IPT 2

Profesori: - Ilija Vujai :) - Vladimir Pavievi - Marko Simendi ^_^

PRVO PREDAVANJE: - pozdrav, dobrodolica, motivacija...

DRUGO PREDAVANJE:
Politika teorija i politika i ideologija ( Ilija Vujai ) :)
Elementi mentalnog sklopa ideolokog: 1. UVERENJE 2. AUTORITET - Ideologija predstavlja skup ideja, ubeenja i stavova koje dele neke drutvene drupe. - Politika ideologija je skup ideja, ubeenja i stavova o politikom poretku sa ciljem da se razume i objasno politiki svet u kome ivimo i nae mesto u njemu i da se na osnovu tog objanjenja i razumevanja deluje u tom politikom poretku, to nosi sa sobom potrebu za okupljanjem oko odreenih ideja i verovanja u razliite politike pokrete , organizacije, udruenja, koja nastoje na osnovu tih ideja i verovanja zastupljajuiih i ostvarujui oko njih. Putem delovanja se ostvaruju u drutvo tako to e bilo opravdavati postoje stanje, bilo tako to e nastojiti da promene politiki poredak (reformistika ideologija), bilo tako da u to kraem perioda iz korena izmeni stav putem revolucij (revolucije politike ideologije). Reakcioni status- time to e zahtevati povretak na preanje stanje nakon revolucije.

SAZNAJNI ELEMENT: - politika teorija je objektivna- moe proi test provere njene koherentnosti, metodskog izvoenja zakljuaka i tako je objektivna da koliko je to mogue politiki teoretiar dolazi do zakljuka koji nisu pod pritiskom njegovih linih uverenja. (razlika u saznajnom smislu) - politika ideologija je manje ili vie koherentna ideja, stavova, ciljeva. - od politike teorije se razlikuje iako esto proizilazi iz nje (osnov ideja koje e se uklopiti u jedan ideoloki sistem). - saznajni dometi znatnomanji od poliike teorije. - cilj nije dolazak do istine, cilj je mobilianje ljudi na akciju. - interes ima snaan uticaj na to kako e se svet objanjavati. - politika ideologija gubi stepen objektivnosti , metodinosti i neutralnosti u odnosu na ciljeve i rezultate tog objanjenja. - EMOCIJE I AFEKTI - snaan element politike idologije. - ubeenost u ispravnost vrednosti utie na to kako e objanjavati svet i koje e ciljeve postavljati. - cilj politike ideologije je akcija, za razliku od kontemplacije (politika teorija). - slui se simbolima, da motivie na akciju. - politika ideologija nastaje u moderno doba 18. vek. masovno delovanje organizacioni element doao je do izraaja i one postaju delatni. - 1776. nulta godina- Adam Smit - Deklaracija nezavisnosti SAD- elementi politikog liberalizma. VLAST ( se vezuje za politike ideologije) FUNKCIJE POLITIKE IDEOLOGIJE: 1. INTEGRATIVNA FUNKCIJA 2. LEGITIMIZATORSKA FUNKCIJA 3. MOBILIZATORSKA FUNKCIJA ( mogu da budu manipulativne) 4. KOMUNIKATIVNA FUNKCIJA - internsna zanovanosti i afektivni naboj se izraavaju u komunikaciji. - kombantivne (borbene) borba za dominaciju meusobom. Validnot politike ideologije: - ispravnost ideologije je u uverenjima.

TREE PREDAVANJE: - Dragutin Lalovi, predavanje na temu Drutveni ugovor an ak Ruso.

(nisam prisustvovala)

ETVRTO PREDAVANJE:
Socijalizam . ( Vladimir Pavievi )
- zavist ili pohlepa? -Kapitalizam je drutveno ureenje u kojem ovek iskoriava oveka, za razliku od socijalizma gde je obrnuto. - Ideologija je sistem ideja, verovanja i vrednosti kojima se izraavaju osnovni interesi jedne grupe, po pravilu tako da se ti interesi manje ili vie svesno prikazuju kao interesi veine u drutvu, da bi, tako racionalizovani bili lake nametnuti kao njihovi vlastiti interesi i kao njihovi vlastiti vrednosni sistemi orjentacije i akcije. - Termin 1832, Sen-Simon - Babef i Blanki komunizam - kolektivizam kraj 19. veka, Francuska, korienje dravnog aparata radi kontrole i regulacije ekonomije i drutva. - socijaldemokratija- vezana za reformu doctrine, bliska traiciji socijalnog liberalizma. -Utopija Tomas Mor - Francuska rcolucija- pokreti -Marks: - sistem ideja kojima se opisuje svet, oseanja i ciljevi - sve teorije i sva shvatanja koja nisu nauna - obuhvata pojmove koji slue interesima klase ( marksistika definicija ) -Heterogena doktrina: - uropijski: Sen-Simon, Furje, Oven - revolucionarni (marksizam) - reformistiki (evolutivni)- revizionizam - lenjinizam, stanjinizam - socijaldemokratija - druga polovina 20-og veka. 1. Drava nastaje kada drutvo poiinje da se deli na klase. 2. Drava je instrument klasne vladavine. 3. Ukidanje klasnog drutva? - pripadnost klasi odreenja je svojinom (proleteri -svoj rad, kapitalisti prirodni resursi i sredstva za proizvodnju, robovi) - Istorija svih drutava do sada je istorija klasnih borbi koja svoj ishod mora da nae u onoj dravi koja nema klase u dravi. (raj na zemlji).

ISPITNO PITANJE: - revizionistiki socijalizam Edvarda Beertajna (reformom) - Cilj je ita, kretanje je sve. - (borbe u parlamentu, unutar kada postoje neke anse koje daju nain da se neto promeni - IZBORI) - drugaije o imovini (privatno vlasnitvo treba da postoji kao vrsta kombinacije sa dravom) koje bi eleminisale nejednakosti i nepravde. - forme ortodoxnog komunizma. - ima li sukoba u besklasnom drutvu? ( uz caffe ) ;)

PETO PREDAVANJE:
O ideologiji i o konzervatizmu ( Vladimir Pavievi )
-Ideologija je sistem ideja, verovanja i vrednosti kojima se izraavaju osnovni interesi jedne grupe, po pravilu tako da se ti interesi manje ili vie svesno prikazuju kao interesi veine u drutvu, da bi, tako racionalizovani bili lake nametnuti kao njihovi vlastiti interesi i kao njihovi vlastiti vrednosni sistemi orjentacije i akcije. *Priroda ideologije: - istorijski razvoj pojma - funkcije ideologije *Ideologija konzervatizma -Eidos i Logos - 1796- 1798, Antoni de Trasti ( The elments of ideology) - Karl Marks ( The German Ideology) - Kraj ideologije

FUNKCIJE IDEOLOGIJE: 1.Pridonosi razvijanju linogo oseaja identiteta. 2. Osigurava perspektivu i orjentaciju. 3. Motivie na delanje. 4. Olakava proces odluivanja. 5. Pomae u oblikovanju politikog sistema ( preko ustava, prava, sistem vrednosti ). 5. Omoguava politiko jedinstvo zajednice. POREKLO IDEJE KONZERVATIZMA: - Srednjovekovni koreni 13. vek. - Francuka, 1820. - Engleska, 1830. - nakon dobre veere svi smo konzervativci. (narod - postignue) -status quo (kvo). - Edmund Berk 1790 ( Ideje o revoluciji u Fracuskoj). - Berk se oslanja na Platona (filozofi vladaju, nisu svi sposobni za to, samo najbolji), Dona od Solzberija ( organizam- drava, narod- kolektivistiki pristup). - 1789- 1914. Vrhunac konzervativne misli. PRIRODA KONZERVATIZMA: TRADICIONALISTIKA - Berk: obiaj, konvencija, tradicija. ROMANTIARSKA - Nemaki i britanski pisci: Adam Muller, Friedrich Novalis, Walter Scot, T. S. Eliot. - Nostalgija, protiv industrijalizacije i komercijalizacije. PATERNALISTIKA - Diriizam- drava se posmatra kao dobri otac, koji obezbeuje dobar ivot svim graanima. - Disraeli, Chamberlain, CDU (Nemaka) politika je uvek ispred ekonomije. LIBERALNA - ekonomija je vanija od politike = deregulacija. - Constant, de Tocqueville, Berk. - obnavljaju ideje klasinog liberalizma ( individualnost, negativna sloboda, pravo )

NOVA PRAVA - Anti-totalitarizam: Hajek,von Mises. - neokonzervativno krilo: patriotizam, nacionalna kultura, patrijjarhalni autoritet. konzervatizam = konstitucionalizam -Ljudska priroda: - ljudi su po prirodi sebini. - raconalnost? (racionalnost- autoritet) - Evolutivnost - Joseph de Maistre: Ustav iz 1795. je napravljen za oveka. Ali na ovom svetu ne postoji tako neto kao ovek.. U svom ivotu viao sam Francuze, Italijane, Ruse, zahvaljujui Monteskjeu saznao sam da postoje ak i Persijanci.. Ali oveka nikada nisam sreo : ako postoji, on je za mene nepoznat. - nejednakost - autoritet - nesavrenost ljudske prirode - Viereck: Konzervatizam moemo opisati kao politiku sekularizaciju doktrine o prvobitom grehu.

ESTO PREDAVANJE:
Liberalizam . ( Ilija Vujai ) :)
- 1869. Petar Mrkonji Kralj Petar Karaorevi - Don Stjuart Mil- sloboda pojedinaca 1. Vrhovna vrednost slobode pojedinaca. 2. Nezavisnost finansijske od izvrne vlasti. 3. Vladavina prava i nezavinost sudstva (izvrne vlasti) 1. Kulturni liberalizam 2. Politiki liberalizam 3. Ekonomski liberalizam

VARIJANTE: 1. Klasini liberalizam 2. Socijalni liberalizam 3. Neoklasini liberalizam 1. KULTURNI LIBERALIZAM ( sloboda u obliku kulture) - sloboda veroispovesti, sloboda pojedinca da slobodno misli, sloboda naunih istraivanja, sloboda izraavanja miljenja, seksualne slobode, umetnike slobode... - pojedinac je suveren vlasnik svoje linosti ( da mu niko ne namee ta da misli, radi, govori), ima prava da stvara sopstvene planove u ivotu, ime da se bavi i kakav nain ivota da vodi. - sloboda izbora pojedinaca. - tenja da izraava sopstvenu linost. - suprotstavlja se svakoj vlasti regulacije (ogranienje od strane drave). - deregulacja korienja alkohola, prostitucije, kocke, korienja ~lakih~ droga....

2. POLITIKI LIBERALIZAM ( vrednosni ) - ... u idejama drutveog ugovora Loka. - udruivanje pojedinaca da bi sauvali ta prava i stvaraju odreenje politke principe i institucije. - vrednosno neutralan, ne manee dobru koncepciju dobrog ivota. - prioritt prava pojedinaca u odnosu na zajediki koncep. dobra. - iz vredosnog proizilazi politiki ~institucionalizacija~ pluralizam. - legitimnost politikog pluralizma i sloboda politikog udruivanja. - konstitucionalna liberalna demokratija.

3. EKONOMSKI LIBERALIZAM - iz slobode pojedinaca proizilazi njegova sposobnost da proizvodi svoje resurse, da moe da ih koristi uz uslove da ne naruava ta prava i slobode drugih pojedinaca (trini sistem ekonomije) - produktivna, efikasna upotreba privatne svojine. - svetost privatne svojine - uveava se ekonomska dobit u celini. - poistoveuje se sa klasinim.

1. KLASINI LIBERALIZAM - Klasini liberalizam je takvo uenje koje polazi od vrhovne vrednosti sl. poj. podrazumeva odreene ideje, vrednosti, principe, prakse delovanja i procedure javne politike koje treba da sprovodi vlada kao garant slobode pojedinaca i da odreene ideje, vrednosti, principe, prakse delovanja i procedure javne politike koje ne slue sloodi pojedinaca se smatraju neliberalim, naroito ako ugroavaju, ponitavaju slobodu. - nije koherentna ideologija. 1. Suverenost pojedinca. 2. Svetost privatne svojine (koncept ograniene vlade) 3. Konstitucionalno uspostavljanje poretka ( kako se vlada? ) , ako je ograniena, onda je to autoritarna vlada. 4. Odsustvo arbitrarne vlasti. (vladavina prava) 5. Odsustvo diskricione vlasti (ili suavanje do neke mere). - jedino se u konkurenciji na tritu moe ostvariti legitiman drutveni poredak. - pojam minimalne drave DRAVA SLOBODE (minimalna po opsegu, ali time ime se bavi, veoma jaka). - ( drava klasinog liberalizma nije slaba, samo minimalna da se vodi na neke funkcije, da obezbedi slobodu pojedinaca, pravni poredak ( nema kraa, nasilja ), sigurnost graanja i njihove svojine i bezbednost u odnosu na spoljne dravne granice). - da obezbeuje ivot, svojinu i potovanje ugovora. (kao prenos vlasnitva saglasou). - sloboda = negativna sloboda - moralno, verski, vrednosno = neutralna. - NEGATIVNA SLOBODA (pod zakonom) - sloboda od prinude, nasilja, tlaenja naroda, nasilja, drugaijih miljenja sve to ograniava slobodu pojedinaca ( drava i drutvo ). - pusti pojedinca da imaju punu slobodu unapreivanja sopstvenog poretka u granicama zakona. - sloboda delovanja uvek preputena pojedincu. - granica izmeu javnog i privatnog domena. - vrednosti se ~negtivno~ odreuju (niko nema pravo da utie na te vrednosti) - Adam Smit: Pravda je negativna svojina. - trini princip, trine konkurencije, koliko i ako uspeva da proizvodi i prodaje raspodela je trina. - konkurencija i individualna uspenost = pojedinac se usmerava ~oslanja~ na spostvene snage. - drava ne sme da vri intervenciju na tritu. - drava ne utvruje cene.

2. SOCIJALNI LIBERALIZAM - Don Stjuart Mil- principi politike ekonomije. dodaje socijalni element liberalizma. - princip raspodele stvar drutva, mora se moralizovati. (pojam socijalne pravde) - principi proiyvodnje ostaju isti. - vladavina prava je vana za trini sistem. - socijalno blagostanje ljudi i briga o marginalnim grupama. - uveava poreze da bi mogla davati odgovarajuim kategorijama. - prava negativne slobode postaju pozitivna prava prema ~onim drugi~, drava (ljudi) da obezbedi - socijalni liberalisti menjaju sadrinu pojma sloboda, oni u pojam slobode ukljuuju drugu vrednost = blagostanje. - treba da se oslobodimo gladi, siromatva, bede, time se dolazi do pozitivne slobode. - sloboda za: = da ljudi ne mogu svi da iskau svoje talente i sposobnosti, pa socijalni liberali dopunjuju negativnu slobodu i kau da oni treba da obezbede uslove za njihovu slobodu. - socijalni liberali kau da drutvo treba da ima podsticaj, da iz moralnih razloga ali i iz tih da se proiri broj talentovanih, da se ti materijalni uslovi proire da ostvare bar minimum i time se dopunjuju POZITIVNA SLOBODA ( time nastaje ideja pozitivnih, socijalnih prava ), i tako nastaje drava blagostanja. - sloboda je umanjena od 18-og veka, blagostanje je poveano. = postala je ekonomski neefikasna. 3. NEOKLASINI LIBERALIZAM - kolektivna prava ugroavaju individualna prava. - ugroavaju pravo svojine. - denacionalizacija. - privatizacija. - dravna proizvodnja je socijalnoi ekonomski neodgovorna. - u vreme II svetskog rata kritikujui socijal-ekonomiju, pozivajui totalitarizam, iza njih je drava blagostanja - trai suavanje opsega drave, vraanje na minimalnu dravu, ali jo minimalniju. - drava je lo preduzetnik = ne treba da stoji u ekonomiji i ve nigde drugde. - hoe da privatzuju kolstvo, pravni sistem, (smatrajui da privatno daje bolje nego dravno). - Drugi deo predavanja . ( Vladimir Pavievi ) -Priprema za kolokvijum, probni test Hobs, Lok i Ruso.