1

CRKVA SV.TROJICE U SOPOANIMA Sagraena je tokom 50-tih godina XIII veka (moda na samom kraju 6. decenije). Ovo datovanje se izvodi na osnovu dve injenice: 1. da je ivopis uraen oko 1265., 2. da je ktitor kralj Uro I bio dovoljno imuan da mu zadubina ne stoji dugo ne oslikana. 3. da su srpske zemlje u vreme Uroa I bile, u svakom pogledu na vrhuncu, posebno ekonomskom (u razvoju rudarstva). Kao i njegovi prethodnici, Uro I, tada jo promonahom Savom, eli da mu zadubina nalikuje crkvi sv.S.Nemanje u Studenici. Uro je ponovio ono to se desilo u Studenici, ali savremenijim sredstvima. Ipak, ima elemenata koji bi govorili o oponaanju, kako u planu, tako i u opremi. Omalterisana i obojena trebalo je da imitira mermernu oplatu. Tu su i drugi elementi portali, arkadni friz i dosta toga to se vremenom izgubilo. Da ovo pomiljamo navodi nas jedan malo, ili gotovo nikako, korien podatak: Uroeva ena, Jelena Anujska, sazidala je Gradac od veoma kvalitetnog materijala na fasadama, uglaan kamen, ali je ipak traila da se fasade omalteriu i oboje kao da imitiraju mermernu oplatu. Za nju imamo pisani podatak da trai da joj crkva lii na Bogorodiinu crkvu! I druge crkve, raene manje kvalitetnim materijalom, bile su malterisane, potom bojene, pa ak i izvlaene tupim predmetima tako da imitiraju mermer. Crkva sv.Trojice je jednobrodna crkva sa pripratom i kupolom. Proskomidija i akonikon su odvojeni. Uz pripratu su paraklisi. Upravo je to reenje ono koje nam je poznato iz crkve Hrista Spasa u ii. U prstenu kubeta, kao i u Studenici, nalazi se natpis o ivopisanju ove crkve, na alost sa prazninom na mestu gde je bila godina. Natpis je: Ovaj hram popisa se u leto Drugi deo natpisa je neobino zanimljiv, sauvan je u fragmentima, moe se identifikovati, radi se o jednom ikonosu (ikosu):Utvrenje onih koji se u Tebe uzdaju Gospode, utvruju ovu Tvoju crkvu. Ovaj ikos dodaje se u verziji XVI veka, nalazi se u akonikonu u Studenici, a inae se on upotrebljava u pisanim izvorima kada se opisuje graenje crkava. Mesto kupola govori o profilaktikom karakteru tog natpisa. Kupola se njime simbolino utvruje. U nastavku govori se o krvi muenika na kojima poiva crkva (to je to utvrenje) misli se i kao graevina, i kao organizacija. Zato su, ne retko, na lucima potkupolnog prostora naslikani mnogobrojni muenici. Veliki ktitor, veliko slikarstvo i izuzetan izbor teksta za kupolu. Izmeu dva Svetska rata, kada su Sopoani jo uvek bili bez svodova i kupole, istraivai su krenuli da ispituju vreme nastanka tog primetili su odmah uspenog reenja. Najvie su stigli Vladimir R. Petkovi i Nikolaj L. Okunjev. Doli su do slinog zakljuka da se Sopoansko slikarstvo moe datovati u sredinu 7. dec. XIII veka. U Smrti kraljice Ane Dandolo, misli Petkovi, mogu se prepoznati Dragutin i Milutin (tu bi imali oko 14/15. godina), a poto su se Jelena Anujska i kralj Uro venali oko 1250., imali bismo godinu 1256. Posle rata, usledio je jo jedan pokuaj da se (Miodrag Purkovi) blie odredi, ali sa vie hipoteza. Da su Okunjev, a naroito Petkovi upravu, pokazala su zapaanja darovitog slikara i pisca Svetislava Mandia, koji je zapazio da se u Slubi arhijereja trojica, po inkarnatu, razlikuju od ostalih to je bio bledi, rumeno-uti, oker naspram tamnijeg. A , potom, na osvetljenim delovima svetlijeg okera drugih arhijereja. Na J kraju povorke, nalazi se sv.Ignjatije Bogonosac, a to znamo na osnovu fragmenata natpisa, a ispred Ignjatija stoji jedna linost. I na drugom kraju su dve linosti starija i mlaa. Na J strani je predstavljen sv.Sava Srpski, a na S Arsenije I i njegov naslednik Sava II (roeni brat ktitora Uroa I). Crkva manastira sv. Trojice u Sopoanima plod je bratske ljubavi ktitora Uroa I i njegovog brata arhiepiskopa Save II. Slikani program ove crkve predstavlja vrhunac u ideolokom shvatanju Nemanjike drave. U Slubi arhijereja nalaze se, pored velikih crkvenih otaca, i prva tri srpska arhiepiskopa: Sava I, Arsenije I i Sava II. Re je o sluaju da se arhijereji pomesnih crkava slikaju uz velike

2 crkvene oce , pre svega, pisce liturgija sv. Vasilija Velikog i Jovana Zlatoustog . I ovde kao i na drugim mestima ista ideja soptene je na drugi nain, uvek je ta ideja nadgraena. U Pei Sava nosi svitak sa tekstom cenrtalnog mesta liturgije. Izuzetno ueni naruioci Sopoana traili su ne da na svicima budu poeci molitava iz liturgije, oni uobiajeni, a i nama poznati iz erminije Dionisija iz Furne iz XVIII veka. Oni su, naprotiv, u ruke svih arhijereja stavili TRISVETU PESMU ili GRKI TRISARGION. Molitvu koju svetenik tiho posle naloga vladara, kada se jevanelje vrati na asnu trpezu, izgovara. Po istom principu, ueni ljudi Srbije kao u Pei, biraju ovu molitvu zbog toga to je ona u skladu sa njihovim velikim optimizmom, da je ovek slian Bogu; odnosno da je Bog stvorio oveka na sopstveno podobije. Izbor ove molitve bio je u skladu sa onim to se na dvoru Uroa I tih godina i zbivalo. 1243., ili, to bi verovatnije bilo, 1253. po porudbini Uro I u Kareji, u Savinoj isposnici na Svetoj Gori, ueni pisac Domentijan sastavlja novo itije sv.Save. Veliko ubeenje da je ovek slian Bogu, ponavlja i Domentijan na vie mesta, a najubedljivije je kada sv.Trojicu uporeuje sa prvim Nemanjiima Bog otac je Nemanja, sin S.Prvovenani, i sv.Duh sv.Sava. Veliko ubeenje i veliki optimizam na vrhuncu. Ovo je, u stvari, sutina velike klasicistike umetnosti u Sopoanima. Bog je lep i dobar, a ko se trudi da sledi ovu ideju, on je duan da tu vazda venu lepotu i prikae. Ve, u Sopoanskom oltaru ueni ljudi toga doba su razumeli svu veliinu velikog mesta Srpske crkve u Istonom pravoslavnom svetu. I predstave srpskih arhijereja i Trisveta pesma, bili su namenjeni uskom krugu inodejstvujuih, a vernicima ostaje rezultat tog optimizma, lepota na zidovima naosa i priprate. Da bi i vernici imeli mogunost da se upoznaju sa tadanjim mestom Srpske crkve u ukupnoj istoriji Hrianske crkve, ueni ljudi Sopoana, poruili su, u priprati, da se, pored Vjeruju 7 Vaseljenskih Sabora, naslika jedan Srpski Sabor Sabor Stefana Velikog upana i Prvovenanog i sv.Simeona Nemanje. Ovaj sabor postavljen je kao poslednji u donju zonu na I zidu, iznad predstave ktitora Uroa I, koji ispred sebe gura sina Dragutoina Hristu, koji je u Bogorodiinom krilu, a ona na prestolu. Centralna slika Vaseljenskih Sabora, u vrhu, u sredini Sabor sv.Konstantina i Jelene. Po njemu je uraena ova srpska slika. Sabor je izmiljen, zbo toga stoje, u donjem njegovom delu predstava dve grupe arhijereja, i to vernih i jeretika. U Srpskoj dravi za ivota Simeona Nemanje nije bilo sabora na kome se vodila rasprava o jeresi , a bilo je rasprave o tzv. trikletim bogumilima. Naruioci, predstavom jeretikih episkopa i pravovernika, kao god i dvojnom predstavom S.Prvovenanog i Simeona, ele samo da ponove slikom da i Srbi imaju sabore (predstava idealnog sabora = pokazuje saglasje drave i crkve), kakvi su bili od Konstantina Velikog. U centru kompozicije nalazi se Stefan Prvovenani, a do njega, opet na prestolu, u monakoj rizi sv.Simeon Nemanja. Koliko se danas zna, to je prva slika jednog Srpskog sabora. Stefan je odeven kao vizantijski vasilevs. On na glavi ima kupolastu krunu stemu, i on je, to se tie krune i odee, kopiran sa sabora sv.Konstantina. ovde u Sopoanima dogodio se veliki poetak, i izmeu ostalog, kao i u vizantijskom carstvu, svi vizantijski vladari bili su duni da delom prate sv.Konstantina, prvog hrianskog vladara, pa su zato oni bili novi Konstantini, to je kasnije i posvedoeno kod drugih srpskih vladara. Sopoanska priprata je do poslednjeg detalja tano proraunata i izuzetno dobro izvedena ideoloko ideografska sadrina. Sva etiri zida se poklapaju i proimaju. Na I su Vaseljenski Sabori, na Z pria o prekrasnom Josifu, na J Loza Hristovih predaka Loza Jesejeva, i na S Strani sud, koji je tu, pored ovih ideja, naslikan zbog sentimentalnih razloga, jer je, po svemu sudei, neku godinu pre oslikavanja, umrla Uroeva mati kraljica Ana Dandolo. Nasuprot Vaseljenskim Saborima, ide, u zonama bez pregrada, ciklus o prekrasnom Josifu , niui se uobiajeno od gore na dole i s leva na desno. Pria o Josifu je ona najdalja toka u istoriji koju su, da bi svoj kontinuitet pokazali, videli ti ueni ljudi. Veliina ideje Sopoanskog ciklusa o prekrasnom Josifu sastoji se u tome to u scenama gde Josif treba da izgleda kao vladar, on izgleda kao vizantijski vasilevs s kupolastom krunom. I preko Josifa, i preko sv.Konstantina (koji je na istom zidu, ali u donjoj zoni), dolazimo do predstave ktitora kralja Uroa sa stemom na glavi i u odei vizantijskog vladara.

3 Predstava Prekrasnog Josifa ovako osavremenjena, jeste i predstava idealnog vladara kakav je i ktitor. Idealni vladar, prikazan u prii o Josifu, prvi je primer vezivanja Nemanjia za starozavetnu istoriju. Sledea stanica te starozavetne istorije, nalazi se po prvi put iznad drugo dela porodinog portreta (Milutin i Jelena) na J zidu Loza Jesejeva, odnosno preci Hristovi. Sopoanska priprata, svojim programom pokazuje veoma veliku uenost koja ima za cilj da ukae na preeni put svetorodne dinastije od kraja XII do 60-tih godina XIII veka. Taj progra predstavlje, u ideolokom smislu, jedan od vrhunaca shvatanja od Boga darovane vlasti. U crkvenom pogledu, po svemu sudei, arhiepiskop Sava II iskazao je staru i novu istoriju povezujui u Povorci arhijereja sv.Savu Srpskog i sv.Ignjatija Bogonosca. Na kraju povorke, na J zidu oltarskog prostora, naslikani su sv.Sava Srpski i, u njegovoj pratnji sv.Ignjatije. da je bilo namere da se ova dva svetitelja poveu pokazuju dve injenice: 1. Sava Srpski je ispred Ignjatija, 2. u gotovo savremenom itiju sv.Save, uvenog Domentijana (1253/54.), porede se ak na tri mesta ova dva Boija ugodnika. Sv.Ignjatije Bogonosac je bio uenik apostola i sv.Jovana Bogoslova. Bio je drugi po redu antiohijski episkop i Domentijan ga pominje na onim mestima kada opisuje boravke sv.Save u Svetoj Zemlji i na Sinaju. Svakako najznaajnije, a to je pisalo u kratkim itijima, tkz. prolokim (kratka, koja se itaju u crkvi) zapisana je legenda je sv.Ignjatije bio ono dete na koga je pokazao Hrist kada je rekao: Ako ne budete kao ovo dete - Matej,XVIII 2-5. Krajnje zanimljivo jeste da je ova Hristova poruka naslikana na Z zidu ikog portika na sloju izmeu 1309 1316. i veoma je primenljiva pretpostavka da je moda jo u vreme sv.Save tu bila ista slika. I Sopoani i Domentijan prave paralelu izmeu Ignjatija Bogonosca i sv.Save Srpskog, ukazujui time na vezu stare i nove crkvene istorije. U sopoanskoj priprati dolo je do jo drastinijeg vraanja u istoriju kroz dve starozavetne teme. Na Z zidu Pria o Josifu, i na J Loza Jesejeva. Sasvim pouzdano Loza Jesejeva je prvi put s razlogom naslikana u sopoanskoj priprati s osnovnom idejom da se Hristovom lozom potvrdi novoformirana loza svetorodne porodice Nemanjia. Ona je tako i na kraju preenog ideolokog puta, i na poetku nove etape koja e biti krunisana slikom Loze Nemanjia u Graanici,Pei, Deanima, Mateju i Studenici. S obzirom na injenicu da je ona bila poetak, logino je pretpostaviti i namere naruilaca da se u hramu posveenom svim trima prirodama, sin poto je postao ovek istakne svojim genealokim stablom, i time jedna od priroda vee za ljudski rod uopte, a posebno one koji mislei na Hrista podiu hram i pomiljaju na mogunost spasenja. Sopoanski naruioci, Uro I, njegova supruga Jelena i arhiep. Sava II bili su veoma zaokupljeni mislima o korenu stabla Hristovog. To su i pokazali poto stablo izlazi iz Jeseja i to su pokazali poruujui one stihove raznih pesnika koji govore o proishoenju iz svetog korena Hrista i Bogorodice. Od est svitaka sv. monaha i pesnika na J i Z samo su dva teksta identifikovana kod sv. Kozme Majunskog i sv. Jovana Damaskina. Pria o Lozi Jesejevoj jeste samo jedna karika u lancu onih argumenata koji ukazuju na svetorodnost dinastije i na argument vlasti darovane od Boga. U vreme kralja Uroa I prvi put se za srpskog vladara kae da je svetorodan. U kamenom natpisu zetskog episkopa Neofita na crkvi Sv. Petra u selu Bogdaii, 1269., zapisano je da je crkva podignuta '' u dane blagoastivoga i Bogom dravnoga i svetorodna gospodina kralja Stefana Uroa'' . pominjanje svetorodnosti i od Boga date vlasti utvruju dinastiju verbalno i likovno, ta se tendencija moe pratiti jo od vremena sv. Save. Piui oevo itije, sv. Sava je smislio da u oeva usta pri postavljanju naslednika velikog upana Stefana stavi sledee rei: ''Ovoga imajte umesto mene, dobri koren koji je izaao iz moje utrobe i ovoga postavljam na presto Hristom darovane mi vladavine. '' Veoma su dobro znali Savini naslednici ta je time hteo da kae, i za ''dobri koren'' i za ''vlast''. U nastavku Nemanjinog govora Sava je zamislio i ovo da mu je otac rekao: '' edo moje ljubljeno, spasi ovaj moj Izraelj i pazi na njega, vodei ga kao jagnje Josif''. Nije udno da je loza Jesejeva nala suelice sa predstavama Vaseljenskih Sabora, meu kojima je i jedan srpski sabor Stefana Velikog upana i njegovog oca Simeona Nemanje. Tk., nije udo da se upravo u sueljavanju I i J zida nalaze portreti Jelene i Milutina, Uroa i

4 Dragutina. I sasvim je logino da Dragutin bude naslikan kao i otac, sa krunom na glavi, u devitisionu sa lorosom. I nije udno to e upravo na J strani priprate biti paraklis sv.Simeona Nemanje, a ovde, u priprati, u luneti ulaza u paraklis, predstavljen patron sv.Simeon Nemanja. Sve je, dakle, u Sopoanskoj priprati funkcionisalo kao da je davno ustanovljen sistem i trajanja porodice i trajanja vlasti i oboenja te vlasti. S zid ove priprate zanimljiv je po tome to je ispod monumentalnog, u vie redova izloenog Stranog suda naslikana sahrana, tj. Uspenje kraljice Ane Dandolo, Uroeve majke. Sama slika ne otstupa mnogo od takvih u pravoslavnom svetu. Meutim, dva detalja na ovoj slici ba ubedljivo govore o povienoj svesti Sopoanske celine. Iznad odra na kome je poloena kraljica Ana tuguje sin kralj Uro I podignutih ruku u vizantijskom carskom kostimu, jednako naslikan kao to je naslikan pravedni Josif u ciklusu kada oplakuje svoga oca Jakova . Drugi detalj je mnogo ozbiljniji ovom oplakivanju, koje mnogo lii na Uspenje Bogorodice, prisustvuju svi oni od kojih je sve poelo Hrist i njegova mati, pa ne znate da li je to istorijska kompozicija ili religiozna ili i jedno i drugo. Ako u ktitorskim kompozicijama Srbi od oetka XIII veka koriste jednu vizantijsku formulu, proisteklu od vlastitog portreta gde Bogorodica privodi ktitora Hristu na prestolu. Ovde u Smrti Ane Dandole kao gotovo ravnopravni uesnici pojavljuju se Hrist i Bogorodica. Time je, dakle, uinjen novi prodor na povezivanju stare i nove istorije. Nemanjii koji oplakuju na ovoj slici izjednaeni su sa stanovnicima neba i samo ova sredina je bila kadra da to slobodno i pokae (Aneo nosi duu Ane Dandole). Poetkom 70-tih godina XIII veka neto se nije dopalo naruiocima Sopoana, pa su preko, prvobitne ktitorske kompozicije, u Z traveju, naslikali novu koja mora da je drugaijeg izgleda nego prethodna, jer ne bi bilo smisla za njenu izmenu. Raspored je uobiajen Hrist na prestolu, Bogorodica preporuuje Uroa I i njegove pretke = naslednike. Na Z zidu naslikani su Dragutin i Milutin, sinovi Uroa I, i to Dragutin sa mnogo vie godina, tako da se od prilike pomilja na vreme oko 1274/5., pred Dragutinovu enidbu. Opte je poznato da je u Sopoanima ostvareno idealni prototip znaenja pojedinih delova hrama. Oltar, umesto svakog Hristovog groba, jeste rtva i spas. Potkupolni prostor jeste inkarnacija Hristova i spas. A Z travej jeste smrt i spas. Da se nije rtvovao ne bi bilo spasenja, da se nije inkarnirao ne bi bilo spasenja, kao i da nije stradao. A spasao nas je tako sto je vaskrsao i siao u donji svet da izvede Adama, Evu i ostale pravednike. Kula-zvonik ispred Sopoana, izazvala je dosta polemika: prof. uri je postavio tezu o tome da su Sopoani u vreme Uroa I bili katedralna crkva, a na to ga je navela kula-zvonik. Priprata je uraena, sigurno posle Uroa I, i samim tim, pred njegovom crkvom nije postojao zvonik, te zato nije odriva teza o katedralnom hramu. J deo apside: predstava Slube arhijereja (sa tekstovima Trisvete pesme trisargiona= iz teksta u tekst se redom ponavlja, samo ta molitva, u njoj se govori o tome da je Bog stvorio oveka na sopstveno podobije).N kraju povorke naslikani su: sv.Sava Srpski i sv.Ignjatije Antiohijski Bogonosac. Paraklis sv.S.Nemanje:trebalo bi da budu 4 scene Odlazak sv.Simeona na sv.Goru, Dolazak na sv.Goru, smrt sv.Simeona, i dolazak njegovih motiju u Studenicu (ciklus je bio formiran po delima sv.Save). U priprati je, jo jednom, ukazano na odnos sa precima. Ispod Stranog suda nalazi se predstava Smrt Ane Dandolo. Ktitor Uro I i njegov brat arhiep. Sava II zamislili su da glavnu ideju o rtvi i spasenju postave u natpis prstena kupole. Natpis se sastoji iz 2 dela: prvi glasi:Ovaj hram popisa se u leto , a drugi je, u stvari, irmos treeg glasa, trea pesma (stavljena u zbornik irmologion). Taj irmos u Sopoanima glasi:Gospode, ti koji si uporite onima koji se uzdaju u Tebe, utvrdi crkvu svoju, koju si stekao svojom asnom krvlju. Ovaj irmos sadri dvostruku simboliku i sadrajem i mestom, pre svega kruno postavljen, on dri zgradu na osetljivom mestu, a s druge strane, seanjem na rtvu Hristovu i njegovu krv,tk. uvruje crkvu kao organizaciju.

5 U svakom hramu mora se uoavati simbolika pojedinih prostornih celina i u vezi sa tim razmatrati odnos simbolike, prostora i predstavljene stare i nove istorije. Sopoanski program oltara i naosa vrlo direktno upuuje na osnovne postulate dogme: inkarnaciju, rtvu i mogue spasenje za one koji veruju . Oltarski prostor svake crkve u svom centru ima asnu trpezu, koja je obeleje Hristovog groba, i oko te simbolike ide slikani program koji podjednako govori o staroj i novoj istoriji. U Sopoanima naruioci, s obzirom na to da je grobna crkva, trae Hristova posmrtna javljanja u nekoliko scena. U oltaru, odnosno pred oltarskim prostorom, obavlja se prieivanje, i to onaj koji je stvorio crkvu prieuje svoje uenike apostole. A ti apostoli imaju naslednike episkope, koji se klanjaju Hristu kao rtvi. A opet i oni imaju svoje naslednike u pomesnim crkvama lokalne prelate (sv.Sava, Arsenije I, Sava II). Centralni deo naosa potkupolni prostor kao glavnu ideju izlae inkarnaciju; a preko nje rtvu Hristovu, bez koje nema spasenja. Zapadni deo naosa Z travej zbog grobova koji su tu, ukazuje svojim slikama na smrt i vaskrsenje. Zapadni deo nada u vaskrsenje, a svakako vienje stranog suda u ktitorskoj kompoziciji. Veliki praznici jesu ciklus koji u XIII veku predstavlja tradicionalni program ve veoma koriten. On je zasnovan na dogaajima iz Hristove istorije koji se praznuju tokom godine i utoliko se o svakom ciklusu Velikih praznika moe govoriti kroz odnos slike i liturgije. Blagovesti su na Z strani I para pilastera. Sretenje (gore) i 12-togodinji Hrist u hramu (dole) su na J zidu potkupolnog prostora. Roenje (gore) i Preobraenje (dole) su na S zidu potkupolnog prostora. Vaskrsenje Lazarevo (gore) i Raspee (dole) su na J zidu Z traveja. Uspenje je na Z zidu. Cveti (gore) i Silazak u Ad (dole) su na S zidu Z traveja. Gostoljublje Avramovo, kao sv.Trojica je na I polovini svoda J pevnice. Krtenje je na Z polovini svoda J pevnice, 40 Sevastiljskih muenika na zaleenom jezeru je na obe polovine svoda S pevnice. Duhovi su na I zidu oltara iznad apside. Moemo odmah primetiti sledee: 1. Vaznesenja (Sasovdan) koje je moglo biti u kupoli, koja danas nema ivopis; 2. da su meu Velike praznike postavljene i neke druge scene: 12-togodinji Isus u hramu, Gostoljublje Avramovo, sv.Trojica i 40 Sevastiljskih muenika. Sv. Trojica postavljena su u J pevnicu kao predstava patrona, odnosno patronska slika i ona je to mesto dobila zato jer su se odluili da, iznad nje , na centralnom mestu J zida postave 12-togod. Isusa u hramu. 40 Sevast. muenika ovde kao kakav anahronizam pozajmljen iz onih srpskih crkava, kada se oni slikaju u prolazu ili na ulazu, a oni su u pevnici. 3. da je simbolika smrti i vaskrsenja u Z delu crkve u mnogome odredila raspored ostalih scena koje su opet kao preostale imale svoju scenu koja je odredila sutinu. 4. ne prati se hronologija dogaaja, ve se te scene grupiu sa svojim odreenim namerama. Slika Gostoljublja Avramovog, u stvari je sv.Trojica u vidu 3 anela za trpezom. Od ove scene sauvao se beli aneo i krilo, odnosno , deo sredinjeg. Poto se jo u XIII veku ne slikaju ona sv.Trojica koja je sutina dogme otac, sin i sv.duh, na jednom mestu slikaju se odvojeno, (Mojsije XVIII, 1-10), ovo se koristi jo od VI veka, ali kao deo starozavetne istorije i simbolika Evharistije. Dogma o inkarnaciji, u potkupolnom prostoru, posebno je naglaena kroz 3 scene: na J zidu Sretenjem i 12-ogodinjim Hristom u hramu i Roenjem na S zidu. U simbolici prostora vaniji J zid otkriva glavnu ideju o inkarnaciji, ideju koja nije saoptena direktnim likovnim sredstvima, kao to je to injeno u XIV veku , opredelivi se da na mesto Roenja , odskaui od istorijskog toka, na J zid postave Sretenje i da jo jednom potvrde razumevanje stare i nove istorije. Scena Sretenja dana je sa svim uobiajenim elementima, izmeu ostalog, i sa proroicom Anom, koja dri svitak sa tekstom: Ovaj mladenac je utvrdio Nebo i Zemlju.

6 Traganja za izvorom pokazuju da to nije biblijski tekst, ve neka parafraza preuzeta iz liturgijske poezije. Centralna slika potkupolnog prostora jeste 12-togodinji Hrist u hramu (Luka,II, 42-50). I ova slika, kao i prethodna eli da ukae na mesto roenja Jerusalim, hram i tako se preko ovih slika vidi starozavetna i novozavetna historija. Ovo je prvi sloj, a savim je drugo pitanje kakvo znaenje nose ove 2 slike, kao i predstave sv.Jovana Pretee, koji se nalazi ispod Hrista u hramu, na istom J zidu. On , ipak, nosi svitak sa sledeim tekstom :Gle, jagnje Boije, koje uze na sebe grehe sveta. ,(Jovan, I,29) . Sv.Jovan ne nosi svoj uobiajeni tekst: Pokajte se, priblii se carstvo nebesko. , ve ovaj drugi. I time se neto nameravalo. Prva ideja pokazana je u Otkrovenju Jovanovom,V,12: Dostojno je jagnje zaklano da primi silu i bogadstvo i premudrost i jainu i ast i slavu i blagoslov. Dva Jovana svakako korespondiraju, a premudrost je ona vana re koja objanjava sutinu. Sredstva su veoma jednostavna. Scena 12-togodinji Hrist u hramu , dana je u sasvim uobiajenoj ikonografskoj formuli, po tekstu Luke, glava II: o prazniku boravei u Jerusalimu ,Josif i Marija zaboravivi na svoje dete, izgubie ga i naoe gde u hramu ovo dete pita i odgovara sa mudracima (ova scena se esto mea sa prepolovljenjem praznika, meutim ovde je ista situacija). U sceni su predstavljeni Josif i Marija, i iznad njih je ispisan tekst koji Marija izgovara ( Luka II, 48), Dete, ta si nam to uinio? Otac i ja se brinemo i traimo te. Ovaj deo ,kod jevaneliste Luke, zanimljiv je zato to se i pre ove epizode, i posle nje kae da je Hrist bio napredan i da se punio premudrou, odnosno da je napredovao u premudrosti. Uz ove uobiajene elemente (Hrist na sintrononu, ljudi koji s njim razgovaraju, Josif i Marija), neko je naruio, a slikari izveli, da hram u kome Hrist razgovara bude na 7 stubova. Simbolina forma ovog detalja otkriva sutinu namera naruilaca. Hram na ovoj slici treba da podseti na Prie Solomonove i na hram Premudrosti premudrosti koja sazda hram na 7 stubova! ta se, u stvari, htelo? Namera je bila da se na centralnom mestu, u potkupolnom prostoru, naslika Hrist u hramu, Hrist koji je i premudrost. Gotovo vek kasnije, u Markovom manastiru, napisae i naslikae slikari da je Sin Boiji premudrost. U Sopoanima, starim i uhodanim sredstvima, samo se neto nagovetava. Poistoveivanje Boije premudrosti sa Hristom, odnosno Hristom rei (LOGOS) zasniva se na vie tekstova. U prvoj poslanici Korinanima, apostola Pavla (I,23-24) Hrist je Boija sila i Boija premudrost. Drei se apostola Pavla, sv.Jovan Zlatousti vidi u premudrosti Sina Boijeg, koji sazida sebi dom na 7 stubova, stubovi koji su darovi sv.Duha. jednako kao Sv.Pismo, kao hamilitika ili propovednitva, tako i liturgijska poezija sasvim odreeno govori o Boijoj premudrosti kao Hristu Logosu, najpre sv.Kozma Jerusalimski (VIII vek) i sv.Jovan Damaskin (VIII vek). U kanonu na Veliki etvrtak, sv.Kozma pie: Hodite verni, nasladimo se visokim umom Gospodnjeg stana i besmrtne trpeze. Na najviem mestu nasladimo se Logosa, koji se vazneo, pouavani od Logosa, koga slavimo. , (irmos (prva strofa svake pesme u kanonu) 9.pesme). Sasvim je jasno ovde, i kasnije u kanonu da se sv.Kozma dri IX glave Pria Solomonovih (1-6). Upravo na ovaj nain premudrost poziva za svoju trpezu, s tim to Kozma zna da izjednai premudrost, Logos i Sina Boijeg, za koga se kae da se vazneo. Trpeza premudrosti inspirisana Solomonovim priama razliito se slikala; a da je interes za nju posebno porastao u 22. polovini XIII veka. U Sopoanima 12-togodinji Isus nije obina scena, reeno je: to pokazuje, u pozadini, ograda na kojoj su 7 stubova, i oni treba da upozore da je re o hramu premudrosti, bez obzira to se pojavom Josifa i Marije direktno ilustruje tekst o Luki. U Sopoanima ova scena i posveta, odnosno scena posvete sv.Trojica, stoje u vezi. Sv.Trojica Otac i Sin i Sv.Duh ovde su simbolino predstavljeni u vidu 3 anela, u Avramovoj kui, dok je samo Sin u hramu premudrosti gde propoveda. Da su sopoanski ueni slikari i naruioci zaista mislili na hram premudrosti i na Hrista premudrost pokazuje potonji razvoj predstave Trpeza mudrosti. ( Na J zidu priprate Bogorodice Perivlepte (1294/95), naslikana je neobina slika Trpeze premudrosti. U desnom delu scene nalazi se pravi hram, ali u zidovima sa 7 stubova i ispred

7 njega devojke sa posudama sa hranom. U sredini je trpeza sa posudom i otvorenom knjigom na kojoj su rei iz Solomona. U desnom uglu naslikan je tron na koji je postavljena premudrost. To je mlada osoba, lii na ensku, obnaenih ruku, antiki odevena, sa krilima. Glavni element za razumevanje, pored ilustracije starozavetnog teksta jeste dvostruki oreol premudrosti, kruni i trosvetli, a u krunom upisani tekst sa direktnim upuivanjem da je re o mladom Hristu. Da je ovo tano pokazuje i druga predstava Hrista, u naosu Perivlepte, gde se Hrist pokazuje sa ova dva nimba.) Da je u Sopoanima zaista postojala veza izmeu pomenutih scena pokazuje, tk. jedan potonji primer. U oltaru crkve Uspenja u Graanici, na I zidu, postavljena je scena Premudrost sazda sebi hram, sasvim je u duhu renesanse Paleologa, sa klasinim antikim pozajmicama. Pored natpisa, i slikana arhitektura otkriva Premudrost: u pozadini je zid, na kome je 7 stubova i nad njima arhitrav. Premudrost kao da lii na anela, sa krilima je , ima nimb, ali je obnaenih ruku. Na stolu ispisani svitak, divit zavijeni svitak. Premudrost u ruci dri kalamus i delom ispisani svitak. Pored trpeze su i dve ene sa uskovitlanim velovima. One dre posudu za hranu (drei se onih ideja koje su formulisane tokom XIII veka, a naroito razraene tokom XIV veka Premudrost ovde, pre svega, dri duhovnu hranu, a ne smrtno jelo i pie, kako kae i srpski pisac). Iako potpuno klsicistina, , graanika predstava mnogo pomae da se razume ono to je naslikano u Sopoanima. U Graanici se Premudrost nalazi na S delu I zida, a pandan joj je slika sv.Trojice na J delu I zida (Gostoljublje Avramovo). U XIV veku, kada se misli direktno pretau u sliku, jasnije se mogu neka diskretna razmiljanja XIII veka razumeti. *************** Sopoani su posveeni sv.Trojici, u hijerarhiji rangova posvete hramova, uz sv.Sofiju na prvom mestu. Poto je u toj istoj sv.Trojici sadran Sin, a on je Bog, a on je Sofia (mudrost), treba pogledati kako u ostalom pravoslavnom svetu stoji sa posvetama Sofiji, odnosno Sinu Boijem. Istraivai koji su se bavili jednom od najvanijih pravoslavnih crkava su jednoduno zakljuili da je svaka crkva sv.Sofije u stvari, crkva posveena Hristu Logosa i mudrosti! Uro I, dakle, i njegovi ueni savetodavci posvetili su svim trima prirodama svoju crkvu, a posebno je ovde istakao Boijeg sina, onoga koji je spasao ljudski rod i onog od koga je sam oekivao spasenje. Ovde se najbolje vidi odnos stare i nove istorije Gostoljublje Avramovo koje upuuje na sv.Trojicu i 12-togodinji Isus kojim se vraa na Premudrost. Ljudi koji su za svitke arhijereja poruili samo Trisvetu pesmu, vrlo su dobro znali ta rade, a naroito ono mesto iz Trisvete pesme gde se kae da je Bog sazdao oveka po slici i prilici svojoj. Da su Sopoani zaista nastali u klimi velikog duhovnog napretka i razumevanja, pokazuje pisac Domentijan, koji, upravo po elji kralja Uroa I, pie itija dva srpska svetitelja sv.Simeona Nemanje i sv.Save. Domentijan ubeeno pie da je srpsko otaastvo stvoreno po slici Boijoj ( L.Mirkovi,225). Isti taj pisac uporeuje sv.Simeona Nemanju, sv.Savu i Stefana Prvovenanog sa sv.Trojicom. kod njega, sasvim odreeno, Nemanja lii na Boga-Oca, Prvovenani na Sina, a sv.Sava na sv.Duha. deo vezan za Graaniku predstavu Premudrost sazda sebi hram