Kruedol

SADRAJ
1. KRUEDOL KROZ VEKOVE .................................................................................................. 2 2. SVETI MAKSIM BRANKOVI ............................................................................................... 4 2.1. Sveti Maksim i majka Angelina ........................................................................................... 5 3. RIZNICA MANASTIRA KRUEDOL ................................................................................... 10 3.1. Restauracija manastirskih predmeta .................................................................................. 13 Literatura ....................................................................................................................................... 14

Kruedol

1. KRUEDOL KROZ VEKOVE

Posle smrti svog supruga, despotica Angelina, koja je jedno vreme boravila na Zapadu, stie 1487. godine u Srem. Sa sobom donosi i moti svog supruga Stefana Slepog. Od ugledne Srbske porodice Jaki dobija zemljite na kome podie enski manastir danas seoska crkva posveena Sretenju Gospodnjem, u samom mestu Kruedolu a njen sin vladika Maksim (u svetovnom ivotu despot ore Brankovi), uz materijalnu pomo svog roaka Slika 1.1. Manastir Kruedol vlakog vojvode Jovana Njagoja, podie muki manastir Kruedol. Pomo Brankoviima prua i veliki ruski knez Vasilije, koji je bio u srodstvu sa Jakiima. Manastir Kruedol nastao je u vremenu od 1509. do 1514. godine. U svojoj zadubini su iveli, a i umrli: vladika Maksim 1516, a Angelina 1520. godine. Ubrzo po prestavljenju proglaeni su svetim i moti su im uvane u Kruedolu. Ovaj manastir se sa svojim imanjem pominje u turskom popisu 1546. godine. Za razliku od poseda ostalih frukogorskih manastira kruedolski su bili daleko vei. Ta imanja su, prema turskim popisima iz 1566/67. godine, znatno i uveana. Tokom XV i XVII veka kruedolski igumani esto borave u Rusiji radi prikupljanja pomoi. Godine 1670, u manastiru Kruedolu obitava 90 kaluera i 12 staraca. U vreme Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III arnojeviem kruedolski kalueri su sa manastirskim dragocenostima prebegli u Sentandreju. Vratili su se 1697. godine. Mitropolit Isaije akovi je 1710. preneo iz Bea moti patrijarha Arsenija arnojevia u manastir Kruedol. Posle bitke kod Petrovaradina 1716. godine, turci su u odstupanju opljakali i zapalili manastir, a moti svetih Brankovia sasekli i zapalili. Tokom cele prve polovine XVIII veka manastir je obnavljan: vladika peujski Nikanor Melentijevi sazidao je 1722-1725. godine konak. 1742. je crkva proirena, a 1746. prekrivena limom. Konaci manastira okruuju hram sa sve etiri strane i delom su na sprat. Tokom vremena su doraivani i prezidani.

Kruedol

Crkva manastira Kruedola je i mauzolej Srbskih crkvenih i drugih znamenitih linosti u kome se uvaju zemni ostaci grofa ora Brankovia, patrijarha Arsenija IV akabente i mitropolita Jovana Georgijevia. U manastiru su sahranjeni i Jovan Rakovi, vojvoda Stefan Tupljikac, kneginja Ljubica (ena kneza Miloa Obrenovia), mitropolit Petar Jovanovi i kralj Milan Obrenovi. Hram manastira Kruedola u osnovi ima izgled trikonhosa. Oltarske i pevnike apside su polukrune, zasvedene polukalotama. Svodovi naosa su poluboasti sa kubetom koje se oslanja na etiri etvorougaona stuba. Kube je kruno iznutra, a spolja osmostrano. Priprata je odvojena od naosa. Barokni zvonik odvojen je od hrama i povezan je sa zapadnim delom konaka. Zbog stalnih obnavljanja i dogradnji, crkva i manastirski kompleks nemaju svoj prvobitni izgled. ivopisanje priprate zavreno je 1542. godine, za vreme igumana Silvestra. Islikavanje ostalog dela kruedolskog hrama poelo je 1545, za vreme igumana jeromonaha Joakima. Godine 1750, Racko Jovanovi iz Novog Sada dao je da se ivopie priprata manastirske crkve, a 1751. je temivarski episkop Georgije Popovi ukrasio oltar zidnim slikama. Ktitor ivopisa srednjeg dela crkve, zatim tavanica, stolova i pevnica, bio je 1756. godine vladika Jovan Georgijevi. ivopisanje kruedolskog hrama sredinom XVIII stolea izvedeno je preko ranijeg fresko-slikarstva. Ovaj barokni ivopis, koji je raen uljanim bojama, delo je ruku vie majstora bliskih slikarskim shvatanjima ruskoukrajinskog crkvenog slikarstva. Ikonostas manastira Kruedola ine ikone od XVI do XVIII stolea. Posebno se izdvaja Deizis, jedno od najboljih slikarskih ostvarenja XVI veka. Manastir Kruedol posedovao je najvredniju riznicu od svih frukogorskih manastira. Vredne dragocenosti Brankovia i ostale Srbske vlastele uvane su u kruedolskoj riznici sve do 1942. godine; tada je riznica opljakana, a ostatak blaga odnet u Zagreb. Sauvane manastirske dragocenosti vraene su 1946. u Beograd i pohranjene u Muzej Srpske Pravoslavne Crkve gde se i danas nalaze. Jedan deo tih dragocenosti izloen je u stalnoj postavci manastira Kruedola. Sretenjska crkva u mestu Kruedolu ima izgled jednobrodne graevine sa narteksom na zapadnoj i polukrunom apsidom na istonoj strani. Fresko-slikarstvo nastalo je 1634. godine i po stilskim odlikama oponaa duh srednjovekovne tradicije.

Slika 1.2. Unutranjost i oltar manastira Kruedol

Kruedol

2. SVETI MAKSIM BRANKOVI

ore Brankovi, u monatvu nazvan Maksim, srpski despot i arhiepiskop, rodio se 1461. godine. Desetak godina je junaki hrabrovao na Agarene (Turke), pa se zamonaio i postao monah Maksim. Bio je oenjen Izabelom, bratanicom ugarske kraljice (iz aragonske napuljske dinastije), ali se, kako kazuje u njegovom itiju Kruedolac iz XVI veka, ista od nje sauvao. Titulu despota Srbije je oru darovao maarski kralj Matija Korvin 1486. godine. Despot ore je takoe u posed dobio gradove Kupinik (Kupinovo), Slankamen i Berkasovo u Sremu, kao i druga mesta, koja su spadala pod te gradove. Od 1493. godine, ore je delio despotsku titulu sa bratom Jovanom. 1494. godine srpski despoti, ore i Jovan, su ratovali protiv hercega Lovre, koji je imao posede u Sremu Slika 2.1. Sveti Maksim Brankovi i Slavoniji. U decembru 1494. godine, despoti osvoje Mitrovicu (Sremska Mitrovica) i povere gradsku upravu svojim ljudima. Poetkom 1496. godine, ore se zakaluerio, a despotsku titulu je ostavio mlaem bratu Jovanu. Moda ga je u monahe odvelo ondanje verovanje da je od 1492. godine (od sedamhiljadite godine po vizantijskoj eri) nastao vtori vek, kad svakog trenutka moe da bude propast sveta. Umro je kao arhiepiskop beogradski Maksim 1516. godine. Kult mu je nainjen 1523. godine, u doba kad je Beograd ve dve godine bio u turskim rukama i kad je turska granica, sve do Mohake bitke 1526. godine bila sasvim blizu Kruedola. U Kruedolu, manastiru koji je Maksim podigao, poivao je on, despot i arhiepiskop srpski, i tu je stvoren njegov kult, da bi posluio za podizanje duhova kod Srba, koji su se, sa Maarima zajedno, borili protiv Turaka. U isto vreme, na istom mestu i sa istim zadatkom razvijani su kultovi cele Maksimove porodice: i oca njegovog despota Stefana Slepog (Stefan Brankovi) (poetak njegovog kulta 1484. godine), i majke njegove despotice Angeline (poela da se slavi kad i Maksim), i brata njegovog despota Jovana (imao kult od 1505. godine). Kruedolac iz XVI veka je u crkvenim pesmama slavio sve lanove te porodice poslednjih Brankovia, a Majci Angelini i Maksimu je napisao i itije.

Kruedol

2.1. Sveti Maksim i majka Angelina

Despotova smrt je pala u najnezgodnije vreme za Srbe u Sremu. Rat sa Turcima se postepeno okonavao bez neke vee anse da se u doglednije vreme ponovo pokrene, barem to se tie hrianske strane. Sva ona ofanzivna delatnost koju je zapoeo i provodio za svoje vladavine kralj Matija Korvin sada je postepeno poputala. Dolazilo je vreme defanzive, a to je bilo ono poslednje emu su se Srbi mogli radovati. Time su sve njihove nade u skori vaskrs srpske drave padale u vodu, a i ono malo privilegija koje su imali u Ugarskoj dolazilo je u pitanje. Moda je najnepovoljnije bilo to to despot Jovan iza sebe nije ostavio mukih naslednika. Nekako u vreme kada se despot ore povlaio sa vlasti, on (despot Jovan) se oenio sa Jelenom, erkom Stefana Slika 2.2. Majka Angelina Jakia Mlaeg. Sa njom nije imao muke dece, a kako ni Maksim (despot ore) nije imao mukog poroda to se postavilo pitanje ko e biti novi srpski despot u Ugarskoj. Kralj Vladislav II nije imao nameru da dozvoli da titula despota izae izvan porodice Brankovi pa je jeromonahu Maksimu (despotu oru) ponudio da on ponovo preuzme despotsko mesto. Praktino, traio je od Maksima da se odrekne monakog ivota i vrati u svetovni i to na mesto despota koje je pre nekoliko godina napustio. Kako je tu ponudu Maksim odbio to se kralj Vladislav odluio da despotsko dostojanstvo dodeli hrvatskom plemiu Ivaniu Berislaviu. Time je titula despota i konano izala iz porodice Brankovi, a ova porodica je zauvek sila sa politike scene. Meutim, ona se jo uvek nije ugasila i jo niz godina ona e postojati, ali nikada vie nee igrati onu ulogu koju je nekada imala. Nakon smrti despota Jovana Brankovi ponudio je kralj Vladislav da upranjeno mesto despota ponovo preuzme jeromonah Maksim (bivi despot ore), ali je on to odbio. U tom momentu Maksim nije razmiljao o tome koliko time gubi porodica Brankovi, ali i Srbi koji su boravili u Ugarskoj. On se rukovodio iskljuivo svojim linim interesom i verovatno zamoren svime onim to je doiveo u vreme svoga despotovanja radije se odluio za monaki ivot. Kako on nije provodio ba takav strogi monaki ivot kako se to esto prikazuje, to su i njegovi motivi za neprihvatanje despotstva pomalo nejasni. Maksim se nije nakon svoga zamonaenja povukao u manastir, to bi svakako uinio svaki onaj koji je zamoren svetovnim ivotom, i nije se prepustio razmiljanjima u tiini manastirskih zidova ve je i dalje ostao u vrevi svetovnog ivota. I dalje je boravio u Kupiniku,

Kruedol

koji je bio nekada njegova, a sada prestonica despota Jovana, i provodio udoban ivot bavei se istovremeno i crkvenim, ali i diplomatskim poslovima. U okviru crkvenih poslova postavljao je svetenike, podakone i akone po celom Sremu, ali i svim ostalim poslovima koji su vezani za rad pravoslavne crkve. U to vreme Srbi u Ugarskoj kao pravoslavci su bili u specifinom poloaju budui da su stalno vreni pritisci da se oni prevedu u katoliku veru. Iako su imali nekih privilegija od smrti kralja Matije Korvina prisutni su pokuaji da se one umanje pa je u tom okviru Maksim imao dosta posla. Osim crkvenih Maksim je u ime despota Jovana obavljao i diplomatske poslove na stranim dvorovima pa je u okviru toga poznato da je iao u Veneciju krajem 1502. godine. Sasvim je izvesno da to nije bio jedini posao takve prirode te da je on i ranije obavljao diplomatske zadatke. Odatle i zakljuak da se Maksim i te kako bavio politikom. Dakle, crkveni poslovi nikako nisu bili njegova jedina, pa ak ni pretena delatnost. To sa njega skida stvorenu mistinu sliku o verski zanesenom oveku koji se zbog religije odrekao despotstva. On jeste bio iskreni pravoslavac, ali ne i verski mistik, a njegova celokupna delatnost to i potvruje. To izaziva i neka poreenja. Situacija da jedan brat dri politiku vlast u zemlji, a drugi stoji na elu crkve nije nepoznata za Srbiju. Slino je bilo i kada je Stefan Prvovenani bio kralj Srbije, a Sveti Sava arhiepiskop srpske pravoslavne crkve. To se ponovilo i onda kada je u Srbiji vladao kralj Uro I "Veliki", a arhiepiskop bio njegov brat Sava II (obojica sinovi kralja Stefana Prvovenanog). Oba arhiepiskopa, Sveti Sava i Sava II, su se aktivno bavili i politikim poslovima obavljajui tajne diplomatske misije za svoju brau vladare. Brankovii su tu situacija sada ponovili. Dok je despot Jovan bio na elu svetovne vlasti, jeromonah Maksim je upravljao crkvom istovremeno se bavei diplomatijom i to po svemu sudei tajnom. Moda bi se time moglo i objasniti iznenadno povlaenje i zamonaenje despota ora (Maksim). Time je on prepustio despotsko mesto svome bratu Jovanu, a sebi obezbedio uticajan poloaj u pravoslavnoj crkvi, ali i mnogo iri prostor za bavljenje diplomatijom. To su i inae bila teka vremena, a braa su sigurno imala ambicije da obnove Despotovinu. Time to je Maksim sebi obezbedio odluujui uticaj u crkvenim poslovima sigurno je ojaalo poloaj kue Brankovia i to ne samo meu Srbima ve jo vie prema stranim dvorovima. Braa su slono delovala za vreme celoga svoga ivota pa je moguno da je i iznenadno povlaenje despota ora (Maksima) bio u stvari njihov dogovor. Kasnije se to prikazalo kao iznenadno Maksimovo nadahnue, to veoma podsea na ono zamonaenje koje je imao Rastko Nemanji (Sveti Sava). Time se na nedvosmislen nain uporeivala porodica Nemanjia sa porodicom Brankovia. Istovremeno se podsealo na slavnu istoriju i na neki nain stvarao kult vladarske porodice Brankovia. Meutim, uslovi su bili radikalno drugaiji. U vreme Nemanjia postojala je drava i to veoma snana dok to sada nije bio sluaj. Oba Brankovia, Maksim i Jovan, su bili veoma inteligentni pa se sve to moglo protumaiti kao njihov pokuaj da porodica Brankovi dobije onaj "blagorodni" status koji su imali Nemanjii. Sve to nije bilo namenjeno Srbima koji su bili u Ugarskoj ve iskljuivo onim

Kruedol

Srbima koji su ostali u Srbiji pod Turcima. Time bi se kod njih probudilo seanje na slavnu istoriju i raspalio patriotizam, to je trebalo da preraste u otvoreni ustanak protiv Turaka. Sve to je trebalo da bude samo uvod u konano osloboenje Srbije. Kako su braa oekivala veu hriansku koaliciju usmerenu na Turke to je i njihovo celokupno delovanje bilo usmereno u tome pravcu. Koliko bi takve njihove ideje imale efekte videlo bi se tek onda kada bi hrianska vojska krenula u konano osloboenje Srbije. Meutim, to se nije desilo. Nakon svega je iznenada umro i despot Jovan i celokupna ideja je propala. Uvidevi da sada vie nema nikakve mogunosti da se ostvari ono o emu je sa bratom matao, Maksim nije imao volje da ponovo preuzme despotsku titulu. To sada vie nije imalo onoga smisla kojeg je u poetku bilo. Ve umoran od svega, on se zahvalio kralju Vladislavu II i odluio da svoj ostali ivot provede u duhovnom miru. Meutim, da to nije tako lako uverio se odmah. Kralj Vladislav II, uvidevi da nema ni jednoga Brankovia kome bi mogao da poveri titulu despota, okrene se ka hrvatskom plemiu Ivaniu Berislaviu. Istovremeno sa titulom despota, on je Ivaniu prepustio i sva ona imanja koja je drao despot Jovan za ivota. U tom postupku nije bilo niega linoga i Brankovii su to mogli oekivati jer su imanja ila uz zvanje despota. Konano, na isti nain je despot ore (Maksim) i dobio ona imanja koja je drao despot Vuk Grgurevi. Time se na nedvosmislen nain pokazalo da je despot bio samo slubenik ugarskog kralja i nita vie. I pored toga to je predstavljalo veliko razoarenje za Maksima i mati mu Angelinu jer sada su odjednom ostali bez iega. Praktino gledajui, bili su u teoj situaciji nego to su bili 1486. godine kada su po pozivu kralja Matije Korvina dolazili u Ugarsku. Ponienje koje su doiveli onoga momenta kada su im imanja oduzeta nije bilo jedino to su morali da pretrpe. Novog despota, Ivania Berislavia, oni sigurno nisu trpeli ne samo zbog toga to je on na neki nain bio "uzurpator" despotske titule koja je ve nekoliko generacija pripadala samo Brankoviima. Moda je bilo u pitanju i to to Ivani nije Srbin ve "inoplemenik" to je dodatno poniavalo, ali i optereivalo. Osim to nije bio Srbin, Ivani je bio katolik to je verski zainteresovanog Maksima pogaalo jo i vie. Kao vrhunac svega bilo je to to Ivani nije bio zainteresovan za obnovu Despotovine, odnosno osloboenje Srbije. On je bio samo inovnik ugarskog kralja i nije imao nikakvog interesa da se bori za osloboenje Srbije i onda njeno obnavljanje kao drave. Osim toga nije nemogue ni to da Ivani nije rado gledao na Brankovie i da im je inio sitne pakosti. Zbog svega toga, a moda i zbog nekih stvari za koje mi danas ne znamo, Maksim i mati mu Angelina uskoro napuste Srbiju. Teko je verovati da su oni to inili iz nude i da vie nisu imali mogunosti da ostanu u Sremu. Bio je to vie u pitanju ponos i astoljublje jer Maksim, kao Brankovi i bivi despot, nije mogao pretrpeti da nad Srbima i nad njime gospodari neko ko nije ni Brankovi, ni Srbin, a ni pravoslavac. Sam Ivani Berislavi se pokazao kao izuzetno uviavan despot koji se trudio da odri nekadanji kontinuitet koji su ustanovili Brankovii. Zadrao je uglavnom sve slubenike koje je drao i despot Jovan, a osim toga zauzimao se i za

Kruedol

pravoslavnu crkvu. ak se 1504. godine oenio i udovicom pokojnog despota Jovana, despoticom Jelenom. Izgleda da despotica Jelena nije voljno stupila u ovaj brak pa postoji pria da je neposredno pred svadbenu sveanost, dok su u sveanoj dvorani ekali kralj, kraljica i drugi velikai, pala u nesvest. Svadbena sveanost se odloila za tri dana, a kada je venanje opet zakazano ista scena se ponovila. Kako se to do kraja zavrilo ostaje nepoznato, ali brak je ipak sklopljen. Ivani se do svoje smrti (1514.) bavio graninom slubom istim onim nainom kao i Brankovii, odnosno branio je ugarske posede od turskih upada i upadao u Srbiju i Bosnu. Maksim i Angelina su odmah pronali sebi utoite u Vlakoj kod vojvode Radula Velikog. Iz Srema su otili odnosei sa sobom moti slepog Stefana Brankovia i moti despota Jovana. Vojvoda Radul ih je srdano primio, a po svemu sudei on je jo od ranije bio sasvim dobro upoznat sa diplomatskim mogunostima koje je imao Maksim. Stoga nije udno to je Maksima koristio za svoje diplomatske akcije, a ovaj mu je mnogo koristio. Poznato je tako da je Maksim 1507. godine uspeo da diplomatskim putem izmiri vojvodu Radula sa moldavskim vojvodom Bogdanom III. Ve sledee godine Maksim sa vojvodom Radulom putuje u Budim gde vojvoda pregovara sa kraljem Vladislavom. Za sve te zasluge Maksim je postavljen za vlakog mitropolita, a taj poloaj je umeo da iskoristi na vie naina. Najpre je uspeo da dovede u Vlaku carigradskog patrijarha Nifona, a onda i prvog srpskog tampara Makarija koji je u Trgovitu tampao crkvene knjige. No, sve je to bilo suvie lepo da bi moglo due potrajati. Nakon smrti vojvode Radula (1508.) novi vojvoda Mihna "Pakosni" nerado gleda na Maksima. Osnovni razlog je bio u tome to je vojvoda naginjao katolikoj veri, a Maksim je bio ubeeni pravoslavac i na tom polju je dolazilo do meusobnih sukoba. Ipak, ni voj voda Mihna nije mogao da ospori Maksimu njegove diplomatske kvalitete pa ga je i on, poput vojvode Radula, koristio za diplomatske misije. Ipak, razmiljao je o nainu na koji bi mogao da se otarasi Maksima pa mu je izgleda palo na pamet da bi bilo dobro da ga (Maksima) izrui turskom sultanu. Na neki nain Maksim je ovo saznao i iskoristio je priliku kada ga je vojvoda Mihna kao poslanika uputio u Budim kod kralja Vladislava. Kada je stigao u Budim, Maksim je diplomatski posao savesno obavio, ali je odbio da se vrati u Vlaku. Odluio je da se povue iz svih svetovnih poslova i da se na pogodnom mestu u Sremu u potpunosti prepusti duhovnom ivotu. To pogodno mesto u Frukoj gori su mu obezbedili Stevan i Marko Jaki. Maksim i Angelina, koja je u meuvremenu takoe doputovala iz Vlake, su tako sagradili manastir Kruedol, posveen Blagovetenju. Tu su smetene moti slepoga Stefana Brankovia i despota Jovana, a Maksim i Angelina su pronali svoje smirenje. Nije poznato ime se sve, osim crkvenih poslova, bavio Maksim u tim poslednjim godinama svoga ivota. Tokom 1513. godine postao je beogradski mitropolit, a njegova mitropolija je obuhvatala Srbe u Sremu i u delu Srbije oko Beograda, mada nije iskljueno i u celoj Ugarskoj. Ve tada je bio toliko cenjen d a su svi u njemu gledali budueg sveca. Umro je u Kruedolu 18. januara 1516. godine.

Kruedol

Maksimova majka Angelina se uglavnom nalazila uz Maksima pa se, verovatno pod njegovim uticajem, zamonaila oko 1509. godine. Izmeu 1512. i 1516. godine sagradila je nedaleko od manastira Kruedola u selu Kruedol Sretenjsku crkvu. Ova crkva je prvobitno sagraena kao enski manastir i imala je elije u kojoj su se smestile monahinje. Tu je Angelina provela svoje poslednje godine ivota. Nadivela je sina Maksima nekoliko godina i umrla je 30. jula 1520. godine, a sahranjena je u priprati Sretenjske crkve. Kasnije su joj moti prenete u manastir Kruedol gde su ve bile smetene moti Slepog Stefana Brankovia, despota Jovana i Maksima. Tako je to bilo sve do 1716. godine kada su Turci spalili manastir i sa njime i moti ovih Brankovia. Ono to je posebno karakteristino za sremske Brankovie jeste njihova graditeljska delatnost po Frukoj Gori. Tako se despotu Vuku Grgureviu pripisuje izgradnja manastira Grgetek a mogue i manastira Privina Glava, despotu oru Brankoviu (Maksim) izgradnja manastira Novo Hopovo, manastira Staro Hopovo, manastira Kruedol, despotu Jovanu Brankoviu izgradnja manastira Jazak i manastira ipa, a Angelini Brankovi izgradnja Sretenjske crkve.

Kruedol

3. RIZNICA MANASTIRA KRUEDOL

Za manastir Kruedol se slobodno moe rei da je on dragocena riznica srpskog duhovnog, istorijskog i kulturnog blaga, mesto gdepoivaju moti svetih Brankovia, majke Angeline, svetog Maksima, despotaJovana i Stevana Brankovia, kazuje vladika Vasilije. Uz Brankovie u priprati manastirske crkve sahranjeni su mnogi znaajni i umniSrbi - partijarsi Aresnije trei arnojevi i Arsenije etvri Jovanovi akabenta,mitropoliti, poznate srpske vojvode, ena prvog srpskog knjaza, Miloa Obrenoviaknjeginja Ljubica, i prvi kralj obnovljene srpske drave u devetnaestom veku Milan Obrenovi. Dragocenost manastira Kruedola su ikone na ikonostasu, meu kojima je najstarija iz 15. veka. Manastir Kruedol je od samog nastanka uivao ogroman ugled i bogatstvo, sa znaajnim posedom. U dananjem skromnom manastirskom Muzeju nalaze se pet obostrano slikanih celivajuih ikona rad Stefana Teneckog i vie jednostrano slikanih celivajuih ikona Teodora Dimitrijevia Krauna, sve iz druge polovine 18. veka. Ikona Bogorodice sa Hristom iz manastira Velike Remete rad je ruskog ikonopisca Stefanova iz 1678. go-dine, a ikona Isusa Hrista je sauvani rani rad Jakova Orfelina sa starog ikonostasa manastira Grgetega (1774). Na junom zidu nekadanje gostinske trpezarije manastira Kruedola - danas manastirskoj riznici - ouvane su dve uljanim bojama slikane nie sa scenom Blagovesti, odnosno, Svetim despotima kue Brankovia iz 1829. godine. Svim predstavljenim svetima oteene su oi iz verovanja u udotvornu isceliteljsku mo zidnog praha na mestu naslikanih oiju svetih Brankovia. Meu portretima lanova dinastije Obrenovi nalazi se i jedan Kneza Mihaila u paradnoj nadvojvodskoj odori, ulje na platnu akademskog slikara Stevana Todorovia iz 1865/1867. godine. Od predmeta koji su nekad pripadali kralju Milanu Obrenoviu, sauvani su njegov radni sto sa etiri tapacirane fotelje u duborezu, kao i inventar njegove spavae sobe prenet iz Bea: brani krevst sa inicijalima na jastuku i spavaa koulja, porcelanski lavor i metalni ibrik za umivanje, posrebreni trpezarijski posluavnik i pribor za ruavanje. Osnovni fond danaanje manastirske biblioteke ine knjige koje js manastiru poklonio Dimitrije amilovi iz Amerike, bivi uitelj iz Vuitrna i veliki potovalac kralja Milana Obrenovia, ako ne i njegov dalji srodnik(887), Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti (448) i Srpska akademija nauka i umetnosti (1.395primeraka). U Muzeju Srpske pravoslavne crkve inventarisane su knjige koje su nekada pripadale manastiru Kruedolu, i na njemu se nalaze: Zbornik Stefana Domestika pisan u Smederevu za despota Lazara 1458, Rukopisno

10

Kruedol

etvorojevanelje mnogogrenog Pavla iz 1559, Rukopisno etvorojevanelje Maksima bivago despota" koje je pisao Leontije u 16. veku, tampano Beogradsko jevanelje Radie Dmitrovia i Trajana Gundulia iz 1552, Praznini minej Boi-dara Vukovia iz 1538, Prestono jevanelje tampano u Lavovu sa zapisima patrijarha Arsenija III iz 1697. i mitropolita Vikentija Popovia iz 1713, prepis Hronika ora Brankovia iz 1774. godine, kao i brojni manastirski protokoli, pomenici, privilegije i raunsks knjige. Mnogi predmeti: ikone, crkvene sasudi, knjige (rukonisne i tampane), odede i druge dragocenosti iz manastira Kruedola, uvaju se danas u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, poto su vraeni Crkvi a bili su opljakani od Ustaa u Drugom svetskom ratu iz frukogorskih manastira. Kruedol je posedovao najvredniju riznicu od svih frukogorskih manastira. Dragocenosti skupljane od njegovog osnivanja do XX veka - ikone, slike, rukopisi, okovana jevanelja, odede, svete sasude, razni umetniki predmeti, kao i pokustvo i stilski nametaj kralja Milana (raen u pariskoj radionici Viktora Emona) - opljakane su tokom Drugog svetskog rata. Neposredno uoi rata stareina manastira Kruedola arhimandrit Sava (Petkovi) je najvei deo umetnikih i kulturno-istorijskih dragocenosti sabrao u 20 sanduka i poloio ih u manastirsku skrivnicu. Ustae su upale u manastir i svih 20 sanduka odnele u Zagreb. Komisija zagrebakog Muzeja za umetnost i obrt bila je u manastiru od 5. do 9. septembra 1941. i preuzela izvestan broj sakralnih predmeta iz crkve, kao i umetnika dela iz salona i knjige. Sa kruedolskog ikonostasa uzete su ikone Deizisnog ina, a predstavnik Dravnog ravnateljstva za ponovu prof. Stjepan Gotvald poneo je za svoju ustanovu kristalni polijelej iz crkve. Ono to je po odlasku komisije zagrebakog muzeja preostalo u manastiru, uniteno je i sasvim razvueno tokom okupacije. Posle rata, deo vraenih relikvija pohranjen je u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, a deo je izloen u obnovljenoj manastirskoj zbirci. U posleratnoj obnovi, Zavod za zatitu spomenika kulture Vojvodine, na osnovu detaljnih istraivanja i projekata, obnovio je crkvu i konake, konzervirao i restaurirao zidno slikarstvo, ikonostas, tronove i pevnice. Arhijerejski tron i dva trona za moti svetih despota Brankovia vraeni su u manastir Kruedol, nakon detaljnje restauracije Galerije Matice srpske u Novom Sadu. Kako istie episkop sremski Vasilije, tronovi datiraju iz 18. veka koje su oslikali Dimitrije Baevi i Vasilije Ostoji a restauirali ih strunjaci Matice srpske tokom 2006. i 2007. godine. Nakon toga ostali su u Galeriji Matice srpske tokom ureenja manastira Kruedol i njegove neposredne okoline povodom proslave pet vekova ove srpske duhovne gromade. Inae, ovo je prva restauracija tronova u poslednjih 300 godina, a njihovim vraanjem u Kruedol, komletiran je barokni mobilijar glavnog hrama ovog manstira posveen prazniku Blagovetenja.

11

Kruedol

Tronovi su posle gotovo pet decenija vraeni na svoje autentino mesto u manstir. Odatle su izmeteni 1960., kada je Pokrajinski zavod za zatitu spomenika kulture delimino restaurirao zidove manastira Kruedol. Meutim, kada su ti radovi okonani, tronovi su decenijama ekali na restauraciju.

Slika 3.1. Neki od predmeta iz riznice manastira Kruedol

12

Kruedol

3.1. Restauracija manastirskih predmeta

Zbog opremanja kruedolske manastirske riznice, u laboratoriju za metal Muzeja Vojvodine stigli su predmeti: prestoni krst, dve venane krune, aa tas za prilog, diskos, dikirije, trikirije, putir, trokraki stoni svenak, dve kaiice za prieivanje, arhijerejsko ezlo, posluavnik, pribor za ruavanje, ajnik, darohranilica. Svi predmeti su podvrgnuti kompletnim konzervatorsko-restauratorskim tretmanima. Najvee probleme zadavali su predmeti na kojima je bilo potrebno uraditi rekonstrukciju nedostajuih delova filigranskih ukrasa i potrebnih fasunga, brusiti kamen, odstranjivati korodativne naslage metala, kao i prepraviti stare nestrune intervencije. Predmeti su, po zavretku konzervacije i restauracije, dobili zatitnu prevlaku da bi, uz odgovarajue mikroklimatske uslove, u riznici manastira dugo mogli stajati u punom sjaju.

Slika 3.2. Neki od restauriranih predmeta iz riznice manastira Kruedol

13

Kruedol

Literatura
1. Slobodan Mileusni SRPSKI MANASTIRI OD HILANDARA DO LIBERTVILA, Srpska knjievna zadruga, 2004 Beograd 2. Miroslav Timotijevi, Manastir Kruedol, Dragani d.o.o. Novi Sad 2010 3. Vojislav Mati, MANASTIR KRUEDOL, Platoneum 2007 4. Pera Vinji, Sabornik manastira srpskih Beograd 2013

http://www.sluzba.vojvodina.gov.rs/SEKRETARIJATI-V/web-APV-cinjenice/webmanastiri/KRUSEDOL.htm http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B4%D 0%BE%D0%BB_%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE http://www.ajmonegde.com/Manastir-Krusedol.html http://www.eparhija-sremska.rs/novosti/manastir-krusedol-najava/ http://www.autoturist-ns.com/izleti/manastiri-svete-fruske-gore/ http://www.strazilovo.org/page/manastir%20krusedol.html http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/tronovi-vraceni-u-manastir-krusedol_199172.html

14