Sa Svih Strana Srpski Dobrovoljci 1912-1918 Ilija Petrovic

Ilija Petrovi} SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI 1912-1918
Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918

Autorsko izdawe Ilija Petrovi} Urednik Milorad Predojevi} Recenzent Pavle Stanojevi} Lektor Dragoqub Petrovi} Kompjuterska obrada sloga i prelom Nemawa Petrovi} Korektura Jelena Petrovi} [tampa FOTO COLOR 36 Novi Sad, Bulevar Jovana Du~i}a 7 Korice [tamparija Piperi Novi Sad, Arse Teodorovi}a 11 Tira` 120 primeraka ISBN 86-906883-2-3
Ilija Petrovi}
Novi Sad, 2005
Gde je {to
Na oltaru Otaxbine, Pavle Stanojevi}.............................7-12
Podaci u zvani~nom opticaju. Koliko je dobrovoqaca bilo. Literatura.
Srpski dobrovoqci u balkanskim ratovima 1912-1913.....13-20
Srpsko iseqeni{tvo. Koliko je dobrovoqaca bilo. Poreklo i naci onalni sastav prispelih dobrovoqaca. Neposredne posledice postsolunske ofanzive. Literatura.
Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila~kim ratovima 1912-1918..............................................................................21-32
Strane medicinske misije u balkanskim ratovima. Strane medicinske misije u Velikom ratu. Literatura.
Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918..................................................................................33-62
Objavqeni spiskovi jedini izvor. Kako je Pomenik pripreman. Imena. Prezimena. Ponovo ure|en Pomenik. Potopqeni (395). Spaseni (130). Zadràni na le~ewu (9). S nepoznatom sudbinom. Odustali na putu ili nestali (37). Karika koja nedostaje. Literatura. Dobrovoqci u Velikom ratu. Ratovawe u Dobruxi. Korpus se popuwava i daqe. Propaganda protiv srpskih dobrovoqaca. Potreba u qudstvu ogromna je. Dobrovoqci iz Odese na Solunskom frontu. Broj dobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{tva. Literatura.
Pomenik medovskih stradalnika.........................................63-98 Neka imena ~itati druk~ije
Srpski dobrovoqci iz ruskog zarobqeni{tva...............99-110
Naj~e{}e, o dobrovoqcima se }uti. Dobrovoqci iz Srbije. Dobrovoqci u crnogorskoj vojsci. Dobrovoqci iz iseqeni{tva. Srbija se odri~e dobrovoqaca. Solunski front u ranoj fazi. [ta sa dobrovoqcima. Ipak su Srbiji potrebni dobrovoqci. Pogodnosti za budu}e naseqavawe dobrovoqaca. Upotreba dobrovoqaca na Solunskom frontu. Stavovi prema dobrovoqcima iz Crne Gore.
Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski okvir..............................................................................................111-133 Prvi svetski rat
Vreme Prvog svetskog mira

Neposredno posle dobijenog rata
Naknadni slom srpskih dobrovoqaca. Istori~ari o dobrovoqcima. Do na{ih dana. Najnovije iskustvo, delom i li~no. Ima u svemu i ne~eg ute{nog. Mada sve moè ostati po starom. Literatura.
Drugi svetski rat i posle
Ilija Petrovi}
Srpska o~ekivawa i austrougarska odmazda. Maxarski zlo~ini u Sremu. Da li je Srpska crkva mogla pomo}i.
Sremski dobrovoqci 1914-1918.......................................134-225 Razbu|ena nada Sremci u srpskoj vojsci
Srpski dobrovoqci. Dobrovoqci s po~etka rata. Sremski dobrovoqa~ki odred. Napred u slavu. Se}awe na Sremski dobrovoqa~ki odred. Dobrovoqci sa ruskog rati{ta. Na Dobruxi, Sremci s ve~ne straè. Dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa. Dobrovoqci iz ôrtanovaca. Bogorodi~ine suze. Zvani~ni dobrovoqci. Preuzeto iz raznih izvora. Drugi tragovi. Jedan posleratni spisak. Te{ko sti}i do prava na zemqu. Dobrovoqci muku mu~e s administracijom. Prostor za daqa istraìvawa. Napomene, literatura i izvori. Saètak.
Srpski dobrovoqci iz novosadske op{tine................226-259

Koliko je dobrovoqaca u{lo u Veliki rat. Dobrovoqci i proboj Solunskog fronta. Literatura.
Srpski dobrovoqci u Velikom ratu...............................260-266
Solunski front. Proboj. Simbolika. Napredovawe. Zavr{ne operacije. Srpska vojska prelazi Dunav i Savu. Prihvataju se pobedni~ki uslovi. Dobrovoqci u proboju Solunskog fronta. Politi~ke posledice solunske ofanzive. Prikqu~ewe Srema Srbiji. Banat, Ba~ka i Barawa ponovo u Srbiji. Dve odluke istog zna~ewa.
Solunski front, srpski dobrovoqci, politi~ke posledice......................................................................................267-281
Udruèwu ratnih dobrovoqaca, wihovih potomaka i po{tovalaca, Beograd, Savska 9, kao da nije stalo do istine o srpskim dobrovoqcima.............................................282-295
Povod. Na stranama 128, 131-132, 165, 174-175, 217, 257-258, 259, 278-279, 19, 111-112. [ta kaù oni. Odakle po~eti. Pa`qivo ~itati.
Bele{ka o sastavqa~u, Milorad Predojevi}..............296-298
Na oltaru Otaxbine
Povesnica srpskog naroda, veoma burna, obiluje ~e stim borbama protiv ra zli~itih zavojeva~a. Brojne neprijateqske vojske poku{avale su da pokore Srbe, taj najja~i i najvitalniji narod na Balanskom poluostrvu, i da ovladaju centralnim Balkanom. Mada je to nekima od wih uspevalo na duè ili kra}e vreme, Srbi se nikad nisu mirili s tu|om okupacijom i uvek su nalazili snage da neprijate qa proteraju i oslobode svoju zemqu. To {to je nemawi}ka Srbija pala pod Turke i izgubila svoju dràvnost nije zna~ilo da se srpski narod pomirio s novonastalim prilikama. Wegovi za{titnici tokom narednih vekova, zato~nici mrijet naviknuti, ni na trenutak ne mire}i se s okupacijom, vazda su bili pripravni na otpor i borbu za slobodu. Nekad se wihov otpor izraàvao kroz organizovane ustanke na {i rim srpskim etni~kim prostorima, a nekada kroz gerilsko ratovawe ve}ih ili mawih grupa boraca. Bilo kako bilo, borbe za oslobo|ewe Otaxbine i nepristajawe na pokornost ~ak i najja~im silama i carstvima kroz istoriju, bili su konstanta srpskog na ~ina razmi{qawa i ìvqewa, a srpski borci za krst ~asni i slobodu zlatnu, dobrovoqno su odabirali te{ki, ali slavni put na kome su vrlo ~esto ostavqali i svoj ìvot. Dobrovoqa~ki pokret u srpskom narodu ima svoju dugu istoriju i slavnu tradiciju. Jo{ od sredweg veka, preko brojnih ustanaka protiv Turaka, masovnog u~e{}a dobrovoqaca iz Kneèvine Srbije u Buni (1848/49) u Vojvodini Srpskoj, ustanaka u Hercegovini (1875-1878), rata za samostalnost Srbije i Crne Gore (1876-1878), balkanskih ratova (1912-1913) i Velikog rata (1912-1918), pa sve do najnovijih ratova za spas sve Srpske Zemqe, ratni dobrovoqci uvek su bili u prvim borbenim redovima za odbranu Otaxbine. Do uvo|ewa regularne vojske, svi srpski ratnici odlazili su na bojno poqe dobrovoqno, odazivaju}i se pozivu vojnog komandanta ili vladara. U tradiciji srpskog naroda najve}a je sramota bilo izbegavawe vojne obaveze. Smrt za odbranu Otaxbine prihvatana je kao Boìja milost; ona je za ratnika bila vite{ki izazov, a ponos za wegovu porodicu i rodbinu. U mnogovekovnoj borbi za nacionalni i biolo{ki opstanak srpskog naroda, ti hrabri braniteqi Otaxbine razli~ito su nazivani. Hajduci i uskoci u sredwem veku, ti borci protiv turskih zuluma, {ta su drugo nego dobrovoqci; oni su uvek bili najsjajniji uzor svim kasnijim pokolewima; u doba najve}e turske sile i dominacije nad dobrim delom Srpske Zemqe, oni su bili lu~a i nada da }e Srbi ipak do~ekati obnovu sopstvene dràve. Preko gu-
Ilija Petrovi}
sala i predivne epske desetera~ke poezije (~iji se jedan odbqesak sre}e i u naslovu ove kwige!), wihovi podvizi i hrabrost ìveli su u narodu, preno{eni su s kraja na kraj Srpske Zemqe, iz jednog vremena u drugo, s kolena na koleno, vaspitavane su na wima nove i nove generacije, ~uvaju}i borbenu tradiciju, nacio nalni ponos i duh ot pora svakom zavojeva~u. U srpskim ustancima s po~etka 19. veka dobrovoqci su nazivani i gola}i, be}ari, svojevoqci, dragovoqci (ovu re~ koristi i Milan \. Mili}evi} kad pi{e o Kara|or|u), frajkori (nem. Freikorps, dobrovoqa~ki odred); u hercegova~kim ustancima zvali su se ustanici ili usta{i, a kasnije, sve do oslobodila~kih ratova na po~etku 20. veka, ~etnici ili komite; u Velikom ratu bili su to dobrovoqci, u Drugom svetskom ratu partizani, a u ratovima iz kojih su po~etkom devedesetih godina 20. veka nastale Republika Srpska Krajina i Republika Srpska ponovo dobrovoqci. Zajedni~ko svima wima bila je odanost i qubav prema slobodi, veri i Otaxbini. Oni su u narod unosili duh otpora prema neprijatequ i nepravdama koje su dolazile od wega, a hrabro{}u, spremno{}u na `rtvu i vite{tvom dizali su moral svojim sunarodnicima i davali im snagu da izdrè u neravnopravnoj borbi. Po broju dobrovoqaca, qubavi prema Otaxbini i spremnosti na `rtvovawe, srpski dobrovoqa~ki pokret jedinstven je u svetu. Nijedna zemqa u istoriji svetske civilizacije nije imala toliko brojne dobrovoqa~ke jedinice kao {to ih je imala Srbija. Kad god je Srpstvo bilo u opasnosti, stizali su dobrovoqci iz svih zemaqa, sa svih strana, da brane milu majku Srbiju. U svakoj borbi bili su u prvim redovima; ne {tede}i svoje ìvote oni su zna~ajno doprineli ostvarewu vekovnih srpskih ideala o oslobo|ewu Srbije i sve Srpske Zemqe, najpre od Turaka, a potom od Austrougarske monarhije. Dobrovoqa~ki pokret u Srba iznikao je iz bi}a i prirode srpskog naroda, wegove sna`no iskazane potrebe za slobodom, samostalno{}u, sopstvenim izborom na to kako }e ìveti i na koji }e na~in odlu~ivati o svojoju sudbini. Ratno dobrovoqa{tvo najve}i je domet oslobodila~ko-odbrambenih stremqewa srpskog naroda, ono je posledica ve~ite te`we za ìvqewem u slobodi i pravdi i zato su srpski dobrovoqci s pravom nazivani svetim srpskim ratnicima. Kada je trebalo ginuti i krvqu se izboriti za oslobo|ewe svih krajeva u kojima su ìveli Srbi i drugi Ju`ni Sloveni, dobrovoqci su uvek bili prvi u stroju. Iako su nevi|enim juna{tvom uspeli da zadobiju po{tovawe i divqewe, kako kod vojnika savezni~kih zemaqa, tako i kod neprijateqa, wihove `rtve i zasluge brzo su zaboravqene, najpre u sopstvenom narodu. Kako to
SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI
~esto biva, oni kojih nigde nije bilo kad se oru`jem trebalo boriti protiv srpskih neprijateqa, po okon~awu ratnih operacija svesrdno su se trudili da dobrovoqcima oteàju, ili onemogu}e, put do onih prava koja im je srpska Vlada obe}ala sredinom novembra 1916. godine. Kao da su svi reìmi zazirali od dobrovoqaca; i onaj u Kraqevini Jugoslaviji, koju su oni stvarali sopstvenom `rtvom, i, naro~ito, u Drugoj Jugoslaviji, u vremenu brozovskog bratstva i jedinstva, kada je dobrovoqa~ka organizacija progla{ena profa{isti~kom i kada smo ih se stideli i prezrivo nazivali soluna{ima. Koliko se malo prostora i vremena posve}ivalo dobrovoqcima pokazuje i ~iwenica da se istori~ari jo{ uvek spore ~ak i oko broja dobrovoqaca u srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. Neki vele da ih je bilo 100.000, drugi prihvataju cifru od 60.000, tre}i je smawuju na 50.000, a Udruèwe ratnih dobrovoqaca, wihovih potomaka i po{tovalaca u Beogradu skromno priznaje da ih je bilo tek koju stotinu preko 42.000; i sve to dok vrlo uverqiva istraìvawa Ilije Petrovi}a pomiwu cifru od najmawe 207.000 dobrovoqaca sa svih strana. Po svojoj izri~itoj èqi, dobrovoqci su uvek bili u prvim borbenim redovima i tamo gde je bilo najteè. Kada su drugi zastajali, ili je neprijateq bio brojniji i nadmo}niji, javqali su se dobrovoqci. Ne {tede}i svoje ìvote, sa velikim odu{evqewem ulazili su u svaku bitku, jer su znali da }e porazom Turske (u Balkanskom ratu) i Austrougarske (u Velikom ratu) vekovni san Srba i ve}ine Ju`nih Slovena o ujediwewu postati stvarnost. Na samrtnom ~asu mnogima od wih posledwe re~i bile su posve}ene Otaxbini i Majci Srbiji, jednako kao i u trenucima dok su se iz nekog od zarobqeni~kih logora u Rusiji obra}ali Miloj Majci Srbiji s molbom da ih primi u podanstvo i u srpsku vojsku. Krajem XIX veka Nema~ka stvara dràvni program ~iji je osnovni ciq bio da se preko Austrougarske i Balkana krene u ekonomski i politi~ki prodor prema Bliskom i Sredwem istoku, novim sferama uticaja i mogu}im kolonijama. Tada dolazi do stvarawa Trojnog saveza (vojnog sporazuma Centralnih sila) na ~elu sa Nema~kom, ~ime je po~ela da se uobli~ava podela sveta na vojnopoliti~ke blokove. Velike sile se ubrzano naoruàvaju, a nema~ki vojni stratezi pripremaju planove za vojne operacije protiv Rusije i Srbije. Srbiju je trebalo pokoriti i silom oru`ja re{iti isto~no pitawe, ~ime bi se ugu{io buntovni duh Sr ba u Austrougarskoj i onemogu}ilo toliko èqeno ujediwewe sa Srbijom. Kao neposredan povod za objavu rata Srbiji Austrougarska je iskoristila atentat Gavrila Principa na nadvojvodu Ferdinanda u Sarajevu. Srbija, iscrpqena u dva prethodna balkanska
10
Ilija Petrovi}
rata, imala je 4,5 miliona stanovnika, a Austrougarska vi{e od 54 miliona(!), jaku vojnu industriju i mo}nu Nema~ku iza sebe. Ipak, Srbija je smogla snage da 1914. godine u bitkama na Ceru, Drini i Kolubari izvojuje tri veli~anstvene pobede i dva puta iz zemqe protera sve neprijateqske vojnike. Tek kad su Austrougarskoj pritekli u pomo} Nemci i Bugari, srpska vojska i narod bili su primorani da se u zimskim uslovima, pred petostruko brojnijim snagama, zapute u bezizgledno povla~ewe preko Crne Gore i Albanije. Od 707.000 mobilisanih vojnika (od po~etka rata do sredine oktobra 1915), posle brojnih bitaka, epidemije tifusa, gladi i hladno}e koje su ih pratile pri povla~ewu kroz neprijateqske albanske vrleti, na Krf je stiglo jedva 130.000 vojnika. Srbija je bila pokorena, a svetska {tampa je tih dana pisala o propasti Srbije i nestanku wene vojske. Veliki gubici u qudstvu primorali su srpsku Vladu da otpo~ne rad na prikupqawu dobrovoqaca me|u na{im iseqenicima u Americi, Kanadi, Australiji, a naro~ito me|u zarobqenim austrougarskim vojnicima u Rusiji, pre svega Srbima. U na{im arhivama sa~uvano je vi{e desetina hiqada pojedina~nih i grupnih molbi Srba, koji su se listom predavali Rusima kako bi bili primqeni u dobrovoqa~ke jedinice i za srpske podanike. Iz brojnih zarobqeni~kih logora {irom Rusije masovno se javqaju u dobrovoqce, uprkos austrougarskim pretwama da }e im imawa biti oduzeta, porodice ka`wene, ostavqene bez hrane i sredstava za ìvot, a oni, dobrovoqci, streqani. Kad je Rusija kona~no dozvolila osnivawe dobrovoqa~kih jedinica, u Odesi je obrazovan centar za prikupqawe dobrovoqaca. Istovremeno, ruska vlada preuzela je i brigu o naoruàvawu, opremawu i snabdevawu budu}ih srpskih dobrovoqaca. Sredinom jeseni 1915. formiran je Srpski dobrovoqa~ki odred, a 16/29. aprila 1916. godine i Prva srpska dobrovoqa~ka divizija sa blizu 10.000 vojnika. Wihov broj svakodnevno je rastao, tako da je pred polazak na front u Dobruxi divizija imala blizu 20.000 boraca. Najvi{e ih je bilo iz Vojvodine Srpske - 6255, Bosne i Hercegovine - 6.177, Like, Korduna, Banije i Slavonije - 5.263, dok su ostali bili iz drugih srpskih krajeva. Divizija je imala dve brigade i brd ski artiqerijski divizion, a svaka brigada po dva puka. Po naci onalnom sastavu bila je to prava srpska divizija sa tek kojim procentom vojnika drugih nacionalnosti. (Pretpostavqa se da bi broj dobrovoqaca bio mnogo ve}i da Hrvati - frankovci i Ante Trumbi}, predsednik Jugoslavenskog odbora u Londonu, nisu svim silama radili na razbijawu srpskog dobrovoqa~kog pokreta u Rusiji). Srpski dobrovoqci dobili su nove ruske uni-
11
forme i oru`je, no {ajka~a na glavi davala je ovim jedinicama jasno nacionalno obele`je. Rusi tada nisu imali dovoqno oru`ja i artiqerije ni za svoje jedinice, tako da su dobrovoqci dobili stare pu {ke bez {arèra i mitraqeze bez {titnika, {to je u kasnijim borbama na Dobruxi protiv bugarskih jedinica, opremqenih najsavremenijim naoruàwem i sna`nom artiqerijom, bio uzrok velikih srpskih gubitaka. Krajem avgusta i prvih dana septembra 1916. godine u borbama na Dobruxi (kod Dobri~a, Amza~e i Kokarxe), Divizija je izbacila iz stroja preko 15.000 neprijateqskih vojnika. No, zbog toga {to su bili slabo naoruàni, ali i zbog toga {to su na jednom svom krilu imali nedovoqno aktivne i borbeno nespremne rumunske jedinice, srpski dobrovoqci imali su blizu 9.000 vojnika izba~enih iz stroja, od toga blizu 2.000 poginulih i nestalih. Za juna{tvo izkazano u Dobruxi, dobrovoqce odu{evqeno pozdravqaju kraq Petar I, ruski car Nikolaj II i rumunski kraq. Divizija je tri puta bila pohvaqena, a wenim borcima dodeqeno je 2.418 odlikovawa. Ruski pe{adijski general (i vojni istori~ar) Andrej Medardovi~ Zajon~kovski (1862-1926), komandant dobruxanske vojske, tada je rekao da nikad nisam ~uo ni video da se neko bori tako hrabro kao {to to ~ine Srbi. Bio je to vaskrs srpske vojske. Svetska javnost, vojni stru~waci i politi~ari pi{u hvalospeve o wenim podvizima, dok Ma|ari i Nemci ne mogu da sakriju iznena|ewe i qutwu. Da bi se sa~uvali od napada sa le|a, Nemci i Bugari sa Solunskog fronta povla~e skoro 100.000 vojnika, {to je znatno olak{alo poziciju srpskoj vojsci koja je posle oporavka na Krfu preba~ena na Solunski front. A petnaestak meseci kasnije, srpske dobrovoqa~ke jedinice iz Odese zaputile su se ka Solunu; nakon pet meseci napornog i neizvesnog putovawa brodovima (jedna grupa preko Arhangelska, Vladivostoka, [angaja, Singapura i Port Saida, a druga preko Severnog mora, Francuske i Italije), stigle su na odredi{te. Posle kra}eg odmora i reorganizacije, zajedno sa dobrovoqcima iz Amerike i jednom brigadom Vardarske divizije, u{le su, najve}im delom, u sa stav Jugoslovenske divizije, ukupne ja~ine oko 22.000 qudi. Kad je data naredba za proboj Solunskog fronta, srpski dobrovoqci razbili su utvr|ene bugarske poloàje i otvorili put ka oslobo|ewu Srbije; za hrabrost iskazanu na ovom rati{tu, dobrovoqcima je dodeqeno 3.794 visokih priznawa. U~e{}em dobrovoqaca u sastavu srpske vojske obezbe|en je i pravni osnov za wen prelazak preko Drine, Save i Dunava i napre-
12
Ilija Petrovi}
dovawe do linije Or{ava-Mehadija-Karansebe{-Lugo{-Arad (na istoku), Mori{em do Segedina-Baja-Pe~uj-Bar~ (na severu), kao i za stvara we budu}e zajedni~ke dràve - Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Podaci o dobrovoqcima, wihovom doprinosu ratnoj pobedi i heroizmu, bili su malo poznati u na{oj istoriografiji i dugo potiskivani iz ideolo{kih razloga. Iz naj~istijih patriotskih pobuda oni su dobrovoqno pristupali srpskoj vojsci, èle}i samo da oslobode svoju zemqu i sa we isteraju neprijateqe. Danas se sa ponosom moèmo se}ati wihovog juna{tva i diviti se hrabrosti koju su pokazali u svim bitkama. Najzna~ajnije svetske li~nosti veli~ale su srpsku vojsku i srpski narod za ono {to su izdràli u tih skoro ~etiri i po godina rata. Predsednik gr~ke vlade Venizelos po stupawu Gr~ke u rat (1917) rekao je svojim vojnicima: Od vas traìmo da sledite primer srpskog vojnika koji je nadma{io slavu stare Sparte. Biti ve}i od anti~kih junaka i u}i u legendu, privilegija je malog broja naroda, ali je i amanet koji se ne sme nikad izneveriti. Velik broj dobrovoqaca u ratovima u Srpskoj Krajini i Srpskoj bili su upravo potomci ovih junaka iz Prvog svetskog rata. Malo je poznato, a neki to i namerno pre}utkuju, da je iz Vojvodine Srpske u sastavu Prve srpske dobrovoqa~ke divizije (dok je ratovala na Dobruxi!) bilo blizu 6.500 dobrovoqaca, a iz Novog Sada skoro hiqadu; iz prekomorskih zemaqa stiglo ih je na Solunski front pribli`no petsto, a na samom po~etku rata jedan neodre|eno visok broj mladih qudi pre{ao je preko Save i Dunava i dobrovoqno se prikqu~io srpskoj vojsci. Ove ~iwenice obavezuju nas, a svojim delom srpski dobrovoqci to i zasluùju, da ih se u svakoj prilici se}amo sa du`nim po{tovawem i nastavimo da negujemo sve one duhovne vrednosti iz nacionalne pro{losti kojima su se i oni nadahwivali. Iako sa~iwena od devet kra}ih ili duìh tekstova pisanih raznim povodima, kwiga Ilije Petrovi}a o srpskim dobrovoqcima sa svih strana nudi nam dovoqno {irok pregled srpskog dobrovoqa~kog pokreta tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918. Iz datih tekstova, ~ije su teme jasno ome|ene i cifre u wima dokumentovano predstavqane, svaki iole pa`qiviji i strpqiviji îtalac lako moè pratiti Petrovi}eve zakqu~ke o brojnosti i poreklu srpskih dobrovoqaca, a preko pojedinih wegovih iskaza spozna}e kakva je sudbina te iste dobrovoqce snalazila u raznim vremenima. Pavle Stanojevi} Novi Sad, marta 2005.
SRPSKI DOBROVOQCI U BALKANSKIM RATOVIMA 1912-1913

Podaci u zvani~nom opticaju. Srpskom dobrovoqa~kom pokretu tokom balkanskih ratova malo je posve}ivano pa`we, zbog ~ega se podaci o broju dobrovoqaca i u srpskoj i u crno gorskoj vojsci sre}u tek uzgredno. Tako, na primer, istori~ar Vladimir ]orovi} i ne pomiwe dobrovoqce u balkanskim ratovima, a vojni istori~ar Mitar \uri{i} zaustavqa se na svega dva uop{tena zapaàwa. Iz prvog, koje se ti~e dobrovoqaca u Ju`noj Srbiji, odnosno Ma}edoniji, ne moè se ni naslutiti koliko se ustani~kih ~eta prikqu~ilo srpskoj vojsci, niti se vidi koliko je ustanika bilo: Nekoliko desetina hiqada makedonskih dobrovoqaca u turskoj pozadini pomagale su operacije srpske, bugarske i gr~ke vojske i time doprinosile sopstvenom oslobo|ewu. Samo Makedonsko-odrinsko opol~ewe, koje se borilo u Trakiji, brojalo je vi{e od 14000 qudi. Ono drugo, koje govori o dobrovoqcima u srpskoj i crnogorskoj vojsci, potpuno je obezvre|uju}e: U srpskoj i crnogorskoj vojsci tako|e se borilo na stotine dobrovoqaca iz jugoslovenskih krajeva pod Austro-Ugarskom(1, 459). O dobrovoqcima u sastavu srpske vojske govori i ruska sovjet ska Istori goslavii , pomiwu}i da je u tada{woj Ju`noj Srbiji, docnije nazvanoj Makedonija, dejstvovalo nekoliko desetina odreda, koji su napadali (..) na tursku vojsku, kidali joj saobra}ajnice i veze, izvodili diverzije. êtni~ki odredi zarobqavali su slabije turske posade i uz podr{ku mesnog stanovni{tva osloba|ali od turske vlasti mnoga sela i gradove. Tako je oslobo|en strumi~ki kraj, isto kao i gradovi Kuku{, Lerin, Kratovo, Kru{evo, [tip, a pojedini odredi pomogli su srpskoj armiji u bojevima kod Kumanova, Skopqa, Velesa, Prilepa, Bitoqa i na drugim mestima(2, 642-643). Uz ideolo{ku podvalu kojom se Srbi iz Vasojevi}a progla{avaju Crnogorcima (po{to je veliki deo Vasojevi}a prikqu~en Crnoj Gori tek posle Prvog balkanskog rata), Vojna enciklopedija nazna~uje da se na vest o ratu protiv Turske i 1913. protiv Bugarske, u Srbiju po~iwu (..) prebacivati dobrovoqci iz mnogih jugoslovenskih zemaqa, a u crnogorskoj vojsci formira se 1912. Dowovasojevi}ka brigada (od Crnogoraca iz jo{ neo slobo|ene Vasojevi}ke nahije) a u Primorskom odredu samostalni dobrovoqa~ki bataqon od oko 500 qudi, ve}inom Bokeqa(3, kwiga 2, 496). Uporede li se podaci o ukupnom qudstvu sa kojim je crno-
14
Ilija Petrovi}
gorska vojska u{la u Prvi balkanski rat, (35.600 - 4, 176 i 33.000 3, kwiga 1, 450), naro~ito oni koji se odnose na ja~inu Isto~nog odreda (12.600 u 4, 176, odnosno 10.000 u 3, kwiga 1, 450), proizilazi da se u Dowovasojevi}koj brigadi, ~ije je formirawe imalo da se izvr{i posle oslobo|ewa Berana(3, kwiga 1, 450), nalazilo 2.600 dobrovoqaca. Dimitrije \or|evi} pi{e o dobrovoqcima tek usputno, uz napomene da je iz balkanskih ratova... iznikla uve}ana i osnaèna Srbija, da su vesti o balkanskim pobedama 1912. proslavqene (..) {irom Bosne i Hercegovine, i da su se u srpsku vojsku javqali (...) dobrovoqci iz mnogih jugoslovenskih pokrajina(5, 196). Uzgredno pi{e o dobrovoqcima i Adam Sto{i}, ali se ne moè mimoi}i podatak iz biografije Milunke Savi} da se ona javqa kao dobrovoqac Milun u Prvi balkanski rat, pored 26.000 drugih mladi}a - dobrovoqaca iz Kraqevine Srbije(6, 559). U tekstu koji se odnosi na balkanske ratove a pisanom za Istoriju Jugoslavije(7, 341-344), Vladimir Dedijer tako|e ne pomiwe dobrovoqce, a Vojvoda Vuk, potpukovnik Vojin Popovi}, sredinom 1915. godine, pi{e svojoj Vrhovnoj komandi da u minulim ratovima ~etni~ki i dobrovoqa~ki odredi nisu dali one rezultate, koji su od wih i{~ekivani. On jo{ dodaje da su za rat 1912. godine formirana (..) ~etiri odreda ~etnika od kojih su se tri rasturili odmah posle prvih borbi (mo`da i zbog wihove masovne pogibije - IP), dok je za rat 1913. godine oformqena Dobrovoqa~ka brigada od {est bataqona ~ije su ~ete brojale najmawe 150 qudi i koja je na dan demobilizacije jedva brojala 1000 qudi(8, dok. 24, 36). Pisawe Vojvode Vuka po mnogo ~emu je neobi~no, ~ak i ~udno, utoliko pre {to je on ~etovao i pre balkanskih ratova, a komandovao je ~etni~kim i dobrovoqa~kim odredima i u balkanskim ratovima i u Svetskom ratu. Ako je ve} bio nezadovoqan vredno{}u ~etni{tva i dobrovoqa{tva u minulim ratovima, moramo se zapitati zbog ~ega se i u Svetskom ratu sav posvetio dobrovoqcima i wihovom ratu. On ~ak i ne kaè koliko je dobrovoqaca u tim bataqonima bilo, da li je iko od wih poginuo i da li su dobrovoqa~ki bataqoni u me|uvremenu uop{te popuwavani, tako|e dobrovoqcima. A kad su bataqoni formirani moralo je u wima biti izme|u 3.600 i 4.000 qudi. Najve}i broj podataka o srpskim dobrovoqcima sadràn je u monografiji o Srbiji i Crnoj Gori u balkanskim ratovima 1912-1913. godine(4). Nave{}emo ih redom kojim su dati u kwizi, s neophodnom napomenom da se radi o sporadi~nom pomiwawu dobrovoqa~kih formacija i dobrovoqa ~kih grupa i da se uz svaki nazna~eni broj dobrovoqaca mora dodati re~ najmawe:
15
1. Srpska vojska brojala je u vreme mira oko 20.000 qudi, a s puno uspeha mobilisano je jo{ oko 336.000 qudi. Pored pozvanih obveznika, do{lo je i oko 25.000 neraspore|enih, odnosno prekobrojnih, koji su zahtevali da ih rasporede u ratne jedinice; 2. Mobilizacija turske vojske bila je oteàna i zbog toga {to su ~ete srpskih ma}edonskih dobrovoqaca svojim akcijama paralisale i uznemiravale tursku pozadinu, prisiqavaju}i turske vojne obveznike da ostaju po svojim selima radi odbrane(4, 46. i 164); 3. Iz bojazni da pre po~etka vojnih operacija Turska ne prihvati srpske zahteve i tako izbegne rat, Lapski ~etni~ki odred pod komandom kapetana Voje Tankosi}a ve} 15. oktobra, pre objave rata, bez znawa armijske komande, pod borbom je pre{ao granicu sa namerom da tako izazove sukob ve}ih razmera, a time i rat(4, 52). Ovaj odred bio je sastavqen od dobrovoqaca, a wegovo brojno stawe nepoznato je; on nije bio jedini, jer se u kwizi pomiwe jo{ i Gwilanski odred(4, 56); 4. U borbama kod Kumanova u~estvovale su i ~ete srpskih ma}edonskih dobrovoqaca, neodre|enog brojnog stawa(4, 71-73), a u bitoqskoj operaciji, uz 4. kowi~ki puk vi{e puta se pojavquju ma}edonski dobrovoqci(4, 96. i 120-121). U ki~evskom boju, 4. novembra, ova ~eta ma}edonskih dobrovoqaca pretrpela je osetne gubitke(4, 100). To je zona koja je posle rata pripala Srbiji, zbog ~ega se ovi dobrovoqci moraju smatrati srpskim; 5. ête srpskih ma}edonskih dobrovoqaca napale su na jedan turski bataqon iz Ohrida i onemogu}ile ga da se prikqu~i svom puku. Dejstvuju}i u ulozi prethodnica ili u sastavu jedinica savezni~ke vojske, ovi dobrovoqci u~estvovali su u osloba|awu Kumanova, Bitoqa, Soluna, Jedrena i drugih gradova(4, 164); 6. Srpske ustani~ke ~ete pre{le su granicu i prodrle u Ra{ku. U ~etama ima oko 5000 ustanika. Oni }e pomo}i ustanak tamo{weg srpskog stanovni{tva i uhvatiti vezu sa isto~nom crnogorskom vojskom(9, 1/14. oktobar 1912); 7. Iz redova |a~ke i studentske omladine (iz srpskih krajeva pod austrijskom i ugarskom okupacijom - IP), uprkos zabrani austrougarskih vlasti, stotine dobrovoqaca stupilo je i borilo se u srpskoj vojsci, dok su u crnogorskoj vojsci imali svoj poseban bataqon od preko 500 qudi, koji je uzeo vidnog u~e{}a u borbama oko Skadra(4, 164). Po prilici, radi se o Primorskom odredu, u kome se polovinom oktobra na{ao i bataqon od oko 500 srpskih dobrovoqaca sa strane. Najvi{e ih je bilo iz Boke Kotorske(4, 184); 8. Na zbornim mestima crnogorske vojske javilo se oko 4.500 mladi}a bez vojne obaveze i staraca u poodmaklim godinama. U Prekotarski odred (u sastavu Isto~nog odreda) ukqu~en je i je-
16
Ilija Petrovi}
dan dobrovoqa~ki bataqon, formiran od ustanika s desne obale Tare, kao i {est ustani~kih bataqona iz rejona Berana, pod komandom vojvode Laki}a Vojvodi}a, sa oko 2.600 boraca(4, 176); 9. Crnogorcima je pristiglo jo{ oko 4.500 dobrovoqaca iz ju goslovenskih krajeva pod Austro-Ugarskom i crnogorskih repatriraca iz Amerike i Australije(4, 177-178), a ni po ~emu se ne moè zakqu~ivati koliko je bilo jednih a koliko drugih; 10. Jo{ pre ulaska Srbije u rat, 11. oktobra, crnogorski Isto~ni odred se zadrào u Bijelom Poqu dva dana da bi organizovao vlast... (i) prikupqawe dobrovoqaca. Okupqeno je oko 400 dobrovoqaca, posle ~ega se krenulo ka Beranama. Do tada su ovaj grad... uspe{no blokirali dobrovoqa~ki vasojevi}ki bataqoni(4, 189). Ne zna se ta~no koliko je tih bataqona bilo; 11. Berane je oslobo|eno 16. oktobra, posle ~ega je od 3.200 vasojevi}kih dobrovoqaca formirana Beranska brigada, za ~ijeg je komandanta postavqen Avro Cemovi}, kome je kraq podario ~in brigadira(4, 190); 12. Posle oslobo|ewa Bijelog Poqa formirani su dobrovoqa~ki bataqoni Pro{}anski i Brzavski, ovaj drugi sa oko 300 qudi. Uo~i napada na Pqevqa, krajem oktobra, u okolini Bobova i Ogra|enice prikupqeno je oko 600 dobrovoqaca(4, 194); 13. Do 23. oktobra, Poqski bataqon Kola{inske brigade, kao posada Bijelog Poqa, organizovao je tri dobrovoqa~ka bataqona. Ve} narednog dana ovi bataqoni nastavili su ~i{}ewe Pe{teri, da bi se 28. oktobra vratili u Bijelo Poqe, oja~ani novoformiranim Pe~orsko-pe{terskim dobrovoqa~kim bataqonom(4, 195); 14. U napadu na Skadar (31. marta 1913), jedan bataqon dobrovoqaca iz svih jedinica Primorskog odreda, ~ak i iz artiqerije, bombama (je) otvorio prolaze u ì~anim preprekama, kojima se pribliìo koriste}i pokretne zaklone od buradi i ko{ara napuwenih tucanikom. Taj jedinstveni bataqon je sa~iwavalo 150 staraca, a on se, dok je prepreka probijena, gotovo prosuo(4, 213). Koliko je dobrovoqaca bilo. Samo iz {turih podataka koje smo mi ovde preuzeli (ta~ke 1-7), lako je zakqu~iti da se tokom Prvog balkanskog rata u srpskoj vojsci moralo na}i pribli`no 50.000 dobrovoqaca. Bilo ih je, ipak, mnogo vi{e. Jer, i strani dopisnici izve{tavali su o nevi|enom odu{evqewu za rat, dubokom patriotizmu i svesti o velikoj du`nosti srpskog naroda. Jedan od wih pisao je da radnici-pe~albari koji su nedeqama ìveli samo od hleba i luka, nisu ~ekali isplatu, ve} su odmah po{li na zbori{te, a drugi da je vide}i ovaj duboki patriotizam i svetu vatru koja je buknula u sva~ijoj du{i... postao svestan
17
neminovnosti pobede balkanskih naroda(4, 42). Dobrovoqaca je bilo toliko da je na samoj sredini oktobra, barem za javnost, obustavqeno svako wihovo primawe; srpska Vrhovna komanda ~ak je obznanila da joj dobrovoqci vi{e nisu potrebni i da svako ko krene na put ~ini to na svoju {tetu(9, 1/14. oktobar 1912). Monografija o balkanskim ratovima saop{tava da se u mirnodopskom sastavu srpske vojske nalazilo 20.000 vojnika, da je mobilisano jo{ oko 335.000 qudi i da je na zborna mesta do{lo oko 20.000 prekobrojnih. (Milorad Radovi}, ~ovek koji se vojnom istorijom bavio kao predava~ na Vojnoj akademiji, ovu posledwu cifru pove}ava na 26.000 , sugeri{u}i time dve mogu}nosti: ili je ukupno brojno stawe srpske vojske na po~etku ratnih operacija iznosilo 361.000 qudi, ili je, uz 20.000 vojnika iz kadra i 26.000 prekobrojnih, pod zastavu stiglo jo{ oko 309.000 vojnih obveznika. Ova posledwa cifra mogla bi biti najrealnija, budu}i da je ona u skladu s vojnom doktrinom po kojoj jedna zemqa, kad ulazi u rat, moè mobilisati oko jedne desetine svog stanovni{tva; a Srbija je tada imala oko 2,945.000 stanovnika. No, po{to se ~ini da je prekobrojnih pukova bilo ne{to vi{e, ~ak devet, jer zna se da je pretposledweg dana Bregalni~ke bitke, 7. jula 1913. godine, poginuo major Qubomir J. Pavlovi}, komandant bataqona u Devetom prekobrojnom puku, onda bi broj dobrovoqaca, odnosno prekobrojnih, trebalo pove}ati za jo{ oko 14.000. Ako bi se za isto toliko smawio ukupan broj mobilisanih vojnih obveznika, to bi zna~ilo da je Srbija u Prvi balkanski rat mobilisala okruglo deset procenata svojih ìteqa: u apsolutnom broju, to bi iznosilo 295.000 vojnika). Vojna enciklopedija pi{e da je u srpsku vojsku mobilisano oko 356.000 vojnika, me|u wima i 20.000 prekobrojnih, odnosno dobrovoqaca(3, kwiga 1, 449), {to zna~i da se u srpskoj vojsci na dan mobilizacije na{lo: 20.000 vojnika iz mirnodopskog sastava, oko 315.000 mobilisanih vojnih obveznika i 20.000 prekobrojnih. Na drugoj strani, kad Vl. ]orovi} kaè da je Srbija digla 402.200 qudi za rat(10, 199), to ni po ~emu ne moè biti slu~ajno. On je do svoje cifre do{ao u vremenu bliskom doga|awima na koja se odnosi, zbog ~ega ne bi trebalo da se dovodi u sumwu. Moè se samo postaviti pitawe da li on pod dizawem qudi podrazumeva ukupan broj mobilisanih, ili pri tome misli na ukupno qudstvo koje se na{lo u ratu. Monografija o balkanskim ratovima pomiwe na jednom mestu(4, 164) da je u Srbiji mobilisano (..) preko 400.000 qudi, {to je samo potvrda ]orovi}eve cifre, ali i na{eg uverewa da se pojmovi mobilizacija i dizawe ne precizno koriste.
18
Ilija Petrovi}
Podatke o preko 400.000 qudi, odnosno 402.200 qudi za rat, utvr|ivali su vojni stru~waci, na osnovu vojne doku menta cije, tako da oni ne bi smeli biti sporni. Otud, razlika izme|u broja onih koji su u~estvovali u balkanskim ratovima (402.200) i broja onih koji su mobilisani kao vojni obveznici (oko 335.000) moè se odnositi samo na dobrovoqce (67.200 boraca). Zaista, dobrovoqaca je moralo biti najmawe toliko: cifri od oko 25.000 prekobrojnih treba dodati i oko 25.000 dobrovoqaca sa strane, za koje Mihailo Polit-Desan~i} kaè da su pro{li kroz Novi Sad po~etkom Balkanskog rata. Svakako, u toj velikoj grupi nalazilo se i oko dve hiqade dobrovoqaca prispelih iz Amerike, koje pomiwe Bogumil Hrabak. U dobrovoqa~ki krug treba ukqu~iti i onih 5.000 ustanika (usta{a) iz ta~ke 6, koji su prodrli u Novopazarski sanxak, odnosno u Ra{ku, kao i brojne ~ete srpskih ma}edonskih dobrovoqaca, neodre|enog brojnog stawa. Ovde spada i ve}i broj ~etni~kih odreda koji su se u ratu na{li na samom wegovom po~etku i u ~ijem je sastavu moralo biti ne mawe od 1.000 starih dobrovoqaca. Vaqalo bi pretpostaviti da je velik broj dobrovoqaca poticao i iz srpskih prekodrinskih krajeva; nema podataka koliko ih se sa te strane na{lo u srpskoj vojsci, isto kao {to se nigde, osim u Gwilanskom odredu, ne pomiwu ustanici iz Prave Srbije, odnosno sa Kosova i Metohije. Za po~etak Drugog balkanskog rata oformqena je Dobrovoqa~ka brigada, u kojoj se nalazilo barem 3.600 dobrovoqaca ({est bataqona sa po ~etiri ~ete od po najmawe 150 qudi). Sve to kazuje da je u srpskoj vojsci moralo biti ne mawe od 67.200 dobrovoqaca, {to prekobrojnih, {to ustanika, {to ~etnika, {to dobrovoqaca sa strane. I do ukupnog broja dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci skoro da je nemogu}e do}i. Samo se posrednim putem, uz ra~unicu da je jedan bataqon brojao izme|u 500 i 600 qudi, moè zakqu~iti da ih je bilo ne mawe od 29.800, a mo`da i koju hiqadu vi{e. U tom ~asnom skupu nalaze se: a. veliki broj mladi}a bez vojne obaveze i staraca u poodmaklim godinama, {to je tokom prvih mobilizacijskih dana predstavqalo oko 4.500 du{a; b. 500 |aka i studenata iz srpskih krajeva pod Austrougarskom, svrstanih u Primorski odred; v. 2.600 dobrovoqaca u Isto~nom odredu, ukqu~uju}i ovde i 500 dobrovoqaca u Prekotarskom bataqonu; g. 400 dobrovoqaca skupqenih pre uzimawa Berana; d. 3.200 dobrovoqaca u Beranskoj brigadi; |. 2.000 dobrovoqaca u Bjelopoqskom, Pro{}anskom i Brzavskom bataqonu;
19
e. 600 dobrovoqaca iz okoline Pqevaqa; `. 1.500 dobrovoqaca u tri bataqona iz okoline Kola{ina; z. 500 dobrovoqaca u Pe{terskom bataqonu; i. 500 dobrovoqaca u Plavskogusiwskom bataqonu; j. pribli`no 11.000 dobrovoqaca prispelih iz Amerike i 2.500 iz Male Azije, Carigrada, Egipta i Ju`ne Afrike. Naàlost, jedan neodre|eno velik broj èna, sestara, majki i k}eri crnogorskih ratnika ne nalazi se na ovom spisku, iako su one u crnogorskoj vojsci bile jedina komora i, vrlo ~esto, jedina sanitetska pomo}; wihovim su trudom mnogi rawenici previje ni jo{ u toku neke od bitaka, izvu~eni sa boji{ta i, samo zahvaquju}i tome, ostali u ìvotu. Prema svemu re~enom, u balkanskim ratovima borilo se najmawe 97.000 srpskih dobrovoqaca: najmawe 29.800 u crnogorskoj i najmawe 67.200 u srpskoj vojsci. U ukupan broj dobrovoqaca treba uvrstiti i oko 700 lekara i drugih medicinskih stru~waka sa strane koji su u balkanskim ratovima, na poziv Srpskog Crvenog krsta ili samoinicijativno, le~ili srpske rawenike iz obeju vojsaka. To zna~i, da se tokom balkanskih ratova na srpskoj strani nalazilo ne mawe od 97.700 dobrovoqaca. Uop{teno govore}i, dobrovoqcima-medicinarima malo je pa`we posve}eno u srpskoj istorijskoj nauci. Na ovom mestu dovoqno je re}i da broj ~lanova stranih medicinskih misija nije bio bezna~ajan. Tako, na primer, beogradska Politika s po~etka decembra 1912. godine daje informaciju da je kraq Petar odlikovao 172 lekara sa strane ordenima raznih vrsta i stepena; wihova imena nisu sa~uvana. Me|utim, iz pojedina~nih Politikinih vesti mogli smo saznati da, uglavnom, le kari nikad nisu dolazili sami. Moè se, na primer, u~initi da je dr Stanislav Tobija{evski, docent Poliklini~kog centra u Pragu, do{ao u Srbiju sam; te{ko je poverovati da uz wega nije stigla i neka mawa ili ve}a grupa saradnika, jer, istovremeno, sa istog instituta poslato je u Crnu Goru pedeset lekara i medicinara. Ili, stigao je iz Rusije dr Aksentije Hristiforovi~ Babasejnov sa sedamdeset sedam ~lanova misije, dr Sigel Majer iz Holandije sa {esnaest lekara i bolni~ara; dr Aleksej Teren~enko iz Rusije sa dvadeset pet pomo}nika i osam bolni~arki; dr Duglas iz Engleske sa osamnaest pomo}nika; sanitetski kapetan dr Karata iz Engleske sa dvadeset ~etiri vojnika-bolni~ara; dr Pajevski iz Rusije sa dvadeset ~lanova Ruskog Crvenog krsta; i tako daqe. To zna~i da sa jednim lekarom dolazi ve}i broj saradnika, bilo medicinskog, bilo tehni~kog osobqa, zbog ~ega i zakqu~ujemo da je u balkanskim ratovima moralo biti najmawe sedamsto takvih dobrovoqaca(11, 410).
20
Ilija Petrovi}
Literatura
1 Enciklopedija Jugoslavije, knjiga 1, drugo izdanje, Beograd 1980; 2 Istori goslavii I tom, pod redakciey . V. Bromle, I. S. Dostjn, V. G. Karaseva, S. A. Nikitina, Moskva 1963; 3 Vojna enciklopedija 1-10, drugo izdanje, Beograd 1970-1975; 4 Borislav Ratkovi}, Mitar \uri{i}, Savo Skoko, Srbija i Crna Gora u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd 1972; 5 Dimitrije \or|evi}, Na po~etku razdobqa ratova, Istorija srpskog naroda VI-1, Beograd 1983; 6 Adam Sto{i}, Veliki dani Srbije 1914-1918, Beograd 1994; 7 Ivan Boì}, Sima ]irkovi}, Milorad Ekme~i}, Vladimir Dedijer, Istorija Jugoslavije, Beograd 1972; 8 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika, Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front, Zbornik dokumenata, priredio Nikola Popovi}, Beograd 1980; 9 Srbobran, Glasnik Srpske narodne samostalne stranke, Zagreb; 10 Vladimir ]orovi}, Istorija Srba, Tre}i deo, Beograd 1989; 11 Politika, Beograd.
*****Izgovoreno na Me|unarodnom nau~nom skupu Prvi balkanski rat - iskustva i pouke, odrànom 14. i 15. oktobra 1997. godine u Beogradu, u Domu Vojske; zbornik radova sa tog skupa nije objavqen, a sasvim je izvesno da organizatoru tog skupa, Udruèwu ratnika 1912-1920. godine, wihovih potomaka i po{tovalaca, i nije premnogo stalo do te sitnice.
SRPSKI DOBROVOQCI IZ ISEQENI[TVA U OSLOBODILA^KIM RATOVIMA 1912-1918

Srpsko iseqeni{tvo. Mada bi se povr{nom ~itaocu mogao u~initi nekorisnim bilo kakav razgovor o broju srpskih doseqenika na ameri~ki kontinent, posebno u Sjediwene Ameri~ke Dràve, to je pitawe od izuzetnog zna~aja za utvr|ivawe ukupnog broja srpskih dobrovoqaca u oslobodila~kim ratovima Srbije i Crne Gore od 1912. do 1918. godine i za razumevawe dobrovoqa~kog pitawa u celini. S razlogom su skoro svi hrvatski autori govorili samo o ukupnom broju svih iseqenika iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i srpskih krajeva pod Austrougarskom, isto kao {to su se srpski autori stalno trudili da umawe broj iseqenih Srba. I jednima i drugima bio je ciq, mada iz sasvim druk~ijih pobuda, da se zaba{uri broj dobrovoqaca koji se pojavio u srpskoj i crnogorskoj vojsci. Hrvatska i slovena~ka strana, znaju}i da je iz wihovih redova oti{lo u rat zanemarqivo malo dobrovoqaca, i procentualno i u apsolutnom broju, nastojale su da ciframa o jugoslovenskim dobrovoqcima fasciniraju saveznike i da preko wih iskaù svoj navodni golemi doprinos savezni~koj pobedi nad Austrougarskom. Na srpskoj strani, i tokom rata i kasnije, naro~ito u vreme jugoslovenstva, ukupan broj dobrovoqaca svo|en je na uglavnom bezna~ajan nivo, jer nije bilo uputno isticati wihovu vojni~ku ulogu u srpskom ratnom pohodu od 1912. do 1918. godine, naro~ito ne u proboju Solunskog fronta. Najjednostavniji na~in da se do|e do jedne usmerene ravnoteè bio je da se, koliko god se to moè, suzi srpska osnova iz koje su se regrutovali dobrovoqci. A bio je u pitawu ~itav jedan narod koji... luta trbuhom za kruhom po svetskim raskrsnicama i bespu}ima, i koga daleke vetrometine bacaju, kao ono biblijsko seme, na kamen ili na plodno zemqi{te(1, 7). Iseqenih Hrvata i Slovenaca bilo je mnogo, a niko, ~ak ni Slovenci i Hr vati, nisu poricali da je broj dobrovoqaca iz wihovih redova bio premalen, bezna~ajan takore}i. Ako se, sa tim u vezi, dokaè da je broj iseqenih Srba bio mali, potpuno }e biti razumqivo {to je i broj dobrovoqaca iz wihovih redova tako|e morao bio mali. Otud, kad god se pisalo o srpskim iseqenicima, sa wihovim brojem licitiralo se naniè. I{lo se od pretpostavke da svi iseqenici, a mo`da ni svaki deseti, peti ili {esti ne}e dobrovoqno krenuti na rati{te. Mo`da najlep{i primer dirigovanog pisawa o srpskim iseqenicima nalazimo kod
22
Ilija Petrovi}
Bogumila Hrabaka, koji, po{to konstatuje da je po~etkom 1916. godine u samom Wujorku ìvelo 11.000 srpskih podanika (ta~nije austrougarskih podanika koji su primili srpsku za{titu) a preko 30.000 Bosanaca prijavilo se konzulatima i drugim organima Srbije da budu pozvani pod zastavu(2, 175), izvla~i zakqu~ak da je pred Prvi svetski rat u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama ìvelo oko 40.000 Srba i 5.000 Crnogoraca. Prihvataju}i savremene jugoslovenske ideolo{ke podele, on dodaje da je tamo ìvelo i Makedonaca bar 24.000, a Muslimana srpskohrvatskog jezika do 3.000(3, 133-135). U tim zakqu~cima najneobi~ni je je {to on potpuno zaboravqa na jedan svoj raniji iskaz da je uo~i Prvog balkanskog rata bilo u Novom Svetu oko 21.000 Crnogoraca i da je to pribli`no realan broj(4, 74). O cifri od najmawe 20.000 Crnogoraca u SAD, pre balkanskih ratova, govore ameri~ki istori~ar srpskog porekla Majkl Boro Petrovi} i wegov saradnik Xoel Helpern(5), a {to se ti~e preostalih Srba, ni Hrabaku nije bilo nepoznato da ih je tada, prema nekim drugim ameri~kim izvorima, bilo skoro desetostruko vi{e. Posebnu pa`wu treba obratiti na podatak \or|a Krstono{i}a, jednog od dobrovoqaca sa samog po~etka 1915. godine, da su na{i Srbi iseqenici i ako udaqeni preko Okeana od svoje otaxbine nas na broju 20.000, mladih srpskih Sokola odazvali smo se svojoj Sokolskoj i Srpskoj du`nosti oti{li smo kao Dobrovoqci iz Amerike, i kao nacionalni borci i branioci pohitali smo da odbranimo svoju otaxbinu Majku Srbiju od varvara nema~ko austrijskog i ma|arskog naroda, u ~emu smo mi Srbi i uspeli. Podatak o 20.000 ~lanova srpske sokolske organizacije u Sjediwenim Dràvama utoliko je zna~ajniji {to je Krstono{i}ev rukopis bio na cenzuri (danas bi se reklo: recenziji) u Predsedni{tvu Ministarskog saveta Kraqevi ne Jugoslavije, koje je 7. oktobra 1931. godine, po{to su izvr{ene jezi~ke i stilske ispravke a izvesni pasusi skra}eni, dalo saglasnost da ovako ispravqen manuskript moète sada dati u {tampu; wima nije mogao proma}i suv podatak o broju srp skih sokola iz Ame rike koji su tokom ratnih godina (1914-1918) kao dobrovoqci do{li u srpsku vojsku, utoliko pre {to se on nalazi u Uvodu, pod naslovom @ivot Srba u novoj otaxbini za prvih 200. godina(6, VII). Koliko je dobrovoqaca bilo. Svaki poku{aj da se do ukupnog broja dobrovoqaca iz prekomorja do|e listawem pojedina~nih dokumenata i sabirawem cifa ra sadrànih u wima (kao {to je to najupornije ~inio Hrabak), unapred je osu|en na neuspeh. Uz napomene:
23
a. Da se kao dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa ovde ra~unaju svi srpski dobrovoqci koji su na srpsko ili crnogorsko rati{te (1912-1915) i na Solunski front (1916-1918) pristigli iz dveju Amerika, Australije, Afrike, Male Azije, iz raznih evropskih zemaqa osim onih koje su se nalazile u sastavu Austrougarske, kao i borci iz Pivkovog bataqona s italijanskog fronta (kojima je priznat dobrovoqa~ki status); b. Da se ovde ne ra~unaju dobrovoqci iz reda zarobqenih austrougarskih vojnika sa balkanskog i ruskog rati{ta tokom Svetskog rata; v. Da se najve}em delu dobrovoqaca nikada ne}e saznati imena, budu}i da oni koji su se na}i u ta~ki 1. nisu bili za pam}ewe, a oni iz ta~aka 3, 4, 5, 7. i 8. u rat su krenuli tajno, u vreme ameri~ke ratne neutralnosti; Mi predlaèmo da se u tu svrhu koristi nekoliko globalnih cifara: 1. Za vreme balkanskih ratova, Srbi iz Sjediwenih Dràva, {to ukqu~uje i Crnogorce, dali su oko 13.000(7, 170; 8, 128; 9, 286; 3, 178; 10, 332), a iz Male Azije, Carigrada, Egipta i Ju`ne Afrike oko 2.500 dobrovoqaca(11, 23); 2. U medicinskim misijama na srpskom i crnogorskom rati{tu na{lo se tokom Prvog balkanskog rata najmawe 700 osoba sa strane(12, 54); 3. Ve} jula 1914. godine, po{to je bilo izvesno da se rat ne moè izbe}i, stigla je iz Severne Amerike grupa od 150 dobrovoqaca i odmah se prikqu~ila srpskoj vojsci(13, kwiga 2. prvo izdawe, 561; 14, 219); 4. Samo nekoliko dana po izbijawu Svetskog rata, brodovima Zvezda i Evropa krenulo je iz Amerike 5.000 dobrovoqaca, delom Crnogoraca a delom Srba iz krajeva pod austrougarskom okupacijom(15, 27. jul/9. avgust 1914); 5. Od oktobra 1914. do okupacije Srbije koncem 1915. godine Srbi iz Amerike dali su oko 14.000 dobrovoqaca(7, 171; 9, 286); 6. Na Badwi dan 1916. godine la|om Brindizi doplovilo je do Medove najmawe 534 dobrovoqca, od kojih je eksploziju i potapawe la|e preìvelo bar 130 lica(16; 17; 6; 18); 7. Ne{to pre transporta iz ta~ke 6, krenula su iz Amerike jo{ dva transporta od 2.000 Crnogoraca, Hercegovaca, Bokeqa i Li~ana; oni su iskrcani u Solunu i ukqu~eni u srpske jedinice(13, kwiga 2. prvo izdawe, 561); bi}e da su to isti transporti koji se pomiwu u(13, kwiga 8. drugo izdawe, 787); 8. Tre}i kontigenat od 2.000 qudi, koji je imao da krene za Crnu Goru, zadrào se zbog pada Crne Gore, koji je tada nastupio, u Sjedi-
24
Ilija Petrovi}
wenim Dràvama i Kanadi, o~ekuju}i poziv za daqe kretawe... Po{to se, zbog politi~kih i diplomatskih motiva, nije do{lo do ostvarewa logora u Freìsu (u Francuskoj, za potrebe crnogorske vojske - IP), ovaj tre}i kontigenat Crnogoraca iz Severne Amerike angaòvao se u savezni~kim vojskama(17, 149-150; 16, 25); 9. Pojedinci i grupe stizali su i drugim putevima u Crnu Goru(13, kwiga 2. prvo izdawe, 561). 10. Krajem 1916. godine ameri~ka vlada odobrila je da se na teritoriji Sjediwenih Dràva prikupqaju dobrovoqci za srpsku vojsku, s tim da se iz tranzitnog logora u Sen Luju savezni~kim brodovima prebacuju u Evropu. Prema nepotpunim podacima, od februara 1917. godine do kraja rata, kroz prihvatni centar u Bizerti (Tunis) pro{lo je oko 9.000 dobrovoqaca(13, kwiga 2, 496; 13, kwiga 8, 787); 11. Oko 155 dobrovoqaca iz Australije, u dve grupe, stiglo je na Solunski front septembra/oktobra 1917. godine(19, dok. 197, 316; 14, 220); 12. Iz Ju`ne Amerike stigla je tek neka stotina dobrovoqaca, svakako ne mawe od 300 wih. Po dolasku u Buenos Aires, uz pomo} francuskog konzula wima su pravqeni paso{i. Konzul ih je potvr|ivao i nare|ivao svim francuskim kompanijama u Buenos Airesu da upu}uju transporte jugoslovenskih dobrovoqaca za srpsku vojsku svojim teretnim brodovima do francuske obale. Najvi{e je bilo Crnogoraca. Upu}ivali su svakim brodom od 30 do 40 wih. Kapetani brodova nisu smeli primati vi{e zbog eventualnog potapawa. I autor ove izjave upisao se u dobrovoqce u Buenos Airesu, da bi posle skoro dva meseca, 14. marta 1917. godine, sa jo{ 33 druga krenuo preko okeana brodom Ousant(20, 263); 13. Po~etkom septembra 1918. godine u malom depou u Tulonu na{la su se 763 dobrovoqca koji su ovih dana pristigli iz Amerike. Veliki deo ovih sluìo je vojsku i mole uputiti ih direktno u Solun. Srpski poslanik u Parizu Milenko Vesni} naredio je da se odatle premeste u veliki depo u Tulonu i tamo sa~ekaju nare|ewe za prebacivawe u Solun. Podatak je hitno saop{ten ministru vojnom i dobrovoqci su verovatno odmah upu}eni na front, mimo Bizerte(19, dok. 208, 331-332), tako da se wihova imena nisu mogla na}i u tamo{wim spiskovima; 14. Iz Italije stiglo je na Solunski front, u nekoliko navrata, oko 1.180 dobrovoqaca: a. 123 ~oveka oslobo|eno je u Italiji i predato srpskoj vojsci od po~etka 1916. do kraja septembra 1917. godine(21, 136); b. ukupno 433 dobrovoqca ukqu~ilo se u srpsku vojsku od oktobra 1917. do aprila 1918. godine(21, 71);
25
v. 314 dobrovoqaca otplovilo je prema Gr~koj (u Iteju) 26. septembra 1918. godine(21, 126), gde ih je po~etkom oktobra 1918. godine prispelo 310, u tri grupe(21, 126; 19, dok. 226, 363); g. jo{ 315 dobrovoqaca ~ekalo je od jula 1918. godine da im se iz No}ere Umbre odobri odlazak u srpsku vojsku, ali su pu{teni tek posle propasti Austrougarske(19, dok. 221, 350-354; 14, 222); 15. Poseban Jugoslovenski bataqon od (oko) 1.000 qudi, pod komandom Qudevita Pivka iz Maribora, obrazovan je krajem 1917. godine i u sastavu italijanske vojske borio se do kraja rata(19, dok. 223, 361; 14, 222; 13, kwiga 6, 697); 16. Iz Francuske i Egipta stiglo je do 13. marta 1918. godine ukupno 2.744 dobrovoqca(13, dok. 186, 303); 17. Ratne operacije bile su zavr{ene kad je u Solun stigla grupa od 2.000 dobrovoqaca iz Amerike, pa su upu}eni ve}inom u Boku Kotorsku(22, 16); i wihova imena ostala su van spiskova; 18. Tokom Velikog rata, na rati{tima uz srpsku vojsku, u stranim medicinskim misijama u~estvovalo je najmawe 1.500 lica(12, 85-87): sredinom leta 1915. godine, u medicinskim misijama u Srbiji delovalo je najmawe 1.200 osoba, od ~ega najvi{e u Bolnicama {kotskih èna(23; 11, 87-91); posle wihovog povla~ewa ili repatrijacije iz okupirane Srbije, dve nove bolnice poslate su u Odesu i na front u Dobruxi; sa pripadnicima Srpskog dobrovoqa~-kog korpusa ove bolnice stigle su u Solun, gde su se pridruìle drugim medicinskim misijama; 19. Izvestan broj srpskih dobrovoqaca iz Sjediwenih Dràva ratovao je na zapadnoevropskom rati{tu u sastavu ameri~ke vojske, dok je ne{to Srba iz Australije i Novog Zelanda dobrovoqno na{lo u engleskoj vojsci i s wom ratovalo na Galipoqu i drugim rati{tima. Na osnovu podataka datih u prethodnim ta~kama, nedvosmisleno se moè zakqu ~iti da je tokom oslobodila~kih ratova od 1912. do 1918. godine u srpsku i crnogorsku vojsku krenulo najmawe 58.500 dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa. Od toga, treba ra~unati da je bilo pribli`no 2.200 lica izvan prostora prethodnih dveju Jugoslavija (ukqu~uju}i ovde i medicinsko osobqe), ne vi{e od 600 Hrvata i Slovenaca, a svi ostali bili su Srbi iz svih srpskih krajeva pod austrougarskom oku pacijom i iz Crne Gore. Izuzmemo li oko 400 poginulih u medovskoj katastrofi, pribli`no 1.000 pripadnika Pivkovog bataqona, 315 zarobqenika oslobo|enih iz No}ere Umbre, 2.000 dobrovoqaca koji su posle pada Crne Gore ukqu~eni u savezni~ke vojske i 2.000 dobrovoqaca pristiglih u Solun posle propasti Austrougarske, na srpskom i crnogorskom rati{tu tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918. go-
26
Ilija Petrovi}
dine pojavilo se najmawe 52.800 lica iz prekomorskih zemaqa. Bez 16.200 onih koji su do{li u balkanske ratove (ukqu~uju}i i medicinsko osobqe) i oko 1.500 osoba iz stranih medicinskih misija, u Prvom svetskom ratu na{lo se, dakle, oko 40.800 dobrovoqaca iz iseqeni{tva u Americi, Australiji i Novom Zelandu, Francuskoj, Maloj Aziji, Carigradu, Ju `noj Africi i Egiptu, najve}im delom, i u mawem broju iz zarobqeni{tva u Italiji i Francuskoj(12, 278-287). Na samom kraju 1917. godine, prema izjavi Milenka Vesni}a, vrlo kvalifikovanog da pruì takvu informaciju, na Solunskom frontu nalazilo se oko 20.000 dobrovoqaca iz Amerike(24, 43-44), me|u wima, van svake sumwe, i jedan neodre|eno velik broj Crnogoraca. Pridruè li se tom broju dobrovoqci iz Italije, Egipta i Francuske, wih oko 3.900 iz ta~aka 14. i 16. i, po prilici, 6.600 dobrovoqaca iz Amerike koji su kroz Bizertu pro{li tokom posledwih dvanaest ratnih meseci (do kraja 1917. godine pukovnik srpske vojske Milan Pribi}evi}, {ef srpske misije u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, otpremio je ukupno 2.405 dobrovoqaca - 19, dok. 139, 231), proizilazi da je u proboju Solunskog fronta u~estvovalo preko 30.000 dobrovoqaca iz prekomorskih ze maqa. Poreklo i nacionalni sastav prispelih dobrovoqaca. Od ukupnog broja svih dobrovoqaca obuhva}enih datom klasifikacijom (58.500), uspeli smo da svega 9.219 osoba identifikujemo i da wihova imena pripremimo za objavqivawe u Pomeniku svetih srpskih ratnika. U tom Pomeniku bi}e sabrana imena srpskih dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa (ukqu~uju}i Italiju, Francusku i druge evropske zemqe, osim onih koje su bile u sastavu Austrougarske), prispelih na rati{ta u Srbiji i Crnoj Gori (1912-1915) i na Solunski front (1916-1918). Jedan mawi deo wih, mo`da dve-tri stotine, stigao je u balkanske ratove, a stotinak wih dolazilo je iz Amerike dva puta, najpre u balkanske ratove, a potom u Veliki rat; svi oni na}i }e se u istoj vrsti: borci, neborci, sanitetsko i tehni~ko osobqe u medicinskim misijama ili pojedina~no; ovi posledwi bi}e uvr{teni u Pomenik bez obzira na to iz koje su zemqe do{li. Osnovu Pomenika ~ini 5.659 imena preuzetih iz Glavnog spiska Jugoslovenskih dobrovoqaca do{av{ih iz Amerike od 6. februara 1917. do 30. oktobra 1918. godine i po azbu~nom redu li~nih imena (kako su u Srba nekad vo|eni spiskovi) popisanih u prvoj i drugoj kwizi Arhiva Vojske Jugoslavije, fond broj 5. Najve}i deo ostalih imena prenesen je iz slede}ih kwiga, novina ili kra}ih tekstova:
27
\uro Batri}evi}, Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Crne Gore 1875-1918, Podgorica 1997; \or|e Stani}, Lipar - Srpska dobrovoqa~ka kolonija u Ba~koj, Beograd 1998; Radisav Risti}, Dobrovoqci iz inostranstva u ratovima Srbije i Crne Gore, Dobrovoqa~ki glasnik broj 6, Beograd 1996; Jovan P. Tri{i}, Spomenica proslave 25 godi{wice stupawa Crne Gore u Balkanski rat i osnivawa prvog samostalnog dobrovoqa~kog bataqona 1912-1937, Cetiwe 1938. Hercegovci - Srpski ratni dobrovoqci u ratovima Crne Gore i Srbije 1912-1918, Beograd 2002 (sa Dopunom iz 2004); Srpsko kolo, Zagreb 1919; Petar Jovi} i Nikola B. Popovi}, Dobrovoqci 1912-1918, Beograd 1989; Vlado Gojni}, Crnogorci u Americi, Podgorica 2002; Sje}awa - Kazivawa u~esnika, Odbor za sakupqawe istorijske gra|e o Pa{trovi}ima, Petrovac na Moru 1998; Vaso Kolak i Ilija Petrovi}, Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo, Novi Sad 1999; Ilija Vojvodi}, Rusko Selo u ratu i miru, Novi Sad 1969; Slavo Stija~i}, Dobrovoqci iz Trebiwskog kraja, Dobrovoqa~ki glasnik broj 10/1997, 113-128; G. Kosti}, Da se ne zaboravi..., Beograd 1954; êdomir S. Bulaji}, Rodoslov bratstva Bulaji}a, Beograd 1987; @ivko A. \urkovi}, Klen~ani, Nik{i} 1995; Zoran Veqanovi}, Mi{i}evo (1925-1996), Subotica 1996; Jovan D. Panxi}, Ostrvica, Beograd 2003; Golgota i vaskrs Srbije 1916-1918, Beograd 1971; Du{an M. Vu~urovi} i Milan S. Vu~urevi}, Vu~urovi}i - Vu~urevi}i iz Bjelopavli}a, Beograd 1995; Dobrosav Turovi}, Pomo} Srba iz Kanade i Amerike, Dobrovoqa~ki glasnik broj 10/1997, 109-112; Milorad Obradovi}, Obradovi}i iz Tepaca ispod Durmitora, Podgorica 1997; Radivoje Jani~i} i Petar Jani~i}, Ilija ([}epanov) Jani~i}, Dobrovoqa~ki glasnik broj 10/1997, 143-144; Miodrag St. Joksimovi}, Selo Bu~e sa rodoslovom Joksimovi}a, Be ograd 1998; Vasko Kosti}, Srpska narodna garda Kotor, Kotor 1990. Srbobran, Srpski narodni list i organ Saveza Sjediwenih Srba Sloga iz Wujorka, dvanaest brojeva od ukupno dvadeset dva, po~ev od broja 393 od 15. marta pa do broja 414 od 14. septembra 1917. godine; Jugoslovenska Dràva, glasilo Jugoslovenske narodne obrane iz Valparaisa, od 28. jula 1918. godine; Vukoti}i, Beograd 2001; Mom~ilo Popovi}, Milica (roman), Virpazar/Beograd 2004; Vojislav Boqevi}-Vulekovi}, Crmni~ko pleme Boqevi}i u pro{losti Crne Gore, Podgorica 1995; Amerikanski Srbobran broj 5704, 19. april 1934, Pitsburg/SAD.
28
Ilija Petrovi}
U ovom radu ne}e se tretirati zavi~aj i nacionalni sastav popisanih dobrovoqaca iz Pivkovog bataqona (709) i iz stranih medicinskih misija koje su u balkanskim ratovima (142 osobe) i Velikom ratu (561 osoba, me|u wima i trinaest s iskustvom iz balkanskog rata) delovale u sastavu srpske ili crnogorske vojske na nekom od wihovih rati{ta, ukqu~uju}i i ono na Dobruxi. Drugim re~ima, bavi}emo se samo imenima 7.820 srpskih dobrovoqaca, ~iji zavi~aj ovde odre|ujemo po regionalnom principu, azbu~nim redom, kako sledi:
Austrougarska 25 Boka i Pa{trovi}i 407 Bosna 862 Vojvodina Srpska 439 Gorwa Krajina 2676 Italija 19 Kosovo i Metohija 242 Ma}edonija 23 Rumunija 38 Rusija 42 Sjediwene Ameri~ke Dràve 13 Slavonija 267 Slovenija 34 Kraqevina Srbija 101 Hercegovina 1019 Hrvatska 292 Crna Gora 1038 Neodre|eno poreklo 283 Svega 7820 Srbi 7640 Hrvati 52 Slovenci 34 êsi 13 Rusi 42 Italijani 19 Amerikanci 6 Ostali 14 Svega 7820 97,699 0,664 0,434 0,166 0,537 0,244 0,077 0,179 100
Po nacionalnom sastavu, bili su to:
Zbog toga {to se do svih ovde datih podataka do{lo pojedina~nim prebrojavawem, lako je mogu}e da neki od wih sadrè i pokoju gre{ku; ovo se naro~ito ti~e nacionalnog sastava, gde je kao Srbin mogao pro}i i neki Hrvat s imenom i prezimenom ~isto srpskim i iz srpskog naseqa, ili obrnuto, ukoliko je neki dobrovoqac s mo`da neobi~nijim prezimenom poticao iz nekog naseqa ozna~enog kao hrvatsko.
29
A da se ne bi pomislilo da je ta ra~unica ra|ena na {tetu biv{e jugoslovenske bra}e, vaqa znati da Hrvati uop{te nisu bili zainteresovani za bilo kakvo ratovawe u srpskoj vojsci, ponajmawe dobrovoqno; hrvatski Jugoslovenski odbor po~eo je da o dobrovoqcima razmi{qa tek 24. januara 1915. godine, kada se moglo u~initi da je vojni i politi~ki poloàj Austrougarske ozbiqno uzdrman i da srpske pozicije naspram we stoje vrlo kvalitetno. Toga dana Odbor je odlu~io da po~ne sa prikupqawem dobrovoqaca, u posebnoj jedinici nazvanoj Jadranska legija(25, 23-25). Hrvatski ciq bio je sasvim jasan: u~e{}e hrvatskih dobrovoqaca u eventualnim vojnim operacijama za oslobo|ewe od Austrougarske i stvarawe velike Hrvatske trebalo je osigurati pod tutorstvom neke vojne sile koja nije srpska, a ponajpre bi mogla biti italijanska; od Italijana je i traèna podr{ka u tom smislu. Kqu~ne li~nosti u Odboru, Ante Trumbi} i wegovi hrvatski saradnici, Srbiju su dràli u sumwivoj rezervi, ali su zato predvi|ali da imaju neku svoju hrvatsku vojsku, koja bi se opremila van dodira sa srpskim faktorima i koja bi bila moralna potpora wihove politike. Zato se u ...proglasima i nagla{avalo da }e Jadranska legija imati i vla stito odeqewe Crvenog krsta i da }e se boriti poglavito u na{im krajevima Jadranskog Mora. Od Legije se, zapravo, nije ni o~ekivalo da postigne velikih vojnih uspjeha, ali }e zato mo}i da u mnogom smjeru pripomogne pri oslobo|ewu devet milijuna austrijskih Jugoslovena. Sama wezina pojava ima}e veliko moralno zna~ewe(26, 25-26). Da se zaista ra~unalo sa moralnim efektima, a ne vojni~kim, vidi se i iz ~iwenice da se na skup{tini emigranata, na kojoj je donesena odluka o stvarawu Jadranske legije, prijavilo samo sedam dobrovoqaca(25, 32), ali i iz poruke potencijalnim dobrovoqcima da se pri upisu mogu izjasniti èle li sluìti pod oru`jem ili kod Crvenog krsta(26, 26). Koliko je koristi bilo od sve te pri~e kazuje Trumbi} u jednom svom pismu od 15. juna iste godine da prema na{im sada{wim obave{tewima svakako bi bio osiguran minimum od 300 dobrovoqaca za Legiju i da iz mnogih va`nih razloga odlu~ili smo odmah po~eti sa skupqawem. Nameravano skupqawe ostalo je prazna pri~a, a jo{ dugo se u Odboru baratalo cifrom od 200-300 potencijalnih dobrovoqaca. U svakom slu~aju, treba smatrati da se izra~unati odnosi ne mogu u potpunosti primeniti na celu statisti~ku masu (oko 55.500 dobrovoqaca, bez pripadnika stranih medicinskih misija i Pivkovog bataqona), ali se moè smatrati izvesnim, zbog ve}eg broja êha, Rusa, Italijana i Ostalih u ovom kori{}enom
30
Ilija Petrovi}
uzorku, da su u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918. godine Srbi ~inili iznad 98,5 procenata ukupnog broja dobrovoqaca iz iseqe ni{tva. Neposredne posledice postsolunske ofanzive. Kad je Solunski front probijen, londonski Tajms mogao je javiti da su Srbi, oja~ani jakim kontingentom Jugoslovena - {to treba izjedna~iti sa Srbima - potpuno izmenili celu situaciju na Balkanu. Objektivno govore}i, bez obzira na napore zvani~nih organa novostvorenog Kraqevstva da se broj i ratni doprinos srpskih dobrovoqaca sa podru~ja biv{e Austrougarske umawi, i bez obzira na sentimentalna nadawa srpskog stanovni{tva iz krajeva severno od Save i Dunava da }e sloboda sti}i sa juga, na masovnom u~e{}u srpskih dobrovoqaca u srpskoj vojsci zasnovala se naredba srpske Vrhovne komande da tokom novembra 1918. godine prebaci svoje trupe preko Dunava, Save i Drine. I sa stanovi{ta Savezni~ke vojske na Solunskom frontu, odnosno wenog vrhovnog komandanta generala Luja Fran{e dEperea, kao i sa stanovi{ta srpske vlade, prelazak srpske vojske na teritoriju biv{e Austrougarske nije se mogao tretirati kao okupacija. Srpska vojska, u ~ijem je sastavu bilo bezmalo polovina dobrovoqaca poreklom sa tek oslobo|enih teritorija, pre{la je Dunav, Savu, Dravu i Dunav sa punim moralnim pravom; srpski dobrovoqci pojavqivali su se tamo kao oslobodioci. Na wihovo u~e{}e u srpskom oslobodila~kom ratu i na wihovo brojno prisustvo u srpskim oslobodila~kim trupama u Banatu, Sremu, Ba~koj i Barawi, oslonili su se srpski politi~ki delatnici kad su neposredno po oslobo|ewu od ugarske okupacije pripremili i, na Zboru Sremaca u Rumi (24. novembra 1918) i na Velikoj narodnoj skup{tini Srba, Buwevaca i ostalih Slovena iz Banata, Ba~ke i Barawe u Novom Sadu (25. novembra 1918), doneli odluke o neposrednom prisajediwewu ovih krajeva Kraqevini Srbiji.
31
1 Boìdar Puri}, Na{i iseqenici, Beograd 1929; 2 Bogumil Hrabak, Skupqawe Jugoslovena dobrovoqaca u Severnoj Americi 1914-1916, Istorijski zbornik broj 7, Bawa Luka 1986; 3 Bogumil Hrabak, Srbi iseljenici u SAD do Prvog svetskog rata, Istraìvanja, Novi Sad 1980, 125-178; 4 Bogumil Hrabak, Borba izme|u crnogorskog dvora i srpske vlade oko obrazovanja crnogorske vojske i oko dobrovoljaca 1916-1918. godine, Istorija XX veka Zbornik radova VI, Beograd 1964; 5 Michael Boro Petrovich and Joel Halpern, Serbs, Harvard Encyclopedia of American Etnics Groups, Cambridge, Massachusetts USA and London, England, 1980, 916-926; 6 \or|e Krstono{i}, Dobrovoqci iz Amerike - Krvava pro{lost 1914-1918, Detroit/SAD, 1962; 7 Pavle Haxi-Pavlovi}, Mihailo Pupin me|u Srbima u Americi, Tehni~ki list br. 11. i 12, str. 166-173, Zagreb 1935; 8 Danilo Keci}, Diplomatske misije Mihajla Pupina, Zbornik Matice srpske za istoriju broj 51, Novi Sad 1995; 9 Vladimir Gre~i}, Uloga Mihajla Pupina u organizovanju srpskog iseljeni{tva u SAD, Zbornik radova sa nau~nog skupa @ivot i delo Mihajla Idvorskog Pupina (Novi Sad - Idvor, 1979), Novi Sad 1985; 10 Milenko Karanovi}, Doprinos Mihajla I. Pupina Srbiji i Crnoj Gori za vreme balkanskih ratova, Zbornik radova, kao pod 38; 11 Branko Cveti}, Iseqeni{tvo kao dru{tvena pojava i wegov zna~aj za na{u zemqu, Beograd 1975; 12 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998; 13 Vojna enciklopedija 1-10, drugo izdanje, Beograd 1970-1975; 14 Mihajlo Stojakovi}, Broj dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa u ratovima 1912-1918, Zbornik radova s nau~nog skupa odrànog u Kikindi 11. i 12. aprila 1996. godine, Beograd 1996; 15 Politika, Beograd; 16 Savo Vukmanovi}, Spomenica potopqenih dobrovoqaca pod Medovom, Cetiwe 1939; 17 Pero [o}, Crna Gora za proboj Solunskog fronta, Ratnik, Sveska VIII-IX, Beograd 1928; 18 I. Petrovi}, Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004; 19 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika, Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front, Zbornik dokumenata, priredio Nikola Popovi}, Beograd 1980; 20 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, kwiga I, Beograd 1971; 21 Bogumil Hrabak, Jugosloveni zarobljenici u Italiji i njihovo dobrovolja~ko pitanje 1915-1918, Novi Sad 1980; 22 Pero Slijep~evi}, Na{i dobrovoljci u Svetskome Ratu, Zagreb 1925; 23 Monika Kripner, @ene u ratu - Srbija 1915-1918, Beograd 1986;
Literatura
32
Ilija Petrovi}
24 Bogdan Krizman, Srpska ratna misija u SAD (decembar 1917 - februar 1918), Jugoslovenski istorijski ~asopis broj 1-2, Beograd 1968; 25 Milada Paulova, Jugoslavenski odbor (Povijest jugoslavenske emigracije za Svjetskog rata od 1914.-1918.), Zagreb 1925; 26 Milan P. \or|evi}, Srbija i Jugoslavija za vreme rata 1914-1918, Beograd 1922. *****Tekst je naru~io gospodin dr \or|e Stani}, predsednik Izdava~kog saveta Dobrovoqa~kog glasnika, ~asopisa Udruèwa ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca, iz Beograda; izuzimaju}i posledwi pasus (koji je ispu{ten iz pisma dr Stani}u), objavqeno u broju 25. pomenutog ~asopisa, Beograd 2003, 193-201, pripremqenom kao tematski: Strani dobrovoqci u vojskama Kraqevine Srbije i Kraqevine Crne Gore.
STRANO MEDICINSKO OSOBQE U SRPSKIM OSLOBODILA^KIM RATOVIMA 1912-1918

Strane medicinske misije u balkanskim ratovima. Nema previ{e podataka o u~e{}u stranih lekara i drugih medicinskih radnika koji su na samom po~etku balkanskih ratova, na poziv Srpskog Crvenog krsta ili samoinicijativno, do{li u Srbiju i Crnu Goru i le~ili srpske rawenike. Prema podacima Srpskog Crvenog krsta, Srbija je Balkanski rat do~ekala sa svega 370 lekara od ~ega je 296 dobilo ratni raspored... Zato se Crveni krst obra}a, preko Me|unarodnog crvenog krsta, inostranoj javnosti i ubrzo, iz raznih zemaqa, u Srbiju stiè zna~ajna pomo} u medicinskom osobqu, lekovima i sanitetskom materijalu. Broj~ani podaci o medicinskim misijama... za 1912/1913. godinu to naboqe pokazuju. Najvi{e stru~waka poslala je Rusija (183) ,,a svoje ekipe dale su i: Austrija (36), Engleska (20), Holandija (42), Nema~ka (12), Ugarska (10), Italija (7), Belgija (9), Danska (4), Norve{ka (3), Francuska (8) i jo{ neke zemqe(1, 643). Podatak iz istog izvora da ukupno se moè ra~unati da je u Srbiji bilo 1912-1913. godine blizu 300 ~lanova stranih medicinskih misija(1, 643) mo`da je nastao kao ra~unska gre{ka, po{to ovde date cifre kazuju da ih je bilo 334, od ~ega 120 lekara. Nesumwivo, broj srpskih `rtava (i civilnih i na rati{tu) bio bi mnogo ve}i da nije bilo medicinske pomo}i iz mnogih stranih zemaqa. Me|u prvima prispele su ruske misije. Prvu, koju je ~inilo dvadeset ~lanova Ruskog Crvenog krsta, predvodio je dr Nikola Pajevski. Na ~elu druge misije, sastavqene od sedamdeset sedam ~lanova, me|u kojima i pet lekara-hirurga, po jedan apotekar, kwigovo|a i poslovo|a, {esnaest medicinskih sestara i trideset pet bolni~ara, nalazio se dr Aksentije Hristiforovi~ Babasejnov. Wegova bolnica sa 250-300 posteqa sme{tena je u zgradi Druge beogradske gimnazije u Makedonskoj ulici. Skoro istovremeno stiglo je i dvadesetak medicinara sa pra{kog Poliklini~kog instituta, a s istog Instituta poslato je u Crnu Goru jo{ pedeset lekara i medicinara. U beogradskoj Politici ~esto se tada pisalo o radu stranih medicinskih stru~waka. Tako, na primer, u broju od 28. oktobra/10. novembra 1912. godine pi{e da je do sada u Beogradu otvoreno 18 bolnica za sme{taj rawenika i sve su snabdevene telefonom, a dan kasnije da broj lekara se stalno pove}ava i ne pro|e ni jedan dan, a da se na{em Crvenom krstu
34
Ilija Petrovi}
ne prijavi po nekoliko lekara. Drugog/15. novembra i{la je vest da za nekoliko dana sti}i }e u Beograd 6 ~eskih hirurga, u~enika proslavqenog ~eskog operatora g. Jedli~ke i da }e svi oni biti raspore|eni po Beogradu i unutra{wosti. Prethodnog dana krenulo je u Sofiju i Beograd nekoliko hrvatskih lekara, a zatraèno je i pet bolni~arki. I tako daqe. Sredinom decembra objavqena je vest da gotovo svakog dana odlazi iz Srbije po nekoliko stranih lekara, koji su le~ili na{e rawenike u bolnicama u Beogradu i unutra{wosti. Oni odlaze zbog toga {to je posao oko le~ewa rawenika sasvim smawen te wihova pomo} nije vi{e potrebna(4, 30. novembra/13. decembra 1912). Sa tim u vezi, vrlo je ilustrativna i Politikina vest od 9/22. decembra 1912. godine da je kraq Petar potpisao ukaz o odlikovawu 172 lekara ordenima Svetoga Save raznih stepena (40 Rusa, 25 Srba sa strane, 19 êha, po devet Francuza, Nemaca i Maxara, po osam Engleza, Danaca i Belgijanaca, sedam Slovenaca, po pet [vajcaraca i Austrijanaca, po ~etiri Norveànina, Holan|anina i Hrvata, po tri Rumuna i [ve|anina i dva Italijana), iz ~ega se mora zakqu~iti da je bilo mnogo vi{e lekara i ostalog medicinskog osobqa. Tako|e, treba imati u vidu da je samo beogradska Politika u svojim vestima od 18. oktobra do kraja novembra 1912. godine evidentirala da je u Srbiju i Crnu Goru stiglo 150 lekara i vi{e od 390 medicinara, bolni~ara, milosrdnih sestara i ostalog sanitetskog osobqa. Mawe zbog u{tede novinskog prostora, a vi{e zbog toga {to se neke stvari podrazumevaju, uz vesti o dolasku mnogih lekara nije zabeleèn broj bolni~ara ili medicinskih sestara iz wihove pratwe (o prate}em tehni~kom i administrativnom osobqu, onome koje se danas naziva logistikom, nema ni re~i); jednako {tura, bez ijedne re~i o sporednom bolni~kom osobqu, bila je i vest o otvarawu triju ruskih bolnica u Skopqu, sa ukupno {esnaest lekara, 750 posteqa i kompletnom opremom. Bez obzira na protivre~nosti koje ona sadrì, dodajemo ovde da je 1925. godine objavqena jedna kwiga o srpskom sanitetskom iskustvu u oslobodila~kim ratovima 1912-1918. godine(2). U pedesetak tekstova, na oko 600 strana, ~etrdesetak srpskih lekara govori osvim vidovima zdravstvene za{tite u ratnim uslovima i o nevoqama koje su tih godina pratile srpsku vojsku i srpski narod. O radu stranih medicinskih misija pi{e se tek na nekoliko mesta, po re~enicu-dve, a pomiwe se jedva desetak imena; mogao bi se ste}i utisak da je wihov boravak u Srbiji i uz srpsku vojsku bio bez ikakvog zna~aja. Zbog takve nebrige za istinu, pokazivane ~ak i u Srpskom Crvenom krstu, o ukupnom broju stra-
35
nih medicinskih misija i osobqa u wima, moè se samo naga|ati. Na naga|awe se, tako, svodi i jedan zapis dr Hranislava M. Joksimovi}a, nastao u vremenu relativno bliskom balkanskim ratovima: U ratovima 1912-1913, Glavni odbor Crvenog Krsta o svom tro{ku angaòvao je oko 20 lekara, izme|u kojih su bili dvojica bakteriologa. Do{le su i ove strane misije: ruskog Crvenog Krsta 7 misija, sa 32 lekara, 57 sestara i 89 bolni~ara; belgiskog, nema~kog, austriskog, ugarskog, italijanskog Crvenog Krsta, britanskog, francuskog, - od svih po jedna (misija - IP) sa 34 lekara, 36 sestara i 5 bolni~ara. U 1913. poslao je Ruski Crveni Krst 2 misije, britanski i {kotski Crveni Krst 1 misiju, belgiski, danski, {vedski, ugarski i holandski Crveni Krst 3 misije, od kojih jedna za suzbijawe kolere u â~ku. Sve su imale 46 lekara, 66 sestara i 50 bolni~ara(2, 836). Ima li se na umu sve to, kao i ~iwenica da sa jednim lekarom dolazi ve}i broj saradnika, bilo medicinske, bilo tehni~ke struke, i zakqu~ujemo da je u balkanskim ratovima moralo biti najmawe sedamsto takvih dobrovoqaca(3, 410); u ovom radu na}i }e se svega 184 wihova imena. Strane medicinske misije u Velikom ratu. Po~etak Svetskog rata zatekao je srpsku medicinsku slu`bu u izuzetno te{kim uslovima, po{to je vreme od balkanskih ratova bilo prekratko da bi do{lo do wene i najminimalnije kadrovske obnove. Molba Srpskog Crvenog krsta za pomo} nai{la je u Me|unarodnom Crvenom krstu samo na moralnu potporu; rat je ve} harao po celoj Evropi, te Me|unarodni Crveni krst predlaè Srpskom da pomo} od srodnih institucija u svetu zatraì neposredno. Odziv na takav apel bio je neo~ekivano velik. Prva u Srbiju stiè medicinska misija ameri~ke vojske na ~elu sa dr Rajanom, i odmah u Beogradu otvara jednu bolnicu op{te prakse. Brojne grupe i pojedinci pristiù po~etkom jeseni 1914, tako da su se mnoge bolni~arke iz inostranstva ubrzo na{le na frontu, neposredno uz srpske vojnike. Tokom prve polovine 1915. godine, u vreme velike epidemije tifusa, kada je to bilo od presudne va`nosti, obim medicinske pomo}i sa strane sna`no se pove}ao. Najve}i broj sanitetskih ekipa stigao je iz Engleske, Rusija je samo u jednoj svojoj misiji imala 111 ~lanova, a {esnaesto~lanu ekipu poslala je Gr~ka. Iz Sjediwenih Dràva, sa nekoliko ekipa Crvenog krsta stiglo je ~etrdeset ~etiri osobe, a grupa od osam le kara i bolni~arki bila je opremqena iz jednog privatnog fonda. Po~etkom 1915. godine,
36
Ilija Petrovi}
sa jo{ ~etvoricom lekara i osmoro bolni~ara i medicinskih sestara, iz Amerike je prispeo dr \uro Gu~a, ro|en u Ba~kom Petrovcu, i s wima se ukqu~io u jednu ~e{ko-amerikansku medicinsku misiju u \ev|eliji. Kako je u me|uvremenu Srbijom po~eo da hara tifus, toj je bolnici dobro do{la pomo} od preko osamdeset êha-dobrovoqaca, iz reda ratnih zarobqenika; me|u wima nalazio se samo jedan lekar, dok su ve}inu ostalih sa~iwavali {kolovani qudi: u~iteqi, profesori i inèweri. Po~etkom ap rila iste godine u tu je bolnicu iz Amerike stiglo jo{ sedamdeset {est lekara, sa prate}im sanitetskim, tehni~kim i pomo}nim osobqem(5, prvi nastavak, 77; tre}i nastavak, 39). Od velike koristi bili su ~lanovi francuske sanitetske misije koja je u Srbiju do{la po~etkom 1915. godine; velik broj francuskih lekara i bolni~ara u~estvovao je u suzbijawu epidemije pegavog tifusa, a za sve vreme boravka i rada u Srbiji ovi Francuzi su uìvali iskrene sim patije i u vojsci i u narodu(6, 251). Univerzitet u Torontu organizovao je bolnice u Solunu i Bitoqu, a wihov kapacitet bio je 1.040 posteqa. U obema bolnicama radilo je 50 lekara i profesora, 73 bolni~arke i 173 lica u pomo}nim slu`bama. Kasnije, stiù u Srbiju pojedinci i medicinske ekipe iz Australije, Novog Zelanda, [vajcarske, i drugih zemaqa. Sve pristigle ekipe bile su opremqene neophodnim sredstvima za rad sa bolesnicima - od posteqa do lekova - a finansirale su ih humanitarne organizacije, dràve ili privatna lica. Mno ge zem qe poslale su pomo} u novcu i lekovima: Francuska, Italija, Rusija, Japan, [vajcarska, Argentina, île, ~ak i turski Crveni polumesec. Najve}i broj engleskih sanitetskih misija stigao je u Srbiju trudom Saveza {kotskih ènskih dru{tava, o ~emu svojom kwigom nadahnuto svedo~i Monika Kripner (7). Godine 1914, kad su glasovi o ratu bili sve ja~i, sekretar tog Saveza bila je doktorka Elsi Inglis. Wenim zalagawem, uz otpor i veliko potcewivawe zvani~nih gradskih slu`bi, jula iste godine formirana je u Edinburgu jedna ènska dobrovoqa~ka sanitetska jedinica. Nekako istovremeno, gospo|a Mejbl Sinkler Stobart, èna koja je svoje ratno iskustvo sticala u Bal kanskom ratu, kao osniva~ i predvodnik ènskog odreda za transport bolesnika i rawenika u Bugarskoj, zapo~ela je sli~nu delatnost u Londonu. Mesec dana kasnije, ona se sa svojom novom @enskom vojnom bolnicom nalazi iza fronta kod Antverpena. Po~etkom avgusta u~estvuje u organizovawu @enskog odreda hitne pomo}i i iskusna sanitetska radnica gospo|a Evelina Haverfild, koja odmah postaje zapovednik @enske dobrovoqa~ke rezerve.
37
Ne{to kasnije, po{to je gospo|a Mejbl Gruji}, èna srpskog ministra spoqnih poslova, intenzivno izve{tavala englesku javnost o sanitar nim nevoqa ma u Srbiji, u Londonu je oformqen Srpski potporni fond. Neke od prvih jedinica tog Fonda bile su pod pokroviteqstvom Bolnica {kotskih èna. Prva jedinica Srpskog potpornog fonda stigla je u Srbiju sredinom novembra 1914. godine i svoju bolnicu sa 600 kreveta postavila u blizini Skopqa. Na wenom ~elu nalazila se ledi Lujza Margareta Lejla Vemis Paxet (1881-1938). Ova energi~na èna, ~iji je mu` ser Ralf Spenser Paxet (1864-1940) kasnije postao komesar bri tanskih misija u Srbiji, bila je idealna osoba za taj poloàj. Ona je ne samo imala znatno iskustvo ste~eno jo{ tokom ranijeg bo ravka u srpskim bolnicama za vreme balkanskih ratova nego je kasnije ispoqila i retku sposobnost za rukovo|ewe. Neumoran radnik i vrsan organizator koji je uìvao po{tovawe Srba i svih povre|enih, ona je zapawila qude iz kruga svoje porodice, koji su je (ranije) znali samo kao konvencionalnu i krhku mladu ènu(7, 38). Pod utiskom novih saznawa o neprilikama u Srbiji, doktorka Inglis ponudila je srpskoj ambasadi u Londonu da jednu jedinicu Bolnica {kotskih èna uputi na rati{te. Na sli~nu poruku istori~aru Robertu V. Siton -Votsonu, onda po{tova nom u Srbiji, dobila je telegram sa porukom da Srpska vlada prihvata ponudu sa zahvalno{}u. Po{aqite nas tamo gde smo najpotrebnije, traìla je doktorka Inglis. U decembru, kad se ve} ~inilo da je Srbija u bezizlaznom poloàju, iz Sautemptona isplovila je Prva jedinica Bolnica {kotskih èna, pod upravom doktorke Elinor Soltou. Da bi se bolnici obezbedila samostalnost na terenu, u prtqagu se nalazila sva potrebna oprema ukqu~uju}i osnovne ìvotne namirnice, lekove, leàje i posteqinu za sto pacijenata. Ekipa je u Kragujevac stigla januara meseca, a morala je da odmah primi 250 pacijenata. Do prole}a bolnica je imala 650 kreveta. Pegavac je ve} kosio po Srbiji, pa je doktorka Soltou pregla da otvori i poseban stacionar za zaraène bolesnike. Iako joj je sa tim u vezi bilo poslato jo{ deset bolni~arki, u Bolnicama {kotskih èna ipak su odlu~ili da rasterete Kragujevac i da u Vaqevu otvore jo{ jednu bolnicu. Tamo se, naime, stawe sve vi{e pogor{avalo; pegavac se {irio stravi~nom brzinom, a rawenici, zbog nedostatka medicinskog osobqa, bili su ostavqeni bez ikakve nege. Dobrovoqci u Engleskoj i daqe su se prijavqivali za odlazak u Srbiju, a pristizala je i nova materijalna potpora. Obrazovano je jo{ nekoliko novih jedinica Srpskog potpornog fonda i
38
Ilija Petrovi}
Bolnica {kotskih èna, pripravnih da krenu ~im se obezbedi transport. Me|u wima bila je i velika anglo-srpska bolnica, kasnije poznata kao Jedinica Beri, pod zajedni~kom upravom hirurga Xemsa Berija i wegove ène Mej Dikinson Beri, tako|e lekarke. Ta jedinica }e biti jedna od najboqe opremqenih bolnica koje su stigle u Srbiju. Po~etkom 1915. godine akcija za pomo} Srbiji sve vi{e se {irila. Ugled doktorke Soltou i ledi Paxet bio je u Srbiji ogroman, pa je Ivning Standard 30. januara, objaviv{i telegram sa pozivom srpske vlade da o wenom tro{ku uputi jo{ lekarki, pozvao {kolovano medicinsko osobqe da krene u Srbiju. U feb ruaru, britanska kraqica Meri prihvatila se pokroviteqstva nad Srpskim potpornim fondom, a u Odbor su u{li, primera radi, politi~ari Lojd Xorx i Vinston êr~il, arheolog Artur Evans, kardinal Born, istori~ar Xorx M. Treveqan, i drugi. Druga jedinica Srpskog potpornog fonda, nazvana po ledi Korneliji Vim born koja je dala sredstva za wenu opremu, ve} je bila na putu prema Skopqu; trebalo je da se tamo prikqu~i jedinici ledi Paxet, ~ijih se {esnaest lekara i bolni~arki, od ukupno devedeset osoba, razbolelo od pegavca. (Razbolela se i ledi Paxet, ali je ona, ~im se oporavila, ponovo do{la na rati{te, sa novom medicinskom ekipom od {ezdeset ~etvoro saradnika). Tokom marta 1915. godine u Londonu je pripremqena Tre}a jedinica Srpskog potpornog fonda, a na weno ~elo stala je gospo|a Stobart, tek prispela sa francuskog rati{ta. Izvanredno snabdevena, ova bolnica sa pedesetak qudi u ekipi, isplovila je iz Engleske 1. aprila, a tek krajem meseca stigla je u Kragujevac. U wenoj opremi, uz {ezdesetak {atora, nalazilo se trista posteqa s posteqinom i }ebadima, bale s ode}om za rawenike i izbeglice, velika koli~ina kuhiwske opreme, ukqu~uju}i pet {tedwaka, nekoliko prenosnih bojlera za toplu vodu, veliki rezervoari za hladnu vodu, materijal za perionice, hrana, velika koli~ina raznih lekova, sav sanitarni materijal, ukqu~uju}i aparate za dezinfekciju, prenosna kupatila i nu`nike, i nekoliko ambulantnih kola(7, 73). Pove}ani priliv finansijskih sredstava omogu}avao je da se bolni ~ke jedinice i daqe osnivaju i {aqu u Srbiju. Doktorka Inglis potrudila se tada da na mesto glavnog lekara jedne od wih dovede doktorku Alisu Ha~ison. Sa velikim iskustvom na rati{tima, najpre u Bugarskoj, tokom balkanskih ratova, sa doktorkom Stobart, a kasnije u Francuskoj, s prvom jedinicom Bolnica {kotskih èna, doktorka Alisa prihvatila je poziv i krajem aprila zaputila se u Srbiju na ~elu nove misije. Posle skoro dvadesetodnevnog boravka na Malti, gde je trebalo pruìti lekarsku
39
pomo} ve}oj grupi engleskih rawenika sa Dardanela i Galipoqa, ekspedicija je preko Soluna stigla u Vaqevo tek po~etkom juna. Za nepune dve nedeqe tamo je ure|en veliki bolni~ki kompleks u koji je zatim sme{tena poqska bolnica, najboqe dotad opremqena, kako se tvrdilo: {est velikih {atora za bolesnike, hirur{ka sala, perionica, kuhiwa za bolesnike, {atori za prijem bolesnika, {atori za kupawe, kuhiwe i spavaonice za medicinsko osobqe, velika trpezarija, kancelarije za glavnog lekara i upravnika, {atori za gorivo, zalihe medicinskog i drugog materijala i ostalo. Za doktorku Ha~ison bilo je to znamewe nade i ~uda, a ona se pitala u kakve se nepoznate oblasti (wena misija) upustila i u koju svrhu(7, 52). Po~etkom maja stigla je u Kragujevac i doktorka Inglis. Ona je tamo preuzela du`nost glavnog nadzornika svih jedinica Bolnica {kotskih èna u Srbiji. Iako je uglavnom boravila u Kragujevcu, gde je doktorka Soltou dràla tri bolnice (hirur{ku, za pegavac i za povratnu groznicu), doktorka Inglis stizala je da odràva redovne veze sa svim jedinicama Bolnica {kotskih èna i Srpskog potpornog fonda, kao i sa Srpskim Crvenim krstom i vojnim sanitetom. Izme|u doktorke Inglis i Srba do{lo je do qubavi na prvi pogled. Oni su bili narod drag wenom srcu hrabri, jednostavni, izdr`qivi, po{teni, prirodni, spremni da trpe bez jadikovawa - xentlmeni po prirodi, zvala ih je. Ona ih je oboàvala, a oni su je sa svoje strane po{tovali i voleli. Ne samo {to su bili duboko zahvalni toj ne`noj, marqivoj {kotskoj lekarki i wenim jedinicama koje su do{le iz tolike daqine da im pomognu kada im je bilo najteè, nego su bili o~arani wenim jednostavnim {armom i uqudno{}u, vedrinom i dobrotom kojom je wena li~nost zra~ila. Zbog svega toga, u Srbiji se kasnije govorilo: U [kotskoj su je na~inili lekarem, u Srbiji smo je hteli na~initi sveticom(7, 48). Pored Bolnica {kotskih èna i Srpskog potpornog fonda uspe{no su delovali: Britanski Crveni krst, Udruèwe Raweni saveznici, Udruèwe Mladi farmeri... i pojedinci koji su se zauzeli da prikupe novac, opreme bolnice i priteknu u pomo} Srbiji. Za kratko vreme, po ve}im srpskim gradovima nikle su dobro opremqene bolnice, od kojih neke i u blizini ratne zone. Tako|e, otvorene su mnoge prihvatne ambulante i previjali{ta neposredno iza linije fronta, a kasnije, po~etkom leta 1915. godine, i ve}i broj drumskih dispanzera (ambulanti), na me|usobnoj razdaqini od ~etrdesetak kilometara. Tokom leta 1915. godine u Srbiji su bile ~etiri poqske bolnice Bolnica {kotskih èna - u Kragujevcu, Vaqevu, Lazarevcu i Mladenovcu - dve velike jedinice Srpskog potpornog fonda u
40
Ilija Petrovi}
Kragujevcu i Skopqu, Jedinica Beri i bolnica britanskog Crvenog krsta u Vrwa~koj Bawi, jo{ jedna bolnica britanskog Crvenog kr sta u Skopqu, velika Britanska bolnica za infektivne bolesti u Beogradu (sa trideset lekara - IP), uglavnom za savezni~ka vojna lica, i nekoliko mawih jedinica. U wima je bilo ukupno preko {eststo britanskih lekarki, medicinskih sestara, bolni~arki i dobrovoqnih negovateqica. U to osobqe nije bilo ubrojano nezavisno ènsko medicinsko osobqe i dobrovoqne radnice koje su do{le po vlastitoj inicijativi i bile pridodate srpskim bolnicama i potpornim organizacijama, kao {to je bila jedinica gospo|e Hristi} u Vaqevu. U jednom trenutku u ze mqi je radilo pedeset britanskih lekarki. êtrnaest ih je bilo samo u jedinici Srpskog potpornog fonda kojom je rukovodila gospo|a Stotbart. Osim britanskih jedinica, u Kragujevcu je bila jedna velika ruska bolnica, dve ameri~ke, jedna francuska medicinska misija(7, 80. i 97-98). Ima li se na umu da su sve jedinice bile me{ovitog sastava, odnosno da je u medicinskim i drugim ekipama bilo i mu{kog sveta, da se na rati{te uglavnom i{lo po ugovoru, na odre|eno vreme(7, 37), da su na smenu dolazile nove li~nosti, da su se pojedine osobe povla~ile zbog bolesti ili iz drugih razloga, kao i da je jedan nemali broj ~lanova pojedinih misija umro u epidemiji (samo dvadeset lekara!), moè se re}i da je sa Ostrva, do toga vremena, u Srbiji radilo i svih 1.000 britanskih gra|ana. Dodaju li se tome i Rusi, Amerikanci, Grci, Ka na|ani, [vajcarci, Francuzi, ali i mnogi drugi, onda se sa sigurno{}u moè konstatovati da je u medicinskim misijama sa strane u~estvovalo ne mawe od 1.500 dobrovoqaca (verovatno i cele dve hiqade), u ogromnoj ve}ini èna. Naàlost, u ovom radu na}i }e se svega 717 imena iz te grupacije (dvadeset jedno ime nalazi se i na listi koja se ti~e medicinskih misija u balkanskim ratovima), od ~ega se stotinak prvi put objavquje na srpskom jeziku; sva ona preuzeta su iz engleskih izvornika i nije sigurno da su ba{ najta~nije transkribovana. (Nije bez zna~aja ni podatak da je Moravska Vojna bolnica kod ]ele Kule bila najve}a epidemiska bolnica u zemqi kada je u vojsci i narodu vladala epidemija pegavog tifusa... Osobqa i personala, za vreme cele epidemije, je bilo tako|e kao na va{aru. Samo zarobqenika dodeqenih na slu`bu, zbog velikog obolevawa i umirawa na{ih bolni~ara, bilo je na 168. Na{ih bolni~ara, zajedno sa celom Bolni~arskom ~etom, je bilo preko 625. Sestara milosrdnih, Srpkiwa, Ruskiwa i Francuskiwa bilo je 175. Apotekara, apotekarskih pomo}nika 18, medicinara - 11, administrativnog osobqa 9, posluge 21. Broj lekara i lekarskih pomo}nika je bio tako|e veliki.- On je iznosio svega 37(2, 346-347). Ukupno, dakle,
41
radile su u toj bolnici 1064 osobe, a mi izdvajamo podatke da je me|u milosrdnim sestrama bilo Ruskiwa i Francuskiwa (bilo je verovatno i drugih strankiwa, mada u mawem broju, zbog ~ega nisu ni pomenute posebno), te da su se me|u onih 168 dodeqenih zarobqenika najve}im delom, ako ne i svi, nalazili dobrovoqci. Pri kraju, beleìmo i zakqu~ak dr Stankovi}a u (20, 54) da prema raspoloìvim i prikupqenim podacima u toku 1914. i prvoj polovini 1915. godine javilo se diplomatskim predstavni{tvima Srbije u desetak dràva oko 600 pripadnika petnaestak nacionalnosti, a raznim dobrotvornim ustanovama i Crvenom krstu u savezni~kim i neutralnim zemqama jo{ oko 800 dobrovoqaca. Najbrojnije ponude upu}ene su iz Engleske - oko 500, Gr~ke preko 400 i Rusije - preko 300. Od toga broja, u toku ratne 1914. godine, u Srbiji nalazimo... oko 250 dobrovoqaca... U prvoj polovini 1915. godine broj dobrovoqaca znatno se pove}ao angaòvawem ve}eg broja sanitetskih misija za suzbijawe epidemije pegavog tifusa, i to uglavnom iz Engleske i Rusije, tako da ukupan broj dobrovoqaca u tom periodu dostiè impozantnu cifru od preko 800. Sve to, ~ak i uz dopunski podatak da se na Dobruxi, uz Prvu srpsku dobrovoqa~ku diviziju, kao i na Solunskom frontu, nalazilo nekoliko medicinskih misija sa strane, sa kompletnim bolnicama i medicinskim i drugim tehni~kim osobqem u wima, Srpskom Crvenom krstu ni{ta nije smetalo da posle rata izvede kus i, najblaè re~eno, nepromi{qen i nepristojan zakqu~ak da je bilo u Srbiji 543 ~lana medicinskih misija od kojih 100 lekara(1, 644). Ali, takvo razmi{qawe nije predstavqalo novinu za Srpski Crveni krst; na isti na~in ocewivan je i doprinos stranih medicinskih misija u balkanskim ratovima(2, 836). Uz napomenu da oznake na kraju reda (u dvadeset jednom slu~aje va obe su jedna pored druge: *1 *2) kazuju da li se radi o u~e{}u u balkanskim ratovima (*1) ili u Velikom ratu (*2), ili se ime retkih od wih na{lo u nekoj od lako dostupnih enciklopedija (Op{toj, Vojnoj ili Enciklopediji Jugoslavije), odnosno u Srpskom biografskom re~niku, u nastavku dajemo imena ovih plemenitih delatnika kojima se srpski narod jo{ nije dostojno oduìo:
A. Dorotea Biton - milosrdna sestra *2 A. Klaudesli-Smit - kvalifikovani bolni~ar *2 A. Peterson - apotekar *2 A. F. Henken - Holandija bolni~ar *2 Agnes Emzli - sestra ledi Haton bolni~arka *2 Agnes Erl - sestra *2 Agnes Man - milosrdna sestra *2 Agnes Mek Kvin - milosrdna sestra *2 Ada Barlou - maserka *2
42
Ilija Petrovi}
Adamec, Franti{ek - Prag, ê{ka kandidat medicine *1 Adolf Kristl - Slovenija student medicine *1 Aleksandar Bjeqa~evskij - Rusija student medicine *2 Aleksandar Kuzwecov - Rusija student medicine *2 Aleksandar Nikoli} - 1901, Beograd potr~ko u pomo}nim bolnicama *1 Aleksandra Zuhova - Rusija milosrdna sestra *2 Aleksi}, Sergije - Dubrovnik marvinski lekar *1 Alisa Askju - publicistkiwa bolni~arka potopqena 1917 *2 Alisa Pel - milosrdna sestra *2 Ana Krej~ik - SAD medicinska sestra *1 Anri Gije - Francuska rendgenolog *2 Antonije Zorbajidis - Rusija medicinar *2
Barbara Meklaren - *2 Barjaktarovi}, Svetislav Sp. - 1893, Beograd medicinar (SBR) *1 Baronica Grizi(n)ger - milosrdna sestra *1 Baronica [liben - milosrdna sestra *1 Beatrisa Robin{ou - milosrdna sestra *2 Bembrix - sestra *2 Bogdanovi}, Petar Jovanov - 1875, Ruma bolni~ar *1 Boris V. Kac - Rusija bolni~ar *2 Bruno Vajkls - Slovenija medicinar *1 Budimirovi}, Milan M. - 1895, A{awa, Zemun lekarski pomo}nik (SBR) *2 V. Viton - SAD bolni~ar *2 Valentina Bostan - Besarabija, Rumunija bolni~arka u ruskoj misiji *2 Valerijan Bala{evski - Rusija lekar *2 Van den Maden - Holandija sestra *2 Vesterhov - Holandija sestra *2 Vili Forbs-[melcer - Holandija milosrdna sestra *2 Viqem Smit - transportni oficir u jedinici *2 Vini Vulzli - nadzornik apoteke *2 Vitalija Oq{evska - Rusija bolni~arka *2 Vladimir [krivanek - SAD, poreklom êh lekarski pomo}nik *2
General de Lansi de Roland - Francuska *1 Georgij Zajcev - Rusija medicinar *2 Gertruda Smit - milosrdna sestra *2 Gospo|a Br. Benedet - *2 Gospo|a Vinifred Pop-Elis - {ofer *2 Gospo|a G. Polgrin - maserka *2 Gospo|a Grin - upravnica jedinice - *2 Gospo|a DAn` dAstr - Francuska *2 Gospo|a Darja Aleksandrovna Kara|or|evi} - SAD bolni~arka *2 Gospo|a De Renak - Francuska *2 Gospo|a Doton Vajli - *2
G. Lin Xons - milosrdna sestra *2
43
Gospo|a Droz, knegiwa Poa - Francuska bolnica na Krfu *2 Gospo|a Gertruda Karington Vajld - [kotska *2 Gospo|a Ker - [kotska {ef kuhiwe *2 Gospo|a Kine-Rasin - umetnica milosrdna sestra *1 *2 Gospo|a Klinger - Be~, Austrija milosrdna sestra *1 Gospo|a Kolbern - sestra *2 Gospo|a Koul Hamilton - *2 Gospo|a Kopershar - Holandija bolni~arka *1 Gospo|a Mamulov - Rusija medicinska sestra *1 Gospo|a Marget Polimis - Gr~ka sestra *2 Gospo|a Milne - {ef kuhiwe *2 Gospo|a Or Paterson - *2 Gospo|a Pavlovi} - milosrdna sestra *2 Gospo|a Persi Valis - èna dr Valisa milosrdna sestra *2 Gospo|a Rasel - *2 Gospo|a Rut Farnam - Engleska narednik srpske vojske *2 Gospo|a Robez-Paìjon - Francuska bolni~arka *2 Gospo|a Selma Gu~ova - SAD, èna dr \ure Gu~e bolni~arka *2 Gospo|a Stjuart - SAD, Misija Crvenog krsta *2 Gospo|a Hartvig - èna ruskog poslanika u Beogradu bolni~arka *1 Gospo|a Xeni Hristi} - bolni~arka *1 Gospo|a [oton - [kotska {ofer *2 Gospo|a [trendman, Julijana Nikolajevna - Rusija milosrdna sestra *1 Gospo|ica A. A. Majn{ul(Muni{ul?) - sestra *2 Gospo|ica Adam - sestra *2 Gospo|ica Atkinson - Novi Zeland sestra *2 Gospo|ica Bani - sestra *2 Gospo|ica Barker - sanitarni referent *2 Gospo|ica Meri Bedford - Australija dispe~er u garaì *2 Gospo|ica Beker - {ofer *2 Gospo|ica Berta Redule - Francuska upravnik bolnice *2 Gospo|ica Bili - *2 Gospo|ica Bingli - bolni~arka *2 Gospo|ica Bird - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Bi~am - *2 Gospo|ica Blan{a Maden - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Bler Vilson - Edinburg, [kotska sestra *2 Gospo|ica Bol - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Bonser - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Vajli - *2 Gospo|ica Van der Ven - Holandija milosrdna sestra *2 Gospo|ica Vardl - {ofer *2 Gospo|ica Vida Mateson - Engleska bolni~arka *2 Gospo|ica Vilmon - Francuska milosrdna sestra *2 Gospo|ica Vo - sestra *2 Gospo|ica Vudi - *2 Gospo|ica Vudkroft - sestra *2 Gospo|ica Geldard Braun - *2
44
Ilija Petrovi}
Gospo|ica Gledis Stjuart Ri~ardson - *2 Gospo|ica Govens - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Grej - *2 Gospo|ica Grin - sestra *2 Gospo|ica Grin - {ofer *2 Gospo|ica Dankan - sestra *2 Gospo|ica Dorotea-Zorica Dik - Londonderi, Engleska *2 Gospo|ica Dou - sestra *2 Gospo|ica Dur - sestra *2 Gospo|ica Durham - Engleska sestra (mo`da lekar) *2 Gospo|ica Evlin Konzuk - Engleska, sestra *2 Gospo|ica Elbi Xekson - sestra *2 Gospo|ica Elma Rid - sestra *2 Gospo|ica Edman Klif - sestra *2 Gospo|ica Emzli Dodi - *2 Gospo|ica Emzli Hami{ - *2 Gospo|ica Eni Lindzi - *2 Gospo|ica @orèt - Francuska bolni~arka *2 Gospo|ica I. Grej - milosrdna sestra *2 Gospo|ica I. Hadzon - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Ivon - Francuska bolni~arka *2 Gospo|ica Igerton - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Idn - Engleska sestra *2 Gospo|ica Izabel Gordon - sanitarni referent *2 Gospo|ica Irini Polimis - Gr~ka sestra *2 Gospo|ica Justi Klark - sestra *2 Gospo|ica Kalvel - glavna sestra *2 Gospo|ica Keli - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Ketlin Berk - [kotska sestra *2 Gospo|ica Ketlin Dilon - sestra *2 Gospo|ica Kouts - voza~ kuhiwskih kola *2 Gospo|ica L. L. Kluli - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Lauders - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Lejr - *2 Gospo|ica Lisjen - Francuska bolni~arka *2 Gospo|ica Luiza Xordan - sestra *2 Gospo|ica M. E. Sker~li - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Makled - sestra *2 Gospo|ica Makon - Irska sestra *2 Gospo|ica Florens Marks - {ef transporta *2 Gospo|ica Mej - *2 Gospo|ica Mekalam - sestra *2 Gospo|ica Mekfejl - Engleska, sestra dr Ketrin Mekfejl medicinarka *2 Gospo|ica Meloun - *2 Gospo|ica Meri Mekenzi - sestra *2 Gospo|ica Meri Polimis - Gr~ka sestra *2 Gospo|ica Mensel - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Mex Nejl Frejzer - *2 Gospo|ica Milica Mili} - Kikinda bolni~arka *2
45
Gospo|ica Monro Ker - *2 Gospo|ica Morgan - sestra *2 Gospo|ica Morison - *2 Gospo|ica Morou - {ofer *2 Gospo|ica Mur - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Norman - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Onslou - *2 Gospo|ica Parsons - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Pejlin - *2 Gospo|ica Persival - *2 Gospo|ica Prajs Bi{op - *2 Gospo|ica Presland - bolni~arka *2 Gospo|ica Poup - umrla u Srbiji *2 Gospo|ica Rajd - sestra *2 Gospo|ica Rix - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Robinson - zamenik {efa transporta *2 Gospo|ica Ros - *2 Gospo|ica Rouz Vest - *2 Gospo|ica S. E. S. Mejr - *2 Gospo|ica Svanston - *2 Gospo|ica Simpson - *2 Gospo|ica Skej - apotekar *2 Gospo|ica Sonders - glavna sestra *2 Gospo|ica Starling - Australija *2 Gospo|ica Stert - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Stefani A. Hamplova - SAD, rodom iz ê{ke sestra *2 Gospo|ica Stivens - sestra *2 Gospo|ica Stjuart - voza~ *2 Gospo|ica T. Kramblholm - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Tebet - sestra *2 Gospo|ica Tejt - Engleska *2 Gospo|ica F. A. Fraj - glavna sestra *2 Gospo|ica Fauler - [kotska *2 Gospo|ica Flora Mekenzi - sestra *2 Gospo|ica Frensis Ivens - *2 Gospo|ica Fri~ - [vajcarska bolni~arka *1 Gospo|ica Hajet - sestra *2 Gospo|ica Hartvig - k}i ruskog poslanika u Beogradu bolni~arka *1 Gospo|ica Helen King - SAD bolni~arka *2 Gospo|ica Hjui - *2 Gospo|ica Xejms - sestra *2 Gospo|ica Xek - administratorka *2 Gospo|ica Xin Kaldou - milosrdna sestra *2 Gospo|ica Xin Lindzi - *2 Gospo|ica Xin H. Kemp - *2 Gospo|ica Xinxer - *2 Gospo|ica Xoli - *2 Gospo|ica [ejla - sestra *2
46
Ilija Petrovi}
Gospo|ica [eli - SAD *2 Gospo|ica [onesi - sestra *2 Gospo|ica [turceneger - [vajcarska spisateqica milosrdna sestra *2 Grofica Trubeckaja - Rusija {ef medicinske misije *2
D. H. Mekinto{ - milosrdna sestra *2 Darinka Gruji}-Radovi} - Kragujevac (iz SAD) zbriwavala siro~ad *2 Das - Holandija bolni~ar *2 Debero Seri - [vajcarska bolni~ar *2 Dekani}, \ura - 1891, Nadaq, Srbobran medicinar *2 Desanka Stevanova Milanovi} - Novi Sad glumica bolni~arka *1 *2 De Hrote - Holandija sestra *2 Devojka koju zovemo Kanada - Kanada *2 Doli Majlz - bolni~arka *2 Dora Xonson - milosrdna sestra *2 Doroslova~ki, Dimitrije - 1879, Be~ej medicinar *2 Doroti Brindl-Mili} - kuvarica *2 Doroti Grirson - milosrdna sestra *2 Doroti K. Benvel - bolni~arka *2 Dot Wuval - bolni~arka *2 Dr A. E. Kid - [kotska lekar *2 Dr A. Sova` - Belgija *1 Dr A. F. Kornelijus - SAD lekar *2 Dr Abzelan - Francuska lekar *2 Dr Avram Pevzner - Rusija zubar *2 Dr Agneza Benet - Novi Zeland lekarka *2 Dr Ada Meklaren - lekarka *2 Dr Aksentije Hristiforovi~ Babasejnov - sa 77 ~lanova, Rusija *1 Dr Aleksa [epeq - lekar *2 Dr Aleksandar, \uri}-î~a - 1862, Velika Pisanica, Belovar lekar *2 Dr Aleksandar Zikopulos - Papingon, Jawina, Gr~ka lekar *2 Dr Aleksandar Primrouz - Toronto, Kanada lekar *2 Dr Aleksandra Tarutin - Rusija lekarka *2 Dr Aleksej Teren~enko - sa 25 pomo}nika i 6 bolni~arki, Rusija *1 Dr Aleksej [epeq - Rusija lekar *2 Dr Aleksis Tompson - Edinburg, [kotska hirurg *2 Dr Alisa Ha~ison - lekarka *2 Dr Alojz Fridrih Blehel - lekar *2 Dr Alfred Ernst - Cirih, [vajcarska lekar *2 Dr Ana [ehter - do{la iz Francuske lekarka *2 Dr Angus Kembel - SAD hirurg *2 Dr Andrija Jokaz - lekar *2 Dr Aneta Benson - lekarka *2 Dr Anton Lo(a)vri~ - Slovenija lekar *2 Dr Antowina A. Maksimova - Rusija lekarka *2 Dr Aramba{in - Spqet lekar *1 Dr Arius van Tinhoven - Holandija hirurg *2
D. Piters - SAD bolni~ar *2
47
Dr Arman de Lil - lekar *2 Dr Aron Zageqman - Rusija lekar *2 Dr Atanasije Puqo - 1878, Zemun lekar *2 Dr Atkinson - lekar *2 Dr Bakuwin - Rusija, ~lan Dume lekar *1 Dr Balabanov - lekar *2 Dr Barker - lekar *2 Dr Batler - SAD, sa dr Rajanom i jo{ 12 lekara i 23 sestre lekar *2 Dr Ba~ar - Slovenija lekar *1 *2 Dr Beatrisa Kokson - lekarka *2 Dr Beatrisa Makgregor - lekarka *2 Dr Beatrisa Rasel - lekarka *2 Dr Benorie - Francuska hirurg *2 Dr Berislav Bor~i} - 1891, Su{ak - 1977, Zagreb lekar (EncJu) *2 Dr Bernar îder - [vajcarska lekar *2 Dr Bisko - Francuska lekar *2 Dr Blagojevi}, Nikola - [id lekar *2 Dr Bogdan Stoji} - Zagreb lekar *1 Dr Bogosav Bau~ek - lekar *2 Dr Boìdar Hajdig - lekar *2 Dr Boìdar [pi{i} - 1879, Sisak - 1957, Zagreb hirurg (EncJu) *1 Dr Bo{kovi} - do{ao iz Rusije lekar *2 Dr V. B. Nobl - lekar *2 Dr V. E. Hejg - lekar *2 Dr Valentin Mer{ol - Slovenija lekar *2 Dr Valentina Semjonikova - upravnik ruske misije *2 Dr Valter H. Foks - hirurg u bolnici ameri~kog Crvenog krsta *2 Dr Van Dik - Holandija, sa {est milosrdnih sestara lekar *2 Dr Vasa Cari}evi} - 1879, Irig lekar *1 Dr Vasilij Sergejevi~ Barabo{kin - Rusija lekar *2 Dr Vaclav Mernaut - ê{ka hirurg *1 Dr Vaclav Milota - ê{ka lekar *2 Dr Vera Holm - lekarka *2 Dr Viktor Grinfeld - Austrija *1 Dr Viktor Kine - @eneva, [vajcarska lekar *1 *2 Dr Vinogradova - do{la iz Francuske lekarka *2 Dr Vio - Francuska bakteriolog *2 Dr Vilijam Robert Ridlej - lekar *2 Dr Vilijam Teodor Melgard - 1888, Fisenberg, Danska lekar *2 Dr Vitelh - sa jo{ 3 lekara i 6 bolni~arki, Gan, Belgija hirurg *1 Dr Vitold [mit - veterinar *2 Dr Vladimir Grahli - Slovenija lekar *2 Dr Vladimir N. Ivanov - lekar Dr Vladimir Herinka - Prag, ê{ka lekar *1 Dr Vladislav Kraq - ê{ka lekar *2 Dr Vojin \or|ev Lazarevi} - 1887, Pan~evo - 1953, Ada lekar (EncNS) *1 Dr Vojislav Veselinovi} - 1889, Kikinda lekar *2 Dr Vojislav Kecmanovi} - 1881, îtluk, Prijedor lekar (EncJu) *1
48
Ilija Petrovi}
Dr Vratislav êrni - ê{ka lekar *1 Dr Vulparis - Gr~ka lekar *2 Dr Vulf Berlin - [vajcarska lekar *2 Dr Gaber Ho~evar - Slovenija lekar (ustupqen Bugarima) *1 Dr Gavra Barako - 1879, Novi Sad - 1915, Vaqevo lekar *2 Dr Garnije - Francuska lekar *2 Dr Gaston - Francuska lekar *2 Dr Georgij Jarcev - Rusija lekar *2 Dr Georgi Spasov - do{ao iz Francuske lekar *2 Dr Georgije Simonovi~ Blejvi~ - apotekar *2 Dr Gijom Live - Francuska lekar *2 Dr Girton - Bolnica {kotskih èna lekar *2 Dr Gojtman - Osek, Hrvatska lekar *1 Dr D. Vrane{evi} - Osek, Hrvatska lekar *1 Dr Danijel - ê{ka lekar*1 Dr Danilo Vasiqenko - Rusija lekar *2 Dr Deànkur - Francuska glavni lekar u misiji *2 Dr De Martel - Francuska lekar *2 Dr Dima - Francuska lekar *2 Dr Dimitri Vojnidis - Gr~ka lekar *2 Dr Dimitrije Kowevi} - êrevi}, Beo~in lekar *1 Dr Drago Maru{i~ - Slovenija lekar *2 Dr Du{an Bori} - 1889, Mogori}, Lika lekar (SBR) *2 Dr Du{an Gaji} - 1874, Vojka, Stara Pazova lekar *1 Dr Donaliho - SAD, Crveni krst lekar *2 Dr Dragutin Moder~in - Hrvatska lekar *2 Dr Duglas - sa 18 pomo}nika, Engleska lekar *1 Dr Du{an Malu{ev - Vr{ac lekar *1 Dr Du{an Pomori{ac - lekar *1 Dr \or|e Anti} - 1895, Sombor - 1981, Sombor lekar *2 Dr \or|e Bukinac - 1880, Futog lekar (SBR) *1 Dr \or|e Mari} - Dubrovnik lekar *1 Dr \uri} - begunac iz Austrougarske lekar *2 Dr \uro \urov Gu~a - 1876, Ba~ki Petrovac lekar (SBR) *1 *2 Dr E. Hales - Danska lekar *1 Dr Eva Mitnicka - lekarka, Lozana, [vajcarska - 1914, Ni{ *2 Dr Evgenij Konstantinovski - Rusija lekar *2 Dr Evgenija Karpova - Rusija lekarka *2 Dr Evgenije Branova~ki - 1847, Senta lekar *1 Dr Evsej Ko{inski - Kijev, Ukrajina lekar *1 Dr Egon Lotar Fiber - Austrija lekar *1 Dr Edvard Rajan - SAD, Crveni krst (v. dr Batler) lekar *2 Dr Edita Holvej - lekarka *2 Dr Edo-Otmar Krajec - Slovenija lekar *1 Dr Edo [lajmer - Slovenija lekar *1 Dr Ekaterina Morozova - Rusija zubarka bakteriolog *2 Dr Elizabet Bruk - lekarka *2 Dr Elizabet Ros - lekarka *2
49
Dr Elinor Soltou - lekarka *2 Dr Elsi Inglis - lekarka *2 Dr Eqka N. Liberman - Rusija lekarka *2 Dr Ema de Virdis - lekarka *2 Dr Emili Simson - hirurgiwa *2 Dr Endrju Balfur - lekar *2 Dr Erban Avgusti - Prag, ê{ka lekar *1 Dr Erik Himel{trup - Danska pomo}ni operator *2 Dr Erl. D. Forest - SAD lekar *2 Dr Erna de Marsi-Verdi - lekarka *2 Dr Ernest Gori{ek - Slovenija lekar *2 Dr Ernest Pendlton Makgruder - SAD {ef misije, lekar *2 Dr Ester Q. Kadi{ - Rusija lekarka *2 Dr Et. Birne - Francuska bakteriolog *2 Dr @. Kline - Francuska bakteriolog *2 Dr @an Bebadon - Francuska lekar *2 Dr @ivkovi} - Bosna lekar *1 Dr @ika Jak{i} - 1881, Kr~edin, In|ija lekar *1 Dr Zanft - lekar *2 Dr Zigfrid I. Taqnik - Rusija lekar *2 Dr Zimberl{lang - Rusija lekar *2 Dr Ibroj - lekarka *2 Dr Ivan A. Vladisavqev - Minsk, Belorusija lekar *2 Dr Ivan Baboselac - 1885, Dobriwa, Slavonski Brod hirurg (SBR) *1 Dr Ivan Gmajner - Slovenija lekar *2 Dr Ivan Oraèn - 1869, Kostawevica, Slovenija lekar *1 *2 Dr Ivan Premerov - Litija, Slovenija lekar *1 Dr Ivan Hercog - Zagreb, Hrvatska lekar *1 Dr Ivan [ipov - Rusija lekar *2 Dr Ivo Josipov Jelavi} - âpqina lekar *2 Dr Izabel Emzli, Ledi Haton - lekarka *2 Dr Izabel Inglis - lekarka *2 Dr J. Lohert - Zagreb, Hrvatska *1 Dr Jan Levit - Prag, ê{ka hirurg *1 Dr Jan M. Kara - ê{ka lekar *2 Dr Jang - SAD, na~elnik medicinske misije lekar *2 Dr Janko Kotnik - Slovenija lekar *2 Dr Janko Lavri(?) - Slovenija lekar *2 Dr Janko Sernec - Austrija lekar *2 Dr Jankovi} - Herceg Novi lekar *1 Dr Jelena Popadi} - 1886, Pariz, Francuska lekar *1 *2 Dr Jernej Dem{ar - Qubqana Slovenija lekar *1 Dr Jindrih îhak - Prag, ê{ka lekar *1 Dr Jovan Vulpo [terc-Steji} - êrevi}, Beo~in lekar *1 Dr Jovan Novi~in Bulaji} - 1889, Vilusi, Nik{i} - 1943, Sutjeska lekar *2 Dr Jovan Litos - Solun, Gr~ka lekar *2 Dr Jovan Popovi} - 1881, Ba~ko Gradi{te, Be~ej lekar *2 Dr Jovo Bokowi} - 1883, Bosanska Kostajnica lekar (SBR) *1
50
Ilija Petrovi}
Dr Joè Ravnik - Slovenija lekar *2 Dr Jozef Vanka - lekar *2 Dr Jos [ejker - Rusija lekar *2 Dr Josip Vegele - Slovenija lekar *2 Dr Josip Erat - Slovenija lekar *2 Dr Josip Ermenc - Slovenija lekar *2 Dr Josip Stojc - Slovenija lekar *1 Dr Josip Tav~ar - Slovenija lekar *1 Dr Josip Ti~ar - Slovenija lekar *1 Dr Josip Hebajn - Slovenija lekar *2 Dr Josif Kova~ - Segedin, Maxarska lekar *2 Dr Julije Budisavqevi} - 1882, Slav. Poèga asistent-hirurg (EncJu) *1 Dr K. Legru - Francuska bakteriolog *2 Dr Kan - Francuska bakteriolog *2 Dr Kasan le Banèn(?) - Pariz, Francuska lekar *1 Dr Karata - Engleska, sa 24 vojnika-bolni~ara sanitetski kapetan *1 Dr Karel Freja - Prag, ê{ka lekar *1 *2 Dr Karter - lekar *2 Dr Katarina Jak{i}-Radula{ka - Sarajevo lekarka *1 *2 Dr Keman, Francuska - lekar *2 Dr Kermak - Belgija lekar *2 Dr Ketrin Korbet - lekarka *2 Dr Ketrin Stjuart Mekfejl - 1887-1974 lekarka *1 *2 Dr Ketrin Pejn - lekarka *2 Dr Kefanopulos - Gr~ka, do{ao iz Francuske lekar *2 Dr Klinger - Rusija lekar *2 Dr Kobel - lekarka *2 Dr Koza - ê{ka lekar *1 Dr Konsej - Francuska epidemiolog *2 Dr Konstantin Zala{as - Gr~ka, do{ao iz Francuske lekar *2 Dr Konstantinovi~ - Rusija lekar na Cetiwu *1 Dr Kosta Gr~i} - 1885, Ruma lekar *1 Dr Kristoferson - lekar *2 Dr Krsta Grabova~ki - 1889, In|ija lekar *2 Dr Ksanti - lekar *2 Dr Ksenija Davidova - Rusija zubarka *2 Dr Ku~era - Slovenija lekar *1 Dr Lavoslav Mastnak - Slovenija lekar *2 Dr Laza-Mrgud Markovi} - 1876, Toma{evac, Zrewanin lekar (EncNS) *1 Dr Lev Tunik - Rusija lekar *2 Dr Levin Hanzel - lekar *2 Dr Lejla Mankester - [kotska lekarka *2 Dr Lemer - lekar *2 Dr Leo Bra{kin - Rusija lekar *2 Dr Leon Vajs - 1871, Wujork, SAD lekar *2 Dr Liba Kozlova - Rusija lekarka *2 Dr Lilijan Kuper - Australija hirurgiwa *2 Dr Lilijan êsni - lekarka *2
51
Dr Lovro Klemen~i~ - 1891, [ent Vid pri Cequ, Slovenija lekar *2 Dr Lorac (Loran?) - Belgija lekar *2 Dr Ludvig Hir{feld - Var{ava, Poqska bakteriolog *2 Dr Luiza Maklroj - lekarka *2 Dr Luiza Ros - lekarka *2 Dr Luis - Engleska lekarka *2 Dr Luri - îkago, SAD, ~e{ki Jevrejin lekar *2 Dr Qubica Brki}-Kaverzweva - 1884, [abac lekarka iz Rusije (SBR) *2 Dr Qudevit Perci - Slovenija, do{ao iz No}ere Umbre lekar *2 Dr Qumovi} - lekar *2 Dr M. Sidorf - Danska operator *2 Dr Mavricij Rus - Slovenija lekar (ustupqen Bugarima) *1 Dr Magnus Hir{feld - Cirih, [vajcarska bakteriolog *2 Dr Majra Mekenzi - lekar *2 Dr Makmilan - lekar *2 Dr Malahov - Rusija zubni lekar *2 Dr Marvalom - @eneva, [vajcarska lekar *1 Dr Marija Vu~eti}-Prita - Seleu{, Pan~evo lekarka *1 *2 Dr Marija Gra~eva - Rusija lekarka *2 Dr Marija-Maru{ka Popovi}-Zajceva - 1893, Kresno, ê{ka lekar *1 Dr Marija Miheqs - Rusija lekarka *2 Dr Marsden - lekar *2 Dr Mase - Brisel, Belgija lekar *2 Dr Mase - Brisel, Belgija èna dr Masea lekarka *2 Dr Matilda Makfejl - lekarka *2 Dr Matko Heric - Slovenija lekar *2 Dr Mej Dikinson Beri - anesteti~arka *2 Dr Mejbl Blejk - lekarka *2 Dr Mejbl King-Mej - lekarka *2 Dr Mejtland T. G. - Birmingem, Engleska glavni lekar *2 Dr Meri Ajliz - lekarka *2 Dr Meri Bler - lekarka *2 Dr Mari de Gari(s) - Francuska lekarka *2 Dr Meri Ivens - Engleska lekarka *2 Dr Meri Meknejl - lekarka *2 Dr Me{evski - do{ao iz Francuske lekar *2 Dr Mikula - ê{ka lekar *1 Dr Miladin Sviwarev-Veli~kovi} - 1877, Be~ej (EncNS) lekar *1 Dr Milan @eraji} - Miqevac, Nevesiwe (umro 1937) lekar *2 Dr Milan Jan - Kladno, ê{ka lekar *1 Dr Milan Stevanov Simonovi} - 1876, Sremska Kamenica lekar *2 Dr Milan Figantner - lekar *1 Dr Milan Hora - ê{ka lekar *1 Dr Milenko Petrovi} - 1884, Sombor - Novi Sad, 1950 lekar *2 Dr Milivoj Jambri{ak - 1878, Zagreb, Hrvatska lekar (EncJu) *1 Dr Milica Mihajlovi} - Berlin, Nema~ka lekarka *1 Dr Milko Gnezda - 1894, Rakek, Slovenija sanit. potporu~nik, lekar *2 Dr Milovan \or|ijev Ba{ovi} -1881, Po{}ewe, [avnik lekar (SBR) *1 *2
52
Ilija Petrovi}
Dr Milojevi} - Lika lekar *2 Dr Milo{ Moji} - Sremska Mitrovica lekar *1 Dr Milo{ Pu~elka - ê{ka sanitetski major *2 Dr Milutin Jankovi} - 1862, Silba{ lekar *1 Dr Mirko êrni~ - 1884, Metlika, Slovenija lekar (EncJu) *1 Dr Mihail Aleksandrovi~ Bobrov - Sankt Peterburg, Rusija lekar *1 Dr Mihailo Paskalides - lekar *2 Dr Mihailo Fuks - Italija lekar *1 *2 Dr Monije Viwar - Francuska lekar-epidemiolog *2 Dr Morduh Ciri{kij - Rusija lekar *2 Dr Neda Jovanovi} - do{la iz Rima lekarka *2 Dr Nenadovi} - Lipik, Hrvatska lekar *1 Dr Nikola Blagojevi} - 1883, [id lekar (SBR) *1 *2 Dr Nikola Vasin Vu~kovi} - 1892, Novi Sad zubni lekar (EncNS) *2 Dr Nikola Dragi}evi} - 1871, Pan~evo lekar *1 Dr Nikola Pavi}ev Petrovi} -1867-1931, Kosor, Podgorica lekar *1 *2 Dr Nikola Pajevski - sa 20 ~lanova Ruskog Crvenog krsta, Rusija lekar *1 Dr Nil - lekarka *2 Dr Novak - ê{ka lekar *1 Dr Wukomb - Bolnica {kotskih èna lekar *2 Dr Ozborn - SAD sanitarni inèwer *2 Dr Oqenik - Holandija lekar *1 Dr Opfletal - ê{ka lekar *2 Dr Oskar Hugo (Igo?) - [vajarska lekar *2 Dr Osterhajs - Holandija lekar *1 Dr Oto Polak - ê{ka lekar *1 Dr Otokar Kose - Prag, ê{ka, univerzitetski profesor lekar *1 Dr P. I. Viliams - Sankt Peterburg, Rusija lekar *2 Dr Panajot Manes - Rusija lekar *2 Dr Panta Todorovi} - 1864, Banatski Brestovac, Zrewanin lekar *1 Dr Pasja P. Dajbes - Rusija lekarka *2 Dr Paso - lekar *2 Dr Pervan - Spqet, do{ao iz Francuske lekar *2 Dr Persi Valis - pomo}ni operator *2 Dr Persi Dijermer - sve{tenik *2 Dr Petar Antonijades - lekar *2 Dr Petar Zec - 1881, Kukuruzari, Kostajnica lekar *2 Dr Petar Ilijin Stjepanovi} - 1888-1951 lekar *2 Dr Peti - Francuska lekar *2 Dr Pol Dipre - Francuska, poqska bolnica na Vidu lekar *2 Dr Poqakova - Rusija lekarka *2 Dr Popovi} - do{ao iz Rusije lekar * Dr Potven - Francuska {ef misije *2 Dr R. V. Brokau - SAD lekar *2 Dr R. Ji~inski - 1864, SAD (umro u îkagu pre 1937) lekar *2 Dr R. M. Morison - lekar *2 Dr R. O. Mun - Engleska lekar *2 Dr Radivoje Vukadinovi} - 1864, Mo{orin, Titel lekar *1
53
Dr Radovan Bren~i} - Slovenija, do{ao iz No}ere Umbre lekar *2 Dr Radovan Gajda - Slovenija lekar *2 Dr Radule M. Backovi} - 1883, Drenov{tica, Nik{i} lekar (SBR) *1 *2 Dr Radulovi} - lekar *2 Dr Rafailo Bi|erani - 1872, Stara Zagora, Bugarska lekar (SBR) *1 Dr Regina Marija Kleber - Poqska lekarka *2 Dr Risto @eraji} - Miqevac, Nevesiwe, do{ao iz Rusije lekar *2 Dr Ri~ard Strong - SAD lekar-bakteriolog *2 Dr Robert Ridlej - London, Engleska lekar *2 Dr Robert Tineli - sa 9 sanit. oficira i 33 bolni~ara, Italija lekar *1 Dr Rozali Morton - SAD, Crveni krst lekarka *2 Dr Roman Hercembert - Rusija lekar *2 Dr Rubqa Ep{tajn - Rusija lekarka *2 Dr Rudolf Buberle - lekar *2 Dr Rudolf Jedli~ka - Prag, ê{ka lekar *1 Dr Sabri Abadi - Kairo, Egipat lekar *2 Dr Sava Jankovi} - 1887, Vrawevo, Novi Be~ej lekar *1 *2 Dr Samuel Albert Kuk - SAD, Crveni krst lekar *2 Dr Samuilo I. Kernes - Rusija lekar *2 Dr Samuilo Pops - 1837, Lavov, Galicija lekar *1 Dr Sarakozni Tomerni - [vajcarska lekar *2 Dr Svetozar Grgin - 1880, Idvor lekar *1 Dr Sebri-beg - Turska lekar *1 (Drugi balkanski rat) Dr Sekuli}, Milan - Sremska Kamenica, Novi Sad lekar *2 Dr Selma Elijasberg Mazej - umrla 1915. u Negotinu lekarka *2 Dr Selmo{ko - Rusija lekar *2 Dr Semeraj - ê{ka, Sokolski savez, sa 10 lekara lekar *1 Dr Sergije Ivanovi~ Kantemirov - Carigrad, Turska lekar *2 Dr Serkis Berberijan - sanitetski kapetan *1 Dr Sigel Majer - sa 16 lekara i bolni~ara, Holandija lekar *1 Dr Sigismund Stankevi~ - Rusija lekar *2 Dr Simo Ili} - lekar *2 Dr Sondeman - lekar *2 Dr Srzenti} - Boka Kotorska lekar *2 Dr Staka ûbrilovi}-Bokowi} - 1885, Gradi{ka lekarka (SBR) *1 *2 Dr Stanislav Tobija{evski - Prag, ê{ka, sa 50 lekara i medicinara *1 Dr Stanko Erharti~ - Slovenija lekarka *2 Dr Stankovi} - Vara`din, Hrvatska lekar *1 Dr Stevan Vuji~i} - Nevesiwe lekar *2 Dr Stevan D. Mati} - 1855, Vaqevo lekar u penziji *2 Dr Stevan Jovanovi} - Sarajevo lekar *1 Dr Stevan Klinger - Be~, Austrija lekar *1 Dr Stejskal - ê{ka lekar *1 Dr Strizover - lekar *1 Dr T. Gvini - glavni lekar *2 Dr T. H. Ploc - SAD bakteriolog *2 Dr Tadija Ma{evski - lekar *2 Dr Tajn{ek - Slovenija lekar *1
54
Ilija Petrovi}
Dr Tejlor - lekarka *2 Dr Teodor Srebrenikov - Rusija lekar *2 Dr Teofanis Xangris - Gr~ka lekar *2 Dr Toma \. Abra{i(Avrasi) - 1868, Bitoq lekar (SBR) *1 Dr Toma Jovanovi} - 1886, Sremski Karlovci lekar *2 Dr Tone Erèn - Slovenija lekar *2 Dr Tone Lavri~ - Slovenija lekar *1 Dr Tone Lov{i~ - Slovenija lekar *2 Dr Trojecki - major, Rusija neurolog *2 Dr F. Kara - 1886, SAD, poreklom êh hirurg *2 Dr Fajdiga (1) - Slovenija lekar *2 Dr Fajdiga (2) - Slovenija lekar *2 Dr Fedransperg - Slovenija lekar *1 Dr Feliks Aleksandar Vladislav Menhard - Galicija, Poqska lekar *2 Dr Felicija Apte - Var{ava, Poqska lekarka *2 Dr Fergus Armstrong - glavni operator *2 Dr Ferguson - lekar *2 Dr Ferdinand Adam - 1882, @eletov, ê{ka lekar *2 Dr Ferdo Kunej - Slovenija lekar *2 Dr Fernan Mazej - Brisel, Belgija bakteriolog *2 Dr Filip Maru{i} - 1874, Omi{, Hrvatska lekar-bakteriolog *1 Dr Filip Smol~i} - Dubrovnik lekar *1 Dr Fini F. Ostrovskaja - Rusija lekarka *2 Dr Fle~er Rej - Engleska lekar-rendgenolog *2 Dr Fon Drigalski - Nema~ka, sa dvema sestrama lekar *1 Dr Fon Pajer - [vajcarska lekar *2 Dr Fran [abec - Slovenija lekar *1 Dr Fransis Dejzi Vejkfild - lekarka *2 Dr Franc Vinert - Qubqana, Slovenija lekar *1 Dr Franc Lerer - Rumunija lekar *1 *2 Dr Frawa Burijan - Prag, ê{ka lekar *1 Dr Frawa Veseli - ê{ka, upravnik 18. rezervne bolnice lekar *1 Dr Frawa [trodl - sanitetski potporu~nik, lekar *2 Dr Frenkl - sa 6 lekara i 6 bolni~ara, ê{ka lekar *1 Dr Fridrih Alojz Plekl - Be~, Austrija lekar *2 Dr H. Kopeshar - Holandija lekar *1 *2 Dr Hajim Rajak - Italija lekar *1 *2 Dr Hamilton Mar - lekar *2 Dr Hana Hir{feld - Var{ava, Poqska lekarka *2 Dr Harvi - 1853-1917, sestra mar{ala Fren~a, sa 30 sestara lekarka *2 Dr Harijet Kokbern - Toronto, Kanada lekarka *2 Dr Hariolas Niotis - Gr~ka lekar *2 Dr Hauard G. Bari - Engleska, Crveni krst lekar *2 Dr Heg - lekar *2 Dr Helen Mekgregor - [kotska lekarka *2 Dr Helen Hanson - lekarka *2 Dr Helen Xons - lekarka *2 Dr Herman Bek - lekar *2
55
Dr Hercbajer - lekar *2 Dr Hijer - Danska lekar *1 Dr Honvej - lekarka *2 Dr Honoria Kir - Australija lekarka *2 Dr Hrwi~ek - ê{ka lekar *2 Dr C. E. Foks - SAD bakteriolog *2 Dr âja - Wujork, SAD, poreklom iz Poqske lekar *2 Dr Xekson - SAD lekar *2 Dr Xems Beri - hirurg *2 Dr Xems F. Doneli - SAD, Crveni krst lekar *2 Dr Xenet Lerd - lekarka *2 Dr Xenet Makvej - lekarka *2 Dr Xesi Skot - Australija lekarka *2 Dr Xonston - Vajnlend, SAD lekar *2 Dr Xorx Ber - SAD bakteriolog *2 Dr [tirlih - Bazel, [vajcarska lekar *1 Dubinski - [vajcarska bolni~ar *2
Eva [o Meklaren - *2 Evdokija Manes - Rusija milosrdna sestra *2 Evelin Haverfild (Ledi Ivlin) - upravnica jedinice *2 Edvard B. Alabaster - kvalifikovani bolni~ar *2 Edgar V. Dejvis - bolni~ar, kasnije sekretar *2 Edit Stoni - fizi~arka rendgenologiwa *2 Edit Harli - k}i Ketrin Meri Harli bolni~arka *2 Edit X. M. Bauer - Engleska milosrdna sestra *2 Eduard Stjuart - SAD, Crveni krst *2 Ekaterina Kuvelatova - Rusija studentkiwa medicine *2 Elena Subìnskaja - Rusija medicinska sestra *2 Elzi Kameron Korbet - bolni~arka *2 Elizabet Meri Kempbel - milosrdna sestra *2 Elija Linden - bolni~arka *2 Elinor Kejv - bolni~arka *2 Elinor Frensis Randel - lekarska pomo}nica *2 Elis Livson - milosrdna sestra *2 Emili Simonds - instrumentarka *2 En Mekglejd - sekretarica *2 Etel Skemel - milosrdna sestra *2 Etel Hor - sestra *2
E. F. Eliot - operator *2
Zagiweze - [vajcarska bolni~ar *2 Ivan Stjuart Kempbel - bolni~ar, kasnije anesteti~ar *2

Izabel Tejt - rendgenolo{ka slu`ba *2 Izobel Ros-Mala Siva Prepelica - kuvarica, bolni~arka *2
56
Ili}, D. - medicinar *1 I{ervud, K. - bolni~arka *2
Ilija Petrovi}
Javornik Antonija-Natalija Bjelajac - Maribor, Slovenija bolni~arka *1 Jan Brana - apotekar *2 Jan Maksvel Retrej - bolni~ar *2 Jane-Anka Nikova Trojanovi} - SAD (1892, Lu{tica, Kotor) bolni~arka *2 Jaroslav Motl - ê{ka medicinar *2 Jelena Bodi - 1888, Komrat, Rusija bolni~arka *2 Jelena Petrovna - knegiwa, k}i kraqa Petra I, Sankt Peterburg, Rusija *1 Jovanovi}, V. - medicinar *1 Jovanovi}, Milan - 1884, Elemir, Zrewanin medicinar (lekar?) *2 Joèf [tempelberg - Engleska, Crveni krst *2 Josip Gazarek - sanitetski potporu~nik, lekar *2 Josip Hebajn - sanitetski potporu~nik, lekar *2
J. Fabius - Holandija bolni~ar *1
Kapetan Benet - Engleska, Crveni krst *2 Kapetan Ridel - Engleska elektri~ar *2 Karlton Vilijams - bolni~ar *2 Katarina Leokof - [vajcarska bolni~arka *2 Kelbard - administratorka u misiji *2 Kerolajn Tafil - *2 Ketlin Rojds - *2 Ketrin Meri Harli - 1853-1917 rukovodilac transportne jedinice *2 Klega, Ludvik - Prag, ê{ka kandidat medicine *1 Klifton-Ri|okosa - bolni~arka *2 Klod Askju - 1865, London, Engleska publicista, potopqen 1917 *2 Kova~evi}, Marija - 1880, Sombor, u~iteqica bolni~arka *2 Kolins - bolni~ar *2 Konin, Jovan - Prag, ê{ka kandidat medicine *1 Kora Gordon - umetnica *2 Krali~ek, Vojteh - Prag, ê{ka kandidat medicine *1 Kracin, Josif - Prag, ê{ka kandidat medicine *1 Krejgi Lorimer - arheolog iz Kembrixa, Engleska bolni~arka *2 Kre{i}, Du{an - medicinar *2
Ledi - bogata Amerikanka koja je do{la da previja srpske rawenike *2 Ledi Grogan - Engleska *2 Ledi Kaudri - Engleska *2 Ledi Lujza Margaret Lejla Vemis Paxet - 1881-1958 Engleska (EncV) *1 *2 Ledi Mjuriel Herbert - bolni~arka *2 Lena Poter - lekarka *2 Lester Bouls Pirson - 1897, Toronto, Kanada (EncOp) *2 Lidija Zatvornickaja - Rusija bolni~arka *2
L. Sina~ek - SAD lekarski pomo}nik *2
57
Lilijan Xerard - milosrdna sestra *2 Lin Xons - milosrdna sestra *2 Lipton, Xon - [kotska u medicinskoj misiji *2 Lorna Feris - sestra *2 Lorna Xonson - nadzornica u perionici rubqa *2 Luiza Bol - glavna sestra *2 Luiza Feris - sestra *2 Lujza Vajls - Engleska bolni~arka *2 Lusi Grejms - apotekarka *2
M. A. Tenkok - SAD bolni~ar *2 M. Vort - administratorka *2 M. Gutemberg - Rusija student medicine *2 M. K. Kolmen - milosrdna sestra *2 M. Lemer - Francuska laborant *2 M. M. [arpin - milosrdna sestra *2 M. Peso - Francuska laborant *2 M. T. ONil - milosrdna sestra *2 Major Vilt{ajr - Engleska Misija Crvenog krsta *2 Makalan - [kotska bolni~ar *2 Margaret Grinlis - Engleska *2 Margaret Ker - Engleska *2 Margarita Orlova - Rusija medicinska sestra *2 Margerita Mekfaj-Dimitrijevi} - Engleska bolni~arka u Bizerti *2 Mari van Ojen - Holandija milosrdna sestra *2 Marija de Ruzjecka - upravnica bolnice *2 Marija Kosanovi} - SAD bolni~arka *2 Marija Popova - Rusija bolni~arka *2 Marija Roter - Rusija bolni~arka *2 Marijana Elizabeta Hol - milosrdna sestra *2 Markovi}, D. - medicinar *1 Marovac, K. - medicinar *1 Mejbl A. Sent Kler Stobart - major upravnica jedinice sa 45 èna *2 Mejbl Dijermer - *2 Mejbl Etkinson - milosrdna sestra *2 Mejbl Konstansa Polard - bolni~arka *2 Meri G. C. Hitkout - milosrdna sestra *2 Meri Gledvin - SAD, Misija Crvenog krsta glavna sestra *2 Meri Lamo{ - SAD, Misija Crvenog krsta bolni~arka *2 Meri Henderson - nadzornica u Bolnici {kotskih èna *2 Milan Mirkovi} - sanitetski potporu~nik, lekar *2 Milo{ ]iri} - 1893, Crepaja, Kova~ica medicinar *2 Mina Vif{trand - Danska milosrdna sestra *2 Mihailovi}, N. - medicinar *1 Mihajlov, Gena J - Perlez, Zrewanin bolni~ar *2 Mod Bulok - milosrdna sestra *2 Monika Stenli - glavna kuvarica *2
58
Ilija Petrovi}
Moris Vilson - Engleska, Srpski potporni fond u Bizerti *2 Mrvo{, Jova - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
Nade`da Lozinskaja - Rusija milosrdna sestra *2 Nari{~kina, princeza - rukovodilac improvizovane ambulante *2 Neli Klark - milosrdna sestra *2 Nikolaj Ivanovi~ - Rusija *2 Nikolaj Si~ev - Rusija lekar *2 Nisim, A. - medicinar *1 Novotni, Robert - Prag, ê{ka kandidat medicine *1 Olga Vasiqeva - Rusija bolni~arka *2
Oliva Kelso King - Australija *2 Oliva Lox - *2 Oliva Smit - sestra *2 Oliva Tremejn Majls - *2 Oliva Xurden - doma}ica *2 Ostoji}, \ura - Prag, ê{ka kandidat medicine *1 Otokar Milner - ê{ka medicinar *2
Pavla Pole{~uk - Rusija bolni~arka *2 Paganetini - Francuska - rukovalac dinamo-ma{inom *2 Palcar, Jovan - Prag, ê{ka kandidat medicine *1 Pelcer - [vajcarska bolni~ar *2 Perz - upravnica jedinice u Mladenovcu *2 Posavac, Andrija - apotekar *2 Potpukovnik Stamers - Engleska, vojni sanitet *2 Po~ek, Tina - Italija *1 Pri{ila King - Engleska sestra *2 Profesor Bouznkit - Engleska, Crveni krst *2 Profesor dr X. T. X. Morison - lekar *2 Profesor Safaterov - Rusija lekar u ni{koj bolnici *2 Pukovnik dr @ober - Francuska lekar *2 Pukovnik dr Hanter - Engleska, vojni sanitet *2 Pukovnik Ficpatrik - Engleska, Misija Crvenog krsta *2 R. Parsons - SAD milosrdna sestra *2
R. [melens - SAD bolni~ar *2 Radi} - narednik sanitetlija *2 Radomil Maudr - ê{ka sanitetlija *2 Raul Labri - Francuska oficir u medicinskoj misiji *2 Reks Vilijam Xekson - bolni~ar *2 Ri~ard Hant - bolni~ar *2 Ri~ard C. F. î~ester sekretar *2 Robert Par - pomo}ni magacioner *2 Rozalija Mansel - milosrdna sestra *2 Roland Brajs - bolni~ar *2
59
Rosa, Antonije - Prag, ê{ka kandidat medicine *1 Rudolf [ofelin - apotekar *2
S. A. Raund - milosrdna sestra *2 S. P. êpmen - anesteti~ar *2 Selina Tub-Tjubi - Engleska *2 Ser Ralf Spenser Paxet - Engleska komesar engleskih misija *2 Signe Meler - Danska milosrdna sestra *2 Simeonovi}-ôki}, Josif Jovanov - 1886, Srem. Karlovci bolni~ar *2 Slawina, Vladimir - Prag, ê{ka kandidat medicine *1 Soaje-\or|evi}, Margaret - 1875, Egoran, Franc. bolni~arka *1 *2 Spermen C. Svinburg - bolni~ar *2 Sretenovi}, M. - medicinar *1 Stevan Todorovi} - 1893, Neradin, Irig medicinar *2 Stela Majls Frenklin - Australija, kwièvnica pomo}na kuvarica *2 Stjepanovi}, \oko - Prag, ê{ka kandidat medicine *1 Stojan Grgurov - sanitetski potporu~nik, lekar *2 Stojanovi}, D. - medicinar *1 Stoun - sestra *2 Suboti}, Vasa - Prag, ê{ka kandidat medicine *1 T. B. Logan - SAD bolni~ar *2
T. E. Miligan Grandi - bolni~ar, kasnije blagajnik u misiji *2 T. Fran~esko dAn|elo - kuvar *2 T. X. Griv - bolni~ar *2 Tatjana Si~eva - Rusija lekarka (ili bolni~arka) *2 Tejlor, Xorx - Engleska voza~ autobusa *2 Tekla Madsen - Danska milosrdna sestra *2 Toman, Frawa - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
F. Buquba{ - Rusija student medicine *2 F. Klapal - SAD lekarski pomo}nik *2 Fedor Mijin - 189, Melenci, Zrewanin medicinar *1 F. H. Marko - bolni~ar *2 Feldsman, J. - Prag, ê{ka kandidat medicine *1 Flora M. Skot - milosrdna sestra *2 Flora Marej - Engleska *2 Flora Sends - bolni~arka, potom ratnica *2 Florens E. Bermen - milosrdna sestra *2 Florens Keton - Irska sestra *2 Florens Mo - bolni~arka *2 Florens Harli - k}i Ketrin Meri Harli, bolni~arka *2 Fran~eska Vilson - Engleska, sestra M. Vilsona *2 Frawo [trodl - sanitetski potporu~nik, lekar *2 Frejka, B. - Prag, ê{ka kandidat medicine *1 Frenk V. Wuvi - kvalifikovani bolni~ar *2 Frotingham, Elizabeta - SAD *2 Frotingham, Xon** - SAD *2
60
Ilija Petrovi}
H. Frenklin Skvajer - bolni~ar *2 H. C. M. Harding - bolni~ar *2 Helen M. Kolmen - milosrdna sestra *2 Helen Mekdugal - [kotska sestra *2 Heni Grevsen - Danska milosrdna sestra *2 Henri, [arlota E. - Engleska milosrdna setra *2 Herbert V. Kol - kvalifikovani bolni~ar *2 Horlivi, J. - Prag, ê{ka kandidat medicine *1 Hrubi, Frawa - Prag, ê{ka kandidat medicine *1
H. Diprouz - bolni~ar *2
C. B. Melis - milosrdna sestra *2
C. R. Kuki-Tejlor - bolni~ar, kasnije magacioner *2 Cigel{tajn - [vajcarska bolni~ar *2
ôvi}, Mihailo - Prag, ê{ka kandidat medicine *1

X. C. Pikering - milosrdna sestra *2 Xan Gordon - inèwer, umetnik *2 Xejms V. Vajls - Engleska pomo}ni sekretar u misiji *2 Xejms Dankan Fraj - bolni~ar *2 Xejn E. Piter - milosrdna sestra *2 Xeni Sibli - milosrdna sestra *2 Xin S. Renkin - milosrdna sestra *2 Xin C. G. Donald - milosrdna sestra *2 Xozef L. Gasking - bolni~ar, kasnije {ofer i stolar *2 Xon Aleksandar Riki - bolni~ar *2 Xon Grinhalg - blagajnik u medicinskoj misiji *2 Xoni Henriksen - Danska milosrdna sestra *2
X. Lamb - radiograf *2
[arlota E. Hajnrih - Engleska milosrdna sestra *2 [arman - bolni~arka *2 [umavan - SAD, poreklom iz Nemrde, ê{ka posilni dr Gu~e *2
[aban de la Palis, kontesa - Francuska instrumentarka *2
Uz imena {esnaestorice lekara izri~ito je nagla{eno da su s wima jo{ stigli: 31 lekar, 67 sestara, 6 bolni~ara i 323 nekategorisane osobe iz medicinske struke, nazvane ~lanovi, pomo}nici i bolni~ari, lekari i medicinari i ène; neko od wih ovde je verovatno popisan, ali svi nisu, to je izvesno. Dr Stankovi} veli da su na rati{te stigli i jedan nepoznati italijanski lekar i wegov pomo}nik(20, 52).
61
Literatura
1 Adam Sto{i}, Veliki dani Srbije 1914-1918, Beograd 1994; 2 Vlad. Stanojevi} et all., Na{e ratno sanitetsko iskustvo, Zbornik radova, Beograd 1925; 3 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998; 4 Politika Beograd; 5 \uro Gu~a, Rozpomienky na mj dobrovolncky ìvot v Srbsku od roku 1914-1916 , Na{ ìvot Ba~ki Petrovac, broj 2/1937, 3-4/1937. i 1/1938; 6 Milan @. @ivanovi}, O evakuaciji srpske iz Albanije i wenoj reorganizaciji na Krfu (1914-1916), prema franncuskim dokumentima, Istorijski ~asopis XIV-XV, Beograd 1966; 7 Monika Kripner, @ene u ratu - Srbija 1915-1918, Beograd 1986; 8 Spomenica Ledi Pexet, Melburn 1959; 9 Isabel Hutton, With a womans unit in Serbia, Salonika and Sevastopol, London 1928; 10 Izobel Ros, Mala Siva Prepelica, Beograd 1995; 11 E. P. Stebing, At the Serbian Front in Macedonia, London 1917; 12 Vera Gavrilovi}, @ene lekari u ratovima 1876-1941, Beograd 1976; 13 Pomenik poginulih i umrlih lekara u oslobodila~kim ratovima 1912-1918, Srpsko lekarsko dru{tvo Beograd 1922; 14 Jelica Novakovi}-Lopu{ina, Srbi i Jugoisto~na Evropa u nizozemskim izvorima do 1918, Beograd 1999; 15 Spomenica Srpskog lekarskog dru{tva 1872-1972, Beograd 1972; 16 G. Kosti}, Da se ne zaboravi..., Beograd 1954. 17 Nikola B. Popovi}, Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-1918, Beograd 1977. 18 Dr Risto Jeremi}, Prilozi za biografski re~nik vojvo|anskih Srba lekara od 1756 do konca 1940, Novi Sad 1952. 19 Dobrovoljci kladivarji Jugoslavije, Ljubljana 1936. 20 Prof. dr \or|e Stankovi}, Strani dobrovoqci u ratu Srbije 1914. godine, Dobrovoqa~ki glasnik broj 25, Beograd 2005, 44-54. 21 Rusi bez Rusije - Srpski Rusi, Beo~in 1994; 22 Osveta Kosova i Slivnice, priredio Slavko M. Kosi}, Velika Kikinda 1920. *****Ovaj tekst, tawi za sto pedesetak imena, 17. januara 2005. godine poslat je g. \or|u Stani}u, predsedniku Izdava~kog saveta Dobrovoqa~kog glasnika u Beogradu; trebalo je da se objavi u broju 25, jun 2005. godine, ali je to u~iweno kuso; objavqen je samo uvodni tekst (strane 80-86), bez imena, iako su ba{ ta imena predstavqala kqu~ni deo celog rada. Umesto toga, ispred teksta (na strani 80) dato je obja{wewe zbog ~ega je tako postupqeno: Pomno istraùju}i u~e{}e medicinskog osobqa iz inostranstva, koje je tokom balkanskih i Prvog svetskog rata obavqalo veoma te{ke i sloène poslove u ambulantama, bolnicama i, najve}im delom, na boji-
62
Ilija Petrovi}
{tima, gospodin Ilija Petrovi} iz Novog Sada, prikupio je veliki broj podataka koji verno odslikavaju zna~aj, ulogu i doprinos tih qudi u zbriwavawu i le~ewu bolesnih i rawenih srpskih vojnika i gra|ana. Prou~avaju}i doma}e i strane izvore od kojih mnogi datiraju iz ratnih dana, autor je uspeo da sublimira sve {to su qudi i ène u belom u~inili za narod i vojsku Srbije. Izvori navedeni na kraju ovog teksta i imena wihovih autora, ne ostavqaju nikakvu sumwu u autenti~nost izloènih podataka. Autor je uz ovaj tekst priloìo i spisak sa blizu sedamsto imena lekara, medicinskih sestara, bolni~ara i drugog medicinskog osobqa koji su, do{av{i iz vi{e zemaqa Evrope, Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Kanade, Australije, Novog Zelanda i drugih zemaqa, radili u sanitetskim jedinicama srpske vojske tokom balkanskih i Prvog svetskog rata. Zbog ograni~enog prostora nismo, naàlost, u stawu da spisak ovom prilikom objavimo, ali napomiwemo da se isti nalazi u dokumentaciji na{eg Udruèwa i da stoji na raspolagawu svima koji su za wega zainteresovani. Ali, zato, nije re~eno da se deo ~lanova Izdava~kog saveta suprotstavio stavu svog predsednika da se u Dobrovoqa~kom glasniku na|e i ono {to je objavqeno.
POMENIK MEDOVSKIH STRADALNIKA

Objavqeni spiskovi jedini izvor. Zbog toga {to izvorni spiskovi medovskih stradalnika, oni koji su 1939. godine posluìli da im se priredi Spomenica, nisu sa~uvani (verovatno su ostali u papirima Sava Vukmanovi}a i s wima kasnije nepovratno izgubqeni, mada nije iskqu~eno da su stigli do dràvnog arhiva i otud nestali u vreme kad su oslobodioci uklawali tragove nenarodnih reìma), svi docniji autori prenose wihova imena iz iste te Spomenice. (Bi}e da je kwigu \or|a Krstono{i}a imao u rukama samo autor ovog teksta, koji je izradio deset wenih fotokopija i Biblioteci Matice srpske u Novom Sadu uru~io u vidu obaveznih primeraka, dok je ostali pomiwu iz druge ruke, preko pogre{nog podatka Narodne biblioteke u Beogradu, da je izdata 1926. godine). Sedam-osam ispravki i dopuna dao je Vasko Kosti}, isto toliko Vlado Gojni}, dve-tri \uro Batri}evi}, a jednu Miqan M. Jokanovi}. Ime Stevana Dende dodali su Radivoje i Petar Jani~i}, a Dobrosav Turovi} iz Leskovca objavio je ime Jovana Bajovi}a. Po dva imena dopisali su @ivko A. \urkovi} i Marko [ovran. Ime Andra Dabovi}a saop{tila je wegova unuka Darinka Radovi} iz Lov}enca, Stojan Kari} (1914) iz Beograda priloìo je ime Branka Kari}a, a monografija Hercegovci (koju je uredio Slavko Stija~i}) dala je Branka Mijovi}a i Sima Stani}a. êtiri imena (Ilija Vukovi}, Ma{an Jovanovi}, Lazar R. Milovi}, Milan Xoxo) na{la su se kod Krsta Leki}a, ~iji je spisak objavqen 18. aprila 1934. godine u Amerikanskom Srbobranu u Pitsburgu/SAD (v. str. 91); iz toga spiska preuzeta su i po~etna slova o~evog imena za ~etrdesetak stradalnika. (ûdno je {to Vukmano vi} ne pomiwe Leki}ev doprinos i {to su po~etna slova iz wegovog spiska odba~ena u vreme kad je Spomenica pripremana za {tampu; i ~udno je {to ta po~etna slova nisu tada zamewena punim imenima, budu}i da su bila poznata i jednom i drugom autoru). Vukmanovi}evi spiskovi (wih se drè i Batri}evi}, i Stija~i}, i Gojni}) pomiwu dobrovoqce po izve{tajima dobivenim iz Amerike, a za koje jo{ nije utvr|eno koji su potopqeni, a koji su spaseni; radi se o osobama koje su, prema danas uobi~ajenim formulacijama, nestale i koje se, stoga, u najve}em broju slu~ajeva, moraju preneti u spisak potopqenih; na taj na~in je svoje spi skove priredio Krstono{i}, a i ovaj autor tako ~ini. Neka imena upisana su dva puta (sa brojem 1 ili 2, u zagradi) samo ako su dva puta sadràna u istom izvoru: u izve{taju dobijenom iz Amerike, u izve{taju pristiglom u Banovinski odbor na
Neka imena ~itati druk~ije
64
Ilija Petrovi}
Cetiwu ili u izve{taju iz Amerike za koje jo{ nije utvr|eno koji su potopqeni a koji spaseni. Na preme{tawe nekih imena iz spiska potonulih u spisak spasenih, ili obrnuto, uticali su ne samo objavqivani skupni pregledi, ve} i dodatna istraìvawa lokalne prirode. Primera radi, Gojni} se na stranama 374. i 375. svoje kwige Crnogorci u Americi poziva na podatke koje su za Grahovo (kod Nik{i}a) prikupili Radivoje Jani~i} i Savo Bako~, i koji su poimeni~no utvr|ivali ko je sve od Grahovqana nastradao na Brindiziju a ko se spasao; uporedimo li pa`qivo wihove spiskove, konstatova}emo da je na brodu bilo ukupno ~etrdeset devet Grahovqana, od kojih su dvadeset {estorica uspela da se spasu; me|u wima na lazi se i Trivko Babi}, ~ije poreklo Stija~i} vezuje za Trnovicu, kod Bile}e. Na tome spisku nema \ura Kova ~evi}a, ~ije je ime uvek, osim kod Leki}a, bilo me|u preìvelima; obrnuto je u~iweno s Nikolom Rute{i}em, za koga se pouzdano zna da je tamo poginuo. Gojni} je u preìvele svrstao i Boà Samarxi}a i ~etvoricu Milovi}a: Draga, Marka, Pavla i Toma; ukqu~uju}i Leki}ev spisak, kao najstariji po postanku, imena ove petorice uvek su se nalazila me|u potopqenima. (Za Gojni}evim podacima, koji su se pokazali posve nepouzdanim, poveo se i autor ovog teksta kad je ure|ivao Pomenik za svoju kwiìcu Brodolomnici pod Medovo). Ovo je prilika da se zameri svima koji su se u Hercegovini i Crnoj Gori bavili medovskom tragedijom, {to do sada nisu uspeli da o najve}em broju brodo lomnika prikupe i srede najosnovnije li~ne podatke: ime, o~evo ime i prezime, godinu i mesto ro|ewa, mo`da i godinu smrti (za one koji su brodolom pre ìveli). A sve to moglo se prikupiti u vremenu dok se sa~iwavao neki od spiskova, kao ovaj Jani~i}ev i Bako~ev; podaci su se mogli prikupiti bez ve}ih te {ko}a, budu}i da su se taj doga|aj i pojedini wegovi u~esnici pomiwali bezbroj puta na skupovima najrazli~itije vrste, naro~ito na sahranama i vrlo ~estim sjednicima po mestima iz kojih su brodolomnici poticali. Taj propust, dobrim delom, jo{ uvek se moè otkloniti (istini za voqu, malo je vremena za ~ekawe!), jer jo{ ima starijih qudi koji su te pri~e u mladosti svojoj bezbroj puta ~uli i koji bi preko nekog vaqano sa~iwenog upitnika, posredovawem narodnih istori~ara i pametara, mogli saop{ti ti ono {to su od tih davnih pri~a upamtili; i trebalo bi posetiti seoska grobqa na kojima su porodice medovskih stradalnika upisale imena svojih bli`wih pokojnika, ~ak i ako oni ta mo nisu sahraweni. I jedno i drugo utoliko pre {to se u na{e vreme sve vi{e pi{u rodoslovi pojedinih porodica, bratstava ili ~ak plemena, kao i monografije pojedinih sela.
65
Kako je Pomenik pripreman. U Pomeniku medovskih stradalnika nalaze se imena ukupno 534 poznata dobrovoqca ~ija je sudbina vezana za po topqeni brod Brindizi: -394 poginula; me|u wima nema tri-~etiri mu{kih iz ameri~ke medicinske misije, budu}i da wihova imena nisu za pam}ena, ali jeste jedna od dvije ènske (Stefanija A. Hamplova); -131 spasen; bila je me|u wima i Meri Lamo{, jedna od dvije ènske iz ameri~ke misije, koju dr Gu~a na jednom mestu zove moja drugarica; -devetorica zadrànih usput na le~ewu (ili kao pratwa teìm bolesnicima). Podatke o zavi~ajnom poreklu i, u ~etrdesetak primera, godinama ro|ewa pojedinih brodolomnika sa Brindizija, obradio je i u Dobrovoqa~kom glasniku broj 21, Beograd 2003, 231-237, objavio Slavko Stija~i}. Mada se neki od tih podataka mogu (ili moraju) prihvatiti s velikom rezervom, autor ovog teksta preuzima o ih je, jednim delom, takvi kakvi su, s tim {to je pone gde stavqao i znak pitawa. Neki od ponu|enih podataka, kao {to je to slu~aj sa @ivkovi}ima iz Trogira, ili Mijovi}ima iz Kowskog (osim novootkrivenog Branka), izbegnuti su, jer su proizvoqni; za sve wih utvr|eno je da poti~u iz Ku~a. Stija~i} je Vojvodinu upisao kao zavi~aj za tridesetak dobrovoqaca, uvek kad se nije mogao odlu~iti gde da ih smesti; iako na {tetu izra~unate zavi~ajne strukture, ovde je tako utvr|eni zavi~aj odba~en u svim predloènim slu~ajevima, osim u jednom. Zbog onih koji vole cifre, iako su mnogi podaci pod sumwom, da}emo i pregled po zavi~ajnosti medovskih stradalnika (u apsolutnom iznosu i u procentima), s tim {to }e se dobrovoqci neodre|enog zavi~aja na}i u grupi s upitnikom: Crna Gora 274 51,311 Hercegovina 97 18,165 Gorwa Krajina 75 14,045 Boka i Pa{trovi}i 55 10,300 Bosna 8 1,498 Vojvodina Srpska 4 0,750 Hrvatska 3 0,561 Kraqevina Srbija 3 0,562 SAD 2 0,375 Rusija 1 0,187 ? zavi~aj neodre|en 12 2,246 Svega stradalnika 534 100,00 Po{to je autor ovog teksta, posle brojnih konsultacija s prezimewacima nekih ~ije je poreklo pod sumwom, dopustio sebi da izmeni imena ili prezimena pojedinih stradalnika s Brindi-
66
Ilija Petrovi}
zija (koja su u svoje spiskove uneli Vukmanovi} ili Krs tono{i}), duàn je da objasni na koji je na~in uspostavqao razlike u odnosu na wihove ispise. Pri tome, on se ne}e baviti Krstono{i}evim slovnim gre{kama u nekim neobi~nijim imenima ili prezimenima sa zapadnih i jugozapadnih srpskih strana (Spiro=[piro; Bako}=Bako~; Blazo=Blaò; Micunovi}, Mu}anovi} Mojas=Mi}unovi}, Mi}unovi} Moja{; Mu}alica=Mu~alica; Svjekloca=Sjeklo}a; Keca=Ke~a; Uzela}=Uzelac; i tako daqe), budu}i da one ne oteàvaju prepoznavawe tih osoba. U slu~ajevima kad se raspravqa o prezimenima koja su u spiskove uno{ena kako treba, to se ~ini samo da bi se dao neki kratak komentar vezan za zavi~ajnost nekog od takvih dobrovoqaca.
Imena
ja novi}), ali je on koristio oblik kojim su mu se drugi obra}ali: Vu~e! Ta je pojava poznata i u nekim drugim krajevima po Crnoj Gori, na primer u Brskutu: kad ~oveka po imenu Petar neko pita kako se zove, on }e odgovoriti: Petre! Za svaki slu~aj, ukoliko je taj dobrovoqac zaista iz Crne Gore, vaqa sa~uvati pretpostavku da je ime glasilo Vu~e, kao u primeru vrlo retkog li~nog imena Orle, a ne Orao. Gojni} ga zove Vu~o. Kod Leki}a on je Dule, {to bi se moglo pro~itati i kao Vule. Autor ovog teksta ve ruje da se radi o imenu Vu~en (koje se sre}e po Srpskoj i, naro~ito, Bosanskoj Krajini); tako ga i pi{e u ovom Pomeniku; Dandan. Pogre{no pro~itano ime Damjan (Damqan), ispisanobez j uz l, kao Damlan; Proveravali smo na raznim stranama: wegov nosilac, Ivan~evi}, nije ni iz Pipera, ni iz Braji}a (istog porodi~nog porekla!); po prilici (ukoliko s wim nije poistove}en Damjan Kova~evi}!), bio je iz okoline Gospi}a; Jeputa. Nepostoje}e ime (Bogdanovi}); ranije smo ga zamewivali imenom Peruta, nekad ~estim u Crnoj Gori i Brdima. Ovde se odlu~ujemo za ime Jefto (latinicom: Jephto), uz napomenu da se slovo h (s ne{to kra}om levom linijom) moglo ~itati kao u; Uimlija. Tako je zapisao samo Krstono{i}, za sve ostale to je Mi lija. Ipak, ~ini nam se da ovo ime treba ~itati Vasilija (~e{}e: Vasilije); mo`da je to Vaso Lukin Jovanovi}, iz Pa{trovi}a, ali mi zadràvamo Stija~i}ev izbor; Unko. U svim spiskovima, osim kod Stija~i}a, pod ovim je imenom upisan dobrovoqac s prezimenom Dobri{a. Kako veliko latini~no pisano slovo V (V) lako moè biti pro~itano kao U (i u
Baro. Ovo ime treba ~itati kao Vaso (Martinovi}); Vu~e. Moè biti da je ime ovog dobrovoqca bilo Vuk (Dam-
67
prethodnom primeru isto tako!), a malo u kao n, mi se u ovoj kwiìci oprede qujemo za Stija~i}ev oblik Vuko.
Baki}. Vrlo je rizi~no prihvatiti Stija~i}ev zapis da je Milo Baki} iz Podgorice; Baki}i su iz Vasojevi}a, ali ih ima i u Srpskoj Krajini; ponajpre }e biti da je ovaj dobrovoqac sa zapadne strane i da mu je ime Mile; Bau{an. Mora biti Tau{an, kako ga pi{e i Krstono{i}, a na jednom mestu i Vukmanovi}; oba puta brodolomniku je ime Milan. Kod Stija~i}a, koji ovo prezime tako|e ~ita Tau{an, ovaj dobrovoqac je iz Kokorine, kod Gacka, mada wegovih prezimewaka ima i na @abqaku i u okolini (na Jezerima); Ba{ovi}. Ovo prezime sre}e se u Milunovi}ima (kod Podgorice), u Kusa~ama (kod Sokolca ili, mo`da, Han Pijeska), u Kopitu (u Wegu{ima), u Zupcima. Celu pri~u komplikuje Leki}, pomiwu}i potopqenog dobrovoqca po imenu \uro R. Baxovi}; Ba{ovi} se zove Vojin, a dva su \ura ~ije prezime po~iwe slovom B: Belovi} i Bigovi}, koji se te{ko mogu dovesti u vezu s oblikom Baxovi}. Vojin iz na{ih spiskova poti~e iz Po{}ewa, kod [avnika, iz porodice u kojoj se to ime ~esto ponavqalo; Belovi}. Sasvim je izvesno da Belovi}i potopqeni pod Medovo nisu Crmni~ani; Boqevi}. Dobrovoqac s ovim prezimenom nije iz Vojvodine, kako to pi{e Stija~i}; Boqevi}a, koji poti~u od istog pretka od koga su i Plamenci, ima u Crmnici, Baru, Pa{trovi}ima, Cetiwu, Qe{anskoj nahiji, Zeti, Nik{i}u; ovaj je iz Crmnice; Brajovi}. Gre{ku s prezimenom Barjamovi} uveo je Krstono{i}, a od wega preuzeo i ovaj autor u svojoj kwizi Vernici Otaxbine; ostali ga pi{u kako treba, te se to i ovde prihvata; Bracanovi}. Videti: Racanovi}(Ra~anovi}); Budesavqevi}. Ne moè biti druk~ije nego Budisavqevi}; Veskovi}. Prezime glasi Ve{kovi}, a [}epana Savova spasla je Meri Lamo{, iz ameri~ke medicinske misije, tako {to ga je uhvatila za kosu i zajedno s wim isplivala na obalu; taj detaq bio je pokri}e [}epanovim prijateqima i drugovima da celog veka s wim zbijaju {alu zbog toga {to je wega, koji je krenuo u rat, da brani Otaxbinu, iz vode izvadila neka ènetina; Vla{i}. Dobrovoqac s ovim prezimenom poznat je u Stija~i}evom spisku kao Vla~i}, [}epan; Vo~kovi} (Vo}kovi}). Prezime treba da glasi Vu~kovi}, onako kako ga pi{e Gojni}; wegovi vlasnici Jovo i Lazo, koje
Prezimena
68
Ilija Petrovi}
Stija~i} sme{ta u Liku, ro|eni su u Vrbi, kod Cetiwa. Tre}i Vo~kovi}, Pavle, mora biti izbrisan iz spiska postradalih, jer je ta li~nost istovetna s Pavlom Vuk~evi}em koji se nalazi na cetiwskom spisku potopqenih, ali i na spisku potopqenih iz Amerike. Vukmanovi} i Krstono{i} (kao i prepisiva~i wihovih lista) pomiwu jo{ i Jova i Laza Vu~kovi}a, koje monografija o Hercegovcima, i Stija~i}, nalaze u Bogojevi} Selu, u okolini Trebiwa. Mi ovde zadràvamo i jedne i druge, iako je Stija~i}ev nalaz vrlo sumwiv; Vukerakovi}. Radi se o Vu~erakovi}u iz Krwica kod Bara, poreklom iz Krwi~ke Kamenice u Qe{anskoj nahiji; Vusavqevi}. Prezime se moè ~itati i Vukosavqevi}, neznano otkud, ali mi verujemo da ono glasi Vuksaqevi}, iz Kotora; Vuksci}. Ovo prezime treba ~itati kao Vuk{i}, a wegov nosilac Niko (kako se imenuje u najve}em broju spiskova) morao bi biti Mi}o Tripov Vuk{i} iz Sutvare, koga je kao brodolomnika identifikovao Vasko Kosti}. Ukoliko bi se prihvatila Stija~i}eva teza da je Niko Vuk{i} iz Bratunca (Bosna), onda bi moglo biti da se zaista radi o dve osobe. Ipak, ~iwenica da Krstono{i} ne pomiwe ni Nika, ni Mi}a, navodi na zakqu~ak da u Pomeniku treba da ostane samo Kosti}ev Vuk{i}, Mi}o Tripov; Vu~eta. Ovako je kod Leki}a popisan dobrovoqac Krsto Pi~eta, ali to je pogre{no; Golan. Radi se o prezimenu Gulan, iz Like; Gralovac. Potopqeni dobrovoqci ovog prezimena zovu se Milo i Luka, a Leki} je jednom od wih pogre{no dao ime Spasoje \. Kako u Leki}evom spisku jedan Grkavac ({to se, gledano ovla{no, lako moglo pome{ati s prezimenom Grahovac) ima isto ime i po~etno slovo o~evog imena, mora biti da je pri pripremawu spiska za Amerikanski Srbobran na~iwena gre{ka i da je potopqeni Grahovac u tom spisku ostao bez svog pravog imena; Gui}. Prezime glasi Guji}; ima ga u okolini @abqaka; Gu~a. Mada ~esto pomiwan kao Slovak iz Ba~ke, Batri}evi} ga smatra Li~aninom. Prema istraìvawima dr Danijela Dudoka, univerzitetskog profesora iz Novog Sada, ovo se prezime po Vojvodini Srpskoj sre}e samo u Ba~kom Petrovcu i Iloku. \uro Gu~a ro|en je 29. juna 1876. godine u Ba~kom Petrovcu; otac mu se zvao \uro, a majka Zuzana, ro|ena Miku{; u mati~nu kwigu ro|enih upisan je na maxarskom jeziku, kao Gyrgy; dve ili tri godine ranije, kad je mati~na kwiga vo|ena na slova~kom jeziku, to je ime glasilo Juraj, ili Juro. U Americi ìveo od 1908. godine; tokom Velikog rata 1914-1918. dolazio u medicinske misije dva puta: jednom u Srbiju (1915), a jednom u Crnu Goru. Po povratku iz Crne
69
Gore u îkago, u Velikom ilustrovanom kalendaru za prostu 1917. godinu Jugosla vija objavio je jedan kra}i tekst o svom boravku u Crnoj Gori (januara 1916, u kome se brodolomom bavi tek u nekoliko re~enica). Neku godinu uo~i Drugog svetskog rata i tokom rata ìveo je u rodnom mestu; kad je tamo formirana 14. vojvo|anska brigada (krajem 1944), bio je wen {ef saniteta. U Ameriku (opet u îkago) vratio se posle rata; tamo je i umro 30. aprila 1964. godine; Demi}. Ovo prezime sre}e se u Daci}ima (Berane), Bistrici (Bijelo Poqe), Ibarcu (Roàje), i drugde izvan Crne Gore, u Srpskoj Krajini, na primer; mi se opredequjemo za ovaj posledwe. Prezime bi moglo glasiti i Dimi}, kao {to beleì Krstono{i}, ali to je malo verovatno; ako je gre{ka, pre }e biti Deli}; Dmitrasinovi} (Mitrasinovi}). Osim kod Petrovi}a (koji je u kwiìci Brodolomnici pod Medovo pogre{no zakqu~io da se radi o istom licu), pod ovim su prezimenima popisivana dva dobrovoqca: Mi}o Mitrasinovi} i Mile Dmitrasinovi}. Leki} ih je obojicu popisao kao Dmitra{inovi}e: jednog Mi}a a drugog Milo{; u ovom se tekstu nalaze obojica; Duqevi}. Ovako stoji samo kod Krstono{i}a, kod ostalih to je Dubqevi}. Bilo je Duqevi}a u Nik{i}u, ali su oni muslimani; izvesno je da ovaj dobrovoqac ne moè biti od wih, jer mu je ime Milivoje; \ajko, \ajkovi}. Ova prezimena kod Krstono{i}a glase \ako i \akovi}, a kod Leki}a i jedan i drugi dobrovoqac nose prezime \ajkov; \a~i}. Ovo retko prezime otkrili smo u Ho}evini, kod Pqevaqa, i negde u Gorwoj Krajini (koja obuhvata Liku, Krbavu, Gacku, Kapelsko, Kordun i Baniju); uvereni smo da je dobrovoqac s ovim prezimenom ro|en ba{ tamo, na zapadnoj strani; \uri}. Na spisku potopqenih po izvje{tajima koje je dobio Banovinski odbor na Cetiwu nalaze se i dva \uri}a, Mitar i Nikola; istovrsni amerikanski spisak ne pomiwe ih pod tim imenima, ali, zato, tamo se nalaze Vujo{evi} Mitar i Vujo{evi} Nikola. Po{to je autor ovog teksta utvrdio, i kao nesumwivo zapisao, da se \uri} K. Mitar, i \uri} T. Niko la ve} nalaze na spisku potopqenih pod imenom Vujo{evi}-\uri}, Mitar Krstov, odnosno Vujo{evi}-\uri}, Nikola Tomov, oni su brisani iz grupe s nepoznatom sudbinom (ili, po Vukmanovi}evim re~ima, za koje ne znamo {to je s wima bilo). Kako je Banovinski odbor svoje izve{taje o potopqenim i spasenim brodolomnicima sa~inio prema podacima dobijenim od pojedinaca ili op{tin-
70
Ilija Petrovi}
skih organa, s razlogom vaqa pretpostaviti da se za imena obaju potopqenih \uri}a saznalo iz Ku~a, najverovatnije od wihovih ro|aka. Ako su se dvojica \uri}a u Americi koristila (i) prezimenom Vujo{evi} (koje je nosio i pra|ed im Vuko \urov), razumqivo je {to su upisani u dvama spiskovima. I, kao {to su imena ove dvojice potopqenih dobrovoqaca brisana iz spiska onih s nepoznatom sudbinom, u kome su se nalazila s po~etnim slovom o~evog imena, preostaje samo da se imena \uri}, Mitar i \uri}, Nikola, koja su istovetna s imenima Vujo{evi}-\uri}, Mitar Krstov i Vujo{evi}-\uri}, Nikola Tomov, izbri{u i sa spiska potopqenih; Evi}. Najjednostavnije bi bilo da se ovo Leki}evo prezime pro~ita kao Egi}, ali se Evi}evo ime Mile te{ko moè dovesti u vezu s Egi}evim imenom Rade; @ivkovi}. Svi potopqeni i spaseni s ovim prezimenom ro|eni su u selu @ikovi}i, kod Podgorice; wihovo se prezime u Ku~ima, i do na{ih dana, izgovara(lo) kao @ikovi}, a svaka upotreba lep{eg oblika @ivkovi} bila je za mnoge Ku~e odbojna. Od Tanasije @ivkovi}a (1923, @ikovi}i) saznali smo da je iz Amerike krenulo pet @ivkovi}a, ali su se samo trojica zatekla na Brindiziju; dvojica su poginula: Aleksa Markov i Risto Markov, dok je Ilija Stankov preìveo. Preostala dvojica @ivkovi}a nisu se ni nalazila na brodu; Bracan Veli{in je u putu te{ko oboleo, da li od dizenterije, da li od kolere, i iskrcan je na nekom engleskom ostrvcetu; uz wega je ostao najmla|i od bra}e, Marko Veli{in, da ga neguje; kad se Bracan oporavio, obojica su se vratila u Ameriku; Ivanovi}. Jednog od dobrovoqaca s ovim prezimenom Stija~i} sme{ta u Doqane, kod Podgorice; wega Jokanovi} ne pomiwe u svojoj kwizi kao `rtvu pod Medovo , ali bi to morao biti Radisav Qakov; Ili}. Stija~i} je jednog Ili}a, Stanka, obeleìo kao sina \okovog, iz Krivo{ija, ali to je sumwivo, po{to je dobrovoqac tog prezimena, imena i o~estva, iz Krivo{ija, prispeo na Solunski front posledwe ratne godine. Ako se radi o istom licu, moglo bi biti da je Stanko sa brodolomni~kog spiska oboleo na putu i negde iskrcan, po ozdravqewu se vratio u Ameriku, da bi se kasnije ponovo prijavio u dobrovoqce i na front stigao tokom posledwe ratne godine; ukoliko se tako ne{to nije desilo, onda Stanko Ili}, stradalnik sa Brindizija, nije iz Krivo{ija; Jakio. U zamenu ovako upisanom prezimenu moè se ponuditi prezime Jaki}, ali i Joki}, verovatnije ono prvo; Jami~i}. Ovako je pogre{no pro~itano prezime Jani~i};
71
Jan~evi}. Na nekim mestima (kod Stija~i}a, ali i u ranijem na{em spisku), ovo prezime pisano je kao Jawevi}, ali bi ono ponajpre moralo biti Jon~evi},iz @lijeba (kod Herceg Novog); Joni}. Porodica s ovim prezimenom poti~e iz Pirota; neki od wenih predstavnika, koji ìve u Beogradu, kazuju da nikad nisu ~uli da je neko od wihovih bliskih predaka i{ao na rad u Ameriku; i{li su u Vla{ku, reko{e, daqe ne. Stoga, s razlogom treba pretpostaviti da je dobrovoqac po imenu Trifko pogre {no pro~itan i da ze preziva Jani}; wemu Stija~i} nalazi zavi~aj u Kowicu, a mi to samo preuzimamo; Kalo|urovi}. Dobrovoqac Risto s ovim prezimenom (kako ga pi{e Gojni}) na svim drugim spiskovima upisan je kao Kalu|erovi}. (Moè biti da je Risto Andrijin Kalu|erovi} pogre{no upisan na spomen-plo~u u manastiru Praskvica, u Pa{trovi}ima - kod Batri}evi}a na 361. strani). Ipak, Gojni}ev zapis o potapawu Uro{a Mitrovi}a pri poku{aju da pomogne svom plemeniku Ristu Kala|ur|evi}u daje za pravo autoru ovog teksta da Ristu Kalu|erovi}u vrati prezime Kala|ur|evi}; Kapor. U Rodoslovu Kapora, koji uglavnom ne seè daqe od dveju posledwih decenija 19. veka i koji za skoro svako zapisano ime nudi po neki suv podatak o potomstvu ili kraju ìvotnog puta, pomiwu se trojica bratstvenika s imenom Risto. Najstariji od wih, Risto Radev, ro|en je 1876. godine i nije imao potomstva; malo je verovatno da je on jedan od brodolomnika s ovim prezimenom. Za drugu dvojicu, Rista Simova i Rista Peri{ina, zapisano je da su zasnovali porodice i da su umrli u relativno dubokoj starosti; i jedan i drugi bili su u dobrovoqa~kim godinama i lako je mogu}e da su bili na Brindiziju i da su preìveli brodolom; nije iskqu~eno da su na spisak potopqenih (sa~iwen u Banovinskom odboru) oni stavqeni tek da se negde na|u. Zbog svega toga, autor ovog teksta wih dvojicu svrsta}e u spasene; Ketr. Prezime ovog dobrovoqca prvobitno smo prepoznali kao Ke~a; ovde se opredequjemo za Stija~i}ev oblik Kentera (Tudorovi}i, Budva), jer je, uz pretpostavku da je prezime izgovarano brzo, pisar lako mogao pre~uti nedostaju}e glasove iz prezimena. (Na onoj ve} pomenutoj plo~i u manastiru Praskvica, petnaest je dobrovoqaca s prezimenom Kentera); Kecojevi}. Ne samo u Vra}enovi}ima, ima Kecojevi}a i u Pivi, ali i u Mostaru, Dubrovniku i Poqicama (kod Trebiwa); Kweèvi}. Ovako Vukmanovi} i Gojni} imenuju po dvojicu dobrovoqaca, a Stija~i} jednog; ostali to prevode u Kneèvi}; Kweì}. Mo`da prezime glasi ba{ tako, ali se verovatnijim ~ini Kneì}, ili Knezi}; i jednih i drugih ima u Gorwoj Kra-
72
Ilija Petrovi}
jini, a ovih drugih ima i u Budvi i Herceg Novom. Leki} ovo prezime pi{e Kmezni}; najjednostavnije bi bilo kad bi to bila zamena za prezime Kmezi}, ali je uputnije opredeliti se za prezime Kneì}, iz Kowevrata, kod [ibenika, kako }e biti i upisano u ovom Pomeniku. (Dobrovoqca s ovim prezimenom Batri}evi} je preveo u Kneèvi}e, ali to treba smatrati pogre{nim; i Gojni} je zadrào Kweì}a, ali tog prezimena nema u wegovom, Gojni}evom, spisku Crnogoraca, i ostalih, koji su ìveli u Americi); Komenovi}. Ovo prezime svi pretvaraju u Komnenovi}; Kori}. U popisu telefonskih pretplatnika u Srbiji, kojih ima oko dva miliona, nema ovog prezimena. Ukoliko su dvojica potonulih dobrovoqaca iz Hercegovine, prezime bi im glasilo Kari}; ako su iz Like, kako sugeri{e Stija~i}, wihovo pre zime moglo bi biti Kora}, ali i Korica, najverovatnije ovo drugo; Krivo. Ovo prezime tako glasi u svim spiskovima, osim u Gojni}evom, koji ga na jednom mestu pi{e Kr}ko; ni jedno ni drugo nismo na{li u pristupa~nim imenicima, {to ne zna~i da ona ne postoje. Tako je moglo biti napisano i prezime Krivaja (Krivoja, kao Dubraja=Dubroja, izgovoreno dovoqno brzo da se pre~uje posledwi slog), a treba odbaciti svaku pomisao da se radi o skra}enici za nekog Krivoglava, Krivo{iju, ili sli~no. îni se najverovatnijim da je prezime glasilo Griva (iz Obqaja, kod Gline), naro~ito zbog toga {to se glas g, izgovoren s oslabqenom zvu~no{ }u, mogao pri pravqewu spiska ~uti kao k; ~itawe posledweg slova, da li a ili o, lako se moè objasniti zavr{nim znakom koji ih razlikuje u pisawu; stoga, i jedan i drugi Krivo bi}e u Pomenik uvr{teni kao Griva. (Mile Griva iz Prigrevice, kod Sombora, rekao je autoru ove kwige da je wegov deda Mi}o oti{ao u Ameriku 1913, u vreme kad mu je jedinac Milan, Milin otac, imao mawe od godinu dana, i da se o wemu vi{e nikad nije ~uo bilo kakav glas; s razlogom se moè pretpostaviti da je to bio Mitar Griva iz brodoloma pod Medovo. Mile, koji je pri~u o dedi, neupam}enog krsnog imena, jer se u porodici nije ni pomiwalo, zapo~eo kao o nekom strancu, do~ekao je wen kraj vidno uzbu|en nagove{tajem da bi to mogao biti trag za onim koga je porodica davno otpisala); Kuri~i}. Ukoliko bi Stija~i}ev nalaz da ovaj dobrovoqac poti~e iz Like bio ta~an, prezime bi glasilo Kori~i}, po{to se pri wegovom brèm izgovoru glas o moè ~uti kao u (kao i u prezimenima Skurupan, umesto Skorupan ili Kulunxija i Kolunxija). Ipak, radi se o prezimenu Kurili}, iz Dra~eva, kod Trebiwa; Lau{evi}. U kwizi o Drobwacima pi{e da je Milan Lau{evi} u~esnik Prvog svjetskog rata, poginuo kod Dra~e 1915. godine, kao dobrovoqac u crnogorskoj vojsci, u borbama protiv aust-
73
rougarske vojske; pogibija u borbi s neprijateqskom vojskom se podrazumeva, a mesto na kome je poginuo, Dra~a (Dra~, u Arbaniji), jednostavna je i razumqiva zamena za Medovo, tako|e u Arbaniji; Lipanovi}. Porodica s ovim srpskim prezimenom (iz Lumbarde na Kor~uli) poti~e odnekud iz Bosne, a weni ogranci, izme|u ostalog, sre}u se i u [ibeniku i okolini; ima ih pravoslavaca i rimokatolika. Boò Lipanovi}, mada se smatrao Srbinom, bio je katolik, a wegov ro|eni brat Nikola, tako|e dobrovoqac iz Amerike (i on ro|en u Lumbardi), bio je pravoslavac. (Nekoliko godina po Velikom ratu Nikola se vratio u Ameriku, a wegovi potomci, nezadovoqni {to ih je ostavio, svoje prezime promenili su u Kruni}; ìve u Despotovu). Boò je posle rata dobio zemqu u Pala~i (kod Vu kovara), gde je i umro 1971. godine; pri~ao je da je po brodolomu plutao morem cela dva dana i da ga je iz vode izvadio neki ribar, da li Sardeli} (ima ih u Kotoru), da li Girica, a vrlo se qutio zbog toga {to mu slu{aoci to nisu verovali; wegov unuk Gojko, iz Novog Sada, dobro je to upamtio, vezuju}i spasio~evo prezime za morske ribice sardele, girice. (Jovana Ninkovi}a, nepliva~a, koji se ~vrsto drào nekih odvaqenih vrata, more je sutradan izbacilo petnaestak kilometara daleko od Medove, {to moè potvrditi Boìnu pri~u, istovremeno dovode}i u sumwu Vukmanovi}ev navod da kada su se u pristani{tu skupili svi brodolomnici, i neki koji su sami bili isplivali na obalu Drima, bilo ih je svega sto {ezdeset ~etiri); Qa~i}. Me|u oko dva miliona telefonskih pretplatnika u Srbiji samo je jedan s ovim prezimenom, ali je i taj upisan pogre{no: wegovo je prezime Ija~i}, kako je, uvereni smo, glasilo i prezime potopqenog dobrovoqca; veliko slovo I i malo j pored wega, rukopisana latinicom (Ij), lako su se mogla pro~itati kao Q; Maksimovi}. Otkriveno je da Krsto Maksimovi}, iz Brezovika kod Nik{i}a, nije poginuo u brodolomu, ve} je spasen, stigao ku}i i povukao se sa crnogorskom vojskom; porodici je wegova daqa sudbina ostala nepoznata; Midorovi}. Milo Midorovi} nalazi se u Krstono{i}evom spisku poginu lih, dok ga Vukmanovi} svrstava me|u one za koje jo{ nije utvr|eno koji su potopqe ni a koji spaseni; u oba spiska upisan je s imenom Milo{. Spasao se plutaju}i na vre}i bra{na; ratovao je na Solunskom frontu; posle rata dobio dobrovoqa~ku kompetenciju u Ruskom Selu; tamo je novembra 1977. i umro, u devedeset petoj godini ìvota. Milkovi}. Prema istraìvawima Radivoja Jani~i}a i Sava Bako~a, o kojima pi{e Gojni}, Mi}o Milkovi}, koji se nalazi u spiskovima svih autora, ne kad kao potopqen (Krstono{i}, Pe-
74
Ilija Petrovi}
trovi}), nekad sa neizvesnom sudbinom (kod svih ostalih), spasen je, s tim {to wegovo prezime glasi Milovi}; isti je slu~aj s Pavlom Milkovi}em, koji je tako|e Milovi}; Mir({). Oni koji su pisali (i uredili) monografiju Hercegovci pomiwu dobrovoqca s prezimenom Mi{, iz Bobana, kod Trebiwa, ne prime}uju}i da su u istom tom selu, neznano kako, iskopali i nehercegova~ko prezime Milin. Po{to odbaci ovo drugo, ali i svoj raniji izbor (Miri}), sastavqa~ }e u Pomenik upisati prezime Mi{; Mixor. Porodice s ovim prezimenom poti~u ispod planine Mixor u isto~noj Srbiji, a ima ih u Pa{trovi}ima i po Boki: u Risnu, Kotoru, i drugde; Mrdo. Po{to je te{ko pretpostaviti da bi oblik Mrdo mogao nastati nestankom triju posledwih slova iz prezimena Mrdovi} (koje se sre}e u Pro{}ewu, kod Mojkovca, ali i u samom Mojkovcu), moglo bi biti da se radi o pogre{nom ~itawu posledweg slova u prezimenu Mrda; sredinom devedesetih godina 20. veka, malobrojni koji nose ovo retko prezime do{li su u Beograd iz Sarajeva; poti~u iz Korjeni}a, kod Trebiwa, a ranije prezime bilo im je Ka{ikovi}. Ipak, treba smatrati verovatnijim da je prezime ovom dobrovoqcu bilo Mr|a (ispisano latinicom Mrda), da je crtica preko latini~nog slova d ostala nezapaèna (ili nepovu~ena), te da je slovo a s kraja prezimena pogre{no pro~itano kao o. On }e tako i biti upisan u ovaj Pomenik; Nakarada. Porodice sa ovim prezimenom poti~u iz @eqave, kod Li~kog Petrovog Sela (op{tina Korenica); Nukucm (Nakuci, Nukucan). Izvesno je da su svi autori pogre{no popisivali dobrovoqca s ovim nepostoje}im prezimenom. Autor ovog teksta to je prezime ranije pro~itao kao Niki}, s tim {to bi poreklo tako popisanog dobrovoqca (s ispravqenim prezimenom) zauvek ostalo neodre|eno; Niki}a ima u Crmnici, Ku~ima, Baru i okolini, Ulciwu, Boki, okolini Nik{i}a, na raznim drugim stranama: u Potkozarju, isto~noj Bosni, Gorwoj Krajini. Moglo bi se to prezime, ispisano latinicom: , ~itati i kao @ivkucin, ali je proverom u kwigama kr{tenih srpske pravoslavne crkvene op{tine u Vrbasu ustanovqeno da izme|u 1875. i 1895. godine, gde se ovo retko prezime tada jedino moglo sresti, u toj porodici nije ro|eno dete s imenom Lazar. Ipak, polaze}i od stava da je u sa~iwavawu amerikanskih spiskova u~estvovalo vi{e osoba i da je svaka od wih mogla neko od ne~itkije napisanih imena ~itati na svoj na~in, neko je prezime Nik~evi}, ispisano }irilicom (neve{to, gde bi se slovo ~ ~italo kao u latinicom), pro~itao kao da je u celini ispisano latinicom. Zbog toga se i moglo
75
desiti da u izvje{tajima dobivenim iz Amerike za koje jo{ nije utvr|eno koji su potopqeni a koji spaseni u|u, jedan pored drugog, Lazar Nik~evi} i Lazar Nukucm. Ovaj autor sada je uveren da je to isto lice, imenom i prezimenom Lazar Nik~evi}, zbog ~e ga Lazar Nukucm (Nakuci, Nukucan) mora biti brisan iz Pomenika; Obradovi}. Ime Draga Obradovi}a, sa spiska onih koji su zadràni na le~ewu (Stija~i} ga pogre{no sme{ta u Nevesiwe), nalazi se me|u dobrovoqcima koji su na Solunski front prispeli tokom posledwe ratne godine; on se, dakle, posle izle~ewa ponovo prijavio u dobrovoqce i stigao na rati{te; Osmai}. Mada u kwizi Prezimena u Crnoj Gori Miqani}i tvrde da u Pivi ìve Osmajli}i, ispravno je Osmaji}; Paskas. Samo ga Krstono{i} i autorovog teksta pi{u kako treba: Paska{; Pelki}. Porodice s ovim prezimenom poti~u iz Opli~i}a, pored âpqine; u porodi~nom ogranku u Beogradu o~uvano je vrlo bledo se}awe na izvesnog pretka koji je poginuo na moru pri dolasku iz Amerike u Prvi svet ski rat. U popisu telefonskih pretplatnika iz Beograda ovog prezimena nema, a jedini pretplatnik s tim prezimenom upisan je s izmewenim redosledom dvaju sredwih slova, kao Pekli}; Perezi}. Jasno je da ovo prezime treba ~itati kao Perazi}, ali je te{ko opredeliti se da li Du{ana Perezi}a (66. po redu u Vukmanovi}evom spisku spasenih dobrovoqaca po izvje{tajima iz Amerike) treba poistovetiti sa Du{anom Perezi}em iz spiska spasenih dobrovoqaca po li~nim izvje{tajima pojedinaca koje je dobio Banovinski odbor na Cetiwu (13. po redu). Oslonimo li se na Kosti}ev podatak da se samo jedan Du{an Perazi} nalazi u spisku Bokeqa koji su preìvjeli medovsku katastrofu, onda drugog Du{ana Perazi}a treba izbrisati iz spiska; prihvatimo li stav da bi jedan od ove dvojice istoimewaka mogao biti iz Pa{trovi}a ili iz Boqe vi}a, onda obojicu treba zadràti u spisku; upisuju}i uz wihova imena redne brojeve (1, odnosno 2, zarad razlikovawa), mi prihvatamo ovu drugu mogu}nost, s tim {to za ovog drugog, Du{ana Jokova Perazi}a-Novakovi}a, konstatujemo da je ro|en u Godiwu, u Crmnici; Perovi}. Potopqeni dobrovoqac Blagota Perovi} samo je kod Krstono{i}a postao Petrovi}; Planini}. Nesumwivo, Boò Planini} i Blaò Planini} (iz raznih spiskova) isto su lice s imenom i prezimenom Blaò Plamenac. Plamenci poti~u od istog pretka od koga i Boqevi}i, ali su se docnije razgranali na vi{e genealo{kih grana i ogranaka, po kojima su se u unutra{wem saobra}aju raspoznava-
76
Ilija Petrovi}
li (Belovi}i, Nik~evi}i, Markovi}i, Rai~evi}i...); mada su genealo{ke tablice pojedinih Plamenaca nedovoqno informativne (nisu ozna~eni generacijski nivoi, a godine ro|ewa nisu upisane ~ak ni za pripadnike dveju ili triju najmla|ih genera cija, ~ime bi potraga za stradalnicima sa Brindizija bila znatno olak{a na), ovaj autor pred ~itaoce, ali i pred budu}e istraìva~e medovske nesre}e, ipak u dosada{we spiskove unosi nekoliko svojih izmena, zasnovanih {to na nesumwivim ~iwenicama, {to na posrednom zakqu~ivawu; Podkowac. Prezime bi trebalo da glasi Potkowak, mada se u kwizi Milana Radeke Gorwa Krajina - Karlova~ko vladi~anstvo, Zagreb 1975, ono pomiwe i kao Podkowak; Preva{i}. Ovo prezime, koje tako pi{e jedino Leki}, trebalo bi ~itati kao Pribi{i}; onaj koji je upisan pod tim prezimenom (Jovo) preìveo je brodolom pod Medovo, te ovaj Leki}ev zapis treba prihvatiti s rezervom: jedan Pribi{i} jeste potosnuo, ali se on zvao Todor; Prelevi}. Dobrovoqci iz ove porodice ne pomiwu se kod Jokanovi}a kao stradali pod Medovo; zbog toga {to je najvi{e podataka za rodoslove pribav qeno od daqih ili bliìh ro|aka, a najmawe od direktnih potomaka, moglo se desiti da wihova imena ne budu tamo zapisana; Radan. Ovaj dobrovoqac (iz Hoxi}a, kod Bile}e) upisan je kako treba, te sa ne moè dovesti u vezu s prezimenom Rudan; Radosavqevi}. Pogre{no; prezime glasi Radosavovi} (Leki} pi{e Radosovi}!), a wegov nosilac je iz Ptikqa, u Ku~ima; Raut. Ovo je prezime ponekad prevo|eno u Rau{, ali se pokazalo da je to pogre{no: prezime Raut sre}e se u Wegu{ima; Racanovi} (Ra~anovi}). Neki autori pretvorili su ovo prezime u Bracanovi}, a wegovom nosiocu Iliji dato je ~ak i o~evo ime. Cela konstrukcija vrlo je sumwiva, po{to Racanovi}a ima, primera radi, u Podostrogu, kod Budve, i u Mainima, kod Herceg Novog. Kako je \uro Batri}evi} popisao jednog Iliju Perova Racanovi}a, dobrovoqca iz Maina, nema razloga da on ne bude poistove}en s ovim brodolomcem s Brindizija. Malo je neobi~no {to Gojni} u svom spisku novootkrivenih brodolomnika popisuje Iliju Perova Bracanovi}a (str. 390), iako u tekstual nom de lu iste te kwige (str. 375), dok se bavi Pa{trovi}ima i Bokeqima, pi{e o pogibiji Ilije Perova Racanovi}a; Repai}. Prezime glasi Rapaji}, ponegde Rapai}; Rondovi}. Ima ih u Qubi~noj (u Prekotarju), Nik{i}u i okolini; ovaj je iz Prem}anima, kod Pqevaqa;
77
Sarai} (Serai}). S razlogom treba pretpostaviti da se tako upisivani dobrovoqac (Marko, a ne Merko, kao {to pi{e Stija~i}) prezivao Sarajli}, a mogao je biti s Vrawine (u Skadarskom jezeru), iz Nik{i}a ili iz Bijelog Poqa; Svjeklo}a. Tako su prezime Sjeklo}a (iz Limqana, Nik{i}a, Dobrskog Sela) pisali Vukmanovi} i Krstono{i}; (ranije se na drugim mestima pisalo i Svjetlo}a, ili Svetlo}a); Sininkovi}. Nismo na{li prezime u ovom obliku; najverovatnije, radi se o prezimenu Sinkovi}, iz Herceg Novog (grupa in upisana dva puta, ako je Gavrilo svoje prezime pri regrutaciji izgovorio s uzbu|ewem i malim zamuckivawem), mada se ne iskqu~uje ni pretpostavka da prezime glasi [inikovi}, iz okoline Mostara, ili Sininovi}, ili Sini{tovi}, iz Gorwe Zete; Skuqi}. Nesumwivo, Pero Skuqi} i Petar Sekuli} isto su lice; u ameri~kom spisku neraspore|enih postoji samo Sekuli}, a u izve{taju Banovinskog odbora samo Skuqi}; ovaj drugi podatak ~ini nam se verodostojnijim, jer je dobijen potragom po Zetskoj banovini, uz napomenu da slovo q treba zameniti slovom l ; stoga, samo }e Pero Skuli} biti upisan u Pomenik. (Kosti} ga zove Sekuli}, iz Sa vine, kod Herceg Novog, a Stija~i} i Hercegovci pi{u da je isti taj Skuli} iz î~eva, kod Trebiwa); Stjer~evi}. Ovako pi{e Krstono{i}; treba Stjep~evi}. Sudru{kovi}. Prezime u ovom obliku ne postoji. înilo se da bi taj dobrovoqac mogao biti Suxukovi} (ako se latini~na slova d`, ili dz, pro~itaju kao dr, onako kako je to u~iweno s prezimenom Xodro, odnosno Xoxo), ali, ne. Radi se o retkom prezimenu Andru{kovi} iz Boqevi}a, op{tina Bar, u me|uvremenu uga{enom. Prema Erdeqanovi}evim zapisima iz 1910. i 1911. godine, bile su tada svega dve porodice s ovim prezimenom, a Boqevi} veli da, iako su imali i do dvanaest pu{aka u bratstvu, nijesu uspjeli da se odrè; pri prepisivawu amerikanskih spiskova, prva dva slova ovog prezimena (An) pro~itana su kao Su; Su{i}. U svim spiskovima, osim Krstono{i}evom i Petrovi}evom, popisani su utopqenici George Su{i} i \or|ije [u{i}; van svake sumwe, radi se o istom licu, a autor ovog teksta, i Pomenika u wemu, daje mu ime \or|o [u{i}; Trkqa. Ovo her cegova~ko prezime prevedeno je u li~ko Trkuqa, jer se wegov nosilac zove Mane (li ~ko ime!) i jer se u Vukmanovi}evim spiskovima isto prezime sre}e jo{ jednom. Trkuqa. Nasuprot prethodnom primeru, dobrovoqac upisan kao Radovan Trkuqa ro|en je u Koritima kod Bile}e, a wegovo prezime glasi Trkqa;
78
Ilija Petrovi}
Tuvi~i}. Ovo Leki}evo prezime treba ~itati kao Tufegxi}, a Zeko bi mogao biti nadimak wegovom nosiocu; Urnak. I Stija~i} je ovo prezime pro~itao kao Hrwak; âki}. Iako Stija~i} ovo prezime ~ita i î~i}, iz [aranaca, verovatnije je da se radi o âki}u s Rijeke Crnojevi}a; êjanovi}. Ovo je iskvareni oblik vrlo retkog prezimena ôjanovi} (~uju se ~ak i oblici ]ojanovi} i ]ejanovi}) ~iji nosioci poti~u iz Bu{evi}a, kod Doweg Lapca; êjovi}. Porodica s ovim prezimenom (Drekalovi}i) jeste iz Ku~a, ali je potopqenom dobrovoqcu Veli{i, tako|e Ku~u, prezime Camovi}; Xodro. Latini~no slovo ` (`, ili mo`da z, bez crte iznad slova) iza slova d pogre{no je pro~itano kao r, tako da je prezime Xoxo dobilo iskrivqen oblik. Ovome Xoxi u svim je spiskovima ime Jovan (Joko), ali on je preìveo brodolom; ako ovog stradalnika Leki} zove Milan, trebalo bi smatrati da je u brodolomu pod Medovo stradao i jedan Xoxo, Milan; taj podatak mo`da je potekao od wegovog prezimewaka, mo`da bliskog ro|aka Joka; [iqkovi}. U kwizi Miqani}evih sre}e se i ovo prezime, s naznakom da je to stariji oblik prezimena [ilkovi} iz Plava (s kraja 19. veka). Svi beograd ski [iqkovi}i s kojima je razgovarano o wihovom poreklu rekli su da poti~u iz Metohije, iz Istoka ili wegove okoline; samo je jedan od wih rekao da su starinom odnekud iz Crne Gore. Lako je mogu}e da su im preci pre{li u Metohiju jo{ dok je porodi~no prezime glasilo [iqkovi},te da su oni to prezime zadràli i u novom kraju. I tako daqe. Pojedina~no bi se moglo prigovoriti i jo{ nekim Stija~i}evim zavi~ajnim zakqu~cima, ali bi za tako ne{to trebalo izdvojiti podosta prostora. Ovde }emo se zaustaviti na svega tri-~etiri primera: Axi}a ima ne samo na zapadnim padinama Durmitora, ve} i u Pivi; ima ih i na Baniji, u Lici, Lijevoj Rijeci, Kosijerima... Bogi}a ima u Gorwoj Krajini, Primorskoj Krajini, Boki... Jovanovi}a, Kova~evi}a, Mili}a... ima na raznim stranama, tako da je rizi~no odre|ivati im zavi~aj po prezimenu... Popovi}a ima na raznim stranama, a na ovom mestu pomiwu se samo zbog Marka Popovi}a kome je u Stija~i}evoj zavi~ajnoj raspodeli dopao ûrug, kod @abqa. Popovi}a u ûrugu nema, ima Popovih, ali nijednog Marka s tim prezimenom nismo na{li u tamo{wim kwigama kr{tenih izme|u 1881. i 1895. godine; kako ga nema ni kod Vujkova, me|u dobrovoqcima iz mesta, uz wegovu zavi~ajnost stavqa se znak pitawa.
79
Ponovo ure|en Pomenik. Posle svega {to je od drugih preuzeo kao nesumwivo (ili mu se to u~inilo nesumwivim) i {to je nedvosmisleno sam utvrdio ili mestimi~no domislio, mada svestan da je pri tome na~inio i pokoju grubqu gre{~icu (ostavqaju}i tako mogu}nost, i pravo, i obavezu, drugim istraìva~ima, upu}enijim i sposobnijim, upornijim i savesnijim, mla|im i imu}nijim, da do|u do podataka koji bi sve uo~ene nedostatke i nenamerne propuste otklonili), autor ovog teksta uredio je Pomenik do sada poznatih brodolomnika sa Brindizija, pod Medovo.
Potopqeni (394): Andrija{evi}, \or|ije Vukadinov - 1884, Balosave, Nik{i}

Andrija{evi}, Lazar Mitrov - 1886, Balosave, Nik{i} Andrija{evi}, [}epan Mitrov - Balosave, Nik{i} Andri}, [piro - Rubeì, Nik{i} Andru{kovi}, Milan - Boqevi}i/Crmnica, Bar Axi}, Novica M. - Crna Gora
Bajovi}, Jovan - Pusto [ilovo, Medve|a
Baki}, Milo - (?) Bako~, Luka M. - 1888, Grahovo, Nik{i} Bani}evi}, Blaò V. - 1882, Grahovo, Nik{i} Banovi}, Risto - Nik{i} Bawac, Ilija - 1884, Dimni}i, Srebrenica Bari}, Nikola - Lika Batri}evi}, Blaò Milo{ev - O~ini}i, Cetiwe Batri}evi}, \uro Krcunov - Martini}i, Danilovgrad Batri}evi}, Tomo - Cetiwe Backovi}, Marko - Pje{ivci, Nik{i} Ba{i}, Stevo - Bobani, Trebiwe Ba{ovi}, Vojin (\or|ijev?) - Po{}ewe, [avnik Belovi}, Grujo - Hrgud, Stolac Belovi}, \uro - Hrgud, Stolac Bigovi}, \uro - Cuce, Cetiwe Blagojevi}, Dragi{a \. - Me|u`vaqe, @abqak Bogdanovi}, Jefto - Wegu{i, Cetiwe Bogdanovi}, Manojlo - Wegu{i, Cetiwe Bogdanovi}, Milo{ - Wegu{i, Cetiwe Bogdanovi}, Rade - Wegu{i, Cetiwe Bogi}, Nikola - (?) Boì~kovi}, \uro - Oto~ac, Lika Boòvi}, Nedjeqko - Sutorina, Herceg Novi Bojovi}, \or|ije R. - Zagorje, Berane
80
Ilija Petrovi} Bo{kovi}, \oko M. - 1889, Grahovo, Nik{i} Bo{kovi}, Milo Savin - Orja Luka, Danilovgrad Bo{kovi}, Savo - 1890, Ora{je, Qubiwe Brajovi}, Milo Radosavov - Jelenak, Danilovgrad Bubalo, Ilija - Li~ko Petrovo Selo, Korenica Budisavqevi}, Savo - Pe}ane, Korenica Budisavqevi}, Stevan - Pe}ane, Korenica Bukili}, Milisav - Berane Bulaji}, Milo - Grahovo, Nik{i} Bulaji}, Petar Jovanov - 1882, Prisoje/Grahovo, Nik{i} Bulaji}, Savo Petrov - 1867, Prisoje/Grahovo, Nik{i} Buri}, Blagota - Nik{i}
Verona, Ivo Vukov - Maini, Herceg Novi
Ve{kovi}, Arso Veqov - 1886, Kisjelica, Podgorica Vico, Nikola - 1884, Zupci, Trebiwe Vla~i}, [}epan - 1889, Police, Trebiwe Vojvodi}, ]etko \. - Radomir/Gra|ani, Cetiwe Vojinovi}, Janko - Lika Vojinovi}, Nikola - Lika Vojinovi}, Novica - Lika Vuja~i}, Blagoje Milo{ev - Vilusi, Nik{i} Vuja~i}, Drago M. - 1890, Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, \uro - Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, Luka T. - Nik{i} Vuja~i}, Marko I. - Ovto~i}i, Bar Vuja~i}, Mato S. - Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, Milo \. - 1882, Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, Milo{ - Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, Milutin S. - Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, Mitar - Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, Simon M. - 1890, Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, Tomo M. - 1882, Grahovo, Nik{i} Vujovi}, \uro Petrov - Dobrsko Selo, Cetiwe Vujo{evi}-\uri}, Dmitar Krstov - 1888, Zagreda/Ku~i, Podgorica Vujo{evi}-\uri}, Nikola Tomov - 1867, Zagreda/Ku~i, Podgorica Vukadinovi}, Budo Nikolin - Ponari, Podgorica Vukadinovi}, Milan - Ponari, Podgorica Vukasovi}, Krsto - 1884, @akovo, Trebiwe Vukmanovi}, Pero - Crmnica, Cetiwe Vukobratovi}, Savo - Gra~ac Vukovi}, Ilija - (?) Vukovi}, Risto Jovanov - 1895, Hoxi}i, Bile}a Vukovi}, Stefan Todorov - Meka Gruda, Bile}a Vuksaqevi}, Boò - Kotor Vuk~evi}, Luka Filipov - Goqemadi, Podgorica Vuk~evi}, Pavle Filipov - Goqemadi, Podgorica
81
Vuk~evi}, Simo Veqov - Goqemadi, Podgorica Vuk{i}, Mi}o Tripov - Sutvara, Kotor Vu~erakovi}, Milo - Krwice, Bar Vu~eti}, Tripko @. - Grahovo, Nik{i} Vu~ini}, Bawo V. - Nik{i} Vu~kovi}, Jovo - 1882, Bogojevi} Selo, Trebiwe Vu~kovi}, Jovo [}epov - Vrba, Cetiwe Vu~kovi}, Lazo \. - 1885, Bogojevi} Selo, Trebiwe Vu~kovi}, Lazo \urov - Vrba, Cetiwe
Gazivoda, Filip - Rva{i, Cetiwe
Gali}, Boò Jakovov - 1885, Goj{ina, Trebiwe Glomazi}, Petar-Petko M. - Rodinice, Pluìne Gojni}, Vido K. - Br~eli, Bar Gojni}, Milo I. - Br~eli, Bar Gojni}, Mitar B. - Br~eli, Bar Golubovi}, Simo - Cuce, Cetiwe Gradinac, Marko B. - 1882, Aran|elovo, Trebiwe Grahovac, Luka - Nevesiwe Grahovac, Miro - Nevesiwe Grbi}, Budo - Zrmawa, Gra~ac Grbi}, Iso - Zrmawa, Gra~ac Griva, Mitar - Obqaj, Glina Grkavac, Spasoje \. - 1881, Grkavci, Trebiwe Grubi}, Jovo - Velebitski kraj, Lika Guji}, Radivoje - Moti~ki Gaj, @abqak Gulan, Rade - Lika
Dabovi}, Andro Mr|enov - Kru{evica/Virpazar, Bar
Dakovi}, Boò \uri~in - 1883, Grahovo, Nik{i} Damjanovi}, Vu~en N. - Krajina (Srpska, ili Bosanska?) Deli}, Petar - 1885, Simijova, Bile}a Demi}, Boò - Srpska Krajina Denda, Stevan - Grahovo, Nik{i} Divqan, Maksim Novakov - oko 1885, Kravarevo, Gacko Dikli}, Danilo - Udbina Dmitra{inovi}, Milo{ - Korenica Dmitra{inovi}, Mi}o - Korenica Draga{, Nikola - Lika Dubqevi}, Milivoje B. - Lika
\ajko, Drago M. - Grqevi}i/Bjelo{i, Cetiwe

\ajko(vi}), Luka M. - Cetiwe \a~i}, Simo - Srpska Krajina \ogo, Milan Nikolin - Qubiwe \ogo, Milo{ - Berkovi}i, Stolac
82
\ogo, Mitar (1) - Hrasno, Stolac \onovi}, Luka Bogdanov - Tomi}i, Bar \ukanovi}, Savo - êvo, Cetiwe \uki}, Milo{ - Udbina \ukovi}, Risto M. - Boka Kotorska \uri}, Pero - Zagara~, Danilovgrad(?) \uri}, Petar - Berkovi}i, Stolac \urkovi}, @ivko V. - Brezna, [avnik \urkovi}, Ma{an V. - Kosijeri, Cetiwe \urkovi}, Obrad V. - Risan, Kotor \urkovi}, Petar Blagojev - Klenak, Nik{i} \urkovi}, Radovan V. - Klenak, Nik{i} \urovi}, Milo I. - Dupilo, Bar
Ilija Petrovi}
Egi}, Rade - Krbava, Korenica @ivkovi}, Aleksa Markov - @ikovi}i/Ku~i, Podgorica

@ivkovi}, Risto Markov - @ikovi}i/Ku~i, Podgorica @igi}, Jovo - Korenica @igi}, Nikola - Korenica
Zobenica, Ilija - Oraovac, Dowi Lapac Ivanovi}, Luka - Ivanovi}i/Pa{trovi}i, Budva

Ivanovi}, Oto - Ivanovi}i/Pa{trovi}i, Budva Ivanovi}, Pero Krstov - Ivanovi}i/Pa{trovi}i, Budva Ivanovi}, Radisav Qakov - 1885, Doqani, Podgorica Ivan~evi}, Damjan - Srpska Krajina (Po~iteq, Gospi}?) Ija~i}, \uro M. - Tasov~i}i, âpqina Ili}, \oko - (?) Ili}, Marko Radev - Zagora, Kotor Ili}, Petar - Krivo{ije, Kotor
Jaki}, Vasilije - Dobra Sela, [avnik
Jani}, Stanko - Kowic Jani}, Trifko - Kowic Jani~i}, Maksim J. - Vilusi, Nik{i} Jani~i}, Ma{an Jovanov - 1884, Grahovo, Nik{i} Jankovi}, Kojo - Gazivode, Cetiwe Janovi}, Ilija Jokov - Seoca, Budva Jawevi}, Ivo V. - Ovto~i}i, Bar Jawevi}, Krsto-Krcun T. - Ovto~i}i, Bar Jawevi}, Milo - Ovto~i}i, Bar Jela~a, Jovo - Zaklopa~a, Korenica Jovanovi}, Ilija - (?) Jovanovi}, Mali{a M. - Pa{trovi}i, Budva
83
Jovanovi}, Ma{an - Crna Gora Jovanovi}, Milo{ - Pa{trovi}i, Budva Jovanovi}, Mihailo - Cetiwe Jovanovi}, Pero V. - Podgorica Jovanovi}, Pero M. - Podgorica Jovanovi}, Petar N. - Tvorilo, Danilovgrad Jovi}evi}, Jo{o - Dodo{i, Cetiwe Jovi~i}, Boò - Braji}i, Budva Jokovi}, Niko - Dikli}i, Trebiwe Joli~i}, Mitar - Krwice, Bar Jon~evi}, Jovo - @lijeb, Herceg Novi
Kadi}, Pavle - Poreklom iz Kadi}a Boana, kod Danilovgrada

Kala|ur|evi}, Risto Andrijin - Podbabun, Budva Kalu|erovi}, Blaò N. - Wegu{i, Cetiwe Kapor, Boò Jeftov - 1890, Mirilovi}i, Bile}a Kapor, Mirko Lazov - 1889, Mirilovi}i, Bile}a Karaxi}, Milan I. - Petwica/Drobwaci, [avnik Karaxi}, Radivoje K. - Petwica/Drobwaci, [avnik Kari}, Branko Jovanov - Dowi Poplat, Stolac Kari}, Risto \. - Dowi Poplat, Stolac Kentera, Spasoje - Tudorovi}i, Budva Kecojevi}, Vladimir N. - Vra}enovi}i, Nik{i} Kecojevi}, Grujica J. - Vra}enovi}i, Nik{i} Ke~a, Nikola - Suvaja/Srb, Dowi Lapac Ke~a, Spasoje - Suvaja/Srb, Dowi Lapac Kisin, Andrija - 1889, Zupci, Trebiwe Kneèvi}, \oko \. - Glavska, Trebiwe Kneèvi}, Ivo \urov - 1882, Pa{trovi}i, Budva Kneèvi}, Mitar M. - Podostrog/Pa{trovi}i, Budva Kneì}, Marko - Kowevrate, [ibenik Kova~, Krsto - Hercegovina(?) Kova~evi}, Vaso \urov - Vrawska, Bile}a Kova~evi}, Damjan \. - 1882, Grahovo, Nik{i} Kova~evi}, Danilo M. - 1890, Grahovo, Nik{i} Kova~evi}, \or|e - 1886, Grahovo, Nik{i} Kova~evi}, \uro N. - Grahovo, Nik{i} Kova~evi}, Luka Trifkov - 1887, Spila, Nik{i} Kova~evi}, Marko I. - 1882, Grahovo, Nik{i} Kova~evi}, Mitar-Milan - Poqice-Popovo, Trebiwe Kolesanko, Jovan - (?) Komnenovi}, Du{an - Hodbina, Mostar Koprivica, Damjan M. - Koprivice, Nik{i} Korica, Ilija - Lika Korica, Mitar - Lika Kruq, \or|o - Zavala, Trebiwe Kruq, Mrdan - Zavala, Trebiwe
84
Ilija Petrovi} Kuqa~a, Mitar Stijepov - Kuqa~i/Pa{trovi}i, Budva Kurili}, Aleksa - Dra~evo, Trebiwe
Lazarovi}, Vuko Radev - Glavati~i}i, Kotor
Laki}evi}, Petar N. - Pa{trovi}i, Budva Laki}evi}, Radovan J. - Dowa Mora~a, Kola{in Lau{evi}, Milan Ristov - Tepa~ko Poqe, @abqak Leki}, Vaso M. - Berane Le~i}, Spasoje - 1883, Qubomir, Trebiwe Lopi~i}, Lazo - Ceklin, Cetiwe Luburi}, Mato Simov - Bara, Nik{i} Luburi}, Milo{ M. - Bara, Nik{i} Luburi}, Milutin Simov - Bara, Nik{i} Luki}, @ivko - Zrmawa, Gra~ac Luki}, Jovo - Srb, Dowi Lapac Luki}, Milan - Korenica
Mandari}, Mile - Vrebac, Gospi}
Mandari}, Nikola - Vrebac, Gospi} Mari}, Jovo - 1884, Gomiqani, Trebiwe Mari}, Milutin - Lika(?) Mari}, Mitar - Gomiqani, Trebiwe Markovi}, Blaò - Kuside, Nik{i} Markovi}, Simon Purov - Markovi}i, Budva Marovi}, Krsto - Dre`nica, Ogulin Masoni~i}, Risto Kolin(Jolin?) - Sutomore, Bar Ma{anovi}, Andrija J. - Papratnica/Podgor, Bar Ma{anovi}, \uro S. - Papratnica/Podgor, Bar Ma{anovi}, Risto - Papratnica/Podgor, Bar Mijanovi}, Savo - 1885, î~evo, Trebiwe Mija~, Pavle - Utrg/Podgor, Bar Mijovi}, Bo{ko-Bojo Radev - Lije{ta/Ku~i, Podgorica Mijovi}, Branko - Kowsko, Trebiwe(?) Mijovi}, Jovo Veli{in - Lije{ta/Ku~i, Podgorica Mijovi}, Stojan Spasojev - Lije{ta/Ku~i, Podgorica Mijovi}, [}epan Radev - 1896, Lije{ta/Ku~i, Podgorica Milatovi}, Radosav M. - Nik{i} Mila~i}, Andrija Vekov - Brskut, Podgorica Mili}, Lazar - Nik{i} Mili}, Mitar Savov - 1879, Kràwa,/Ku~i, Podgorica Mili}, Radoje Savov - 1886, Kràwa/Ku~i, Podgorica Mili}evi}, Simo - Vrawska, Bile}a Milovi}, Drago A. - Grahovo, Nik{i} Milovi}, Jovan - Gacko Milovi}, Lazar R. - Grahovo, Nik{i} Milovi}, Marko J. - Grahovo, Nik{i} Milovi}, Pavle T. - Grahovo, Nik{i}
85
Milovi}, Tomo P. - Grahovo, Nik{i} Milo{evi}, Gojko - Bile}a Milo{evi}, Jovo P. - Bile}a Milo{evi}, Luka - Wegu{i, Cetiwe Milo{evi}, Marko - (?) Milo{evi}, Nikola - Cetiwe Miqani}, Petar M. - Bawani, Nik{i} Miqanovi}, Bo{ko - Nevesiwe Miri}, Jovo - Korenica Mirovi}, Labud F. - Kowarnik, @itora|a Mitrovi}, Mitar - Pa{trovi}i, Budva sve{tenik Mitrovi}, Uro{ Popov-Gligorijev - Pa{trovi}i, Budva Mi}unovi}, Moja{ - Nik{i} Mi}unovi}, Pavle - Cetiwe Mi}unovi}, Savo Andrijin - Crna Gora Mixor, Niko Vasov - Buqarica, Budva Mi{, Risto - 1886, Bobani, Trebiwe Mi{i}, \or|e - (?) Mr|a, Milan - (?) Mudre{a, Jovo I. - Bokovo/Ceklin, Cetiwe Mudre{a, Nikola - Bokovo/Ceklin, Cetiwe Mu~alica, Radovan - Gorwa Mora~a, Kola{in
Nakarada, Danilo-Dane - @eqava, Korenica
Nakarada, Jovan-Jojo - @eqava, Korenica Nenadi}, Pavo - Grkavci, Trebiwe Niki}, Vaso S. - Dragovoqi}i, Nik{i} Nikovi}, Boò - Piva, Pluìne Nikoli}, Savo Petrov - Zavrh, Nik{i} Nik~evi}, Bo{ko Ma{anov - Kli~evo, Nik{i} Nik~evi}, @ivko Ma{anov - Kli~evo, Nik{i} Nik~evi}, Lazar Ivanov - Kli~evo, Nik{i} Nik~evi}, Milan Markov - Kli~evo, Nik{i} Nik~evi}, Milo{ \or|ijev -Kli~evo, Nik{i} Nik~evi}, Mirko Radomirov - Prijespa, Nik{i} Ninkovi}, Tomo - 1888, Necvije}e, Trebiwe
Orbovi}, Simo Tripkov - Klenak, Nik{i} zemqoradnik
Orlovi}, Nikola - Plo~a, Gra~ac Osmaji}, Simo Novi~in - oko 1892, Milo{evi}i, Pluìne Ota{evi}, Mihajlo - Wegu{i, Cetiwe
Pantovi}, Lazar - 1889, Zupci, Trebiwe
Paovi}, Stevo Prelev - Lastva, Kotor Paska{, Jovo - 1884, Oraovac, Dowi Lapac Pejnovi}, Nikola - Lika
86
Ilija Petrovi} Pejovi}, Novica - ]ekli}i, Cetiwe Pejovi}, Petar - ]ekli}i, Cetiwe Pejovi}, Stevo - Rudine, Nik{i} Perazi}-]epovi}, Pero Markov - Godiwe/Crmnica, Bar Peri{i}, Ilija - Gacko Perovi}, Blagota - Cuce, Cetiwe Petri~evi}, Luka - Cetiwe Petrovi}, Milo{ - Srb, Dowi Lapac Petrovi}, Nikola - Korenica Peceq, Du{an - 1881, Qubiwe Pi~eta, Krsto - Dikli}i, Trebiwe Plamenac-Nik~evi}, Andrija Markov - Boqevi}i/Crmnica, Bar Plamenac-Nik~evi}, Blaò Ivov - Boqevi}i/Crmnica, Bar Plamenac-Markovi}, Mitar Ivov - Boqevi}i/Crmnica, Bar Popivoda, Mitar - Bjelice, Cetiwe Popovi}, Aleksa - Gacko Popovi}, Mitar Nikov - Braji}i, Budva Popovi}, Nikola Perov - Wegu{i, Cetiwe Popovi}, Petar - Gacko Popovi}, Stanko \urov - 1889, Zagora, Kotor Popovi}, Stevo Prelev - Lastva, Kotor Potkowak, Petar - Lika Prelevi}, Du{an Savov - Ubli/Ku~i, Podgorica Prelevi}, Nikola Perov - Ubli/Ku~i, Podgorica Pribilovi}, Andrija Jovov - 1859, Podostrog, Budva Pribilovi}, Joko Ivov - Podostrog, Budva Pribilovi}, Savo Ivov - 1887, Podostrog, Budva Pribi{i}, Todor Ilijin - 1887, Dra~evo, Trebiwe Priji}, Jovan - Srb, Dowi Lapac Pukovi}, Nikola - Pr~aw, Kotor
Radovi}, Dragi{a M. - Kru{evice, Herceg Novi
Radovi}, Milo Nikolin - Kosijeri, Cetiwe Radojevi}, Gojko - Nik{i} Radowi}, Savo R. - Wegu{i, Cetiwe Radosavovi}, Milo \urov - Ptikaq/Ku~i, Podgorica Radulovi}, Marko M. - Bobani, Trebiwe Radulovi}, Petar - Bobani, Trebiwe Radunovi}, Bo{ko Stevov - Progonovi}i, Podgorica Radunovi}, Veli{a Filipov - Progonovi}i, Podgorica Radunovi}, Mirko - Danilovgrad Ra|enovi}, Daro-Dano Nikov - Pa{trovi}i, Budva Ra|enovi}, Ilija - Kotor Ra|enovi}, Rade J. - Prijevor, Budva Rajkovi}, Mitar Ilijin - Kosijeri, Cetiwe Rajovi}, Savo - Do Pje{iva~ki, Nik{i} Raki}, \uro - Lika
87
Rako~evi}, Rade - Kola{in Rapaji}, Petar Dmitrov - Krbavica, Korenica Rapaji}, Proko - Korenica Ratkovi}, Risto - 1889, Zupci, Trebiwe Raut, Jovo S. - Podubli~ani/Wegu{i, Cetiwe Racanovi}, Ilija Perov - Maini, Herceg Novi Ra{eta, Ilija - Dowi Lapac Ra{kovi}, Spasoje - Qubotiw, Cetiwe Roganovi}, Jefto B. - Rudine, Nik{i} Roganovi}, Milo{ B. - Rudine, Nik{i} Rogi}, Nikola - Gospi} Rondovi}, Milan Krstov - Prem}ani, Pqevqa Rudan, Petar - Ban~i}i, Qubiwe Rute{i}, Nikola Markov - 1884, Klobuk, Trebiwe
Samarxi}, Boò ]. - Grahovo, Nik{i}
Sarajli}, Marko - Nik{i}(?) Simovi}, Marko - 1885, Zupci, Trebiwe Sinkovi}, Gavrilo - Herceg Novi(?) Sjeklo}a, Boò Ilijin - Dobrska @upa, Cetiwe Sjeklo}a, Luka Savov - 1885, Dobrsko Selo, Cetiwe Sjeklo}a, Niko Milo{ev - 1889, Dobrsko Selo, Cetiwe Skuli}, Pero - Savina, Herceg Novi (î~evo/Xivar, Trebiwe?) Spaji}, Vule V. - 1885, Zupci, Trebiwe Spaji}, Krsto V. - 1890, Zupci, Trebiwe Stani}, Simo [. - Za~ula, Trebiwe Stefani(ja) A. Hamplova - SAD, êhiwa Misija Crvenog krsta Stija~i}, Akim Obrenov - 1887, Dobri Dub, Trebiwe Stija~i}, Manojlo Obrenov - 1885, Dobri Dub, Trebiwe Stjep~evi}, Vaso N. - 1882, Sutorina, Herceg Novi Stjep~evi}, Tomo K. - 1885, Sutorina, Herceg Novi Stojanovi}, Milan - Braji}i, Budva Stojanovi}, Stevo L. - Braji}i, Budva Stojanovi}, Stojan - Braji}i, Budva Stojkovi}, Milo{ - [imanovci, Pe}inci Sunajko, \uro - Vrebac, Gospi}
Tau{an, Milan B. - Kokorina, Gacko
Trkqa, Radovan - Korita, Bile}a Trkuqa, Gavrilo - Udbina Tur~inovi}, Blaò - Preobreàni/Cuce, Cetiwe Tur~inovi}, Pavle - Preobreàni/Cuce, Cetiwe Tufegxi}, Mitar - Stabna/Piva, Pluìne
Uzelac, Jovo - Peru{i}, Gospi}
Uzelac, Milovan - Peru{i}, Gospi}
88
Ilija Petrovi}
Camovi}, Veli{a Boòv - Strav~e/Brskut, Podgorica

Cerovi}, Milovan - Tu{ina/Drobwak, [avnik Cerovi}, Radowa - Tu{ina/Drobwak, Drobwak Crnokrak, Stevan - Vrebac, Gospi}
âvor, Jovan K. - Wegu{i, Cetiwe Xoxo, Milan - \edi}i, Trebiwe
âki}, Milo{ - Rijeka Crnojevi}a, Cetiwe ôjanovi}, Simo - Bu{evi}, Dowi Lapac
[iqkovi}, Risto - Istok (ili okolina), Metohija

[uput, Iso - Li~ko Petrovo Selo, Korenica.
Spaseni (131):
Babi}, Trifko Nikolin - 1880, Police, Trebiwe
Bakra~, Blagoje - Srpska Krajina (ili: @lijeb, Herceg Novi) Barjamovi}, Jovo - Orahovo/Podgor, Bar Bogdanovi}, Mitar Markov - Wegu{i, Cetiwe Boì}, Savo - Kqu~ Boì~kovi}, Rade - Oto~ac Bojani}, Jovo - Kupres Bojani}, Mitar - Kupres Bulaji}, Marko U. - Grahovo, Nik{i} Bulaji}, Drago U. - Grahovo, Nik{i}
Ve{kovi}, [}epan Savov - 1887, Kisjelica, Podgorica
Vojvodi}, Du{an Krcunov - Radomir/Gra|ani, Cetiwe - 1916, Bar Vrawe{, \or|e - Krupa Vratnica, Jovan - Stanisaqi}i, Podgorica Vuja~i}, Kosto - Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, Krsto - Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, Risto M. - Vilusi, Nik{i} Vuja~i}, Spasoje - Grahovo, Nik{i} Vukajlovi}, \uro Bo{kov - Nik{i} Vuki}evi}, Bo{ko - Nik{i} Vukmanovi}, Ilija - Utrg/Podgor, Bar Vukmirovi}, Veqko-Veko Kikov - Gorwi Ceklin, Cetiwe Vukovi}, \uro - Nevesiwe Vuksanovi}, Veli{a Vukov - Bio~e/Ku~i, Podgorica Vu~eti}, Spasoje - Vilusi, Nik{i}
89
Gazivoda, Boò - Rva{i, Cetiwe
Gazivoda, \uro - Rva{i, Cetiwe Graovac, Ilija - Gospi} Griva, \uro - Obqaj, Glina Gruba~, Petar - 1887, Orahovac, Trebiwe - 1982, Nik{i} Gulan, Pavle - Lika Gu~a, dr \uro \urin - 1876, Ba~ki Petrovac lekar
Dabovi}, Vido - Grahovo, Nik{i}
Davidovi}, \uro - Pa{trovi}i, Budva Daji}, Bude - Lika Dakovi}, Krsto \uri~in - Vilusi, Nik{i} Dakovi}, Mirko - Grahovo, Nik{i} Dereti}, Mato - Orahovac, Trebiwe Dereti}, Tomo - Orahovac, Trebiwe Dobri{a, Vuko Savin - Tre{wica, Kotor Dragobratovi}, Ivan Andrijin - 1893, Raba, Metkovi} Dragosavac, Dimitrije - Gospi} Dra{kovi}, Jovan - Fojnica, Gacko Dra{kovi}, Novica - Slivqa, Gacko
\aji}, Milan - Orahovac, Trebiwe
\edovi}, Risto - Grahovo, Nik{i} \ikanovi}, Savo Jakovov - Uli}i/Ceklin, Cetiwe \ogo, Mitar (2) - Qubiwe \ukanovi}, Milo - Nik{i} \urovi}, Jovan - Nik{i} \urovi}, Jovo - (?)
@ivkovi}, Ilija Stankov - @ikovi}i/Ku~i, Podgorica

@igi}, Qubomir - Lika
Ze~evi}, Marko Trivkov-Musin - Klenak, Nik{i} zemqoradnik Jaki}, Blaò-Blagoje @ivkov - Dobra Sela, [avnik
Jawi}, Mrdeqa Milosavov - Grabovica, [avnik Jeli}, Jovo - Ora{je, Trebiwe Jovanovi}, Vasilije - Vraègrmci, Danilovgrad Joveti}, Ilija Jovov - 1889, Podgor, Bar Jovi}evi}, \uro S. - Dodo{i, Cetiwe Jovi}evi}, Milo - Dodo{i, Cetiwe Jovi}evi}, Mi}o - Dodo{i, Cetiwe Jovi}evi}, Pero - Dodo{i, Cetiwe Jovi}evi}, Stevo - Dodo{i, Cetiwe
90
Ilija Petrovi}
Kapor, Risto Peri{in
- 1893, Mirilovi}i, Bile}a Kapor, Risto Simov - 1892, Lipovi Do, Bile}a Kova~evi}, Gojko S. - Spila/Grahovo, Nik{i} Kova~evi}, Jovan (1) - Grahovo, Nik{i} Kova~evi}, Jovan (2) - Grahovo, Nik{i} Kova~evi}, Lazar \. - Grahovo, Nik{i} (Poqice, Trebiwe?) Kova~evi}, Petar - Grahovo, Nik{i} Kosi}, Petar - Sutorina, Herceg Novi Kraq, Vuko Nikov - Grbaq, Kotor Kruq, Milan Ristov - Zavala, Trebiwe
Lipanovi}, Boò - 1892, Lumbarda, Kor~ula - 1971, Pala~a

Lu~i}, Vido Kikov - Vrba, Cetiwe
Maksimovi}, Krsto - Brezovik, Nik{i}
Martinovi}, Vaso \urov - Wegu{i, Cetiwe Martinovi}, \uro Vukov - Bajice, Cetiwe Martinovi}, Joko Ivov - Wegu{i, Cetiwe Meri Lamo{ - îkago,SAD Misija Crvenog krsta, bolni~arka Midorovi}, Milo{-Milo Radev - 1883, Zagora, Kotor Milatovi}, Jovan - Danilovgrad Milatovi}, Milija - Danilovgrad Milatovi}, Petar - Danilovgrad Mila~i}, \oko Nikolin - 1885-1978, Brskut, Podgorica Milovi}, Mi}o - Grahovo, Nik{i} Milo{evi}, Rajko - Rudo Poqe, Gacko Mitrovi}, \uro - Buqarica/Pa{trovi}i, Budva Mixor, Marko Andrijin - Buqarica/Pa{trovi}i, Budva Mudre{a, Andrija - Bokovo/Ceklin, Cetiwe
Nikola (ili Petar) - Toboqsk, Rusija barjaktar Obradovi}, Mileta - Tepca, @abqak Peki}, Ra{o J. - Previ{, [avnik
Nik~evi}, Ne{ko Markov - Kli~evo, Nik{i} Ninkovi}, Jovan Tripkov - 1880, Gorwe Vrbno, Trebiwe
Pelki}, Todor - Opli~i}i/Domanovi}i, âpqina Perazi}, Du{an - Boka Kotorska Perazi}-Novakovi}, Du{an Jokov - Godiwe/Crmnica, Bar Perovi}, @ivko - Dani}i, Gacko Perovi}, Novak - Bawani, Nik{i} Petri~evi}, Filip - Cetiwe Petrovi}, Ilija Nenadov - Orahovac, Kotor Plamenac-Belovi}, Milo Lazov - Boqevi}i/Crmnica, Bar
91
Plamenac, Petar - Boqevi}i/Crmnica, Bar Polovina, Mane Boìn - 1896, Ostrvica, Gospi} - 1945, Jasenovac Popivoda, Blagoje Toma{ev - Bjelice, Cetiwe Popivoda, Petar - Bjelice, Cetiwe Popov(i}), Marko Mirkov - ûrug, @abaq(?) Popovi}, Pero (1) - Lika(?) Popovi}, Pero (2) - Hercegovina(?) Prelevi}, Dimitrija Stanojev - Ubli/Ku~i, Podgorica ( umro 1960) Prelevi}, Nikola - Ubli/Ku~i, Podgorica Pribi{i}, Jovo Ilijin - 1889, Dra~evo, Trebiwe Prcovi}, Pero - Pridvorci, Trebiwe Prcovi}, Drago - Pridvorci, Trebiwe
Radan, Ilija - Hoxi}i, Bile}a
Radoni}, Stanko Ivov - Lap~i}i, Budva Ra`natovi}, Boò - Cetiwe Rai~evi}, Drekale - Nik{i} Raki}, Ilija - Gospi} Raki}, Nikola - Lika
Svilar, Mi}o - Pe}ani, Korenica Trkuqa, Mane - Udbina
Staji}, Rade - Belegi{, Stara Pazova
]uk, Jovo - 1895, Qubomir, Trebiwe Hrwak, Nikola Filipov - 1882, Ilmin Dvor, Podravska Slatina Xoxo, Jovan-Joko \. - \edi}i, Trebiwe [ovran, Ivo Stevov - 1882, [i{i}i, Budva
[}epanovi}, Milo - Kotor [u{i}, \or|o - Pustipusi, Qubiwe.
Zadràni na le~ewu (9):

Boqevi}, Vasilije Milov - Boqevi}i/Crmnica, Bar @ivkovi}, Bracan Veli{in - @ikovi}i/Ku~i, Podgorica (umro 1940) @ivkovi}, Mitar Veli{in - @ikovi}i/Ku~i, Podgorica (umro 1950) @igi}, Marko - Lika Mili}, Vaso Markov - 1883, Podgrad/Ku~i, Podgorica Mili}, Nikola-Koqa Jankov - Podgrad/Ku~i, Podgorica
92
Ilija Petrovi} Obradovi}, Drago Milosavov - 1880, Tepca, @abqak (videti obja{wewe na strani 74) Obradovi}, Jovo - Tepca, @abqak Stepanovi}, Rade - Srebrenica.
S nepoznatom sudbinom. Mitar K. \uri} i Nikola T. \uri}, za koje Stija~i} veli da su iz Grbqa, odnosno iz Boke, nalaze se na svim ranijim spiskovima potopqenih jo{ dva puta: jednom s prezimenom \uri} , a drugi put s prezimenom Vujo {evi} . (Obojica su iz Ku~a - Drekalovi}i, Vujo{evi}i - iz uèg bratstva \uri}a. Prema Jokanovi}evom zapisu u ku~koj plemenskoj istoriji, ìvotni put Dmitra Krsto va okon~ao se 1917, a Nikole Tomova 1915. godine). Po{to se izbri{u odavde i jednom iz spiska potopqenih, oba puta kao \uri}i, wihova sudbina bi}e obeleèna pod prezimenom Vujo{evi}, a izbrisa}e se i kategorija medovskih stradalnika s nepoznatom sudbinom. Odustali ili na putu nestali (37). Podrazumeva se da nema imena onih trideset sedam dobrovoqaca iz amerikanskog spiska, koje je Vukmanovi} izbegao da popi{e, s obja{wewem da se radilo o osobama koje su odustale od dolaska ili su na putu nestale; smatraju}i takav ~in sramotnim, on je samo zapisao da wihova imena ne}emo da saop{tajemo. Istini za voqu, Vukmanovi} je prevideo da su se me|u wima mogla nala ziti i lica koja do Jadranskog mora nisu stigla ìva i koja su, stoga, opravdano nestala tokom putovawa; o tome svedo~i i Mirko Pralica, jedan od dobrovoqaca (~ije se ime nalazi u Pomeniku objavqenom u ve} pomiwanoj Petrovi}evoj kwizi Vernici Otaxbine), podatkom da je tokom wegovog putovawa ka Solunskom frontu (preko Atlantika i Sredozemnog mora) {esnaestorica od raznih bolesti preminulo i ba~eno u more; wih, naravno, nema u ka snije pravqenim spiskovima srpskih dobrovoqaca. Ako se jo{ zna da se na Brindiziju nalazila i medicinska misija ameri~kog Crvenog krsta sastavqena od najmawe pet-{est osoba, a mo`da i vi{e, sasvim je izvesno da podatak o 480 (ili 511, ili 533) srpskih dobrovoqaca ukrcanih u Halifaksu ne moè biti ta~an. Ima li se na umu ukupan broj ovde popisanih potopqenih, spasenih, zadrànih usput na le~ewu, odustalih i nestalih, tri~etiri mu{kih iz ameri~ke medicinske misije, kao i Vukmanovi}ev zapis da kad su se u prist ani{tu skupili svi brodolomnici... bilo ih je svega sto {ezdeset ~etiri spasenih, proizi-
93
lazi da je iz Halifaksa isplovilo vi{e dobrovoqaca no {to se to u pojedinim spisima navodi. Vukmanovi}ev zapis da se na obali skupilo svega sto {ezdeset ~etiri spasenih te{ko da moè biti ta~an, budu}i da on objavquje samo 106 wihovih imena: 88 po ameri~kim spiskovima i 18 po li~nim izve{tajima cetiwskom Banovinskom odboru; ako bi se wegova ukupna cifra ipak prihvatila kao istinita, mora se postaviti pitawe gde su imena jo{ barem trideset tri dobrovoqca iznad cifre od 131 spasenog, koliko ih je popisano u ovom Pomeniku. Odgovor je: svi spiskovi bili su neuredni, preìveli dobrovoqci napu{tali su Medovu nepopisani, poziv onog ve} pomiwanog Odbora s Cetiwa preko nekih dnevnih listova i srezova na op{tine bio je ~ista besposlica (u vreme kad je velik deo crnogorskog stanovni{tva bio nepismen i kad je pozivima sre zova na op{tine bilo te{ko da u crnogorsko bespu}e stignu do onih koji su znali da ispri~aju istinu o stradalnicima s Brindizija), tako da je sve prepu{teno naga|awu. Ipak je na la|i moralo biti pribli`no 600 dobrovoqaca. Naga|a se i na kojoj se udaqenosti brod nalazio kad je potopqen: otprilike na pet stotina metara od obale (Vukmanovi}), oko jednog kilometra i po od obale (Krstono{i}), na oko 200 metara od obale (Orlandi}, u \uri}evoj kwizi). Karika koja nedostaje. Posledwom re~enicom tre}eg nastavka svojih uspomena na rad u ~ehoslova~ko-ameri~koj medicinskoj misiji u Srbiji tokom 1915. godine (objavqenih u ~asopisu Na{ ìvot u Ba~kom Petrovcu, april 1938), dr \uro Gu~a (nekoliko pojedinosti o wegovom ìvotnom putu zapisano je na stranama 68-69), koji je preìveo bro dolom pod Medovo , kaè da }e {iri opis svog delovawa u Crnoj Gori dati u opisu misije u Crnoj Gori. Iz te re~enice moralo bi se zakqu~iti da se on nije odmah po brodolomu vratio u Ameriku, kako nam to sugeri{e Vukmanovi}, ve} da je stigao u Crnu Goru i tamo izvesno vreme zadrào. âsopis u kome je to zapisano prestao je da izlazi kad je ve} bilo izvesno da }e rat sti}i u Jugoslaviju, a dotle se taj {iri opis nije pojavio, iako je bilo dovoqno vremena i da se on napi{e i da se objavi; nije se pojavio ni u posleratnim sveskama (1946-1947), tako da je ~itala~ka i stru~na javnost u Crnoj Gori i Srbiji ostala bez prvoraz rednog svedo ~anstva o pripremi te misije i wenom sastavu, o sastavu celog dobrovoqa~kog ba taqona, o brodolo mu, o spasavawu i `rtvama, te o mogu}em ukqu~ivawu spasenog medicinskog osobqa u srpsku vojsku u povla~ewu ka Gr~koj.
94
Ilija Petrovi}
Ipak, po povratku u Ameriku, dr Gu~a ostavio je jedan kra}i zapis o svom boravku u Crnoj Gori; taj zapis, vrlo {tur i ne mnogo informativan, objavqen je u îkagu, u Velikom narodnom ilustrovanom kalendaru Jugoslavija (za prostu 1917. godinu), i nosi naslov Posqedwi dani Crne Gore. Uz napomenu da se u tekstu pomiwe samo gospo|ica Meri Lamo{ (uz oznaku moja drugarica), ovde }emo preneti samo ono {to se moè smatrati zanimqivim za medovsko stradawe: Kad me na Badwidan, oko podne, srpski vojnici iz mora izvadi{e u San \ovani di Medua, nisam znao ni sam {to da mislim... Jo{ nijesmo bili ni do kraja do{li, kad je jedan austrijski aeroplan po~eo bacati bombe na srbijanske bivake i na Medovu... La|a Brindizi udarila na minu i potopila se za 12 ~asaka u zalivu San \ovani di Medua, 6. januara po novom kalendaru. Izgubilo se je 272 ìvota, ve}inom ameri~kih dobrovoqaca, i sav tovar lije~ni~ke ekspedicije J. V. Frotingama, koja je sobom nosila puno razli~itog materijala, nakupqenog me|u Slovenima u Americi. Samo bra{na je izgubqeno 700.000 funata (preko 300 tona IP)... Jedan put ve} na kraju (bio sam posqedwa ìva du{a, koga su izvadili iz mora), puno su me pozdravqali moji ameri~ki Crnogorci koji su bili toliko sretni da su mogli spasti svoje ìvote... Upraviteq grada Medove, major g. B., stari prijateq - zajedno smo bili cijelo qeto na Goransku, na poloàju prema Aftovcu - po{aqe mi odijelo; major srpske kraqevske garde g. M... dade rubeninu, i tako komad po komad, bio sam obu~en... Ovako obu~en nastavim put za Skadar, naravno pje{ki (crnogorski na~in), sa svojom prvom pomo}nicom g-|icom M. Lamos iz îkaga, koja se tako|e spasla sa potopqene la|e. Na putu izme|u Qe{a i Skadra vidim prve neopisive slike rata, vidim srpsku vojsku koja odstupa, ~ini mi se ba{ moravska divizija. Boè moj! Kakva ogromna razlika izme|u sada i niti ~etiri mjeseca prije. {to smo se vidjeli. Gladom propala blijeda lica, samo o~i divnom vatrom sijaju, glava naklowena... rastrgano odijelo, i sre}an ko ima opan ke... Poslije podne krenuli smo za Virpazar... do~im drugi dan kapetan... oto~i na{u la|u za Plav nicu... Iz Plavnice dràvnim te retnim automobilom ta~no na podne stignem za Podgoricu... Dvadesetoga (januara) u jedanaest prije podne pukne top, i jav qaju, da od Vira dolazi aeroplan... Dvadeset ~asaka kasnije ve} ga imamo nad Podgoricom, pa ~asak kasnije zasijalo je i zadimjelo je vazduhom... Bacio bombu... Crnogorci sakupqeni izme|u Rijeke i Podgorice ~ekaju pod vodstvom generala G. da dadu Austrijancima najtvr|i otpor, makar i gladni. Moji Amerikanci stvorili ~ete, i dobro naoruàni oti{li na poloàj (kurziv IP). Princ
95
M. ostaje u Tuzi, i po potrebi predaje Podgoricu, vojsku, i po jednoj ta~ci privremenog mira sve Srbijance, koji se jo{ nalaàhu u Crnoj Gori. Po podne krenuo sam sa mojom drugaricom (gospo|icom Lamo{ - IP) za Plavnicu, zami{qaju}i u Skadar... Jedan put ve} na Blatu, ose}ali smo se sigurnije... No} je bila tamna, a {to bliè Skadru, i Blato sve nemirnije. Drugi dan za Qe{om stignuo sam srpsku vojsku, a u Dra~ jo{ i predlazio... Po{to sam odsjedio pet nedeqa u Gibraltaru, kao engleski zarobqenik, 7. aprila stignuo sam u Ameriku. A Amerikanski Srbobran (Pitsburg/SAD) od 5. juna 1934. godine obavestio je svoje ~itaoce da je petnaestak dana ranije, 20. maja, u srpskom pravoslavnom hramu u îkagu odràn parastos potopqenima u medovskom brodlomu, te da su tom prilikom o tom doga|aju govorili paroh ~ika{ki Petar Stija~i} i dr \uro Gu~a. Iole razloàn ~italac morao bi pretpostaviti da je dr Gu~a pred prisutnim vernicima izneo ~itav niz ~iwenica o misiji kojoj je on tada bio na ~elu i da je, najverovatnije, rekao i koliko se dobrovoqaca nalazilo na brodu; nije iskqu~eno i da je tom prilikom izgovorio i ime nekog od svojih tada{wih sapatnika. Ali, ne! Novinskom izve{ta~u bilo je interesantnije da u novine prenese ceo govor Stija~i}ev, uz napomenu da je sve{tenik tom prilikom pro~itao listu dobrovoqaca potopqenih, za koje se do sada zna, a tu je 155 imena, koja su iza{la nedavno (18. aprila iste godine - IP) u A. Srbobranu, do~im je oko 300 potopqeno. I samo je na kraju dopisao da se skupu obratio i dr \uro Gu~a, koji je na potopqenom brodu bio komandant bataqona i {ef medicinske misije upu}ene na crnogorsko rati{te. Neki dan kasnije, 14. juna, u istim novinama objavqeno je pismo Nikole Masoni~i}a iz Milvokija/SAD, jednog od onih koji su se bavili prikupqawem dobrovoqnih priloga za podizawe spomenika potopqenim dobrovoqcima na Cetiwu. On }e tamo na pisati da je wih ~etiri stotine i osamdeset krenulo iz Amerike, te da je od toga velikog broja ostalo u ìvotu samo pedeset i dva, me|u kojima je bio i jedan brat Rus iz Sibira, ostali su na {li svoju smrt u dubinama Jadranskog Mora. Tako je i Amerikanski Srbobran dao svoj prilog op{toj pometwi vezanoj za broj potopqenih, spasenih i drugih srpskih dobrovoqaca sa Brindizija. A ovaj autor doda}e u nastavku vi{e puta pomiwani Imenik dobrovoqaca potopqenih kod San \ovani di Medova za koje do sad znamo, koji je Krsto Leki} poslao Amerikanskom Srbobranu i koji je tamo objavqen 18. aprila 1934. godine. Na spisku se nalazi 153 imena, a ne 155, kako je to novinar zabeleìo; ovo }e biti prvi put da se taj spisak pojavquje pred ~itaocima u Otaxbini:
96
Ilija Petrovi}
Leki}ev spisak
97
Literatura
1 Amerikanski Srbobran Pitsburg/SAD, broj 5703. od 18. aprila 1934; 2 \uro Batri}evi}, Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Crne Gore 1875-1918, Podgorica 1997; 3 Vojislav Boqevi}-Vulekovi}, Crmni~ko pleme Boqevi}i u pro{losti Crne Gore, Podgorica 1995; 4 êdomir S. Bulaji}, Vilusi, Beograd 1994; 5 êdomir S. Bulaji}, Rodoslov bratstva Bulaji}a, Beograd 1987; 6 Branko Vujkov, ûrug kroz istoriju, Novi Sad 2002; 7 Savo Vukmanovi}, Spomenica potopqenih dobrovoqaca pod Medovom, Cetiwe 1939; 8 Vlado Gojni}, Crnogorci u Americi, Podgorica 2002; 9 \uro Gu~a, Rozpomienky na mj dobrovolncky ìvot v Srbsku od roku 1914-1916, Na{ ìvot broj 2/37, 3-4/1937. i 1/1938, Ba~ki Petrovac; 10 Antonije \uri}, Solunci govore, Beograd 1989; 11 @ivko A. \urkovi}, Klen~ani, Nik{i} 1995; 12 Jovan Erdeqanovi}, Stara Crna Gora, Beograd 1978; 13 ***Imenik mesta u Jugoslaviji, Beograd 1973; 14 Radivoje i Petar Jani~i}, Ilija ([}epanov) Jani~i}, Dobrovoqa~ki glasnik broj 10, Beograd 1997; 15 Miqan Milo{ev Jokanovi}, Pleme Ku~i - Etni~ka istorija, Beograd 1995; 16 ***Jugoslovenski dobrovoqci 1914/1918 - Srbija, Ju`na Amerika, Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front, Zbornik dokumenata, priredio Nikola Popovi}, Beograd 1980; 17 Gojko Kapor, Rodoslov Kapora, Ni{ 2003; 18 Vasko Kosti},Srpska narodna garda Kotor, Kotor 1990; 19 \or|e Krstono{i}, Dobrovoqci iz Amerike - Krvava pro{lost 1914-1918, Detroit 1962; 20 Vukota Miqani} - Akim Miqani}, Prezimena u Crnoj Gori, Beograd 2002; 21 Milosav \. Nik~evi}, Rodoslov bratstva Nik~evi}a, Podgorica 1996; 22 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima 1912-1918, Novi Sad 1998; 23 I. Petrovi}, Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918 (pripremqeno za {tampu); 24 Milan Radeka, Gorwa Krajina - Karlova~ko vladi~anstvo, Zagreb 1975; 25 Nikola P. Rajkovi}, Pleme Kosijeri 1439-1945, Cetiwe 1968; 26 Veqko Sjeklo}a, Dobrqani u borbi za slobodu, Cetiwe 1991; 27 D. L. Sjeklo}a, Preci i potomci - Rodoslov Sjeklo}a, Cetiwe 2003; 28 Slavko Stija~i}, Dobrovoqci iz Trebiwskog kraja 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 10, Beograd 1997; 29 Slavko Stija~i}, Tragedija dobrovoqaca sa broda Brindizi, Dobrovoqa~ki glasnik broj 21, Beograd 2003;
98
Ilija Petrovi}
30 Dobrosav Turovi}, Pomo} Srba iz Kanade i Amerike: neke sudbine dobrovoqaca - Jablani~ana, Dobrovoqa~ki glasnik broj 10, Beograd 1997, 110; 31 ***Hercegovci - Srpski ratni dobrovoqci u ratovima Crne Gore i Srbije 1912-1918, Beograd 2002; Dopune monografiji, 2004; 32 Marko S. [ovran, Grbaq, kwiga 1 - [i{i}i, Beograd 1998; 33 Stojan Karaxi}, Vuk [ibali}, Drobwak - Porodice u Drobwaku i wihovo porijeklo, Drugo izmijeweno i dopuweno izdawe, Beograd 1997. *****Posredovawem dr \or|a Stani}a, ne{to kra}i tekst (od ovog) o medovskim stradalnicima dat je 10. januara 2005. godine Dobrovoqa~kom glasniku u Beogradu; o~ekuje se da bude objavqen krajem godine, u narednom, 26. broju.
SRPSKI DOBROVOQCI IZ RUSKOG ZAROBQENI[TVA

Dobrovoqci u Velikom ratu. Jo{ u vreme balkanskih ratova, mnogi dobrovoqci iz srpskih krajeva zapadno od Drine i severno od Save i Dunava kri{om su prelazili u Srbiju i Crnu Goru da se bore protiv turske okupacije srpskih pokrajina. S wihovim prebacivawem nastavqeno je od trenutka kad je postalo izvesno da }e Austrougarska objaviti rat svome ju`nom susedu, a najve}i deo te nove dobrovoqa~ke mase ~inili su austrougarski vojni obveznici. Kad je izbio rat, takvu praksu prihvatili su i brojni Srbi iz redovnog sastava austrougarske vojske, kao i oni koji su bili upravo mobilisani u vojsku; ne èle}i da idu u rat protiv jednokrvne bra}e, oni su nastojali da svaki bliski susret sa srpskom, crnogorskom ili ruskom vojskom iskoriste za promenu zastave. Na wihovo smi {qeno bekstvo samo se formalno-pravno moglo gledati kao na dezerterstvo. U su{tini, wihov prelazak u srpsku vojsku bio je dug Srpstvu i retka prilika da se u~e{}em u oruànoj borbi doprinese kona~nom oslobo|ewu sve Srpske Zemqe, i isto~no i zapadno od Drine, i severno i ju`no od Dunava i Save. Mnogi od prido{lica uspeli su da jo{ tokom prve ratne godine pre|u u Srbiju i budu raspore|eni u regularne srpske ratne jedinice. Bilo je, naime jednom odlukom srpskog Ministarskog saveta iz jula 1914. godine nare|eno da se dobroboqci ne formiraju u zasebne dobrovoqa~ke formacije ili dobrovoqa~ke komande, niti da se na zapo~etoj osnovi okupqaju sami u ve}e formacije, kakve su po~ele da se vi|aju po pojedinim varo{ima. Tek kasnije, kad je uo~ena neprakti~nost ove naredbe, dato je ovla{}ewe Vrhovnoj komandi da moè primati dobrovoqa~ke ~ete i upotrebqavati ih po sopstvenom naho |ewu, pod uslovom da te ~ete budu stavqene pod komandu najdisciplinovanijih srpskih oficira koji }e voditi ra~una da se ne vr{e pqa~ke a prema izgrednicima biti veoma strogi. Na samom po~etku Prvog svetskog rata, srpskoj i crnogorskoj vojsci stavio se na raspolagawe najve}i broj emigranata zate~enih u Srbiji ili Crnoj Gori. (Ne treba zanemariti ni podatak potekao 1. novembra 1917. godine iz kancelarije Dobrovoqa~kog odeqewa u Odesi, da je uo~i samog rata i prvih ratnih meseci iz osvojenih bosansko-hercegova~kih oblasti pre{lo na teritoriju Srbije do 50.000 Bosanaca i Hercegovaca... I uputi{e se gotovo svi... prebegli Jugosloveni u pozadinsku slu`bu vojske i u
100
Ilija Petrovi}
gra|anske du`nosti). Od tih dobrovoqaca formirana su u Srbiji barem ~etiri ~etni~ko-dobrovoqa~ka odreda: Jadarski, Rudni~ki, Zlatiborski i Gorwa~ki. Od prebega iz Banata i Srema, najve}im delom, formirana su u Beogradu dva odreda: Banatski i Sremski; oba su u~estvovala u posledwoj odbrani Beograda. Kasnije, do kraja 1915. godine, pored nekoliko hiqada dobrovoqaca ukqu~enih direktno u srpske jedinice, bilo je formirano jo{ desetak dobrovoqa~kih odreda i samostalnih bataqona; jedan od wih, Odred vojvode Vuka (Vojina Popovi}a, 1881-1916), brojao je u izvesnim trenucima (posle brojnih pogibija i ponovnih popuna) i po 4.000 boraca. Prema vi{edecenijskim istraìvawima Miha jla Stojakovi}a (1923, Lamovita, kod Prijedora - 1997, Novi Sad), jednog od najrevnosnijih tragalaca za istinom o srpskom dobrovoqa~kom pokretu u Prvom svetskom ratu, kroz sve regularne i dobrovoqa~ke jedinice u sastavu srpske vojske, u najranijem ratnom periodu pro{lo je oko 24.000 srpskih dobrovoqaca iz srpskih krajeva pod vla{}u Austrougarske, uglavnom biv{ih austrougarski h vojnih ob veznika, prebeglih ili zarobqenih tokom ratnih operacija 1914. godine. Znaju}i da je najvi{e mogu}nosti za beàwe pruào austro-ruski front, i da je najve}i broj vojnika u ruskom zarobqeni{tvu poticao iz reda onih koji su se predali dobrovoqno, srpska vlada bila je naro~ito zainteresovana da za svoju nacionalnu stvar pridobije te takozvane ruske zarobqenike. Jo{ novembra 1914. go dine predsednik srpske vlade Nikola Pa{i} (1845, Zaje~ar 1926, Beograd) poslao je u Rusiju Dragutina J. Ilij}a (1858, Beograd - 1926, Beograd), kwièvnika i nacionalnog radnika, saradnika nekada{weg beogradskog lista Velika Srbija, da, kao predstavnik srpske vlade i politi~ki ekspert, obavqa poverqivu politi~ku i vojnu misiju za prikupqawe dobrovoqaca. [esnaestog/29. novembra 1914. godine, srpski poslanik na ruskom carskom dvoru dr Miroslav Spalajkovi} (1869, Kragujevac 1951, Pariz) izvestio je svoje Ministarstvo inostranih dela da mnogi Srbi iz Bosne i drugih krajeva Austro-Ugarske - vojnici koje su Rusi zarobili, mole... da se upute u Srbiju. Pet nedeqa kasnije, 21. decembra 1914/3. januara 1915. godine, on je preneo saglasnost velikog kneza Nikolaja Nikolajevi~a Romanova, strica ruskog cara Nikolaja II i glavnokomanduju}eg ruske vojske, da se puste zarobqenici iz srpskih ze maqa Austro-Ugarske. Posle sednice Ministarskog save ta, na pole|ini telegrama zapisano je: Pitati u Petrograd ko liko ih ima i saop{titi da ih moèmo upotrebiti samo za ~uvawe granice prema Albaniji i za ~uvawe reda, ali ne da ratuju protiv Austrougarske(2, dok. 1 i 3, 2. i 3).
101
Poslovi su tekli sporo, tako da su prve ve}e grupe dobrovoqaca preba~ene u Srbiju, Dunavom, tek krajem septembra 1915. godine. Radi se o tri ve}e partije... prva od 1050, druga od 2200, i tre}a od 500 okruglo. Bilo je i mawih partija. Prema podacima srpskog poslanstva u Petrogradu, tokom avgusta i septembra 1915. godine bilo je tih dobrovoqaca oko 3.500(9, 11), ali }e pre biti da ih je pristiglo i ~itavih 4.000, a mo`da i vi{e. Jer, jedan savremenik pi{e da u jesen 1915, pred samu austro-nema~ku ofanzivu (koja je po~ela 6. oktobra - IP), dolazi iz Rusije do 2000 dobrovoqaca i do 40 oficira. Svi ovi dobrovoqci u~estvuju kao zaseban dobrovoqa~ki odred prema bugarskoj granici i juna~ki zadràvaju i odbijaju neprijateqa i stvaraju mogu}nost glavnom delu srpske vojske da se u redu povu~e. Komandant ovog odreda pri~ao mi je, da je od 4000 boraca, koliko ih je imao na bugarskoj granici, do{lo u Skadar svega 1500 ìvih. Zna se, me|utim, da kod ovih dobrovoqaca zarobqavawa nije bilo(8, 15), {to }e re}i da ih je oko 2.500 izginulo. Ilij}eva misija nastavqena je poja~anim intenzitetom, tako da je sredinom jeseni po~ela da se ostvaruje ideja o organizovawu posebne dobrovoqa~ke jedinice, nazvane Srpski dobrovoqa~ki odred; za wegovog komandanta, 30. novembra/13. decembra 1915. godine imenovan je major @ivojin Pejovi} (1879, Kraqevo - 1922, Vrwa~ka Bawa). Po{to se broj prijavqenih dobrovoqaca iz reda ruskih ratnih zarobqenika sve vi{e se pove}avao, krajem marta 1916. godine po~elo je formirawe prvog, a ne{to kasnije i drugog dobrovoqa~kog puka Prve srpske dobrovoqa~ke divizije. Na dan kad je Prva srpska dobrovoqa~ka divizija formirana (16/29. april 1916), od ukupno 9.904 dobrovoqaca bilo je Hrvata 84, Slovenaca 14, êha 25, Rusa 8, a pripadnika drugih naroda 22, odnosno ukupno 1,6 posto. Svi ostali, wih 9.751, odnosno 98,4 posto, bili su Srbi. Prema izve{taju poslatom srpskom Pre stolonasledniku dan uo~i osnivawa, me|u vojnicima ima najvi{e Bosanaca, zatim Bana}ana sa Ba~vanima i Barawcima i na tre}em mestu Sremci i Slavonci sa Li~anima. Sa vrlo malim izuzetkom svi su vojnici Srbi pravoslavci. Iz Srbije ima 147 na {ih vojnika i dobrovoqaca, od kojih je ve}ina pro{le godine, u oktobru, pre{la iz Krajinskog okruga u Rumuniju i otuda u Rusiju. Stare{inski kadar za ovu diviziju, u kome se na{lo sto trideset oficira, vojnih ~inovnika, podoficira, vojnika i posilnih (me|u wima i pet medicinara i po jedan veterinar, slikar i vojni sve{tenik), formiran je na Krfu, ukazom od 24. februara 1916. godine; za komandanta imenovan je pukovnik Stevan Haxi} (Beograd, 1868 - Beograd, 1931), a za na~elnika {taba artiqerij-
102
Ilija Petrovi}
ski major Vojin \. Maksimovi} (Kladovo, 1876 - zarobqeni~ki logor Lingen/Nema~ka, 1942). Ubrzo je zapo~et i rad na stvarawu Druge dobrovoqa~ke divizije, a izvestan broj srpskih oficira izabran je da obilazi zarobqeni~ke logore po Rusiji radi zadobijawa Hrvata i Slovenaca za jugoslovensku ideju. U osnovi, uspeh wihove misije bio je krajwe bezna~ajan, po{to su i Hrvati i Slovenci iskazivali neskrivenu mr`wu prema Srbima i wihovoj oslobodila~koj borbi. Krajem maja 1916. godine general Aleksej Aleksejevi~ Brusilov (1853-1926), docniji komandant Jugozapadnog fronta, svega dva meseca vrhovni komandant ruske vojske, hteo je da Prvu srpsku dobrovoqa~ku diviziju upotrebi na galicijskom frontu, ali se srpska vlada sa tim nije sloìla; ona je imala nameru da sve te jedinice prebaci na Solunski front. Kao prvi korak u tom pravcu, od dveju srpskih dobrovoqa~kih divizija formiran je Srpski dobrovoqa~ki korpus, a 29. jula 1916. godine za wegovog komandanta postavqen je |eneral Mihailo @ivkovi} (1856, Beograd 1930, Beograd). Kada su dva dana kasnije svim dobrovoqa~kim pukovima sve~no predate zastave koje su pripadale nekim pukovima rasformiranim tokom povla~ewa srpske vojske iz Otaxbine, u Korpusu je bilo ve} preko ~etrdeset {est hiqada dobrovoqaca. Ratovawe u Dobruxi. Po nesre}i, doga|aji su tekli mimo srpskih o~ekivawa: Rumunija je 27. avgusta 1916. godine u{la u rat na strani Saveznika, narednog meseca otvoren je front u Dobruxi, ju`no od dunavske delte, i tamo je, sa ciqem da se oja~aju ruske i rumunske vojne pozicije, poslata Prva divizija Srpskog dobrovoqa~kog korpusa, sa ukupno 18.400 vojnika (ukqu~uju}i i popunu od 2.400 vojnika), uglavnom Srba. Objektivno, srpska vlada nije se mogla oglu{iti na ruski poziv za pomo}, utoliko pre {to su Rusi opremili Diviziju i finansirali sve wene rashode u Odesi. Na suprotnoj strani, pod komandom nema~kog generala Makenzena, na{li su se Bugari, Nemci i Turci. Wima u za{titu, Centralne sile su sa Solunskog fronta prebacile oko sto hiqada svojih vojnika; pritisak na Saveznike na Solunskom frontu time je bio smawen. Borbe u Dobruxi bile su èstoke: Rumuni su izgubili oko sedamdeset odsto svojih efektiva, jedna ruska divizija isto toliko, a druga devet desetina. Od tri bugarske divizije, koje su stajale naspram srpske, dve su bile rasturene. Srpska Prva divizija, uvedena u boj 7. septembra (25. avgusta po starom kalendaru), ostala je bez ne{to vi{e od polovine svog sastava (53 odsto): weni gubici iznosili su 729 poginulih, 2.265 nestalih i 6.243 rawena(2, dok.
103
tada su napisale: A {to se ti~e Srba, ~iji odred sa~iwava deo dobruxke armije, oni se bore sa bezumnim juna{tvom. Mada su raznoliki po sastavu i poreklu, oni su se slili u potpuno jednaku masu. Srbi Bugare ne zarobqavaju, a sami se ne daju zarobiti. Raweni Srbi, kad do|u u opasnost da budu zarobqeni, redovno oduzimaju sebi ìvot samoubistvom... Za vreme borbe, jedan srpski vojnik, rawen te{kom granatom u nogu, pao je. Wegovo odeqewe oti{lo je napred. Kad je drugo odeqewe srpskih vojnika do{lo do wega on im je doviknuo: Ne zaboravqajte, bra}o, da ste srpski vojnici. @ivela srpska vojska! Viknuo je to, izvadio revolver i ubio se... Bolnice u Odesi bile su prepune srpskih rawenika. [to se nestalih ti~e, oni su smatrani ubijenima, jer je neprijateqska strana, tretiraju}i srpske dobrovoqce kao austrougarske dezertere, likvidirala sve do kojih je mogla do}i. Kako kaè Stojakovi}, srpski dobrovoqci bili su jedina vojska koja nije na vratu nosila metalne plo~ice sa imenom i prezimenom i imenom jedinice, kakve nose sve armije sveta. Umesto imena i prezimena, nosili su metalnu plo~icu vezanu za ruku, sa dva broja: brojem vojni~kog spiska i rednim brojem tog spiska. Ako mrtvog ili rawenog na|e neko iz wegove jedinice, iz ta dva broja zna}e o kome se radi, a ako ga neprijateq uhvati ili mrtvog na|e, ne}e znati ko je. Tako se radilo da bi se izbegla osveta nad wegovom porodicom. Korpus se popuwava i daqe. Da bi se obezbedio dovoqan broj ratnika, odlu~eno je da se po odeskom vojnom podru~ju mobili{u svi ju`noslovenski zarobqenici raspore|eni na poqske radove. Za sve one koji nisu bili voqni da krenu na front, bilo je predvi|eno da budu vra}eni u zarobqeni~ke logore. Ovaj neobi~an potez bio je prividno efikasan: prikupqenog qudstva bilo je toliko da je mogao biti formiran i IV puk Druge divizije. Me|u tako skupqenim dobrovoqcima bilo je najvi{e Hrvata i Slovenaca. Mada su dobrovoqci redovno upu}ivani na front, u grupama, ba{ onako kao je bilo predvi|eno naredbom, mnogi od wih usput su beàli i vra}ali se u Odesu. S wima su pristizali i dezerteri iz Prve divizije, wihovi istomi{qenici, {to je nesumwivo vodilo i vojni~koj destabilizaciji Dobrovoqa~kog korpusa u celini, kako onog dela koji se nalazio na frontu, tako i jedinica zadrànih u pozadini. Oni koji su bili proèti idejom oslobo|ewa i ujediwewa traìli su da se dezerteri iskqu~e iz Korpusa. U~estale su sva|e i tu~e, a wihov vrhunac bio je dostignut 23. oktobra (1916), kada je u jednoj ~eti Druge divizije, zbog toga {to
103, 110-111). O juna{tvu srpskih dobrovoqaca jedne odeske novine
104
Ilija Petrovi}
su hrvatski dobrovoqci brisali srpska obele`ja, u me|usobnom gu{awu ubijeno ili zadavqeno trinaest qudi. Taj incident pokazao je da se ve}a pa`wa mora posvetiti moralnim i psiholo{kim aspektima dobrovoqa~kog organizovawa, {to je podrazumevalo obavezu da se najpre odbace svi neprija teqski agitatori i agenti. Pored toga, bilo je nu`no da se, pre ukqu~ewa u borbene jedinice, jedan broj kolebqivih podvrgne specijalnom tretmanu u nacionalnom duhu. Oko dvesta onih koji su u Austrougarskoj zavr{ili najmawe ~etiri razreda gimnazije a nisu imali ~in rezervnog oficira, izdvojeni su i poslati na obuku u {kolu rezervnih oficira Dobrovoqa~kog odreda. Propaganda protiv srpskih dobrovoqaca. Za sve to vreme, austro-germanska propaganda, ali i bugarska i italijanska, intenzivno je radila na razbijawu Korpusa. Ona je nastojala da preko svojih agenata i provokatora u Korpusu izazove trvewa i pobune, {to bi najpre dovelo do osipawa dobrovoqa~kog sastava, a kasnije, po pretpostavci, i do wegovog raspu{tawa. Krajwi ciq takve propagande bio je da se spre~i odlazak dobrovoqa~kih jedinica u Srbiju i na Solunski front. Austrougarska obave{ tajna slu`ba radila je preko hrvatske Partije Franka, ~ija je moskovska filijala delovala pod imenom Rusko-hrvatsko kwièvno dru{tvo imena Kriàni}. [tetan uticaj na dobrovoqce koji nisu usvojili ideju ujediwewa dopirao je i preko petrogradskog centra istog tog dru{tva. Na ~elu ove agenture nalazili su se Hrvat Krunoslav Heruc (po ruskom pisawu: Geruc) i Slovenac Josip Tuma, a uhva}ena wihova prepiska otkriva kakav je bio stvarni ciq hrvatskih i slovena~kih dobrovoqaca. Tako, na primer, potporu~nik Stjepan Supanec marta 1917. godine pi{e da su Srbi gadni i pokvareni, da oni i kad bi ne{to hteli da dobro u~ine, oni to ne znaju, a potporu~nik Ivo @ajger, Slovenac, javqa da su wegovi sunarodnici protiv Srba, ali da je ovo za wih dobra politi~ka {kola, jer u svakom puku imaju po jednog ili dva svoja ~oveka, tek da se ne zaboravi wihovo qudsko bi}e. Kapetan Vilko Marion, iako je prihvatio da bude dobrovoqac, odbio je da potpi{e zakletvu kraqu Petru, pod izgovorom da se ve} zakleo svome caru Francu Jozefu i da bi borba protiv Austrije bila ravna izdaji. Po{to je na ne~iju intervenciju ponovo bio vra}en u Dobrovoqa~ku diviziju, on je svojim istomi{qenicima u logoru objasnio da nema nameru da sluì srpskoj stvari, ve} da zbog na{e ideje ja sam pqunuo na svoj obraz i poloìo zakletvu kraqu Petru, ali budite uvjereni, da ovaj ma~, {to ga pa{em, o{trim protiv wih -
105
na{ih neprijateqa, odnosno Srba. Potporu~nik Dragutin Pi~ini} izjavio je na raportu kod svog komandira ~ete da jedino dobro koje ja kao komandir voda moj vod mogu pou~iti jeste da svima kaèm da bjeè iz ovog korpusa i da je najva`nije da vam kaèm da su meni Srbi neprijateqi i da ih mrzim jednako kao i Wemce. Otud, nije ni bilo ~udno {to je iz Divizije, prvih dana po wenom formirawu, od dvesta oficira istupilo ravno tri ~etvrtine, od toga samo ~etiri Srbina. Docnija delatnost ove agenture, zbog toga {to je u Korpusu ostalo malo Slovenaca i Hrvata, obavqana je mobilisawem novih dobrovoqaca, ~iji je jedini zadatak bio da do|u u Odesu i tamo protestuju protiv srpske politike. Odbijali su ~ak da od Srba prime i hranu, uzvikuju}i @ivio Franc Jozef, @ivio na{ car, Ne}emo Veliku Srbiju, Ne}emo kraqa Petra, i sli~no. Takvih slovena~kih i hrvatskih dobrovoqaca bilo je oko devet hiqada i oni se, u stvari i nisu ukqu~ivali u Korpus. Potreba u qudstvu ogromna je. Po~etkom jula 1917. godine srpska vlada ve} je bila ozbiqno zabrinuta za daqu sudbinu Solunskog fronta. Prema informacijama dobijenim od |enerala Mihaila Ra{i}a (1858, Aleksinac - 1932, Beograd), srpskog vojnog izaslanika u Parizu, tih dana o~ekivala se jedna me|unarodna konferencija na kojoj }e se uzeti u pre tres i balkanske stvari. Izaslanik nije znao o ~emu se ta~no radi, ali je izraàvao bojazan da bi se ponovo moglo razgovarati o delimi~nom povla~ewu savezni~kih snaga sa Solunskog fronta. Imaju}i na umu staro gledi{te srpske vlade da je opstanak tog fronta od izuzetnog zna~aja ne samo za srpsku stvar ve} i za saveznike, Ra{i} je insistirao da se raspoloìve snage zadrè tamo i daqe i da bi ih ~ak trebalo poja~ati. Boìdar Terzi}, ministar vojni, podràvao je takvo gledi{te i on je 16. jula zatraìo od Nikole Pa{i}a da se vlada potpuno angaùje u tom smislu. Terzi}evi razlozi zaista su bili utemeqeni: Potreba u qudst vu na{e vojske ogromna je. Izvori za popunu qudstva, ograni~eni samo na one, {to se iz bolnice i sa bolovawa vra}a. Regrutovawe dobrovoqaca sa strane Amerike, i od zarobqenika iz Italije i Francuske daje suvi{e slabe izglede. Svi poku{aji do sada u~iweni, da {to god dobijemo iz Italije, ostali su uzaludni. Od 3000 koliko smo ra~unali, stavqeno nam je u izgled svega 1200, pa i od tih dosada, posle toliko vremena dobili smo oko 140. Od zarobqenika na{ih u Francuskoj, od kojih bi mogli po izve{tajima dobiti do 2000, ne stiè ni jedan ~ovek... Dobrovoqci iz Amerike stiù u vrlo malom broju, po{to je do
106
Ilija Petrovi}
tada Amerika, zbog svoje ratne neutralnosti, zabrawivala vrbovawe dobrovoqaca za bilo koju stranu. Zna li se da su od zapo~iwawa ratnih operacija na Solunskom frontu pa do sredine decembra 1916. godine ukupni gubici srpske vojske (mrtvi, raweni i nestali) iznosili 1.068 oficira i 32.381 vojnik (2, napomena uz dok. 115, 136), broj dobrovoqaca koji je prethodnih nekoliko meseci pristizao iz Amerike zaista nije mogao zadovoqiti srpske vojne potrebe; u potrazi za vojni~kom popunom, srpska strana je najbrù i najve}u pomo} o~ekivala od jo{ uvek nepopuwenog Srpskog dobrovoqa~kog korpusa iz Rusije. S razlogom je, dakle, ministar vojni traìo 22. decembra 1916. godine da |eneral @ivkovi} izdvoji jedan deo svojih efektiva iz Odese i uputi ih u Solun. Da bi se popunile velike praznine kod Soluna, pored svih drugih mera neophodno je potrebno da dobijemo {to pre najmawe 5.000 dobrovoqaca iz Rusije... Transport po~eti januara... Radite da se gorwi broj vojnika {to pre prikupi u dopunskoj jedinici i spremi za transport, a dobrovoqa~ke divizije popuwavati tek po{to se osigura popuna za Solun. Sa ovim }ete obezbediti korpus od prerane upotrebe za operacije(1, 138), planirane u ruskoj Vrhovnoj komandi. Iako su se Rusi tome opirali, |eneral @ivkovi} je uspeo da iz Korpusa izdvoji jedan bataqon od 1.079 vojnika i 20 oficira i 25. januara 1917. godine po{aqe ga u Solun. Putuju}i preko Murmanska, Engleske, Francuske (na putu za Oran`, 14. marta pro{ao je kroz Avr) i Italije, ovaj bataqon stigao je na front tek 21. aprila, ali u vrlo dobrom stawu(1, 139). Dobrovoqci iz Odese na Solunskom frontu. Dosta truda, ukqu~uju}i i diplomatsku proceduru, uloèno je u prebacivawe Srpskog dobrovoqa~kog korpusa iz Odese na Solunski front. I pored upornih nastojawa |enerala @ivkovi}a da se jo{ krajem ja nuara 1917. godine krene na put prema Solunu, do toga je do{lo tek posledwih dana avgusta iste godine. îtavih osam meseci trajalo je putovawe srpskih dobrovoqaca, tako da su posledwe grupe stigle u Solun 1. maja 1918. godine. Kako kaè Mihajlo Stojakovi} u jednom svom tekstu objavqenom u novosadskom Dnevniku (u osamnaest nastavaka, po~ev od 8. novembra 1993), u prole}e 1918. godine sjedinili su se tako sa srpskom vojskom svi dobrovoqci: i oni koji su se zatekli u Srbiji 1914, i oni koji su u ratnim operacijama 1914. i 1915, kao austrougarski vojnici prelazili u srpsku vojsku; i oni koji su u to doba mogli da prebegnu preko granice; i oni koji su iz Rusije 1917. i 1918. do{li u ve} formiranim jedinicama; i oni koji su do{li iz Amerike, Australije, Novog
107
Zelanda, Kanade, Francuske, Italije i drugih zemaqa. Naravno, samo oni koji su preìveli. Jer, mnogi su do tada ostavili svoje kosti po Srbiji, Albaniji, Gr~koj, Tunisu, Rusiji i Rumuniji, ili negde usput, u nekoj drugoj zemqi ili u nekom dalekom moru. (Ostali su ovde nepomenuti dobrovoqci iz Rusije koji su na srpsko rati{te stigli Dunavom tokom 1915. godine, wih oko 3.750, a mo`da i vi{e od 4.000). Sva tako stvorena svesrpska vojska u~estvovala je u jesen 1918. godine u proboju Solunskog fronta. Sa brojem srpskih dobrovoqaca iz Rusije manipuli{e se na razne na~ine i iz raznih pobuda. Tako, na primer, hrvatski politi~ar dr Ante Mandi} (1881-1959), ~lan Jugoslovenskog odbora, napisa}e u jednom svom izve{taju od 3. marta 1919. godine da o putovawu Prve i Druge divizije od Odese do Soluna nema to~nih podataka, {to }e re}i da se ne zna ni koliko je dobrovoqaca iz Rusije prispelo na Solunski front(2, 381). Vojna enciklopedija sugeri{e nam da je wihov broj iznosio 11.786 oficira, podoficira i vojnika(7, kwiga 8, 787), dok iz poverqivog izve{taja (5. februar 1918) srpskog Ministarstva vojnog Nikoli Pa{i}u proizilazi da je iz Rusije u Solun upu}eno ukupno 13.536 vojnika i stare{ina, a da ih je u Rusiji ostalo jo{ 1.015(4, dok. 248, 395). Tokom leta 1918. godine, Ministarstvo vojno potrudilo se da izra~una koliko dobrovoqaca ima u srpskoj vojsci. Poverqivim pismom od 23. septembra iste godine, ono je izvestilo Ministarski savet da jo{ nisu prikupqeni podaci o svim dobrovoqcima... (a) po do sada prikupqenim podacima ima svega dobrovoqaca 21.000(1, dok. 242, 338). Naj~e{}e, cifarski podaci Ministarstva vojnog nepouzdani su, te oni ponekad vi{e zbuwuju i prikrivaju no {to informi{u. Tu ~iwenicu najlak{e je objasniti, ako ni~im drugo, nepostojawem efikasne ratne administracije u Ministarstvu i na frontu; mnogi od prikupqenih podataka bili su rezultat trenutnog odnosa (podsme{qivog, potcewiva~kog, ignorantskog!) trupnih stare{ina prema ~inovni~kim zahtevima iz pozadine. Tako, primera radi, aktom od 17. oktobra 1918. godine, Ministarstvo obave{tava Vrhovnu komandu da, me|u 21.000 dobrovoqaca u srpskoj vojsci, iz Crne Gore ima svega 219, od kojih 161 iz Amerike. Neku godinu posle rata, 14. avgusta 1924, ministar za agrarnu reformu potpisao je dva spiska s ukupno 312 komita i dobrovoqaca iz Crne Gore kojima je trebalo nadeliti zemqu u Vojvodini Srpskoj. Poseban spisak sa dobrovoqcima iz Boke sadràvao je jo{ 132 imena(3, 119). Na drugoj strani, samo u delimi~nom spisku dobrovoqaca prido{lih iz Amerike na Solunski front od po~etka febru-
108
Ilija Petrovi}
ara 1917. do kraja oktobra 1918. godine ima 540, a u spiskovima koje je autor ovog teksta pripremio za kwigu Pomenik svetih srpskih ratnika ima i svih 1.400 ameri~kih dobrovoqaca iz Crne Gore, Brda i Boke. Naravno, u Ministarstvu vojnom nisu se ni trudili da na|u potpune podatke, jer da jesu, morali bi imati u vidu i brojku koju je komandant Prve dobrovoqa~ke divizije pukovnik Dragutin Milutinovi} (1865, Belo{evac, kod Kragujevca - ? ), potowi divizijski |eneral, pomenuo u izve{taju ministru vojnom po svom dolasku u Solun, krajem januara 1918. godine: U vojni~kom pogledu ova na{a organizacija dala je vrlo lepih rezultata i slavnim borbama 1. divizije u Dobruxi, a u isto vreme - samo ovom divizijom (kad do|e II brigada) - poja~ana je na{a solunska armija sa oko 21.000 vojnika(1, 195). Ina~e, ova brigada, u ~ijem se sastavu nalazilo ukupno 3.934 oficira, podoficira i vojnika, stigla je u Solun u dva e{elona: prvi je prispeo 29. marta, a drugi 1. maja 1918. godine. Svi oni preba~eni su na front posle nekoliko dana odmora(1, 190-191). Doda li se ovim ciframa i onih 1.100 dobrovoqaca poslatih iz Odese 25. januara 1917. godine(1, 139), kao i sastav Druge divizije od ukupno 2.663 vojnika, oficira i podoficira, prispelih u Solun 7. decembra 1917. godine i u {esnaest ~eta razbacanih po srpskim divizijama(1, 186), onda se tek vidi o kakvom se poja~awu srpske vojske radilo. Do wihovog dolaska, broj qudstva po ~etama srpske vojske nije iznosio ni 50% od wihovog formaciskog stawa(1, 192. i 194), da bi se prilivom dobrovoqaca iz Rusije podigao(..) wihov brojni sastav do 75% formaciskog stawa(1, 194). Broj dobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{tva. Prema jednom izvoru(2, dok. 215, 312. i 365), kroz Srpski dobrovoqa~ki korpus u Odesi pro{lo je ukupno 48.857 qudi, dok drugi izvor(6, 22) kaè da poznata je stvar, da je... kroz dopunski bataqon (tog Korpusa IP) pro{lo maksimum 60.000 dobrovoqaca. Tokom bojeva u Dobruxi, Prva srpska dobrovoqa~ka divizija imala je 755 poginulih, 671 nestalog i, po pretpostavci, bar 1.200 trajno onesposo bqenih od ukupno 6.463 rawenika(1, 121). Iz Korpusa je iza{lo ukupno 34.165 vojnika i stare{ina: do kraja 1916. godine dezertiralo je 7.418 lica, a istupilo je oko 1.500 êha i Slovaka(2, dok. 215, 312); s prole}a 1917. godine istupilo je 12.284 disidenata(1, 157. i 174); na putu do Soluna izostala su ukupno 2.363 dobrovoqca(1, 185, 187. i 190). Krajem 1915. stiglo je u Srbiju najmawe 3.750(2, prilog III, 365), polovinom marta 1917. godine 1.100 (10, 614; 1, 139), a na Solunski front jo{ oko 23.660 dobrovoqaca(1, 186. i 195). Iz
109
svega toga proizilazi da se dobrovoqa~ki status ne moè pore}i ovim trima posledwim grupama (28.510), kao ni poginulim, onesposobqenim i nestalim, najverovatnije ubijenima (2.626), u ukupnom broju oko 31.130 dobrovoqaca. Ako se iz ovog broja izuzmu dobrovoqci koji su iz Rusije do{li Dunavom (3.750), pa se ra zlici doda oko 24.165 lica iza{lih iz Korpusa, zna~i da je kroz Korpus pro{lo najmawe 52.250 biv{ih ruskih zarobqenika. Ni ova cifra ne}e biti ba{ najsigurnija ukoliko uzmemo u obzir da je ne{to srpskih dobrovoqaca (ne zna se koliko, ali taj broj nije mogao biti bezna~ajan) zaostalo u Rusiji zbog bolesti, i borilo se posle u savezni~koj vojsci na Murmanu protiv boq{evika(9, 14). Dodamo li tome i ono {to je u obnovqenom Ratniku pisao |eneral Mihailo Ra{i}, jedno vreme i ministar vojni u srpskoj vladi, cifre o brojnom stawu Srpskog dobrovoqa~kog korpusa, kao i srpskih dobrovoqaca iz wegovog sastava, zasluùju da budu sasvim izmewene: Svi mi bili smo iznena|eni kad nas je 1918., po ulasku u na{u Srbiju, francuska Vlada izvestila, da na krajwem istoku Sibira, blizu Vladivostoka, ima na 11.000 na{ih vojnika sa nekoliko oficira dobrovoqaca i moli nas da po{aqemo tamo nekoliko starijih srpskih oficira(5, 14). Nesumwivo, bili su to dobrovoqci iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa, koji, ko zna iz kog razloga, nisu krenuli iz Vladivostoka pre proboja Solunskog fronta! Ovde vaqa znati da su uglavnom sve evidencije o qudstvu u Korpusu bile nesigurne. Tako, na primer, od ukupno 1.327 nestalih u Dobruxi, 657 qudi na{lo se docnije u Dopunskom bataqonu, po{to su za vreme boja oti{li sa rawenicima u Odesu(1, 121-122). Ili, pukovnik \ura| Josifovi} (1868, Pan~evo - ? ), komandant Prve brigade, potowi pomo}nik komandanta Jugoslovenske divizije i brigadni |eneral, zavr{avaju}i operacijski dnevnik svoje jedinice napisao je: Ne mogu preàliti, {to su u ovom dnevniku neta~ni gubici poginulih i rawenih; usled veoma te{kih uslova nisam bio u stawu da prikupim veliki broj junaka poginulih i rawenih(1, 122). Ako je ve} tako, onda se sa sigurno{}u moè re}i da ni broj dezertera i iza{lih iz Korpusa nije bio ta~no evi dentiran, a sa punom sigurno{}u to isto moè se re}i i za broj vojnika prido{lih u Korpus tokom 1915. i 1916. godine(2, dok. 215, 312), kad su po mesecima upisivani okrugli brojevi, otprilike: 500, 6000, 6500, 3500, 1500, 2000, i tako daqe.
110
Ilija Petrovi}
1 Ilija Jovanovi}, Stevan Rajkovi}, Veqko Ribar, Jugoslovenski dobrovoqa~ki korpus u Rusiji, Beograd 1954; 2 Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji u Rusiji 1914-1918, Zbornik dokumenata, priredio Nikola B. Popovi}, Beograd 1977; 3 Bogumil Hrabak, Borba izme|u crnogorskog dvora i srpske vlade oko obrazovanja crnogorske vojske i oko dobrovoljaca 1916-1918. godine, Istorija XX veka, Zbornik radova VI, Beograd 1964; 4 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika, Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front, Zbornik dokumenata, priredio Nikola B. Popovi}, Beograd 1980; 5 Ratnik, Mese~ni vojno-nau~ni ~asopis, sveska I, godina XXXVII, Beograd 1921; 6 Ante Kova~, Impresije iz jedne epohe, Zagreb 1923; 7 Vojna enciklopedija Beograd; 8 Boà Markovi}, Na{e narodno ujediwewe, @eneva 1918; 9 Pero Slijep~evi}, Na{i dobrovoljci u Svetskome ratu, Zagreb 1925. 10 Veliki rat Srbije za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca, kwiga XXI, Beograd 1931. *****Ovaj je tekst napisan i ovde uvr{}en i sa ciqem da se opravda naslov dat kwizi: Sa svih strana srpski dobrovoqci.
Literatura
SRPSKIM DOBROVOQCIMA NE DA SE DA U\U U ISTORIJSKI OKVIR

Naj~e{}e, o dobrovoqcima se }uti. U~e{}em srpskih dobrovoqaca u Prvom svetskom ratu na{a istorijska nauka nije se premnogo bavila. Ako je o dobrovoqcima i pisano, bilo je to samo uzgredno, tek kao informacija da je dobrovoqaca bilo i da su ~ak postojale posebne dobrovoqa~ke jedinice. Za taj svoj propust, naravno, istori~ari se mogu pravdati i ~iwenicom da u vojnim arhivama ne postoje uredni spiskovi dobrovoqaca prido{lih u jedinice, ~ak ni kad se radi o velikim grupama. Najve}em broju spiskova, ako ih je i bilo, izgubio se svaki trag, iz raznih razloga, a nekad, najverovatnije, u spiskovima nije ni beleèno da se radi o dobrovoqcima; ponegde, spiskovi nisu ni sa~iwavani, jer za to nije bilo ni vremena a, ~ini se, ni u vojnim komandama nije se smatralo da su takvi spiskovi neophodni. Ne sme se, naravno, zanemariti ni potreba da se porodice srpskih dobrovoqaca iz srpskih krajeva pod Austrougarskom, neprijateqski raspoloènoj prema Srbiji i Crnoj Gori, za{tite od progona tamo{wih vlasti, ako bi se znalo za wihova imena. Doda li se tome i tihi trud pojedinih vojnih komandi da zature tragove o stvarnom broju dobrovoqaca i tako o~uvaju odlu~uju}u vojni~ku ulogu redovnog armijskog sastava, razumqivo je {to se broj dobrovoqaca i wihova uloga u vojnim aktivnostima osobito ne isti~u. Zbog svega toga, da se broj dobrovoqaca ne bi ni pribli`no mogao pratiti, na samom po~etku Svetskog rata srpsko Ministarstvo vojno naredilo je da se dobrovoqci ne formiraju u zasebne dobrovoqa~ke komande, niti da se na zapo~etoj osnovi skupqaju sami, u ve}e gomile [1, Dok. 1, 3]. Takva naredba izdata je jer je dobrovoqaca u Srbiji ve} bilo dovoqno za zasebne dobrovoqa~ke komande, a bilo je neuputno da se oni samoinicijativno okupqaju u ve}e gomile. âk je i dobrovoqa~ki komandant major Vojin Popovi}, Vojvoda Vuk, predlagao srpskoj Vrhovnoj komandi da dobrovoqa~ke jedinice i dobrovoqce (treba) tretirati kao regularnu vojsku [1, Dok. 24, 37] . Sve to imaju}i u vidu, ali i mnoge druge razloge, nikad se sa sigurno{}u ne}e ustanoviti koliko je dobrovoqaca u~estvovalo u ratnim operacijama srpske i crnogorske vojske, bilo u bora~kom sastavu, bilo u onome {to se danas naziva logistikom. Mo`da zbog svih tih ograni~ewa, ukqu~uju}i i brozovsku antisrpsku po{tapalicu o dobrovoqcima kao profa{isti~koj or-
Prvi svetski rat
112
Ilija Petrovi}
ganizaciji, istori~ari nisu imali ni li~ne a ni bilo kakve druge smelosti da dobrovoqcima dodele iole vidqivo mesto u novijoj srpskoj nacionalnoj istoriji. Dobrovoqci iz Srbije. Srpska vojska mobilisana je do 30. jula 1914. godine, a tokom wene koncentracije, do 9. avgusta, na mobilizacijska mesta stigao je i velik broj onih na koje srpska Vrhovna komanda u tom trenutku nije ra~unala. Od wih je tada formirano najmawe {est preko brojnih pukova, sa oko 25.000 boraca [2, kwiga I 84, 94-99, 246]. Moglo bi biti da je prekobrojnih pukova bilo i vi{e od {est, jer se u [2 ] pomiwu dva prekobrojna puka sa oznakom Drugi: jedan od wih vi{e puta se sre}e u sastavu Timo~ke vojske, u wenoj Kombinovanoj diviziji prvog poziva, i on se razlikuje od Drugog prekobrojnog puka tre}eg poziva u Uì~kom odredu Dunavske divizije drugog poziva; to treba protuma~iti kao verovatno}u da je dobrovoqaca iz Srbije bilo i znatno vi{e od onih ve} pomenutih 25.000. Uza sve to nebitna je ~iwenica da je u vreme mobilizacije, sem nesta{ice artiqerijskih oru|a i municije, za rat nedostajalo i 120.000 pu{aka, te da je deo novooformqenih jedinica tada bio nenaoruàn [3, kwiga 9, 275]. Dobrovoqcima iz Srbije treba smatrati i |a~ku formaciju poznatu pod nazivom 1.300 kaplara, kao i pitomce podoficirske {kole, koji se, po godinama, nisu nalazili u krugu vojnih obveznika, ali su krajem 1915. godine sve ~ete te {kole stavqene na raspolagawe Inspektoru rezervnih trupa u Strugi [2, kwiga XIII 177]. Dobrovoqci iz Srbije nigde se ne pomiwu, kao da ih nije ni bilo, a wihov broj i wihov doprinos oslobodila~koj borbi srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata gube se u globalnim ciframa i ocenama. Dobrovoqci u crnogorskoj vojsci. Ne zna se koliko je vojnika iz crnogorske vojske, posle wene kapitulacije, krenulo prema Dra~u i Krfu, ali stalne razlike u izve{tajima srpske Vrhovne komande o broju vojnika pristiglih na Primorje, umrlih u i{~ekivawu savezni~kih la|a, prevezenih na Krf i u Bizertu, umrlih tamo i na Vidu i reorganizovanih na Solunskom frontu, dopu{taju ozbiqnu pretpostavku da wihov broj nije bio bezna~ajan. Malo je verovatno da je zlosre}ni poziv za povla~ewe crnogorskih vojnika, onih koji ho}e da se povuku prema Podgorici i Skadru [4, 154], napisan bez razloga. Bi}e da se on odnosio na dobrovoqce sa strane i da je tako svima wima omogu}eno da svoju dobrovoqa~ku misiju obave do kraja, ne ugroàvaju}i ni svoje ìvote ni ìvote svojih porodica bilo gde u srpskim krajevima pod
113
austrougarskom okupacijom. S obzirom na to da gotovo svi izvori govore o velikom broju dobrovoqaca iz Amerike u crnogorskoj vojsci, od kojih dobar deo nije bio iz Crne Gore, logi~no bi bilo da su se ti qudi izdvojili iz svojih ratnih jedinica, pre svega iz Sanxa~ke vojske, i povukli sa srpskom vojskom. Pred sam ulazak austrougarske vojske u Nik{i}, na velikom zboru naroda i vojske jedan od govornika posebno se obratio dobrovoqcima koji su ratovali na tom podru~ju i kojih je tamo bilo, ra~una se, oko 3.000: Vi iz ovih stopa organizujte se i prikqu~ite se srpskoj vojsci, koja sada odstupa... vi nemate drugog izbora, jer vas ~ekaju samo vje{ala [5, 437]. A ta predvi|awa, pokazalo se, bila su potpuno realna. I pored toga {to se pouzdanim moè smatrati podatak da je u crnogorskoj vojsci bilo ne mawe od 17.200 dobrovoqaca [11, 141], bezizgledno je svako ozbiqno tragawe za crnogorskim dobrovoqcima u srpskoj vojsci, za wihovim brojem i wihovom ulogom u vojnim operacijama na Solunskom frontu; tokom rata, a i kasnije, podaci o wima proizvo|eni su namenski. Dobrovoqci iz iseqeni{tva. Mada bi se povr{nom ~itaocu mogao u~initi nekorisnim bilo kakav razgovor o broju srpskih doseqenika na ameri~ki kontinent, posebno u Sjediwene Ameri~ke Dràve, to je pitawe od izuzetnog zna~aja za utvr|ivawe broja dobrovoqaca u oslobodila~kim ratovima Srbije i Crne Gore od 1912. do 1918. godine i za razumevawe dobrovoqa~kog problema u celini. S razlogom su skoro svi hrvatski autori govorili samo o ukupnom broju svih iseqenika iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i srpskih krajeva pod Austrougarskom, isto kao {to su se srpski autori stalno trudili da umawe broj iseqenih Srba. I jednima i drugima bio je ciq, mada iz sasvim druk~ijih pobuda, da se zaba{uri broj dobrovoqaca koji se pojavio u srpskoj i crno gorskoj vojsci. Hrvatska i slovena~ka strana, znaju}i da je iz wihovih redova oti{lo u rat zanemarqivo malo dobrovoqaca, i procentualno i u apsolutnom broju, nastojale su da ciframa o jugoslovenskim dobrovoqcima fasciniraju saveznike i da preko wih iskaù svoj golemi doprinos savezni~koj pobedi nad Austrougarskom. Na srpskoj strani, i tokom rata i kasnije, naro~ito u vreme jugoslovenstva, ukupan broj dobrovoqaca svo|en je na uglavnom bezna~ajan nivo, jer nije bilo uputno isticati wihovu vojni~ku ulogu u srpskom ratnom pohodu od 1912. do 1918. godine, naro~ito ne u proboju Solunskog fronta. Najjednostavniji na~in da se do|e do jedne usmerene ravnoteè bio je da se, koliko god se to moè, suzi srpska osnova iz koje su se regrutovali dobro voqci. A bio je u pitawu ~itav jedan narod koji... luta trbuhom za
114
Ilija Petrovi}
kruhom po svetskim raskrsnicama i bespu}ima, i koga daleke vetrometine bacaju, kao ono biblijsko seme, na kamen ili na plodno zemqi{te [6, 7]. Iseqenih Hrvata i Slovenaca bilo je mnogo, a niko, ~ak ni Slovenci i Hrvati, nisu poricali da je broj dobrovoqaca iz wihovih redova bio premalen, bezna~ajan takore}i. Ako se, sa tim u vezi, dokaè da je broj iseqenih Srba bio mali, potpuno }e biti razumqivo {to je i broj dobrovoqaca tako|e morao bio mali. Otud, kad god se pisalo o srpskim iseqenicima, sa wihovim brojem licitiralo se naniè. I{lo se od pretpostavke da svi iseqenici, a mo`da ni svaki deseti, peti ili {esti ne}e dobrovoqno krenuti na rati{te. Srbija se odri~e dobrovoqaca. îm je po~ela da se povla~i prema Crnoj Gori i Arbaniji, Srbija je prestala da vodi ra~una o svojim dotada{wim dobrovoqcima. Iz jednog saop{tewa srpskog Ministarstva inostranih dela od 22. decembra 1916. godine, datom Ministarstvu vojnom, proizilazi da "nismo vodili ra~una o dobrovoqcima, kad smo se preko Albanije povla~ili, nego smo ih otpustili i ostavili da idu kud koji zna" [2, kwiga XXI, 636]. Vi{e kao pravdawe no ozbiqan podatak deluje izve{taj Ministarstva vojnog predsedniku srpske vlade Nikoli Pa{i}u da je po~etkom 1916. godine nare|eno da se u Medovi zadrì nekoliko stotina dobrovoqaca, biv{ih zarobqenika, koji su ne{to ranije, usled prilika u toku povla~ewa i mogu}nosti da budu zarobqeni, bili dobili otpust iz vojske i paso{ za inostranstvo [1, dok. 85, 112]. Taj otpust mogao je biti samo gest dobre voqe prema srpskim dobrovoqcima sa strane, mada je svima bilo dobro poznato da dobrovoqci nemaju drugog izbora no da u povla~ewe krenu sa ostalim delovima srpske vojske. Nesuvislo deluje navod da su otpu{teni dobrovoqci dobili paso{e za odlazak u inostranstvo, jer se zna da u povla~ewu preko Arbanije i Crne Gore nikome nije bilo do administrovawa, jo{ mawe do ne~ijeg slawa u inostranstvo; da se tek tako moglo i}i u inostranstvo, sa paso{om, bilo bi logi~no da se na isti na~in tamo povu~e i preostali deo srpske vojske, ratnih zarobqenika, stranih medicinskih misija, civila i - dece. Ako se kasnije pomiwe onaj Dobrovoqa~ki odred, kao jedina dobrovoqa~ka jedinica, to mora biti razumqivo, jer, da je i on izba~en iz pri~e, ispalo bi da dobrovoqaca u srpskoj vojsci nije ni bilo; po{to su svi znali da ih je bilo, srpska Vrhovna komanda morala je o wima sa~uvati bar taj jedan trag, makar koliko on bio sitan. Uistinu, dobrovoqcima nije bilo ni na kraj pameti da se pri povla~ewu izdvajaju iz svojih jedinica, da beè svojim ku}ama, da se predaju; svaki takav po-
115
ku{aj bio bi korak u smrt. Otud, gubici me|u dobrovoqcima bili su tokom povla~ewa neuporedivo mawi od onih koji su sna{li vojnike iz Srbije. Zbog toga, ona cifra od jedva 50.000 preìvelih srpskih vojnika [2, kwiga XIII, 402], koja je potekla iz engleskog General{taba, pribli`no je odgovarala stvarnoj ja~ini srpske vojske (bez otpu{tenih dobrovoqaca) na dan-dva pred Novu 1916. godinu. Razliku do oko 112.000 vojnika, koju je srpska Vrhovna komanda odmah saop{tila srpskim vojnim izaslanicima u Italiji, Francuskoj i Engleskoj, ili oko 120.000 qudi u naredbi komandantu pristani{ta u Medovi, mogli su ~initi samo dobrovoqci, oni koji su nepun mesec i po dana ranije bili otpu{teni i ostavqeni da idu kud koji zna, a koji su ipak stigli na arbana{ko primorje. Solunski front u ranoj fazi. Vojne operacije u ranoj fazi Solunskog fronta bile su pra}ene velikim qudskim `rtvama, tako da je srpska vojska ponovo morala biti reorganizovana; na samom po~etku 1917. godine rasformirani su svi ~etvrti divizijski pukovi, a broj ~eta u bataqonima sveden je na tri. Naredbom srpske Vrhovne komande ukinuti su i dobrovoqci, na{i podanici, sposobni za vojnu slu`bu [1, dok. 58, 79], {to zna~i da su i prekobrojni pukovi prestali da postoje kao takvi. Krajem marta rasformirana je i Tre}a armija, a weno qudstvo upotrebqeno je za popunu Prve i Druge armije. Dotle, rasformiran je i Dobrovoqa~ki odred [3, kwiga 8, 786], a razme{tawem wegovih pripadnika uklowen je jo{ jedan trag o srpskim dobrovoqcima. Ostala je samo naredba pukovnika Krste Smiqani}a, komandanta Drinske divizije, napisana 18. marta 1917. godine a posve}ena Dobrovoqa~kom odredu [1, dok. 232, 374-376]. Iz we se moè saznati da su dobrovoqci u{li u sastav Drinske divizije 28. septembra 1916. godine, po novom kalendaru, i da su odmah stali u prvi borbeni red. U posledwem lomqewu i pobe|ivawu neprijateqskih snaga... na Kajmak~alanu, Dobrovoqa~ki odred imao je jednu od najzna~ajnijih i najteìh uloga. Pripremiv{i se u toku 29. septembra 1916. godine za veliko delo dobrovoqci izle}u 30. septembra iz svojih rovova a zatim u jednom juri{u koji izaziva po{tovawe i priznawe, i naletu jednostavnom i prostom, a pod jakom neprijateqskom vatrom, izbijaju i definitivno ovla|uju najvi{im vrhom Kajmak~alana. Uzimawem Kajmak~alana srpska vojska zakora~ila je na svoju zemqu, {to joj je dalo izuzetno moralnu snagu. Narednih dana, u borbama na Gruni{tu, Dobrovoqa~ki odred u~inio je ponova veliki napor, napor koji je prema{io wegovu snagu. Odred je tada mu~nim i krvavim napadima protivu neprijateqa znatno nadmo}nijeg, uspeo da otme sve bugarske predwe
116
Ilija Petrovi}
poloàje... i satera neprijateqa pozadi wegovih ì~anih prepreka... Krvavo rvawe koje je potom nastalo... i silni napadi i kontranapadi na ovom malom par~etu zemqe, a izvr{avani sa o~ajni~kom hrabro{}u, proslavili su ime i juna{tvo na{ih dobrovoqaca... Slavni dobrovoqci!... Vas nepobedime junake, povukla je u borbu àrka qubav za slobodom i vatrena èqa da se raskinu ropski lanci vekovnih neprijateqa. Pohitaste kao orlovi krsta{i u gwezdo majke Srbije da sa wenim sinovima, potomcima Obili}a i Kraqevi}a Marka, lu~u slobode visoko uzdignete i da bez suza i straha, sunce slobode prenesete {irom na{ih krajeva... Va{a vrela srca, puna ~astoqubqa i osvetni~ke krvi bez mrqe i srama prineste na oltar Velike Srbije i stvoriste legende. Nepobedimi junaci! Va{e bojno druèqubqe sa Drinskom divizijom posvedo~eno je na istorijskim juna~kim megdanima: Kajmak~alana, Sivog brega, Crnog kamena, Gruni{kog visa. Va{e bojno druèqubqe osve {teno je na gomilama kostura va{ih drugova i hrabrih Drinaca. Neka se va{e bojno druèqubqe pri~esti iz jednog putira ratnog svr{etka... Skinimo kape i poklonimo se senima palih junaka, va{ih besmrtnih drugova, koji natopi{e i zali{e svojom krvqu prag Otaxbine i uzviknimo: Neka im je ~ast i slava! Vama, junaci, kao znak dubokog priznawa i iskrene zahvalnosti, kli~em: @iveli dobrovoqci! [ta sa dobrovoqcima. S ukqu~ivawem dobrovoqaca u srpsku vojsku uvek je i{lo te{ko. Zanemarimo li prvobitni zvani~ni stav srpske vojske da se ne formiraju zasebne dobrovoqa~ke jedinice [1, dok. 1, 3], kao i neprihvatawe neodre|eno velikog broja onih zarobqenika koji bi mogli u~initi znatnih usluga a ostavqeni su da ~ame... u neradu, izme{ani sa ostalim zarobqenicima, onda kada je na{oj vojsci i najmawa pomo} od koristi [1, dok. 12, 18], najve}u te{ko}u dobrovoqcima predstavqao je bahat i osion odnos stare{ina prema wim. Taj problem izbio je na videlo i na Krfu, kada je srpska vojska ve} bila u fazi reorganizovawa. Tamo je, na primer, jedna grupa zarobqenih Srba iz austrougarske vojske, dobrovoqaca koji su u srpsku vojsku stupali sa najboqom voqom i odu{evqewem ne bi li se borili za oslobo|ewe od austrougarske okupacije, izloìla Ministarstvu vojnom svoje nevoqe i, zbog sistemati~nog iìvqavawa stare{ina nad wima, zatraìla dozvolu za otpust iz vojske. Kada su u pitawu srpski oficiri i wihov odnos prema vojnicima, ovi dobrovoqci ni{ta novo nisu otkrili. Novo bi moglo biti gola ~iwenica da Ministarstvo vojno nije tim odnosima posve}ivalo pa`we u te{kim ratnim uslovima, kada su susreti sa
117
smr}u, svojih bliskih ili sopstvenom, oficirima ipak ostavqali dovoqno vremena da zlostavqaju ratnike. U predratnim vremenima, sve to bilo je normalna pojava i povod pre~estim raspravama u Narodnoj skup{tini Kraqevine Srbije. Tako, na primer, u beogradskim Radni~kim novinama broj 53. od 3. marta 1914. godine, objavqen je tekst pod naslovom Protiv zlo~ina militarizma, u kome se prenose neki podaci iz govora socijalisti~kog poslanika Tri{e Kaclerovi}a (Boka, Banat, 1879 - Beograd, 1964) u vezi sa interpelacijom o zlostavqawu vojnika. Prema toj pri~i, 11. oktobra 1912. godine, na samo nedequ dana pre ulaska Srbije u Prvi balkanski rat, pe{adijski kapetan Vojislav Bugarski, ro|en u Lev~u (1887, Ratkovi}, kod Rekovca), onaj koji je 1918. godine u{ao u Novi Sad na belom kowu, kao oslobodilac, ubio je vojnika Jovana Bo{kovi}a iz Rgotine, kod Zaje~ara. Pokojnikova udovica podnela je zatim tu`bu Ministru vojnom, pukovniku Du{anu Stefanovi}u, ali on nije o tome ni izvestio Narodnu skup{tinu, kad se i tu`ba nalazi. Brane}i se od napada, Ministar je odgovorio da ni on, Kaclerovi}, nije izvestio Skup{tinu, na {to je drugi socijalisti~ki poslanik Dragi{a Lap~evi} (1864-1939) dobacio: G. Ministar je imao optu`bu, on je mogao da odgovori. Tada je Kaclerovi} svoje izlagawe dopunio tvrdwom da ovaj isti kapetan Vojislav Bu garski ubio je jo{ sedam vojnika iz Krajine. (Iako se baratalo imenom bar jedne `rtve, ove optu`be nisu do kraja raspravqene, po{to ih je skori Svetski rat potpuno potisnuo u zaborav; zaboravqeni su i brojni drugi slu~ajevi o kojima je Narodna skup{tina raspravqala, budu}i da po nemilosrdnom mu{trawu pot~iwenih vojnika ovaj kapetan nije bio izuzetak u tada{woj srpskoj vojsci. I sada, evo, na Krfu, posle svih nevoqa u povla~ewu, dosledan nastojawu da o dobrovoqcima ne treba ostavqati previ{e tragova, Ministar vojni nije se mnogo optere}ivao navedenom molbom. On je 31. marta 1916. godine samo naredio da se poloàj srpskih dobrovoqaca iz reda austrougarskih zarobqenika sa na{eg i ruskog fronta, ve} raspore|enih u operativnoj vojsci, grani~nim trupama, àndarmeriji i kadrovskim trupama u novim krajevima, najzad reguli{e. îtava regulativa sastojala se u obja{wewu koji }e se dobrovoqci smatrati borcima, koji neborcima, a koji }e se prikqu~iti ostalim zarobqenicima ako ne bi èleli da sluè dobrovoqno u na{oj vojsci ni kao borci ni kao neborci [1, dok. 44, 52-53]. Ipak su Srbiji potrebni dobrovoqci. Istori~arima izvorne jugoslovenske {kole bilo je izuzetno stalo da tezu o frontu
118
Ilija Petrovi}
jugoslovenskog ujediwewa, o wegovom {irewu i wegovim tokovima, oslone i na dobrovoqa~ki pokret. Istina, srpski karakter tog pokreta uvek je zanemarivan, a o wegovoj eventualnoj spontanosti govoreno je samo uslovno i, mawe-vi{e, kao o prate}oj pojavi velikih podsticajnih aktivnosti srpske vlade i hrvatskog Jugoslovenskog odbora. Rad srpske vlade na prikupqawu dobrovoqaca obi~no se pravda ~isto prakti~nim razlozima i ~iwenicom da je srpska vojska bila van otaxbine, u izgnanstvu, i bez regrutne baze za redovnu popunu. No, kad se govori o delovawu Jugoslovenskog odbora, wegova ume{anost u dobrovoqa~ki pokret dobija jednu vi{u dimenziju, izazvanu u prvom redu politi~kim razlogom, jer je u~e{}e jugoslovenskog stanovni{tva Monarhije u oruànoj borbi na strani Antante moralo posledi~no uticati i na snaèwe uloge Odbora kao ~inioca u procesu ujediwewa" [7, 284-285]. Jugoslovensko stanovni{tvo Monarhije, o kojem se obi~no govori kao o faktoru oruàne borbe na strani Antante, upravo su dobrovoqci, ali se uvek propu{ta da kaè da su to u ogromnoj ve}ini Srbi, a tek ne{to malo Hrvata i pokoji Slovenac. Prema jednom tuma~ewu, uz te{ko}u {to su se u dobrovoqce uglavnom javqali Srbi, radi srpske ideje (istina, be{e i ne{to malo Hrvata), nastale su i neke druge te{ko}e, i mo`da ve}e, od strane politi~kih vode}ih krugova. Predsedni{tvo Jugoslovenskog odbora imalo je od samog po~etka ideju o tome, da Srbi, Hrvati i Slovenci iz Austro-Ugarske, svojom voqom i svojom suradwom, manifestuju svoje oslobo|ewe i ujediwewe sa Srbijom kao Pijemontom, mesto da ih Srbija, kao anonimnu masu oslobodi i prisajedini po etni~kim i ekonomskim razlozima [8, 17-18]. Pogodnosti za budu}e naseqavawe dobrovoqaca. Na predlog ministra privrede od 17. novembra 1916. godine srpska vlada donela je uredbu o naseqavawu u novim krajevima, po kojoj }e se dobrovoqcima u srpskoj vojsci dodeqivati dràvna zemqa. Budu}i da se tada ra~unalo samo sa vojni~kim porazom Austrougarske, a ne i sa wenim rasturawem, Srbija se smatrala obaveznom da, u granicama svojih mogu}nosti, svim dobrovoqcima iz prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih krajeva, onima koji se ne bi vra}ali u Ameriku a ne bi im bilo povratka ni u zavi~aj, obezbedi prostor za naseqavawe i najosnovniji uslovi za zasnivawe novoga doma. Najve}i deo te odluke glasi: Vlada Kraqevine Srbije polaze}i sa gledi{ta, da nikog ne moè silom naterati na sluèwe u srpskoj vojsci re{ila je... da prima rado svakog onog Jugoslovena, koji bude sam izjavio, da }e
119
stupiti u srpsku vojsku, bilo kao borac, bilo kao neborac u pozadini... Kraqevska vlada ne moè primiti na sebe du`nost da izdràva porodice onih, koji bi se odazvali ota~estvenom pozivu i stupili u redove srpske vojske, jer bi stvorila presedan, ne toliko hr|av koliko neostvarqiv, s obzirom na na{e nov~ano stawe i na na{e vojnike, koji se bore ve} nekoliko godina a niko ne izdràva wihove porodice, premda oni imaju pre~e pravo potpore, nego li svi drugi, koji bi se sada javili, da stupe u na{u vojsku. Kraqevska vlada izuzima samo one Jugoslovene, koji ìve u Americi i otuda do|u u srpske dobrovoqa~ke trupe - redove. Svakome takvom dodeli}e PET HEKTARA plodne zemqe u Makedoniji radi naseqa. Zemqa je wihova ako ostanu ìvi, ako pak poginu u borbi pravo svojine prelazi na naslednika, koji moraju biti: Srbin, Hrvat ili Slovenac [1, dok. 84, 110] . Posle se pravo na zemqu pro{irilo na sve dobrovoqce, po{to je na sednici Ministarskog saveta od 9/22. januara 1917. godine re{eno da se vojnici i oficiri izjedna~e u svemu sa na{im, i da se svakom dobrovoqcu, koji se bude borio na frontu osiguramo 5 hektara plodne zemqe. Komandant Srpskog dobrovoqa~kog korpusa objavio je ovu odluku srpske vlade u formi naredbe broj 122 od 24. februara iste godine: Ministarski Savet pod br. 200 re{eno je da svaki Jugosloven dobrovoqac, koji se u srpskoj vojsci bori protivu neprijateqa, po svr{etku rata dobije pet hektara za naseqavawe... Ovo se odnosi na sve Srbe, Hrvate i Slovence pa ma odakle dolazili [16, dok. 127, 158]. Upotreba dobrovoqaca na Solunskom frontu. I posledwih desetak ratnih meseci nije se krila namera srpske Vrhovne komande da sve dobrovoqa~ke grupe rasformira i weno qudstvo rasturi po ostalim pukovskim jedinicama. \eneral Petar Bojovi}, na~elnik srpske Vrhovne komande, objasnio je da od prispelih dobrovoqaca ne treba formirati zasebne jedinice, ve} ih odmah treba uturiti me|u stare vojnike. Dobrovoqa~ke jedinice mogle bi se zadràti samo izuzetno, u slu~aju ako im je ve} takvo obe}awe dato od strane Ministarstva vojnog. Ali i u tom slu~aju, te jedinice ne bi trebalo da budu ve}e od ~ete, koje bi ulazile u sastav sada{wih bataqona [1, dok. 233, 376-377]. To gledi{te on je obrazlagao vaè}im stavovima srpske vlade da su dobrovoqci neophodno potrebni kao popuna na frontu i da se oni ne bi ni kupili da takve potrebe nema. Naravno, bilo je Bojovi}u odli~no poznato na koji su na~in dobrovoqci upotrebqavani prethodnih ratnih godina, i u pogledu zadataka, i u pogledu gubitaka, i u pogledu snabdevawa. Nije iskqu~eno da su svi ti faktori, i pojedi-
120
Ilija Petrovi}
na~no i u svom zbiru, i ranijih godina odlu~uju}e uticali da se dobrovoqci odmah ukqu~e u redovne jedinice, mada se ne sme zanemariti ni jedan izuzetno zna~ajan organizacioni razlog: da nije bilo takve popune, pojedine mawe ili ve}e vojne formacije morale bi se spajati ili ukidati posle svih ve}ih bitaka. Stavovi prema dobrovoqcima iz Crne Gore. Raspoloèwe prema Crnogorcima oscilovalo je s vremena na vreme, uvek u zavisnosti od odnosa srpske vlade prema crnogorskoj vladi u emigraciji, a zapaàwa o wima bila su prili~no kontradiktorna. Tako, na primer, jednom se kaè da bi Crnogorce trebalo izdvojiti da bi bili po{te|eni od mnogo neprijatnosti, koje im naro~ito Bosanci, Hercegovci i Dalmatinci prire|uju, {to je ~esto uzrok àlbama, a ponekad i tu~ama ja~ih razmera [1, dok. 238, 382284]. Drugi put, 25. oktobra 1917. godine, vojvoda Stepa pi{e da je u Vardarsku diviziju bilo raspore|eno petnaestak Crnogoraca iz Amerike, a wihovo dràwe bilo je posve hr|avo, u borbu ne}e da idu, van borbe tako|e vrlo hr|avi [ 1, dok. 239, 384]. To potpuno odudara od mi{qewa koje je u Solunu, prvog dana 1917. godine, u vezi sa jednim nare|ewem srpskog Ministarstva vojnog [1, dok. 53, 72], izrekao kapetan Milutin Nikoli}, vr{ilac du`nosti komandanta Bataqona Srba dobrovoqaca: Crnogorci koji se sada nalaze u Bataqonu nisu ni~im dali povoda da se posumwa u wihovu odanost nama [1, dok. 56, 76]. U jednom poverqivom pismu Vrhovnoj komandi od 13. februara 1917. godine, ministar vojni Boìdar Terzi} kaè da se de{avalo da su pojedini od na{ih vojnika pa ~ak i oficira r|avo predusretali poneke dobrovoqce koji su sa raznih strana do{li da se uz nas bore. Ovakve neuputnosti ponaj~e{}e su se de{avale prema Crnogorcima ne dvoje}i pokad{to od wih ~ak ni Hercegovce... To mestimi~no i trenutno neraspoloèwe prema Crnogorcima, potpuno je neosnovano i neopravdano... I ako su ovakve pojave retke i poti~u vi{e sa jezika nego iz srca, ipak su one nedostojne Srba u op{te, a naro~ito iz Srbije, koji su vazda bili predstavnici nacionalne prosve}enosti, nesravwive verske tolerancije i uzoriti borci za ujediwewe na{eg raskomadanog naroda [1, dok. 231, 373].
121
Vreme Prvog svetskog mira

Neposredno posle dobijenog rata. Raspoloèwe stvoreno probojem Solunskog fronta nagove{tavalo je da bi dobrovoqci svoj status za posle rata mogli urediti bez te{ko}a. Naime, kad su se prikupqali crnogorski obveznici (wih 10.000 u prvo vreme), ministar vojni postavio je predsedniku vlade pitawe, kako tretirati ove qude, da li kao srpske obveznike ili kao dobrovoqce. Ministrov predlog da se oni tretiraju kao obveznici Pa{i} nije prihvatio, nego je 4. novembra 1918. godine, bele{kom na pole|ini ministrovog upita, odgovorio: Crnogorce treba smatrati kao dobrovoqce [13, 136]. Pa{i}evo mi{qewe moglo je u tom trenutku biti autoritativno, ali je ve} narednih godinu-dve zvani~no po~elo da se na crnogorske dobrovoqce, i ne samo na wih, gleda sa velikim podozrewem. Bez obzira na svoje ratne zasluge i na ono {to im je obe}avano u vremenu dok su bili potrebni srpskoj vojsci, u mirnodopskim uslovima postalo je o~igledno da dobrovoqci optere}uju aktuelne politi~ke prilike u novostvorenoj Kraqevini [11, 286]. Najpre, Uredbom o dobrovoqcima od 18. decembra 1919. godine bilo je predvi|eno da }e se dobrovoqcem smatrati svaki dràvqanin novostvorenog Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca koji je u srpsku vojsku stupio dobrovoqno, zakqu~no sa 18. novembrom 1918. godine, te da }e se dobrovoqcima zemqoradnicima razdeliti plodna zemqa radi naseqewa, tamo gde se naseqavawe bude vr{ilo prema planu. Tako|e, bilo je odlu~eno da }e se zemqa dodeqivati samo onim siroma{nim dobrovoqcima koji }e je sami obra|ivati; ako bi se kontrolom doznalo da se dodeqena zemqa koristi druk~ije, ona }e se oduzeti [14, 156]. Nepuna dva meseca kasnije donesena je i Uredba o delimi~noj eksproprijaciji zemqi{ta velikih poseda za javne interese, kolonizaciju i izgradwu radni~kih i ~inovni~kih stanova i vrtova. Odmah se moglo znati da }e ova Uredba biti te{ko primewena, po{to u krajevima iz kojih je poticao najve}i broj dobrovoqaca nije bilo velikih poseda i nije se imalo {ta eksproprisati. Zbog toga, krajem avgusta iste godine, ministar za agrarnu reformu izdao je naredbu da se pristupi privremenom naseqavawu dobrovoqaca iz pasivnih krajeva u jednu sno{qiviju situaciju od ove u kojoj se sada bez zemqe i bez sredstava za ìvot nalaze. Posle nekoliko dana ministar je dao i uputstvo za izvr{ewe svoje naredbe, a jedna od najzna~ajnijih odredaba predvi|ala je da }e se naseqavati samo dobrovoqci koji su ratovali na Solunskom frontu i koji o tome imaju uverewe Ministarstva za socijalnu
122
Ilija Petrovi}
politiku (ili wegov kratak izve{taj o toj ~iwenici) ili, do 1. aprila naredne godine, odgovaraju}u objavu vojnih vlasti; zainteresovani dobrovoqci, po zanimawu zemqoradnici ili zanatlije, morali su svoj status dokazati uverewem nadle`nih vlasti. Zbog toga {to su i neki nezemqoradnici ve} bili zaposeli zemqu pre dono{ewa Uredbe o dobrovoqcima, svi oni, smatraju}i se o{te}enim, protestovali su. Da bi se izbegle mogu}e neprijatnosti, ministar za agrarnu reformu doneo je 23. oktobra 1920. godine re{ewe kojim se zemqa za naseqavawe moè dati i dobrovoqcima drugih zanimawa, ako bi oni izjavili da }e tu zemqu obra|ivati i svojim radom doprinositi ure|ivawu naseqeni~kih kolonija [14, 157-161]. Prema tvrdwi Nikole Ga}e{e, nijedan pravni propis o dobrovoqcima i kolonizaciji nije omogu}io takve malverzacije i {pekulacije sa dobrovoqa~kim statusom i dobrovoqa~kom zemqom kao re{ewe Ministarstva za agrarnu reformu da dobrovoqci nezemqoradnici mogu tako|e dobiti zemqu i da se moè s pravom re}i da je ovo re{ewe vi{e nanelo {tete nego koristi naseqavawu Ba~ke od 1918. do 1941 godine [14, 163]. Ipak, mnogo ve}i nedostatak Uredbe o dobrovoqcima bio je sadràn u odredbi da se zemqa moè dodeqivati samo onim dobrovoqcima koji su ratovali na Solunskom frontu. Na takvu odredbu reagovali su odmah dobrovoqci iz Vojvodine koji su svoje ratovawe okon~ali na Dobruxi; samo se moè pretpostaviti da se tu, jednim delom, radilo o dobrovoqcima koji su posle rawavawa na Dobruxi ostali negde u Rusiji na duèm le~ewu ili su iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa istupili pre wegovog odlaska na Solunski front. Dobrovoqa~ka organizacija iz Novog Sada odràla je na samom kraju oktobra 1920. godine protestnu skup{tinu i prihvatila jednu rezoluciju o dobrovoqa~kim problemima, ~iji je kqu~ni zahtev bio da se i dobru~anima odmah deli zemqa za ovu ekonomsku godinu i da i oni osete blagodati za svoje po`rtvovawe [14, 162]. Naro~ito veliki problemi iskrsli su u vremenu kad je dobrovoqcima iz Crne Gore nametnuto da dokaù svoje u~e{}e u oslobodila~kim ratovima. Oblasnom Savetu dobrovoqaca Crne Gore i Boke bio je to povod da februara 1922. godine zamole penzionisanog |enerala Mitra Martinovi}a, pre|a{weg crnogorskog ministra rata, da objasni ko se za vreme Balkanskoga i Evropskog rata u crnogorskoj Vojsci smatra kao dobrovoqac. \eneralovo obja{wewe glasilo je: 1. Posle objave rata 1912. godine protivu Turske Imperije, kao i rata 1914. godine protiv Austro-Ugarske i wenih savezni-
123
ka, sa svih strana javili su se Crnogorci onda{woj Crnogorskoj Vladi i traìli mogu}nost za povratak u Crnu Goru. Kako onda{wa Vlada nije imala mogu}nosti da ovima ukaè ma kakvu pomo}, to je depe{om saop{teno, da se osloba|aju vojne du`nosti i ostavilo im se dobroj voqi i patriotizmu da do|u u rat ili ne. Posle ovakve odluke Crnogorske Vlade, mnogi su Crnogorci do{li iz Amerike i sa drugih strana, gde su do tada bili na zaradi, stupili su u vojsku i borili se protivu neprijateqa, te su zbog toga od strane Crnogorskog Ministarstva Vojnog smatrani kao dobrovoqci, jer nisu bili obavezni da do|u, a do{li su o svome tro{ku. 2. Kao dobrovoqci smatrana su i sva ona lica koja su 1912. i 1913. godini kao i 1914. i 1915. godini sa teritorije Austro-Ugarske Monarhije (iz Bosne, Hercegovine, Like, Boke i ostalih pokrajina) prebegli u Crnu Goru i stupili u Crnogorsku vojsku i u wenim se redovima protivu neprijateqa borili. 3. Dobrovoqcima smatrani su i svi mladi}i - maloletnici iz Crne Gore, koji nisu bili u obavezi po Zakonu da sluè u vojsci za vreme rata, ali su oni ipak uzeli u~e{}a u ratu. Osim toga, |eneral Martinovi} smatrao je da bi dobrovoqa~ki status trebalo priznati jo{ dvema grupama: onima koji su dobrovoqno po okupaciji Crne Gore odbegli u Crnu Goru i ~etni~ki se borili protivu okupatorskih A.-Ugarskih vlasti, kao i takozvanim Nacionalnim borcima koji su po Ujediwewu u 1918, 1919. i 1920. godini dobrovoqno stupili u organizovane omladinske ~ete i borili se protivu onih koji su hteli da onemogu}e stvoreno Ujediwewe. Posredovawem Ministarstva za socijalnu politiku, ovo mi{qewe prosle|eno je ministru vojnom |eneralu Stevanu Haxi}u, koji se sa Martinovi}em sloìo samo u prvim trima ta~kama, dok je za one preostale rekao da im se ne moè priznati dobrovoqa~ki status. Administracija je brzo radila i u skladu sa Haxi}evim stavom odmah izdala oko tri hiqade dobrovoqa~kih uverewa. Mora biti da su dobrovoqci bili nezadovoqni, jer je Ministar vojni naredio da se ceo problem iznese pred Interministerijalni komitet. Naravno, nzadovoqnim dobrovoqcima nije udovoqe no, po{to se stav ovog Komiteta nije se razlikovao od Haxi}evog: Prve tri napred navedene grupe treba priznati za dobrovoqce iz razloga toga {to se bratska Crnogorska vojska borila u tesnome savezu sa Srpskom vojskom protivu zajedni~kog neprijateqa i bila tako re}i sastavni deo Srpske Vojske, te se dobrovoqci Crnogorske vojske... imaju smatrati kao i dobrovoqci Srpske vojske i istim se pravima koristiti.
124
Ilija Petrovi}
Stav Interministerijalnog komiteta bio je prihva}en i u Ministarskom savetu, tako da je 30. avgusta 1924. godine odlu~eno da se prve tri grupe u ovome referatu... priznadu za dobrovoqce i u spiskove dobrovoqaca uvedu. Prvog decembra 1926. godine donesen je novi Pravilnik za izvr{ewe Zakona o dobrovoqcima, kojim su ukinuta dobrovoqa~ka prava svim Crnogorcima izme|u osamnaest i pedeset godina starosti. Priznati su kao dobrovoqci samo oni raniji crnogorski podanici koji u vremenu stupawa u vojsku nisu bili u li~noj vojnoj obavezi, ili koji su bili oslobo|eni li~ne obaveze u vojsci, ali samo kao: nesposobni, maloletni ili pre{li godine li~ne obaveze. Nesumwivo je da su na taj na~in povre|ena prava najve}em broju Crnogoraca koji su u vreme izbijawa Svetskog rata bili zate~eni u inostranstvu, i koji su se, mada naro~itim re{ewem Crnogorske Vlade oslobo|eni li~ne vojne obaveze, po svom li~nom izboru pojavili na bojnom poqu; i kraq Nikola poru~io je svojim podanicima u Americi da ih osloba|a podani~ke obaveze, ako sami ne mogu do}i: Ko moè do} dobro mi do{ao, a ko ne moè prosto mu bilo [5, 353]. Svi oni stigli su na rati{te kao dobrovoqci, a mnogi od wih su kao dobrovoqci i poginuli; administrativnim putem nije se smeo mewati wihov status, naro~ito ne ovima posledwim. Naàlost, status srpskih dobrovoqaca nije vaqano re{avan ni narednih godina. Zbog toga, na godi{woj skup{tini Saveza ratnih dobrovoqaca odrànoj maja 1938. godine, na predlog Sarajevske dobrovoqa~ke organizacije jednoglasno je zakqu~eno da se 1. decembra iste godine u Beogradu odrì veliki javni protestni zbor dobrovoqaca Jugoslavije zbog neizvr{ewa zakona o re{avawu dobrovoqa~kog pitawa s tim, da se u negativnom slu~aju po ovim pitawima dobrovoqci javno odreknu dobrovoqa~kih zakonskih prava uz povra}aj primqenih dobrovoqa~kih uverewa i dobijenih ratnih odlikovawa. Vlasti nisu dopustile da se nameravani skup odrì, e da se ne bi remetio dotle uspostavqeni odnos dràvne i politi~ke hijerarhije prema srpskom dobrovoqa~kom pokretu, {to je, samo po sebi, podrazumevalo i napor da se spre~e o~ekivane demonstracije nezadovoqnih dobrovoqaca [11, 286-287].
125
Drugi svetski rat i posle

Naknadni slom srpskih dobrovoqaca. S obzirom na zlehudu sudbinu koja ih je zadesila u novoj dràvi i ~ije tragi~ne posledice jo{ nisu uspeli da otklone, Srbi imaju mnogo razloga za nezadovoqstvo politi~kim rezultatima svoje vojni~ke pobede nad Austrougarskom i wenim saveznicima. Posebno moraju biti nezadovoqni srpski dobrovoqci, kojima ne bi su|eno da istinu o sebi vide zapisanu i ~uju za ìvota. Ali, zato su mnogi od wih do~ekali da iz Narodnih novina, slu`benog lista Nezavisne Dràve Hrvatske od 18. aprila 1941. godine, saznaju da je Ante Paveli}, u ime Hrvata koji su cele ~etiri ratne godine gradili svoju ratnu i nacionalnu politiku na ciglih hiqadu-dve dobrovoqaca hrvatske nacionalnosti, u vremenu dok je pod nema~kom za{titom stvarao svoju Nezavisnu Dràvu Hrvatsku, doneo zakonsku odredbu kojom sva zemqi{ta, {to su bila podijeqena t. zv. dobrovoqcima na podru~ju Nezavisne Dràve Hrvatske progla{uje(m) dana{wim danom hrvatskom narodnom imovinom. Nitko od dosadawih vlasnika i posjednika nema pravo na bilo kakovu od{tetu za tu zemqu niti za bilo {to, na toj zemqi izgra|eno. A samo tri nedeqe kasnije, kad su usta{e ve} bile uspostavile vlast u Sremu, jedna delegacija srpskih dobrovoqaca iz Stepanovi}eva, prognanih preko Dunava, od kotarskog predstojnika u Sremskoj Mitrovici zatraìla je dozvolu za boravak u Sremu. Predstojnikov odgovor nije ostavqao nikakve sumwe: Vi ste protjerani iz Ba~ke od maxarskih vlasti silom zakona, jer vam tamo nije bilo mjesto. Svoju domovinu Hrvatsku ste prije dvadeset pet godina izdali i oti{li da se borite za kraqa Petra i veliku Srbiju. U Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj za vas nema mjesta osim u logorima! Dok ste ~itavi, gubite se u Srbiju i borite se i daqe za wenu veli~inu... [15]. I do~ekali su da Ministarstvo unutra{wih poslova Federativne Narodne Republike Jugoslavije, pod Pov. IV br. 11057/46 od 18. februara 1947. godine, donese re{ewe kojim se Savezu ratnih dobrovoqaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine zabrawuje rad, a imovina udruèwa konfiskuje u korist dràve. Naslawaju}i se na podatke da je samo u Narodnoj Republici Crnoj Gori ka`weno preko 15 biv{ih ~lanova Saveza, i to na duè vremenske kazne li{ewa slobode zbog saradwe s neprijateqem, a u Bosni i Hercegovini vi{e od 12 ~lanova Saveza zbog izdaje i u~e{}a u fa{isti~kim, usta{kim i ~etni~kim odredima, Ministarstvo je ocenilo da je ovakav protivnarodni i izdajni~ki rad ~lanova Saveza dao Savezu kao organizaciji profa{isti-
126
Ilija Petrovi}
~ko obele`je, wegov rad bio je u svojoj su{tini protivnarodni i izdajni~ki, ~ime je jasno obeleìo profa{isti~ki karakter ove organizacije". Pod PO br. 1802/47 od 24. marta 1947. godine potvr|uju}i ovo re{ewe, Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije ocenila je da okolnost {to je bilo ~lanova Saveza, koji su bili na strani narodnooslobodila~kog pokreta (mnogo vi{e od preko 15 i vi{e od 12 ka`wenih ~lanova iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine - IP)... nema upliva na prosu|ivawe profa{isti~kog obele`ja Saveza kao organizacije, jer nije rezultat direktiva ili bilo kakvih akcija te organizacije. Naprotiv, Savez kao organizacija nije ispunio svoj zadatak i nije svoj rad uskladio sa interesima naroda, a svojim pasivnim stavom u ~asu okupacije potvrdio je svoj profa{isti~ki karakter... Po{to je... re{ewem (Ministarstva unutra{wih poslova - IP) pravilno utvr|en profa{isti~ki karakter organizacije, koji je u punoj meri do{ao u ~asu i tokom okupacije, to nema nikakvog upliva eventualni raniji antifa{isti~ki stav organizacije na koji se Savez ratnih dobrovoqaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine pozivao i zbog ~ega se àlio [11, 276-277]. Srpski dobrovoqci osu|eni su, tako, na narednih ~etrde setak godina }utawa o sebi. Istori~ari o dobrovoqcima. Me|u Srbima, na mnogim stranama, postoji ve} uro|ena sumwi~avost prema pisawu, prema svemu {to je napisano, a naro~ito prema onima koji pi{u. Takva sumwi~avost nije strana ni onima koji se pisawem bave u vidu zanata. Otud, ne treba se ~uditi {to o mnogim va`nim zbivawima i pojavama iz srpske pro{losti, ~ak i novije, nema pisanih tragova, ili, ako ih ima, {to su {turi i usputni. Ne moè se sumwati u ~iwenicu da je srpski dobrovoqa~ki pokret na po~etku 20. veka bio izuzetno zna~ajna pojava, isto kao {to se ne moè pobe}i od istine da su oslobodila~ki ratovi iz toga perioda sudbinski uticali na biolo{ki opstanak srpskog naroda i wegovu budu}u istoriju. O srpskim dobrovoqcima u balkanskim ratovima 1912-1913. i u Prvom svetskom ratu 1914-1918. godine pisalo se u raznim prilikama i za razli~ite potrebe, ali se mora re}i, bez obzira na brojnost takvih priloga i dobronamernost wihovih autora, da ~itava tema i daqe pluta na pretpostavkama, izvrgnuta sumwama, potcewivawu i, ~ak, preziru. Pojedini istori~ari, i ostali, tokom prethodnih osamde setak godina trudili su se da iz svega {to je zapisano o dobrovoqa~kom pokretu do|u do podataka koji bi se mogli smatrati ta~nim, istinitim i nesumwivim. Svi oni smatrali su da se do nekog kona~nog broja srpskih dobrovoqaca u oslobodila~kim ratovima
127
od 1912. do 1918. godine moè i mora do}i sabirawem pojedina~nih podataka rasutih po raznim dokumentima iz vojnih i drugih arhiva. Kako je tih i takvih dokumenata malo, jer svi nisu sa~uvani, a svi dobrovoqci u wih nisu ni upisani, moglo se desiti da vojna istorija govori o svega tridesetak hiqada dobrovoqaca u Prvom svetskom ratu. Vladimir Dedijer napisao je u Istoriji Jugoslavije, Beograd 1972, da je blizu 100.000 Srba, Hrvata i Slovenaca iz jugoslovenskih zemaqa Austro-Ugarske uzelo u~e{}a u redovima srpske i savezni~ke vojske, kao dobrovoqci, protiv centralnih sila [10, 392], ali {ta mu to vredi kad Nikola B. Popovi} misli da je to bez ikakvih argumenata i da su Dedijerovom autoritetu podlegli (..) neki dobronamerni novinari i publicisti, koji su u svom romantizmu lako prihvatili tu fantasti~nu cifru [9, 274]. Mada bi Popovi}u, kao potomku dobrovoqaca, ta cifra, da je istinita, bila draga, on predlaè, i to velikodu{no, da se ukupan broj dobrovoqaca u srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata izjedna~i sa brojem ~lanova Saveza ratnih dobrovoqaca Kraqevine Jugoslavije i da iznosi oko 40.000 [12, 281]. Prizna li mu se pravo da sumwa u Dedijerovu cifru, jer nije vi deo kako se do we do{lo, odmah se mora re}i da je Popovi}eva metodologija odokativna i, stoga, potpuno neprikladna za bilo kakvu raspravu, ponajmawe nau~nu. Utoliko pre {to je on sam ob javio dokument iz kojeg proisti~e da je na samom po~etku rata iz osvojenih bosansko-hercegova~kih oblasti pre{lo na teritoriju Srbije do 50.000 Bosanaca i Hercegovaca... I uputi{e se gotovo svi zarobqenici i prebegli Jugosloveni u razne jedinice u pozadinsku slu`bu vojske i u gra|anske du`nosti[16, dok. 215,298]. Do na{ih dana. Posledwih skoro pola veka ~ak i tih tridesetak-~etrdeset hiqada dopu{tenih dobrovoqaca remetili su vladaju}u logiku i u politici i u zvani~noj istorijskoj nauci. Za politiku, oni su bili prihvatqivi samo kao cifra koja je pro{la kroz jedno poodavno zaboravqeno vreme i koja nije mogla da se sasvim izbri{e onim famoznim re{ewem o zabrani dobrovoqa~ke organizacije; za zvani~ne istori~are, o toj preìveloj vrsti bilo je uputno pisati samo onoliko i onako kako je i koliko bilo po vkusu ideolo{ke recenzente. Ako se dobrovoqcima neko bavio na neki drugi na~in, to je bilo sumwivo. Tako se i moglo desiti da po~etna istraìvawa pokojnog Mihajla Stojakovi}a iz Novog Sada, nekada{weg vi{eg oficira Jugoslovenske narodne armije u pravnoj slu`bi, izazovu nervozu kod pretpostavqenih i dovedu do upozoravaju}eg pitawa dokle }e da voda te dobro voqce kao gexa me~ku. Stojakovi} je morao oti}i iz Armije, ali je
128
Ilija Petrovi}
istraìvawe dobrovoqa~kog pokreta odu{evqeno nastavio, o svome ruhu i kruhu. A na samom po~etku ove decenije, u ne{to izmewenim politi~kim prilikama, dobrovoqcima je omogu}eno da zaista obnove rad svog udruèwa. Po{to je dobrovoqaca tada bilo tek da se izbroje prstima jedne ruke, u nazivu udruèwa na{li su se potomci dobrovoqaca i wihovi po{tovaoci, i jednih i drugih malo. Istine radi, prvih je po Jugoslaviji bilo mnogo, ali najve}i deo wih nije ni znao da su im o~evi ili dedovi ratovali kao dobrovoqci; pomiwawe Solunskog fronta moglo je i u porodi~nom krugu biti sumwivo, a pisane tragove o svom dobrovoqa~kom statusu wihovi preci sami su uklawali u smutnim vremenima. (âk i obnoviteqima Udruèwa nije smetalo {to u wegovom nazivu i znaku nedostaje srpsko obele`je). Za istinom o srpskom dobrovoqa~kom pokretu po~eli su tada da tragaju i novinari televizijskih ku}a Beograd i Novi Sad. Snimqen je velik broj dokumentarnih emisija, a neke od wih prikazivane su televizijskom gledali{tu i po nekoliko puta. Bili su to prilozi koji su odslikavali ne{to nesvakida{we, koji su mnogima delovali kao otkrovewe i koji su nekima ~inili neverovatnim. Istori~ari od karijere nisu se mnogo pojavqivali u ovim prilozima, iz vi{e razloga. Naj~e{}e, ~ak i kad se u neke druk~ije podatke i neke nove dokumente o dobrovoqcima nije moglo sumwati, bilo je to wihovo nepristajawe na samoinicijativnu promenu vladaju}eg istoriografskog pogleda na to ne ba{ davno vreme. Ako su neki od wih pristali da svedo~e o nekoj dobrovoqa~koj ~iwenici, uvek je to ~iweno vrlo odmereno, po ve} poznatim kalupima, na na~in koji im ne bi krwio zami{qeni ugled me|u istori~arima savremene jugoslovenske {kole i koji je mogao da im sa~uva prolaz kroz nekakvu univerzitetsku i akademijsku hijerarhiju. I opet zbog toga: kad je novosadsko Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca predloìlo zvani~nicima sa katedre za istoriju na Filosofskom fakultetu u Novom Sadu da se wihovi saradnici upuste u obradu nekolikih tema o srpskim dobrovoqcima u ratovima 1912-1918. godine, predlog je pa`qivo odbijen. Najnovije iskustvo, delom i li~no. Pokazalo se da je najlak{e bilo napisati kwigu o srpskim dobrovoqcima iz prekomorskih zemaqa (I. Petrovi}, Vernici Otaxbine), a da je put do wenog objavqivawa vodio Sizifovim tragom. Najpre, pokojni Mihajlo Stojakovi} poku{ao je da na finansijsku saradwu privo-
129
li Republi~ki zavod za izdavawe uxbenika; poruka koju je primio na oko mesec dana pre no }e umreti (septembra 1997) bila je deprimiraju}a: Zavod nema nameru da se bavi izdavawem kwige sa ratnom tematikom! Jednako nezainteresovana bila je i uprava Udruèwa ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih poto maka i po{tovalaca iz Beograda, koja se, na jednoj sednici u Novom Sadu, u Arhivu Vojvodine, opravdala tvrdwom da ona za te svrhe nema para; i ina~e za svoj rad dobija malo sredstava, jer najve}i deo novca iz republi~kog buxeta izvla~i Udruèwe ratnika iz oslobodila~kih ratova od 1912. do 1920. godine ~iji je predsednik neki pukovnik Markovi}. Ovaj odgovor bio je tek da se ne{to kaè, a pravi wegov smisao moè se razumeti samo uz podatak da je ta ista uprava izbegla da u svom Dobrovoqa~kom glasniku {tampa dva teksta ovog autora: jedan o dobrovoqcima u Svetskom, a drugi o dobrovoqcima u Balkanskom ratu. Poku{aj da se i ono Markovi}evo Udruèwe navede da bude jedan od finansijera ili izdava~a bio je zaludan, isto kao i sli~na ponuda beogradskom Dru{tvu za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine. Nadu da bi ipak ne{to moglo biti od kwige podgrejala je vest da je u Beogradu, u Vladi Republike Srbije, formiran Odbor za obeleàvawe osamdesete godi{wice proboja Solunskog fronta na ~elu sa tada{wim potpredsednikom Vlade Milutinom Stojkovi}em. Znaju}i da }e kwiga o kojoj je re~ biti jedini prakti~ni prilog toj godi{wici, jer sve ostalo ima da se zavr{i na sve~arskim govorima, vencima, putovawima i zdravicama, uspostavqe na je telefonska veza sa potpredsednikovim kabinetom. Dan-dva kasnije preporu~eno je da se zahtev u tom smislu uputi Ministarstvu za socijalni rad i bora~ka pitawa, po{to }e se u vezi sa proslavom sve tamo de{avati. Ispostavilo se da je to Ministarstvo samo tehni~ki organizator, a da }e se pare za Stojkovi}ev Odbor obezbe|ivati preko Ministarstva kulture. Naravno, para ni tamo nije bilo, jer, kako re~e jedan od ministrovih pomo}nika, nema ih ni za druge, neophodne delatnosti; prevedeno na razumqiv jezik, to je zna~ilo da kwiga o srpskim dobrovoqcima nije neophodna. Za svaki slu~aj, pismo s molbom za nov~anu podr{ku kwizi upu}eno je na ruke gospodina potpredsednika Vlade; ostalo je bez odgovora. Na kraju, pomoglo je nekoliko malih preduze}a, da li zbog toga {to se nisu mogla braniti od nasrtaja da pomognu, da li zbog toga {to su wihovi ~elni qudi imali razumevawa za brojne srpske ratnike koji su, sticajem raznih nesre}nih okolnosti, zalutali u novijoj istoriji sopstvenog naroda. I pomoglo je {ezdesetak autorovih prijateqa, ~ijom je dobrotom prikupqeno skoro polovina sume potrebne da se kwiga pe~ata.
130
Ilija Petrovi}
Ni danas, osamdeset godina posle vojni~ke pobede na Solunskom frontu, istini o srpskim dobrovoqcima ne da se da izbije na videlo. U jubilejnim septembarskim danima, dok se zvani~na Srbija podse}ala velikih srpskih (i savezni~kih) pobeda na samom kraju Velikog rata, srpski dobrovoqci nisu pomenuti ni jednom jedinom re~ju, ~ak ni kao "turisti u poseti" srpskom i balkanskom rati{tu. Zbog toga, ostali su razo~arani svi oni koji su verovali da bi neko zvani~an, makar i najstidqivije, mogao nagovestiti bar deo istine o srpskim dobrovoqcima. A istina o wima je neumoqiva: u Prvom svetskom ratu, u sastavu srpske i crnogorske vojske borilo se najmawe 177.700 dobrovoqaca, od ~ega oko 44.600 iz dveju srpskih kraqevina i oko 133.100 sa strane; me|u wima bilo je oko 40.800 dobrovoqaca iz iseqeni{tva i najmawe 1.500 pripadnika stranih medicinskih misija [11, 66-285]. I daqe: od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske vojske (mo`da ih je bilo i mawe, iako se u nekim izvorima kazuju da ih je bilo i svih 150.000!), u proboju Solunskog fronta i u zavr{nim operacijama za oslobo|ewe Srbije i Crne Gore i prekodrinskih, prekosavskih, prekodunavskih i prekodravskih krajeva u~estvovalo je najmawe 79.000 dobrovoqaca, od toga oko 73.000 izvan Kraqevine Srbije. Izuzmu li se iz ove posledwe cifre i Crnogorci, ~itava ra~unica nedvosmisleno }e potvrditi izjavu Svetozara Pribi}evi}a, da tu desetak go dina posle tih doga|aja, da je u srp skoj vojsci na Solunskom frontu bilo oko polovine dobrovoqaca iz krajeva koji su pre rata bili pod ugarskom i austrijskom okupacijom [12, 274; 11, 285-287]. Ima u svemu i ne~eg ute{nog. Verni po{tapalici da u svakom zlu ima i ne~eg dobrog, optimisti }e re}i da je mnogo i ono {to se desilo; prethodnih pedesetak godina Solunski front nije se smeo ni pomenuti, jo{ mawe da, na primer, neka visoka li~nost iz srpske politike javno skokne do Krfa. Mada sve moè ostati po starom. Iako bi se, po pretpostavci, moglo o~ekivati da }e obnovqeno beogradsko Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca nastojati da otkloni sve nepravde nano{ene srpskim dobro voqcima tokom prethodnih decenija, i izme|u dvaju svetskih ratova i u na{em vremenu, tako se ne{to, sude}i po onome kako sada stvari stoje, ne}e uskoro desiti. Jer, ~elnicima tog Udruèwa ne pada na pamet da broj dobrovoqaca izdignu na vi{e od ~etrdesetak hiqada, koliko ih je u Udruèwu bilo uo~i Drugog svetskog rata. Oni kao da ne}e da znaju da su u tada{wem Udruèwu bili samo
131
oni dobrovoqci koji su uspeli da presko~e sve administartivne i druge prepreke i da dobiju agrarnu zemqu ili dràvne obveznice; nije se moglo desiti da neko ostvari jedno od ovih dvaju dobrovoqa~kih prava, a da se ne na|e u Udruèwu. Naime, Uredbom o dobrovoqcima, donetom 18. decembra 1919. godine, bilo je predvi|eno obavezno organizovawe dobrovoqaca u oblasni savez i jedan glavni savez za celu zemqu ~ija pravila odobrava ministar za socijalnu politiku[14, 156]. Kad je ve} tako, onda to zna~i da niko od onih ~ija prava nisu bila priznata nije ni mogao biti u Udruèwu. A dobro je poznato, ~ak i u dana{wem beogradskom dobrovoqa~kom Udruèwu, da se septembra 1940. godine ve} nalazilo u postupku pribli`no 12.000 molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva podnesenih do avgusta prethodne godine i da se u Ministarstvu finansija o~ekivalo pozitivno re{ewe za sve wih. Dotle, kao posledwi dan za prijem obveznica po ve} priznatim re{ewima bio je odre|en 31. decembar 1941. godine. Istovremeno, svima jo{ uvek nepriznatim dobrovoqcima bilo je ostavqeno da do 31. decembra 1942. godine podnesu molbe za priznawe dobrovoqa~kog statusa i dobijawe dràvnih obveznica. U me|uvremenu, septembra 1940. godine, Ministarstvo finansija je izve{tavalo da u Ministarstvu vojske i mornarice ima do danas podnetih molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva oko 60.000 od kojih, prema mi{qewu {efa dobrovoqa~kog otseka u Ministarstvu vojske i mornarice, bi}e odba~eno oko 20.000 molbi, tako da }e biti priznato dobrovoqa~ko svojstvo jo{ 40.000 lica... Sem ovih molbi postoji i oko 10.000 molbi blagovremeno podnetih Ministarstvu vojske i mornarice ali ostale nere{ene do 8 decembra 1938. Bilo je tada i oko 1.000 priznatih dobrovoqaca koji se iz budi kojih razloga nisu prijavili za prijem obveznica. Proisti~e iz toga da se krajem 1940. godine zvani~no procewivalo da se broj dobrovoqaca moè pove}ati za oko 51.000; u Ministarstvu finansija, odnosno u wegovom Otseku ratne {tete, gde se doista vodilo ra~una o {tedwi buxetskih sredstava, bio je tada formulisan i predlog da rok za priznawe dobrovoqa~kog svojstva ne bi trebalo produàvati preko 30. marta 1941. godine, a i to samo za one dobrovoqce kojima je to svojstvo ve} bilo priznato, ali je kasnije, u àlbenom postupku, poni{teno. I naravno, podrazumeva se da u svim tim ciframa nema onih dobrovoqaca koji su izginuli na rati{tu a za wih se nije znalo da su na rati{te stigli. I nema onih koji su u rat u{li kao dobrovoqci, ali im je iz raznih razloga to svojstvo kasnije brisano. Ubrzo je izbio Drugi svetski rat; re{avawe dobrovoqa~kog pitawa obustavqeno je, a novi ratni pobednici izbrisali su i ono {to je do po~etka rata bilo negde upisano. Zbog toga, a sve dok po-
132
Ilija Petrovi}
sve}eni ~uvari Brozovih lovi{ta i ovla{}eni tuma~i wegovih sabranih imena i dela budu vodili istorijske institute po Srbiji, okupqali potomke i po{tovaoce bezimenih, bezli~nih i nemu{tih ratnih dobrovoqaca i sazivali nau~ne simpozijume o srpskim nacionalnim interesima, du{e srpskih dobrovoqaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine i daqe }e lutati bespu}em srpske istoriografije, u zaludwoj nadi da }e se skrasiti u istorijskom okviru namewenom svetim srpskim ratnicima.
***** Saop{tewe podneseno na okruglom stolu o dobrovoqcima u Prvom svetskom ratu, odrànom u Arhivu Srbije 5. novembra 1998. godine; organizatori su bili Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca iz Beograda i Arhiv Srbije iz Beograda, a prva li~nost tog skupa bio je Nikola B. Popovi}, tada predsednik Izdava~kog saveta Dobrovoqa~kog glasnika i predsednik Upravnog odbora Arhiva Srbije. Kad je iz ovog saop{tewa (koje je na savetovawu podneseno kao zavr{no) i{~itano dvanaestak minuta teksta, jer je toliko vremena dato autorima pojedinih priloga, g. Popovi} je ustao i, glasom koji je trebalo da izrazi nadmo} neprikosnovenog autoriteta, izgovorio: Znate, kad govorimo o ovoj temi moramo imati u vidu.... Autor ovog rada prekinuo ga je kratkom upadicom: Ni{ta Vam ne vredi da se sa mnom raspravqate. Evo Vam kwiga (Vernici Otaxbine, u Literaturi pod brojem 11), pa se raspravqajte s wom. Popovi} je na to bez re~i seo. Tekst je dat Arhivu Srbije da ga, ako bude sredstava, objavi u zborniku svih radova sa tog skupa. Ko zna zbog ~ega, zbornik nije {tampan, a, prema raspoloèwu ~elnika dobrovoqa~kog udruèwa iz Beograda, lako se moè desiti da ovaj tekst bude zaboravqen. Ipak, da se tako ne{to ne bi dogodilo, tekst je objavqen u autorovoj kwizi Sveti srpski ratnici, Novi Sad 2000, 51-69. Na ovom mestu on se ponovo objavquje.
133
Literatura
1 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika, Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front, Zbornik dokumenata, priredio Nikola Popovi}, Beograd 1980. 2 Veliki rat Srbije za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca, kwiga XIII, Beograd 1927. 3 Vojna enciklopedija 1-10, drugo izdanje, Beograd 1970-1975. 4 Nikola P. [kerovi}, Crna Gora za vrijeme Prvog svjetskog rata, Titograd 1963. 5 \uro Batri}evi}, Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Crne Gore 1875-1918, Podgorica 1997. 6 Boìdar Puri}, Na{i iseqenici, Beograd 1929. 7 Andrej Mitrovi}, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd 1984. 8 Pero Slijep~evi}, Na{i dobrovoljci u Svetskome Ratu, Zagreb 1925. 9 Savo Skoko, Srpska vojska na Solunskom frontu i stvaranje zajedni~ke jugoslovenske dràve, Zbornik radova sa nau~nog skupa Stvaranje jugoslovenske dràve 1918 (Ilok 1979), Beograd 1983, 115-134. 10 Ivan Boì}, Sima ]irkovi}, Milorad Ekme~i} i Vladimir Dedijer, Istorija Jugoslavije, Beograd 1972. 11 Ilija Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998. 12 Nikola B. Popovi}, Brojno stawe i nacionalna struktura dobrovoqaca u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, Zbornik radova sa nau~nog skupa odrànog u Kikindi 11. i 12. aprila 1996. godine, Beograd 1996, 273-281. 13 Bogumil Hrabak, Borba izme|u crnogorskog dvora i srpske vlade oko obrazovanja crnogorske vojske i oko dobrovoljaca 1916-1918. godine, Istorija XX veka Zbornik radova VI, Beograd 1964. 14 Nikola L. Ga}e{a, Agrarna reforma i kolonizacija u Ba~koj 1918-1941, Novi Sad 1968. 15 Vaso Kolak, I. Petrovi} Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo, Novi Sad 1999. 16 Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-1918, priredio dr Nikola Popovi}, Beograd 1977.
SREMSKI DOBROVOQCI 1914-1918 Razbu|ena nada

Srpska o~ekivawa i austrougarska odmazda(1). Iako kratkotrajna, srpska ofanziva u Sremu (6. septembra 1914) razbudila je nadu srpskom ìvqu u Habzbur{kom carstvu, naro~ito onom wegovom delu u blizini rati{ta, u ju`noj Ugarskoj, da se ~as nacionalnog oslobo|ewa sasvim primakao. Prema izve{taju komandanta austrougarske Dunavske flotile, Zemunci su u i{ ~ekivawu srpske vojske cele no}i bili budni, a do~ekali su srpske trupe sa velikim odu{evqewem, sa cve}em i zastavama, dok su Bor~ani poslali deputaciju u Beograd da traì ujediwewe sa Srbijom. O prilikama u Sremu i ju`nom Banatu po prodoru srpske vojske preko Save, naro~ito imaju}i u vidu saznawe da su stanovnici Zemuna i Bor~e iskitili svoja mesta zastavama i pevali rodoqubive pesme, izvestila je i austrougarska Vrhovna komanda, konstatacijom da je stanovni{tvo Srema i Banata sasvim nepouzdano. Sa ciqem da suzbije takvo srpsko odu{evqewe, {to je istovremeno trebalo da bude i kazna za neprijateqsko dràwe prema austrougarskoj vojsci, austrijski general Po}orek(2) naredio je da se za sve seqane u La}arku zavede kontribucija, odnosno nov~ana globa koja se u ratnim uslovima prisilno ubira od neprijateqskog stanovni{tva. Tu meru on je opravdao i re~ima da se u pojedinim delovima Srema mi de facto nalazimo u neprijateqskoj zemqi. Prema wegovoj izjavi, mesno stanov ni{tvo pucalo je na austrijske trupe u vi{e navrata, a srpskoj vojsci pomagalo je davawem signala, obave{tavawem o koncentraciji trupa i wihovoj dislokaciji, obeleàvawem artiqerijskih ciqeva, polagawem bombi, prekidawem èlezni~kih linija, i sli~no. O tim danima ne{to detaqnije pi{e Radovan Srdi}(3): Kazna koju je zahtevao Po}orek bila je blaga u odnosu na ono {to je Srbe u Sremu, u mnogim mestima, jo{ o~ekivalo te tragi~ne jeseni 1914. godine. Tako su, na primer, neki gra|ani Sremske Mitrovice izvedeni pred Vojni sud u Petrovaradinu pod optu`bom da su slali signale srpskoj vojsci... Samo sedam dana posle bitke na Legetu, u nedequ 13. septembra, u kasnim ve~erwim ~asovima, maxarski husari su upali u [a{ince i celokupno stanovni{tvo koje su zatekli, onako iz kreveta, poluobu~eno, isterali su u mrklu i ki{ovitu no} i poterali na kraj sela, na ledine zvane Doli}. Dok su jedni vojnici sprovodili me{tane, drugi su palili seoske ku}e. Zapaqeno je tada 96 uglavnom ve}ih i bogatijih ku}a, naravno po{to su prethodno opqa~kane... Celo selo, sa
135
Doli}a, po onom blatu i muqu i hladnoj ki{i, gole i bose, neprijateqski vojnici poteraju za Rumu... Deca su vri{tala, majke zapevale, qudi padaju u blato pod udarcima kundaka. Koji ne moè da ustane, taj je tu ubijen i ostao. Tako je ova tragi~na kolona [a{in~ana, znatno posle pono}i, stigla u Rumu, da bi sutra ujutro, uz viku, psovawe, {amarawe i pquvawe od strane rumskih [vaba, bila sprovedena za Irig. Po{to su ih ovde ~etiri dana maltretirali, a tri osobe su streqane, ène i deca su pu{teni ku}ama, dok su svi mu{karci oterani u logore u Oseku, Virovitici i Pleternici. U logoru Pleternica umrlo je 70 [a{in~ana, dok je u ose~kom i viroviti~kom logoru oko stotinu [a{in~ana ostavilo svoje kosti. Te{ka sudbina, zbog austrougarske odmazde, zadesila je i Jarak. Odlukom Vrhovne komande austrougarske vojske, formiran je Pokretni preki vojni sud koji je ve} 11. septembra do{ao u Srem, u pratwi jedne ~ete maxarskih husara, sa ciqem smirivawa srpskog ìvqa. Ovaj sud je odmah sa~inio u Sremskoj Mitrovici i spisak svih sumwivih Srba iz Jarka... koji rade na {tetu Monarhije a u korist Srbije. Sa sa~iwenim spiskovima, Pokretni vojni sud se, pra}en husarima, pojavio u Jarku 13. septembra. U tri sata no}u 14. septembra, celo selo je isterano na ledine... îm su me{tani isterani iz ku}a, vojnici su palili wihove domove: Jarak je goreo. Zapaqeno je celo selo, svih 286 ku}a... Pored paqewa ku}a, pa i celih sela, slawa stanovni{tva u logore i, naravno, pla~kawa, Austrougarska je posle povla~ewa srpske vojske preduzela i potpuna iseqavawa sela u dowem Sremu. U naredna dva-tri meseca u Sremu su od maxarskog terora stra dala mnoga mesta: A{awa, Be{ka, Bresta~, Bu|anovci, Golubinci, Zemun, In|ija, Irig, Petrov~i}, Pe}inci, Popinci, Progar, Prhovo, Stari Banovci, Stara Pazova, Suboti{te, [imanovci, i druga. U isto vreme, iz pograni~nog dela Srema potpuno je iseqeno 27 sela. Najzad, opqa~kana su a zatim spaqena slede}a sela: Boqevci, Vitojevci, Grabovci, De~, Jarak, Klenak, Kupinovo, Obre`, Ogar i Plati~evo. Ru{ene su i paqene srpske crkve i {kole. Veliki srpski manastir Fenek je izgoreo, tako da su samo zidine ostale(4). Zapis dr Vojislava Milovanovi}a, ro|enog u Prhovu, tada svr{enog maturanta Srpske velike gimnazije u Sremskim Karlovcima, kazuje da kad je srpska vojska kod êvrntije pre{la u Srem a pro{la kroz moje selo napreduju}i prema Fru{koj Gori, narod ju je do~ekao s velikim odu{evqewem i velikom rado{}u. Verovali smo da je do{la sloboda. Me|utim, ova na{a radost bila je kratkog veka, po{to se srpska vojska morala povu}i iz Srema i hitno prebaciti preko Save. Onog momenta kad se pronela vest
136
Ilija Petrovi}
da maxarske trupe idu od Fru{ke Gore prema Savi, napustio sam selo i krenuo najkra}im putem prema Savi u nadi da }e mi srpska vojska dozvoliti prelaz u Srbiju. U sumrak sam stigao do sela Ogara... Ali, kad sam izrazio èqu da pre|em u Srbiju, reko{e mi da srpska vojska zabrawuje civilnim licima prelaz preko Save... i sutradan (sam) se vratio u svoje selo. Posle kratkog vremena austro-ugarska komanda poslala je kaznenu ekspediciju u sva naseqa kroz koja je pro{la srpska vojska, da ispita i kazni nedu`ni srpski ìvaq. Sva pograni~na sela prema srpskoj granici na Savi bila su raseqena, najve}i deo stanovni{tva je interniran u unutra{wost. Me|u wima je bilo i selo Jarak... Jednog dana do{lo je nare|ewe da sve ìvo u na{em selu od 16 do 60 godina starosti krene u selo Jarak radi ~i{}ewa, po{to je ovo bilo zapaqeno (samo je crkva bila netaknuta). Istog dana stigla je i u na{e selo kaznena ekspedicija. Devet vi|enijih qudi odvedo{e kao taoce... Taoce su odveli do mesta Dobanovaca, gde su ih postreqali(71). Zapis o tim zbivawima ostavio je i Milan P. Kosti}(60): Kada su tako kroz Irig, 3/16. septembra, proterali za Petrovaradin seqake iz Doweg Tovarnika, saznalo se od wih da je wihov sve{tenik tu, blizu Iriga, (na drumu Ruma-Irig) ubijen, jer zbog bolesti nije mogao daqe da pe{a~i. Wegov le{ je prona|en, i komisiski je ustanovqeno svirepo ubistvo od strane austrougarskih vojnika. Bio je to Stevan Jovanovi}, rodom iz Sremskih Karlovaca, star 42 godine, otac male dece... U sveèm se}awu mi je jo{ i danas sudbina seqaka iz pograni~nih sela [a{inaca i Jarka. Wih su zaustavili u Irigu, gde im je odràno su|ewe, pa su osu|eni ovde i streqani. Optu`ba je bila: veleizdaja, {to su do~ekali i davali pomo} srpskoj vojsci. Ratni vojni sud zasedao je u ku}i u kojoj je bila àndarmeriska stanica, na pijaci. Svi optuèni, i svedoci, proveli su satima ovde na pijaci, pod jakom straòm, ~ekaju}i da budu uvedeni na su|ewe... Izvr{ewe presude, streqawe, bilo je odre|eno za {est sati ujutru, u blizini grobqa, na bregu prema selu Neradinu. Jutro je osvanulo vedro, sun~ano, pa smo iz na{ih dvori{ta, iz centra Iriga, posmatrali dolazak i kretawe osu|enika i straè na bregu, a potom smo ~uli plotun, koji je zna~io kraj {estorice osu|enih Sremaca. Bilo je to 4/17 septembra 1914 godine(58). Imena streqanih upisana su u protokol umrlih iri{ke crkve, kako sledi:
Jovanovi}, Georgije-\oka - Jarak kasapin, 27 godina star; Kapetanovi}, Du{an -Jarak alvaxija, star 40 godina; Mareq, Georgije-\oka - [a{inci ratar, star 30 godina;
137
Stanovni{tvo je i iz drugih mesta masovno pokretano, te su mnogi prognanici stradali usput, naro~ito neja~. Brojne prognani~ke grupe danima su se kretale ili su boravile pod vedrim nebom, trpe}i i podnose}i svakakve nevoqe. Dobar deo wih interniran je i postradao po logorima u Pleternici, Virovitici, Vara`dinu, Beli{}u, Oseku, Aradu (u Rumuniji), Trpiwi, Borovu, Koprivnici, Poègi i Neìderu (u Maxarskoj). Zbog odu{evqewa iskazanog pri ulasku jednog maweg odreda srpske vojske u ju`ni Banat, sli~nim represalijama bilo je podvrgnuto i stanovni{tvo Pan~eva i okoline i Bazja{a. Nesumwivo, tamo je najcrwu sudbinu doìvela Bor~a. Jer, ~im je neuspe{no okon~ana kratkotrajna srpska ofanziva u Sremu i u Banatu, maxarske trupe blokirale su ovo ju`nobanatsko selo, a ispitivawu, mu~ewu i svim oblicima fizi~kog zlostavqawa bili su izloèni svi seqani, ~ak i deca, ène i starci. Osamdesetak osoba izvedeno je pred preki vojni sud. Deset lica osu|eno je na smrt, a kazna nad wima, za primer, izvr{ena je u Pan~evu, na ribqoj pijaci pored èlezni~ke stanice, kasnije nazvanoj Trg mu~enika. Silan narod je izi{ao napoqe da vidi srpske stradalnike za svetu zemqu srpsku... Po naredbi izi{le su i sve osnovne i sredwe {kole. Na vremenske kazne od petnaest do dvadeset godina osu|eno je devetnaest lica, i svi oni poslati su na izdràvawe kazne u Ilavu (Slova~ka). Od posledica istra`nog postupka u Bor~i i Pan~evu tamo je ubrzo umrlo sedam zato~enika(5). Maxarski zlo~ini u Sremu(6). Istraìvawa To{e Iskruqeva(7) potvr|uju da su najteì zlo~ini prema srpskom narodu po~iweni u Sremu, u vremenu dok su se tamo nalazile maxarske trupe. Na samom po~etku rata, sredinom avgusta 1914. godine, i neposredno po neuspe{nom okon~awu srpske ofanzive u Sremu, nepun mesec dana kasnije, velik broj Srba streqan je ili obe{en po presudi pokretnih sudova, a mnogi su stradali u pogromima masovnih kaznenih ekspedicija po skoro svim sremskim selima. Iako Iskruqev navodi imena i prezimena skoro svih `rtava, uz nazna~ene cifre uvek treba dodati i re~ najmawe. Jer, realno je pretpostaviti da su wegovi informatori, uz vremensku distancu od petnaestak godina, propustili da nabroje imena svih `rtava, isto kao {to je izvesno da u spikovima nema onih koji su kasnije umirali od tada zadobijenih rana i uboja, od posledica iscrpqenosti, gladi ili mu~ewa. Tako je, na primer, u Batajnici ubijeno de-
Obrova~ki, Lazar - [a{inci ratar, ro|en u @abqu, star 50 godina(59) Radosavqevi}, Obrad - [a{inci ratar, star 28 godina; [estanovi}, @ivan - Jarak ratar, star 32 godine.
138
Ilija Petrovi}
set osoba, u Klenku i Grabovcima po dvadeset dve, u Plati~evu ~etrnaest, u Boqevcima dvanaest, u De~u ~etiri, u Jakovu tri, u Ugrinovcima dve, u Sur~inu jedanaest, u Jarku dvanaest, u Beàniji devet, u Dobanovcima petnaestak, u Karlov~i}u dvadesetak, u Progaru nekoliko. U Obreù ubijeno je dvanaest osoba, a tela, odnosno kosti zlikova~ki ubijenog \oke Nikoli}a i Pere Raki}a nisu prona|ene nigde. Wih su sviwe i psi izvadili iz plitkog blata, pojeli ih, a kosti razvukli. U Bresta~u, u jednoj {upi, ìvi su spaqeni sve{tenik Bo{ko Momirovi} i bele`nik Vasa Bukalov, a jo{ petnaest osoba, vezano za kamaru slame i izbodeno bajonetima i pogo|eno pu{~anim mecima, tako|e je ìvo spaqeno. U Kupinovu ìvi su sahraweni: berberin Ivan Grmu{a (19 godina), op{tinski knez Mi{a Radosavqevi} (50), sodar Nikola Rali} (30), op{tinski redar Quba Vla{i} (55) i ratar @ivan Maziwanin (40). U [a{incima ubijeno je sedam osoba, a po selu, da ne bi izazivali uzbunu kod vojske, poubija{e sve pse, da im se ne ~uje vi{e lave`, a petlovi su no}u morali svi biti zatvoreni po sobama i podrumima, da svojim no}nim kukurikawem ne vr{e veleizdaju u korist Srbije. Golubovi su bili svi pobijeni da ne nose po{tu Srbijancima. U A{awi ubijena su trojica, a zate~en na odsustvu, tamo je obe{en i Branko Jankovi}, aktivni narednik u austrougarskoj vojsci. Pred smrt, on je uzviknuo: Srpsko je bilo i bi}e, ko preìvi vidi}e. U realizaciji tako opse`ne represivne delatnosti, pored policije i àndarmerije, glavna uloga pripala je vojnim vlastima i prekim sudovima. Velik broj Srba strpan je u logore {irom Monarhije, a mnogi su mobilisani u austrougarsku vojsku i poslati na front. Kao {to su za veleizdaju optuèni svi oni koji su bili pohap{eni neposredno pred izbijawe rata, tako je postupano i sa svim docnijim uhap{enicima. Sa masom od nekoliko stotina qudi, bez obzira na to {to je izrazio svoju lojalnost Monarhiji, tada je bio uhap{en i Ja{a Tomi}(8); uhap{en je i ~elnik srpskih radikala \ura Krasojevi}(9), da bi kasnije bio proteran u Osek. Od poznatih radikala uhap{eni su i internirani @arko Miladinovi}(10) i Milan Nedeqkovi}(11), i drugi; Miladinovi} je skoro sve vreme proveo u Wire|hazi, u Ugarskoj. Od vo|a Srpske radikalne stranke zahtevano je da raspuste svoju organizaciju, a morali su potpisati i odgovaraju}u izjavu u tom smislu. Da li je Srpska crkva mogla pomo}i(12). Kasnije, koju godinu posle rata, ~uli su se i prigovori da bi austrougarska zverstva mogla biti spre~ena da je Patrijar{ija srpska imala na svom ~elu neku li~nost odlu~niju, preduzimqiviju i hrabriju od wenog tada{weg administratora Mirona Nikoli}a(13). Vladika Iri-
139
nej ]iri}(14), ~ovek koji je zbivawa u Patrijar{iji i oko we pratio iznutra, kao arhi|akon u Administratorovoj slu`bi u Sremskim Karlovcima, opovrgao je sve te primedbe: Patrijar{ijski dvor je vrlo dobro znao {ta se sve radi sa srpskim narodom i sa srpskim sve{tenicima u Sremu, ali je, naàlost, nemo}an bio da im pomogne. Gospodin Miron Nikoli}, kao administrator patrijar{ije... neograni~enom qubavqu je bio proìman prema svojim vernima, i radi za{tite wihove on li~no oti{ao u Pe{tu i u Zagreb merodavnim faktorima... U Pe{ti je bio u audijenciji kod tada{weg ministra predsednika Tise(15), a u Zagrebu kod bana... No wegovo zauzimawe u korist Srba bilo je neuspe{no, jer Austro-Ugarska nije vodila borbu samo protiv Srbijanaca, ve} i protiv vaskolikog Srpstva, nalazilo se ono ma gde. Ipak, ne sme se izgubiti iz vida da se sve to de{avalo u Habzbur{koj monarhiji i da Srpska patrijar{ija nije ni pomi{qala da otvoreno protivre~i direktivi iz poslanice svetog apostola Pavla Rimqanima da svaka du{a (treba) da se poko rava vlastima koje vladaju, jer nema vlasti da nije od Boga, a {to su vlasti od Boga su postavqene. Na vlasti u Ugarskoj tada je bio grof I{tvan Tisa, a maxarsku zlo~ina~ku politiku prema srpskom narodu on je 26. jula 1914. godine najavio svojim cirkularnim pismima svim pravoslavnim vladikama po Ugarskoj. Prema tuma~ewu \er|a Gala, istori~ara iz Novog Sada, ovo pismo sadrì vrlo o{tro upozorewe I{tvana Tise srpskim prvosve {tenicima da se politi~ke prilike u Ma|arskoj nakon sarajevskog atentata, usled nepopustqivosti Srbije, pogor{avaju, da se stvari razvijaju u pravcu mogu}ih ratnih konflikata, a da mnogo Srba u ju`nim krajevima Ma|arske nije ostalo imuno na propagandne poteze iz Srbije. Tisa je izrazio vladikama uverewe da je ve}ina Srba trezvena i odana dinastiji i postoje}em poretku kome moè da zahvali crkvenu autonomiju, te ~iwenicu da ve} 200 godina deli dobro i zlo u novoj domovini sa wenim narodima. Sada je momenat da se ti patrioti iskaù. Ali ako do toga ne do|e, ako Srbi krenu stranputicom, bi}e to krivica i pastira srpskog naroda, odgovara}e i oni, tj. pravoslavni sve{tenici koji po svom pozivu moraju voditi ra~una o du{ama svojih vernika. Tisa se direktno obra}a svakom episkopu ponaosob pozivom da se u punoj meri angaùju na zadatku da wima podre|eno sve{tenstvo u~ini sve {to je mogu}e da se obezbedi lojalno dràwe Srba u Ma|arskoj. Do|e li do bilo kakvog naru{avawa poretka, do bilo kakvog kr{ewa gra|anskih obaveza, izaazva}e to najbrutalnije sankcije. Oni koji se eventualno ogre{e o svoje gra|anske oba-
140
Ilija Petrovi}
veze, svojom krvqu }e pla}ati za takvu akciju. Uz opetovano nagla{avawe potrebe da crkveni oci pravoslavne crkve preduzmu sve da se pravoslavni sve{tenici svojski zauzmu me|u svojom pastvom na negovawe dobrih gra|anskih odnosa, zavr{ava ovaj cirkular I{tvan Tisa napomenom da od mere i uspeha koje }e ova akcija pravoslavnih vladika dati u narednom periodu zavisi i daqi status pravoslavne crkvene organizacije u Ugarskoj. Ovo pismo sa~iweno je ne u ratnim ve} u mirnodopskim uslovima, samo koji dan pre izbijawa ratnih operacija. A ve} tada i tu najavquje strahote, koje su kasnije usledile, u ve}ini slu ~ajeva prema qudima ~ija je krivica bila {to su Srbi, {to su ose}ali razumqivu qudsku solidarnost sa svojom bra}om, kako u Srbiji, tako i u Bosni i Hercegovini, i Hrvatskoj, i {to su se drznuli da sawaju, èle, misle na budu}nost u kojoj im niko ne}e propisati kako treba da vole i kome moraju biti odani. Ovo Tisino pismo nije ostalo bez odjeka. Na ùpanijskim sesijama... padale su sve~ane izjave o lojalnosti pravoslavnog sve{tenstva i srpskog gra|anstva prema Dvojnoj Monarhiji, dinastiji i poretku, sa osudama atentatora i velikosrpske, projugoslovenske propagande. Lokalna i prestoni~ka {tampa to je obilno notirala. Samo se moè pretpostaviti da je u Patrijar{iji u Sremskim Karlovcima dogovoreno kako srpski episkopi u onda{woj Austrougarskoj treba da reaguju na zbivawa koja su dovela do Svetskog rata. Jer, primera radi, istoga dana kad je objavqen rat Kraqevini Srbiji, iz vladi~anskog dvora u Novom Sadu vladika Mitrofan(16) preporu~io je pre~asnom pravoslavnom srpskom sve{tenstvu i svima slavnim crkveno-{kolskim op}inama bogomspasajeme Eparhije ba~ke {ta da ~ini u novonastalim okolnostima. Najve}i deo te poruke, makar koliko ona (ne)jasna bila, glasi: U sukobu, koji je nakon uàsavaju}eg doga|aja 28. juna o. g. po nov(om) kal(endaru) izazvala kraqevina Srbija dràwem svoje {tampe i vlade prema na{oj Monarhiji i pred prestoje}im i mo`da najstroìjim i krajnim retorzivnim merama od strane na{e Monarhije, ovim pozivamo pre~(asno) sve{tenstvo kao du hovne pastire i u~iteqe stada Hristova, na visoke i svete du`nosti podani~ke qubavi, homagijalne (vazalne - IP) vernosti i odanosti Prejasnom Carskom i Apostolsko-Kraqevskom Prestolu i otaxbini Ugarskoj, kojih du`nosti svesrdno i potpuno izvr{ene od svih podanika bez razlike vere i na odanosti je uvek a ponaosob u ovim te{kim i ozbiqnim danima i pred odsudnim korakom na{e Monarhije, ~vrsti bedem Wezine veli~ine, sile i pobede, a dragoceni zalog, da na{a otaxbina, na ~elu sa na{im qubqenim zemqe Gospodarem, Pomazanikom Bo`jim, kojim Bog carstvuje,
141
po u~ewu Hristove Crkve moè da zastupa i vr{i voqu Bo`ju Wegovu ve~nu pravdu na zemqi. U poslanici pisanoj 17/30. jula a objavqenoj {est dana kasnije, vladika vr{a~ki Gavrilo Zmejanovi}(17) bio je mnogo jasniji. Obra}aju}i se svojoj pastvi, on ukazuje da je na granicama voqene domovine razapela krila mra~na ratna avet ali su heroji spremni da brane domovinu, da se za wu i dinastiju bore i umru. Me|u tim herojima nalaze se i tvoja deca, ro|aci i prijateqi, draga pastvo... Kaza}e mo`da neko da se oni bore protiv svoje bra}e. No wihova zvezda vodiqa u ovom ratu nije borba protiv bra}e ve} rodoqubqe, gra|anska obaveza i zakletva koju su dali na{em kraqu. Uz poziv onima koji su na frontu da svoje du`nosti odano izvr{avaju, episkop Gavrilo pozvao je i pozadince da se zavetuju caru da ih u qubavi prema domovini niko ne}e mo}i nadja~ati. Bez obzira na razlike u ovim dvema poslanicama, nesumwivo je da su i jedan i drugi episkop, ali i ostali u Ugarskoj, poslu{ali Tisina upozorewa. Me|utim, sve to nije pomoglo da se zlo izbegne, a zlo~ini prema srpskom ìvqu otvoreno su postali sastavni deo maxarske zvani~ne politike. Bilo je od po~etka zami{qeno da se do pacifikacije Srema, Banata i Ba~ke do|e najbrutalnijim sankcijama, po{to Tisine pretwe nisu ni ra~unale sa bilo kakvom i bilo ~ijom tolerancijom u odnosu na srpski ìvaq. Srpski gra|ani fakti~ki su stavqeni van zakona, a mnogi od wih, kako kaè Gal, za pozive svojih vladika na gra|ansku poslu{nost, patriotsku odanost i qubav prema caru i kruni saznali su u zatvorima, na mestu gde su zaista bili u prilici da svoja gra|anska prava upra`wavaju. Deo srpskih gra|ana iz Srema, onih kojima nije bilo do gra|anske poslu{nosti i odanosti Habzbur{koj kruni, pre{ao je Savu i dobrovoqno stupio u srpsku vojsku, sa plemenitim i uzvi{enim ciqem da pomogne oslobodila~ku borbu Srbije i Crne Gore i, istovremeno, oslobo|ewe srpskog naroda od austrougarske okupacije. U me|uvremenu i kasnije, wima se pridruìo i izvestan broj iseqenika iz prekomorskih zemaqa, kao i biv{ih austrougarskih vojnika zarobqenih u ratnim okr{ajima po Srbiji i, naro~ito, na isto~nom frontu, u Rusiji.
142
Ilija Petrovi}
Sremci u srpskoj vojsci

Srpski dobrovoqci. Izuzetno zna~ajnu ulogu u mnogim vojnim aktivnostima srpske vojske tokom Prvog svetskog rata imali su ratni dobrovoqci u wenom sastavu. Jednim delom bili su to ratnici bez vojne obaveze koji su se u srpskoj vojsci na{li po sopstvenom izboru, ali je velik broj me|u wima poticao iz kruga ratnih zarobqenika iz austrougarske vojske, bilo sa srpskog, bilo sa ruskog fronta. Isto tako, pribli`no pedeset hiqada austrougarskih vojnih obveznika (i drugih), iz srpskih prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih krajeva pod vi{evekovnom ili vi{edecenijskom austrijskom ili ugarskom okupacijom, prebeglo je u Srbiju na samom po~etku ratnih operacija i dobrovoqno stupilo u srpske vojne, pograni~ne ili àndarmerijske formacije(75). Bore}i se u srpskoj i crnogorskoj vojsci, pod srpskom zastavom, dobrovoqci su se u Svetskom ratu odu{evqeno borili za oslobo|ewe svih Ju`nih Slovena iz Austrougarske i za wihovo ujediwewe sa Srbijom i Crnom Gorom; mnogi od wih dali su u toj borbi i svoje ìvote. Ovi Vernici Otaxbine, kako ih ~esto i s razlogom nazivaju, svojim u~e{}em u dobrovoqa~kim jedinicama jasno su iskazali svoje nepristajawe na neprirodno stawe nasle|enih odnosa. Bez obzira na trajawe jedne ili druge okupacije, i imaju}i na umu daqe teritorijalne pretenzije ugarskog ili austrijskog okupatora prema Srpskoj Zemqi, za Srbe ro|ene u senci habzbur{ke krune i zate~ene uo~i Prvog svetskog rata u Sremu, Banatu, Ba~koj, Barawi, Slavoniji, Kordunu, Baniji, Lici, Dalmaciji, Hercegovini i Bosni, ratovawe u sastavu austrougarske vojske nije moglo biti patriotski ~in, niti su im Austrija i Ugarska bile otaxbina, jednako kao {to ni Turska tokom petvekovne okupacije nije mogla biti otaxbina Srbima iz [umadije, ili Ra{ke, ili Zete, ili Toplice, na primer. Rat za ra~un Austrougarske nije mogao biti rat za wihove interese, ni po prostoru na kome se ratovalo, ni po izboru ratnog protivnika. Ima li se sve to u vidu, postaje sasvim izvesno da su Srbi iz prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih krajeva svojim masovnim u~e{}em u sastavu srpske vojske i sopstvenom `rtvom za odbranu Kraqevine Srbije i Kraqevine Crne Gore u stvari za~eli i veliki nacionalni pokret za oslobo|ewe sopstvene Otaxbine. Dobrovoqci s po~etka rata. Podaci o sremskim dobrovoqcima u srpskoj vojsci sre}u se samo sporadi~no. Jedan od retkih sa~uvanih podataka odnosi se na zarobqene Srbe koji su se dobrovoqno javili da stupe pod oru`je i koji su 29. septembra/12.
143
oktobra 1914. godine upisani u jedan omawi spisak od sedamdeset osoba. Spisak je na traèwe ministra vojnog sa~inila Zarobqeni~ka komanda i u wega upisala Srbe i Dalmatince pravoslavce i katolike (mada su svi oni bili iskqu~ivo pravoslavci - IP) koji su najsigurniji i izjavili èqu da stupe pod oru`je bilo za borbu bilo za pograni~nu slu`bu(20). U tom spisku nalazi se i dvadesetak Sremaca, kako sledi:
Vasi}, Gavra - Susek redov Ili}, Uro{ \okin - âlma redov Jankovi}, Kuzman - Ruma kaplar Jovi~i}, Rada - Siba~ redov Kolarovi}, Joca - Molovin redov Mareli}, Milan - Susek redov Mar~inkovi}, Martin - Sremska Mitrovica redov Milutinovi}, Qubomir - Sremska Mitrovica redov Nikolajevi}, \oka - Jazak kaplar Nikoli}, Du{an Qubomirov - Sremski Mihaqevci redov, borac Ostoji}, Maksim Petrov - Sremski Mihaqevci redov, borac Ruwanin, Proka - Gabo{ redov Todo{kovi}, Milenko - Kuzmin redov Ugqevi~anin, Uro{ - Mala Va{ica redov Filipovi}, Milan - Klenak redov Xaki}, Rada - Popinci redov [krbi}, Boìdar Negovanov - Martinci kaplar [u{war, Mladen - Banovci razvodnik
Sremski dobrovoqa~ki odred. Radosav \oki}, jedan od dobrovoqaca sa samog po~etka rata, svedo~i(67) da je ve} sredinom avgusta 1914. godine, posle kra}eg le~ewa u Vrwa~koj Bawi, u{ao u sastav Sremskog dobrovoqa~kog odreda; tada je Odred bio pod li~nom komandom majora Svete \uki}a, komandanta 1. bataqona 7. pe{adijskog puka prvog poziva. Patrole od po dva-tri dobrovoqca odmah su otpo~ele sa izvi|awem na levoj obali Save. No}u se prebacujemo preko Save, probijamo se izme|u neprijateqskih rovova, da bi se domogli Beànijske kose radi utvr|ivawa stawa austrijske artiqerije. Zadatak je bio da pri povratku ugrabimo po jednog ili dva vojnika, od kojih bi na{a komanda saznala stawe neprijateqa i namere prema Beogradu. Vra}ali smo se pre svanu}a da bismo mogli nesmetano pre}i Savu. Zadatke smo izvr{avali sa malo gubitaka. Od devet ovakvih patrola samo je je dan dobrovoqac poginuo. U no}i kad je zapo~eta srpska ofanziva u Sremu, ~amcima je sa Ade Ciganlije preba~en preko Save i ceo Sremski dobrovoqa~ki odred; tada je u wemu bilo devedeset dva borca. Zajedno sa wima nastupala je i jedna ~eta iz sastava 7. puka. Juri{ u austrij-
144
Ilija Petrovi}
ske rovove bombama i bajonetima. Austrijanci daju otpor, ali ne i uspe{an. Oni {to nisu uspeli da pobegnu, zarobqeni su. Uz usputnu borbu u|emo prvi put u Zemun u 11 ~asova pre podne. Druge na{e jedinice prodru na Beànijsku kosu. Narod je odu{evqen: ~a{}ewe i go{}ewe, grqewe, qubqewe i veseqe. Moja jedinica produàva prema Batajnici, Novoj i Staroj Pazovi. Drugi dan posle zauze}a Zemuna na{i pontonirci su podigli pontonski most preko Save kod starog èqezni~kog mosta, te preko wega pre|e i na{a kowica i jo{ pe{adije. Sa Dunava austrijski monitori tuku artiqerijom Zemun i Zemunsko poqe. Zauzeti teren u Sremu dràli smo do 3. septembra (16. po novom kalendaru - IP), kad je Vrhovna komanda naredila povla~ewe na stare poloàje. Mnoge porodice Srba iz okolnih sela i Zemuna po{le su sa nama u Srbiju, a 85 mladi}a, a i malo starijih, stupi{e u na{ Sremski dobrovoqa~ki odred. Desetak dana kasnije srpska vojska ponovo je pre{la Savu i, nai{av{i na slabe austrijske snage, uspela da i drugi put u|e u Zemun, bez gubitaka. Na{i dobrovoqci Zemunci po~nu zvoniti na svim crkvama i zvonili su sve dotle dok se nije za~ulo zvowewe sa Saborne crkve u Beogradu. Na{e formacije i{le su do Batajnice, ali je opet stiglo nare|ewe da se povu~emo, {to smo i u~inili(68) O dobrovoqcima koji su u Srbiju pre{li neposredno po okon~awu neuspe{nog prelaza srpske vojske u Srem, po~etkom septembra 1914. godine, nema mnogo podataka; ovde svakako treba svrstati ~etvoricu momaka iz [a{inaca koje je Radovan Srdi} upisao u svoje spiskove s naznakom preplivao Savu(21). To su:
Malenkovi}, Stevan borac Milutinovi}, Lazar neborac Milutinovi}, Stevan neborac Srdi}, Zdravko Rajkov borac.
U malobrojnim zapisima o Sremskom dobrovoqa~kom odredu na{li smo samo imena petorice dobrovoqaca iz Srema:
U svim pomenutim zapisima ostalo je sa~uvano svega trideset imena ostalih dobrovoqaca iz Sremskog odreda (mada svi nisu Sremci), i mi ih prenosimo ovde:
Svetislav Krsti}-Lala, iz [imanovaca (1896), |ak \or|e Burovac, iz Zemuna, |ak @arko ûkurov(i}), iz Progara (1898) Radovan Karaksandi}, sin ravnog Srema Bogdan Smiqani}, iz Zemuna (1896), svr{eni gimnazijalac, s jo{ tri brata: jedan je bio obu}arski kalfa, a dvojica zemqoradnici.
Miroslav Golubovi}-Mirko, iz Beograda |ak VI razreda gimnazije Svetislav Milutinovi}-Pikolo, iz Beograda |ak V razreda gimnazije
145
Sa~uvano je nekoliko mawe ili vi{e uop{tenih zapisa o Sremskom dobrovoqa~kom odredu, ali se, bez obzira na to {to je vidqivo da su wegovi pripadnici u~estvovali u borbama i, po pretpostavci, u tim borbama ginuli, ne moè pratiti kako je popuwavan; samo se na jednom mestu govori o tome, no i to je nedovoqno da se vidi kako je Odred stigao do brojnog stawa u svom posled wem borbenom okr{aju za odbranu Beograda, na Dunavskom keju. Ne kazuje mnogo ni \oki}ev zapis da je vreme prolazilo u miru a Sremski dobrovoqa~ki odred se sve vi{e poja~avao, jer su pristizali novi dobrovoqci iz svih krajeva zemqe. Obuka je nastavqena i dobrovoqci su postali prili~no dobro obu~eni vojnici. U odredu su bili skoro sve sami omladinci, poneti idejom o slobodi. Svi su o~ekivali odlu~uju}i okr{aj, a on je do{ao tek idu}e jeseni(69). Pukovnik u penziji Radisav Risti} pi{e, u na{em vremenu(22), da kad su se srpske snage, zbog te{ke situacije na Drini,
Stojan Stoki}, iz Beograda |ak VI razreda gimnazije Du{an Vuji} (1901), iz Beograda |ak Prve mu{ke gimnazije Vojislav \or|evi} (1901), iz Beograda |ak Prve mu{ke gimnazije Jovan Stani} (1903), iz Beograda |ak Prve mu{ke gimnazije Velimir @ivoti}-Seqak (1898), iz Saranova kod Ra~e Kragujeva~ke bravarski {egrt Radivoj Milo{evi} (1899), iz Beograda Milo{ Milo{evi} (1896), iz Beograda poginuo Te{imir Lozi}, iz Beograda [efket Halilovi}, iz Kumanova Mirko Ili} (1897), iz Knina Tomo Vojinovi}, iz Knina @ivko Kezi}, potporu~nik Mile Vuksanovi}, (mo`da Milan Vuksanovi} iz Sremske Mitrovice) @ika Jeli}, ~etnik, poginuo Radosav \oki} Steva Bata Sava Petrovi}-Geja Nikola Vojinovi}-Kow @ivko Dimitrijevi} Manojlo Medi}-Mane, mesar Johan Grinvald, iz Gorwe Austrije poginuo Mihel [varc, iz Ugarske Milivoje @ivanovi} (1900), iz Poàrevca budu}i glumac Du{an-Majka, fijakerista Sr|an, kuvar u Odredu Puqa (nadimak) Buca (nadimak) berberin na ûburi Petar Maci}, ~etnik, poginuo Milorad Gruji}, poginuo êdomir Nestorovi}, poginuo.
146
Ilija Petrovi}
povla~ile iz Srema, sa jedinicama iz sastava Komande odbrane Beograda povla~ilo se i dosta Sremaca. Bili su to uglavnom mladi qudi, me|u kojima je bilo i nepunoletnih de~aka, nedoraslih da nose oru`je. I upravo ta golobrada mladost bila je najupornija u zahtevima da, s pu{kom u ruci, zajedno sa svojim o~evima i dedovima, brane svoj glavni grad i srpsku otaxbinu, bez obzira (na to) {to im zakon o mobilizaciji nije dozvoqavao da stanu u vojni~ki stroj. Zajedno sa svojim vr{wacima iz Beograda, mladi Sremci su na sve na~ine nastojali da se, kao dobrovoqci, prikqu~e jedinicama koje su dràle poloàje oko Beograda. Naj~e{}e su, me|utim, odbijani s obrazloèwem da jo{ ni fakti~ki ni psihi~ki nisu kadri da se uhvate uko{tac sa ratnim neda}ama i izazovima. Neki oficiri i komite pretili su im ~ak i batinama ukoliko se ponovo pojave sa sli~nim zahtevom. Na wihovu sre}u, nai{li su na Igwata Kirhnera(23), prebeglog austrougarskog oficira, koji je vojni~ku karijeru u srpskoj vojsci po~eo kao dobrovoqac u stani~noj ~eti. Wegovom iskusnom oku i vojni~kom instinktu nije promaklo odu{evqewe mladi}a koji su izraàvali èqu da stupe u redove dobrovoqaca. Na wegovo insistirawe wih tridesetak i zvani~no su postali dobrovoqci. Brojno stawe mladih dobrovoqaca se, posle toga, iz dana u dan pove}avalo(24). I sam dobrovoqac, Igwat Kirhner, budu}i komandant Odreda, po~eo je da sti~e ratno iskustvo predvode}i dvadesetak dobrovoqaca u jednoj, sa vojni~kog gledi{ta, drskoj operaciji na austrougarskoj savskoj obali. Ta je grupa, naime, zauzela austrijsku karaulu na savskom mostu i uni{tila reflektor kojim je neprijateq sna`no osvetqavao srpsku obalu. Narednih nekoliko meseci, do oslobo|ewa Srbije, ovi dobrovoqci u~estvovali su u svim borbenim aktivnostima vezanim za odbranu Beograda. Odbijali su napade i poku{aje neprijateqa da se domogne desne obale, otvarali vatru na monitore i druge plovne jedinice sa kojih je dejstvovano na srpske poloàje i u~estvovali u brojnim diverzantskim akcijama u pozadini i na poloàjima austrougarske vojske. Ta dejstva dobrovoqaca trajala su do kraja novembra 1914. godine, kada su se trupe Odbrane Beograda povukle prema Kosmaju; i tamo, u okviru Kolubarske bitke, dobrovoqci su doprineli pobedi srpske vojske i proterivawu Austrijanaca i Maxara iz Srbije(25). Do jeseni 1915. godine Srbijom je vladalo prividno zati{je, ali dobrovoqci nisu imali vremena za ozbiqniji predah. Wihovi redovi su svakodnevno popuwavani novim qdima koji ni po kom osnovu nisu podlegali zakonu o mobilizaciji. Odred pod
147
Kirhnerovom komandom drào je poloàje na Adi Ciganliji, a kad je u wega u{lo i stotinak de~aka koji su, kao prekobrojni, odbijeni na konkursu za prijem u podoficirsku {kolu, srpska Vrhovna komanda odobrila je 26. maja 1915. godine da se od dobrovoqaca na savskim adama i od dobrovoqaca koje je uprava Saveza (dobrovoqaca - IP) naknadno prikupila, obrazuje poseban dobrovoqa~ki odred(26). Iz Risti}evog teksta saznajemo i da je, prema neobjavqenim bele{kama Radosava \oki}a, jednog od dobrovoqaca u Odredu, posle povla~ewa srpskih trupa iz Srema septembra 1914. godine... na obezbe|ewu desne obale Save, na podru~ju Ade Ciganlije, bilo 105 dobrovoqaca. Na wihovom ~elu ve} tada se nalazio Igwat Kirhner, a prema Risti}evim saznawima, nema sumwe da je u ovoj dobrovoqa~koj jedinici bilo najvi{e Sremaca(27). Svoj op{irniji memoarski zapis iz 1931. godine o posledwim braniocima Beograda(28), novinar Svetislav Milutinovi}-Pikolo, nekada{wi dobrovoqac u Sremskom dobrovoqa~kom odredu, zakqu~io je zapaàwem da mo`da bi se ogre{ili, ako u prilog istoriji novog Beograda ne bi, bar u kratkim potezima, opisali postanak Sremskog i Banatskog odreda, koji ostado{e za uvek pod zidinama Beograda. Deo tog zapisa objavqen je pod me|unaslovom Odred koji je ceo izginuo brane}i Beograd 24. septembra 1915. godine, i on, uz neznatno skra}ivawe i napomenu da su datumi napisani po starom kalendaru, glasi(29): U po~etku rata Banatski odred bio je brojno ve}i... Banatskom odredu stavqeno je u zadatak, da sa ada brani desnu obalu Dunava od neprijateqske najezde sa pan~eva~ke strane, a u slu~aju ofanzive da, kao krstare}e odeqewe, operi{e po Banatu. Sremski odred bio je u po~etku brojno mawi. On je imao svega 30 boraca i bio je upu}en na Adu Ciganliju, da pod komandom tada{weg majora g. Svet. \uki}a, zajedno sa sedmim pukom prvog poziva, brani ~ukari~ki drum, a u slu~aju ofanzive da i on kao i Banatski odred krstari po Sremu. (Odred je 1914. god. krstario izme|u sela Vojke i Novi Banovci). Ovim odredom u po~et ku je komandovao ~etni~ki vojvoda g. Petkovi}... (a kasnije) Odred uzima u svoje ruke dotada{wi ~etnik-dobrovoqac, g. Igwat Kirhner, biv{i austro-ugarski poru~nik i veliki srpski patriota. Od tada po~iwe juna~ka karijera ovog malog Odreda. U avgustu 1914. godine gospodin Kirhner sa dvadesetpetoricom svojih ~etnika (me|u kojima su bili najhrabriji pok. Steva Bata i g. Sava Petrovi}-Geja) bez i~ije pomo}i zauzima karaulu na savskom gvozdenom mostu sa leve obale Save. Ovo je bio prvi prelaz na{e vojske na austrijsku teritoriju preko Save... Odred je napustio
148
Ilija Petrovi}
karaulu tek onda, kada su austrijski vojnici prvi put u{li u Beograd. Od tada odred se sa uspehom bori kod Kosmaja, na Parcanima, u Rakovici, odgoni neprijateqa preko Save i uzima u~e{}a u osvajawu Ade Ciganlije i Vinter{tata (kako su ga nazvali Austrijanci, a zapravo Zimovnika - IP). Na ovim dvema adama Sremski odred postaje strah i trepet Austrijanaca i budna straà Beograda i ûkarice sve do 19. septembra 1915. god(ine), kada po naredbi komandanta Odbrane Beograda odlazi u gorwi deo beogradske Tvr|ave da smeni dve ~ete kadrovskog puka. Kao administrativna jedinica Odred je postao tek prvog juna 1915. god(ine). Tada je dobio i svoju zastavu, jednu od najstarijih srpskih zastava, koju je g. Kirhner preneo na Krf i doneo natrag u Beograd... Od 19. septembra 1915. god(ine), na pet dana pred svoju juna~ku pogibiju Sremski odred dobiva sasvim drugu formu: biva pove}an mladi}ima koji su u Skopqu polagali ispit za prijem u podoficirsku {kolu, pa su kao prekobrojni odbiveni. Oko dve stotine pedeset zdravih mladi}a ispod 18 godina, iz srca [umadije, stupaju kao dobrovoqci u Sremski odred da mladim ìvotima brane svoju prestonicu. Odred broji tada ravno tri stotine ~etrdeset boraca i postaje polubataqon. Za komandira prve ~ete postavqa se poru~nik g. Milutin Stani} a za vodnika potporu~nik g. @ivko Kezi}. Ostala vodni~ka mesta popuwavaju podoficiri iz X i VII pe{adijskog puka. Pod komandom g. Kirhnera Odred stupa u borbu na Dunavskom keju 24. septembra u tri ~asa izjutra, kada svi oficiri, izuzev g. Kezi}a koji posle preuzima komandu, bivaju te{ko raweni, a od ~etnika ostaje i danas ih ima (1931. godine - IP) svega oko pedeset u ìvotu. Ostali su svoje kosti uzidali u temeqe nove jugoslovenske prestonice. Eto, tako je postao i 24. septembra 1915. godine u zoru nestao skoro zaboravqeni juna~ki Sremski odred, jedan od glavnih stubova Odbrane Beograda... Napred u slavu. Sremski dobrovoqa~ki odred borio se na gradskom pododseku beogradskog odseka odbrambenog fronta, zaje dno sa Kombinovanim odredom od {est bataqona i Odredom beogradskih àndarma(30). U trenutku kad je preformiran u polubataqon i preba~en u odbranu na Dunavskom keju, svaki dobrovoqac dobio je po 250 metaka, dve do ~etiri bombe i po dva zavoja. Prema zapisu @ivka Kezi}a o u~e{}u Sremskog dobrovoqa~kog odreda u odbrani Beograda(31), skoro cela na{a slaba snaga
149
angaòvana je u prve borbene redove. Rezerve vrlo malo. Gradski podotsek, pod komandom potpukovnika g. Mom~ilovi}a(57), imao je u to vreme samo Sremski dobrovoqa~ki odred, sastavqen od golobradih mladi}a i starih ~etnika sa svih strana na{e juna~ke zemqe. Po{li su dobrovoqno, uzeli svetlo oru`je i ako nisu bili u obavezi, i re{ili se svi kao jedan, da pre izginu nego da dozvole da preko wih ìvih pre|e nasilnik i porobi wihovu lepu Otaxbinu. Sremski odred brojao je svega 360 pu{aka, a bio je zaklowen u robija{kim }elijama u Gorwoj tvr|avi, ispred Sahat Kule. 24. septembra, oko 2 sata posle pola no}i... neprijateq (je) uspeo da se prebaci preko Dunava i da ovlada nasipom na kome je èlezni~ka pruga-Jalija-Klanica(32). Zapravo, napad zdruènih austrougarskih i nema~kih vojnih snaga otpo~eo je 23. septembra/6. oktobra 1915. godine u ranim popodnevnim ~asovima, da bi jedan austrougarski korpus uspeo da narednog dana, u zoru, u|e u Beograd kod Kule Neboj{e. Iskrcav{i se na desnu obalu uz osetne gubitke, ti delovi vezali su za sebe dve srpske ~ete i omogu}ili da se na isto~nom delu Jalije (Jevrejske male - IP) i Dunavskog keja iskrcaju nove (austrougarske) snage, koje su zatim prodrle do nasipa i èlezni~ke pruge i tamo zarobile sedamdesetak vojnika. Komandant Kom binovanog puka pukovnik Du{an Tufegxi}(33) uveo je... u borbu preostale delove bataqona i Sremski dobrovoqa~ki odred, koji su, posle nekoliko juri{a, zauzeli nasip i èlezni~ku prugu u rejonu kafane [aran, na kraju Dubrova~ke ulice, a potom kod Strugare odbili napad jednog (protivni~kog) bataqona... i odbacili ga prema keju(34). Ili, kako to detaqno opisuje @ivan Kezi}, krete se Odred, iza|e na Veliki Kalemegdan, zatim pored kafane Srpski Kraq, pored realke... ka Jevrejskoj Mali. Usput trpimo gubitke. Ali }ute i raweni i kontuzovani; ni jedan glas se ne ~uje. Jedino se gledalo, da se {to pre do~epamo èlezni~ke pruge i Dunavskog Keja. Oko tri sata po pono}i... stigosmo do prvih redova ku}a na Jaliji. Sve su u plamenu. Prolaza za prugu èle zni~ku nigde. Napravismo mali prolaz uklawawem cigaqa i dogorevaju}eg materijala... skupismo se i, po{to smo se uredili za napad, kretosmo kao tigrovi. Hrabri dobrovoqci pokaza{e i ovde svoju mu{kost, pokaza{e se dostojni svojih predaka, koji su jo{ 1804. godine, pod vo|stvom velikog Vo`da Kara|or|a napadali na tvrde zidine beloga Beograda. Bez i jedne re~i, bez pucawa i larme, poskida{e bajonete sa svojih pu{aka, povadi{e kame iz tozluka, stra{ne ~etvrtaste bombe od{rafi{e i na znak pi{taqke zasvetli cela linija pored èlezni~ke pruge kao muwa pred veliku buru. Na-
150
Ilija Petrovi}
stade bqesak, zatim potmula tutwava, odmah zatim zatrese se zemqa, pa i cela Jevrejska Mala. Za~u se jedno kratko ali gromko U-r-a! Nasta klawe i jauk. Za minut jedan sti{a se sve. Hrabri dobrovoqci postado{e gospodari èlezni~ke pruge... Levo i desno ispravi{e se linije odbrane, uhvatismo vezu i tada otpo~e stra{na i nezapam}ena borba(35). @ika @ivulovi}(36) pi{e da je u juri{ prvi krenuo Kirhner, sa od{rafqenim bombama u rukama, kao da je hteo da svojim telom zakloni svoje de~ake i mom~i}e, od kojih je ve}ina imala izme|u 16 i 18 godina. Padali su na tom brisanom prostoru i vaqali se, dizali se i posrtali, ostavqali mrtve i rawene dok nisu podi{li nasipu... @elezni~ki nasip od kafane Zlatni {aran do Knez Mihailovog venca zaposednut je uz strahovito velike gubitke. Gotovo polovina odreda je izba~ena iz stroja. Igwat Kirhner je u juri{u bio te{ko rawen. Stavqaju}i ìvot na kocku, Mile Vuksanovi} (mo`da se radi o Milanu Vuksanovi}u iz Sremske Mitrovice - IP) je dopuzao do wega i izvukao ga sa popri{ta. Bio je te{ko rawen i komandir 1. ~ete poru~nik Milutin Stani}. Od oficira je jedini ostao potporu~nik @ivko Kezi}, koji je preuzeo komandu nad preostalim dobrovoqcima. Najvi{e je izginulo pitomaca. Stupiv{i u Sremski odred petnaestak dana pred napad, nisu imali vremena da savladaju ni najpotrebniju obuku. Navukli su uniforme i primili pu{ke, koje su jedino umeli da napune i ispale. Mnogima je u ruci eksplodirala bomba, jer nisu stigli da dobro nau~e kako se wome barata. Srqali su ne zaklawaju}i se, kao da nisu znali za strah. I ginuli nemilice(37). Bile su velike i austrougarske i nema~ke `rtve. Risti} navodi da su juri{i sremskih dobrovoqaca, bez ikakvog preterivawa re~eno, prevazilazili sve dotle poznate podvige i granice qudske izdr`qivosti. Mada iscrpqeni, gladni i neispavani, bez dovoqno pu{~ane municije i ru~nih bombi, s bajonetom na pu{kama, juri{ali su kao osice na neprijateqa. Zabeleèno je da su dobrovoqci u jednom od takvih juri{a kod Prometne banke izbacili iz stroja blizu 300 nema~kih vojnika(38). Austrougari i Nemci su do zore poja~ali svoje efektive i ponovo zauzeli èlezni~ki nasip, ali su, zbog velikih gubitaka izazvanih srpskom artiqerijskom vatrom, obustavili daqe prevo|ewe svojih trupa. Zbog bliskog dodira nijedna strana nije mogla da se koristi artiqerijskom vatrom. Sem toga, austrougarske jedinice su oskudevale u municiji, a Srbi, zbog dejstva austrougarske artiqerije, nisu mogli na vreme da privuku poja~awa. Naime, jedan bataqon upu}en sa Bawice potpao je pod artiqerijsku vatru i s te{kim gubicima bio izba~en iz borbe, dok je bataqon
151
upu}en sa Torlaka te{kom mukom stigao na isto~ni kraj Dunavskog keja(39). U me|uvremenu, srpska artiqerija je tukla sve dotle, dokle nije i sama uni{tena. Kad je ve} postala nesposobna za duel sa stra{nim oru|ima napada~a, sva je odbrana pre{la na tanke pu{ke, bajonete i stra{ne ru~ne bombe. Na{a posada, zaklowena iza è lezni~kog nasipa i pruge, ni{ani i ga|a ~amce, {lepove, motorne ~amce i male brodove, koji prevoze u masama neprijateqsku vojsku, ali je zrno tanke pu{ke i suvi{e slabo, da ~elik probije(40). Oko 14 ~asova uveden je u borbu i àndarmerijski odred, i u napadu na Jaliju izgubio je polovinu qudstva. U me|uvremenu, austrougarska flotila je neposrednim dejstvom svojih ~etiriju monitora pretvorila srpske poloàje u Banatskoj ulici i wenoj pozadini u ru{evine, gde je komandant 2. bataqona 10. puka, major Dragutin Gavrilovi}(41), prikupio svoja tri voda, dva voda 3. bataqona (i) delove Sremskog dobrovoqa~kog odreda(42). Sakupqenim vojnicima major Gavrilovi} je tada, na svega pola sata pre odlu~uju}eg srpskog juri{a, izdao onu dobro poznatu zapovest(43): Vojnici, ta~no u tri sata neprijateq se ima razbiti va{im silnim juri{em, razneti va{im bombama i bajonetima. Obraz Beograda, na{e prestonice, ima da bude svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna komanda izbrisala je na{ puk iz brojnog stawa. Na{ puk je `rtvovan za Kraqa i Otaxbinu. Vi nemate vi{e da se brinete za svoje ìvote, koji vi{e ne postoje... Zato napred, u slavu! Za Kraqa i Otaxbinu! @iveo Kraq! @iveo Beograd! Nije uspeo juri{ ovih jedinica da se sa razdaqine od svega trideset metara zauzme nasip, i u tom juri{u ve}ina srpskih ratnika na{la je smrt; me|u wima i pripadnici Sremskog dobrovoqa~kog odreda. Prema svedo~ewu rezervnog inèwerijskog potpukovnika Zdravka Vaskovi}a, komandira Pionirske ~ete koja je pritekla u pomo} kao posledwa rezerva u Odbrani Beograda, na{a pe{adija, Srema~ki dobrovoqci i àndarmerija primili su na sebe prve udare i vodili o~ajne borbe na prvim poloàjima... Slu~aj je hteo da sam ba{ nai{ao... na Sremski dobrovoqa~ki odred u Banatskoj ulici, gde sam na{ao wegovog posledweg komandira i jedinog jo{ preostalog oficira, hrabrog poru~nika g. @ivana Kezi}a. Od one hrabre posade, koja ve} punih 15 sati odoleva navali neprijateqa, ostali su samo ostatci. Sremski odred je tako re}i uni{ten, to se isto moè re}i i za 2 bat(aqon) X kadrovskog puka, àndarmerija u koliko nije izginula, rastrojena, a kao posledica svega toga ostali su veliki prostori fronta potpuno prazni. Masa mrtvih po ulicama, po dvori{tima i po ro-
152
Ilija Petrovi}
vovima, a oni {to su ostali u ìvotu posle te stra{ne borbe, vi{e nisu li~ili na qude ve} na aveti. Svaki je izgledao kao da je nekim ogwem sprèn, a mlada lica izgledala su kao kod staraca. @ivci su kod wih bili iskidani i svaki je imao neki unezvereni pogled, koji je odavao du{evne muke, koje su ti qudi preìveli. Bilo je prizora, koje ni najbujnija ma{ta nije u stawu zamisliti... U... uzanom rovu bili su jedan preko drugog ispreturani mrtvi i smrtno raweni vojnici, tako da su formalno zaravnili svojim telima rov iz koga su se ìvi jo{ tako juna~ki borili... Mrtvi: Sremci, àndari, pe{aci leàli su nesahraweni kao oboreno drve}e po ulicama, a rawenici u najboqem slu~aju ako su se mogli skloniti iza kakvog ja~eg zida. Niti je imao ko da ih iznosi, niti ih je od artileriske vatre mogao neko izneti. Vojnici raznih jedinica izme{ani i po grupicama, {}u}ureni iza zaklona vodili su sami borbu, jer oficira gotovo vi{e nije ni bilo, neki izginuli, a neki raweni(44). I pored toga {to je iste ve~eri braniocima Beograda stigao u pomo} 14. pe{adijski puk, nade u vojni~ki uspeh ve} su bile istawene. Kezi} o tome beleì i slede}e: Oko tri sata posle pola no}i, na znak truba~a, krenuli smo u napad. U sredini linije bio je Sremski dobrovoqa~ki odred, desno 14. puk i levo ~ete iz 10. kadrovskog puka i jedna ~eta iz VII puka II poziva... Napad nije uspeo. Vratili smo se na polazni poloàj i tu sa~ekasmo 25. septembar, tragi~ni dan na{ i na{e prestonice. Za Odred tragi~no je bilo {to je i municije ponestajalo. Ta nas vest ubi! Rat je rat, ali kad imamo dosta xebane i sigurno oru`je, lako nam je poloàj dràti... Narednik, dobrovoqac, sin ravnoga Srema, Radovan Karaksandi}, kada je ~uo za ovo, sko~io je i kroz najve}i pakao oti{ao sa nekoliko dobrovoqaca, prona{ao municiju i doneo kroz poru{ene ku}e. Situacija je bila spasena; fi{eklije i redenici bili su popuweni i borba je produèna. Celoga dana, 25. septembra, vr{en je juri{ za juri{om, napad za napadom, ali bez uspeha. Pred samo ve~e, 26. septembra, kada sunce po~e da zahodi iza Fru{ke Gore, na{ Beograd, koga smo do krajwih granica mo}i branili, pade u ruke neprijateqa. Na frontu 14. puka, u ulici Dubrova~koj, pr{te tvrda brana, sna `na bujica austro-ugarske i nema~ke vojske krete ulicama, i mi se moradosmo provla~iti kroz ru{evine. Napustili smo Dunavski Kej, pun mrtvih i te{ko rawenih na{ih najboqih junaka... Banatska ulica je postala mrtva~nica na{ega Sremskog dobrovoqa~kog odreda(45). Tokom cele no}i i narednog dana (26. septembra/9. oktobra), beogradskim ulicama trajalo je povla~ewe preìvelih branila-
153
ca, i kadrovaca, i drugopozivaca, i dobrovoqaca, i àndara, stalno pod borbom. Ponegde su podizali barikade da bi se odràli pred neprijateqskim napadima; ~e{}e su se, u otvorenim uli~nim borbama, povla~ili pred svojim goniocima ili su ih povremeno i privremeno potiskivali; stizali su do Slavije, vra}ali se do Londona i do Balkana, da bi se opet povla~ili na ranije poloàje. Kako ve} celih dvadeset ~etiri sata nisu imali bilo kakvih kontakata sa nekom od srpskih komandi, smatrali su da je ve} sve izgubqeno i da nam je su|eno da svoje izlomqene kosti ostavimo ovde po ulicama beogradskim. A kad je ve} tako, oceweno je da }e biti najkorisnije da polako odstupamo i da se u odstupawu borimo, sve dotle dok ne do|emo u dodir i vezu sa na{im trupama... Tek u selu Kumodraù doznadosmo gde se na{a vojska nalazi i gde je {tab na{eg Kombinovanog Odreda Odbrane Beograda. Tamo su i saznali da je na po~etku istog tog dana, 9. oktobra, oko dva sata posle pono}i, komandant Odbrane Beo grada naredio da se trupe povuku iz Beograda. Tim ~inom ozna~en je i po~etak velike srpske golgote do Krfa. Pukovnik Tufegxi}, komandant Odreda, iznena|en pojavom preìvelih ratnika, za koje se verovalo da su svi izginuli na Dunavskom keju, obratio se umornim i od pucwave potpuno ogluvelim ostacima Sremskog dobrovoqa~kog odreda, vojnicima raznih jedinica i nekolicini àndara, tim posledwim braniocima Beograda: Hrabri ~etnici i dobrovoqci, vojnici raznih pukova i àndarmi, komandiri, vodnici i desetari, ja vam se divim, ja vam svima zahvaqujem na va{em radu i sr~anosti. Vi ste dali vi{e nego {to se je moglo dati, va{ je rad u~inio mnogo koristi na{im trupama, na{im izbeglicama i na{em preostalom dràvnom i privatnom bogatstvu, koje je pod va{om za{titom na vreme moglo biti spaseno i ukloweno iz Beograda. Poginulima drugovima va{im na obali plavog Dunava neka je slava, a vama ìvima ve~ita hvala(46). Kezi} se na Torlaku sreo i sa |eneralom Mihailom @ivkovi}em(64), komandantom Odbrane Beograda. \eneral mu je, prema Milutinovi}evom svedo~ewu, tada rekao: Kezi}u, ja sam vama, va{im dobrovoqcima i àndarmima veoma zahvalan. Mislim da niste mogli dati vi{e nego {to ste dali(51). Se}awe na Sremski dobrovoqa~ki odred. Ra~una se da je iz ukupnog sastava Sremskog dobrovoqa~kog odreda tokom kratkotrajnih operacija u posledwoj odbrani Beograda izginulo i te{ko raweno oko dve tre}ine boraca; neki od autora beleè da je
154
Ilija Petrovi}
od 340 (ili 360) dobrovoqaca, koliko ih je dan ranije u zoru stupilo u borbu, 223 izba~eno iz stroja(47). Godine 1931, kad je grupa preìvelih branilaca Beograda pregla da kwigom pod naslovom Agonija Beograda u Svetskom ratu ostavi trag o svom vite{kom ratovawu na onda{woj severnoj granici Kraqevine Srbije, objavqen je i Spisak oficira, podoficira, kaplara, redova, dobrovoqaca i àndarma koji hrabro pado{e u odbrani Beograda 1914-15. Na ukupno dvadeset sedam strana upisano je oko 1900 imena, onim redom kako je koje ime saznavano i stizalo do urednika. Na tom velikom spisku nalazi se svega {est dobrovoqaca; nema na tom spisku preostalih preko dvesta imena onih koji nisu preìveli posledwu odbranu Beograda(55). Razlog tome nalazi se u ~iwenici da spiskovi dobrovoqaca nisu uvek uredno vo|eni, a jo{ mawe su wihove stare{ine imale vremena da ih po imenu upamte. Zbog toga se i moglo desiti da posledwi stare{ina Sremskog dobrovoqa~kog odreda @ivko Kezi} zabeleì premalo imena. âk i kad govori o nekom od dobrovoqa~kih podviga, on zapisuje samo nadimke ili imena pojedinih dobrovoqaca; prazninu u svojoj pri~i on popuwava napomenom ne se}am mu se imena, ili ne se}am mu se prezimena. Ali, zato, nezadovoqan zbog zaborava u koji su posledwi branioci Beograda potisnuti, Kezi} }e zapisati i slede}e: Jedini vidan spomenik posledwih branioca Beograda bio je podignut na kapiji prestonice i na onda{woj kapiji na{e Otaxbine, na Dunavskom Keju, na mestu wihove pogibije, ali je i taj spomenik uklowen i kroz koju godinu tu }e biti neka drvara, stovari{te dasaka ili tome sli~no, a to znamenito mesto, na{im pokolewima osta}e potpuno nepoznato i nerazumqivo za uvek. To bi bio stra{an greh prema zaslugama i sli~nim `rtvama koje su ovde pale i svoje mu~eni~ke kosti ostavile u mesto temeqa svoje Otaxbine i nove Prestonice(54). Tek 7. oktobra 1995. godine, Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca postavilo je spomen-plo~u dobrovoqcima, braniocima Beograda. Re~eno je tada da se ~inom otkrivawa ove spomen-plo~e ispravqa jedna nepravda duga osamdeset godina; nepravda zaborava i zanemarivawa doprinosa dobrovoqaca u ratovima protiv zavojeva~a(56). Dobrovoqci sa ruskog rati{ta. Najve}i broj Sremaca u{ao je u srpsku vojsku posle zarobqavawa, uglavnom na ruskom frontu. Ovu grupu dobrovoqaca sa~iwavaju borci iz sastava Srpskog dobrovoqa~kog korpusa u Odesi, bez obzira na to da li su ratovali samo na Dobruxi ili su stigli i na Solunski front.
155
Nikola Radoj~i}(18) pi{e da su me|u dobrovoqcima bili prete`no Srbi, me|u ovima na prvome mestu Bosanci i Hercegovci, a odmah iza wih Vojvo|ani. Veoma je zanimqivo istaknuti kakav je bio odziv samih Vojvo|ana po pokrajinama: Na prvome mestu stoje Bana}ani, na drugome Sremci, a na tre}em Ba~vani i Barawci. Za{to me|u Vojvo|anima Bana}ani na prvome mestu? Na ovo pitawe je lako dati siguran odgovor: Zato {to su doznali da je Banat obe}an Rumuniji, ako stupi u rat, a oni su bili spremni - pre svi izginuti nego dospeti u Rumuniju; ova je, jedva, objavila rat Austro-Ugarskoj 27 avgusta 1916; ve} pre toga, 29 aprila 1916, bilo je u ~etiri dobrovoqa~ka puka 3.758 Vojvo|a na, a 6 septembra iste godine popeo se broj dobrovoqaca, oficira i vojnika, iz Vojvodine na 6.225. Ciframa koje je Radoj~i} ovde naveo(19) obuhva}eni su samo dobrovoqci iz sastava Prve srpske dobrovoqa~ke divizije koji su 7. septembra 1916. godine uvedeni u boj na Dobruxi. Ne zna se koliko je me|u wima bilo Sremaca, jednako kao {to se ne znaju ni wihova imena. Radovan Srdi} obavio je jedno mawe istraìvawe, a wegove rezultate saop{tio je u vidu tri kra}a spiska za Sremsku Mitrovicu, [a{ince i Jarak(52); spisak za Sremsku Mitrovicu sa~inio je prema dokumentaciji Gradskog poglavarstva u vezi sa dodelom dobrovoqa~ke zemqe, dok je do spiskova za Jarak i [a{ince do{ao, najverovatnije, sopstvenim terenskim radom. U sva tri slu~aja, {teta je {to u spiskovima nedostaju bliì podaci o pojedinim dobrovoqcima, kao, na primer: o~evo ime, godina i mesto ro|ewa, zanimawe, dobrovoqa~ki status (borac ili neborac); ako se ponegde i na|e ne{to od tih podataka, ispisao ih je autor ovog rada, koriste}i se gra|om pohrawenom u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu. Na spiskovima se nalaze slede}a imena: Iz Sremske Mitrovice:
Avramovi}, Svetozar Bikicki, Lazar Boì}, Gli{a Boì}, @ivan - La}arak borac Bolkovac, Frawa Nikolin Vinoki}, Milivoj Radin Vorkapi}, Petar Vuka{inov Vuksanovi}, Milan Dani~i}, Stevan Milanov Dani~i}, Stevan Kostin \uki}, Branko Zari}, Stevan Vujin borac I{i}, Lazar Teodorov Jano{evi}, Du{an Obradov
156
Jano{evi}, Joca poginuo Jovanovi}, Jovan Lazarev Kapetanovi}, Milan \okin Kqaji}, Gavra Kqaji}, Stevan Koji}, Nikola Du{anov Kosti}, Nikola Maksimov Lazi}, Jovan Martinovi}, Jovan Miji}, Rada Milutinovi}, Uro{ Milanovi}, Vladimir Petrov Mr|enovi}, Ilija Petrovi}, Vlada Petakovi}, Milan Pe{i}, Panta Novakov Radi{i}, Slavko Filipov Radovanovi}, Boìdar \urin Radmanovi}, Stevan Svetozarov Stefanovi}, Aleksa Radojevi}, Sava Qubomirov Timotijevi}, Vasa Aleksandrov Timi}, Radovan \okin neborac ]iri}, Dimitrije-Mita Milanov ]urakovi}, Lazar Bogdanov Haxi}, Stevan Stankov;
Ilija Petrovi}
Iz [a{inaca:
Batri~evi}, Lazar Pavlov borac Vuka{inovi}, Sr|a Jovanov borac, poginuo Vu~enovi}, Lazar Radovanov borac Vu~enovi}, Mihajlo Radovanov borac Gavrilovi}, Nedeqko borac, poginuo Gojkovi}, @ivan borac Dan(i)~i}, Milo{ borac, poginuo Dugo{ija, Branko borac, poginuo @ivkovi}, \or|e Andrijin borac @ivkovi}, @ivan R. @ivkovi}, Jovan @ivkovi}, Radovan M. neborac Latas, Stevan borac, poginuo Markovi}, Stevan Petrov Martinovi}, Kuzman Milutinovi}, Gli{a Lukin Mom~ilovi}, Boà Nedeqkovi}, Petar Nikolin borac Peji}, Stevan Markov
157
Popovi}, Milorad Nikolin borac Radovanovi}, Radovan neborac Radosavqevi}, Igwat Radosavqevi}, Milan podnarednik, poginuo Sela~ki, Sima Pavlov Spasojevi}, Vlada Spasojevi}, Jefta Sremac, Marko Stankovi}, Du{an Stajin Stankovi}, @ivan Andrijin Stankovi}, Jovan Stevanov Stanojevi}, Jovan B. Stoj{i}, Pavle \okin 1882 Topalovi}, Negovan Dragi}ev Cvejanovi}, Stojan;
Iz Jarka:
Veselinovi}, Obrad M. Vuka{inovi}, Milan Gaji}, Milovan Nikolin Da{i}, \or|e Milo{ev Domazet(ovi}), @ivan S. Domazet(ovi}), Stevan @. Drobac, Uro{ \okin Dragojevi}, @ivan P. Dragojevi}, Radovan P. Ili}, Luka Jovanovi}, Gli{a K. Jovi~i}, Jovan Lackovi}, Boà Lepoti}, Pavle Dimitrijev 1882 Milojevi}, Radovan Stevanov Niki}, êda Ostoji}, Nikola Stevanov Radosavqevi}, Lazar T. Sanader, Sima Milovanov Stojkovi}, Vlajko Stoj{i}, Milo{ @ivanov Stoj{i}, Pavle @ivanov Crnogorac, Rade Milovanov borac ârni}, Ilija Lazarev.
Na Dobruxi, Sremci s ve~ne straè. Deset godina posle boja na Dobruxi, u Beogradu je objavqena Spomenica Prve srpske dobrovoqa~ke divizije 1916-1926, a wen autor, nekada{wi na~elnik {taba pukovnik Vojin Maksimovi}(65), uneo je u kwigu i dva spiska poginulih i od rana umrlih dobrovoqaca(66). Na pr vom
158
Ilija Petrovi}
spisku nalaze se imena ukupno ~etrdeset dvojice oficira; me|u wima samo je jedan Sremac: Jano{evi} se u Srpskom dobrovoqa~kom odredu u Odesi (prethodniku Prve srpske dobrovoqa~ke divizije) na{ao sredinom jeseni 1915. godine, ~im je on formiran. Komandantovom naredbom od 11/24. novembra bio je postavqen za vodnika 1. ~ete, a dve nedeqe kasnije, kad je komandant naredio da po~ne {kola za vojnike-|ake, odre|en je za u~iteqa |acima; posle ~etvoromese~ne obuke, ~etrdesetak Jano{evi}evih |aka, polaznika te {kole, proizvedeno je u ~in nared nika(78). Drugi spisak znatno je {iri i u wemu su podatci za 608 poginulih i od rana, zadobivenih u Dobruxi, umrlih podoficira, kaplara i redova Prve Srpske Dobrovoqa~ke divizije. Na ovom spisku nalazi se i pedeset devet Sremaca, kako sledi:
Arsenovi}, Vlada Aleksin - Sremski Mihaqevci ratar, borac Atanackovi}, Radivoj Damjanov - Stari Banovci Babi}, Petar - Irig Buri}, Stevan - [a{inci Vidicki, Kosta D. - Sur~in Vlaovi}, Danilo Stevin - Ne{tin borac Vukovi}, Petar - Martinci podnarednik \uri}, Stevan - Irig Erdeqac, Milo{ \. - Rivica @ivkovi}, Du{an - Boqevci @ivkovi}, Radivoje - Jazak Zorki}, Du{ko - Ugrinovci Zorki}, Dragoqub - Ugrinovci Ilija{evi}, Rudolf - Zemun Jankovi}, Aleksa - Ruma Jankovi}, Lazar - Irig Jankovi}, Milorad - Grabovci Jawi}, Trifun - Molovin Jovanovi}, Milo{ - Grabovci Joki}, Triva - Kraqevci Kova~evi}, Jovan - Sremski Karlovci Koqanin, Vladimir - Mala Va{ica Kosti}, @ivan - Novi Karlovci Kosti}, Lazar - Neradin Krstono{i}, Vladimir - Vogaw Lali}, Vasa - Sremski Karlovci Lozjanin, Lazar - Vi{wi}evo Mari}, Gaja - Belo Brdo Markovi}, Rista - Batajnica Mili}evi}, @arko - Golubinci Jano{evi}, Petar Ilijin - iz Kr~edina rezervni potporu~nik.
159
Mili}evi}, Marko - Golubinci Miqkovi}, Gruja - Grilijevo(?) Mitrovi}, Branko - Dowi Tovarnik Mihailovi}, Stevan - Mali Radinci Murga{, Mata - Sot Negovanovi}, Stevan - Kraqevci Nelovac, Mitar - Sremski Karlovci Nikoli}, Uro{ - Bosut Novakovi}, Isa - Tewa Peri}, Luka - Sremska Mitrovica Petkovi}, Obrad - Kr~edin kaplar Petrovi}, Ivan - [id Radivojevi}, Uro{ - Mala Va{ica Radoj~i}, Milivoj - Jarak Radosavqevi}, Petar \. - Obre` Radulov, Nikola - Negoslavci narednik Raki}, Branko - Jazak Rankovi}, Sava Svetozarov - Sremski Mihaqevci ratar, borac Ratkovi}, Andrija - Sremska Mitrovica kaplar Savin, Vladimir - Grabovci Slavujevi}, Vlada - [id Srdanov, Nikola - Karlov~i} Sremi}, \or|e - Zemun Stanivukovi}, \uro - Mlaka Stepanovi}, Dimitrije - Mala Remeta podnarednik Stojanovi}, @iva - [a{inci Stojanovi}, Ivan - Jamena kaplar Straìvuk, Sava - Batajnica narednik ânkovi}, Nikola - Ba{wici (Bo{waci? Batajnica?).
Svega pedeset devet, kaèmo, iako je iz kancelarije Dobrovoqa~kog odeqewa u Odesi 1/14. septembra 1917. godine potekao spis iz koga proisti~e da je u Dobruxi poginuo 61 Sremac, a 112 ih je nestalo; barem polovina dobrovoqaca iz ove druge grupe tako|e se mora smatrati poginulim(76). Dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa. S razlogom je Lazar Raki}(48) zapisao da je krajem XIX i po~etkom XX veka, u vreme velike emigracije radne snage, Austro-Ugarska (..), sa nekim isto~noevropskim zemqama, imala ulogu nabavqa~a jevtine radne snage za razvijenije zemqe Zapada, naro~ito SAD i Kanadu. Samo iz Ugarske, u ~ijem sastavu je u to vreme i Vojvodina, iselilo se oko 1,500.000 qudi. Prema ameri~kim slu`benim podacima, iz Austrougarske se od 1887. do 1902. godine iselilo oko 1,096.000 lica, od kojih je ve}ina bila iz Ugarske. Od jula 1905. do kraja juna 1906. godine preko Atlantika je pre{lo skoro 224.000 austrougar-
160
Ilija Petrovi}
skih gra|ana, od ~ega ne{to preko 128.000 iz Ugarske. Tokom godine 1907. iselilo se iz Ugarske oko 200.000 lica, da bi se narednih godina, pojedina~no gledano, taj broj smawivao i u godini uo~i Svetskog rata spao na oko 100.000 du{a. Od 1. avgusta 1904. do 11. marta 1906. godine, iz Banata se sa dozvolom iselilo 29.832, a tokom 1906. godine oko 17.000 osoba. Ne{to mawe ise qenika bilo je iz Ba~ke (tokom 1902. i 1903. godine iseqeno je 13.997 lica), a iz Srema, koji je, istina, imao najmawe stanovnika, za prvih deset godina 20. veka prose~no se iseqavalo oko 1.300 lica godi{we. Dodaju li se svim tim ciframa brojni ilegalni iseqenici, bi}e mnogo jasnije o kakvim se demografskim promenama tada radilo. Ako se zna da Ugarska nije negirala da su nekada glavni motivi emigracije predstavqali politi~ki i verski uzroci, (a da) danas glavnu ulogu igraju ekonomski uzroci, bi}e razumqivije {to su se u prili~nom broju iseqavali i Srbi, koji zaista nisu spadali u bogatiji dru{tveni sloj(49). îm je izbio Svetski rat, brojni srpski iseqenici, najve}im delom iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Kanade, zaputili su se u Srbiju i Crnu Goru, da svojoj bra}i pomognu u odbrani od germanskih, maxarskih i bugarskih zavojeva~a. Me|u wima na{ao se i jedan broj Sremaca. Kao {to se ne zna, niti }e se ikad saznati, koliko je ukupno dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa prispelo na srpsko i crnogorsko rati{te, isto tako nemogu}e je do}i makar do pribli`nih podataka o broju dobrovoqaca iz Srema. Najmawe je dva razloga tome: prvi, srpska Vrhovna komanda nije dozvolila da se dobrovoqci okupqaju u zasebne jedinice, ~ime bi se omogu}ilo pra}ewe wihovog brojnog stawa; i drugi, na kupqewe dobrovoqaca za srpsku i crnogorsku vojsku, jednako kao i na prikupqawe pomo}i za Srbiju, gledalo se u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama kao na povredu ameri~ke neutralnosti. Tek kad je ameri~ka vlada odustala od tog na~ela, bilo je omogu}eno organizovano prikupqawe dobrovoqaca i wihovo evidentirawe u spiskovima. U Vojnom arhivu sa~uvan je samo jedan od takvih spiskova, pod nazivom Glavni spisak Jugoslovenskih dobrovoqaca do{av{ih iz Amerike od 6. februara 1917. do 30. oktobra 1918. godine, popisanih po azbu~nom redu li~nih imena, fond broj 5. Iz toga spiska(50) izdvojili smo dobrovoqce ro|ene u Sremu, isto~no od linije Osek-êpin-Trwani:
Andri}, Anton Marjanov - 1884, Ilok pekar(zemqoradnik?) Andri}, @ivota Milanov - 1876, Bu|anovci zemqoradnik, borac An|eli}, Laza Milo{ev - 1872, Irig zemqoradnik Anti}, \oka Lazarev - 1883, Grgurevci {umar Banac, Boà Gojkov - 1885, Susek zemqoradnik Bandobranski, Lazar Jovanov - 1874, Mohovo zemqoradnik
161
Biì}, Petar Nikolin - 1886, Sremska Mitrovica kwigovo|a Biki}, Du{an @ivanov - 1882, Siba~ zemqoradnik Biki}, Milanko @ivanov - 1881, êrevi} zemqoradnik Boì}, Branko Vladin - 1895, Tewa trgovac Boji}, Timotije Du{anov - 1888, Miklu{evci berberin Brki}, Slavko Veqkov - 1882, Ne{tin èlezni~ar Vasi}, @ivko Petrov - 1880, Beo~in stolar Veqkovi}, Qubomir Ilijin - 1880, âlma zemqoradnik Veselinovi}, Obrad M. - 1885, Jarak zemqoradnik Vidakovi}, Milan Nikolin - 1892, Susek zemqoradnik Vojnovi}, @ivojin Tanasijin - 1896, Bu|anovci opan~ar Vujni}, Nikola \urin - 1879, Vukovar kuvar Gavrilovi}, Damjan To{in - 1894, Jazak zemqoradnik Gazibari}, Spasoje Milovanov - 1882, Dobrinci kova~, borac Gaji}, Boìdar Milo{ev - 1882, Zemun geometar Gruji}, \ena Mladenov - 1870, Negoslavci zemqoradnik Gr~i}, Milan \okin - 1896, Daq zemqoradnik Gr~i}, Milo{ Petrov - 1882, [a{inci zemqoradnik Daki}, \uro Stevin - 1882, Petrova Slatina Degme~i}, Frawa Ilijin - 1878, Andrijevci zemqoradnik Dikli}, Maksim Andrijin - 1874, âlma {umar Dolami}, Svetozar Krstin - 1878, Grgurevci obu}ar Duki}, êda Nikolin - 1885, Man|elos zemqoradnik Elmer, Josip Antonov - 1884, êrevi} stolar @ivkovi}, Boìdar - Ilok @ivkovi}, Borivoje - 1890, Bano{tor zemqoradnik @ivkovi}, Vasa Lazarev - 1884, Beo~in mesar @itkov, Kosta Pavlov - 1888, Susek obu}ar Zdelar, Du{an Boìn - 1879, [a{inci zemqoradnik Igi}, Laza Obradov - 1890, Privina Glava zemqoradnik Igwatovi}, @arko \okin - 1881, Ruma zemqoradnik In|i}, Pavle Jovanov - 1897, Vojka ~inovnik, do{ao iz Italije I{panovi}(Kitanovi}?), Nikola Prokin - 1867, [id zemqoradnik Jagodi}, Marko Jovanov - 1894, Osek trgova~ki pomo}nik Jak{i}, Gli{a Savin - 1883, Sremska Mitrovica zemqoradnik Jeremi}, Milovan Nikolin - 1886, Ada{evci zemqoradnik Jovanovi}, @ivan Prokin - 1876, [a{inci zemqoradnik Jova{evi}, Gavra Pantin - 1886, Privina Glava zemqoradnik Jugovi}, @ivko Savin - 1882, Ilinci zemqoradnik Kikanovi}, Mijat Milo{ev - 1870, Daq zemqoradnik Kova~evi}, Sava Mujin (Mijin?) - 1883, Susek zemqoradnik Kova~evi}, Petar Tatomirov - 1894, Privina Glava zemqoradnik Koji}, \oka Nedeqkov - 1882, Mohovo zemqoradnik Koji}, Qubomir Nedeqkov - 1882, Mohovo zemqoradnik Kosovac, Milovan \ur|ev - 1880, Ada{evci zemqoradnik Kotarli}, Milivoje Simin - 1880, Berkasovo mlinar Ko{ar~i} (Kotarli}?), Qubomir Petrov - 1881, Jamena zemqoradnik Kamari} (Kramari}?), Jovan Uro{ev - 1897, Daq berberin
162
Ilija Petrovi} Kuzmanovi}, Lazar Uro{ev - 1876, Bano{tor zemqoradnik Lazarov, Lazar Vasin - 1873, êrevi} zemqoradnik Lazi}, Jovan Vasin - 1887, Trpiwa zemqoradnik La}arac, \or|e Jovanov - 1884, [uqam zemqoradnik La}arac, Mladen Stevanov - 1890, [uqam zemqoradnik La}arski, Sima Radin - 1882, Divo{ zemqoradnik Lepoti}, Pavle Dimitrijev - 1882, Jarak Luki}, @ivan Aleksandrov - 1892, Sremska Ra~a Luki}, Ivan \okin - 1871, Ilinci zemqoradnik Luki}, \uka Perin - 1870, Man|elos Qiqak, Vasa Simin - 1880, Man|elos zemqoradnik Qubobratovi}, Petar Milo{ev - 1885, Kuzmin zemqoradnik Maksi}, Pavle Adamov - 1874, Grgurevci àndarm Mare{(Maro{?), Tomo Ivanov - 1887, [arengrad mesar Martinovi}, Stevan Matijin - 1895, Daq bravar Milakovi}, Steva Radin - 1901, Belo Brdo radnik Mila{inovi}, Milo{ Kuzmanov - 1896, Ne{tin zemqoradnik Mila{inovi}, Mi{a Stevanov - 1894, Ne{tin ribar Miler, Josip Ivanov - 1894, Zemun berberin Milojevi}, Radovan Stevanov - 1881, Jarak Milo{evi}, Vasa Jovanov - 1881, Irig zidar Milutinovi}, Rada \okin - 1872, Beo~in zemqoradnik Milutinovi}, Marko Qubomirov - 1879, Pe}inci sara~ Miqkovi}, Kosta Pavlov - 1883, La}arak zemqoradnik, borac Miovac, Ilija Slavujev - 1884, Berkasovo zemqoradnik Mirkovi}, Jovan Milanov - 1887, Dednica(?) Vukovar radnik Mitrovi}, Sreta Kuzmanov - 1885, Berkasovo radnik Mihajlovi}, Luka Jecin - 1889, Miklu{evci zemqoradnik Mi{i}(Ne{i}?), Nikola Gavrin - 1884, Susek zemqoradnik Nemet(Bemet?), Alojz B. - 1882, Kr~edin zemqoradnik Nestorovi}, Stevan Kuzmanov - 1870, Divo{ zemqoradnik Nestorovi}, Paja Sovrin - 1870, Opatovac mlinar Ninkovi}, \or|e Petrov - 1881, Putinci obu}ar, borac Ninkovi}, Sava Timin - 1875, Svilo{ zemqoradnik Ni}etin, Vlajko Jovanov - 1885, Divo{ zemqoradnik Novakovi}, Milan Savin - 1875, Susek ma{inbravar Obradovi}, Milan Jocin - 1889, Zemun zemqoradnik Olarevi}, @arko \or|ev - 1893, Zemun zemqoradnik Ostoji}, Du{an Jevtin - 1877, Divo{ zemqoradnik Padeànin, @ivko Vasin - 1889, Obre` zemqoradnik, neborac Panti}, Petar Qubomirov - 1874, Be{enovo kova~ Pauni}, @arko Mitrov - 1888, Bano{tor kova~ Pauni}, Stanimir Mitrov - 1891, Bano{tor zemqoradnik Petrovi}, Jovan @ivanov - 1892, Divo{ zemqoradnik Plav{i}, Mitar Bogdanov - 1887, Ne{tin zemqoradnik Plav{i}, Milo{ Jevremov - 1896, Vizi} radnik Podbaica, Branko Lazin - 1885, Tewa zemqoradnik Polimac, Veqko Milo{ev - 1895, Ada{evci zemqoradnik
163
Popov(i}?), Branko Du{anov - 1883, Divo{ zemqoradnik Prekodravac, Dmitar Kostin - 1885, Pa~etin Radi} (Tadi}?), Veqko @ivkov - 1865, Opatovac {umar Radomirovi}, Todor Petrov - 1893, [id mlinar Risti}, Jova Stevanov - 1888, Ne{tin ma{inist, borac Serdar, Pera Mladenov - 1887, Kuzmin zidar Slavujevi}, Du{an Nestorov - 1876, [id }ur~ija Staji}, Rada - Belegi{ Stanisavqevi}, Du{an Boìn - [id 1886, zemqoradnik Stefanovi}, Petar Jovanov - Ruma 1878, kroja~ Stefanovi}, Jovan Simin - 1882, Ne{tin zemqoradnik Stojanovi}, Anton Andrijin - 1886, Babina Greda zemqoradnik Stojkovi}, Vasa Gajin - 1885, Bano{tor zemqoradnik Stojkovi}, Milo{ - [imanovci poginuo pod Medovo 1916. Stoj{i}, Pavle \okin - 1882, [a{inci zemqoradnik Subotin, Radovan Milanov -1893, ôrtanovci zemqoradnik Tiosavqevi}, Sima Aleksin - 1882, [id ~uvar Todorovi}, Nikola Stefanov - 1885, Ilok bankarski ~inovnik Trbi}, Vasilije - 1881, Belo Brdo vitez Kara|or|eve zvezde Ubavi}, Laza Ilijin - 1887, [id zemqoradnik Uqan~i}, Branko Pajin - 1890, Man|elos zemqoradnik Filipovi}, Stojan Nikolin - 1895, Osek Fi{er, Andrija Veldinin - 1868, Vukovar kasapin Hrvakovi}, Du{an Stevanov - 1882, Irig svira~ Cepan~i}, Sava Tejin - 1890, Br{adin zemqoradnik ôbanovi}, Milo{ev Milanov - 1892, Susek zemqoradnik [ija~ki, Stevan Jocin - 1871, Bano{tor zemqoradnik.
Dobrovoqci iz ôrtanovaca. Prema istraìvawima koje je obavio Mihail Veselinovi} iz Zemuna, ôrtanov~anin po ro|ewu, i ~iji bi rezultati trebalo da budu objavqeni u kwizi pod naslovom Selo na Dunavu, u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918. godine na{lo se pod srpskom zastavom i dvadesetak dobrovoqaca iz ôrtanovaca. U balkanskim ratovima u~estvovali su: Po zavr{etku studija na ma{inskom fakultetu u Be~u, 1909. godine, Andrija Jovi} pre{ao je u Srbiju i zaposlio se na èleznici. U srpskoj vojsci bio i tokom Svetskog rata; nosilac Albanske spomenice; ratovao na Solunskom frontu. Posle rata, u novoj dràvi, bavio se organizovawem èlezni~kih loìonica. U Prvi svetski rat oti{li su:
Atanackovi}, Stanko Mladenov Boì}, Vladimir Pavlov Veselinovi}, Nikola @ivanov Jovi}, Andrija Lukin Stoj{i}, Milenko \okin.
164
Ilija Petrovi} Vla{kali}, Nikola Novakov ratovao u Dobruxi Vojnovi}, Milenko Petrov Kapetanovi}, Du{an J. ratovao u Dobruxi Kika{, Mika Kostin Kuki}, \or|e Pavlov poginuo u ratu Laki~evi}, Jefta Milanov Milo{evi}, \or|e Trivunov ratovao u Dobruxi Mirosavqevi}, Aleksandar Mitin ratovao u Dobruxi Mirosavqevi}, Sava Mitin u policijskoj ~eti Pa{i}, Milenko \okin Petkovi}, Lazar Mitrov Popovi}, Kosta Jeftin Primovi}, Jovan |ak-narednik Radowanin, Stevan Sanader, Jovan Acin(\okin?) poginuo u ratu Stanisavqevi}, Petar Mladenov Stankovi}, \oka Isakov u Dobruxi rawen Stoj{i}, Aleksandar \okin Subotin, Milenko Milanov Subotin, Radovan Milanov ro|en 1893, zemqoradnik, do{ao iz Amerike [uvakovi}, Lazar ro|en 1889.
Kao student filosofije u Minhenu, [uvakovi} bio sekretar studentskog udruèwa Srbija; studije okon~ao u Be~u. Mobilisan u austrijsku vojsku i na samom po~etku Svetskog rata poslat na ruski front, u jednom od prvih okr{aja promenio zastavu; ubrzo, Dunavom dospeo u Srbiju i u sastavu srpske vojske ratovao sve do wenog povla~ewa preko Arbanije. Nije stigao na Solunski front, po{to je po dolasku na Krf prekomandovan da radi sa srpskim |acima, najpre na Korzici, a zatim u Engleskoj. U zemqu se vratio 1919. godine. Jedno vreme bio na rodni poslanik. Bogorodi~ine suze. @ivko Markovi}, istori~ar iz Novog Sad, ro|en u Neradinu, saop{tio je imena dvojice dobrovoqaca iz svog rodnog sela: Uz napomenu da je nekad vaìlo lepo pravilo da se na slavama vode ozbiqni razgovori i da se pa`qivo slu{aju oni koji govore, Markovi} je ispri~ao i jednu pri~u koju je od Ace Mandi}a ~uo na Nikoqdan 1940. godine, u Neradinu:
Na dan kad je u Odesi posetio Srpsku dobrovoqa~ku diviziju (23. april/6. maj 1916), ruski car Nikolaj II Romanov izvr{io je smotru po~asne ~ete, u kojoj se nalazio i Aca Mandi}. Car je u desnoj ruci drào ikonu Presvete Bogorodice (naslowenu na svoje grudi), a levom je drào za ruku svog sina, prestolonaslednika Alekseja. U jednom trenutku, primetiv{i da srpski vojnici u po~asnom stroju drè pu{ke oslowene kunJankovi}, Boà Karin Mandi}, Aleksandar-Aca.
165
dakom na dlan, Aleksej se zaustavio ba{ ispred Ace Mandi}a i obratio se ocu: -Papa, vidi kako Srbi drè pu{ke! Kad se i car zaustavio, Aleksej je pri{ao Aci i blago ga pomilovao po ruci kojom je drào pu{ku. Po sopstvenom priznawu, Aca se tada presekao i potpuno uko~io; dok je tako stajao, stisnutih zuba, u gr~u, suze su mu krenule niz lice. Istoga trena, car mu je pruìo ikonu da je celiva i on je to u~inio. Ono {to car tada nije primetio, zapazio je Aleksej: -Papa, papa, ovaj vojnik pla~e! Po{to je osmotrio vojnika pred sobom, car je ikonu prineo svom prestolonasledniku da je i on poqubi, rekav{i mu: -To su Bogorodi~ine suze. Zatim je i sam poqubio ikonu. Car je potom nastavio da obilazi po~asnu ~etu, a princ Aleksej, jo{ uvek opsednut onim {to je doìvqavao prethodnih trenutaka, drè}i oca za ruku, pratio ga je stalno okrenut ka vojniku koji je plakao. Vojnikove suze i daqe su kapale po wegovoj ~ojanoj uniformi.
Zvani~ni dobrovoqci. Mnogi sa dovde datih spiskova (kao ni sa narednih) ne nalaze se na popisu srpskih dobrovoqaca koji se u Udruèwu ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca iz Beograda, Ulica Savska 9, smatra, na {tetu istorijske istine i na sramotu istog tog Udruèwa, zvani~nim i neprikosnovenim. Uz napomenu da su dobrovoqci tamo popisani po mestu ìvqewa a ne prema mestu ro|ewa, iz wihovog delimi~nog spiska, koji su Nikola B. Popovi} i Petar R. Jovi} objavili u kwizi Dobrovoqci 1912-1918, Beograd 1989, 395-449, preuzeto je oko 380 imena:
Avakumovi}, \oka - A{awa
Arsenijevi}, Nikola Markov - Kupinovo A{i}, Milo{ - Ugrinovci
Ba|ul, Jova @ikin - Kupinovo
Bajin, Damjan - Ugrinovci Baki}, Nikola Nikolin - Boqevci Bastaji}, Petar Milanov - Kupinovo Belanovi}, Radovan Ivanov - Beànija Belinac, Bogdan - Beànija Berti}, Milan Markov - Kupinovo Berti}, Stevan - Kupinovo Biber, Sava @ivanov - Belegi{ Bogdanovi}, Svetozar-Cveja J. - [imanovci Bogojevi}, Svetozar - Kupinovo Bodiroà, Petar - [imanovci Bo|a, Di{a Jovanov - Beànija
166
Boàni}, Obrad S. - [imanovci Boì}, Lazar S. - Sur~in Boji}, Ilija M. - Sur~in Boqanac, Rade Stevanov - Jakovo borac Brati}, Stevan A}imov - Sur~in Brkanovi}, Ilija - Pala~a, Vukovar Bubni}, Radovan - Dobanovci Budimirovi}, Du{an \okin - Jakovo borac Budova~ki, Dragutin Lazarev - Kupinovo Buji}, @ivan - De~ Bunac, Stevan - De~ Bu{i}, Nikola - Karlov~i}
Ilija Petrovi}
Veliki}, Du{an Radovanov - Krwe{evci Veli~kovi}, Ranko - Dobanovci Veqkovi}, Spasoje Stepanov - Zemun Veselinovi}, Ranko - Dobanovci Vesi}, Slavko Gajin - Sremski Mihaqevci Vidakovi}, Josif Obradov - Belo Brdo Vidicki, Vasa Du{anov - Sur~in Vitomirovi}, Milan Savin-Lakin - Jakovo borac Vladisavqevi}, Du{an - Dobanovci Vlajni}, Gavra - Prhovo Vlanikolin, Adam Simin - Kupinovo Vojki}, Milan Qubomirov - [imanovci Vorkapi}, @ivojin - Karlov~i} Vujadinovi}, Petar - Beànija Vujadinovi}, Ranko - Beànija Vujadinovi}, Svetozar - Beànija Vujeti}, Dragomir Jovanov - Sremski Mihaqevci ratar, borac Vukenovi}(?), Ilija - Boqevci Vukovi}, Du{an - A{awa Vukosavqevi}, @ivko Dimitrijev - Beànija Vuleti}, Branko Tomislavov - Kupinovo
Vasi}, Jovan-Bra{a Kuzmanov - Kru{edol
Gavran~i}, Milovan Milanov - Beànija neborac Gavrilovi}, Panta Mil(ov)anov - Kru{edol Gavrilovi}, Sava - A{awa Gavri}, Pavle Uro{ev - Obre` Gavri}, Svetozar Uro{ev - Obre` Gaji}, Ilija - Be~men Gaji}, Milivoj - Prhovo Galogaà, Mile Jovanov - Ada{evci Gari}, Andrija - Kru{edol Gari}, Kosta - Kru{edol Gari}, Lazar - Kru{edol
167
Gari}, Maksim - Kru{edol Gligorijevi}, Slavko - Kru{edol Govor~in, Mitar - Ugrinovci Gradi}, Milan Qubomirov - Obre` Grkovi}, Branko - Obre` Grkovi}, Branko Kuzmanov - Boqevci Gruji}, Proka Trivunov - Krwe{evci Gruji}, Nikola Milanov - Kupinovo
Danilovi}, Slavko - A{awa
Devi}, Veqko Petrov - Kupinovo Devi}, Stevan - Kupinovo Devrwa, Antonije - Karlov~i} Devrwa, Sava Markov - Obre` Dekanski, Stevan Aleksin - Obre` Deli}, Jovan - Karlov~i} Despot, Radovan - Prhovo Dimitrijevi}, Du{an K. - [imanovci Dimitrijevi}, Milo{ Aleksandrov - Kupinovo Dmitra{inovi}, Janko - Jakovo Dobri}, Boìdar @ivanov - [imanovci zemqoradnik, neborac Dobri}, Radovan Andrijin - Jakovo borac Dobrijevi}, Stevan D. - Karlov~i} Dragi~evi}, Vidak - Beànija Dragi~evi}, Du{an - Beànija Dragi~evi}, Petar \or|ev - Beànija Dragojlovi}, Milan Jovanov - Jakovo borac Draì}-Stanimirovi}, Stevan Kuzmanov - Sur~in Drenovac, Branko - Zemun Druèti}, Ivan - Ugrinovci Druèti}, Ni}ifor - Ugrinovci
\ak, @ivko - Petrov~i}
\ak, Marko - Petrov~i} \akovi}, Marko V. - Zemun \ur|evi}, \oka - Zemun \ur|evi}, Petar R. - [imanovci \ur|evi}, Svetozar - Dobanovci \uri}, Adam Jovanov - Kupinovo \uri~i}, Veqko Milanov - Kupinovo \uri~i}, Sava Jovanov - Kupinovo
Erdeqan, Vojislav @ikin - Jakovo borac @arkova~ki, Slavko - De~

@arkovi}, Ivan Radovanov - Boqevci
168
@ivanovi}, Pavle Jovanov - Boqevci @ivanovi}, Stanko - Ugrinovci @ivkovi}, @ivko - Beànija @ivkovi}, Isajlo - Boqevci @ivkovi}, Radovan - Dobanovci @ivojnovi}, Uro{ - Stari Slankamen @ivoti}, Ilija - Dobanovci @igi}, Du{an Petrov - Jakovo neborac @uì}, @arko Spasin - Jakovo borac
Ilija Petrovi}
Zaklan, Jovan - Karlov~i}
Zeremski, \or|e - Ugrinovci Zori}, \oka - Ugrinovci Zorki}, \or|e - Ugrinovci Zorki}, Kosta - Ugrinovci Zorki}, Petar - Ugrinovci Zorki}, Sava - Ugrinovci Zubovi}, Stevan - Dobanovci Zurkovi}, Stevan Qubomirov - Karlov~i}
Ili}, \oka Perin - Jakovo neborac

Ili}, @ivko Todorov - Boqevci
Jazi}, Branko Vladin - Belegi{
Jakovqevi}, Dimitrije - Prhovo Jankovi}, Vlada - Ugrinovci Jankovi}, @arko Novakov - Jakovo borac Jankovi}, Nikola Petrov - Karlov~i} Jankovi}, Sava @ivkov- Karlov~i} Jar~anin, Jovan Nikolin - Petrov~i} Jerotijevi}, @ivko Cvejin - Boqevci Jovanovi}, Velisav Pavlov - Belo Brdo Jovanovi}, Gli{a Milanov - Beànija Jovanovi}, Du{an - Ugrinovci Jovanovi}, Du{an Jankov - Kupinovo Jovanovi}, @ivan - Belegi{ Jovanovi}, Jovan Miladinov - Beànija Jovanovi}, Lazar - Beànija Jovanovi}, Qubomir K. - Sur~in Jovanovi}, Milorad - A{awa Jovanovi}, Milorad - Sremski Mihaqevci Jovanovi}, Milorad - Ugrinovci Jovanovi}, Nenad - A{awa Jovanovi}, Petar Nedeqkov - Sremski Mihaqevci ratar, borac Jovanovi}, Petar Krstin - [imanovci Jovanovi}, Prokopije-Proka Svetozarov - Beànija
169
Jovanovi}, Filip êdomirov - Jakovo borac Jovi}, \oka Lazarev - Kupinovo Jovi~i}, Ivan Milanov - Karlov~i} Jovi~i}, Sava Lazarev - Karlov~i} Jovi~i}, Stevan Pavlov - Karlov~i} Jug, Novak - Prhovo Juri{i}, Milorad - Prhovo
Kajali}, @ivko Qubomirov - Beànija
Kajali}, Radovan - Beànija Katani}, Kosta \or|ev - [imanovci Katani}, Quba Manojlov - [imanovci Kelac, Pavle \urin - Hrtkovci Kelija{evi}, Gavra Vasin - Kru{edol Kelija{evi}, @arko - Kru{edol Klin~arevi}, @ivota N. - Karlov~i} Klin~arevi}, Ranko Velimirov - Karlov~i} Kneèvi}, ? (naslednica: udova Soka) - A{awa Kova~evi}, Jovan - Beànija Kova~evi}, Nenad - Karlov~i} Kova~evi}, Stevan Vojinov - Beànija Koji}, Luka Boìn - Kru{edol Koji}, Mika Miloradov - Kru{edol Kokanov, Drago - Kru{edol Kokanov, Lazar - Kru{edol Kokarevi}, \oka Jovanov - Boqevci Koqevi}, Isa Lukin - Vogaw Kosti}, Stanko - Dobanovci Koturovi}, Kasivoj Kuzmanov - Kupinovo Kraq, @ivko L. - Belegi{ Krsti}, Milivoje - Dobanovci Krsti}, Svetislav \or|ev - [imanovci art. kapetan, borac Kulpinac, Ilija - Boqevci Kupusinac, Gli{a - A{awa Kurja~ki, Veqko \okin - Kupinovo Kurja~ki, Veqko Kuzmanov - Kupinovo
Lazarevi}, @ivan Pavlov - Sremski Karlovci

Lazarevi}, Slavko - Ugrinovci Latu{(Lauta{?), Aleksandar - Be~men Li~anin, Ilija \. - Belegi{
Qubinkovi}, Milivoj - Petrov~i}
Qubinkovi}, Nenad - Dobanovci Qubinkovi}, Ni}ifor Milo{ev - [imanovci Qubinkovi}, Ranko - Kupinovo
170
Ilija Petrovi}
Maksimovi}, Obrad Du{anov - Karlov~i}
Maksimovi}, Svetozar Petrov - Karlov~i} Male{evi}, @ivko - Beànija Mali, Svetislav - Dobanovci Mamuzi}, Dimitrije V. - Sur~in Manda~, Marko Martinov - Boqevci Mandi}, Qubomir Damjanov - [imanovci Mandi}, Milivoj - [imanovci Mangulovi}, Damjan Petrov - Beànija Mangulovi}, Stevan Petrov - Beànija Manojlovi}, Blagoje Stevanov - Sur~in Manojlovi}, Jovan Todorov-Braca Bekrija - Kru{edol Marinkovi}, Mladen Krstin - Belegi{ Marinkovi}, Petar - [imanovci Mari}, Slavko - De~ Mari~i}, Dragomir Manojlov - Sremski Mihaqevci ratar, borac Markovi}, Danilo Ilijin - Kru{edol Markovi}, @ika - Kru{edol Markovi}, Milan Pavlov - Kru{edol Markovi}, Milutin Todorov - Kru{edol Markovi}, Nikola Qubomirov - Krwe{evci Markovi}, Pavle-Paja V. - Kupinovo Masnikosa, Mihajlo N. - [imanovci Maxarevi}, Petar Vasin - Kupinovo Mesarovi}, Milan - Karlov~i} Mijatovi}, Petar - Beànija Miju{kovi}, \urko Mikanov - Zemun Miju{kovi}, Jovan - Boqevci Miju{kovi}, Qubomir - Boqevci Miju{kovi}, Milivoje Kostin - Boqevci Milanovi}, Ilija Stevanov - Kupinovo Mileusni}, Stevan I. - Sur~in Milinkovi}, Vasa Rajkov - Karlov~i} Milinkovi}, Jovan P. - Karlov~i} Milinkovi}, Lazar - Prhovo Mili}, Milan - Ugrinovci Mili~evi}, @ivan Stevanov - Kupinovo Milovanovi}, Vojislav - Prhovo |ak Milovanovi}, @ivan Subotin - Krwe{evci Milosavqevi}, Milan Negovanov - Kupinovo Milosavqevi}, Ranko Svetozarov - Krwe{evci Milurovi}, @ivan - Ugrinovci Milutinovi}, Radomir Ilijin - Kupinovo Mir~eti}, \oka \. - Belegi{ Mir~eti}, Lazar - Belegi{ Mihajlovi}, Branko - Zemun Mihajlovi}, Dimitrije Damjanov - Kupinovo
171
Mihajlovi}, Du{an Damjanov - Kupinovo Mihajlovi}, @ivan Stevanov - [imanovci Mihajlovi}, @ivan P. - Belegi{ Mihajlovi}, Lazar - Prhovo Mihajlovi}, Milan Milanov - Obre` Mihajlovi}, Petar - A{awa Mihajlovi}, Radovan - De~ Mihajlovi}, Slavko Radin - Krwe{evci Mihajlovi}, Stevan Jovanov - Jakovo borac Mihajlovi}, Tadija - De~ Mul}an(?), Milan Lazarev - Boqevci Mu{icki, Kuzman Milanov - De~ Mu{icki, Milo{ - De~ Mu{icki, Radovan - De~ Mu{icki, Sava @arkov - De~
Nedeqkovi}, Du{an - Ugrinovci
Nedeqkovi}, Petar Lazarev - Kupinovo Ne{i}, Milovan Savin - Zemun Nikoli}, Milan - A{awa Nikoli}, Milivoj M. - Sur~in Nikoli}, Petar - Beànija Ninkovi}, Du{an - Beànija Novakovi}, Danilo - Sur~in Novakovi}, \oka - Ugrinovci Novakovi}, Lazar - Belegi{ Novakovi}, Petar - Beànija Novakovi}, Svetislav - De~ Novi}, \ura - Sremski Mihaqevci zemqoradnik, neborac Novi}, @arko \okin - Sremski Mihaqevci zemqoradnik, borac
Obrovac, Ranko Stevanov - Kupinovo
Orlovi}, Branko Markov - Obre` Orlovi}, Sava Milo{ev - Obre` Orman(?), Sava M. - Sremski Karlovci Ostoji}, Petar @ikin - Kupinovo Ostoji}, êdomir Nastasov - Kupinovo
Paji}, Ilija - Sremski Mihaqevci
Pani}, Atanasije - De~ Pani}, Ranko - De~ Pejakovi}, Pavle - Belegi{ Peto{evi}, @arko Stevanov - Karlov~i} Peto{evi}, Stevan Pavlov - Karlov~i} Petri~i}, Du{an Nikolin - Kupinovo Petri~i}, Sreta Nikolin - Kupinovo
172
Petrovi}, Branko Stevin - Kupinovo Petrovi}, Damjan @ivkov - Jakovo borac Petrovi}, Danilo - De~ Petrovi}, \oka - Ugrinovci Petrovi}, \or|e - Prhovo Petrovi}, Milorad @ikin - Kupinovo Petrovi}, Nikola - Kru{edol Petrovi}, Todor - A{awa Pinkuq, ? (naslednica: udova Slavka) - A{awa Piperin, Stevan - Ugrinovci Pisarevi}, Jovan Brankov - Sremski Mihaqevci Plav{i}, @ivan - Dobanovci Plav{i}, Milan Vi}entijev - Obre` Popovi}, @ivan - Prhovo Popovi}, Ni}ifor - Be~men Puqevi}, Petar Stevanov - Kupinovo Putnik, Mihajilo \or|ev - Petrov~i}
Ilija Petrovi}
Radivojevi}, Andrija Nikolin - [imanovci
Radivojevi}, Petar Nikolin - [imanovci Radi}, Sava Kostin - Jakovo borac Radovanovi}, Bo{ko - Krwe{evci Radovanovi}, Stevan - Boqevci Radovi}, Jovan - Kru{edol Radovi}, Pavle - Jakovo Radovi}, Radovan Kuzmanov - Jakovo borac Radoj~i}, Vasa - A{awa Radoj~i}, @ivan - Belegi{ Radoj~i}, Petar - A{awa Radoj~i}, Petar Lazarev - Jakovo borac Radosavqevi}, Andrija Savin - Beànija Radosavqevi}, Dimitrije Rajkov - Karlov~i} Radulovi}, Milivoj @ikin - Kupinovo Raki}, Branko - Petrov~i} Raki}, Jovan - Dobanovci Ranisavqevi}, Laza - Kru{edol Ranisavqevi}, Qubomir Igwatov - Srem. Mihaqevci ratar, borac Ranisavqevi}, Sima Radovanov - Sremski Mihaqevci borac Ranisavqevi}, Svetozar Todorov - Sremski Mihaqevci Rankovi}, Boìdar Stevanov - Sremski Mihaqevci ratar, borac Rankovi}, Jovan \or|ev - Sremski Karlovci Ratkovi}, Quba - Ugrinovci Ratkovi}, Sava - Ugrinovci Ra{kovi}, Raja Dmitrov - Jakovo borac Ristivojevi}, Ilija - A{awa Ristivojevi}, Ranko - A{awa Rovi}, êdo - Ugrinovci
173
Sekuli}, Stanimir Milanov - Sremski Mihaqevci ratar, borac

Senkovi}, \or|e - Ugrinovci Sefkerinac, Dragomir - Prhovo Signaji}, Ambrozije Radin - Sremski Mihaqevci ratar, borac Simi}, Ivan Petrov - [imanovci Skokni}, Todor - Dobanovci Slavuj, Du{an - Ugrinovci Sokolovi}, Velimir Ilijin - Beànija Steji}, Sreten Nikolin - Beànija Stepanovi}, Stevan Simin - Jakovo borac Stojadinovi}, Veqko - Beànija Stojadinovi}, Du{an - Beànija Stojadinovi}, Petar - De~ Stojadinovi}, Stojan - [imanovci Stojanovi}, Vasa Uro{ev - Boqevci Stojanovi}, @ika - A{awa Stoji}, Kuzman P. - Sur~in Stoji}, Lazar-[ukalica - Kru{edol Stojkovi}, Pavle - De~ Stojkovi}, Sava - De~ Stojkovi}, Sava Arsenijev - [imanovci Stojkovi}, Aleksandar-[andor Lazarev - Kru{edol Stoj~evi}, @ivan - Dobanovci Strajin, Dragomir - De~ Suboti}, Zdravko Vlajkov - Kru{edol Su{i}, Boà - Kupinovo Su{i}, Vojislav - Kupinovo
Todorovi}, Milivoje - [imanovci
Tomi}, Qubomir Miladinov - Belo Brdo Topalovi}, Stevan - A{awa Trifkovi}(Trifunovi}?), Pavle Milo{ev - Krwe{evci
]irijak, Draga - Boqevci
]iri}, Nikola - Kru{edol ]irkovi}, @ika Antonijev - [imanovci ]irkovi}, Petar S. - [imanovci ]ur~i}, Jefta Andrijin - Kru{edol
Filipovi}, Avram - Kru{edol

Caran, @ivko - Dobanovci
Cveji}, \oka - [imanovci Cveji}, Jovan - A{awa
Filipovi}, Aleksandar - Kru{edol
174
Cindri}, Petar - Dobanovci Cicvari}, Ilija Timotijin - Kupinovo
Ilija Petrovi}
âvi}, @arko - Kru{edol âvi}, Ilija Radovanov - [imanovci âvi}, Qubomir Jovanov - [imanovci âvi}, Sava - Kru{edol âli}, Aleksandar Tadijin - Kupinovo îzmi}, Ilija - Dobanovci ôbanovi}, Du{an - Petrov~i} ôj~i}, @arko - Prhovo
âvi}, \oka - Kru{edol
[ar~evi}, Vasa \okin - Kupinovo
[erbexija, Svetislav Jovanov - Sremski Mihaqevci borac.
Preuzeto iz raznih izvora. Do ve}eg broja (oko 1450) imena srpskih dobrovoqaca iz Srema do{li smo prelistavaju}i: petnaestak monografija sremskih naseqa (Bresta~ - 15; Vogaw - 17; Vojka - 67; Vrdnik - 22; Grgurevci - 18; Dobrinci - 26; Dowi Petrovci - 24; Kraqevci - 22; Man|elos - 22; Martinci - 14; Popinci - 19; Progar - 30; Prhovo - 6; Sremska Mitrovica - 8; Surduk - 15; Stejanovci - 26; [id - 40); Enciklopediju Novog Sada (36); novine Srpsko kolo iz 1919. godine (Ilinci - 2; Mala Va{ica - 30; Martinci - 63; Novi Karlovci - 23); Jeremi}eve Priloge za biografski re~nik vojvo|anskih Srba lekara od 1756 do konca 1940 ( 8); i arhivsku gra|u (F-99, kutija 23, fasc. 632-662) iz Arhiva Vojvodine u Novom Sadu (oko 980). Lepo je primetio An|elko Erdeqanin da se u dokumentima o agrarnoj reformi nalaze imena dobrovoqaca koji su dobili zemqu ili koji su smatrali da treba da je dobiju. Ima tu i anketnih listova, i spiskova, i re{ewa, i àlbi, i re{ewa povodom àlbi, i àlbi naslednika umrlih dobrovoqaca... Mo`da su neka od ovih imena samo privremeno bila na spiskovima dobrovoqaca (od izmene do izmene raznih propisa o dobrovoqa~kom statusu, sve u zavisnosti od raspoloèwa aktuelnih politi~kih vlasti prema srpskim dobrovoqcima - IP). Pojedincima, mo`da, nije zvani~no priznat status dobrovoqaca, ali wih ne moèmo izdvojiti. Ne znamo koja je evidencija merodavna i kona~na. (Ona u beogradskom Udruèwu ratnih dobrovoqaca... to svakako nije, jer su u wu morali biti upisani samo oni dobrovoqci koji su dobili zemqu ili
175
obveznice; za najve}i deo dobrovoqaca poginulih tokom rata nije imao ko da ostvari dobrovoqa~ka prava; nema dobrovoqaca koji su umrli bez naslednika, ali ne po gra|anskom pravu, ve} po pravnim pravilima posebno smi{qenim za dobrovoqce; nema onih koji su brisani iz spiskova, jer se na dobijena imawa nisu naselili u propisanim rokovima; nema onih koji su na rati{te do{li iz neke od prekomorskih zemaqa a tamo su se vratili po svr{etku rata, ne traè}i za sebe nikakva prava; i nema mnogih drugih ve}ih ili mawih grupa - IP). Ako su ve} pomiwani, verovatno je za to postojao neki razlog(88, 143. i 146). Sva pomiwana imena uvr{}ujemo azbu~nim redom; u pojedinim izvorima neka od wih na{la su se u razli~itim mestima (nekad u pravom, a nekad u nekom poznatijem iz kraja), zbog ~ega se moglo desiti da svako mesto nije dobro prepoznato:
Abaxi}, Milan Uro{ev - 1891, Vojka zemqoradnik, borac Avakumovi}, \oka @. - A{awa Avramovi}, Alimpije Teodorov - Neradin Avramovi}, Momir - Ruma Avramovi}, Nikola T. - Leìmir Avramovi}, Pavle - Sremski Karlovci Avramovi}, Jovan - Vrdnik Adamovi}, Du{an - Vogaw poginuo na Solunskom frontu Adamovi}, @ivan - Mala Va{ica Adamovi}, Jovan - Vrdnik A|anski, Stevan Jovanov - Bosut Alanovi}, Gaja - Stejanovci Alkovi}, ? - [imanovci Andra{ek, Josip Vinkov - Maradik Andri}, Dobrivoje - Mala Va{ica Andri}, Milan G. - Be{ka Andri}, Milo{ - Martinci Andri}, Mirko Petrov - Martinci Andri}, Paja Petrov - âlma Andri}, Radovan Negovanov - Martinci Andri}, Rajko - Martinci An|eli}, Dobra - Vogaw An|eli}, Lazar - Rivica An|eli}, Milenko - Vrdnik An|elkovi}, Radovan Stevanov - Surduk zemqoradnik, borac Anoki}, Pera @. - Sur~in Anti}, Adam Lazarev - Grgurevci Anti}, \oka - Grgurevci Anti}, To{a Petrov - Kraqevci Apostolovi}, Milo{ Antonijev - Klenak borac
Abaxi}, Dragutin - Vojka
176
Ilija Petrovi} Aramba{i}, Vuka{in Kuzmanov - âlma Atanackovi}, Jovan \okin - Stari Banovci Atanackovi}, Slavko Todorov - Dowi Petrovci Atarac, Jovan - Martinci Atkovi}(?), Lazar Nenadov - In|ija A}imovi}, Du{an \or|ev - Be{enovo borac A}imovi}, @ika \okin -Radoj~in - Progar Axija, Aleksa Svetozarov - âlma zemqoradnik, borac A{i}, Milan Milivojev - Putinci
Babin-Ba~vanski, Petar \okin - Stara Pazova Babi}, Adam - Prhovo Babi}, Qubomir T. - Leìmir Babi}, Mitar S. - Leìmir Babi}, Rada - Surduk Babi}, Sava - Irig Babi}, Haralampije Jovanov - Irig zemqoradnik, borac Baburski, Vlada Stevanov - Bu|anovci borac Baburski, Sava Markov - Bu|anovci borac Baja, \or|e Milanov - 1897, Vojka zemqoradnik Bajadi}, Ilija Mirkov - Vogaw Bajalovi}, Milorad - Dobrinci borac Baji}, Aleksa - Stari Slankamen Baji}, Baja - Sremska Mitrovica oficir Baji}, \or|e @ikin - Kupinovo Baji}, @ivan Milanov - Novi Karlovci Baji}, Jovan Radin - Novi Karlovci Baji}, Lazar Cvetkov - Stari Banovci Baji}, Mihailo Lazarev - Neradin poginuo na Dobruxi Baji}, Pantelija Lazarev - Neradin Baji}, Ranko D. - Novi Karlovci Baji}, Ranko @ivanov - 1893, Vojka zemqoradnik, borac Bakalovi}-Proti}, Lazar \or|ev - Sremski Karlovci Baki}, Sava Milo{ev - La}arak zemqoradnik, borac Baki}, Stevan @. - Popinci neborac Bala{, Pera - Grgurevci Balin, Du{an - [id trgovac Banda, Mili} Nikolin - In|ija Bankova~ki, Ilija - Irig Baraksadi}(Karaksandi}?), Stanko - Man|elos Bari{i}, Maksim Maksimov - Batajnica Barjaktarovi}, Lazar - [id zemqoradnik Barkova~ki, Mitar - Kr~edin zemqoradnik, borac Barkovi}, Dragomir Nikolin - Irig Ba}anov, To{a - Mala Va{ica Ba~vanski, Todor Savin - Golubinci
Babin, Radovan Simin - Vizi}
177
Begovi}, Gavra Jocin - Be{enovo borac Beànovi}, Negovan - Popinci borac Beànovi}, Pavle Ilijin - Bu|anovci borac Beànovi}, Petar - Popinci neborac Bekta{evi}, Petar @ivanov - Stara Pazova Belajev, Negovan Igwatov - 1893, Vojka stolar Belajevi}, Veqko Milanov - Sur~in Belajevi}, Luka Milanov - Sur~in Beli}, \or|e Stevanov - Irig Beli}, @ivan Sretin - Bresta~ zemqoradnik Beli}, Luka - Man|elos Beli}, Milo{-Mi}a - Man|elos Beqakovi}, Rada - Dobrinci borac Beqakovi}, Todor - Dobrinci neborac Beqin, Milivoj Aleksin - Golubinci borac Beqin, Sava @ivanov - Dobrinci borac Berti}, Stevan - Mala Va{ica Beuk, Trivun Simin - Putinci Bibi}, Stevan Mitrov - Sremska Mitrovica borac Bivolarevi}, Qubomir A. - Karlov~i} Bizumi}, Qubomir @ivanov - Dobrinci borac Bil~ar, Bogdan S. - Ruma Bira~, Sava Vasin - Putinci Blagojevi}, dr Nikola - [id lekar Blanu{a, Petar - Progar Bogdanovi}, Joca \okin - Kr~edin zemqoradnik, borac Bogdanovi}, Petar Jovanov - 1875, Ruma profesor, bolni~ar Bogi}, Svetozar-Cveja M. - Grgurevci Bogi~evi}, Du{an Q. - Ada{evci zemqoradnik Bogojevi}, Georgije - Popinci borac Bogojevi}, Slavko Aleksandrov - Kupinovo Bogunovi}, Ilija D. - Putinci Boìn, Milan-Seke{ - Man|elos Boì}, Damjan - 1884, Sviwarevci, Vukovar profesor Boì}, \ura Ninkov - Neradin Boì}, Krsta - Kr~edin zemqoradnik, borac Boì}, Milan - Sremski Karlovci Boì}, Petar Tanasijin - Bu|anovci borac Boì}, Sreta Tomin - Bu|anovci borac Boì}, êdomir Bogdanov - Martinci Bori}, Stevan Gligorijev-Gigin - Grgurevci neborac Borkovac, Ilija Svetozarov-Cvejin - Dobrinci borac Borkovac, Stefan Mladenov - Dobrinci borac Borovica, Stevan - In|ija Borojevi}, Petar Krstin - Bu|anovci borac Borota, Milo{ - Mala Va{ica Bo}vanski(Ba~vanski?), Mitar - [id zemqoradnik Bo{wakovi}, Vladimir \or|ev - Kupinovo zemqoradnik, borac
178
Ilija Petrovi} Bo{wakovi}, @ivojin - Stara Pazova Bo{wakovi}, Pavle \or|ev - Progar zemqoradnik, borac Bo{kovi}, @ika Obradov - Dobrinci borac Bo{kovi}, Rade Mihajlov - Bosut Bo{kovi}, Radovan-Raja - Jakovo neborac Bo{wak, Negovan Markov - Bosut Brandelik, Petar Petrov - âlma Brankovi}, \oka @ivanov - Neradin zemqoradnik, borac Bracanovi}, Lazar - Martinci Breban, Marinko \. - Obre` Brezovi}, \uro Tomin - Putinci Brzakovi}, Radovan - Vogaw Brki}, Gavra Sretin - Martinci Brki}, Ivan - Martinci Brki}, Milan Veqkov - Ne{tin zemqoradnik, borac Broci}, Damjan - Martinci Broci}, Igwat - Martinci Bugarin, êdomir Bogoqubov - 1885, Vojka trgovac Bugarski, Stevan \okin - Kr~edin zemqoradnik, borac Bugar~i}, Nikola - Kraqevci poginuo na Solunskom frontu Budimirovi}, Milan M. - 1895, A{awa lekarski pomo}nik Budimirovi}, Mladen Vasin - Bosut Budimirovi}, Sreten Mihailov - Batajnica Budimirovi}, Stanko Vojinov - Bosut Budim~i}, Pavle Ivanov - Kupinovo Budim~i}, Spasoje Nikolin - Bu|anovci zemqoradnik Budisavqevi}, Dimitrije - Jakovo u~iteq Budo{an, \or|e Petrov - Sremska Mitrovica zemqoradnik, borac Bu|anov~anin, Petar Veqkov - Golubinci Bukarica, Jovan Dmitrov - Vogaw Bukorac, Milan \or|ev - Grabovci Buq, Danilo Nikolin - Putinci Bun~i}, Qubomir Novakov - Klenak borac Burna, Dimitrije - Sremski Karlovci Bu~ek, Andrija Pajin - La}arak borac
Varin~i}, Jovan - Mala Va{ica
Varin~i}, Petar - Mala Va{ica Vasi}, Vasilije M. - Putinci Vastani}, Boò - Mala Va{ica Vezmar, Jovan Kostin - Stari Banovci Veki}, Andrija Petkov - Vogaw Velimirovi}, Sreta Stevanov - Bresta~ zemqoradnik Veli}, Nikola Milanov - 1894, Vojka zemqoradnik, borac Veli~kovi}, Du{an - Dobanovci vojni sve{tenik do{ao iz Francuske Veli~kovi}, Panta - Vogaw Veqkovi}, Toma - âlma
179
Vene~anin, Milivoj @ivkov - Progar zemqoradnik, borac Veselinovi}, Gojko Pavlov - Sremska Mitrovica Veselinovi}, \or|e P. - Be{ka Veselinovi}, Marko Milanov - Vogaw Veselinovi}, Radovan - Kr~edin Veselinovi}, Radivoj Pavlov - A{awa Veselinovi}, Ranko - Be{ka Veselinovi}, Stanko Lazarev - La}arak borac Veselinovi}, Stevan - Novi Karlovci Veskovi}, Mika - Grgurevci Ve~erinac, Mita Tanasijin - Stari Banovci Ve~erinac, Nikola Tanasijin - Stari Banovci Vig, Pavle Ferencov - [imanovci Vidakovi}, Mihajlo Mladenov - Pe}inci Vidakovi}, Svetislav Rankov - Pe}inci Vidakovi}, Stevan \okin - Kr~edin zemqoradnik, borac Vidovi}, Vasa Petrov - Ruma Vidovi}, Vladimir Petrov - Ruma borac Vidovi}, Pantelija Jovin - Ruma Vidovi}, Stevan Pantelijin - Ruma Vili}, Boà Mitrov - Sremska Kamenica Vinkler, Petar Martinov - Sremska Mitrovica Vinoki}, Milivoj Radin - Grgurevci zemqoradnik, borac Vitas, Jovan - Mala Va{ica Vitas, Slavko - Mala Va{ica Vitasovi}, Cvetin Vasin - La}arak borac Vitkovi}, Stevan I. - Putinci Vladisavqevi}, Damjan Lazarev - Kuzmin zemqoradnik, borac Vla(h)ovi}, @ivan Gavrin - Grgurevci borac Vla{ki, Jovan - [id zemqoradnik Vozarevi}, Milan Savin - Leìmir Vojki}, Milorad Adamov - [imanovci Vojnovi}, @ivan \okin - Batajnica Vojnovi}, @ivan T. - Bu|anovci Vojnovi}, Jovan \okin - Batajnica Vojnovi}, Lazar Petrov - Putinci Vojnovi}, Milan - Vrdnik Vojnovi}, Petar - Dowi Petrovci Vojnovi}, Petar C. - Stara Pazova Vojnovi}, Radovan Pantin - Batajnica Volarac, Stevan Markov - Putinci Vorkapi}, @arko Miloradov - Boqevci Vrgati}, Aca - Dobrinci Vrgovi}, Svetozar M. - Leìmir Vrsajkov(i}), Petar Grujin - La}arak borac Vujadinovi}, Dragutin \or|ev - Beànija Vujeti}, Obrad Jovanov - Sremski Mihaqevci zemqoradnik, borac Vuj~i}, Aleksa - Obre`
180
Ilija Petrovi} Vuj~i}, Jovan - Novi Karlovci Vukadinovi}, Gli{a - Mala Va{ica Vukadinovi}, Dragutin Nestorov - Batajnica Vukadinovi}, Ivan Markov - Be{ka Vukadinovi}, Mile Mi}in - In|ija Vukadinovi}, To{a - Mala Va{ica Vukajlovi}, @ivan - Dobrinci Vukajlovi}, Stevan - Dobrinci Vukajlovi}, Cveja-Svetozar Aleksandrov - Dobrinci borac Vuka{inovi}, Mitar - Kraqevci Vukeli}, Petar Milo{ev - Kr~edin zemqoradnik, borac Vukobrad(t)ovi}, Stevan M. - Golubinci Vukovi}, Du{an \or|ev - A{awa Vukovi}, Jovan Mitin - Neradin Vuk~evi}, Aleksa Jovanov - Putinci Vuk~evi}, Aleksa P. - Nikinci Vuleti}, Du{an Lazarev - La}arak neborac Vulko, Damjan P. - Kraqevci Vuwak, Ilija Jakovov - Dowi Petrovci Vu~kovi}, Milo{ Milanov - Dobrinci borac
Gabo{ac, @arko Obradov - Martinci Gabo{ac, Miladin - Martinci Gavrilovi}, Proka Ilijin - Vogaw zemqoradnik, borac Gavrilovi}, Sava Stevanov - A{awa Gagi}, Janko Milanov - Dobrinci borac Gazibari}, Lazar - Dobrinci neborac Gajdo{evi} Joca M. - Sremska Kamenica Gajin, Branko Stevanov - 1885, Vojka zemqoradnik, borac Gajin, Petar Gligorijev - 1888, Vojka zemqoradnik, borac Gaji}, Aleksa Mitrov - Erdevik Gaji}, dr Du{an - 1874, Vojka lekar Gaji}, Ilija I. - Kru{edol Selo zemqoradnik, borac Gaji}, Ilija Pavlov - Kru{edol Selo Gaji}, Ilija Petrov - Be~men Galeti}, Sava M. - Vojka borac Galeti}, Pavle Savin - Bu|anovci neborac Gale~i}, Stanko \. - Golubinci Gaqeva~ki, \or|e - Irig Gegi}, Ilija - [id zemqoradnik Gegi}, Milenko - [id zemqoradnik Georgijevi}, Branislav - Petrovaradin Georgijevi}, Qubomir - Sremska Mitrovica Gli{i}, Stevan Radovanov - Ogar Glu{i}, Damjan Pavlov - Irig Gmizi}, \or|e Stevanov - Siba~ neborac Gmizi}, Je{a Stevanov - Siba~ borac
181
Gmizi}, Kosta Teofilov - Siba~ borac Gwati}, Mitar Milanov - Novi Slankamen mesar, borac Govedarevi}, Vasilije L. - Maradik Govedarevi}, Filip - Maradik Gojkovi}, Du{an @ivanov - 1882, êrevi} Golubovi}, Aca Nikolin - Dowi Petrovci Golubovi}, Lazar Mitrov - Batajnica Grabova~ki, dr Krsta - 1889, In|ija lekar Grbi}, Qubomir Igwatov - Vi{wi}evo Grivi}, Nikola S. - Be{ka Grkovi}, Branko \. - Be{ka Grkovi}, Vasa @. - Be{ka Grkovi}, Dragutin @ivanov - Irig Grkovi}, Nikola Teodorov - In|ija Grkovi}, Ranko Kuzmanov - Maradik Grozdi}, Boà - Martinci Gruji}, Branko Nedeqkov - Siba~ borac Gruji}, Du{an Petrov - Siba~ borac Gruji}, @ivan Kostin - Siba~ borac Gruji}, \oka Gavrin - Martinci Gruji}, \or|e Dragoqubov - 1884, Vojka zemqoradnik Gruji}, Milan M. - Kr~edin Gruji}, Milan ]irin - Kraqevci Gruji}, Milovan Milo{ev - 1895, Vojka zemqoradnik, borac Gruji}, Nikola Jovanov - Maradik Gruji}, Petar Radovanov - Vojka borac, umro posle rata Gr~i}, dr Kosta - 1885, Ruma lekar Gr~i}, Svetislav - [id zemqoradnik Guduri}, Milo{ \or|ev - Nikinci Guduri}, Nikola - Irig
Daki}, Ivan Kostin - Vitojevci Daki}, Jeremija D. - Rivica Damjanovi}, Damjan Vasin - Irig Damjanovi}, Jefta Uro{ev - Leìmir Damjanovi}, Stevan Jovanov - Irig zemqoradnik, borac Damnovac-Danilovi}, Milovan Gavrilov - Martinci zemqoradnik Danilovi}, Slavko Qubin - A{awa Danojli}, Vasa Milanov - Be{enovo borac Darijevi}, Krsta Stevanov - Stari Banovci Dacevi}, Mitar Milovanov - Progar zemqoradnik, borac Dacevi}, Pavle - Progar Dacevi}, Petar @ivkov - Progar zemqoradnik, borac Devi}, Veqko Petrov - Kupinovo Devi}, Du{an Stevanov - Stari Slankamen Dejanovi}, Dane [pirin - Vogaw
Davidov, Stojan Mladenov - Suboti{te
182
Ilija Petrovi} Dejanovi}, Milan Stevanov - Sremski Karlovci Dejanovi}, Nikola Vujin - Vogaw Deki}, Dragomir Andrijin - Bu|anovci Despini}, Milan - [id zemqoradnik Despot, Milivoj @ivanov - Stara Pazova Divqakovi}, Luka S. - Neradin Divni}, Petar Vi}in - âlma Diki}, Igwat V. - Be{ka Diki}, Maksim Andrijin - âlma Dmitra{inovi}, Janko Isin - In|ija Dimitrijevi}, Vlada - Ruma Dimitrijevi}, Du{an - Putinci Dimitrijevi}, Mihajlo - Kraqevci Dmitrovi}, Mihailo \or|ev - Putinci Dobri}, Branko Tomin - Batajnica Dobri}, Vasa Milin - In|ija Dobri}, Milan - Vogaw Dobri}, Petar Savin - Batajnica Dobri~i}, Nikola Ivanov - Martinci Dobrodolac, Milanko Qubomirov - 1895, Vojka zemqoradnik, borac Dobrojevi}, Aleksa Milovanov - 1889, Mala Va{ica Doki}, Bo{ko Platin - 1889, êrevi} zemqoradnik, borac Dolini}, Milan Stevanov - Stara Pazova Doroslovac, Sava P. - Surduk zemqoradni, borac Dostani}, Milivoj Adamov - Vitojevci neborac Dotli}, Alimpije Pavlov - Klenak borac Dragi~evi}, @ivan - Vogaw Dragi~evi}, Milivoj - Martinci Dragutinovi}, Petar - Kraqevci Draèta, \oka Gajin - Stari Banovci Draì}, Dragoqub Nikolin - Batajnica Draì}, Quban - [id ~inovnik Draì}, Lazar \okin - Krwe{evci Draì}, Milan Jovi~in - In|ija Draì}, Milan - Popinci borac Draì}, Mikola Milanov - Sremska Mitrovica Draì}, Stevan Nikolin - Batajnica Drmanovi}, Rada Lazarev - Bosut Drobac, Boìdar Mihajlov - Ruma Drowak, Stevan M. - Kr~edin zemqoradnik, borac Dr~a, Ilija Radev - In|ija Duki}, êda - Man|elos Dura}(?), Veqko Brankov - La}arak borac
\ak, Velimir M. - Petrov~i}
\akovi}, Rajko @ivanov - Sremska Mitrovica \a~anin, Vladimir - Mala Va{ica
183
\ilas, Stanko Vasin - Vogaw \or|evi}, Andrija - Man|elos \or|evi}, Branko - Grgurevci borac \or|evi}, Lazar - [id ~inovnik \or|evi}, Slavko Vojinov-Mikala~ki - Man|elos \or|evi}, Slavko Jovanov - Boqevci \uki}, Lazar Ilijin - Boqevci \uki}, Milan - [id radnik \uki}, Todor Boìn - Golubinci borac \ur|evi}, Kosta M. - In|ija \ur|evi}, Nedeqko J. - Kru{edol Selo \ur|evi}, Svetolik - Kraqevci \urin, Du{an - [id zemqoradnik \uri}, Branko Stevanov - 1886, Vojka zemqoradnik \uri}, Vladimir Mitrov - Ilinci \uri}, Jovan Mitrov - Ilinci \uri}, Laza - Srem \uri}, Milan-[erbula - Man|elos \uri}, Nikola Pavlov - 1894, Vojka trgovac, borac \uri}, Stevan - Irig \uri}, Todor @ivanov - Stari Banovci \uri~i}, Velimir Dragoqubov - Bresta~ zemqoradnik \uri~i}, Ilija M. - Irig
Egi}, \oka Novakov - Kr~edin zemqoradnik, borac Ekme~i}, Milo{ @ivanov - 1894, Vojka zemqoradnik, borac Elez, A}im Simin - Ruma Elez, Maksim Simin - Ruma Erdeqanin, Petar \or|ev - Progar zemqoradnik, borac Eror, Danilo - Martinci Ercegovac, A}im Teodorov - âlma E{ki}evi}, Nikola Dimitrijev - Ruma borac @egarac, Vasa Petrov - Grgurevci
@eèq, Radivoj Qubomirov - [imanovci @egarac, Sima Jovanov - Vogaw @ivanovi}, Dragutin Nikolin - Progar zemqoradnik, borac @ivanovi}, @arko Nikolin - Progar zemqoradnik, borac @ivanov, Rada - Progar @ivanovi}, Jovan Petrov - 1889, Sremski Karlovci @ivanovi}, Mi{a - Dobrinci borac @ivan~evi}, Du{an Petrov - Ruma @ivi}, Marko Radivojev - Suboti{te @ivkovi}, Gligorija Tanin - Novi Karlovci potporu~nik, borac @ivkovi}, Damjan S. - Neradin @ivkovi}, Du{an M. - Kr~edin zemqoradnik, borac @ivkovi}, \ura Krstin - Be{enovo borac
184
Ilija Petrovi} @ivkovi}, Kosta Simin - Be{enovo neborac @ivkovi}, Krsta Petrov - Novi Karlovci @ivkovi}, Pavle Andrijin - Progar zemqoradnik, borac @ivkovi}, Ranko Mitrov - Novi Karlovci @ivkovi}, Svetozar Qubomirov - Irig @ivkovi}, Timotije - Maradik @ivojinovi}, Uro{ Filipov - In|ija @iv~i}, Pavle-Paja Georgijev - Vogaw @igi}, Ilija Jovanov - Putinci @ili}, @ivan - Martinci @ili}, Svetozar-Cveja - Martinci @uì}, Luka Milivojev - Be~men @uni}, Mihailo Lazarev - Martinci @upunski, @ivan Pavlov - Martinci @upunski, Rada - Martinci
Zaki}, Stanko Petrov - Dowi Petrovci Zaki}, Stevan Petrov - Be{ka Zari}, Du{an Milo{ev - Batajnica Zari}, Jovan - Irig Zari}, Petar Svetislavov - Batajnica Zekovi}, Milan - [id sudija Zeqaji}, \oka - Stejanovci Zlati}, Mitar Mitrov - Popinci zemqoradnik, borac Zori}, Milan Stevanov - Grgurevci Zori}, Nikola Pavlov - Vitojevci Zorki}, Petar Davidov - Ugrinovci zemqoradnik, borac Zubovi}, Lazar - Martinci Zubovi}, Nikola - Martinci
Ivani}, Sreta - Stejanovci Ivankovi}, Aleksandar - Kru{edol Selo Ivanovi}, Mile Simin - Vogaw Ivanovi}, @ivan \okin - Leìmir Ivani{evi}, Milorad Miletin - Kr~edin Ivan~evi}, Marko P. - Stara Pazova Ivkov, Radovan Stevanov - Siba~ borac Ivkovi}, Du{an - Srem Ivkovi}, Stevan Lazarev - Boqevci Igwatovi}, Negovan @ivanov - Bu|anovci neborac Igwatovi}, Slavko Adamov - Siba~ frizer Igwatovi}, Stevan Vladin - 1894, Vojka ~inovnik Ilijin, Branko Gligorijev - 1881, Vojka zemqoradnik Ilin, Branko G. - Vojka borac Ili}, Gavra - Mala Va{ica Ili}, Pavle \okin - Stari Banovci
Ivani}, Nenad A. - Vitojevci
185
Ili}, Petar Nikolin-Kokica 1896, Sremski Karlovci Ilin, \or|e Aleksin - Plati~evo Ili}, @arko Aleksin - Grabovci Ilki}, Milan Kostin - In|ija Ilki}, Nikola V. - Vrdnik In|i}, Aleksandar Tanasijin - Vojka borac Ini}, @ivan Jovanov - Be{ka
Jaji}, Milutin @ivanov - Surduk zemqoradnik, borac Jak{i}, dr @ika - 1881, Kr~edin, In|ija lekar Jak{i}, Luka M. - Kr~edin zemqoradnik, borac Jak{i}, Milivoj M. - Kr~edin zemqoradnik, borac Jani}, Jovan - Irig Jankovi}, Branko Simin - Ruma Jankovi}, Vasa Petrov - Grabovci Jankovi}, @ivan - Popinci neborac Jankovi}, @ivko Du{anov - Neradin Jankovi}, @ivko Pavlov - Golubinci Jankovi}, Gli{a M. - Kru{edol Selo nadni~ar, neborac Jankovi}, Dimitrije Radin - La}arak zemqoradnik, borac Jankovi}, Jovan Tanasijin - Vrdnik Jankovi}, Nikola Jakovov - Putinci Jankovi}, Panta - Irig Jankovi}, S. - Ledinci Jankovi}, Sima Nikolin - Dobrinci borac Jankovi}, Stevan Mitin - Bukovac Jano{evi}, Mi{a - Stejanovci Jastrebi}, Lazar - Mala Va{ica Jevremovi}, Stevan Vasin - Be{enovo borac Jevremovi}, Teodor Bogoqubov - Be{enovo neborac Jeki}, Qubomir Vojinov - Dowi Petrovci Jeki}, Stevan Pavlov - Stari Banovci Jela~a, Ilija - Surduk Jeli}, Bo{ko - Sremska Mitrovica Jelovac, Mita - Novi Karlovci poginuo Jeremi}, @ivan - Vogaw Jeremi}, Jakov - Bresta~ Jeremi}, Milan @ivanov - La}arak borac Jefti}, Vlada @ivanov - Ruma zemqoradnik Je{i}, @ivan - Dowi Petrovci Je{i}, Stevan Krstin - Dowi Petrovci Jovanovi}, A}im T. - Be{ka Jovanovi}, Boìdar Pavlov - Martinci Jovanovi}, Branko M. - Sur~in Jovanovi}, Velimir Velimirov - Karlov~i} Jovanovi}, Du{an M. - Grabovci Jovanovi}, \oka Aleksin - ?
Jazi}, Vlada Stevanov - Belegi{
186
Ilija Petrovi} Jovanovi}, Igwat - Vojka neborac Jovanovi}, Jovan D. - Putinci àndarmerijski major, borac Jovanovi}, Jovan F. - Grabovci Jovanovi}, Joca - Stejanovci Jovanovi}, Kosta Milanov - In|ija Jovanovi}, Kosta Milanov - Klenak borac Jovanovi}, Kosta - Rakovac Jovanovi}, Kosta - Stejanovci Jovanovi}, Kuzman Maksimov - Veliki Radinci zemqoradnik Jovanovi}, Lazar @ivojinov - Ruma Jovanovi}, Marko @. - Belegi{ Jovanovi}, Milan - Grabovci Jovanovi}, Milan Blagojev - Grgurevci Jovanovi}, Milan Jovanov - Bu|anovci neborac Jovanovi}, Milan Pavlov - Batajnica Jovanovi}, Milivoje Mladenov - Irig Jovanovi}, Milorad Velimirov - A{awa Jovanovi}, Milorad Jovanov - A{awa Jovanovi}, Milorad Milinkov - La}arak zemqoradnik, borac Jovanovi}, Milo{ Lazin - Beànija Jovanovi}, Milutin Ni}iforov - Beànija Jovanovi}, Mitar - Bresta~ Jovanovi}, Mitar Vasin - Stari Banovci Jovanovi}, Mitar Cvejin - Mala Remeta borac Jovanovi}, Nestor-Neca Milo{ev - Kr~edin zemqoradnik, borac Jovanovi}, Petar R. - Ilinci zemqoradnik, neborac Jovanovi}, Slavko Milo{ev - Irig Jovanovi}, Slavko Nikolin - Klenak borac Jovanovi}, Paja - Surduk Jovanovi}, Petar Milanov - Batajnica Jovanovi}, Petar Uro{ev - Stari Banovci Jovanovi}, Radovan - Stejanovci Jovanovi}, Raja Stevin - Progar zemqoradnik, borac Jovanovi}, Ranko A. - Be{ka Jovanovi}, Svetislav Stevanov - Be{enovo borac Jovanovi}, Stevan - Stejanovci Jovanovi}, Stevan Danilov - Bu|anovci neborac Jovanovi}, dr Toma - 1886, Sremski Karlovci lekar Jovanovi}, Trivun - Sur~in Jovi}, Stanko Lazarev - Stara Pazova Jovi~in, Radovan Nenadov - Bu|anovci neborac Jovi~i}, Bogoqub S. - Kru{edol Selo Jovi~i}, Boja - Bresta~ Jovi~i}, Jefta V. - Kru{edol Selo zemqoradnik, borac Jovi~i}, Kosta Petrov - Stari Banovci Jovi~i}, Lazar Pavlov - Kraqevci Jovi~i}, Milan Mladenov - Pe}inci borac Jovi~i}, Milivoj T. - Ilinci
187
Joki}, Bogdan Milivojev - Bu|anovci Joki}, Vladislav Stevanov - Kraqevci Josimov, Sava S. - Martinci Josimovi}, Lazar Stevanov - Martinci Josimovi}, Petar Jocin - Neradin Jockovi}, @ivan Aleksandrov - Popinci Jurati}, Mijat - Neradin Juri{i}, Lazar - Leìmir Juri{i}, Negovan V. - Popinci borac Ju??atovi}, Mijailo A. - Irig
Kazimirovi}, Stevan - Irig Kalezi}, Nikola \or|ev - Sremska Mitrovica Kali}, Vasa \okin - Kraqevci Kamberovi}, Sava - Sremski Karlovci Kampanovi}, Petar - Man|elos Karanovi}, Milo{ Alimpijev - Martinci Karoli}, Lazar Stevanov - Neradin Karoli}, Milan Mladenov - Martinci Kati}, Grujica Vlajkov - Progar kova~ Kasapski, Dimitrije Jovanov - Irig Ka~arevi}, Branko Cvetinov - Martinci Kere~ki, Du{an Pavlov - Progar Ke~i}, Milivoj Petrov - Kr~edin zemqoradnik, neborac Kijurina, Branko Jovanov - Stara Pazova pravnik, borac Kleverni}, Marko - Dobrinci borac Kqaji}, Mitar Gligorijev - Kraqevci Kqaji}, Teodor Simin - Bresta~(?) Kmezi}, Todor \or|ev - Ruma Kneèvi}, Bogdan - La}arak neborac Kneèvi}, \or|e Dragojlov - 1886, Vojka borac Kneèvi}, \ura A}imov - Popinci borac Kneèvi}, Pavle \or|ev - 1878, Vojka zemqoradnik, borac Kneèvi}, Radovan Kuzmanov - 1879, Vojka zemqoradnik, neborac Kneèvi}, Slavko S. - Stara Pazova Kneèvi}, Stanko Lukin - Vogaw Kneèvi}, Stevan Radin - Obre` Kova~evi}, Aleksandar \or|ev - 1881, Vojka zemqoradnik, borac Kova~evi}, Gavra K. - Golubinci Kova~evi}, Dimitrije Stevanov - Beànija Kova~evi}, Du{an Stevanov - 1891, Vojka zemqoradnik Kova~evi}, \or|e Jovanov - Beànija Kova~evi}, Kosta Todorov - Golubinci Kova~evi}, Lazar Krstin - Putinci Kova~evi}, Miladin Mihajlov - In|ija Kova~evi}, Mitar-Mita Prokin - Vrdnik Kova~evi}, Negovan Sovrin - Karlov~i}
Kadi}, Ivan - Mala Va{ica
188
Ilija Petrovi} Kova~evi}, Nikola - Be{enovo neborac Kova~evi}, Petar Vojinov - Beànija Kova~evi}, Petar S. - Golubinci Kova~evi}, Stevan @. - Grabovci Kovin~i}-Aralica, \oka - [id zemqoradnik Kovin~i}, Lazar - [id zemqoradnik Koùvari}, Milan Gavrin - Vojka stolar (u Beogradu) Kozarov, Nikola - Irig Koi~ki, Milan - [id zemqoradnik Koji}, Nikola Du{anov - Kru{edol borac Kokinovi}, Milovan Milo{ev - Bresta~ zemqoradnik Kokinovi}, Mika - Bresta~ Kokotovi}, Trifun Ilijin - Dobrinci borac Konstandinovi}, Jovan S. - Martinci Konstantinovi}, @ivan L. - Martinci Konti}, @ika B. - Dowi Petrovci Konti}, Ilija - Dowi Petrovci Konti}, Milovan - Dowi Petrovci Konti}, Nikola - Dowi Petrovci Kowevi}, Nikola @ivanov - La}arak neborac Kopli}, Marko Veqkov - 1881, êrevi} zemqoradnik, neborac Korolija, Pavle Todorov - Stari Banovci Kosani}, @ivan - Mala Va{ica Kosani}, Nikola Savin - Neradin Kosani}, Rade - Mala Va{ica Kosani}, Ranko Velimirov - Sremski Mihaqevci Kosani}, Trifun Jovanov - ôrtanovci Kosanovi}, Rada Jovanov - Martinci Kosanovi}, Rada Bogdanov - Martinci Korica, Stevan Dimitrijev - La}arak neborac Kotaranin, Vasa Uro{ev - Martinci Kotarac, \or|e Petrov - Novi Slankamen Ko~ija{evi}, Ilija Gavrin - 1888, Vojka zemqoradnik, borac Ko{uti}, Bogdan Jovanov - Bu|anovci borac Ko{uti}, Vlada Bogdanov - Bu|anovci neborac Kre~kovi}, Pavle - Stejanovci Krì}, Qubomir - Kr~edin zemqoradnik, borac Kriàn, Rade Mitin - Jakovo borac Krneta, Nikola Nikolin - Ruma Krwe{evac, @arko Andrijin - Progar policijski ~inovnik, borac Krwe{evac, @ivko Andrijin-Kolarev - Progar zemqoradnik, borac Krwulac, @arko Trivunov - Bresta~ zemqoradnik Krwulac Milo{ Andrijin - Bresta~ zemqoradnik Krompi}, Novak Petrov - Bu|anovci borac Krstin, Ilija - Martinci Krsti}, Vlada Petrov - Stari Banovci Krsti}, Vladimir - Sremska Mitrovica Krsti}, Vladislav - Sremska Mitrovica
189
Krsti}, Dimitrije \okin - Vrdnik Krsti}, @ivan - Grgurevci Krsti}, Ilija Milo{ev - Martinci Krsti}, Jovan Tanasijin - Bosut Krsti}, Mihailo-Mi}a Jovanov - Martinci Krsti}, Nestor-Neca V. - Vrdnik Krsti}, Petar Jovanov - Martinci Krsti}, Rajko Uro{ev - Martinci Krsti}, Stevan @ivanov - Stari Banovci Krsti}, Stevan Milo{ev - Vrdnik Krsti}, Stevan Mitin - Vrdnik Krsti}, Stevan Todorov - [uqam neborac Krsti}, Cvetin - Martinci Krstono{i}, Vlada - Vogaw poginuo na Dobruxi Krstono{i}, Raja - Vogaw Kru{edolac, Novak Petrov - Batajnica Kr{aritovi}, Krsta Svetozarov - Obre` Kuzmanovi}, \or|e - Stejanovci Kuzminac, Vojin Negovanov - La}arak borac Kuzminac, Vladimir Negovanov - La}arak borac Kuzminac, Milo{ Uro{ev - La}arak borac Kuzminac, Mihajlo Mladenov - La}arak borac Kuzminac, Petar Milanov - La}arak borac Kula~anin, \oka - Mala Va{ica Kula{, Pavle - Vojka zemqoradnik Kulpinac, Petar Pavlov - Boqevci Kuqan~i}, Branko - Man|elos Kumer, Alojzije Josipov - In|ija Kupusinac, Nikola Gli{in - A{awa
Lazanski, Vukadin êdomirov - Martinci Lazanski, Jevrem êdomirov - Martinci Lazarevi}, Lazar Davidov - Putinci borac Lazarevi}, Stevan Savin - Be{enovo borac Lazi}, Gavra - [id obu}ar Lazi}, Luka @ivanov - Be{enovo neborac Lazi}, Petar M. - Putinci Lazi}, Svetozar Milanov - Susek Lazi}, Svetozar Savin - Kraqevci Lazi}, Te{imir Nikolin - In|ija Lazovi}, Nedeqko Nikolin - Sremska Mitrovica Laki}, Ilija Musin - Beànija Lako~evi}, Ivan M. - Sur~in neborac Lalo{evi}, \oka Svetozarov - Bu|anovci Lalo{evi}, Mladen Trifunov - Bu|anovci borac Lalo{evi}, Sava @ivanov - Bu|anovci neborac Lapajne, Josip - Vrdnik
190
Ilija Petrovi} Lap~evi}, Nikola Lazarev - Krwe{evci La}arac, Obrad @ivanov - Be{enovo borac La}arac, Nikola Qubomirov - Be{enovo neborac Lauta{, Sava Simin - Be~men Lemaji}, Ivan - Martinci Leontijevi}, Ilija Kuzmanov - Kru{edol Selo Lepoti}, Milo{ Milo{ev - Bu|anovci neborac Lepoti}, Nikola Savin - Bu|anovci borac Lepoti}, Sima Milivojev - Bu|anovci borac Lep{anovi}, Bo{ko Z. - Golubinci Leti}, Aleksandar T. - Kru{edol Selo Leti}, Damjan - Kr~edin Lina, Maksim Petrov - Kr~edin zemqoradnik, borac Li~anin, Slavko Milanov - Surduk zemqoradnik, borac Lon~arevi}, Branko - Martinci Lukin, Radovan \or|ev - 1878, Vojka zemqoradnik, neborac Luki}, Vasa - Stejanovci Luki}, Vlada @ivanov - Ruma Luki}, Damjan - Dowi Petrovci Luki}, Dimitrije \or|ev - Putinci Luki}, \or|e - Man|elos Luki}, Lazar @ivanov - Bosut Luki}, Milivoje - Stejanovci Luki}, Novak Lazarev - Ruma Luki}, Petar - Man|elos Luki}, Rada - Surduk Luki}, Todor @ivanov - Ruma Luk(i~)i}, Rajko Veselinov - Martinci Lu~i}, Bogdan Jovin - Vogaw
Qiqak, Vasa - Man|elos
Qubinkovi}, @ika Ilijin - Bu|anovci borac Qubinkovi}, Lazar Svetozarov - Divo{ Qubinkovi}, Milo{ - Vojka umro posle rata Qubinkovi}, Ni}ifor Milo{ev - Putinci Qubinkovi}, Rada Milanov - Bu|anovci neborac Qubinkovi}, Sava Andrijin - Bu|anovci neborac Qubinkovi}, Sava Milanov - Bu|anovci borac
Mavrenovi}, Stevan - Zemun
Majstorovi}, Milenko Jeftin - Jazak Majstorovi}, Milo{ - Martinci Maksimovi}, Vlajko R. - Popinci borac Maksimovi}, @ivan Tomin - Klenak borac Maksimovi}, Negovan M. - Popinci borac Maksimovi}, Petar Stevanov - Rivica Maksi}, Pavle-Paja Aleksin - Grgurevci
191
Maleti}, Boà Stevanov - Golubinci Maleti}, Branko Rajkov - Bu|anovci neborac Maleti}, Lazar Milanov - Kraqevci Male{evi}, @ivko Pavlov - Beànija Male{evi}, Jovan Sretin - Bosut Male{evi}, Qubomir-Qubinko Radovanov - Vogaw Male{evi}, Stevan @ivotin - Progar zemqoradnik, borac Male{i}, Lazar - Kraqevci Mali, Radovan Jovanov - 1893, Vojka kroja~ Mangulovi}, \or|e Svetislavov - Beànija Mandi}, Dragan Simin - Kraqevci Mandi}, \ura Vasiqev - Kraqevci Mandi}, Ilija Markov - In|ija Mandi}, Ilija P. - âlma Mandi}, Lazar Petrov - In|ija Mandi}, Mile Radin - Martinci Mandi}, Milivoje P. - [imanovci Mandi}, Spasoje P. - In|ija Manojlovi}, Naum Todorov - Beànija Marin, Lazar - Martinci Marinkovi}, Borislav Du{anov - Stara Pazova Marinkovi}, Ilija - Novi Karlovci poginuo Marinkovi}, Milan Qubomirov - Vitojevci Mari}, Aksentije Maksimov - Kr~edin zemqoradnik, borac Mari}, Aleksandar - Kr~edin Mari}, Georgije-\oka Aleksandrov - Maradik Mari}, Marko Jovanov - Leìmir Mari}, Mitar Aleksandrov - Irig borac Mari}, Sava Jovanov - Leìmir zemqoradnik, borac Mari}, Slavko \okin - Irig Mari}, Stevan \okin - Irig Maricki, Jovan - Martinci Maricki, Luka @ivanov - Martinci vitez Kara|or|eve zvezde Marjanovi}, @ivan - Novi Karlovci poginuo Marjanovi}, Kuzman \. - Sur~in Marjanovi}, Pera N. - Sur~in Markovi}, Boà T. - Stari Banovci Markovi}, Velimir Ilijin - Batajnica Markovi}, Vlada Stevanov - 1888, Vojka zemqoradnik, borac Markovi}, Vojin - Mala Va{ica Markovi}, Gavra - Mala Va{ica Markovi}, Gavra Jovanov - Grabovci Markovi}, @ivojin Markov - Kupinovo Markovi}, Qubomir - Mala Va{ica Markovi}, Milutin Stevanov - [a{inci Markovi}, Pavle Veqkov - Kupinovo Markovi}, Petar K. - [imanovci Markovi}, Radovan @ivanov - Jakovo
192
Ilija Petrovi} Markovi}, Radovan Svetozarov - Obre` Markovi}, Sava Pavlov - Batajnica Markovi}, Svetozar - Popinci bora Maksimovi}, Svetozar \. - Putinci Markovi}, Svetozar Obradov - Ogar zemqoradnik, borac Markovi}, Sreta S. - Mala Va{ica zemqoradnik, borac Markovi}, Stevan Jovanov - 1896, Vojka trgovac, borac Maro{, Antun Jankov - Tovarnik Martinovi}, Vasa \. - Sur~in Martin(ovi}), Jakov \okin- Martinci Martin(ovi}), Jovan \okin - Martinci Mar~eti}, Veqko Nikolin - Irig Masnikosi}, Boà L. - Popinci borac Matijevi}, \or|e P. - Vitojevci Matijevi}, Lazar Damjanov - Martinci Matijevi}, Matija Kostin - Vitojevci Mati}, Branko Matijin - Klenak borac Mati}, Milisav - Rakovac Mati}, Petar - [id zemqoradnik Mati}, Triva - Vogaw Maukovi}, Vasa - [id zemqoradnik Ma~vanski, Bogdan Lazarev - Bu|anovci borac Ma{i}, Milan Andrijin - Leìmir Medakovi}, Milan I. - In|ija Melenti}, Petar Gligorijev-Gigin - Grgurevci zemqoradnik, borac Melenti}, Stevan Gligorijev - Grgurevci zemqoradnik, borac Men|an, \uro Stevanov - Stara Pazova Merdanovi}, Svetislav - [id zemqoradnik Mesarovi}, Svetozar D. - Popinci borac Mijailovi}, Gligorije - Dowi Petrovci Mijatovi}, Aleksa \okin - Golubinci Mijatovi}, @ivan B. - Leìmir Mijatovi}, Mihajlo Savin - Irig Mijatovi}, Radovan Milo{ev - Suboti{te zemqoradnik, borac Miji}, Radivoje Jovanov - Sremska Mitrovica Miju{kovi}, Ivan Aleksandrov - Boqevci Miju{kovi}, \oka Qubomirov - Boqevci Miladinovi}, Pavle - Martinci Miladinovi}, Trivun Ivanov - Martinci vitez Kara|or|eve zvezde Milanovi}, Aleksa Branislavov - Irig Milanovi}, Vladimir Petrov - Sremska Mitrovica Milanovi}, Ilija Milanov - Kupinovo Milanovi}, Ranko - Novi Karlovci Mileusni}, Nikola - Zemun potporu~nik Mileusni}, Slavko \okin - Boqevci Milija{evi}, Slavko Mitrov - Golubinci borac Milin, @arko Mladenov - Maradik Milin, Lazar J. - Kru{edol Selo posednik, borac
193
Milinkovi}, Milan @.-La}arac - Grgurevci Milinkovi}, Nikola \okin - Ledinci Milivojevi}, Rada - Progar Mili}, Bo{ko - Irig Mili}, Branko R. - Grabovci Mili}, dr \or|e Du{anov - Sremski Karlovci Mili}, Lazar - Dobrinci borac Mili}, Slavko Radovanov - Grabovci Mili}, Stevan Novin - Be{ka Mili}evi}, Gavrilo Milo{ev - Ruma Mili}evi}, @arko Nikolin - [imanovci Mili}evi}, @ika Lazin - Progar Mili}evi}, @ivko Tedin(?) - Progar lugar, borac Mili}evi}, Sava Ilijin - Progar zemqoradnik, borac Mili~i}, Mitar - [id zemqoradnik Milovanovi}, Petar - Popinci borac Milosavqevi}, Svetozar M. - Vitojevci Milo{evi}, Boà - Man|elos Milo{evi}, Vujadin Mirov - Ruma Milo{evi}, \or|e Dragojlov - 1887, Vojka zemqoradnik Milo{evi}, Milan Krstin - 1894, Vojka trgovac Milo{evi}, Mitar Mirov - Ruma Milo{i~evi}, Antonije Milivojev - âlma Milunovi}, Du{an Uro{ev - Ruma Milutinovi}, \oka - Irig Milutinovi}, Jovan - Irig Milutinovi}, Lazar D. - [a{inci Milutinovi}, Milivoj Damjanov - Ruma Milutinovi}, Milo{ Pavlov - Sur~in Milutinovi}, Radomir Pantin - Kupinovo Milutinovi}, Stevan M. - Neradin Milutinovi}, Stevan Todorov - [a{inci Milutinovi}, Todor Stevanov - Velika Remeta Miqkovi}, \ura M. - Grgurevci Miqkovi}, Obrad Pavlov - La}arak borac Miqu{, Du{an - Surduk Miraì}, Du{an Dragoqubov - Bosut borac Mirilov, Branislav Jovanov - Sremski Karlovci Mirilov, Milivoje Jovanov - Sremski Karlovci Mirilov(i}), Mitar Markov - Stari Banovci Mirkovi}, Veselin Igwatov - Novi Karlovci poginuo Mirkovi}, Du{an Mitrov - Irig Mirkovi}, \oka D. - Putinci Mirkovi}, Jova Branislavov - Kr~edin zemqoradnik, borac Mirkovi}, Marko - Dobrinci Mirkovi}, Milan - Sremska Kamenica Mirkovi}, Nenad - Neradin Mirkovi}, Rada - [id geometar
194
Ilija Petrovi} Mirkovi}, Radovan-Lagalov - Jakovo borac Mirkovi}, Stevan - Sremska Kamenica Mirosavqevi}, @ivan Matijin - Suboti{te Misirki}, Lazar Ilijin - Putinci Misirki}, Sava Nedeqkov - Kru{edol Selo zemqoradnik, borac Misirki}, Stevan - Prhovo Mitrovi}, Velimir - Mala Va{ica Mitrovi}, @ika Jovi~in - Progar Mi}a{evi}, \oka Ilijin - Irig Mi}i}, Jani}ije P. - Putinci Mihajlovi}, Boìdar Melentijev - Batajnica Mihajlovi}, Branko - Novi Karlovci pravnik, poru~nik Mihajlovi}, Branko Stevanov - Jazak zemqoradnik Mihajlovi}, Branko - Surduk Mihajlovi}, Dragomir Melentijev - Batajnica Mihajlovi}, @ivan Ilijin - Be{enovo borac Mihajlovi}, @ivan Qubin - [imanovci Mihajlovi}, Jovan \okin - Kraqevci Mihajlovi}, Kuzman Stevanov - Ruma Mihajlovi}, Lazar Brankov - La}arak borac Mihajlovi}, Marko - Stejanovci Mihajlovi}, Petar Vasin - A{awa Mihajlovi}, Slavko Mihajlov - Novi Karlovci Mihajlovi}, Todor - Vrdnik Mihi}, Radivoj V. - [imanovci Mici}, Mladen Veqkov - Vitojevci Mi{i}, Damjan Lazarev - 1881, Vojka ~inovnik, borac Mi{i}, Du{an-Duja - Vogaw Mi{i}, \oka - Stejanovci Mi{ki}evi}, Lazar Kostin - Irig Mi{kovi}, Milan Petrov - Svilo{ Mi{kovi}, Stevan Lazarev - Be{enovo borac Mi{qanovi}, Damjan Nikolin - Irig Momirovi}, Milan - [id trgovac Momi}, Vasa Markov - Ruma Mom~ilovi}, Jovan - Be{enovo borac Mom~ilovi}, Radovan M. - Kr~edin zemqoradnik, neborac Mom~ilovi}, Ranko To{in - Kupinovo Mom~ilovi}, Stevan Kuzmanov - Ruma Mo{i}, Jovan Petrov - Kraqevci Mrvo{, Mile \or|ev - In|ija Mrdaq(Mrdoqa?), Laza Pavlov - Surduk zemqoradnik, borac Mr|an, Petar Stevanov - 1892, Sremski Karlovci Mr|i}, Vasa Pavlov - Stari Banovci Mrku{i}, Branko Jovanov - Bu|anovci borac Murga{, Vlada - Progar Murga{ki, Milo{ Du{anov - Martinci
195
Musi}, Milivoj M. - Martinci Mutibari}, Svetozar Stevanov - Irig
Nebrigi}, Gavra Vasin - Golubinci Nebrigi}, Lazar Negovanov - Kraqevci Nebrigi}, Milan Jovanov - Siba~ borac Nebrigi}, Stevan Vasin - Siba~ neborac Nebrigi}, Nikola Cvejin - Siba~ borac Negruc, Branko Veqkov - A{awa Negovanovi}, Dimitrije Mile{in(?) - Ilinci zemqoradnik, borac Negovanovi}, Jova Petrov - Kraqevci Nedeqkovi}, \ura - Irig Nedeqkovi}, Jovan-Lo|a \okin - Vrdnik Nedeqkovi}, Jovan Tanasijin - 1883, Vojka zemqoradnik, borac Nedeqkovi}, Jovan Novakov - A{awa Nedeqkovi}, Milan Qubi{in - Grabovci bele`nik, borac Nedeqkovi}, Petar Milo{ev - Ruma Nedeqkovi}, Sava Milo{ev - 1892, Vojka zemqoradnik Nenadov(i}), @ivojin Lazarev - 1889, Vojka berber, borac Nenadovi}, \or|e M. - Kraqevci Nenadovi}, Jovan Adamov - Sremska Mitrovica Neni}, êdomir Todorov - Suboti{te Nestorovi}, Vasilije Todorov - Sremski Karlovci Neckovi}, Sava Tomin - Novi Slankamen Ne{i}, Boà - Stejanovci Ne{i}, @ivan - Martinci Ne{kovi}, \oka Petrov - Rivica Ne{kovi}, Mi{a Petrov - Be{ka Ne{kovi}, Pavle Milivojev - Rivica Nikolajevi}, \or|e \or|ev - Bu|anovci borac Nikoli}, Veqko Vladin - Ledinci Nikoli}, Du{an - Golubinci borac Nikoli}, Du{an P. - Sur~in Nikoli}, @ivan V. - Sur~in Nikoli}, @ivan Milo{ev - Stari Slankamen Nikoli}, @ivan Svetozarov - 1899, Sremski Karlovci Nikoli}, Milan Stevanov - A{awa Nikoli}, Mitar V. - Vrdnik Nikoli}, Mladen @ivanov - La}arak borac Nikoli}, Petar Ilijin - Boqevci Nikoli}, Slavko - Vrdnik Nikoli}, Slavko Milovanov - Bresta~ zemqoradnik Nikoli}, Stevan - Vrdnik Nikoli}, Uro{ @ivanov - Bosut Nik{i}, Vesa Milo{ev - Be{enovo borac Nik{i}, Kosta Milanov - Be{enovo borac
Nai}, Qubomir Pavlov - Pe}inci berber, borac
196
Ilija Petrovi} Ninkovi}, Branko Dimitrijev - 1891, Vojka zemqoradnik, borac Ninkov(i}), @arko Acin - Vizi} Ninkovi}, Lazar - Sremska Mitrovica Ninkovi}, Lazar - Stejanovci Ninkovi}, Lazar Obradov - Vojka Ni{evi}, Nikola Simin - Suboti{te Novakovi}, Milovan Arsenijev - 1887, Vojka zemqoradnik, neborac Novakov, Slavko - Vojka zemqoradnik Novakovi}, Danilo S. - Sur~in Novakovi}, Mitar Lazarev - Belegi{ Novakovi}, Dimitrije Milanov - Klenak borac Novakovi}, Mihajlo Milanov - In|ija Novakovi}, Nikola V. - Vitojevci Novi}, Lazar Igwatov - Kr~edin zemqoradnik, borac Novi}, Milorad Markov - Kr~edin zemqoradnik, borac Nov~i}, Milovan Nestorov - Grabovci Noàni}, @arko Svetozarov - Klenak borac ? - Sremska Mitrovica oficir Obradovi}, @ivko Jocin - Vrdnik Obradovi}, Milan Igwatov - Be{ka Obradovi}, Stevan \or|ev - Irig Olar(evi}), @arko \. - Sur~in Opa~i}, Milan Petrov - La}arak borac Oreq, @ivan - Stari Banovci Oreq, Petar M. - Surduk zemqoradnik, borac Ore{~anin, Jovan Petrov - Martinci Orlovi}, Petar - Ruma Osmanov, Sima - Rakovac Ostoji}, Aleksandar-Aca - Vogaw Ostoji}, Nikola Svetozarov - Leìmir Ostoji}, Svetozar Stevanov - 1895, Vojka zemqoradnik Ostoji}, Sreta Rankov - Dobrinci borac
Obradovi},
Pavi}, Ranko Petrov - La}arak neborac Pavlica, Andrija P. - Be{ka Pavlovi}, Igwat T. - Grgeteg Pavlovi}, Jovan N. - Rivica Pavlovi}, Kosta Vasin - In|ija Pavlovi}, Toma @ivanov - Bu|anovci neborac Pavlovi}, Trivun Simin - 1887, Sremski Karlovci Pavlovi}, êdomir J. - Kr~edin Padeànin, Milan Vasin - Obre` Paji}, Kosta - [id zemqoradnik Paji}, Marko - [id oficir Pandurovi}, @arko S. - Popinci borac Pani}, Dragomir Jovanov - Bu|anovci neborac
197
Pani}, Du{an Jovanov - Bu|anovci borac Pani}, Sava - Dowi Petrovci Pani}, Sava @ivotin - Bu|anovci Panteli}, @ivan Todorov - In|ija Panti}, Petar Qubomirov - Irig Pantovi}, @ivan Todorov - [imanovci borac Paranosi}, Boà - Prhovo Paroànski, Dragutin - [id zemqoradnik Pa~anin, Petar Qubomirov - Stara Pazova Pa~irski, Paja - Man|elos Pa{i}, Stevan Bogoqubov - In|ija Pejakovi}, Mitar Pavlov - Belegi{ Pej~i}, Qubomir N. - Grabovci Perin, Boìdar @ivanov - 1895, Vojka radnik Perin, Radovan Markov - Be{enovo borac Perin, Todor Pavlov - 1890, Vojka zemqoradnik Perunovi}, Stevan Milanov - Bosut Petakovi}, @ivko \okin - Vrdnik Petkovi}, Dimitrije Nikolin - Pe}inci Petkovi}, Jovan V. - Vrdnik Petkovi}, Todor T. - Kr~edin zemqoradnik, neborac Petqanski, Branko N. - Ne{tin zemqoradnik, borac Peto{evi}, Du{an Markov - Karlov~i} Petrikowa, Boìdar M. - Golubinci Petri~evi}, Boìdar - Rivica Petrovi}, Boìdar - Novi Karlovci potporu~nik Petrovi}, Vule - Stejanovci Petrovi}, Jovan-Lulovi} - Progar Petrovi}, Joja - Stejanovci Petrovi}, Luka Mi{in - Sremska Kamenica Petrovi}, Marko - Stejanovci Petrovi}, Milan - Novi Karlovci Petrovi}, Mile - Sremska Kamenica Petrovi}, Milivoj \. - Novi Karlovci trgovac Petrovi}, Milutin J. - Putinci Petrovi}, Mladen Boìn - Kuzmin zemqoradnik, borac Petrovi}, Negovan I. - In|ija Petrovi}, Nikola \. - Novi Karlovci Petrovi}, Petar \urin - Sremska Mitrovica Petrovi}, Petar I. - Putinci Petrovi}, Rada Gajin - Dobrinci neborac Petrovi}, Sava - Stejanovci Petrovi}, Sava @ivanov - Bosut Petrovi}, Sava-Cocin - Progar Petrovi}, Sava êdomirov - La}arak borac Petrovi}, Svetislav Adamov - Vitojevci zemqoradnik, borac Petrovi}, Svetozar Veqkov - Stara Pazova Petrovi}, Slavko - Progar
198
Ilija Petrovi} Petrovi}, Stevan Stevanov - âlma Petrovi}, Stevan Tanasijin - Stara Pazova Petrovi}, Teodor Pavlov - A{awa Pe{i}, Jovan - 1866, Bukovac vajar i fotograf Pivarevi}, Du{an Mitrov - Batajnica Pivarski, Stevan - Man|elos Pili}, Janko Milin - Putinci Pili}, @ivko - Putinci Pinkuq, Slavko @ikin - A{awa Plavi}, @arko Paunov - Karlov~i} Ple}a{, Mihajlo - Sremski Karlovci Plhak, Branko H. - Putinci Plhak, Stevan H. - In|ija Pozdan, Milovan Andrijin - Kraqevci Poznan, Dragoje Nikolin - In|ija Poznanovi}, Veqa - Progar Popov, Du{an Georgijev - 1884, Vojka zemqoradnik Popovi}, Branko Milanov - Leìmir Popovi}, \oka - Dobrinci Popovi}, \or|e - Prhovo Popovi}, Ivan M. - Ugrinovci Popovi}, Jovan - Stejanovci Popovi}, Jovan Stevanov - Klenak Popovi}, Kuzman Nenadov - Krwe{evci zemqoradnik, borac Popovi}, Milivoj Radin - Martinci àndarm Popovi}, Ni}ifor Kuzmanov - Be~men Popovi}, Paja Lazarev - Jazak Popovi}, Petar - Sremski Karlovci Popovi}, Simeon-Sima - Vogaw Popovi}, Sima \okin - Vrdnik Popovi}, Sreta - Prhovo Popovi}, Stevan Miloradov - Beo~in mesar Popovi}, Stevan Todorov - Irig borac Predovi}, Trifun Milin - Vogaw Predragovi}, Marko - Sremska Mitrovica Prerad, @ivan Nikolin - Stari Banovci Preradovi}, Petar - Srem Preradovi}, Predrag - 1897, Batrovci Priji}, Milan Milin - Kr~edin Prodanovi}, Ilija Arsenov - Grabovci Prokopqevi}, Marko - Petrov~i} Puzi}, Stevan L. - Rivica Puqevi}, Aleksa Mitin - Stari Banovci Puqo, dr Atanasije - 1878, Zemun lekar Punti}, Lazar - Martinci Putnikovi}, \oka Mitrov - Golubinci Pucarevi}, Kosta - Progar Pu{i}, Milan \. - Grgeteg
199
Radakovi}, Lazar Jovanov - Martinci Radivojevi}, Vasa Teodorov - Ruma Radivojevi}, Vladimir - Mala Va{ica Radivojevi}, Qubomir Kuzmanov - Irig Radivojevi}, Sreta @ivojinov - 1890, Vojka zemqoradnik, neborac Radivojevi}, Uro{ - Mala Va{ica Radinovi}, Kuzman Bogdanov - Kru{edol Selo zemqoradnik, borac Radi}, Nikola Vasin - Ruma Radi}, Novak Boìn - Ruma Radmanovi}, \or|e Gli{in - La}arak neborac Radovanovi}, Ilija - Dowi Petrovci Radovanovi}, Milan R. - Grabovci Radovanovi}, @ivan St. - Grabovci Radovanovi}, Sima Savin - Boqevci Radovi}, Bogoqub Petrov - Bu|anovci neborac Radoj~in, Joca Savin - Boqevci Radoj~i}, Vasa Radovanov - A{awa Radoj~i}, @ivan N. - Belegi{ Radoj~i}, Konstantin Stevanov - Leìmir Radoj~i}, Petar Radovanov - A{awa Radoj~i}, Svetozar Nikolin - 1889, Vojka zemqoradnik Radosavqevi}, Vladislav Drag. - In|ija Radosavqevi}, Du{an Lazarev - 1886, Vojka zemqoradnik Radosavqevi}, Milenko - Grgurevci Radosavqevi}, Milo{ Stevanov - Velika Remeta zemqoradnik Rado{evi}, Petar - Irig Radulovi}, Pavle S. - Golubinci Radulovi}, Sava Todorov - Sur~in Radusinovi}, Boìdar Subotin - 1897, Vojka zemqoradnik, neborac Rai~evi}, Nikola - Ruma Raji}, Slavko Dimitrijev - Sremska Mitrovica Rajkovi}, \or|e, Aleksin - Dobrinci borac Rajkovi}, Isidor Du{anov - Ne{tin trgovac, borac Rajkovi}, Mita - Dobrinci Rajkovi}, Petar Dragutinov - Dobrinci borac Raketi}, Pavle Todorov - Sremski Karlovci borac Rakini}, Sreten \or|ev - Stari Banovci Raki}, Arsa Milanov-Vijorov - Progar zemqoradnik, borac Raki}, Branko Stevanov - Be{enovo borac Raki}, Vasa - Sremska Mitrovica Rako{, Ivan Markov - Sremski Karlovci neborac Ranitovi}, \oka Petrov - Kr~edin Ranitovi}, Kosta \or|ev - Stari Banovci Rankov(i}), Milivoj Dragojlov - 1890, Vojka zemqoradnik, borac Rankovi}, Mirko - Stejanovci Ran~e(vi}), Stevan Lazarev - Dobrinci Rapaji}, \or|e Petrov - Stara Pazova Rapaji}, Proko Milanov - Stara Pazova
200
Ilija Petrovi} Rasimi}, Petar R. - Leìmir Ratkov, Andrija - Man|elos Ratkovi}, Vojislav P. - Maradik Raca, Obrad Davidov - Ruma ~inovnik, borac Rackovi}, Branko Markov - Bresta~ zemqoradnik Ra{kovi}, Sava \okin - Neradin Ra{kovi}, Sreten V. - Bu|anovci borac Reli}, Velimir - Martinci Reli}, Vuka{in Savin - âlma Reli}, Luka êdomirov - Martinci Reli}, Milan Isakov - Stari Banovci Ribari}, To{a Vasin - Leìmir Ribi}, Nestor Milovanov - Grabovci Ristivojevi}, Ilija Trivunov - A{awa Ristivojevi}, Ranko N. - Grabovci Ristivojevi}, Ranko Paunov - A{awa Ristivojevi}, Stojan - Grabovci Risti}, Ranko Brankov - La}arak borac Rovi}, Svetislav Pavlov - Popinci zemqoradnik, borac Rovi}, Jevrem - Popinci neborac Rogi}, Svetozar - Man|elos Roki}, Stevan Nikolin - Sremska Mitrovica Rokqi}, Milo{ Jovanov - Grabovci Roksi}, Du{an Mitin - Boqevci Romanovi}, Du{an Rankov - Bresta~ zemqoradnik Romi}, Milan T. - Belegi{ Rudi}, Stevan \. - Kru{edol Selo zemqoradnik, borac Ru|a, Mladen Dragi}ev - La}arak neborac Runti}, Lazar Stankov - Martinci Runti}, Milivoj Rajkov - Martinci Rusovski, Boà - Man|elos
Savi}, Jovan \okin - 1883, êrevi} zemqoradnik, neborac Savi}, Jovan S. - Stara Pazova Savi}, Kosta T. - Leìmir Savi}, Milivoj Vasin - Leìmir Savi}, Nikola Nikolin - Suboti{te Savi}, Petar Stevanov - Stara Pazova Savi}, Sava Du{anov - Dobrinci neborac Savi}, Sava Petrov - Golubinci Savi}, Sima Bogoqubov - Krwe{evci Savi}evi}, Nikola N. - Sur~in Savi}evi}, Stojan N. - Sur~in Savkovi}, @ivan - Popinci borac Savkovi}, Josif \or|ev - Ruma Sav~i}, Dimitrije Jovanov - 1894, Vi{wi}evo Samarxija, Slavko - Surduk
Savi}, Dimitrije S. - Ilinci zemqoradnik, borac
201
Sanadrovi}(Sanader?), Tanasije M. - Grgurevci Saravolac, Sergije Sretin - In|ija Svilar, Svetislav Milanov - Jakovo neborac Segi}, Jovan - Stejanovci Sedlarevi}, @ivan Cvetinov - Bosut Sekuli}, Bogdan Milovanov - Bu|anovci neborac Sekuli}, Dragutin V. - Putinci Sekuli} dr Milan - Sremska Kamenica lekar Sekuli}, Sava Radin - Martinci Sekuli}, Uro{ Kuzmanov - Irig Senkovi}, \oka Radovanov - Ugrinovci zemqoradnik, borac Sibinki}, Du{an Jovanov - Maradik zemqoradnik, borac Sibinki}, Milan Jovanov - Maradik zemqoradnik, borac Simeonovi}-ôki}, Josif Jovanov - 1886, Srem. Karlovci bolni~ar Simin, Nikola @ivanov - Grgurevci borac Simi}, Slavko - [id trgovac Simi~i}, Ranko Mirkov - Leìmir Simonovi}, dr Milan - 1876, Sremska Kamenica lekar Skoki}, Branko Stevin - Ne{tin podrumar, borac Skorupan, \or|e Dimitrijev - La}arak neborac Slabinov, Du{an Savetin - Progar zemqoradnik, borac Slavujevi}, Branko Nikolin - Vitojevci Slavujevi}, Vlada - [id zemqoradnik Slavujevi}, Du{an - [id zemqoradnik Slavujevi}-[andi}, Quba - [id zemqoradnik Slijep~evi}, Sima A}imov - Ruma Smiqani}, @ivan Lazarev - 1886, Vojka zemqoradnik, neborac Smiqani}, Ilija Petrov - Batajnica Smiqani}, Jovan Rafajlov - 1882, Vojka zemqoradnik Smiqani}, Svetozar - Rivica Smiqani}, Sreten Milovanov - Bu|anovci borac Smu|a, â|a - Surduk Smukov, Stevan @ivanov - Dobrinci borac Sokolovi}, Nikola - Zemun Srem~evi}, Branko Ilijin - Bu|anovci neborac Srem~evi}, Dimitrije Ivanov - Bu|anovci borac Sreti}, Du{an \okin - Vrdnik Sreti}, Jovan - Maradik Sreti}, Joca - Sremski Karlovci Sretkovi}, Ivan - Bresta~ Sretkovi}, Panta Desivojev - Bresta~(Kupinovo?) zemqoradnik Stajin, Mladen Stevanov - La}arak zemqoradnik, borac Staji}, Slavko @ivanov - 1883, Vojka zemqoradnik, neborac Staji}, Stevan Ilijin - Belegi{ Stanivukovi}, Milovan Lazarev - Ilinci u~iteq, borac Stanisavqevi}, ? - Suboti{te Stanisavqevi}, Bogoqub Dimitrijev - 1883, Vojka neborac Stanisavqevi}, Boà - [id zemqoradnik
202
Ilija Petrovi} Stankovi}, \or|e-\oka @ivanov - Neradin Stankovi}, Ilija D. - Golubinci Stankovi}, Isa B. - Golubinci Stankovi}, Lazar Savin - Neradin Stankovi}, Radovan D. - Vitojevci Stankovi}, Sava Rajin - Batajnica Stankovi}, Stevan - [id zemqoradnik Stankovi}, Stevan Petrov - Batajnica Stankovi}, Todor Georgijev - Rakovac Stankovi}, êda Teodorov - In|ija Stanojevi}, Bogdan Svetozarov - Grabovci Stanojevi}, \or|e - Irig Stanojevi}, Jovan \or|ev - Vogaw Stanojlovi}, Jovan Mitrov - Irig Stanoj~i}, Jovan-Joca - Vogaw Steji}, Vulpo [terc dr Jovan - êrevi} lekar Stepanovi}, Gli{a P. - Jakovo Stepanovi}, Nikola Lukin - Batajnica Stepanovi}, Svetislav - Martinci Stepan~evi}, Sava O. - Be{ka Stefanovi}, Dejan - Martinci Stefanovi}, Jovan - Martinci Stefanovi}, Milisav - Martinci Stefanovi}, Svetozar Milanov - Martinci Stefanovi}, Stevan Konstantinov - Sremski Karlovci Stojadinovi}, Du{an Gavrilov - Beànija Stojadinovi}, Stevan Qubomirov - [imanovci Stojakovi}, Mitar Mihajlov - Bresta~ zemqoradnik Stojanov, Dimitrije Gajin - 1897, Vojka zemqoradnik, borac Stojanovi}, Branko Aleksin - Ruma Stojanov(i}), Krsta \or|ev - 1891, Vojka zemqoradnik, borac Stojanovi}, Du{an Perin - Be~men Stojanovi}, @ika Gavrin - A{awa Stojanovi}, Jakov Qubomirov - Ruma zemqoradnik, borac Stojanovi}, Milisav - Martinci Stoja~i}, Stevan M. - Novi Karlovci Stoji}, Branko - Vrdnik Stoji}, Uro{ - Martinci Stojkovi}, Aleksandar Lazarev - Kru{edol Selo Stojkovi}, Du{an Budimirov - Kraqevci Stojkovi}, Pavle Radovanov - Kraqevci Stojni}, Aleksa - Martinci Stojni}, Aleksandar - Martinci Stoj~evi}, Du{an Petrov - Bu|anovci neborac Stoj{i}, Svetozar - Zemun borac Stoki}, Svetozar-Cveja - Stejanovci Stoli}, Damjan - Novi Karlovci Stoli}, Rada - Novi Karlovci
203
Stoli}, Radovan Pajin - In|ija Straìvuk, Isa \okin - Putinci Straìvuk, Sreta @ivanov - Batajnica Stri~evi}, Svetozar Andrijin - Jazak Su(b)i}, Jovan Stevanov - Grgurevci Suboti}, @ivan Jocin - Neradin Suboti}, @ivan - Stejanovci Suboti}, Zdravko Vlajkov - Kru{edol Selo Suvajxi}, Mitar - Vrdnik Sudarevi}, Lazar Du{anov - 1886, Vojka mesar u Irigu Sunturli}(?), @ivan - Dobrinci Sur~inski, Radovan Damjanov - Dowi Petrovci Sur~inski, Sava Mladenov - Dowi Petrovci Su{i}, Borislav \urin - Kupinovo zemqoradnik, borac Tadin, Milan - Dowi Petrovci Tadi}, Branko Jeftin - Be{enovo borac Tadi}, Vladimir - Mala Va{ica Tadi}, Du{an Markov - Dowi Petrovci Tadi}, \ura Savin - Bosut Tanackovi}, Branko - Novi Slankamen Teodorovi}, Vasa - Irig Teodosi}, Du{an Tanasijin - Leìmir Teodosi}, Slavko Tanasijin - Leìmir Terzi}, Radovan Jovanov - In|ija Terzi}-Karaxi}, Milan @arkov - In|ija Te{i}, Milivoj - [id gostioni~ar Tiosavqevi}, Mi{ko - [id zemqoradnik Tiosavqevi}, Sima - [id zemqoradnik Tovrqanovi}, Obrad Lazarev - Stari Slankamen borac Todorovi}, Dragi} - Martinci Todorovi}, @ivan Aleksandrov - Batajnica Todorovi}, Ivan - A{awa Todorovi}, Ilija Dimitrijev - Progar zemqoradnik, borac Todorovi}, Krsta - Martinci Todorovi}, Milivoj V. - Vojka borac Todorovi}, Stevan - 1893, Neradin medicinar *2 Toma{evi}, Mita Stevanov - Batajnica Toma{evi}, Negovan Grigorijev - In|ija Tomi}, Vojislav Obradov - Putinci Tomi}, Dragoqub Nikolin - Stari Banovci Tomi}, @ivan R. - Kraqevci Tomi}, Ilija Mladenov - Kraqevci Tomi}, Kuzma - Dobrinci Tomi}, Marko Mladenov - Kraqevci Tomi}, Mika M. - Grabovci Tomi}, Mileta - Kraqevci poginuo na Solunskom frontu Tomi}, Peko - Ruma
Tabakovi}, Milo{ Stevanov - Stara Pazova
204
Ilija Petrovi} Tomi}, Radovan - Grabovci Tomi}, Sava - Kraqevci poginuo na Solunskom frontu Tomi}, Toma Lazin - Ruma Topalov, Petar - Man|elos Topi}, Du{an Jovanov - 1894, Vojka zemqoradnik, borac To{i}, \oka T. - Leìmir Travica, Nikola Jovanov - Vojka Trbojevi}, Sava N. - Dobrinci borac Trifunovi}, \or|e Damjanov - Jakovo pekarski radnik, neborac Trifunovi}, @arko - Kru{edol Selo Trifunovi}, Nikola Dobrin - Vogaw Tri{i}, Milan - Mala Va{ica Trkuqa, Stanko ]irilov - In|ija Trni}, Paja Stojkov - Be{enovo borac Tubi}, Gavra - [id zemqoradnik Tutek, Stevan Sretin - Kr~edin zemqoradnik, borac Tutulugxija, Petar Milutinov - Martinci Tucakov(i}), Georgije Petrov - Martinci Tucakovi}, Stevan - Beànija
]erani}, Jovan Pavlov - La}arak zemqoradnik, borac
]iri}, Dimitrije Milanov - Sremska Mitrovica kova~, neborac ]iri}, Du{an Svetozarov - Be{enovo neborac ]iri}, Petar - Novi Karlovci ]iri}, Stevan \okin - Rivica ]osi}, Qubomir - Dowi Petrovci ]ulum, @ivan Petrov - Batajnica
Ulrih, Josip Isidorov - Vo|inci, Vinkovci Uro{evi}, Aleksandar Teodorov - Be{enovo neborac Uro{evi}, \or|e Rafajlov - 1894, Vojka zemqoradnik, borac Uro{evi}, @ivota @. - Bu|anovci neborac Uro{evi}, Sava Z. - Bu|anovci borac Uro{evi}, Stevan J. - Be{enovo borac
Ubavi}, Lazar - [id zemqoradnik
Faleti}, Svetozar - Man|elos Filipovi}, Branko Nikolin - Novi Karlovci Filipovi}, Du{an @. - In|ija Filipovi}, \oka - Man|elos Filipovi}, Obrad N. - Sur~in Fudor, Petar Stevanov - In|ija Haxi}, \oka P. - Beànija
Haxi}, \or|e Petrov - 1894, Vojka zemqoradnik, sahrawen u Solunu Haxi}, Milan Stevanov - 1894, Vojka berberin, borac
205
Haxi}, Mom~ilo \or|ev - 1886, Vojka zemqoradnik Haxi}, Stevan Lazarev - 1886, Vojka policajac Heriban, Paja Ilijin - Novi Slankamen Horvatovi}, Du{an Stevanov - Irig Hrtkovac, Petar - Progar
Carevi}, Stevan @ivanov - Vrdnik
Cari}evi}, dr Vasa - 1879, Irig lekar Cveji}, Vlajko - [id radnik Cveji}, Jovan Rajin - A{awa Cvetkovi}, Lazar - Bresta~ Cvijanovi}, Stojan G. - Vojka Civri}, \oka - Grgurevci Crvenkovi}, Petar Nikolin - Kraqevci Crni}, Slavko Tomin - Grgurevci Crwanski, Pavle - Progar
âli}, Jovan Jankov - In|ija âli}, Sava Stevanov - Putinci âlmanac, Dimitrije - Prhovo ânaxi}, Proka M. - Kraqevci ârubxi}, Pavle Isin - 1883, êrevi} zemqoradnik, borac ^vorkov, Aleksandar Markov - Dowi Petrovci ^vorkov, Marko S. - Dowi Petrovci êrevicki, Svetislav Teodorov - Sremska Mitrovica îki}, Du{an @ivotin - Siba~ borac ôbanovi}, Isa - Kr~edin àndarm, borac ôbanovi}, Jovan Milo{ev - 1881, Vojka zemqoradnik, neborac ôko, Du{an N. - Putinci ôlakov(i}), Stevan Nikolin - 1895, Vojka zemqoradnik, borac ôli}, Lazar @ivkov - Dowi Petrovci ôrdi}, Damwan Josimov - La}arak neborac ôrtan, Petar - Ruma ôrtan, Sima - Novi Karlovci ûgaq, Branko Ivanov - La}arak zemqoradnik, neborac ûpi}, Rada Nikolin - Ruma
âvi}, Branko Vasin - Novi Karlovci
[aman, Stevan - Stejanovci [arac, @ivojin Aleksin - Batajnica [atalov, Aleksandar Teodorovi~ - Harkov, Rusija borac [a{i}, Svetozar Jovanov - Surduk zemqoradnik, neborac [ejk, Ranko Dragi}ev - La}arak zemqoradnik, borac [i|anin, Du{an Petrov - Surduk zemqoradnik, neborac [ijak, dr Nikola - Irig lekar [ija~ki, Milenko Lazarev - Kraqevci
[alo{, \oka - [id trgovac
206
Ilija Petrovi} [ija~ki, Stevan - Be{enovo borac [ikqovan, Vasa Jovanov - Kr~edin zemqoradnik, borac [ikqovan, Sava Nikolin - Kr~edin zemqoradnik, borac [imunovi}, Vlada @ivanov - Stari Banovci [karo, Stevan Jovanov - Novi Slankamen [krbi}, Radovan - Martinci [oji}, \oka Lazin - Kupinovo [panovi}, Vladimir êdin - Martinci [ubatlija, Qubinko Simin - La}arak zemqoradnik, borac [ubi}, Milan \. - Golubinci [umarski, Milan Sretin - Martinci [u}in, Nikola Petrov - Irig [u}in, Panta Petrov - Irig [u{arski, Milan - Martinci.
Drugi tragovi. Sa~uvan je i jedan dokument(51) s predlogom da se dvojica Sremaca, da li iz reda ratnih zarobqenika s po~etka rata, da li od onih koji su se iz Srema povukli za srpskom vojskom (septembra 1914), unaprede u ~in rezervnog kaplara:
îzmi}, Mihajlo Milo{ev - Divo{ Radoni}, Novak Svetozarov - Negoslavci, Vukovar.
Ovaj predlog dat je na Solunskom frontu, krajem 1916. godine, posle oslobo|ewa Bitoqa. Za îzmi}a je re~eno da se borio (..) vazda hrabro i bio je primer svojim drugovima, osobito se istakao 19. septembra (2. oktobra po novom kalendaru) na Sivoj steni kada je i te{ko rawen. Iz predloga za Radoni}evo unapre|ewe vidi se da je on u svima borbama, koje je (wegova) ~eta imala, bio hrabar i izdr`qiv. Naro~ito hrabro se je borio na Gruni{kom Visu i pri zauzimawu Crvenog kamena. 15/28. novembra bio je rawen. I ostala je jedna skupna fotografija, na~iwena s prole}a 1919. godine u Karansebe{u, u rumunskom Banatu, pre povla~ewa srpske vojske na novouspostavqenu granicu. Po svedo~ewu @ivojina M. Toma{evi}a, na tom snimku nalaze se vojnici iz sastava 3. ~ete 1. bataqona 3. puka Moravske divizije(70), me|u wima i nekoliko dobrovoqaca iz Srema:
\oki}, Gligorije S. - Kuzmin Kurja~ki, \oka - Irig Mamuzi}, Dimitrije V. - Sur~in Markovi}, Josip P. - Novi Jankovci Mili}, Bo{ko - Irig Pej~inovi}, Radivoj - Vrdnik Popovi}, Stevan - Irig, narednik Primovi}, Jovan - ôrtanovci, |ak narednik Sreti}, Rade Vasin - Leìmir.
207
Jedan posleratni spisak. U Arhivu Vojvodine (F 98, kutije 469-471), u dosijeima vezanim za naseqavawe dobrovoqaca na Mari-
jin majur, dana{we Stepanovi}evo, sre}e se i jedan broj Sremaca tamo nadeqenih dobrovoqa~kom zemqom (zvezdicom su obeleèni oni koji su prispeli iz prekomorskih zemaqa), bez obaveze da se nasele. To su:
*Andri}, Anton Marjanov - 1884, Ilok pekar, borac Antonijevi}, dr Du{an Stevanov - Ledinci borac Atanackovi}, Stanko Mladenov - ôrtanovci Beli}, Nikola Blagojev - Rakovac trgovac, borac Beqinac, Bogdan Pavlov - Beànijska Kosa Biki}, Ivan @ivanov - êrevi} borac Vasi}, Todor \okin - Bukovac zemqoradnik, neborac Veqkov, Paja \okin - Bukovac zemqoradnik, borac Vukeli}, Joca \urin - 1890, êrevi} zemqoradnik, borac Georgijevi}, Borislav Nikolin - Zemun potpukovnik, borac Gojkovi}, Du{an @ivanov - 1882, êrevi} zemqoradnik, borac Gojkovi}, Gojko Mladenov - 1889, êrevi} kolar, neborac Dejanovi}, Milan Milankov - Sremski Karlovci Dikli}, Branko Savin - Petrovaradin ~inovnik, borac Doki}, Milorad \urin - 1889, êrevi} zemqoradnik, neborac @abi}, Ilija Mladenov - 1879, êrevi} zemqoradnik, neborac @ivanovi}, @ivan Petrov - Sremski Karlovci tambura{, borac *Elmer, Josip Antunov - 1884, êrevi} stolar, neborac Ivanovi}, Vu~i} Radomirov - Ne{tin Ili}, Petar Nikolin - 1896, Sremski Karlovci zemqoradnik, borac Isajevi}, Dimitrije Milo{ev - Ledinci kroja~, neborac Jevri}, Stevan Andrijin - 1888, Sremski Karlovci ratar, neborac Jelki}, Milo{ Qubomirov - Susek Jeremi}, @ivko Mikin - Rakovac zemqoradnik, neborac Karanovi}, Josim - Sremska Kamenica borac Karanovi}, Sava Lazarev - Sremska Kamenica zemqoradnik, borac Kova~evi}, Mitar Petrov - Sremska Kamenica zemqoradnik, borac Kosti}, Kosta - Rakovac borac Kuzmanovi}, Milan Boìn - Ledinci zemqoradnik, borac Kuzmanovi}, Nikola Todorov - Sremski Karlovci zemqoradnik, borac Lazarevi}, @ivan Pavlov - Sremski Karlovci Lazarov, Lazar Vasin - 1873, êrevi} zemqoradnik, neborac Lupurov, Petar Vasin - 1887, Sremski Karlovci zemqoradnik, borac Maksimovi}, Marko Lazarev - 1892, Sremski Karlovci Maleti}, Bogdan Gavrin - 1892, Sremski Karlovci borac Marinkovi}, Pavle Svetozarov - Ledinci zemqoradnik, borac Mati}, Milisav Stevin - Ledinci zemqoradnik, borac Mirkovi}, Jovan Miqanov - Ledinci zemqoradnik, borac Mirkovi}, \oka Stevanov - 1892, Bukovac zemqoradnik, borac Mihel~i}, @arko [andorov - 1879, Bukovac zemqoradnik, neborac Nedeqkovi}, Platon - Ledinci zemqoradnik, borac
208
Ilija Petrovi} Nenadovi}, Ja{a Milivojev-Mi{in - Irig zemqoradnik, borac Nikoli}, Stevan Svetozarov - Ledinci fabri~ki radnik Nikoli}, @ivan Svetozarov - 1899, Srem. Karlovci ratar, neborac Ninkovi}, Vlajko Vladin - Ledinci zemqoradnik, borac Pavlovi}, Trivun Simin - 1887, Sremski Karlovci ratar, borac Panteli}, Paja Milanov - Ledinci zemqoradnik, borac Pauni}, Stanimir Mitrov - Bano{tor Petrovi}, Petar Antunov - Bukovac zemqoradnik, borac Popovi}, Maksim - Ledinci op{tinski bele`nik, borac Popovi},Stevan Miloradov - êrevi} Popovi}, Sima Mitin - êrevi} Radosavqevi}, Nikola Jovanov - Vojka tipograf, borac Rado{evi}, Jovan Lazarev - Bukovac zemqoradnik, borac Raki}, Stevan Mitin - Ledinci zemqoradnik, borac Ru~evi}, Antun A. - Mikanovci, Vinkovci Savi}, Mitar Todorov - Sremska Kamenica zemqoradnik, borac Sene{an, Pavle Nikolin - 1872, Sremski Karlovci ratar, borac Sentoma{ki, Todor Prokin - 1881, Sremski Karlovci borac Selir, Vinko Josipov - Sremska Kamenica zemqoradnik, borac Srbin, Milan Vasin - 1883, êrevi} zemqoradnik, neborac Srdanovi}, Stevan Gligorijev - Putinci Stankov, Lazar Vasin - borac Bukovac zemqoradnik Stankov, Stevan Cvetin - 1895, Bukovac zemqoradnik, borac Stankovi}, \or|e Petrov - Sremska Kamenica zemqoradnik, borac Stefanovi}, Du{an Ilijin - 1884, Sremski Karlovci borac Stojadinovi}, Pavle Acin - 1882, Srem. Karlovci {umar, neborac Stojakovi}, Igwat Jakovov - 1889, Bukovac zemqoradnik, borac *Subotin(}), Radovan Milanov - 1893, ôrtanovci zemqoradnik Sudarski, Sava Mladenov - Rakovac zemqoradnik, borac Tankosi}, Paja Vasin - Ledinci zemqoradnik Tankosi}, Jovan Kuzmanov - Ledinci zemqoradnik Te{i}, Petar Kuzmanov - Rakovac zemqoradnik, neborac Todorovi}, Milorad Dimitrijev-Mitin - Ledinci zemqoradnik Toma{evi} , Maksim \or|ev - Be{ka Faorovi}, @ivko \okin - Ledinci zemqoradnik, borac Fratri~evi}-Dragi~evi}, Pavle Magdalenin - 1883, Sremski Karlovci zemqoradnik, neborac Fujka, A}im Stevanov - Maradik zemqoradnik, borac Cveti}, Dimitrije Aleksin - Sremski Karlovci Cvetnarevi}, Radivoj Nikolin - Ledinci zemqoradnik, borac ârubxi}, Milan Stevanov - Rakovac zemqoradnik, borac [pic, Emil Jakovov - 1895, Sremski Karlovci, ratar, borac.
Prema podacima koje je za novosadski Dnevnik priredio Mihajlo Stojakovi} (1923-1997), istori~ar srpskog dobrovoqa~kog pokreta, jo{ nekoliko dobrovoqaca iz Srema nadeqeno je zemqom na ba~koj strani(72). To su:
209
Burna, Marko Dimitrijev - iz Sremskih Karlovaca, u Koviqu Vili}, Boà Mitrov - iz Kamenice, u Ka}u Jankovi}, Stevan Mitin - iz Bukovca, u Futogu Milinkovi}, Nikola \okin - iz Ledinaca, u Futogu Mili}, dr \or|e Du{anov - iz Sremskih Karlovaca, u Tovari{evu Mirilov, Branislav Jovanov - iz Sremskih Karlovaca, u Temerinu Mihajlovi}, Slavko Mihajlov - iz Sremskih Karlovaca, u Budisavi Mi{kovi}, Milan Perin - iz Svilo{a, u Futogu Mr|an(in), Petar Stevanov - iz Sremskih Karlovaca, u Koviqu Nestorovi}, Vasilije Todorov - iz Sremskih Karlovaca, u Ka}u Ninkov(i}), @arko Acin - iz Vizi}a, u Koviqu Pantelinac, Stevan Jovanov - iz Ledinaca, u Veterniku Pantelinac, Ilija Radin - iz Ledinaca, u Veterniku Popovi}, Petar - iz Sremskih Karlovaca, u Stani{i}u Stankovi}, Todor Georgijev - iz Rakovca, u Futogu Stefanovi}, Stevan Konstantinov - iz Sremskih Karlovaca, u Novom Sadu.
Te{ko sti}i do prava na zemqu. Prve posleratne godine, delu srpskih dobrovoqaca iz sremskih podunavskih sela dato je na obradu ne{to zemqe u okvirima seoskih hatara, a deo wih, zbog toga {to tamo{wi zemqi{ni fondovi nisu bili dovoqni za sve mesne dobrovoqce, preba~en je na levu obalu Dunava, u Ba~ku. Iz jednog pisma nekolicine do brovoqaca iz êrevi}a, objavqenom u novosadskoj Zastavi 6. novembra 1920. godine, vidimo da je ve}ina dobrovoqaca iz wihovog sela dobila zemqu u futo{kom hataru, na potesu Krn|ela. Iako je to zemqi{te... od skele udaqeno 3-4 km., ipak smo ga primili, po{to nije bilo za nas u êrevi}u, a ni u Futogu zemqi{ta bliè. Kak ve smo te{ko}e morali savla|ivati u nedostatku potrebnih staja, dok zemqu nismo obradili, i kolikim smo tro{kovima bili izvrgnuti na skeli usled ~estog prelaèwa preko Du nava, dok nismo letinu u mesto prevukli, to moè da pojmi svaki ratar, a naro~ito onaj, koji je u tu|em ataru zemqu radio, pa da i ne isti~emo Dunav kao prirodnu i najve}u prepreku, naro~ito u slu~aju vetra, kada je prelaz preko wega onemogu}en za dva-tri dana pa i vi{e. Mi dobrovoqci sve te{ko}e mirno smo savla|ivali, uvereni, da tako mora da bude, jer podesnija zemqi{ta za nas nema. No {ta se desilo? Jo{ mi letinu nismo ni sabrali, kad opazismo, da se na na{em zemqi{tu obavqaju neka merewa. Kad smo se raspitivali, u kakvu svrhu se vode ta merewa, odgovoreno nam je, da }e na na{em zemqi{tu dobiti zemqe futo{ka sirotiwa, a mi dobrovoqci da }emo dobiti zemqi{te pod Kerom (Zmajevom IP), svega 28 km. udaqeno, ili kod Tri Hrasta, svega 10 km. udaqeno od skele.
210
Ilija Petrovi}
Razumqivo je bilo {to su dobrovoqci iz êrevi}a protestovali protiv toga, iako wima ni na pamet nije padalo da se bune {to }e i sirotiwa da dobije zemqe; ne samo zbog prevelike udaqenosti, ve} su oni bili nezadovoqni i ~iwenicom da wihova dobrovoqa~ka organizacija nije bila izve{tena ni o premeravawu ni o preme{tawu. Dobrovoqci su se potrudili da se sa futo{kom sirotiwom, ili barem sa wihovim predstavnicima, dogovore da, s obzirom na spomenute te{ko}e i udaqenost, na {to su u svoje vreme upozoreni i umoqeni nadle`ni, da ostanemo i nadaqe na svome mestu, a futo{ka sirotiwa da dobije ona mesta koja su odre|ena, po ~uvewu, za nas dobrovoqce? Sama futo{ka sirotiwa se sporazumela u tom smislu sa nama, jer ona, budu}i da dotle ni{ta i nije dobila, mogla je biti zadovoqena i zemqi{tem pod Kerom, odnosno u budu}em stepanovi}eva~kom hataru. U potrazi za svojim pravom i sre}u}i se sa ~elnicima starofuto{ke op{tine, ~erevi}ki dobrovoqci zakqu~ili su da ima nekoga, kome... smetaju i da nameravano preme{tawe na preveliku daqinu ima za ciq da ih navede na odustajawe od zahteva za dobrovoqa~kom zemqom. Op{tinski podbele`nik u Starom Futogu, Srbin, nije ni bio voqan da razgovara sa bezobraznicima, naro~ito zbog toga {to su oni, Srbi iz êrevi}a, do{li da traè posed u tu|oj zemqi. Wihovo obra}awe nadle`nom mestu imalo je odre|enog efekta, utoliko {to su oni, s jeseni 1920. godine, ukqu~eni u dobrovoqa~ke zahteve iz drugih sremskih sela sa severnog oboda Fru{ke gore da dobiju zemqu na Kotekovom posedu, koji se na severu grani~io s kerskim hatarom. Wihov zahtev uvaìo je @upanijski agrarni ured, te im je posebnim re{ewem dodelio zemqu na Marija majuru (danas Stepanovi}evu - IP). Ali zastupnik glavnog poverenika (Dragomir ]eremov, agrarni poverenik u Novom Sadu - IP) nije odobrio re{ewe @upanijskog agrarnog ureda, jer je smatrao da grofu Koteku treba ostaviti na slobodno raspolagawe 800 kj na Marija majuru, za odràvawe uzornog mlekarstva koje tamo postoji, iako su sremski dobrovoqci pomenutim re{ewem bili dobili samo 442 kj na Marija majuru. Izgledalo je da }e... sremski dobrovoqci ostati bez zemqe... ali do toga nije do{lo zahvaquju}i intervenciji Radoslava Markovi}a, poverenika za agrarnu reformu za srez iri{ki. Naime, R. Markovi} je Ministarstvu za agrarnu reformu uputio jednu predstavku u kojoj je tvrdio da je zastupnik glavnog poverenika zbog neosnovanih razloga spre~io dobrovoqce iz êrevi}a, Ledinaca, Rakovca, Bukovca, Kamenice i Sremskih Karlovaca da dobiju zemqu na Kotekovom posedu. Ministarstvo za agrarnu reformu je povelo istragu
211
o celom ovom slu~aju i posle obavqene istrage obavestilo @upanijski agrarni ured da je utvr|eno da je zastupnik glavnog poverenika branio interese posednika Koteka, te da je neistinita wegova tvrdwa da Ko tekova mlekara snabdeva mlekom dràvnu bolnicu i druge humanitarne ustanove u Novom Sadu i da je zato potrebno sremskim dobrovoqcima dodeliti zemqu na Marija majuru. @upanijski agrarni ured je prihvatio mi{qewe Ministarstva, iako je u me|u vremenu, makar koliko to izgledalo ~u d no, stao na stanovi{te da bi, ipak trebalo sa~uvati Kotekovu mlekaru, pa je sugestije Ministarstva za agrarnu reformu sproveo u delo i sremskim dobrovoqcima dodelio 551 kj zemqe. Kotek je podneo àlbu protiv nezakonitog oduzimawa zemqe, koju je @upanijski agrarni ured u svom dopisu Agrarnoj direkciji za Vojvodinu 22. novembra 1920. prokomentarisao na ovakav na~in: Ovaj je ured radi poodmaklog vremena setve kao i radi pritiska dobrovoqaca i javnog mwewa svoju odluku na terenu proveo, te dobrovoqce uveo u posed radi ~ega se umoqava da se odluka ovog ureda potvrdi, a àlba odbije. Razume se da je Agrarna direkcija mogla samo da potvrdi Uredovu odluku, {to je i u~inila dva dana kasnije(73). Dobrovoqci muku mu~e s administracijom. Po~etkom tridesetih godina pojavila se u administrativnom op{tewu kategorija dobrovoqaca pod nazivom nepriznati dobrovoqci. Bili su to srpski ratnici kojima je neposredno posle Svetskog rata dobrovoqa~ki status ve} bio priznat re{ewem Ministarstva vojnog, ali im je novim zakonskim odredbama naloèno da obnove svoja dobrovoqa~ka uverewa; bez novih dobrovoqa~kih uverewa, koja su petnaest godina posle rata morali ponovo vaditi iz istog onog Ministarstva vojnog, dobrovoqci vi{e nisu smatrani dobrovoqcima. Jednake sudbine bili su i oni dobrovoqci koji svoja dobrovoqa~ka uverewa nisu na vreme dostavili administraciji na uvid, radi provere. Tako, na primer, me|u dobrovoqcima naseqenim na koloniju Stepanovi}evo, pored dvadeset trojice nepriznatih dobrovoqaca, na{lo se jo{ ~etrnaest onih koji nisu blagovremeno potvrdili svoje u~e{}e u Svetskom ratu. Od ukupno trideset sedam gre{nika, dvanaestorica (ili dvanaestoro) wih bili su naslednici poginulih ili umrlih dobrovoqaca. Uglavnom, bili su to nepismeni qudi, nevi~ni administrativnim zamkama postavqanim i wihovim pokojnim precima i wima samima. Nije im bilo lako: dobrovoqcima bez dobrovoqa~kih uverewa, ili s uverewima koje nisu blagovremeno dostavili na proveru, ostavqen je rok od
212
Ilija Petrovi}
svega dva meseca da svoj propust opravdaju. U suprotnom, u smislu nare|ewa Ministarstva poqoprivrede br. 7482/VIa/33. god. zemqa se oduzima ako u roku od dana saop{tewa ove odluke ne dokaù svoja dobrovoqa~ka svojstva i ne doprinese ostale potrebne podatke za utvr|ivawe. Da to ne bi li~ilo na golu pretwu, istom odlukom, pod brojem 15726/34 od 25. januara 1935. godine, pravnim naslednicima srpskog dobrovoqca Milutina Joksimova Nosovi}a iz Stepanovi}eva oduzeta je agrarna zemqa, jer Milutin nije stigao da na vreme zameni svoje istro{eno dobrovoqa~ko uverewe, a wegov sin nije stigao da umre na vreme, posle o~eve smrti i sa zamewenim dobrovoqa~kim uverewem, kako bi mogao naslediti wegovu dobrovoqa~ku kompetenciju. Posle smrti Milutinove, koji je, dakle, nadìveo svog oèwenog sina, snaha Milica i unuke Bosiqka i Jela nisu se po Zakonu o dobrovoqcima mogle po javiti kao naslednici; wima nije pripadalo pravo na nasle|i vawe dobrovoqa~kog imawa, po{to se gra|ansko pravo nije moglo primewivati na dobrovoqa~ku zemqu! Naàlost, nije to bio jedini slu~aj da se pravni naslednici umrlog dobrovoqca ne mogu pozivati na svoja nasledna prava. Kad je, primera radi, 11. aprila 1936. godine umro dobrovoqac Igwat Stojakovi} iz Bukovca, nadeqen zemqom u Stepanovi}evu, Komisija za likvidaciju agrarne reforme na podru~ju Dunavske banovine mogla je samo konstatovati da pokojnik nije bio èwen, da mu roditeqi nisu ìvi i da su sa wim, u zajedni~kom doma}instvu, ìvele dve neudate sestre, obe od po ~etrdesetak godina. Igwatova dobrovoqa~ka zemqa odmah je oduzeta, on brisan iz spiska nadeqenih dobrovoqaca, a predmetna zemqa stavqena je na raspoloèwe agrarnim vlastima iz razloga {to je umro, a wegovi naslednici nisu mogli udovoqiti stavu 3. ~lana 3. Zakona o dobrovoqcima, da im je pokojni dobrovoqac u ~asu smrti bio jedini hranioc, po{to su isti ve} odrasli i sposobni za samostalno izdràvawe a pored toga poseduju i vlastite zemqe. Agrarne vlasti mogle su iz tih ~iwenica izvu}i zakqu~ak da kako pok. dobrovoqac Stojanovi} Jakova Igwat za ìvota nije postao gruntovni vlasnik predmetne dobrovoqa~ke parcele, to se pitawe utvr|ivawa naslednika ne moè vr{iti po gra|anskom zakonu, ve} jedino po Zakonu o dobrovoqcima u kome je ~l. 3. predvi|en naro~iti red nasle|ivawa umrlih dobrovoqaca. Odgovor na àlbu pokojnikovih sestara bio je neumoqiv. Najpre, u smislu ~lana 17. Pravilnika za izvr{ewe Zakona o dobrovoqcima, naslednik mora da dokaè da mu je poginuli ili umrli dobrovoqac bio jedini hranilac. Za ovakvo dokazivawe nije do-
213
voqno uverewe nadle`nog op{tinskog suda u kome se jednostavno konstatuje da je poginuli ili umrli dobrovoqac bio hranilac licu kome se po traèwu izdaje takvo uverewe, ve} isto ima da sadrì dokumentovano obrazloèwe: kad je poginuli ili umrli dobrovoqac, kako i za koje vreme bio jedini hranilac zainteresovanome licu, kao i kolika je u to vreme bila prose~na zarada hranio~eva, a kolika i kakva zainteresovanog lica; koliko je u danom vremenu hranilac imao godina, a koliko lice koje je on izdràvao, kao i koliko je hranilac davao takvome licu na ime stalne ili povremene ishrane i drugih potreba u ciqu pri stojnog izdràvawa. Sve ove zakonske i pravilni~ke pitalice o zaradi, povremenoj ishrani i pristojnom obla~ewu bile su samo verbalno pokri}e za polazni stav da se na dobrovoqa~ku zemqu ne primewuje gra|ansko pravo i da je krug mogu}ih naslednika umrlog dobrovoqca bio toliko suèn da se jednom nadeqena dobrovoqa~ka zemqa mogla bez velikih zavrzlama povratiti u agrarni fond, za nadeobu nekom novom dobrovoqcu, da li priznatom, da li sa liste ~ekawa na priznavawe. Vrlo ~esto, ta dobrovoqa~ka ~ekaonica bila je neprohodna. Nije bez zna~aja ni ~iwenica da se septembra 1940. godine u administrativnom postupku ve} nalazilo pribli`no 12.000 molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva podnesenih do avgusta prethodne godine i da se u Ministarstvu finansija o~ekivalo pozitivno re{ewe za sve wih. Istovremeno, svima jo{ uvek nepriznatim dobrovoqcima bilo je ostavqeno da do 31. decembra 1942. godine podnesu molbe za priznawe dobrovoqa~kog statusa i dobijawe dràvnih obveznica. U me|uvremenu, septembra 1940. godine, Ministarstvo finansija je izve{tavalo da u Ministarstvu vojske i mornarice ima do danas podnetih molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva oko 60.000 od kojih, prema mi{qewu {efa dobrovoqa~kog otseka u Ministarstvu vojske i mornarice, bi}e odba~eno oko 20.000 molbi, tako da }e biti priznato dobrovoqa~ko svojstvo jo{ 40.000 lica... Sem ovih molbi postoji i oko 10.000 molbi blagovremeno podnetih Ministarstvu vojske i mornarice ali ostale nere{ene do 8 decembra 1938. Bilo je tada i oko 1.000 ve} priznatih dobrovoqaca koji se iz budi kojih razloga nisu prijavili da preuzmu ve} ostvarena prava, uglavnom u obveznicama. Proisti~e iz toga da se krajem 1940. godine zvani~no procewivalo da se broj dobrovoqaca moè pove}ati za oko 51.000. U Ministarstvu finansija, odnosno u wegovom Otseku ratne {tete, gde se doista vodilo ra~una o {tedwi buxetskih sredstava, bio je tada formulisan i predlog da rok za priznawe dobrovoqa~kog svojstva ne bi trebalo produ àvati pre ko 30. marta 1941. godine, a i to samo za one dobro-
214
Ilija Petrovi}
voqce kojima je to svojstvo ve} bilo priznato, ali je kasnije, u àlbenom postupku, poni{teno. Ina~e, svaki postupak za poni{tavawe dobrovoqa~kog svojstva odre|enom dobrovoqcu bio je zakonski zasnovan i vo|en je na osnovu Zakona o dobrovoqcima od 31. avgusta 1928. i wegovim izmenama od 18. septembra 1930. godine. Kqu~nu ta~ku tog zakonskog teksta predstavqala je odredba da svi dobrovoqci moraju dokazivati svoje dobrovoqa~ko svojstvo tako {to }e od Ministarstva vojnog zatraìti novo dobrovoqa~ko uverewe. A u tom postupku moglo se smatrati normalnim da neki davno potvr|eni dobrovoqac ostane bez novog uverewa. Tako ne{to desilo se i Miloradu M. Todorovi}u iz Rakovca, koji je nadeqen dobrovoqa~kom zemqom u Stepanovi}evu. Todorovi} je, naime, u skladu sa navedenim Zakonom zatraìo da mu se izda novo dobrovo qa~ko uverewe, ali je re{ewem Ministarstva Vojske i Mornarice \.D. br. 10540 od 22. novembra 1934. godine bio odbijen. Da li zbog toga {to je ve} tada bio bolestan, ili zbog toga {to se, nepismen, nije mogao naga|ati s administracijom, ili mo`da zbog oboje, Todorovi} je prekinuo prepisku. Nepune dve godine kasnije, 8. avgusta 1936. godine, on je umro. Ve} sredinom septembra iste godine, Marko Gligorov Popovi}, jedan od dobrovoqaca koji je u Stepanovi}evu ~ekao na dobrovoqa~ku parcelu, prijavio je Kraqevskoj banskoj upravi u Novom Sadu da je nepriznati mesni dobrovoqac Milorad Todorovi} umro i zatraìo da se upra`wena parcela dodeli wemu. Postupak je tako zapo~et, a od Todorovi}evih naslednika zatraèno je da pruè dokaze o svom pravu na nasle|e. Po{to je Komisija za likvidaciju agrarne reforme ve} krajem aprila 1937. godine brisala Milorada Todorovi}a iz spiska nadeqenih, Miloradov sin Dimitrije uloìo je àlbu na takvo re{ewe. Su{tina wegove àlbe bila je sadràna u navodu da je Milorad Todorovi} godine 1920, 6 novembra, dobio... po Ministarstvu Vojske i Mornarice odnosno Ministarstvu za Socijalnu politiku i Invalide Beograd uverewe dobrovoqa~ko u kojim se prizna je da je moj otac... dobrovoqac borac a prema spisku dobrovoqaca zavedenog pod brojem F.\. 11401 i da uverewe nosi broj 50.919. Sasvim razlo`no, u àlbi je postavqeno pitawe na osnovu ~ega i na koji na~in je moj otac brisan iz spiska dobrovoqaca a i da kasnije u spiskovima dobrovoqa~kim nije prona|en kod Mini starstva Vojske i Mornarice u Beogradu kada je mogao 1920 godine u spisku se prona}i da je... stvarno dobrovoqac-borac. Sa tim u vezi, on traì od Komisije za likvidaciju agrarne reforme da se ona obrati Ministarstvu i da se spisak o kojim je re~ prona|e i pod tim brojem vidi tko je od dobrovoqaca upisan.
215
Dotle, Komisija je obavila konsultacije sa \eneral{tabnim odeqewem Ministarstva vojske i mornarice i od wega, pod brojem \.D. 2209 od 12. aprila 1937. godine, saznala ono {to se i ranije znalo: Imenovani je re{ewem \D br. 10540 od 22. XI. 1934. godine odbijen od dobrovoqa~kog potraìvawa t.j. nije priznat za dobrovoqca. Daqe je sve i{lo po automatizmu: donesena je odluka kojom se Miloradu Todorovi}u iz Rakovca oduzima dobrovoqa~ko-bora~ka kompetencija na posedu [enborn Palavi~ino u k.o. Stepanovi}evo... od 8 kj. 1100 kv.hv, a on bri{e.. iz spiska nadeqenih dobrovoqaca iz razloga jer je umro, a wegovo dobrovoqa~ko svojstvo nije priznato re{ewem Ministarstva Vojske i Mornarice. Bez ikakvog rezultata ostala je i naknadna àlba Miloradove udovice Qubice; sve se zavr{ilo u okviru Kra qevske banske uprave Dunavske banovine i wene Komisije za likvidaciju agrarne reforme, po{to je 26. novembra 1937. godine toj Komisiji naloèno da saop{tite Todorovi} ud. Qubici uz potpis na ovom aktu, da se odbija od wenog traèwa a iz razloga, {to je ovaj predmet okon~an odlukom ove Uprave III Br. 22575/37.g. i {to je sa predmetnom agrarnom zemqom ve} disponirano prema odobrewu G. ministra poqoprivrede Br.39524/VIa/37. g. od 31. maja 1937.g. U svemu tome, za dràvnu administraciju bilo je sasvim nebitno {to su i Milorad Todorovi} i wegovi naslednici svojim zahtevima prilagali Miloradovo dobrovoqa~ko uverewe izdato 1920. godine u nadle`noj instituciji. A tamo, pisalo je da Ministarstvo za socijalnu politiku i invalide, putem svog Odseka za dobrovoqce, pod br. 50919 od 6. novembra 1920. godine, Na molbu Milorada Todorovi}a iz Rakovca sreza Iri{kog, okruga Sremskog a na osnovu ~l.2 Uredbe o dobrovoqcima i dobrovoqa~kih spiskova Ministarstva Vojnog koji se nalaze pri ovom Ministarstvu, izdaje... UVEREWE da je Milorad Todorovi} iz Rakovca sreza Iri{kog okruga Sremskog zaista dobrovoqac prema izve{t. Min. Vojnog pod brojem F.\. 11401. kao dobrovoqac borac, te stoga ima pravo na koristi predvi|ene Uredbom o dobrovoqcima od 18 decembra 1919 god. Vidqivo je iz svega da ni Kraqevska banska uprava, ni Komisija za likvidaciju agrarne reforme, ni Ministarstvo vojske i mornarice, nisu vodili ra~una o kqu~noj stvari u ~itavom problemu: kako se moglo desiti da se jednom dobrovoqcu ve} upisanom u dobrovoqa~ki spisak u Ministarstvu vojnom izbri{e dobrovoqa~ki status i kako se moglo desiti da se dobrovoqa~ki spiskovi iz Ministarstva vojnog izgube. Odgovor moè biti samo jedan: Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca, docnije Kraqevini Jugoslaviji, u kojoj su odlu~uju}u politi~ku ulogu preuzeli pred-
216
Ilija Petrovi}
stavnici u Svetskom ratu poraènih Hrvata i Slovenaca, odjednom je postalo va`no da srpskih dobrovoqaca bude {to mawe i da tokom Svetskog rata preuzete dràvne obaveze prema srpskim dobrovoqcima budu {to vi{e suzbijene. Jedan od na~ina da se takve nakane ostvare bio je i da se raspoloìva dokumentacija o srpskim dobrovoqcima izgubi, a postupak za ostvarivawe dobrovoqa~kih prava iskomplikuje do krajnosti, ~ak do besmisla. Drugog obja{wewa nema(74). Dràva se, zapravo, svojski trudila da taktikom iznurivawa potisne dobrovoqa~ka prava, ra~unaju}i, vaqda, da }e pre odumreti dobrovoqci nego ista ta dràva ~ijem su stvarawu i oni obilato doprineli. Jedan od na~ina da se takav naum ostvari bio je i izum o obnovi istro{enih dobrovoqa~kih uverewa. Naàlost, sa izdavawem novih uverewa i{lo je vrlo te{ko i sporo, tako da su dobrovoqci bez uverewa morali da se dovijaju, ne bi li sa~uvali nadeqenu zemqu. Po shvatawu nekih dobrovoqaca, najverovatnije oformqenom uz savet pravnih stru~waka, opasnost od mogu}ih negativnih posledica usporenog administrativnog rada mogla bi se izbe}i fakultativnim otkupom dobijene dobrovoqa~ke parcele. Takvome triku pribegao je i \oka T. Andri} iz Stepanovi}eva, rodom iz Zmajeva, koji je 29. jula 1939. godine zatraìo od Ministarstva poqoprivrede da mu se odobri otkup nadeqenog agrarnog zemqi{ta. Iz Andri}evog pisma proizilazi da se on sa svojom ~etvoro~lanom porodicom nastanio u Stepanovi}evu februara 1920, te da je iste godine, s obzirom na svoj nebora~ki status, dobio na obradu nebora~ku parcelu od 5 k.j. 340 kv.hv. Iako ne kaè po kom osnovu, Andri} je ve} naredne godine dobio bora~ku parcelu od 8 k.j. 1100 kv.hv., koju zemqu i dandanas uìvam i sam u svojoj vlastitoj reìji obra|ujem sa svojom porodicom. Pravo da obra|uje ovu zemqu potvr|eno mu je i odlukom Komisije za likvidaciju agrarne reforme broj 15726 od 25. januara 1935. godine. (Iz jednog zapisa Komisije za likvidaciju agrarne reforme, ~ijim je posredovawem ova molba poslata Ministarstvu, vidi se da je pomenuto re{ewe izdato 1934. godinu - IP). Kako me|utim, do danas nisam dobio novo dobrovoqa~ko uverewe po novoj Uredbi, a molba mi se nalazi kod Ministarstva Vojske i Mor narice, to da mi se ne bi zemqa oduzela (koju kao {to rekoh obra|ujem i uìvam punih skoro dvadeset godina) slobodan sam moliti MINISTARSTVO, da mi blagoizvoli odobriti, da svoju dobrovo qa~ku parcelu od 8 kat. jutara i 1100 kv. hvati prevedem na svoje ime putem fakulta tivnog otkupa, po{to sam istu zemqu dobio od agrarnih vlasti kao dobrovoqac-neborac i na svoju porodicu. Ovo tim pre, jer tu svoju zemqu stalno obra|ujem ja sam sa svojom zad-
217
rugom u vlastitoj reìji od po~etka 1920 godine sve do dana{weg dana. Deset dana kasnije, 7. avgusta, iz Odseka za dobrovoqce u Ministarstvu poqoprivrede poru~eno je Andri}u da se ne odobrava fakultativni otkup zemqe, a da mu se dodeqena zemqa ne}e oduzeti dok ne dobije novo uverewe, ve} u koliko isti ne bude priznat za dobrovoqca, da }e isti biti utvr|en kao mesni agrarni interesent ukoliko ispuwava zakonske uslove po mesnom kqu~u. Pretpostavka da Andri}u mo`da i ne}e biti potvr|en dobrovoqa~ki status bila je, po prilici, uobi~ajena praksa u Dobrovoqa~kom odseku, u kome je na desetine hiqada dobrovoqa~kih zahteva uzaludno ~ekalo na pozitivno re{ewe. Dràvi nije bilo do rizika: rokovi za priznavawe dobrovoqa~kog statusa brzo su izmicali, dobrovoqci su postepeno umirali jo{ ne zameniv{i svoja uverewa, a nasledni red u mnogim porodicama nepriznatih dobrovoqaca ili dobrovoqaca pod sumwom ve} se gubio. Dobrovoqce je, zna~i, trebalo {to duè dràti u nedoumici, godinama, ~ak i kad se u istom tom Odseku zna, na primer, da je Ministarstvo za socijalnu politiku i invalide, na osnovu ~l. 2 Uredbe o dobrovoqcima i dobrovoqa~kih spiskova Ministarstva Vojnog, koji se nalaze pri ovom Ministarstvu, 23 marta 1921 godine izdalo uverewe \oki T. Andri}u da je zaista dobrovoqac prema izve{taju Min. Vojnog pod brojem F.\. br. 3430/21 kao dobrovoqac neborac, sa svim pravima koja mu po istoj toj Uredbi pripadaju. [to se ti~e broja onih koji su se do Drugog svetskog rata u~lanili u Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, tamo su se uglavnom, u ogromnom broju, skoro iskqu~ivo, na{li dobrovoqci koji su preìveli rat i koji su mogli zapo~eti i okon~ati administrativne formalnosti oko priznavawa sopstvenih dobrovoqa~kih prava. Primera radi, u dobrovoqa~koj koloniji Lipar nadeqeno je zemqom ukupno 257 za sada poznatih nosilaca dobrovoqa~kih prava, a 503 u dobrovoqa~koj koloniji Stepanovi}evo. U Liparu na{la se samo jedna udovica poginulog dobrovoqca, u Stepanovi}evu ~etiri ili pet, dok su svi ostali bili preìveli dobrovoqci. Bi}e da je istovetan slu~aj bio i u ostalim dobrovoqa~kim kolonijama, ali i u mestima u kojima je ustanovqen spisak mesnih dobrovoqaca; u monografiji Bresta~a posebno je istanuto da je popisano samo petnaest ìvih dobrovoqaca! Poginulih dobrovoqaca skoro da nigde i nema. Prostor za daqa istraìvawa. U~e{}em srpskih dobrovoqaca u Prvom svetskom ratu na{a istorijska nauka nije se premnogo bavila. Ako je o dobrovoqcima i pisano, bilo je to samo uz-
218
Ilija Petrovi}
gredno, tek kao informacija da je dobrovoqaca bilo i da su ~ak postojale posebne dobrovoqa~ke jedinice. Za taj svoj propust, naravno, istori~ari se mogu pravdati i ~iwenicom da u vojnim arhivama ne postoje uredni spiskovi dobrovoqaca prido{lih u jedinice, ~ak ni kad se radi o velikim grupama. Najve}em broju spiskova, ako ih je i bilo, izgubio se svaki trag, iz raznih razloga, a nekad, najverovatnije, u spiskovima nije ni beleèno da se radi o dobrovoqcima; ponegde, spiskovi nisu ni sa~iwavani, jer za to nije bilo ni vremena a, ~ini se, ni u vojnim komandama nije se smatralo da su takvi spiskovi neophodni. Ne sme se, naravno, zanemariti ni potreba da se porodice srpskih dobrovoqaca iz srpskih krajeva pod Austrougarskom, neprijateqski raspoloènoj prema Srbiji i Crnoj Gori, za{tite od progona tamo{wih vlasti, ako bi se znalo za wihova imena. Doda li se tome i tihi trud pojedinih vojnih komandi da zature tragove o stvarnom broju dobrovoqaca i tako o~uvaju odlu~uju}u vojni~ku ulogu redovnog armijskog sastava, razumqivo je {to se broj dobrovoqaca i wihova uloga u vojnim aktivnostima osobito ne isti~u. Zbog svega toga, da se broj dobrovoqaca ne bi ni pribli`no mogao pratiti, na samom po~etku Svetskog rata srpsko Ministarstvo vojno naredilo je da se dobrovoqci ne formiraju u zasebne dobrovoqa~ke komande, niti da se na zapo~etoj osnovi skupqaju sami, u ve}e gomile. Takva naredba izdata je jer je dobrovoqaca u Srbiji ve} bilo dovoqno za zasebne dobrovoqa~ke komande, a bilo je neuputno da se oni samoinicijativno okupqaju u ve}e gomile. Zbog svega toga, ali i iz mno gih drugih razloga, nikad se sa sigurno{}u ne}e ustanoviti koliko je dobrovoqaca u~estvovalo u ratnim operacijama srpske i crnogorske vojske, bilo u bora~kom sastavu, bilo u onome {to se danas naziva logistikom. Mo`da zbog svih tih ograni~ewa istori~ari se nisu ni upu{tali u neki ozbiqniji poku{aj da dobrovoqcima dodele iole vidqivo mesto u na{oj novijoj nacionalnoj istoriji(63). Ako se, dakle, ne zna ni koliko je dobrovoqaca u~estvovalo u oslobodila~kim ratovima Srbije i Crne Gore 1912-1918. godine, jo{ je mawe mogu}nosti da se saznaju sva wihova imena. Cele porodice, pa ~ak i male zajednice, i{~ezle su bez traga i nikada se vi{e za wih nije ~ulo(61). Za sudbinu mnogih dobrovoqaca nisu saznali ~ak ni wihovi najbliì, a za nemali broj, naro~ito onih koji su radili u Sjediwenim Dràvama, nije se ni znalo da su ratovali kao dobrovoqci, jo{ mawe da su poginuli na nekom od evropskih rati{ta, uglavnom po Srbiji i na Solunskom frontu. Ipak, sve to ne bi trebalo da obeshrabri ili zaustavi budu}e istraìva~e srpskog dobrovoqa~kog pokreta. I najmawe novo
219
saznawe moè ponekad otvoriti prostor za rasvetqavawe ne~ega {to se do sada moglo samo naslu}ivati ili se ~inilo romantizmom ili fantastikom(62). Ovaj rad jo{ je jedan poku{aj da se istraìvawa o srpskim ratnim dobrovoqcima iz Srema pomaknu sa nulte ta~ke.
*****Ovaj tekst, u ne{to kra}oj verziji (bez odseka pod naslovima: Bogorodi~ine suze, Zvani~ni dobrovoqci , Preuzeto iz raznih izvora i Te{ko sti}i do prava na zemqu), objavqen je najpre u Zborniku Zavi~ajnog muzeja Ruma, dvobroj III-IV, Ruma 1999-2000, a potom i u autorovoj kwizi Starinci i novci, Novi Sad 2000, 9-56. Tekst se ovde ponovo objavquje, u uverewu da preko hiqadu osamsto novih imena, pra}enih ostalim prilozima, îtaocu moè pomo}i da upotpuni predstavu o srpskom dobrovoqa~kom pokretu (ne samo u Sremu) tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918.
220
Ilija Petrovi}
1 I. Petrovi}, Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, 78-82. 2 Oskar fon Po}orek, ili Potiorek (Blajburg, 1853 - Klagenfurt, 1933), austrougarski general. Od 1911. {ef Zemaqske vlade u Bosni i Hercegovini. Na po~etku Svetskog rata komandovao kaznenom ekspedicijom protiv Srbije, odnosno austrougarskom Balkanskom vojskom koja je preko Drine i Save upala u Srbiju; posle èstokih borbi na Ceru (18-24. septembar 1914), wegove armije odba~ene su na polazne pozicije. U ponovqenoj ofanzivi (16- 24. septembra), i posle bitke na Drini, obe strane pre{le u odbranu; prodor austrougarske vojske u unutra{wost Srbije (polovinom novembra) zaustavqen je u Kolubarskoj bitki, da bi srpskom protivofanzivom od 3. do 16. decembra 1914. godine Srbija bila ponovo oslobo|ena. Zbog neuspeha u tim operacijama, Po}orek je odmah penzionisan. 3 Radovan Srdi} ([a{inci, 1940), istori~ar. Gimnaziju svr{io u Sremskoj Mitrovici, a Filozofski fakultet u Beogradu. Radio najpre kao sredwo{kolski profesor, a od 1970. u Arhivu Srema u Sremskoj Mitrovici; jedno vreme bio i wegov direktor. 4 R. Srdi}, Bitka na Legetu, Negotin 1994, 72-75. 5 I. Petrovi}, Navedeni rad, 82. 6 Isto, 63-65. 7 To{a Iskruqev, Raspe}e srpskog naroda u Sremu 1914 i Maxari, Novi Sad 1936. 8 Ja{a Tomi} (Vr{ac, 1856 - Novi Sad, 1922) novinar, kwièvnik i politi~ar. Osnovnu {kolu u~io je u Vr{cu, a gimnaziju u Temi{varu i Ke~kemetu; u Be~u najpre studirao medicinu, a zatim kwièvnost, ali je sve to zapustio zarad politi~ke borbe. Wegovo kwièvno stvarala{tvo predstavqalo je, u stvari, poku{aj kwièvne obrade politi~kih teza koje su u prvom periodu imale socijalisti~ku, a kasnije gra|ansko-radikalnu sadrìnu. Kao osniva~ grupe takozvanih vr{a~kih socijalista, postao je godine 1884. urednik Zastave i naslednik Svetozara Mileti}a (1826-1901) u Srpskoj slobodoumnoj stranci, koja 1891. dobija naziv Srpska narodna radikalna stranka; stvarni vo|a srpskih radikala u Vojvodini, urednik strana~kog lista, pisac programskih bro{ura i samog programa, autor brojnih novinskih tekstova i posebnih publikacija, izuzetno je uticao na ideolo{ko-politi~ku orijentaciju i strana~kog ~lanstva i mnogih ~italaca koji formalno i nisu pripadali Radikalnoj stranci. Zbog ubistva Mi{e Dimitrijevi}a (1846-1889), novinara i politi~kog radnika, lidera Srpske liberalne stranke u Ugarskoj, potpredsednika Kwièvnog odeqewa Matice srpske (posle niza polemika koje su se pretvorile u li~ni obra~un), od 1890. do 1896. godine proveo u zatvoru. Tokom Prvog svetskog rata izvesno vreme bio u internaciji: u Jegri, Mezeturu i Segedinu. Godine 1918. najpre predsednik, a zatim politi~ki referent Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu. U prisajediwewu Banata, Ba~ke i Barawe Kraqevini Srbiji wegova uloga bila je odlu~uju}a. 9 \ura-\or|e Krasojevi} (ôrtanovci, 1852 - Sremski Karlovci, 1923), advokat, nacionalni radnik. U Srpsko-turskom ratu 1876-77. godine dobrovoqac i u~esnik bitaka na Drini. Trideset godina predsednik Srpske narodne radikalne stranke (iako je wen nesporni i stvarni {ef bio Ja{a Tomi}), predsednik oba wena sredi{wa odbora (za Ugarsku i Hrvatsku) i predsednik Centralnog odbora sastavqenog od predstavnika obaju sredi{wih odbora; potpredsednik Narodno-crkvenog sabora u Sremskim Karlovcima i narodno-crkveni fi{kal (pravobranilac) do ukidawa crkveno-{kolske autonomije. Od izbijawa Svetskog rata do jula 1917. godine, zajedno sa ènom i decom u internaciji i po ugarskim zatvorima. 10 @arko Miladinovi} (Erdevik, 1862 - Beograd, 1926), advokat. Gimnaziju je u~io u Novom Sadu i Oseku, a pravne nauke u Be~u, gde je stekao i doktorat. Bavio se publicistikom; napisao je ve}i broj pravnih rasprava. Rano je u{ao u politi~ku borbu, kao pristalica Radikalne stranke; vo|a sremskih radikala;
Napomene, literatura, izvori
221
zbog nacionalnog rada progawan je i zatvaran. Dugi niz godina bio je narodni poslanik u Narodno-crkvenom saboru u Sremskim Karlovcima. ^lan Narodnog vije}a u Zagrebu; spiritus movens rumskog Zbora izaslanika 24. novembra 1918. godine. Poslanik u Narodnoj skup{tini SHS. Od 24. decembra 1921. do 16. decembra 1922. godine ministar po{ta i telegrafa. Posle Prvog svetskog rata bio je vrlo angaòvan u agrarnoj reformi. Naseqe Solnok, na putu od Rume prema Putincima, po wemu je preimenovano u @arkovac. Sahrawen je u Rumi, na Pravoslavnom grobqu. 11 Milan Nedeqkovi} (Sremska Kamenica, 1865 - Sremski Karlovci, 1934), profesor istorije i nema~kog jezika, pisac i politi~ar. Sekretar Glavnog odbora Radikalne stranke; osamnaest godina predsednik crkvene op{tine u Karlovcima; dugi niz godina ~lan karlova~ke konzistorije i zamenik glavnog {kolskog referenta autonomnih srpskih konfesionalnih {kola u karlova~koj mitropoliji. Sara|ivao u Brankovom kolu i Letopisu Matice srpske; bavio se kwièvnom kritikom. U pogledu ujediwewa nije bio osobito radikalan; zastupao tezu da Vojvodina taj posao treba da uradi preko Narodnog vije}a u Zagrebu. Do 1926. godine direktor Trgova~ke akademije u Novom Sadu. 12 I. Petrovi}, Navedeni rad, 82-86. 13 Miron Nikoli} (1846-1941), episkop pakra~ki pedeset osam godina; od 1907. do Svetskog rata tri puta kandidovan za srpskog patrijarha, ali je ugarska vlada uvek odbijala da predlog iznese caru na potvrdu; krajem 1913. i od marta 1914. do 1919. administrator karlova~ke mitropolije. Svojim taktom prema dràvnim vlastima uspevao je da otkloni ili ublaì mnoge nevoqe od crkve i naroda. 14 Irinej ]iri} (Sremski Karlovci, 1884 - Novi Sad, 1955), episkop ba~ki; bogoslovske studije zavr{io na Duhovnoj akademiji u Moskvi, semitske jezike studirao u Be~u, a 1908. godine promovisan za doktora filosofije. Pred Drugi svetski rat predsednik Svetskog saveza za me|unarodno prijateqstvo pomo}u crkava. Bavio se kwièvno{}u; prevodio sa jevrejskog, latinskog, gr~kog, francuskog i nema~kog jezika. Godine 1943. imenovan za ~lana Gorweg doma maxarskog parlamenta; tokom Drugog svetskog rata na{ao se u istim neprilikama kao dvadesetak godina ranije svi srpski episkopi u Austrougarskoj, pre svih vladika Miron Nikoli}, administrator Karlova~ke mitropolije: januara 1942. godine, u toku maxarske racije u [ajka{koj i Novom Sadu, poznaju}i svu opasnost koja preti od ru{ila~kih sila, prinu|en da blago~astivoj pastvi srpske pravoslavne eparhije Ba~ke, izda proglas, o~inski preporu~uju}i da se ne da zavesti na krivi put, nego da u pokornosti zakonima ove zemqe, u vr{ewu svojih du`nosti prema Bogu i dràvi, otkloni sva zla i sve te{ko}e, koje dana{we vreme donosi. Mimo proglasa, u vi{e navrata intervenisao kod maxarskih vlasti da pomiluje srpske rodoqube osu|ene na smrt i da se prestane sa mu~ewem uhap{enih Srba; u susretu sa maxarskim regentom Miklo{em Hortijem (1868-1957) protestovao protiv odvo|ewa srpskog ìvqa na prislini rad; svoj li~ni autoritet zaloìo za spasavawe srpske neja~i iz logora u [arvaru i za wihov sme{taj i le~ewe u Ba~koj. Po oslobo|ewu stavqen u ku}ni pritvor, na razne na~ine maltretiran i optuìvan za saradwu s okupatorom; u pritvoru proveo sedamnaest meseci; prilikom osve}ewa privremene bogomoqe u Oxacima, uo~i Preobraèwa 1946. godine, u naletu razularene svetine bio pretu~en tako da se jedva spasao; sve{tenik koji je sa wim ostao u parohijskom stanu bio je izboden noèvima. Posle tog doga|aja, vladika Irinej povukao se u samoizaolaciju i do kraja ìvota nije izlazio iz svoje novosadske rezidencije. 15 I{tvan Tisa (1861-1918), grof, maxarski politi~ar; ubijen kad je maxarsko Narodno ve}e preuzimalo vlast u Budimpe{ti. 16 Mitrofan, Milan [evi} (1854-1918), episkop ba~ki; veliki patron Gimnazije novosadske; samo se wegovoj retkoj mudrosti i ugledu moè zahvaliti da je ova gimnazija za vreme rata, kad su ostale prosvetne ustanove zanemele, radila.
222
Ilija Petrovi}
17 Gavrilo Zmejanovi} (Dobanovci, 1847 - Zemunsko Poqe, 1932), episkop vr{a~ki, belocrkvanski i pan~eva~ki od 1896. godine. Zamona{en 1882. godine u Kru{edolu, ~iji je arhimandrit postao 1894. godine; godine 1908. saborskom ve}inom izabran za patrijarha, ali je maxarska vlada odbila da predlog podnese Frawi Josifu na potvrdu; nosilac zlatnog krsta sa krunom; ~lan magnatske ku}e ugarskog sabora. Penzionisan 1921. godine; posledwe godine ìvota proveo kod svojih ro|aka u Zemunskom Poqu. Po sopstvenoj èqi sahrawen u Grabovcima, u Sremu. 18 Nikola Radoj~i} (Kuzmin, 1882 - Beograd, 1964), istori~ar; do 1920. godine gimnazijski profesor u Sremskim Karlovcima. ^lan Istorijsko-etnografske sekcije u jugoslovenskoj delegaciji na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine. Profesor Univerziteta u Qubqani; vizantolog i stru~wak za nacionalnu istoriju sredweg veka, bio je dobro upu}en i u noviju istoriju; ~lan Srpske akademije nauka. 19 Nikola Radoj~i}, Oìvela Vojvodina, Zbornik Matice srpske za istoriju broj 51, Novi Sad 1995, 203. 20 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika, Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front, Zbornik dokumenata, Beograd 1980, 19-21. 21 R. Srdi}, Navedeni rad, 104-106. 22 Radisav Risti}, Dobrovoqci u odbrani Beograda 1914-1915. godine, Dobrovoqa~ki glasnik broj 6 Godina V, Beograd 1995, 35-48. 23 Igwat Kirhner (Veliki Be~kerek, danas Zrewanin, 1887 - Beograd, 1944), aktivni poru~nik austrougarske vojske; ~ini se da je zavr{io Vojnu akademiju u Be~u. U sukobu sa svojim kolegama, zbog toga {to su oni posprdno govorili o srpskoj vojsci, najglasnijeg u klevetawu i omalovaàvawu srpskih vojnika ubio i zatim prebegao u Srbiju. Godine 1931. Kirhner je aktivni inèwerijsko-tehni~ki pukovnik u srpskoj vojsci. Poginuo u savezni~kom bombardovawu, dok je sa svojim ispisnicima tro{io vreme u jednoj kafani u susedstvu. 24 R. Risti}, Navedeni rad, 39. 25 Isto, 40-41. 26 Isto, 42. 27 Isto, 42-43. 28 Svetislav Milutinovi}, Posledwi branioci Beograda, Zbornik radova Agonija Beograda u Svetskom ratu, Beograd 1931, 138-174. 29 Sv. Milutinovi}, Navedeni rad, 167-174. 30 Vojna enciklopedija knjiga I, drugo izdawe, Odrednica Beograd, Istorija 15) Operacije oko Beograda 1915, Beograd 1970, 569. 31 @ivko J. Kezi}, Borba sa neprijateqem po beogradskim ulicama , Zbornik radova Agonija Beograda u Svetskom ratu, Beograd 1931, 104-137. 32 @. Kezi}, Navedeni rad, 106-107. 33 Du{an Tufegxi} (1873-1923), pukovnik srpske vojske. Spada u red najhrabrijih komandanata srpske vojske; u oslobodila~kim ratovima 1912-1918. godine komandovao pukom; organizator i prvi komandant pe{adijske {kole ga|awa. Vitez Kara|or|eve zvezde IV reda. 34 Vojna enciklopedija, Navedena odrednica, 569. 35 @. Kezi}, Navedeni rad, 107-109. 36 @ika @ivulovi} (1925), novinar. Dugogodi{wi urednik Vesele ve~eri Radio Beograda; saradnik u mnogim listovima i ~asopisima. 37 @. @ivulovi}, Tako je po~eo napad na Beograd, Dobrovoqa~ki glasnik broj 6 Godina V, Beograd 1995, 54. 38 R. Risti}, Navedeni rad, 44. 39 Vojna enciklopedija, Navedena odrednica, 569. 40 @. Kezi}, Navedeni rad, 110.
223
41 Dragutin Gavrilovi} (â~ak, 1882 - Beograd, 1945), pukovnik srpske vojske. Vojnu akademiju svr{io 1901. godine; u~estvovao u svim oslobodila~kim ratovima Srbije od 1912. do 1918. godine; u posledwoj odbrani Beograda 1915. godine te{ko rawen; vitez Kara|or|eve zvezde s ma~evima. Za vreme Drugog svetskog rata u zarobqeni{tvu u Nema~koj; umro neposredno po povratku u domovinu. 42 Vojna enciklopedija, Navedena odrednica, 569. 43 Tekst Gavrilovi}eve zapovesti kod nas je navo|en prema potrebama vladaju}e ideologije; posle Drugog svetskog rata nije bilo uputno pomiwati kraqa, te su zbog toga, na vi{e mesta, re~i iz zapovesti zamewivane trima ta~kama. Poruka da je na{ puk `rtvovan za Kraqa i Otaxbinu zamewivana je porukom da je na{ puk `rtvovan za ~ast Beograda i otaxbine; tako je u svom se}awu na Odbranu Beograda zapisao i srpski oficir \or|e Sebastijan Ro{. U svakom slu~aju, zapovest je ostala zabeleèna po se}awu, da li Gavrilovi}evom, da li nekog od preìvelih ratnika iz posledwe odbrane Beograda. 44 Zdravko Vaskovi}, Posledwa rezerva odbrane Beograda 1915 god., Zbornik Agonija Beograda u Svetskom ratu, Beograd 1931, 434-448. 45 @. Kezi}, Navedeni rad, 114-116. 46 Isto, 133-134. 47 R. Risti}, Navedeni rad, 44. 48 Lazar Raki} (1929-1992), istori~ar. Najpre sredwo{kolski profesor u Pan~evu, Vr{cu, Zrewaninu, Beogradu i Novom Sadu, a od 1974. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavio se pro{lo{}u Srba u nekada{woj ju`noj Ugarskoj, posebno wihovom istorijom od 1848. godine do kraja Velikog rata. 49 L. Raki}, Iseljavanje iz Vojvodine krajem XIX i po~etkom XX veka, Zbornik radova sa nau~nog skupa @ivot i delo Mihajla Pupina Idvorskog (Novi Sad -Idvor, 1979), Novi Sad 1985, 90-93. 50 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998, 290-407. 51 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918, Zbornik dokumenata, 73-74. 52 R. Srdi}, Navedeni rad, 103-106. 53 Sv. Milutinovi}, Navedeni rad, 165. 54 @. Kezi}, Navedeni rad, 136. 55 Agonija Beograda u Svetskom ratu, Zbornik se}awa ìvih branilaca, Beograd 1931, 542-568. 56 Dobrovoqa~ki glasnik, Godina V Broj 6, Beograd 1995, 101-105. 57 Milivoje Mom~ilovi}, visoki oficir srpske vojske. Posle Svetskog rata postao |eneral, ali je u istoriju u{ao kao potpukovnik i komandant X kadrovskog puka u Odbrani Beograda. Trostruki vitez Kara|or|eve zvezde: jednom IV reda i dva puta III reda. 58 Milan P. Kosti}, Iz Prvog svetskog rata 1914-1918, Zbornik Matice srpske broj 51, Novi Sad 1995, 157. 59 Isto. 60 Milan P. Kosti} (1895-1964), advokat i publicista. Bio perovo|a velikog Zbora Sremaca u Rumi koji je 24. novembra 1918. godine doneo odluku o neposrednom prisajediwewu Srema Kraqevini Srbiji; narednog dana, kao izaslanik rumskog Zbora, prisustvovao Velikoj narodnoj skup{tini u Novom Sadu, koja je odlu~ila da se Banat, Ba~ka i Barawa neposredno prisajedine Kraqevini Srbiji; svojim zapisima sa~uvao trag o tim zna~ajnim supovima. Posle Prvog svetskog rata advokat i javni bele`nik u Irigu, Sremskim Karlovcima i Zemunu. 61 Monika Kripner, @ene u ratu - Srbija 1914-1918, Beograd 1994, 184-185. 62 Nikola B. Popovi}, Brojno stawe i nacionalna struktura dobrovoqaca u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, Zbornik radova sa nau~nog skupa odrànog u Kikindi 11. i 12. aprila 1996. godine, Beograd 1996, 273-281. 63 I. Petrovi}, Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999, 49.
224
Ilija Petrovi}
64 Mihailo @ivkovi} (1856-1930), |eneral srpske vojske. U srpsko-turskom ratu 1877-78. godine komandovao bataqonom; upravnik Vojne akademije 1908. i 1909-1912. godine, a u me|uvremenu ministar vojni. U Prvom balkanskom ratu komandovao Ibarskom vojskom, a u Svetskom ratu Odbranom Beograda. Godine 1916. u Odesi formirao Srpski dobrovoqa~ki korpus i bio wegov komandant; penzionisan juna 1918. godine, neposredno po dolasku Korpusa na Solunski front. 65 Vojin Maksimovi} (Kladovo,1876 - Lingen, 1942), |eneral Jugoslovenske vojske, vojni istori~ar. Vojnu akademiju zavr{io 1896. u Beogradu, a rusku Nikolajevsku general{tabnu akademiju 1905. godine. Zbog podr{ke pobuni u kragujeva~kom garnizonu (1906), izazvanoj lo{im materijalnim poloàjem podoficira, osu|en na deset godina zatvora; posle tri godine pomilovan, a 1913. godine aktiviran u ~inu majora. U Dobruxi na~elnik {tab Prve srpske dobrovoqa~ke divizije. Posle rata profesor Vojne akademije; vr{ilac du`nosti velikog ùpana u Zagrebu; komandant Zetske divizijske oblasti. Umro u nema~kom zarobqeni{tvu. 66 Spomenica Prve srpske dobrovoqa~ke divizije 1916-1926, Beograd 1926, na kraju kwige, na ukupno petnaest strana, bez numeracije. 67 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, Beograd 1971, 55-61. 68 Isto, 55-59. 69 Sv. Milutinovi}, Navedeni rad, 172-174. 70 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, Beograd 1971, 355-357. 71 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, Beograd 1971, 133. 72 Mihajlo Stojakovi}, Srpski dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima, Dnevnik Novi Sad, 8-25. novembra 1993. 73 Nikola Ga}e{a, Agrarna reforma i kolonizacija u Ba~koj 1918-1941, Novi Sad 1968, 186-187. 74 Vaso Kolak, I. Petrovi}, Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo, Novi Sad 1999, 56. 75 Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-1918, Beograd 1977, 298, dok.215. 76 Isto, 305, dok. 215. 77 Isto, 5-6, dok. 11 i 12. 78 Srpsko kolo broj 40. i 41, Beograd 1919. 79 P. Milo{evi} et all., Sremskomitrova~ka hronika, Novi Sad 1987. 80 Vladimir Tomi}, Kraqevci u pro{losti, Kraqevci-Ruma 1994. 81 Sretenije Zorki} i Petar Vukeli}, Hronika Surduka, Novi Sad 1984. 82 Vladimir Tomi}, Dowi Petrovci kroz vekove, Ruma 2001. 83 Vasilije Petkovi}, Visovi ravnice, Novi Sad 1988. 84 Radisav \or|evi} et all., Ruma u sredi{tu Srema, Ruma 1991. 85 Sima Tomovi}, [id, [id 1973. 86 Milan @ivojnovi}, Progar kroz istoriju, Beograd 1988. 87 Budimir Marin, Martinci u vihoru rata, Novi Sad 1984. 88 An|elko Erdeqanin, Hronika sremskog sela Vojka, Stara Pazova 1997. 89 Milenko Ostoji}, Nepokoreni - Hronika Vrdnika i okoline, B.M. 1989. 90 Vladimir Tomi}, Tragovi u vremenu, Vogaw 1996. 91 Svetozar Nikoli}, Bresta~ u ratu i revoluciji, Novi Sad 1986. 92 Radomir Prica, Grgurevci u revoluciji, Novi Sad 1986. 93 R. Prica i Jovanka Draì}, Partizansko selo Man|elos, Novi Sad 1990. 94 Milo{ B. Luki}, Nemirno ogwi{te, Novi Sad 1967. 95 Radovan Srdi}, Jarak u ratu i revoluciji, Novi Sad 1987. 96 Vladimir Vladica Tomi}, Popinci 1308-2000, Ruma 2000. 97 Svetozar Kleverni} et all., Dobrinci, Novi Sad 1998. 98 Risto Jeremi}, Prilozi za biografski re~nik vojvo|anskih Srba lekara od 1756 do konca 1940, Novi Sad 1952. Arhiv Vojvodine u Novom Sadu, F-99, kutija 23, fasc. 632-662.
225
Sremski dobrovoqci 1914-1918

Saètak
Pobedni~ki pohod srpske i crnogorske vojske u balkanskim ratovima doprineo je narastawu oslobodila~kog duha i me|u Srbima zate~enim tada pod austrijskom i maxarskom okupacijom. Taj polet Srbije... dao je dovoqno dokaza o wenoj vitalnoj snazi, razvijanoj dotle pod vrlo te{kim uslovima. Razumqivo je stoga {to su se sad u oja~anu Srbiju po~ele upirati o~i wenih sunarodnika iz ropstva sa jo{ vi{e poverewa nego pre i {to joj se po~ela s mnogo strana dodeqivati uloga Pijemonta. Austrougarska objava rata Srbiji, na samom kraju jula 1914. godine, i prava hajka protiv svih onih za koje se verovalo da nisu odani Habzbur{koj kruni, da prema Srbiji pokazuju bilo kakve simpatije ili da svoju budu}nost vide van okvira Habzbur{ke monarhije, bili su dodatni razlog da brojni Srbi iz prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih krajeva krenu ne samo da pomognu u odbrani Srbije i Crne Gore, ve} i da zapo~nu pokret za sopstveno oslobo|ewe od ugarskog i germanskog ropstva. Me|u wima bio je i velik broj Sremaca. Malo je podataka o broju dobrovoqaca koji su pre{li preko Save neposredno pred izbijawe Svetskog rata i na samom wegovom po~etku. Zna se da je ve} s jeseni 1914. godine u Beogradu oformqen Sremski dobrovoqa~ki odred, da je delovao u odbrani Beograda i da je u~estvovao u Kolubarskoj bitki, odnosno u akcijama koje su sredinom decembra 1914. godine dovele do izbacivawa i posledweg austrougarskog vojnika iz Srbije. Ne zna se ta~no koliko je tada bilo dobrovoqaca u Odredu, ne zna se koliko je od wih ginulo, ne zna se kako je Odred popuwavan. Ne{to vi{e podataka sa~uvano je o tom istom Odredu u odbrani Beograda po~etkom oktobra 1915. godine, kad su na Srbiju zajedno napale austrougarska i nema~ka vojska. I zna se da je ovaj Odred tada ostao kao posledwa odbrana srpskog prestonog grada, te da je u kratkotrajnim vojnim operacijama na Dunavskom keju i po beogradskim ulicama od ukupno oko 350 dobrovoqaca izba~eno iz stroja oko dve tre}ine. Najve}i deo wih u{ao je u legendu bezimeno, isto onako kao {to se to de{avalo i drugim brojnim srpskim dobrovoqcima, tim svetim srpskim ratnicima, na mnogim boji{tima po Srbiji i Crnoj Gori, po Dobruxi i na Solunskom frontu. O sremskim dobrovoqcima koji su u srpsku vojsku u{li posle zarobqavawa na srpskom rati{tu vrlo je malo podataka, dok se o onima iz ruskog zarobqeni{tva, koji su u sastavu Prve srpske dobrovoqa~ke divizije uvedeni u boj na Dobruxi, kaè da ih je, posle Bana}ana, bilo najvi{e. Moglo bi se ra~unati da ih je na Dobruxi ratovalo barem dve hiqade. Iz prekomorskih zemaqa tako|e je stiglo ne{to Sremaca; podaci o wima sa~uvani su samo za period od februara 1917. do kraja oktobra 1918. godine i ima ih oko sto trideset. Ovaj rad tek je jedan poku{aj, makar i obnovqen, da se istraìvawa o srpskim ratnim dobrovoqcima iz Srema pomaknu s nulte ta~ke.
SRPSKI DOBROVOQCI IZ NOVOSADSKE OP[TINE 1912-1918

Ovaj prilog samo je skroman poku{aj da se na jednom mestu saberu imena svih poznatih srpskih dobrovoqaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine koji poti~u sa podru~ja novosadske op{tine ili su tamo naseqeni ili nadeqeni zemqom (dobrovoqa~kom kompetencijom) posle Velikog rata. Uz prezime, ime i o~evo ime (kad je ono poznato), navode se godina i mesto ro|ewa (kad su poznati), odnosno mesto ìvqewa iz koga je dobrovoqac oti{ao u srpsku vojsku i mesto u kome je do brovoqac posle Velikog rata naseqen ili nadeqen zemqom; mesta su uvek ubeleèna prema dana{wem slu`benom nazivu. Delimi~ni spiskovi, po azbu~nom redu, objavqivani su u pojedinim sveskama Enciklopedije Novog Sada, s tim {to je one s po~etnim slovima prezimena A-J pripremio Mihajlo Stojakovi} (Lamovita, Omarska 1923 - Novi Sad 1997), a ostale (K-[, ukqu~uju }i i pribli`no dvesta imena od A-J) sastavqa~ ovog priloga:
Abramovi}, Risto Blagojev Me~a, Stolac - Stepanovi}evo
Abramovi}-Dobrani}, Blagoje Jovin Me~a, Stolac - Stepanovi}evo Avdalovi}, Jovan Stevanov Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo Ajduk(ovi}), Milan Pavlov Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo Ajduk(ovi}), Rada Savin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo Aleksi}, Milivoje Radev Gori}i, Oto~ac - Stepanovi}evo Andrejev, Trofim Grigorjevi~ Visovsk, Rusija (Novi Sad) - Temerin Andri}, Anton Marjanov 1884, Ilok, Vukovar - Stepanovi}evo Andri}, \oka Tomin 1880, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo Andri}, Milenko Ivanov Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo An|eli}, Dragoqub Jovin ? - Kisa~ An|eli}, Jovo Todorov Dubo~ani, Bile}a - Kisa~ An|eli}, Mirko Jovin Dubo~ani, Bile}a - Stepanovi}evo An|eli}, Risto Jovanov Dubo~ani, Bile}a - Stepanovi}evo An|eli}, Sava Novi Sad - Novi Sad Anoj~i}, Lazar Lukin Ka} - Ka} Antonijevi}, dr Du{an Stevanov 1895, Ledinci - Stepanovi}evo Antoni}, Milan Stevanov-Glavowin Novi Sad - Temerin Antoni}, Milo{ Novi Sad - Novi Sad Aranicki, Milan Novi Sad - Novi Sad Arbulov(i}), Veselin \okin Futog - Futog Arbulov(i}), Jovan Futog - Futog Arsenov(i}), Sima Milo{ev 1888, Stapar, Sombor - Stepanovi}evo Arsenov, Milan Stevanov Novi Sad - Novi Sad Atanackov, Du{an Radin Ka} - Ka}
227
Atanackovi}, @ivota Petrov Golubac - Futog Atanackovi}, Stanko Mladenov ôrtanovci, In|ija - Stepanovi}evo A{krabi}, Risto Radev Drame{ina, Gacko - Stepanovi}evo
Babi}, Danilo Petrov Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo Babi}, Jelisije Du{anov Novi Sad - Novi Sad Babi}, Jovan Stevanov Uzdoqe, Knin - Futog Babi}, Lazar Filipov ? - Stepanovi}evo Babi}, Marko Jovanov Maqevac, Sluw - Stepanovi}evo Babi}, Rade Petrov 1887, @egar, Obrovac - Stepanovi}evo Babi}, Rade Savin Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo Babi}, Savo Lukin 1892, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo Baboselac, dr Ivan 1885, Dowa Dobriwa, Slavonski Brod - Novi Sad Bajagi}, Jovan A}imov Novi Sad - Temerin Bajandi}, Stevan ? - Veternik Baji}, Danilo-Dane Petrov 1890, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo Baji}, Jefta Novi Sad - Temerin Baji}, Luka Milo{ev Novi Sad - Novi Sad Baji}, Milan \ukin Novi Sad - Novi Sad Baji}, Milo{ Novi Sad - Temerin Baji}, Nikola Milev 1892, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo Baji}, Savo Nikolin 1890, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo Bakajlov, Velimir Novi Sad - Temerin Bakalovi}-Proti}, Lazar \or|ev Sremski Karlovci - Temerin Baki}, Milan Novi Sad - Temerin Barako, dr Gavra 1879, Novi Sad - Temerin Bara}, Marko Jovanov 1885, Maqevac, Sluw - Stepanovi}evo Bara}, Mile V. @eqava, Korenica - Petrovaradin Barjaktar(evi}), Naum Gli{in 1885, Despotovo - Stepanovi}evo Baro{, \ura Stevanov Nugla{ica, Bosansko Grahovo - Ka} Batini}, Jovan Milo{ev Kuti, Bile}a - Kisa~ Bauer, Jovan Novi Sad - ? Bejatovi}, Jovan Mitrov @awevica, Gacko - Koviq Bejatovi}, Stevo Novi~in 1889, @awevica, Gacko - Novi Sad Bejatovi}, Simo Josifov @awevica, Gacko - Stepanovi}evo Bekovi}, Miodrag (Emil Qudevit Sluka) - 1884, Novi Sad (umro 1915) Bekturidze, Ivan Rusija - Novi Sad Belikov, Jovan Rusija - Stepanovi}evo Beli}, Nikola Blagojev Rakovac, Beo~in - Stepanovi}evo Beqinac, Bogdan Pavlov Beànija, Zemun - Stepanovi}evo Be{lin, Mihajlo Novi Sad - ? Biga, Iso Mihajlov Plitvice, Korenica - Stepanovi}evo Biga, Nikola Mihajlov Plitvice, 1883, Korenica - Stepanovi}evo Biki}, Ivan @ivanov êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo Bjegovi}, Dmitar Stevanov 1892, Divoselo, Gospi} - Stepanovi}evo Bjeli}, Vaso Todorov Bribir, [ibenik - Futog
Babin, Radovan Simin 1893, Vizi}, Ba~ka Palanka (Novi Sad) - Novi Sad
228
Ilija Petrovi}
Bjelica, Krsto \urin Ograde, Trebiwe - Stepanovi}evo Bjelica, Marko \urin Korita, Bile}a - Stepanovi}evo Bjelica, Milan ? - Stepanovi}evo Bjelica, Milutin Jovin 1889, Kuba{, Stolac - Stepanovi}evo Bjelica, Novica Milutinov Me~a, Stolac - Stepanovi}evo Bogar, Frawa Subotica - Futog Bogdanovi}, Aleksa Aleksin 1889, Vrebac, Gospi} - Stepanovi}evo Bogdanovi}, Aleksa Lukin Tavanka, Qubiwe - Futog Bogdanovi}, \oko Lukin Vrebac, Gospi} - Futog Bogdanovi}, Petar Aleksin 1887, Vrebac, Gospi} - Stepanovi}evo Bogdanovi}, Petar Jovanov - 1875, Ruma profesor - Novi Sad Bogi}, Gavra Kostin Futog - Futog Bogojevi}, Bo{ko Lazarev Beograd - Futog Bogojevi}, @arko Lazarev Beograd - Futog Bogojevi}, Todor Davidov Novi Sad - Novi Sad Boènovi}, Gavra Novi Sad - Temerin Boìn, Milo{ Andrijin Novi Sad - Veternik Boì}, Du{an Stepanov Svileuva, Koceqeva - Stepanovi}evo Boì}-Karapanxin, Milan G. Sremski Karlovci - Novi Sad Boòvi}, Petar Futog - Temerin Bojani}, Jovan A}imov Novi Sad - ? Bojer, Milan Sofronijev Stepojevac, Lazarevac - Stepanovi}evo Borjanovi}, Slavko Novi Sad - Novi Sad Borowac, Mija Mladenov Bege~ - Bege~ Borowac, Milo{ Todorov Bege~ - Bege~ Bosak, Teodor Radin Ka} - Ka} Boti}, Lazar \okin Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo Boti}, Sava Jovanov \ur|evo, @abaq - Ka} Boti}, Svetozar Vladimirov 1885, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo Bo{kov, Paja Davidov Bege~ - Bege~ Bo{kovi}, Lazar Ja{in Novi Sad - Temerin Bo{kovi}, Stevan Novi Sad - ? Bo{wak, @ivan Pajin Futog - Futog Bo{wak, Milan Mladenov Futog - Futog Brakus, Mile Stevin Vrhovine, Oto~ac - Stepanovi}evo Brankov, Jovan Novi Sad - ? Brankov, Rada (m) Novi Sad - ? Brankov, Mladen Milo{ev Novi Sad - Novi Sad Brankovi}, \oka @ivanov Neradin, Irig - Novi Sad Brankovi}, Lazar Koviq - ? Brati}, Novak Lukin Crgovo, Nevesiwe - Stepanovi}evo Brzak, Dragutin Jovanov Novi Sad - Temerin Brzak, \ura Isin Novi Sad - Temerin Brzak, Jova Novi Sad - Temerin Brzak, Joca Savin Gospo|inci, @abaq - Novi Sad Brzak, Kosta Pajin Novi Sad - Stepanovi}evo Brzak, Mirko Savin Novi Sad - Novi Sad Brzak, Mitar Savin Novi Sad - Novi Sad
229
Brzak, Paja Aronov Novi Sad - Novi Sad Brzi}, Gavra Novi Sad - Temerin Brzi}, Milo{ Koviq - ? Brzi}, Sava Radin Koviq - ? Brzi}, Todor Gli{in Koviq - ? Brki}, Blagoje Aleksin Dowi Dol, Stolac - Stepanovi}evo Brki}, Jovan Ristov 1859, Dowi Dol, Stolac - Stepanovi}evo Brki}, Lazar Jovin 1894, Dowi Dol, Stolac - Stepanovi}evo Brki}, Marko Todorov 1889, Hrgud, Stolac - Stepanovi}evo Brki}, Milan Nikolin [ipovo, Jajce - Stepanovi}evo Brki}, Petar Jovanov Hrgud, Stolac - Stepanovi}evo Brki}, Risto Todorov Dowi Dol, Stolac - Stepanovi}evo Brki}, Stevan Novi Sad - Temerin Brqov(Brqaf?), Frawa I. Novi Sad - Temerin Bruji}, Dmitar \ur|ev 1881, Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evo Bruji}, Stevan \ur|ev 1894, Tomingaj, Gr~ac - Stepanovi}evo Br~in, Vaso Davidov 1866, Gra~ac - Stepanovi}evo Br~in, Mile Lukin 1892, Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evo Br~in, Nikola Davidov 1874, Gra~ac - Stepanovi}evo Br~in, Petar Vasin 1893, Gra~ac - Stepanovi}evo Bugarski, Boìdar Mladenov Novi Sad - Temerin Bugarski, Petar \urin Futog - Futog Bugarski, Sava Milo{ev Novi Sad - Temerin Bugarski, Stevan \. Kr~edin, In|ija - Petrovaradin Budimirovi}, Milan M. 1895, A{awa, Pe}inci - Sremski Karlovci Budimirovi}, Nikola Ilijin Gradusa, Petriwa - Futog Budisavqevi}, Dimitrije Jakovo, Zemun - Stepanovi}evo Budisavqevi}, \or|e Dmitrov Futog - Stepanovi}evo Budo{an, Stevan Jovanov Novi Sad - Novi Sad Bujandri}, Lazar N. Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo Bukvi}, Boò Mihajlov Gorwe Grasno, Stolac - Stepanovi}evo Bukvi}, Danilo Milev Gorwe Hrasno, Stolac - Stepanovi}evo Bukvi}, Milo{ \urin 1885, Gorwe Hrasno, Stolac - Stepanovi}evo Bukinac, dr \or|e 1880, Futog - Bawa Luka Bulaji}, Savo Matov Grahovo, Nik{i} - Futog Burja, Mirko Leopoldov Qubqana - Stepanovi}evo Burna, Marko Dimitrijev Sremski Karlovci - Koviq Buha, Aleksa Trifkov Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo Buha, Vasiq Aleksin Kole{ko, Nevesiwe - Futog (u Stepanovi}evu) Buha, Panto Nikolin Kole{ko, Nevesiwe - Futog Buxarov, Sava Novi Sad - ?
Vakawac, Milan Brankov Bolman, Beli Manastir - Novi Sad
Vasiqevi}, Krsto Todorov Ubli, Herceg Novi - Veternik Vasiqevi}, Petar Todorov Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo Vasi}, Vasilije Milojev Mala Drenova, Trstenik - Stepanovi}evo Vasi}, Ilija Svetozarov Bege~ - Bege~
230
Ilija Petrovi}
Vasi}, Milan @ivanov Bege~ - Bege~ Vasi}, Nikola Todorov 1886, Bege~ - Bege~ Vasi}, Paja Jovanov Bege~ - Bege~ Vasi}, Todor \okin Futog - Stepanovi}evo Vatraqev, Petar Qubomirov Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo Vezili}, Vasa Novi Sad - ? Vezili}, Milan Jovanov Novi Sad - ? Velimirovi}, Milovan Stankov Beograd - Futog Velimirovi}, Mihajlo Stankov Vequn, Sluw - Stepanovi}evo Veli~kovi}(Veli~anski?), Vladimir Novi Sad - Temerin Veli~kovi}, Nikola Novi Sad - Temerin Veqkov(i}), Paja \okin Bukovac - Stepanovi}evo Veqkovi}, Milivoje Veqkov Novi Sad - ? Verna~ki, Milo{ Andrijin Koviq - Koviq Veselinovi}, Marko Svetozarov Rumenka - Rumenka Veselinov, Radivoj Jovanov Ka} - Ka} Veselinovi}, Aca Novi Sad - ? Veselinovi}, Vesa-Popovicki Novi Sad - ? Veselinovi}, Vlada Matijin Kulpin, Ba~ki Petrovac - Stepanovi}evo Veselinovi}, Ranko Kr~edin, In|ija - Novi Sad Veselinovi}, To{a Novi Sad - Temerin Vizjak, Albert Karlov Gorwe Ponikve, Ceqe - Stepanovi}evo Vili}, Boà Mitrov Sremska Kamenica - Ka} Vladikosti}, Nikola Matin Koviq - Koviq Vlaovi}, \or|e Jocin Novi Sad - Novi Sad Vla(h)ovi}, Kosta Novi Sad - ? Vla{kali}, Petar Novi Sad - Temerin Vojvodi}, \uro Milin 1872, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo Vojvodi}, \uro Nikolin 1898, Gorwi Lapac, Dowi Lapac - Stepanovi}evo Vojvodi}, Petar \or|ev Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo Vojinovi}, Mika Novi Sad - ? Vojnovi}, \urica Nikolin Klepci, Stolac - Futog Vojnovi}, Ni}a Petrov Koviq - Koviq Vojnovi}, Nikola Jovin Mazin, Gra~ac - Bege~ Vojnovi}, Petar \urin 1890, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo Vorgu~in, Lazar Ilijin Novi Sad - Temerin Vrani}, Joca Uro{ev Ka} - Ka} Vra~ar, Marko [pirin 1883, Medak, Gospi} - Stepanovi}evo Vra~ar, Stanko Markov 1876, Mekiwar, Udbina - Stepanovi}evo Vra~ar, Stevo [pirin 1889, Medak, Gospi} - Stepanovi}evo *Vujini}, Milo{ Todorov 1888, Glavice, Glamo~ - Stepanovi}evo Vujkovi}, Milan Kostin 1884, Varja{, Rumunija - Novi Sad Vuka{inovi}, Ilija Milev 1887, Grmu{a, Biha} - Stepanovi}evo Vuka{inovi}, Luka Ostojin Grmu{a, Biha} - Stepanovi}evo Vukeli}, Joca \urin 1890, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo Vukeli}, Petar M. Kr~edin - Novi Sad Vukmanovi}, Ilija Milov Podgor, Bar - Futog
231
Vukov, Todor @ivkov Koviq - Koviq Vukovi}, Vasilije Jovin 1883, Jugovi}i, Nevesiwe - Stepanovi}evo Vukovi}, Sofronije Nikolin Tuzla - Stepanovi}evo Vukosav, Vaso Simin 1899, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo Vukosav, Jovo Ristov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Vukosav, Marko 1880, Stolac - Stepanovi}evo Vukosav, Tripo Jovin Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Vukosavqev, Vitomir Du{anov Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo Vuk~evi}, Petar Milov Mikuli}i, Cetiwe - Stepanovi}evo Vuleti}, Blaò Milovanov Kujava, Danilovgrad - Stepanovi}evo Vuleti}, Iso Nikolin 1888, Medak, Gospi} - Stepanovi}evo Vu~ini}, Petar Antov Panik, Bile}a - Stepanovi}evo Vu~kovi}, dr Nikola Vasin 1892, Novi Sad - Novi Sad Vu~kovi}, \oka Novi Sad - ? Vu~kovi}, Jovan Todorov Srbobran - Novi Sad Vu~kovi}, Marko Mi{in Srbobran - Stepanovi}evo Vu~kovi}, Ostoja Vasin Palan~i{te, Prijedor - Kisa~ Vu~kovi}, Pero Teodorov 1879, Velika Crkvina, Vojni} - Stepanovi}evo Vu~urovi}, Boò Jakovov Presjeka, Trebiwe - Novi Sad Vu~urovi}, Panto Obrenov Zupci, Trebiwe - Futog
Gaborov, Milan Timin Koviq - Koviq Gabri}, Simo Novi Sad - Temerin Gavrilov, Radivoj Simeonov 1884, Ka} - Ka} Gavrilov(i}), Milo{ Aleksandrov Despotovo, Ba~. Palanka - Stepanovi}evo Gavrilovi}, Petar Jeftin Novi Sad - Temerin Gajdo{evi}, Joca M. Sremska Kamenica - Temerin Gajinov, \oka Simin Novi Sad - Temerin Gajicki, Triva To{in 1880, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo Gali}, Ilija Vidov Novi Sad - Novi Sad Gali}, Mi}a(Ni}a?) Vidov Novi Sad - Novi Sad Ga}e{a, Ilija Lazarev Pavlica(?), Gra~ac - Stepanovi}evo Ga}e{a, Mile Maksimov [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo Ga}e{a, Mile Stevanov 1888, Ga}e{a Selo, Vojni} - Stepanovi}evo Georgijevi}, Borislav Nikolin Zemun - Stepanovi}evo Georgijevi}, Branislav Petrovaradin - Temerin Georgijevi}, Sava \okin Bege~ - Bege~ Gergeqi, Matija Frawin Dobrica, Alibunar - Stepanovi}evo Gledi}, Dane Mi}in 1888, Lipovo Poqe, Gospi} - Stepanovi}evo Gli{in, Lazar Radin Novi Sad - Novi Sad Govor~in, Aca Jovanov Kulpin, Ba~ki Petrovac - Novi Sad Govor~in, \or|e Slavkov Novi Sad - Temerin Govor~in, Laza Novi Sad - Temerin Gojkovi}, Gojko Mladenov 1889, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo Gojkovi}, Du{an @ivanov 1882, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo Golubovi}, Andrija \urin Rastelica, Kur{umlija - Kisa~ Gomirac, Rade Vajin Vrhovine, Oto~ac - Stepanovi}evo
232
Ilija Petrovi}
Gon|a, Milan Pajin Novi Sad - Novi Sad Gostovi}, Milan J. Novi Sad - ? Gostoji}, Milan Novakov Gospo|inci, @abaq - Ka} Grabunxija, Antun P. Novi Sad - Temerin Grbi}, Danilo Novi Sad - Temerin Grgarevi}, Jovan Mirkov Futog - Futog Grgurovi}, \or|e Andrijin Novi Sad - Stepanovi}evo Grkovi}, dr Milan Stankov Sredwa Gora, Udbina - Kisa~ Grmu{a, Stojan Jovanov 1900, Bojna, Glina - Stepanovi}evo Grozdani}, Simeun-Simo Stankov 1896, Ponori, Oto~ac - Stani{i} (ìveo u Karlovcima) Gruji}, Du{an Mol - Futog Gruji}, Igwat Novi Sad - Temerin Gruji}, Luka Jovanov Novi Sad - Novi Sad Gruji}, Nikola Novi Sad - Temerin Gruji}, Slavko Stevanov Novi Sad - Stepanovi}evo Gudeq, Jovo Nikolin [uri}, Nevesiwe - Stepanovi}evo Gudeq, Milan Nikolin @iqevo, Nevesiwe - Kisa~ Gu`vica, Mitar ? - Veternik
Dabi}, Branko Stojanov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo
Dabi}, Jovo Mihajlov 1889, Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Davidovac, Stanko Ka} - Ka} Davidovi}, \oko Blagojev Vrba, Gacko - Stepanovi}evo Davidovi}, Todor Ristov Vrba/Korita, Gacko - Kisa~ Dajkovi}, Tomo Perov 1895, Dru{i}i, Cetiwe (1961-1990. mitropolit crnogorsko-primorski Danilo, prestavio se 1993) - Stepanovi}evo Damjanov, Gojko ? - Novi Sad Damjanov, \ura Pavlov Rumenka - Rumenka Damjanov, Mladen Jocin Rumenka - Rumenka Damjanov, Nenad Lazarev Rumenka - Rumenka Damjanov, Novak Lazarev Rumenka - Rumenka Damjanovi}, Paja Novi Sad - ? Damwanovi}, Milivoj Markov Beloqin, Prokupqe - Futog Darmanovi}, Nasto Brskut, Podgorica - Veternik Darmanovi}, Tomo Lukin Brskut, Podgorica - Veternik Dautovi}, Mile Milev 1894, Rudopoqe, Gra~ac - 1995, Stepanovi}evo Dvorni}, @arko Mladenov Popovac, Beli Manastir - Stepanovi}evo Devi}, Paja Acin Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evo Dejanovi}, Koja Novi Sad - ? Dejanovi}, Milan Stevanov Sremski Karlovci - Stepanovi}evo Dejanovi}, Milenko \okin @abaq - Stepanovi}evo Dejanovi}, Uro{ Novi Sad - Novi Sad Divqakovi}, Luka S. Neradin, Irig - Novi Sad Divqan, Spasoje Joksimov Mihoqa~e, Gacko - Futog Dikli}, Branko Savin Petrovaradin - Stepanovi}evo Dimitrijevi}, Milan Novi Sad - ? Dimitrijevi}, Slavko Novi Sad - Temerin
233
Dimitrov, \oka Novi Sad - Novi Sad Dimitrov, \or|e Milo{ev Despotovo, Ba~ka Palanka - Novi Sad Dimitrov, Petar Koviq - ? Din~i}, Stojan Novi Sad - ? Dmitrovi}, Nikola Dmitrov Ma{vine, Sluw - Veternik Dobrani}, An|elko Jovanov Me~a, Stolac - Stepanovi}evo Dobrani}, Jovan Lukin Me~a, Stolac - Stepanovi}evo Dobrani}-Bjelica, Marko \urin Me~a, Stolac - Stepanovi}evo Dobri}, Ilija Tomin Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evo Dobri}, Svetozar Savin 1888, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo Dobrodolski, Jova Nestorov Futog - Futog Dobrodolski, Lazar Nestorov Futog - Futog Doki}, Milorad \urin 1888, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo Dotli}, Pera Novi Sad - ? Dotli}, Sava Pajin Novi Sad - Novi Sad Dotli}, Steva Novi Sad - ? Dotli}, Uro{ Novi Sad - Temerin Dragi}, Sava Novi Sad - Temerin Dragi}, Todor Milo{ev Futog - Futog Dragi~evi}-Fratri~evi}, Pavle Magdalenin Sr. Karlovci - Stepanovi}evo Dragojevi}, Jovan \okin Novi Sad - Temerin Dragojevi}, Marko Ilijin 1893, Svra~kovo Selo, Udbina - Stepanovi}evo Dragomirovi}, Joca-Ba|in Novi Sad - ? Dragunovi}, Pavle-Paja Stevanov Novi Sad - Novi Sad Dragunovi}, Trifun-Triva Savin Novi Sad - Novi Sad Draì}, Ivan Novi Sad - ? Draì}, Stojan Ja{in Bege~ - Bege~ Drezgi}, Nikola Ilijin [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo Drezgi}, Rade Lazin [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo Drobac, Vaso Mirkov Gra~ac - Stepanovi}evo Drobac, Qubomir Jovanov Grab, Gra~ac - Stepanovi}evo Drobac, Nikola \ur|ev 1895, Vu~ipoqe, Gra~ac - Stepanovi}evo Drobac, Rade Jovanov 1887, Zbori{te, Krupa - Stepanovi}evo Drobac, Rade Stevanov Mala Gli{ova, Gra~ac - Stepanovi}evo Dubani}, Mihailo Novi Sad - Temerin Duda{ev, Lazar Lazarev Koviq - Koviq Dugo{evi}, Lazar Lazarev Novi Sad - Koviq Duki}, Petar Tomin 1898, Duki}i, Gra~ac - Stepanovi}evo Duki}, Toma Danev 1888, Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evo Dun|erski, Jovan Milanov Srbobran - Futog Dupor, Milo{ Nikolin [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo Dusi}, Ostoja Jovanov Sviwar, Bawa Luka - Stepanovi}evo Du~i}, Boò Ilijin 1893, Potkokerna, Gra~ac - Stepanovi}evo Du~i}, \uro Ilijin 1891, Potkokerna, Gra~ac - Stepanovi}evo
\akovi}, Petar Teodorov-To{in 1875, Novi Sad - Stepanovi}evo \eki}, Danilo Danev 1890, Glavica, Gra~ac - Stepanovi}evo
234
Ilija Petrovi}
\eki}, \uro Petrov [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo \eki}, Rade Nikolin [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo \eki}, Simo Jovin 1888, Glavica, Gra~ac - Stepanovi}evo \eki}, Todor Milo{ev 1894, Vrace, Gra~ac - Stepanovi}evo \ogo, Danilo Vasin Gorwe Hrasno, Stolac - Stepanovi}evo \onovi}, Milan Bogdanov Br~eli, Bar - Kisa~ \or|evi}, Qubi{a Novi Sad - Temerin \or|evi}, Stevan Novi Sad - Temerin \or|evi}-Piskulis, Mihajlo-Grk Nikolin 1903, Smirna, Turska - Stepanovi}evo \uki}, ? ? - Veternik \uki}, Tomo Danev Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evo \ulvezan, Svetozar ênej - ? \ura{evi}, Krsto Nikov Tudorovi}i, Kotor - Stepanovi}evo \ur|ev, Branko Milovanov Koviq - Koviq \uri}, Miloje Novi Sad - ? \urica, Milan Ilijin 1882, Hateqi, Stolac - Stepanovi}evo
Egi}, \oka Novakov Kr~edin, In|ija - Petrovaradin
Elmer, Josip Antunov 1884, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo Erakovi}, Mitar Spsojev Bawani, Nik{i} - Futog Erdeqan, Aleksandar Novi Sad - Temerin Erdeqan, Milan Novi Sad - Temerin E{ki}evi}, Vasa 1867, Irig (Novi Sad) - Temerin
@aki}, Jovan Mladenov Bege~ - Bege~ @arkovi}, Krsto Lukin Gorwe Hrasno, Stolac - Stepanovi}evo @ivanov, Aleksandar Koviq - Koviq @ivanov, Jovan M. Koviq - Koviq @ivanov, Jovan R. Koviq - Koviq @ivanov, Joca Mladenov Bege~ - Bege~ @ivanov, Mita Ka} - Ka} @ivanovi}, Dejan Milanov Futog - Futog @ivanovi}, \or|e Milanov 1882, Futog - 1933, Ma~vanska Mitrovica @ivanovi}, Jovan Petrov 1899, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo @ivanovi}, Sima Acin Futog - Futog @ivi}, Emil O. Novi Sad - Temerin @ivkov, Jovan Milo{ev Bege~ - Bege~ @ivkov, Joca To{in Bege~ - Bege~ @ivkovi}, Mihajlo Novi Sad - Temerin @ivkovi}-Trlaja, Frawo [imunov 1890, [ibenik - Ka} @iàkov, Milan Obradov Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo @iki}, Vasa Jovanov Novi Sad - Novi Sad @iki}, Mihailo Novi Sad - Temerin
@abi}, Ilija Mladenov 1879, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo
Zavi{i}, dr Milorad Aleksandrov Novi Sad - Temerin

Zagor~i}, Bogdan Bogdanov Novi Sad - Novi Sad
235
Zagor~i}, Emil Novi Sad - Novi Sad Zagor~i}, @ivan Gavrin Novi Sad - Novi Sad Zagor~i}, Ja{a Novi Sad - Temerin Zagor~i}, Joca Novi Sad - Novi Sad Zagor~i}, Marko Lukin Novi Sad - ? Zagor~i}, Milan \okin Novi Sad - Temerin Zagor~i}, Mirko Lukin Novi Sad - ? Zagor~i}, Slavko Novi Sad - Novi Sad Zarin, Pera Milanov Banatsko Aran|elovo, Novi Kneèvac - Futog Zari}, Radovan Nikolin-\o|in Novi Sad - ? Zari}, Sima-Kico{ev Novi Sad - ? Zahari}, Aleksandar Novi Sad - Temerin Zelenovi}, Blagoje Gavrilov Mihoqa~a, Gacko - Ka} Zemqanac, \or|e Novi Sad - ? Ze~evi}, Veqko Simin Nevesiwe - Futog Zli~i}, ? (udovica Katica) Sremski Karlovci - Stepanovi}evo Zlokolica, \or|e Gavrin @abaq - Budisava Zori}, Rade \urin 1896, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo Zurovac, Milan Vasin 1895, Loznica, âpqina - Stepanovi}evo
Ivanovi}, Savo Vukov Doqani, Podgorica - Stepanovi}evo Ivezi}, Milan Danilov Bawa Luka - Novi Sad Ivkovi}, Jovan Todorov ? - Kisa~ Ivkovi}, Lazar Spasojev Zalom, Nevesiwe - Stepanovi}evo Ivkovi}, Siman Lazarev ? - Stepanovi}evo Igi}, Nikola Nenadov Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo Ili}, Emil Novi Sad - Novi Sad Ili}, @ivojin @ivotin Vrbovac, Smederevo - Stepanovi}evo Ili}, Ilija Milanov 1893, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo Ili}, Jevto J. 1880, Deleu{a, Bile}a - Stepanovi}evo Ili}, Jovan Radev 1896, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo Ili}, Jovo Mitrov 1881, Miru{e, Bile}a - Stepanovi}evo Ili}, Jovo Stevin 1896, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo Ili}, Milan Jovi~in Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo Ili}, Milan Novin Futog - Veternik Ili}, Milorad ? - Bege~ Ili}, Mi}an Radev Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evo Ili}, Mladen Todorov Futog - Veternik Ili}, Petar Nikolin-Kokica 1896, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo Ili}, Simo Tomin 1888, Bruvno, Gra~ac - Stepanovi}evo In|i}, Ilija Jovanov Irinovac, Sluw - Stepanovi}evo In|i}, Nikola Stevanov Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo In|i}, Pavle Jovanov 1895, Vojka - Novi Sad Ini}, Ilija Stevanov Buni}(?), Korenica - Stepanovi}evo Irmova~ki, Nikola Milo{ev Novi Sad - Novi Sad Isajevi}, Dimitrije-Mita Milo{ev Ledinci - Stepanovi}evo Isakov, Stevan Veqkov Ka} - Ka}
Ivanovi}, Vu~i} Radomirov Ne{tin(?), Beo~in - Novi Sad
236
Ilija Petrovi}
Isakov, Emil Milo{ev Ka} - Ka} Isakov, To{a Nikolin Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evo
Jakotin, Gavra Jovanov Novi Sad - Novi Sad Jakotin, \or|e Novi Sad - Temerin Jakotin, Paja Jocin - Bajkov Novi Sad - Novi Sad Jak{i}, Maksim Vulev 1898, Korita, Bile}a - Stepanovi}evo Jak{i}, Obren Mitrov 1888, Korita, Bile}a - Stepanovi}evo Jak{i}, [}epan \okov 1888, Korita, Bile}a - Stepanovi}evo Jani}, Risto Mijin 1892, Bijela, Kowic - Novi Sad Jankovi}, \oka-Bata} Novi Sad - Novi Sad Jankovi}, @ivota Futog - Temerin Jankovi}, Joca Pajin Novi Sad - Novi Sad Jankovi}, Milan Velimirov Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evo Jankovi}, Milo{ Novi Sad - Temerin Jankovi}, Mitar Novi Sad - Ba~ka Topola Jankovi}, S. Ledinci - Veternik Jankovi}, Stevan \okin Koviq - Koviq Jankovi}, Stevan Mitin Bukovac - Futog Jano{evi}, Jovan \okin Koviq - Koviq Jati}, To{a \okin 1874, Bege~ - Bege~ Jelki}, Milo{ Qubomirov Susek, Beo~in - Futog Jevri}, Stevan Andrijin 1888, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo Jeki}, Dragomir J. - Vojvoda Dejan Kru{evac - Novi Sad Jela~a, Jovo Todorov 1892, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo Jela~a, Maksim Nikolin Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo Jela~a, Mile Danev 1892, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo Jela~a, Mile Nikolin 1882, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo Jela~a, Mile Pavlov 1890, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo Jela~a, Todor Danev 1890, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo Jela~i}, \uro Trifkov 1892, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo Jela~i}, Maksim \urin 1875, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo Jela~i}, Milan Ilijin Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo Jela~i}, Todor Trifkov Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo Jeli}, Bogoqub \or|ev 1882, Qubu{ki - Stepanovi}evo Jeli}, Ilija Savin Ka} - Ka} Jelki}, Milo{ Qubomirov Futog - Novi Sad Jeremi}, @ivko Mihajlov-Mikin êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo *Jerkovi}, Dmitar Boìn 1892, Divoselo, Gospi} - Stepanovi}evo Jefti}, Nedeqko Milanov Kamenica, Uìce - Stepanovi}evo Jefti}, Stevan Dimitrijev Novi Sad - Stepanovi}evo Je~inac, Mihajlo Novi Sad - Novi Sad Jovanovi}-Antunovi}, Vladimir To{in Futog - Futog Jovanovi}, Dobra Novi Sad - Temerin Jovanovi}, Dragomir Novi Sad - ? Jovanovi}, Ja{a Acin Koviq - ? Jovanovi}, Jovan Danilov Sarajevo - Stepanovi}evo Jovanovi}, Jovan Novi Sad - Temerin
237
Jovanovi}, Qubomir Dimitrijev Vrbovac, Smederevo - Stepanovi}evo Jovanovi}, Manojlo Blagojev Babila, Zenica - Veternik Jovanovi}, Mitar Ja{in-Tubi} Novi Sad - Novi Sad Jovanovi}, Neca M. Kr~edin, In|ija - Petrovaradin Jovanovi}, Svetozar Novi Sad - Temerin Jovanovi}, Toma Novi Sad - ? Jovanovi}, dr Toma - Sremski Karlovci - ? Jovanovi}, To{a Novi Sad - Novi Sad Jovanovi}, Trifun Mitin Ka} - Ka} Jovanovi}, Filip Novi Sad - Novi Sad Jovi}, Vi}entije \or|ev Ka} - Ka} Jovi}, Milivoj Milo{ev Ka} - Ka} Jovi}, To{a Dragutinov Ka} - Ka} Joki}, An|elko Ristov 1890, Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Joki}, Petar Ristov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Joki}, Risto Stojanov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Joki}, Stojan Ristov 1885, Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Joki{i}, Vojin Spasojev Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Joki{i}, Simat Spasojev 1892, Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Joki{i}, Spasoje Vukosavov Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Jonovi}, Ilija Milanov Saraorci, Smederevo - Stepanovi}evo Joci}, Steva-[ovqanov Novi Sad - ? Joci}, Tima Novi Sad - Temerin Juri{evi}, Milan Tripov Grahovo, Nik{i} - Veternik Juri{i}, Du{an Novi Sad - ? Juri{i}, Stevan Simin Novi Sad - Temerin
Kavgi}, Sava \okin Novi Sad - ~lan najboqeg tambura{kog orkestra

Kamber, Sava Novi Sad - Novi Sad Kantarxi}-Piro{ki, Ilija Stevanov Novi Sad - Novi Sad Karanovi}, Josim Sremska Kamenica - ? Karanovi}, Sava Lazarev Sremska Kamenica - Stepanovi}evo Kari}, Nikola Jovin Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Kari}, Nikola [}epanov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Kari}, Risto [}epanov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Kari{ik, Jovo Lazov Zijemqe, Mostar - Stepanovi}evo Ka{ikovi}, Jefto Savin Vrawska, Bile}a - Stepanovi}evo Ka{ikovi}, Savo Andrijin Sredwe Selo, Bile}a - Kisa~ Ka{ikovi}, Trifko Savin Vrawska, Bile}a - Kisa~ Ka{ikovi}, Filip Kojin Vrawska, Bile}a - Futog Keli}, Jovan Pantin Ravno Selo, Vrbas - Novi Sad Kerac, Nikola Savin Novi Sad - Novi Sad Kerac, Pavle Stevanov Koviq - Koviq Kerac, Stevan Jovanov Koviq - Koviq Kerac, Teodor-To{a Stevanov 1880, ênej - Temerin Ker~evi}, Milan-Jana} Pajin Futog - Veternik Kesi}, Jovan Tomin 1888, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
238
Ilija Petrovi}
Kesi}, Petar \urin 1890, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo Kisa~anin, Pera Novi Sad - Temerin Kiselica(Kiseli~ki?), @arko Cvetin Novi Sad - Temerin Kneèvi}, Milutin Milanov ênta, Kova~ica - Futog Kobilarov, Svetozar-Cveta Gli{in Novi Sad - Temerin Kova~, Krsto Mihajlov @iqevo, Nevesiwe - Kisa~ Kova~, Petar Mihajlov @iqevo, Nevesiwe - Kisa~ Kova~evi}, Anto ]etkov 1891, Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo Kova~evi}, Bo{ko Todorov 1888, Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo Kova~evi}, Dositej Petrov Novi Sad - ? Kova~evi}, Du{an M. Novi Sad - ûrug Kova~evi}, \or|e Jovi~in Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo Kova~evi}, Jovan Novi Sad - ? Kova~evi}, Lazar Nikolin Dobreq, Gacko - Kisa~ Kova~evi}, Lazar Novi Sad - Temerin Kova~evi}, Maksim \okin Riqa, Nevesiwe - Stepanovi}evo Kova~evi}, Milan Davidov Lipa, Biha} - Novi Sad Kova~evi}, Milan Mladenov -Pi~ka{ Novi Sad - Novi Sad Kova~evi}, Milan S. Novi Sad - ? Kova~evi}, Milo{ Radev Sokoli{te, Novi Grad - Stepanovi}evo Kova~evi}, Mitar Bo{kov Podgorica - Futog Kova~evi}, Mitar Petrov Sremska Kamenica - Stepanovi}evo Kova~evi}, Nikola Danev Latin, Ogulin - Veternik Kova~evi}, Obrad Jovi~in Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo Kova~evi}, Pavle Novi Sad - Novi Sad Kova~evi}, Petar R. Nevesiwe - Stani{i} (ìveo u Stepanovi}evu) Kova~evi}, Rade Stevanov 1886, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo Kova~evi}, Sava Simin Novi Sad - ? Kova~evi}, Todor Ristov 1846, Riqa, Nevesiwe - Stepanovi}evo Koda, Teodor Dimitrijev Novi Sad - Temerin Kozarac, \oka Milanov Koviq - Koviq Kozarev, Paja Ilijin Ka} - Ka} Kozarov, Du{an Milanov Rumenka - Rumenka Kozarov, Petar Veselinov Rumenka - Rumenka Kozarov, Ranko Mitin Rumenka - Rumenka Kozarov, êdomir Pajin Rumenka - Rumenka Koji}, Todor Gli{in Koviq - Koviq Kokotovi}, Du{an-Dule ? - Petrovaradin Kokotovi}, Mile Damjanov 1885, Lipovo Poqe, Gospi} - Stepanovi}evo Kolak, Mihajlo Aleksin 1881, Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Kolak, Todor Tripov 1877, Kle~ak, Stolac - Stepanovi}evo Kolari}, Nikola Novi Sad - ? Kolarov(i}), @ivan Vasin Futog - Futog Kolarov, Nikola Novakov Koviq - Koviq Kolarovi}, Du{an Lazarev 1894, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo Kolarski, Bapa Novi Sad - Novi Sad Kolarski, Pera Mladenov Novi Sad - Temerin Kolarski, Rada Jocin Rumenka - Rumenka
239
Komar, Du{an Jovi~in Suzina, Stolac - Stepanovi}evo Komar, Jovica [pirov Suzina, Stolac - Stepanovi}evo Komnenovi}, Branko Lazarev Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Komnenovi}, Lazo Todorov Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo Konti}, Milan Nikolin 1892, Gra~ac - Stepanovi}evo Konti}, Milan Petrov Gra~ac - Stepanovi}evo Konti}, Milo{ Milev 1883, Gra~ac - Stepanovi}evo Kon~ar, Dane Petrov Leskovac, Korenica - Veternik Kordi}, Proko Stevanov Rudo Poqe, Gacko - Stepanovi}evo Kosina, Rikard Frawin Novi Sad - Novi Sad Kosovac, Bude Nikolin [kali}, Oto~ac - Stepanovi}evo Kosovac, Milan Stevanov [kali}, Oto~ac - Stepanovi}evo Kosti}, Gligorije Ristov Prilep - Stepanovi}evo Krajnovi}, Danilo Davidov Bruvno, Gra~ac - Koviq Kramer, Frawa Martinov Nova Crkva, Ceqe - Futog Krauzovi}, Paja Jovanov Ka} - Ka} Krivoku}a, Mile Markov 1892, Dugo Selo, Vrginmost - Stepanovi}evo Krivoku}a, Mile Savin [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo Kriàn(i}), Petar Milo{ev Novi Sad - Temerin Kri~kovi}, Mile Avramov Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo Kri~kovi}, Nikola Milev Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo Krsti}, Vasa Stevanov Futog - Futog Krsti}, Joca Novi Sad - Temerin Krsti}, Joca Radin Novi Sad - Temerin Krsti}, Qubomir Jovanov Novi Sad - Novi Sad Krsti}, Milan Milanov Novi Sad - Novi Sad Krsti}, Sava Mladenov Novi Sad - Stepanovi}evo Krsti}, Slavko Petrov Bege~ - Bege~ Krsti}, Todor Novi Sad - Stepanovi}evo Krstono{i}, Sima Mladenov Novi Sad - Novi Sad Kruèvi}, Vaso Jovanov 1896, @iqevo, Nevesiwe - Kisa~ Kr~edinac, Paja Novi Sad - Temerin Kuzeqevi}, Gavrilo Mihajlov Dobroselica, âjetina - Veternik Kuzmanovi}, Milan Boìn Ledinci - Stepanovi}evo Kuzmanovi}, Nikola Todorov Sremski Karlovci - Stepanovi}evo Kukavski, Paja Andrijin Ba~ki Petrovac - Stepanovi}evo Kuqi}, \oko Stevanov Trusina, Stolac - Stepanovi}evo Kuqi}, Jovo Tomin Trusina, Stolac - Stepanovi}evo Kuqi}, Mihajlo Stevanov Trusina, Stolac - Stepanovi}evo Kuqi}, Simo Jovin Trusina, Stolac - Stepanovi}evo Kupre{anin, Jovo Mihajlov 1854, Medak, Gospi} - Stepanovi}evo Kurili}, Milan Jovanov Stolac - Novi Sad
Lazarevi}, Gli{a Lazarev Novi Sad - Temerin
Lazarevi}, dr Vojin \or|ev 1887, Pan~evo - 1953, Novi Sad Lazarevi}, @ivan Pavlov Sremski Karlovci - ûrug, @abaq Lazarevi}, Lazar Lazarev Novi Sad - Temerin
240
Ilija Petrovi}
Lazarov, Lazar Vasin 1873, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo Lazi}, Mita Igwatov Novi Sad - Novi Sad Lali}, Vasa Gli{in Koviq - Koviq Lali}, Gavro Perin 1895, Ora{je, Trebiwe - Stepanovi}evo Lali}, Milo{ Jeftov 1889, Ora{je, Trebiwe - Stepanovi}evo La}arac, Du{an Jovanov Bege~ - Bege~ Lackovi}, Andrija Novi Sad - Temerin Leden~i}, @ivko Vladin Futog - Veternik Le|anac, Mladen Ilijin Bege~ - Bege~ Leze~ev, \ura Mihajlov Novi Sad - Novi Sad Leskovac, Slavko Savin Sivac, Sombor - Futog Leti}, Borivoj Stevanov Koviq - Koviq Leti}, Branko Novi Sad - ? Leti}, Vitomir Novi Sad - Temerin Leti}, Dane ? - Veternik Leti}, Novak Uro{ev Novi Sad - Temerin Leti}, Svetislav Du{anov Novi Sad - Novi Sad Leti}, Svetozar Du{anov Novi Sad - Novi Sad Leti}, Stevan Mitin Novi Sad - Temerin Letica, Dane Radev Pla{ki, Ogulin - Futog Litri~in, Milan Mladenov Bege~ - Bege~ Lovri}, Lujo Lovrin Su{ak, Rijeka - Futog Lojpur, Novica Jawo{ev Tasov~i}i, âpqina - Stepanovi}evo Lon~ar, Aleksa Markov 1895, [kali}, Oto~ac - Stepanovi}evo Lon~ar, Dane Markov 1889, [kali}, Oto~ac - Stepanovi}evo Lon~ar, \uro Jovanov [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo Lon~ar, Quban Boìn 1894, [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo Lon~ar, Milo{ Dmitrov [kali}, Oto~ac - Stepanovi}evo Lugowa, Ostoja Spasojev Ravno, Bugojno - Stepanovi}evo Luka~evi}, Simo Ilijin Biskupija, Knin - Koviq Luki}, Trifun Simin Bukovac, Maglaj - Veternik Lupurov, Petar Vasin 1887, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo Lu~i}, To{a Tomin Novi Sad - Novi Sad ? Qubojevi}, Ivan-Kisa~ki Novi Sad - Novi Sad Qubojevi}, Jovan Pantelijin-Kisa~ki Novi Sad - Novi Sad
Qubi~i}, Cveta-Mu}urlijin Novi Sad -
Majstorovi}, Nikola Vasin Smoqana, Bosanski Petrovac - Stepanovi}evo Maksimovi}, Marko Lazarev 1892, Sremski Karlovci - Kisa~ *Maletin, dr Marko Milo{ev 1890, Novi Sad - Temerin Maleti}, Bogdan Gavrin 1896, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo Maleti}, Du{an Novi Sad - Novi Sad Malivuk, Stevan Vladin Novi Sad - Novi Sad Mandari}, Nikola Vasin Vrebac, Gospi} - Stepanovi}evo Mandi}, A}im Lazarev Ka} - Ka}
Magov~evi}, Radomir Jovanov Cerovo, Nik{i} - Koviq
241
Manojlovi}, Ilija Nikolin Novi Sad - Temerin Manojlovi}, Slavko Mihajlov Dolovo, Pan~evo - Bege~ Manojlovi}, Stevan Novi Sad - Temerin Maodu{, Stevan Novi Sad - Temerin Marinkov, Vlada S. Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evo Marinkov, Gavra Dimitrijev Koviq - Koviq Marinkov, Gavra Jocin Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evo Marinkov, Rada Todorov Koviq - Koviq Marinkovi}, Veqko Novi Sad - ? Marinkovi}, Mitar Markov Mlakovac, Karlovac - Budisava Marinkovi}, Pavle Svetozarov Ledinci - Stepanovi}evo Marinkov(i}), Stevan Kostin Koviq - Koviq Mari}, Vojislav \or|ev Mali Mokri Lug, Beograd - Novi Sad Mari}, \or|e Jovin Slip~i}i, Mostar - Stepanovi}evo Mari}, Ilija Gavrin Futog - Futog Mari}, Mihajlo Ka} - Ka} Mari}, Pavle Novi Sad - Temerin Marjanovi}, Milan Novi Sad - ? Markov, Laza Milo{ev Futog - Futog Markovi}, Aleksandar Lazarev Trstenik - Futog Markovi}, Boìdar Novi Sad - Temerin Markovi}, Velimir Koviq - ? Markovi}, Veqko Novi Sad - Temerin Markovi}, \oka Jocin Koviq - Koviq Markovi}, dr Laza-Mrgud 1876, Toma{evac, Zrewanin - Novi Sad Markovi}, Mladen Novi Sad - Temerin Markovi}, Pajkan Lazarev Tuzla - Futog Markovi}, Svetozar Novi Sad - Temerin Markovi}, Stevan Jocin Koviq - Koviq Markovi}, Stevan Novi Sad - Temerin Martinovi}, Boò I. Brezovik, Nik{i} - Futog Martinovi}, Petar Boìn Bege~ - Bege~ Mati}, \oka Mirkov Ka} - Ka} Mati}, Milan @ivanov Koviq - Koviq Mati}, Milisav Stevanov Novi Sad - Stepanovi}evo Mati}, Mirko Andrijin Novi Sad - Temerin Mati~i}, Erzilije Matijin Novi Sad - Temerin Ma}e{i}, Josif ]irin Krwak, Vojni} - Futog Macko, Pavle Novi Sad - Temerin Medan, Jovo [}epanov Brati}i, Stolac - Stepanovi}evo Medan, Maksim Trifkov Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo Medenica, Milosav Milin Novi Sad - ? Men|an, Paja Pavlov Ba~ki Petrovac - Stepanovi}evo Mijanovi}, Vaso Gavrilov 1893, Vrpoqe, Bile}a - Novi Sad Mijanovi}, Lazar Gavrilov 1889, Vrpoqe, Bile}a - Novi Sad Mijatovi}, Veselin Novi Sad - Novi Sad Mijatovi}, Joca Stevanov Novi Sad - Novi Sad Mijatovi}, Mita Novi Sad - Temerin
242
Ilija Petrovi}
Mijatovi}, Stevan Nikolin Novi Sad - Temerin Mijatovi}-Trifkovi}, Jovan \urin Izgori, Gacko - Stepanovi}evo Mikanov, Vojin L. ? - Novi Sad Miketi}, Mihajlo Peovac, Andrijevica(?) - Novi Sad Miki}, Milan Stankov Resnik, Beograd - Stepanovi}evo Milanovi}, Desanka Stevanova Novi Sad - Temerin Milanovi}, Mihajlo Novi Sad - Novi Sad Milanovi}, Mihajlo Gavrin Sovrle, Visoko - Bege~ Mila{inovi}, Milan Titel - Ka} Milekovi}, Ivan Blaòv Groma~a(?), Petriwa - Stepanovi}evo Milenkovi}, Stevan Petrov Saraorci, Smederevo - Stepanovi}evo Milivojev, @iva Koviq - Koviq Milidrag, Trifko \urin Dowa Trusina, Stolac - Stepanovi}evo Milinkovi}, Nikola \okin Ledinci - Futog Milinkovi}, Obrad Todorov Dabar, Sanski Most - Kisa~ Mili}, Aleksa Mitin Novi Sad - Temerin Mili}, Aca - [umarov Novi Sad - Temerin Mili}, Bogdan Milanov Novi Sad - Novi Sad Mili}, Vladimir Novi Sad - Temerin Mili}, dr \or|e Du{anov Sremski Karlovci - Tovari{evo Mili}, Milo{ Milanov Koviq - Koviq Mili}, Mitar Milo{ev Koviq - Koviq Mili}, Sava Tomin Novi Sad - Temerin Mili}, Slavko Uro{ev Novi Sad - Temerin Mili}, Todor Lesijin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo Mili}ev, Milorad Milutinov Novo Milo{evo, Novi Be~ej - Stepanovi}evo *Mili}ev, dr Vladimir Milo{ev-Mi{in 1898, Novi Sad - Temerin Mili}ev, Milorad Novi Sad - Novi Sad Mili}evi}, Nikola Novi Sad - Temerin Milkov, Sima Stevanov Rumenka - Rumenka Milovanovi}, dr Milan Svetozarov Novi Sad - ? Milovi}, ]etko Andrijin Grahovo, Nik{i} - Futog Milojevi}, Stevan Qubisavov Saraorci, Smederevo - Stepanovi}evo Miloradov, Du{an Da{in Rumenka - Rumenka Miloradov, Nikola Lazarev Rumenka - Rumenka Milosavqevi}, Milan ênej - ? Milo{evi}, Qubomir ? - Novi Sad Miluni}, Ostoja Novi Sad - Temerin Milutinov, Milo{ Radin Ka} - Ka} Miokovi}, Bogdan Radev Grab, Gra~ac - Stepanovi}evo Mirilov, Branislav Jovanov Sremski Karlovci - Temerin Mirilov, Milivoj J. Sremski Karlovci - Temerin Miri}, Nikola Josifov Gorwa Dubrava, Ogulin - Veternik Miri}, Slavko Mirkov Koviq - Koviq Mirkov(i}), Mladen Jocin Novi Sad - Temerin Mirkovi}, \oka Stevanov Bukovac - Stepanovi}evo Mirkovi}, Jovan Miqanov Ledinci - Stepanovi}evo Mirkovi}, Milan Sremska Kamenica - ?
243
Mirkovi}, Milan Danev Zalu`nica, Oto~ac - Stepanovi}evo Mirkovi}, Mladen Novi Sad - Temerin Mirkovi}, Stevan Sremska Kamenica - ? Mirkovi}, Radivoj Novi Sad - Temerin Mirkovi}, Stevo Aleksin Stolac - Stepanovi}evo Mirosavqevi}, Svetislav Novi Sad - Temerin Mitrovi}, Budimir Krstin Sokobawa - Futog Mitrovi}, Hranislav Ka} - Ka} Mi}i}, Simo Ilijin Obqaj, Bosanski Petrovac - Stepanovi}evo Miu~in, Mita Dimitrijev Novi Sad - Temerin Mihajlovi}, \oka Dragi}ev Koviq - Koviq Mihajlovi}, Laza Novi Sad - Temerin Mihajlovi}, Slavko Mihajlov Novi Karlovci, In|ija - Budisava Mihel~i}, @arko [andorov Bukovac - Stepanovi}evo Mihi}, Gojko Lazarev Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Mihi}, Danilo Pantin Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo Mihi}, Spasoje Mihov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Mici}, Simo Ilijin Obqaj, Bosanski Petrovac - Futog Mi{i}, @arko S. Novi Sad - Novi Sad Mi{i}, Sava Pajin Koviq - Koviq Mi{kov, Milo{ Igwatov Koviq - Koviq Mi{kovi}, Milan Petrov Svilo{, Beo~in - Futog Mi{~evi}, Mihajlo Pavlov Novi Sad - Stepanovi}evo Mogin, Danilo To{in Novi Sad - Temerin Mogin, Paja Novi Sad - ? Moqac, Milivoj Savin Novi Sad - Novi Sad Momirovi}, Branko Pajin Novi Sad - Novi Sad Mom~ilovi}, Radovan M. Kr~edin, In|ija - Novi Sad Mo{trokol, Radovan Petrov Dodo{i, Cetiwe - Stepanovi}evo Mrdi}, Petar Spasojev Orahovac, Trebiwe - Stepanovi}evo Mr|anov, Petar Ka} - Ka} Mr|anin, Petar Stevanov 1892, Sremski Karlovci - Koviq Mrkailo, Jovan Petrov Radu~, Gospi} - Stepanovi}evo Mrki}, Isajlo Nikolin Cerovica, Gra~ac - Veternik Murga{ki, Svetozar Novi Sad - ?
Nada{ki, Quba Mitin Baranda, Kova~ica - Futog
Naranxi}, Mile Milanov Doqani, Oto~ac - Stepanovi}evo Naranxi}, Stojan Miletin [kare, Oto~ac - Stepanovi}evo Nasti}, Gavra Trifunov Bege~ - Bege~ Nedeqkov, Sima Pajin Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evo Nedeqkovi}, Milutin - 1894, Novi Sad - Novi Sad Nedeqkovi}, Platon Sremska Kamenica - Stepanovi}evo Nedi}, Milan Milo{ev Novi Sad - Temerin Nedi}, Milo{ ênej - Temerin Nedi}, Mihajlo Markov Koviq - Koviq Nenadov, Aca Aleksin Koviq - Koviq Nenadov, Steva Perin Koviq - Koviq
244
Ilija Petrovi}
Nenadovi}, Ja{a Milivojev-Mi{in Ledinci - Stepanovi}evo Nestorovi}, Vasilije Todorov Sremski Karlovci - Ka} Nestorovi}, Sava Lazin Novi Sad - Novi Sad Ne{in, Mihajlo Markov Koviq - ? Nikoleti}, Jovan Radev Ka} - Ka} Nikoli}, Aleksandar - 1901, Beograd - Novi Sad Nikoli}, Aca-Aleksandar Andrijin Novi Sad - Novi Sad Nikoli}, Veqko Vladin Ledinci - Stepanovi}evo Nikoli}, @ivan Svetozarov 1894, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo Nikoli}, Joca Vasin Bege~ - Bege~ Nikoli}, Joca Ka} - Ka} Nikoli}, Milo{ Savov Liverovi}i, Nik{i} - Bege~ Nikoli}, Rista \or|ev Novi Sad - Novi Sad Nikoli}, Stevan \or|ev Bege~ - Bege~ Nikoli}, Stevan Svetozarov Ledinci - Stepanovi}evo Nikoli{, Jovan Lazarev Petriwa - Stepanovi}evo Ninkov(i}), Du{an Lazarev 1887, Pa~ir, Ba~ka Topola - Stepanovi}evo Ninkov, Stevan Qubomirov Bege~ - Bege~ Ninkov, Stevan Stevanov Bege~ - Bege~ Ninkov, Svetozar To{in Bege~ - Bege~ Ninkovi}, Vlajko Vladin Ledinci - Futog Ninkov, @arko Acin Vizi}, Ba~ka Palanka - Koviq Ninkovi}, Marko Simin Vrdoqe, Kowic - Petrovaradin Ninkovi}, Stevan Qubomirov Bege~ - Bege~ Novakovi}, Vladimir Stevanov Kulpin, Ba~ki Petrovac - Stepanovi}evo Novakovi}, Robert Benkovac - Stepanovi}evo Novkov, Milorad Arsenijev 1894, Koviq - Stepanovi}evo Nosovi}, Jovan Milutinov 1897, Korita, Bile}a - Stepanovi}evo Nosovi}, Mato Milutinov 1886, Korita, Bile}a - Stepanovi}evo Nosovi}, Milutin Joksimov Korita, Bile}a - Stepanovi}evo Nosovi}, Petar Milutinov 1890, Korita, Bile}a - Stepanovi}evo
Obadov, Sava Stevanov Novi Sad - Novi Sad
Oborina, Mihajlo Kojin Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Obradovi}, \uro Manojlov 1888, Klenovac, Gra~ac - Stepanovi}evo Obradovi}, \or|e Novi Sad - Novi Sad Obrenovi}, Jovan Stevanov Novi Sad - Temerin Obr{tarevi}, Jovan Jovanov Koviq - Koviq Obu{kovi}, Lazar Novi Sad - Temerin Ogwanovi}, Milan Petrov Novi Sad - Stepanovi}evo Opranovi}, Branko Boìdarov Toma{evac, Zrewanin - Futog Orlovi}, Stevan Kojin Plo~e, Gra~ac - Stepanovi}evo Orlovi}, Todor Kojin Plo~e, Gra~ac - Stepanovi}evo
Pavkov, Lazar Milo{ev Bege~ - Bege~ Pavkov, Milo{ Savin Bege~ - Bege~ Pavkov, Petar Simin Bege~ - Bege~
245
Pavkov, Sima \okin Bege~ - Bege~ Pavkov-Terzi}, To{a Slavujev Bege~ - Bege~ Pavlica, Nedeqko Ja{in Koviq - Koviq Pavlov, Vasa Ka} - Ka} Pavlov, @arko Pajin Ka} - Ka} Pavlov, To{a Radin Ka} - Ka} Pavlovi}, Aleksandar Stevanov Novi Sad - Lipar Pavlovi}, Bo{ko Vuka{inov Jajce - Novi Sad Pavlovi}, Vasa Trifunov Ka} - Ka} Pavlovi}, Vlastimir \or|ev Aleksandrovac, Kru{evac - Futog Pavlovi}, @ivan Timin ênta, Kova~ica - Futog Pavlovi}, Jovan Novi Sad - Novi Sad Pavlovi}, Trivun Simin 1887, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo Paga~evi}, Mita Pajin Novi Sad - Novi Sad Paji}, Branko Vasin Ka} - Ka} Paji}, Danilo Petrov ? - Stepanovi}evo Paji}, Petar Mi}in Silba{, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo Paji}, Todor Petrov ? - Kisa~ Palan~anin, Luka Lukin Novi Sad - Temerin Panaotovi}, Nestor Novi Sad - Novi Sad Panin, Triva Milo{ev Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo Pani}, \oka Milo{ev Koviq - Koviq Pani}, Joca Milo{ev Koviq - Koviq Pantelinac, Ilija Radev Futog - Veternik Pantelinac, Stevan Jovanov Futog - Veternik Panteli}, Paja Milanov Ledinci - Stepanovi}evo Pareànin, Boò Lazarev Panik, Bile}a - Stepanovi}evo Pareànin, \oko Lazarev 1885, Panik, Bile}a - Stepanovi}evo *Paripov, Milan Ja{in Ka} - Ka} Paripov, Sima Ja{in Ka} - Ka} Paripovi}, Boò ? - Stepanovi}evo Paripovi}, \uro Budin Kosiw, Gra~ac - Stepanovi}evo Pauni}, Stanimir Mitrov Bano{tar, Beo~in - Futog Paunov, Dimitrije Jovanov Koviq - Koviq Pa{}an, Gavra Mladenov Koviq - Koviq Pa{}an, Milan Stevanov Kisa~ - Kisa~ Pa{}an, Nikola Radin Bege~ - Bege~ Pa{}an, Sava-Bedin Novi Sad - ênej Pejinovi}, \ura Petrov Novi Sad - Novi Sad Pesirac, Rada \or|ev Ka} - Ka} Petkovi}, Todor T. Kr~edin, In|ija - Petrovaradin Petrov, Nikola Stevanov Bege~ - Bege~ Petrov, Tima Nikolin Bege~ - Bege~ Petrovi}, Petar A}imov Beograd - Novi Sad Petrovi}, Bogdan Nikolin Kqu~ - Futog Petrovi}, dr Milo{ Leontijev 1888, Batawa - Novi Sad Petrovi}, Luka Mi{in Sremska Kamenica - Novi Sad Petrovi}, Mile Sremska Kamenica - Temerin
246
Ilija Petrovi}
Petrovi}, Mile Petrov Glinica, Cazin - Stepanovi}evo Petrovi}, dr Milenko 1884, Sombor - 1950, Novi Sad Petrovi}, Petar Antunov Bukovac - Stepanovi}evo Petrovi}, Stevan Gli{in Futog - Futog Petrovi}-@eqski, dr Bo{ko Stevanov Parage, Ba~. Palanka (Novi Sad) - ? Pe{i}, Jovan - 1866, Bukovac - Beograd vajar i fotograf Pe{kan @ivan \or|ev Futog - Futog Pe{kan, Milan Jovanov Novi Sad - Stepanovi}evo Pe{kan, Mihajlo-Pulger Novi Sad - Temerin Pe{kan, Sava Jovanov Novi Sad - Temerin Piro{ki, Ilija Novi Sad - Novi Sad Plav{i}, @ivko To{in Koviq - ûrug, @abaq Plav{i}, Mita Lazarev Koviq - Koviq Pla~kov, Dan~ika Pajin Rumenka - Rumenka Ple}a{, Mihajlo Sremski Karlovci - ? Popara, Vojo ? - Stepanovi}evo Popara, Mojsije Stojanov Mali Gradac, Lijevno - Stepanovi}evo Popin, Sava Veqin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo Popin, Stanko Veqin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo Popov Rada (m) Koviq - Koviq Popovi}, Andrija Gligorov Dra`qevo, Gacko - Stepanovi}evo Popovi}, Arsen Novi Sad - Novi Sad Popovi}, Branivoj Novi Sad - Novi Sad Popovi}, Vladimir Novi Sad - Novi Sad Popovi}, Gligor Pajov Dra`qevo, Gacko - Kisa~ Popovi}, Damjan Trifkov Dra`qevo, Gacko - Kisa~ Popovi}, dr Jovan Bogdanov 1881, Ba~ko Gradi{te, Be~ej - Novi Sad Popovi}, @ivojin-@ivko Vladin Novi Sad - poginuo 1915 Popovi}, Jakov Jovanov Dowe Vodi~evo, Novi Grad - Veternik Popovi}, Lazar Milanov Novi Sad - Novi Sad Popovi}, Maksim Ledinci - Stepanovi}evo Popovi}, Marko Gligorov Dra`qevo, Gacko - Kisa~ Popovi}, Milan Acin Novi Sad - Temerin Popovi}, Milan Lukin Pan~evo - Novi Sad Popovi}, Milan Qubi{in Novi Sad - Temerin Popovi}, Miloje Bogdanov Sremski Karlovci - umro u Bizerti Popovi}, Nikola Milanov Novi Sad - Novi Sad Popovi}, Obren Gligorov Dra`qevo, Gacko - Kisa~ Popovi}, Petar Sremski Karlovci - Stani{i} Popovi}, Rada Vojinov @abaq - Koviq Popovi}, Sava Aleksin Novi Sad - Temerin Popovi}, Svetozar Novi Sad - Temerin Popovi}, Sima Mitin Ledinci - Futog Popovi}, Stevan Miloradov êrevi}, Beo~in - Futog Popovi}, Stevan Teodosijev-Dosin 1887, Novi Sad - Novi Sad Popovi}, Todor Nikolin 1895, Dra`qevo, Gacko - Kisa~ Popovi}, To{a Svetozarov Futog - Futog Popovicki, Lazar Radivojev 1887, Kulpin - Novi Sad
247
Popovicki, Pavle Novi Sad - Novi Sad Popte{in, Sima Perin Koviq - Koviq Po~u~a, Stevo Boìn Divoselo, Gospi} - Stepanovi}evo Pravica, Simo Petrov 1882, Bjela~, Trebiwe - Futog Prekajski, Petar Isidorov 1894, Zagreb - Novi Sad Preli}, Mita Gavrin Futog - Veternik Preo~anin, Milan Boìn Cetina, Siw - Stepanovi}evo Preradovi}, Predrag 1897, Batrovci, kod [ida - Novi Sad Pretmerski, Mihajlo Johanov Bege~ - Bege~ Pribi}, Jovan Mladenov Koviq - Koviq Pribi}, Radivoje Ilijin @eqava, Korenica - Stepanovi}evo Prodanov, Todor Stevanov Ka} - Ka} Prodanovi} \ura Ja{in Rumenka - Rumenka Prodanovi}, \ura Mojsilov ? - Novi Sad Prodanovi}, \uro Trifkov Zalom, Nevesiwe - Futog Prodanovi}, @ivko Jocin Novi Sad - Novi Sad Prodanovi}, Jovan Novi Sad - Novi Sad Prodanovi}, Miqko Markov @egar, Benkovac - Veternik Prodanovi}, Mita Novi Sad - Novi Sad Prodanovi}, Nikola Milo{ev 1883, Srbobran - Novi Sad Prodanovi}, Paja Mojsilov Novi Sad - Temerin Prodanovi}, Sava Novi Sad - Novi Sad Prodanovi}, Savo Stevanov Vrelo, Gra~ac - Veternik Prodanovi}, Stojan \okin Novi Sad - Temerin Prodanovi}, ]etko \urin 1895, Zalom, Nevesiwe - Stepanovi}evo Prodanovi}, [piro M. ? - Veternik Proti}, Petar Ilijin 1893, Tovari{evo - Novi Sad Proti}, Lazar Novi Sad - Temerin Pudar, \or|e Petrov 1885, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo Pudar, Jovo Petrov Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo Putnik, @ivan Milanov Futog - Futog Putnik, Mirko Novi Sad - Temerin Pu{i}, Danilo Pajin Koviq - Koviq Pu{i}, Emil ? - Novi Sad
Radin, Lazar Lazarev 1876, Ka} - Ka} Radinovi}, \or|e Stevanov Novi Sad - Novi Sad *Radi{i}, A}im Ivanov 1890, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo Radi{i}, Vasiq Jovanov 1882, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo Radlovi}, Todor Davidov Radlovi}i, Bosanski Petrovac - Bege~ Radovi}, Jovan Novi Sad - Temerin Radovi}, Mihajlo Jovanov Uìce - Novi Sad Radovanovi}, Lazar Milo{ev Novi Sad - Novi Sad Radojevi}, Sava Radev Novi Sad - Temerin Radosavqevi}, Nikola Jovanov Vojka, Stara Pazova - Stepanovi}evo Rado{evi}, Jovan Lazarev Bukovac - Stepanovi}evo Rado{evi}, Marko Savin Po~iteq, Gospi} - Stepanovi}evo
Ravaja, Jovan Jakovov @ivaja, Kostajnica - Futog
248
Ilija Petrovi}
Radukin, Stevan Ka} - Ka} Radulovi}, Boò(Blaò?) Rakov Bar - Stepanovi}evo Radulovi}, Krsto Todorov Isjek, Bosansko Grahovo - Stepanovi}evo Radulovi}, Mitar Mali{in @awevica, Gacko - Stepanovi}evo Radulovi}, [piro Todorov [iroka Kula, Gospi} - Kisa~ Radusin, Nikola Ilijin 1885, Grab, Gra~ac - Stepanovi}evo Radusin, Toma Danev Vu~je Poqe, Gra~ac - Stepanovi}evo Radu{i}, Paja Novi Sad - Temerin Raji}, Luka Savin Deliblato - Futog Raji}, Milan Novi Sad - Temerin Raj~evi}, \or|e ^. îtluk, Gospi} - Stepanovi}evo Raj~evi}, \uro Stevanov Vrebac, Gospi} - Stepanovi}evo Raj~evi}, Qubomir Stevanov 1894, îtluk, Gospi} - Stepanovi}evo Raketi}, Pavle Todorov - Sremski Karlovci Rakin, \or|e Milanov Futog - Futog Raki}, Danilo-Dan~ika Stevanov 1895, Pa~ir (Novi Sad) - Novi Sad Raki}, Du{an Savin Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo Raki}, \uro Nikolin [iroka Kula, Gospi} - Stepanovi}evo Raki}, Ivan Perin 1899, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo Raki}, Milivoj To{in Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo Raki}, Stevan Mitin Ledinci - Stepanovi}evo Rako{, Ivan Markov - Sremski Karlovci - ? Rankov, Lazar Milanov Futog - Bege~ Rap~anski, Sima Novi Sad - Novi Sad Rastovi}, Marko Ilijin Gra~ac - Stepanovi}evo Rastovi}, Petar Vuka{inov Gra~ac - Stepanovi}evo Rastovi}, Stevan Tomin Gra~ac - Stepanovi}evo Reli}, Konstantin Maksimov Novi Sad - Novi Sad Risti}, Jovan Vladimirov Novi Sad - Temerin Rodi}, Gojko Simin 1883, Gorice, Sanski Most - Stepanovi}evo Rom, Vinko ? - Stepanovi}evo Ron~evi}, Vaso Mali{in @awevica, Gacko - Stepanovi}evo Ron~evi}, Damjan Mali{in @awevica, Gacko - Stepanovi}evo Ron~evi}, Du{an Vasin @awevica, Gacko - Stepanovi}evo Ruì}, Ilija Mijin 1889, Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Ruì}, Jovo Stojanov Dowi Poplat - Stepanovi}evo Ruì}, Mileta Nikolin 1894, Srpsko Poqe, Oto~ac (Novi Sad) - ênej Ruì}, Rade Mi}in Gospi} - Stepanovi}evo Ruì}, Spasoje Stojanov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Ruì}, Stevan Nikolin Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evo Ruski, Kajica Stevanov Koviq - Koviq Rusov, Paja ? - Veternik Ru~evi}, Antun A. Stari Mikanovci, Vinkovci - Ka}
Savi}, Dimitrije Dimitrijev Novi Sad - Novi Sad
*Savi}, Milunka Radenkova-Srpska Orleanka Koprivnica, Ra{ka Stepanovi}evo
249
Savi}, Mitar Todorov Sremska Kamenica - Stepanovi}evo Savi}, Nikola Nikolin Novi Sad - Temerin Savi}, Svetolik Radomirov Gorwi Milanovac - Novi Sad Savi}, To{a Novi Sad - ? Sazdani}, Milorad Aleksin Titel - Stepanovi}evo Salati}, Milan Savin Nevesiwe - Futog Sala}anin(Salaj~anin?), Stevan Novi Sad - ? Samarxi}, Vidoje Trifkov Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo Samarxi}, Janko Simin Trusina, Stolac - Stepanovi}evo Samarxi}, Mitar \urin Berkovi}i, Stolac - Stepanovi}evo Samarxi}, Tomo Mitrov Berkovi}i, Stolac - Stepanovi}evo Sani}, Rista Novi Sad - Temerin Santovac, Jovan Ramin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo Sarajlijin, Rade Igwatov Koviq - Koviq Sviwarev(i}), Sava M. Novi Sad - Novi Sad Sviwarev(i}), Steva Mladenov 1882, Novi Sad - Novi Sad Sviwarev-Veli~kovi}, dr Miladin Ja{in 1877, Be~ej - 1929, Novi Sad Svorcan, Vidak Spasojev Korita, Bile}a - Stepanovi}evo Svorcan, Rade Mirkov Korita, Bile}a - Stepanovi}evo Sekuli}, dr Milan Sremska Kamenica - ? Selir, Vinko Josipov Sremska Kamenica - Stepanovi}evo Semendrija, Petar Novi Sad - Temerin Sender, Lala - Novi Sad - ? Sene{an, Pavle Nikolin 1872, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo Seni}, Andrija P. Novi Sad - Temerin Sentoma{ki, Todor Prokin 1881, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo Se~ujski, Jovan Andrijin - 1880, Budimpe{ta (Novi Sad) - ? Harkov Simendi}, Pavle 1893, Derowe - Novi Sad Simeonovi}-ôki}, Josif Jovanov - 1886, Srem. Karlovci - Karlovci Simi}, Mihajlo Novi Sad - Temerin Simi}, Radomir Milanov Beograd - Veternik Simonovi}, dr Milan 1876, Sremska Kamenica - Novi Sad Slankamenac, Aleksa Radin Novi Sad - Temerin Slankamenac, Vesa(Vasa?) To{in ênej - Stepanovi}evo Slankamenac, @ivko Andrijin Novi Sad - Novi Sad Slankamenac, Jovan ênej - Novi Sad Slankamenac, Nikola Du{anov Novi Sad - ? Slankamenac, Petar Jocin Novi Sad - Novi Sad Slankamenac, Stevan Nikolin Novi Sad - Temerin Slankamenac, Uro{ Andrijin Novi Sad - Novi Sad Slep~ev, \oka Gavrin Bege~ - Bege~ Slep~ev, Petar Gavrin Bege~ - Bege~ Smiqani}, Jovo Milankov Prokike, Oto~ac - Stepanovi}evo Smiqani}, Jovo Petrov Pi{a}, Udbina - Stepanovi}evo Soaje-\or|evi}, Margaret Magdalena 1875, Egoran, Francuska - Novi Sad Soviq, \uro Nikolin Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo Soviq, \uro Petrov Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo Soviq, Jovo Pavlov Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo
250
Ilija Petrovi}
Soldo, Milan Nikolin Suzina, Stolac - Stepanovi}evo Soldo, Novica 1887, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evo Spirta-Mitrovi}, dr Du{an Dimitrijev 1876, Koviq - Beograd Srbin, Milan Vasin 1883, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo Srdanovi}, Stevan Gligorijev Putinci, Ruma - Futog Srdi}, Petar Ilijin Krupa - Bege~ Srem~evi}, Jovan Milanov Futog - Futog Srem~evi}, Stevan Novi Sad - Temerin Sre}kov, Zdravko Savin Novi Sad - Temerin Staji}, Jovan Gavrin Bege~ - Bege~ Staji}, Joca Stevanov Ka} - Ka} Staji}, Mika Gavrin Bege~ - Bege~ Staji}, Milo{ Aleksandrov Novi Sad - Temerin Staji}, To{a Nestorov Ka} - Ka} Staki}, Jovan Gavrin Bege~ - Bege~ Staki}, Mika Gavrin Bege~ - Bege~ Stanimirov(i}), Mladen Novi Sad - ? Stanimirov, Vladimir Aleksandrov Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evo Stanisavqevi}, Obrad Milev 1894, Gra~ac - Stepanovi}evo Stanisavqevi}, Stevan Vasin Grab, Gra~ac - Stepanovi}evo Stankov, Velimir Ja{in Koviq - Koviq Stankov, Isa Stevanov Koviq - Koviq Stankov, Mirko Damjanov Srbobran - Novi Sad Stankov, Toma Obradov Koviq - Koviq Stankovi}, Vasa Lazin Novi Sad - Temerin Stankovi}, \or|e @ivanov Neradin, Irig - Novi Sad Stankovi}, \or|e Petrov Sremska Kamenica - Stepanovi}evo Stankovi}, Lazar Savin Neradin, Irig - Futog Stankovi}, Milan Vojinov Futog - Futog Stankovi}, Milan Perin Novi Sad - Temerin Stankovi}, Milo{ Novi Sad - Novi Sad Stankovi}, Nikola Nikolin Novi Sad - Novi Sad Stankovi}, Stevan Dimitrijev-Mitin Novi Sad - Novi Sad Stankovi}, Todor Georgijev Rakovac, Beo~in - Futog Stankov(i}), Lazar Vasin Bukovac - Stepanovi}evo Stankov(i}), Stevan Cvetin Bukovac - Stepanovi}evo Stanojevi}, Vasa Novi Sad - ? Stanojevi}, Dimitrije Novi Sad - Temerin Stanojevi}, êda Novi Sad - ? Starovi}, Risto Jovanov Samobor, Gacko - Futog Starovi}, Savo Jovanov Samobor, Gacko - Stepanovi}evo Stevanov, Milan Nikolin Bege~ - Bege~ Stejin, Laza \or|ev Ka} - Ka} Stefanovi}, Velimir Novi Sad - Temerin Stefanovi}, Du{an Ilijin Sremski Karlovci - Stepanovi}evo Stefanovi}, @arko Jovanov 1889, Zmajevo, Vrbas - Novi Sad Stefanovi}, Stevan Konstantinov Sremski Karlovci - Novi Sad Stojadinovi}, Pavle Acin 1882, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo
251
Stojakovi}, Igwat Jakovov 1889, Bukovac - Stepanovi}evo Stojakovi}, Pane Stevanov Pe~enci, Bosansko Grahovo - Veternik Stojanov, Rada Milo{ev Ka} - Ka} Stojanovi}, Anto Stanojev Garevo, Gacko - Stepanovi}evo Stojanovi}, Bogdan Stojanov Garevo, Gacko - Novi Sad Stojanovi}, Svetozar Novi Sad - Temerin Stojanovi}, Simo Bajin [ipa~no, Gacko - Stepanovi}evo Stojan~ev, Lazar Jovanov Koviq - Titel Stojan~ev, Svetozar Jovanov Novi Sad - Novi Sad Stoji}, Bogdan Novi Sad - Temerin Stojkovi}, Milovan Dimitrijev Vrbovac, Smederevo - Stepanovi}evo Stojkovi}, Petar Novi Sad - Temerin Stojkovi}, Stanoje Dimitrijev Vrbovac, Smederevo - Stepanovi}evo Stojkovi}, Todor-Sarin~e Arsin Vrawe - Futog Stoj{in, Marko Gavrin Koviq - Koviq Stri~evi}, Vladimir Novi Sad - Novi Sad Subi}, Isak Lazarev Koviq - Koviq Subi}, Mika Novakov Koviq - Koviq Subi}, Stevan Novakov Koviq - Koviq Subotin, Svetozar Ka} - Ka} Subotin, dr Stevan ? - Novi Sad Suva~arev, Jovan Simin Koviq - Koviq Sudarski, Sava Mladenov 1891, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo Su|i}, Ivo Krstov Petrovac na Moru, Budva - Stepanovi}evo Su{a, Nikola Ilijin 1887, [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo Su{i}, Borislav Ka} - Ka} Su{i}, Gavra Radin Koviq - Koviq ? - Kisa~ Tanasin, Gli{a Novi Sad - ? Tanasin, Milan Uro{ev Ravno Selo, Vrbas - Futog Tanasin, Mihajlo Timotijev Ravno Selo - Futog Tanaskovi}(Tanasijin?), @arko Novi Sad - ? Tanko, Igwat Igwatov Be~ej - Novi Sad Tankosi}, Jovan Kuzmanov Ledinci - Stepanovi}evo Tankosi}, Paja Vasin Ledinci - Stepanovi}evo Tapavica, Branislav Aleksandrov Novi Sad - Temerin Tati}, Milan Lazarev Novi Sad - ? Tvrtkovi}-Sowi}, Pavle M. Kru{evo, Fojnica - Petrovaradin Telarov(i}), Lazar Novi Sad - ? Temerinac, Jovan Lazarev Novi Sad - Novi Sad Temerinac, Pera Novi Sad - Novi Sad Teodorovi}, Paja Novi Sad - ? Teofanovi}, Spasoje Novi Sad - Temerin Tepav~evi}, Andrija Petrov Kazanci, Gacko - Stepanovi}evo Tepav~evi}, Petar Krstov 1873, Kazanci, Gacko - Stepanovi}evo Terzi}, Milutin Milo{ev Bege~ - Bege~ Terzi}, Sava Sre}kov 1982, Bege~ - Bege~
Tadi}, Jovan Lazarev
252
Ilija Petrovi}
Terzi}, Todor Lazarev Bege~ - Bege~ Te{an, Lazar Novi Sad - ? Te{i}, Petar Kuzmanov 1885, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo Tintor, Tomo Nikolin 1888, Gra~ac - Stepanovi}evo Todorovi}, Milorad Dimitrijev-Mitin Rakovac, Beo~in - Stepanovi}evo Tojagi}, Lazar Lazin Grab, Gra~ac - Stepanovi}evo Tokin, Du{an Vasin Futog - Futog Tokin, Pavle Vasin Futog - Futog Tomanovi}, Milutin Peri{in [tedim, Nik{i} - Stepanovi}evo Toma{evi}, Dragoqub Novi Sad - ? Toma{evi}, Maksim \or|ev Be{ka, In|ija - Koviq Tomi}, Sima Milanov Ka} - Ka} Tomi}, Stojan @ivanov Bege~ - Bege~ Topalov, Jovan Aleksandrov Rumenka - Rumenka Topalovi}, Risto \urin Hrgud, Stolac - Stepanovi}evo Topalovi}, Sava \urin Hrgud, Stolac - Stepanovi}evo Travaw, Gavra Avakumov Novi Sad - Novi Sad Travaw, Ranko Avakumov Novi Sad - Novi Sad Trajkovi}, Toma Novi Sad - Temerin Trbojevi}, Boò Ilijin 1892, Gra~ac - Stepanovi}evo Trifunovi}, Vojislav Stevanov Gardinovci, Titel - Stepanovi}evo Trifunovi}, Spasoje S. Novi Sad - Temerin Trifunovi}, To{a Milo{ev Novi Sad - ênej Trojanovi}, Toma Trojanov Krapa, Brod (Ma}edonija) - Stepanovi}evo
]iri}, Vojin Lazarev Kragujevac - Bege~
]iri}, dr Milo{-Mi}a Novi Sad - Novi Sad ]iri}, \or|e Jovanov Novi Sad - ? ]iri}, Mladen Milo{ev Futog - Veternik ]iri}, Slavko Gavrin Koviq - Koviq ]osi}, Lazar Ilijin Ka} - Ka} ]ulibrk, Nikola Simin Velika Ruji{ka, Krupa - Stepanovi}evo ]ulum, Jevrem Mihajlov Koviq - Koviq ]ulum, Toma Jocin Koviq - Koviq ]ur~i}, Aleksandar Kostin Novi Sad - Novi Sad ]ur~i}, Milan Novi Sad - Novi Sad ]ur~i}, Stevan Pajin 1877, Novi Sad - ?
Uzelac, Dane Milin 1889, Lipovo Poqe, Gospi} - Stepanovi}evo

Uqarevi}, Petar Br~ko - Novi Sad Uqarev(i}), Simo Stojanov Trnavci, Bile}a - Petrovaradin Ulrih, Josip Isidorov Vo|inci, Vinkovci - Futog Urva~ev, Sergije Matvejevi~ Moskva, Rusija - Stepanovi}evo
Faorovi}, @arko \okin Ledinci - Stepanovi}evo

Felbab, @ivko Novi Sad - ? Felbabov, Damjan Novi Sad - ?
253
Felbabov, Jovan Novi Sad - Temerin Felbabov, Sava Damjanov Novi Sad - Temerin Feudvarski, \oka To{in Novi Sad - Novi Sad Filipovi}, To{a Novi Sad - Temerin Fujka, A}im Stevanov Maradik, In|ija - Stepanovi}evo Fujka, Vasa A}imov Novi Sad - Stepanovi}evo
Hereta, Dragoslav Savin Dragoviqe, Stolac - Stepanovi}evo
Hereta, Jovo Savin 1885, Dragoviqe, Stolac - Stepanovi}evo Hereta, Mihajlo Savin 1887, Dragoviqe, Stolac - Stepanovi}evo Hereta, Radoslav-Rade Savin 1889, Dragoviqe, Stolac - Stepanovi}evo Hoqevac, \uro-Jure Tomin Briwe, Oto~ac - Stepanovi}evo Horvatovi}, Frawo Martinov Lojnica, Krièvci - Koviq Hofman, Boleslav T. Rusija (Novi Sad) - Temerin Hrva}anin, Mojo Mojin Buda~ka, Kostajnica - Stepanovi}evo
Cani}, Rista Novi Sad - Temerin Carevi}, Petar Nikolin Br~ko - Petrovaradin Cvejin, Petar Stevanov Bege~ - Bege~ Cveji}, Timotije Milo{ev Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo Cveti}, Dimitrije Aleksin Sremski Karlovci - Bege~ Cvetkov, Milo{ \okin Bege~ - Bege~ Cvetkov, Nikola \okin Bege~ - Bege~ Cvetkovi}, Vaso Nikolin 1887, Gra~ac - Stepanovi}evo Cvetkovi}, Qubomir Arsin Bujkovac, Vrawe - Novi Sad Cvetkovi}, Toma \uri~in Gra~ac - Stepanovi}evo Cvetnarevi}, Radivoje Nikolin Ledinci - Stepanovi}evo Cvijanovi}, Marko Savin 1884, Pi{a}, Udbina - Stepanovi}evo Crnoja~ki, @ivojin Novi Sad - ? Crnoja~ki, Nikola Novi Sad - Novi Sad Crwak, Milan Vasin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo Cuci}, Ogwan Novi Sad - Temerin âkovac, Panta Lazin-Furtin Novi Sad - Novi Sad âmpri}, Todor Lazin Bege~ - Bege~ ânkovi}, \uro Milev 1891, Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evo ârubxi}, Milan Stevanov 1884, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo êbac, Milo{ Lazarev Bege~ - Bege~ êrevicki, Jovan Sretin Rumenka - Rumenka êrevicki, Rada Perin Rumenka - Rumenka êrewa(?), \or|e Novi Sad - ? êtnik, Stevan Koviq - Koviq îki}, Kristifor Novi Sad - Temerin î~a, Luka Maksimov 1889, î~ina Glavica, Gra~ac - Stepanovi}evo ôban(i}), Branko Du{anov Toma{evac, Zrewanin - Budisava ôrak, Rade Jovin 1887, Podlapac, Udbina - Stepanovi}evo ôrdar, Sima Ilijin Novi Sad - Novi Sad
254
Ilija Petrovi}
ûpi}, Mitar Petrov Novi Sad - Novi Sad ûri}, Ante Ivanov Dolac, Travnik - Stepanovi}evo ûturilo, Mile Ilijin 1880, Bruvno, Gra~ac - Stepanovi}evo û~kovi}, Jefto Filipov Orah, Bile}a - Stepanovi}evo û~kovi}, Petar Filipov Orah, Bile}a - Stepanovi}evo
Xeletovi}, Aleksa Andrijin êpelica, Bile}a - Stepanovi}evo Xeletovi}, Lazar Andrijin êpelica, Bile}a - Stepanovi}evo Xombi}, Savo Jovin êlinac - Stepanovi}evo
[akota, Risto \urin 1894, Trijebaw, Stolac - Stepanovi}evo [aranovi}, Radovan Ivov 1896, Kosovi Lug, Danilovgrad - Stepanovi}evo [arenac, Tripko Mihajlov Bile}a - Stepanovi}evo [vedi}, Sava Svetozarov Koviq - Koviq [vedi}, Slavko Radin Koviq - Koviq [ep~enko, Sima Novi Sad - Temerin [ibali}, Jovan Milanov Novi Sad - Temerin [ijak, Jova Petrov Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo [ijak, dr Nikola Irig - Petrovaradin [ijak, Sava Jovanov Koviq - ? [ija~ki, Du{an Milanov - 1882, Futog - 1958, Beograd [ikoparija, Vojislav Novi Sad - Temerin [ili}, Ariton(?) Novi Sad - ? [ili}, @arko Novi Sad - ? [ili}, Ilija ênej - Temerin [ili}, Milan Novi Sad - Temerin [ili}, Stanoje Novi Sad - ? [iqegovi}, Ilija \urin Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo [iqegovi}, Milan Ilijin Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo [imiki}(?), Petar Novi Sad - Temerin [kari}, Du{an \urin Kosiw, Gospi} - Stepanovi}evo [kari}, Milo{ \urin Kosiw, Gospi} - Stepanovi}evo [komac, Dimitrije-Mita Nikolin Novi Sad - Temerin [krbi}, Petar Novi Sad - Temerin [qapi}, Sava Gli{in Koviq - Koviq [qapi}, Sava \okin Koviq - Koviq [ovqakov(i}), Jovan Milo{ev Futog - Veternik [ovqakov, Mladen Jovanov 1875, Futog - Veternik [ovqanski, Sava Novi Sad - Temerin [oqmo{an([aqiv{akov?), \ura Novi Sad - Temerin [otra, Vaso Tripov Trijebaw, Stolac - Stepanovi}evo [pic, Emil Jakovov 1895, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo [ubara{, Pavle Stevin Futog - Futog [uvakov, Stevan Julijev Vrbas - Stepanovi}evo [uki}, @ivko Lazin Bege~ - Bege~ [ukovi}, Blagoje [}epanov 1882, Stepen, Gacko - Stepanovi}evo
[agi, Frawa Frawin Be~ej - Futog
255
[upi}, Ilija \urin Izgori, Gacko - Stepanovi}evo [upi}, Nikola Markov Izgori, Gacko - Stepanovi}evo.
Na ovom mestu popisano je 1.326 dobrovoqaca poreklom s podru~ja dana{we novosadske op{tine ili zemqom nadeqenih (ili samo naseqenih, bez prava na dobrovoqa~ku zemqu) na istom tom podru~ju; Od toga broja, iz novosadske op{tine poti~u ukupno 692 dobrovoqca, kako sledi:
Novi Sad 365 Futog 46 Ka} 44 Sremski Karlovci 35 Bege~ 52 Rumenka 18 Koviq 78 Petrovaradin 2 Sremska Kamenica 15 Ledinci 19 Bukovac 10 Kisa~ 1 ênej 7.
Najvi{e dobrovoqaca nadeqeno je zemqom u Stepanovi}evu (477), s tim {to treba imati u vidu da je najmawe tridesetak wih dobilo plac u Tankosi}evu (Novom Kisa~u, uz èlezni~ku prugu, prema Stepanovi}evu), bliè dobijenoj zemqi, i tamo se kasnije nastanilo. Najve}im delom, radi se o dobrovoqcima iz ruskog zarobqeni{ta; na spisku se nalazi i ne{to prebega (iz srpskih prekodunavskih, prekosavskih i prekodrinskih krajeva) s po~etka Velikog rata, kao i izvestan broj onih koji su pristigli iz Amerike; svega ih je nekoliko iz balkanskih ratova. Nekolikim prezimenima koja se zavr{avaju na -ov ili -ev dodato je u zagradi -i}, prezimenima na -in dodato je -ovi}, a tako je postupqeno i u nekim druk~ijim primerima (AjdukAjdukovi}), po{to se wihovim pre~anskim nosiocima u srpskoj vojsci ~inilo da }e tako srpskije zvu~ati. Prema pisawu novosadske Zastave u broju 12. od 17. januara i broju 24 od 1. februara 1920. godine, samo iz Novog Sada bilo je na Solunskom frontu oko 500 dobrovoqaca, od ~ega bar dve tre}ine zemqoradnika. Iz prvog od tih tekstova jo{ se moglo videti da Novi Sad, iz ~ije se sredine beleì oko 500 di~nih srpskih osvetnika, dade im (dobrovoqcima - IP) do sada puna kola obe}awa i ni{ta vi{e. U tim punim kolima na{ao se i podatak da je Centralni upravni odbor dobrovoqa~ki uspeo da od
256
Ilija Petrovi}
slavne gradske uprave jedva i{~upa golo zemqi{te za oko 120 svojih ~lanova. Drugi tekst javqao je da su sa podelom posledwih 800 jutara zemqe izmireni svi dobrovoqci iz Novog Sada. U novosadskom i temerinskom ataru dobili su zemqu dvestotine i tri dobrovoqca borca iz Novog Sada po 8 i jutra i {est neboraca po 5 i jutra. U novosadskoj organizaciji imaju da dobiju zemqu jo{ samo oni dobrovoqci, koji su se ovde nasta nili i oni dobrovoqci, ~ije su wive podvodne, te se ne mogu primiti. Svega jo{ dvadeset dobrovoqaca, koji }e tako|e dobiti zemqu prema sporazumu sa g. poverenikom za Agrarnu Reformu. Podatak o podeli posledwih 800 jutara zemqe na ne{to preko dvesta dobrovoqaca iz Novog Sada, sa pojedina~nim dobrovoqa~kim kompetencijama od 8 k.j. i 1100 kv.hv. i ukupnim potrebama od oko 1.700 jutara, ostao bi do kraja pod sumwom da u Istorijskom arhivu Novog Sada nije prona|en i jedan spisak sa~iwen 20. jula iste godine, na kome se nalaze imena 115 dobrovoqaca iz Novog Sada nadeqenih zemqom od varo{ke svojine u Novom Sadu, bez oznake zemqi{ne povr{ine, ali, van svake sumwe, ne mawe od oko 900 katastarskih jutara. Me|u tada{wim nadeqenicima na{li su se samo dobrovoqci sa Solunskog fronta, a u Zastavi broj 24. od 1. februara 1920. godine javnosti je saop{teno da Centralni Dobrovoqa~ki Odbor, po{to je sproveo organizaciju dobrovoqaca sa solunskog fronta i nastojavao, da {to brè dobiju zemqu, i po{to je spro veo i organizaciju dobrovoqaca sa dobruxkog fronta i sav se zaloìo, da i oni dobiju zemqu - smatra da je do{lo vreme da do nese pravila i da se stalan Odbor konstitui{e, kako bi pritekao svojoj bra}i, dobrovoqcima sa Dobruxe, u pomo}. Dobrovoqci nezemqoradni~kih zanimawa nisu se morali naseliti, niti su svi nadeqenici iz susednih politi~kih op{tina trajno ostajali u mestu u kome su nadeqeni zemqom. Tako, na primer, skoro svi dobrovoqci poreklom iz Pa{i}eva (Zmajeva) a nadeqeni u Stepanovi}evu, preme{teni su po~etkom tridesetih godina u svoju mati~nu op{tinu. Sa tim u vezi, da bi se u Pa{i}evu nadopunio zemqi{ni fond potreban povratnicima iz Stepanovi}eva, Poqoprivredno odeqewe Kraqevske banske uprave u Novom Sadu, 13. juna 1933. godine pod brojem 29011/33, donelo je odluku da se ekspropri{e odgovaraju}e op{tinsko zemqi{te, a Komisija za likvidaciju agrarne reforme izdala je nalog da se dobrovoqci iz Pa{i}eva, koji su do tada uìvali zemqu na posedu Palavi~ino-Brajtenfeld, presele na tek eksproprisano zemqi{te politi~ke op{tine Pa{i}evo. To je obrazloèno ~iwenicom {to su wihove dosada{we parcele u neposred-
257
noj blizini Stepanovi}eva a potrebne su za pro{irewe kolonije (u Stepanovi}evu - IP) i ona sada nema ni pedqa zemqe za pro{irewe kolonije gde bi mogle mla|e generacije praviti sebi ku}e. Vrlo je verovatno da je na sli~an na~in postupqeno i u Despotovu, Starim [ovama (Ravnom Selu), Ba~kom Petrovcu, te da su wihovi dobrovoqci, svi ili delimi~no, postepeno ili odjednom, preme{teni iz stepanovi}eva~kog hatara u mati~nu politi~ku op{tinu. Uz imena pojedinih dobrovoqaca iz Novog Sada i, uglavnom, nekih sremskih sela, mo`da i nije uvek ta~no upisano u kojoj su katastarskoj op{tini oni nadeqeni zemqom. Naj~e{}e, ovo se odnosi na osobe nadeqene na biv{em imawu Rudolfa Koteka, koje je nekad pripadalo op{tini Futog, a kasnije, kad je formirana politi~ka op{tina Stepanovi}evo, velik deo tog poseda ukwièn je tamo. U nekim slu~ajevima, sli~na nedoumica javqa se i kod onih dobrovoqaca koji su plac za ku}u dobili u Novom Sadu a zemqu u Temerinu, kao i kod onih koji su i plac za ku}u i zemqu dobili od varo{ke svojine u Novom Sadu, ali se u nekim spisima pojavquju i kao nadeqenici u Temerinu. Tragovi o kori{}ewu dobrovoqa~ke zemqe gubili su se u zapo~etim kupoprodajnim ugovorima i u zameni zemqi{ta. Bilo je poznato, naime, da su te{ku ekonomsku situaciju novih posednika znali da u svoje svrhe iskoriste bogati pojedinci. Iz dokumenata sadrànih u arhivskom fondu VI odeqewa Kraqevske banske uprave u Novom Sadu vidi se da su oni kupovali zemqu od agrarnih interesenata, imaju}i za to saglasnost Privilegovane agrarne banke. Zbog brojnosti takvih kupoprodajnih ugovora, oni (bogati kupci) traìli su od Ministarstva poqoprivrede da se odobri arondacija na posedu Palavi~ino-Brajtenfeld u op{tini Stepanovi}evo. Mada je iz stru~nog mi{qewa Komisije za likvidaciju agrarne reforme iz Novog Sada proisticalo da je nemogu}e sprovesti pravu arondaciju na podru~ju od preko 9.000 katastarskih jutara, data je saglasnost za delimi~nu arondaciju mewaju}i po dva lica uzajamno, ukoliko agrarni interesenti na to pristanu. Dobrovoqa~ka prava mnogih dobrovoqaca koji su umirali u me|uratnim godinama gubila su se i u antidobrovoqa~kom administrovawu, zahvaquju}i novostvorenom pravnom pravilu da se na dobrovoqa~ku zemqu nije primewivalo gra|ansko pravo; pravo na dobrovoqa~ku ostav{tinu (dobrovoqa~ku kompetenciju, odnosno zemqu) nije se moglo preneti na svakog od pravnih naslednika, te se, primera radi, ukoliko je neki dobrovoqac nadìveo svog sina, moglo desiti da snaha i unu~ad nisu mogli naslediti
258
Ilija Petrovi}
ostavio~evu zemqu; kad je dobrovoqa~ko pravo (zemqu) poginulog ili umrlog dobrovoqca koristio roditeq, posle wegove smrti gu bilo se pravo na istu tu zemqu, po{to bra}a umrlog ili poginulog dobrovoqca nisu smatrana naslednicima; zemqu umrlog dobrovoqca koji je ostao bez naslednika nisu mogli naslediti ni ~lanovi wegove porodice nesposobni za privre|ivawe; ako se i znalo da je neki dobrovoqac poginuo ili umro tokom rata a nije imao naslednika (kao {to se desilo Stevanu Radukinu iz Ka}a), taj nije ni utvr|ivan za dobrovoqca; brisan je iz spiska i poginuli dobrovoqac ~iji su imu}ni naslednici prvih posleratnih godina ostvarili pravo na dobrovoqa~ku zemqu, ali su tog prava kasnije bili li{eni, kao {to se desilo s ocem poginulog Milana Paripova iz Ka}a, Ja{om Paripovim, kome je 1929. godine zemqa oduze ta, iz razloga {to mu sin nije bio hranioc i {to je Ja{a imu}nog stawa (imao je 36 jutara zemqe); oduzimana je zemqa onim dobrovoqcima koji nisu podmirili merni~ke tro{kove za dodeqivawe dobrovoqa~ke zemqe, te je takvim gre{nicima (makar koliko oni bili siroma{ni) brisan dobrovo qa~ki status; oduzimana je zemqa i udovicama umrlih ili poginulih dobrovoqaca koje bi se preudale; i tako daqe. Svi dobrovoqci koji su potpali pod udar neke od takvih pravnih odredaba, a wih nije bilo malo, brisani iz ~lanstva Udruèwa ratnih dobrovoqaca 1912-1918 (koje je i svojim zvani~nim naslovom izbeglo da istakne kako se radilo o srpskim dobrovoqcima, odnosno o dobrovoqcima u srpskoj vojsci); to ~lanstvo u spisku bilo je onda jedino merilo za priznavawe dobrovoqa~kih prava i jedini vaè}i atest da je ne ko zaista bio dobrovoqac. Po nesre}i, Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih poto maka i po{tovalaca iz Beograda (naslednik onog predratnog Udruèwa, i formalno, i ideolo{ki!) i danas veruje da je jedan zlonamerno selekcionisan dobrovoqa~ki spisak iz 1940. godine vredniji, istinitiji i moralniji od ne~ijeg dobrovoqnog pristupa srpskoj vojsci, u~e{}a u ratnim okr{ajima, pogibije na frontu ili smrti koja nije bila uskla|ena sa pravnim pravilima zlonamerno smi{qanim u posleratnim kancelarijskim rovovima i otud nametanim kao nekakvo dobrovoqa~ko pravo! Ako su pojedini nadeqenici iz obli`wih mesta preseqavani u mati~nu politi~ku op{tinu zbog toga {to je zemqa u Stepanovi}evu bila potrebna za pro{irewe kolonije (za naseqavawe novih dobrovoqaca ili kolonista), morao je to biti i znak da je tim pro{irewem obuhva}eno na desetine lica izvan ovih spiskova. Druk~ije re~eno, ovde objavqeni spiskovi nadeqenih osoba nisu kona~ni.
259
Nisu kona~ni ni spiskovi dobrovoqaca poreklom sa podru~ja novosadske op{tine, isto kao {to se ne zna ni koliko je srpskih dobrovoqaca ratovalo u sastavu srpske i crnogorske vojske. Ovo zbog toga {to su se u Udruèwu ratnih dobrovoqaca 1912-1918, instituciji koja je okupqala samo dobrovoqce sa priznatim dobrovoqa~kim statusom, na{li uglavnom, u ogromnom broju, skoro iskqu~ivo, dobrovoqci koji su preìveli rat i koji su mogli zapo~eti i okon~ati administrativne formalnosti oko priznavawa sopstvenih dobrovoqa~kih prava. A wihova prava bila su utvr|ena odlukom Vlade Kraqevine Srbije s kraja 1916. godine da prima rado svakog onog Jugoslovena, koji bude sam izjavio, da }e stupiti u srpsku vojsku, bilo kao borac, bilo kao neborac u pozadini i da svakom takvom dodeli}e PET HEKTARA plodne zemqe u Makedoniji radi naseqa. Zemqa je wihova ako ostanu ìvi, ako pak poginu u borbi pravo svojine prelazi na na slednika. Za najve}i broj onih koji su poginuli naj~e{}e se nije ni znalo da su ratovali kao dobrovoqci, te wihovi naslednici nisu ni znali kakva prava imaju. Tako se i moglo desiti da imena izginulih dobrovoqaca, kojih je bilo mnogo (neutvr|eno koliko), budu potpuno zaboravqena. Kao potvrdu za to navodimo da je u dobrovoqa~koj kolo niji Lipar nadeqeno zemqom oko 260 za sada poznatih nosilaca dobrovoqa~kih prava, a ne{to preko 500 u dobrovoqakoj kolo niji Stepanovi}evo; u prvom mestu na{la se samo jedna udovica poginulog dobrovoqca, u drugom tri ili ~etiri, dok su svi ostali nadeqenici bili preìveli dobrovoqci. Bi}e da je istovetan slu~aj bio i u ostalim dobrovoqa~kim kolonijama. Zvezdicom (*) ispred prezimena ozna~eni su nosioci Kara|or|eve zvezde s ma~evima, vojni~ke ili oficirske. I, na kraju, tek pore|ewa radi, u spisku srpskih dobrovoqca iz novosadske op{tine (po ro|ewu ili tamo zemqom nadeqenih i naseqenih posle Velikog rata) koji je objavqen u kwizi Starinci i novci, Novi Sad 2000, 57-77, popisano je svega 865 imena.
LIT: I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998; Starinci i novci, Novi Sad 2000; Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001.
SRPSKI DOBROVOQCI U VELIKOM RATU

Koliko je dobrovoqaca u{lo u Veliki rat. Broj srpskih dobrovoqaca u Prvom svetskom ratu bio je skoro dvostruko ve}i od onog u balkanskim ratovima i iznosio je najmawe 190.200, od ~ega oko 56.600 iz dveju srpskih kraqevina (ta~ke 1, 2, 3. i 10) i oko 133.600 sa strane (ta~ke 4-9), kako sledi: 1. najmawe 25.000 u {est prekobrojnih pukova srpske vojske; 2. 1.300 mladih kaplara iz |a~ke formacije; 3. oko 17.200 dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci, me|u wima i oko 3.000 povratnika iz Amerike; 4. oko 50.000 prebega preko Drine, Save i Dunava, neposredno pred rat i na samom po~etku rata; 5. oko 10.000 dobrovoqaca iz reda austrougarskih vojnika zarobqenih u Srbiji; 6. oko 40.800 dobrovoqaca iz iseqeni{tva, najve}im delom iz prekomorskih zemaqa, me|u kojima se nalazi i onih u ta~ki 3. ve} pomenutih 3.000 dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci (ra~unatih u dobrovoqce iz dveju srpskih kraqevina); 7. oko 3.500 (a mo`da i svih 4.000) dobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{tva, koji su na srpsko rati{te stigli Dunavom, s jeseni 1915. godine; 8. oko 30.800 dobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{tva, koji su ratovali na Dobruxi i na Solunskom frontu. 9. najmawe 1.500 pripadnika stranih medicinskih misija; 10. oko 13.100 jablani~kih dobrovoqaca u Topli~kom ustanku. Izme|u dvaju svetskih ratova dobro se znalo da je u pripremu Topli~kog ustanka bila upu}ena i Komanda savezni~kih vojsaka na Solunskom frontu, da je ustanak doneo brojne `rtve i da se krivice za sve to nije mogla osloboditi ni srpska Vrhovna komanda; za zvani~ne politi~ke i vojne faktore u posleratnoj Srbiji bio je to dovoqan razlog da se istina o ustanku pre}uti i {to pre preda zaboravu. To se najjednostavnije moglo ostvariti primenom one naredbe sa samog po~etka 1917. godine, kad su ukinuti svi dobrovoqci, na{i podanici, sposobni za vojnu slu`-bu(1, dok. 58, 79); po toj logici, kao na{im podanicima, topli~kim ustanicima nije se dalo da se ume{aju me|u dobrovoqce. Kasnije, po{to je Srbiji naturena komunisti~ka ideja, tema je postala sasvim neprikladna, jer je novoj vlasti, i ina~e zainteresovanoj za suzbijawe takozvane srpske hegemonije i za ostvarewe srpsko-bugarskog bratstva, bilo osobito stalo da uloga bugarske politike i vojske u Topli~kom ustanku ostane u {to dubqoj senci i, po mogu}stvu, neprime}ena.
261
Mimo navedenih cifara, u raspoloìvoj gra|i o Prvom svetskom ratu sre}emo se sa jo{ dve velike grupe srpskih dobrovoqaca koje jugoslovenska istorijska nauka jo{ nije pomiwala: a. wih 10.000 u prvo vreme, ukqu~enih u srpsku vojsku neposredno po wenom ulasku u Crnu Goru, smatrani su dobrovoqcima i onda kad je kraj rata bio sasvim izvestan. Po{to se radilo o licima koja su u srpsku vojsku dobrovoqno stupila do 5/18. novembra 1918. godine, uprkos tome {to su ih srpski vojni organi olako preveli u obveznike, u ukupnom broju srpskih dobrovoqaca u Prvom svetskom ratu mora i za wih biti mesta; b. oko 11.000 dobrovoqaca zaboravqenih na Dalekom istoku, u vreme dok su se delovi Srpskog dobrovoqa~kog korpusa kretali Sibirom na putu prema Solunu. Obra}aju}i se obnovqenom Ratniku, mese~nom vojno-stru~nom ~asopisu, u svesci I, godina XXXVII , Beograd 1921, strana 14, |eneral Mihailo Ra{i}, tokom nekoliko ratnih godina srpski ministar vojni, pi{e: Svi smo bili iznena|eni kad nas je 1918., po ulasku u na{u Srbiju, francuska Vlada izvestila, da na krajwem istoku Sibira, blizu Vladivostoka, ima na 11.000 na{ih vojnika sa nekoliko oficira dobrovoqaca i molila nas da po{aqemo tamo nekoliko starijih srpskih oficira. Iz toga {to se re~ dobrovoqaca nalazi pored re~i oficira ne treba zakqu~ivati da se tamo nalazilo nekoliko oficira dobrovoqaca. Radilo se, zapravo, o 11.000 srpskih dobrovoqaca iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa iz Odese, koji su, iz ko zna kog razloga, zalutali na putu kroz Sibir i iz Vla divostoka nisu na vreme stigli da doprinesu proboju Solunskog fronta. Nesumwivo, na tu grupaciju misli i Vojna enciklopedija(3, kwiga 2, 497), kad pi{e da je Korpus u nekoliko transporata preba~en preko Arhangeqska u V. Britaniju, odatle u Francusku, i kona~no u Solun, izuzev dve grupacije koje su transportovane preko Dalekog istoka (jedna od wih, tzv. Murmanski odred, stigao je u zemqu tek po zavr{etku rata). Sa ovim dvema grupama, ukupan broj srpskih dobrovoqaca u Prvom svetskom ratu pove}ava se na najmawe 211.200. Ne zna se kako je srpska vlada postupila s francuskim izve{tajem sa samog kraja Velikog rata, ali je izvesno da je polovinom januara 1921. godine, u svom 10. broju, novosadska Zastava dodatno upozorila da potrebna je brza pomo} za spasavawe ostataka Srba dobrovoqaca. Povod za takvo pisawe nalazio se u retkim pismima srpskih dobrovoqaca zato~enih u ruskim logorima; iz wihovih pisama moglo se saznati da je tada po Rusiji bilo rasejano nekoliko desetina hiqada Srba i da su svi oni bili ostavqeni na Bo`ju veresiju. Zastava je pisala da od kako su ne-
262
Ilija Petrovi}
sretnom Rusijom ovladali Jevrejin Trocki-Bron{tajn i wegova razbojni~ka banda, od to doba je Rusija postala pravi pakao za svakog dobrog Slovenina, a osobito za one Srbe, koji su se kao dobrovoqci uza êhe i Poqake borili protiv nema~kih pla}enika: boq{evika. Moè biti da se tu radilo o dobrovoqcima koje je ruska vojna komanda izdvojila iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa za svoje vojno-politi~ke potrebe, na na~in opisan u jednom pismu iz Vladivostoka, datovanom 6. maja 1919, a objavqenom u Zastavi od 7. januara 1920. godine: Kada sam 1915. godine bio zarobqen, bio sam te{ko rawen u trbuh, da sam jedva ìv ostao; leào sam u bolnici 3 meseca, nisam mogao ni da se s mesta pomaknem, no posle toga sam ipak nekako ozdravio. 1916. godine sam postupio u I Srpsku Dobrovoqa~ku Diviziju u Odesu i bio sam kao pisar u {tabu dopunskog batalijona, a 1917. godine sam bio otkomandiran na front u Dobruxu u englesku bolnicu za pisara. Tu sam proìveo celu godinu, vrlo mi je dobro bilo, ali 1918. godine sam morao i}i daqe, jer su Nemci nastupali na Ukrajinu. Oti{ao sam na Kavkaz u grad Rostov na reci Donu al su Nemci i tamo do{li i morao sam opet daqe; do{ao sam u grad Samaru na reci Volgi. Ovde sam bio, kada se ~e{ko-slova~ka vojska podigla protivu tako zvanih boq{evika. Boj je trajao tri dana i na kraju êsi pobede. Onda je vlast bila ovde ~e{ka, al nakon tri meseca boq{evici nadvladaju êhe, tako da smo morali i mi Srbi da idemo daqe odavde, po{to su i na{i neki odredi ovde se borili sa boq{evicima, odnosno protiv wih. Naravno, neki na{i odredi bili su pozajmqeni iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa, ali, isto tako, mogli su to biti i dobrovoqci koji iz zarobqeni~kih logora nisu ni stigli do Odese, ve} su pre~icom ukqu~eni u vojne operacije ruske vojske protiv boq{evika. Najverovatnije, za ovu drugu vrstu srpskih dobrovoqaca nije se ni znalo u Srpskom dobrovoqa~kom korpusu u Odesi, jo{ mawe u srpskoj Vrhovnoj komandi na Solunskom frontu; razumqivo je stoga {to Kraqevina SHS, kasnije Jugoslavija, za te dobrovoqce nije ni htela da ~uje. O jednoj takvoj jedinici pi{e i Zastava u onom ve} navedenom tekstu od januara 1921. godine: Kad su êsi na istoku Rusije obrazovali front protiv boq{evika, onda je pokojni juna~ni major (Mateja) Blagoti} u Rusiji obrazovao od dotada{wih Srba zarobqenika jedan dobrovoqa~ki puk, na ~elu koga je hrabri major oteo od boq{evika grad Kazan i tom prilikom je majora Blagoti}a jedan Maxar boq{evik ubio, a blagodarni Rusi wegov puk nazva{e imenom poginulog junaka... Ve}inu toga mukotrpnog puka sa~iwavahu Srbi iz krajeva biv{e
263
austro-ugarske monarhije... Ali vremenom poloàj te {ake junaka u sred ledenog Sibira postaja{e sve o~ajniji. êsi se pogodi{e s boq{evicima, Francuzi isto tako i svi odo{e u Evropu natovareni ruskim zlatom i drugim blagom. A Srbi ostado{e, bez igde i~ega, i bez brata i prijateqa, u dubini Sibira, ostavqeni na milost i nemilost krvoèdnim boq{evicima; i oficire, i podoficire, i redove strpa{e u logore, gole, bose, gladne, a za straàre im postavi{e naoruàne Ma |are, sada najamnike boq{evi~ke. Moè se misliti, kako ti Maxari postupaju sa Srbima, koji su wima povereni na ~uvawe!! Iz onog pisma iz Vladivostoka saznajemo da je jedan jugoslovenski puk bio stacioniran i u Tomsku, ali i da se velik broj Srba mogao sresti i drugde u Sibiru. U Vladivostoku su se tada mogle videti sve vojske, koje su ratovale sa Nemcima i to amerikanske, engleske, kanadske, japanske, kineske, poqske, srpske, ~e{ke, talijanske, francuske, lati{ke, ruske i jo{ tamo neke, da se ne moè ni setiti sve. Sva je ta vojska ovde donesena da ratuje protiv boq{evika, ali osim ruske narodne armije, koju predvodi admiral Kol~ak i osim Japanaca ovi svi ostali su otkazali. Sa nami Srbima ovde danas vrlo r|avo opstoji; nas ima ovde u Sibiriji Jugoslavena do 50 hiqada i ho}e da nas bace u borbu, al qudi su prosto otkazali i ne}e, tako da ne znaju {ta da rade s nama. Ku}i ne}e nikako da nas nose, a mi ovde samo jedemo gotov lebac. [ta }e biti sa nama, sam Bog neka zna. Dobrovoqci i proboj Solunskog fronta. Ne{to vi{e od polovine ukupnog sastava srpske vojske u zavr{nim operacijama na Solunskom frontu, u wegovom proboju i postsolunskoj ofanzivi ~inili su dobrovoqci: 1. oko 30.200 srpskih dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa; 2. najmawe 25.700 dobrovoqaca prispelih iz Rusije: a. barem 1.000 dobrovoqaca od onih koji su u Srbiju stigli Dunavom s jeseni 1915. godine(, 93); b. 1.100 dobrovoqaca poslatih iz Odese 25. januara 1917. godine(5, 139); v. najmawe 23.600 dobrovoqaca prispelih iz Rusije od kraja 1917. do 1. maja 1918. godine(5, 186. i 195). U ovoj drugoj velikoj grupi nalazilo se 2.663 pripadnika Druge divizije (prispele u Solun 7. decembra 1917. godine) i oko 21.000 pripadnika Prve divizije koja je pristigla u Solun u tri e{alona: oko 17.000 krajem januara i 3.934 iz Druge brigade prispele u dve grupe: 29. marta i 1. maja 1918. godine(4, 248. i 284). Prema ustaqenoj jugoslovenskoj metodologiji, stvorenoj da bi se izi{lo u susret slove na~-
264
Ilija Petrovi}
koj i, naro~ito, hrvatskim interesima u novostvorenoj zajedni~koj Kraqevini, iz Rusije je na Solunski front prispelo svega oko 12.000 dobrovoqaca. I daqe, da bi se tragovi {to vi{e zamrsili, Vojna enciklopedija ne saop{tava koliko je dobrovoqaca u{lo u sastav Jugoslovenske divizije; 3. bar 1.300 dobrovoqaca-Hercegovaca iz crnogorske vojske, od oko 1.700 koliko ih se na{lo na Krfu 28. februara 1916. godine, uo~i reorganizacije srpske vojske(2, kwiga XV-1916. godina, 64); 4. preko 300 dobrovoqaca iz crnogorske vojske(6, broj 412, 31. avgust 1917) i oko 800 Bokeqa(10, 93); 5. oko 2.500 dobrovoqaca iz mase od oko 10.000 austrougarskih zarobqenika u Srbiji prve ratne godine (koji su se dobrovoqno ukqu~ili u srpsku vojsku, àndarmeriju, grani~ne jedinice ili neke civilne slu`be); 6. oko 6.000 preìvelih boraca iz najmawe {est prekobrojnih pukova po~etnog formacijskog sastava od oko 25.000 vojnika(2, kwiga XV, 7. i 17); i 7. preìvelih mo`da oko 14.000 dobrovoqaca od ukupno oko 50.000 prebega iz susednih srpskih krajeva na samom po~etku rata(7, dok. 215, 298). To zna~i da je od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske vojske(3, kwiga 8, 787), a mo`da i svih 150.000 - prema nekim drugim izvorima, u proboju Solunskog fronta i u zavr{nim vojnim operacijama za oslobo|ewe Srbije i Crne Gore i prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih srpskih krajeva u~estvovalo najmawe 82.600 dobrovoqaca, od toga oko 76.600 izvan Kraqevine Srbije, uglavnom iz krajeva koji su pre rata bili pod austrijskom i ugarskom okupacijom; tek primera radi, ovde dopisujemo da je samo iz Koreni~kog i Udbinskog sreza bilo u Prvom svetskom ratu oko 3.000 solunskih dobrovoqaca(11, 272). Same po sebi, ove cifre bile su srpskim vojnim komandantima i srpskim politi~arima ozbiqan i dovoqan razlog da se o dobrovoqcima u srpskoj vojsci ne ostavqa premnogo tragova. I tokom Velikog rata, i posle wega. Zbog toga, na sve podatke o brojnom stawu srpske vojske, naro~ito na one koji se smatraju zvani~nim, treba gledati s ve likom rezervom, jer i Vlado Strugar u (8) veli da je srpska vojska 14. septembra 1918, pred proboj Solunskog fronta, imala po spisku: 8.893 oficira i vojna ~inovnika i 149.504 vojnika; od ovoga qudstva je 30.691 vojnik i stare{ina u rashodu. Na isti na~in, s rezervom, treba tretirati i Strugarove podatke, jer on u istom tekstu tvrdi da srpska vojska ima sedam divizija, koje su 14. septembra 1918. brojale vojnika i oficira, po spisku:
265
Kowi~ka - 4.140; Moravska - 14.747; Dunavska - 19.111; Drinska - 17.855; Timo~ka - 15.564; [umadijska - 16-195; Jugoslovenska - 22.277. Sveukupno, toga dana divizije su imale na licu mesta - 86.376 vojnika i stare{ina, a ostatak - u rashodu. Ili, da bude jasnije, od ukupno 109.889 vojnika i stare{ina, 23.513 bilo je u rashodu. Ne{to komplikovaniju ra~unicu nudi Velimir Iveti} u (9), koji pomiwe ukupno brojno stawe sedam srpskih divizija i ukupno brojno stawe rodovskih jedinica. U prvu kategoriju on je svrstao 109.889 qudi po spisku (16.601 dobrovoqac me|u wima), odnosno 86.376 qudi na licu (13.786 dobrovoqaca). U drugu grupu smestio je 115.443 ~oveka po spisku (16.404 dobrovoqca me|u wima), odnosno 88.456 qudi na licu (13.476 dobrovoqaca). Ne upu{taju}i se u bilo kakvu raspravu o pojmovnim razlikama izme|u ukupnog brojnog stawa sedam srpskih divizija i ukupnog brojnog stawa rodovskih jedinica, ali i uz pretpostavku da nam Iveti} ne predlaè da ukupno brojno stawe srpske vojske uo~i proboja Solunskog fron ta utvr|ujemo sabirawem ponu|enih cifara, mora se re}i da je wegova cifarska predstava o dobrovoqcima u sastavu srpske vojske, najblaè re~eno, potcewiva~ka, nepristojna i, ~ak, uvredqiva za srpski dobrovoqa~ki pokret. Utoliko pre {to je objavqena u Dobrovoqa~kom glasniku, ~asopisu Udruèwa ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca.
*****Ovaj tekst nije do sada {tampan, ali je wegova sadrìna, izuzimaju}i komentare Strugarovih i Iveti}evih cifara, u dva navrata saop {tena u emisijama Televizije Novi Sad i jednom u emisiji Televizije Most u Novom Sadu.
266
Ilija Petrovi}
1 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika, Severna Amerika, Australija, francuska, Italija, Solunski front, Zbornik dokumenata, priredio Nikola Popovi}, Beograd 1980; 2 Veliki rat Srbije za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca, kwiga XIII, Beograd 1927; 3 Vojna enciklopedija 1-10, drugo izdanje, Beograd 1970-1975; 4 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998; 5 Ilija Jovanovi}, Stevan Rajkovi}, Veqko Ribar, Jugoslovenski dobrovoqa~ki korpus u Rusiji, Beograd 1954; 6 Srbobran, Srpski narodni list i organ Saveza Sjediwenih Srba Sloga, Wujork/SAD; 7 Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-1918, Zbornik dokumenata, priredio Nikola Popovi}, Beograd 1977; 8 Vlado Strugar, Jugoslovenski 1. decembar 1918, Politika Beograd, 11. decembar 1998, strana 29; 9 Velimir Iveti}, Brojno stawe dobrovoqaca u srpskoj vojsci na Solunskom frontu 1916-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 17, Beograd 2001, 165-170; 10 I. Petrovi}, Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, 93; 11 Nikola Ple}a{ Nitowa, Poàr u Krajini, îkago 1975.
Literatura
SOLUNSKI FRONT, SRPSKI DOBROVOQCI, POLITI^KE POSLEDICE

Solunski front. Proboj. Zbog onih koji èle da saznaju i neke tehni~ke pojedinosti vezane za temu kojom se ovde bavimo, vaqa re}i i slede}e: Pojmom Solunski front ozna~avaju se ratne operacije savezni~kih vojsaka (francuske, engleske, srpske, gr~ke, italijanske i ruske) protiv vojski centralnih sila (nema~ke, austrougarske i bugarske), u vremenu od sredine oktobra 1915. godine do kraja Velikog rata (do kraja oktobra 1918). Ideju za otvarawe Solunskog fronta izloìli su Francuzi jo{ 1914. godine, sa ciqem da se odatle udari u le|a snagama centralnih sila stacioniranim na Balkanu. Ipak, oni sa mi odlu~ili su tek krajem septembra naredne godine da svoje trupe iskrcaju u Solunu i otud pomognu Srbiji, koja je narednih dana o~ekivala napad nema~ke i austrougarske vojske. Tako|e, taj manevar trebalo je da stimuli{e do tada neutralne balkanske dràve: Rumuniju, Gr~ku i Bugarsku, da ne pristupe Centralnim silama, ve} da se priklone Saveznicama; predvi|alo se da bi se time spre~io prodor Centralnih sila dolinom Vardara prema Solunu i daqe na Istok. Iskrcavawe francuskih snaga po~elo je prvih dana oktobra 1915, da bi se posle mesec dana tamo na{lo oko 65.000 francuskih i oko 85.000 britanskih vojnika. Svi oni stavqeni su pod komandu generala Morisa Saraja (1856-1929), komandanta francuske Isto~ne vojske. Mawe zainteresovan za ono {to bi se tamo moglo de{avati u vojnom pogledu, a mnogo vi{e za doìvqaje po solunskim salonima, krajem novembra 1915. godine, ne obave {tavaju}i o tome srpsku Vrhovnu komandu, naredio je svojim trupama da se povuku pred bugarskim i tako gurnuo srpsku vojsku u potpunu neizvesnost. U takvim uslovima, ukoliko nije èlela da se preda, srpskoj vojsci samo je preostalo da poku{a proboj preko Arbanije i Crne Gore i izbije na more. S obzirom na novonastale okolnosti, 25. novembra 1915. godine Vrhovna komanda srpske vojske izdala je svim komandan tima armija nare|ewe u ~ijem se jednom delu isti~e da se daqe povla~e we na{e vojske mora (..) izvr{iti kroz Crnu Goru i severnu Alba niju na Jadransko more, a na liniju: Dra~ Skadar... Na ovoj liniji na{a vojska ima da se reorganizuje, snabde hranom, odelom, obu}om, oru`jem i municijom, kao i svima ostalim materijal nim potrebama. Daqa na{a akcija zavisi}e od stawa na{e vojske, kao i od op{te politi~ke i vojni~ke situacije kod na{ih saveznika...
268
Ilija Petrovi}
Istoga dana, srpska Vrhovna komanda dala je komandantima operativnih trupa i jedno nare|ewe kome se zaista ne moè odre}i vizionarstvo. U wemu je stajalo i slede}e: ...Kapitulacija bi bila najgore re{ewe, jer se wome gubi dràva, a na{i saveznici bi nas sa svim napustili, i onda ne bi imao ko o nama da vodi ra~una... Dràva nije izgubila svoje bi}e, ona i daqe postoji, i ako na tu|em zemqi{tu, dokle god je tu vladalac, vlada i vojska, pa ma koliko wena ja~ina bila. Gotovost saveznika, da nas do kraja izdrè i neiscrpna wihova snaga na kraju }e slomiti zajedni~kog neprija te qa, a na{a }e Otax bina opet biti slobodna i uve}ana. Ubedite sve, da je ovo povla~ewe dràvna potreba, spas dràve, i da je u ovim te{kim da nima na{ spas u istrajnosti, strpqewu i krajwem po`rtvovawu sviju nas, sa verom u kona~an uspeh na{ih sa veznika i da s toga treba istrajati do kraja. Prolaz srpske vojske do mora bio je skupo pla}en: prema procenama srpske Vrhovne, za mawe od mesec i po dana poginulo je, zarobqeno, umrlo ili nestalo oko 136.600 vojnika, a ne{to mawe od tog broja, svega oko 120.000 vojnika, uspelo je da preìvi ono {to se obi~no naziva albanska golgota. No, za razumevawe podataka o brojnom stawu srpske vojske na Solunskom frontu vaqa znati i slede}e: Po izlasku na jadransku obalu i kra}em oporavku, preìveli srpski vojnici preba~eni su u Solun, gde su neki mesec ranije bili udareni temeqi novom fron tu. U me|uvremenu, u Francuskoj je odràna jedna konferencija savezni~kih vojnih komandanata, a tamo je predstavnik srpske Vrhovne komande, u uverewu da }e Saveznici dati naoruàwe, koje }e nam dopustiti da se do kraja borimo sa poletom i izdr`qivo{}u za koje su srpski vojnici sposobni, saop{tio da Srbija raspolaè sa oko 110.000 boraca i ne{to preko 40.000 neboraca. Saveznici su prihvatili ponudu, a Srbi su dobili svoje mesto na poloàju prema neprijateqskim trupama. Od srpskih trupa, na Solunski front prvi je stigao Dobrovoqa~ki odred (22. maja 1916), dok su ostale snage (ja~ine oko 129.000 pristizale od 21. juna do 5. avgusta). Na celom frontu tada se nalazilo oko pola miliona savezni~kih vojnika. Vojne operacije u toj ranoj fazi Solunskog fronta bile su pra}ene velikim qudskim `rtvama; samo u borbama za Kajmak~alan (2521 m), od 12. do 30. septembra, gde su se posebno istakli dobrovoqci, izba~ena su iz stroja 4.643 srpska vojnika, od ~ega 3.804 samo iz Drinske divizije. Od zapo~iwawa ratnih operacija na Solunskom frontu pa do oslobo|ewa Bitoqa, srpska vojska izgubila
269
je blizu 29.000 qudi, dok je u svim tim operacijama od kraja avgusta do sredine decembra 1916. godine ukupan broj mrtvih, rawenih i nestalih iznosio 1.068 oficira i 32.381 vojnik. Tako veliki gubici srpske vojske uzrokovali su wenu reorganizaciju; na samom po~etku 1917. godine rasformirani su svi ~etvrti divizijski pukovi, a broj ~eta u bataqonima sveden je na tri. Krajem marta rasformirana je i Tre}a armija, a weno qudstvo upotrebqeno je za popunu Prve i Druge armije. Zbivawa na Solunskom frontu, sve do wegovog proboja na samoj polovini septembra 1918. godine, nisu interesantna za na{u pri~u. Bio je to period rovovske borbe, u kojoj se zara}ene strane gotovo i nisu pomerale; zbog toga je @or` Klemanso, predsednik francuske vlade od decembra 1917. do druge polovine 1920. godine, u{an~ene ratnike nazvao solunskim ba{tovanima. Ipak se ne{to pomeralo: -decembra 1917, na mesto generala Saraja do{ao je general Mari-Luj Adolf Gijoma; -krajem marta 1918. godine za glavnog komandanta svih savezni~ki snaga postavqen je francuski mar{al Ferdinand Fo{; -sredinom juna 1918, zbog neslagawa s vojni~kom logikom koju je ispoqavao general Gijoma, na~elnik srpske Vrhovne komande |eneral Petar Bojovi} zamenio je svoj poloàj s vojvodom @ivojinom Mi{i}em, dotada{wim komandantom Prve srpske armije; -samo ~etiri dana ranije, general Gijoma vra}en je u Francusku, a na wegovo mesto stao je general Luj Fran{e dEpere, budu}i po~asni vojvoda srpske vojske. Ovaj odlu~ni i energi~ni vojni komandant, koji je i ina~e zastupao tezu da bi se Centralnim silama najlak{e do{lo glave na balkanskom rati{tu, izdejstvovao je da savezni~ke zemqe 3. jula 1918. godine kona~no donesu odluku da se krene u proboj Solunskog fronta. I pored toga, saveznici jo{ nisu bili na~isto kako treba krenuti u proboj. Englezi su smatrali da je taj front ipak perifernog zna~aja, a mogu}e operacije bile bi lokalnog zna~aja i usko ograni~enih ciqeva; oni nisu bili spremni da svoje efektive pove}aju ni za jednog ~oveka iznad do tada raspore|enih 120.000 vojnika, utoliko pre {to je predsednik engleske vlade Artur Lojd Xorx izjavqivao da wegova vlada nema bilo kakvih obaveza prema Srbiji. Italijani su tako|e bili za lokalne akcije, jer su ionako ve} dràli polovinu Arbanije, a za onu drugu polovinu nisu èleli da vojno i politi~ki prenagquju. Oni odbijaju zahtev mar{ala Fo{a s po~etka avgusta da preduzmu ofanzivu na svom delu fronta, ali zato nastoje da od Amerikanaca dobiju pomo} od 300.000
270
Ilija Petrovi}
vojnika za nameravanu ofanzivu s prole}a 1919. godine. Iako su predsednik Klemanso i mar{al Fo{, u potajnom dogovoru sa srpskom vladom, nagovarali Engleze i Talijane da barem pomognu u poboq{awu operativno-takti~kog poloàja srpske vojske i olak{aju weno snabdevawe, oni su to odmah odbili. Glavni komandant ovih drugih, mar{al Armando Dijac, poru~uje da ne namera vamo da pove}avamo snage u Makedoniji ni za jednog ~oveka, ni za jednu pu{ku, savezni~kim snagama odbija da da prolaz preko svoje ratne zone, a wegova zemqa, pod izgovorom da ne bi ja~ali srpsku vojsku, sistematski onemogu}uje nastojawa velike grupe od oko 25.000 dobrovoqaca sme{tenih po italijanskim zarobqeni~kim logorima, da idu na Solunski front. U skladu sa ve} pomenutim stavovima engleske vlade, jedan wen zvani~nik izjavquje u Parlamentu da bi boqe bilo pridobiti Bugarsku teritori jalnim ponudama (na ra~un Srbije, naravno - IP), nego se upustiti u rizik jedne bitke. Uprkos svemu, Klemanso 10. septembra {aqe telegrafsku poruku svom generalu DEpereu: Ovla{}eni ste da po~nete operacije kad na|ete za shodno. Tada se na frontu dugom celih 450 kilometara, naspram oko 626.000 bugarskih i nema~kih vojnika, nalazilo isto toliko savezni~kih vojnika. Srpska vojska ja~ine oko 134.000 vojnika dràla je oko 33 kilometra fronta, isto~no i zapadno od Kajmak~alana, na visini od oko 2000 metara. General DEpere nije se dugo premi{qao: ve} 12. septembra on je odredio vreme za napad, s tim {to je naloèno da u proboj prvi krenu Srbi i dve francuske kolonijalne divizije, tri dana posle wih Britanci i Grci, a pet dana kasnije preostale trupe francuske Isto~ne vojske. U naredbi je jo{ re~eno da sa takvim rasporedom treba bez po~inka... goniti neprijateqe sa ma~em u slabine. Zbog toga {to je takva strategija ostavqala bokove srpskih armija bez ikakve za{tite, Vojvoda Mi{i} je protestovao, ali uzaludno; general DEpere nije imao izbora, budu}i da je iz Londona poru~eno da wihove snage ne}e stupiti u borbu pre nego Srbi postignu uspeh. Ako srpski napad propadne, ne}emo dopustiti da se stvari popravqaju uz na{u pomo}. Srpska vlada zazirala je tada i od neke druk~ije savezni~ke pomo}i Srbiji, naro~ito od opasnosti da Bugarima bude ponu|en separatni mir na ra~un srpskih teritorija. Ipak, ohra bruju}e je mogla da deluje poruka francuskog ministra spoqnih poslova Stefena Pi{ona da Srbi treba da u|u u svoju zemqu {to pre i {to dubqe mognu.
271
I, kona~no, 14. septembra 1918. godine, u osam sati ujutru zapo~elo je ono {to se stru~no zove artiqerijska priprema; na na{e linije sru~io se uragan od ~elika, zapisao je tada jedan nema~ki komandant. Pribli`no 600 topova svih kalibara i dometa delovalo je tokom celog tog dana, ali i tokom naredne no}i, tako da je velik deo bugarskih i nema~kih rovova bio raskopan. A sutradan, u nedequ 15. septembra, u pet sati i trideset minuta, kroz bodqikavu ìcu, na bajonet i bombu, {est srpskih divizija i dve kolonijalne francuske napravile su prolaz {irok 14 kilometara. Simbolika. Tek podse}awa radi na simboliku levog i desnog (levo je smer prema paklu, a desno smer prema raju), kazujemo ovde da, i pored toga {to vojno strojevo pravilo predvi|a da se vojni~ki mar{ po~iwe levom nogom, u srpskoj narodnoj svesti o~uvan je sasvim druk~iji odnos prema tome. Tako, na primer, 15. septembra 1918. godine, na dan kad je srpska vojska krenula u proboj Solunskog fronta, major Rajko Jeremi} obra}a se svojim vojnicima: Junaci, kucnuo je ~as da i mi po|emo svojoj otaxbini i da proteramo neprijateqa iz we. Sve {to moète sa sobom ponesite, a {to ne moète, vi spakujte u ranac pa }e na{a pozadina pokupiti, a vi na znak moje pi{taqke... budite spremni na juri{. Prekrstite se i desnom nogom iz rova krenite. Napredovawe. Srpski i francuski prodor nije premnogo uznemirio Bugare, jer su wihov kraq i vrhovna komanda i daqe s puno pouzdawa gledali na situaciju. Za dva dana front je probijen na ukupno 25 kilometara, a zarobqeno je preko 4.000 Bugara i Nemaca. Osamnaestog septembra krenuli su Britanci i Grci; mada je prodor bio silovit, Bugari su ih zaustavili i vratili na polazne poloàje. Deo francuskih trupa, onaj koji je trebalo da podràva i Srbe i Engleze, ko zna zbog ~ega, i toga dana i dva-tri slede}a, ostao je ~udno pasivan, a one dve francuske kolonijalne divizije koje su u~estvovale u prvom proboju, povu~ene su u rezervu ve} drugog dana ofanzive. Na sre}u, neprijateq je bio u panici, tako da je prolaz pro{iren na 40 kilometara. U popodnevnim satima 18. septembra nema~ki i bugarski komandanti odlu~uju da poviju svoje frontove i u klopku uvuku srpske dobrovoqce iz takozvane Jugoslovenske divizije, tako {to }e ih prethodno dovoqno daleko odvu}i od saveznika. Iako je DEpere traìo od engleske komande da, bez obzira na prethodni neuspeh, pokrene svoje trupe i iskoristi za tu priliku dotada{we srpske uspehe, ni{ta nije u~iweno.
272
Ilija Petrovi}
Vojvoda Mi{i} vi{e i ne ra~una na savezni~ku pomo}, te od komandanta Druge armije Stepe Stepanovi}a i komandanta Kowi~ke divizije \or|a \or|evi}a traì da hitaju Vardaru bez velike brige za svoj desni bok. I, umesto da pokrene francuske jedinice koje su mirovale na bitoqskom frontu, general DEpere poru~uje srpskoj vr hovnoj komandi da sada sve zavisi od srpske vojske. Ako ona produì nastupawe, onda se moèmo nadati kona~nom uspehu. U protivnom, prekinu}u daqu ofanzivu i narediti da se pre|e u odbranu. Srpska vojska se ve} tada nalazila celih 50 kilometara u neprijateqskoj pozadini. A onda, vojvoda Mi{i} je naredio: U smrt, samo ne stajati! Do posledweg ostatka qudske i kowske snage. Dvadesetog septembra, svom Glavnom {tabu javio je nema~ki komandant fon [tojben da se Bugari povla~e u punom rasulu, da su Srbi napravili klin 50 kilometara dubok i 40 kilometara {irine, da su sve rezerve istro{ene, te da postoji mogu}nost da veliki deo snaga bude primoran na kapitulaciju. Tokom naredna dva dana srpska Druga armija pregazila je Vardar, a komanda nema~ke grupe armija odlu~uje da se povu~e na novu liniju odbrane, priznaju}i da su bili u~iweni nat~ove~anski napori da se odrè poloàji, ali je sve bilo uzaludno. Naletu Srba nije se moglo odoleti. âst neka je palim borcima, ali ~ast neka je i Srbima koji su po`weli uspeh. Vojnici Druge armije dospeli su 26. septembra na 140 kilometara od Sofije. I dok se Nemci povla~e, komandant savezni~kih balkanskih armija kao da po~iwe s usporavawem svojih operacija, savetuju}i, naro~ito Srbima, da neprijateqa drè pod pretwom napada, ali da ga ne napadaju previ{e. Vojvoda Mi{i}, 25. septembra, obra}a se generalu DEpereu jo{ jednom predstavkom: Srpska vojska je za ovih deset dana nastupawa u~inila ogroman napor da izvr{i dobijeni zadatak. Ona }e to i daqe vr{iti, ali ja nalazim da ako ostale vojske budu i daqe nastupale ovako sporo, onda }emo biti primorani i mi da usporimo na{e nastupawe. DEpere sve to uzima na znawe, ali ne ~ini ni{ta da izmeni prilike. Stoga, vojvoda Mi{i} odlu~uje da se vi{e ne tuàka, ali i da ne odustaje od operacija koje bi imale odlu~ne posledice po rat. Tih dana Bugari su DEpereu ponudili da pre|u na savezni~ku stranu, uz jedini uslov da srpske trupe ne ulaze u Bugarsku. Taj uslov bio je postavqen iz straha da Srbi ne krenu s odmazdom
273
za zlo~ine bugarskog okupatora po Srpskoj Zemqi, za koje se, kao blagi uzorak, moè uzeti izve{taj Vasilija Trbi}a, istaknutog srpskog ~etnika uo~i i za vreme oslobodila~kih ratova 1912-1918, u kome pi{e o svom boravku tokom avgusta 1916. godine u okolini Sopqa, Prilepa, Velesa, Kavadaraca, Ki~eva, Tetova i Gostivara, a po zadatku dobijenom od srpske Vrhovne komande i Savezni~ke komande na Solunskom frontu: U Prilepskoj, Vele{koj i Ki~evskoj okolini ubijeno je preko 2000 du{a, ve}inom èna i dece. îtave hajke dizale su se na neza{ti}eni narod i ubijali i pqa~kali, bez~astili sve do 1. februara pro{le godine. Ima vi{e od hiqadu primera, gde su bugarski vojnici silovali devoj~ice od 10 god. starosti a nebrojeni primeri, gde su pojedini komandiri ~eta bataqona, pri ulasku u selo saop{tavali vojnicima, da su te ve~eri sve ènske od 10 god pa navi{e wihove, dokle je vojska u selu. Nisam nai{ao ni jedan primer, da se neki bugarski oficir odvajao i da je uzimao narod u za{titu. U svim nevaqalstvima, svi su bili solidarni. I nave{}emo deo onog o ~emu je svedo~io dr Ar{ibald Rajs o zbivawima u Vrawu, Surdulici, Leskovcu, Toplici: Nepobitno se moè dokazati da nije bilo ubistava kojima nisu prethodila mu~ewa. Agonija `rtava bila je produèna i one bi zavr{avale u strahovitim mukama... Me|u ubijenim Srbima prvo mesto zauzimaju sve{tenici. General DEpere odbio je bugarsku ponudu, ali kad je 29. septembra Bugarska potpisala akt o kapitulaciji, onaj wen jedini uslov bio je prihva}en. U tom trenutku, prema Bitoqu i Gr~koj krenule su preduge kolone zarobqenih bugarskih vojnika. Dr Rajs zapisao je tada: Divim se taktu Srba. Vojnici koji nadgledaju razoruàwe prave se da ne vide pobe|ene. Ogor~en na doju~era{we saveznike, nema~ki car Karlo telegrafi{e bugarskom kraqu Ferdinandu, svom ro|aku: 62 hiqade srpskih vojnika odlu~ilo je ishod rata. Sramota! Svoju zabludu o zna~aju pojedinih rati{ta priznao je i ve} pomiwani Lojd Xorx: Od svih sporednih pozornica najva `nijom se pokazala ona na prezrenom Solunskom frontu. Tamo je zadat smrtonosni udarac Centralnim silama. Do takvog udarca trebalo je da pro|e jo{ dosta vremena, jer su na mar{u do kona~ne pobede stajale jo{ mnoge prepreke na bojnom poqu i diplomatskom frontu. Zbog vojno-diplomatskih igara zapadnih sila, Druga armija vojvode Stepe bila je prinu|ena da deset dana iskoristi za prisilni predah, a tada se i saznalo da }e morati da promeni operacijski pravac i {to vi{e se udaqi od bugarske teritorije.
274
Ilija Petrovi}
Bilo je to vreme koje su Englezi hteli da iskoriste za svoj najkra}i prolaz ka Carigradu, tako da je komandantu wihovih snaga na Solunskom frontu poslato novih ~etrdeset bataqona. odnosno pribli`no 40.000 vojnika; bili su to isti oni Englezi koji su obe}avali da tamo ne}e poslati vi{e nijednog svog vojnika. Sli~no su postupili i Italijani, koji su, ne ra~unaju}i vi{e s Amerikancima, u strahu da bi Srbi pre wih stigli u Skadar i Crnu Goru, poslali u Arbaniju jo{ jednu svoju diviziju. Za to vreme Prva armija Petra Bojovi}a, tek unapre|enog u ~in vojvode, zaputila se moravskom dolinom ka Beogradu; wu su pratile srpska Kowi~ka divizija i Kowi~ka brigada pod komandom francuskog generala @uinoa Gambete. Ve} 1. oktobra, posle oslobo|ewa Skopqa, prikqu~ila im se jedna francusko-gr~ka formacija sastavqena od 13.000 ratnika. Nastavqeno je napredovawe ka Ni{u. General DEpere je, prema sopstvenom zapisu, ve} tada pred sobom video otvoren put ka Be~u. I pored neprijateqskog otpora, te{ko}a u snabdevawu, slabe opreme (skoro polovina vojnika gotovo da je na predugom mar{u ostala bez obu}e), Prva armija prelazila je dnevno vi{e od dvadeset kilometara. Jedan francuski oficir zapisao je da je u tom kraju svaki stanovnik istovremeno i nedosti`ni i nevidqivi vojnik, te da se neprijateqi u panici jedva spasavaju... od ustanika koji su se ugnezdili na liticama i koji su bili nemilosrdni. Sa gledi{ta generala DEperea, to napredovawe srpske vojske bilo je neprihvatqivo. Prva srpska armija srqa u avanturu i kompromitova}e ceo na{ uspeh. Zato apsolutno zaustavite weno daqe nastupawe ka Ni{u, naredio je on vojvodi Mi{i}u. Naravno, bilo je razloga za takav strah, jer je srpska Prva armije od ostalih srpskih jedinica bila udaqena dvesta kilometara, a od saveznika i celih osamdeset kilometara vi{e. Samo su francuski kowanici, i to s mukom, mogli u brzini da se izjedna~e sa srpskom pe{adijom, svedo~i general Gambeta u svojoj kwizi pod naslovom Neukrotivi i neumorni srpski vojnik. Mar{ovalo se bez hrane i vode i po sedamnaest sati i odmah uletalo u borbu, pi{e jedan francuski kowi~ki poru~nik, dodaju}i da su klinci za potkivawe jaha}ih i tegle}ih kowa dopremani iz Soluna avionom i iz wega izbacivani padobranom. Za {est dana, od Kumanova do Ni{a, vojnici Prve armije prevalili su pod borbama 160 kilometara. Pojedine divizije prelazile su dnevno i po pedeset kilometara. A u Ni{u, srpske vojnike ~ekale su odmorne nema~ke jedinice; prema dnevnoj zapovesti
275
za dan kad se o~ekivao sukob sa Srbima, komandant 11. nema~ke armije pisao je da treba da se ureè u glavu svakom oficiru i vojniku da se u Srbiji brani opstanak nema~kog Rajha i austrougarske Monarhije. Bio je to uzaludan poziv, jer je Prvi pe{adijski puk Moravske divizije, koji je naspram sebe imao dvadeset nema~kih bataqona i dvadeset {est baterija 12. oktobra u podne oslobodio Ni{. Napredovawe srpske vojske nastavqeno je. Dvadeset devetog oktobra oslobo|en je Poàrevac, a dan kasnije i Smederevo. Mada je u me|uvremenu general DEpere naredio srpskoj Vrhovnoj komandi da osloba|awe Beograda prepusti Francuzima, vojvoda Bojovi} i vojvoda Mi{i} mislili su druk~ije, tako da je Prva srpska armija, posle 45 dana, na putu dugom blizu 700 kilometara, u smeloj ofanzivi i nemilosrdnom gowewu, u{la u Beograd 1. novembra 1918. godine, u 10 sati i 30 minuta. Zavr{ne operacije. Posledwih dana oktobra 1918. godine balkansko rati{te prestalo je, dakle, da postoji: Srbija i Crna Gora bile su oslobo|ene, Bugarska okupirana, a Turska je kapitulirala. Mada su se nalazile pred rasulom, nema~ka i austrougarska vojska i daqe su na stojale da odrè svoje zapadne i isto~ne frontove. Prilike u Austrougarskoj nagove{tavale su wen brzi unutra{wi slom, {to je, samo po sebi, trebalo da ozna~i i skori kraj rata. Odbacuju}i savezni~ke uslove kao uvredqive, Nema~ka je izjavila da }e nastaviti borbu do kraja. U isto vreme, odnos izme|u tek uspostavqene pu~isti~ke maxarske vlade i feldmar{ala Makenzena, komandanta nema~ke vojske zate~ene u Rumuniji i u tek progla{enoj nezavisnoj Maxarskoj, zao{trili su se do krajwih granica. Imaju}i to na umu, general DEpere predloìo je vojvodi @ivojinu Mi{i}u da preko Dunava, Save i Drine odmah prebaci nekoliko mawih srpskih jedinica, koje bi tamo{wi nemaxarski ìvaq, pre svega srpski, ohrabrile da ubrzaju oslobodila~ki pokret. Dok je Mi{i} traìo najprikladniju formu za nameravane operacije, stigle su vesti da bi i Austrija mogla zatraìti primirje. Mora biti da je DEpereov predlog bio zami{qen u francuskom politi~kom vrhu, jer je i Nikola Pa{i}, koji se tada nalazio u Parizu, strogo poverqivim telegramom poru~io vojvodi Mi{i}u da hita najbrè u Bosnu, Banat i Srem i druge oblasti Austro-Ugarske. Sa tim u vezi, general Fran{e dEpere izdao je specijalno nare|ewe srpskoj Vrhovnoj komandi za pokret ka severu, u kome je istaknuto da srpska vojska treba dakle da izbaci u napred {to skorije potrebna odeqewa na sve teritorije
276
Ilija Petrovi}
koje su naklowene Jugo-Slovenskom pokretu... da bi pruìli ruku elementima koji ima da se organizuju. Srpska vojska prelazi Dunav i Savu. U toku 4. i 5. novembra 1918. godine srpske trupe iz sastava Prve armije krenule su na teritoriju Austrougarske, na {to su neprijateqske snage po~ele da se povla~e. Pobedni~ko raspoloèwe srpskog ìvqa u krajevima severno od Dunava i Save, stvoreno novim okolnostima, navelo je predsednika maxarske vlade grofa Mihaqa Karoqija da se zaputi u Beograd i tamo, s generalom DEpereom, 6. novembra, zapo~ne pregovore o miru. Karoqi je Ugarsku deklarisao kao pristalicu mira i odu{evqenog pristalicu Dru{tva naroda, sagla{avaju}i se da kona~no re{ewe ~e{kog i jugoslo venskog pitawa bude na|eno u stvarawu wihovih nezavisnih dràva. Od Hrvatske on se potpuno odrekao, dok na nezavisnost srpskog naroda u ju`nim delovima Ugarske nije ni pomi{qao; smatrao je da su srpske ambicije preterane, naro~ito kad se radilo o Temi{varu, Subotici i Pe~uju. On je jo{ izrazio èqu da budu}e okupacione trupe na ugarskoj teritoriji ne bi smele biti srpske, ~e{ke ili rumunske, nego samo Francuzi, Italijani, Englezi i Amerikanci, izuzev pri tome kolonijalne trupe. Posle svega, Karoqi je prihvatio uslove primirja koje mu je Fran {e dEpere predo~io, ali uz rezervu da }e Maxarska potpisati mirovni ugovor samo ukoliko joj Saveznici garantuju postoje}e granice. Devetog novembra, o stavqenim maxarskim rezervama izjasnio se, vrlo koncizno, predsednik francuske vlade @or` Klemanso: Molim vas da sa grafom Karoqijem tretirate samo vojni~ka pitawa, sva druga pitawa su iskqu~ena. Za srpsku vojsku to je zna~ilo da se operacije mogu nastaviti bez zadràvawa, sve dok Maxari ne prihvate savezni~ke uslove za primirje. Prihvataju se pobedni~ki uslovi. Dva dana docnije, na~elniku {taba srpske Vrhovne komande stigla je depe{a kojom izaslanik ugarske vlade izve{tava da prema instrukcijama, koje sam u ovaj ~as primio iz Budim Pe{te, ugarska vlada u odgovoru na telegram g. Klemansoa, dostavqen preko vrhovnog komandanta DEperea, prima uslove utvr|ene za primirje. Subotica i Sombor tek su bili oslobo|eni (13. novembra) kad je u Beogradu, uz u~e{}e francuskog generala Anrija, potpisan Ugovor o primirju izme|u srpske i maxarske vojske. Preciziraju}i koje }e teritorije zaposesti srpska vojska, ovaj Ugovor samo je potvrdio ve} uspostavqene pozicije na podru~ju Banata, Ba~ke, Srema i Barawe. U skladu s Ugovorom, srpska vojska zapo-
277
sela je prostranstvo ne{to ve}e od 40.000 km/2, ograni~eno linijom: Or{ava-Mehadija-Karansebe{-Lugo{-Arad (na istoku), Mori{om do Segedina-Baja-Pe~uj-Bar~ (na severu), Dravom od Bar~a do Oseka i èlezni~kom prugom od Oseka preko \akova do [amca (na Savi), celu Bosnu i Hercegovinu do rta Planka, odnosno Plo~e, na oko 35 kilometara vazdu{ne udaqenosti od Spqeta, zapadno. Detaqi o primeni ovog Ugovora nalazili su se u tekstu Vojne konvencije koja reguli{e uslove primene na Ugarsku primirja zakqu~enog izme|u Saveznika i Austro-Ugarske. Potpisanim Ugovorom Saveznici su rezervisali pravo da zauzmu predeo sa koga }e se ugarska vojska evakuisati u roku osam dana, s tim da se tamo mogu zadràti policija i àndarmerija, u potrebnom broju radi odràvawa reda, kao i one jedinice koje }e biti upotrebqene za obezbe|ewe èleznica; svi zarobqenici u Ugarskoj morali su biti odmah oslobo|eni, dok je rok za osloba|awe zarobqenih Maxara ostao otvoren; da bi se savezni~ki interesi u Ugarskoj o~uvali, Maxari su se obavezali na izdràvawe okupacionih savezni~kih snaga; Ugarska je morala prekinuti sve odnose s Nema~kom; i tako daqe. Dobrovoqci u proboju Solunskog fronta. Opet samo informacije radi, kazujemo ovde jo{ jednom da se tokom Prvog svetskog rata (1914-1918) u sastavu srpske (i crnogorske) vojske borilo svih 192.000 dobrovoqaca, od ~ega oko 56.600 iz dveju srpskih kraqevina i barem 135.000 sa strane. Stoga, treba smatrati razumqivim {to je ne{to vi{e od polovine ukupnog sastava srpske vojske u zavr{ni m operacijama na Solunskom frontu i u wegovom proboju bilo iz reda srpskih dobrovoqaca, kako sledi: 1. oko 30.200 srpskih dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa; 2. najmawe 25.700 dobrovoqaca prispelih iz zarobqeni{tva u Rusiji: a. barem 1.000 dobrovoqaca od onih koji su u Srbiju stigli Dunavom s jeseni 1915. godine; b. 1.100 dobrovoqaca poslatih iz Odese 25. januara 1917. godine, a u Francusku prispelih sedam nedeqa kasnije; v. najmawe 23.600 dobrovoqaca prispelih iz Rusije od kraja 1917. do 1. maja 1918. godine. U ovoj grupi nalazilo se 2.663 pripadnika Druge divizije (prispele u Solun 7. decem bra 1917. godine) i oko 21.000 pripadnika Prve divizije koja je pristigla u Solun u tri e{alona: oko 17.000 krajem januara i 3.934 iz Druge brigade prispele u dve grupe: 29. marta i 1. maja 1918. godine. Prema ustaqenoj jugoslovenskoj metodologiji, stvorenoj da bi se izi{lo u susret hrvatskim i slovena~kim interesima u novostvorenoj za-
278
Ilija Petrovi}
je dni~koj Kraqevini, iz Rusije je na Solunski front prispelo svega oko 12.000 dobrovoqaca. I daqe, da bi se tragovi {to vi{e zamrsili, Vojna en ciklopedija ne saop{tava koliko je dobrovoqaca u{lo u sastav Jugoslovenske divizije; orijentacije radi, od ukupnog broja dobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{ta i maweg broja prebega na po~etku Velikog rata, samo iz Novog Sada bilo ih je oko 500 , i oko 600 iz Barawe; 3. bar 1.300 dobrovoqaca-Hercegovaca iz crnogorske vojske, od oko 1.700 koliko ih se na{lo na Krfu 28. februara 1916. godine, uo~i reorganizacije srpske vojske; 4. preko 300 dobrovoqaca iz crnogorske vojske i oko 800 Bokeqa; 5. oko 2.500 dobrovoqaca iz mase od oko 10.000 austrougarskih zarobqenika u Srbiji prve ratne godine (koji su se dobrovoqno ukqu~ili u srpsku vojsku, àndarmeriju, grani~ne jedinice ili neke civilne slu`be za vojne potrebe); 6. oko 6.000 preìvelih boraca iz najmawe {est prekobrojnih pukova po~etnog formacijskog sastava od oko 25.000 vojnika; 7. oko 1.800 Arbanasa iz Esad-pa{inog odreda; i 8. preìvelih oko 14.000 dobrovoqaca od ukupno oko 50.000 prebega iz zapadnih srpskih krajeva na samom po~etku rata. To zna~i da je od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske vojske, a mo`da i svih 150.000 - prema nekim drugim izvorima, u proboju Solunskog fronta i u zavr{nim operacijama za oslobo|ewe dveju srpskih kraqevina i prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih srpskih krajeva u~estvovalo najmawe 82.600 dobrovoqaca, od toga oko 76.600 izvan Kraqevine Srbije, uglavnom iz krajeva koji su pre rata bili pod austrijskom i ugarskom okupacijom; tek primera radi, ovde dopisujemo da je samo iz Koreni~kog i Udbinskog sreza bilo u Prvom svetskom ratu oko 3.000 solunskih dobrovoqaca. Same po sebi, ove cifre bile su srpskim vojnim komandantima i srpskim politi~arima ozbiqan i dovoqan razlog da se o dobrovoqcima u srpskoj vojsci ne ostavqa premnogo tragova i da se svi broj~ani podaci o wima beskrajno zloupotrebqavaju i falsifikuju. I tokom Velikog rata, i posle wega. A danas, kad stari vojni i politi~ki razlozi vi{e ni{ta ne zna~e i nikoga ne opravdavaju, s istom takvom praksom nastavqa ~ak i Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca u Beogradu, Savski trg 9, koje veli da je dobrovoqaca bilo tek ne{to vi{e od 43.000, onoliko koliko ih je uspelo da do 1940. godine, preska~u}i ili zaobilaze}i razne pravne, administrativne i politi~ke prepreke, ostvari svoja dobro-
279
voqa~ka prava i posle toga se upi{e u Udruèwe. Nigde nema dobrovoqaca umrlih bez naslednika, dobrovoqaca koji nisu uspeli da desetak ili petnaestak godina posle rata, uprkos postojawu dobrovoqa~kog uverewa dobijenog jo{ dok je rat trajao ili neposredno posle wega, dokaù da su zaista bili dobrovoqci, i, naro~ito, nigde nema ogromne ve}ine poginulih dobrovoqaca. Politi~ke posledice solunske ofanzive. Bez obzira na sva nadawa srpskog stanovni{tva iz krajeva severno od Save i Dunava da }e sloboda sti}i sa juga, naredba srpske Vrhovne komande da po~etkom novembra 1918. godine prebaci svoje trupe u Srem i Banat bila je zasnovana na masovnom u~e{}u dobrovoqaca u srpskoj vojsci. I sa stanovi{ta Savezni~ke vojske na Solunskom frontu, odnosno wenog vrhovnog komandanta Fran{e dEperea, kao i sa stanovi{ta srpske vlade, prelazak srpske vojske na teritoriju biv{e Austrougarske tretirao se kao oslobodila~ki pohod. Srpska vojska, u ~ijem je sastavu tada bilo vi{e od polovine dobrovoqaca poreklom sa posednutih teritorija, pre{la je Dunav, Savu, Dravu i Drinu s punim moralnim pravom; srpski dobrovoqci pojavqivali su se tamo kao oslobodioci. Na wihovom u~e{}u u srpskom oslobodila~kom ratu i na wihovo brojno prisustvo u srpskim oslobodila~kim trupama u Banatu, Sremu, Ba~koj i Barawi, oslonili su se srpski politi~ki delatnici kad su tokom novembra 1918. godine pripremili i doneli odluke o neposrednom prisajediwewu ovih krajeva Kraqevini Srbiji. Prisajediwewe Srema. Prva odluka, u vidu jedne Rezolucije, donesena u Rumi 24. novembra 1918. godine na Zboru izaslanika mesnih odbora narodnih ve}a, odnosila se na Srem, staru srpsku zemqu izme|u Save, Dunava i Drave i linije Osek-êpin- Trwani (desetak kilometara isto~no od Slavonskog Broda). Znaju}i za hrvatske politi~ke aspiracije na sve srpske teritorije kojima su ranije, duè ili kra}e vreme, upravqali Maxari ili Austrija, najistaknutiji politi~ki lider sremskih Srba dr @arko Miladinovi} inspirisao je odluku rumskog Zbora o neposrednom prisajediwewu Srema Kraqevini Srbiji. Za takvo re{ewe Sremci su se opredelili polaze}i od proklamovanog prava na samoopredeqewe i mimo stava Narodnog vije}a u Zagrebu da je on nadre|en svim narodnim ve}ima u slovenskim zemqama ju`ne Austrougarske. U tom trenutku, me|utim, nije se mogla zanemariti ni ~iwenica da je srpska vojska ve} bila zaposela demarkacionu liniju Osek-êpin-\akovo-[amac, utvr|enu ugovorom o primirju izme|u maxarske i srpske vojske; isto~no od te linije nalazi se
280
Ilija Petrovi}
Srem, koji ni po ~emu, ~ak ni po imenu (Srpska Zemqa) ranije nije mogao pripadati Hrvatskoj. Banat, Ba~ka i Barawa ponovo u Srbiji. Druga odluka, inspirisana zalagawem Ja{e Tomi}a za neposredno prisajediwewe Banata, Ba~ke i Barawe Kraqevini Srbiji, donesena je u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine na Velikoj narodnoj skup{tini Srba, Buwevaca i ostalih Slovena iz Banata, Ba~ke i Barawe. Bez obzira na poglede vojvo|anskih demokrata okrenute Zagrebu i Narodnom vije}u, koje je predvodio Petar Kowovi}, muzikant nesklon moralnim obzirima, ali zato jasne nesrpske orijentacije, kqu~na odluka nije mogla biti dovedena u pitawe: Prikqu~ujemo se Kraqevini Srbiji koja svojim dosadawim radom i razvitkom ujem~ava slobodu, ravnopravnost, napredak u svakom pravcu, ne samo nama, nego i svim slovenskim pa i neslovenskim narodima, koji s nama zajedno ìve. O svojoj odluci, ukqu~uju}i i deo koji se ticao Srema, Skup{tina je odmah izvestila vlade savezni~kih zemaqa, a poruka grofa Balfura, engleskog ministra spoqnih poslova, kazuje da engleska vlada podràva proklamaciju za ujediwewe sa Srbijom Jugoslovena iz Ba~ke, Srema, Banata i Barawe. Ta se poruka moè se smatrati aktom politi~kog i diplomatskog priznawa odluka donesenih na rumskom zboru i na novosadskoj Skup{tini, a ~iwenica da je 27. februara 1919. godine poslanike Srema, Banata, Ba~ke i Barawe u Privremeno narodno predstavni{tvo novostvorenog Kraqevstva SHS za pripremu Konstituante izabrala Velika narodna skup{tina u Novom Sadu, nesumwivo potvr|uje da je i Srem 1918. godine prisajediwen Srbiji neposredno. Svi pomenuti akti ukinuli su ugarsku okupaciju najve}ih delova Srema, Banata, Ba~ke i Barawe. Dve odluke istog zna~ewa. Odluke donesene u Rumi i Novom Sadu samo su dva segmenta jedne iste dràvnopravne promene koja je Srbe iz oslobo|enih srpskih krajeva severno od Save, Drave i Dunava otrgla od ugarske okupacione vlasti i tako stvorila osnovni preduslov za wihov nacionalni opstanak u zajedni~koj srpskoj dràvi, ujediwenoj kasnije u Kraqevstvo SHS, odnosno u je dinstvenu jugoslovensku dràvu. Kada je pariska Mirovna konferencija utvrdila uslove za razgrani~ewe Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca s Rumunijom i Maxarskom, i kad je u Trijanonu, 4. juna 1920. godine, potpisan mirovni ugovor sa Maxarskom, vojvo|anski Srbi do~ekali su to kao prirodni nastavak svojih napora iz 1848. godine i kao ost-
281
varewe svoje vekovne èqe za povratak u Srbiju, odnosno za prikqu~ewe svojoj mati~noj dràvi. Nije im, istina, pripala sva teritorija koja je etni~ki bila wihova i koja je snagom srpskog oru`ja bila oslobo|ena u upravo zavr{enom Svetskom ratu, ali zato se Srbima iz Srbije moglo u~initi da je Srpstvo do~e kalo svoje oslobo|ewe i ujediwewe i da je na taj na~in okon~an posao zapo~et jo{ 1804. godine, u velikoj Srpskoj revoluciji. Ipak, doga|aji }e pokazati da je stvarawem jugoslovenske dràve, bez jasno definisanih srpskih nacionalnih granica, veliko nacionalno delo i jednih i drugih ostalo nedovr{eno. Ali, to ve} izlazi iz okvira ove teme.
*****Pripremqeno za predavawe u Elektrotehni~koj {koli Mihajlo Pupin u Novom Sadu, sredinom septembra 2005, povodom godi{wice proboja Solunskog fronta; zbog toga {to se u [koli tih dana (i nedeqa) {trajkovalo, predavawe je dva ili tri puta odlagano dok {trajk ne pro|e, da bi se kona~no od wega odsutalo. Smatraju}i da tekst o Solunskom frontu ne moè biti suvi{an za tematski sklop ove kwige, autor ga u wu i uvr{}uje.
UDRU@EWU RATNIH DOBROVOQACA, WIHOVIH POTOMAKA I PO[TOVALACA, BEOGRAD, SAVSKA 9, KAO DA NIJE STALO DO ISTINE O SRPSKIM DOBROVOQCIMA
Povod. Udruèwe ratnih dobrovoqaca, wihovih potomaka i po{tovalaca, Beograd, Savska 9, pomenuto je u ovoj kwizi na nekoliko mesta. Povr{nom ~itaocu moglo bi se u~initi da je to u neposrednoj vezi sa brojem srpskih dobrovoqaca, ali ne; ono se pomiwe samo zbog toga {to delovawe wegove uprave umnogome protivre~i istini o srp skom dobrovoqa~kom pokretu. Ovde ponavqamo re~enice koje pomiwu takvo delovawe: Na strani 128 A na samom po~etku ove decenije, u ne{to izmewenim politi~kim prilikama, dobrovoqcima je omogu}eno da zaista obnove rad svog udruèwa. Po{to je dobrovoqaca tada bilo tek da se izbroje prstima jedne ruke, u nazivu udruèwa na{li su se potomci dobrovoqaca i wihovi po{tovaoci, i jednih i drugih malo. Istine radi, prvih je po Jugoslaviji bilo mnogo, ali najve}i deo wih nije ni znao da su im o~evi ili dedovi ratovali kao dobrovoqci; pomiwawe Solunskog fronta moglo je i u porodi~nom krugu biti sumwivo, a pisane tragove o svom dobrovoqa~kom statusu wihovi preci sami su uklawali u smutnim vremenima. (âk i obnoviteqima Udruèwa nije smetalo {to u wegovom nazivu i znaku nedostaje srpsko obele`je). Na stranama 131-132 Iako bi se, po pretpostavci, moglo o~ekivati da }e obnovqeno beogradsko Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca nastojati da otkloni sve nepravde nano{ene srpskim dobrovoqcima tokom prethodnih decenija, i izme|u dvaju svetskih ratova i u na{em vremenu, tako se ne{to, sude}i po onome kako sada stvari stoje, ne}e uskoro desiti. Jer, ~elnicima tog Udruèwa ne pada na pamet da broj dobrovoqaca izdignu na vi{e od ~etrdesetak hiqada, koliko ih je u Udruèwu bilo uo~i Drugog svetskog rata. Oni kao da ne}e da znaju da su u tada{wem Udruèwu bili samo oni dobrovoqci koji su uspeli da presko~e sve administartivne i druge prepreke i da dobiju agrarnu zemqu ili dràvne obveznice; nije se moglo desiti da neko ostvari jedno od ovih dvaju dobrovoqa~kih prava, a da se ne na-
283
|e u Udruèwu. Naime, Uredbom o dobrovoqcima, donetom 18. decembra 1919. godine, bilo je predvi|eno obavezno organizovawe dobrovoqaca u oblasni savez i jedan glavni savez za celu zemqu ~ija pravila odobrava ministar za socijalnu politiku. Kad je ve} tako, onda to zna~i da niko od onih ~ija prava nisu bila priznata nije ni mogao biti u Udruèwu. A dobro je poznato, ~ak i u dana{wem beogradskom dobrovoqa~kom Udruèwu, da se septembra 1940. ve} nalazilo u postupku pribli`no 12.000 molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva podnesenih do avgusta prethodne godine i da se u Ministarstvu finansija o~ekivalo pozitivno re{ewe za sve wih. Dotle, kao posledwi dan za prijem obveznica po ve} priznatim re{ewima bio je odre|en 31. decembar 1941. godine. Istovremeno, svima jo{ uvek nepriznatim dobrovoqcima bilo je ostavqeno da do 31. decembra 1942. godine podnesu molbe za priznawe dobrovoqa~kog statusa i dobijawe dràvnih obveznica. U me|uvremenu, septembra 1940. godine, Ministarstvo finansija je izve{tavalo da u Ministarstvu vojske i mornarice ima do danas podnetih molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva oko 60.000 od kojih, prema mi{qewu {efa dobrovoqa~kog otse ka u Ministarstvu vojske i mornarice, bi}e odba~eno oko 20.000 molbi, tako da }e biti priznato dobrovoqa~ko svojstvo jo{ 40.000 lica... Sem ovih molbi postoji i oko 10.000 molbi blagovremeno podnetih Ministarstvu vojske i mornarice ali ostale nere{ene do 8 decembra 1938. Bilo je tada i oko 1.000 priznatih dobrovoqaca koji se iz budi kojih razloga nisu prijavili za prijem obveznica. Proisti~e iz toga da se krajem 1940. godine zvani~no procewivalo da se broj dobrovoqaca moè pove}ati za oko 51.000; u Ministarstvu finansija, odnosno u wegovom Otseku ratne {tete, gde se doista vodilo ra~una o {tedwi buxetskih sredstava, bio je tada formulisan i predlog da rok za priznawe dobrovoqa~kog svojstva ne bi trebalo produàvati preko 30. marta 1941. godine, a i to samo za one dobrovoqce kojima je to svojstvo ve} bilo priznato, ali je kasnije, u àlbenom postupku, poni{teno. I naravno, podrazumeva se da u svim tim ciframa nema onih dobrovoqaca koji su izginuli na rati{tu a za wih se nije znalo da su na rati{te stigli. I nema onih koji su u rat u{li kao dobrovoqci, ali im je iz raznih razloga to svojstvo kasnije brisano. Ubrzo je izbio Drugi svetski rat; re{avawe dobrovoqa~kog pitawa obustavqeno je, a novi ratni pobednici izbrisali su i ono {to je do po~etka rata bilo negde upisano. Zbog toga, a sve dok posve}eni ~uvari Brozovih lovi{ta i ovla{}eni tuma~i wegovih sabranih imena i dela budu vodili istorijske institute po Srbiji, okupqali potomke i po{tovaoce bezimenih, bezli~nih i ne-
284
Ilija Petrovi}
mu{tih ratnih dobrovoqaca i sazivali nau~ne simpozijume o srpskim nacionalnim interesima, du{e srpskih dobrovoqaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine i daqe }e lutati bespu}em srpske istoriografije, u zaludwoj nadi da }e se skrasiti u istorijskom okviru namewenom svetim srpskim ratnicima. Na strani 165 Mnogi sa... datih spiskova... (u ovoj kwizi) ne nalaze se na popisu srpskih dobrovoqaca koji se u Udruèwu ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca iz Beograda, Savska 9, smatra, na {tetu istorijske istine i na sramotu istog tog Udruèwa, zvani~nim i neprikosnovenim. Na stranama 174-175 Lepo je primetio An|elko Erdeqanin, jedan od onih koji se, pi{u}i monografiju svog sela, pozabavio i srpskim dobrovoqcima, da se u dokumentima o agrarnoj reformi nalaze imena dobrovoqaca koji su dobili zemqu ili koji su smatrali da treba da je dobiju. Ima tu i anketnih listova, i spiskova, i re{ewa, i àlbi, i re{ewa povodom àlbi, i àlbi naslednika umrlih dobrovoqaca... Mo`da su neka od ovih imena samo privremeno bila na spiskovima dobrovoqaca (od izmene do izmene raznih propisa o dobrovoqa~kom statusu, sve u zavisnosti od raspoloèwa aktuelnih politi~kih vlasti prema srpskim dobrovoqcima - IP). Pojedincima, mo`da, nije zvani~no priznat status dobrovoqaca, ali wih ne mo èmo izdvojiti. Ne znamo koja je evidencija merodavna i kona~na. Nema onih koji su na rati{te do{li iz neke od prekomorskih zemaqa a tamo su se vratili po svr{etku rata, ne traè}i za sebe nikakva prava; i nema mnogih drugih ve}ih ili mawih grupa. Ako su ve} pomiwani, verovatno je za to postojao neki razlog. A kad je ve} postavqeno pitawe koja je evidencija merodavna i kona~na, vaqa re}i da ona u beogradskom Udruèwu ratnih dobrovoqaca... to svakako nije, jer su u wu morali biti upisani samo oni dobrovoqci koji su dobili zemqu ili obveznice; za najve}i deo dobrovoqaca poginulih tokom rata nije imao ko da ostvari dobrovoqa~ka prava; nema dobrovoqaca koji su umrli bez naslednika, ali ne po gra|anskom pravu, ve} po pravnim pravilima posebno smi{qenim za dobrovoqce; nema onih koji su brisani iz spiskova, jer se na dobijena imawa nisu naselili u propisanim rokovima, kao {to se, na primer, desilo Lazaru T. Babi}u iz Krupe, u Dalmaciji, koji je prema pisawu Srpskog kola iz 1929 (broj 10) umro neki dan ranije od tuberkuloze zadobijene u ratu. I jo{ je napisano da on ostavqa ènu i nezbrinutu decu, a pro-
285
{le godine oduzeta mu je dobrovoqa~ka zemqa, zato {to se nije blagovremeno na wu naselio. Opravdawe da je bolestan i da leì na samrtnoj posteqi, ni{ta nije moglo pomo}i. Na strani 217 [to se ti~e broja onih koji su se do Drugog svetskog rata u~lanili u Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, tamo su se uglavnom, u ogromnom broju, skoro iskqu~ivo, na{li dobrovoqci koji su preìveli rat i koji su mogli zapo~eti i okon~ati administrativne formalnosti oko priznavawa sopstvenih dobrovoqa~kih prava. Primera radi, u dobrovoqa~koj koloniji Lipar nadeqeno je zemqom ukupno 257 za sada poznatih nosilaca dobrovoqa~kih prava, a 503 u dobrovoqa~koj koloniji Stepanovi}evo. U Liparu na{la se samo jedna udovica poginulog dobrovoqca, u Stepanovi}evu ~etiri ili pet, dok su svi ostali bili preìveli dobrovoqci. Bi}e da je istovetan slu~aj bio i u ostalim dobrovoqa~kim kolonijama, ali i u mestima u kojima je ustanovqen spisak mesnih dobrovoqaca; u monografiji Bresta~a posebno je istaknuto da je popisano samo petnaest ìvih dobrovoqaca! Poginulih dobrovoqaca skoro da nigde i nema. Na stranama 257-258 Dobrovoqa~ka prava mnogih dobrovoqaca koji su umirali u me|uratnim godinama gubila su se i u antidobrovoqa~kom administrovawu, zahvaquju}i novostvorenom pravnom pravilu da se na dobrovoqa~ku zemqu nije primewivalo gra|ansko pravo; pravo na dobrovoqa~ku ostav{tinu (dobrovoqa~ku kompetenciju, odnosno zemqu) nije se moglo preneti na svakog od pravnih naslednika, te se, primera radi, ukoliko je neki dobrovoqac nadìveo svog sina, moglo desiti da snaha i unu~ad nisu mogli naslediti ostavio~evu zemqu; kad je dobrovoqa~ko pravo (zemqu) poginulog ili umrlog dobrovoqca koristio roditeq, posle wegove smrti gubilo se pravo na istu tu zemqu, po{to bra}a umrlog ili poginulog dobrovoqca nisu smatrana naslednicima; zemqu umrlog dobrovoqca koji je ostao bez naslednika nisu mogli naslediti ni ~lanovi wegove porodice nesposobni za privre|ivawe; ako se i znalo da je neki dobrovoqac poginuo ili umro tokom rata a nije imao naslednika (kao {to se desilo Stevanu Radukinu iz Ka}a), taj nije ni utvr|ivan za dobrovoqca; brisan je iz spiska i poginuli dobrovoqac ~iji su imu}ni naslednici prvih posleratnih godina ostvarili pravo na dobrovoqa~ku zemqu, ali su tog prava kasnije bili li{eni, kao {to se desilo s ocem poginulog Milana Paripova iz Ka}a, Ja{om Paripovim, kome je 1929. godine zemqa odu zeta, iz razloga {to mu sin nije bio hranioc i {to je
286
Ilija Petrovi}
Ja{a imu}nog stawa (imao je 36 jutara zemqe); oduzimana je zemqa onim dobrovoqcima koji nisu podmirili merni~ke tro{kove za dodeqivawe dobrovoqa~ke zemqe, te je takvim gre{nicima (makar koliko oni bili siroma{ni) brisan dobrovoqa~ki status; oduzimana je zemqa i udovicama umrlih ili poginulih dobrovoqaca koje bi se preudale; i tako daqe. Svi dobrovoqci koji su potpali pod udar neke od takvih pravnih odredaba, a wih nije bilo malo, brisani su iz ~lanstva Udruèwa ratnih dobrovoqaca 1912-1918 (koje je i svojim zvani~nim naslovom izbeglo da istakne kako se radilo o srpskim dobrovoqcima, odnosno o dobrovoqcima u srpskoj vojsci); to ~lanstvo u spisku bilo je onda jedino merilo za priznavawe dobrovoqa~kih prava i jedini vaè}i atest da je ne ko zaista bio dobrovoqac. Po nesre}i, Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih poto maka i po{tovalaca iz Beograda (naslednik onog predratnog Udruèwa, i formalno, i ideolo{ki!) i danas veruje da je jedan zlonamerno selekcionisan dobrovoqa~ki spisak iz 1940. godine vredniji, istinitiji i moralniji od ne~ijeg dobrovoqnog pristupa srpskoj vojsci, u~e{}a u ratnim okr{ajima, pogibije na frontu ili smrti koja nije bila uskla|ena sa pravnim pravilima zlonamerno smi{qanim u posleratnim kancelarijskim rovovima i otud nametanim kao nekakvo dobrovoqa~ko pravo! Istine radi, vaqa znati da se ni slu`be nadle`ne za priznavawe dobrovoqa~kog svojstva, u o~ekivawu da }e deo zainteresovanih dobrovoqaca odustati od svojih zahteva ili, {to bi se moglo smatrati kona~nim, da }e u me|uvremenu izumreti, nisu premnogo trudile da prispele molbe za priznavawe tog svojstva re{avaju. Vidimo to i iz jedne procene sa~iwene sedptembra 1940. godine u Ministarstvu finansija Kraqevine Jugoslavije, u kojoj se kaè da pored do danas podnetih molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva (oko 60.000, od kojih, prema mi{qewu {efa Dobrovoqa~kog otseka u Ministarstvu vojske i mornarice, bi}e odba~eno oko 20.000 molbi, tako da }e biti priznato dobrovoqa~ko svojstvo jo{ oko 40.000 lica... postoji i oko 10.000 molbi blagovremeno podnetih Ministarstvu vojske i mornarice, ali ostale nere{ene do 8 decembra 1938. Na strani 259 Nisu kona~ni ni spiskovi dobrovoqaca poreklom sa podru~ja novosadske op{tine, isto kao {to se ne zna ni koliko je srpskih dobrovoqaca ratovalo u sastavu srpske i crnogorske vojske. Ovo zbog toga {to su se u Udruèwu ratnih dobrovoqaca 1912-1918, instituciji koja je okupqala samo dobrovoqce sa priznatim dobrovoqa~kim statusom, na{li uglavnom, u ogromnom broju, sko-
287
ro iskqu~ivo, dobrovoqci koji su preìveli rat i koji su mogli zapo~eti i okon~ati administrativne formalnosti oko priznavawa sopstvenih dobrovoqa~kih prava. A wihova prava bila su utvr|ena odlukom Vlade Kraqevine Srbije s kraja 1916. godine da prima rado svakog onog Jugoslovena, koji bude sam izjavio, da }e stupiti u srpsku vojsku, bilo kao borac, bilo kao neborac u pozadini i da svakom takvom dodeli}e PET HEKTARA plodne zemqe u Makedoniji radi naseqa. Zemqa je wihova ako ostanu ìvi, ako pak poginu u borbi pravo svojine prelazi na na slednika. Za najve}i broj onih koji su poginuli naj~e{}e se nije ni znalo da su ratovali kao dobrovoqci, te wihovi naslednici nisu ni znali kakva prava imaju. Tako se i moglo desiti da imena izginulih dobrovoqaca, kojih je bilo mnogo (neutvr|eno koliko), budu potpuno zaboravqena. Kao potvrdu za to navodimo da je u dobrovoqa~koj kolo niji Lipar nadeqeno zemqom oko 260 za sada poznatih nosilaca dobrovoqa~kih prava, a ne{to preko 500 u dobrovoqakoj kolo niji Stepanovi}evo; u prvom mestu na{la se samo jedna udovica poginulog dobrovoqca, u drugom tri ili ~etiri, dok su svi ostali nadeqenici bili preìveli dobrovoqci. Bi}e da je istovetan slu~aj bio i u ostalim dobrovoqa~kim kolonijama. Na stranama 278-279 To zna~i da je od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske vojske, a mo`da i svih 150.000 - prema nekim drugim izvorima, u proboju Solunskog fronta i u zavr{nim operacijama za oslobo|ewe dveju srpskih kraqevina i prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih srpskih krajeva u~estvovalo najmawe 82.600 dobrovoqaca, od toga oko 76.600 izvan Kraqevine Srbije, uglavnom iz krajeva koji su pre rata bili pod austrijskom i ugarskom okupacijom; tek primera radi, ovde dopisujemo da je samo iz Koreni~kog i Udbinskog sreza bilo u Prvom svetskom ratu oko 3.000 solunskih dobrovoqaca. Same po sebi, ove cifre bile su srpskim vojnim komandantima i srpskim politi~arima ozbiqan i dovoqan razlog da se o dobrovoqcima u srpskoj vojsci ne ostavqa premnogo tragova i da se svi broj~ani podaci o wima beskrajno zloupotrebqavaju i falsifikuju. I tokom Velikog rata, i posle wega. A danas, kad stari vojni i politi~ki razlozi vi{e ni{ta ne zna~e i nikoga ne opravdavaju, s istom takvom praksom nastavqa ~ak i Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca u Beogradu, Savski trg 9, koje veli da je dobrovoqaca bilo tek ne{to vi{e od 43.000, onoliko koliko ih je uspelo da do 1940. godine, preska~u}i ili zaobilaze}i razne pravne, administrativne i politi~ke prepreke, ostvari svoja dobro-
288
Ilija Petrovi}
voqa~ka prava i posle toga se upi{e u Udruèwe. Nigde nema dobrovoqaca umrlih bez naslednika, dobrovoqaca koji nisu uspeli da desetak ili petnaestak godina posle rata, uprkos postojawu dobrovoqa~kog uverewa dobijenog jo{ dok je rat trajao ili neposredno posle wega, dokaù da su zaista bili dobrovoqci, i, naro~ito, nigde nema ogromne ve}ine poginulih dobrovoqaca. Na strani19 Prema svemu re~enom, u balkanskim ratovima borilo se najmawe 97.000 srpskih dobrovoqaca: najmawe 29.800 u crnogorskoj i najmawe 67.200 u srpskoj vojsci. U ukupan broj dobrovoqaca treba uvrstiti i oko 700 lekara i drugih medicinskih stru~waka sa strane koji su u balkanskim ratovima, na poziv Srpskog Crvenog krsta ili samoinicijativno, le~ili srpske rawenike iz obeju vojsaka. To zna~i, da se tokom balkanskih ratova na srpskoj strani nalazilo ne mawe od 97.700 dobrovoqaca. Na stranama 111-112 Po~ev od izbijawa ratnog sukoba, avgusta 1914. godine, pa sve do wegovog kraja, brojne dobrovoqa~ke grupe prido{le su iz srpskih krajeva pod Austrougarskom, iz zarobqeni~ke mase sa srpskog i crnogorskog rati{ta, iz ruskih zarobqeni~kih logora i, naro~ito, iz prekomorskih zemaqa. Na samom po~etku rata, tako|e dobrovoqno, bez mobilizacijskog poziva, u srpsku i crnogorsku vojsku stupio je i nemali broj ìteqa ovih dveju srpskih kraqevina. U~e{}em srpskih dobrovoqaca u Prvom svetskom ratu na{a istorijska nauka nije se premnogo bavila. Ako je o dobrovoqcima i pisano, bilo je to samo uzgredno, tek kao informacija da je dobrovoqaca bilo i da su ~ak postojale posebne dobrovoqa~ke jedinice. Za taj svoj propust, naravno, istori~ari se mogu pravdati i ~iwenicom da u vojnim arhivama ne postoje uredni spi skovi dobrovoqaca prido{lih u jedinice, ~ak ni kad se radi o velikim grupama. Najve}em broju spiskova, ako ih je i bilo, izgubio se svaki trag, iz raznih razloga, a nekad, najverovatnije, u spiskovima nije ni beleèno da se radi o dobrovoqcima; ponegde, spiskovi nisu ni sa~iwavani, jer za to nije bilo ni vremena a, ~ini se, ni u vojnim komandama nije se smatralo da su takvi spiskovi neophodni. Ne sme se, naravno, zanemariti ni potreba da se porodice srpskih dobrovoqaca iz srpskih krajeva pod Austrougarskom, neprijateqski raspoloènoj prema Srbiji i Crnoj Gori, za{tite od progona tamo{wih vlasti, ako bi se znalo za wihova imena. Doda li se tome i tihi trud pojedinih vojnih komandi da zature tragove o stvarnom broju dobrovoqaca i tako o~uvaju odlu ~uju-
289
}u vojni~ku ulogu redovnog armijskog sastava, razumqivo je {to se broj dobrovoqaca i wihova uloga u vojnim aktivnostima osobito ne isti~u. Zbog svega toga, da se broj dobrovoqaca ne bi ni pribli`no mogao pratiti, na samom po~etku Svetskog rata srpsko Ministarstvo vojno naredilo je da se dobrovoqci ne formiraju u zasebne dobrovoqa~ke komande, niti da se na zapo~etoj osnovi skupqaju sami, u ve}e gomile. Takva naredba izdata je jer je dobrovoqaca u Srbiji ve} bilo dovoqno za zasebne do brovoqa~ke komande, a bilo je neuputno da se oni samoinicija tivno okupqaju u ve}e gomile i da deluju kao dobrovoqci. Smatra lo se da }e oni u sastavu jedne regularne jedinice lak{e upamtiti da su vojnici, nego {to bi to postigli u nekoj ~isto dobrovoqa~-koj jedinici, makar koliko maloj. âk je i dobrovoqa~ki komandant major Vojin Popovi}, Vojvoda Vuk, predlagao srpskoj Vrhovnoj komandi da dobrovoqa~ke jedinice i dobrovoqce (treba) tretirati kao regularnu vojsku. Sve to imaju}i u vidu, ali i mnoge druge razloge, nikad se sa sigurno{}u ne}e ustanoviti koliko je dobrovoqaca u~estvovalo u ratnim operacijama srpske i crnogor ske vojske, bilo u bora~kom sastavu, bilo u onome {to se danas naziva logistikom. Mo`da zbog svih tih ograni~ewa, ukqu~uju}i i brozovsku antisrpsku po{tapalicu o dobrovoqcima kao profa{isti~koj organizaciji, istori~ari nisu imali ni li~ne a ni bilo kakve druge smelosti da dobrovoqcima dodele iole vidqivo mesto u novijoj srpskoj nacionalnoj istoriji. Na stranama 260-261 Broj srpskih dobrovoqaca u Prvom svetskom ratu bio je skoro dvostruko ve}i od onog u balkanskim ratovima i iznosio je najmawe 190.200, od ~ega oko 56.600 iz dveju srpskih kraqevina (ta~ke 1, 2, 3. i 10) i oko 133.600 sa strane (ta~ke 4-9), kako sledi: 1. najmawe 25.000 u {est prekobrojnih pukova srpske vojske; 2. 1.300 mladih kaplara iz |a~ke formacije; 3. oko 17.200 dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci, me|u wima i oko 3.000 povratnika iz Amerike; 4. oko 50.000 prebega preko Drine, Save i Dunava, neposredno pred rat i na samom po~etku rata; 5. oko 10.000 dobrovoqaca iz reda austrougarskih vojnika zarobqenih u Srbiji; 6. oko 40.800 dobrovoqaca iz iseqeni{tva, najve}im delom iz prekomorskih zemaqa, me|u kojima se nalazi i onih u ta~ki 3. ve} pomenutih 3.000 dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci (ra~unatih u dobrovoqce iz dveju srpskih kraqevina);
290
Ilija Petrovi}
7. oko 3.500 (a mo`da i svih 4.000) dobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{tva, koji su na srpsko rati{te stigli Dunavom, s jeseni 1915. godine; 8. oko 30.800 dobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{tva, koji su ratovali na Dobruxi i na Solunskom frontu. 9. najmawe 1.500 pripadnika stranih medicinskih misija; 10. oko 13.100 jablani~kih dobrovoqaca u Topli~kom ustanku. Izme|u dvaju svetskih ratova dobro se znalo da je u pripremu Topli~kog ustanka bila upu}ena i Komanda savezni~kih vojsaka na Solunskom frontu, da je ustanak doneo brojne `rtve i da se krivice za sve to nije mogla osloboditi ni srpska Vrhovna komanda; za zvani~ne politi~ke i vojne faktore u posleratnoj Srbiji bio je to dovoqan razlog da se istina o ustanku pre}uti i {to pre preda zaboravu. To se najjednostavnije moglo ostvariti primenom one naredbe sa samog po~etka 1917. godine, kad su ukinuti svi dobrovoqci, na{i podanici, sposobni za vojnu slu`bu; po toj logici, kao na{im podanicima, topli~kim ustanicima nije se dalo da se ume{aju me|u dobrovoqce. Kasnije, po{to je Srbiji naturena komunisti~ka ideja, tema je postala sasvim neprikladna, jer je novoj vlasti, i ina~e zainteresovanoj za suzbijawe takozvane srpske hegemonije i za ostvarewe srpsko-bugarskog bratstva, bilo osobito stalo da uloga bugarske politike i vojske u Topli~kom ustanku ostane u {to dubqoj senci i, po mogu}stvu, neprime}ena. Mimo navedenih cifara, u raspoloìvoj gra|i o Prvom svetskom ratu sre}emo se sa jo{ dve velike grupe srpskih dobrovoqaca koje jugoslovenska istorijska nauka jo{ nije pomiwala: a. wih 10.000 u prvo vreme, ukqu~enih u srpsku vojsku neposredno po wenom ulasku u Crnu Goru, smatrani su dobrovoqcima i onda kad je kraj rata bio sasvim izvestan. Po{to se radilo o licima koja su u srpsku vojsku dobrovoqno stupila do 5/18. novembra 1918. godine, uprkos tome {to su ih srpski vojni organi olako preveli u obveznike, u ukupnom broju srpskih dobrovoqaca u Prvom svetskom ratu mora i za wih biti mesta; b. oko 11.000 dobrovoqaca zaboravqenih na Dalekom istoku, u vreme dok su se delovi Srpskog dobrovoqa~kog korpusa kretali Sibirom na putu prema Solunu. Obra}aju}i se obnovqenom Ratniku, mese~nom vojno-stru~nom ~asopisu, u svesci I, godina XXXVII , Beograd 1921, strana 14, |eneral Mihailo Ra{i}, tokom nekoliko ratnih godina srpski ministar vojni, pi{e: Svi smo bili iznena|eni kad nas je 1918., po ulasku u na{u Srbiju, francuska Vlada izvestila, da na krajwem istoku Sibira, blizu Vladivostoka, ima na 11.000 na{ih vojnika sa nekoliko oficira dobrovoqaca i molila nas da po{aqemo tamo nekoliko starijih
291
srpskih oficira. Iz toga {to se re~ dobrovoqaca nalazi pored re~i oficira ne treba zakqu~ivati da se tamo nalazilo nekoliko oficira dobrovoqaca. Radilo se, zapravo, o 11.000 srpskih dobrovoqaca iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa iz Odese, koji su, iz ko zna kog razloga, zalutali na putu kroz Sibir i iz Vla divostoka nisu na vreme stigli da doprinesu proboju Solunskog fronta. Nesumwivo, na tu grupaciju misli i Vojna enciklopedija(3, kwiga 2, 497), kad pi{e da je Korpus u nekoliko transporata preba~en preko Arhangeqska u V. Britaniju, odatle u Francusku, i kona~no u Solun, izuzev dve grupacije koje su transportovane preko Dalekog istoka (jedna od wih, tzv. Murmanski odred, stigao je u zemqu tek po zavr{etku rata). Sa ovim dvema grupama, ukupan broj srpskih dobrovoqaca u Prvom svetskom ratu pove}ava se na najmawe 211.200. [ta kaù oni. Dobrovoqa~ki glasnik broj 17, Beograd 2001, 33, u tekstu Milana Gakovi}a Prava priznata - dugovi ne izmireni, kazuje da o broju ratnih dobrovoqaca u srpskoj vojsci u ratovima 1912-1918. godine, iznose se na raznim mestima podaci koji nemaju veze sa stvarnim stawem zasnovanim na autenti~nim dokumentima. Prema evidenciji Saveza ratnih dobrovoqaca Kraqevine Jugoslavije kojom raspolaè Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918. wihovih potomaka i po{tovalaca sa sedi{tem u Beogradu, Savski trg 9, od 1928. godine, od kada je done{en novi zakon o ratnim dobrovoqcima, do aprila 1941. godine, izdato je 43.628 novih dobrovoqa~kih uverewa, a stara uverewa izdata od 1919. do 1928. su ogla{ena nevaè}im. U Dobrovoqa~kom glasniku broj 1-2 za januar-februar 1940. godine, zapisano je slede}e: -do 31. 01. 1940. izdato je novih uverewa dobrovoqcima 40.214 -za ~etnike i ustanike (usta{i) 1876-1878 2.196 -na osnovu presude dràvnog saveta - po àlbi 218 - u februaru 1940. bi}e re{eno jo{ 1.000 Svega 43.628 Ovi podaci su jedino meritorni i sa wima vaqa ra~unati, prilikom izno{ewa broja ratnih dobrovoqaca... Bez obzira na to {to ratnim dobrovoqcima smatra samo one koji su ratovali iskqu~ivo u srpskoj vojsci, iako je oslobodila~ke ratove (barem od 1912. do po~etka januara 1916. godine) vodila i crnogorska vojska, padaju u o~i dva besprizivna stava ovog autora: prvi, da iznose se na raznim mestima podaci koji nemaju veze sa stvarnim stawem zasnovanim na autenti~nim dokumentima, i drugi, da su wegovi podaci jedino meritorni i sa
292
Ilija Petrovi}
wima vaqa ra~unati, prilkom izno{ewa broja ratnih dobrovoqaca. Nesumwivo je da Gakovi} ovim svojim tekstom jedino èli da svoje stavove proglasi jedino meritornim, dok oni ostali, sa raznih mesta, koji ne misle kao on, nemaju veze sa stvarnim stawem. I, tako|e nesumwivo, to je logika koju smo u jednom tekstu pripisali ~uvarima Brozovih lovi{ta, vi~nim u~ewu samo iz jedne kwige. Odnosno, Udruèwe sa Savskog trga 9 svoju nauku zasniva iskqu~ivo na onome {to je objavqeno u jednom Dobrovoqa~kom glasniku iz 1940. godine, a {to je ono prihvatilo kao kona~nu istinu i nepromenqivu kategoriju; za ovih godina od kako je obnovqen rad pomenutog Udruèwa, niko se iz tog Udruèwa jo{ nije dosetio da podatke o ratnim dobrovoqcima potraì i na nekom drugom mestu, pri ~emu bi se potraìvawe na takvim mestima moglo nazvati i istraìvawe. Ali, ne. Nije wima do istraìvawa, jer oni i ne znaju {ta bi u~inili s onim {to bi moglo iskrsnuti posle i najpovr{nijeg istraìvawa; oni se drè jedino meritornih i autenti~nih dokumenata. Ba{ kao i onaj {to se drì plota. Odakle po~eti. Za po~etak, ukoliko im padne na pamet da malo zavire u neke druk~ije papire od onih u sopstvenom svetom pismu broj 1-2 s po~etka 1940. godine, ovde nudimo jedan spis koji je u Ministarstvu finansija Kraqevine Jugoslavije nastao septembra mese ca 1940. godine, a koji se u Udruèwu iz Savske 9 potpuno odbacuje, naro~ito zbog toga {to na wemu, reko{e, nema pot pisa i pe~ata. A u to me spisu, neimenovani {ef Odseka ratne {tete (oformqenog u Odeqewu dràvnih dugova i dràvnog kredita) pripremio je za Gospodina na~elnika istog tog Odeqewa jedan preliminarni izve{taj o dobrovoqa~kim zahtevima i odnosu nadle`nih dràvnih organa prema tim zahtevima. Dakle:
U vezi pisma Ministarstva poqoprivrede br. 52940/VIa/40 od 27 juna 1940 godine povodom predloènih izmena i dopuna u Uredbi MSbr. 1156 od 7 decembra 1938, ~ast mi je izloìti slede}e: 1/ ^l. 1 Uredbe o izdavawu dràvnih obveznica ratnim dobrovoqcima umesto agrarne zemqe nare|eno je, da se dobrovoqcima, kojima je dobrovoqa~ko svojstvo priznato do 8 decembra 1938, t. j. dana stupawa na snagu ove Uredbe, izdadu umesto agrarne zemqe dràvne obveznice, i to: dobrovoqcu borcu. .Din. 50.000.dobrovoqcu neborcu 30.000.pod uslovima iznetim u ovom ~lanu. Rok za podno{ewe molbi za prijem obveznica utvr|en je u ~l. 6 pomenute Uredbe.
293
U ovom roku prema izve{taju Ministarstva poqoprivrede u aktu br. 86167/VIa od 17 avgusta 1939, podneto je molbi 11.859 od kojih 10.849 predmeta dobrovoqaca-boraca i 1.010 dobrovoqaca-neboraca, te je za isplatu podnetih molbi, pod uslovom da ispuwavaju sve propise Uredbe, bilo potrebno 572,750.000.- dinara. Na osnovu ovog izve{taja re{ewem Ministarskog saveta MS. br. 1157 od 26 septembra 1939 odlu~eno je, da se za isplatu dobrovoqcima emituju 4% dràvne obveznice u nominalnom iznosu od Dinara 600.000.000.Do 31 avgusta 1940 ispla}eno je 5.995 predmeta u ukupnom nominalnom iznosu 284,630.000.- dinara. Sada Ministar poqoprivrede pismom br. 52940/VIa/40 od 27 juna 1940 priloènom dopunom Uredbe utvr|uje nov datum kao uslov za pravo na prijem obveznica dakle kraj 1941, t. j. 31 decembar 1941 a rok podno{ewa molbi za prijem obveznica kraj 1942, t. j. 31. decembar 1942. Prema obave{tewima, koja sam pribavio telefonskim putem i preko mojih ~inovnika u Ministarstvu vojske i mornarice ima do danas podnetih molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva oko 60.000 od kojih, prema mi{qewu {efa Dobrovoqa~kog otseka u Ministarstvu vojske i mornarice, bi}e odba~eno oko 20.000 molbi, tako da }e biti priznato dobrovoqa~ko svojstvo jo{ 40.000 lica. Ove molbe podnete su u novo otvorenom roku u 40 Uredbe o buxetskim dvanaestinama za mesec april-avgust 1940, a sem ovih molbi postoji i oko 10.000 molbi blagovremeno podnetih Ministarstvu vojske i mornarice ali ostale nere{ene do 8 decembra 1938. Prema tome, otvarawem novog roka za podno{ewe molbi za prijem 4% obveznica, imalo bi se isplatiti jo{ oko 50.000 predmeta. Ovom broju treba dodati jo{ i oko 1.000 dobrovoqaca, kojima je dobrovoqa~ko svojstvo blagovremeno priznato, ali se iz budi kojih razloga nisu prijavili za prijem obveznica. Dakle, ukupno bi bilo za isplatu oko 51.000 predmeta, ra~unaju}i po 50.000 za jednu isplatu, te bi trebalo emitovati obveznica u nominalnom iznosu od 2,550,000.000.- tako da bi ovaj dug, sa ranije odobrenom emisijom od 600,000.000.- dinara, izneo oko 3.150,000.000.- dinara. Prema ovome kad bi se dala saglasnost na predloène izmene i dopune Uredbe o izdavawu dràvnih obveznica, potrebno je obezbediti godi{we oko 200.000.000.- dinara za slu`bu po ovom dugu u mesto ve} predvi|enog iznosa u 35,000.000.- dinara godi{we za prvu emisiju od 600,000.000.dinara. [to zna~i da finansijski efekat ove izmene donosi jedno pove}awe rashoda od oko Dinara 165,000.000.- godi{we kroz 30 godina. Stoga usvajawem ovih izmena i dopuna uredbe o izdavawu dràvnih obveznica nastalo bi suvi{e veliko optere}ewe dràvnog buxeta, za koje bi trebalo traìti nova pokri}a. Na osnovu izloènog a prema dana{wim ogu}nostima nalazim, da bi se pomenuta Uredba mogla izmeniti samo u toliko, {to bi se otvorio nov rok za podno{ewe molbi za prijem obveznica s tim da taj rok ne pre|e 1 april 1941 i to samo za ona lica, koja su dobila blagovremeno uverewa o priznawu dobrovoqa~kog svojstva, t. j. uverewa dobivena do 8 decembra 1938 pa se ma iz koga razloga nisu prijavila, kao i ona lica kojima
294
Ilija Petrovi}
kojima je u ranije predvi|enom roku, bilo priznato dobrovoqa~ko svojstvo, ali je usled àlbe, to priznawe stavqeno van snage, a novom odlukom posle 8 decembra 1938 do 30 marta 1941 opet priznato dobrovoqa~ko svojstvo. Za isplatu ovih molbi, koje bi se naknadno podnele, bio bi dovoqan ve} predvi|eni iznos po ovom dugu od Dinara 600,000.000.-
Pa`qivo ~itati. Ovaj vrlo informativan spis, bez oznake za dan, nepotpisan i neoveren pe~atom (jer je napisan s namerom da posluì za upotrebu u okviru jednog Odeqewa Ministarstva finansija), nudi podatke o postupku koji razni dràvni organi preduzimaju sa dobrovoqa~kim zahtevima (nazive tih organa, brojeve pojedinih spisa, datume kad su ti spisi nastajali, koliko je molbi podneseno, u kojim rokovima, {ta daqe, naro~ito sa novcem i izvorima zami{qenog tridesetogodi{weg kreditirawa). Spis je poznat u beogradskom Udruèwu (jednu wegovu foto-kopiju dobili su od pokojnog Mihajla Stojakovi}a), ali ga je wegov sekretar od pre sedam-osam godina odbacio pitawem zar se to moè smatrati dokumentom; mo`da se tamo ne bi tako odnosili prema ovom papiru da su ga pro~itali do kraja, po{to se vidi da je onaj koji je pisao referat o dobrovoqcima mislio isto onako kako o wima misli dana{we Udruèwe iz Savske 9! Cifra o verovatno odbijenih 20.000 molbi samo je pretpostavka {efa Dobrovoqa~kog odseka. Onih 1.000 dobrovoqaca koji se iz budi kojih razloga nisu prijavili da preuzmu obveznice tako|e se ne nalaze u spiskovima Udruèwa, jer se nisu ni upisali u wega, u skladu s obavezom da se moraju u wega upisati kad im se prizna dobrovoqa~ko svojstvo. Rok za podno{ewe zahteva trebalo je produìti zbog toga {to se znalo da jo{ ima dobrovoqaca koji se nisu do tada ogla{avali zahtevom za priznavawem dobrovoqa~kog svojstva; da su se svi dotle oglasili, ne bi bilo potrebe da se rok produùje. Kad je dràva odlu~ila da putem dràvnih obveznica prizna zasluèni status svima jo{ uvek ìvim dobrovoqcima, bio je to, pored truda da se prizna i istorijska istina, samo zakasneli poku{aj da se ispravi nepravda koja im je ~iwena prethodnih dvadeset godina; i ìvima i umrlima. Dràva, naime, zbog nemawa agrarne zemqe nije mogla odgovoriti svom obe}awu datom krajem 1916. godine, te je dobrovoqce, stalno ih preispituju}i i povremeno bri{u}i, onemogu}avala da ostvare svoja prava. U takvim uslovima, ona je zamislila da svoju agrarnu obavezu pretvori u finansijsku i razvu~e je na trideset godina, sve tamo do 1968. godine; budu}e obaveze ispuwavali bi poreski obveznici kroz buxetske stavke predvi|ene za pokri}e dràvnih obveznica.
295
Iz pretposledweg pasusa ovog izve{taja vidi se da {ef Odseka ratne {tete, savetnik po zvawu, ~ovek iz Ministarstva finansija, misli sasvim druk~ije od Vlade ~iji je on samo visoki ~inovnik. To sasvim druk~ije mi{qewe ~oveka koji ima svoje ~inovnike (neko bi mogao re}i: dou{nike) u Ministarstvu vojske i morna rice i nije bez zna~aja; on brine o potezima koji mogu uticati na visinu buxetskih sredstava i na wihovo tro{ewe. I, zaista, {teta je {to na navedenom spisu (izve{taju, analizi, predlogu, stru~nom mi{qewu, referatu na~elniku Odeqewa dràvnih dugova i dràvnog kredita), nema savetnikovog imena, ali ni imena onoga kome je taj referat naslovqen. Ne znamo, tako|e, ni kako je na dobijeni referat reagovao na~elnik Odeqewa dràvnih dugova i dràvnog kredita, ~ovek koji kao i wegov {ef Odseka brine o dràvnim finansijama, mada nije iskqu~eno da bi se pa`qivim istraìvawem moglo saznati da li je taj na~elnik podrào logiku svog savetnika i {ta je sa svim tim u vezi preduzeo Ministar finansija. Jer, na samom kraju referata stoji protokolarna re~enica (âst mi je sprovesti predwi referat s molbom za potrebnu odluku) koja kazuje da je na~elniku odeqewa jedino ostalo da s izloènim pojedinostima upozna svog ministra. S obzirom na ovaj posledwi stav, treba pretpostaviti da je sa vetnik napisao citirani referat tek po{to se prethodno o svim pojedinostima dogovorio sa svojim na~elnikom, te da je takav referat, bez ikakvih izmena, upu}en ministru finansija. Ono {to mora biti nesumwivo, to je ~iwenica da neimenovani savetnik u ulozi {efa Odseka ratne {tete nije bio dobronameran prema dobrovoqcima, jednako kao {to je bio nedobronameran i na~elnik Odeqewa dràvnih dugova i dràvnog kredita. Naravno, moglo se o~ekivati da }e stav svojih pot~iwenih ~inovnika podràti i ministar finansija, koji se od 26. avgusta 1939. do 27. marta 1941. godine zvao Juraj [utej, iz Hrvatske seqa~ke stranke. Udruèwe ratnih dobrovoqaca, wihovih potomaka i po{tovalaca, Beograd, Savska 9, barem za sada, ~vrsto se drì stavova koje je u ovde objavqenom spisu, poteklom iz Ministarstva finansija Kraqe vine Jugoslavije (referatu, stru~nom mi{qewu, predlogu, analizi, izve{taju), izloìo neimenovani savetnik.
***** Ovaj tekst nije do sada nije {tampan.
296
Ilija Petrovi}
Ilija Petrovi} (Kosor, kod Podgorice, 6. septembar 1938), istori~ar i publicista. Osnovnu {kolu u~io na Ublima (u blizini Kosora) i Pa {i}evu (Zmajevu), niù gimnaziju sa malom maturom svr{io u Zmajevu, a veliku maturu u Novom Sadu, u Drugoj vi{oj me{ovitoj gimnaziji Jovan Jovanovi} Zmaj. Studiraju}i vanredno, januara 1967. diplomirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na grupi za istoriju. Ceo radni vek, po~ev od septembra 1956, proveo u PTT saobra}aju: pripravnik u Glavnoj po{ti u Novom Sadu; u Zajednici Jugoslovenskih PTT svr{io Vi{i PTT te~aj (1957/58); kontrolor Glavne po{te u Novom Sadu (1959-1965); nastavnik stru~nih predmeta u novosadskoj Sredwoj PTT {koli (1964-1972); samostalni stru~ni saradnik u PTT organiza ciji Vojvo dine i ~lan brojnih komisija Zajednice JPTT i Po{tanske {tedionice za izradu propisa iz oblasti po{tanskog, telegrafskog i telefonskog saobra}aja i nov~anog prometa u unutra{wem i me|unarodnom saobra}aju (1973-1989); direktor Sektora za po{tanski saobra}aj Vojvodine (1990-april 1993); posle toga, do penzionisawa (31. marta 2000), savetnik u Direkciji za po{tanski saobra}aj u Beogradu (sa sedi{tem u Novom Sadu). Objavqene kwige: 1.Me|unarodna po{tanska slu`ba, Novi Sad 1966, A4-str. 157; 2.Me|unarodni po{tanski promet, Zagreb 1968; 3.Zmajevo 1973 (u koautorstvu), Zmajevo 1974, A5-str. 65-85; 4.Zmajevo - Prilozi za monografiju (u koautorstvu), Zmajevo 1979, B5-str. 9-15, 48-66. i 77-136; 5.Planinari o planinarewu - Od Fru{ke gore do Monblana (u koautorstvu), Novi Sad 1990, B5-str. 286; 6.Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine, Ruma 1994, A5-str. 80; 7.Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, Novi Sad 1994, B5-str. 264; 8.Slavonija, Barawa i Zapadni Srem - Od Vije}a do Republike, Novi Sad 1996, B5-str. 373; 9.Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, A4-str. 374; 10.Srpska Zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi Sad 1997, A5-str. 309; 11.Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998, B5-str. 436; 12.Levica i Srpstvo 1848-1919, Novi Sad 1999, A5-str. 397; 13.Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999, A5-str. 214; 14.Srem 1918 - Od Sirma do Srbije, Novi Sad 1999, A5-str. 192; 15.Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu), Novi Sad 1999, A5-str. 126; 16.Starinci i novci, Novi Sad 2000, A5-str. 175; 17.Stepanovi}evo - Prilog za monografiju, Novi Sad 2000, A5-str. 310; 18.Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001, A5-str. 151; 19. Vremenik Telekijeve vlade - 16. februar 1939-3. april 1941, Novi Sad 2001, A5-str. 120;
Bele{ka o sastavqa~u
297
20. Kerci u Pa{i}evu - Prilog za monografiju, Novi Sad 2002, A5-str. 556; 21. Lastari somborskog u~iteqi{ta, Novi Sad 2003, A5-str. 133; 22. Srpska Krajina - Mart-jun 1992, Novi Sad 2003, A5-str. 427; 23. Kerski imenoslov, Novi Sad 2003, A5-str. 169; 24. Nepoznati 27. mart (u koautorstvu), Novi Sad 2004, A5-str. 5-172; 25. Spomenica novosadske PTT {kole, Novi Sad 2004, A5-str. 248; 26. Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004, A5-str. 95; 27. Obzorja - Spomenica Planinarskog dru{tva Po{tar Novi Sad, Novi Sad 2005, B5-str. 544; 28. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918, A5-str. 308; 29. Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918, A5-str. 298. Pripremqeno za {tampu: 30. Prilozi za Enciklopediju Novog Sada. U pripremi: Srpska Krajina - Jul 1992. i daqe. Sitniji prilozi: 1. Barawa i Zapadni Srem na putu ka Srpskoj Zemqi, Prisajediwewe Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918, Zbornik radova sa nau~nog skupa odrànog 25. novembra 1992. godine u Novom Sadu povodom sedamdeset ~etvrte godi{wice prisajediwewa Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918, Novi Sad 1993, 141-158. 2. Izbegli{tvo bez povratka, Godi{wak Istorijskog muzeja Vojvodine, Novi Sad 1993, 29-39. 3. O autorstvu kwige Hrvati u svetlosti istoriske istine, Rad Muzeja Vojvodine broj 36, Novi Sad 1994, 159-171. 4. ^vor srpsko-italijanskih odnosa, beseda na osniva~koj skup{tini Dru{tva srpsko-italijanskog dru{tva u Novom Sadu 15. maja 1994 (objavqeno u autorovoj kwizi Srpska zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi Sad 1997, 258-271). 5. Jedan zabraweni Zbornik Matice srpske, Zbornik za istoriju Matice srpske broj 51/1995, Novi Sad 1995, 137-211. 6. Srpska Zemqa, prilog za Drugi kongres srpskih intelektualaca u Beogradu 22-23. aprila 1994, Srpsko pitawe danas, Beograd 1995, 183188. 7. Srem - iskonska Srpska Zemqa, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj I/1997, Ruma 1997, 29-45. 8. Vojvodinu Srpsku i danas treba braniti, âsopis za kulturu, umetnost i nauku Lu~a Subotica sveska 9/98, Subotica 1998, 112-117. 9. Srpski dobrovoqci u Prvom balkanskom ratu 1912-1913, saop{tewe na Me|unarodnom nau~nom skupu Prvi balkanski rat - iskustva i pouke, u Domu Vojske Jugoslavije, Beograd, 15. oktobar 1997 (zbornik radova nije objavqen). 10. Dragutin J. Risti} - uzorni srpski ratni komandant, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj II/1998, Ruma 1998, 141-171
298
Ilija Petrovi}
11. Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski okvir, saop{tewe na okruglom stolu u Arhivu Srbije, Beograd, 5. novembar 1998 (zbornik radova nije objavqen). 12. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, Milorad Predojevi} Moj Brskut, Novi Sad 1998, 470-479. 13. Da li je umorstvo srpskog jezika ve} naru~eno, Glasilo Matice srpske za kulturu usmene i pisane re~i Jezik danas br. 7, Novi Sad 1998, 14-16. 14. Sremski dobrovoqci u Prvom svetskom ratu, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj III-IV, Ruma 2001, 159-206. 15. Biv{i Srbi crnogorski (predato za Letopis Matice srpske u Novom Sadu, nije objavqeno; objavqeno u autorovoj kwizi Starinci i novci, Novi Sad 2000, 81-107). 16. Srpski dobrovoqci 1912-1918. iz Sremskih Karlovaca, Karlova~ke novine, broj 10, Sremski Karlovci januar 2002, 11-12. 17. Hram i sve{tenici u Zmajevu, Glasnik, Slu`beni list Srpske pravoslavne crkve Beograd, broj 4/2002, 96-108. 18. Ni pismo, ni polemika, Pogovor za spis Milorada Predojevi}a Brskutski inkvizitori, Novi Sad 2002, 81-84. 19. Tri veka srpske {kole, Norma, ~asopis U~iteqskog fakulteta u Somboru, posve}en 225. godi{wici osnivawa U~iteqske {kole u Somboru, broj 10/2003, 45-60). 20. Pripovest o Aleksiju Vezili}u, Sveske Matice srpske broj 40, Novi Sad 2003, 55-72. 21. Re~nik nepoznatih i mawe poznatih rije~i, M. Predojevi}, Pile ôndola, Beograd 2003, 117-127. 22. Povijest o Brskutu i Brsku}anima, predgovor za kwigu M. Predojevi}a Moj Brskut, drugo izdawe, Novi Sad 2004, 7-14. 23. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, M. Predojevi} Moj Brskut, drugo izdawe, Novi Sad 2004, 301-310. 24. Kerski imenoslov 18. veka, Onomatolo{ki prilozi Srpske akademije nauka i umetnosti, Odeqewe za jezik i kwièvnost - Odbor za onomastiku, broj 17, Beograd 2004, 421-455. 25. Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 25, Beograd 2005, 80-86. 26. Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila~kim ratovima 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 5, Beograd 2005, 193-201. 27. Pomenik medovskih stradalnika (Dato za Dobrovoqa~ki glasnik u Beogradu; jo{ nije objavqeno, a da li }e, ne zna se).
Priredio: Milorad Predojevi} (Brskut, kod Podgorice, 1939), kwièvnik
Sa blagodarno{}u imenujemo prenumerante i dobrotvore koji su svojim prilozima pomogli da se ova kwiga pe~ata Prenumeranti:
Andrija Petrovi}, Podgorica Branislav ]ur~i}, Stapar Vaso Vojvodi}, Novi Sad Vladimir Vuka{inovi}, Novi Sad Vladimir Petrovi}, ôka Gojko Dobri}, Novi Sad Dragica Soviq, Novi Sad Dragoqub Petrovi}, Novi Sad \or|e Srbulovi}, Novi Sad \or|e Stani}, Velika Mo{tanica Dana Mitrovi}, Jagodina Jovan Pejin, Beograd Qubivoje Cerovi}, Novi Sad Maja Dragovi}, Novi Sad Marija Kolarska, Novi Sad Milan Breberina, Novi Sad Milorad Predojevi}, Novi Sad Milo{ Toli}, Novi Sad Mihajlo Baji}, Novi Sad Nikola Matijevi}, Stari Ledinci Pavle Stanojevi}, Novi Sad Radmila Ivan~evi}, Novi Sad Svetozar Reqin, Sremska Kamenica Stevan Pil, Novi Sad Stojan Berber, Sombor Cvetin Ristanovi}, Novi Sad
Dobrotvori:
Direktor Novica Stojanovi}, dipl. ing. arh. Novi Sad, Ulica heroja Tepi}a 9
NS Inèwering - projektni biro D.O.O.
CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 355.216(=163.41):94(497) 1912/1918 PETROVI], Ilija Sa svih strana srpski dobrovoqci : 1912-1918 Ilija Petrovi}.- Novi Sad: I. Petrovi}, 2005 (Novi Sad : Foto color 36). - 298 str. ; 21 cm
Tira` 120. - Bibliografija
ISBN 86-906883-2-3 a) Srpski dobrovoqci 1912-1918 b) Balkanski ratovi 1912-1913 - Dobrovoqci v) Prvi svetski rat 1914-1918 - Dobrovoqci COBISS.SR-ID 207983623

Sa Svih Strana Srpski Dobrovoljci 1912-1918 Ilija Petrovic

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sa Svih Strana Srpski Dobrovoljci 1912-1918 Ilija Petrovic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ilija Petrovi} SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI 1912-1918

Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918

Novi Sad, 2005

Srpski dobrovoqci u balkanskim ratovima 1912-1913.....13-20

Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila~kim ratovima 1912-1918..............................................................................21-32

Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918..................................................................................33-62

Pomenik medovskih stradalnika.........................................63-98 Neka imena ~itati druk~ije

Srpski dobrovoqci iz ruskog zarobqeni{tva...............99-110

Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski okvir..............................................................................................111-133 Prvi svetski rat

Vreme Prvog svetskog mira

Drugi svetski rat i posle

Sremski dobrovoqci 1914-1918.......................................134-225 Razbu|ena nada Sremci u srpskoj vojsci

Srpski dobrovoqci iz novosadske op{tine................226-259

Srpski dobrovoqci u Velikom ratu...............................260-266

Solunski front, srpski dobrovoqci, politi~ke posledice......................................................................................267-281

Bele{ka o sastavqa~u, Milorad Predojevi}..............296-298

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SRPSKI DOBROVOQCI U BALKANSKIM RATOVIMA 1912-1913

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SRPSKI DOBROVOQCI IZ ISEQENI[TVA U OSLOBODILA^KIM RATOVIMA 1912-1918

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

Po nacionalnom sastavu, bili su to:

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

STRANO MEDICINSKO OSOBQE U SRPSKIM OSLOBODILA^KIM RATOVIMA 1912-1918

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

G. Lin Xons - milosrdna sestra *2

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

D. Piters - SAD bolni~ar *2

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

Zagiweze - [vajcarska bolni~ar *2 Ivan Stjuart Kempbel - bolni~ar, kasnije anesteti~ar *2

J. Fabius - Holandija bolni~ar *1

L. Sina~ek - SAD lekarski pomo}nik *2

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

Rosa, Antonije - Prag, ^e{ka kandidat medicine *1 Rudolf [ofelin - apotekar *2

C. B. Melis - milosrdna sestra *2

C. R. Kuki-Tejlor - bolni~ar, kasnije magacioner *2 Cigel{tajn - [vajcarska bolni~ar *2

^ovi}, Mihailo - Prag, ^e{ka kandidat medicine *1

[aban de la Palis, kontesa - Francuska instrumentarka *2

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

POMENIK MEDOVSKIH STRADALNIKA

Neka imena ~itati druk~ije

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI

Zagiweze - [vajcarska bolni~ar 2 Ivan Stjuart Kempbel - bolni~ar, kasnije anesteti~ar 2

Rosa, Antonije - Prag, ^e{ka kandidat medicine 1 Rudolf [ofelin - apotekar 2

C. R. Kuki-Tejlor - bolni~ar, kasnije magacioner 2 Cigel{tajn - [vajcarska bolni~ar 2