu.
- Nesre�na? Za�to? Ve�a sre�a ne mo�e da zadesi jednu �enu. Ko je bila ona?
Sta je bila? Jo� pre tri meseca! Zar si to zaboravila?
U ovih nekoliko re�enica izrazio je gospodin Bert i svoje mi�ljenje u odnosu na
�enidbu. Uostalom, to nije bilo potrebno, jer je u samom po�etku njihovog
poznanstva otvoreno rekao Lujzi da se nikada ne�e �eniti i da na to ne treba ni da
pomi�lja.
�irokim pokretom ruke gospodin Bert odma�e slanik na stolu i trenutak kasnije
izjavi:
- Za sve ima da blagodari meni. Ja sam telefonom pozvao sekretarijat Opere.
�udnovato, kakve krupne posledice mogu da imaju bezna�ajni doga�aji.
Lujza se vratila u hotel tek kasno po podne. Lagano je otvorila vrata Timine sobe,
pomisliv�i da mo�da spava.
Le�ala je na divanu, ali nije spavala. Le�e�i nauznak, desna ruka visila joj je
klonulo, nadlani-com leve hvatala se za �elo, dok je nepomi�na pogleda zurila u
tavanicu. Po polo�aju reklo bi se da je smrtno ranjena.
Lujza joj pri�e zabrinuta. Tima je znala da Lujza stoji kraj nje, ali i ne trepnu.
Lice joj je bilo bledo, a o�i gorele.
- Sta je? Sta se dogodilo?
Tima joj ne odgovori. Lujza zgrabi ruku koja je mlitavo visila. Ruka joj je bila
ledena.
- Timo ...
Tima zaklopi o�i i kao da se tog trenutka ne�to u njoj rastvorilo, ispod spu�tenih
kapaka i niz
221
bledo lice poteko�e joj suze. Lujza baci �e�ir, ��u�uri se kraj Time na divanu i
obgrli je oko ramena.
- Sta se dogodilo s tobom? - pro�apta jedva �ujno.
Tima otvori o�i i kroz gustu, zlatnu prizmu suza opet se zagleda u tavanicu kao da
joj je nekakva nevidljiva ta�ka zarobljavala pogled.
Tog trenutka Lujza je znala o �emu se radi. Pu�e joj pred o�ima da se ono �to su
ona i gospodin Bert ve� nedeljama naslu�ivali tek sad dogodilo. Smatrala je po
�enskom nagonu da je najbolje da se ovakve stvari �to pre izgovore. Blago je upita:
- Jesi li mu postala ljubavnica?
Jedva uo�ljivim pokretom Tima odmahnu glavom, ali je i ovaj neznatni pokret bio
dovoljan da joj iz o�iju kao iz prepunog suda, s obe strane poteku suze. S druge
strane, odse�ni i odlu�ni pokret glavom bese veoma ubedljiv i rastera sve Lujzine
sumnje. Zgrabiv�i Timu za rame prodrma je uzbu�eno i nestrpljivo:
- Govori! �ta se dogodilo?
I pre no �to �e Tima da progovori, Lujzi opet bi sve jasno.
Balder je napustio Timu. Do raskida je do�lo danas po podne. Ili joj je Balder dao
na znanje da se vi�e ne�e vi�ati. S u�asom i sa�aljenjem zurila je u Timu, znaju�i
�ta ovakav trenutak zna�i za jednu �enu. Odse�no, i o�igledno okrivljuju�i Baldera,
upita:
- Napustio te?
Najzad Tima progovori. Glas joj je zvu�ao kao da dolazi iz velike daljine:
- Zaprosio me...
Za trenutak Lujza se zagledala u nju, zapanjena i zaprepa��ena. Zatim joj Timin
glas skliznu niz grudi kao komad leda. Okrenula je glavu na drugu stranu i uko�eno
gledala preda se.
Shvatila je najzad sve. Shvatila je ovo najstra�nije �to se moglo dogoditi.
I�tvanov lik joj se gotovo stvaran pojavi pred o�ima.
- Danas po podne? - upita trenutak kasnije.
222
Tima potvrdi glavom. Njen pokret ostavljao je utisak kao da je odgovorila na
pitanje da li je neko umro to popodne.
- Kako se to dogodilo? - zapitkivala je Lujza koju odjednom obuze
velika radoznalost.
- Zajedno smo ru�ali. Zatim smo �etali opet po parku ...
Nekoliko trenutaka vladala je ti�ina. A onda iznenada, kao da joj je ne�to potreslo
�elo telo, Tima jeknu i podi�e obe ruke uvis, kao da je nekog tra�ila ili �elela da
zagrli. Ostavljala je u taj mah tako de-tinjski i napu�ten utisak kao onog jutra
kada se opra�tala od I�tvana, taksi ve� krenuo i psi ska�u�i po ogradi lajali
glasno i uzbu�eno, a ona se na prvom zavijutku obema rukama uhvatila za Lujzu i
pritisnuv�i lice na njenu mi�icu briznula u pla�.
Bilo je to onda kada se prvi put na�la sama sa svojini mislima o nepoznatoj
budu�nosti. Ta budu�nost se pretvorila u stvarnost, u celokupnoj svojoj stra�noj
lepoti, raspevanom likovanju i samrtni�kim patnjama.
U taj mah zazvoni telefon. Javljao se portir i saop�tio da gospodin Bert o�ekuje
Lujzu u tremu.
Lujza se iznenadi, jer se tek pre nekoliko minuta rastala od gospodina Berta.
Naslutila je da se ne�to moralo dogoditi.
- Budi spokojna, odmah �u se vratiti... �uji je do�ao ...
Pohita u trem, gde je na njeno veliko iznena�enje nije o�ekivao Bert, ve� Balder.
Mada je izgledao veoma miran, bio je upadljivo bled. Pri�ini joj se da je Balder
oslabio. Obrazi mu upali, o�i umorne i kao da je smr�ao.
- Oprostite, - re�e Balder sme�e�i se - �to upadam pod tu�im imenom. Imate li za
mene nekoliko minuta vremena? ...
Lujzi se u�ini da iza Balderove u�tivosti njegov glas ima prizvuk iskrene
poslu�nosti.
U�o�e u salon za pu�enje, u kome je samo neka starija gospo�a prelistavala
�asopise. Smesti�e se u jednom tihom uglu i povedo�e razgovor �apatom:
223
- Ose�am da Tima pre�ivljava te�ke �asove - po�e Balder, tiho pucketaju�i noktima
ispod stola.
- Da li vam je poznato o �emu se radi? - upita zatim i uperi svoj pogled u Lujzu.
- Jeste ...
- Utoliko bolje, to �e mi olak�ati ovaj razgovor. Te�ko mi pada da govorim o toj
stvari.
Ali ipak po�e da govori, jer u takvim trenucima mra�ne i usamljene reci sa dna du�e
�ude za vazduhom i svetlo��u.
Pre ili kasnije u �ivotu svakog �oveka ra�a se ovakvo ose�anje i �to kasnije,
utoliko je dublje i zna�ajnije za �ove�ju sudbinu.
Pokretom ruke, na deset koraka zaustavi kel-nera koji im je prilazio preko debelog
�ilima, dade mu znak da ne �eli ni�ta.
U toku razgovora �e��e se zagledao u tavanicu, kao da je �eleo da izbegne Lujzin
pogled.
Ovaj krupni i tajanstveni �ovek izgledao je Luj-zi tog trenutka veoma �ove�an.
- Dogovorio sam se s Timom da svaki na� dalji korak zavisi od razgovora s njenim
mu�em. Poznat mi je stav njenog mu�a o ovom pitanju, pa je to bio jedan od razloga
�to sam mogao da joj se pribli�im. S druge strane, bilo bi nezgodno da to saop-�tim
Timi. Ona to mora sama da dozna od svog mu�a. Pravo da vam ka�em, prili�no sam
uznemiren. Kada sam se danas po podne rastao s Timom, u�inilo mi se da joj
re�avanje tog pitanja pada mnogo te�e no �to sam zami�ljao. Znam da ste vi njena
najbolja prijateljica i da u izvesnim pitanjima znate o njoj vi�e od mene. �ta
treba da se radi? Ho�e li se Tima resiti na tako krupnu odluku?
Postavljaju�i ovo poslednje pitanje, iz Baldero-vog pogleda zra�ilo je neprikriveno
strahovanje, kao da je od Lujze o�ekivao oslobo�enje ili smrtnu presudu.
- Njoj to ne�e biti lako... - re�e Lujza, izbegavaju�i direktan odgovor.
- Sta mi savetujete?
Lujza slegnu ramenima, desnom rukom �vrsto se nalakti na levi dlan, a ka�iprst
pritisnu o zube. Ovaj
224
pokret bese kod nje znak da je utonula u duboko razmi�ljanje. Tog trenutka htela je
da bude veoma iskrena i veoma po�tena. Kako u odnosu na Timu i I�tvana, tako i
prema Balderu.
Najzad progovori:
�- Ako �elite da zadr�ite Timu, nemojte je pustiti ku�i. Ja je dobro poznajem, ne�e
imati snage da se vrati. A to mo�da ne bi bilo dobro za vas oboje. Govorite prvo vi
nasamo s I�tvanom ...
Balder zami�ljeno klimnu glavom. U sebi je i on pomi�ljao na ovakvo re�enje. Po�to
mu je Lujza dala isti savet, on se o�igledno smiri. Pucketaju�i noktima pod stolom,
progovori prigu�enim glasom:
- Da... To �e biti najbolje... Sutra odlazim u Budimpe�tu ...
Trenutak kasnije produ�i:
- Voleo bih da ...
Osetiv�i �ta Balder ho�e da ka�e, Lujza upade:
- Pripazi�u dotle na Timu. Putujte i budite spokojni.
Balder se di�e.
- Mislim da bi bilo izli�no da Tima zna za ovaj na� razgovor ...
- Da... naravno ...
Oprosti�e se i Lujza se �urno vrati u Timinu
sobu. Zatekla ju je u mnogo pribranijem raspolo�enju.
Gotovo ravnodu�nim glasom upitala je Lujzu:
- Sta je Guji hteo?
- Pozvao me u bioskop, ali sam ga odbila. Pravo da ti ka�em, katkad mi je
dosadan. Ali nas dve bismo mogle da odemo. Jesi li raspolo�ena za to?
- Mo�emo - re�e Tima, sre�uju�i ne�to po sobi, glasom iz koga se moglo zaklju�iti
da su joj misli odsutne.
Povedo�e razgovor o bezna�ajnim stvarima, ali i u nehotice prigu�enoj jasno�i
njihovih reci stalno se ose�alo prisustvo velikog pitanja, kao tajni i sna�ni
otkucaj srca.
Nije pro�lo ni nola �asa kad ponovo zazvoni telefon. Tima uze slu�alicu, jer
postoje trenuci kada osetljivi nervni sistem predose�a kome je upu�en telefonski
poziv.
Osveta oru�ja
225
Lujza'neupadljivo napusti sobu, ali je kroz od�krinuta vrata �ula treperenje
Timinog glasa.
Razgovor bese veoma kratak. Lujza �u Timin glas koji je bio smiren i jasan,
�tavi�e, kao da je iz poslednje re�enice izbijao zra�ak svetlosti.
- Sre�an put! - re�e Tima pre no �to �e spustiti slu�alicu.
Lujza se vratila u sobu:
- Balder?
- Da.
- Sta ka�e?
- Upitao me da li bih pristala da prvo on govori sa I�tvanom.
Lujza joj �ustro upade u re�:
- To bi bilo najbolje. Tima slegnu ramenima.
- Katkad mi se �ini da se sve ovo u stvari i ne doga�a sa mnom...
Balderov avion krenu u osam �asova izjutra sa Krojdonskog aerodroma. Sem pilota u
avionu se nalazio samo Balder. Neda\rni slu�aj prinudnog spu�tanja i u�asni trenuci
smrtnog straha koji je tada osetio, toliko ga potreso�e, da je �itavu nedelju dana
i talesno patio od posledica. Pod obi�nim okolnostima, posle ovog slu�aja svakako
vi�e ne bi seo u avion. Strah od smrti veoma je mu�no ose�anje i kome ono jednom
prohuji kroz �ivce, te�ko ga se osloba�a.
Balder koji se tada u avionu prvi put u �ivotu na�ao u ozbiljnoj opasnosti, na
�udan na�in se izle�io od te boljke. Timina smirenost i blistav pogled pro-struja�e
mu celim bi�em. Otada je mnogo razmi�ljao o tome. Ova �ena podarila mu je mo� da se
vi�e ne pla�i smrti. Tek tada je shvatio smisao nekih re�enica koje je Tima u
po�etku njihovog poznanstva izgovorila u restoranu "Au Boeuf a la Mode":
- Ja jasno vidim cred sobom,put...
Kraj puta je smrt. Treba sa.gledati i smrt. Treba je voleti. Smrt je dobra i tiha.
Potrebno je samo da
226
budemo sre�ni da nismo �iveli uzalud i da ostavljamo za sobom ne�to �to je lepo i
�isto.
Balder je ve� nekoliko dana nosio u sebi ovo saznanje. Timi je dao od sebe ono �to
je u njemu bilo naj�istije i najbolje. Ve�i dar nije mogao da joj pru�i. Posle toga
mogao je i da umre. Ranije se u avionu nikada nije ose�ao ugro�en. Sad je bio
svestan opasnosti, ali je se nije pla�io. �e�nja za smr�u progovorila je tiho,
blago i prijateljski u njegovom srcu.
Posle devet �asova preleteli su francusku granicu, a u podnevnim �asovima se ve�
nalazio iznad sne�nih planina Tirola. U dolinama ve� se rascvetalo leto, a po
gle�erima i vrhovima planina preliva se sneg. Samo na jugu, nad Jadranom, bilo je
nekoliko obla�aka. I svuda, na sve strane blistav sjaj. U toj bujici ble-�tave
svetlosti plovilo je gore, u visini, aluminijumsko telo aviona, kao si�u�na,
plamena ta�ka.
I�tvan Zombor je tog trenutka u ko�ulji, sa slam-nim papu�ama na nogama sedeo u dnu
ba�te, sklo-niv�i se od velike vru�ine pod orahovo drvo. Katkad bi psima dobacio
koju re�.
Uve�e u �est �asova gospo�a Detre doviknu mu s kuhinjskih vrata:
- I�tvane, na telefon!
I�tvan se di�e sa stolice i povika sa svoj e strane:
- London? - razotkriv�i se ovim uzvikom.
- Ne, odavde iz Pe�te ...
�uv�i ovo, on uspori korake. Lagano, gotovo i suvi�e sporo vrati se u ku�u. Uze
slu�alicu namr-�tiv�i se:
- Halo ...
- Ovde Henrik Balder... Da li se se�ate mog imena?
- Oh da, da ... Nalazite se u Pe�ti?
- Samo za kratko vreme. �eleo bih da se vidim s vama. Da li bismo mogli posle
ve�ere?
- O�ekujem vas s velikim zadovoljstvom ...
Njegov glas oda�e uzbu�enje koje ga je pro�imalo. Predose�ao je da Balder ho�e da
govori s njim u vezi s Timom, ali istinu ni izdaleka nije naslutio. Pomislio je da
Balder �eli da mu iznese na kakav je na�in ispunio njegov nalog. Jer, treba imati
na umu
IS'
227
da je on Balderu u neku ru^u izdao nalog. Sad �e doznati istinu. Balder svakako zna
sve o Timi i sad smatra svojom du�no��u da ga o svemu podrobno obavesti.
Oko deset �asova sedeli Su u maloj sobi jedan prema drugome, kao pre tri meseca
kada je Balder do�ao Timi na �aj.
Prozor je ovoga puta bio otvoren, napolju je junska no� bila ispunjena Srvezdama, i
cvr�anjem zrikavaca. Dim cigara plovio je u plavoj traci od elektri�nog osvetljenja
u tamu s one strane prozora. Razgovarali su ve� punih �etvrt �asa. Balder je stigao
do krajnje ta�ke.
- Mogu da zamislim, koliko joj u�asno te�ko pada da o ovom donese odlu_ku. Po mom
mi�ljenju, njeno du�evno stanje je takv^o da nije u stanju da se odlu�i. Zato sam
se ja primao da obavim ovaj razgovor ...
Sve do ovog trenutka B aider je govorio o sebi ' kao o nekom tre�em licu. I�tvan
nije imao pojma ko je onaj mu�karac na koga je nai�la Tima.
Balder produ�i:
- Primio sam se ovog te�kog zadatka, jer ose-�am da je ovo nastavak onogja o �emu
smo nas dvojica proletos razgovarali. Ne ^nam nisam li �rtva zablude? Sta ste vi
podrazume Vali kada ste mi rekli, da biste smatrali dobro�instvom kad bi...
- Da, rekao sam to.
Zavladao je dugi tajac. Is�tvanova ruka po�ivala je nepomi�no i gotovo be�ivotno na
stolu. Njegov lik iza crnih nao�ara ni�ta nije od avao, ali je Balder jasno osetio
da je tog trenutka 1stvanovo srce lagano i ne�ujno prepuklo. Osetio je tofc ? ne�to
tome sli�no. Skrenuo je pogled s I�tvana zijre�i u vazduh i oko mu zape na donjem,
zaobljenom Vrhu jeftinog sve�njaka od bronze, s koga je na plavog svilenom gajtanu
visio stari red igara s nekog ba*ia.
Posle du�e pauze, I�tvari malo podi�e glavu i upita su vim glasom:
- A ko je taj �ovek?
- Ja - odvrati Balder tiho.
228
- Vi?
Balder klimnu glavom, ali I�tvan to nije mogao da vidi, on ponovo upita:
- Vi?
- Da, ja.
I�tvan po�uta malo, pa zatim, kao vi�e sebi progovori:
- To me veoma iznena�uje...
- Zbog �ega?
I�tvan ne odgovori. Oko usana mu zaigra jedva primetan osmeh. Nije �eleo da oda
koliko mu je tog trenutka laknulo. Balder je star �ovek. Bar njemu se tako �ini.
�ovek koji je za sobom ostavio �ivot. Neko nad kim on ima preimu�stvo s onih deset
godina, koliko je bio mla�i od Baldera. Da se Tima udaje za �oveka njegovih godina
ili mla�eg ... po svoj prilici to ne bi mogao da oprosti sudbini. Ali Balder, to je
drugo. Mu�no ose�anje ljubomore i mu�ke zavisti, koje je krio i sam pred sobom,
odjednom i��eze iz njegove du�e. Kako je to stra�no, pa ipak je tako. Zar Balder?
Ovaj �ovek od pedeset �etiri godine ne �eli Timino telo ve� du�u.
- Zbog �ega? - ponovi on pitanje koje mu je Balder postavio s puno
pre�ostro�nosti, da se ne oda. - Verujte mnogo sam razmi�ljao o Timinoj sudbini.
Znao sam, �tavi�e, �eleo sam da se ne�to dogodi s njom, ali sam to zami�ljao
druk�ije. Va�e reci beskrajno, beskrajno su me umirile ...
Ote�u�i, dva puta je ponovio re� beskrajno, da bi zvu�ala �to ubedljivije.
- Re�i �u vam za�to. Vi niste vi�e mla�i. �ivot i ljubav �esto su samo
pustolovine. Ose�am da ovo nije pustolovina . ..
- Ne, to nije pustolovina... - re�e Balder prigu�eno.
- Pisa�u Timi - progovori I�tvan opet. - �ini mi se da �u joj mo�i pru�iti
pomo� da prebrodi te�ke �asove. Ona ima osetljivu du�u, mo�da i suvi�e
osetljivu ... Ali �u uspeti da je ube�im.
Balder se di�e. �uv�i �kripu stolice I�tvan ta-ko�e ustade. Balder htede jo� ne�to
da ka�e, ali
229
mu se zatim u�ini da je svaka re� izli�na i da ovi trenuci �utanja kazuju sve.
Rekao je samo:
- Do vi�enja ...
I�tvan mu pru�i ruku. Istim onim �udnim neodre�enim pokretom kao onda, prvi put,
kad je stajao kraj klavira. I�tvan malo zadr�a Balderovu ruku.
- Ho�e� li je u�initi sre�nom?
- �ini mi se, ho�u! - re�e Balder.
I^tog trenutka verovao je u ono �to je izjavio.
I�tvan je sve do predsoblja ispratio Baidera. Putem izmenja�e jo� nekoliko
pribranih tihih reci.
Sutradan ujutro Balder se avionom vratio u London.
XXI
Pro�av�i ujutro kroz malo predsoblje, Tima ugleda beo �etvorougaonik koji se
svetlio na debelom tamnocrvenom �ilimu. Po velikim londonskim hotelima pisma su se
proturala kroz pukotinu na vratima. Po obliku omota odmah poznade da je pismo od
I�tvana.
Skupiv�i oko sebe doma�u haljinu �mugnu u kupatilo i zaklju�a za sobom vrata. Lujza
je jo� spavala.
U kupatilu joj srce po�e tako sna�no da kuca da se sru�i u naslonja�u od trske,
za�muri i dugo ostade bez daha, kao da je posle vremenski i prostorno beskrajnog
tr�anja stigla ovamo na osmi sprat engleskog hotela i kao da joj je tek u posled-
njern trenutku uspelo da zaklju�a vrata kupatila ispred svojih gonilaca.
Otvoriv�i o�i, osvrnu se po kupatilu kao da ga je prvi put ugledala. Po niklovanim
pre�agama, blistaju�i od �isto�e, visila je �itava izlo�ba ubrusa i �ar�ava. Na
hladnom gumenom podu prostirao se meki, �i�ani, srebrnasti �ilim od vune iz koga je
zra�ila toplota kad bi bosim nogama gazila po njemu. Jutarnje sunce presijavalo se
beli�asto po reckavom prozorskom staklu. Vladala je ti�ina, jer su u ovo
230
doba u hotelu svi jo� spavali. Mirovale su i vodovodne cevi, a ni zujanje dizalica
nije jo� prodiralo kroz zidove.
Tima se ose�ala kao da se nalazi sama samcata u �elom svetu. Iz zidova hotela i
predmeta u kupatilu, odjednom po�e da struji neka ledena hladno�a. Sa ubrusa pogled
joj zaluta do bokala s vodom koji je stajao na staklenoj polici, ispod ogledala,
pogleda ga kao da ga poziva na odgovornost zbog �udnog i neobi�nog oblika.
Dr�ala je u ruci pismo, ali ga nije ni pogledala. Nije ni razmi�ljala �ta sadr�i.
Spustila je pogled, gotovo bez i jedne misli, na ponoru koji �e da joj otvori ovo
pismo. Ma �ta u njemu bilo.
Ma �ta pisao I�tvan, ma kakva bila njegova odluka, ambis se otvorio i za nju se
vi�e nikada ne�e da zatvori. Treba da donese odluku pre nego �to otvori pismo. Pre
nego �to nagrnu slova, reci i re�enice i zarobe njene uzburkane misli. Poznavala je
sebe i znala da �e bez odupiranja da pusti da je ove reci okuju i vrate u mra�nu
tamnicu svog pre-�a�njeg �ivota, kao begunca. Ili �e je mo�da i�ibati i umesto da
je prikuju - zanavek oteraju. Nije mogla tog �asa da sagleda I�tvanovu du�u.
Odugovla�ila je kao da se u�asavala od pomisli da �e se njena sudbina odlu�iti u
roku od nekoliko trenutaka. Okretala je pismo lagano, izme�u prstiju, i dugo
zami�ljeno posmatrala dve crvene ma�arske marke s likom Franca Lista.
Zatim naglim pokretom pocepa omot. O�i joj se za�ari�e upiru�i pogled u slova
pisana ma�inom.
Evo �ta je sadr�avalo:
"Draga Ma�ko! Henrik je sino� bio kod mene.
(Timu zbuni prva re�enica. �injenica �to je I�tvan svojom prvom reci Baidera nazvao
Henrikom, u�ini da joj je odjednom sve postalo veoma jednostavno. A i dalji ton
pisma bio je takav da namah i��eze ponor koji se jo� malo�as otvorio pred njom.
Sle�e�e re�enice li�i�e gotovo ceo problem one plamene toplote. Ispunjava�e je
hladnim razo�aranjem, a istovremeno i smirenjem. I u njenoj du�i krilo se
231
ose�anje koje nije moglo da podnosi da postoji mu�karac koji je se dobrovoljno
odri�e.)
"Prve reci, - produ�i I�tvan u pismu, - koje ti ovog trenutka upu�ujem: Hvala ti za
onih sedamnaest godina koje si mi dala od svog �ivota. Ti mo�da nisi ni pomislila,
ali ja sam uvek ose�ao, �ega si li�ila sebe kada si mi pru�ila tako nat�ove�anski
poklon. Ti sebe nisi poznavala. Uvek si bila ve�a, a to si i sada, no �to si sebe
videla. Re�i �u ti sad: U toku sedamnaest godina uvek me je potajno gu�ilo ose�anje
da primam od tebe ne�to na �ta nemam pravo. Tvoj �ivot, mladost i lepotu koji kraj
mene prolaze u mraku i za�elo prolaze zanavek. Nemoj misliti da sam sentimentalne
du�e, nisam se ni ja bez revolta predao sudbini u ruke i da si me napustila onda
kada si mi bila najpotrebnija, mo�da bih te bio prokleo i preko tebe ceo svet. Bez
sumnje tada bi izvr�io samoubistvo, kao Pista Degei. Ali ti si ostala kraj mene i
oduzela mi pravo da budem buntovnik. Zato sam se bunio samo jo� protiv sebe samog,
- zbog tebe. Da mi je ostala ma i najmanja nada da �u mo�i ne�to da postignem,
stvorim, da ti tako vratim sve, manje bih se jeo, ali na to nisam mogao ni da
pomislim i ostao sam sam sa saznanjem da ti radi� i bori� se, a ja nemo�no sedim u
ovom glupom ropstvu. Potajno uvek sam �eleo da �ivot do�e po tebe i da ti vrati sve
ono �to ti ja nikad, nikad ne�u mo�i da dam.
S ovakvim mislima u glavi saslu�ao sam sve �to mi je govorio Henrik i u�inilo mi se
da je sudbina prema nama oboma bila pravedna. Ne bih mogao da se pomirim s mi�lju
da �u te zanavek izgubiti i verujem da i ti to ne �eli�. Iz Henrik ovih reci
zaklju�io sam da i on na to ne pomi�lja. Do�i �e� kod mene onoliko puta godi�nje
koliko ti vreme bude dozvoljavalo, a kada sam ga ispratio Henrik mi re�e da sebe
smatram stalnim gostom va�e ku�e i va�eg �ivota, te ti ovim stavljam do znanja da
prihvatam poziv i da �u vam se u tolikoj meri obesiti o vrat, da �ete naposletku
po�eleti da odem do �avola, no ja o tome ne�u da vodim ra�una, jer bih ja, dragi
9. S 9.
moj Ma�ko, u ovom na�em zemaljskom �ivotu �eleo da mogu da slu�am �to �e��e tvoj
glas."
(Kod ovih redova Timu proze o�tar bol. Znala je da u svemu tome nema ni trunke
istine. Poznavala je I�tvana. Napisao je sve ovo da bi joj olak�ao �elu stvar. Reci
su govorile drugo, a upravo kroz njih ona prozre stvarnost: nema povratka I�tvanu.
Videla ga je obavijenog stra�nom usamljeno��u malo oborene glave gde sedi u dnu
vrta. I�tvan u Balderovoj ku�i? On to nikad ne bi bio u stanju.)
"Sto se ti�e re�enja samog pitanja voleo bih da to protekne za te �to
jednostavnije. Henrik je pomenuo da bi hteo s tobom da krene na du�e putovanje po
inostranstvu, i da biste poveli i Lujzu. Smatram da bi to bilo veoma povoljno
re�enje, mislim da bi i za te bilo dobro da vidi� svet. Za vreme dok se bude�
bavila na putu, mi �emo ovde u ti�ini okon�ati brakorazvodnu parnicu, i ukoliko
nema� ni�ta protiv, uzeo bih Jo�ija Alma�ija za advokata.
Posle ovog ostaje samo jo� jedno pitanje: �ta �e biti s na�im doma�instvom. Mada to
nisam pokrenuo, Henrik pomenu i to. Da budem iskren, ne bih �eleo da napustim ovu
ku�u, te mislim da Viola i ja i ubudu�e ostanemo u njoj. Sto se ti�e �ivotnih
tro�kova, Henrik re�e da ih on uzima na sebe. Tri stotine i �ezdeset pengea mese�no
bilo bi potpuno dovoljno. Nisam upoznat s Henrikovim materijalnim stanjem, ali
pretpostavljam da to za njega ne bi bilo neko naro�ito optere�enje. U stvari, ne
radi se tu o meni, jer ja svakako ne�u vi�e siti odela, a u Operi �u, nadam se, i
ubudu�e dobij ati besplatne ulaznice, nego se radi o Violi, o ku�i, o slu�avci, i o
psima. Sve ovo pi�em samo zato da bih te o svemu potpuno umirio i da ne misli� da
glupo smatram da mi je ispod �asti da me drugi izdr�ava. Henrik re�e jo� i to, da
�e pre svog odlaska predu-zeti potrebne korake kod neke pe�tanske banke. Dakle, i u
tom pogledu ne treba da brine�."
(Pre odlaska Balder nije otvorio teku�i ra�un na I�tvanovo, ve� na ime gospo�e
Detre.)
"Iskrsnulo je me�u nama i pitanje da li je potrebno da pre odlaska na veliki put u
inostranstvo do�e� ku�i. Sto se ti�e obavljanja poslova, bilo bi po mom mi�ljenju
suvi�no, uostalom ako mene pita�, re�i �u ti: nemoj da do�e�. Ne, ni �ivim recima
ne bih mogao da ti ka�em, pla�im se da bi na� susret li�io na opra�tanje; ja,
me�utim, kao �to ti je poznato, oduvek sam mrzeo da se opra�tam, pa ne �elim da to
�inim i sad, jer se ne rastajem s tobom zauvek. Kad se bude� vratila, susret �e nam
oboma biti lak�i.
Gore glavu, dragi moj Ma�ko, �eleo bih da mi pre odlaska na put napi�e� vedro i
zadovoljno pismo. Porazgovara�u s Jo�ijem Alma�ijem, postoji li kakav zakon po kome
bih mogao da te usvojim da mi bude� k�erka, jer zami�ljam da �u te po povratku
uzeti na krilo i tra�iti da mi ispri�a� �ta si sve videla �irom sveta. Pi�em ovo,
razume se, u �ali, ali ima u tome i dosta istine: jednom davno rekao sam ti da meni
vreme prolazi druk�ije, vama leti, kod mene spoti�u�i se geguca, va�a godina za
mene predstavlja deset godina, te na taj na�in mogao bih da ti budem ne samo otac
ve� i de�a.
Zeleo bih da me se takvog se�a�, .da me kao takvog sa�uva� u svom srcu i da mi se
jednom takvom vrati�. I ja te tako zami�ljam, jedino moje drago dete, i od sveg
srca �elim da bude� sre�na, �to je opet samo�ivost s moje strane, jer to i za mene
zna�i sre�u.
Henrika i Lujzu pozdravljam, grlim.
Tebi milion poljubaca, uvek tvoj stari
Puca"
Na kraju pisma nalazio se i mali post skriptum.
"Budi raspolo�ena!"
Pro�itav�i pismo, Tima ga bri�ljivo vrati u o-mot. Suvih o�iju zurila je preda se
progutav�i pljuva�ku, kao da joj se u grlu nakupila sva gor�ina �ivota. U
razgrnutoj doma�oj haljini jasno joj se po obna�enom grlu ocrtavala linija gutanja.
Di�e se i lagano vrati u svoju sobu. Vodila je ra�una da ne probudi Lujzu, jer joj
se sve ovo u�inilo
nestvarno kao san, pa bi je iznenadna ljudska re�, vra�aju�i je u stvarnost,
uspunila u�asom.
Vratila se u postelju. Obuze je �udna obamr-lost. Postade svesna ne�ega �to nije
mogla ni da zamisli: du�evno se odvojila od I�tvana i ovaj rascep pro�ao je mnogo
jednostavnije i lak�e no �to je zami�ljala.
Ali telesno razdvajanje nikako nije mogla da zamisli. Ona, koja nikada nije
pripadala drugom mu�karcu, obrela se drh�u�i i s u�asavanjem da za nju po�inje nov
telesni �ivot, kraj �oveka koji vidi. Ose�ala je u tome neko zastra�uju�e i u�asno
obelo-danjivanje i to utoliko strasnije, �to je Balder, prilikom njihove prve
zajedni�ke ve�eri, otvoreno govorio o tome. Tada to pitanje nije bilo stra�no, �ta-
vi�e, zanimalo ju je da sebe ispita, kao �to to obi�no biva kada neko drugo lice
otkriva na�e bi�e.
Ali sada, po�to joj je sve ovo u stvarnosti predstojalo, obuze je u�as.
Le�ala je obamrla u postelji i ta obamrlost strujala je iz I�tvanovog pisma, koje
je gurnula pod uzglavlje. Postelja, soba, pa i �itav ogroman hotel, lagano se
digo�e uvis zajedno s njom. Isprva za-plovi�e, a zatim besomu�no jurnu�e kroz
vasionu. Naposletku i vazduh po�e da huji oko nje, mada to bese samo potmulo
zujanje dizalice koje je pro-diralo kroz zidove.
Utonula je u �udan polusan, kojim se umorni �ivci uspavljuju posle velikih napora.
Nema svezi je zore od londonske. Ali ta sve-�ina traje svega nekoliko �asova. Rano
jutro �ini nam se tako sve�e i �isto, jer su dani i ve�eri ispunjeni dimom, �a�i i
isparenjem benzina. �ovek iz provincije ili s planine, gu�i se u toj atmosferi.
Me�utim, posle pono�i, kad prestane saobra�aj, - London shvata ozbiljno no�ni mir i
pretvara se u d�inovsko selo kome nedostaju samo lave� pasa i kukurikanje petlova.
U ovim tihim, poznim no�nim
9.3*
�asovima, u Londonu s tri strane struji morski va-zduh. Ne�ujno nailaze Atlantski
okean, Severno more i s juga gospo�ica La man�, i obave veliko spremanje u prljavom
vazduhu, kao da ih je sam lordmer najmio za ovaj posao. Sieseni i zimi magla ne
propu�ta no�ne posetioce, ali leti oni savesno vr�e svoju du�nost, te prvi zraci
sunca likuju na �istom vazduhu i nadaleko se blistaju po limenim kantama za mleko,
kojima su u rano jutro preplavljene ulice.
U to doba slatki, blagi miris mleka �iri se praznim i pustim londonskim ulicama.
Ali oko �est �asova Bromptigon rodom, kao da leti preko livade, pojuri prvi
motocikl, opijen slobodom brzine, jer je ulica prazna. �isti miris mleka pome�a se
s crnim velom benzinskog dima, u roku od nekoliko minuta kao da iz zemlje ni�u
automobili, nailaze bez prestanka, sve vi�e ih je, ri�u i pu�taju vreli dim, - i u
ovom krdu crnih bikova pojavljuju se kao stra�no ugojene �irafe �areno-crveni
jednospratni autobusi, o�ivijuje d�ungla d�inovskog velegrada, a blagi �isti miris
mleka be�i, kao pla�ljiva, u plavi�asta vela uvijena vila londonske zore. Prodavci
novina i prosjaci zauzimaju svoja mesta na plo�niku. Po sporednim ulicama, s
pragova beskrajno jednoli�nih porodi�nih ku�ica penu�aju�i se curi sapunica, -
svuda se pere pod - prvo se umivaju ku�e, a zatim, istog �asa, nekoliko miliona
mu�karaca stoji pred ogledalom sapunjaju�i obraze.
Kraj visoke, crne gvozdene ograde Haj d parka uputi�e se dva �oveka u pravcu
Albert-hola, �ija se ogromna kupola oblo�ena zlatnim mozaikom presijavala na
jutarnjem suncu kao vrh neke neobi�ne ruske crkve. Jedan od ove dvojice nosio je na
ple�ima le-stve, a drugi vedro s tutkalom i ogromni smotuljak plakata. Zaustavi�e
se pred plakatom velikim kao ku�a s koga je dre�alo ime TIMA NEDEJ, i zale-pi�e
preko njega druge oglase. Za tren oka zbrisa�e Timino ime s pro�elja Albert-hola.
Na novom plakatu bese ispisano da se program men ja i da �e u �etvrtak nastupiti
�elista svetskog glasa.
Balder je �eleo da se Tima odrekne svog umet-ni�kog poziva. Pla�io se u po�etku da
mo�da ne�e da pristane, ali nasuprot tome Tima je nalazila da se to po sebi razume.
Balderova �elja u�inila joj se kao poklon.
Mezeji, koji je nanju�io �ta se sprema izme�u Time i Bal�era znaju�i ujedno da su
bogati ljudi katkad potpuno neura�unljivi kad gaze ne�nim pute-vima �ivota,
neobi�no se uzbudi pri pomisli da je najzad u njegovom �ivotu nastupio trenutak,
kojim �e, za sva vremena, da sebi obezbedi sre�u. Nije mogao da podnese pomisao da
�e se Lujza, ubogi �avo kao �to je i sam, uhvatiti i zadr�ati na zlatnom brdu, a da
se on iz velike pustolovine vrati praznih ruku.
Sutradan, po�to mu je saop�teno da se Timin koncert ne�e da odr�i, pojavio se u
Balderovom hotelu. U�av�i u njegovu sobu pokazao se toliko oja�en, kao da ga
nikakav novac na svetu ne mo�e da ute�i, a na licu mu je pisalo da za tu svoju
nesre�u okrivljuje Bal�era.
Ispri�ao je zbrkanu pri�u o nekakvoj svojoj nedovr�enoj operi, koju nije zavr�io iz
prostog razloga �to je pristao da prati Timu na njenoj koncertnoj turneji. U svemu
tome, naravno, nije bilo ni slovca istine. Mezeji se nikada nije bavio
komponovanjem.
Balder je odmah shvatio o �emu se radi. Raspolagao je izvanrednim iskustvom u
sli�nim pitanjima, kao veliki lekari prilikom odre�ivanja bolesti. Po�to Mezeji
zavr�i svoju pri�u, Balder dugo ne progovori ni reci, kao da u�tivom pa�njom
o�ekuje nastavak. Znao je da ljudi koji sede pred njim tra�e�i novac koji im ne
sleduje, u toj pauzi gube tlo pod nogama. �ak ga je trenutno zabavljao ovaj
ma�arski dirigent koji je oko sebe �irio zadah nikotina, nimalo se nije ljutio na
njega, ali je i dalje zadr�ao ledeni stav, jer po svojoj prirodi nikada nije uzalud
davao novac. Do kraja se nau�ivao pometnje u koju se upleo Mezeji, a ovog najzad
zbuni Balderovo �utanje, pa nije znao kuda da i��ezne. Osetio je da ga ti�ina
raskrinkava.
Najzad Balder progovori.
237
- Shvatam va� polo�aj. Spreman sam da vam pru�im materijalnu od�tetu pod jednim
uslovom. Ako mi date �asnu re� da nikada nikome ne�ete re�i da ste od mene dobili
novac.
- Ra�unajte na mene. �astan sam �ovek... - upade Mezeji �urno.
Dok je Balder ispunjavao �ek, on se stidljivo okrenuo prozoru. Ali �kripanje pera i
�u�tanje hartije delovahu na njega kao da mu telo seku hirur�kim no�em.
Primiv�i �ek nije ga ni pogledao, da i na taj na�in doka�e koliko ga novac malo
zanima. Oprosti se od Baldera stegnuv�i mu zna�ajno i nemo ruku, pokretom kao da mu
je tim stiskom poklonio titulu viteza.
Prema programu predvi�enom za taj dan Tima i Balder se spremahu na put u
Sautempton, da tamo razgledaju Balderovu jahtu, kojom �e krenuti na veliko
putovanje. Vitki, prostrani motornjak nosio je ime White Beagle (Beli hrt).
Posada od dvadesetorice ljudi do�eka ih u paradnim odelima kada stupi�e na brod.
Lujza i gospodin Bert bili su tako�e u njihovom dru�tvu.
Balder predstavi oficire gospo�ama, a zatim po�o�e u obilazak broda. Timin apartman
sastojao se od �etiri o�eljenja. Male sobe za obla�enje kraj spava�e sobe i odaje
za doru�kovanje, a osim toga jo� i prostranog francuskog salona. Iz spava�e sobe
ulazilo se u kupatilo s kadom u obliku basena i toliko rasko�nim ure�ajem, kakav
Tima nije videla ni po velikim hotelima. U �elom apartmanu preovladala je
bledozelena svila.
Na drugom kraju broda nalazio se Balderov stan, koji se sastoiao od svega dve sobe.
Na stolu spava�e sobe, u velikom srebrnom ramu nalazila se ve� Timina fotografija
koju je nedavno izradio jedan pari�ki atelje.
Ugledav�i svoju sliku, za koju Balder ne u�ini nikakvu rrimedbu, jedan glas u njoj
ie opomenu da i ona treba da se po�tara o nekoj Balderovoj slici za svoju sobu. I
to je rastu�i.
Ali zatim opet promeni raspolo�enje, dok joj je Balder pokazivao ceo brod, dole
kuhinje, skladi�te hrane i ma�inski prostor, iz kojih je zra�ilo bogatstvo kao neka
nepoznata sila. Pa�ljivo slu�aju�i obja�njenja Baldera i brodskih oficira, ma�ta
joj odlete daleko, kao da je svest o bogatstvu podarila njenim mislima krila.
Ose�ala je da �e se ogromni novac u njenim rukama pretvoriti u melem i to je ispuni
zadovoljstvom. Ubudu�e manje �e tro�iti na sebe no u vreme kad je bila siroma�na.
Ova pomisao joj kao neko za-ricanje prostruja du�om. Ali �e koristiti i pro�iriti
svoju vlast nad Bal�erom. Novac, �to vi�e novca po-sla�e na put uz ute�ne poruke.
Pre svega I�tvanov �ivot. Ali njegovi obrisi gubili su se u magli.
- Brod pokre�e dizel-motor po sistemu Stork Heselman. Hiljadu dve stotine
pedeset konjskih snaga... - obja�njavao je jedan od brodskih oficira.
- �ika Kerediju �u kupiti ku�icu u Pecelu, - pomisli Tima u sebi za to vreme, i
tobo�e s razume-vanjem klimnu oficiru glavom. �ika Keredi bio je nekada u Operi
bariton, ali je u poslednje vreme i�ao u dronjcima. Zimus je tra�io od Time pet
pengea na zajam, ali ona mu nije mogla da da.
- Du�ina broda - iznosi sto sedamdeset osam stopa i razvija na �as brzinu od ...
Tirni bi te�ko da pa�ljivo slu�a. Misli bi joj neprestano odlutale na drugu stranu.
Tra�ile su joj koleginice, ro�ene daleko, - trebalo bi podi�i dorn za ostarele
ma�arske umetnike, osnovati nagrade za slikarska i muzi�ka dela .. .
Pa tetka Slavecki. . . naravno, skoro je zaboravila ... I u njenoj ma�ti prosuo se
novac po ranama, dronjcima i mislima.
Ru�ali su na brodu. A posle ru�ka oficiri pro-stre�e geografske karte po stolu
velikog salona i obja-sni�e joj plan puta. Brod �e kraj francuskih i �pan-skih
obala po�i za Kanarska ostrva, gde �e provesti �etiri dana. Odatle �e okeanom u
pravcu juga kod Floride sti�i do ameri�ke obale. Tamo �e opet bo-
238
259
raviti pet dana. Zatim �e na jugu pre�i Panamski kanal, i tako uploviti u drugi
okean, pa �e se, kako je predvi�eno, dve nedelje odmarati u Kaliforniji. Iz San
Franciska �e za �est dana prevaliti put do Havaj-skih ostrva, koja ujedno
predstavljaju krajnji cilj putovanja. Vrativ�i se zatim na kalifornijsku obalu,
krenu�e avionom za Njujork i zadr�a�e se tamo dok brod ne do�e po njih. To �e
potrajati otprilike dvadeset i osam dana. Iz Njujorka �e se severnim putem vratiti
u Englesku. �elo putovanje traja�e otprilike �etiri meseca. Sti�i �e ku�i pre
Bo�i�a. Tih dana Balder je hteo da se obavi ven�anje. Po njegovom ra�unu dotle �e
brakorazvodna parnica biti okon�ana.
Dok su se svi nadnosili nad geografsku kartu, a Timi svirepo tu�a imena daleko
lebdela u vazduhu, s one strane prozora vidik se toliko zamra�io da su morali da
upale lampu. Nad surim nepomi�nim morem sipala je siva, uporna ki�a, kao da ih je
zarobljavala.
- Samo od vas zavisi da li �elite da pozovem goste, - re�e Balder po�to su ih
oficiri napustili.
Timu ovaj predlog obradova. Odmah razmotri�e sve svoje francuske i engleske
poznanike i posle du�eg dogovaranja ispisa�e imena dvanaest lica. Prema Bal-derovom
mi�ljenju mogli su pouzdano da ra�unaju na odziv deset osoba.
Bili su to ljudi koji bi, da ih trgne� iz sna, odmah pristali da u�estvuju, da
putuju oko sveta, pogotovu ako ne moraju da snose tro�kove. Me�u njima behu i
supru�nici Dirije, koje je Tima zavolela u Parizu, zatim pijanista Timoen, i
nekoliko Engleza o kojima je Tima znala samo toliko da su �avolski zabavni ljudi.
Igrom slu�aja, kabine Lujze i gospodina Berta bile su beznade�no udaljene jedna od
druge.
XXII
Bese jedan i trideset posle pono�i. U malom salonu iz koga se ulazilo u Timinu
sobu, samo je na malom francuskom pisa�em stolu gorela lampa sa zaklonom.
240
Od zapo�etog pisma nalazile su se na hartiji ove tri reci "Dragi, jedini Puco!"
Mastilo se na slovima odavno osu�ilo, �ak i po debljim linijama, tamo gde je Tima
ja�e pritisla perom. Podavijenih nogu, Tima je sedela u svilenoj naslonja�i, do
koje nije dopirao svetlosni krug lampe. Da je neko u�ao u sobu, ne bi je ni
prirnetio, toliko se uvukla u naslonja�u u polutami. Ovako uko�enoj nije joj bilo
nepokretno samo telo, ve� i du�a i sve misli.
U pono� poslala je Lujzu na po�inak, a ona sela za pisa�i sto da napi�e I�tvanu
opro�tajne pismo. Ali, sem prve tri naslovne reci, nije umela da produ�i. Slova su
se ve� �itav �as i po su�ila na beloj hartiji, kao maju�ni i stra�ni crni kosturi
na prostranom sne�nom polju. Samo je ovo i ni�ta vi�e ostalo od sedamnaest godina.
Nikako nije mogla dalje od ovih reci. �e��e se dizala, pa opet uzimala pero u ruke,
ali bi je reci gonile da se vrati naslonja�i u polumraku.
�ta da pi�e? Svaka re� koja bi joj pala na pamet u�inila bi joj se i suvi�e
bezna�ajna, slaba i be�ivotna. Ni jedna nije bila dovoljna da izrazi ovo �to je u
trenucima rastanka htela da ka�e I�tvanu.
A morala je da se opra�ta, jer po programu brod treba da krene sutra u podne. U
drugoj sobi le�ale su zaklju�ane dve velike putni�ke torbe spremne za put, sa
potpuno novim haljinama, rubljem i obu�om. Tu je bilo sve ono �ime Pariz i London
odenu�e Timu u roku od dva meseca. Ogromne putni�ke torbe sadr�avale su jednu novu
�enu, jedan novi �ivot, a svojim blistavim mesinganim zatvara�ima i rezama li�ile
na neobi�ne lokomotive. Pored velikih putni�kih torbi stajao je i stari pe�tanski
kofer, sa Timinim starim haljinama i rubljem iz Pe�te. �iroki, stari kofer od
svinjske ko�e li�io je pored ova dva d�ina na de�ji mrtva�ki sanduk. U njemu se
nalazio njen nekada�nji �ivot i sva ona kakva je bila. Pri pakovanju Tima je budno
pazila da se stare stvari ne pome�aju s novim. Nije htela poneti sobom ni�ta �to bi
je podse�alo na pro�lost, kao da je osetila da �e joj te uspomene biti
nepodno�ljive. Odlu�ila je da stari kofer uputi u
1'3 Osveta
Uli
Pe�tu Margiti Botondi, s kojom je u Operi imala zajedni�ku garderobu, kojoj je i
ranije poklanjala stare haljine. Margita �e biti presre�na. Pored haljina, dobi�e
mo�da i neke manje Timine uloge. Sem Margite mo�i �e da usre�i jo� �itav niz ljudi.
A sebe? Baldera? Sve to bilo je za Uju obavi j eno maglom.
Na no�nom orman�i�u le�ao je �asovnik veli�ine pepeljare te�ak oko pola kilograma,
kojeg je jo� kao u�enica dobila na poklon od oca. Otada se ni za trenutak nije od
njega odvajala. � Vukla ga je sobom �ak i na predstave i �asovnik bi uvek le�ao
pred ogledalom u njenoj sobi za obla�enje. Blago i melodi�no otkucavao je �asove.
Ti meki, jasni zvu�i sa�injavahu sastavni deo njenog �ivota, njenih no�i i snova.
Ako bi zaboravila da ga navije, ili bi se �asovnik pokvario, ti�ina bi je prenula
iz najdubljeg sna.
�asovnik je sada izbijao nekako druk�ije. Zvuk iz druge sobe u�ini joj se kao
signalno zvono na ku�ici �uvara pruge negde na velikoj daljini. Jasno je videla
pred sobom ku�icu, iza koje se po oranicama prelivaju srebrne vode prole�ne
poplave. U maju�nom dvori�tu kod �uvareve ku�ice stoji �ena u plavoj haljini,
zabra�ena izbledelom, mrkom, pozadi u �vor povezanom maramom, kako hrani �ivinu. Na
ku�nom pragu sedi dete i �va�e hleb s pekmezom. Detinji lik joj jasno lebdi pred
o�ima. Iznad ku�e �uvara pruge, nebeski svod izgleda ogroman, a negde na visini
lete vrane gonjene ve-trom. Gde je videla tu sliku? Vi�e se ne se�a. Ali ona joj je
avetinjski �iva pred o�ima sve dok �asovnik ne�no bruji otkucavaju�i �asove. Zatim
nestaje, kao da je privi�enje o�ivelo samo u pratnji ovog zvuka.
Da li je napolju bura? Vetar �iba jedan od prozora londonskog hotela. I glas vetra
je isti kao kada je udarao u trpezarijski prozor be�kog manastirskog internata.
Kakva hladno�a izbija iz mu�e-me tako i�arane ne bi li li�ila na mramor, po kojoj
od mrvica zemi�ke pravi male zvezde. Iz velikog porculanskog vr�a sestra Benigna
sipa �aj skuvan
242
od pr�enih jabu�nih ljuski. Na jedno oko navukla joj se bela opna. Svoj neobi�ni
pogled uperila je iz polutame tako �ivo u Timu, da se ova sva naje�i.
U ba�ti laje pas. To je glas njihovog starog lova�kog psa Ripa. U u�ima joj
jasno odzvanja njegov lave�. A zatim u predsoblju zazvrja zvono. Na nju to deluje
kao da joj je kroz telo pro�la elektri�na struja. Istr�a u predsoblje. Sobarica
je ve� otvorila vrata. I�tvan je ve� u�ao. Lice mu se zarumenelo od zime, o�i mu
nasmejane. Pa onaj njegov pokret kad izvla�i sablju pre no �to �e da skine �tit.
U sne�noj no�i ne �uje se nikakav �um. sem kucanja �asovnika na no�nom ormaru.
Ose�a �estok bol na levoj bradavici grudi. Od trenja i pritiska jednog dugmeta na
vojni�koj bluzi, kada ju je I�tvan plahovito privio uza se. I taj poljubac je zasad
samo njihova tajna. Kako je mogu�no da sneg pada i dalje, da se zemlja okre�e, a
ljudi �ive i spavaju dalje, a da ne znaju za ovu tajnu?
Ovaj neznatni bol o�ive u njenom se�anju tolikom snagom, da joj ruka nesvesno po�e
grudima, kao da �eli da sa�uva, ili jo� jasnije oseti �estoki, prodorni bol.
Ali bol i��eze, uzalud ga tra�i. Pod rukom sad ose�a vla�nu sve�inu, kao kad je
skinula rukavice, sagla se i dodirnula morski �al. I jasno �uje prigu�eni bat nogu
po �alu, produ�avaju�i put kraj Baldera.
Trebalo bi razmi�ljati, u mislima jo� jednom pre�iveti ceo �ivot. Ali misli su joj
se uko�ile. U se�anju joj tu i tamo blesne, sevne pone�to, nepovezano, namah, i bez
ikakvog smisla.
Zatim u sobi i njenim mislima opet zavlada prete�a ti�ina, pusto� i tama. �asovnik
ponovo otkucava. Tri �asa. Ali ovog puta ne donosi sobom nikakvo privi�enje. �etiri
�asa. Blagi zvu�i bruje kroz pustu polutamu.
Ali onda u tom mraku i praznini namah ne�to zablista. �ija se i primi�e sve bli�e.
Tima i sama ne zna kakav je to sjaj. Ali ose�a kako joj se pre-
16"
243
liva po kosi, kao nekakav odsjaj vatre u kaminu, pa joj se prosipa preko haljine,
zagrevaju�i njeno pro-zeblo telo i kosti. Tolikom snagom je pro�ima ovaj sjaj kao
�udesna i lagana munja. A ispunjava je tolikim bla�enstvom da bi �elela da vi�e.
Sko�iv�i sa stolice zamalo se ne stropo�ta na �ilim jer su joj se udovi uko�ili od
dugog nepomi�nog sede-nja. Hvata se za ivicu pisa�eg stola, utrnula tela pada na
stolicu, samo du�a joj je neobi�no sveza, a misli lete kao strele. Ruka joj drhti
tra�e�i nov list hartije za pisanje. Ovog puta joj slova klize ne zapinju�i,
blistavo i lako, kupaju�i se u ljubi�astim poto�i�ima vla�nog mastila:
"Dragi Henri�e! Neka vas bog blagoslovi za ceo �ivot za ono �to ste mi dali. Ose�am
da vam ne�u naneti bol, poznavaju�i va�u veliku i izuzetnu du�u. Za�elo, na�la sam
pravu re�: ose�am se smo-�dena i uvek sam se takvom ose�ala kraj va�e veli�ine.
Tako mi boga, sve je ovako kako vam pi�em ovde. Ja sam sitna, i suvi�e sitna u
odnosu na vas i onaj �ivot koji mi nudite. Ovih besanih no�i ostajala sam satima
smrtno upla�ena uo�i velikog puta, koji za mene ne zna�i samo brod, more i mnogo
drugog, ve� i ono �to je trebalo da napustim. Nikada se u odnosu na vas nisam
ose�ala tako dobra, �ista i iskrena kao ovog trenutka, kada se u meni razlila neka
svetlost, pokazuju�i mi da tako treba da �inim i nikako druk�ije. Ne�u da vas molim
za opro�taj, jer bih zgre�ila jedino tada da sam s pola du�e i pola vere krenula s
vama na put. Ja se sad �elom svojom du�om vra�am mu�u, ali uspomenu na vas sa�uva�u
u srcu do svoje smrti. Smatram da mi je ovim �ivot pru�io divan dar, koji za�elo
ni�im nisam zaslu�ila. Vi me nikada niste poljubili, a ni ja vas nikada nisam
poljubila. U mislima vam dajem poljubac i molim da ga sa�uvate, jer mi se �ini da
tako �ist poljubac �ena jo� nije dala mu�karcu. Ovaj poljubac ponikao je sa dna
moga srca i pouzdano zna da �e se probiti do va�eg srca. U ovaj �as, po�to sam
ponovo na�la sebe, sre�na sam, neizmerno sre�na. Vi znate kuda
944.
odlazim i ose�am da vam ovo saznanje ne�e naneti * bol. Ako jednom budete �eleli
da me vidite, do�ite k nama u Pe�tu. O�ekujemo vas oboje.
Tima"
Drugo pismo napisa Lujzi. Ono je sadr�avalo svega nekoliko reci:
"Odlu�ila sam se. Vra�am se I�tvanu". Bacila je pogled na �asovnik. �etiri i
trideset. Uze telefonsku slu�alicu. Pozva portira. Dlanom je zaklanjala usta da ne
probudi Lujzu.
- Kad polazi prvi voz za Dover?
- U pet �asova.
- Molim vas po�aljite nekoga po moj prtljag. Brzo se zatim po�e da obla�i, a svoj
toaletni
pribor i neke sitnice ubaci u ru�nu torbicu. Tada se seti ra�una. Po�to pocepa
omot pisma upu�enog Lujzi dodade jo� nekoliko redova:
"Isplati sve ra�une. Verujem da �e� imati dovoljno i za putni tro�ak".
Zgu�vala je krupne, bele banknote engleskih funti u novi omot. Hotelski sluga koji
je do�ao po prtljag, u�e kroz vrata koja mu Tima bese otvorila. Rukom mu dade znak
da bude miran, a zatim upre prstom u ru�nu torbu i stari kofer. Velike putne torbe
�e ostati ovde. Nije se osvrnula po sobi pre no �to �e povu�i vrata za sobom.
Zaboravila je da ugasi lampu, a u brzini ostavila je i zapo�eto pismo:
"Dragi, jedini Puco!"
U poslednjem trenutku stigla je na voz. Izvadila je kartu tre�e klase do Pariza, a
nije znala kad �e iz Pariza mo�i da produ�i put do Pe�te. U ranom jutarnjem vozu
bilo je malo putnika. Tima je sedela sama u kupeu.
S one strane prozora razlilo se j unsko sunce po engleskim livadama, po
tamnocrvenim ciglama engleskih farmerskih ku�a, po drve�u i �umama, po celoj
okolini. Pre nekoliko godina gledala je Tima u Pe�ti neki ameri�ki film. Sama u
kupeu u vozu sedi �ena, a predeo oko nje bese isto ovako sun-
�em obasjan. Kloparanje voza pretvaralo se u muziku, a �ena je tako�e pevala
zanosno. Svuda gde je prolazio voz svi prihvati�e ovu istu pesmu: radnici u polju,
ora�i, i pe�aci po drumovima zapeva-�e njenu pesmu. Pevao je ceo svet.
Tima se seti melodije. Zabaciv�i glavu na naslon, upola spu�tenih kapaka pevu�ila
je u sebi ovu pesmu.
U Doveru se ukrca na brod. Slu�ajno zauze mesto u hodniku prve klase. Kada joj
kontrolor pregleda kartu uputi je u drugu klasu, gde palubu ispunjavahu uglavnom
radnici.
Ona se rastu�i. Ose�ala se gotovo poni�ena. U drugoj prilici ne bi joj to ni na
pamet palo, ali sad se setila, Belog hrta, koji svojom ble�tavom be-linom i �utim
sjajem bakarnih okova o�ekuje u sautemptonskoj luci �as polaska. O�ekuje nju.
O�ekuje je kao neku kraljicu. Setila se svog apartmana sveg u bledozelenoj svili i
videla svoju sopstvenu sliku u srebrnom ramu, na stolu Balderove kabine. Na usnama
joj zaigra gotovo neprimetan �udan osmeh kada se seti haljina koje je ostavila u
dvema ogromnim putni�kim torbama. U tim haljinama ose-tila je sopstvenu lepotu i
srce joj se bolno stegnu pri pomisli da se zanavek rastaje od te lepote.
Dobila je mesto na pokrivenom delu palube, me�u velikom gomilom prtljaga iz koga se
�irio neprijatan zadah. Preko puta nje sedela je na klupi porodica nepoznate
narodnosti, a po njihovom govoru nije mogla da ustanovi ko su bili ti ljudi. Me�u
njima behu i desetogodi�nji �e�ak i ne�to starija devoj�ica. Doru�kovali su iz
smotuljka koji su po-neli sobom tanke kri�ke hleba namazane samo sla�i-com. Iz
njihovog pogleda i celog bi�a izbijala je neizmerna tuga. Timi se u�ini da je to
senka siroma�tva, pa se i sama rastu�i.
Po�e da �ali samu sebe. O�i joj se napuni�e suzama i usne zadrhta�e. Okrenula je
glavu na drugu stranu, da je oni preko puta ne gledaju. Obuze�e je ovakve misli:
- Bo�e moj, pa zar �e to odsad uvek biti tako? Zar �e to ostati u meni kao trn, sve
do smrti, ta
9AR
tuga za svim onim �to sam odbacila od sebe? Ne, ne, ne pla�im se siroma�tva, ne
�udim da imam vi�e no �to sam dosad imala, ali za�to me je bog kaznio, za�to mi je
pokazao �ta sve ima u svetu i ho�u li sad imati snage da ugu�im u sebi bol i
�e�nju? Zar �u celog svog �ivota bolovati zbog toga?
Izi�la je na otvorenu palubu i naslonjena na ogradu, na kraju broda, posmatrala
vodu. More je bilo neobi�no mirno, brod je vukao za sobom veliki, dugi i srebrni
pla�t talasa. Galebovi su u divnom luku plovili po vetru za brodom i Tima se setila
jedne pesme Rajner Marija Rilkea o an�elima, za koju je Dorko komponovao muziku i
koju je kod ku�e i ona katkad pevala.
... Setaju nebeskim zelenilom. Silna je muzika bo�ja mo� A oni intervali te muzike.
Galebovi su leteli iznad broda kao da ra�irenih krila lagano �etaju, a li�ili su na
an�ele neke nepoznate lepote.
Nikada dotle nije videla galebove. Ili ih do tog trenutka nije posmatrala. Sada im
je posvetila svu svoju pa�nju. Postepeno, gotovo �ujno, osetila je u blagim
lukovima koje su galebovi ispisivali u va-zduhu neku �udesnu i �istu muziku. Kao da
su njihova krila na svoj na�in bele�ila note vasionske muzike. Razlegala se i pesma
vetra i tiho brujala po konopcima i �icama jarbola.
Iz srca joj i��eze sva tuga i bol. Ose�ala se ponovo �ista, i jaka i vedra. Ponovo
oseti u sebi blistavi sjaj koji joj sino� u toku no�i ispunjava�e du�u, kao odraz
sudbine.
Namah postade svesna da opet pevu�i istu melodiju kao ono u vozu. Tada su zajedno s
njom pe-vali i to�kovi voza, predeo koji je promicao kraj prozora, zelene engleske
koko�ke, farme i ze�i�i po zelenim livadama, a sada ovde pevali su galebovi, ceo
brod, talasi, more, i u vazduhu galebovi u letu.
Nije ni primetila da krai nje stoii neka �ena. Po svemu sude�i stajala je tu ve�
du�e vreme, a
247
progovorila je tek kad je Tima zavr�ila stih i u�u-tala da predahne.
- Nice weather, isn't it?
Ova re�enica lebdi Englezima uvek na vrhu jezika, izgleda da se s njom u Engleskoj
ra�aju i deca. Zna�i: Lepo je vreme, zar ne? Primenjuju je i onda kad drugi
Evropljani o�ajavaju zbog vremenskih prilika. Bese puka slu�ajnost �to je ovog puta
vreme bilo zaista lepo.
Tima odgovori samo osmehorn i klimanjem glave. Engleskinja nije ni �elela da
produ�i razgovor, ve� je produ�ila put. Zadovoljila se da nepoznatoj saputnici
saop�ti svoje zapa�anje u pogledu vremena.
Timi bi prijatno �to ju je neko oslovio. Ali je verovala da je uvredila Engleskinju
�to nije produ�ila razgovor. Kasnije joj pri�e i s ono malo znanja engleskog
jezika, koga se se�ala jo� iz �a�kog doba i koje je osve�ila u toku poslednjih
nedelja, po�e da razgovara. Putovale su zajedno sve do Pariza i toliko se
spriiatelji�e da Engleskinja obe�a da �e je posetiti u Pe�ti. Njihovo zbli�avanje
se produbilo u �asu kad Tima ispri�a za koga je udata. Brat Engleskinje bio je
tako�e �lep, izgubio je vid u bici kod Iperna.
Tima se u Parizu zadr�ala samo koliko da ru�a u jednom malom restoranu u blizini
�elezni�ke stanice. Otputovala je u pravcu Budimpe�te s jedne druge stanice, u
ranim popodnevnim �asovima.
Stigla je sutradan uve�e u deset �asova. Niko nije znao za njen dolazak.
U�la je u sobu gotovo neprimetno. Gospo�a Detre i Lujzina k�erka ne behu se jo�
vratile iz ve�ernje �etnje. I�tvan je opet sedeo kraj pe�i, s kratkom lulom me�u
zubima, u ko�ulji; letnje ve�e bilo je toplo.
- Ko je to? - upita �uv�i korake i �u�tanje haljina.
Tima je �utala. Nekoliko trenutaka stajala je nepomi�no pred I�tvanom. Skinula je
samo �e�ir i rukavice.
- Ko je? - upita ponovo on.
Tima ni tada ne odgovori. Pri�e zatim I�tva-nu i uhvati ga za ruku.
I�tvan zadrhta od njenog dodira. Zabaciv�i glavu, svoju slobodnu ruku spusti na
Timinu i po�e da je pipa. Kao da sam sebi postavi pitanje:
- Jesi li ti to?
Tima jedva �ujno odgovori:
___ ??
o d.
Za trenutak zavlada duboka ti�ina. Po njenom �utanju I�tvan razumede sve.
Lagano spusti glavu. I mo�da prvi put u �ivotu po�e da pla�e.
XXIII
Balder je poznavao i cenio vre�nost novca. Svoj �ivot, koji je posmatran spolja
izgledao veoma rasko�an, uredio je razborito i strogo trezveno. Ali, po svemu
sude�i, novac ima neki svoj poseban duh, koji se ne pokorava uvek zahtevima onoga
ko ga dr�i na uzdi. Novac katkad �udi za pustolovinama, kao da mu je dojadilo
bezdu�no robovanje po glavnim knjigama i �eli�nim kasama. Oslobodiv-�i se ledenih
zidova svirepe trezvenosti, opijeno se predaje nekoj divnoj, vreloj ludosti.
Tako je bilo i s Balderovim novcem. Katkad se pod maskom pojavljivao na karnevalu
�ivota. Na taj na�in je, igraju�i u naru�ju nepoznatog mladi�a u o�elu od flanela,
oti�lo onih deset hiljada franaka koji su prvobitno bili namenjeni Timi. I mnoge
jo� druge sume u pro�losti.
Nekoliko dana ranije, Balder je u razgovoru upitao Timu:
- Koje vam je cve�e najmilije?
- �ur�evak, - re�e Tima bez razmi�ljanja. Bila je ube�ena da �e sutradan njena
soba biti preplavljena �ur�evkom. Ali se prevarila. Nije dobila ni jedan jedini
stru�ak.
Balder je smislio ne�to drugo. Tada je ve� znao kada �e da krene brod. Poslednje
no�i radilo je pedeset najmljenih radnika na "Belom hrtu", koji
249
su ceo brod iskitili �ur�evkom. Svu palubu, ograde, ivice vrata, donje hodnike,
dvorane i sobe. Tolike koli�ine �ur�evka nije mogao da nabavi u Londonu, dobio ga
je ve�inom iz Francuske. U jutarnjim �asovima beli brod li�io je na nevestu u be-
lom nevestinskom ruhu od cve�a. Ceo brod ispunjavao je blagi, slatki, malo nakiseli
miris �ur�evka. Laki, devi�anski miris me�ao se s jakim, slanim morskim vazduhom i
mo�varnim zadahom luke. Galebovi su leteli iznad broda kre�te�i, iznena�eni tim
neobi�nim oblakom mirisa.
Jedan od irskih mornara, �ije su se komi�no ri�e obrve u obliku srpa nadnele nad
o�ne kapke, uzviknuo je glasno pro�etav�i u zoru cve�em oki�enom palubom:
- Do �avola, za te pare moglo bi da se resi pitanje nezaposlenosti u Engleskoj!
Balder a je najozbiljnije dirnula sopstvena zamisao. Me�utim, u�inilo mu se da je i
to malo. Tog prepodneva o�ekivao ga je najve�i i najzna�ajniji trenutak u njegovom
�ivotu. Kada se bude razlegao otegnuti pisak brodske sirene! Kada se ko-nopci
odre�e i beli brod lagano se bude udaljavao od prljavih, vla�nih i crnih lu�kih
zidova! Za njega �e brod na pu�ini i �uma �ur�evka na njemu zna�iti o�i��enje i
udaljavanje od zemaljskog �ivota, kraj �ene koja �e biti njegova i u kojoj je prvi
put otkrio nadmo� du�e.
Zamisao sa �ur�evkom smatrao je silnom, potresnom i dirljivom izjavom svoje ljubavi
prema Timi. U ovoj ideji i�ivljavala su se varvarska i umetni�ka ose�anja
finansijskog magnata li�ena ma�te. Kraj njega nije vi�e bilo En da mu objasni da �e
u roku od pola sata svima na brodu biti muka od silnog �ur�evka, da �e �ak i
kapetan dobiti morsku bolest od njegovog mirisa i da �e se Timi ogaditi za ceo
�ivot. Kroz nekoliko dana uvenu�e, uki-seli�e se i istruleti to more cve�a i
njegove duge nizove baci�e u more. Posle dva dana brod �e izgledati prazan i H�en
svog ukrasa. Li�i�e na o�erupano pile. Svojim ironi�nim primedbama mi� En Glinton
bi svakako uspela da mu ovu zamisao izbi-
je iz glave, �ak i da je ovo iznena�enje namenio njoj.
Ali Balder na sve to nije pomi�ljao. On je video samo trenutak kada Tima bude
stupila na brod, pri�eljkuju�i u sebi da tog trenutka sine sunce. �inilo mu se da
vidi Timu kako se ra�irenih �enica osvr�e po brodu, u tolikoj meri dirnuta da od
silnog iznena�enja nije u stanju ni da uzvikne, a njegova velika i nema izjava
ljubavi duboko joj se zari u srce.
On je i sam proveo no� na brodu i li�no nadgledao pripreme. Prilegao je tek u zoru
da se malo odmori, a u deset �asova bio je ve� u Londonu, u hotelu u kome je Tima
odsela. Poru�io je damama da ih o�ekuje u tremu. Jutarnji portir tada jo� nije znao
da je Tima otputovala.
Lujza je ujutro u osam �asova u�la u kupatilo. Kroz poluotvorena vrata Timine sobe
vi�ela je samo da kod nje gori lampa. Iz toga je zaklju�ila da je Tima budna i da
se sprema. Pa joj- do-viknu:
- Valja da po�urimo, jer nemarno mnogo vremena!
Nije dobila, a nije ni o�ekivala odgovor. Kasnije, kada je u�la u sobu, u�inilo joj
se da Tima stoji pred ormarom u svojoj kineskoj doma�oj haljini. Onako kako joj je
oko naviklo da je gleda. Gotovo nije ni pogledala u tom pravcu, ve� se ze-vaju�i i
trljaju�i o�i obratila Timi.
Tada je primetila da u sobi nije bilo nikoga. Upla�eno se osvrtala i kada je ispod
upaljene lampe ugledala pisma, namah joj bi sve jasno. U prvi tren pomislila je na
samoubistvo i nije smela da baci pogled s one strane postelje jer joj se kao neka
vizija stvorila u ma�ti slika da Tima le�i mrtva tamo na zemlji.
Po�to pro�ita Timino pismo, ostade dugo nepomi�na, opu�tenih ruku. O�i joj se
lagano napuni�e suzama. �alila je neizmerno Timu; u poluza-mra�enoj sobi, u koioj
je samo.na pisa�em stolu gorela lampa pod aba�urom, naslutila je njenu no-
�a�nju du�evnu borbu. I njenu du�u je obuhvatio i pro�eo duboki smisao Timine
odluke. Tog trenutka nije vodila ra�una o sopstvenoj sudbini, na to uop�te nije
pomi�ljala. Stajala je dugo, kao obasjana dalekim i potresnim zracima lepote.
Stajala je tako dugo, da joj se suze sledi�e na licu. Sledi�e se i postado�e hladne
kao vlaga nekog tu�eg tela. I ta hladno�a je osvesti.
Uhvatila se za glavu. Ose�ala se sasvim nemo�na pred ovim �inom. U�urbano je hodala
po sobi. Zvonila je sobarici. Pro�itala je zatim Timi-no pismo jo� nekoliko puta.
Kada sobarica do�e izjavi da nije zvonila. Najzad se resila da telefonom pozove
�ujija. Me�utim, od silnog uzbu�enja zaboravila je da govori francuski, jer u
takvom du�evnom raspolo�enju nije jo� imala prilike da oku�a svoje znanje.
Gospodin Bert morao je da ulo�i veliki napor da bi od Lujze saznao istinu. Tra�io
je da mu pro�ita Timino pismo, i Lujza je jedva uspela da ga prevede. Na kraju,
gospodin Bert, lagano i nagla�avaju�i svaku re�, posebno, ponovio je sve �to je �uo
i upitao Lujzu da li se odista sve tako odigralo? Izjavio je da �e u roku od
nekoliko minuta sti�i u hotel. U njegovom glasu nije bilo ni traga od uzbu�enja.
Pola �asa kasnije zaista se pojavio. U�ao je u sobu s izrazom lica slu�benika
pogrebnog pre�uze-�a, koji u vezi s doga�ajem obavlja samo svoj zva-ni�ni posao.
Pona�ao se ceremonijalno i nadmeno, kako bi i na taj na�in pokazao Lujzi da je
njegovo dr�anje u tako te�kim trenucima pribrano i mu�ko.
Ali u toku razgovora �oneo je odluku da Bal-deru ne saop�ti istinu on, nego Lujza.
Stavi�e, obrazlo�io je tu svoju odluku: on, kao potcinieni, ne treba da vidi
velikog �oveka u trenucima kada bi ovaj mogao da ispolji znake ljudske slabosti.
Pred uzeli su sve �to je bilo mogu�no da telefonom razgovaraju s Balderom, ali on
se toga �asa nalazio na putu iz luke u London.
Gospodin Bert jo� se nalazio u sobi, kad portir javi da Balder o�ekuje dame u
tremu.
Gospodina Berta obuze strahovito uzbu�enje, koje se zatim prenese i na Lujzu.
- Idi, idi i budi pametna! - gura�e gospodin Bert Lujzu ka vratima.
Po�to je ostao sam, po�e brzim koracima da premerava obe susedne sobe, tako da je
povremeno �elom te�inom tela udarao o dovratak.
Balder je u hotelskom odeljenju za pu�a�e se-deo kraj �a�e viskija. Ugledav�i
Lujzu, sko�io je i ra�irenih ruku pohita joj u susret, �to kod njega nije bilo
uobi�ajeno. Po izrazu Lujzinog lica uo�io je odmah da se dogodilo ne�to
neo�ekivano.
- Da li se ne�to desilo? - upita �apatom i zabrinuto.
Umesto odgovora, Lujza zaokru�i pogledom po tavanici uz pokret glavom koji je
trebalo da zna�i da se to uop�te ne mo�e da izrazi. Zatim mu pru�i Timino pismo.
Balder izvu�e iz �epa monokl i stavi ga na oko. Pre no �to je pocepao omot, kroz
monokl dobaci Lujzi jo� jedan pogled. �itaju�i pismo odmakao se nekoliko koraka,
okrenuv�i se malo na drugu stranu. Lujza je gledala kroz prozor, ali je kri-�om
bacala pogled i u Baldera. Njegovo lice, po-smatraju�i ga sa strane, bese sasvim
nepomi�no. Vreme, dok je Balder �itao pismo, u�inilo joj se beskrajno.
Stoje�i u mestu ose�ao je gotovo telesni umor, i otkucaji sopstvenog srca pro�imahu
mu �elo telo.
Balder skide monokl, lagano ga spusti u gornji d�ep prsluka, savi pismo i okrenu se
Lujzi. Na skamenjenom licu pojavi mu se oko usana jedva primetan osmeh, ali Lujzi
se u�ini da ovaj osmeh ne�e da zaboravi dok je �iva. Gotovo nevidljivi osmeh
izvirao je iz dubine Balderove du�e, kao kad kroz odelo od pune i fine tkanine
probije tamna mrlja i nagove�tava ne�to stra�no. Kao da je �ove-�ja du�a neka �iva,
osetljiva te�nost, koju u sebi ne zatvara hermeti�ki samo telo, ve� i ode�a, a
iznad ode�e ogromno savla�ivanje, zakop�ano i dostojanstveno kojim je odisalo
�itavo Balderovo bi�e.
253
Hladni, jedva uo�ljivi osmeh bese nadmo�an i pribran. Nedostajala mu je samo gotovo
nevidljiva nijansa, pa da bude savr�en. Ne�to mu je nedostajalo, ili je u njemu
bilo ne�eg suvi�nog. Ovo suvi�no bese neki ledeni u�as i u tom u�asu izvesni prezir
i �elja za osvetom protiv celog sveta, kao na usnama onih koji mirno primaju smrtnu
presudu. Mo�da je, ipak, ovaj gotovo neprimetni osmeh bio pomalo boja�ljiv i
zbunjen, ali Lujzi se tog trenutka u�inilo da kroz njega, kao kroz pukotinu gleda
pravo u Balderovu du�u i to je na nju delovalo isto tako upe�atljivo kao kada je u
detinjstvu, na obali reke, slu�ajno ugledala potpuno nagog selja�kog momka.
Jo� uvek s istim osmehom na usnama, Balder bespomo�no ra�iri ruke, kao da htede da
ka�e: �ta se tu mo�e?
Ali, �injenica �to nije pustio glasa, delovala je na Lujzu jo� strasnije. Balderove
obe ruke ostado�e nekoliko trenutaka u vazduhu, kao da nije znao kuda da ih stavi.
Zatim ih spusti, okrenu se i, zgu�vav�i Timino pismo u d�epu od kaputa, potra�i
svoj �e�ir koji je le�ao na jednoj od stolica. Za-stade pred Lujzom i, kao da se u
roku od nekoliko trenutaka povratio, veoma prisebno i veoma mirno re�e:
- Do vi�enja.
Lujza je znala da ga vi�e ne�e videti. A znala je i to kolike je napore ovaj �ovek
ulo�io da tog trenutka progovori prirodnim i pribranim glasom.
Balder po�e ka izlazu. Lujza ga isprati pogledom. Uo�ila je da Balder izlazi visoko
uzdignute glave. A videla je i to da se uprkos ovakvom, na silu name�tenom dr�anju,
u blizini stepenica iznenada spotakao o �ilim. Skoro neprimetno, ali u taj mah ipak
je izgubio ravnote�u. Pod drugim okolnostima ovo bi pro�lo nezapa�eno. Prate�i
pogledom Baldera, s mislima punim sau�e��a, na Lujzu je, me�utim, njegovo malo
sme�no spoticanje tog trenutka delovalo veoma tu�no.
Kada je Balder i��ezao, Lujza pohita u svoju sobu. Lampa je u njoj jo� uvek gorela,
gospodin
254
Bert je tako�e zaboravio da je ugasi. On uzbu�eno upita Lujzu:
- No?
- Pro�itao je pismo. Ni reci nije progovorio. Gospodin Bert klimnu glavom. To
je trebalo
da zna�i da je sve u redu. Dugo, me�utim, nisu progovorili ni reci i po njihovom
izrazu lica jasno se moglo uo�iti da u mislima prate Baldera.
Lujza se naposletku di�e i ugasi lampu na pisa�em stolu. Zatim razgrnu zavesu.
Siva, mutna dnevna svetlost prodre u sobu, nebo je bilo veoma obla�no.
- Kada polazi prvi voz za Budimpe�tu? - upita Lujza, vi�e kao da sebi
postavlja pitanje.
Na iznenadnoj dnevnoj svetlosti ovo pitanje delovalo je na gospodina Berta kao
udarac.
- Zar i ti ho�e� da putuje�?
- Naravno, - re�e Lujza i sede na ivicu postelje. Niste valjda pomislili da �u
ostati ovde?
U Timinom odsustvu ose�ala se veoma usamljena.
Pomo�i �u vam pri odlasku - izjavi sve�ano gospodin Bert koji se tako�e od tog
trenutka obrati Lujzi sa vi.
- �elite li bezuslovno da putujete jo� danas?
- �to pre - re�e Lujza mole�ivim pogledom.
Gospodin Bert klimnu glavom. U taj mah resio je da ne dozvoli da se Lujza vrati u
Pe�tu. Po-nudi�e joj izvesnu sumu novca mese�no od koga �e skromno, ali pristojno
mo�i da �ivi. Drugim recima, ona �e mu postati zvani�na prijateljica.
- Moram sada da vas napustim, vrati�u se oko podne, pa �emo zajedno
ru�ati. Tada �emo se dogovoriti o svemu. Dotle ni�ta ne preduzimajte.
Nasme�iv�i se Lujzi, mahnu joj rukom na vratima i ode.
Baldera je zatekao za pisa�im stolom, zadubljenog u posao.
- Brod ne�e krenuti. Da li vam je to ve� poznato? - upita Balder kao da se radilo
o sasvim bezna�ajnoj stvari, gledaju�i gospodina Berta pravo u lice.
255
- Ne, nisam znao - �laga gospodin Bert, smatraju�i da je to trenutno
najzgodniji stav.
- Obavestite pozvane goste. Gospo�a Nedej morala je iznenada da otputuje u
Budimpe�tu. Obavestite i kapetana i preduzmite korake da odustajanje od putovanja
ne objavljuje �tampa.
Jo� ujutro Balder je oko broda uo�io muva-nje nekolicine novinara i fotografa.
Gospodinu Ber-tu odmah bi jasno na �ta on cilja. Zamislio je koliko bi Balderu bilo
neprijatno da su novine ne�to prokljuvile i pisale o ovom slu�aju.
Balder je ove reci izgovorio na svoj uobi�ajeni na�in, odlu�no, zapovedno, pa ipak
bez ikakvog naprezanja. Gospodinu Bertu, koji se upla�io susreta sa svojim
gospodarem posle onoga �to se dogodilo, odjednom se u�ini da ga u Balder ovoj
blizini celog pro�ima ose�anje snage i sigurnosti. I istog trenutka odlu�i da se
ipak ne protivi Lujzi-nom povratku u Budimpe�tu. Dosta je bilo. Neka se okon�a �ela
stvar.
Nesvesno se poklonio dublje no obi�no pre odlaska iz sobe.
Nekoliko minuta kasnije, Balder ga pozva zvonom. Gospodin Bert se ponovo pojavio
pred njim.
- Posle ru�ka vra�am se avionom za Pariz
- re�e Balder, ne di�u�i pogled sa svojih spisa.
- Preduzmite mere da aparat bude spreman.
- Treba li i ja da putujem? - upita gospodin Bert koji je tog trenutka pomislio
na Lujzu.
- Ne. Samo �e me Lin� pratiti.
Avion je krenuo u dva �asa. Lin� je zauzeo svoje mesto kraj pilota, a Balder je
sedeo pozadi sam. Nasloniv�i glavu, zadrema. Tako se Lin�u bar �inilo, kad bi se
povremeno osvrtao.
Me�utim, iza lika naizgled tako spokojnog, Balder je u du�i sre�ivao doga�aje.
Pa�ljivo je tragao za svim uspomenama koje su se odnosile na Timu. Od prvog
trenutka kada je Tima na pe�tan-skom soareu stupila na pozornicu i on je ugledao
prvi put. Ispitivao je sebe kao neku tu�u li�nost, kojoj su preko potrebni njegov
razum i prisebnost. Ni�u�i svoje uspomene, video je jasno sebe u ra-
256
znim situacijama, u toku raznovrsnih razgovora. Spoznao je kada i u kojim trenucima
su mu izvanrednom snagom prodrli u du�u Tirnina pojava, njen glas, njen pogled,
izraz lica, ili osmeh.
On, kao doma�in, stoji sasvim- pozadi u prepunoj muzi�koj dvorani. Na podij umu,
umesto Je-ri�e (gospodin Bert je opet po�inio budala�tinu), pojavljuje se nepoznata
ma�arska peva�ica. Odista se ne bi moglo re�i da osvaja svojom pojavom. Nije ba�
malog rasta, ali je ne�to ispod srednje visine. Njeno lice je bezna�ajno i
neupadljivo. Haljina joj nije najbolje izabrana. Ni po kroju, ni po boji. Pa ipak,
iz nje zra�i ne�to neobja�njivo. O tome sve-do�e i topli �agor i glave koje se nad
redovima stolica naginju jedna drugoj. Iz bi�a nepoznate �ene izbija neka
nadzemaljska lepota i tuga. Neko privla�no dostojanstvo i dirljiva poniznost. A
onda po�inje da peva. Balderu nije poznata vrednost tog glasa jer nije poznavalac
muzike, ali van svake sumnje s njim se zbiva ne�to neobi�no. Njen glas smatra -
sno�ljivim. Ovo je neobi�no, zato �to njegov �iv�ani sistem ne podnosi nikakvo
�ensko pe-vanje. Za njega je uvek predstavljalo fizi�ku patnju kada bi rnu
dru�tvene obaveze nametnule da do kraja saslu�a ovakav koncert, ili opersku
predstavu. Bez obzira da li su pevale Zelma Kure, Jerica, ili Gali-Kur�i. Postoje
ljudi koji preblede i naje�e se kad �uju �ablje kreketanje. Drugima se opet �ini da
je ovaj setni hor sutona najlep�a muzika prirode. Samo jo� krila divljih pataka u
nemom letu daju sli�nu tananu i tajanstvenu muziku, kada se mrak spu�ta i divlje
patke se gotovo ne vide. Sve je pitanje ukusa.
Ma�arska peva�ica produ�uje pesmu, a �udo u Balderovoj du�i raste. Njen glas �ini
mu se ne samo podno�ljiv, ve� prodire u slojeve njegovog ose�ajnog �ivota do kojih
�ensko pevanje jo� nikada nije doprlo. Lep glas, toliko i on ume da oceni,
prijatan, mek glas, ali iznad svega toga ima u njemu ne�eg neobi�nog i
tajanstvenog, ne�eg sli�nog dodiru tople �enske ruke u tami. Njen glas mu se
seksualnim zanosom razliva po �ivcima, mada na. tr�i-
17 ""v*ta eru�ja
257
�lu verovatno ne vredi ni po lule duvana. Glas mu dolazi iz daleka i gotovo
nestvarno, pa ipak je ave-tinjski blizak, kao da se u njemu javljaju dotle
nepoznati zvu�i sopstvenog srca. Sve su to, naravno, budala�tine i ni�ta drugo;
igra umornih �ivaca.
A zatim nalazi peva�icu u sobi za umetnike veoma uzbu�enu i u suzama. Da, bilo je
neke nezgode u toku poslednje ta�ke, primetio je to i on. Neki manji muzi�ki
skandal, slu�aoci razo�arano �apu�u me�u sobom. Peva�ica je bleda kao smrt, kida
svoju maramicu, a usne joj se bolno trzaju, naposletku napu�ta podij um, �to svima
predstavlja olak�anje.
On hita u sobu za umetnike, zastaje na vratima i pogledom obuhvata prostoriju. Tima
sedi u naslonja�i, kr�i ruke i pla�e. Kraj nje stoji starija �ena koja o�ajni�ki
poku�ava da je umiri. Tog trenutka, velika zlatnocrvena muzi�ka dvorana, sa svojim
nakitom, ve�ernjim haljinama, frakovima, odlikovanjima, titulama i svim ostalim,
Balderu izgleda ni�tavna. On vidi samo �enine usne koje se tako detinjski
bespomo�no i neprikriveno trzaju od pla�a. Usne sa kojih ga je jo� pre nekoliko
trenutaka zasipao med dotle nepoznate utehe i spokoj stva, sada su se krivile i
pretvorile u �ivu ranu. Ko joj je na-neo bol? Ko je smeo da je dirne? I u taj mah
on se u dubini svoje du�e vezuje ne toliko za ovu �enu, koliko za izvor tog glasa.
Kao da predose�a da �e mu taj glas biti potreban, kao kakav retki i skupoceni lek.
Druga jedna misao se javlja istovremeno u njemu: mnogo radim, treba da odem kod
lekara za nervne bolesti, �ivci su mi suvi�e napeti. Da li je bilo tako? Ili rnu se
tek sada �ini da je bilo tako?
Gospodin Bert pru�io je Timi omot, a to je tog trenutka bio tako nesre�an i
netakti�an, uvredljiv i poni�avaju�i gest, kakav je samo on bio u stanju da u�ini.
Tima je sko�ila i pohitala vratima, da �to pre izi�e iz ove ku�e. Tada su se
susreli na vratima i prvi put se pogledali u o�i. Balder spoznade da je tada
po�inio prvu i u krajnjoj liniji odlu�uju�u gre�ku. Nije trebalo da se ume�a u tu
stvar. Ili je trebalo da se zadr�i na nekoliko u�tivih i umiruju�ih
258
reci. Ali on je oti�ao dalje i naterao Timu da ostane na soareu. Za�to je to
u�inio? �enina lepota nije ostavila na njega naro�iti utisak. Jednostavan i smiren
lik, bez trunke nadmenosti. Ima u njemu ne�eg dalekog i stranog. Mo�da je tog
trenutka podsvesno pomislio da mu ma�arska peva�ica za nekoliko dana bude
ljubavnica, a mo�da ga je ona privukla ba� zato �to u njoj nije otkrio ni traga od
isticanja �ulnosti. Balderu je bio odvratan seks-epil, koji ga je, uglavnom zbog
novca, napastovao na svakom koraku. Balder je optu�ivao sebe za sve �to se dogodilo
na onom soareu.
Bez sumnje, prva misao mu bese pustolovina, tajni ljubavni �as. Zbog toga je
sutradan oti�ao na �aj.
Najve�a glupost je bila �to je prihvatio taj poziv. Neobi�an �as proveo je u onoj
maloj sobi, udvoje sa slepim �ovekom, koji stvara jo� ve�u tamu, a istovremeno jo�
jasnije osveti java glas, bi�e i ljudsku sudbinu te �ene. Odvratna je to i
sentimentalna pri�a. Izaziva vi�e nelagodnost negoli ganu�e. Toliko uzajamno
po�rtvovan je otu�no je sladunjavo. Ali on uzalud poku�ava da sebe ubedi 'u to,
uzalud se otima: iza tamnih nao�ara slepog �oveka otkriva se velika ljudska du�a i
u njenom odrazu nestvarno bljesne i lik �ene. �ivot je borba. �ivot je trgova�ki
posao. Svirepi sukob duhovnih i materijalnih snaga. Svuda i u najlep�oj
povezanosti. Pa i u odnosu �ene i mu�karca. �ena: mis En Clinton u bundi od sa-
murovine, ili u pohabanom kaputu od �oje. Sve su jednake. U �ivotu, u kome na�e
fizi�ko bi�e zauzima svoje mesto, krvotok je novac. Vera, kultura, umet-nost, sve
su to la�i i samoobmane. Novac, novac, novac i borba, borba, borba. Novac se
probija, novac baca iskre i novac grmi u svim manifestacijama �ivota. Verovao je u
to, bio ube�en sve do tog �asa. Ali one ve�eri, kada je seo u svoja kola posle
susreta s I�tvanom Zomborijem, ose�ao se kao da je, blagodare�i nekoj �udesnoj
slu�ajnosti, oti�ao veoma daleko od stvarnog �ivota. Instinktivno opipa stolicu na
kojoj je sedeo, za vreme razgovora se osvrnu po sobi: da li je sve ovo istina? Da
li odista postoje ljudski �ivoti iza kojih se �ire daleka prostranstva
"* 259
spokojstva i krotkosti? Da li je istina da ova gipka �ena lepih pokreta nikada nije
prevarila buavo ugojenog slepog �oveka? I da li slepi �ovek odista pu�ta i udaljuje
od sebe �enu, koja mu je sude�i po svemu sestra, nudilja, hraniteljka i zadovoljava
sve njegove du�evne i telesne potrebe?
Bilo je dana kada je potpuno zaboravljao na ceo doga�aj, kada ga sve to nije
zanimalo. A onda bi mu odjednom u u�ima odzvanjao glas I�tvana Zomborija, kada je
rekao: "... �ini mi se da nemam pravo da primim sve ono �to mi ova �ena daje."
Avetinjski jasno se se�ao treperenja Zomborijevog glasa. Ose�ao je kolikom snagom
je iz ovih reci izbijala �itava du�a slepog �oveka, jer nije na silu nagla�avao
reci, izgovarao ih je jednostavno i tu�no: a tih trenutaka otkrio je Balderu svoju
du�u.
Pa ipak, sve je to tako slo�eno. U svakom slu�aju, iz sudbine ovih dvaju bi�a
prodrlo je ne�to i u svet njegovih uravnote�enih ose�anja, i nalazi se tu kao neko
strano telo. Ono mu je na smetnji i na teretu. U fini mehanizam upao je tu� komadi�
gvozda. To�kovi ga nagrizaju sa �kripom, ne mogu da ga izbace, ne mogu da ga se
oslobode. Povremeno se ceo mehanizam uko�i.
U�inio je ono �to je Zombori tra�io. Stavi�e, oti�ao je i dalje: otvorio je tajna
vrata svoje �eli�ne kase. Neka se ma�arska peva�ica okupa u novcu. Njega posle toga
ceo slu�aj vi�e ne zanima. Ali, za�to je onda bio tako odbijaju�e hladan prema
njoj, kada ju je prvi put primio u Parizu? Kao da se jo� onda branio od ne�eg. Ili
mu se i to tek sada �ini?
A onda se nekoliko nedelja odista nije nje ni setio. Ali slu�aj se ume�ao: ugledao
ju je jednog prepodneva na Jelisejskim poljima pred izlogom trgovine automobila.
Zatim se dogodio onaj neobi�an slu�aj s novcem i nepoznatim mladi�em u flanelskom
odelu. Pa ve�era u restoranu "Au Beuf a la Mode". I otada mu je Tima zarobila svu
ma�tu.
Naposletku, �ta se dogodilo s njim? Isto �to i bogatom i lakomislenom mladi�u, koji
je nepromi�ljeno za�ao u kinesku �etvrt nepoznatog grada, gde su ga jednim udarcem
oborili i oplja�kali.
268
Da, s njim se doslovce zbilo to isto. Obori�e ga. Nije ga oborila ljudska ruka, ve�
sam �ivot. �ivot za koji je i do tog �asa znao, da se prepun crnih i nepoznatih
senki prostire pod njim u dubini. Radio je veoma mnogo, dok se najzad nije toliko
uzdigao da je mogao da ostavi pod sobom ovaj pramulj �ivota. Ovakvu izdvojenost
omogu�io mu je novac. Ali, to nije bitno. Drugi ljudi, pisci, umetnici, sve-
�tenici, askete, ili obi�ni i sre�ni ljudi posti�u mogu�nost da se izdvoje drugim
putevima. A kada je to njemu ve� uspelo, za�to je napustio svoj takav polo�aj? Bese
to neoprostiva nepromi�ljenost. �ivot, kao kakva mo�vara, mami sve dublje i dublje
onoga ko zaluta. A nad mo�varom lebdeo je Timin lik i vukao ga i nosio sobom. Na
kraju, kada su ostali sami, ona ga je jednim udarcem oborila. Svejedno zbog �ega i
kako ga je oborila. I oplja�kala. Li�ila ga vere i samopouzdanja da �e se u �ivotu
jo� jednom vinuti do lepote, �istote i dobrote. Ali, �ta u stvari zna�e te reci?
Postoje li uop�te takvi pojmovi u svetu, ili je sve to samo uobra�enje i njihovo
postojanje nestvarno kao postojanje boga u religijama, ili pak onih bogova koje je
ljudska ma�ta stvorila da bi mogla da podnese strahote �ivota.
Svejedno gde je istina, Tima mu je ipak ne�to otela. �ta mu jo� ostaje u �ivotu?
Rad i mre�a krupnih poslova koja ga vi�e ne uzbu�uje, samo zamara. Prvi put je
osetio, �ta je En zna�ila za njega. Da je ona bila kraj njega, mo�da bi se sve
odigralo druk�ije. Ose�anje usamljenosti ispunjavalo je Baldera tog trenutka
stravi�nim bezumljem i da se nalazio sam u avionu, mo�da bi zaustavio motor,
prevrnuo ma�inu, ili otvorio vrata i isko�io.
Otvorio je o�i i dugo posmatrao Lincov naborani, mrki potiljak. Ovaj �ovek mu je
jedini, pouzdani drug u �ivotu. Kako je to malo posle svega �to je postigao u
�ivotu. U taj mah mu pade na pamet, zbog �ega on sad odlazi u Pariz. U stvari, bez
ikakvog cilja. Prva, nagonska misao mu bese da mora be�ati iz Londona. Me�utim,
zasada pojma nije imao �ta �e da radi u Parizu. Postavio je sebi pitanje: na kojoj
ta�ki zemljine kugle bi se sad ose�ao naj-
261
prijatnije? Ili, kakve je razonode ili sporta �eljan? Najrobi! Odavno se spremao da
ode. Afri�ki lov, plamene pustinje i d�ungle. Ili bi mo�da trebalo organizovati
ekspediciju na Ju�ni pol. Sve je to samo ovla� dodirivalo njegovu ma�tu, a odmah
zatim obuze ga te�ki umor.
Ru�ao je veoma malo, a odmah posle ru�ka popi sredstvo za spavanje. Probudio se
predve�e iz te�kog, olovnog sna.
Namah ga obuze misao koja mu povrati i poja�a svu �ivotnu snagu. Tima je preko
Dovera krenula prvim vozom za Budimpe�tu. Lako bi bilo saznati kojim vozom putuje.
Avionom bi mogao da stigne voz. Ne, ne srne da napusti borbu! Mora joj prepre�iti
put, mora da je uhvati za ruku i da je vrati. Trebalo je to uraditi prvog trenutka.
Da je odmah krenuo za njom, stigao bi je jo� u Kaleu. Sad �e ve� biti te�e, ali jo�
uvek nije kasno. Kojim vozom je Tima po�la? Ili mo�da ovu no� provodi ovde u
Parizu? Br�e, br�e, dok jo� nije kasno.
Pozvonio je Lin�u. Lin� je zastao na vratima i dugo nemo �ekao. Balder je gledao u
njega, ali mu ne re�e ni reci.
- Sta je po volji? - upita najzad Lin�.
- Hvala, ni�ta. Ne�u ni�ta .. .
Lin� se na vratima kriomice osvrnu. Gospodar mu se jo� nikada nije u�inio tako
�udan.
XXIV
Balder se sutradan probudio neobi�no rano. �asovnik je pokazivao �etvrt do pet, u
ku�i je jo� svuda vladala ti�ina. Nikad u �ivotu nije upotrebljavao sredstva za
spavanje, sino� mu se dogodilo prvi put da uzme ve�u koli�inu. Dejstvo tog sredstva
trajalo je do ovog trenutka kada je otvorio o�i. Probudio se kao od udarca. Kao da
se u telu i �itavom .�iv�anom sistemu za vreme �asova provedenih u dubokom snu
vodila nema ali u�asna bitka izme�u bolnih i budnih misli s jedne strane i sredstva
za spavanje s druge strane, koje je njegove uzavrele, pla-
262
mene misli okovalo za tren oka. Pa ipak su na kraju pobedile misli. Iznenada
zbaci�e sa sebe dejstvo sredstva za spavanje i po�e�e da juri�aju na srce, mozak i
ceo �iv�ani splet, koga su doga�aji posled-nja dva dana u znatnoj meri naru�ili.
Balder ode u kupatilo i po�e da izvodi svoje uobi�ajene jutarnje gimnasti�ke ve�be.
Ali ovog puta du�e no obi�no. Instinktivno se trudio da �to vi�e zamori svoje
mi�i�e. Zatim otpo�e kuru vodom, za koju ogromno kupatilo bese snabdeveno svim
mogu�im sredstvima. Hladni i vreli tu�evi, veoma sna�na masa�a mlazevima razli�ite
toplote koju je izvodio automatski aparat, te je trebalo samo da stane uza zid.
Automat je dejstvovao savr�eno, kao da je nevidljivi momak u kupatilu upravljao
slavinom. Vodeni mlaz otkrio je gde mu je vrat, potiljak i mi�i�i na ple�kama.
Ta�no mu je ispipao ki�mu i �elo telo.
Proveo je �as i po u kupatilu me�u ovim �udnim spravama, koje su li�ile na neme
sluge. Osve�en i smiren u�ao je u svoju sobu za rad. Jutarnje sunce uprlo je svoje
zrake u pisa�i sto. Otvorio je prozor i u strujanju sve�eg zlatnoljubi�astog
jutarnjeg sjaja u svim svojim �ivcima oseti ultravioletne zrake.
Seo je za pisa�i sto i pripremio hartiju za pisanje. Trebalo je da odgovori na
Timino pismo. Bal�era je u toku celog �ivota karakterisalo veoma brzo dono�enje
odluka. To je u stvari i bila tajna njegovih uspeha. Za tren oka umeo je da sagleda
najslo�enija zbivanja. Svojoj stenografkinji umeo je da za najkra�e vreme diktira
neverovatno mnogo i veoma va�nih pisama i telegrama. Uma�u�i pero, u njemu se
pokrenu stari mehanizam. Me�utim, ve� kod samog naslova mehanizam otkaza
poslu�nost. Balder spusti pero, zavali se u stolicu i skloni ruke u krilo svojim
uobi�ajenim brzim pokretom. Dugo je zurio u praznu hartiju. Bio je na�isto s tim da
�e pismo biti kratko. Kratko, nadmo�no, ali u�tivo, pa �ak i ne�no. Kratko�u i
na�mo�nost duguje sebi a ne�nost i u�tivost Timi. Poku�ao je da sastavi pismo
najpre u glavi. Zatim se seti da mu je rukopis ru�an, �tavi�e, sastavljaju�i u sebi
re�enice i zami-
'26,1
zijaju�i ih napisane sopstvenim rukopisom, kod mnogih reci ga obuze strepnja i
nesigurnost u pogledu pravopisa. Nije mogao da se seti kad je poslednji put napisao
pismo svojom rukom. Sva svoja pisma diktirao je drugima, dok bi sam jedino pone�to
pri-bele�avao u svoj podsetnik. Niz godina diktirao je i pisma upu�ena En. Ona je
to razumela i nikada mu to nije zamerala. Nije imao nikakve druge intimne prepiske,
a ukoliko bi kakve i bilo, obavljao bi je telefonom ili nerazgovetnim telegramima.
Kao svim velikim poslovnim ljudima opreznost mu je bila u krvi i po mogu�nosti nije
davao iz ruku ni�ta napismeno. Bio je to u njemu nagon plemenite divlja�i, koja se
stara da zametne svaki trag.
U toku poznanstva s Timom bese samo puki slu�aj �to joj nikada nije pisao. U odnosu
na nju ni za trenutak ne bi smatrao da treba da bude oprezan.
Ovo mu je prvo i poslednje pismo upu�eno Timi. Ovo pismo ne mo�e diktirati. Mora ga
napisati sam. Ali se pla�io sopstvenog rukopisa.
Pre�ao je u tre�u sobu i potra�io pisa�u ma�inu. Doneo ju je i spustio na pisa�i
sto. Pa�ljivo ju je du�e ispitivao i najzad joj otkrio tajnu. Umalo nije napustio
borbu, jer je hartija u ma�ini klizila tamo-amo i nikako nije mogao da otkrije
na�in kako da je pri�vrsti. Najzad prona�e i to ali se za to vreme, on, �ovek koji
je gospodario ogromnim fabrikama, ose�ao u�asno napu�ten i bespomo�an pred
svakodnevnom alatkom miliona malih radnih ljudi, �ena, devojaka. Sve mu to pro�e
kroz glavu dok se baktao sa tajnama pisa�e ma�ine za njega nedoku�ivim.
Ka�iprstom po�e da udara po dirkama za slova. Isprobao je �elu azbuku i sve
znakove. Upotre-bio je �itavu gomilu hartije dok mu se najzad u�inilo da bi mogao
da pristupi pisanju pisma. Evo �ta je napisao:
"Chere Madame,
Usre�ili ste me va�im pismom. Sre�an sam zato �to sam shvatio svaki njegov redak i
svako slovo. Te reci osta�e uvek u mom srcu, kao najdublji i naj�istiji smisao
�ivota. Niste mi mogli dati ve�i po-
264
Idon od te potpune i dirljive iskrenosti. Ja vas zato blagcsiljarn. Ne zaboravite
da ostajem va� najodaniji prijatelj, ma �ta bi vam trebalo u �ivotu. Va�eg mu�a
pozdravite toplo s moje strane. Recite mu da sam u njemu upoznao �oveka �iju �u
uspomenu sa�uvati kao retku du�evnu lepotu.
Oboje vas molim, da me zadr�ite u lepoj uspomeni. Zauvek va� istinski prijatelj,
Balder".
Pro�itav�i pismo, bio je zadovoljan njegovom sadr�inom. Naro�ito su mu se svidele
poslednje reci. U�inilo mu se kao veoma dobro smi�ljen obrt �to je na kraju pisma
njih oboje uveravao u svoje prijateljstvo i to ga gotovo sasvim umiri.
Spoljnim izgledom pisma nije bio u tolikoj meri zadovoljan. Nekolicinu slova
prekucao je dvaput i crne ta�ke u svetlim redovima li�ile su na krvlju pod-livene,
udarcem ste�ene povrede. Mestimi�no su se redovi pomerili sve do ivice hartije.
Poneko slovo stalo je na hartiju samo dopola, pa se �inilo kao da preti da �e sa
ivice te strmine da sko�i u neku u�asnu i nepoznatu dubinu.
Do�lo mu je da ponovo napi�e �elo pismo, ali nije imao dovoljno snage. Rad na koji
nije navikao, iscrpeo ga je i telesno.
Di�u�i pogled, ugledao je na vratima Lin�a. Na sebi je imao prsluk s rukavima,
svoju jutarnju ode�u, u kojoj se nikad nije pojavljivao pred svojim gospodarem.
Iznena�eno i tupo je zurio u Baldera. Izme�u ostalog nikako nije mogao da shvati
kako je pisa�a ma�ina iz druge sobe dospela na pisa�i sto. Ta �injenica delovala je
na njega kao da je na trpezarijskom stolu iz doba Tjudora ugledao blatnjave �izme.
�ta �e njegovom gospodaru pisa�a ma�ina u ranim jutarnjim �asovima? Sve se to
ogledalo u njegovom pogledu i nedovr�enom pokretu iznena�enja.
Balder se ose�ao kao zate�en na delu, pa se i sam zbuni. Nehotice u�ini pokret kao
da bi da sakrije pismo koje je dr�ao u ruci.
- �ta ho�ete? - obrecnu se na Lin�a. Odmah se tr�e, cse�aju�i da je ovakav ton
sasvim izli-
265
san. Ali, to se vi�e nije moglo da popravi i to ga jo� vi�e oneraspolo�i.
Lin� se izgubi. Balder zatvori vrata koja su ostala otvorena i ponovo sede za
pisa�u ma�inu. Trebalo je jo� ispisati adresu na omotu. Iskucava-ju�i slova, bi mu
jasno da se ovo karakteristi�no kuckanje u jutarnjoj ti�ini �uje i u tre�oj sobi i
da ga Lin�, svojim �udnim licem nalik na gorilu, oslu�kuje kao neobi�ni i onespokoj
avaj u�i �um u pra�umi. Tog trenutka u�ini mu se da ispisuju�i adresu obavlja
nekakav zlo�in. Lin� verovatno zami�lja ne�to sli�no. I to sad, kad se opra�ta od
najlep�ih i najbolnijih ose�anja svog �ivota. Za koja niko ne srne da zna. Za�to
oslu�kuje i zbog �ega je tu u blizini? Tog trenutka obuze ga tolika mr�nja prema
Lin�u da bi ga najradije ubio.
Zalepi omot i uze �e�ir da li�no preda pismo na po�tu. To nikom drugom ne mo�e da
poveri. Na vratima se jo� jednom osvrnu i na brzinu strpa u d�ep hartije na kojima
se ve�bao u pisanju na ma�ini.
Krenu na ulicu, ali ulazna vrata palate zate�e zaklju�ana. Morao je da zvoni
vrataru, koji je sanjiv i oskudno odeven do�ao da otvori kapiju. Vratar ga je
gledao upla�eno i za�u�eno. Jo� nikada nije se dogodilo da njegov gospodar napu�ta
ku�u u tako ranim jutarnjim �asovima. Vratarev pogled jo� vi�e razljuti Baldera.
Sta ho�e oni od njega? Za�to bulje u njega? Tek sad mu postade jasno da je suzanj
sopstvenog �ivota.
Za�eleo je da se najzad oslobodi pisma. Ali nije znao g�e se nalazi po�ta. Ovo mu
opet otkri koliko je bespomo�an kad je trebalo da sam obavi neki posao. Sme�e�i se
zbunjeno, upita saobra�ajca gde se nalazi najbli�a po�ta, dok se to ovom u�ini
najprirodnije pitanje na svetu. Pred prozor�etom za preporu�ena pisma stajalo je u
redu najmanje dvadeset osoba. U�enici u trgovinama, noslu�itelji banaka,
sirotinjski odevene �ene, i mu�karci, svi s gomilom pisama u rukama i torbama.
Balder nije imao kud, morao je da i on stane u red. Vrenie je odmi-
206
calo u�asno sporo, dok je do�ao na njega red. Pro�ao je mo�da �itav �as.
Pismo sti�e najzad do ruku po�tanskog slu�benika. Baldera obuze ose�anje kao da se
osloba�a ogromnog tereta. A kada slu�benik mehani�ki udari pe�atom marku na pismu,
Balderu se u�ini da je tim udarcem ubio ne�to u njemu. Udarac zaigra u mozgu, srcu
i �elom telu.
Napolju, na ulici, pocepao je a zatim i bacio po�tansku priznanicu. Produ�iv�i put
primeti da mu ne�to �u�ti u d�epu. Behu to listovi hartije na kojima je u�io da
pi�e na ma�ini. Zastao je pred uli�nom korpom za otpatke i oslobodio se i ovog
tereta.
Utom oseti da je gladan kao vuk. Sede na terasu kafane De la Paix. Poru�i doru�ak
i, �to ve� dugi niz godina nije radio, satima je razgledao inostrane ilustrovane
�asopise. Iznenadilo ga je koliko se zanimljivih i zabavnih doga�aja zbiva u svetu.
I to je bilo ne�to �ega je njegov �ivot bio li�en. On je uvek jurio, naporno radio
i vodio "veoma va�ne" pregovore. Doru�ak mu je neobi�no prijao. Iznenadila ga je
�injenica �to je za nekoliko franaka mogao ostvariti nekoliko prijatnih �asova. Tog
trenutka dogodilo se mo�da prvi put da izgubi veru u novac. A �ta je sve �rtvovao
za njega! Pu�e mu pred o�ima �ega je morao da se odrekne da bi postao Krez. I �ta
mu to vredi. Setio se �ur�evkom oki�enog broda. Sve�e, bele, cvetne krunice sad su
ve� uvenule i pocrnele. Mo�da su ogromne gomile cvetnih nizova ve� pobacali u more.
Oko podne vratio se ku�i. Gospodin Bert se pojavio i, kao i obi�no, obavestio ga o
teku�im dnevnim poslovima. Ali posle zvani�nih saop�tenja nije napustio sobu.
Stajao je i dalje ispred Balderovog pisa�eg stola. Balder mu dobaci upitan pogled,
jer se po licu gospodina Berta videlo da ima da ka�e ne�to va�no.
- Mogu li da vas zamolim da mi za trenutak poklonite svoju pa�nju? - upita
gospodin Bert smu�eno i o�igledno dirnut.
- Izvolite. Veoma rado.
267
- Katkad mi se �inilo da ste mi vi gospodine Balderu prijatelj i van na�ih
slu�benih odnosa...
- Da, u pravu ste... - klimnu Balder glavom.
Gosopodin Bert bio je uzbu�en u tolikoj meri da su mu debeli, beli prsti drhtali
kao da �e se otkinuti s nadlanice. Prelazio je njima �as preko ivice stola, �as
opet preko revera sopstvenog kaputa. Povremeno bi se prsti �arili u d�ep, izvukli
�asovnik, zlatnu olovku ili maramicu, da bi odmah zatim opet vratili sve te
predmete.
- Hteo bih da istupim iz va�e slu�be, gospodine Balderu.
Nastupila je duga pauza. Balder je uporno i hladno zurio u gospodina Berta, kome je
ovaj pogled bio gotovo nepodno�ljiv.
- Zbog �ega?
- Umoran sam, gospodine Balderu. Proletos sam napunio �etrdeset i devet
godina. Poznato vam je koliko sam radio i tr�karao u svom �ivotu. Umoran sam.
Veoma umoran, gospodine Balderu. Ne verujem da mi predstoji dug �ivot. U mojoj
porodici to nije uobi�ajeno. Koliko mi vremena jo� ostaje? Deset godina, jedanaest
godina. �eljan sam odmora! Za koga da radim? Dece nemam...
Kod te re�enice kao u nedoumici zagleda se u zemlju; bila je to la�. Imao je dvoje
vanbra�ne dece od dveju raznih �ena. Jedna od njih �ivela je u Nema�koj, druga u
Belgiji. Imao je i k�erku od petnaest i sina od �est godina, koje nikada nije
video, ali se dosta pristojno stara o njima.
- Umoran sam, gospodine Balderu, veoma umoran... - ponovi jo� jednom,
ulivaju�i u te reci toliko samosa�aljenja da mu se, �tavi�e, i o�i ovla�i�e.
Balder ga je jo� uvek posmatrao uko�enim i hladnim pogledom.
- Nije istina. Recite istinu.
- To je istina, gospodine Balderu. Kunem vam se da je to istina!
- Ne�to ste pre�utali! Gospodin Bert obori glavu.
268
- Ho�u da se �enim . ..
- S kim?
Gospodin Bert jo� uvek nije gledao ? Baldera.
- S gospo�om Bogati.
Balderu ovo ime nije ni�ta zna�ilo. Po njegovim nabranim obrvama gospodinu Bertu bi
jasno da Balderu nije poznato o kome je re� i zato br�e dodade:
- Lujzom.
- Oh, - uzviknu Balder za�u�en i iznena�en. Do tog �asa nije znao �ta se sprema i
ni�ta nije primetio. Sada ga izjava gospodina Berta dirnu mu�no i besno. Pominjanje
Lujze opet mu do�ara Timin lik, te ga obuze neodre�ena pa ipak u�asna strepnja da
se on vi�e nikada u �ivotu ne�e mo�i da oslobodi ove uspomene.
Gospodin Bert je svakako ne�to zapazio po izrazu Balderovog lica, jer mu se
povratila prisutnost duha. �tavi�e, moglo bi se re�i da je u ovim trenucima neme
bitke postao nadmo�niji. Glagoljivo po�e da brblja:
- Pomenuo sam jednom, ali mo�da se vi�e ne se�ate... Otac mi je bio
gostioni�ar u Lionu. Bese to prava gra�anska gostionica. Izgleda da se u meni otada
kriju uspomene na detinjstvo. Hteo bih da otvorim malu gostionicu. Oh, ne
ovde u Parizu! I ne na osnovu trgova�ke ra�unice! Ne marim ni da naplatim. Tek
tako za svoje zadovoljstvo. Kao �to vam je poznato, imam neku u�te�evinu. Nije
mnogo, ali �u imati dovoljno do kraja �ivota ... U stvari i ne mislim na
gostionicu, ve� na neku vrstu farme... negde na normandijskoj obali. U ba�ti,
izme�u zelenila drve�a, pru�ao bi se pogled na okean. Pod vo�kama paslo bi
nekoliko krava. Katkad, nedeljama ne�e biti gostiju, svega pokoji slu�ajni
izletnik. Ne, ne zami�ljam sve to na trgova�koj osnovi.
Di�u�i ruku branio se tako �estoko kao da mu je Balder upao u re� i pobijao njegove
izjave. Me�utim, o tome nije moglo biti ni govora. Najzad, gospodin Bert jo�
dodade:
269
- O svemu sam se ve� dogovorio s mojom malom Lujzom...
Kod tih reci Balder se nasme�io protiv svoje volje. Mo�da ba� zato �to ih je
gospodin Bert izgovorio tako prostodu�no. Lujza je u najmanju ruku za pola glave
bila vi�a od Berta.
Balder klimnu glavom.
- Razumem vas... - re�e tiho, kao da govori sebi. Ali, u me�uvremenu trebalo je
doneti brzu odluku. Pod drugim okolnostima usledila bi sad ovakva re�enica:
- Dozvolite, dragi prijatelju, da i ja sa svoje strane doprinesem va�oj sre�i...
A onda uobi�ajeni pokret sa �ekovnom knji�icom. Taj �ek glasio bi verovatno na
pove�u sumu.
Ali Baldera obuze ose�anje mr�nje i gneva prema svakom ko ga napu�ta. Jer ga je sve
to pod-se�alo na Timu i sopstveno poni�enje. I kao no� mu se zari u srce pomisao:
njemu je eto uspelo, gospodinu Bertu je uspelo!
U�inilo mu se da je gospodin Bert po�inio izdajstvo. Jer, ako nikad u �ivotu do tog
�asa, sada mu je zaista bilo potrebno da ga niko ne napu�ta. Gospodina Berta nije
mnogo cenio. Dr�ao ga je kraj sebe po navici. Me�utim, sada je o�ajavao pri samoj
pomisli da �e ga napustiti.
Digao se kao da �e odr�ati govor. Glas mu je zvu�ao �uplje i ravnodu�no:
- �elim vam svako dobro i sre�u u �ivotu, dragi prijatelju. Molim vas da i gospo�i
Bogati izru�ite moja najiskrenija �estitanja!
Ispru�iv�i ruku, �vrsto stisnu ruku gospodina Berta. Ovaj se pokloni i nekoliko
trenutaka se za-dr�a, kao da ne�to o�ekuje. Zatim se jo� jednom pokloni, dok mu se
na licu ocrtavalo razo�aranje, s izrazom uobi�ajenim kod ljudi �ije se potajne
misli odmah naziru po njihovom pogledu i vrhu nosa.
Na vratima se jo� jednom osvrnu:
- Stojim vam, razume se, na raspolaganju sve dok ne na�ete odgovaraju�u zamenu ...
Balder u�ini odbijaju�i pokret rukom.
270
- Hvala, ne uznemiravajte se. Ja ionako na-meravam da otputujem na du�e vreme.
Sme�io se, ali mu je glas bio leden i neprijateljski. Gospodin Bert se i po tre�i
put pokloni i nestade za vratima.
XXV
S izleta po inostranstvu Tima je donela devet hiljada dolara. Za nju je to
predstavljalo sumu kojom je rnogla da ostvari sve svoje �elje. Godinama joj je bio
najve�i i najmu�niji san da popravi ku�u. Stara porodi�na ku�a bila je tesna i
neudobna, a raspored u njoj upravo nemogu�. Soba za poslugu nije bila dostojna
ljudskog bi�a. Iz kuhinje je uvek dopirao miris jela u veliku sobu u kojoj je
stajao klavir i u kojoj su primali goste. Violina soba nalazila se na najgorem
mestu, uku�ani bi se stalno spoticali jedni o druge, �to je svakodnevni �ivot
katkad �inilo gotovo nepodno�ljivim. Mnogo su propatili i zbog kupatila. Ne samo
zato �to ga je njih troje upotrebljavalo, pa je dolazilo do vremenskih sudara,
pogotovu kada bi Viola �elela da izi�e u dru�tvo, ili bi �urila u pozori�te, nego
su kada i pe�, koja se lo�ila drvima, bili u takvom stanju da je boravak u kupatilu
izazivao ose�anje nelagodnosti. A zatim i grejanje! Lo�ili su kaljeve pe�i, �to je
bilo skop�ano sa mnogo rada i prljav�tine, a sem toga bilo je jo� i skupo. Tima je
ve� godinama sanjala o centralnom grejanju.
Sve su to, naravno, bili nedosti�ni snovi. Ku�a je bila optere�ena dugom od osam
hiljada pengea, a povrh toga Tima se borila jo� s nekim sitnim dugovima, koji se
nakupi�e u toku godina, ispunjavaju�i je toliko ogor�enjem da joj se katkad �inilo
da nije u stanju da produ�i �ivot. Manja dugovanja, kroja�kim salonima i najve�im
delom bakalinu, iznosila su svega �etiri hiljade pengea, ali su i te manje sume
zna�ile mnogo obja�njenja, izvinjenja i poni�enja. Obe�ane i neodr�ive rokove
obi�no bi uspe-�no odga�ala besplatnim kartama za operske pred-
'271
stave. A godinama se ve� na vidiku nije pojavljivalo ni�ta �to bi je oslobodilo tih
dugova. Povremeno bi bljesnula mogu�nost anga�mana za film, ali bi zatim ubrzo i to
i��ezlo u magli.
Suma koju je donela, predstavljala je u svakom pogledu za nju oslobo�enje o kakvom
je mogla da sanja samo u vezi sa dobijanjem velikog zgoditka na lutriji. Sad �e
isplatiti dug kojim je ku�a bila optere�ena. Isplati�e uop�te sve svoje dugovanje.
Na ju�noj strani ku�e, koja gleda u ba�tu, podi�i �e sprat. Dve spava�e sobe, malu
sobu za obla�enje i maju�no, blistavo i moderno kupatilo. U celoj ku�i bi�e
centralno gr e janje, koje �e u novcu i trudu zna�iti posebnu godi�nju u�tedu. Bila
je upoznata s tro�kovima koje su ove prepravke iziskivale, jer je unazad dve
godine, kada je verovala u ostvarenje filmskog anga�mana u Be�u, zatra�ila od
Savodija da joj izradi plan. �avodi je bio in�enjer i �esto im je dolazio u ku�u.
Posle prezi�ivanja ku�e osta�e jo� zama�na suma novca, koju �e deponovati u banku.
Taj ostatak od nekoliko hiljada pengea, i svest da se �ivot ne zatvara kao neki
mra�ni tamni�ki zid kada na kraju meseca utanje i po�inju da nestaju krajcare
mese�ne plate, predstavljaju posebno divno osecanje. Da, za�elo neobi�no divno
osecanje. Ne mora da strahuje �ta da radi i kome da se obrati, ako bi se dogodilo
ne�to nepredvi�eno.
Me�utim, ni u mislima nije mogla da se odrekne nekih delova name�taja. Za gostinsku
sobu mora bezuslovno da kupi novu garnituru. Prazan parket tra�i bar tri-�etiri
manja tepiha. U izlogu radnje s antikvitetima mesecima je zagledala porculansku
lampu sa svilenim zaklonom, koju bi postavila kraj klavira. �esto je odlazila u tu
ulicu i pogledom pozdravljala lampu kao starog znanca. Stre-pela je da je ko drugi
ne kupi, jer onda nije imala novca. Lampa joj je ostala verna, kao da je razu-mela
nemi pogled nepoznate �ene, koji je kroz staklo izloga tako istrajno po�ivao na
njoj. Da li se lampa nalazi jo� na istom mestu?
Stotine cif ara su joj se vrtele po glavi dok je voz jurio u pravcu njenog doma.
Povremeno bi izvla-
. 2T2
�ila svesku za pribele�ke iz svoje torbice i po�ela da ra�una. Zatim, za�muriv�i,
poku�avala je da zamisli novi deo sprata na ku�i. Prolazila je kroz sobe u mislima
i ure�ivala ih do najmanjih sitnica. Uspe-vala je jo� nekako da zamisli odakle �e
iz prizemlja po�eti stepenice, ali kako �e one da vode na sprat nije mogla da
do�ara u ma�ti. Ponovo uze sve��i�u s bele�kama i po�e da crta planove. Kada je te
planove kasnije pokazala Savodiju, njega obuze takav napad smeha da nekoliko minuta
nije mogao do�i do reci. �avodi se kleo da jedan od tih planova verno prikazuje
insekt Mormolyce phullodes i da nema �oveka u svetu koji bi u njemu otkrio ma i
najmanju sli�nost sa arhitektonskim osnovnim planom. Uzgred, �avodi je bio
odu�evljeni prirodnjak i svoj moma�ki stan pretrpao zbirkama insekata i leptira.
Tih dana sedeli su svakodnevno oko stola koji je bio prekriven smotuljcima crtanih
planova i spisima. Prepirali su se oko planova za prepravku ku�e. Ruku polo�enih na
dr�ku �tapa koji je dr�ao me�u kolenima, I�tvan je nemo slu�ao njihove prepirke. Na
stolu su le�ali brojevi �asopias "House and Garden" i "Art and Decoration", koje je
Tima donela sobom iz Londona. �avodi, staromodni arhitekt, silno je potcenjivao te
planove. Nije hteo ni da �uje da se u kupatilu izgradi posebno odeljenje za tu�,
spreda zaklonjeno zavesom od gume. �emu to? Morske li gluposti! (To mu je bila
omiljena uzre�ica). Nasuprot tome, Tima je tvrdila da tu� u dana�njim kupatilima
slu�i samo da se njime isprska �elo kupatilo, ako neko prikupi dovoljno hrabrosti
da se njime poslu�i. Sre�om o tome ne mo�e biti ni govora. Od stotinu tu�eva
devedeset i devet je zar�alo i ne funkcioni�u, jer ih nikada ne upotrebljavaju.
I�tvan bi progovorio tek kad bi prepirka postajala i suvi�e �estoka i kad je
trebalo da brani Timu.
- Sta toliko tru�a�, - rekao bi tada Savodiju - ti si obi�an zidar, uradi�e� ono
�to ti se naru�i. Ta�ka!
18 Osveta oru�ja
273
Sve je to, razume se, i pored naj�e��e prepirke i�lo na prijateljskoj osnovi, jer
se u samom po�etku zametnula ljuta kavga, po�to Savodi nije hteo da primi ni
prebijene pare za izradu planova. Tima se �estoko protiv toga bunila (a u du�i se
radovala), dok je Savodi uvre�eno izjavio da �e odmah da prekine petnaestogodi�nje
prijateljstvo ako bi se o tome jo� jednom povela re�. (U du�i mu to nije bilo milo,
jer mu je u poslednje vreme dobro dolazila i najmanja suma.)
Bilo je dana kada su do zore sve do tan�ina raspravljali o zidanju, novom name�taju
i ure�enju. Timu su novi izmenjeni okviri �ivota ispunjavali stalnim, grozni�avim
uzbu�enjima.
I�tvan je u du�i nije pratio na tom putu. Zidanje i nov name�taj smatrao je
izli�nim i opasnim. Mo�da zato �to on od te ku�e ni�ta nije mogao da vidi. Njemu je
bilo svejedno. Pragovi, kvake, svaki santimetar starog rasporeda u�li su mu u krv i
nagonski se grozio svake promene. Mo�da �e pro�i godine dok se on i na novom spratu
bude odoma�io. Po sebi se razume da o tome nije govorio Timi, ne �ele�i da joj
kvari volju. Stavi�e, pravio se kao da se i on bogzna kako raduje. A Tima, usred
grozni�avog kovanja planova, nije ni pomi�ljala �ta se zbiva u I�tvanovoj du�i.
Dogodilo se svakako prvi put u �ivotu da je izgubila tu nit. Dotle ga je i po
nagonu uvek pratila i najskrivenijim putevima kroz tamu. I�tvan je toga bio
svestan, ali joj je pra�tao.
Mnogo vi�e mu�ila ga je ona druga misao, koja se od Timinog povratka ispre�ila pred
njim u tami, kao senka puna pretnji. �etiri meseca �iveo je daleko od Time. Po
njenim pismima i svemu �to je ispri�ala o protekla �etiri meseca, I�tvanu se �inilo
da se Tima donekle otu�ila od njega. Otu�ila? To mo�da nije prava re�. Ali
poslednja �etiri meseca predstavljala su za Timu gotovo zaslepljuju�i sjaj. Novi
ljudi, rasko�na udobnost velikih salona, uspeh njenih koncerata, pohvale inostrane
�tampe. Sve to zna�ilo je za nju �arenilo, sjaj i radosna uzbu�enja rasko�nog
�ivota velikog stila. Nije li u Timinoj du�i zaostalo ne�to od tog bleska?
274
I nije li joj se to kao otrov sporog dejstva upilo u �ivce? Sada se jo� i�ivljava
na planovima zidanja, ali kad sve to pro�e, ho�e li se njena �elja zaustaviti na
pragu nove ku�e? Ko zna, nije li sve ovo uzburkalo i povredilo Timinu pitomu i
uravnote�enu du�u? Ne�e li se idu�e godine, ili kroz nekoliko godina strahovito
pokajati, �to se odrekla sve te rasko�i? Mo�e ne�to i da se dogodi. Jo� pro�le
godine iz nekih Gerendijevih slu�ajnih primedaba moglo se zaklju�iti da Timi preti
opasnost da bude otpu�tena iz Opere. Bolest ili neka druga nesre�a... Ko mo�e da
sagleda budu�nost? A sve �e to narasti, strahovito narasti u zaslepljuju�em
ogledalu odba�enog velikog �ivota. I�tvanu se to neprestano vrzmalo u glavi i ta
misao ispunjavala ga je strep-njom.
Gerendi im je opet �esto dolazio ku�i. Jedne ve�eri otpratio je Timu posle
predstave ku�i. Bese blaga i vedra navembarska no�. Odlu�i�e da idu do ku�e pe�ke.
Gerendi nije znao �ta se u stvari dogodilo izme�u Time i Baldera, jer ona o tome
nikom nije govorila. Verovao je da je Tima bila Balde-rova ljubavnica. Mogao je to
da razume i da joj oprosti. Balderu je zatim dosadilo, pa ju je napustio. Sasvim
prirodna stvar kad je u pitanju tako veliki gospodin. O�ekivao je da Tima u nekoj
formi tu stvar pomene i stavio je u tom smislu i nekoliko primedaba, ali je Tima
�utke prelazila preko tih izazivanja. Te ve�eri, me�utim, Gerendi odlu�i da se
vrati na tu stvar.
- Kad ste se videli s Balderom? - postavi joj pitanje ve� na Andra�ijevom
bulevaru.
- Srela sam ga poslednji put u Londonu ... Nekoliko koraka produ�i�e �ute�i. A
onda Gerendi ponovo progovori:
- Hteo bih da vam ispri�am ne�to u vezi s njim. Ne verujem da �e vas to bolno
dirnuti, jer je to svakako i vama poznato. Prema tome, ne�u da uni�tim va�e
umetni�ke iluzije. Imam prijatelja u Parizu, Robera de 2uve. Novinar. Od
njega sam �uo. Da li vam je poznato da je neki nepoznati mecena, posredstvom jedne
velike pari�ke koncertne
18"
275
agencije rnobilisao zbog vas neverovatno zama�ne sume? To je bio razlog �to vas je
inostrana �tampa tako slavila. To, naravno, nezavisno od onoga �to ste vi mogli da
pru�ite publici. �tampa je podmitljiva i gladna novca. Za novac je spremna na sve,
a bez toga, pu�ta da propadnu i najve�e vrednosti. Rekao bih da ne zadirem ni u
kakve tajne - s obzirom da razgovaramo u �etiri oka - ako pretpostavljam da je
Balder bio nepoznati mecena.
Tima zastade zami�ljeno. Zatim se okrenu Gerendiju:
- Ka�ete da su inostrane kritike o meni bile pla�ene?
- Ne ka�em, nego odlu�no tvrdim. I to velikim sumama. Ali, �ta je to za Baldera?!
Produ�i�e jo� nekoliko koraka bez reci. Timi odjednom pu�e pred o�ima. Sve �to je
Gerendi rekao zvu�alo je veoma mogu�no. Ali, ako je tako, za�to joj on to sad
govori?
Ona ponovo zastade i okrenu se Gerendiju:
- Na �ta ciljate?
- �ujte Timo - odvrati Gerendi pomirljivo - ne bih �eleo da izvla�im nikakve va�e
tajne. Ali smatram da sam vam prijatelj. Poznato vam je koliko vas cenirn i volim.
Glas mu zadrhta izgovaraju�i ove reci. Ali Tima tog trenutka nije osetila da reci
"cenim vas" i "volim vas" u stvari zna�e ne�to drugo. On isprekidano produ�i:
- Trebalo je da budem �lep, pa da ne vidim jo� tamo u Parizu, da vi i Balder...
Namah oseti koliko nezgodno deluju reci "da budem �lep". Za�elo ih nije izgovorio
ciljaju�i na ne�to odre�eno. Ali mu one izlete�e, i sad mu se �inilo kao da lebde u
vazduhu i nikako da i��eznu. Nehotice ubrza korake, kao da je pretpostavljao da �e
ih ostaviti za sobom, na onom mestu na kome ih je izgovorio.
- Nemojte da me krivo razumete, ne pomi�ljam na ne�to ru�no ...
Zainteresovali ste Baldera ...
276
Tima opet zastade i okrenu se Gerendiju. Glas joj je bio pribran, ali s prizvukom
gneva i �estine.
- Dragi Zoltane, mislite �ta ho�ete. Zami�ljajte da sam bila Balderova
ljubavnica. Zbog toga sam postigla uspeh, zbog toga imam novaca i preure�enu ku�u.
Mene to ne zanima. O meni se ve� sva�ta govorilo otkako sam u Operi... Jedno
ogovaranje vi�e ili manje doista vi�e ne igra ulogu. Ako ho�ete da znate, to do
izvesne mere laska �ak i mojoj sujeti. Samo me malo zabolelo �to me vi smatrate
takvom.
Okrenuv�i se, ona �ustro ubrza korake. Nekoliko trenutaka Gerendi je stajao nasred
ulice kao da ga je neko maljem udario po glavi. Onda potr�a za Timom.
- Timo... - re�e preklinju�i. - Draga Timo, vi ste me shvatili sasvim pogre�no.
Mo�da sam se glupo izrazio ...
- Ne govorimo vi�e o toj stvari! - odvrati Tima odse�no.
Dugo su nemo kora�ali jedno kraj drugog. Gerendiju se u�ini da Timu okru�uje neka
velika tajna. Mu�ila su ga u�asna ljubomora i bol, kojima nije mogao da da odu�ka.
Ali, u sebi je neprestano ponavljao: bila mu je ljubavnica... bila mu je
ljubavnica! I ta neizgovorena misao odjekivala mu je u du�i kao neki bolni urlik.
Ko zna koliko bi jo� i�li tako nemo jedno kraj drugog. Ali, pre lan�anog mosta
sreto�e Dorkoa, koji im se priklju�i.
Razgovor zatim skrenu na druge teme.
XXVI
Balder se oprostio od gospodina Berta rekav�i da mu nije potreban, jer namerava da
putuje. AH, od puta ne bi ni�ta. Vreme je provodio ne rade�i ni�ta i gotovo i nije
izlazio iz ku�e. Nikoga nije primao. Nije mogao da se odlu�i i da krene na put.
Stavi�e, nije imao dovoljno �ivotne snage da se posle odlaska gospodina Berta
po�tara za drugog se-
277
kretara. Po�tu nije otvarao, �ak ni telegram^, u roku od dve nedelje nagomilala mu
se na pisa�em stolu ogromna hrpa po�te. Ali, u sobu za rad uop�te nije zavirivao.
Prvih dana odgovarao je preko Lin�a na inostrane telefonske pozive da nije kod ku�e
i da se ne zna ta�no vreme povratka. Nekoliko dan^ kasnije naredio je da se
isklju�i telefon. Iz toga se nije mogla da izrodi nikakva nezgoda, jer je i put
brodom trebalo da traje tri meseca, te je u datuma pre planiranog odlaska preduzeo
sve potrebne mere i spre�io mogu�nost da do�e do zastoja u najva�nijim teku�im
poslovima.
Imao je dodira samo s jednim �ivini bi�em, malim �kotskim terijerom, koji se
postepeno odoma-�io u odajama. U �ivotinjici Balder nije tra�io, a nije vi�e ni
nalazio uspomenu na En. Sali je sa �est meseci �etala po svetu s izrazom kao da je
Metu-zalem celokupnog pse�eg dru�tva. Samo se kod rasnih pasa javlja jo� u doba dok
�i�aju, ovakav sme-�an, stara�ki izraz. Ali, ispod mudre i stalo�ene spolja�njosti
svakoga �asa izbijala bi nesta�na mladost. Uop�te uzev, Sali je li�ila na dete koje
se preru�ilo u starca i prilepilo na se nekakve stra�ne malje.
Zatvoriv�i se u spava�u sobu, Balder je po pola dana provodio u Salinom dru�tvu.
Nalak�er^ na di-vanu, pu�tao je da se mala �ivotinjica sa rezanjem i nepomirljivim
besom rve s kraji�kom �ilinia, ili da po�ini neka dela za koja bi je Lin�, kad bi
se on pitao, besumnje umlatio. U me�uvremenu, Balderov umukli telefon uzalud su
opsedali Njujork, London, Berlin i svi ostali delovi sveta, jer se pro�ulo da brod
ipak nije krenuo na svoje putovanje.
Jedne ve�eri, u Balderovu sobu u�e Lin�. Svoje kazivanje po�e mnogo odlu�nije i
pribranije negoli pre njega gospodin Bert.
- Imam brata u Americi. Osnovao je porodicu pre dvadeset godina. Sve do nedavna
iglo mu je dobro, �tavi�e, iz po�etka je i meni slao ne�to novaca. Imao je dvanaest
berbernica u Filadelfiji. Sada je njegovo preduze�e zapalo u te�ko�e. On se
razboleo i nije sposoban za rad. Njegova �ena me
278
o�ajni�ki preklinje da do�em. Preduze�e bi se jo� moglo spasti...
Balder je posmatrao Lin�a istim uko�enim i ledenim pogledom, kao nekoliko nedelja
ranije gospodina Berta. Bio je svestan da je svaka Lincova re� su�ta la�.
- Hteli biste da napustite slu�bu?
- Da, gospodine Balderu. Balder klimnu glavom.
- Bio sam zadovoljan s vama. Kad namera-vate da otputujete?
- Oh, ima vremena. Kroz nekoliko meseci. Mo�da na prole�e. Ali sam smatrao
da je red da vas na vreme izvestim. Znam da je te�ko na�i odgovaraju�u zamenu.
- U redu.
Lin� se pokloni i iza�e iz sobe.
- Da�u mu novac - razmi�lja�e Balder. Tog trenutka ga je prozreo i potcenio u
tolikoj meri da ga nije udostojio ni toga da mu se na taj na�in osveti. Gospodin
Bert - to je drugo! Ali Lin� je obi�an sluga i utoliko �e vi�e biti sluga,
ukoliko suma koju mu bude bacio bude ve�a.
Balder je zami�ljeno zurio u zatvorena vrata iza kojih je nestao Lin�. Poku�avao je
da prati tok Lincovih misli i odluka. Taj pacov se spa�ava sa broda koji tone. On
naime, uobra�ava da brod tone. Setio se da se jednom, pro�le godine, iznenada
vratio ku�i. Sve je bilo pusto i on je svuda tra�io Lin�a. U�ao je u njegovu sobu
pretpostavljaju�i da mo�da spava. Na postelji je le�ao letak, o�igledno ga je Lin�
ostavio tu posle �itanja. Balderu je ovaj letak bio poznat. Otkrivao je "zakulisne
tajne" internacionalne fabrikacije oru�ja sa uobi�ajenim glupim stilom. Podaci
navedeni u njemu uglavnom su bili izmi�ljeni, ali je �estokom i razjarenom mr�njom
napao izvesne glave�ine u te�koj industriji nazivaju�i ih uobi�ajenom frazeologijom
masovnim ubicama. Letak je napisao neki francuski novinar, i po sebi se razume,
posvetio je jedno poglavlje Balderu. Balder nije vodio ra�una o sli�nim lecima.
Smatrao je da se to pisanje ne odnosi na njegovu
279
li�nost. Pa ipak ga je ljutilo �to ba� njegov sluga �ita ovakav letak. Ko zna kakve
tragove ostavlja u du�i ne�kolovanog �oveka ovakva r�ava lektira?
Produ�io je sa ispitivanjem Lincove du�e. Se-tio se onog jutra kad ga je Lin�
zatekao kako se petlja oko pisa�e ma�ine. Nesumnjivo je i tada uobrazio nekakvu
budala�tinu. Pa odlazak gospodina Berta. I njegov sada�nji �ivot, koji Lin�u bez
sumnje izgleda nerazumljiv. Postepeno jasno vide pred sobom Lincove zamisli. Lin� u
njemu gleda u�asnog i tajanstvenog zlotvora �ove�anstva. Onakvog kakvog ga je
opisao letak.
Miran i prezriv osmeh pojavi mu se na usnama. A zatim prestade da razmi�lja o toj
stvari.
Zvi�dukom pozva psa.
U poslednje vreme Balder je tek u sumrak izlazio iz ku�e. Gotovo se iskradao na
ulicu. Strepeo je i od same pomisli da sretne nekog od poznanika. Pe�ke je odlazio
u grad, u toku �etnje �esto bi od-lutao �ak do utvr�enja na �ijim su se sparu�enim
travnjacima u to doba budile i protezale pari�ke skitnice koje su u ovoj okolini
provodile ceo dan potrbu�ke.
Obi�no bi ve�erao u jednoj od kr�mi u predgra�u. Kao da je �eleo da proba i ovaj
ukus �ivota, s kojim jo� ne bese upoznat. Ili kao da se spremao na dalek put. Ali,
na kakav put zasada ni sam nije znao. Po�eo je da mrzi svoj dosada�nji �ivot i
glava mu je bila puna naj�udnijih misli, za vreme tih usamljenih �etnji. Kako da se
osveti sop-stvenom �ivotu i ogromnom bogatstvu, koje ga je do sada pratilo svim
putevima, kao nevidljivi d�inovski ratni brod �oveka koji pliva na talasima? Svakog
trenutka, kad god bi mu palo na pamet, mngao je da se popne na palubu. Iza stra�nih
topova pliva-ju�e tvr�ave bio je bezbedan u komandantskoj kabini.
Ali u najzna�ajnijem trenutku njegovog �ivota �eli�ni brod je nestao, pretvorio se
u maglu. Ni od �ega vi�e ne�e mo�i da ga odbrani i ose�anje nemo�i izazva u njemu
revolt. Kako da mu se osveti? Trebalo bi ga probu�iti da potone. Pomi�ljao je i na
280
to da sebi osigura neku malu �ivotnu rentu, samo toliko koliko do kraja �ivota mo�e
da �ivotari po ovim skromnim kafanicama. I da odbaci celokupno svoje bogatstvo!
Palate, fabrike, �etu odvratnih i licemernih slugeranja koje smrtno mrzi! Gospodina
Berta, Lin�a i sve njih. Rasipa�e svoje milione. S lu�a�kim smehom sru�i�e i
uni�titi histeri�no oset-Ijivo telo akcionarskih dru�tava. Izvu�i �e ih iz dubokih
i mra�nin voda, kao ogavne polipe. Kako �e se o�ajni�ki s upla�enim kricima da
previjaju. Ne, ne�e dati svoje bogatstvo u dobrotvorne svrhe. Novac koji mu se za
�ivota pretvorio u ubila�ki otrov, neka i dalje bude otrov. Neka ubija one koji
veruju u njega. Ali kako? Kako da se osveti d�inovskom �udovi�tu?
Jednom, dok je utonuo u ovakva usamljena razmi�ljanja, do�o�e mu u susret
supru�nici Dirije, koji su bili pozvani i na "Belog hrta". U tom pustom kraju
Pariza imao je jedva vremena da skrene u sporednu ulicu. Na sre�u, nisu ga poznali.
Ovaj susret ga osvesti. Kao da je u o�ima svojih francuskih poznanika namah ugledao
sebe, kako luta ulicama, udubljen u tako budalaste misli. Odjednom mu se u glavi
razbistrilo. Vratio se ku�i i seo za pisa�i sto da pregleda i sredi po�tu. Ne,
ovako ne mo�e da ide dalje. Sutra �e oti�i lekaru neurologu.
Velika hrpa nagomilane po�te ga obeshrabri. Ostavi�e to za sutra. Danas i onako ne
bi stigao da sve pregleda. Iznenada mu ne�to drugo pade na pamet. Potra�io je jednu
svoju raniju bele�nicu, u kojoj su bile zapisane neke njegove intimne pari�ke
adrese
Pri�ao je telefonu i pozvao jedan broj. Otpo�e razgovor, i po njegovim odgovorima
moglo se naslutiti da ga nepoznati �enski glas bombarduje stotinama pitanja. Balder
najzad prese�e bujicu reci:
- �uj, Ivono. Dana�nje ve�e mi je prazno. Uputi nekog. Sta. To u celosti prepu�tam
tebi... �ekaj da vidimo ... Sada je deset �asova ... Recimo u jedanaest.. . Da, na
ve�eru ...
Zatim pozva Lin�a i re�e mu:
281
- Do�i �e mi gost u jedanaest �asova. Pripremite ne�to za ve�eru.
On sam sru�i u sebe �a�u viskija i ponovi to jo� nekoliko puta do jedanaest �asova.
Kao dete radovao se svojoj ideji. Naravno, to je najbolji lek!
U jedanaest �asova u sobu u�e vitka devojka, kose crvenkaste kao bronza i
neposredno re�e:
- Zovem se Zilijeta.
Bese lepo i zdravo stvorenje.
Odmah sedo�e za ve�eru. Devoj �inom oku ni�ta nije izmaklo na bogatoj trpezi, ali
se trudila da prikri je iznena�enje. Povremeno bi kriomice prele-tela o�ima ispod
dugih, te�kih i masnih, obojenih trepavica, preko name�taja. Neumorno je �eretala i
verovatno bila veoma zabavna. Baldera, me�utim, malo, pomalo obuze o�ajni�ka
klonulost i ve� prvih trenutaka po�e razmi�ljati kako da se oslobodi de-vojke.
Nelagodnost postepeno naraste u njemu do tolike odvratnosti da jedva do�eka kraj
ve�ere. Kada kasnije po�o�e u salon za pu�enje, re�e devojci:
- Zahvaljujem vam na veoma prijatno provedenom �asu. Odista beskrajno �alim �to
sad moram da odem. Ali se nadam da �emo se uskoro sresti...
Zilijeta razumede o �emu se radi. Preko lica joj kao munja prelete izraz besa i
mr�nje, kao da je tog trenutka sa svih deset noktiju htela da sko�i na Baldera.
Zatim se naglo okrenu na petama i po�e vratima. Balder se nije potrudio da je
isprati, niti da joj ka�e jo� koju re�.
Te no�i kao da su i sredstva za spavanje otkazala poslu�nost. Ve� je svanjivalo
kada se brujanje njegovih misli donekle sti�alo. Me�utim, ni to ne bese san, ve�
neka vrsta zanosa. Sutradan, naravno, nije po�ao neurologu ve� se predve�e opet
uputio u �etnju ka predgra�u, kao da su ga na to neodoljivo mamile njegove
osvetni�ke misli. �to je gora bila gostionica u koju bi zalutao, utoliko se ose�ao
prijatnije. Me�utim, on je �eleo da se udalji, da se �to vi�e udalji od svog
ranijeg �ivota. U ovom svom neobi�nom zanosu zabavljao se posmatraju�i lica i
razgovore ostalih gostiju. Koliko su ovi ljudi istinski tmurni i propali! Ili, kako
se iskreno smeju!
U uglu je sedeo usamljen mu�karac, kome je slu�ajno pogledao u lice. Bio je
neobi�no vitak. Ko�ulja, sli�na ode�i, vezana pojasom oko struka, a i visoko
zakop�ani okovratnik delovahu ruski. Duboko usa�ene, tamne o�i gotovo mu se ukopale
u uzano lice. Plava kosa pala mu zamr�eno i tragi�no preko �ela. Zavr�io je ve�eru
i sada je zure�i u vazduh, duboko zami�ljeno gledao nekud, kao da se ne nalazi na
ovom svetu.
Balder u njemu poznade Pafnikova. Reproduktivnog umetnika, koji je pre nekoliko
meseci u�estvovao u programu prire�enom u jednoj od ku�a u ulici Dimon, kuda je
Balder oti�ao da �uje Timu, no ona je nastupala tek u slede�em programu.
Pamtio je i njegov glas, koji je grmeo tako prete�i sna�no, kao da mu se u uskom
grudnom ko�u nalazio skriveni megafon. Pamtio je i Pafni-kovljeve reci koje su
otada tako �esto odjekivale u njemu, uzalud poku�avaju�i da ih zaboravi.
Kako su mu se tada te reci u�inile glupe i izve-�ta�ene. Sada, kad je Pafnikov
sedeo sam u tihom uglu kafanice i bez ikakvog pozori�nog osveti jenja njegova
usamljena, lutaju�a, senci sli�na prilika, ostavljala je na njega jednostavan i
prisan utisak. Setio se da je Pafnikov mo�da poznavao Timu.
Ovaj �ovek mu je trenutno zamenjivao Timu. Ose�ao je neodoljivu �elju da mu pri�e i
zapodene s njim razgovor. Zatim se u njemu probudi druga �elja: platio je i hteo da
be�i iz gostionice u kojoj se kao neko nemo privi�enje pojavio Pafnikov. Nije ga
primetio kada je u�ao.
Naposletku mu pri�e.
- Pafnikov?
- Da, - re�e Pafnikov prosto�u�no i pru�i mu ruku. - Sedite. Oprostite, odakle se
znamo?
- Iz Lige za mir..., - re�e Balder. Pafnikov vi�e nije postavljao nikakva
pitanja, potpuno se zadovoljio ovim odgovorom.
283
Razgovarali su do posle pono�i, a zatim se jo� dugo �etali tihim, pustim ulicama.
Govorili su o Japanu i Dalekom istoku uop�te.
XXVII
Put ih je vodio du� isu�enog korita reke Tiba. Mada gotovo nije bilo vetra, �uma
palmi tiho je �u�tala i proizvodila zvuk kao da u njoj vrve rojevi ogromnih moljaca
- leptira, trepere�i krilima. S leve strane vrele, �ute ravnice, raslo je nekoliko
trnovih bagrema, koji su na plamenom suncu bacali tamno-Ijubi�aste senke. Ne�to
dalje, pod d�inovskom lom-bijom, hladio se �opor belobradih gnua, ali sad ni-ko
nije obra�ao na njih pa�nju.
Safari je ne�ujno odmicao du� isu�enog re�-nog korita. Po ispucalom,
plavi�astosivom, kao kamen tvrdom mulju, zjapile su tu i tamo vla�ne, crne rupe,
veli�ine �e�ira. Surle slonova izbu�ile su tlo, tragaju�i za vodom. Tragovi su
jasno pokazivali da je tuda prolazio �opor u ranim jutarnjim �asovima. Otisci
stopala mladunaca li�ili su na de�je cipele pored jama velikih kao �afolj, koje su
utisnula d�inovska stopala starih.
Mzacka, vo�a safarija, dostojanstveno je kora�ao sa svojim dugim kopljem na �elu
povorke. Na glavi je imao crni polucilinder sa upola odvaljenim obodom, koji se pre
nekoliko decenija vero-vatno nalazio u nekom od izloga St. D�ems strita. Oko
izbledelog, pozelenelog �e�ira obavio je kao posebni ukras narand�astim prugama
pro�aranu pla-vi�astocrnu zmijsku ko�u. Osim ovoga, od ode�e je imao na sebi samo
jo� prili�no o�uvane prugaste pantalone.
Tog trenutka zastade i sagnu se. Okrenu nani�e palac, gurnu ga u veliku gomilu
izmeta. Ovaj jednostavni postupak poznat svim afri�kim lovcima, �inio se da bi se
proverila unutra�nja toplota izmeta. Cere�i se, Mzacka se osvrnu i brzim, �udnim,
papagajskim jezikom doviknu ne�to svojim pratiocima. To je bio znak da se �opor
nalazi u blizini.
Crnce obuze uzbu�enje sli�no �istokrvnim lova�kim psima. Povorka produ�i put
ubrzanim korakom.
Balder, koji je sa dva uro�enika pod teretom njegovog oru�ja i�ao na kraju povorke,
odjednom zastade. Crnci se tako�e zaustavi�e kao odli�no dresirane �ivotinje.
Zabaciv�i �lem od plute, iz grudi mu se gotovo �ujno probi uzvik: Kuda idem?
Balder se jako promenio. Po licu mu je izbila plavkasta, proseda brada. Ve� je
tre�u nedelju lutao ispod ekvatora, na isto�noj strani Viktorija jezera. Lice mu je
upalo, a o�i gorele.
Zastao je. Nije mogao dalje. Nije osetio nikakav telesni umor, ali mu je tog
trenutka jasno do�lo do svesti da svoj �iv�ani sistem, ovaj nekada osetljivi i �ivi
mehanizam savr�eno preciznog funk-cionisanja, upropa��en vu�e za sobom, kao neku
te-�ku i mrtvu stvar, sli�nu nekoliko centi te�koj le�ini antilope koju kamion
ekspedicije na konopcu vu�e za sobom da bi poslu�ila kao mamac u lovu na lavove.
- Tako, dakle, svr�eno je sa mnom... - re�e bez glasa, mi�u�i usnama. Zatim se
okrenu i po�e nazad u suprotnom pravcu.
Crnci nisu mogli da shvate �ta treba da zna�i ova iznenadna odluka. I to sada, kada
se posle zamornog, �esto�asovnog hoda jo� od rane zore, nalaze blizu cilja! Mzacka
je ne�to uzbu�eno vikao. Vide�i da se Balder ne okre�e, potr�a za njim. Ali ga
Balder jednim pokretom ruke odbi, kao da je naredio da zavlada ti�ina. Crnci su
zaostali i pratili ga izdaleka, bu�ni kao roj vrabaca.
Balder je uporno produ�avao put, ne ose�aju-�i ni glad, ni umor. Safari kona�no
zaostade, crnci sedo�e pod neko drvo da prezalogaje, bili su jako gladni. Nestalo
ih je sa horizonta kada se Balder vratio u logor. U�ao je u �ator teturaju�i i
bacio se na krevet. Za�murio je i utom ga obuze telesni umor, kao olovni oklop.
Ali, njegova svest bila je �iva zakopana u ovom neobi�nom mrtva�kom sanduku, kao
vreli, nepodno�ljivi bol.
285
Posle�njih nedelja nije vi�e bio u stahju da sprovodi svoje odluke. Pa ipak se
resio i u Parizu posetio onoga psihoanaliti�ara, koji je En povratio pre nekoliko
godina. Lekar mu re�e da �e ga za godinu-dve potpuno izle�iti. Dve godine!
Otputovao je u Afriku. Ali sada nema kuda. Kad bi samo jednom do�ao kraj ovim
mukama!
Sutradan je stigao u Najrobi, gde ga je �ekao avion. I ma�ina je ubrzo, kao
blistava srebrna ta�ka, i��ezla na nebu.
Nere�ena zagonetka. Mzacka je na najmanje dvesta pedeset funti cenio slonove zube
koji su im ve� bili pred nosom.
Bilo je �etiri �asa ujutro. Mrak februarske zore osvetljavali su pogdegde
�u�kastosivi mlazevi sve-tiljki na keju. Korito Sene nalazilo se u magli. Po mrazu
bez vetra palo je ne�to suvog snega. Po obli�njim tihim ulicama u pari�koj no�i,
promicao bi pokoji zakasneli taksi-automobil.
Dole, na pustom keju �etale su se dve prilike. Pafnikov je jednom rukom skupio
podignutu kragnu svog pohabanog zimskog kaputa i odmi�u�i gledao u vrhove svojih
cipela dok je govorio.
U poslednje vreme gotovo svakodnevno sastajao se s Balderom, ne trude�i se da dozna
ko je ovaj tihi, naizgled tu�an �ovek koji mu se jednom nekako priklju�io. Nalazio
je da to i nije va�no. Jedan �ovek. Jedan od mnogih. Brat. S druge strane, ni on
sam nije govorio o sebi. Balderu je, me�utim, nekim njegovim slu�ajnim primedbama
postalo jasno da Pafnikov u nepoznatom pravcu odr�ava neke tajanstvene veze.
Pafnikov je to nazivao: �etvrto carstvo. Prvo je bio carski, cesarski, papski, i
pred-sedni�ki svet, drugo bolj�evizam, tre�e novi svetski rat do koga �e do�i
pouzdano i neminovno, a iza svega toga se nalazilo �etvrto carstvo, u kome �e
osvetni�ki i mr�njom zadojeni nacionalizam biti samo ru�na uspomena.
Pafnikov je delovao na Baldera veoma umi-ruju�e. Bio je jedan od onih zanesenjaka,
kakvih po pari�kim kafanama ima na stotine. Tako ga je zami�ljao prvih dana, ali je
zatim sve jasnije osetio
286
da Pafnikov nije neka zanesena budala. Nagomilao je u sebi temeljno poznavanje
istorije i dru�tvenih nauka i svojim malo povijenim ramenima �etao se po sopstvenom
obrazovanju, kao ispod stubova ogromne prostrane dvorane. Balder se najvi�e
iznenadio kada se jednom, u maloj gostionici u kojoj su obi�no sedeli udvoje,
neo�ekivano pojavilo i selo za njihov sto Pafnikovljevo dru�tvo. Me�u njima se
nalazio nema�ki profesor univerziteta Teodor Rub-ner, koji je sada kao izgnanik
�iveo u Parizu. Kod njega nije bilo gre�ke oko arijevskog paragrafa, ali je i on
bio jedan od onih koji su odbili da potpi�u jo� u decembru 1915. godine, u ime
nema�ke nauke i duhovnog �ivota objavljenu �uvenu proklamaciju "Aufruf an die
Kulturwelt". Jo� tada bio je mi�ljenja, da Gete, Kant i Betoven nipo�to ne bi
potpisali ovu proklamaciju. Proklamacija je, kao �to je poznato, imala za cilj da
spere ljagu sa zara�ene Nema�ke.
Pafnikovljevom dru�tvu pripadao je i francuski abe od oko �etrdeset godina, sa
osmehom mlade devojke, zatim i suvonjava, visoka �ena, englesko-�panska me�avina,
�ije je lice odra�avalo mu�ku odlu�nost. Pa onda mladi Amerikanac, jedva stariji od
trideset godina, koji je predstavljao klivlend-sku grupu. I jo� nekoliko veoma
zanimljivih ljudi, pisaca, in�enjera, lekara, od kojih ni jedan nije poznavao
Baldera, ni po imenu, niti po izgledu. Dodu�e, prilikom upoznavanja niko nije
obra�ao pa�nju na ime. U�av�i s ulice donosili bi sobom zapo�ete teme, i
produ�avali ih sedaju�i za sto. Kakvo je dejstvo savremenog razvitka tehnike i
nauke na �o-ve�anstvo? Gde le�e koreni organskog oboljenja evropske i u njoj
ljudske misli? Kakvo pusto�enje vr�i brzi razvoj civilizacije i njen sastavni deo,
ma�ina, u razvitku ljudskog tela i ljudskog duha? U krajnjoj liniji �ta misli
�ove�anstvo o ratu? Da li je u ljudskom duhu ratni nagon? Dokle je stigao Dar-vin?
U kom smeru se kre�u osnovni zakoni razvitka. Gde i iz kojih razloga je na izvesnim
ta�kama do�lo do okon�anja ve�nog rata u �ivotinjskom svetu. Ima li i gde, mira u
�ivotinjskom svetu? U �emu je sli�-
287
na, a po �emu se razlikuje borba me�u �ivotinjama od ljudskih borbi? Mo�e li putem
mozga do�i do oslobo�enja od pranagona? Ima li mozak nad nama potpunu autonomiju?
Kakav je me�usobni odnos politike, ekonomije i gustine naseljenja? Postoji li
mogu�nost razvitka evropskog patriotizma i u kom pravcu?
Raspravljali su o ovim i sli�nim pitanjima, mirno, nimalo strasno. U po�etku je sve
ovo na Bal-dera ostavljalo utisak da sla�u zrnca uz zrnca pra�ine za zidanje
oblakodera. Imena, broj�ani podaci, istorijski datumi, medicinski izrazi,
ispunjavahu va-zduh nad njihovim stolom. Prvo pola �asa delo-valo je sve ovo na
njega kao neka uporedna jezi�ka rasprava, od kojih mu ni jedan od upore�enih jezika
nije bio poznat. Ova pitanja, koja se razbla-�ena vodom, ili alkoholom stalno
provla�e kroz dnevnu �tampu, �tavi�e dolaze do izra�aja i na gra�anskim dru�tvenim
skupovima (naravno jo� vi�e razvodnjena), ovde su ostavljala utisak �vrstog, kao
kamen tvrdog materijala, iz koga ipak iska�u var-nice. Ovde niko nikome ne upada u
re�. Posle izgovorenih re�enica nastupila bi ti�ina, u kojoj bi zavr�eno kazivanje
jo� jednom prelazilo put do razuma. Onaj koji bi do�ao do reci, govorio bi kratko.
Samo bi upu�ivao na izvesne stvari, ube�en da bi u ovom dru�tvu svako podrobnije
obja�njenje bilo izli�no. Reci bi dodirivale izvesne datume i doga�aje svetske
istorije, umetni�ka i nau�na dela, osvetij avaj u�i ih u celini. Ra��lanili bi
Evropu u svakom pogledu, vremenski i prostorno. Nema�ki, latinski, slovenski,
keltski, ligurski, jordanski i mongolski narodi le�ali su na stolu kao kocke za
zidanje. Na njima su pa�ljivo ispitivali boju, te�inu i temperaturu nagona kod
pojedinih ljudskih slojeva.
Balder, koji se u po�etku nikako nije me�ao u razgovor, ose�ao se vremenom kao da
je dospeo u tajanstvenu hemijsku laboratoriju, u kojoj misterija materije probija
svojim zracima �ove�ju du�u iako ne zna �ta se nalazi u epruvetama. Sve su to bila
pitanja o kojima je i sam �esto razmi�ljao, jer behu bliska �itavom njegovom
�ivotu, pro�losti i
288
krugu njegovih poslova. U jednom od tih razgovora s iznena�enjem poznade su�tinu
svojih mladi�skih snova. Kada je sa nekim svojim ameri�kim prijateljem Peri�em i
pomo�u skromnih materijalnih sredstava hteo da organizuje ekspediciju za
pronala�enje sirovina. U ono vreme pro�itao je svaku knjigu koja bi raspravljala o
povezanosti svetskog tr�i�ta. Ta�no je poznavao strujanje kanadskih ili sibirskih
krzna, nafte, raznih za�ina, metala, a naro�ito �itarica na zemljinoj kugli. Ova
pitanja do�la su na red kada su ispitivali vezu izme�u borbe za opstanak i
ekonomskih uzroka ratova. Ispitivanje se kretalo u pravcu saznanja kakvo dejstvo bi
uop�te ljudsko blagostanje, ili bar relativno podizanje �ivotnog standarda, imalo
na ratni�ki nagon. Ali tome je prethodila kratka rekapitulacija, u kojoj je mladi
Amerikanac vodio glavnu re�: gde le�e mogu�nosti op�teg blagostanja �ove�anstva.
Veoma stalo�eno izneo je vrtoglave statisti�ke podatke, kakva bi mogla da bude
proizvodnost ma�ina koje se danas nalaze u pogonu, kada krajnji cilj industrije ne
bi bila isklju�ivo samo dobit. Toliko o ma�inama. Me�utim, sirovine i
poljoprivredni proizvodi nisu ni�ta manje va�ni.
Na toj ta�ki Balder se prvi put ume�ao u razgovor. U�inilo mu se da iz njega, sa
neke velike daljine, progovara mladi� od dvadeset i tri godine, koji je pred zoru
ponovo upalio lampu na no�nom sto�i�u, jer nije mogao da spava i produ�io da �ita
knjigu, koju je spustio pola �asa ranije:
- Ovo pitanje, - re�e - ne predstavlja problem. �pekulanti danas ve� pribli�no
ta�no mogu da ocene prinos letine naredne godine. Vremenske pro-mene ne igraju
nikakvu tajanstvenu ulogu pri formiranju krajnjeg rezultata. Promena, naime, nema,
a ukoliko ipak postoje, one se raspore�uju po povr�ini zemljine kugle. Isparenja su
svake godine ista, svake godine se na zemlju vra�a ista koli�ina pa-davina. Ki�a,
su�a, led, sve se to obavlja unutar zatvorenog zemljinog vazdu�nog kruga. Jednom
ovde, drugi put tamo, u krajnjoj liniji uvek podjednako. Ako je �etva u Kanadi bila
bogata, ona
\
19 Osveta oru�ja
289
je u Australiji ili na ruskim ravnicama bila znatno slabija. Krajnji rezultat
odlu�uje samo �injenica kakva i kolika zemljina povr�ina je bila obra�ena. A to se
pomo�u statistike lako mo�e kontrolisati.
Govorio je lagano i tiho, saop�tavaju�i podatke koji su mu neobi�no jasno iskrsli u
se�anju. Slu�ali su ga pa�ljivo, te mu se u�inilo da je postigao uspeh. Ili je
njegovo izlaganje u najmanju ruku bilo dostojno ovog dru�tva. I to ga ispuni
prijatnim ose-�anjem.
Ve� drugog dana osetio je da su pristalice �etvrtog carstva - svi su se oni
ubrajali me�u njih - svom svojom �arkom �eljom stremili ka cilju koji nije li�io na
obi�nu fatamorganu. Taj cilj koji su oni gotovo tehni�kim instrumentima prona�li,
negde se nalazi, kao �to je vekovima ranije bilo poznato gde se nalaze Arktik i
Antarktik, ali su put do polova prepre�avali pokretni led, �estomese�na no�,
hladno�a od pedeset stepeni i razbesnele sne-�ne bure. I oni se bore sa svakom
santom leda, koriste�i se zaostav�tinom duhovnih zaliha hrane Platona, Kanta,
Marksa i drugih. Njih zagreva plamen iste vatre kao Rusoa, Franklina, Nansena,
Skota, ili Amundsena. Oni vide cilj, vide Put.
Put, put, put. I u njemu ponovo odzvanjahu Timine reci. Ti ljudi veruju u ne�to.
Balder oseti da bi ti ljudi dali �ivot za svoju veru. Timin put je jednostavan,
uzan i kratak puteljak. Ali je ipak put! Ovaj njihov put je beskrajan, silan i
blista u nekom neobi�nom severnja�kom sjaj'i. Primamljuje �oveka, gotovo �ujno ga
poziva: hodite, ja sam Put. I nema pitanja, nema sumnje u to ima li ne�eg na kraju
tog puta. Ima, ima, jer ovi ljudi verujv. u to.
Posle ve�ere, otac Giran, francuski abe prijatnog osmeha, koji se bavio i temeljnim
biolo�kim studijama i pratio razvoj najnovijih ameri�kih ogleda, postavio je
pitanje (sa raznih polaznih ta�aka �esto bi do�li do ove rasprave) �ele li mase rat
koji ja jedno od sredstava prirodne selekcije, ili ]e duh dana�nje mase samo prazna
pe�ina, koja vra�a odjek uzviknutih parola. Dok je izuzetno malim zalogajima
290
jeo svoj omiljeni sir kamamber, otpo�e du�e izlaganje:
- Govorimo o nagonima, pravilima it�. U redu. Velike bitke, seobe naroda. Ili
dana�nji fran-tireri. Ali od trenutka kada vojni�ki duh postaje samo mehanizam - to
je nastupilo jo� u Rimskom carstvu - nit mi se izmi�e iz ruku, mada mi je jasno da
je krajnji pokreta� ratova neki du�evni, ili ekonomski pritisak. Primam postojanje
tog pritiska, te sada ispitujem samo kako se pritisak pretvara u ru�nu granatu i
avion bombarder. Nema�ki, ili francuski malogra�anin �ita kod ku�e novine, ili se
recimo uzburkanih ose�anja vra�a sa nekog narodnog skupa. On spozna da voli svoju
domovinu. Spozna jo� i to da mu je mala plata i da �e idu�eg meseca te�kom mukom
platiti mlekad�iju. Postavimo mu, dakle, u �etiri oka pitanje: �ta bi izabrao? Da
produ�i svoj �ivot optere�en brigama, li strahote boji�ta. U najgorem slu�aju,
po�e�e da razmi�lja. Ali nipo�to ne�e poleteti svom susedu: hajdemo, dru�kane, u
rat! Ima li, dakle, rat neki poseban mehanizam? Ima. Uvek ga je i bilo, jo� u doba
D�ingis Kana. Ali u toku vremena, razvitkom dru�tvenog ure�enja i civilizacije ovaj
mehanizam je stekao sve vi�e samostalnosti, sve ve�u nezavisnost od volje i duha
masa. Ma�ina je to, d�inovska ma�ina kojom upravljaju ljudi �iji interesi nisu uvek
istovetni sa interesima pokrenutih masa. Uzmimo jednu ma�inu. Recimo automobil. Od
�ega se sastoji? Od stakla, �elika, ko�e, �rveta i benzina. Sirovine su dali
radnici, pra�ume i �ivotinje... Me�utim, ko bi smeo da tvrdi da u kretanju
automobila izvesnu ulogu igraju i instinkti slona i biolo�ki zakoni hrasta. Ne
znam, da li je moje pore�enje dovoljno jasno? Organizacija savremenog ljudskog
dru�tva toliko je mehani�ka, da ja mnogo ne verujem u prisustvo takozvanih
pranagona. Sve-stan sam da je to mo�da preterano, ali izme�u to dvoje jedva ima
tesnije veze od jedno�asovne kilometarske brzine i trka�kih mi�i�a teleta od �ije
ko�e je napravljeno sedi�te. Bo�e moj, kroz kolike topionice, radionice i kroz
koliko mozgova pronalaza�a prolaze stvari i materije dok se od njih stvori ma�i-
10"
291
na. A kuda �e i�i ta kola, zavisi od pokreta ru�nog zgloba onoga koji dr�i volan.
- Je li tako? - zavr�i on svoje kazivanje i uobi�ajenim pokretom di�e u vazduh
no� kojim je jeo sir.
Kubner oprezno podvu�e dva prsta ispod jednog stakla svojih zlatom uokvirenih
nao�ara i pod spu�tenim kapkom opipa umorno oko.
- Vitalisti smatraju ljudsko telo ma�inom i pretpostavljaju da njome
upravlja entelehija. Ako .masu, ili narod shvatimo kao posebno telo, koje se
sastoji od pojedinaca, kao �eliju ili grupu �elija, mogu da pretpostavim i nad
masom, ili narodom-telom tu posebnu masu entelehiju ...
Ovakvi razgovori ne samo da su zanimali Bal-dera, ve� su mu i du�u dr�ali u stalnoj
napetosti. Zlo je nastupalo ipak kad je morao da ide ku�i. �im bi po�ao u svoju
spava�u sobu, �urno bi pro�ao kroz sobu sa goblenima, u kojoj je Tima jo� uvek
stajala s onim njenim zbunjenim osmehom, kao onog prepodneva kada je s Lujzom prvi
put do�la u po-setu. Nikako nije mogao da se oslobodi tih vizija. Neprestano mu je
lebdela pred o�ima kako stoji pred izlogom prodavnice automobila, pa�ljivo
prisloniv�i uz staklo ruku s ra�irenim prstima. Pa onda njen glas, pogled, pojedini
pokreti u stotinama varijanti, koji su mu �udesno jasno vrveli po se�anju. Zatim
trenutak kada mu je Lujza u holu hotela predala pismo. Pored u�asnog poni�enja,
bolnije od svih te-lesnih muka. Ni�ta se ne mo�e izmeniti, uzalud se buniti, jer je
to jedino pravo re�enje.
Kad ga samo ne bi spopadali �asovi samo�e! Posle pono�i, kad bi se dru�tvo obi�no
razi�lo, Balder je sve �e��e pozivao Pafnikova u �etnju. A te �etnje produ�ile bi
se uvek do zore, jer je Pafnikov i sam bio strasna no�na lutalica. �iveo je
istinski samo kad je mogao da diskutuje. Mo�da mu je bila ljudska slabost �to je
voleo da slu�a sebe. Da u obliku ljudskih reci vidi, osvetijen makar samo plami�-
kom �i�ka, prostrani trem sa stubovima koji je nosio u du�i.
292
Opet su se �etali na donjem keju Sene. Pafnikov se jo� uvek zadr�avao na pitanju
koje je na�eo u kafanici.
- Dragi prijatelju, zamisao evropskog jedinstva - re�e - jasno se mo�e pratiti u
stopu. Papa Urban drugi objavio je na klermonskom sinodu 1095. godine treuga deit
�elom hri��anstvu. Nepunih dve stotine godina kasnije sveti Toma Akvinski u svom
delu Summa theologica zahteva da se papina vlast pro�iri na ceo svet. A ubrzo zatim
Dante! I istovremeno Diboa. Oko sredine petnaestog veka jo� preklapaju o crkvenoj
federaciji. Na zemaljskoj skup�tini u Vormsu - iste godine je Kolumbo otkrio
Ameriku - car Maksimilijan prvi proklamuje nov pojam: der ewige Landfriede.1 Onda
dolazi nema�-ka filozofija. Lajbnic sa svojom zamisli jedne evropske konfederacije.
Pa Sen Pjer! San o ve�itom miru u Evropi. Pola veka kasnije pojavljuje se
Ruso. I na krilima, kao s neba, spu�ta se kantovska misao. Da produ�im? Jasno se
mo�e ustanoviti da su ljudi do petnaestog veka hteli da predaju svetsku vlast u
ruke jednog �oveka. Sveti Toma u papine ruke, Dante u careve, Diboa u ruke
francuskog kralja. Me�utim, ideja diktature je sramno propala: za poslednje �etiri
stotine godina stupila je zamisao o konfederaciji u prvi plan. Jedino se Napoleon
odvojio od nje u pro�losti i nije puki slu�aj �to je, umesto na presto Evrope,
stigao na Svetu Jelenu. Ne, ne, kraj diktature sahranio je petnaesti vek. Uzaludni
su svi poku�aji u tom pravcu. Mogu li da poverim sudbinu ma i samo nekoliko miliona
ljudi �ivom stvoru koga u najva�nijem trenutku mogu spopasti gr�evi u cre-vima.
On odmahnu rukom.
- Uostalom... ovo je ve� zaista otrcano obrazlo�enje.
Hodali su nekoliko minuta jedan kraj drugog �ute�i. Zatim Balder progovori:
- Da li se va�a grupa organizuje u nekom obliku?
1 Ve�nog mira na zemlji.
9??
Pafnikov mu odgovori posle du�e stanke.
- Da li se organizujemo? Ideja �etvrtog carstva danas se nalazi u du�i svakog
�oveka. Ali ona jo� nije dovoljno formulisana. Za to su potrebni vre-me i rad.
- Sta podrazumeva� pod radom?
- Borbu. Naravno, samo duhovnu borbu. Odnosno ... ako je mogu�no, uni�tenje
oru�ja. Ljude nikada. Ali sve oru�je treba uni�titi.
Balder zastade. Skupiv�i obrve upita:
- �uj, Pafnikove... Zna� li ko sam ja? Pafnikov, koji se odmakao nekoliko
koraka,
osvrnu se na Baldera preko ramena.
- Ja sam Henrik Balder.
Pafnikovu bese to ime poznato. Oh, kako ga ne bi znao! Ali se nije pomakao s mesta.
Stajao je nepomi�no i netremice gledao u Baldera. Zatim, nekoliko trenutaka
kasnije, lagano krenu.
- Nije istina... - re�e polu�apatom. Odmahnu glavom, a onda odlu�no izjavi: - Nije
istina!
Balder se sme�io.
- Treba li da doka�em?
Pafnikov mu ne odgovori odmah. Nekoliko koraka i�li su opet �ute�i jedan uz drugog.
- Ti nisi Henrik Balder... A zatim dodade:
- Ti si to samo bio.
Zastao je i zguriv�i ramena, turiv�i obe ruke u d�epove, zagledao se u maglu nad
Senom.
- Ti, koji se u pet �asova ujutro �eta� kejom s Pafnikovim, vi�e nisi Henrik
Balder.
Baldera prostreli neko �udno ose�anje. U tom trenutku, koji mu se �inio tako dug,
dok su obojica stajali nepomi�no i nemo zurili u maglu, iznenada je na dnu
Pafnikovljevih reci ugledao sebe.
Jedna obrva mu se tr�e navi�e, �to je bio uobi�ajeni pokret njegovog lica.
XXVIII
Prole�e je do�lo rano, nije bilo potrebno lo�iti po sobama, mada je bio tek kraj
marta.
U predsoblju je stajao �ovek od oko pedeset godina. Imao je nao�are sa zlatnim
okvirom i pro-sedu, bri�ljivo o�e�ljanu bradu. Njegovo lice bilo je jedno od onih
kakva se u Svajcarskoj, Austriji, ili Nema�koj susre�u na desetine, a da se u prvi
mah ni po �emu ne razlikuju. Stari gospodin brisao je maramicom gra�ke znoja sa
�ela. Bio je generalni direktor Kirhendorfer metal fabrike.
- Gospodin nikoga ne prima - izjavi Lin� po drugi put.
- Molim vas, odnesite mu moju posetnicu i recite mu da se radi o stvari od
presudnog zna�aja ...
- Gospodin Balder nikoga ne prima - ponovi Lin� jo� jedanput, istim
bezli�nim tonom, koji kona�no izazva srd�bu kod starog gospodina. Nervoznim
pokretom ruke gurnu Lin�a u stranu i pre no �to bi ovaj mogao da ga spre�i �urno je
pre�ao preko dveju soba i u slede�em trenutku ve� je stajao pred Balderom.
Balder se ispru�io na divanu, a kraj njega se smestila Sali. Pseto glasno zalaja na
bradatog stranca i prete�i zareza. Balder u�utka psa, a zatim sme-�e�i se pru�i
ruku posetiocu:
- Gruss Gott, Herr Heintz!1
Gospodin Hajnc je s iznena�enjem, revoltom i prete�i gledao u Baldera. Debela
stakla njegovih na-o�ara uveli�a�e ovaj pogled, te je delovao gotovo sme�no.
- Sta se dogodilo s vama za ime boga? Balder se sme�kao.
- Smatrate da nemam prava da se katkad odvojim od sveta?
Gospodin Hajnc pljesnu rukama. Uop�te, pona�ao se i razgovarao s Balderom kao pre
rata u Svajcarskoj banci, kada mu je Balder bio pot�inje-fli. Kasnije, po�to se
situacija izmenila, pokazivao
1 Bog ti pomogao.
294
295
bi Balderu samo svoj ve�iti osmeh i pokorno spu�tenu bradu. Odvratnu ropsku
poslu�nost pred vel-mo�om. A sada, kao da se njegovo bi�e iz osnove izmenilo.
- Gospodine, vi niste na�isto sa situacijom!.. Tra�imo vas ve� deset dana po svim
krajevima sveta!.. Smesta morate do�i u Be�, jer �e u protivnom biti izdat nalog za
va�e hap�enje...
- Zbog �ega? - upita Balder mirno.
- Zakon! Takav je, molim vas, zakon!.. Fabrika ima ugovor sa dr�avom ...
Nismo dobij ali. uputstva, nismo mogli da ispla�ujemo nedeljne nadnice, sirovine
nisu stizale ... Pre�ivljavali smo stra�ne trenutke! Nije to, zaboga, privatna svar
... �ivimo u vrerne kad s ovakvim stvarima nema �ale...
Balder uze jednu papu�u i nekoliko trenutaka bezizrazno je zurio preda se. U
njegovom praznom pogledu postepeno se ne�to upalilo, kao da je i sam postao svestan
ozbiljnosti situacije. Zatim, sanjivo i s umornim izrazom lica, pru�i ruku ka
telefonskoj slu�alici.
Telefonirao je pilotu, da �e odmah krenuti u Be�.
- Molim vas da se strpite nekoliko minuta, samo da se obu�em... - re�e Hajncu i
i��eze za vratima spava�e sobe.
U trenucima �ekanja, gospodin Hajnc se ustremi na telefon i od uzbu�enja po�e da
vi�e u slu�alicu tako glasno, kao da elektri�na struja jo� ne bese prona�ena.
Telefonirao je u Be� i izdao instrukcije da ih pravni savetnik fabrike do�eka na
aerodromu.
Kada je nekoliko trenutaka kasnije seo s Bal-derom u automobil, odmah po�e s
izlaganjem situacije. Otpo�e �irokim i op�irnim re�enicama, ali ga Balder prese�e:
- Imamo vremena. Evo me sad i sve �u da uradim...
Gospodin Hajnc uvre�eno umuknu. Kriomice povremeno je posmatrao Baldera. U�inilo mu
se da je Balder u mislima odsutan i da mu je �ela stvar strahovito dosadna. Nikako
mu nije bilo jasno, kako je Balder celim putem mogao da drema.
296
Po dolasku odmah odo�e u kancelariju pravnog savetnika.
- Dakle, o �emu se radi? - upita Balder, po�to sva trojica po�e�e savetovanje iza
zatvorenih
vrata.
Advokat uze neki zakonik i nagla�avaju�i svaku re� posebno, po�e da �ita naglas:
"Ko u vreme, kada je op�te poznato da se protiv prete�eg spoljnog neprijatelja, ili
unutra�njih buntovnika, sprovode vojne mere, ili pripreme za iste, bilo u saradnji
s nekom inostranom dr�avom... (i tu podi�e glas) ... ili bez takve saradnje, po�ini
�e-lo ... (i tu opet podi�e glas), propust... koji, bilo da neprijatelju donosi
korist, bilo vojni�koj snazi i bezbednosti sopstvene dr�ave nanosi �tetu ...
(advokat tu podi�e glas gotovo do tavanice) ... �ini zlo�in izdajstva ... (slede�e
reci izgovorio je �apatom), koji se ka�njava sa deset do petnaest godina robije."
Sklopio je knjigu i odlo�io u stranu, sa pokretom i izrazom lica kao da za vreme
ru�ka gura u stranu jelo �iji je ukus poznat jedino njemu.
Balder je odlu�na i mra�na lica saslu�ao �itanje advokata, koji trenutak kasnije
progovori ponovo:
- Vojno tu�ila�tvo smatra da se o�igledno radi o slu�aju propusta. Prema tome,
na�e je da za ovaj propust na�emo prihvatljiv uzrok.
U�inio je neodlu�an pokret rukom.
- Treba izmisliti ne�to. Bolest ili �iv�anu pre-morenost... U svakom slu�aju
morate se hitno javiti vojnom tu�ila�tvu, pre nego �to se izrodi neko ve�e zlo...
Balder klimnu glavom. Ali mu se na licu odra�avao odlu�an otpor protiv �ele ove
stvari. Nije progovorio ni reci, ali Hajnc i advokat uo�i�e da mu u du�i ne�to vri.
Bio je gotovo stra�an u tom svom �u-tanju. Kao da se tog trenutka sav pretvorio u
bunt protiv zamisli da se eto i on na�ao u gvozdenim kle-�tama zakona. Sta je
zakon? Sta ljudski zakon? Zakon tra�i od njega da bez prestanka i dalje zara�uje
milione i da ne do�e do zastoja u fabrici,
297
�4 l 4
u kojoj skriveno od o�iju takozvanog ljudskog dru�tva - ljudskog dru�tva! -
polunaga, znojem oblivena, �a�ava ljudska tela promi�u u crvenoj svetlo-sti
topionica i izra�uju L. U. S. (Tako je skra�eno nazvan novi tip aviona, �iji je
patent Balder prodao austrijskoj vladi, koji se izra�ivao u Kirhendor-fer metal
fabrik.)
Gvozdena kle�ta uhvatila su ga i pritisla tolikom snagom kao da �e da mu polome
kosti. I prete�i mu vi�u na uvo: radi i dalje!
Sedo�e u auto i kasno u ve�e odvezo�e se u vojno tu�ila�tvo. Na ulazu odlu�i�e da
se Balder sam javi kod de�urnog islednika, a Hajnc i advokat sa�eka�e ga u kolima.
Balder je morao da se javi u tesnoj i prili�no prljavoj kancelariji na tre�em
spratu stare zgrade. Uz put je sretao stra�are s bajonetima, koji su vodili razna
mra�na lica. Vojne begunce, politi�ke krivce i ljude optu�ene za �pekulaciju.
Baldera je primio mlad kapetan. Mr�av �ovek, ledena lica, koji se nije digao sa
stolice kada je u�ao Balder.
- Ja sam Henrik Balder - re�e Balder mirno i u�tivo.
Oficiru je to ime sada bilo samo naslov krivi�nog akta. Ne pogledav�i Baldera, dugo
je tra�io me�u svojim spisima. Najzad izvu�e zama�an sve�anj akata. Jo� uvek nije
gledao u Baldera. Udubio se u spise, su�u�i brkove, ili stiskaju�i usne, zami�ljena
pogleda, kao da je iz donje usne hteo da iscedi nekakav sok. Pro�lo je du�e
vremena. Balder je stajao ispred stola, a oficiru ni na kraj pameti nije bilo da ga
ponudi da sedne. Ovakav na�in razgovora bio je za Baldera sasvim neobi�an. Oficir
najzad progovori. Podigao je o�i prema Balderu tek na kraju re�enice, ali i taj
pogled bese kao da ne gleda u ljudsko bi�e:
- Gde ste proveli vreme izme�u 2. i 17. ovog meseca?
Balder je lagano skupio o�i i tako gledao u oficira. Trenutak se zamislio da li da
mu uop�te odgovori. Ali, stara disciplina nadja�a u njemu.
298
- U Parizu.
Oficir po njegovom glasu oseti otpor, jer je kod slede�ih reci dva puta ritmi�ki
lupio vrhom olovke
0 sto, kao da je hteo da podbode sopstvene reci.
- U Parizu! Gde?
- U svom stanu.
Pitanja brzo smenjivahu odgovore, gotovo pre-secaju�i poslednje slogove, ritmi�kim,
podsme�ljivim, nepoverljivim tonom.
- A �ta ste u to vreme radili u svom stanu?
- Bio sam bolestan.
- Od kakve bolesti ste bolovali?
Balder odgovori tek posle nekoliko trenutaka. Glas mu je bio uvredljivo spokojan, a
na licu mu se pojavio �udan osmeh.
- Jeste li vi lekar ili oficir? Oficirov glas zagrme:
- Ne postavljajte pitanja, ve� odgovarajte!
1 izvucite ruku iz d�epa ...
Balder obori pogled i zagleda se s leve strane u svoju ruku kao u tu� predmet. Ruku
je uobi�ajenim, neusiljenim pokretom gurnuo u levi d�ep kaputa, tako da mu je samo
palac virio. Izvukao je lagano ruku iz d�epa i spustio je u prazno. Obuze ga
ose�anje kao da mu se ruka iznenada osula groznim �irevima. Lice mu obli tamno
rumenilo.
Oficir mehani�ki ponovi pitanje:
- Od �epa ste bolovali?
- �iv�ani premor.
Oficir po�e opet da preme�ta spise. Zatim re�e:
- Primam na znanje da ste se javili. Za sada ostanite u svom stanu, jer se svakog
trenutka mo�e ukazati potreba za dalje saslu�avanje. Upozoravam vas da ne smete
napustiti teritoriju grada, jer bi to dovelo do ozbiljnih posledica.
Klimnu glavom, kao znak da je saslu�anje zavr�eno.
Ne pogledav�i oficira Balder se ovla� pokloni
i izi�e.
Sedaju�i u kola, dobaci �oferu:
- Hajdemo u hotel...
299

Njegovi saputnici su �utali. Posle du�eg vremena Haj ne boja�ljivo progovori:

- Da li ne�to nije u redu?
Balder ne odgovori. Lice mu je bilo zatvoreno, kao da nije ljudsko. Stigav�i pred
hotel, on samo re�e onoj dvojici:
- Sutra �emo se videti...
Ali i to je zvu�alo tako bezli�no, kao da je �e-leo da ih se samo otarasi.
Nije se odmah popeo u svoju sobu. Preko portira upitao je jednog od javnih
bele�nika ne bi li mogao odmah da ode u njegovu kancelariju. Krenuo je i vratio se
od javnog bele�nika tek sat i po kasnije.
U svojoj sobi sede odmah za telefon i pozva svoj stan u Parizu. Tra�io je da Lin�
do�e na telefon.
- Uzmite olovku i hartiju i pribele�ite �to �u vam re�i... U levoj fioci mog
pisa�eg stola nalazi se kutija sa perima. Ispod pera nalazi se klju� moje verthajm
kase. Otvorite je, u poslednjoj pregradi, u dnu, nalazi se zelenkasti platneni
omot. Na njemu je ispisano ime: Pafnikov. �ekajte, re�i �u vam slovo po slovo ...
gotovo? E, sad pazite. Gospodin Pafnikov �e vam se javiti. Predajte mu taj omot.
Jeste li razumeli?
Spustio je slu�alicu. Zatim otpo�e da pi�e pismo Pafnikovu:
"Javi se kod mog sobara Lin�a. On �e ti predati zelenkasti platneni omot. U njemu
se nalaze podrobni planovi modela L. U. S. - a sa tehni�kim opisom i original
tajnog ugovora sklopljen sa dr�avom po pitanju njegove proizvodnje. Upotrebite sve
to po svom naho�enju.
A sad, pazi. Ne znam �ta �e se sa mnom dogoditi slede�ih dana. Upravo zato smatrao
sam za potrebno da donesem odluku o svom imetku. U prilogu �aljem ti dokument s
kojim �ete Rubner, otac Giran i ti, va�im zajedni�kim potpisima, slobodno
raspolagati mojim imetkom, ma gde se nalazio..."
Pismo je portiru odneo li�no da bi bilo upu�eno jutarnjom avionskom po�tom. Zatim
naredi da mu
300
se ve�era donese u sobu. Legao je odmah posle ve�ere. Poslednjih nedelja ovo je
bilo prvi put da nije uzeo nikakvo sredstvo za spavanje. Zaspao je dubokim i
slatkim snom.
Lin� je stajao nasred sobe. Izdaleka se zagledao u list hartije u ispru�enoj ruci
na koji je pribe-le�io uputstva primljena od Baldera telefonom. Na ievom oku nosio
je monokl koji je bio manji i deblji od obi�nog i gotovo nestao u upaloj o�noj
duplji ispod �upavih obrva. Iz tog udubi jenja svetlucao se kao neko neobi�no
stakleno oko. �udni monokl potpuno je izmenio Lincovo bi�e. Tog trenutka na njemu
nije bilo ni�eg sobarskog. Za kockarskim stolovima u Monte Karlu vi�aju se katkad
ovakvi likovi, po kojima bi se moglo poverovati da su otmeni stranci iz neke daleke
zemlje. Sopstvenici rudnika srebra Iz Meksika, �uveni brusa�i dijamanata,
sopstvenici fabrika ribljih konzervi iz San Franciska, ili tome sli�no.
Na osnovu uputstva pribele�enog na listu hartije, u maloj kutiji s perima na�ao je
klju� verthajm-kase. Pri�ao joj je i otvorio. S pedlja debela, podmazana �eli�na
vrata otvori�e se ne�ujno, i, istovremeno u mraku �eli�nog ormara, upali se
blje�tava svetlost. Jake maju�ne sijalice koje su se palile pri otvaranju vrata
zra�ile su svetlost. Balder je oduvek voleo ovakva neznatna �uda tehnike. Nekada je
dao da se napravi takav toaletni kofer za En.
�eli�na komora sastojala se od dveju pregrada. U donjoj pregradi bili su platneni
omoti raznih boja. Na njihovoj spoljnoj strani bilo je ovla� napisanih tajnih
brojki i zabele�aka. U gornjoj pregradi nalazili su se neki spisi i vrpcom povezani
sve�njevi privatnih pisama. Na jednom od tih sve�nje-va, u kome nije bilo pisama
ve� nekih zabele�aka i spisa, bila je plavom olovkom napisana re�: TIMA.
U dnu pregrade Lin� je brzo prona�ao zelenkasti platneni omot namenjen Pafnikovu.
Uze ga. Ali pre nego �to zaklju�a �eli�ni orman, nije mogao da odoli radoznalosti i
iz donje pregrade uze
301
jedan od debljih omota. Omoti nisu bili zatvoreni. U prvom je bila krupna suma u
engleskim funtama, u ostalima valute raznih zemalja. Dolari, �vajcarski franci,
holandske forinte, �vedske krune... u nepreglednoj koli�ini. Lin� zaklju�a kasu, na
licu mu se nisu odra�avale misli. U�ao je u svoju sobu, ispru�io se na postelji i
dugo nepomi�no zurio u tavanicu.
Predve�e se pojavio Pafnikov. Lin� mu predade omot, a da o celoj stvari nisu
izmenjali ni jednu re�.
Posle odlaska Pafnikova, Lin� se munjevitom brzinom dade na posao. Celokupnu
sadr�inu vert-hajm-kase strpao je u mali ru�ni kofer. Zatim poru�i taksi. Ostale
stvari ve� su mu bile spakovane. U prolazu zakuca vrataru i predade mu klju� od
stana.
- Pripazite na ku�u, vrati�u se kroz tri dana ...
Seo je u taksi i odvezao se. U toku no�i razradio je do najmanjih podrobnosti svoj
tajni putni plan. Mirno i otmeno je oplja�kao Baldera.
XXIX
Po podne u tri �asa stao je pred Timinu ku�u u Budimu automobil sa be�kim rednim
brojem. U stan se jedva moglo da u�e. Ba�ta je bila razrivena kre�nim jamama, svuda
su le�ale razbacane gomile nabacane zemlje, daske, grede i sanduci s malte-rom. U
razrivenoj ba�ti nekoliko olistalih stabala i rascvetalih jabuka u rano prole�e
uzaludno je pokazivalo svoju lepotu. Bio je april i sre�uju�i tog jutra neke svoje
hartije, Timi pade na pamet da je bila upravo godi�njica njenog nastupa na Baldero-
vom soareu.
Iz automobila izi�o�e gospodin Bert i Lujza.
Gospodin Bert, da ne uprlja pantalone, oprezno je kora�ao ba�tenskim putem. Lujza
je malo zaostala, izdaju�i �oferu neka nare�enja. Zazvoni�e, ali su se vrata
otvorila tek posle du�eg vremena. U popodnevnim �asovima, Tima i I�tvan odspavali
bi redovno po jedan �as. Najzad ih sobarica pusti a ubrzo
302
se pojavi i Tima o�igledno bunovna. Kada se potom rasani, vri�te�i i srnej u�i se
pade oko vrata Lujzi.
- Zar ste vi tu? Kad ste do�li? To je divno! Za�to niste telegrafisali?
Gospodin Bert i Lujza stajali su uko�eno i ledeno, s izrazom lica kao da su u�li u
mrtva�nicu. Tima sa u�asom otkri zagonetku ispisanu na njihovim licima.
- Da li se ne�to dogodilo? Lujza prigu�enim glasom upita:
- Zar ne zna� �ta se dogodilo?
- Ni�ta ne znam - re�e Tima i ispitiva�ki posmatra�e �as Lujzu �as gospodina
Berta.
Gospodin Bert jo� uvek nije progovorio. �utke je potra�io mesto za svoj �e�ir.
- Balder je uhap�en - re�e Lujza.
- Ko? .. Balder?
Tog trenutka pojavio se i I�tvan na vratima. Tima ga br�e-bolje upozna s gospodinom
Bertom, a zatim uzbu�eno re�e:
- Hajdemo, pre�imo u drugu sobu ...
Po�to poseda�e, gospodin Bert uze re�. O�igledno, bio je veoma potresen, a i glas
ga na mahove izdade.
- Baldera je sna�la velika nevolja... veoma te�ka nevolja! - on povisi glas. -
Ve� se ne�e-Ijama nalazi u zatvoru vojnog suda u Be�u ...
- Kako je mogu�no da mi o svemu tome ni�ta nismo znali? - upita Tima
okrenuv�i se upola I�tvanu.
- To je razumljivo - re�e gospo�in Bert. - I mi smo za ceo doga�aj saznali
pre nekoliko dana i to sasvim slu�ajno. Takve svari se ne iznose na javnost,
�tampa se njima ne bavi.
Gospodin Bert u�ini bespomo�an pokret rukom.
- Ali �ta se dogodilo?
- Ne�to, za me potpuno neshvatljivo. Poznato mi je samo toliko da se u Parizu
pojavio letak iz koga se mo�e zaklju�iti... a na tome se zasniva optu�nica... da
je Balder izneo u javnost izvesne vojne tajne. Re� je o modelima L. U. S.-a.
- Vojni avion... - brzo objasni Lujza.
303
Gospodin Bert produ�i:
- U dana�nje vreme ovakve optu�be su veoma te�ke. Austrijskoj dr�avi,
razumljivo, nije u interesu da sli�ne stvari prodru u javnost. Balder bi jo�
mogao da spase sebe, dovoljno bi bilo da vrati originalne primerke ugovora i tajne
nacrte modela. U zamenu za ovo, pustili bi ga na slobodu, mo�da... ko zna. Zasada
je situacija takva. U Be�u me je potra�io s ovim poverljivim i posredni�kim
predlo-gom �ovek na veoma visokom polo�aju.
"Na veoma visokom polo�aju" ... ovih nekoliko reci gospodin Bert je naro�ito
istakao, izdigav�i se pri tom gotovo neprimetno na prste. Zatim se opet spusti na
pete i produ�i:
- Naredio mi je da govorim s Balderom. Bez ikakvih te�ko�a dobio sam u vojnom
zatvoru dozvolu za razgovor, ali Balder je izjavio da ne �eli da razgovara sa
mnom. Ne samo sa mnom, ni s kim. Ne prima ni svoje advokate. Nerazumljivo. Njegovo
pona�anje je potpuno nerazumljivo. Sve �to �ini ostavlja utisak kao da vi�e nije
pri zdravoj pameti. Kada sam doti�nom gospodinu na visokom polo�aju saop�tio...
- Generalu Stolcu - ubaci Lujza. Gospodin Bert je osinu prekornim pogledom i
produ�i:
- ... da nisam u stanju da govorim s Balderom, upitao me znam li nekoga ko bi
mogao da uti�e na njega? Ja nisam znao �ta da mu odgovorim...
Utom uze re� Lujza. Polo�ila je ruku na Ti-minu mi�icu, dok je ova s prenera�enjem
slu�ala reci gospodina Berta.
- Tima, mora� po�i s nama u Be�. Do�li smo automobilom. Ose�am da si ti jedina s
kojom �e on pristati da govori. Mo�da �e� ti jo� mo�i da spase� situaciju...
Tima se obrati I�tvanu:
- Ho�e� li po�i sa mnom?
I�tvan bez reci klimnu glavom. Zatim re�e:
- Stanite... meni �ela stvar jo� uvek nije jasna. O �emu se u stvari radi?
304
Gospodin Bert po�e brzo i uzbu�eno da obja�njava:
Fabrika Kirhendorfer metal, �ije akcije po-seduje Balder, ima ugovor sa austrijskom
dr�avom. Proizvodnja vojni�ke opreme. Vatreno oru�je, tenkovi, a u prvom redu novi
tip aviona bombardera. Balder je isprva samo zbog propusta bio pozvan na
odgovornost, jer je prenebregao da izda izvesna nare�enja i time poremetio tok
proizvodnje. Ve� i to dovelo je do velike nezgode, ali bi se jo� nekako uredilo.
Me�utim, po svemu sude�i, Balder je po-besneo, ne znam... potpuno neshvatljivo ...
Oko stola zavlada dug tajac. U o�ima sviju bio je gotovo vidljivo ocrtan Balderov
lik. Jedino se nije moglo doku�iti kakve misli struje iza I�tvanovog nepomi�nog
lica i tamnih nao�ara.
Gospodin Bert zapo�e novu re�enicu:
- Advokat smatra situaciju bizizlaznom. Ceo slu�aj je te�ak i opasan.
- Bezizlaznom? Za�to? - upita I�tvan.
Gospo�in Bert odmahnu.
- Pomislite na najgore... ovo su mo�da po-slednji �asovi...
I�tvan se di�e.
- Hajdemo - re�e, obrativ�i se Timi. Pre�o�e u drugu sobu. Kada se vrata za njima
zatvori�e i oni ostado�e sami, I�tvan dodirnu Timi-nu ruku. Tiho i jednostavno joj
re�e:
- Ako od tebe zavisi da tog �oveka spase�, Hreba da u�ini� Sve �to je u
tvojoj mo�i. Ne vo�i ra�una o meni. Niti o sebi. Shvata� li na �ta mislim?
- Shvatam - re�e Tima gotovo ne�ujno. Zatim navrat-nanos po�e da se obla�i.
Obla�ila je istovremeno i I�tvana, dodaju�i mu jedno za drugim �e-love o�e�e.
I�tvan je obukao svoje tamnoplavo o�elo koje je retko obla�io i to samo kada bi
im do�li gosti.
Nekoliko minuta kasnije, automobil ih je vozio
drumom za Be�.
20 Osveta oru�ja
305
U isto vreme, Stole (koji se u me�uvremenu penzionisao) saznade da Lersten upravo
slu�ajno boravi u Be�u. On odmah pohita k njemu. Sru�iv�i se na stolicu, re�e bez
ikakvog uvoda:
- Henrik je u nevolji!
Lersten je, razmaknutih nogu, stajao ispred pe�i s rukama na le�ima. Gotovo ni
glavu nije pomerio.
- Ko?
- Henrik! - i vide�i da ovo nije izazvalo nikakvo dejstvo kod Lerstena, br�e
dodade: - Balder!
Lersten progovori tek po�to je pro�lo nekoliko trenutaka:
- U kakvoj nevolji?
- Uhap�en je po nalogu vojnog tu�ila�tva. Radi se o veoma te�kom slu�aju. Valja da
razmislimo, jer nemamo mnogo vremena.
Lerstenovo lice i dalje osta nepomi�no. Progovori v�i kasnije, ostavljao je utisak
tupoglavog i glu-vog starca.
- Ne razumem ... o kome je re�?
Stole sko�i sa stolice, pri�e mu i prodrma ga za mi�icu. Kao da je vikao gluvom
�oveku:
- Henrik! Henrik Balder!
Lersten se za trenutak zamisli. Zatim, ledenim glasom izjavi:
- Ne poznajem ga.
Stole najzad shvati u �emu je stvar. Nekoliko trenutaka uzbu�eno je zurio u
Lerstena, koga ovaj pogled ni najmanje ne zbuni. Mirno je gledao u istom pravcu u
kome je gledao u toku celog razgovora. Po�e�ao je spokojno obrvu kao da je bio sam
u sobi.
Stole se okrenu na petama i zalupi vrata za sobom.
\
U sudskoj dvorani stajao je na uzvi�en ju duga�ak sto pokriven zelenom �ojom. Na
stolu nije bilo ni�ega, sem priprostog raspe�a na sredini. Za stolom je se�elo pet
oficira. U sredini predsednik, pti-kovnik po �inu, njemu zdesna kapetan koji je
vodio proces, kraj njega jo� jedan vojni sudija. Levo od
predsednika se�ela su jo� dva oficira: major i potpukovnik.
Predsednik se di�e i istovremeno na uzvi�enju se bu�no pomeri�e ostale �etiri
stolice. Stra�ar dade Balderu znak da stane pred sto. Balder se di�e bez �urbe i
laganim, tromim koracima po�e na ozna�eno mesto. Odelo mu je bilo izgu�vano, a na
licu mu je lebdeo izraz smrtnog umora.
Predsednik po�e da �ita s lista hartije presudu:
- Henrika Baldera, starog 54 godine, neo�e-njenog, katoli�ke veroispovesti... sa
stanom u Parizu ... Vojni sud ogla�ava krivim... u smislu paragrafa ... Vojnog
kaznenog zakona... za delo po�injeno ... u svojstvu ugovorne stranke ugovora
sklopljenog sa dr�avom ... �to je vojnu tajnu... i zato ga na osnovu paragrafa ...
osu�uje na smrt streljanjem.
Predsednik spusti list hartije preda se na sto i istog trenutka obrati se vojnom
tu�iocu:
- Molim gospodina vojnog tu�ioca da se izg jasni...
- Zadovoljan sam - glasio je kratak odgovor tu�ioca.
Predsednik dade glavom znak Balderu.
- Zadovoljan sam! - re�e Balder zvonkim glasom.
Predsednik je prikupljao svoje spise.
- Vojni sud se povla�i i pretvara u savet za pomilovanje.
Pomeranje stolica opet prouzrokova buku i sud se povu�e.
Tima i I�tvan stigo�e kasno uve�e u vojni zatvor. Lujza i gospodin Bert ih
isprati�e samo do ulaza. S njima je bio i Stole. Tima ga poznade i u gra�anskom
odelu. Pade joj na pamet kako joj je Stole na onom soareti, u gomili onih koji su
joj �estitali, rekao:
- U Be�u! Uskoro �emo se sresti u Be�u.
306
307
Da li se Stole se�ao tih reci? I da li je pomislio, kao �to je tada Tima pomislila,
da �e njihov susret u Be�u biti ovakav?
Ali o tome nisu sad govorili. Na ulazu u zatvor se rasta�e. Lujza, gospodin Bert i
Stole vrati�e se u generalov stan. Tamo su svi uzbu�eno �ekali Ti-min telefonski
poziv; obe�ala je da �e se javiti �im zavr�i razgovor s Balderom. Utro je su
pretresali sve mogu�nosti. Stole je znao o smrtnoj presudi, ali to nije saop�tio
gospodinu Bertu i Lujzi. Rekao je samo da je presuda veoma te�ka i da se verovatno
radi o nekoliko godina robije. Po njegovom mi�ljenju, mnogo �to�ta moglo je jo� da
se popravi, ukoliko se Balder u poslednjem trenutku urazumi. Vojni sud je najve-
rovatnije dao predlog za Balderovo pomilovanje, ili je u najmanju ruku ostavio
otvoreno ovo pitanje i sve zavisi od doga�aja u toku poslednjih �asova. Naravno,
sve to nije saop�tio gospodinu Bertu i Lujzi, ve� je sam u sebi razmi�ljao la�aju�i
se povremeno �a�ice s konjakom i pu�e�i cigaru bez reci. 2alio je Baldera.
- Ako se postigne pomilovanje, mogla bi se zatra�iti obnova sudskog
postupka, - nastavi on svoja razmi�ljanja - kapija zatvora se nikada ne zatvara
zauvek. Ako se Balder urazumi, ko zna �ta �e biti dogodine ...
Gospodin Bert se �etao gore-dole po sobi i pucketaju�i prstima, neprestano
ponavljao:
- Nerazumljivo, potpuno nerazumljivo ...
Lujza je �utke posmatrala oba mu�karca. Telefon zazvoni. Gospodin Bert sko�i toliko
da ispred sebe sru�i stolicu. Uze slu�alicu. Stole i Lujza se digo�e, kao da se
radilo o kakvom izricanju presude.
Gospodin Bert snu�dena lica pru�i slu�alicu Stolcu.
- Vas tra�i neko osiguravaju�e dru�tvo ... Lujza ponovo klonu na stolicu i ponovo
otpo-
�e�e dugi, mu�ni trenuci i��ekivanja.
U kancelariji zatvora Tima je brzo i bez ikakvih smetnji dobila dozvolu za
razgovor. Kao da
su o�ekivali njihov dolazak. Tima na listu hartlje napisa Balderu nekoliko reci:
"Moram da govorim s vama. Do�la sam s I�tva-nom. Molim vas, nemojte nas odbiti.
Tima".
Stra�ar primi pismo. Iz belo okre�enog, zasvo-�enog hodnika vodila su �iroka vrata
sa gvozdenim re�etkama do �elija zatvorenika. Naro�ito odre�en �uvar �uvao je ta
vrata, koja se sad pred njim otvo-ri�e. U krupnoj, mrkoj �aci naoru�anog �oveka
neobi�no je delovao si�u�ni beh' list hartije, s kojim je i��ezao iza gvozdenih
re�etaka.
Za to vreme de�urni oficir uveo je Timu i I�tva-na u malu sobu u koju se ulazilo iz
istog hodnika. Pokazao se naro�ito pa�ljiv prema posetiocima. �ak je I�tvana
ponudio cigaretom. Ostavio ih je same u maloj, neuglednoj sobi, u kojoj su se
nalazili samo sto i nekoliko stolica.
U trenucima i��ekivanja I�tvan i Tima i ne pro-govori�e. Minuti im se u�ini�e
beskrajni. Tima u�ini samo jedan pokret: pru�ila je ruku preko stola i polo�ila je
na I�tvanovu �aku, koja je, te�ka i nepomi�na, po�ivala na stolu.
U hodniku se za�u�e koraci. Vrata se otvori�e i kroz njih su�enih o�iju u�e Balder.
Pri otvaranju, za trenutak iza njega ukaza se lik stra�ara, kome oficir upravo re�e
nekoliko reci. Stra�ar nije u�ao za Balderom u sobu.
Timu upla�i Balderov izgled. Jedva ga je poznala. Balder je bio obrijan, ali kosa,
koju je obi�no �i�ao do temena, porasla mu je u me�uvremenu gotovo za ceo
santimetar i pokrivala glavu kao neka neobi�na kaciga. Pod neobi�nom frizurom i
lice mu se upadljivo smanjilo. Me�utim, bese to sva pro-mena na njemu, lice mu nije
bilo ni o�ajni�ko, niti pa�eni�ko. Mo�da je samo malo smr�avilo i ostavljalo stran
utisak �to je na njemu bilo vi�e bora nego obi�no. Njegovom licu nedeljama je ve�
nedostajala duga i strpljiva masa�a, kojoj se Balder u toku poslednjih dvadeset
godina podvrgavao svakog jutra. Sitne bore prekrile su mu lice kao korov �iste
ba�ten-ske staze koju nekoliko nedelja niko nije negovao.
309
I odelo ga je �inilo stranim. Na Balderu nije bilo kragne, ni kravate. Vrat mu je,
u �irini od nekoliko prstiju, virio iznad ko�ulje i delovao nekako obna�eno. Odelo
mu je i ovom prilikom bilo izgu�vano pa je izgledalo da su se u njemu �iroka, ravna
ramena suzila.
Balder, prostosrda�no pru�i Timi obe ruke uz mirni osmeh:
- Oh, gospo�o... odista mi je beskrajno milo �to vas vidim!
Stisnuo je toplo Timinu ruku. Stisak njegove ruke li�io je na zagrljaj. Izgovorio
je tu re�enicu na francuskom, a zatim po�to se rukovao i sa I�tva-nom, produ�i na
nema�korn:
- Izvolite, sedite... - sedi ovamo... - re�e I�tvanu i prinese mu stolicu istim
nekada�njim u�tivim pokretom.
\
Poseda�e. Tima nije bila u stanju da progovori. Prvi progovori I�tvan svojini
dubokim, zvu�nim glasom:
- �uli smo da si u nevolji... Zbog toga smo do�li... Pravo da ti ka�em, meni jo�
uvek nije jasno �ta se dogodilo...
Balder se sme�io i gledao u Timu. Po svom obi�aju spustio je ruke na krilo
prepli�u�i prste.
- Ni�ta se nije dogodilo. Ono �to se dogodilo meni je razumljivo i jasno
obja�njenje. Ne�u � da pred tobom krijem, mo�da �e� me razumeti. Slu�io sam
ne�emu... jednoj ideji... jednom sistemu ... i dugo sam smatrao da tako
prirodno treba da bude.
Nasme�ib se i brzim pokretom povukao panta-lone na kolenu.
- Rekoh da sam slu�io?!.. Platili su me, �ta-vi�e, preplatili me. Sada mislim
druk�ije. I to je sve.
Zatim se obrati Timi gotovo neprijatnim, zbunjenim osmehom:
- Nadam se, da me i vi razumete . ..
Tima mu ne odgovori. Ponovo je progovorio I�tvan:
-310
- Svetski poredak se ne mo�e izmeniti... To ti ja ka�em i veruj mi, da te sad... u
dubini du�e ne �alim.
Balder se smejao i sa dva prsta ne�no dodirnuo I�tvanovo lice. Zatim pogleda u
Timu. Ali I�tvan se nije dao zbuniti:
- Ne, veruj mi, to je tako. �ivot je dragocen samo kad je izlo�en opasnosti. Ja
bih bez ustezanja jo� jednom prevalio put koji me je doveo dovde... Postoje stvari
koje se ne mogu izmeniti. I lepo je i dobro �to je to tako. Mnogo sam o tome
razmi�ljao. Posmatraj prirodu. Svuda �e� videti borbu, surovu borbu, jer to je
ve�ni zakon. Svuda je...
Tima je s mukom savladavala �ivce, osetiv�i da je razgovor krenuo u pogre�nom
pravcu. Dodirnu I�tvanovu ruku i ne�nim glasom, koji tog trenutka dirnu u srce oba
mu�karca, izusti:
- I�tvane... Da li bih mogla da govorim s Henrikom nekoliko trenutaka u
�etiri oka?
- Naravno - re�e I�tvan toplo, ne predomi-�ljaju�i se ni trenutka. Zatim se di�e.
Tima ga isprati do vrata i spusti mu ruku na kvaku. Napolju, u hodniku nekoliko
koraka dalje, I�tvan se naslonio uza zid i mirno �ekao.
Po�to je ostala nasamo s Balderom, Tima za-stade na vratima. Spustila je sklopljene
ruke sa dlanovima okrenutim nani�e i dugo je bez reci zurila preda se. Zatim pri�e
stolu na kome je nepomi�no po�ivala jedna Bal�erova ruka. Balder je gledao kroz
prozor. Drugu ruku dr�ao je pod stolom, tiho pucketaju�i noktima. Obe svoje
sklopljene ruke Tima pritisnu na Balderovu i duboko sa�e glavu, te je brada gotovo
dodirivala njegovu ruku. Podigav�i pogled, �apatom i sa suzama u grlu, progovori:
- Henri�e... Da li ja? .. Jesam li vama ja skrivila?
Balder pomilova Timu po kosi i s �udnim sjajem u o�ima, sme�e�i se odvrati:
- Ne, ne. Timo ... Vi mi nikada ni�ta niste skrivili. . .
311
- Oh, jesam... jesam ... Znam ... Ose�am da se sve ovo dogodilo zbog mene.
Govorila sam sa I�tvanom. Jo� se sve mo�e popraviti... Po�i �u s vama... Ja ...
U�utala je i gledala u Baldera pogledom zbog koga je morao da okrene glavu na drugu
stranu. Zatim se nagnu Timi, i to tako blizu da je po �elu osetio ne�ni i meki
dodir njene kose. �apatom joj re�e:
- Eto, sad... sad ste mi vratili sve. Sad sam sre�an, veoma sre�an. I spokojan. Ne
mo�ete ni zamisliti �ta za mene zna�i ovo sp�kojstvo. Toliko je to lepo da ne bih
�eleo da se ma �ta izmeni.
Tima mu se upla�eno unese u lice.
- Stole nas o�ekuje... Da li vam je poznato o �emu se radi? Zar nemate nikakvu
poruku za njega?
Balder ra�iri ruke:
- Nikakvu. Ni za koga vi�e nema nikakve poruke.
I lice mu postade bezizrazno i tu�e kao u mrtvaca.
Nekoliko minuta ponovo zavlada ti�ina. Zatim neko zakuca na vrata. Stra�ar promoli
glavu:
- Jo� samo jedan minut...
- Zavr�ili smo, - re�e Balder i di�e se. Tima je jo� se�ela za stolom i oborene
glave
zurila preda se. Posle nekog vremena, izgledalo je da se oteglo u beskona�nost,
upita:
- Da li je to va�a poslednja re�?
- Jeste, - izjavi Balder mirno i jasno. Pri�e zatim Timi i polo�i joj ruku na
rame.
- Idite sada ...
Tima ustade. Nekoliko trenutaka gledali su se nemo u o�i.
Ona zatim pri�e Balderu i spu�tenih ruku, upola spu�tenih kapaka, poljubi Bal�erove
usne.
Posle toga izi�la, je u hodnik.
Tada se u hodniku nalazilo ve� nekoliko lica. me�u njima i oficir koji ih je
dopratio ovamo. I�tva-na nije bilo. Oficir oa je ugledao fde stoji sam u hodniku i
poveo u neku drugu sobu.
312
Tima je videla kada je Balder nestao iza vrata, sa gvozdenim re�etkama. Ali on se
nije osvrtao.
Kada su si�li na ulicu i ostali sami u automobilu, I�tvan je o�ekivao od Time da
progovori. Ona je, me�utim, �utala. On potra�i Timinu ruku, i uze je u svoju. Njena
ruka bila je hladna kao led.
Po tome sve mu je bilo jasno. Ali tada jo� ni jedno od njih nije znalo za presudu.
XXX
Sutradan ujutro, u pet �asova, Baldera odve-do�e u staru konji�ku kasarnu. Nakiseo
zadah strugotine ispunjavao je veliki trem manje�a.
Formalnosti. �urno �itanje akata.
Narednik odvede Baldera uza zid i zaveza mu o�i. Ispod zavoja Balder tr�e obrvom -
bio je to uobi�ajeni pokret njegovog lica, i zavoj mu malo skliznu s levog oka.
Tako je s pola oka, ali razgo-vetno video �ta se pred njim zbiva. U tom mra�nom
tremu zasvetli u vazduhu blistava sablja. O�tre komande mo�no odzvanjahu u
prostranoj, zasvo�enoj dvorani.
Pred njim su stajala �etiri vojnika, na razdaljini od �est koraka. Posle nove
komande podigo�e oru�je i nani�ani�e. Sve se to odigralo za svega nekoliko
trenutaka. Ali i stoti deo sekunda bio je dovoljan da se sve misli u Balderovom
mozgu izredaju munjevitom brzinom.
�etiri pu��ane cevi gledale su ga kao �etiri crna, prazna, �lepa oka. Kao pogled
neke nepoznate i u�asne sile.
Njegovo sopstveno oru�je gledalo je u njega. U rukama vojnika poznao je oru�je
najnovijeg tipa, koje je isporu�ila dr�avi fabrika u Kirhendorfu.
Balder uzviknu. Iz dubine grudnog ko�a ote mu se podsme�ljivi, gotovo suludim
osmehom propracen uzvik:
- Be ... ge ... dvehiljade�etirist...
313
Uzviknuo je broj modela, koji mu tog trenutka o�trim bljeskom sinu u se�anju. ??
nije mogao da dovr�i re�enicu; istovremeno se zaorila i nova komanda oficira i
�etiri pu��ane cevi prasnu�e u isti mah.
Balder se skotrljao kao da su mu kosti iznenadno izletele iz tela. Kao kad prazno
odelo pada na zemlju.
KRAJ