Marko Kraji

Istina i legenda o Solomonu i kraljici od Sabe

ecHo

Marko Kraji

Copyright 2002. by Marko Kraji. All rights reserved.

Istina i legenda o Solomonu i kraljici od Sabe

1.
Putovanje kraljice od Sabe u Jerusalim i njena romantina veza s mudrim judejsko-izraelskim (hebrejskim) carem Solomonom ostavila je traga u predanjima triju naroda: etiopskog, izraelskog i arapskog. Iako je svaki narod iskitio legendu o toj burnoj ljubavnoj vezi prema svome ukusu i mati, pria o lepoti sabejske kraljice, o njenom basnoslovnom bogatstvu i lukavosti cara Solomona ostala je u osnovi ista, to upuuje na istorijsku istinitost toga dogaaja. Ko je bila legendarna kraljica, junakinja jedne od najlepih pria koje su kruile irom Bliskog istoka? Gde se nalazilo njeno tajanstveno i nedostupno kraljevstvo, koje su geografi dugo stavljali u najfantastinije predele zemlje sve do june Afrike? Imala je elo boje pozlaene bronze, a oi boje oniksa zapisano je o kraljici od Sabe u jednoj prastaroj hronici.

Marko Kraji

2.
Nijedna legenda ne navodi tano gde se nalazila drava Sabejaca, pa je stoga nekoliko gradova polagalo pravo na naziv drevne sabejske prestonice. Rimljani su verovali da je legendarna prestonica kraljice od Sabe grad Maribu u Junoj Arabiji. Iz ovog velikog grada, prema verovanju nekih naroda, uvena kraljica je nekih devet stotina godina ranije prenela basnoslovno blago na dvor cara Solomona. Verujui i sam u to, rimski car Avgust je 25. g. pre n. e. organizovao ekspediciju pod vostvom Elija Galana da pokori grad Maribu i potini ga rimskoj upravi. Probijajui se s mukom na jug, rimska vojska je osvojila nekoliko gradova, ali sabejska prestonica koja je bila glavni cilj ovog poduhvata, odolela je njihovom pritisku. Meutim, ostalo je ipak nejasno da li je grad koji Rimljani nisu uspeli da osvoje odista bio glasoviti Maribu; grad je, dodue, zaveden pod tim imenom, ali u izvetajima ekspedicije nigde se izriito ne tvrdi da je to odista prestonica legendarne kraljice od Sabe. U XIX v. Juna Arabija, zemlja zaina i mirisa, koju su Rimljani zvali Srenom Arabijom (Arabia Felix), bila je jo uvek nepristupana za Evropljane; neverni psi koji bi se drznuli da stupe na svetu Muhamedovu zemlju mogli su lako izgubiti glavu. Ipak, nali su se ljudi kod kojih je e za znanjem i avanturama nadvladala strah od smrti. Prerueni u Arabljane, Francuz Alevi i Austrijanac Glazer krenuli su u zabranjenu zemlju. Nakon brojnih peripetija naili su u 4

Istina i legenda o Solomonu i kraljici od Sabe

pustinji (u blizini dananje jemenske prestonice Sane) na ostatke ogromnog grada, koji se, kako se docnije pokazalo, zvao Maribu ili kako ga ponekad nazivaju Mariabi. U golemim razvalinama otkrili su i tajanstvene natpise, koje su odneli u Evropu. To epohalno otkrie izazvalo je veliko uzbuenje u naunim krugovima. Nakon toga, uvek snalaljivi i osetljivi na konjukturu, arabljanski trgovci otpoeli su ivu trgovinu s tekstovima iz Maribua. Na taj nain dospelo je u ruke naunika nekoliko hiljada kamenih fragmenata s pismom koje je kasnije deifrovano. Meu fragmentarnim podacima o bogovima, plemenima i gradovima naena su i etiri naziva junoarabljanskih drava: Mineja, Hadramaut, Kataban i Saba. Drava Saba pominje se i u asirskim dokumentima iz VIII v. pre n. e. Iz njih proizlazi da je Mesopotamija s tom dravom odravala ive trgovake veze, nabavljajui u njoj uglavnom zaine i mirise. Izvor blagostanja ovog kraljevstva bila je, kako su to pokazala podrobna istraivanja, xinovska, preko dvadeset metara visoka brana, koja je zadravala vode reke Adhant, odakle je sproveden razgranati sistem kanala za navodnjavanje. Zahvaljujui tome Saba je postala izvanredno plodna zemlja.

Marko Kraji

3.
U Jemenu je jo oko 1400. g. pre n. e. postojala razvijena civilizacija. Prva prestonica ove zemlje bila je Mena. Zatim je, 950. g. pre n. e., pleme Sabejaca osvojilo bogate jemenske visoravni i osnovalo svoju prestonicu u Maribuu. Sabejce su nasledili Himjariti, koji su premestili svoju prestonicu u Zamar, juno od dananje prestonice Sane. Sva tri drevna kraljevstva najee se u istoriji nazivaju sabejskim, a njihov jezik himjaritskim. Stanovnitvo sabejskog kraljevstva se uglavnom bavilo gajenjem raznovrsnih zaina, zanatstvom i trgovinom. Trgovina je zauzimala poasno mesto u privredi kraljevstva; trgovalo se zlatom, srebrom, slonovaom, draguljima, zainima, miomirisima, mahagonijem, koama divljih ivotinja, mramorom, majmunima i crnim robljem. Transport je tekao preko luka na Crvenom moru i karavanskim putevima uz obale mora. Za potrebe karavana izgraeni su du puteva mnogi hanovi i karavanseraji mesta gde se moglo odmoriti, okrepiti i iznajmiti kamile. (Takvo stanje trajalo je sve do 542. g. n. e., kad su u jeku estih neprijateljskih najezdi i brojnih drugih ratnih neprilika Sabejci doiveli i najstraniju nesreu koja je mogla da ih zadesi: sruila se brana koja je znaila ivot. Nekadanju cvetnu oazu ubrzo je progutao pustinjski pesak.). Meutim, Etiopljani tvrde da je kraljica od Sabe bila njihova vladarka. Oni dalje kau da su, otprilike u X v. pre n. e., Sabejci preli 6

Istina i legenda o Solomonu i kraljici od Sabe

preko Crvenog mora i nastanili se u plodnim oblastima etiopske pokrajine Amhare, oko jezera Tana. Ova oblast je po svom geolokom i geografskom sklopu bila od vanrednog trgovakog i strategijskog znaaja. Njene duboko useene doline, posebno dolina reke Abai (Plavi Nil), inile su prirodne prolaze ka velikoj dolini Nila, kojom su vodili karavanski putevi u legendarni Ofir zemlju zlata i dragulja, i u praume Konga bogate skupocenom slonovom kosti. Meanjem beloputih Sabejaca s tamnoputim starosedeocima Amhare, nastao je izraziti tip Amharca, koji i danas predstavljaju visoke, vitke i mrke ljude. Zahvaljujui blagostanju koje im je pruila njihova nova domovina i iskustvu jedne visoke civilizacije koje su doneli iz Jemena, sabejsko-amharsko kraljevstvo postalo je veoma mono i basnoslovno bogato.

Marko Kraji

4.
Vladari Sabe nosili su titulu mukarib, to znai svetenikkralj. Meutim, jo od najstarijih vremena u sabejskim plemenima je vladao matrijarhat, te su esto za vladare birane ene. Prema tome, nije nita udno to je i u X v. pre n. e. jedna mlada i, po tvrenjima starih izvora, izuzetno lepa ena, postala kraljica drave Sabejaca. Njeno ime ne pominje ni Biblija ni Koran i esto se poistoveuje sa imenom njenog kraljevstva. U, etiopskoj tradiciji, nazivaju je Makeda (Makeda, Makida), a u arapskoj Bilkis (Bilqis, Balkis). Alternativno ime Nikaula (Nikaule, Nicaula) dao joj je hebrejskorimski pisac Josif Flavije. (Neki smatraju, da je kraljica od Sabe u stvari mona i lepa misirska vladarka Hatepsuts. Prema toj teoriji biblijska pria bi zapravo bila legendarna verzija izvetaja o jednoj prijateljskoj dravnoj poseti susednoj zemlji. Meutim, takvo tumaenje zavisi od veoma komplikovanih pomeranja u hronologiji misirske istorije, jer je Hatepsuts, bar koliko se danas zna, ivela nekih pet vekova pre Solomona.). U etiopskom istorijskom delu Kebra nagastu (Slavi kraljeva), koje je poetkom XIV v. napisao svetenik Jaak iz severnoetiopskog grada Aksuma, kae se da je sabejska kraljica bila veoma bogata, da je imala gomile zlata, srebra i dragulja; da je bila vlasnik mnogih brodova, bezbroj kamila i robova, i da su trgovci za 8

Istina i legenda o Solomonu i kraljici od Sabe

njen raun plovili sve do Indije i Persije.

Marko Kraji

5.
U vreme kada je Makeda (Bilkis, Nikaula) dola na tron sabejskog kraljevstva, monim judejskim carstvom vladao je mudri Solomon, sin osnivaa carstva Davida i Batu-ebe. To carstvo, koje se prostiralo od Damaska do Misira i od istonih granica Transjordanije do Mediterana, stvoreno je nakon vievekovne ogorene borbe s Filestejcima, iz koje su izraelska plemena na kraju izala kao pobednici. Kralj David, povukao se sa trona kad je osetio da ga je starost sustigla, a za novog vladara, po njegovoj volji, sveano je proglaen Solomon. Iako je tada imao samo dvadeset godina, Solomon se odmah pokazao kao odluan vladar i vet diplomata. Njegovi protivnici, na elu sa njegovim polubratom Adonijem, koji su raunali na njegovu mladost i neiskustvo, brzo su shvatili da su se prevarili u oekivanjima i morali su se pritajiti. Ipak, pod raznim izgovorima, Slomon je ubrzo uklonio sve svoje protivnike: polubrata Adonija, vojskovou Joaba i neke druge. Solomonova mudrost, koja je u potonjim vekovima postala poslovina, ubrzo se pokazala pred itavim narodom. Re je o sporu dveju majki oko deteta, prii od koje verovatno i potie izraz solomonska odluka. Njihov spor je bio neobian i teko se mogao reiti. Naime, dve ene, koje su ivele u istoj kui, porodile su se priblino u isto vreme. U toku noi dete jedne od ena je umrlo, a ona 10

Istina i legenda o Solomonu i kraljici od Sabe

je kriom zamenila svoje mrtvo dete sa ivim. Optuena je uporno odricala da je zamenila decu. Obe ene su vikale, optuivale jedna drugu za la, i nasrtale jedna na drugu da su ih morali neprestano rastavljati. Tada je car naredi da se dete koje je bilo predmet spora rasee na dvoje, i svakoj eni da jedna polovina. Dok je optuena odmah pristala na takvu podelu, tuiteljka je kukajui povikala: Dajte joj dete, samo ga nemojte ubiti. Solomon je na to dao dete eni koja je preklinjala da dete ostane u ivotu.

11

Marko Kraji

6.
Ime judejskog cara, Solomon (hebrejski: alomo) znai otprilike Spokojni, Miroljubivi. To ime je verovatno dobio pri krunisanju, kako bi se pokazalo da je bog Jahve (Jehova), nakon neprestanih ratovanja njegovog oca Davida, odluio da najzad nastane mir. Prvobitno se izgleda zvao Jedidiah. Vladao je Judejom etrdeset godina, od 972. 932. g. pre n. e. Zahvaljujui Solomonovoj preduzimljivosti u proizvodnji i trgovini, o Judeji se govorilo kao o zemlji blagostanja. Kako se u Bibliji kae, tada je svaki stanovnik Judeje mirno iveo pod svojom lozom i pod svojom smokvom. Biblija dalje tvrdi da je u Jerusalimu (prestonici Judeje) bilo srebra kao kamenja, a kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju, tako mnogo. Veliko bogatstvo Solomonove drave nagomilano je prvenstveno zahvaljujui miru na granicama, zatim eksploataciji rudnika bakra poslovini rudnici cara Solomona a najvie zahvaljujui razgranatoj trgovini, odnosno uspenom posredovanju u trgovinskoj razmeni izmeu Istoka i Zapada, a pre svega izmeu bogati drava Misira (Egipta) i Fenikije. Za vreme Solomona u Jerusalimu i drugim gradovima carstva se veoma mnogo gradilo; izgraeni su brojni putevi, vrtovi, vodovodi i velelepne graevine. Naroito je bio velianstven njegov raskoni 12

Istina i legenda o Solomonu i kraljici od Sabe

dvor, gde je u haremu prebivalo oko hiljadu ena jedna je bila ki misirskog faraona, ali je meu njima bilo i Moavki, Amonki, Edomki, Fenianki i Hetitki. Ipak, najznaajnija je bila izgradnja basnoslovnog hrama u Jerusalimu, sveg u kedrovom drvetu, zlatu i slonovai. Kad je, nakon sedam godina gradnje, hram bio zavren, prireena je velika sveanost tokom koje je u veitu pomrinu prostorije zvane svetinja nad svetinjama poloen Koveg zaveta, kojeg je po Jehovinim uputstvima dao izgraditi Mojsije. Radovi koje je preduzimao Solomon zahtevali su ogroman broj radnika i silno bogatstvo. to se tie radne snage to su bili robovi, a na narod je udaren namet. Oni seljaci koji nisu bili u stanju da smognu onoliko koliko se od njih trailo a takvih je bilo dosta, dovoeni su da, vukui ogromne kamene blokove, skonaju na nekom od mnogobrojnih gradilita.

13

Marko Kraji

7.
Slava o Solomonovom bogatstvu, velianstvenom dvorcu i mudrosti raula se nadaleko po ondanjem svetu. Sa svih strana sveta stizali su u Jerusalim poslanstva da sklapaju ugovore o prijateljstvu i trgovini. Gotovo svakog dana stanovnici prestonice imali su priliku da se dive egzotinim gostima koji su ili caru s bogatim darovima. Bez sumnje su bili ponosni to je njihov grad postao tako znaajan meunarodni, trgovaki i diplomatski centar. Jednoga dana pronela se vest da u Jerusalim stie karavan kraljice daleke Sabe. Privuen priama o lepoti sabejske kraljice, a verovatno jo vie njenim ogromnim bogatstvom, Solomon joj je uputio laskav poziv da ga poseti u njegovom dvoru. I sama Makeda (Bilkis, Nikaula) je bila veoma zainteresovana za susret s mudrim judejskim carem. S jedne strane, kako kae Kebra nagast, ona se odluila na putovanje u Jerusalim eljna da od mudrog judejskog cara naui to vie, jer, kako je rekla: Mudrost je daleko bolja od blaga u srebru i zlatu... drava ne moe opstati bez mudrosti.. S druge strane, trgovaki put prozvan Mirisnim putem, kojim su Sabejci na kamilama prenosili svoju robu u Egipat, Siriju i Fenikiju, presecao je teritoriju koja je pripadala Judeji. Prema tome, od Solomonove volje je zavisilo da li e sabejski karavani nesmetano proi ili ne. Sabejska kraljica je dakle krenula na put, uprkos nenosti 14

Istina i legenda o Solomonu i kraljici od Sabe

enskog stasa i arkoj toplini Sunca, iz isto praktinih razloga: da bogatim darovima i ponudom uestvovanja u dobiti privoli Solomona na sklapanje ugovora o prijateljstvu. A narodna mata zaklonila je taj stvarni cilj romantinom ljubavnom priom.

15

Marko Kraji

8.
Dok se lepa Sabejka pribliavala judejskoj prestonici, Solomon se bacio na posao da joj priredi velianstven doek, dostojan njegovog glasa. Jerusalimske ulice su temeljno oiene i ukraene raznobojnim cveem, lepravim trakama, arenim ilimima i svilenim tkaninama. Verovatno ni jedan grad do tada nije sveanije i lepe izgledao, od Jerusalima u tom trenutku. Kada je karavan sabejske kraljice stigao na domak glavne kapije grada, stanovnitvo Jerusalima je pohitalo na ulice da burnim i oduevljenim klicanjem pozdravi lepu gou koja je sedela u raskonoj nosiljci, na kamiljoj grbi koja se lagano ljuljala. Kraljicu je pratila ogromna svita dvorkinja, dostojanstvenika i robova, a karavan se zavravao dugom povorkom kamila koje su judejskom caru nosile skupocene darove. Solomon je, sav u zlatu i skerletu, lino doekao kraljicu na samom ulazu u grad i pratio je sve do svoga dvora. Tu su bili i svi najvii dostojanstvenici carstva i sedam stotina Solomonovih venanih ena. Tek kasnije je kraljica od Sabe, na svoje veliko iznenaenje, saznala da judejski car, ima u svom haremu jo i tri stotina konkubina. A ako je verovati Kebra nagastu, ni jedna od njih ni izdaleka nije mogla da se meri po lepoti i arima s mladom sabejskom kraljicom. 16

Istina i legenda o Solomonu i kraljici od Sabe

(Islamske legende pominju glasine da je kraljica od Sabe, i pored sve svoje lepote, imala i jednu fiziku manu maljave noge. Da bi to proverio i saznao istinu, car Sulejman, to jest Solomon, je dao da se pred dvorcem napravi kristalni plonik, ispod koga je tekla voda. Kraljica je pomislila da je to lokva, pa je zadigla haljinu da bi je prekoraila. Ispostavilo se da su glasine o maljama bile tane! Na to je judejski car izumeo depilator prvi koji je ikada upotrebljen kojim je otklonio taj jedini kraljiin fiziki nedostatak.).

17

Marko Kraji

9.
Po prirodi lako zaljubljiv, Solomon je bio vie nego oaran i oduevljen svojom visokom goom. Stoga je sasvim razumljivo to je uloio sve svoje sposobnosti i mudrost da je fascinira sjajem svog dvorskog ivota i uini joj boravak prijatnim; priredio je u njenu ast itav niz pompeznih gozbi uz uee brojnih i raznovrsnih artista, akrobata, ekvilibrista, iluzionista, igraa i igraica; danima je s njom razgovarao o svemu to ju je interesovalo i davao joj dragocene savete o vetini upravljanja dravom. Sabejska kraljica se veoma brzo uverila u veliku Solomonovu mudrost i ogromno bogatstvo. Dok je razgledala neverovatnu rasko njegovog dvora, odaje obloene kedrovinom, zavese vezene raznobojnim vezom, pozlaeni tron od slonovae i nebrojano mnotvo zlatnog posua, nije mogla doi sebi od uenja i oduevljeno mu je rekla: Istina je to sam ula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i mudrosti tvojoj. Ali ne htedoh verovati to se govorae dok ne dooh i videh svojim oima; a gle, ni pola mi nije kazano; tvoja mudrost i dobrota nadvisuju glas koji sam sluala. Meutim, iako se lino uverila u sve ono o emu je do tada samo sluala u mudrost i bogatstvo judejskog cara, sabejska kraljica je uporno odbijala sve njegove providne ljubavne ponude. Tada je Solomon prvi put u ivotu izgubio svoju osvajaku 18

Istina i legenda o Solomonu i kraljici od Sabe

samouverenost i sa gorinom osetio da se svaka ena ne moe kupiti za novac.

19

Marko Kraji

10.
Poto mu udvaranje nikako nije polazilo za rukom, Solomon je odluio da pribegne lukavstvu. Poslednje veeri Makedinog (Bilkisinog) boravka u Jerusalimu, priredio je najpompezniju gozbu od svih do tada. Ali tu se krila i zamka: sva jela su, po njegovom nalogu, bila presoljena i jako zainjena miroijama da bi kraljica to vie oednela. Kada je lepa sabejska kraljica i te veeri, po ko zna koji put, odbila Solomonovo udvaranje, judejski car joj je predloio opkladu. Zakleo se da joj vie nee smetati svojim ljubavnim ponudama, pod uslovom da ona nita ne ukrade iz njegovog dvora. To je lepu kraljicu, razume se, veoma uvredilo i odmah mu je stavila do znanja da je i sama dovoljno bogata i da joj tue stvari nisu potrebne. No, ipak se opkladila, samo da bi je Solomon bar te poslednje veeri ostavio na miru. Kada se nakon gozbe kraljica napokon povukla u svoje odaje na spavanje, u neko doba noi so i miroije su uinili svoje: oednela je. Lako je pronala krag s vodom, koji je Solomon lukavo postavio na vidnom mestu, i dobro se napila. Istog trenutka osetila je vrst stisak ruke. Dakle, zar to nije kraa uzimanje bez pitanja? Dodue, bila je to samo voda, ali ta je skupocenije od vode? (To je pogotovo razumljivo u zemlji u kojoj vode nema dovoljno.). Nemajui kud, 20

Istina i legenda o Solomonu i kraljici od Sabe

kraljica je morala priznati da je stvarno tako. Prema tome, izgubila je opkladu!

21

Marko Kraji

11.
Tako je Solomon, zahvaljujui svojoj lukavosti, najzad osvojio sabejsku kraljicu, a legenda o njihovoj ljubavnoj vezi ostala je da ivi veno. Etiopska vladarska dinastija Negusa (poslednji iz te dinastije bio je car Haile Selasije, svrgnut 1974. g.), tvrdila je da vodi direktno poreklo od Meleka (ili Menelika), sina kraljice Etiopije, kraljice od Sabe i cara Solomona judejskog. Time je drevna legenda u Etiopiji dobila i svoj politiki znaaj. Postoji, uzgred reeno, i predanje prema kojoj je taj sin Solomona i kraljice od Sabe odneo iz jerusalimskog hrama sveti Koveg zaveta, a na njegovo mesto postavio kopiju; trebalo bi da se pravi koveg i danas uva u nekadanjoj etiopskoj prestonici Aksumu, kao najvea svetinja koju niko iv ne sme da vidi. Prema hebrejskoj legendi, jedan od sinova Solomona i kraljice od Sabe bio je, niko drugi do vavilonski kralj Nabuku-kuduri-usur II, poznatiji kao Nabukodonosor II (605. 562. g. pre n. e.), to bi, ako bi se prihvatilo, dovelo opet do komplikovanih hronolokih pomeranja istorije. Za kraljicu od Sabe se nakon ovog dogaaja vie nikada nita nije ulo. Ne zna se ni koliko je dugo vladala, ni kako ni kada je umrla. Solomon je, prema biblijskom predanju, iveo ezdeset godina. Ostao je olienje mudrosti u hebrejskim (i ne samo hebrejskim) predanjima. Tome se ne treba uditi, jer je za vreme njegove 22

Istina i legenda o Solomonu i kraljici od Sabe

vladavine hebrejska drava bila na vrhuncu svoje moi i politikog znaaja; samo tada je bila velika sila, i ivela u miru i blagostanju. Prolost hebrejskog naroda, gotovo neprekidno praena porazima i ponienjima, zahvaljujui Solomonu zablistala je najzad i slavom, koja je zadovoljila narodni ponos Hebreja. Solomona je nasledio njegov sin Roboam, ali samo u jednom delu drave, poto se ona nakon Solomonove smrti raspala na dva dela: severni deo Izrael, sa glavnim gradom Samarijom, i juni deo Judeju, sa glavnim gradom Jerusalimom. Godine 721. pre n. e. Izrael je pao u asirsko ropstvo i ieznuo iz istorije. Judeja je istrajavala sve do 63. g. pre n. e., kada je postala rimska provincija.

23

Marko Kraji

ecHo 24