PRILOG RAD NA TERENU - SAKUPLJANJE @IVOTINJSKOG MATERIJALA UVOD Terenske radove treba izvoditi prema unapred pripremljenom planu.

Metode koje }e se korstiti zavise od toga na kojim terenima }e se vr{iti sakupljanje (u {umi, na livadi, u vo}njaku, agrobiocenozi sa i iz stelje, moru, jezeru, reci, bari) kao i od toga koja grupa `ivotinja }e se sakupljati. Pre po~etka rada na terenu, potrebno je u radnu svesku (dnevnik) uneti naziv {ireg i u`eg lokaliteta, datum, naziv zajednice u kojoj se sakuplja, vremenske prilike, (temperatura i dr.). Za uspe{an rad na terenu, pored adekvatne ode}e i obu}e, potrebno je pri sebi imati odgovaraju}u opremu. Oprema potrebna za terenski rad zavisi od konkretnog plana rada na terenu. Od opreme uvek treba imati terensku svesku (dnevnik), grafitnu olovku, gumicu za brisanje, lupu, pincete, makaze, skalpel, pumpice, ~etkice, etikete za uno{enje podataka, razne morilke, bo~ice sa fiksativom, flakone, epruvete, odgovaraju}e tegle, eter, alkohol, formalin, termometar i odgovaraju}u opremu za odlaganje i pakovanje sakupljenog materijala za transport. Osim toga, zavisno od toga koja grupa `ivotinja }e se loviti, treba imati i vi{e razli~itih mre`a ili druga sredstva, za lov insekata (platno-~ar{av, sito, svetiljke), razne mre`e za lov u vodi (insekata i drugih akvati~nih `ivotinja), meredov, osti, razne klopke za ptice, mrtvolovke i `ivolovke za sitne glodare i druge sisare. Osim toga, u nekim slu~ajevima, potrebno je imati i sekiricu, lopaticu, testeru, plasti~ne vre}e, bocu sa rezervnim fiksativom. Za vi{ednevni terenski rad, potrebno je poneti i boce za odlaganje i konzerviranje ulovljenog materijala, literaturu za pomo} pri identifikaciji, kao i stalak za transport. Na teren treba poneti i fotografski aparat, a za odlazak u nepoznati predeo i kompas i geografsku kartu. Prema prirodi na terenu treba biti pa`ljiv i obziran. Retke i za{ti}ene vrste NE treba sakupljati!!! SAKUPLJANJE INSEKATA Metode sakupljanja i pribor za sakupljanje insekata variraju. ^esto je potreban vrlo specijalizovan pribor koji pravi sam sakuplja~ zavisno od grupe koju lovi. Najjednostavnije je pojedina~no sakupljanje insekata rukom ili pincetom sa podloge, sa stabala drve}a, cve}a, li{}a, ispod kore i panjeva, ispod kamenja. Na ovaj na~in se mogu sakupljati razli~iti insekti, pre svega tvrdokrilci, uhola`e, buba {vabe. Pomereno kamenje i panjevi SE MORAJU vratiti u prvobitni polo`aj da se stani{te ne bi ugrozilo i uni{tilo!!! Sakupljanje rukom, ili pincetom, mo`e biti uspe{no, ali za ozbiljnije sakupljanje je potrebna oprema koju entomolozi obi~no poseduju, ili je lako mogu napraviti. Entomolo{ka mre`a Naj~e{}i pribor za sakupljanje insekata jeste entomolo{ka mre`a. Postoje mre`e za lov u vazduhu, mre`e za lov sa niskog bilja i grmlja (ke~er) i mre`e za lov u vodi. Entomolo{ka mre`a se sastoji od dr{ke, rama (obru~a), i vre}e (Sl. 1A) (Sl.1 Brig praktikum). Dr{ka mora da bude laka i zato se koristi lako drvo, trska ili aluminium. Du`ina dr{ke treba da je takva da se sa mre`om mo`e lako baratati. Njena du`ina je obi~no dve du`ine pre~nika rama (80-90 cm), pa do 120 cm. Du`e dr{ke ote`avaju baratanje mre`om. Postoje i teleskopske dr{ke tako da se du`ina

dr{ke mo`e menjati. Ram je od lakog metala (`ice 2-5 mm), dovoljno ~vrste da se pri upotrebi ne deformi{e. Pre~nik rama je 40-45 cm. Postoje i mre`e kod kojih se obru~ mo`e sklopiti, tako da se mre`a mo`e neprimetno nositi spakovana sa ostalom opremom u torbici. Na ramu se nalazi vre}a. Za lov insekata u vazduhu materijal od koga se pravi vre}a ne sme da bude krut da ne bi o{tetio insekte. Kao materijal za vre}e se koriste platna od perlona, tila, pamuka, najlona i markizeta. Za ovakav lov je najprikladnija vre}a od perlona, jer perlon ima dovoljnu gustinu, da insekti ne mogu da pobegnu iz mre`e, a i dovoljnu ~vrsto}u da se ne pocepa na granama ili trnju. Vre}a treba da bude dva i po puta du`a od pre~nika rama. Mre`a se mo`e upotrebljavati tako {to se mo`e loviti svaki uo~eni i dostupan insekt, ili se njom mo`e zamahivati levo-desno iznad vegetacije i loviti sve {to leti iznad vegetacije. Na prvi na~in se obi~no love ve}i insekti i za takav lov je potrebna odgovaraju}a brzina i ve{tina. Na drugi na~in se ulovi ve}i broj razli~itih insekata, ali se prilikom ovakvog lova neki ne`niji insekti mogu o{tetiti. Kada se ulovi(e) insekt(i), (Sl. 1A) vre}u treba okrenuti tako da se vre}a prelomi preko rama, {to onemogu}ava beg insekta iz mre`e (Sl. 1B) (Sl.1 Brig praktikum). Insekti se iz mre`e mogu vaditi na vi{e na~ina. Ako insekti ne bodu oni se mogu vaditi iz mre`e i prebacivati u morilku direktno rukom, ili ubacivanjem morilke u vre}u mre`e sa otvoron okrenutim prema insektu. Me|utim ako u mre`i ima vi{e insekata ovakvim va|enjem insekata iz mre`e neki insekti mogu pobe}i. Ako, pak, bodu mogu}e ih izvaditi iz mre`e na tri na~ina: 1) U morilku se mo`e ubaciti deo savijene mre`e sa insektom dok se insekt ne imobili{e. Kada je insekt imobilisan, on se lako vadi iz mre`e i ubacuje u morilku. 2) Insekti se mogu prebaciti iz mre`e u morilku pomo}u pincete 3) Insekti se mogu uhvatiti za toraks sa dva prsta preko mre`e i stisnuti do imobilizacije, a zatim prebaciti u morilku. Ovaj tre}i metod se pokazao kao najuspe{niji. Ovom mre`om se love, pre svega, leptiri, ali i drugi insekti u letu ili na vegetaciji. Ke~er Ke~er je istog oblika i dimenzija kao i entomolo{ka mre`a. Ram ke~era mora biti od tvr|e `ice nego ram za entomolo{ku mre`u. Vre}a treba da bude od gustog, jakog, ali ipak, ne jako debelog platna sa otvorom na dnu, koji je prilikom hvatanja insekata zatvoren. Platno za jedra je dobro za ovu vre}u. Vre}a ke~era mo`e biti razli~itog oblika. Najbolje je da se oko rama sa{ije poja~anje od pamu~nog platna {to usporava o{te}enje same mre`e prilikom kori{}enja. Ke~erom se sakupljaju insekti sa povr{ine zeljastog bilja i grmlja. Ke~er se koristi tako {to sakuplja~ hoda polako du` transekta i vr{i otkose levo i desno po pov{ini vegetacije. S obzirom na na~in lova, ovaj metod se naziva "metoda ko{enja". Posle 10-15 otkosa proverava se ulov i insekti se vade iz mre`e. To se radi tako {to se mre`a preklopi, da insekti ne mogu da pobegnu, a na donji kraj mre`e pri~vrsti bo~ica od oko 200 cm3 sa fiksativom (75% alkohol). Tada se otvara otvor na dnu i sadr`aj istresa u bo~icu. Ovo se ponavlja vi{e puta. Male brze insekte je te{ko pokupiti iz ke~era. Zato je potrebno ceo ke~er ubaciti u ve}u plasti~nu kesu i ubiti sve uhva}ene insekte eterom. Zatim se kesa istresa na ve}i beli ~ar{av i insekti se izdvajaju. Insekti se mogu vaditi iz ke~era i pomo}u aspiratora. Kako se ke~er koristi za sakupljanje sa zeljastih povr{ina i grmova, njime se pored insekata mogu sakupiti i drugi organizmi koje se zateknu na vegetaciji kao {to su pauci, opilioni, krpelji i gusenice. Pored entomolo{ke mre`e i ke~era, za sakupljanje insektata se mogu koristiti i mobilne mre`e pri~vr{}ene za automobil koji se kre}e, Malezeova klopka, mre`e za udaranje, Rajterovo sito, Berlezeov levak. Zatim za sakupljanje insekata se mogu

koristiti klopke sa mamcima, ili samo sa fiksativom, kao i svetlo za lov no}nih insekata. Barberova klopka To je stakleni ili plasti~ni sud zapremine po `elji ili prema tome {ta se `eli uloviti, koji se ukopa u zemlju do ivice otvora suda i u koju se mo`e staviti mamac, ili fiksativ (Sl. 2 Sl. 19 Boror). Od ki{e se boca za{tit}uje tako {to se iznad otvora postavlja staklena ili plasti~na plo~a na no`icama dovoljno iznad otvora boce da omogu}i ulazak insekata u bocu. Oko ove posude u zemlju se mo`e staviti {ira plasti~na cev, da se ne mora svaki put kopati posle izno{enja posude radi pra`njenja. Barberova klopka se povremeno proverava i uhva}eni objekti vade iz nje. Ako se u njoj nalazi samo fiksativ, onda ona mo`e ostati na terenu i nekoliko dana pre proveravanja i va|enja uhva}enog materijala. Barberovom klopkom se, pored insekata, love i svi drugi organizmi koji tr~e u okolini klopke. OPREMA I SAKUPLJANJE VODENIH INSEKATA I DRUGIH BESKI^MENJAKA Najjednostavniji na~in za sakupljanje vodenih insekata i drugih beski~menjaka (planarija, pijavica, vodenih pu`eva) je da se vodene biljke i potopljeno kamenje stavljaju na belu plasti~nu mu{emu ili plasti~nu tacnu na koje se stresaju svi organizmi koji se zatkenu na povr{ini podvodnog objekta. Insekti koji `ive u pesku se mogu izdvojiti tako {to se pesak ubacuje u vedro sa vodom. Pesak brzo tone, a insekti ostaju da plivaju na povr{ini. Me|utim, za sakupljanje vodenih insekata i drugih beski~menjaka se mo`e koristiti i odre|ena oprema. Dred`a Dred`a je mre`a kojom se pretra`uje dno jezera, bara i potoka i sakplja sve {to se zatekne na putu dred`e. Ona treba da je napravljena od finog materijala i pokrivena platnom za jedra koje spre~ava cepanje mre`e. Otvor mre`e je oja~an metalnom {ipkom koja se vu~e po dnu. Sakupljeni materijal, uglavnom larve i nimfe insekata, i drugi beski~menjaci (planarije, pijavice, vodeni pu`evi) se izbacuju na belu tacnu i sa nje se sakupljaju. Potapaju}a mre`a Ovom mre`om se mogu sakupljati vodeni insekti, ali i drugi akvati~ni organizmi. Dubina mre`e je jednaka dijametru obru~a i napravljena je od markizeta ili gajtana. Ona mo`e biti oblo`ena platnom za jedra radi za{tite od o{te}enja (Sl. 3) (Sl. 15). Ako su okca mre`e jako mala te{ko se mo`e zamahivati mre`om kroz vodu, ali ako su okca velika insekti mogu da pro|u kroz njih. Za sakupljanje vodenih insekata se mogu koristiti i sita za bra{no. Naro~ito su zgodna za sakupljanje insekata koji se kriju ispod potopljenog kamenja. Pregra|uju}a mre`a Ova ~etvorougaona mre`a, ~iji se krajevi pri~vrste za dve {ipke se koristi za pregra|ivanje potoka. Svi organizmi, pa i ineskti koje voda nosi, upadaju u mre`u. Insekti i drugi organizmi, koji se kriju ispod kamenja ili u osnovi biljaka, prilikom podizanja kamenja i protresivanja biljaka, bivaju uhva}eni u donjem delu mre`e. SAKUPLJANJE U STELJI

Iz stelje se mogu sakupljati, pre svega, paukolike `ivotinje (pauci, oipilioni, pseudoskkorpije i skorpije), ali i stonoge, insekti, krpelji, pu`evi, ki{ne gliste kao i sve drugo {to se zatekne u momentu sakupljanja. Za sakupljanje iz stelje je potrebna bela plasti~na mu{ema 1.5 (2) x 1.5 (2) m i 2-3 sita sa okcima razli~ite veli~ine. Sakupljanje se obavlja tako {to se 2-3 {ake stelje stave na sito i zatim se prosejava. Organizmi koji se nalaze u stelji propadaju kroz okca mre`e na mu{emu odakle se sakupljaju, dok se supstrat zadr`ava na re{etki sita. Za sakupljanje organizama iz stelje se mo`e koristiti i Tulgrenov levak. To je levak sa glatkom unutra{njom povr{inom. Blizu njegovog otvora se nalazi jedno sito poja~ano ramom. Na kraju levka se nalazi boca sa fiksativom, ili bez njega, u koju se sakupljaju organizmi iz stelje. Iznad levka se nalazi sijalica kao izvor toplote (Sl. 4 TULGREN - str. 722 u Dorit et al. i Sl. 11B). Na sito se stavi stelja ili zemlja i uklju~i se greja~. Organizmi koji be`e od toplote, i svetlosti sijalice, spu{taju se ni`e u hladnije, vla`nije i mra~nije slojeve. Kako se zagrevanje nastavlja supstrat se definitivno su{i i insekti be`e}i nani`e, propadaju kroz sito u bocu na dnu. Izdvajanje insekata na ovaj na~in traje nekoliko dana. Ako se koristi boca bez fiksativa, onda se ona mora prazniti bar jednom dnevno. Sakupljeni organizmi se fiksiraju i ~uvaju u 70% alkoholu. UBIJANJE I MORILKE Sakupljeni materijal se naj~e{}e ubija trenutno, odmah posle hvatanja. Metod za ubijanje mora biti pa`ljivo odabran, jer metod koji je dobar za jednu grupu organizama mo`e biti neupotrbljiv za druge organizme zbog daljih istra`ivanja. Svi vodeni organizmi (planarije, pijavice, pu`evi, larve i nimfe insekata kao i manje ne`ni insekti kao {to su tvrdokrilci i stenice mogu se ubiti tako {to se ubacuju u boce sa 70-75% alkoholom. Me|utim ve}ina insekata se ne mo`e ubijati alkoholom. Za ubijanje ovih inseakta se koriste morilke. Cijanidna morilka Najefikasnije sredstvo za ubijanje preparati cijanida. Morilka je staklena boca sa otvorom od oko 6 cm u pre~niku koja se zatvara plutanim ~epom premazanim slojem parafina radi boljeg dihtovanja. ^ep koji se koristi ne treba da bude na zavrtanj, jer zavrtanj onemogu}ava brzo otvaranje i zatvaranje boce. Na dno boce se stavlja malo natrijum- ili kalcijumcijanida i to se zalije gipsom Sl. 5 (Sl. 24). Cijanidna morilka ubija insekte brzo i mo`e trajati godinama. Na ovu morilku treba obavezno staviti upozorenje; "OTROV" i u vreme kada se ne koristi treba je ~uvati na sigurnom i nepristupa~nom mestu!!! Ova morilka se koristi za ubijanje leptira i velikih moljaca, jer ubija brzo, a leptiri i veliki moljci moraju biti ubijeni brzo u suvim morilkama da bi se sa~uvali ili bar minimalno o{tetili. Kod hvatanja leptira treba biti naro~ito oprezan jer su oni jako ne`ni i lako se o{te}uju pa ubijanje mora da bude brzo. Kako su preparati cijanida VRLO OPASNi za sve `ivotinje i ~oveka treba biti vrlo oprezan. Naro~ito treba paziti da ne do|e do kontakta sa sluzoko`om, jer I NAJMANJA KOLI^INA CIJANIDA MO`E UBITI ^OVEKA!!! Eterska morilka Ovo je manje opasna morilka i mogu je koristiti i mla|i kao i sakuplja~i sa manje iskustva. Najjednostavnija je predstavljena bilo kakvom staklenom bocom sa dobrim plutanim zapu{a~em koji treba prokuvati u istopljenom parafinu (Sl. 6) (Sl. 25). U bocu do pola treba ubaciti zgu`vane trake filter papira. Prilikom

upotrebe u bocu se kane nekoliko kapi etera a zatim se u nju ubacuju uhva}eni insekti. Povremeno treba ponovo kanuti po nekoliko kapi etera. Insekte treba ostaviti u ovoj boci 12-24 sata zavisno od veli~ine i vrste insekta. Neki manji insekti brzo uginu, ali krupniji, kao {to su veliki tvrdokrilci, najpre se samo imobili{u i potrebno im je vi{e vremena da uginu. Ovakve boce sa zgu`vanim papirom nisu nikako dobre za ubijanje ne`nih leptira, jer bi se oni o{tetili taru}i se o papir. Alkoholna morilka Drugi jednostavan na~in ubijanja je ubacivanje ulova u bocu ili flakone sa 70% alkoholom. I ove boce moraju imati zapu{a~e koji dobro dihtuju. Ubijanje injekcijom Neki krupni insekti sporo ugibaju u eterskoj i drugim morilkama sa isparenjima. Zato se ovi krupni insekti ubijaju injekcijom. Za ubrizgavanje se koristi etil acetat, hlroform ili amonijak. Injekcija se naj~e{}e daje u toraks. Ali ako je egzosekelet tvrd, onda se ve}e koli~ine otrova mogu ubrizagati u abdomen. Veliki moljci i leptiri ugibaju posle ubrizgavanja malih koli~ina otrova. Prilikom ubijanja leptira i velikih moljaca injekcijom, oni se hvataju za toraks ka`iprstom i palcem leve ruke i donekle pritisnu (Sl. 7) (Sl. 26), desnom se uzima {pric. Igla se ubada u toraks leptira u koji se ubrizga otrov. Treba paziti da se ne ubrizga previ{e, jer dolazi do iskapljavanja iz tela {to mo`e da o{teti leptira. Na ovaj na~in se mogu ubijati i krupni tvrdokrilci koji sporo ginu u morilkama i mogu da o{tete neke ne`nije insekte. Oni ne ugibaju trenutno kao leptiri ali se na taj na~in imobili{u. SKLADI[TENJE I ^UVANJE NA TERENU ^uvanje u alkoholu Alkohol koji se koristi za ubijanje slu`i i kao dobro srdestvo za skladi{tenje i ~uvanje sakupljenih organizama za du`i period. Nabadanje na igle Ulovljeni insekti se pribadaju iglama, odla`u i ~uvaju u kutijama. Kutija treba da je napravljena od drveta. Njejna veli~ina je obi~no 35 x 25 x 8 cm. Dubina treba da bude tolika da u njoj mogu vertikalno da stoje najdu`e entomolo{ke igle. Na dno kutije se stavlja podloga od stiropora ili plute. Ako se koristi pluta, onda je treba prekriti belom hartijom. U jedan ugao kutije se u malu kutiju od `i~ane mre`e, ili u platnenu vre}icu stavlja naftalin ili paradihlorbenzol radi za{tite od {teto~ina (Sl.8) (Sl. 27). Ako je na terenu uhva}en mali broj insekata, njih je mogu}e odmah nabosti na igle i odlo`iti u kutiju. Skladi{tenje u slojevima Krupniji moljci se, obi~no, pakuju u slojevima u ~vrsto zatvorenim kutijama i to tako {to se na pamu~nu tkaninu nare|a sloj insekata tako da se ne dodiruju. Zatim se taj sloj prekriva novom tkaninom i na ovaj stavlja novi sloj. Ovo se ponavlja dok se kutija ne napuni. Paradihlorbenzol ili kristali timola, koji se stavljaju u kutiju, spre~avaju rast gljiva, koje mogu da uni{te ceo ulov za par sati. Da bi se ovo spre~ilo koriste se drvene ili kartonske kutije, ali je najsigurnije ako su kutije od metala. I drugi insekti se mogu skladi{titi na ovaj na~in. Osim pamu~ne tkanine, mo`e se korititi i filter papir.

Ako se insekti (ne leptiri), ipak ubu|aju, mogu se premazati rastvorom 1% timola u vodi i alkoholu. Ubu|ali leptiri se ne mogu povratiti i postaju neupotrebljivi. Skladi{tenje u kovertama Leptire, Odonata i krupnije ose ve}ina kolekcionara pakuje u trouglaste papirne koverte. Ove koverte su napravljene od ~vr{}e masne hartije ili pausa (Sl. 9 28 Durb.). Pre stavljanja u koverat insektu se krila savijaju iznad le|a. Leptirima sa zadebljalim abdomenom u kome nose jaja i skakavcima je potrebno, pre stavljanja u trougao, isprazniti abdomen. To se radi tako {to se abdomen prose~e makazama, ali tako da se zadnji segment abdomena ne o{teti. Posle pra`njenja u abdomen se stavlja savijutak vate. Posle stavljanja insekta u koverat, uglovi koverta se savijaju. Papirni kontejneri Neki krupni insekti kao {to su Blattodea, Coleoptera, Hemiptera i Hymenoptera, se mogu pakovati u ukutije od cigareta ili raznih tableta. Oni samo treba da budu gusto upakovani, a slobodan prostor u kutiji treba da bude popunjen filter papirom, ili vatom. Srednje do veliki primerci kao {to su Odonata, Grylloblattodea, Orthoptera, Phasmida i Mantodea zahtevaju poseban tretman odmah posle ubijanja a pre pakovanja. Abdomen ovih insekata treba da bude ise~en finim makazicama po {avu jedne strane abdomena. Zatim se vadi crevo, ali treba voditi ra~una da se ne o{teti telesni zid, polni sistem kao i spolja{nji delovi kopulatornog aparata. Zatim se uzima mali {tapi} kra}i od abdomena koji se obavija pamu~nom tkaninom natopljenom pastom boraks-glicerina. Ovaj {tapi} se stavlja u abdomen tako da jedan njegov vrh prodire i u toraks. Ivice preseka abdomena se tada spajaju i insekt se odla`e u kartonsku cev (Sl.10) (Sl. 29). U jednu cev se mo`e smestiti nekoliko primeraka. Treba voditi ra~una da pre~nik cevi ne bude prevelik. Krajevi cevi se zatvaraju vatom. ETIKETIRANJE Sakupljeni materijal na terenu nema nau~nu vrednost ako uz sebe nema etiketu sa odre|enim podacima. Etikete su pravougaoni karton~i}i 8 x 12 mm koji se ubacuju u flakon (epruvetu, bocu) ili se nabadaju na igle ispod insekta. Na etiketi moraju biti podaci o: lokalitetu (dr`ava, {iri i u`i lokalitet, ta~an datum ulova i ime kolekcionara. ^esto se uz objekat stavlja vi{e etiketa koje daju vi{e informacija o stani{tu, metodama kori{}enim pri sakupljanju, meteorolo{ke podatke kao i podatke o doma}inu (ako se radi o parazitu), zatim o hrani, biljci itd. Etikete se mogu ispisivati rukom na terenu koriste}i vodootporni tu{, ili grafitnu olovku, ili biti od{tampane, fotografisane i umanjene. Na etiketi se {tampaju podaci o lokalitetu, godina sakupljanja i ime kolekcionanra, dok se dan, mesec i metod sakupljanja ispisuju rukom. I etikete za materijal koji se ~uva i nekoj te~nosti se ispisuju vodootpornim tu{em ili grafitnom olovkom. Ove etikete moraju biti okrenute u boci tako da budu ~itljive spolja, bez pomeranja flakona. Ako se sa terena nose `ivi organizmi onda se etikete stavljaju spolja da ne bi do{lo do njihovog o{te}enja prilikom transporta. Neta~ni podaci na etiketi vi{e {tete daljem nau~nom radu nego objekti bez ikakve etikete, a nekoliko pogre{no obele`enih objekata mo`e da diskredituje verodostojnost cele kolekcije i njenog kolekcionara. SAKUPLJANJE NEKIH GRUPA BESKI^MENJAKA

Planarije (Turbelaria) Ovo su slobodno `ive}i u najve}em broju slatkovodni organizmi sa nekoliko vrsta koje `ive u vla`noj zemlji. Terestri~ne vrste se izdvajaju kori{}enjem sita sa okcima razli~ite veli~ine, zavisno od veli~ine organizama. Za najsitinije je mogu}e koristiti i sito sa okcima od 0.3 mm. Vodene planarije se sakupljaju pretra`uju}i podvodne predmete i biljke ili kori{}enjem dred`e. Planarije se ubijaju i ~uvaju u 70% alkoholu. Meku{ci (Mollusca) Meku{ci jedna od najrasprostranjenijih grupa. Razli~iti meku{ci se mlogu na}i na zemlji, u slatkoj vodi, moru, na velikim visinama i u pustinjama. Terestri~ni pu`evi (Gastropoda) Ove pu`eve sre}emo u tropskiim {umama, na planinama i u pustinjama. Za pu`eve, a naro~ito gola}e, je neophodno da se sklone sa sunca. Zato se oni sakrivaju ispod kamenja, kore drveta, otpalih grana, ili se ukopavaju nekoliko santimetara ispod zemlje, {to ote`ava njihovo nala`enje. Sakupljanje ovih pu`eva se vr{i pretra`ivanjem svih potencijalnih mesta gde mogu biti skriveni. Posle ki{e, pu`evi se pojavljuju na povr{ini i tada ih je lak{e sakupiti. Pu`evi se ubijaju tako {to dave u kipu}oj vodi u koju su dodati kristali hloralhidrata. U toj vodi ostaju 24 ~asa. @ivotinje se fiksiraju u 95% alkoholu a ~uvaju u 70%. Kako gola}i gube boju posle fiksiranja, njih treba fotografisati pre ubijanja. Vodeni pu`evi (Gastropoda) Ove pu`eve je lako skupljati rukom u priobalnoj zoni sa objekata u vodi. Uz sebe treba imati no` koji mo`e pomo}i u skidanju sa podloge. Vodeni pu`evi se mogu sakupiti i kori{}enjem dred`e. Postupak za ubijanje i ~uvanje ovih pu`eva je isti kao i za terestri~ne. Ki{ne gliste (Oligochaeta) Oligoheta se mogu na}i u zemlji{tu (detritusu) i slatkoj vodi. Naj~e{}i predstavnik je ki{na glista. Iz detritusa se izdvajaju kori{}enjem sita sa okcima razli~ite veli~ine, zavisno od veli~ine organizama. Osim toga oligohete se iz zemlji{ta mogu izdvojiti i iskopavanjem zemlji{nih uzoraka veli~ine 25 x 25 x 25 cm. Za ovo izdvajanje je potrtebna i plasti~na mu{ema na koju se stavlja iskopani komad zemlje i iz njega izdvajaju oligohete. Vodene oligohete se mogu sakupiti i kori{}enjem dred`e kao i ispiranjem peska i mulja, pri ~emu je ispiranje mulja mukotrpniji posao. Svaki uzorak se mo`e ispirati i do 10 puta {to zavisi od veli~ine uzorka. Izdvojeni materijal se ubija 10% formalinom u kome se i ~uva. Naravno, iz ovih uzoraka zemlji{ta se mogu izdvojiti i drugi organizmi koji se zateknu u njemu. Pijavice (Hirudinea) Vodene pijavice se mogu na}i u jezerima, barama i sporo teku}im vodama u kojima su zaka~ene za donje strane podvodnih predmeta i vegetacije. Tako|e se mogu na}i zaka~ene za vodene tvrdokrilce, `abe i ribe. Sakupljau se pretra`ivanjem podvodnih predmeta i pojedina~nim skidanjem sa tih predmeta ili va|enjem iz dred`e, ako je kori{}ena. Pijavice se ubijaju i ~uvaju u 5% formalinu.

Paukolike `ivotinje (Arachnida) Ovo je druga po veli~ini klasa Arthropoda odmah iza insekata. Skoro sve arahnida nastanjnuju kopno sa izuzetkom vodenih paukova. Svi su agresivni predatori. Najve}i broj paukolikih `ivotinja se mo`e sakupiti metaodama koje se koriste za sakupljanje insekata. Ve}ina su no}ne `ivotinje koje su danju sakrivene. Zato za efikasno sakupljanje sakuplja~ mora da poznaje biologiju vrsta koje `eli da sakupi. Zemlji{ne arahnida se sakupljaju pojedina~no no}u uz kori{}enje svetla, ili danju podizanjem kamenja, grana, kore od drveta i drugih objekata na terenu,. Arahnida se mogu sakupljati i ke~erom, ili mre`om za udaranje sa listova zeljaste vegetacije i grmova. Barberove klopke su, tako|e pogodne za sakupljanje arahnida. Ubijanje arahnida se mo`e uraditi koriste}i neku od morilki ili direktnim ubacivanjem u posudu sa 70% alkoholom u kome se i ~uvaju. Me|utim postoje i metoda za suvo preparovanje. Stonoge (Diplopoda i Chilopoda) Ove `ivotinje se mogu sakupiti metodama koje se koriste za sakupljanje zemlji{nih arahnida. Ubijanje i ~uvanje su, tako|e, iste mada kolekcionari obi~no uhva}ene `ivotinje ubacuju u 70% alkohol u kome ih dr`e 24 ~asa pa ih onda prebacuju u sve` 70% alkohol. LOV RIBA, KONZERVIRANJE I ETIKETIRANJE PRI ULOVU Ribe se mogu loviti na razne na~ine: rukama u brzim planinskim potocima, raznim udicama, ostima (Sl. 11) (SLIKA 4.30 -OSTI) u bistrim potocima ili no}u uz pomo} elektri~nog svetla, vr{ama, ko{evima, meredovom (Sl. 12A) (SLIKA 4.31-MEREDOV) sa obale ili iz ~amca, mre`ama sa~maricama (Sl. 12B) ili staja}im mre`ama ili plivaricama (mre`ama sa plutom na gornjoj ivici mre`e i olovom na donjoj ivici), zatim aktivnim mre`ama koje se povla~e rukama, ~amcima ili brodovima, ili skretanjem potoka posle ~ega se riba skuplja sa isu{enog dna. Najprihvatljiviji na~in lova riba za nau~nu zbirku je lov mre`om, jer se ribe ulovljene na taj na~in ne o{te}uju. Ulovljene ribe se konzerviraju u 70% alkoholu, {piritusu ili 4% formolu, a ve}e ribe u 6% formalinu. Na terenu je najbolje imati 40% formalin koji se na licu mesta mo`e razbla`iti vodom. Ribe fiksirane formalinom se posle 2-3 dana ispiraju vodom i prebacuju u 70% alkohol. Ribe moraju biti potpuno utopljene u fiksativ (alkohol). Ulovljene ribe se pre fiksiranja moraju izmeriti. Meri se du`ina ribe od vrha zatvorenih usta do sredi{njeg udubljenja repnog peraja kao i du`ina od vrha usta do najudaljenije ta~ke repnog peraja, zatim du`ina tela od vrha usta do osnove repnog peraja, kao i visina od trbuha do le|a (Sl. 13) (SLIKA 4.32-MERENJE DIMENZIJA RIBE). Sve ove mere se unose u radnu svesku, kao i ime vrste ribe, ako se zna. Lokalitet, datum, ime vrste i pol, se upisuje i na etiketu koja se lepi na zid boce sa fiksativom, ili ubacuje u nju. Etiketa se mo`e vezati za samu ribu tako {to kroz usni ili {kr`ni otvor provu~e konac sa etiketom i ve`e. Etikete se mogu vezati i za le|no peraje, ali se ovo izbegava jer se peraje mo`e o{tetiti. Mogu}e je etiketu saviti u rolnu i ubaciti je ispod {kr`nog poklopca. LOV VODOZEMACA I GMIZAVACA, KONZERVIRANJE I ETIKETIRANJE PRI ULOVU Vodozemci

Vodozemci, tritoni i vodene kornja~e se mogu loviti u barama, teku}im vodama i jezerima mre`ama i meredovima od platna ili tila. @abe se love tako {to se, kada su na povr{ini vode, ispod njih postavlja mre`a koja se naglo povu~e i trgne navi{e i prelomi da `aba ne bi pobegla. Ako je prime}eno da je `aba zaronila i sakrila se u mulju, onda se mre`a pritisne na dno mesta gde se voda zamutila i naglo se povu~e, pa se `aba izvu~e zajedno sa muljem. Ako se vodozemci fiksiraju, najbolje je to ~initi u 70% alkoholu, ili 4% formolu. Pre toga im treba izmeriti dimenzije. Meri se du`ina od gornje vilice do sredine otvora kloake. Kod repatih vodozemaca se meri i du`ina repa od centra kloakalnog otvora do vrha pravo ispru`enog repa. Etikete se stavljaju na, ili u zaajedni~ki sud sa `ivotinjama, ili se vezuju za levu zadnju nogu `ivotinje, ili joj se etiketa savijena u rolnu stavlja u usta. Gmizavci Vodene kornja~e se love sli~no vodozemcima, mre`ama sa povr{ine vode ili sa dna (iz mulja). Na ve}im jezerima, kornja~e se love mre`ama u obliku bubnja sa mamcem (par~e mesa) na dnu. Ove mre`e se moraju ~esto obilaziti da se kornja~e ne bi udavile. Za lov kornaja~a se mogu koristiti i plove}e zamke. One sastoje od drvenog ~etvrtastog rama koji pluta po povr{ini i mre`e koja polazi od rama i na dnu je za{ivena. U njoj je manji teg da bi mre`a visila u vodi, a cela zamka je pri~vr{}ena konopcem za obalu. Kornja~e, po{to vole da se sun~aju, penju se na ram i upadaju u mre`u. Morske kornja~e se mogu loviti i pomo}u ribarskih mre`a Kopnene kornja~e nalazimo tokom celog dana u ravnicama, {umama, na suvim kamenitim memstima. Po{to su trome i jako spore, lako ih mo`ermo skupljati rukama. Etikete sa podacima se stavljaju na kutiju sa `ivotinjama u kojima se transportuju, a ako su `ivotinje fiksirane, etikete im se vezuju za levu nogu ili kao rolnica stavlja u usta. Gu{teri se sre}u na suvim sun~anim mestima u grmlju, na ogradama, pored puteva, na {umskim proplancima gde se sun~aju. Kada oko podne postane suvi{e toplo, da bi se za{titli, oni se povla~e u skrovi{ta. Gu{teri se mogu loviti golom rukom, kada mu treba pri}i pa`ljivo da se ne prepadne od na{e senke i naglo ga pritisnuti za podlogu. Pri tom se rep ne sme dirati jer ga gu{ter mo`e odbaciti. Ipak za uspe{niji lov koriste se om~e (Sl. 14) (SLIKA 4.33-OM^A). Na dug {tap od fiberglasa ili trske se zave`e najlon konac debljine 0.20 mm na ~ijem kraju se nalazi om~a. Gu{teru koji miruje se prilazi oprezno, nama~inje mu se om~a oko vrata i {tap se naglo potegne navi{e da se om~a zategne. Ulovljene `ivotinje se stavljaju u platnene vre}e sa malo sena ili mahovine. Na samu vre}u se stavlja i etiketa sa podacima. Gu{teri se, tako|e ako je potrebno, fiksiraju 70-75% alkoholom ili 4% formolom, a kod fiksiranih `ivotinja etikete se vezuju za zadnju levu nogu, ili se kao rolnice stavljaju `ivotinji u usta. Zmije, tako|e, vi|amo na suvim sun~anim mestima, kako se sun~aju ispred svojih skloni{ta ali ih nalazimo i pored voda kao i u vodi. Naj~e{}e ih sre}emo u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim ~asovima. Kod lova zmija veoma je va`no da onaj ko lovi zmije razlikuje neotrovne od otrovnih. Otrovne zmije trebalo bi da love samo iskusne i spretne osobe obu~ene za taj lov. Neotrovne zmije se mogu loviti rukom uz pomo} {tapa, kojim zmiju pritsnemo uz podlogu. Kako i me|u neotrovnim zmijama ima agrsivnih koje mogu i ho}e da ujedu, njih odmah treba hvatati iza glave. Zmije se mogu loviti i kori{}enjem entomolo{kih mre`a, ili ke~era. Ako se koristi mre`a, zmije je lak{e hvatati ako to rade dve osobe. Tada jedna dr`i otvor mre`e prema zmiji, a druga nateruje zmiju u mre`u. Otrovne, ali i neotrovne zmije se mogu loviti i pomo}u {tapa sa

rakljom, ili pomo}u om~e od jakog i tankog konca. Zmiji se prilazi sa le|a i oprezno i brzo joj se uraklji glava, ili navu~e om~a na glavu. Zatim se {tap naglo povu~e nagore da se om~a zategne. Zmija se zatim hvata oprezno odmah iza glave i osloba|a raklji, ili skida sa om~e. @ive zmije se stavljaju u vre}e od debelog platna koje se na vrhu vezuju, ili u odgovaraju}e kaveze koji se dobro zatvaraju. I zmije se fiksiraju u 70-75% alkoholu ili 4% formolu, a pre fiksacije i kod njih treba izvr{iti odre|ena merenja. Meri se du`ina od gornje vilice do sredine kloakalnog otvora, kao i du`ina repa od centra kloakalnog otvora do vrha pravo ispru`enog repa. Ispisana etiketa se vezuje zmiji oko vrata, ili joj se kao rolnica stavlja u usta. LOV PTICA, KONZERVIRANJE I ETIKETIRANJE PRI ULOVU Na koji na~in }e se loviti ptice zavisi od potreba za dalji rad sa ulovljenim materijalom. Ako je potrebno markiranje, onda se mlade ptice, pred izletanje iz gnezda hvataju rukama, prstenuju i vra}aju u gnezdo. Za neka istra`ivanja mogu se koristit i mrtve ili ranjene ptice ulovljene pu{kom. Me|utim, `ive ptice se love raznim klopkama., zamkama i mre`ama. Patke i koke se mogu loviti zamkama sa om~om. Ove zamke se postavljaju na vi{e mesta izme|u grana na `ivicama. Neke ptice (fazan, jarebice) se mogu loviti lovkama (SL. 15) (SLIKA 4.34-LOVKA ZA PTICE). Ove lovke su, u stvari, kavezi od `i~ane mre`e ili pru}a. Oko lovke i u samu lovku se prospe zrnasta hrana koja }e privu}i ptice. Kako ove lovke imaju vrata koja se otvaraju samo prema unutra, jednom u{la ptica ne mo`e da iza|e. Postoji vi{e vrsta takozvanih preklopnih mre`a za lov ptica. Jedna je od vrbovog pruta koji se lu~no savije i na njega se razapne mre`a. Mre`a se pri~vrsti za tlo ko~i}ima, a lu~ni deo se podudpre prutom koji je vezan kanapom i koji na slobodnom kraju dr`i lovac (Sl. 16) (SLIKA 4.35-LOVKE I MRE`E ZA LOV PTICA). U malu jamu ispred same klopke se ubaci zrnasta hrana. Kada ptica do|e i po~ne da jede hranu, lovac povla`i konopac i mre`a preklapa pticu. Postoje sli~ne mre`e koje se same automaski preklapaju i hvataju pticu. Ako je potrebno uloviti ve}i broj primeraka ptica, mogu se koristiti vertikalne mre`e od tankog konca sa okcima razli~ite veli~ine. Dimenzije ovih mre`a su vrlo razli~ite. Ima ih od 6-10 ili 12 m du`ine i 2-2,5 m visine. Na samim mre`ama postoje d`epovi u koje upadaju ulovljene ptice koje nale}u na mre`u i upli}u se u nju kao u pau~inu. Boju mre`e treba bitrati prema okolini u kojoj se lovi. Ove mre`e se mogu koristiti za lov ptica na ivicama {uma i {umskim proplancima, kao i na otvorenim terenima u vegetaciji `bunja ili trske. @ive, kao i ranjene ptice ako je potrebno konzervirati, moraju najpre biti usmr}ene rukom ili hloroformom. Zatim treba izvr{iti odre|ena merenja. Kod ptica se, naj~e{}e, meri te`ina, du`ina tela i raspon krila. Du`inu tela ~ini raspon od vrha kljuna do kraja repa u pravoj liniji, dok je raspon krila du`ina izme|u vrhova potpuno ra{irenih krila (Sl. 17) (SLIKA 4.36-MERENJE VELI`INE PTICE). Sva druga merenja (du`ina krila, kljuna, piska i dr.) (SL. 18) (SLIKA 4.37-MERENJE DU`INE KLJUNA I PISKA) neophodna za dalji rad, mogu se izvr{iti i kasnije Za dalji nau~ni rad, ptice se konzerviraju tako {to se prave tzv. balgovi, a ispisane etikete se vezuju ptici za nogu. Ako je potrebno preparovati pticu, napraviti dermoplastii~ni preparat, pticu je potrebno {to br`e posle ulova doneti u laboratoriju. LOV SISARA, KONZERVIRANJE I ETIKETIRANJE PRI ULOVU Sisari se, kako oni najsitniji, tako i oni najkrupniji love lova~kom pu{kom. Krupni sisari (dlakava divlja~) se usmr}uju kuglom, a ostali zavisno od veli~ine razli~itom sa~mom.

Me|utim pored velikog broja doma}ih sisara (kuni}, ma~ka, pas), dobro su poznati i sitni sisari u prirodi (ku}ni i poljski mi{, pacov, krtica, je`, tekunica, lasica). Sitni glodari su u prirodi vrlo ~esti. Oni se lako love u polju ili {umi pomo}u raznih klopki i zamki (mrtvolovke-preklapa~e, `ivolovke (Sl. 19) (SLIKA 4.38KLOPKE ZA SITNE SISARE). Kako je `ivotinja ulovljena `i~anom `ivolovkom izlo`ena vremenskim nepogodama, mnogo bolje je koristiti kao `ivolovku Langvortovu klopku (Sl. 20) (SLIKA 4.39-l-LANGVORTOVA KLOPKA). Koja }e se klopka ili zamka koristiti, ipak, zavisi od svrhe lova. Klopke se uvek postavljaju pod malim uglom da bi se u slu~aju ki{e spre~ilo da voda prodre u klopku. U klopku se stavlja malo sena i hrane (neka `itarica, sir, par~i}i slanine) kao mamac. Klopke se posatvljau u toku dana, u odabranom transektu na odre|enom rastojanju ili u blizini uo~enih ulaza u gnezdo glodara. Postavljene klopke treba maskirati rastinjem a mesta gde su postavljene markirati prepoznatljivim znakom (zastavicom na odre|enom rastojanju od klopke) da bi se lak{e na{le. Klopke se obilaze u rano jutro i uve~e. Tekunice se love tako {to se u otvore njihovih hodnika sipa voda koja preplalvi hodnik pa natera tekunicu da pobegne napolje. Kada se pojavi na drugom otvoru, hvata se rukama. Krtica i slepo ku~e love se zamkama koje se postavljaju u njihove kanale. Ze~evi se mogu loviti mre`ama na koje se nagone. Drugi sisari kako sitniji, tako i krupniji se love, zavisno od vrste, pomo}u zamki-kljusa. Ako ulovljenu `ivotinju ne treba transportovati u laboratoriju, onda posle ulova treba uraditi odre|ena merenja, markirati `ivotinju i pustiti je nazad u prirodu gde je i ulovljena. Kod sisara se mere te`ina i du`ina tela, du`ina repa, visina uha i du`ina stopala . @ivi sisarai se u laboratoriju transportuju u kavezima, koji su obele`eni odgovaraju}im brojem koji se unosi i u radnu svesku zajedno sa svim podoacima koji se odnose na ulovljenu `ivotinju. Za vreme transporta, potrebno je obezbediti sve uslove za njihov neometan i bezbedan transport. Kavez pri transportu mora biti dobro zatvoren da `ivotinja ne bi pobegla. Pre fiksiranja i preparovanja, `ive ulovljeene sisare je potrebo najpre usmrtiti na na~in kao {to se to radi sa pticama.

LITERATURA Borror, D. J., De Long, D., W., Trplehorn, C. A. (1981).An Introduction to the Study of insects. Fifth edition. Saunders College publ. Philadelphia, New York, Chicago, san Francisco, Montreal, Toronto London, Sydney Tokyo, Mexico city Rio de janeiro, Madrid, 827 p.p. Dorit, R. L., Walker, W. F., Barnes, R. D. (1991) Zoology. Saunders College Publishing, Ft. Worth, Chicago, Philadelphia, San Francisco, Montreal, Toronto, London, Sydney, Tokyo. Durbe{i}, P. (1988). upoznavanje i istra`ivanje kopnenih ~lankono`aca. Hrvatsko ekolo{ko dru{tvo i dr Ante Pelivan, Zagareb, 1-75. Hangay, G., Dingley, M. (1985). Biological Museum methods. Volume 1. Vertebrates. Academis Press, Sydney, NewYork, London, 379 p.p. Hangay, G., Dingley, M. (1985). Biological Museum methods. Volume 2. Vertebrates. Academis Press, Sydney, New York, London, 323 p.p. Kruni}, M., ]ur~i}, B., Tati}, B., Nikoli}, V., Sigurnov, A., Vidovi}, V., \or|evi}, V., Kne`evi}, r. (1981). Biologija za preparatore sa praktikumom. Nau`na knjiga, Beograd 541 p.p.