Tema: GPS - pojam i primena

-seminarski radPredmet: Poslovni informacioni sistemi

SADRAJ
ta je GPS................................................................................3 Od kamenia do satelita...................................................3 ta je GPS..........................................................................3 Kako radi GPS........................................................................3 Kako GPS prijemnik rauna poziciju.3 GPS praenje u realnom vremenu..5 Pasivno GPS praenje.5 Koji su tipini izvori greaka..6 Primena GPS Tehnologije.....................................................9 Upotreba GPS-a.9 RFID tehnologija...10 GPS za slobodne prostore..11 Odreivanje pozicije uz pomo fotoaparata..13 Mobilni kao turistiki vodi...13 Mogui profit..13 Ureaj za ugradnju u mobilne objekte...14 Prednosti..15 Zavisni trokovi upotrebe GPS sistema praenja.15 Ciljne grupe..16 GPS za pronalanje izgubljenih kunih ljubimaca......16 Da li nam je potreban.18 Cene i prednosti korienja GPS sistema praenja.20 U perspektivi21 Trei sistem.21 Precizno u centimetar..21 Rat sa Amerikancima..21 Kompatibilnih 30 satelita22 ZAKLJUAK.23 LITERATURA(IZVORI)..24

TA JE GPS?

Od kamenia do satelita
Gde sam? i Kako stii do cilja? pitanja su verovatno stara koliko i ljudski rod. Jo je rani ovek koristio tehniku prepoznavanja i pamenja objekata i struktura u prirodi koristei ih kao putokaz. Ostavljanje kamenia, oznaavanje drvea i posmatranje planina inili su najraniji oblik orjentacije koja je uz razvoj tehnike i instrumenata evoluirala do dananjih satelitskih sistema.

ta je GPS?
GPS je satelitski radionavigaciski sistem namenjen globalnom pozicioniranju. Razvilo ga je, i odrava ga Ministarstvo odbrane S.A.D.-a (U.S. Department of Defence -DoD), dakle vlasnik je Pentagon. GPS omoguuje korisnicima na moru, kopnu i u vazduhu odreivanje 3D pozicije, brzine i tanog vremena 24 sata dnevno bez obzira na atmosferske prilike, tanou veom nego bilo koji radionavigaciski sistem do sada. Izgradnja Globalnog Pozicionog Sistema poela je 1973 godne, prvo lansiranje satelita usledilo je u februaru 1978. godine. Prvo proirenje sistema poelo je u februaru 1989. godine lansiranjem druge generacije satelita, a sistem je proglaen potpuno operativnim 17. 07.1995. godine. Osim svemirskog segmenta sistem ine i kontrolni segment (mrea zemaljskih kontrolnih stanica sa glavnim centrom u Colorado Springsu, Kalifornija) i korisniki segment GPS prijemnici korisnika irom sveta. GPS satelliti obiu jedan krug oko Zemlje za 12 sati, orbitirajui na visini od 20.200km i kreui se brzinom malo iznad 11.200km/h. Koriste solarnu energiju a imaju i baterije koje im obezbeuju rad u periodima kada su na tamnoj strani Zemlje.

KAKO RADI GPS?

Kako GPS prijemnik rauna poziciju?
Odreivanje pozicije take najjednostavniji je nain koritenja GPS sistema. Za odreivanje trodomenzionalnih koordinata (geografske duine j, irine i i visine h) prijemnika potrebni su podaci minimum tri satelita, i podaci jo jednog satelita radi korekcije sata. Vremensko kanjenje mnoi se brzinom svetlosti da bi se odredila udaljenost satelit-prijemnik. . Kljuni problem se ogleda u pitanju kako ustanoviti taan trenutak kada signal naputa satelit, kao i momenat kada je detektovan u GPS ureaju. Taj problem reen je tako to su merai vremena (satovi) u satelitima i risiverima veoma precizno sinhronizovani. U odreenom momentu, koji i satelit i prijemnik belee praktino istovremeno, iz satelita polazi specifian digitalni signal koga prijemnik detektuje s veoma malim, ali merljivim zakanjenjem. Veliina tog kanjenja upravo je srazmerna udaljenosti satelita. Savrena sinhronizacija mogla bi biti omoguena samo upotrebom tzv. atomskih asovnika, trenutno najpreciznijih ureaja za merenje vremena, ija je rezolucija reda veliine nanosekunde. 3

U praksi GPS odreuje poziciju merenjem duine do satelita. Udaljenost izmeu satelita i prijemnika moe biti izraunata merenjem proteklog vremena od trenutka odailjanja signala sa satelita do trenutka prijema signala u prijemnik. Na osnovu te razlike, koja predstavlja vreme putovanja signala od satelita do prijemnika, odreuje se udaljenost satelita. Obradom signala sa najmanje tri satelita metodom triangulacije (u osnovi ono to su Nemci radili vozei se po Beogradu u kamionu sa antenom, ne bi li otkrili odakle Prle i Tihi saveznicima emituju informacije koje e sruiti Trei rajh) mogue je precizno utvrditi poziciju prijemnika na Zemljinoj kugli. A ako se potrudimo da budemo uz prijemnik, onda e to biti i naa pozicija. Tri satelita su ustvari dovoljna za odreivanje 2D koordinata, odnosno geografske irine i duine. Za odreivanje tree dimenzije - nadmorske visine - potrebni su signali sa najmanje etiri satelita. Sateliti lete na visini od oko 20.000 km iznad zemlje. Ukoliko znamo rastojanja od nekoliko satelita, a zatim sa svakog od njih opiemo sferu iji je poluprenik rastojanje do satelita, u preseku emo dobiti nau poziciju. Pogledajmo sledee slike:

Opiimo sferu iji je poluprenik udaljenost od satelita do traene take. Ta taka se nalazi negde na povrini sfere.

Ako se zatim opie i sfera oko drugog satelita, na poloaj bie suen na krunicu nastalu kao presek dve sfere.

Presekom i sfere opisane oko treeg satelita, mogui poloaj svodi se na samo dve take. Jedna od njih je obino negde u svemiru, ime je iskljuena kao taan odgovor. 4

Ovim je na poloaj precizno odreen na osnovu preseka duina sa tri satelita. Jednostavnije reeno, ako zamislimo da udaljenost izmeu satelita i GPS prijemnika predstavlja radijus kugle opisane oko satelita, presek takve tri kugle tano odreuje nepoznatu poziciju. U praksi, zbog tehnikih razloga, koristi se i etvrti satelit.

GPS praenje u realnom vremenu

GPS prijemnik izraunava (metodom triangulacije) svoju lokaciju na osnovu podataka koje, u zadatim (programiranim) vremenskim intervalima, dobija od GPS satelita (za poziciju 2D dovoljan je "kontakt" sa 3 satelita, a za 3D sa 4 satelita. Osim tane pozicije, GPS prijemnik proraunava i niz ostalih parametara: brzinu, smer kretanja, putanju, duinu zadate rute, udaljenost do zadate destinacije, vreme izlaska i zalaska sunca, itd.). Kada se eli preneti podatak o poziciji objekata, Kontrolni Centar, posredstvom komunikacijskog servisa, preuzima podatke iz komunikacijskog ureaja (modema) prikljuenog na GPS prijemnik u mobilnom objektu. Ukoliko je GPS ureaj pod napajanjem i ako "vidi" satelite, tana pozicija i ostale informacije preuzimaju se u realnom vremenu. Ukoliko to nije sluaj, a ostvarena je veza posredstvom komunikacijskog servisa, podaci se mogu preuzeti iz "loga" (interne memorije GPS ureaja koji, u zavisnosti od tipa ureaja, moe da pamti poslednjih 12.000 km kretanja objekta).

Pasivno GPS praenje

Takav ureaj ne moe vriti prenos podataka u realnom vremenu. Umesto toga, GPS antena pohranjuje podatke o poziciji, brzini i vremenu u internu memoriju ("log"), koji se naknadno mogu preuzimati radi analize. To moe biti veoma korisno ukoliko je potrebna rekonstrukcija kretanja objekta u traenom vremenu. Obino je ureaj spojen sa akumulatorom u mobilnom objektu, preko vlastite aku-baterije (koja ima ograniceno operativno vreme trajanja u autonomnom rezimu - od 7h do 7 dana). Praenje (preuzimanje podataka iz GPS ureaja u mobilnom objektu) obino se vri na 3 naina: 1. Automatsko praenje se vri, ako je GPS ureaj programiran na taj nain, u zadatim vremenskim intervalima (npr. svakih 1 sat, 4 puta u toku 24 h i sl.). Postoje dva naina automatskog preuzimanja podataka od GPS ureaja u objektu: a) kada Kontrolni Centar "bira" korisnika u programirano vreme (skuplja varijanta zbog cene impulsa), ili b) kada GPS ureaj u mobilnom objektu u programirano vreme alje SMS poruke Kontrolnom Centru 2. Praenje po pozivu (iz Kontrolnog Centra ili Interneta) se vri po potrebi i mogue je ako je komunikacijski servis dostupan i ako GPS ureaj u mobilnom objektu "vidi" satelite (ima "fix"). U zavisnosti od raspoloivog programa na serveru, mogue je videti tanu poziciju i pratiti kretanje objekta u realnom vremenu i na adekvatnoj mapi prikazanoj na monitoru (u Kontrolnom Centru ili "prozoru" Internet - sajta). Ukoliko nema "fixa", na displeju se pokazuje poslednja pozicija kada je GPS ureaj u mobilnom objektu imao "fix". 3. Pasivno GPS praenje, kako je opisano u prethodnom poglavlju, omoguava Kontrolnom Centru ili korisniku (preko Interneta) da naknadno preuzme podatke o ranijem statusu mobilnog objekta (putanja kretanja, vreme "skinutih" pozicija, smer kretanja itd.)

Koji su tipini izvori greaka?

Postoji nekoliko tipinih izvora greaka u GPS pozicioniranju:

SA (Selective Availability) - selektivna dostupnost (ukinuto 01.05.2000.) greke efemerida greke asovnika uticaj jonosfere i troposfere viestruka refleksija signala uticaj geometrije satelita Broj vidljivih satelita Preklapanje Greke orbite

Od svih ovih greaka najvei uticaj na tanost rezultata merenja je imao SA.

Sumarni uticaj svih greaka Selective Availability - SA je namerno kvarenje GPS signala. Kao rezultat uticaja SA, sa jednim autonomnim prijemnikom ne moe se postii vea tanost pozicioniranja od 100 metara. Ameriko Ministarstvo odbrane je u poetku komercijalne primene GPS-a programom Selective SA spreavalo da tanost odreivanja pozicije za civilne korisnike bude vea od 100 metara. SA je korien da bi se spreilo korienje ove tehnologije u armijama potencijalnih protivnika SAD. Uticaj SA se uspeno moe otkloniti tehnikom diferenciranja, odnosno istovremenim korienjem dva GPS prijemnika .Vojni prijemnici imaju mogunost dekodiranja signala i automatskog uklanjanja uticaja ove greke. Ta vrsta prijemnika u upotrebi je u NATO snagama.
Ovaj tip greke vie nije prisutan, jer je amerika vlada dekretomukinula SA degradaciju 01.05.2000. godine. Greka pozicijie bez uticaja SA nije vea od 20m, a u veini sluajeva iznosi oko 10m, a amerika vlada je izdala i deklaraciju prema kojoj nema planova da ogranii korienje sistema u bilo kom obliku. (Sluajno je deklaracija bila doneta odmah poto je Evropa objavila svoje planove vezane za razvijanje sistema Galileo.)

Greka asovnika utie na tanost merenja rastojanja do satelita. Poto se rastojanje meri na osnovu brzine kretanja svetlosti i vremena potrebnog da stigne do prijemnika, svaka greka u merenju vremena utie i na tanost konane pozicije. Sat ugraen u prijemnik nije tako taan kao to su atomski asovnici na GPS satelitima. Razlike u tajmingu su vrlo male, ali definitivno postoje.

Greka u odreivanju preseka zbog kanjenja asovnika

Uticaj jonosfere i troposfere je vaan izvor greaka. Po posledicama greka je slina greci asovnika. Satelitski signali se usporavaju tokom prolaska kroz atmosferu, tako da bi bez uzimanja u obzir ove pojave za prijemnik izgledalo da su sateliti dalje nego to stvarno jesu. U GPS sistem su ugraeni algoritmi koji proraunavaju proseno kanjenje signala i koriguju (koliko je mogue) greku nastalu iz ovog razloga.

Put GPS signala kroz jonosferu i troposferu

Prilikom obrade podataka GPS merenja koriste se matematiki modeli kojim se ovaj uticaj smanjuje. Kod dvofrekventnih prijemnika, uporeuju se brzine kretanja singnala na razliitim frekvencijama i na osnovu tih podataka raunaju elementi za redukciju greke. Viestruka refleksija signala je greka koja je odreena uslovima rada na terenu. Osim signala sa satelita, do GPS prijemnika dolaze i signali koji se reflektuju od oblinjih objekata. Napredni dvofrekventni prijemnici mogu uspeno da umanje uticaje refleksije

.
Refleksija signala od raznih objekata

Uticaj geometrije satelita ogleda se u loe odreenoj presenoj taki. Korienje suvie bliskih satelita reziltira sa loijim rezultatima merenja. Ovaj uticaj se naziva geometrijsko rasipanje preciznosti ili skraeno GDOP (Geometric Dilution of Precision).

Uticaj loe geometrije na tanost presene take

Broj vidljivih satelita. Razne graevine, nepovoljan oblik terena, elektronske smetnje, ponekad i gusto rastinje, mogu da ometu prijem i smanje broj satelita sa kojih se primaju signali, te tako poveaju greku izraunate pozicije. GPS ureaji tipino ne rade u zatvorenom prostoru, pod vodom i pod zemljom. Preklapanje. Dobar raspored vidljivih satelita u odnosu na prijemnik je kada se oni meusobno nalaze pod irokim uglovima. Lo raspored je kada se sateliti u odnosu na prijemnik nau u liniji ili gusto grupisani. Greke orbite (odstupanja izmeu stvarne i signalizirane lokacije satelita).

PRIMENA GPS TEHNOLOGIJE

Upotreba GPS-a
Razvoj globalnog satelitskog sistema za odreivanje pozicije GPS, prihvaen je ne samo u navigaciji ve i u raznim GEO-naukama. Mogunost izraunavanja koordinata 24 sata dnevno bez obzira na meteoroloke prilike i nepotrebnost dogledanja meu takama, vrlo brzo su GPS prijemnike uinile korisnim i opteprihvaenim terenskim instrumentom. Upotreba GPS prijemnika sve je ea, a iznenauje raznolikost zadataka u kojima ovaj sistem daje pouzdane rezultate. Danas GPS prijemnike osim za vojne potrebe, to je bio osnoovni povod izrade sistema, koriste geodeti, umari, geolozi, geofiziari, geografi, hidrografi, agronomi, ukratko sve struke kojima je neophodan terenski rad. Osim strune i profesionalne upotrebe u raznim naukama GPS je naao iroku primenu i u svakidanjem civilnom ivotu razni oblici transporta (zemljom, vodom i vazduhom), sport (nautika, padobranstvo, planinarenje, ), pa sve do ugraivanja GPS-a kao sistema za navigaciju u automobile. Sve bre irenje upotrebe GPS-a prati i stalni razvoj prijemnika. Oni postaju sve manji, bri, pouzdaniji i jeftiniji, potencirajui time svoje koritenje. Dananji runi GPS prijemnici veliine mobilnog telefona poseduju mogunost simultanog praenja do 12 satelita, omoguavajui time rad i u podrujima slabijeg prijema signala, npr. u umi, uskim kanjonima ili ulicama. Takvi ureaji prvu poziciju izraunavaju za svega 1-2 minuta, a zatim svake sekunde daju novo izraunate koordinate. Osim pozicije GPS prijemnik rauna i brzinu (maksimalna, trenutna i srednja brzina), i smer kretanja. Skoro svi runi ureaji omoguuju memorisanje od 500 i vie taaka s geografskom koordinatom, vremenom memorisanja podatka i komentarom (kua, most, potok, i dr.) i 20-tak ruta od 30 taaka. Memorisane take se mogu kablom prebaciti u raunar za kasniju obradu. Noviji runi GPS ureaji imaju ugraen i mapu odreenog podruja (eMAP, GPS III Plus, Street Pilot, eTrex Legend, eTrex Vista itd.). Ovi prikazi mogu varirati od jednostavne skice okoline, koja slui kao pomo u orjentaciji, do vrlo detaljnog prikaza ulica u gradovima ili obale sa simbolima svetionika, kablova, marina, sidrita i sl. Sve ee se u takvim prijemnicima nalaze i baze podataka gradova, mesta, ulica, muzeja, bolnica, restorana, itd. sortirane po odreenoj tematici. Sluiti se takvim ureajem jednostavno je i gotovo automatizovano. Nakon ukljuivanja i prijema signala s etiri neophodna satelita ureaj rauna prvu poziciju (FIX) nakon ega se moemo kretati po zamiljenoj ili planiranoj ruti. Uporeba GPS-a ne zavrava samo odreivanjem take. Zavisno od ureaja, traena taka moe se odrediti i pronai sutra ili za 10 godina s pouzdanou od 10 m. Potrebno je samo upisati traene koordinate i pokrenuti funkciju navoenja. Tog trenutka GPS prijemnik nas strelicom usmerava prema traenoj taki istovremeno raunajui preostalu udaljenost, brzinu kretanja itd. Budunost GPS-a je zaista zadivljujua. Ipak, razvoj dogaaja u sledeih deset godina teko je predvideti, meutim, sigurno je da GPS prijemnici ulaze u na svakodnevni ivot poput telefona, radio prijemnika ili televizora.

Navedimo svakodnevnu situaciju u Beogradu: oseaj je dobro poznat svakome ko je blagosloven sreom da zavisi od gradskog prevoza u Beogradu stojite na stanici i ekate... Autobusa nema... Sa nevericom gledate u tablu na kojoj pie da isti saobraa na svakih sedam minuta. Da se nije desila neka nesrea? Vreme polako curi, a nervoza raste. Na kraju zakljuujete da su tu liniju sigurno ukinuli ili izmestili. Sada ve sigurno kasnite istanjenih ivaca reite da se bacite u troak i dok ulazite u taks i ugledate tri autobusa kako dolaze jedan za drugim. Ako izuzmemo rei kakve se ne koriste u ovom asopisu, prvo e vam pasti na pamet da se zapitate o (ne)organizaciji koja na takav nain upoljava svoja vozila. Poto mi je ujak voza autobusa u Hamburgu pored ostalih neverovatnih pria o tome kako je tamo sve bolje i pametnije ureeno, uo sam i to da na stanicama gradskog prevoza imaju informacioni sistem na kojem uvek moe da se vidi kad je tano proao poslednji bus, kao i za koje vreme se oekuje sledei.

RFID tehnologija
Ko god je makar jednom uao u prodavnicu proavi pored nekakvog misterioznog senzora kraj vrata i u kojoj vam prodavaica prvo skine alarm sa onog to ste kupili, ve se susreo sa ovim sistemom. RFID (Radio Frequency Identification) je tehnologija koja postoji odavno i koristi se za detekciju prolaska robe, vozila, pa ak i ivotinja i ljudi pored odreenih kontrolnih taaka. Sistem se sastoji od tzv. tagova koji se kae na predmete iji se promet kontrolie i itaa (ili tzv. rider-a) koji belei svaki tag koji se nae u njegovoj blizini. ita sadri radio-prijemnik koji prima informaciju od tagovog predajnika. Posebno je zanimljivo to tag obino nema napajanje ima samo antenu (koja moe biti i obina petlja izvedena od tanke folije) pomou koje hvata energiju koju emituje ita. Kada se tag nae dovoljno blizu itaa, ova energija koja se prenosi putem radioveze postaje dovoljna da na kratko obezbedi elektrino napajanje dovoljno za emitovanje radio-poruke sa jedinstvenim kodom. ita hvata poruku i sistem tako zna da je odreeni tag proao pored kontrolne take. Bez pokretnih delova i baterijskog napajanja, proizveden u masovnim serijama, tag traje gotovo veno, skoro ga je nemogue pokvariti i, to je najvanije jako je jeftin. Ozbiljniji RFID sistemi se koriste za praenje vozila tagovi su prikaeni na vozila a itai sa nalaze na kontrolnim takama du puta.

10

RFID tehnologija je pogodna za praenje vozila u gradskom saobraaju pre svega zbog unapred poznatih linija kojima se vozila kreu. Pogodno razmetene kontrolne take du puta sadre itae RFID tagova koji su opremljeni i GPRS modulima. Ovakav ureaj belei prolazak autobusa i prosleuje informacije centrali u realnom vremenu, primenom GPRS-a. Cilj je da se sve stanice gradskog prevoza opreme itaima, ali da bi sistem zaiveo dovoljno je postaviti ih du nekoliko bitnijih linija, pa zatim postepeno poveavati pokrivenost. Kako glavnu investiciju u ovakvom sistemu predstavljaju upravo itai i softver, bitno je da cena po jednom vozilu opada sa poveanjem broja vozila. Naime, dodavanje novog vozila u postojei sistem zahteva samo montau taga na krov, a to je tridesetak centimetara duga plastina ipka koja se privruje sa par rafova i kota nekoliko evra. Zahvaljujui GPRS-u, zainteresovani bi preko WAP-a na mobilnom telefonu lako mogli da vide kud se deo taj dugo oekivani autobus, a naplata ovog servisa bi doprinela njegovom daljem irenju. Sistem bi mogao da bude zanimljiv u garaama ili na parkinzima koji bi svojim pretplatnicima dodeljivali tagove-nalepnice, zatim na autoputevima za naplatu putarina, u preduzeima sa velikim brojem vozila koja ele da ostvare evidenciju dolazaka/odlazaka ili prisustva vozila u krugu preduzea. Moe se zamisliti i dodeljivanje jedinstvenih tagova pri registraciji vozila. Rastojanja na kojima ita hvata digitalni potpis tagova su kod ovog sistema 2-4 m, mada postoje i sistemi kod kojih su ova rastojanja celih 200 m, ali oni zahtevaju da tagovi imaju sopstveno napajanje. General Ekonomikov RFID radi na frekvenciji od 860 MHz, to mu prua irok propusni opseg pa tako i relativno veliki protok podataka teorijski gornji limit predstavlja oitavanje podataka sa 200 vozila koja istovremeno prolaze pored kontrolne take brzinom od 160 km/h. Ukratko, ako elimo da izbegnemo da nas Amerikanci kontroliu, treba da vozimo iskljuivo brzinama veim od 160 na sat ili se makar kreemo u grupama veim od 200 jedinki (motociklistike bande npr.)

GPS za slobodne prostore

Za primene u kojima putanje vozila nisu unapred poznate RFID nije pogodan, pa je razvijen sistem koji se oslanja na globalno pozicioniranje. Ideja da se za praenja vozila koriste ugraeni GPS prijemnici nije nova, ali su ranija reenja bila optereena problemima neki ureaji su podatak o poloaju vraali klasinom radio-vezom, a gotovo svi su imali problema u gradskim uslovima. Visoke zgrade u gusto naseljenim podrujima formiraju prave kanjone u koje signal sa satelita teko prodire, pa su pojedini sistemi ak koristili rezervni sistem za inercijalno navoenje u slepim zonama (GPS, inercijalno navoenje...). U RBG Ekonomiku 11

priznaju da su imali sree upravo u trenutku kada su poinjali razvoj svog sistema na trite je izbaen novi SIRF-3 ip koji je prevashodno osmiljen za upotrebu u zatvorenom prostoru i krasi ga velika osetljivost na testu u njihovoj laboratoriji prijemnik je bio zatvoren u metalnu kantu a i dalje je uspevao da vidi ak osam satelita! Treba rei da je ova firma, zbog poetnih problema sa tanou merenja predvidela i upotrebu diferencijalnog GPS-a (stanicama za DGPS je pokriven Beograd), ali je to postalo izlino baziran na SIRF-3 ipu, prijemnik je u stanju da odredi ak i kojom saobraajnom trakom ide vozilo. Glavni adut ovog sistema je ipak ugraeni GPRS modul koji preko mree mobilne telefonije alje podatke o vozilu u dispeerski centar. Lepe osobine GPRS-a i ovde dolaze do izraaja tarifiranje usluga mobilnog operatera je vrlo povoljno jer GPRS zauzima resurse mobilne telefonije samo onda kada alje podatak, to je srazmerno retko i malo optereuje mreu. Pokrivenost je izuzetno dobra, pa je ak i u naoj zemlji vrlo mali broj mesta na kojima nema signala, a roming omoguuje nesmetano slanje podataka i iz drugih drava, pa reenje postaje globalno. Kako je GPRS sutinski Internet komunikacija, kupovinom javne SIM kartice, postavljanjem APN servera koji moe biti smeten gotovo bilo gde i na kraju podizanjem servera sa javnom adresom na Internetu svako bi mogao putem Interneta da pristupi podacima o kretanju vozila. Za razliku od RFID sistema kod koga su samo kontrolne take povezane GPRS-om dok su vozila opremljena samo jeftinim tagovima, ovde je neophodno postaviti GPS/GPRS u samo vozilo prednost globalne pokrivenosti podrazumeva veu cenu. Ureaj koji se montira u vozilo je malih dimenzija robusna metalna kutija sadri GPS i GPRS module i mikrokontroler koji sve to povezuje. Spolja se nalaze dve antene (jedna za GPS i jedna za GPRS) i nekoliko konektora. Uloga konektora je razliita u zavisnosti od toga kako je ureaj konfigurisan sprava je fleksibilna a proizvoa je moe podesiti prema specifinim zahtevima muterija. Pored odreivanja poloaja, mogue je povezati senzore za dijagnostiku vozila, pa tako dispeer moe da ima tanu predstavu o trenutnom stanju voznog parka. Tu je i izlaz za navigaciju na koji se moe vezati odgovarajui displej, pa voza dobija GPS navigator. Za taksije je posebno interesantna opcija ugradnje panik tastera koji u sluaju napada daje mogunost taksisti da poalje beumni poziv za pomo. Glasovna komunikacija sa vozaem je mogua preko GSM-a, kada ureaj obavlja funkciju mobilnog telefona. Bilo bi mogue poslati bilo kakve podatke u doglednoj budunosti e moda i slike prolaziti kroz ovaj kanal, pa kidnaper taksija nee imati ba mnogo anse da se izvue, a ak je mogue i daljinski upravljati pojedinim funkcijama vozila. U ureaj je implementiran i detektor ubrzanja ija je osnovna namena da, radi utede energije, iskljuuje sistem kada vozilo miruje, ali ga je u principu mogue iskoristiti i za postavljanje globalnog alarma. Ovakav sistem nije od velike koristi bez odgovarajueg dispeerskog centra, u kome se podaci o geografskim koordinatama pretapaju u dopadljivi i lako razumljivi grafiki interfejs sa arenim takicama koje mile po vektorskoj karti na ekranu. Za to je potreban tzv. GIS softver (Geografski Informacioni Sistem) koji je namenski razvijen i zaokruuje ponudu ove firme. Cena pojedinanog ureaja je nekoliko stotina evra, u zavisnosti od namene, a ciljna grupa potroaa su svi koji imaju makar jedno vozilo o kome ele precizne i stalno aurne podatke. ak i razne kurirske slube koje mopedima raznose robu se mogu osloniti na pomo ovog sistema zahvaljujui vrlo malim dimenzijama ureaja.

12

Odreivanje pozicije uz pomo fotoaparata

Da bismo utvrdili svoju poziciju na povrini Zemlje, moemo da koristimo klasine metode (kompas, geografska karta, posmatranje nebeskih tela...) ili nove tehnologije. Posle satelitske, najnovija mogunost za navigaciju naziva se foto-pozicioniranje i bazira se na ideji uporeivanja fotografija neke lokacije sa specijalno profilisanom bazom podataka trodimenzionalnih modela konkretnih objekata. Ceo sistem se zasniva na radu programa PhotoBuilder koji od fotografija zgrada i ulica automatski formira 3D objekte, a ostatak sistema je sastavljen od razliitih tehnologija: baza podataka, GSM mree mobilne telefonije, specijalne verzije PhotoBuildera itd. Prednosti ovog sistema su u tome to moe da radi u gusto naseljenim urbanim sredinama gde visoke graevine zaklanjaju signale GPS satelita i u tome to obezbeuje preciznost u granicama od jednog metra. Nedostaci ovog sistema su u tome to velike promene izgleda okruenja zbunjuju softver, na primer na otvorenom prostoru u prirodi, i to neko mora prethodno da detaljno fotografie prostor za koji je zamiljeno da bude pokriven ovom navigacijom. Iz ovoga se moe zakljuiti da je sistem pre svega podoban za gradske sredine, a prvi od tih projekata e biti primenjen na centar Kembrida u Engleskoj. Odgovor na pitanje zato ba Kembrid lei u tome to su kreatori programa PhotoBuilder profesori Roberto Kipola i Dankan Robertson sa Univerziteta Kembrid, koji su na bazi njegovih mogunosti napravili projekat za njegovu primenu u praksi sistem za foto-navigaciju.

Mobilni kao turistiki vodi

Operateri GSM mrea mobilne telefonije su kljuna karika u primeni ovog sistema, u kojem bi korisnik za malu sumu novca s kredita poslao ka serveru fotografiju neke ulice ili zgrade koju je nainio uz pomo fotoaparata na mobilnom telefonu, a zatim bi nazad dobio informacije o tome gde se nalazi i kuda treba da ide da bi stigao na svoje odredite. Uputstva bi stizala u vidu glasovne poruke s automata ili putem SMS-a. Ovo je zaista uzbudljiva ideja koja bi mogla biti ostvarena kao neka vrsta personalnog vodia turistima koji dolaze u nepoznat grad. Kada fotografija pristigne na server, novi program koji je razvijen na bazi PhotoBuildera uporeuje je sa 3D modelima u bazi koji su napravljeni uz pomo PhotoBuildera, odreuje lokaciju i alje poruku, a ostatak sistema mobilne telefonije se brine o skidanju iznosa sa kredita itd. Foto-pozicioniranje, pored preciznosti od jednog metra, daje i mogunost da se odredi na koju stranu sveta gleda korisnik. Zbog toga je ovaj sistem sposoban da daje vrlo precizna uputstva, neto poput sledeeg: Upravo gledate u katedralu, skrenite levo i idite pravo 200 metara da biste stigli do muzeja. Takoe, korisnici bi jednostavno mogli da poalju fotografiju sistemu kako bi dobili vie informacija o bilo kom objektu neka vrsta turistikog vodia budunosti.

Mogui profit
Fotografiju pristiglu s mobilnog telefona ovaj program analizira odreujui horizontalne ili vertikalne linije koje sadre objekti. U sledeem koraku softver prema potrebi deformie sliku, inei da ove identifikovane horizontalne linije na slici budu horizontalne u odnosu na realnu horizontalnu liniju, a zatim se identifikuju kljune take objekta na slici (uglovi prozora, vrata, zgrada, trotoara), to se koristi u procesu uporeivanja sa slikama u bazi 3D modela. Osim ovoga, sistem iz fotografije izvlai i druge informacije kao to su boja materijala prethodno identifikovanih uglova, njegova 13

tekstura, boja i tekstura fasade itd. Prilikom pretrage baze 3D modela sistem koristi i podatak o poloaju bazne stanice s koje je stigao signal i, na kraju, koristei izraunate razlike izmeu pristigle fotografije i modela u bazi, izraunava taan poloaj mesta na kom je fotografija snimljena i poslata. Algoritmi koje su ova dva profesora posebno razvila ovom programu daju dovoljno inteligencije da obavi uspeno uporeivanje fotografija, ak i ako su snimljene pri razliitim oteavajuim uslovima: tokom dana ili noi, zalaska ili izlaska sunca, uz uticaj gradskog osvetljenja, peaka na trotoaru, automobila i drugih vozila u pokretu i slino. Ostvarenje efikasnosti prepoznavanja i neutralisanje pomenutih oteavajuih faktora za raunare je generalno teak zadatak, u poreenju s ljudskim mogunostima na ovom polju. Ovaj sistem je razvijen i treba za sada da pokrije centar Kembrida, mada je jo uvek nejasno u kojoj meri bi on mogao nai iru komercijalnu primenu. Operatere mobilne telefonije pre svega interesuje zarada, tako da je njihovo glavno pitanje koliko mogu da naplate uslugu i da li bi dovoljan broj ljudi bio zainteresovan za nju. PhotoBuilder Sistem foto-pozicioniranja ima svoje korene u projektu za izgradnju realistinih 3D modela na osnovu najmanje dve fotografije realnih arhitektonskih scena i pretoen je u softver pod imenom PhotoBuilder. Program je sposoban da konstruie trodimenzionalni model objekta, analizirajui fotografije nainjene iz proizvoljnih uglova. Ovaj proces podrazumeva etiri koraka: kalibraciju fotoaparata, njegov poloaj i orijentaciju, rekonstrukciju i poboljanje modela. Prvi korak koji podrazumeva kalibraciju fotoaparata znai odreivanje njegovih internih parametara kao to su ina daljina objektiva, rezolucija itd. Podaci se mogu povlaiti iz baze podataka o razliitim tipovima fotoaparata ili se mogu dobiti analizom fotografije. U drugom koraku odreivanja pozicije fotoaparata koristi se markiranje dva uoljiva detalja na najmanje dve fotografije istog objekta, pri emu se povlaenjem pravih i geometrijskom analizom odreuje mesto njihovog ukrtanja, to je i pozicija kamere. U treem koraku program konstruie trodimenzionalni mreasti model fotografisanog objekta, dodajui stranicama modela teksturu koja je uzeta sa fotografije. U etvrtom koraku se analizira dobijeni model kroz uporeivanje s originalnom fotografijom, radi otkrivanja veih greaka koje mogu biti ispravljene automatski ili runo. Gotove objekte PhotoBuilder eksportuje u vidu VRML fajlova koji se mogu pregledati u Web pretraivau sa instaliranim VRML plug-inom. Izvorni kd programa, kao i njegova binarna verzija u vidu EXE fajla uskoro e biti dostupni besplatno svima koji su zainteresovani za njegovu primenu i dalji razvoj. Precizni uslovi jo uvek nisu poznati. Ova tehnologija otvara brojne mogunosti primene, recimo za brzu gradnju virtuelnih modela poznatih gradova u svetu, koji bi bili postavljeni na javno dostupnom serveru na Internetu, pa bi svako iz svog doma mogao da proeta Parizom ili Londonom.

Ureaj za ugradnju u mobilne objekte

GPSPlus MOB sadri jedinstveni upravljaki software (firmware) koji optimalno koristi hardwarske mogunosti superiorne mikroprocesorske tehnologije III generacije. Takva konfiguracija upravljakog i sistemskog software, sa savremenom arhitekturom hardware, prua vrhunske mogunosti upravljanja udaljenim procesima. 14

Najznaajnije osobine koje moraju imati moderni bezbednosni sistemi za automobile su: merenje pozicije vozila u tri dimenzije (odnosno uglova pod kojim se vozilo nalazi u odnosu na podlogu) kao i kontrola ubrzanja vozila (detekcija statikih i dinamikih promena ubrzanja). Merenje promena vri se u odnosu na silu gravitacije, koja se na povrini zemlje ne moe simulirati ni na koji nain, pa se time ne moe ni bezbednosni sistem u vozilu dovesti u zabludu. Sagledavanjem statusa mobilnih objekata bez geografskih ogranienja, GPSPlus MOB vas uvodi u novu eru korienja vozila i bitno racionalizuje poslovanje. Uvoenjem GPSPlus MOB u va poslovni sistem, pouzdano uveavate profit i bezbednost poslovanja "spolja" i "iznutra".

Prednosti
GPSPlus MOB vas opskrbljuje kritinim informacijama o statusu vozila, koje vam omoguavaju: Efikasnije usluge isporuke - Bolje oekivano vreme dolaska - Preciznija vremenska isporuka sa mogunou preusmeravanja dostavnih vozila - Reavanje problema i sporova oko ugovorenih preciznih rokova isporuke Poveanje produktivnosti - Ukidanje dangube (iz neznanja) - Javljanje o zastojima na ruti - Analiza izvrenih vonji radi poboljanja rasporeda Bezbednost vozaa, vozila i robe - "Panik-taster" u vezi sa Kontrolnim centrom - Permanentni nadzor upotrebe vozila, preenog puta i utroka goriva - Zadavanje "sigurnosnih zona" (geofence) i kontrolnih taaka - Dojava neovlaenog ulaska, guranja i podizanja vozila - Daljinska i/ili programirana blokada rada motora Prijem komandi putem poziva mobilnim telefonom korisnika: Ukoliko korisnik nije siguran da li je ukljuio alarm i zakljuao vrata na vozilu, moe to uraditi jednostavnim pozivom alarma u svom vozilu putem svog mobilnog telefona. Alarm e na osnovu primljenog Caller ID-a utvrditi da je poziv vlasnika i izvrie ukljuenje alarma i zakljuavanje vrata, a poziv e odbiti da vlasniku ne bi troio impulse. Ukoliko vlasnik pozove poseban broj u Kontrolno-operativnom Centru, moe putem SMS poruke dobiti izvetaj o poziciji svoga vozila na svoj mobilni telefon.

Zavisni trokovi upotrebe GPS sistema praenja

Pored investicije u konfiguraciju (opremu) sistema, veoma je vano odrediti realne potrebe korisnika za informacijama koje sistem omoguava. To je iz razloga to su cene konektovanja zavisne od cene impulsa provajdera komunikacijskog servisa (kod nas je jo uvek skup impuls mobilne telefonije, visoka je godinja pretplata i cena impulsa satelitske telefonije, a radio veza je nepouzdana u rizicima mogue krae mobilnih objekata). Zato je najbolje realno proceniti vlastite potrebe i oekivane rizike i u ugovoru sa Kontrolnim Centrom izabrati adekvatni nivo zatite (npr. "osnovno praenje" - bazina konfiguracija samo protiv rizika krae, ili "stalno praenje" puna konfiguracija koja omoguava stalno automatsko praenje, komunikaciju i navigaciju). Korisnici koji imaju potrebu za stalnim praenjem mobilnih objekata (vozila, plovila, letilice) i vlastitu radio-frekvenciju i ureaje, mogu formirati vlastite 15

Kontrolne Centre i umesto GSM modema (u vozilu i u Centru) naruiti Radio modeme (npr. KAM XL sa mogunou GPS prikljuka i prenosa podataka preko HF, UHF, ili VHF opsega).

Ciljne grupe
Najrasprostranjenija ciljna grupa korisnika GPS sistema praenja su transportne firme. Transkontinentalni i regionalni prevoznici ostvaruju ogroman profit ako u svakom momentu pouzdano znaju gde su im prevozna sredstva i roba. Bez problema mogu sagledati kanjenja i proceniti vreme isporuke, u toku prevoenja odluivati o dopunskom ukrcaju, odnosno planirati vreme sledeeg istovara i utovara u povratku. Osim toga, umesto da plaaju visoke raune provajderu mobilne telefonije za razgovore sa svojim vozaima (koji na mesenom nivou mogu da pokriju kompletnu investiciju u GPS sistem praenja), svakodnevnu komunikaciju sa njima mogu ostvarivati posredsvom GPS sistema praenja koristei najjeftiniju, SMS (sistem poruka) ili fax komunikaciju. Blagovremenim preusmeravanjem kretanja lepera u sluajevima zastoja na odreenim graninim prelazima ili putnim pravcima (sudar, poplava, odroni i sl.), postiu se ogromne utede u poslovanju (penali za docnju, dangubu, racionalno upoljavanje kapaciteta i sl.). Ako se tome doda funkcija kontrole eksploatacije voznog parka i racionalan utroak goriva, onda je svako dalje objanjavanje prednosti korienja GPS sistema praenjasuvino. Prednosti instaliranja GPS sistema praenja u brodarskim kompanijama, rent-a-car firmama, lizing prodaji vozila, taksi udruenjima, gradskim, prigradskim, meugradskim i meunarodnim prevoznicima robe i putnika su jo upeatljivije. Naroitu prednost u primeni GPS sistema praenja imaju pametne osiguravajue kompanije koje shvate prednosti GPS osiguranja i hladno odobre popust (iskustva u svetu: i do 35%) na premiju kasko-osiguranja korisnicima koji imaju ugraen GPS sistem praenja u skupocena (i ostala) vozila i plovila. Verovatnoa uspenog otuenja mobilnog objekta koji ima ugraen GPS sistem praenja je ispod 5%

GPS za pronalanje izgubljenih kunih ljubimaca Dojava lokacije na mobilni aparat vlasnika
Njujorka kompanija za GSM pozicioniranje usavrila je GPS (Global Positioning System) pod nazivom Global Pet Finder koji treba da olaka vlasnicima izgubljenih kunih ljubimaca da pronau svoje miljenike. Sutina je u tome da se na ogrlice pasa privrste minijaturni GPS mobilni modemi i prijemnici. Ukoliko se pas udalji sa terena gde bi trebalo da se slobodno igra, vlasnik e odmah dobiti poruku - alarm - na svom mobilnom aparatu, ili na bilo kom drugom dvosmernom beinom PDA ureaju. Ovaj sistem pojavie se na tritu dogodine, po ceni od 300 dolara, a mesena pretplata na servis iznosie 13 dolara. Kroz dve godine bie dostupan i GPS sistem za pozicioniranje maaka. Pomou ovog sistema vlasnici e moi tano da odrede koordinate prostora na kojima je njihovim ljubimcima dozvoljeno da se slobodno kreu. im oni prekorae dozvoljene granice, aktivira se sitem koji obavetava njihove vlasnike o kretanju tih ivotinja i trenutnom poloaju. Softver ovog sistema stalno proverava lokaciju ljubimca. Kad pas 16

ode u zonu izvan dozvoljene, nova lokacija identifikuje se porukom vlasniku, sa nazivom ulice i broja, ili kod savrenijih mobilnih aparata, slanjem pravih mapa sa ucrtanim poloajem ljubimca. U seoskim podrujima, gde nema ulica, pozicija zalutalih pasa ili maaka odreivae se na osnovu rastojanja i pravca od mesta na kom se vlasnik ljubimca nalazi. Ako se desi da izgubljeni ili odbegli ljubimac zaluta u drugu dravu, predviena je posebna aplikacija - implantirani mikroip transponder koji se inae ve primenjuje za identifikaciju ljubimaca. Ovaj ugraeni mikroip pohranjen u staklenom omotau ima jedinstveni identifikacioni broj koji se ne moe menjati i moe se proitati niskoferekventnim radio-skenerom. Zatim se taj broj uporeuje sa bazom podataka kako bi se pronaao vlasnik psa. Mada je trenutno Amerika baza podataka nekompatibilna sa slinim bazama u drugim zemljama, one e se usaglasiti vrlo brzo, kako bi svi ljubimci i njihovi vlasnici bili ukljueni u jednu jedinstvenu globalnu mreu podataka. Ve sada, u Americi vie od 60 hiljada pasa meseno dobija vlastiti mikroip. Potrebno je, meutim, da i i svi azili za pse dobiju odgovarajue skenere za itanje podataka iz mikroipova pronaenih ljubimaca. Razvoj mikroipova za ljubimce u budunosti e ii u pravcu pronalaenja promenljivih mikroipova, koji e se moi apdejtovati i novim podacima, recimo o toku istorije bolesti etvorononih ljubimaca i drugim novim vanim podacima.

17

DA LI NAM JE POTRBAN?

Generalno gledano, ulaganje u GPS je opravdano za sve koji esto odlaze u "duboku" prirodu, u planinske zabiti ili na morsku puinu, iz hobija ili zbog profesije. Granice izmeu potreba profesionalaca i amatera briu se pred neumoljivou prirodnih elementata i srazmerno udaljenosti od vrstog krova, lekara i pekara. Kada je re o korienju u urbanim sredinama i na asfaltnim putevima, razlika je mnogo otrija: posedovanje GPS-a je ili potreba ili zadovoljstvo. U nekom megalopolisu je sjajno imati pomagaa koji e uvek znati u kom se pravcu nalazi i koliko je daleko na hotel a bilo je, zar ne, i takvih situacija kad se u velikom stranom gradu parkira auto pa se posle ne zna gde je ostavljen Da li su razlozi poput ovih dovoljni za kupovinu, svako treba da proceni za sebe. A u prirodi... Planinarilo se, plovilo, vozilo, i pre nego to je napravljen pristupaan GPS prijemnik. umski putevi su bivali nadmudreni a topli kreveti, vidikovci, izvori i druge skrivene lepote veto pronalaeni. Uglavnom. Jer, esto se i lutalo ustvari mnogo vie nego to smo obino spremni da se setimo. I kao to se moglo iveti bez mobilnog telefona ali on danas tako dobro doe, moe se i skitati bez GPS-a ali i on tako dobro doe. Pecaroi e ceniti mogunost da ubelee svoja "tajna" mesta i potom ih lako pronau kad vegetacija nabuja ili se promeni nivo vode pa obala postane neprepoznatljiva. Tokom vonje amcem vredan prsten je zavrio u moru? Ako je GPS tu, jednostavno e biti vratiti se na isto mesto sa ronilakom opremom. Na planinarenju je lepo znati na kojoj je strani i koliko daleko zabaeni proplanak sa eljno oekivanim atorom. Ako se naemo usred ume, hladnoe i vejavice a pada mrak, neizmerno vredi vodi koji e nas i u potpunoj tami sigurno dovesti do osvetljenih prozora za kojima udimo. Dovoljno je da na displeju naeg GPS ureaja izaberemo taku do koje elimo da stignemo i naredimo - vodi me tamo! Zato je teko porei korist od ove spravice za sve koji se mnogo kreu i mnogo putuju. A tek za one koji ne biraju puteve i staze, na kopnu ili vodi? Granica izmeu potrebe i zadovoljstva: veini onih koji se kreu asfaltnim putevima ili dobro utabanim turistikim trasama, dobra stara auto-karta e jeftinije zavravati posao sve dok cene GPS ureaja drastino ne padnu. Kamiondija koji esto mora da se snalazi u velikim, nepoznatim gradovima je jedno, onaj ko samo eli lepu igraku i/ili da ostavi utisak na okolinu je neto drugo - u tom sluaju GPS je, s obzirom na sadanju cenu, luksuz. No naravno, svako ima pravo da sebi priuti i tako neto. Od GPS-a moe biti i tete. Ne treba nikada smetnuti sa uma da je ova spravica samo korisna alatka koja treba da olaka snalaenje na putu ili u prirodi - ako umesto toga postane ikona, ukrae nam mnogo toga. Ako nam je pogled stalno uprt u displej, ako sebe i druge neprestano zasipamo obavetenjima o tome koliko jo ima do kampa, kolika je visina, koliki je ukupni uspon ili spust, koliko smo od puta preli okrnjiemo atmosferu i unititi onaj preko potrebni daak avanture bez koga nema pravog uivanja. to vie buljimo u displej, to manje vidimo od okoline. Treba pustiti da GPS radi svoje i setiti ga se tek kada je zaista potreban. Najvanije i najlepe

18

uspomene sa puta nikada nee biti snimljeni TrackLog-ovi, nego uvek i samo ono to smo zabeleili najstandardnijom opremom kojom raspolaemo: okom, uhom, duom. Nije tano da sa GPS ureajem svako moe da ode u neku planinsku pusto i bez problema stigne tamo kuda je krenuo. U dokumentaciji proizvoaa se kae da GPS ne moe da zameni ostala sredstva za navigaciju, on ih samo dopunjuje. A najvanija "sredstva" za navigaciju pored karte, kompasa i umea njihove upotrebe, bili su i ostali razum, iskustvo i respekt prema izazovima okruenja. Isto tako, viak elektronike ne moe da kompenzuje manjak inteligencije. Da li nam je zaista potreban? Onima koji se muvaju po kojekakvim nedoijama stvarice poput ove mogu zaista da zatrebaju samo jednom u ivotu. Ako do toga doe, vrlo je zgodno imati ih kod sebe. U svim ostalim situacijama GPS ureaj je "samo" izuzetno koristan i, da budem iskren... zabavna

19

CENE I PREDNOSTI KORIENJA GPS SISTEMA PRAENJA

Cene GPS sistema praenja variraju u zavisnosti od potreba korisnika i izabranih komponenti koje omoguavaju zadovoljenje tih potreba. Investicija, generalno gledano, obuhvata nabavku GPS i komunikacijskih ureaja sa opcionim dodacima (hardware), trokova komunikacijskog servisa (npr. mesenog rauna utroka impulsa Mobtela), cenu nabavke software za praenje (za GPS provajdera - Kontrolni Centar) odnosno cenu usluga Kontrolnog Centra (za korisnika). Na to se dodaju trokovi ugradnje ureaja u mobilne objekte, potrebna oprema Konrolnog Centra ili kompjuterski sistemi i telekomunikacijski uslovi. Sve u svemu, korisnik koji eli da implementira ovu najsavremeniju telekomunikacijsku i satelitsku tehnologiju, mora investirati iznos koji se kree od 780,00 EUR (za osnovnu konfiguraciju u vozilu - samo praenje) do oko 1950,00 USD po vozilu (za punu konfiguraciju - praenje, dvosmernu komunikaciju i navigaciju). Na to se dodaju trokovi mesenog pauala Kontrolnom Centru (koji variraju u zavisnosti od izabranog nivoa praenja). Prednosti primene variraju u zavisnosti od postavljenih ciljeva korisnika, a mogu biti: -Efikasnija kontrola mobilnih objekata -Efikasniji terminski plan isporuke, utovara-istovara robe, upoljavanja kapaciteta i sl. -Brze reagovanje i efikasnije rasporeivanje mobilnih objekata (taksi, prva pomo i sl.) -Pouzdana i ekonominija dvosmerna komunikacija (KOC/uprava firme - vozai) -Bitno poveana bezbednost lica i imovine (panik-taster, povratak ukradene imovine i sl.) -Racionalno planiranje marrute i mogunost racionalnog preusmeravanja -Velike utede utroka pogonskog goriva, itd... Lini GPS sistemi praenja obino ne postiu ekonomske efekte, ali bitno utiu na poveanu linu i imovinsku sigurnost korisnika i "miran san".

20

U PERSPEKTIVI

U sredu rano ujutru, 28. decembara 2005, je u bivoj sovjetskoj republici Kazahstanu zapoet najvei svemirski projekat u koji se Evropa ikada upustila - u orbitu oko Zemlje lansiran je prvi satelit koji e biti deo novog evropskog sistema za satelitsku navigaciju. Galileo je evropski odgovor na GPS, po ceni od 3.2 milijarde evra. Posle dosta kanjenja i problema, oekuje se da e evropska satelitska mrea konano proraditi 2008. godine. Galileo e se koristiti u itavom nizu oblasti, od kontrole letenja, preko praenja vozova i nadgledanja saobraajnih guvi na putevima, do lociranja i usmeravanja brodova, privatnih automobila, vozila hitne pomoi i spasilakih ekipa. Oni, koji zavise od satelitske tehnologije u Evropskoj uniji, trenutno se oslanjaju na ameriki satelitski Sistem za globalno pozicioniranje, takozvani GPS.

Trei sistem
Profesor Martin Sviting radi na evropskom projektu i objanjava zato Evropljani prave Galilea, kao trei zasebni sistem, uz ve rasprostranjeni ameriki i odvojen ruski sistem za satelitsku navigaciju. "Mi ve godinama koristimo ameriki GPS - njega, na primer, rutinski koriste mehanizmi za navigaciju linih automobila. Problem je, meutim, u tome to je to sistem, koji je napravljen za vojsku, iako se vrlo uspeno koristi i u civilnom sektoru. Za Evropu je od velikog znaaja da razvije svoj sistem za satelitsku navigaciju. Prvo, zato to na amerikom sistemu ponekad moe da doe do kvara, i drugo, zato to e evropski sistem biti savremeniji i mnogo precizniji", obeava profesor Sviting.

Precizno u centimetar
No, koliko precizniji? To objanjava Havijer Benedikto, ef projekta Galileo u Evropskoj Svemirskoj Agenciji. "Trenutno sa GPS-om lokacije odreujemo sa preciznou od nekoliko metara, Sa Galileom e svi korisnici na zemlji besplatno moi da dostignu preciznost od jednog metra, a oni koji budu plaali za specijalni, komercijalni servis, dobijae signal, koji e lokaciju utvrivati sa preciznou od svega nekoliko centimetara", istie Havijer Benedikto. Prednost Galilea je i to to, za razliku od amerikog i ruskog sistema, njime nee upravljati vojska - on e zapravo biti namenjen civilnoj upotrebi. Meutim, projekat u koji su se ukljuile i neke zemlje izvan EU, poput Kine, Indije, Izraela i Ukrajine, nee biti jeftin - kotae skoro etiri milijarde evra.

Rat s Amerikancima
Cela pria je stoga podstakla spekulacije da Evropa, time to se upustila u izgradnju Galilea, zapravo eli da smanji svoju zavisnost od Amerikanaca. Profesor Martin Sviting priznaje da postoji taj aspekt, ali istie i da je bez bilo kakvih politikih kalkulacija, sa isto tehnike take gledita, svetu danas potreban jo jedan navigacioni sistem. "Trenutno imamo samo jedan sistem, od kojeg zavisi najvei deo nae infrastrukture i naih svakodnevnih aktivnosti. Zaista ne deluje razumno da tako mnogo stvari zavisi od samo jednog sistema - od amerikog GPS-a. Na primer, ako se on pokvari, prestali bi da 21

funkcioniu nai mobilni telefoni, banke, elektro-mrea. Prosto bi bilo racionalno imati jo jedan sistem", smatra profesor Sviting.

Kompatibilnih 30 satelita
Signali, koji e stizati sa Galilea, moi e da se koriste i na opremi, koja trenutno fuinkcionie na amerikom Sistemu za globalno pozicioniranje - Galileo e biti kompatibilan sa GPS-om. Lansiranjem prvog satelita poinje testiranje evropske tehnologije i, ukoliko sve bude ilo po planu, Galileo bi trebalo da bude zavren za nekoliko godina i da se satoji od ukupno 57 satelita za navigaciju, pa e kvalitet, pouzdanost i raspoloivost satelitskog pozicioniranja biti znatno poveani. Prijemnici e pouzdano raditi u urbanim "kanjonima" i na drugim mestima sa loim prijemom, na kojima se tako neto sa dananjim brojem GPS satelita ne moe postii. Porae broj potencijalnih korisnika i aplikacija, otvorie se mogunosti za 140.000 novih radnih mesta, poveae se broj proizvoaa opreme a cene e pasti. Zanimljvo je da su i Rusi razvijali svoj satelitski sitem, GLONASS, ali on nikada nije zaiveo u komercijalnom smislu.

22

ZAKLJUAK

(Ne)opravdana paranoja modernog oveka ovde prosto mora da se ukljui i povue bolno uoljivu paralelu sa mranom slikom drutva budunosti, u kojem Veliki Brat sve vidi i sve zna, a primena tehnike je u potpunosti ukinula ovekovu privatnost. Ovakvi sistemi su po definiciji pijunski, ali moramo biti fer prema njima svi ionako nosimo mobilne telefone, pa neko odozgo moe da vidi gde smo i ta radimo. Registracije na kolima vode do baze podataka u policiji. RFID bi mogao da nas spase raznih dosadnih procedura pri prelasku granica, naplati putarina ili parkinga, a znatno bi oteao posao kradljivcima. GPS/GPRS sistem prua jo ire mogunosti stalni uvid u to ta se deava sa svakim vozilom. Vozaima se sigurno nee dopasti da gazda istog trenutka sazna ako malice skrenu zarad nekog privatnog posla, ali e voleti da u sluaju neke drumske nevolje znaju da je pomo ve na putu. Sa druge strane, onome ko upravlja voznim parkom vaan je podatak gde se nalazi najblie slobodno vozilo jer tako drastino smanjuje prazan hod. Beleenje svih prikupljenih podataka u bazu koja see godinama unazad otvara mogunost kasnije analize uinka i poboljanja poslovanja. Na primer, iako je za gradski prevoz primereniji RFID, privremena montaa GPS/GPRS ureaja na nekoj problematinoj liniji bi tokom nekoliko nedelja pruila dragocene podatke o tome ta izaziva zastoje i saobraajne guve. U svakom sluaju injenice su sledee: analiza firme Allied Business Intelligence Inc. ukazuje na podatke o naglom porastu prihoda Kontrolnih Centara (iznosi za nabavku ureaja i opreme nisu ukljueni) za pruanje usluga u GPS sistemu praenja, koji se od 1 milijarde USD u 2000. godini procenjuju na 40,7 milijardi USD u 2006.godini.

23

LITERATURA

Izvori:
www.bbc.co.uk/serbian/news www.danas.co.yu www.gpsplus.org http://host.sezampro.yu/freebiking/Cekicara/GPS http://www.livonagis.co.yu/gps http://www.telfon.net/Gps http://news.bbc.co.uk http://www.pcpress.co.yu http://www.sk.co.yu Mirko Perak http://arhiva.glas-javnosti.co.yu

24