Buntovnik S Razlogom Dejan Nebrigić

Dejan Nebrigi
Buntovnik sa razlogom
IZDALE: ene u crnom, Beograd, 2009. Jug Bogdanova 18/5 Tel/fax: 011. 2623 225 e-mail: zeneucrnom@gmail.com www.zeneucrnom.org
Uredio: Milo Uroevi
Dizajn: kart Studio avka Tehnika obrada: Zinaida Marjanovi
Tira: 300
tampa: Artprint
Ovaj zbornik je realizovan zahvaljujui solidarnoj podrci: Heinrich Bll Stiftung i Fondu za otvoreno druto Srbije
Sadraj
Dejan Nebrigi ili lino je politiko ..........................5 urim u pozorite .....................................................7 Besmisleno pismo .....................................................9 Rovovi ili rovarenje ...................................................13 Lavirintski renik ......................................................16 Jutarnji dnevnik ........................................................47 Parateatropatija (II) ..................................................82 Pohvala drugosti ...................................................... 97 ARKADIJA, gej-lezbejski lobi, 1990-1995. ..............99 Lino/politiko .......................................................105 Seanje na Dejana Nebrigia ...................................115
Dejan Nebrigi ili lino je politiko

Moramo razumeti ta znai biti heteroseksualan a ta homoseksualan, te da nae seksualnosti utiu na to da li emo iveti ili umreti. (Bisi Adeleje Fajemi, Afrika)
Ove godine se navrava deset godina od ubistva naeg dragog druga i aktiviste Dejana Nebrigia. Ova knjiga predstavlja oma njegovom aktivistikom angamanu. Imamo feministiku odgovornost da pamtimo, da stvaramo kulturu seanja, ugraujuiu nju sve ono to smatramo da je vano za na emotivno/moralni/politiki angaman. Ovo je knjiga o jednom deaku koji je sa nama delio isti vrednosni sistem. Njegov rad je obeleila aktivistika pluralnost: proimanje antifaizma, antimilitarizma, feminizma i gay aktivizma. Kroz to, on je govorio sebe. Uvek protiv i inei sve to se moglo protiv patrijarhata, militarizma, nacionalizma; uvek protiv faizma, ksenofobije, homofobije, seksizma... Ovu knjigu ine dva dela. Prvi deo ine autorski tekstovi Dejana Nebrigia, a drugi deo ine seanja osoba koje su poznavale Dejana. Govorei iskustvima vlastitog tela, stvarao je istoriju upisujui u nju drugost i razliitost. Hvala: Stai Zajovi, Zinaidi Marjanovi, Senki Kneevi, Borki Begovi, Goci Radosavljevi, Slavici Stojanovi, Sai Kovaevi, Mariji Vidi, Sneani Tabaki, Ljilji Radovanovi, Sneani Barali Bonjak, Nandoru
5
DEJAN NEBRIGI
BUNTOVNIK SA RAZLOGOM
Ljubanoviu, Vesni Boi, Bojanu Aleksovu na podrci koju su pruili/e, shvatajui vanost stvaranja alternativne istorije. Zato to su jednog novembarskog dana sedele/i i seale/i se Dejana, koji je svojim aktivistikim angamanom ostavio neizbrisiv trag u emotivnom,moralnom i politikom ivotu ena u crnom.
urim u pozorite
Jue mi je Lepa Mlaenovi pokazala jedan fax poslala ga je Susan Sontag iz Njujorka. To je pismo koje je Lepi napisala Jasna Dikli, sarajevska glumica, koja je sve vreme rata u svom gradu. Pismo je napisala polovinom januara i dala ga Susan Sontag kada je ova odlazila iz Sarajeva. Pismo je napisala dan nakon eh poznatog masakra dece u obdanitu. Kae: krv je vidjela na snijegu. itao sam tih nekoliko reenica o masakru, sasvim (emocionalno) nesvestan. To je, mislim, bilo jedno od najkraih Jasninih pisama otkada je poeo rat. Nakon opisa masakra, kae da joj ene koje su u Beogradu bore za mir daju jedinu snagu. Proitao sam i to priznajem sasvim bez svesnih emocija. A onda na kraju pisma jedno izvinjenje Ne mogu vie da ti piem. urim u pozorite. Kae jo Jasna da je sala svako vee prepuna, da im to daje neku snagu, da su na predstavama puni energije. Ona uri u pozorite! Boe. Plakao sam satima. Ona moe da glumi u sarajevskom paklu. Plakao sam satima zbog sudara naih tako razliitih stvarnosti, koje su spojene samo time to nijedna ni druga, po svim zakonima ljudske logike ne mogu postojati. Plakao sam satima eto zato to sam OSETIO ta se zaista dogaa u Sarajevu, u Bosni, da su to oni isti prostori na kojima sam nekada bio. Shvatio sam da su i ubistva dece neija stvarnost. Ali zato me na takvu spoznaju nagnala jedna reenica, a ne na primer bezbrojne televizijske slike leeva. urim u pozorite zar to zvui najtraginije od svega to sam uo od ljudi koji su bili u naem ratu.
7
DEJAN NEBRIGI
urim u pozorite to je reenica koja pokazuje svu ljudsku snagu najtraginijih rtava dananjeg oveanstva graanki i graana Sarajeva. Jasnino urim u pozorite otkriva da ovek moe izdrati SVE. Zato me tera da shvatim da je to to joj se dogaa stvarnost jer ljudi ne ive u kciji; ljudi dakle, podnose to to im se dogaa zato je to stvarnost. Tako su se eto sudarile nae dve stvarnosti. Iako ih nema. Zdravo urim u pozorite. Nemam vremena da plaem. urim u pozorite.
10. februar 1994. Dejan Nebrigi ene za mir 1994., ene u crnom, Beograd
Besmisleno pismo (koje je izgubilo cilj)

Beograd, 7. septembar 1993. Kako se mi zavaravamo, draga prijateljice; moda intelektualno pojmimo ono to se oko nas deava, ali nikako da se usudimo da emotivno percipiramo taj uas osim kada to inimo konzumirajui neku umetniku simulaciju. Sarajevo, Mostar, Vukovar, i sva nama nepoznata sela i nepoznati ljudi, ubijanja, deca bez ekstremiteta, smrti od gladi... Sve to, bojim se, jo nismo sasvim OSETILI, a tako je blizu nas. Ljudi koji su pobegli iz Sarajeva, jo pre pet-est meseci, govorili su da im atmosfera u Beogradu, ljudi ovde izgledaju... oni su osetili da je sve isto kao pred poetak rata u Bosni. To mi je veeras ponovo priao Milan, mladi koji je pre sedam dana izaao iz Sarajeva. Kae, kada su poele da padaju prve granate, on je sedeo u slastiarni na Baariji (gde je i stanovao) i pio kafu, kao i svakog drugog dana; kada su uli topot svi su mislili da grmi; njegova majka je izala na terasu... niko nije verovao... A onda je, godinu i po kasnije, nakon stalnog sakrivanja od svih vojski, od mobilizacije, nakon gladovanja, stalnog straha, neverovatnih scena koje je video i u kojima je glumio, uspeo da pobegne iz tog grada (za koji, usput, kae da Grad vie nije, tj. da graana vie nema doli su neki drugi ljudi). U meuvremenu: tamo je poginulo (najmanje) dvesto hiljada ljudi; parkovi su pretvoreni u groblja; drvee je poseeno za ogrev; grejali su se takoe i parketom i nametajem; biblioteke su spaljene; prokuvavali su vodu iz Miljacke jer druge vode nije bilo; beali; granate su padale, a kada je bila tiina najvie su se bojali, jer su mislili da oni sa brda ulaze u grad.
9
DEJAN NEBRIGI
Nisam se u ovom trenutku uplaio patetike svojih reenica (seam se dobro jedne misli iz moje pesme: otprilike, da se patetika gubi u ljubavi jer je (ljubav) postala suvie opasna), ve neverovatne identikacije sa ljudima o ijim mukama piem, na ta verovatno nemam pravo jer to nisam osetio (na svojoj koi), moje telo nije (tako) mueno. I, verovatno je razlog zato o tom ratu ne piem u svojoj prozi, ni esejima moral. Jer, o emu god da sam pisao, morao sam imati taj oseaj, tu totalnu identikaciju, do koje sam dolazio simulirajui oseaje, tue oseaje (u tu simulaciju, naravno zna, spada i moja ljubav prema Zoliki), to je posmatrano sa neumetnike take, prilino nemoralno, tj. licemerno. A licemerje, kada su u pitanju pravi ljudski ivoti, pravo razaranje, pravo skrnavljenje tela ja ne mogu prihvatiti; ono je sasvim razliito od uasa metazike, sa kojim se suoavam u svojim literarnim i teorijskim opservacijama i u svojoj takozvanoj ljubavi, pa i seksualnosti. Eto, dugo sam ve izmeu ostalog u chathovskoj fazi, u koju me Zoli, prvo svojim priama o Gezi Chathu, a potom svojim ponaanjem krajem maja (upoznavajui me sa drogom i sa seksualnou, takvom, opsesivnom, narkomanskom) uvukao, svesno-nesvesno, namerno (tj. perdno) ili sluajno (tj. spontano), svejedno. Ne znam kako da iz te faze izaem, jer vie ne mogu doiveti katarzu, ni pisanjem, ni seksom. A sve to suvie boli i bol je jaa od narkomanske naslade, posebno zato to tu nasladu ne mogu doiveti sa nekim drugim, tako da ni drogiranje (sa nekim drugim) vie za mene nema ari, nema smisla, i ne elim ga. Ostaje (mi) samo bol i neutaiva pouda; naslade nema rekoh ako bol nije naslada a nije bar ne potpuna bez tela koje, kao i dua, pati. (Moda je samo u Hamletu AndrAsevom ispunjen taj Ideal o kome govorim. Ali, ak ni u toj pre dstavi nema katarze!). uopte, sve moje identikacije i op10
sesije koje su movens mog pisanja (ili je pisanje njihov movens?) donose neverovatne patnje. A ova sa Zolikom najopasnija je jer sam (smo?) upao (upali?) u circulus vitiosus u moj (Na?) poroni krug, u potpunu spojenost, u amalgam, stvarnosti i umetnosti. Neka vrsta takvog amalgama, takoe pervertirane (termin ne koristim pejorativno) umetnosti je ono to me najvie plai u celoj naoj jugoslovenskoj krizi, u tom ratu o kome sam, pod utiskom prie mladia iz Sarajeva, poeo da ti piem; to je zapravo ono najbitnije to ti elim rei, o emu sam, takoe, pisao i u svom tekstu Parateatropatija (koristei, dodue, samo primer Subotice. Naime, bojim se da taj circulus vitiosus u svoju igru uvlai sve vie ljudi, da metastazira na sve vie prostora on se, naravno, ne moe zaustaviti. Ceo rat, uostalom, dokaz je tome. Kraj se ne moe dogoditi zato to je i Poetak bio isto tako nemogu, nije se dogodilo. Mi smo svi na nultoj taki, van realnosti; ivimo umetnost. Ali ona nije imaginarna jer su rtve, krv, silovane trogodinjakinje ono to je stvarnost. A opet: kako, kuda, zato? Gde su dokazi, zato ne postoje aksiomi? Zato to ne postojimo ni mi!? A opet nas boli! Ili nas moda ne boli jer ta bol nije realna kaemo to je umetnost (simulacija), to nije ivot (realnost). A, opet, nekog je stvarno pogodio snajperista, neko je stvarno oslepeo, nekoga su stvarno silovali. Nema granica. (Bez take). Sve vreme, pedesetak minuta koliko od prvog prekida pisanja ovog pisma, posle jedne strane, ispisujem, nabacujem ove, ne smuene ve kontradiktorne misli (to je velika razlika, rekao bi Marko Risti, a ti to zna) pokuavam da se vratim na poetnu ideju, koja me je nagnala da uopte ponem da ti piem. Ideja je praktinog tipa i teko mi je da ti sada posle ovakvih opservacija to ispiem jer se moram
11
DEJAN NEBRIGI
vratiti u banalnost (ne u stvarnost, jer stvarnost nije ono to se vidi golim okom (Ki) stvarnost su moje opservacije?) naih ivota. Naime, posle svih pria koje sam o Sarajevu uo veeras, posle percepcije strane igre koja se deava na ovim prostorima, jugoslovenskim, shvatio sam da je krajnje vreme da se odavde bei kad pije kafu u slastiarni i pone grmiti za beg e biti kasno. Ja tebi zapravo dajem savet, iako sam taj savet, koji sam dao (i mnogim drugim) mojim prijateljima, neu i ne mogu posluati, moda upravo zato to su ga ni mnogi ljudi koje volim nisu posluali. (A moda je to samo moj izgovor da ostanem i nastavim igru u ovom (para)teatru apsurda, naeg?). davno sam ti rekao da je, najvei jugoslovenski reditelj, Haris Paovi, svojim odlaskom u Sarajevo postao i najvei jugoslovenski intelektualac (zato to je najmoralniji) i najvei jugoslovenski umetnik (zato to ima hrabrosti tj. neto mnogo vie od hrabrosti, to se ne moe terminoloki odrediti da se suoi sa svojim Fatumom, sa svojom umetnou, da je odivi), da taj njegov in potpuno razumem, da saoseam sa njim. Jer, kada bi Onaj Koga Ja Najvie Volim bio u tako muki opsednutom gradu, kada bi mu ivot bio ugroen ja bih bez razmiljanja tamo otiao i bukvalno uinio sve da ga spasem, makar to bila politika, nacionalna, ideoloka i/ili estetska prostitucija, ili ono to bi ugrozilo moj ziki i moralni opstanak. ... Pa, ja sam na sva ova pitanja davno odgovorio (moji tekstovi koje ti aljem dokaz su tih odgovora, tj. oni sami). A opet nita ne znam. I bojim se. I boli me.
D.N. ene za mir 1994., ene u crnom, Beograd
12
Dejan Nebrigi
Rovovi ili rovarenje? Strategije (umetnikovog) otpora

Za svako graansko, tj. malograansko drutvo ili drutvo zasnovano na (nekoj drugoj opresivnoj) ideologiji, najopasnije je anarhistiko subverzivno delovanje, naroito ako to delovanje, taj agens svojom slikom odglumljenom, pervertiranom i radikalizovanom takvom drutvu pokazuje njegovu vlastitu sliku. Stoga se ono bilo da je re o drutvu globalnom, dravnom, gradskom, a moda ponajpre ako je re o malim klanovskim skupinama, recimo, grupama prijatelja, politikih aktivista, supartijaca, kolega, itd. uaurava u kanone, u red, poredak (nekih) pravila, koji su izvori neslobode. Obino, naravno, dolazi do hijerarhijskih podela uloga: na elu je rer, gospodar, ili gospodari, a u osnovi tog drutva su oni nepovlaeni, koji se zadovoljavaju sitnim materijalnim iarenjima, ili pak emotivnom i ideolokom podrkom nadreenih koja im prua zatitu. Ti sitnoiarski podanici najodaniji su i najrevnosniji izvritelji i uvari poretka stvari, i njima ak esto nije ni potrebno manipulisanje. A anarho-subverzivci, iako su (dobrovoljno) na drutvenim marginama, uvek u donkihotovskom oklopu usamljenosti, jedini su koji opasno mogu poljuljati taj poredak, mada je skoro sasvim izvesno da ga ne mogu potpuno razoriti. Jer sredstvo koje bi za takvo potpuno razaranje morali primeniti jeste revolucija. I to revolucija bazirana na sasvim etabliranim ideolokim anarhistikim (ili, u tom sluaju, anarhistikim) stavovima, koji neminovno priznali to takvi revolucionari protiv poretka ili ne vode u sutinski isti poredak, razliit samo ideoloki.
13
DEJAN NEBRIGI
No, ovde nije re o krupnim (niti bilo kakvim drugim) revolucionarima, makar oni bili i anarhistike orijentacije, ve o sitnim rovarima, potkopaima sistema koji je uvek na ovaj ili onaj nain, prema jednom ili drugom obliku alternativnog delovanja i miljenja opresivan, i koji tako postaje ljudoderska maina, guta individue, svih njenih razlika, onog to je Drugo. I, mada se o Drugom, eto, ini se, esto govori, zanemaruje se odbrana sutine tog da budemo slobodni rei apstraktnog aksioma; Drugo se deklarativno brani da bi se branilac, najee samo teoretiar, uklopio u jedan novi sistem, u etabliranu alternativu, koja takoe negira neko drugo Drugo. Pre svega naeg donkihotovskog usamljenika, venog gubitnika, subverzivca, anarhistu... Umetnika, dakle. Ili, intuitivnog projektanta forme. U ledenom dobu kako je Mira Otaevi nazvala tekst koji esto citiram blune, lude, amateuri, intuitivni projektanti forme, postaju malaksalim ekcentricima. Subverzivac, borac za Drugo, ili beskonano drugo drugo drugo Drugo, ponovo je osuen na poraz. Ali to vie nije ni ideoloki, ni metaziki ili estetski poraz, na kakav su avangardisti, otkada ih ima, bili unapred osueni. Kod nas su sada takvi drugi Drugi poraeni (i) egzistencijalno. Jer, alternativa je oduvek da se ne laemo - , kako-tako, bila pomagana upravo od objekta svoje subverzije. Svaki je subverzivac to to jeste zahvaljujui svom arhetipu, koji je, moramo priznati uvek graanski, uvek potie iz nekakvog poretka. (Da bi se neko drutvo potkopavalo mora se biti njegov potomak). No, u naem ledenom dobu, eto, dolo je do totalnog uutkavanja umetnika: drutvo koje on treba da potkopava sasvim ga je ekskomuniciralo, i to ponajpre ukidajui mu svaku emotivnu i materijalnu podrku. Jer da bi umetnik mogao delovati mora da je oproten brige za svoj svakodnevni opstanak, poruuje nam Vojislav
14
Ili iz jo jednog ledenog doba srpskog, 1890. godine. I dodaje: U prilikama, kad stanje politiko, ekonomsko i nansijsko stoje u korisnoj harmoniji, gde je, dakle, blagostanje dotinoga naroda osigurano, nauka, knjievnost i umetnost dobijaju velikoga maha i poleta. Sada, sto godina nakon nesrenog Ilia, u jo nesrenijoj Srbiji, ta nam disharmonija dariva pseudo-subverzivce, dobro plaene umetnike sa backgroundom (opozicionim ili dravnim, svejedno), s jedne strane, a sa druge dariva nam pozorita koja nemaju grejanje, glumice koji se zbog egzistencije fotograu za porno-asopise, knjige nepodobnih pisaca koje stoje u tampariji; par exellence dramaturge koji nemaju posla u ocijelnim pozoritima, ili ne ele da kolaboriraju radei za njih. Vrsni pisci, poput Stevana Peia, lee u bolnicama u kojima nema lekova dok njihove kolege i prijatelji sasvim unosno, umesto svojih knjievnih opservacija, prodaju politike pamete... Debakl subverzije i zenit licemerja!; umetnik je prinuen na intelektualnu prostituciju. Vrlo smiljeno, obesmiljeno je njegovo delovanje... Ipak, da zavrimo banalnije, u sadanjoj stvarnosti stvarnosti. Ako neko pita ZA koju je politiku stranku umetnik, treba mu odgovoriti ni za koju, ostalo mu je jedino da bude PROTIV rata i faizma. Jer, moda smo za rovove pomalo krivi i mi koji nismo dovoljno rovarili. A mogli smo!?
ene za mir 1994., ene u crnom, Beograd
15
DEJAN NEBRIGI
Dejan Nebrigi
Lavirintski renik*
(Za RR**) Ako bismo eleli da ocrtamo arhitekturu koja odgovara strukturi nae due, onda bi ona morala da bude zamiljena u slici Labirinta.
1. ANTIMILITARISTIKA AUTOBIOGRAFIJA (key words: axiomi; dezertiranje; Franco; Hitler; ideologija; patnja; seksualnost & vojska; simulacija; smrt smrti; smrt je san; telo; ivot) EROS, THANATOS I NEKE ZABLUDE(?) SAVREMENE FILOZOFIJE: Metaziki nihilisti za establishment: ludaci danas postaju ideoloki i politiki anarhisti. Jedan od modela naih najradikalnijih u praksi naravno neprimenljivih dezerterstva, njegov moto: s v e s n o negiramo postojanje vojske; negiramo postojanje sebe, negiramo postojanje vojske; oduzimamo im vojnike. Pie tako Roman Medina u svom eseju NEPOSTOJEE SMRTI. Viva la muerte!, vikali su Francovi faisti. Mi, meutim, smrt negiramo/nihilizujemo tako to je ignoriemo. Kad kaemo mi nismo roeni, mi smo mrtvi smrt prestaje da postoji. Tako mi slavimo ivot. Postojanje ljudske vrste, ija alosna, nametnuta, veinska, uobiajena seksualnost1) samu sebe prodire2), ugroavajui tako, eto, vrstu, danas je manje nego ikada dovedeno u pitanje. Ono je, naravno, kao i sve
16
* Prvo poglavlje ovog teksta napisano je po narudbi, za knjigu PISMA NEPOKORNOM, koju je izdala poznata panska antimilitaristika grupa MOC, iji su aktivisti totalni "prigovarai savesti", koji odbijaju svaku kolaboraciju sa militaristikim sistemom (=establishmentom), i civilno i vojno sluenje vojske. Tako, "renik" se pojavio najpre u prevodu na panski, a potom ne pod tim naslovom neka poglavlja objavljivana su i na srpskom i na engleskom, razliitim prigodama i u razliitim kontekstima. "Tema" prve glave uslovljena je samom narudbom teksta, dok su se "teme" ostalih poglavlja javljale, vie ili manje, spontano, a povezane su jedino nepreglednim lavirintskim traganjem, samoanalizovanjem, prouavanjem arhitekture ljudske due. Naravno, ponajpre due pisca, njegovim "dilemama", "prokletstvom izbora"... Pred itaocima se, dakle, nalazi jedan fragmentarni paralozofski, odnosno paraliterarni tekst, ija je svrha lino propitivanje, a ne edukacija, niti postavljanje nekakvih axioma. "irimo puteve beei od nauke", kae Wim Wenders. Stoga, autor se na izvestan nain, odrie ideja i, naroito, ideologija koje je ovde izneo: tanije, smatra ih kcijom. ** RR je moj Raymond Radiguet, odnosno, u stvarnosti, RAKO ROB. Njemu, sa ljubavlju kakvu sam mislio da vie nikad neu osetiti, posveujem ovaj tekst. Rakova lepota, nalik na lepotu Michelangelovog Adama iz Sikstine roen je, uostalom, 7. marta 1978, dan nakon Michlangelovog roendana hrabrila me da se upustim u konstruistanje ovog "renika". Pred njegove noge poloio sam svoje pisanje, duboko verujui da koraanje kroz lavirint nije bilo besmisleno, da se na kraju te potrage, ipak, nalazi ljubav. A ako se od te ljubavi ne umre... "Ono to me ne ubije, osnai me" kae, opet, Nietzsche. 1) "Seksualnost" ovde stoji jer se misli na zike kontakte uobiajene u savremenom "dekadentnom svetu". Mi govorimo i borimo se protiv takve seksualnosti, ali moramo da priznamo da je za sada? ona veinska. Toliko o terminu: prihvatamo veinska, uobiajena seksualnost. Ali, to nas, naravno, ne spreava da zahtevamo promenu, da proteiramo svoju seksualnost, koju nazivamo izborna seksualnost. Jer, smatramo, takav erotizam, takva seksualnost velia ivot. 2) Reich tvrdi i mi smo se u to uverili, najvie u predstavama Urbn Andrsa da je ovek jedina bioloka vrsta koja e unititi svoje prirodne seksualne funcije. 17
DEJAN NEBRIGI
ostalo produkt svesnih/izbornih simulacija. No, mi svakako elimo privid svesti, odnosno privid aksioma, naroito lingvistiki denisanog. Stoga, ponovo govorimo: svet je denitivno postao Calderonov El grand teatro del mundo. Boanstveno! To je veoma savremen i veoma praktian metod za negiranje patrijarhata i militarizma, tj. svesno negiranje, odnosno ponitavanje tih drutvenih uloga u naoj ivotnoj praksi. Tako, znai, i vojska sebe simulira, a simulanti su i dezerteri. FELIX PROTIV ADOLFA: Ali, vratimo se dezerterskoj praksi, onoj u Mannovom FELIXU KRULLU opisanoj onako kako se zaista u mnogim mladikim ivotima dogaa. (Dogodilo se i u mom, ali o tome kasnije.) Setimo se sirotog, a simulativno srenog, Felixa koji je simulirao svoje dezerterstvo, odrekao se odnosno spasao vojske pre nego to je u nju i dospeo. Kako li je samo zeznuo tu nemaku militaristiku hulju! Krull, boanstveni varalica, svoje predivno, miiavo telo to je tako privlano svakoj vojsci, svakoj vojnoj lekarskoj komisiji! obezvredio je, eto, simulirajui boanstvenu bolest, bolest uma, ne samo metaziku, nego u toj situaciji nadasve korisnu, nota bene, korisnu bolest. A ta bolest, misle lekari, psihijatri naroito vojni karadi telo, prlja ga. Takvo je telo vojsci nepotrebno, ba nekorisno za paradu, za pokazivanje borbene gotovosti; jer, ta gotovost kod veine vojski, zapravo, zasnovana je na spoljanjem izgledu, na militaristikoj percepciji estetike. U uniforme misle oni valja obui zdrava tela, ba zdrava. Po njima, naravno, seksualne privlanosti bez zdravlja nema. A tako ni zdrave rase, zdrave naoruane rase. Svaka je vojska nacistika.3) (U zdravnom telu, zdrav duh omiljena Hitlerova
18
parola. Razdvanjanje Duha i Tela, jo jedna zaostavtina Platonova, odnosno platonska; sve do freudovskog moralnog sadomazohizma. Odnosno, a(nti)seksualni moral!) NESRENO DETINJSTVO: Moje telo na alost, ni priblino tako jako i lepo kao Felixovo, ah za jednu lekarsku vojnu komisiju, unakraeno je mojom (homo)seksualnou. A zapravo sam ja sam oduvek sanjao tu nakaradu: jo u najranijem detinjstvu, naime, odluio sam da elim, da me od plastinih puaka i pitolja mnogo vie zanimaju igre sa lutkama, maketama kua, planovima gradova, da me mnogo vie dakle zanimaju enske igre, pa i deaci. Kada se poela razvijati moja prva intelektualna samosvest eto, ja sam postao ena, tj. devojica. Privatio sam ensku drutvenu ulogu, ono to danas politiki mnogo svesniji! nazivam enskom, tj. feministikom ideologijom. Ne samo da mi se gadila gomila, gomila znojavih vojnika u spavaonicama, militaristika paradna istoa plaila
3) Danas, kada je prolo skoro pet godina otkako je napisan i prvi put objavljen ovaj tekst, reenicu "Svaka je vojska nacistika", shvatam samo u kontekstu jednog, moda, previe radikalnog antimilitaristikog stava, koji je svakako najvie uzrokovan ratom koji je tada trajao na prostorima nekadanje Jugoslavije. Zapravo, tu se radi o sukobu izmeu antifaizma/antinacizma i pacizma/antimilitarizma, koji je za nas bio najaktuelniji kada su vodjene kampanje za bombardovanje Beograda i srpskih poloaja u Bosni, da bi se tako zaustavio rat. Za razliku od tog miljenja od pre pet godina, danas smatram da postoje i korisne vojske, pa ak u neke od njih ja verujem. Da budem sasvim direktan: izraelsku vojsku nikako ne bih nazvao nacistikom. A izmeu pacizma i antifaizma, danas se opredeljujem za antifaizam. Uostalom, nije ba zanemarljiva injenica da je Daytonski sporazum u kojem je u jednoj od prvih taaka predvieno naoruavanje jedne, bosanske/muslimanske strane pre nego pacistiki apeli i protesti zaustavio rat u nekadanjoj Jugoslaviji.
19
DEJAN NEBRIGI
me. Estetika, muka estetika vojnikih nalatenih izama, ve u detinjstvu kod mene je izazivala strah. A tek tenkovi, prvomajska parada ispred Savezne Skuptine u Beogradu, pa sletovi i mladi verovatno desetogodinji saobraajni policajci, ili slino uniformisani deaci. (I uvek sam beao sa asova odbrane i zatite.) Tada sam ja, dakle, odluio da ne elim da idem u vojsku. Svaka prava feministika, kao i gay, ideologija, naravno, i pacistiki i antimilitaristiki je opredeljena. HAPPY END: Danas, kada je prolo nekoliko meseci otkako su u moju vojnu knjiicu upisane rei TRAJNO NESPOSOBAN (dotle sam godinama bio privremeno nesposoban za sluenje vojnog roka), danas shvatam da sam jo tada, u detinjstvu, tu ideologiju prihvatio samo zato da bi mi vojna psihijatrica pod imenom, nota bene, A f r o d i t a N., pored dijagnoze POREMEAJ LIBIDA, poklonila i jedno, u svom najdubljem preziru i gaenju, krajnje armantno FUJ. Jer ja sada dobro znam da je moja prva antimilitaristika pobuna moja prva homoseksualna faza iz detinjstva potpuno plodonosna. Moje gaenje od vojnikog znoja, strah od paradne istoe i ideoloko uasavanje od temina zdravo, naroito zdravo telo, nakon skoro decenije egzistiranja u mom umu pobedili su. Establishment je tim FUJ priznao moju alternativnost, moju marginalnost, moju nesposobnost da se treniram za ubijanje. LAVIRINTSKI ORSOKAK: Ali, smemo li da upotrebimo re pobeda, smemo li da kaemo da smo pobedili establishment? I to ne samo zbog militaristikog prizvuka te rei, ve i zato to takvom izjavom, moda, i sami postajemo establishment. Nedavno sam na nekom radiju uo najstupidiju reenicu
20
u svom ivotu. Nota bene, kae neko: Cilj svake alternative je da postane establisment. Moe li se to bez revolucije, dragi prijatelju? I, moe li revolucija bez giljotine? HAPPY END (IDEOLOKI): Nedavno sam na poklon dobio majicu na kojoj doslovno pie: La Rivoluzione non russa4). Nosio sam tu majicu pre neko vee, kada sam poslednji put izaao sa prijateljem koji je ujutru putovao. Te noi su na televiziji prikazivali Hitchockove PTICE, neto pre ponoi grom je udario u ogromno skladite municije, Beograd je zadesilo nevremene kakvo se u junu ne pamti. Pljutali su Nijagarini vodopodi po ulicama. Nas dvojica smo, pored policijskih patrola, naravno, bili jedini na ulicama. Proli smo pored Savezne Skuptine. Nas dvojica sami na mestu mnogih beogradskih revolucija. Po natpisu La Rivoluzione non russa cedila se kia. Ne krv. Verovali ili ne, nas dvojica razgovarali smo o Wildeovom eseju SOCIJALIZAM I LJUDSKA DUA, iji je moto pobeda individualizma. To je bila naa lina revolucija. Nas dvojica sami u mrkloj surovoj beogradskoj noi. I, odjednom, sve dileme su nestale, ak i oni, po spisateljskoj i intelektualistikoj obavezi, veni skepticizmi. Mrak i svaki drutveni sistem, svaka uslovljenost pobeuje se ljubavlju, prijateljstvom, saoseanjem; ukratko individualnom revolucijom. Dezertiranjem iz uslovljenosti. Slobodom koju pronalazimo samo u sebi samima. I moja je revolucija, nadam se, takva. I dezerterstvo.
Na italijanskom ova parola ima dva znaenja, i predstavlja jednu ideoloki iskorienu igru reima: 1. Revolucija ne hre; 2. Nije svaka revolucija ruska 21
4)
DEJAN NEBRIGI
2. ANGAMAN - DILEMA PISCA (key words: aktivizam; kraj kraja; ljudska dua; Mussolini; potreba; tehnologija; uslovljenost) PRIJATELJI & SAMOA: Kako je tuno, zaista tuno, kada ti za prijateljima ostaje samo smee i razbacane igrake koje su im dosadile, i puno bola, stoga, ba stoga. A uz to jo i praznina, zgaene uspomene (onako tek usput, ak bez jasne namere nanoenja bola), razbijeni snovi (isto tako nenamerno). I, to je najgore, unitena harmonija samoe. I, to je gore od najgoreg, strah od samoe, zgroenost nad sopstvenom, nepromenljivom, naravno, sudbinom anahoreta. Tanije, tj. jasnije fatumom anahoretskim. ZLOUPOTREBA OSTAVLJENOSTI: Isfrustriranost raa zlobu, raa mrnju. Tome se valja najpre suprotstavljati. Ne samo zato to mrnja vodi u jo regresivnija stanja u stanja totalne bede samonedovoljnosti i patetinog termina neuzvraena ljubav i/ili prijateljstvo ve i zato to su zloba i nasilje najvei neprijatelji estetike. A mi nita drugo do estete nismo. Politiki aktivizam, kao i intelektualno-spisateljska angaovanost, za mene sada i ovde samo je estetsko pitanje. Ba estetsko. Nikako moralno. Nasilje nije spojivo sa bilo kakvim talentom ili genijalnou, kae otprilike tako Marguerite Duras. To je esencija i naeg politikog angaovanja. Ili, bar, mog. CEHOVI: No, vratimo se prii o prijateljima, o ubritu koje je ostalo iza njih, o samoi. Kada sam sam, kada sam izgubljen u elji za lanim snovima samodovoljnosti kakva se to strana elja za begom od Sebe uplela u moj ivot?
22
Kakva strahota i kakav bol? Preda mnom, eto, priznajem, i bojim se, stoji bolesno ah, smem li tako rei? opredeljenje, bolesna privrenost lanom arhetipu, onom najlanijem, socijalno uslovljenom, tj. socijalno nametnutom, arhetipu duboke patrijarhalnosti, i samim tim neslobode. Jedan mali crv kopa duboko po svesti svakog od nas. Jako duboko. Ne da nam da spavamo, ne da nam da budemo nasamo sa sobom. Taj crvi, mali zlobni rekli smo denitivno potie iz patrijarhata. On nas denitivno vodi u regresiju, ili to bi moderni arhaici rekli vodi nas u dekadenciju: u alkoholizam, narkomaniju, instant seks... To je dekadencija svesne smrti, smrti kao pobune. Ideoloke ne toliko, koliko estetske, ali pobune. To je anarhija par excellence. Tuna anarhija. Bolna anarhija. Patetina. Ali, ipak anarhija. Ta anarhija ima svoju cenu. A meni su oduvek bile najodvratnije tanije: najneestetskije osobe koje ono to misle, govore, piu, za ta se politiki bore odbijaju da plate svojim ivotom jasnije: svojom ivotnom praksom. Naravno, tu se ne radi ni o kakvom rtvovanju, ni o kakvoj rtvi. Najvea bi zabluda bila proglastiti rat za mir, smrt za ivot, ali u takve se zablude, na alost, esto upada. Jednostavno bi bilo sve to proglasiti, na primer, venim terorom patrijarhata. Suvie jednostavno. Jer, problem takvog politikog aktivizma, problem naeg politikog aktivizma onog kog sam slobodno nazvao estetskim , problem politikog aktivizma koji, dakle, mene zanima, ako se izvrgne na tu stranu (rtveniku), nije samo, nikako nije samo, patrijarhat. Koreni su u neem drugom. Bojim se u fanatizmu. I, valjda, u utopiji. ANTI-FANATIZAM: Da li biste se vi, drage gospoe i draga gospodo, mogli odrei svoje fanatinosti, svoje leve ideje, angaovanja za socijalnu pravdu, za ravnopravnost
23
DEJAN NEBRIGI
polova, za politiku korektnost, za ljudska prava, prava nacionalnih manjina, za prava seksualnih manjina, za kraj ratova na ovom svetu, za... Hiljadu takica... Da li biste se mogli odrei utopija da e se to veina tih za nas axioma naeg pogleda na svet ostvariti, da e tih hiljadu takica, hiljade duginih boja razliitosti, hiljade paralelnih nenasilnih, nemilitarizovanih, pacistiki, anarhino opredeljenih svetova... da e to biti dominanta drutva, odnosno sveta u kojem ivimo... Kako je jednostavno verovati. Kako je skepsa skupa. Skupo se plaa, svakako. ANTI-NIHILIZAM: Otili su moji prijatelji. I snove je oduvao vetar realnosti... I mnogo je niega ostalo, mnogo krhotina. Mene je pokojni Stevan Pei nauio da verujem u samo jedan put, put do sopstvenog srca. Iako mnogi misle da je ono prazno.5) ESTETIZACIJA POLITIKE: Mene je odgojila mata6), a vaspitala misao, moj je diskurs politiki, tj. aktivistiki, i to ni najmanje ne ponitava njegovu politiku. Diskurs, onaj klasini nije nam sam po sebi prijateljski naklonjen, on se mora obogatiti invencijom. I nesreni Freud je zbog toga propao, bavei se samo naukom, ne putajui matu u svoju misao. Nae je doba deleuzeovsko, guattarijevsko, ak pre i cioranovsko. ak pre i takvo, ak do granica Mussoli5) Parafrazira se poslednji pasus knjige KATMANDU Stevana Peia, koji glasi: "Kad sve proe, nestane, vetar jave razveje snove, i kad pomisli da nade nema postoji put u Katmandu. (...) I kad te ne bude vie, ostae tvoje srce, prazno i veliko kao nebo, i u njemu zvezda. Ime te zvezde je Katmandu." 6) "Mene je odgojila Mata..." / "Fuj educado pela Imaginaco". U: Fernando Pessoa PASSAGEM DAS HORAS (Protok sati)
24
nijevog Amig nincs minden befejezve, semmi sincs befejezve, ak i takvo, samo ne neinventivno. DEIDOLOGIZACIJA MATA ESTETIZACIJA IDEOLOGIJA: Mene je odgojila mata, zakoni su me muili, kanoni zatvarali, terali od Ega, uili navikavanju. Bolovi su udni: skoro uvek ih izdrimo. Sve smo snaniji, sve neosetljiviji. I esto se izgubimo. Ako bismo eleli da ocrtamo arhitekturu koja odgovara strukturi nae due, onda bi ona morala da bude zamiljena u slici Labirinta.7) To nije slovenska misao, niti desniarski misticizam ni Musolinijev, ni Pjotr-a Demijanovi-a Uspenski-og. To je sasvim upotrebljiva denicija, samo jedna rekao bih tana, jako tana, denicija. I, kao takva, ne trai nikakvu demistikaciju. Na svetu, na ovom jednom svetu meu svetovima8), postoji milijardu mata, mnogih mata meu matama. Mi moramo ceniti sve. Tehnologija, pored komunikacije, zahteva i toleranciju. Mi, koji smo za toleranciju tolerancije, najpre, moramo se odrei ba fanatizma, onog idelokog. Mi smo oni to vladaju formom, intuitivno projektujemo formu. Tolerancija isto koliko je ideoloka, toliko je i estetska kategorija. Idologija i estetika ne smeju biti suprotstavljene. Ako je tako, tada neto ne tima. Ratove stvaraju i antiestetika i pogrena ideologija. Podjednako! SEKS/SEKS: Ljubav i seks kod politikih aktivista
Kae, naravno, Friedrich Nietzsche. "... svet meu svetovima". Stihovi mog davnog prijatelja Slobodana Blagojevia iz njegove zbirke SLIKA BOJNOG SAVEZNIKA
8) 7)
25
DEJAN NEBRIGI
podjednako i kod levih i kod desnih fanatika najvea su rtva ideologije. Zastraujui je taj antihedonizam svih fanatinih. Kao da nam nije dosta razdiranja mislima, uasa metazike, socijalne nepravde ukratko: socijalne uslovljenosti. Eh, kao da nam nije dosta svega toga. Zar moramo da kanjavamo i telo? Zato tako oajniki traimo svoje fatume, ne prezajui ni od ega da bismo bili to blie njima, bilo odlazei u razorene gradove, tamo gde su nam prijatelji, bilo istei njihovo smee, bilo opijajui se, bilo umirui za ivot... Ah, umirui za ivot, ah, ratujui protiv rata... tugujui protiv tuge... I tako u beskraj. Nesloboda sopstvenog tela, nesloboda pred drugim telima, opasnija je od zatvorske elije. Ona gui. AUTODESTRUKCIJA: Ni zbog eg drugog se autodestrukcija, kao onaj mali crvi u nama, ne javlja samo zbog neprihvatanja sebe. Nema jedne istine, rekli smo. Nikako nema. A tako isto nema ni samo jednog ja. Upoznavati sebe, najvea je humanost. KA POJMOVNOJ REDEFINICIJI: Nae je doba opasno; najopasnije je iveti u ovo doba jer je ljudskost van ljudskog otila. Toliko daleko, ba daleko, da su joj izgledi da se u prazdenac (arhetip) svoj vrati sada mnogo vie nego, na primer, krajem prolog veka vei. To naravno nije opasno tako tek, tek tako bezrazlono, tek tako da bi opasno bilo. Pojmovi su se pomeali, desno i levo pomeali. Obe su struje izgubile sebe. Obe su struje neslobodne, socijalno uslovljene (mada, mislim, neki ubijaju vie). Ljudi se gube pred sobom, u svojim oima, i utapaju se u drutvo. Jedno telo kao u KNJIGAMA KRVI9) stapa se u masu. Naroito na jugoslovenskim, exjugoslovenskim, prostorima. A telo se tako ne oslobaa, ve rtvuje. Kolektivu, naravno.
26
HOMOSEKSUALNOST: Ja, kao homoseksualac, kao autentini gay pisac, kao pacista, kao slobodoumnik, (uslovljeni) leviar, antifaista... ja, ni kao takav, ne mogu da se oslobodim straha. Straha koji je u meni napravila socijalna uslovljenost heteroseksualna, anti-queer. Moji su strahovi duboki. A moj gay ponos ratuje sa mojom seksualnom poudom. Ideologija se brka sa eljom. Konice su prejake. Jedan na prijatelj zaogrnut, do kraja prekriven zarom svoje sopstvene socijalne uslovljenosti rekao nam je: Ja sam, na alost!, straight, ak ni ne pomislivi da li emo se mi ikada usuditi da kaemo: Mi smo, na alost, gay. A ja sam ne slutei da inim greku, greku lane(?) pomirljivosti i retroutopizma kada su me, u jednoj radio-emisiji, pitali da li su homoseksualci ugroeni u srpskom drutvu (sic!), rekao: Ja na ovo pitanje najpre moram da odgovorim ideoloki apsolutno da. Ali potom i lino ja nisam ugroen zato to sam homoseksualac. I tu je intervju zavren. Rez. Kraj reenice koja se produava u nedogled. Nikada se ne bih usudio da to ponovim. Kakva je to velelepna utopija. Jedna od najveih. Mojih. I najnebitnijih. MOVENS ANTIFANATINI: Nita drugo do emocionalno zadovoljstvo ne sme biti movens pievog angaovanja. Nikakva profana karitativnost (na koju smo pokatkad prinueni). Nikakva koristoljubivost (za koju nas esto
9) Clive Barker: BOOKS OF BLOOD; misli se, zapravo, na priu IN THE HILLS, THE CITIES, objavljenu u Barkerovoj BOOKS OF BLOOD 1. U toj prii dva anglosaksonska homoseksualca na proputovanju kroz junu Srbiju prisustvuju bitki izmeu srpskih sela. Ta bitka se odvija tako to se u stvari tuku dva tela, sazdana od svih tela seljana. U jednom telu nalaze se tela svih ljudi koji u selu ive, i ono se do istrebljenja bori sa drugim telom. 27
DEJAN NEBRIGI
optuuju). Nikakva psiholoka ili socijalna frustracija... Ako je tako onda neto nije u redu. Finalni rezultati svakako za nas imaju znaaj; bitno nam je kakvi su oni, ali ne iz nekakvog vieg cilja rekli bismo utopijskog, ve zbog sopstvenog zadovoljstva, zbog sopstvene ispunjenosti njima. Od tih rezultata za nas je mnogo bitniji proces rada, proces stvaranja, produkovanja. Produkt sam ne moe imati vrednost ako do njega ne doemo uivajui u radu, ako u tome ne uivaju osobe koje rade sa nama, ako mi ne uivamo radei sa njima.10) JA/LINO & KARIJERA: Nikada nita nisam mogao, niti eleo, da radim sa onima koji mi nisu prijatelji, sa onima do kojih mi nije stalo. Duboko mi se gadila takva vrsta profesionalizma. Iako je pisanje ono osnovno ime se bavim te, stoga, uglavnom radim sam i tu sam slino postupao. Kada sam, na primer, pisao o pozoritu, pisao sam samo o predstavama koje me se duboko tiu, koje su radili moji prijatelji. Taj sam in smatrao naim kolektivnim radom. Tako isto, kada su me pozivali da ureujem neke asopise ili knjige, pristajao sam samo kada su u redakciji bili moji prijatelji, i kada su se teme ticale mojih linih opredeljenja. Oduvek sam se uasavao i same rei karijera; ona je produkt malograanske svesti, usmerena je i protiv svakog stvaralatva i protiv svakog aktivizma. PRIJATELJSKA SAMOA (PREDLOG ZA LANI? EPILOG): Prijatelji su otili, ostavljajui za sobom smee, ostavljajui iskoriene igrake, ali ja se i dalje nadam
Naravno, veliko je pitanje ta je to "uivanje u radu", ili pisanju. I, svakako, "nalni rezultati" ne mogu se procenjivati bar ne samo po tome da li su nastali iz uitka, ili pak njegove suprotnosti. "Cilj ne bira sredstva." 28
10)
slobodi od njih, slobodi od sebe. Fanatino verujem u utopiju ne-fanatizma i ne-utopizma, u tehnologiju koja dolazi, ruei zidove svih Bastilla, stavljajui nas pred ogledala kompjuterskih ekrana, ogromnih komunikacijskih sistema, upoznajui nas sa drugima, sa drugostima... do nas samih... Ne, to nije poziv na lin onoga to predstavlja serem ti se u ton lm; iveti sa sobom dobar je poetak za sve ostale ivote. 3. SNOVI O ANARHIJI (key words: kritika neodigrane predstave; komunistiki ples; nestajanje nestajanja; radikalni nihilizam; smrt smisla; strategije otpora) NIHILIZAM ANARHISTIKE POETIKE (na primeru anti-drame Romana Medine PORODINE VEZE ILI (NEUSPENI) BEGOVI OD ARHETIPA, u reiji Urbn Andrsa): Ova dramatizacija besmisla kako sami autori nazivaju svoje porodine veze naravno, ne zavrava se u diskoteci, dok svi sreni, i glumci i gledaoci, kao na primer u predstavi KRALJ UBU Harisa Paovia, delirino igraju. Ne zavrava se ni Bordirovim amanistikim plesom i ludilom. Ne zavrava se ni poetkom odlaskom iz Novog Sada.11) Cilj ove scene, ovog kraja, happy enda, tog zajednikog plesa, nije da usrei bilo koga, ni gledaoce ni itaoce a ponajmanje autore predstave, tj. scenskog teksta ve da izbie socijalnu, psiholoku, i svaku drugu, distancu meu njima, da ih drutveno, a pre svega emocionalno
11) Predstava, zapravo, poinje jednom "proznom pesmom" (napisanom 13. februara 1994. godine, na roendan Csth Gze i moje majke). Ta pesma se zavrava, begom, odlaskom: ...A onda zauvek otili iz Novog Sada.
29
DEJAN NEBRIGI
sasvim izjednai. U isto vreme, moda, da pokae da oni uopte nisu u stanju bivstvovanja, da ne postoje, bar ne jedni bez drugih, bez pogleda onih drugih na njih same (kako se govori, u stvari parafrazira Oscar Wilde, reima stavljenim u usta Urbn Andrsa, pred kraj ove drame).12) Niko na kraju, dakle, nije srean svi oni, tj. svi smo mi Nihil.13) No, ideje naih autora nisu razarai ovog sveta, ovih vaih, naih i mojih svetova, te ideje su samo pokazivai, predstavljai, pa i da kaemo jasno glumci nepostojanja tih svetova. One ne unitavaju nepostojee ivote, ljubavi, snove, porodice one samo pokazuju njihovo nepostojanje. To je, jo od Calderona, el grand teatro del mundo. To je pozorina predstava. Ipak, ujem pitanje surovog antiumetnika, racionaliste: Kako je napisano, a potom odglumljeno, neto to ne postoji, kako su za temu jedne anti-drame, tj. anti-predstave, uzete nepostojee stvari? Ali, ovde se radi o i te kako postojeim stvarima, o jedino postojeim stvarima. (Pozorite je jedina stvarnost.) O porodinim vezama. RADIKALIZAM PROTIV NIHILIZMA (na primeru
12) U samoj drami se parafrazira Wildeova reenica u kojoj on kae da postojimo samo u oima drugih. 13) U zbirci svojih pozorinih kritika iz 1993. godine, Roman Medina je objavio u subotikim "Rukovetima" (1-2-3/1994) tekst pod naslovom URBAN ANDRAS - NIKO. Kada mi je govorio da je Andrsu bilo neprijatno zbog toga, Roman mi je kazao da ne shvata kako niko nije razumeo njegovu aluziju. Ta je "aluzija" bila na jednu jednoinku Nicka Cavea. Na njenom kraju, mladi koji se upravo, na jednom kontejneru za smee, poevio sa ankericom iz oblinjeg bara, na pitanje ko si ti odgovara: "Ja sam Niko".
30
predstave MARAT/SADE Petera Weissa u reiji Pter Ferenca): Rasprava o revoluciji tako se moe igrati samo u zemlji koja je doivela revoluciju, i mnogo ta posle revolucije. (Pie Vava Hristi) o predstavi MARAT/SADE u reiji cs Jnosa (Kaposvari csiy gergely szinhaz, Kapovar), koja je igrana na 16. Bitefu, 1982. godine. Sve pozorine enciklopedije, udbenici, prirunici ukuljuujui i one ozbiljne i one neozbiljne kao poentu drame markiraju sukob radikalizma i nihilizma. Na koju je stranu Pter Ferenc stao? Bez daljnjeg, u ovom Svetu-Hrpi njegova vizija je nihilistika i, naravno, artaudovski surova.14) Bez puno muke citirajui Nietzschea otkriemo anti-ideologiju ove predstave: Treba gurnuti ono to se rui. Igrana 14. jula 1995. 206 godina nakon pada Bastilla-e, i neto manje od ubistva Jean Paul Marat-a u vie nego klaustrofobinom podrumu subotikog Npszinhza, optereena svime to je iza i ispred nje optereena, dakle, vremenom samim MARAT/SADE Pter Ferenca upravo potvruje reenicu Vave Hristia. No, ovaj put ne radi se ni o francuskoj, ni o maarskoj, ni o jugoslovenskoj, ni o kakvoj drugoj revoluciji mada smo mi kroz sve te revolucije proli. Reju: radi se o pozorinoj revoluciji, o Ferencovoj linoj revoluciji; o predstavi koja, igrana u takvom ambijenutu, bez
)Posle te predstave, zapravo, Pter Ferenc je poeo da propagira ideju o "Surovoj Panonskoj Estetici". Ta se ideja, meutim, osim u MARAT/SADE i GALEBU JONATHANU LIVINGSTONU Richarda Bacha, nije ba najsrenije materijalizovala u njegovim ostalim predstavama. Pa ni u ivotu do kraja. "I danas mi je ao to sam zbog toga izgubio svog Velikog Brata" to mi je kazao Roman Medina pre nego to je od te, pogreno interpretirane, surovosti pobegao u nitavilo smrti. A meni je, na kraju, ao to sam, zbog te ideje izgubio dva prijatelja, jednog bojom voljom, a drugog dijabolinom. 31
14
DEJAN NEBRIGI
preterivanja reeno, MOE ubiti onog ko je gleda. Bez vazduha, okrueni pacovima, vodom, krvlju, ubijanjem i stvarnim bievanjem De Sadea i stvarnom smru Marata hipersenzibilnom gledaocu ne preostaje nita drugo do da ili pobegne iz tog podruma (vrata su bila otkljuana) ili ponavljam! sa Maratom umre! Ono to je Urbn zapoeo svojim WOZZECKOM gde je, kako je pisao Roman Medina, pokazano nepostojanje jednog oveka i HAMLETOM gde je pokazano nepostojanje svih nas Ferenc, koji je tog Hamleta igrao, doveo je do kraja. Materijalizujui metaziku koju smo svi mi tada iveli, pokazao nam je nepostojanje, ne samo Woyzecka i danske trulei, nego nepostojanje svega to postoji, pa je tako revolucija izgubila smisao. Jer nema njenog objekta. KONTRA-REVOLUCIJA: Za svako graansko, tj. malograansko drutvo i/ili drutvo zasnovano na nekoj drugoj opresivnoj idelogiji, najopasnije je anarhistiko subverzivno delovanje. Taj agens svojom slikom odglumljenom, pervertiranom i radikalizovanom takvom drutvu pokazuje njegovu vlastitu sliku. Stoga se ono bilo da je re o drutvu globalnom, dravnom, gradskom, a moda ponajpre ako je re o malim klanovskim skupinama uaurava u kanone, u red, poredak (nekih) pravila, koja su brana razuslovljavanju, koja su izvori neslobode. Obino, naravno, dolazi do hijerarhijskih podela: na elu je frer, gospodar, ili gospodari, a u osnovi tog drutva su oni nepovlaeni, koji se zadovoljavaju sitnim materijalnim iarenjima, ili pak emocionalnom i ideolokom podrkom nadreenih, koji im pruaju zatitu. Ti sitno-iarski podanici najodaniji su i najrevnosniji izvritelji i uvari poretka stvari, i esto ak nije ni potrebno manipulisati njima. A anarhosubverzivci, iako su dobrovoljno na drutvenim ma32
rginama, uvek u donkihotovskom oklopu usamljenosti, jedini su koji mogu opasno poljuljati taj poredak, mada je skoro sasvim izvesno da ga ne mogu potpuno razoriti. Jer sredstvo koje bi za takvo potpuno razaranje morali da primene jeste revolucija. I to revolucija bazirana na sasvim etabliranim ideolokim stavovima, koji neminovno priznali to takvi revolucionari protiv poretka ili ne vode u sutinski isti poredak, razliit samo ideoloki. POHVALA DRUGOSTI: No, ovde nije re o krupnim niti bilo kakvim drugim revolucionarima, makar oni bili i anarhistike orijentacije, ve o sitnim rovarima, potkopaima sistema, koji je uvek na ovaj ili onaj nain, prema jednom ili drugom obliku alternativnog delovanja opresivan, i koji tako postaje ljudoderska maina, guta individue, svih njenih razlika, onog to je Drugo. I, mada se o Drugom, eto, ini se, esto govori, zanemaruje se odbrana sutine tog da budemo slobodni rei apstraktnog axioma; Drugo se deklarativno brani da bi se branilac, najee samo teoretiar, uklopio u jedan novi sistem, u etabliranu alternativu, koja takoe negira neko drugo Drugo. Pre svega naeg donkihotovskog usamljenika, subverzivca, anarhistu... Umetnika, dakle.15) Ili, intuitivnog projektanta forme. U LEDENOM DOBU kako je Mira Otaevi naslovila jedan svoj tekst blune, lude, amateuri, intuitivni projektanti forme, postaju malaksalim ekscentricima. Subverzivac, borac protiv svih kanona, razuslovnjak, borac za Drugo, ili beskonano drugo drugo drugo Drugo, ponovo je osuen na poraz. Ali
15) Svi stavovi, u svim renikim jedinicama, o anarhizmu mada pokatkad, moda, moe izgledati da su isto politike prirode zapravo zasnovani su na ideji Antonina Artauda da je koren svake umetnosti, svake poetike, upravo u energiji anarhije, razaranju poretka stvari.
33
DEJAN NEBRIGI
to vie nije ni ideoloki, ni metaziki ili estetski poraz, na kakav su avangardisti, otkada ih ima, bili unapred osueni. Kod nas su sada takvi drugi Drugi poraeni (i) egzistencionalno.16) Jer, alternativa je oduvek da se ne laemo kako-tako bila pomagana upravo od objekta svoje subverzije. Svaki je subverzivac to to jeste zahvaljujui svom arhetipu, koji je, moramo priznati, uvek graanski, uvek potie iz nekakvog poretka. (Da bi se neko drutvo potpokopavalo, da bi se potkopavala neka porodica, mora se biti njen potomak.) ZAMRZNUTI SNOVI: U naem ledenom dobu, eto, dolo je do totalnog uutkivanja umetnika: drutvo koje on treba da potkopava sasvim ga je ekskomuniciralo, i to ponajpre ukidajui mu svaku emocionalnu i materijalnu podrku. Jer da bi umetnik mogao delovati mora da je oproten brige za svoj svakodnevni opstanak poruuje nam pesnik Vojislav Ili iz jo jednog ledenog doba srpske kulture, 1890. godine. I dodaje: U prilikama, kad stanje politiko, ekonomsko i nansijsko stoje u korisnoj harmoniji, gde je, dakle, blagostanje dotinoga naroda osigurano, nauka, knjievnost i umetnost dobijaju velikoga maha i poleta. Sada, sto godina nakon nesrenog Ilia, u jo nesrenijoj Srbiji, ta nam disharmonija daruje pseudo-subverzivce, dobro plaene umetnike, sa bacgroundom (opozicionim ili dravnim, svejedno), s jedne strane, a sa druge daruje nam pozorita koja nemaju grejanje, glumce koji se zbog
16) Kada je ovaj tekst napisan 1993. godine mislilo se pre svega, pod tom egzistencionalnom ugroenou, na materijalne prilike u kojima je tada bila Jugoslavija. Sada je, meutim, jasno da se zaista radi o egzistenciji, o postojanju, o nihilizovanju o kojem se govori u prethonim jedinicama "renika".
34
egzistencije fotograu za porno-asopise, knjige nepodobnih pisaca koje stoje u tamparijama, par excellence dramaturge koji nemaju posla u ocijelnim pozoritima, ili ne ele da kolaboriraju sa sistemom radei za njih. Vrsni pisci poput Stevana Peia lee u bolnicama u kojima nema lekova, dok njihove kolege i prijatelji sasvim unosno, umesto svojih knjievnih opservacija, prodaju politike pamete...17) Debakl subverzije i zenit licemerja! Umetnik je prinuen na intelektualnu prostituciju. Vrlo smiljeno obesmiljeno je njegovo delovanje. 4. PISMA (P)O WILDEU (key words: iluzija ljubavi; kompleks oca; mrnja; odlazak; osveta; porodica; potraga; rastanak; saoseanje; seanje; poteni umetnik) BOICA ZA NAEG PRIJATELJA: D. me je, dragi B.-e, uio da ivim, da se radujem ivotu, da uivam u pijanstvu i drogama. On me uio da diem, da se oseam slobodno, i ja sam sa njim naravno samo nekoliko puta, samo dobro uraen, totalno high, i samo kratko zaista bio slobodan. Meu nama dvojicom, tada u tim trenucima, zaista je po17) Najznaajniji srpski putopisac, Stevan Pei umro je u julu 1994. godine, ni pola godine nakon to je napisan i objavljen ovaj tekst. Nikada neu zaboraviti "anegdotu" koja me je navela da napiem ovu reenicu. Kada sam, u jesen 1993. godine, po povratku iz Subotice, u jednoj beogradskoj bolnici posetio Stevana Peia, on se raspitivao o naim zajednikim prijateljima, piscima koji su emigrirali u Amste rdam. Kazao sam mu da su Hamdija Demirovi i Slobodan Blagojevi tamo izdali knjigu. A Stevan Pei me je pitao: "Preveli su Hamdijine pesme?" "Ne;" rekao sam "napisali su knjigu o ratu u Bosni". To je apsurd angaovanja pisca o kojem se govori, odnosno o kojem bi trebalo da se govori, u treoj glavi ovog "renika".
35
DEJAN NEBRIGI
stojala interakcija, zaista smo uspevali da komuniciramo, da razmenjujemo emocije, dodire. Ja sam tako uspeo da sa njim, ili uz njegovu pomo prevaziem svoj strani autizam. Za to sam mu beskrajno zahvalan, za taj nauk, za taj moj beg od sebe, za tu osloboenost. No, ono to je najvanije tada i samo tada D. me nauio da saoseam sa ljudima. A ja sam do tada tako retko, ba retko, znao patiti zbog tue patnje, retko sam percipirao tue emocije, retko ih proivljavao sa drugima... Pored ljubavi, Wilde, kao najveu vrlinu velia saoseanje; kae da se saoseanju nauio u zatvoru. udno je da sam ja saoseati sa drugima nauio ba kada sam bio najslobodniji, kada sam najdublje disao. Ali, dragi B.-e, ni disanja ni slobode, ni trunke radosti vie nema u mom ivotu. Nade ponajmanje i smisla. I, verovatno, vie nema ni ljubavi: ne samo iz ideolokih razloga, bol ljubavlju odbijam da zovem. Progutae me vakuum, uguiu se, nestau, nee biti nijednog traga moje egzistencije, mog bivstvovanja na ovom svetu. Bojim se smrti. Bojim se da se nikada neu naviknuti na bol. A tako je avaj uzaludno od bola beati. Ba kao to je uzaludno traiti ljubav tamo gde je nema. Ja to je najstranije nisam siguran da li jo u mom srcu ima ljubavi. Ako je saoseanje sa patnjom ljubljenog nekakav indikator ljubavi, onda u biti ulovljen u stranu zamku, najstraniju od svih zamki u pogreno denisanje pojmova, oseaja i stanja. Eto me gde ve gazim egzaktnost misli, egzaktnost reenice. Postajem li bezoseajan?
36
*** Posebno u naem dobu, na ovim naim prostorima, ljudi su izgubili puno od i iz svojih nekadanjih ivota R. bi rekla, bivih ivota ljubavi, prijateljstva, domove... Ponem li da otvaram hitchkovske boice seanja18), i ja u ponovo proivljavati svoje gubitke, a drugih se gubitaka, do gubitaka prijatelja ne seam. Jednom mi je D. rekao da nikada ne bi mogao da voli bez mirisa, doslovno tako. I jedna mlada senzibilna glumica, rekla mi je da uvek pamti mirise, najpre mirise.19) Mnogi misle, a i sam sam do skoro tako mislio, da sam ja vizuelni tip, da pamtim slike. Ali, sada mi je sasvim jasno, da su i mirisi, kao i te slike, zapravo, samo nae asocijacije, movensi to nam, dok otvarano boice, samo pripomau da se setimo jedinog to ljudska dua stvarno pamti da se setimo emocija, naroito emocija koje su nam izazvali ljudi koje volimo. Kada si se zimus vratio sa jednog puta, D. i ja smo ti na kompjuteru, na Alarm Clocku, napisali poruku: Dobro nam doao, dragi prijatelju. Ubeen sam da smo sva trojica tada oseali isto da tako banalno kaem sreu da smo zajedno, nas trojica. To je ta interakcija, saoseanje, ta boanstvena razmena emocija o kojoj sam ti govorio na poetku ovog pisma. To sam ja spakovao u boicu svog seanja. Imam itavu policu sa boicama, rekla bi Bezimena u Hitchkovoj REBECCA-i. Ali, ja vie nemam nade da u takve divne
18) Misli se na "boice seanja" koje pominje glavna junakinja lma REBECCA Alfreda Hitchocka. 19) Sluaj je i ovde bio surov: "mlada senzibilna glumica" sasvim bay the way pomenuta ovde izvrila je samoubistvo. Jo jedan danak tadanjem vremenu kraj 1993. i poetak 1994.
37
DEJAN NEBRIGI
boice emocija moi da slaem na moju policu, da u imati s kim da ih delim. Tako bih voleo da ovoga asa na tastaturi stisnem ALT, zatim OPTIONS, zatim ALARM CLOCK, zatim napiem MESSAGE: Dobro nam doao, dragi prijatelju. Ali na ekranu se pojavljuje ono to sasvim ubija moju nadu, nadu da emo zajedno, nas trojica zajedno proiveti neto slino na ekranu pie DATE NON VALID. Ja, jednostavno, ne znam kada e se ti vratiti, ne znam ni kada u se ja vratiti iz Francuske, ne znam da li emo D. i ja tada biti zajedno. No, najvie me uasava pomisao da, ak i kada bismo taj datum znali, ak i kada bismo opet bili zajedno i itali tu istu poruku vie ne bismo oseali nita, ili, u svakom sluaju, ne bismo oseali isto, ne bismo eto da kozna-koji-put ponovim isti termin s a o s e a l i jedni sa drugima. Treba li onda uopte pamtiti, treba li puniti boice seanjima? Da li je to seanje teret? Treba li boice otvarati? Mirisati? Sami? Ili sa nekim drugim ljudima? Sve to sam ikada napisao naravno, ne samo konkretno opisujui ono to mi se dogodilo , svi ti objavljeni i neobjavljeni tekstovi, proza, pesme, a naroito pisma, jesu moje boice u koje pakujem svoje seanje. OPROTAJ OD BOSIEA: Iako sam ja, dragi D.-e, poslednja osoba za koju se moe, za koju je poteno rei, da se dri propisa, bilo kakvih konvencija, ja ti se ovaj put zbilja obraam veoma potaknut konvencionalnim razlozima (mada, verovatno, mnogo vie tugom i beznadenou u koju me dovelo sve ono to nam se dogalo, tj. to nam se nije dogodilo a ja sam eleo). Ne elim otputovati u Paris a da se sa tobom pred taj put ne pozdravim, da se ne pozdravim ovim pismom, to e mi mnogo veu slobodu dati nego to bi mi dao nekakav pozdrav sa tobom licem u lice.
38
elim te najpre obavestiti da ti sva moja pisma koja si mi vratio, poto sam ih iskopirao i prekucao a kopije dao prijatelju vraam. To inim iz nekoliko razloga. Najvaniji: ak iako ti ta pisma ne eli, ako ti zapravo emotivno nita ne znae, moe ih koristiti za tvoju prvobitnu nameru, koju si, ne znam alei se ili ozbiljno mislei, rekao meni i nekim svojim prijateljima ta pisma moe koristiti ako me eli tuiti, ili ih ustupiti svom ocu da on to uini. To ne bi bilo nita inventivno, a ponajmanje originalno. Ali ako je tvoja namera da zaista pokrene takav farsini sudski proces, ili je to namera tvoga oca, ja vas u tome neu spreavati, posebno zato to e mi se morati suditi u odsustvu. Nemam, naime, nameru da ne posluam savete prijatelja, te da se na takvom suenju pojavim. Wildeova greka, kada se odvijao taj gnusni sudski proces, u kome su najvei dokazi njegove krivnje bila njegova ljubavna pisma lordu Alfredu Douglasu, jeste to je na suenje uopte otiao, to je sledio svoju ljubav prema tom edipalcu, prema tom, do kraja vezanom za porodicu i do kraja od nje odbanom, boanstvenom gadu, raspusniku i deritu, a to nije posluao savete prijatelja i otputovao iz Engleske. Ja za tri dana putujem ba tamo gde su Wildeu prijatelji savetovali da ode, u Francusku. Ali, nemojmo suvie surovo komparirati ivote umetnika i ivote njihovih himera (mada ti mogu, by the way, rei da sam i ja jednom prilikom zaista uhapen zbog ljubavnih pisama!). Nemojmo se igrati sudbinom, wildeovskom, ba njegovom, koji je toliko puta rekao da se svaka umetnost ponavlja, jer priroda ne stvara nita trajno, pa mora stalno da ponavlja ono to je bilo, koji je rekao da sve to drugi osea, osea i ti. Dakle, pored tog ocijelnog, groteskno neoriginalnog razloga za to to ti ova pisma vraam, naravno, oni emocionalni su mnogo jai. Ni ti ni ja, ubeen sam, nikada neemo biti sasvim sigurni da li su tebi ta pisma, bar u je39
DEJAN NEBRIGI
dnom asu, emocionalno neto znaila, da li ti je ijedna reenica od stotina reenica koje sam ti beskrajnim prijateljstvom nagnan napisao ita znaila. ak si me eleo toliko poniziti ili pre rasplakati onda kada si mi neka pisma poslao neotvorena, neproitana, valjda. itaj Wildeov DE PROFUNDIS, knjigu koju je napisao kada mu je ivot bio sasvim uniten zbog nesrenog Bosiea, princa Fluer de Lysa kako je on zvao Douglasa i shvatie da su oprotaj i ljubav dve najsvetije stvari u ivotu. Ja sam tebi i tvom ocu ve sve oprostio. U meni vie nema ni trunke mrnje prema tebi ni prema tvojoj porodici. Stoga, ako ni iz jednog drugog razloga, nemoj mi praviti ono to je Douglas Wildeu, bar stoga izai iz te strane sadistike faze. Jer, bie grozno obojici ukoliko ni trunke saoseanja ne pokae za mene, ako ne pojmi da je ljubav ono to je najvanije u ivotu. A najjaa je ljubav djeaka, homoerotska, bratska, prijateljska, zapravo ona kantovska bezinteresna privlanost. Ja u ovom gradu sada kada B. nije tu imam samo jednog prijatelja. I jo samo jednog mladia sa kojim potpuno saoseam. Ako se moji i S.-ovi putevi moraju razdvojiti, ako ti odbije zauvek moje sa-oseanje, ja vie nijedan razlog da ostanem ovde neu imati. Ba nijedan. Mnoga su mi vrata ovde zatvorena i previe je neprijatelja da bih se sa njima mogao boriti, ili ih bar ignorisati, ako nemam podrku nijednog od vas dvojice. Iako podrke stiu mi i od onih to objavljuju, prevode, itaju moje tekstove, nansiraju asopise koje ja ureujem, pomau mi materijalno, sve to nije dovoljno za moje egzistiranje u Beogradu. Pre svega zato to ti ljudi, koje ne volim onoliko koliko vas dvojicu, ne mogu razumeti moje pisanje i moje postupke, ne mogu do kraja perciprirati moje kako Nietzsche kae umetniko potenje. Jer sve to ja piem ba tako nietzscheanski reeno nije nita drugo osim uveliavajue staklo koje
40
umetnik prua svakome ko na njega gleda. A meni sada nisu bitni, ne bar previe, pogledi nikog drugog do S. i tebe. Verovatno e moj beg, beg od lanog arhetipa rodnoga grada i porodice , kao i svaiji drugi, gotovo sigurno biti osuen na propast. Ako ti to imponuje, ako to imponuje tvojoj grozno nerealizovanoj seksualnosti, ti si uzrok te moje propasti, moje spoznaje da nemam kuda pobei, da moram veno lutati, kroz lavirint, wendersovskim putem, ba kao glavna junakinja UNTIL THE END OF THE WORLD, putem to najstilizovanije simulira ivot. Jednom si mi rekao da je moda moja misija u tvom ivotu da te nauim da voli pozorite. Ja sam u tome svakako uspeo, jer ti sigurno ve pojmi Calderonov el grand teatro del mundo. No, moda sam predodreen da te nauim neto jo mnogo divnije koji je smisao jada i njegove ljepote. Nikada neu biti siguran da li ovu, Wildeovu poslednju reenicu iz DE PROFUNDISA ja treba tebi da kaem ili ti meni. Koliko je zapravo bitan uzrok patnje, one to nas nagoni na nae veno lutanje, a koliko lutanje samo. PISMO OCU: Dva su razloga, T.-e I.-u, zbog kojih sam tako dugo vie od sedam dana odlagao da Vam napiem ovo pismo. Najpre nisam znao kako bih Vas mogao osloviti, odnosno kakvu bih formu morao ispuniti, a potom prema Vama, odnosno prema Vaem poslednjem postupku, koje je i movens ovog pisma, nisam mogao pronai ama ba nijedno artikulisano oseanje. A ja, T.-e I.-u, bez oseanja ne piem, i jednog dana i Vi, kao i mnogi drugi, shvatiete kako je besmisleno bilo da me na tako neto nagonite u ime Vae objektivnosti, one na koju iz dna due bljujem. No, sada Vam ne elim govoriti o tome. Neto je drugo u pitanju.
41
DEJAN NEBRIGI
Otprilike pre sedam dana smo razgovarali. Tanije, ja sam pokuavao da razgovaram sa Vama a Vi ste to odbili. U vezi sa tim pozivom hteo bih Vam objasniti nekoliko stvari. Prvo u o tome ta me je uopte nagnalo da Vas pozovem tog jutra. To je, naravno, bio sasvim nerazuman in (tu priznajem da je Vaa uobiajena terminologija gotovo sasvim tana). Na njega me je nagnala krajnja konsterniranost. Ako znate kako se ljudi oseaju kada izgube sve odnosno, kada misle da je tako o svojim oseajima ne treba da vam piem. Stoga, moda samo o scenariju. No pre tog mog poziva u kome ste me Vi, da vas podsetim, nazvali smrdljivim pederom(sic!) Va sin i ja proveli smo u jednoj diskoteci. U toj diskoteci, to je uobiajeno za nas obojicu, napili smo se, uzeli droge, sreli nekoliko prijatelja, bili u sasvim dobrom speedu i dobro se provodili, sve do jutra. Kada smo izali iz diskoteke, iz razloga kojeg se ni D. ni ja ne seamo, posvaali smo se, a potom, pred jednim D.-ovim prijateljem i jednom mojom poznanicom, veoma ozbiljno potukli. U umetnikom smislu to je bio pravi parateatarski dogaaj, o emu sam jo iste veeri gle ironije govorio u jednoj TVemisiji o pozoritu. A u klinikom smislu ta tua je produkovala nekoliko ogrebotina na D.-ovom nosu i ruci, uasnu modricu na mom oku, na mojim grudima i ostavila neverovatne tragove od njegovih prstiju to je verovatno pokuaj davljenja na mom vratu. Ne sumnjam da bi jedan patolog ili kriminolog napisao neto slino. Ali, kao to sam Vam rekao, oveku koji me je nazvao smrdljivim pederom, koji me optuuje da zavodim njenog sina, pri tom se ne libei da se u njegov i moj ivot najnedobronamernije umea, koji, na kraju, takvim postupcima najvie tete nanosi svom sopstvenom sinu kojeg je, by the way, prethodno odbacilo ... TAKVOM oveku nemam namere govoriti o emocionalnoj strani tog sukoba.
42
Cilj je ovoga to Vam piem sasvim drugi. To je, naravno, molba, molba koja se mene tie ne radi moje koristi, ve radi moje duboke prijateljske naklonosti prema D.-u, molba koja je verovali Vi to ili ne duboko dobronamerna i pona jmanje pretenciozna. A za to to zadire u ono to volite zvati linim ili porodinim stvarima nemojte molim Vas kriviti mene, jer sam ja u tu Vau veoma opasnu igru, u te Vae porodine stvari gotovo bez ikakve svoje volje uvuen, a razlozi za to uvlaenje ukoliko vam zaista nije bio cilj da me naterate da napiem svoju prvu dramu PORODINE VEZE... meni su zaista nepoznati. A sve to to se dogaalo, ak iako me je umetniki veoma inspirisalo, za mene bilo veoma bolno. Platio sam suvie veliku cenu, sada sam sasvim vorc, i ja bih da igru prekinem. Ne mogu Vam objasniti jer su izgleda Vai oseaji, odnosno saoseaji, veoma otupeli koliko su me zabolele sve prie koje mi je D. priao o toj porodinoj drami, koliko me je bolelo ono to sam sam u vezi sa tim mogao videti, koliko je veliko bilo moje saoseanje kojem sam se od Wildea nauio zbog D.-ovog gubitka brata, do koga mu je u toj porodici najvie stalo... I, zbilja ne znam da li Ste primetili uas na mom licu onoga dana kada sam sa D. bio u Vaem stanu. D. je to primetio i posle mi se izvinjavao to me je uopte doveo u takvu situaciju. Ni sada ne mogu, samo na pomisao o svemu tome, a da ne zaplaem nad tom silnom okrutnou koju Ste tada pokazali prema svom sinu, nad tom okrutnom hladnoom kojom Ste mu se obraali u prisustvu svog novog porodinog kruga, to Vi meu tim osobama i u tom prostoru! oigledno uvek inite. Kaem, bio sam najpre zapanjen, a potom skrhan bolom zbog takvog Vaeg ponaanja prema D.-u, naroito to se prema njemu tako nikada niste ponaali meu drugim osobama i u drugim prostorima. Da li uopte moete naslutiti kakav Ste bol tada naneli
43
DEJAN NEBRIGI
D.-u, posebno kada se posle toga niste pojavili na urci koju smo to vee pravili? I koliko je jak D.-ov oseaj ostavljenosti, te porodine odbaenosti, posebno nakon to je njegov brat otputovao u London? Seam se jednog od D.-ovih i mojih nonih izlazaka. Pili smo sa prijateljima u naem omiljenom jazz-klubu, potom se tek tako odvezli na Novi Beograd, tamo duvali, a kada smo se vratili u grad, tu na stepenicama pred Vaim stanom dugo smo se ljubili. Shvatate li zato smo odabrali to mesto? Kakva je to strana pobuna bila? Celo to vee, cela ta no. Ja bih to, ako doputate, nazvao individualnim anarhistikim inom par excellence. Kada to budete razumeli, i Va e teorijski anarhizam, o kojem ste lepo pisali u svojim knjigama, imati nekakvu ansu da dotakne Vau ivotnu praksu. Moda ne onako kao u D.-ovom i mom ivotu, ali svakako ete moi da razumete ta je osnovni problem Vaeg odnosa sa Vaim sinom. A meni ostaje samo da se duboko nadam da tu postoji i velika ljubav. Ja svakako moram da verujem u to, bar zato da bi sve ovo to Vam piem imalo nekakvog smisla, i, naravno, ponajmanje samo zato. *** Bez obzira na sve to sam zbog D.-a preiveo, bez obzira na sve scene, skandale, na sav bol, bez obzira na moju sadanju stranu ziku slabost i ni malo neozbiljnu bolest koja je posledica nae tue ja ne oseam bes, niti mrnju za Vaeg sina. Pretpostavljam da su i drugi mukarci i ene koje su bile zaljubljene u njega prema njemu imale taj neverovatan pokroviteljski odnos, pomean sa saaljenjem nad njegovom dubokom nesreom. Kaem, ne mogu biti besan zbog onoga to mi je on uinio, i nikakav drugi oseaj za njega ne mogu imati do nenosti, naklonosti, prijateljstva. Jer, D. ne moe
44
biti odgovoran niti za svoje postupke niti za svoju mentalnu konstituciju za to je odgovorno njegovo socijalno okruenje. A za to to on nikada nije dobio priliku da se iz tog okruenja istrgne, da iskoristi svoje intelektualne i kreativne potencijale, isto koliko su krive osobe sa kojima D. ivi, odnosno stanuje, krivi Ste i Vi, T.-o I.-u. Zapravo, Vas za to najvie krivim. Ali ne mogu Vas mrzeti. Kao to sam Vam na poetku ovog pisma rekao, za Vas vie nita ne mogu oseati: prijateljska naklonost koju sam za Vas oseao razbijena je Vaom okrutnou, bezoseajnou i sebinou, ideoloko slaganje Vaim nacionalistikim i antihomoseksualnim izjavama u javnosti, kao i politikom prostitucijom onoj kojoj, koliko znam, nikada niste bili skloni , a o Vaem konformizmu i odricanju od radikalnosti ne treba ni govoriti. Molim Vas samo da prestanete izigravati markiza Queensberryja. Jer, dok Vi to ne uinite, D. nee moi da prestane da izigrava Alfreda Douglasa, ostavljenog, odbaenog sina koji se ocu sveti svojim aferama i skandalima, svojom okrutnou prema onima koji ga parafrazom oinske ljubavi obasipaju. Ja, kao to rekoh, wildeovsku cenu odbijam vie da plaam. Umoran sam i bolestan od skandala, i zato Vaeg sina to e Vas obradovati vie ne elim da vidim. Bez obzira to e me daljina njegovog tela i uskraivanje njegove nenosti moda ak vie boleti od tih skandala, ja ga ne elim videti jer vie nemam snage da budem onaj koji e u vaim porodinim dramama plaati najveu cenu, niti imam snage da pomaem D.-u u njegovim nebrojenim (neuspenim!) begovima od lanog arhetipa porodice i pronalaenju istinskog. U nama je ono istono to analiziramo. U nama je onaj zapadni koji analizira, kae Konrd Gyrgy. Vi Ste svojim tako dosadnim analizama, koje su na kraju izgubile svaku
45
DEJAN NEBRIGI
inventivnost, postali okrutni Zapadnjak, kao matori Queensberry. A ako tamo elite povesti i moga Bosieja, a Vaeg Alfreda bar mu pokuajte dopustiti da on odlui koje bi ime rae da nosi... Ja ostajem na Istoku.
Delovi objavljeni: u biltenu Arkadija br.1.,Beograd 1994. ene za mir 1994. , ene u crnom, Beograd itav tekst je tampan u Lavirintski renik Pariz Njujork; Rende, Beograd 2001.
Letea uionica radionica, 1992.
46
Dejan Nebrigi
Jutarnji dnevnik
- koji je posveen mom jedinom ljubavniku, M.-u L.-u (fragmenti*) Dnevnici se u svetu prodaju zato to je autor slavan, a ja sam Dnevnik pisao da bih postao slavan. (Witold Gombrowicsz) PREDGOVOR Namera ovog Dnevnika je da posvedoi o jednoj metamorfozi. Nisam ove redove - koje danas, zahvaljujui urednitvu Symposiona, redigujem za tampu - pisao da bi bili objavljeni. Nisu nastali za javnost, a ponajmanje zbog nje. Potreba da ih se objavljujui ih, na izvestan nain, reim to je, meutim, zanemarila. Ali ne samo ona. Metamorfoza koju pominjem toliko je znaajna da svoje itaoce, kad-tad (pa zato da to ne bude odmah, sada?), moram da obavestim o njoj. Na to mi je prva, u svom e-mailu, poslatom iz San Francisca, skrenula panju Dubravka Kneevi, dramska spisateljica i moja stara draga prijateljica: Sada konano mogu da piem jednom normalnom Nebrigiu, dvadesetsedmogodinjaku koji ne kuka, nego, gle uda, smeje se, uiva, pie iz potrebe, a ne iz oaja. Uz to je i iv! Hvala svetome! Zna na ta me Tvoje pismo podsetilo - u Wedekindovom
47
DEJAN NEBRIGI
Buenju prolea ima scena male Wendle Bergmann, njen mali monolog odmah poto je prvi put vodila ljubav sa deakom. I to je najlepa post-koitalna scena ikad napisana u drami. E-mail koji sam ja njoj poslao, i na koji mi Duca ovde odgovara citiran je u samom Dnevniku (njegov III deo), u beleci od 22. marta, pa itaoci mogu da uporede te dve postkoitalne scene, Wedekinovu i moju. Ali itav Dnevnik moe se, zaista, posmatrati i u tom kontestu, u kontekstu u kojem su se nali junaci Franka Wedekinda u Buenju prolea adolescenti koji su otkrili telesnu ljubav. No prerano se raduju oni moji itaoci koji su ba kroz tu prizmu - iitavali ParisNew York, pa i druge moje tekstove. Pikanterije, i seksualni tanije: homoseksualni skandali, koji bi njima bili zanimljivi i znaajni, odsutni su iz ovog Dnevnika. Metamorfoza koju ovde elim da istaknem jeste, zbilja, beg od onog pseudo-platonizma koji sam proteirao u svim svojim tekstovima, ve godinama. Taj platonizam imao je svoj kontekst u umetnosti: u pozoritu i u mojim tekstovima, reeksijama na to pozorite. Danas, meutim, i pisanje i ivot (to veliko pozorite sveta, po Calderonu, san dakle) imaju jedno sasvim drugaije znaenje. Stoga, ovaj Dnevnik, ne samo zbog Wedekinda, mogao bi biti i proleni, dnevnik buenja. Ne elim da se odriem svoje prolosti, o kojoj mlae maarsko itateljstvo zna podosta, i ne samo iz mojih literarnih tekstova, objavljenih uglavnom u Symposionu, nego i iz pozorinih kritika koje sam objavljivao u Novom Sadu i, vie, u Subotici. ovek koji se odrie svog iskustva koi vlastiti napredak, upozorava nas Oscar Wilde u De profundisu. Ja se te prolosti ak ni ne stidim. Razloga za stid zbog postupaka mojih knjievnih junaka nemam nita vie nego to bi ih mogao imati glumac koji igra negativca.
48
Moji literarni junaci, koji na alost postoje i u stvarnosti, pre svega Pter Fec, i neto manje Pletl Zoli (koji je svakako neviniji), ti su ije bi obraze trebalo da ispuni rumenilo. Szerbhorvth Gyrgy, kojem se ovom prilikom naroito zahvaljujem, u svojoj kritici pragmatizma (Symposion, No. 0016, januar-februar 1998), na izvestan nain mi je pomogao da to shvatim, i da upravo tako postupim. Pragmatizam kojem se Pter Fec prepustio u politici i ume tnosti ja sam odabrao da upranjavam u ljubavi i ivotu. To je ta metamorfoza, koju u vam sada da skratim opisati po seanju na telefonski razgovor koji sam vodio sa glavnim urednikom Symposiona, Virg Gborom nedavno, ba povodom ovog Dnevnika. Rekao sam mu: Tako sam Bogu zahvalan da sam, posle tako prljavih ljudi, sreo i uspeo da prepoznam - jedno tako drago, nevino i isto bie, i da ga volim. Tom divnom mladiu, M.(ILAN)-u L.(AZAROV)-u, posveen je ne samo ovaj Dnevnik, nego itav moj ivot, sve to sam ikada napisao i uradio, i to u ikada napisati i uraditi. O tome treba da svedoi ovaj Dnevnik. O pragmatinom pristupu ivotu, u kojem vie nema mesta za onu staru dekadenciju o kojoj sam pisao u svojoj ranoj mladosti. Zato pre nego to napiem jer za to sam tek sada sposoban, kada ovako ivim, kada na ovaj nain volim svoje remek-delo, svojim itaocima (koji su, nadam se, bar malo analitini) nudim informaciju o ivotu koji je tom remek-delu prethodio. A to se forme tie, neka mi ne zamere. (Oseanje je pre forme, upozorava nas, opet, Oscar Wilde.) Gde bi se o ivotu moglo tanije i iskrenije pisati nego ba u Dnevniku? Tome sam teio.
49
DEJAN NEBRIGI
PRVI DEO 6. oktobar 1997. Dokazau ti da pisac nije atleta, ni atleta srca, kao - po Antoninu Artaudu bar - glumac, ali ni atleta duha, pa ak ni intelekta. Ne moe se on dresirati. Ne moe ga naterati da pie, kao da radi jutarnju gimnastiku, da ostane u formi. Noas mi je to palo na pamet: da svako jutro (a jutro je u stvari obino doba oko 2-3 sata posle podne; tada ustajem), umesto da kao pre igram tetris, jednostavno poneto zabeleim. Pa ako ve - bar sada - nisam u stanju da se zabavljam drugim svojim tekstovima, onda mogu da vodim ovakve beleke, koje nikome nee nauditi, a neke budue itaoce e, valjda, zainteresovati. *** Danas je roendan Rakove ljubavnice. Pretpostavljam dvadeseti. Danas je dan osloboenja Paneva od nacista (onih iz II svetskog rata). Uvek oseam neki nedenisani, irealni strah od Velikih Datuma. Kad sam upoznao Irenu, kada su ona, Rako i Srki bili kod mene u julu, rekla mi je da je roena 6. oktobra. Pomislio sam, tada, ta e se dogoditi, kako e izgledati 6. oktobar ove godine. I, eto, ve je doao taj dan. Osetila sam vreme kako bei, to mi je, pre nekoliko godina, pisala neka poznanica iz Bolonje, na jednoj lepoj razglednici sa stihovima Paula Eluarda. Vreme, svakako, bei. Svakog dana sve sam blie smrti. Prolaznost i smrt, trag konja koji zavejava sneg. Droga me je suoila sa strahom od smrti. Danas u poto nikakvu drogu nemam, niti elim da se potrudim da je nabavim itavog dana ostati straight. Pitam se da li e mi biti bolje? Hou li nekako moi da se organizujem.
50
Telefonski pozivi koje sam sada obavio sa Lepom Mlaenovi i Miodragom Kojadinoviem ulivaju poverenje da u moi, da u uspeti p o n o v o da ivim, ponovo da komuniciram, kako-tako, sa ljudima. Samo, kada bih ve jednom mogao da prestanem da razmiljam o smrti, kada bih posluao Kiov savet Mladom Pesniku, koji mi se duboko urezao u pamenje: Nemoj nikad misliti o smrti, ali nemoj zaboraviti da si smrtan. Ve sam to toliko puta rekao, ali zato da i sada ponovo ne notiram taj svoj veliki problem: stalno razmiljam o smrti, a nikako da zaista p o j m i m da sam smrtan. To je moja tragedija. Isto kao to je moja tragedija ta nepodnoljiva sinkrazija autizma i altruizma. Kao to je moj veliki problem - kako sam govorio mom shrink-u u New Yorku to sam uvek imao seks samo sa heteroseksualnim mukarcima. 7. oktobar 1997. Snovi, koliko god da su mi u ovom trenutku prijateljski naklonjeni - jer mi pomau da prekratim svoj ivot nekad mi donose, kao to je sluaj sada, patnju veu nego to bih je bez njih osetio. Mesecima sam samo jednom-dva puta sanjao Raka, i to su bili neki naroiti, metaziki snovi, kojih nisam ni mogao da se zaista setim, ali sam to naprosto oseao. Sada, meutim, sanjam ga skoro svake noi, a to su snovi... jako muni. Reio sam, zato, da to pre - to e rei im me bude pozvao, jer njega neu ja da zovem - prekinem sa njim, da mu to kaem... A u stvari, kako sam rekao Miroslavu Saviu (koji me je malopre probudio, pozvavi me telefonom da mi kae da sa e-mailom za Gbiku neto nije u redu) ja elim da povredim Raka. Ma, ne da ga povredim ozbiljno. Voleo bih jedan amar da mu tresnem. Bes i gaenje to sad oseam prema njemu.
51
DEJAN NEBRIGI
*** Jue sam ponovo, nakon 1993. godine, uzeo iz biblioteke Zlatnu knjigu maarske poezije koju je priredio i na hrvatski preveo Enver olakovi. One pesme koje poznajem u Kiovom prevodu, kad citam kod olakovia, u mnogo loijem prevodu ili, bar, prevodu koji je meni mnogo dalji ipak, ponovo me fasciniraju. Time je trebalo struno da se bavim. Kako je lepa maarska poezija, kako sam opsednut njom. Gyula Juhsz - to je moj omiljeni pesnik. Ma ta o njegovoj patetici neki mislili. Veni Juhsz. Kao njegova (pesma, ali i stvarna osoba) Vena Anna. 8. oktobar 1997. Izgleda da je to jedna od najveih istina, da se svaka la, svaka tako izmiljena stvarnost, na kraju, uvek materijalizuje. Eto, i ovaj Dnevnik, stvarno je postao jutarnji. Prvi put ga piem pre 12 sati, i to itav sat pre podneva. Kako bi lepo bilo da se to dogodi i sa drugim stvarima u mom ivotu. Slinim. Uzeu danas speed. Posle avgusta, ako ne raunamo onaj dope sa S.-om uzimam prvi put neku vetaku drogu. Dobar provod, dragi Dex. 10. oktobar 1997. Andrej mi je bio tako drag kad smo se prekjue druili, kao i Mia. Dva lepa deaka, koja na alost tako retko viam. Moji prijatelji. Ali apsolutno nesposobni da mi pomognu. I, uopte, ko jo eli i(li) moe da mi pomogne. E, moj Boe, dokle e ovo trajati? Ja sam tako nesposoban da uinim ita, da se maknem sa ove neverovatno mune pozicije. Strah od ivota, strah od pisanja.
52
11. oktobar 1997. Malo itam, vie bacam pogled na Dnevnike Ernsta Jngera. Ba ne nalazim ni jednu knjigu koja me moe ozbiljnije zainteresovati. Zato sam pomislio da to mogu Dnevnici jednog naciste, ne znam. 14. oktobar 1997. Ima u ivotu i boljih iskustava nego probuditi se i na susednom krevetu ugledati Andreja. Jedno od takvih bilo bi probuditi se i na istom, u svom krevetu ugledati Andreja. Ali, ja o tome ne razmiljam. Za mene bi, naime, mnogo lepe iskustvo od ovog jutros, kada me je zvonjava sata (Andrej ga je navio u devet!, pa smo se tada probudili obojica, on svojom voljom, a ja zbog njega) probudila, i kada sam na susednom krevetu ugledao Andreja, za mene bi mnogo lepe iskustvo bilo da sam ugledao Miu. Kada je Andrej otiao oko deset ujutru zaspao sam, ali me onda, telefonom pozvao Gbika. Dobio je moj e-mail, ali ima problem da proita moj Lavirintski renik, poslat tako, e-mailom. Nisam bio sposoban da priam, tako rano probuen, sa Gborom, a imao sam toliko stvari da se dogovorim sa njim i da ga pitam. Naprosto, moj horoskop za danas, na BK-televiziji, opet je taan. Posao: Ne uspevate da pitate ono to vas intersuje. A i jue su mi pogodili; za zdravlje je jue pisalo: Nezgoda na ulici. Andrej i ja smo, oko pola dva noas otili u jedinu prodavnicu koja u mom kraju radi celu no, i kad smo izlazili jedan debeli dizela, kojeg znam iz osnovne kole (mlai je od mene nekoliko godina), dodirnuo je moj vrat, podigao mi glavu kao da hoe da me poljubi, i onda - udario mi amar. Mirno sam nastavio da hodam, kao da se nita nije dogodilo, i vratio se do kue. Ni na trenutak, nisam se uzbudio. Na sreu, udarac nije bio toliko jak. Ta ivotinja, oigledno, nije htela da me ozbiljno
53
DEJAN NEBRIGI
povredi; ak mi ni naoare nisu spale. A mogao je da me ubije. Bilo ih je sedam-osam. Pili su ispred tog drakstora. Bronx u Panevu! Srea da Oliver, koji je doao sa Andrejem, nije poao sa nama u tu kupovinu. Ostao je kod mene i pripremao nam dointe, koje smo odmah kad smo se vratili iz shopinga poduvali. Oliver je otiao posle tri sata. Rekao je: Podmiti me nekom kasetom, i uzeo Srkijevu Mss. Parker i moj Amarcord. Pre toga se desila jedna neprijatnost hteo je da gleda Wendersovu Lisabonsku priu. Imam dve kasete na ijoj nalepnici pie Lisabonska pria, ali na obe je taj lm presnimljen i sada su tu - gay pornii. Morao sam to, tako otvoreno, da kaem Oliveru. Da li mi je poverovao, ne znam. 15. oktobar 1997. Spremam se da progutam speed. ta e mi? To jo ne znam. Za svaki sluaj. Pola je devet ujutru. Puno toga treba uraditi, a najgore bi bilo da to uradim straight. Noas navratio Rako, sa svojom prijateljicom Shirom, australijanskom Jevrejkom, koju je upoznao u Izraelu, a koja je sada kod njega u poseti. Ona napisala pesmu: Not For Love Or Money: Not for love or money Will I call your name. Not for love or money Will I call in vain. Not for love or money Will I bear the shame But for love and money I will bear the pain.
54
*** Naravno da se sada kajem to sam uzeo drogu, i to hemijsku drogu. Ne treba telo, ba u tolikoj meri u kojoj ja inim, navikavati na otrove. Jer nije problem to to e telu ti otrovi postati neophodni, nego je problem to e se ono u toj meri naviknuti na otrove da posle vie nee moi da ga ubiju. Ali o tome u misliti kad doe vreme za umiranje, kad se ve jednom na kraju ukae taj samrtni as. *** She is very nice girl. A mi smo djeaci koje je teko razumeti. 16. oktobar 1997. Speed sam jue samo naslutio, ujutru, a posle je zaista tako tekao dan. Najpre, Srki, potom Daca (vratio joj 50 DEM), pa M&K, pa sreli Srana Furtulicu (popili pie sa njim u Platou, na Filozofskom fakultetu), pa Andrej, pa Miroslavljev roendan, pa na kraju, i najvaniji Mia. Ne znam da li sam se oseao ba dobro. Ceo dan grass, puno grassa. A sada opet samoa. I, valjda, tako u nedogled. Voli li me neko od svih tih ljudi? Ja njih volim sve, jako mi je do njih stalo. No, svakako, najmlai od njih najvie me se tie. Moj mali Mia. Toliko je pria u njegovoj glavi, koje mogu samo da naslutim. Mogu da ih naslutim sasvim dobro, ak i da ih znam, na nekih nain. Ali on ih ne govori. Mia je, na jedan slatko-patetian nain nedokuiv. 17. oktobar 1997. Sranov dvadeset i peti roendan. Telefonirao mu i estitao, im sam ustao. Potom, ispijajui jutarnju kafu, uo veoma dramatinu
55
DEJAN NEBRIGI
vest na radiju. Izgorelo je Jugoslovensko dramsko pozorite. Poar je poeo jutros u osam sati, a ni sada jo nije sasvim ugaen (skoro je 2 popodne). Krov se obruio iznad velike sale, scena je oteena, izgoreli fundusi. Svi kostimi uniteni. Ono to nije izgorelo u poari, unitili su vatrogasci gasei poar kae izveta! Izgorela je ak i arhiva, to je najstranije. A u velikoj sali veeras na reperotaru bila je Buba u uhu, u reiji Ljubie Ristia. Njegova diplomska predstava, predstava starija od mene. udno, na jedan nain bih mogao da budem radostan. Nietzscheovo: Treba gurnuti ono to se rui. A u stari, tuan sam: eto, naime, jo jednog dokaza kao da nam je stvarno potreban da e tragove naih konja zaista zavejati sneg. Izgleda da je upravo u tome veliina, da sve prolazi, da nita stvarno nije veno. Tako, dakle, ni naa tuga nee zauvek trajati. Bolje se oseam: jedan dan blie smrti. Jo jedan. Ima, ipak, neeg veoma odvratnog u vesti o poaru u JDP-u - rekonstrukcija, do koje e pre ili kasnije doi. istog dana TEA-TIME Doao sam, ve sada, u ono a(nti)seksualno doba Jeana Cocteaua i postao prestar za seks. Shvatio sam da je moja seksualna funkcija kako je pisao Reich prodrla samu sebe, da je tako sasvim nahranila autodestrukciju, koja me opseda od detinjstva. Kao to i samoubistvo, samounitenje nastaje i postoji samo u reenici, kao to pisac ubija sebe reenicom, na isti nain egzistira i telesna ljubav. Koreni tog platonizma, jasno je, danas ne postoje nigde osim u literaturi i, manje, lozoji. Pisac, kao to umire, kao to se samoubija, tako se i jebe u reenici, reenicom, odnosno reeninim konceptom. Zato mi je naroito sa prijateljima, koji su mi intelektualno bliski, pa i estetski oduvek bio stran svaki ziki kontakt, od rukovanja, do prijateljskih dodira. A kamoli seks.
56
Naravno, postoje ljudi sa kojima je taj platonski reenini koncept nemogue ostvariti. Odnosno mogue ga je ostavriti jednostrano; kao to se ja jebem sa S.-om a da pri tome nita ne oseam, ili bar nisam svestan tog oseaja, tako se u mom reenino-ljubavnom konceptu Andrej jebe sa mnom ne shvatajui da to ini. Ba na isti nain kao ja sa S.-om. Rako je u svemu tome najneviniji. On je kao Riba ispod Davidovog tita oduvek uspeo da iz svih situacija izae nepromenjen, emocionalno nedotaknut. Ba na onaj isti nain na koji ga se nije doticao oev (hirurki) rad, nije ga se dotakao ni moj (erotsko-poteski) rad. Nije ga se dotako ni jedan jedini rad, pa ni njegov sopstveni. Rako je ostao onaj isti etrnaestogodinji deak kome je otac, pred prvi samostalni (bez roditeljske pratnje) put u inostranstvo, pokazao rendgenski snimak raka debelog creva, koji je ba tada operisao. Rako je mirno pogledao taj oev rad, i zauvek osetio nadljudski prezir, tu provaliju, nepreglednu distancu, i sa tim oseajem-bezoseajem odleteo u Izrael. Pet godina kasnije, gledao sam ga, prvo u onoj munoj sceni, na aerodrumu u Los Angelosu, kada mu je neka Palestinka traila novac. A potom, tako zbunjenog, tako nedotaknutog, gledao sam ga dok mi je sa ravnodunou koja uvek pleni jer je dobro sakrivena wildeovskom Maskom koja je iskrenija od lica govori o toj sceni, o toj velelepnoj porodinoj sceni. 18. oktobar 1997. Sranova urka je noas. Jue je navratila Ivana Rakidi kod njega, kao i porodini krug, ali sam ja doao suvie kasno, pa nikog nisam sreo. Razgovarali smo sami, i uo sam odvratnu vest od njega. ix je rekao Draganu Jelenkoviu kako je sreo Srana sa onim pederom. A Sran je na to rekao da je alosno da je ix od tog oveka, pored svega to
57
DEJAN NEBRIGI
on radi, zapamtio samo to da je peder. Ja sam zgroen: oekivao sam da jedan umetnik, intelektualac, koji je zavrio dva fakulteta (loloki i vajarstvo), i koji je i sam gay, i koji se drui sa mnogim gay umetnicima, bude na malo viem nivou nego to je bio onaj matori elezniar-obuar iz Sente. To sam i rekao Srkiju. Neto slino imam nameru da kaem i Raku, koji je (bio) najbolji ixov prijatelj. Rei u mu da oekujem da on, kao Jevrejin, pokae malo vie solidarnosti kada njegovi prijatelji tako govore o meni u napadima svoje vulgarne i primitivne homofobije. Bar zato to je Jevrejin, ako drugih kvaliteta ve nema (mislim na political correct, pre svega). Jer Jevreji, homoseksualci i masoni uvek su bili rtve istih ideologija, bar u savremenoj istoriji: od panske inkvizicije, do Hitlerovih i Staljinovih logora. 19. oktobar 1997. Koliko je straan taj trenutak, taj zaleeni trenutak, za koji ti se odjednom uini da bi mogao da bude venost, da bi zauvek kao na fotograji mogao da postoji. Tada sam shvatio taj nepodnoljivi bol, nemogunost da se pobegne od neminovnosti opstanka, sve do kraja, do krajnjih granica. I dalje sam skamenjen, preplaen, srozan na nivo novoroeneta koje ne moe da opstane samo, koje nije sposobno da preivi. I koje je zaista na granici ludila. Zaledio sam se, ukoio, pretvorio ceo u jedan neizdriv energetski gr, kada sam shvatio venost moje ljubavi dok sam noas i jutros gledao Andreja dok spava. Trebalo mi je neije telo, neija stvarnost da u tom trenutku ne bih umro od tuge posmatrajui njegovu beskonanu nenost male bebe. Bio mi je potreban neiji dodir, neija nenost, a u isto vreme ja sam svu nenu energiju usmeravao ka njemu.
58
23. oktobar 1997. Prvi put ovaj Dnevnik je s t v a r n o jutarnji. Ono to je trebalo da me uspava, razbudilo me, i jo uvek ne mogu da zaspim - u pola osam ujutru. U etiri noas poeo sam da itam roman japanske spisateljice Yoshimoto Banana, Kuhinja, i nisam ga ispustio iz ruke sve do sedam sati, kada sam proitao poslednju, 89 stranu. Od Cocteauovih Les enfant teribles to je bilo pre, sigurno, godinu i po - nijednu knjigu nisam proitao tako, bez i jednog prekida, integralno, u jednom dahu. Moda u i ja, jednog dana, uspeti da piem takve romane. Kuhinja je tako arobno jednostavna. Romani, takvi, jednostavni romani to je ono to bi me moglo spasiti depresije. 28. oktobar 1997. Sluao Ljubiu Ristia, koji je drao oprotajni govor na sahrani XX Kundaka, funcionera JUL-a i srpskog biznismena. Risti je proitao pismo koje je pokojniku Mirjana Markovi poslala iz Indije. Kometar: Pisati pismo mrtvom oveku - to je ve vrhunska perverzija. TEA-TIME istog dana Danas sam zapoeo jednu anketu. Tu ideju sam dobio kada sam prvi put putovao u Paris, 1994. godine. Da ne bih prekrio avionski limit za teinu prtljaga na koji se ne plaa doplata, mogao sam, naime, na taj put da ponesem samo jednu knjigu. Loe iskustvo, naroito iz leta 1993. kada sam iz Beograda u Suboticu, pa potom ponovo nazad, preneo 250 knjiga iz moje biblioteke bilo je zaista za mene upozorenje. Zato sam odabrao samo jednu, i to laganu, knjigu: Wildeov De profundis.
59
DEJAN NEBRIGI
Tako, dilema koju sam tada imao inspirisala me da razne ljude navedem da naprave svoj spisak, da ree svoju dilemu, ako do nekog slinog putovanja i u njihovom ivotu doe. Zamolio sam ih, dakle, da mi odgovore na sledee pitanje. Koje knjige biste poneli na pusto ostrvo (najvie 5)? Evo ta su mi odgovorili: DIANA RADOSAVLJEVI (1967, scenografkinja, Novi Sad): 1. Dostojevski, Zloin i kazna 2. Marquez, Ljubav u doba kuge 3. Thomas Mann, arobni breg 4. Miroslav Krlea, Ertej (drama) 5. Bulgakov, Majstor i Margarita MILAN LAZAROV (1979, uenik, Panevo): 1. De Sade: Filozoja iz budoara ZLATA KUJDUR (1966, slikarka, Novi Sad): Ne samo da imam spisak, nego sam i odvojila te knjige na svojoj polici: 1. Novi zavet 2. C.G.Yung, ovekovi simboli 3. Thomas Mann, Doktor Faustus 4. Istorija moderne umetnosti 5. Yi-Jing VESNA STANI (1971, studentkinja, Panevo) Odbila je da odgovori, uz komentar: Smatram da je itanje gubljenje vremena. URBAN ANDRAS (1970, reditelj, Senta), nita nije
60
hteo da mi kae, osim da mu je to zanimljivo. Ali nita od spiska. MIROSLAV RADONJI (1937, teatrolog, Novi Sad): 1. Stari zavet i Novi zavet 2. Shakespeare, Soneti 3. Dostojevski, Braa Karamazovi 4. Marguerite Yourcenar, Hadrijanovi memoari 5. Ady, Krv i zlato MIROSLAV SAVI (1971, petrolog, Panevo): 1. Hulio Kortasar, kolica 2. James Joyce, Portret umetnika u mladosti 3. Zen prie 4. T.S.Eliot, etiri kvarteta SRAN STANI (1972, scenograf, Panevo): 1. Daniel Defo, Robinzon Kruso 2. Stolarija (prirunik iz edicije Uradi sam) 3. Kuni majstor (edicija Uradi sam) 4. A.Velji & S.Govedi, Brodovi na Jadranu 5. Biblija (i Stari i Novi zavet) BANE PRINCIP (1967, student etno-antropologije): 1. Novi zavet 2. Yi-Jing 3. Kalevala (nski ep) 4. Borhes, pesme 5. Omar Hajam, Rubajie (Zbirka persijske poezije XII veka) DACA RADOVANOVI (1973, inenjer informatike): 1. George Orwel, 1984.
61
DEJAN NEBRIGI
2. Stevan Pei, Svetlo ostrvo 3. Sent Egzeperi, Mali princ 4. Daglas Adams, Autostoperski vodi kroz galaksiju 5. Shakespeare, Bura MIODRAG VANILA (1979, uenik privatne Klasine gimnazije, Novi Beograd): 1. Paolo Koeljo, Alhemiar 2. Psiholoka studija magije (prirunik) 3. Psihologija uspeha (prirunik iz edicije Uradi sam) 4. Scott Peck, Put kojim se ree ide 5. Sojin Svet ANDREJ VUENOVI (1979, student lozoje, Hrvatska/Srbija): 1. Ranko Marinkovi, Kiklop 2. Spinoza, Etika 3. Ivan Glii, Dog Faker 4. Zlatna grana 5. Ivica uljak, Mentalni ranjenik 29. oktobar 1997. U jednom delu Pisama Hamletu stoji kako se moram ubiti da bih svoju agresiju okrenuo prema sebi, da ne bih povredio druge. Zato sam sada budan? Ima li i jednog jedinog razloga? Noas sam, zaista, to osetio, u jednom trenutku guenje. inilo mi se da mogu da se odluim, tada, da li da umrem ili ne. Odluio sam se da nastavim da diem. Kako banalno, kako odvratno. Zato sam uvek tako prokleto sam, tako nikako nevoljen, tako zauvek ostavljen? Ne mogu da poverujem da sam ba toliko greio da zasluujem ovako munu kaznu, sporu i
62
munu. Naravno, svi smo mi grenici. Zato je Isus razapet na krst. Da li me uasava ili me tei ta - sigrunost dolaska smrti? Ne znam. Da li se mogao spasiti? To Kosztolnyijevo pitanje u nekrologu Csthu kao da je pitanje koje bi svi mi sebi trebalo da postavimo. 30. oktobar 1997. Telefonirao sam Nikoli Kitanoviu - alias Raul Amon sino. Tako smo lepo razgovarali. Kae mi da pie roman, koji e biti prvi gay roman, roman o erotskom gay ivotu u Novom Sadu. Rekao sam mu da je moj Paris-New York prvi gay roman, sa ime se on nemajui kud sloio. Ali je dodao da je to maarski roman, sa ime sam se ja - nemajui kud sloio. Pa vi ste maarski pisac to mi se najvie dopalo kad je rekao. To celog ivota elim da budem. I, zaista, iako je Paris-New York napisan na jedinom jeziku na kojem sam ja mogao da ga napiem, to je apsolutno maarski roman: tekst napisan apsolutno na maarskoj kulturi, tekst koji obrauje maarske arhetipe, tekst, na kraj, sasvim razumljiv samo nekome ko dobro poznaje maarsku literaturu, umetnost, pa i istoriju. 2. novembar 1997. Bila je to veoma velika greka: videti se sa svom trojicom u isto vreme. I sa Rakom, i sa Andrejem i Miom. Kada je Rako izaao, izgovorio sam reenicu iz Goetheovog Fausta koju je Thomas Mann rekao svojim sinovima kada je Tadjo (iz Smrti u Veneciji) odlazio iz njihove kue u Minhenu: Da li vam je drago da taj mladi majmun nije vie sa nama?. Sve se, na kraju, svede na taj sukob intelekta i mladog majmunskog tela.
63
DEJAN NEBRIGI
4. novembar 1997. Trebalo bi da sutra uvee Rako i ja gledamo lm Jirija Mencela Selo moje malo. Moda sam taj lm ve gledao, na televiziji. Ne mogu da se setim. udno je to da sam jue sa Miom bio u bioskopu (Robinson Crouso), a sutra u nadam se ii u bioskop sa Rakom. Nismo planirali jue da gledamo taj muni, dosadni, prazni lm, Mia i ja. Ali, eto, desilo se. Trebalo je da uzmem od Vesne, koja tamo radi, u biblioteci NIN, u kojem su letos objavili onaj muni antisemitski i homofobini tekst, gde su me tako grozno napali, pa sam se stoga sa Miom dogovorio da se naemo u pola pet na ulazu u Bibiloteku. Zapravo u sobi za puenje. Posle smo se malo proetali, ka Tamiu. Tamo nam je Mia smotao doint. Kada smo se uradili, pitao sam ga kuda bi hteo da idemo, a on je rekao da bi bilo lepo da odemo u bioskop. Pristao sam samo zato to mi se dopala ta ideja, ne razmiljajui o tome koji lm bismo gledali. A u Panevu se u to vreme prikazivao samo jedan. Ba Robinson Crouso. Naravno, to mi je bilo simpatino. Naroito kada sam tu koincidenciju povezao sa svojom anketom Koje knjige biste poneli na pusto ostrvo?. E, da - dogodilo se neto interesantno. Na poetku lma, kada se Kruso bori u dvoboju zbog kojeg je kasnije i doiveo takvu sudbinu Mia je rekao: Bolje da se karaju nego to se biju. To bi, verovatno, i voleli. Sran je, kada sam mu ispriao taj dogaaj, kao i uvek, u njemu traio neko objanjenje Miinog karaktera, razloge, etc. Ja ne. Ja ne elim da to radim; ako Mia, ili ve neko drugi, eli da mi kae svoje razloge dobro, ako pak ne ja nemam strpljenja da ih sam otkrivam. I vanije nemam motive za to.
64
*** Izgleda da mi je to ostalo u amanet od Zolija, a naroito o Ferenca, da uvek tako razmiljam - o najmanje dve strane, da svet promiljam, a naroito ljubav, tim militaristikim diskursom. Uvek je na jednoj strani onaj kojeg volim, a na drugoj su strani nai neprijatelji. Meu tim neprijateljima, izdajnicima partijske elije kako mi kae Aleksandar Petrovi Meka, kome sam jue telefonirao sada je i Hermina. Naravno, meu Zoltnovim i Ferijevim neprijateljima. Kae mi Meka da Zoli hoe da se oeni Tanjom Kecman. A meni je tako svejedno. Nisu me zainteresovale ni vesti koje mi je govorio o Feriju, da je dobio neku funkciju u subotikom Npsznhzu, ili pak u pozoritu Deszo Kosztolnyi - ne seam se vie. Zapravo, kako sam rekao Meki, vie me nita ne interesuje osim novca. A iz tog perioda, iz perioda Zoltna i Ferenca, ostalo mi je samo to to sam nauio da do droge doem bez novca. To sam i rekao Meki da prenese Zoltnu, da je jedino to sam od njega nauio upravo to da do droge doem bez novca. To je groteskno! *** Danas, zaista, bez ikakve droge. Sa Miom sam poduvao sve ono to je Andrej - na moje insistiranje - ostavio za Raka i mene. 5. novembar 1997. Veoma sunan dan. Moda napolju i nije toliko hladno, ali - mada se ova soba dobro greje - meni je uvek hladno kada se probudim. Kada se liim slatkog sna. Ne verujem da je to iz nekih metazikih razloga, dodue. Ali, svejedno, zato
65
DEJAN NEBRIGI
ne iskoristiti tu metaforu. Hladno mi je kad se budim iz slatkog sna, iz tog jedinog dela svoga ivota koji je zaista osmiljen, u kojem nema briga, dosade... Da, Woyzecka se seam: Pakao je hladan, Mari. Skoro sam srean kad pogledam u nebo. Seam se da mi je u gradu svetlosti najvie nedostajalo nebo. Ne mogu da se setim zato. Zato nisam gledao ili, moda, zaista nisam mogao da vidim nebo u Parisu, to ne znam. Ne mogu da se setim zato. Ali znam da mi je nebo tamo nedostajalo, da sam se nekako guio. Razdvojenost od prijatelja, to je ono to me je uvek najvie uasavalo, proizvodilo u meni taj oseaj guenja. I to divno nebo ili Nebo koje je svima nama iznad glave, sigurno je neki simbol... 9. novembar 1997. Opet, parafraza Gidea: ...umor je ono to me spreava da piem. Umorno telo. Ne telo na umoru. Ipak, hitam da zabeleim, da sam sebi prijavim oseanje ljubavne prisutnosti, zadovoljnosti zbog noi koju sam proveo sa Miom. Hodajui sada ulicama otiao sam u Preobraensku crkvu, u kojoj smo i Mia i ja krteni, a u blizini je njegove kue oseao sam da je, napokon, sve dobro. Uprkos svemu, uprkos svim preprekama, oseam, znam da je moja ljubav prema Mii iskrena, istinita. Zaista, napokon je dobro. Sve je napokon dobro. 10. novembar 1997. Sa Miom kod Srana gledali My Own Private Idaho Gusa van Santa, i duvali, naravno. Mia mi je sve drai i drai. Potpuno ispunjava sve moje vreme. Jue ujutru, kada sam, pratei Miu, otiao u Preo66
braensku crkvu, i tamo video taj predivi ikonostas Uroa Predia to je bilo posebno iskustvo. Molio sam se u miru, tiini, intimistikoj atmosferi i lepoti te crkve. Sam. Za Andreja i sebe. Dok sam stajao pred oltarom, kao da su mi se vratile slike mog krtenja (a sve je u toj crkvi, zaista, ve 25 godina, otkad sam u njoj krten, ostalo isto; isto sam to sve gledao i januara 1972. godine, na Svetog Savu, po kojem sam i dobio crkveno ime), i molio sam se Bogu za oprotaj greha, da opet budem koliko je to mogue nevin kao tada, tada kada sam bio jednomesena beba. Religija i ljubav, to je ono to je oveku neophodno da bi pre-iveo! Koliko se bolje oseam ve od utorka, od onog dana kada sam sluajno zalutao u Crkvu sa dva tornja ba na veernju slubu! To je zapanjujue. To je divno. A plus svega toga, taj divan odnos sa Miom, to prijateljstvo koje mi svakoga dana izgleda i sigurno tako i jeste sve prisnije, sve otvorenije, sve iskrenije, lepe, i sa vie poverenja. Kad pogledam Miu, ponekad, plae mi se od tolike lepote, od tolike koncentracije mladolija, lepote, nevinosti i nepatvorenosti to sija sa njegovog lica, to izbija iz svakog njegovog pokreta. To mi se dogaa. A kao da sanjam. Zaista ne mogu da poverujem, skoro se uplaim (Feri mi je to rekao: Bilo mi je toliko lepo da sam se uplaio kada se prvi put drogirao kokainom) kad ga gledam, kad zaista oseam njegovo prisustvo. A tek taj trip sa Miom i mojim viegodinjim prijateljem Miroslavom Saviem. Kako je to udno. Upoznao sam dva brata! Mia se toga setio, nakon to su se on i Miroslav sreli, najpre u Galeriji na promociji knjige Ivane Malek, a potom i kod mene - setio se, ukapirao je da mu je Miroslav veoma blizak roak (njihove dede su roena braa). Eto, tako, sad sam zaljubljen u brata svog najboljeg prijatelja.
67
DEJAN NEBRIGI
Zaista, bizarno. Divan je ovaj svet; uvek me nanovo fasciniraju te koincidencije, taj opet da citiram Marka Ristia Sluaj, moj stari saradnik, koji nas uvek vodi do nekakvih, ovakvih igara. I sa Rakom sam danas priao, kad sam od pola sedam do osam uvee bio kod Srana, da bih mu vratio jaknu, koju je prole noi zaboravio kada je bio kod mene (pre toga ovde smo doli sa urke od Vesne Mia i ja, pa i Miroslav, potom). Rekao sam mu da sam mu zahvalan to nije poao sa mnom da pogledamo zajedno Selo moje malo, jer sam umesto sa njim tada izaao sa Miom. A tada su zapoeli nai esti, svakodnevni susreti. Sa Miom je sve nenost. 11. novembar 1997. Pada predivna kia. Ponovo ustao u etiri posle podne. Pogled na prelepe zlatoliste breze. I dalje jako toplo: sigurno preko petnaest stepeni. Sve me podsea na to predivno nedeljno jutro, kada smo Mia i ja prolazili Tolstojevom ulicom, pa skrenuli kraj ulaza u Katoliko groblje. Ne mogu da zaboravim te divne odsjaje sunca sa utog brezovog lia koje nam je dodirivalo, na momente, lica. Rekao sam Mii da, ipak, nije sve tako bad, da smo, ipak, boiji miljenici. I to ne samo zato to smo kako kae, veno melaniholini, Miodrag Kojadinovi svakim danom sve blie smrti, nego... Pa, zamisli da sada duva vetar, da je dva stepena iznad nule, da je blatnjavo... A bilo je divno sunce tog 9. novembra, ujutru, u nedelju. I sada je toplo. Probudio sam se kao i nekoliko dana pre, od subote do danas zapravo u sumrak. Ni sada nije bad, ni vreme ni druge stvari.
68
*** Jue sam, telefonom, priao sa Zolijem. Zaista lep razgovor. Najvie o situaciji u kojoj smo se svi mi Andri, Feri, on i ja nali. Jesmo li tuni? Jesmo li zadovoljni? ta smo dobili? ta smo izgubili? Na ta pitanja - koja smo, usput, jedan drugome postavili Zoli i ja nismo bili sposobni da odgovorimo. Ali lepo je shvatiti da je i posle svega tu ostalo neto malo ljubavi, neto malo uspomena. I puno nenosti. Ba, zaista, puno nenosti. Andrej mi je jue, kada je bio kod mene, pre nego to smo poli kod Srana, rekao da u zavriti u Raju. Kad osetim tu nenost, tu naroitu solidarnost koja povezuje nas, ljude koji su imali zajedniku prolost, kao Zoli i ja, onda pomislim da mi je u Raju zaista i mesto, da sam zaista zasluio da se naem tamo. Ali onaj mali avo, kojeg je Feri izmislio, koji e Zolija bockati u petu kad bude na Nebu... Andrej ga se, naravno, setio. I ja. Naravno. A sada u u etnju. 12. novembar 1997. urim da zabeleim taj tuan dogaaj. Pola tri je nou. Zavrio sam oprotajni telefonski razgovor sa Srkijem malopre. Ujutru, u jedaneaest, polee njegov avion. Paris, Paris... Meni nije doneo radost kada sam bio u njemu. Ako budem molio Boga da sa Sranom bude drugaije moe se desiti da ga zauvek izgubim, da se tih 55 dana, koliko, kako je planirao, tamo ostaje pretvore u mnogo jo dana, meseci i godina.
69
DEJAN NEBRIGI
14. novembar 1997. Prvi put ba ni u jednom smislu ovaj Dnevnik nije jutarnji; niti sam sada (sedam uvee) ustao, niti je jutro. Skoro 24 sati, od srede uvee, kada je Miroslav doao kod mene, nisam bio sam. Ni jednog jedinog trenutka. Hteo sam da pribeleim te divne trenutke provedene sa prijateljima, da ostavim nekakav ozbiljniji trag o njima nego to je samo notiranje u moje rokovnike dnevike. Ali, eto, ne ide, ba ne. Ne mrzi me da piem. Jednostavno, u ovom trenutku nisam sposoban za to. Ipak, vano je da sada zabeleim: na kraju je sasvim jasno da sam se, na ovaj ili onaj nain, zaljubio u Miu. To je lepo, i to je dobro. Evo, setio sam se i tako e ova beleka dobiti neki smisao - ta sam mu jue rekao: to te vie gledam, vie te volim. To je potvrdio i astro-prognozer u nekim dnevnim novinama koje sam jue pregledao u Kupeu, kau u koji smo otili na popodnevnu kafu. Mislili ste da se vie nikada ne moete zaljubiti. Prevarili ste se! doslovno tako glasio je moj horoskop za ljubav. A pogodili su mi stanje i u pitanju novca. Veoma mnogo para (naravno, mnogo samo kada se gleda na moje materijalne ne-prilike) sam potroio jue, i to bez ikakvog, skoro bez ikakvog, razloga. *** Jo jedna sluajnost. Ba jue sam dobio novi broj Symposiona. U njemu objavljeno pismo (sa njegovom vojnikom adresom) Szab Palcz Attile. A ba pre nekoliko dana, uramio sam jednu fotograju iz Wozzecka na kojoj on lei, na vratima, go, okrenut leima. Zoli mi je kada smo
70
prekjue razgovarali telefonom - rekao da je u vojsci. Da, to je bilo smeno. Pitao sam Zolija zato je Attila u vojsci, a on mi je kazao: Zato to su ga oterali. Smeni Zoli. Uvek smeni Zoli. Moj smeni Zoli. 17. novembar 1997. U subotu uvee, Mia i ja smo kupili u Ragdby klubu (jednom interesantnom kafeu u Panevu) horse. Jedan, ne ba ist, kvoter. Poto je to bilo usred noi, a u kui nisam imao nijedan limun, a imali smo i samo jednu dovoljno tanku iglu, pomrkali smo taj kvoter. To je bila srena okolnost; iovako sam bio stondiran jue itavog dana, i bilo bi jo gore da smo ubrizgali tu odvratnu meavinu. Do sada sam heroin koristio samo da bih se spustio sa drugih droga: ecstasyja, speeda i trave. I ovog puta sam se spustio sa anfetamina. I to ba spustio. Sve u svemu, vikend koji treba to pre zaboraviti. I, jo vanije, vikend koji ne treba nikada ponoviti. 18. novembar 1997. Posle toliko vremena, jue je prvi dan da nisam video Miu. Priali smo telefonom dva puta, oko podneva, a potom me je on pozvao oko pola jedan nou. Miroslav ga je posetio sino, i ukorio ga jer smo u subotu uzeli dope. Ali to nije bilo potrebno bar mi je tako Mia rekao kada me je pozvao poto je Miroslav otiao od njega - jer je i on sam pljuvao po sebi; kao ni meni, ni Miku nije bilo dobro u nedelju itavog dana, i odluio je da se vie ne drogira. Nije pitanje da li moe, nego da li hoe da prestane da se drogira, to sam mu rekao. Da; hou, iznenadio me njegov odgovor. Pitanje je, ipak, i u Miinom i u mom sluaju, da li moemo da hoemo da prestanemo da se drogiramo. Da li smo u stanju da o tome sami donesemo odluku. Ne znam, stvarno ne znam.
71
DEJAN NEBRIGI
Jedino mi je veoma drago da je dejstvo tog horsea, kao i speeda, koji smo prvo uzeli, pa potom se heroinom spustili sa njega, sasvim prestalo. Ne bih vie mogao da podnosim to uasno, idiotsko down stanje. Eto, to i nije lo opis stanja pod dejstvom heroina. Poto sam snuovao dope sa Miinih pristiju, tj. jagodica, napisao sam Sranu, na jednoj razglednici (koju ne verujem da u mu poslati): Nedostaje mi ono to je do maloas bilo na Miinim prstiima, a sada je u naim mozgiima. Zaista, nakon to smo umrkali heroin, mi u glavama skoro da nismo imali ni mozgie. Nikakav oseaj, nikakva misao. Bilo koju drogu bih pre uzeo nego heroin. A posebno mi se gade dileri. Heroin u Makedoniji ili, u krajnjem sluaju u Niu, gde ga pretpostavljam nabavljaju, kota 30-40, najvie 50 DEM za gram, a oni ovde kvoter prodaju za 25 DEM. I ni to im nije dosta nego ga meaju sa eerom. Mogu da zamislim koliko bi bilo opasno takav heroin uzeti intravenski. istog dana DINNER TIME Prvi sneg je pao danas oko tri po podne. Prvi put nije mi doneo nikakvu radost. Posle svaa sa majkom, munih, runih, krajnje sirovih i surovih, jo jedno razoarenje. Naao sam se sa Miom ispred Preobraenske crkve (u kojoj smo obojica krteni). Otili smo na veernju slubu, ali potom nismo doli kod mene kako smo se dogovorili da gledamo lm, jer je Mia urio. Pogledao sam tako, drugi put Stealing Beauty Bernarda Bertoluccija sam. Izgleda da sam i Mii, kao i mnogima pre njega, dosadio. Izgleda da je to kraj iluzije. 19.-20. novembar 1997. Miroslav i Mia su upravo otili, i mene proganja taj
72
uasan utisak. To gadno oseanje, ta misao... sve tako u beskraj. Ja sam stranac meu njima. Meu svima njima. Na kraju uvek proviri Caja. U drami Konak Miloa Crnjanskog mladi knez Milo Obrenovi to kae svom autantu. Kad god bi mu se neka devojka dopala, bilo koja od mnogih devojaka sa kojima je plesao na igrankama irom Srbije, njemu bi se na trenutak zgadila, odjednom bi u njenom licu video Caju, odjednom bi iz njenog lica provirila njena odvratna, primitivna majka. Ta metafora me proganja, zbilja je tako. Svi ti moji tako zvani prijatelji... svi ljudi ovde, iz svih njih, pre ili kasnije, proviri Caja. Nikad kraja beskrajnom seljakom primitivizmu u ljudima. Sada se seam svega negativnog. Puno toga negativnog mi je u glavi. Sve negativno mi je u glavi. Pre svega to je sada potpuno jasno ogoren sam i zgroen zbog tako naglog zbliavanja dva moja prijatelja, Miroslava i Mie. To mi je tako odvratno. Samo bi Andrej sada mogao da mi pomogne, samo bi on sada mogao da me razume. Da poljubim njegovo elo, da pogledam njegove oi, to bi me smirilo. Ili, rakija sa barutom, koju Woyzecku preporuuje Andreas. Da imam bilo kakvu mogunost, za bilo kakvo, koliko toliko, bezbolno samoubistvo odmah bi to uinio. Da mogu, odmah bi nestao; ivot treba unititi, razbiti ovako komplikovane odnose. Odnose koji su mi se zgadili. Zaboraviti ljude koji su mi se zgadili. Eto to emu mislim: Klaus Mann se pita zato se ovek ubija. Zato to vie ne eli doivjeti slijedeih pola sata, slijedeih pet minuta, zato to ih NE MOE IZDRATI. (Odjednom se nae na mrtvoj toki, na toki smrti. Granica je dosegnuta dalje se ne moe!) Ja vie ne mogu podneti ni minut svog ivota, ni sekund, a ne ubijam se iz kukaviluka.
73
DEJAN NEBRIGI
(VREMENSKI JAKO MALO sat najvie - KASNIJE, A TAKO PUNO DALEKO U DRUGOM SMISLU... DALEKO OD TIH OSEAJA. ZAPRAVO NAJBOLJI NASLOV) iste noi, LIFE TIME Zvao me je najpre Miroslav, a potom i Mia. U poslednjem trenutku su usledili ti pozivi; da su me samo malo kasnije pozvali, ve bih otiao u Ragdby i tamo se zapio do besvesti. I, posle, ko zna ta bi bilo. Bog me iskuava. Ovo to se dogodilo malopre, veeras, za vreme prethodne dnevnike beleke, dok su Mia i Miroslav bili tu... sve je to jedno veliko iskuenje. Do te mere su ili ti oseaji da ja, naravno, nisam dovodio u pitanje postojanje Boga. Ja sam Boga prezirao, ja sam Boga mrzeo, jer me je doveo do takvog stanja, do takvih misli i oseanja, do takvih dogaaja. A sada vidim zato se to dogodilo, zato sam morao da proem kroz to kroz ta sam pre sat i neto proao: da bi se moja oseanja uvrstila, da bi se moja vera urstila. Sad znam zato sam morao da pomislim da sam prezren: da bih - posle tog oajanja, mnogo jae nego pre njega shvatio da sam voljen, da me i Mia i Miroslav vole, da im je stalo do mene. (Zato bi, inae, podnosili te moje uasne kaprice, tu moju histeriju? Ali to to sam sada, u ovoj zagradi, napisao nikako nije jedini dokaz te ljubavi. Nikako jedini, i ponajmanje najbitniji.) Ta je ljubav velianstvena. Velianstveno je voleti i verovati u Boga. Sve ovo to se deava ponovo me podsea na sve moje velike ljubavi, na te natprirodne ljubavi koje je mogue verbalizovati samo na onaj nain na koji je Nietzsche verbalizovao, tj. tekstualizovao svoju ljubav prema Wagneru u
74
Sluaju Wagner, ili pak nesreni anti-patriota Ljubomir Mici u svom tekstu Hvala ti, Srbijo lepa. Tako se voli diskursom mrnje. Mnogi su moji prijatelji bili rtve toga, mnogi ljudi koje sam voleo (Feri najvie u Hrom pont, pa u ParisNew Yorku). Pisao sam i govorio tako strane stvari o njima, izbacivao sam iz sebe te krikove mrnje. Iz jednog jednostavnog razloga: jer sam ih voleo, jer sam ih previe ma ta to previe znailo voleo. Kao Friedrich Nietzsche Wagnera. Ba na taj nain. Nema rei - ma koliko uvek smatrao da je vantekstualno samo metafora da opie nenost koju sada, naroito posle ovih dogaaja, oseam prema Mii. I prema Miroslavu takoe. Ponavljam: ovo je bilo iskuenje. To je, kao i sve drugo, naravno, uradio Bog. *** Mia mi je to sada rekao, da je radostan i da mu se plae u isto vreme. I ja se sada tako oseam. Ophrvan sam ogromnom radou, ogromnom nenou, ganutou nad itavom situacijom, nada mnom koji sam mislio oseao, stvarno tako oseao! da sam prezren od ljudi koji su mi prijatelji, koji me vole. Nisam traio potvrdu te ljubavi, a dobio sam je, i od Miroslava i od Mie, u najesencijalnijem smislu. Ispostavilo se da je upravo to nuda veritas, jedna potpuno ogoljena istina. Ne smem ni da mislim ta bi se dogodilo da me nisu zvali telefonom, kakvu bih fatalnu greku napravio odriui se, unitavajui takvo prijateljstvo. Ali to me dovodi do jo jedne sumnje, beskrajne sumnje meu mnogim sumnjama. Radi se o pokajanju. Naravno da bi trebalo da se pokajem i ne samo iz hrianskih razloga to sam ma i na jedan tren mrzeo svoje prijatelje, to sam mrzeo Boga. I, naravno, kajem se. Ali, ipak,
75
DEJAN NEBRIGI
da se to nije dogodilo, da me njih dvojica - ponavljam: sasvim nenamerno nisu povredili, da li bih sada mogao da oseam takvu blagotvornost njihove pozitivnosti, njihove ljubavi prema meni? Sigurno ne. To to se dogodilo kao i sve drugo, naravno, ba sve boja je volja, boji izbor. Najcrnje je pred svitanje, tu poslovicu citira Isaac Bashevis Singer u Venanici. Meni je sada potpuno jasno, na ovom primeru, na primeru ovih dogaaja ta ona znai. Da nisam u tom jednom trenutku osetio Miin, kao i Miroslavljev, prezir, da li bih mogao da ujem od njega to to sam u ovom telefonskom razgovoru malopre uo? Da li bi mi ikada rekao to to mi je rekao da me voli? Da i on mene voli. Zagrlio bih ga sada, i beskrajno dugo plakao. Mia bi zaista mogao sada da me utei. Polo bi mu za rukom to to nije polo za rukom mnogima jaima od njega, mnogima koje sam naizgled! - vie voleo nego to volim njega. Uteio bi me, naime, zauvek. A moda, moda je to ve uradio. Moda su to ve uradili i on i Miroslav. I Bog! Divni Bog! Bog! Bog koji jako dobro zna ta sa nama ini, i zato to ini. Bog koji pa ak ne samo zato to je na Stvoritelj ima velikih razloga da to ini. (Ima li boljeg primera, boljeg dokaza za mene da je to tako, ba tako, od ovog dogaaja, od ovog totalnog smrknua pred totalno svitanje koje se odigralo u tako kratkom vremenu?) Koga volim toga karam, pie u Novom zavetu! ak mislim da se Bog ne sme ljutiti na nas, pa ni kanjavati nas koji smo tako, najednom, posumnjali, najednom pali, pa i mrzeli ga. Bolelo nas je, patili smo... Sada je, meutim, sve toliko dobro, sada je beskrajna nenost, beskrajnja ljubav, beskrajna svetost. Svetost i svetlost
76
kojom sam obasjan sada, ne tragam li za tim itavog ivota? Da tragam. Zaista tragam. Sada sam na cilju. Oseam, s a o s e a m sa Miom. I, naravno, na tome sam beskrajno zahvalan tom istom koga sam do malopre mrzeo. Bogu. istog jutra, u deset i deset Biti iskren ne znai (samo) rei istinu, ne lagati. To je pre svega pitanje oseanja, p o i m a n j a onoga to se govori, isto koliko i onoga to se slua, onoga to nam drugi govori. toliko sam puta iskreniji ili, svakako, oputeniji bio kada sam lagao nego kada sam govorio tako zvanu istinu. (Seam se eseja Andra Gidea Razgovor sa jednim Nemcem...) Istina je besmislica, zato to ne postoji, pa ak ni kada je sasvim ogoljena. Nema opravdanja za istinu ako se dok je govorimo ne oseamo dobro, ako njome povreujemo nekoga. 22. novembar 1997. U svako doba je jutarnje doba. Kad god se probudimo, mi sa punim pravom moemo da kaemo da (nam) je svanulo, da je sunce izalo, da je dakle - jutro. To malo ljudi shvata. Zaista malo. Mogao bih sada da budem stvarno pesimistian, da zakljuim kako ja ne poznajem ni jednu jedinu takvu osobu. Ali ne, to nema mnogo smisla. Rako je, na primer, takav. Kae mi, preksino, kada sam bio kod njega i u njegovoj sobi, pijui konjak 84 iz bara njegovog oca, ekao Miin poziv! da jedna njegova prijateljica pie Dnevnik heroine (devojke koja je ba, ba zavisnica od dope-a), neto nalik na Dnevnik morniste Csth Gze. Za razliku od nje kaem Raku, i dalje nervozno gledajui u telefon koji ne zvoni ja piem Jutarnji dnevnik,
77
DEJAN NEBRIGI
dnevnik oveka koji se napokon, posle toliko truda i muke probudio. Rako to shvata, shvata moju potrebu da napravim jednu ogromnu distancu i od Cstha (koji je, kako kae Nenad Rackovi na ale, otac svih nas. Neto nalik na veliko bratstvo haiara o kojem govori Stevan Pei u svom Katmanduu) i od te njegove prijateljice koja se, svakako mnogo ee nego ja, lupa horse-om. Konji! Konji! Tek danas shvatam zato je Shakespeare stavio ba tu reenicu u usta Richardu Treem. Kraljevstvo! Kraljevstvo za konja! To govori tiranin koji je za i zbog tog Kraljevstva dospeo do propasti, koji je zbog Kraljevstva izgubio horse, i koji je na kraju zbog toga to konja vie nije bilo izgubio ne samo kraljevstvo nego i tu svoju svinjsku glavu. FUSNOTE ZA WOZZECKA I HAMLETA (napisane istog dana) Opet sam danas sa Virg Gborom koji, opet, opet, ne moe da proita e-mail u kojem sam mu, preko Miroslava Savia, poslao Izlomljene reenice priao o Szab Palcz Attili. Rekao sam mu ta se pre nekoliko dana, prolog vikenda, dogodilo u mojoj sobi. Setio sam se da je jedna Attilina pesma objavljena u istom broju Symposiona u kojem i trei deo mog ParisNew Yorka. Ta pesma, koja nosi naslov A bomls virgi napisana je na maarskom, ali tampana na irilici. Ba na fotelji iznad koje sam zakaio fotograje iz Andrsevog Wozzecka i Hamleta kao i crte koji mi je Andrej nacrtao kada je drugi put bio kod mene, crte bez naziva (koji sam ja potom nazvao Kurcati antenko, jer zbilja to je nacrtano!) sedeli smo Andrej i ja, itali Attilin A bomls virgi i gledali njegovo dupe. Evo, da ne ostanem duan sebi, nabrajam te fotograje (odozdo, s leva na desno):
78
1. Hermina (koja je igrala malog Woyzecka) dri meso u ruci i po njoj pada brano. 2. Zoli (Laert) sedi na skelama Globa, na premijeri Hamleta (26. Bitef, Kalemegdan). Zagrlio je krst, na kojem je Isus bez ruku. Dole se vidi zvonce. A Zoli ima na sebi injel, vojnike cipele i kapu. 3. Andrejev Kurcati antenko. 4. Hermina (Ophelija) brije Zolijev (Laertov) kurac. U desnoj Hermininoj ruci je brija, a levu ruku joj Zoli, svojom desnom, dri pritisnutu na njegov fasz. Desna noga mu je kraj Hermine na podu od drvenih dasaka Globa, a leva mu je podignuta na poprene skele. Hermini kosa pada preko lica (jer je sagnula glavu). Zoli je svoju zabacio, tako da se ni njemu ne vidi lice, a na sebi ima samo injel. (Masturbiram dok ovo piem, i bojim se da u svriti, jer onda opis narednih fotograja a ima ih jo tri nee biti ovako strasan. A mesta za strast ima i te kako.) 5. Jo jedna fotograja iz Wozzecka (mislim sa premijere u maloj sali subotikog Npszinhza). Potpuno je isto obuen kao i na fotograji sa krsta, gde sedi kraj Isusa bez ruku, a ovde je oznaena brojem dva. Mali Zoli, sin Andrseve sestre, koji je igrao Woyzeckovog sina lei na krevetu. Otac, Woyzeck, Zoli je sedi kraj njega. A Mari, Snt Valria sedi na stolici u podnoju kreveta. Woyzeck i Mari se gledaju. To je u Bchnerovoj drami ona scena u kojoj Woyzeck pronalazi naunice koje je Mari dobila od Tambur-majora, scena o kojoj sam ja pisao na poetku Pisama Hamletu (u I i II pismu, mislim). To je scena koju sam ja, potom, dve-tri godine kasnije, odigrao u stvarnosti, sa Zolijem, na prvi roendan njegovog sina, 15. decembra 1995, u gay diskoteci koja se zvala Visage. 6. Fotograja koja je i uzrok notiranja svih ostalih. Na njoj su Attila i Hermina. On, potpuno go, lei na leima i
79
DEJAN NEBRIGI
jebe meso. Ispod njegovog fasza, na vratima, o kojima ja govorim u Parateatropatiji, meso je postavljeno ispod njegovog falusa. Pod je potpuno umazan branom. Hermina, tj. mali Woyzeck plae (kod Bchnera, to je malo dete koje neuteno plae, malo dete iz Bakine bajke). Na ramenima nosi torbu, u ruci joj je raljast tap. A ralje su takoe i pod Attilinim vratom, tako da mu pridravaju, podiu glavu, na kojoj ima slinu kapu kao Zoli na fotograjama broj 2 i 5. 7. Duh Hamletovog oca, nepostojei Fortinbras, Andrs, mislim, sa skela iznad posmatra ovu scenu koja se odvija u unutranjosti Globa na beogradskoj premijeri Hamleta. Baranyi Szilvia, Gertruda je u crnom sado-mazo korsetu, a na nogama ima nalatene izme do kolena. Francia Gyuli, koji je igrao Rozenkranca, uetom su zavezane ruke i povuene na gore. Trea osoba na ovoj fotograji, za koju nisam ba siguran da je Hermina, tj. Ophelija (mada Andrs kae da jeste) potpuno je sagnuta dole, kosa joj pada preko lica, a Gertruda urla na nju i udara je. Ova, poslednja, 7. fotograja zanimljiva je i zato to je objavljena na naslovnoj strani Almanaha pozorita Vojvodine za 1991/92. godinu na insistiranje Miroslava Radonjia, koji, na alost, nije imao prilike da pogleda ni Wozzecka ni Hamleta, ali je zato pisao o prvim Andrsevim reijama Rosi i Guterima. Jo dobro pamtim naslov ovog teksta: Guteri piju vodu, zar ne?, koji je objavljen u Uj Symposionu, 1989. godine. Pamtim i kako su se Andrs i Miroslav Radonji, koji je tada bio selektor nekog festivala u Panevu, upoznali. Miroslav je u Senti pogledao Rosu i(li) Gutere i pozvao je na taj festival u Panevu. Sreli su se, dakle, tamo. Andrs je drao u rukama neupaljenu cigaretu, Miroslav mu je priao, i ponudio se da mu zapali cigaretu, rekavi: Dopusti da budem tvoj Prometej. (Tako smo se slino i Zoli i ja upoznali, o emu svedoi, takoe, moja Parateatropatija:
80
mladi mu je zatraio ibice a ovaj ga je upitao za ime.) Potom, posle tog festivala u Panevu, Andrs je otiao u vojsku, a Miroslav, kada je to saznao, poslao mu je honorar koji je dobio od Uj Symposiona za svoju kritiku Rose i Gutera. (nastavie se)
*) Jutarnji dnevnik - koji je posveen mom jedinom ljubavniku, M. L., u celosti je, po izboru autora, objavljen u asopisu Symposion, u prevodu na maarski (prevela: Irena Tomovi). Objavljen je u tri nastavka, poevi od leta 1998, do prolea 1999. godine. Delovi su objavljeni i na srpskom jeziku u asopisu Kulturtreger. Kao i na ovom mestu, za tampu je fragmente odabrao autorov prijatelj Duan Maljkovi. Dnevnik je autor poeo da pie 6. oktobra 1997. a vodi ih i danas. Objavljeni su do prolea 1998. godine.
Prostorije ena u crnom u Cetinjskoj ulici, januar 1994 .
81
DEJAN NEBRIGI
Dejan Nebrigi
Parateatropatija (II)
(Auto)analitini Petitio principi mog prijatelja Romana Medine Moja nekadanja domovina se raspala kao telo u grobu nestaje svaki trag njenog imaginarnog postojanja puno je krvi traje seljaki rat danas sam po ko zna koji put listao renik dekadencije mog prijatelja malu zbirku njegovih himera takoe po ko zna koji put u tom reniku gledao sam reprodukciju crtea simeona solomona koji sam do sada posmatrao isto estetski neprimeujui njegovu bit neprimeujui naraciju crte se zove mladoenja i tuna ljubav na njemu su tri linosti na centralnom mestu je mukarac mladoenja u zagrljaju ene odmah pored njih je neto to bih denisao kao hermafrodita ali je to u stvari aneo koga mladoenja dodiruje samo jednim prstom tuan je hermafrodit tuna je njihova platonska ljubav ali nita manje tuge nema ni u putenoj ljubavi mladoenje i njegove deve tuan je ostavljeni zarad enidbe i normalne ljubavi zato je solomon i sam esto na njegovom mestu izabrao za njega pijedestal podarivi mu krila podarivi mu neerektivni falus anela podarivi mu vean bol i granicu mira koja e se sigurno pretvoriti u sibu uvodei ga u tajne aseksualnog sadomazohizma solomon ostavljenog hermafrodita ne samo to ipak ne liava u potpunosti mladoenjine udne ljubavi mladoenja je udan ovek kako bi to rekao ve ga obdaruje pored platonske nepostojee veze
82
tajnom bola koji u stvari i nije bol jer je prijatan i duhovan oseaj neto sasvim drugo od pucanja u grudi neerektivni falus ostavljenog gotovo se i ne vidi kao uostalom ni mladoenjin falus ne vidi se ni njegova mukost nje ni nema pa sam dugo mislio da je ostavljeni devojka erekcija anela je nemogua ona se granii sa groteskom bila bi smena kao erekcija glumca na sceni kao kada bi se pederastom hamletu digao dok stavlja u kavez ofeliju koja mora biti lijepa blijeda krhka melanholino depresivna i da odie smru u ovom to jest mom sluaju ofelija je ostavljeni kako bi grotesktno bilo da hamlet na sred scene ejakulira na learta a potom se roz i gil povale dodirujui hamletovu spermu kao poslednju nadu za oprotaj zbog nepostojae izdaje sve te perverzije izgledale bi avaj grotesktno no ja ne mogu da ne mislim na njih kao to ne mogu avaj ne pronai tako mnogo izmeu sebe i ostavljenog sa solomonovog crtea jer dok sluam vapaj upozorenje na skoro krvoprolie klanicu ne mogu da zaboravim komparaciju kraja dva veka devetnaestog i dvadesetog u sumraku ovog veka udan splet okolnosti upoznao me sa mrtvim punk pesnikom a potom mi je (da se malo poigram vokabularom bore osia) urban na uho apnuo tajnu estetike neodekadencije a potom mi je podario apsolutnu slobodu u grehu koji naravno ne moe postojati i igrali smo se nihilizacijom i forsirali petitio principii i diletantizam govorei da je krah to jest kraj neminovan da se ovako ne moe dalje ali i da kraja kao dekonstrukcije i kao crne rupe i kao plohe koja ne razara ve neno guta ne postoji vapili smo za krajem istorije i za krajem vremena ne verujui da su oni mogui da smo mi takve sree dodirivao sam put kojim smo trebali da poemo jednog kinog novembarskog dana osam godina pre kraja veka o srenie rekao sam tada ti mora da ode da dogura daleko tvoja
83
DEJAN NEBRIGI
energija tajne svojstvena je geniju svojstvena je objektivnosti genija svojstvena je smrti inteligenciji i razarajuem erosu rekao je tada da u poludeti zbog to jest od ljubavi prema njemu da e me to jako boleti i da e on patiti zbog mog bola egolino je dodao da e ga gristi savest gotovo jasno je rekao da je to idealna veza izmeu dva mazohiste gotovo sam poverovao da je kazna za moju ljubav neminovna i bio sam opsednut dokazujui svoj nihilizam pokupljen iz baudrillardovih knjiga onda sam se ponovo setio ostavljenog jer je rekao da e i on uskoro postati mladoenja a onda me ak na jednom jako jeftinom mestu upoznao sa svojom devom i ja sam prvi put poeleo crte solomonov videti u prii o nama eto zato sam neto kasnije prilino drogiran poeo destruirati svoj razum razarajui svet i gubei se u lavirintu memorije dodira zemlje meseca i sunca sve do saturna plutajui njegovim mislima dolazei do woyecka do krika ovog junaka izofrenika i plaa i bola i nepostojanja utopljenog u gledalite dolazei do vriska izreenog na najdekadentnijem jeziku jeziku monom korozivnom podeenom za molitvu za urlikanje i ridanje koji se iznenada pojavio iz pakla da bi potom dok je sveta i veka ovaploivao naglasak iz tog obitavalita i njegov blesak razarao sam svoj um ne samo seajui se scene koju moj mali simulakrum simulira u u delu svog velikog simulakruma neu da upotrebim re pozorite jer ono u ovom kontekstu ne moe postojati ve najpre seajui se rei koje ne razumem i srean sam zbog toga o moja strasti o moja strasti zato te nema i sada dok sam sedim iitavajui ponovo te iste redove u podzemlju napisane tragajui za izlaskom a vie ne elei kao u ostalom ni ti da izaem nemo me obuzima a zbog nje isfrustriranost a zbog nje bes a zbog besa zloinac se u meni budi ima u tome urbanovtine itam rei i zamiljam kako zvue na jeziku na kome bi trebalo da izgovaramo svoje poslednje rei ili pak rei kojima odbijamo da umremo
84
ima tu mnogo urbanovtine poetkom ovog veka neki su ljudi gledali sasvim drugaije simulakrume zaborav traei u besmislu onoga to su mislili da vide ja nisam te vrste jer sam usamljeni ostavljeni koji se povlai kroz mora ludila dodirujui prvo tlo pa potom vodu pa potom vazduh pa potom vakuum pa potom nita dok se u nita i sam pretvaram ja sam opsednut simulacijom tvojom time to mi ve dugo ne govori to jest govori varnice plutaju nebom planete na kojoj mislimo da ivimo djeae vapim i u mislima molim za bol znajui da kao i mladoenja moe biti rtva sopstvenog zloina sopstvenog bega od ludila od platonskog od dodira neerektivnog falusa ostavljenog bia sa krilima anela i maslinovom granicom u ruci od dodira ve spominjane sibe koja metastazira kroz tvoj duh ti zbilja moe biti rtva sopstvene apoteoze moe biti rtva senke svoje aure ovde nije kraj jer ljubavnice koje su tune zato to se preputaju telesnom sjedinjenju ipak nemaju krila anela oh propustili smo mnogo toga beei od sebe kroz dimenzije koje zasad ne postoje propustili smo mnogo toga slinu reenicu doapnue ti ofelija koju si moda prethodno poevio preputajui je mati tueg tela doapnue ti ona mnogo toga dok budete hodali beskonajem ja nisam ti i ne mogu da zaboravim tuu matu pre sveta koji ponovo trune u inu zaborava i sam pluta moj mikrosimulakrume dok na sceni koju postavlja usred onoga to naziva privatnou dodiruje ovla kao mladoenja ostavljenog moju ruku prezir prema istoriji tada biva tako jak i tako inferioristiki zato to tebe i nas u njoj nema i nee biti da eli da je nestane taka tu je kraj pisma koje je jedne izofrenine noi ispisao mladi mladiu koga je voleo bio je novembar vek se zavra85
DEJAN NEBRIGI
vao za osam godina niko nije razumeo ta je hteo time rei posebno zato to je ostalo jako malo ljubavi a samim tim i rei za njih gradio je priu od crtea prijatelja oscara wildea poredei planove i gutajui naraciju sasvim nevetim potezima i putanjama kojima su ile njegove misli ding dang ding dong itao je dramu o devi mladoenji halapljivo pronalazei u njoj smisao usred rata koji je voleo da naziva seljakim ne zato to ga nije asocirao na nihil ve zato to je bio demon frustrirani demon koji je svakako eleo platonstvo ali je gutao ljubavnike jer se o gle banalnosti bojao da bude sam jednostavno se trudio da pobegne to jest da izgradi svoj rovarhaz zatvoren u autizmu i zarobljen u izofreniji kojom se igrao samo zato to je mislio da je izofrenik kao jedinka poseban svet i tako je jednog dana za koji je u svojoj naraciji pretpostavljao da je jue po ko zna koji put skoio kroz prozor svoje sobe bunei se protiv establimenta sluao je krik na nepoznatom jeziku i opet bezbroj puta skoio kroz prozor svoje sobe stanovao je u prizemlju sedeo je u kadi punoj tople vode koja se naravno posle est dana ve prilino ohladila dok je pisao nije mislio o sledu dogaaja trudio se da ne bude narativan ve konfuzan mislio je o sebi o sebi ludaku koji je srean i povreen i bolan i zbog koga to jest zbog ijeg stanja uzrok tog ludila pati iznad kade bile su veoma udne pukotine iz njih je potekla krv i sve je izgledalo vrlo urbanovski vrlo hamletovski privlani mirisi privlani ljudi ostavljeni je izgledao gotovo mrtav kao kada su ga na jednoj eleznikoj stanici dok je ekao mladoenju
86
ubeivali da uopte nije bled tako je izgledao kada su po njega dola kola hitne pomoi i kada je video oblak iz tolnaijeve prie mladi na sebi nije imao odeu nije ni mogao da je ima jer su njegova krila anela ve nezadrivo rasla no ni taj pokuaj nije mu uspeo niko nije poverovao da je lud ve u bolnici koju su mnogi zvali ludnicom sa njegovih lea skinuli su krila koja je napravio od perja delimino izvaenog iz stare jakne novu ipak nije mogao tako lako rtvovati za ovu simulaciju a delimino iz jastuka eh odmah su ga izbacili iz ludnice i ak pripretili da e ukoliko opet bude uinio neto slino njegove simulacije otkriti vojnoj lekarskoj komisiji da e ga poslati na front i javno rei da nije lud glupaci nije im bilo jasno da je sve to je inio bilo samo ljubavi zarad da se trudio da mladiu koga voli podari bol svojom hospitalizacijom o boe zvezde su ipak krive ribe ili korpija ili jarac ili bik ili vaga u toj kui mogle su u njegovom ivotnom horoskopu izazvati samo kratke izlete u ludilo ale ne i hospitalizaciju nesreni ostavljeni dodirivao je korice knjiga mrzelo ga je da ponovo ita iste teorijske spise a za prozu jednostavno nije imao koncentraciju no pronaao je dramu o dvoje ljubavnika i ostavljenom mladiu jevrejinu anticionisti i pripadniku naroda koji je ubijao jevreje (kao da postoji narod koji nije ubijao jevreje) pronaao je dramu o ratu o ratu i mladiu zaljubljenom u mladia pripadnika naroda koji je ubijao jevreje i koji se eni i ostavlja ga i ostavlja ga pa tako ovaj dobija krila i postaje aneo a sve je to nacrtao solomon da bi bio na strani mladia sa kojim drugi mladi nee da spava zato da bi ovaj patio i poludeo i da bi ostao ist u svojoj platonskoj ljubavi koju osea prema njemu
87
DEJAN NEBRIGI
dosta iao je ostavljeni mladi drogiran kao to opisuje u svom pismu kroz tamajdanski park gde je kao esnaestogodinjak etao kuce svoje prijateljice jednog lepog bernardinca da bi se dopao vlasnicima takoe iznajmljenih mukih kuia etao je ostavljeni kroz park svoje mladosti a sada je imao etiri godine vie i dva vlasnika kuia za sobom i izgubio se onako drogiran na poznatim stazama po kojima je hodao zatvorenih oiju zato to je eleo da ga one progutaju u svom lavirintu znao je da se nee spotai jer nikog nije bilo u parku i ne bi mu upalio stari tos koji je video u lmovima ili proitao valjda kod castanede onog matorog narkomana valjda tamajdanski park se zbilja pomalo irio i pomalo smanjivao trudei se da udovolji starom prijatelju koji sada tako mnogo pati pruge staza su se preplitale pod nogama upravljajui njegov hod vrtei ga u krug dole su staze ovuda ovuda u glavi mu je odzvanjao slian stih sa ploe during wartime jednog slinog izofrenika droga je takoe bila na njegovoj strani sekunde je pretvarala u sate dajui mu vremena da se izgubi uo je ubor vode i nagnuo se nad esmom prevaren uasno osuenim desnima nagnuo se i popio vodu koja mu je neprijateljski vratila razum svetei mu se ne samo zato to je psu svoje prijateljice dozvoljavao da mokri u tu vodu ve i zato to je voda po samoj svojoj prirodi jedna jako antidekadentna tekuina ostavljeni sada ponovo razuman ree samome sebi pitajui se da li je otpor faizmu zbilja otpor ili neto drugo zato si poeleo da bude izgubljen u svom svetu u svojoj tajni da li moe sam da nestane ne ne mogu sam da nestanem doda mladoenja koji se u tom asu pojavi ovaj put bez svoje dragane deve i ponovo prinese svoju ruku ruci ostavljenog mladia dodirujui je ovla verovatno svojom aurom krenuli
88
su zajedno spojeni takvim dodirom i to je znailo da moraju izai iz parka koji je uslugu gutanja to jest gubljenja to jest nihilizovanja mogao uiniti samo ostavljenom mladiu koga je voleo i na ijoj je strani bio mislei da se ovaj konfrontira sa mladoenjom park je uostalom verovatno bio i ljubomoran zato to se njih dvojica nisu upoznali tu na stazama koje sada mole za uslugu bujica zavisti ljubomore i opteg negativiteta tako nesvojstvena nevinoj prirodi u srcu grada izbacila ih je na ulicu negde pored glavne pote ostavljeni mladi otvori oi tako da vie nije mogao videti svoju ljubav opet nita scena je bila gotovo sasvim utopijska meala se uobiajena praina na podu sa branom i vodom a neto kasnije i mokraom pod glavom mu je bila grana u stvari ralja nainjena od nekog drveta iz gradskog parka jer su zaboravili da ponesu svoje rekvizite neko je skinuo njegove pantalone i poeo da ga udara konim biem pod telom su mu bila vrata skinuta sa ulaza osnovne kole koju su sruili vojnici gaajui stari barokni grad pojavili su se mladii vrstog tela i on je morao znati da su svi oni a izgleda da ih je ipak bilo samo dvojica zovu attila podigli su vrata na kojima je leao poeo je da pada skupljajui na preponama vodu brano prainu mokrau i graak i u tom asu je ejakulirao o boe kakav blam nazvali smo to ve groteskom aneli to ne rade ali on nije aneo ve aneov tvorac simulacija se nastavlja prolaskom kroz prozor postavljen u Sali sa belim stubovima koja je u blizini isntitucije iz koje je nareeno da se razori stari barokni grad u kome je iveo njegov narod i gde su se zidovi sruili na osnovnoj koli sa koje su oni uzeli vrata za ono to nikako neemo (po njihovoj
89
DEJAN NEBRIGI
elji)nazvati pozorinom predstavom jer kako opet on to kae pozorite vie ne postoji simulacija je simulacije ono to mladoenja pokazuje u svom ludilu jedne ribe koja klizi i zaboravlja to jest simulira da zaboravlja svae ekcese moda ljubav pa je onda svaki put drugaiji nekad voli nekad ne svaki put je drugaiji zato to je to njegova elja da bude neuhvatljiv uostalom to je njihova zajednika potreba izguniti odgovornost za tue i za svoje postupke o jadni neodgovorni ostavljeni o jadni neodgovorni voljeni posle duvanja priao je u jednoj kolskoj ustanovi ili je ustvari to bila ludnica socrealistikog tipa u kojoj su pokuali da ubiju njegov talenat i da prikriju nedostatak svog talenta kako se boji da e povrediti ostavljenog kao to je ve jednom to uinio nekom drugom kako se boji i kako ga savest grize mladi koga je povredio bio je neto stariji od vrlo mladog ostavljenog takoe intelektualac mladi evropski intelektualac kako bi to rekao klaus mann koji je bio zaljubljen u gustafa grendgensa nemakog glumca koji se oenio mannovom sestrom erikom i tako je sve ostalo u porodici da eh mladi evropski intelektualac zaljubljen u mladoenju takoe glumca posle pokuaja samoubistva zavrio je u ludnici eto to su traume iz rane mladosti voljenog umesto edipalnog kompleksa i tadanje zaljubljenosti u balerinu oh lepu krhku dekadentkinju balkansku isidoru duncan dokle sve to vodi do projekcije ili ivota u literaturi kako bi to rekla jedna ovdanja neurotina pozorina leviarka ne sve to vodi do savrene platonske to jest aseksualne sadomazohistike veze ili
90
TOVODIDOMUKARCAIZRABLJIVAA Uskraivakojinedasvojkuracsamodabiganekotojestnekapoelelatojestpo eleo tako bi rekla usedelica koja se toliko puta opekla u slinoj sceni i sada ne veruje ta usedelica prijateljica mnogih scriptora i slikara koja je duhovna bliznakinja ostavljenog da ostavljeni treba da troi svoje vreme na mladoenju i dodaje da su glumci glupi udno je kako je mladoenjin izlet to jest seks sa samo jednim mukarcem u tom kontekstu mazohistiki sa korbacima i lancima i senzibilitetom uline kurve nafrakane i u narandastoj bundi sa bolom i grehom osvetom prema sopstvenoj ljubavi i ljubavi koju je primao uticala na graenje mita o sadomazohizmu i ostavila trag na voljenom bez koga je nemoan da opstane osim ako taj trag ne pretoi u neto to nije puteno u neto to ne moe doneti vee uivanje nego to ga donosi ispovest ostavljenom usred institucije koja je olienje opresije establimenta usred hodnika okreenog u belo pored najboljeg prijatelja takoe glumca oh mladog hamleta aseksualnog kao i ostavljeni to jest kao i aneo a pritom savrenog estetskog partnera ima u svemu tome mnogo urbanovtine dok mu govori kako je bolje da se ne vide nikada vie i kako e ga kad-tad povrediti jer on uvek povreuje one koji ga vole eto jedan je ak i u ludnici zavrio sasvim mu je jasno da ga ta pretnja bolom nee odvojiti od njega ve da e ga zauvek spojiti sa njim sasvim je jasno mladoenji da e se ostavljani pozvati na nietzschea kako samo kae njegovog najboljeg psihoanalitiraa i da e rei da ljubavi sasvim si u pravu ali privrenost wagneru skupo se plaa a tako govori strahopotovanje koje se ne usuuje da moli za prijateljstvo i citirae da je svaka umetnost i svaka lozoja na strani patnje i
91
DEJAN NEBRIGI
onih koji pate i citirae sve one knjige koje je davno itao a jo se sea tako dobrih prigodnih citata pa e se onda ponovo setiti svoje prijateljice usedelice koja e mu rei da je mladoenja govorio sve one izanale fraze koje su njoj mukarci toliko puta ponavljali i sve e mu to saoptiti ve kod prve ae vina ili kod drugog dima marihuane mladii ostavljeni i voljeni zajedno e bez obzira na to nastaviti svoje lebdenje kroz vreme prostor emocije intelekt bol tu u hodniku ispred ogledala koje je razbila jedna tako draga studentkinja glume u besu zato to gue njen talenat koji u stavri uopte nikada nije ni imala a ipak bila je tako draga eto nastavie mladoenja svoju priu dok neko u susednoj uionici loe svira bramsa a kia pljuti i ostavljeni nee imati potrebu da mu ne veruje i ostavljeni nee imati potrebu da mu veruje bie mu dobro upravo zato to se zbiva poee da pria o njegovoj jakni i o svom prijatelju koji je emigrirao iz zemlje dobrom prijatelju kakvi su u stvari svi njegovi prijatelji levom rukom dodirivae staru klupu koju su doneli iz osnovne kole iz baroknog grada koji je razorila vojska i onda e pogledati mladoenjine to jest zeleno-sive glumeve oi koje je prvi put primetio na jednom televizijskom snimku nainjenom odmah poto se na jednom pozorinom festivalu posle okruglog stola upoznao sa njim gledae sive oi uokvirene ogromnom tamnom pretamnom naravno crnom duicom jedan prijatelj mi je rekao da ponekad imam pogled pretuene preplaene dovojice pitao sam se kako to izgleda sada znam vidim taj pogled kod tebe rekao je ostavljeni voljenom glumac to jest mladoenja oh mladi leart nije rekao nita zatim zatim su se dodirnuli kao kod solomona kao u mladoenji i tunoj ljubavi ostavljeni je izaao na kiu zaleprao je krilima koja u tom asu opet izrastoe na njegovim leima ali kako je sve uvek veoma banalno krila se pokvasie te on ipak otvori kiobran i poe da peai gotovo nepoznatim veoma tunim
92
novosadskim ulicama koje su posebno tako kiovite sa jo manje prolaznika nego obino morale izgledati strano dosadne nekom ko je navikao na guvu histeriju veliinu urbu neurozu metropole ha ha balkanske metropole oh te depresivne novosadske ulice istog trenutka se zaljubio u udotvorca u majstora u genija simulacije u onoga koji je u sveoptem simulakrumu sveta uspeo da napravi svoj sopstveni simulakrum svoj sopstveni svet mladi je imao dvadeset i dve godine hodao je sa pauinom preko lica u pantalonama sa zelenim i crvenim prugama kako je bio zaljubljen i kako je drhtao one noi na generalnoj probi hamleta one noi kada je izaao sa premijere svoje prijateljice i poklonio mu knjigu mrtvog punk pesnika a potom je ponovo napravio krila od svoje stare jakne jer za to nije hteo da koristi novu jaknu kao i solomon udan mladi ovek sada ostavljeni roman medina tada je odluio da se odrekne svoje nacije i kao leart u hamletu pojebe krst predajui se hrianstvu a ne ulazei u radikalni ateizam kako su ovo jebanje protumaili neki kritiari bog za njega bee to to je ve sledee veeri video u buretu smrti koje su mnogi zvali grob na neemu to su moda bile i skele postavljene ispred bazena sa vodom gde su uskakali mladi goli glumci meu kojima je bio i mladoenja koga ostavljeni roman tada jo nije voleo a moda i jeste ko e to znati jer upoznali su se samo dan dva ili pet pre toga mladoenja mu je priao i zatraio ibicu a ovaj ga je upitao za ime e sad je stvarno dosta (kae duca) daj neku poentu igraj se i ne petljaj se u stvari koje ne poznaje povran si kao jovan a pri tom nema njegov arm da tu povrnost pretvori u svoju prednost ne gubi se u fabuli ispisujui biograju svog
93
DEJAN NEBRIGI
prijatelja o dragog udnog oveka kako to voljeni ree svetla staza na kojoj su se hamlet i leart poljubili bila je put k bogu jer upravo onako platonski povran poljubac je to bio kako solomon prikaza dodir mladoenjine ruke sa anelom sa ostavljenim bila je to urbanovtina NAPOMENA: Reenice i sintagme napisane italicom su citati, ili tanije parafraze. Njihovi autori i autorke spomenuti su u samom tekstu, ili su pak toliko poznati da ih ne treba posebno navoditi. Stoga, moda, trebalo skrenuti panju na jednu drugu vrstu citata. U tekstu su, naime, pored scena iz Wozyzecka i Hamleta, citirani i privatni para teatarski dogaaji background tih predstava. Uz reditelja Andraa Urbana, zato treba navesti i ostale autore tih citata pre svega Zoltana Pletla (Woyzesk), Ferenca Petera (Hamlet) i Herminu Erdelyi (Ofelija). Upravo zbog tih scenskih konstrukcija u naem parateatru, tj. teatarskom backgroundu, njih autor smatra koautorima ovog teksta najvie glavnog njegovog aktera, Zoltana Pletla, najzaslunijeg za nastanak ove parateatropatije. Predstava Hamlet u reiji Andraa Urbana, koprodukcija trupe AIOWA i Narodnog pozorita/Nepszinhaz iz Subotice, premijerno je igrana na Kalemegdanu, na 26. Bitefu, 27. septembra 1992. Predstava Wozzeck u reiji Andraa Urbana, takoe produkcija AIOWE i Nepszinhaza, premijerno je igrana u tom pozoritu, 11. aprila 1992.
94
NAPOMENA O SIMEONU SOLOMONU SOLOMON, SIMEON. (1840-1905). Martir engleskog simbolizma. Prijatelj Wildea, Swinburnea i Patera, za koje je pravio lascivne crtee djeaka, svoju vrtoglavu karijeru okonao je u jednom od brojnih homoseksualnih skandala, koji su potresali viktorijansku Englesku. Slikao vlastite snove u blejkovskoj maniri. Autor alegorijske prozne poeme A Vision of Love Revealed in Sleep i antologijske slike Dawn (obje iz 1871). Tip androgina je Burne Jones preuzeo upravo od njega, koji ga je jednom oznaio kao najveeg umjetnika od svih nas. Iako je bio Jevrejin, pod utjecajem Wildea i Beardsleyja zanio se, na koncu, mistikom tamjana i katolianstva. (H.D.: Rjenik dekadencije) OBJANJENJE HOMOSEKSUALNE MIZOGINIJE ILI MIZOGINIJE U TEKSTOVIMA KOJI SLEDE: Mi, bespolni, drugim rijeima uzviena bia, intelektualci, raamo se iz mozga. To je ritual dananjice. Upravo iz naeg mozga sjeme ivota prska da oplodi zvijezde, te udesne jajnike beskonaja. A to se ena tie, na obalama otrovnih jezera, na pogubnim sprudovima, meu smrtonosnim svijeem, one e se pariti meusobno, u inovima nesavrenog, bolnog i demonskog posjedovanja. Oprez! Oprez! Tekst citiranog odlomka nije iz nekog dekadentnog proglasa, nego potjee iz jednog anti-dekadentnog lanka Mirbeaua, u kojem on pripisuje gornje rijei svom zamiljenom dekadentnom protivniku. Eto do kojih pretjerivanja dovodi argumentacija koja se zasniva na apokrifnom, a ne autentinom svjedoenju! Stoga, s dunim oprezom treba pri95
DEJAN NEBRIGI
laziti svakom pokuaju da se mizoginija, bilo kao uzrok bilo kao posljedica, vezuje za raspravu o homoseksualnosti.(...) Hamdija Demirovi: Rjenik dekadencije, u: DELO, 34, 1988. (Opirnije videti u drugim renikim jedinicama, posebno OFELIJA, citiranim u tekstu). NAPOMENA KOJA GOVORI KOME JE POSVEEN OVAJ TEKST: Pored toga to se ovom posvetom eli zahvaliti na podrci STEVANU PEIU, prvom recenzentu i DUANI NIKOLI, prvoj itateljki, autor s najveom ljubavlju tekst posveuje OSKARU PLETLU i VLADIMIRU FERENCU PETERU, koji su se rodili u vreme ove parateatropatije, a za koje se nada da e, kao i u njoj, i u svojim, buduim (para)pozorinim bolestima sauvati lepotu svoje deje aure. ProFemina 1., 1994/1995., Radio B92, Beograd
96
Dejan Nebrigi
Pohvala drugosti Koreni srpske homofobije

Nae drutvo nikada se nije moglo pohvaliti ak ni iole humanim odnosom prema homoseksualcima i lezbijkama. Do skoro je to visoko moralno drutvo odbijalo ak i da prizna postojanje istopolno usmerenih ena i mukaraca. Ovo slepilo za homoseksualnost najbolje se ogleda u anegdoti u kojoj se kae da su, prilikom pisanja krivinog zakona za nezavisnu Srbiju savetnici upitali Kneza Miloa da li da meu krivina dela uvrste muku homoseksualnost, na ta je ovaj odgovorio: Boe sauvaj, pa da pomisle da toga i kod nas ima! Posle mranog monarhizma, nova jugoslovenska narodna vlast ipak je priznala postojanje homoseksualnosti, i po ugledu na majku Rusiju (gde su gay-ljude, pa i lezbijke, brutalno kanjavali i slali na prinudni rad u Sibir) homoseksualnost inkriminisana. Paradoksalnost u pisanju jugoslovenskih i pokrajinskih krivinih zakona i republiki autizam odlino se vide i na primeru inkriminisanja dobrovoljnog seksualnog ina izmeu lica mukog pola. (Lezbijke se, kao i u veini drugih zemalja, gde je homoseksualnost inkriminisana, ne spominju). Jer u polovini nekadanje Jugoslavije u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i na Kosovu dobrovoljni seksualni in izmeu dva mukarca predstavlja krivino delo, dok se u krivinim zakonima ostalih republika i Vojvodine homoseksualnost ne spominje. No, za teak poloaj lezbijki i gay-mukaraca kod nas
97
DEJAN NEBRIGI
nisu odgovorni samo takvi necivilizovani zakoni, ve i mnogi drugi faktori, kao to su, recimo, esta ikaniranja i maltretiranja homoseksualno usmerenih ljudi od strane policije, ili nepruanje policijske zatite prilikom mnogobrojnih napada na homoseksualce. Naravno i na, bez daljnjeg, problematian moral je kriv za teak poloaj lezbijki i gay-mukaraca. Licemerje tog morala kulminira i u ovom vremenu erupcije nacionalne i politike ludosti. A rat je jugoslovesnke lezbijke i homoseksualce, kao i sve druge manjine na ovim prostorima, doveo do egzistencijalne ugroenosti. Ruiastih trouglova, poput onih u Hitlerovim konclogorima, na njihovim reverima, bar za sada, nema. Ali logori diljem Bosne i Hercegovine i za lezbijke i za gay-mukarce, kao i za sve Drugaije, vie su nego zloslutni znak.
(Autorski tekst objavljen 1991. u Beogradu) ene za mir 1994., ene u crnom, Beograd
98
Dejan Nebrigi
Kampanja protiv homofobije

ARKADIJA, gej-lezbejski lobi, 1990-1995. Novembra 1990. godine, nekolicina lezbejki i gej mukaraca, razliitih etnikih i profesionalnih opredeljenja, poela je da se okuplja u kafeu Moskva, u Beogradu. Kasnije je nastavljeno sa sastancima koji su se odvijali u privatnim stanovima. Grupa za armaciju lezbejskih i gej ljudskih prava i kulture, Arkadija, osnovana je 13. januara 1991. godine, kad je odrana osnivaka skuptina. *U to vreme ova grupa je okupljala uglavnom osobe koje su, svakako, svojim profesionalnim, odnosno politikoaktivistikim delovanjem, uestvovale u javnom ivotu i zalagale se za ljudska i politika prava uopte. Obzirom na to, kao i na druge uslove, nepovoljne po gay/lezbejski aktivizam, osnovno delovanje Arkadije, bilo je lobiranje u medijima, a osnovni cilj je bio dekriminalizacija homoseksualnosti, odnosno ukidanje stava 3 iz 110. lana Krivinog zakona Srbije. Ostali ciljevi delovanja ovog udruenja su prestanak svake diskriminacije prilikom zapoljavanja, koja je u suprotnosti sa principima individualne slobode i jednakosti pred zakonom. izjednaavanje starosne granice za stupanje u dobrovoljne seksualne odnose, bez obzira, da li se radi o homoseksualnim ili heteroseksualnim odnosima; zalaemo se da ta granica bude ista kao i za heterosekualne odnose.
99
DEJAN NEBRIGI
izjednaavanje prava osoba istopolnog usmerenja u svim dravnim institucijama uvoenje seksualnog obrazovanja u kole koje bi bilo bazirano na najnovijim naunim saznanjima i iz koga bi, u skladu sa tim, istopolno seksualno opredeljenje bilo tretirano kao jedan od normalnih oblika ispoljavanja ljudske seksualnosti, tj. fundamentalne biseksualne prirode oveka prestanak tretiranja istopolnog seksualnog usmerenja kao bolesti od strane medicine, psihijatrije i psihologije okonanje patrijarhalne, muke heteroseksualne dominacije u drutvu, tj. bezuslovna ravnopravnost ena i mukaraca, prevazilaenje stereotipne seksualne uloge u ivotu i obrazovanju, prestanak institucionalne seksualne diskriminacije i podele uloga na poslu i u porodici prestanak uznemiravanja i maltretiranja osoba istopolnog usmerenja od strane policije, tavie, zahtevamo policijsku i pravnu zatitu u sluajevima zikih napada i pljaki homoseksualaca, i unitavanje kartoteka homoseksualaca koji nisu uinili nijedno krivino delo revizija porodinog zakonodavstva u smislu ostvarivanja prava za osnivanje branih i vanbranih zajednica, kao i pravo na usvajanje dece, pravo nasleivanja imovine branog druga, penzije, zdravstvene zatite, drutveno priznanje u svim dravnim institucijama, itd.
AKTIVNOSTI ARKADIJE MEDIJSKO LOBIRANJE: Obzirom da nikada nije imala svoje prostorije za rad i sastanke, kao ni minimalni izvor nansiranja, Arkadija je svoje aktivnosti fokusirala na medijsko lobiranje za Prava homoseksualaca i lezbejki. Njeni aktivisti i aktivistkinje esto
100
su davali intervjue, nastupali u televizijskim i radio emisijama, pisali tekstove za novine, saraivali u emisiji Dee Gay, koja je emitovana na Radiju B-92. Na inicijativu Dejana Nebrigia, koji je ureivao te asopise, u Paciku, asopisu za kulturu mira, kao i u publikacijama mirovne enske grupe ene u crnom, u redovnoj rubrici objavljivane su gay/lezbejske strane. A na inicijativu Lepe Mlaenovi, jedne od urednica, u Feministikim sveskama (izdava: enski centar), takoe kao redovna rubrika, objavljene su lezbejske strane Voleti drugu. Aktivisti Arkadije takoe su saraivali i u emisijama na RadioPanevu koje su, u okviru nonog kontakt-programa i omladinskih emisija, u nekoliko navrata, za temu imale homoseksualnost (u to vreme, 1991-1993, ova stanica je imala nezavisnu ureivaku politiku)Prilikom politike zloupotrebe homoseksualnosti, Arkadija je, u nekoliko navrata, javno protestovala. Ti protesti su objavljeni, skoro iskljuivo, u nezavisnim medijima: Vreme, Republika, Radio B-92, Radio-Panevo, feministike publikacije u Beogradu PACIFISTIKO FEMINISTIKI AKTIVIZAM: Poto je ova grupa formirana ba na samom poetku rata i raspada SFRJ, prvi javni nastup Arkadije je bio cirkularno pismo meunarodnim gay i lezbejskim organizacijama i grupama u kojem je jasno osuena radikalizacija drutva i militarizam. Ovo pismo objavljeno je u velikom broju gay/lezbejskih asopisa u inostranstvu i nailo je na lep prijem lezbejske i gay zajednice u svetu. Ratne okolnosti uticale su i da nekoliko najaktivnijih lanova/lanica Gay/lezbejskog lobija Arkadija svoje aktivnosti fokusira na pacistiko i antimilitaristiko delovanje, angaujui se u Centru za antiratnu akciju, kao i u drugim mirovnim i feministikim grupama, pa su tako, logino, morali da smanje svoje gay/lezbejsko aktivistiko angaovanje
101
DEJAN NEBRIGI
TRIBINE I JAVNI PROTESTI Zbog ogromne homofobije i radikalizacije drutva, Arkadija nije mogla da se u veoj meri angauje u aktivnostima koje bi bile javog karaktera protestnim skupovima, tribinama i slino zbog opasnosti da bi uesnici tih skupova bili ziki zlostavljani. Ipak, 1991. godine prvi - i jedini put javno obeleen je 27. jun, Internacional Lesbian and Gay Pride Day. Organizovana je tribina u Domu omladine u Beogradu, na kojoj je nekoliko aktivista i aktivistinja Arkadije, kao i teoretiara umetnosti, govorilo o gay/lezbejskom aktivizmu, o 27. junu, o gay-kulturi i umetnosti. Tribina je izazvala veliku panju javnosti, a prola je bez ijednog incidenta. Tog dana je poeo rat. Sledee, 1992. godine, obzirom na rat koji se tada uveliko vodio, i na uticaj koji je imao na socijalnu situaciju, bilo je sasvim drugaije. Aktivisti i aktivistkinje Arkadije su u okviru Studentskog protesta 92 na Filozofskom fakultetu, obeleavajui 27. jun, pokuali da organizuju tribinu. Pred sam poetak tribine grupa mladia, koji su se predstavili kao studenti teologije, ziki su spreili uesnike i publiku da uu u salu u kojoj je trebalo da se odri tribina. Tada su nam rekli Vi zagaujete svetu zemlju Srbiju Od tada, Arkadija 27.jun obeleava internim radionicama i tribinama koje su zatvorene za javnost, ali je obeleavanje samog Internacional Lesbian and Gay Pride Day-a uvek propraeno izdavanjem saoptenja i medijskim lobiranjem. BILTEN ARKADIJA Zbog nedostatka materijalnih sredstava, Gay/lezbejski lobi Arkadija izdao je samo dva broja istoimenog biltena. Nulti broj, koji je izaao u leto 1993. godine, tampan je
102
na srpskom i na engleskom jeziku, a prvi broj, objavljen jula 1994. godine, tampan je na srpskom, uz mali rezime svih tekstova na engleskom. Komletno je preveden samo uvodni deo. U biltenu Arkadija nale su se sledee rubrike i teme: Lepa Mlaenovi je u uvodniku pisala o lezbejskom/gay coming out-u; aktivistkinje Arkadije, koje su bile u New Yorku na obeleavanju 27.juna, izvetavale su o tom dogaaju; takoe, aktivistkinja Arkadije koja je bila u Helsinkiju na konferenciji ILGA-e, pisala je o tom sastanku. Obzirom da je to tada bila najaktuelnija tema, objavljen je tekst o dekriminalizaciji homoseksualnosti. Veliki temat je posveen AIDS-u. U rubrici o kulturi objavljeni su kratki prikazi gay/lezbejskih knjiga, dve pesme, jedno poglavlje veeg eseja Dejana Nebrigia u kojem se govori o Oskaru Vajldu, kao i autentina pria o lezbejskom coming out-u. Takoe, u biltenu Arkadija su tampani i izvodi sa radionice Homoseksualnost i jezik, koja je odrana na enskim studijama. A na kraju, objavljena je i anketa ta Beograani i Beograanke misle o lezbejkama? Bilten je tampan u 350 primeraka, a nansiran je privatnom donacijom Nancy Solomon, lezbejske aktivistkinje iz San Franciska OSTALE AKTIVNOSTI I MEUNARODNA SARADNJA: Od 1994. godine Arkadija poinje svoje radne sastanke da odrava u prostorijama Centra za enske studije. To je bio in ogromne javne podrke, koju je Arkadija prvi put tada dobila i koji joj je omoguio da proiri svoje aktivnosti. Tada je, pored sastanaka, poelo organizovanje tematskih radionica. Najaktuelnije su bile radionice o nasilju nad lezbejkama i gay-mukarcima na ulici. Razgovaralo se o nainima suprostavljanja nasilju, kako bi se razvijale tehnike za savladavanje
103
DEJAN NEBRIGI
sopstvenog straha, za izlazak iz logike rtve, koja dolazi od interiorizacije drutvenog pritiska i mrnje prema lezbejkama i gay-mukarcima. Oktobra 1994. godine, Arkadija je sprovela veliku anketu u cilju ispitivanja lezbofobije i vidljivosti lezbejki u naem drutvu. Obraeni podaci su bili poraavajui, pokazana je ogromna mrnja i strah, kako irih masa tako i pojedinih feministikih aktivistkinja. Tokom 1994. godine, dok je Arkadija koristila prostorije enskih studija, isti prostor je koristio i Projekat za pomo izbeglicama, koji je, saznavi da dela pod istim krovom sa lezbejkama i homoseksualcima, uputio pismo koordinacionom odboru enskih studija, u kojem se zahtevalo momentalno izbacivanje Arkadije iz tog prostora uz obrazloenje da su ta dva projekta nekompatibilna. Za podrku ovom diskriminatorskom inu dobili su nansijere projekta i efa Etike komisije Srpskog lekarskog drutva, ali ne i koordinacionog odbora enskih studija. Usledilo je privremeno udaljavanje iz tog prostora, dok Projekat za pomo izbeglicama nije naao novi prostor. Arkadija je ulanjena u Internacional Lesbian and Gay Asociation (ILGA).
*preuzeto iz Kampanja protiv homofobije, Evropsko udruenje mladih Srbije, Gay lobby, Beograd, juni 1998.
104
Dejan Nebrigi
Lino/politiko
Uvod Smisao ovog intervjua, pretvorenog u neku vrstu my story, bila je prezentacija jedne line na alost tragine, to moe da zvui paradoksalno gay sudbine na ovim prostorima. Ta pria je sasvim individualna, i ne moe se stavljati u neki ablon i na osnovu nje uoptavati da je svaka gay sudbina, pa i na ovim prostoru, takva. Moja draga prijateljica i lanica saveta Projekta koji vam prezentuje ovaj Zbornik, sociolokinja Ivana Spasi, u svom diplomskom radu Gay potkultura i drutvena kontrola homoseksualnosti (napisanom jo 1989. godine), govori o tome da se ovde mora pojaviti takozvana rtvovana generacija gay i lezbejskih aktivista/aktivistkinja, koja e kako pie Ivana preuzeti na sebe svo drvlje i kamenje, koje e na njih osuti sredina jer su se odvaili da se javno bore za svoja prava. Kada je to pisala, Ivana i ja smo se tek upoznali, ja nisam jo ni postao, imao ni osamnaest godina, i tek sam zapoinjao svoj rad u vezi sa gay aktivizmom, ali i profesionalnu karijeru. Ova druga je kao i, bojim se, moj privatni ivot upravo zbog mog angaovanja u borbi za prava seksualnih manjina i zbog javne deklari-sanosti, unitena pre nego to je tako rei i poela. Iako sam bio u krugovima za koje se moe rei da homoseksualnost toleriu vie nego obini ljudi ak i u pozoritu na moj javni angaman gledali su nimalo blagonaklono, a homofobiju sam iskusio ak i meu nekim feministkinjama. Ukratko: mada nisam preterano ozbiljno shvatao Ivanin stav o toj rtvovanoj generaciji, na kraju se
105
DEJAN NEBRIGI
deset godina kasnije! on ispostavio kao taan. To sam ja na sopstvenoj koi najbolje osetio. Upravo stoga, nakon deset godina odbijanja da u javnosti govorim o svom privatnom ivotu (uvek sam se vrsto u svim istupima drao na distanci, govorei po liniji kako globalnog, zapadnog gay aktivizma, tako i iznosei stavove beogradskog Gay lobbyja, meu ijim osnivaima i osnivaicama sam imao ast da se naem) odluio sam da svom prijatelju Brani eenu, naem poznatom novinaru, koji ima veliko razumevanje za gay pitanje i sa kojim ve due vremena imam lepu saradnju, da dam ovaj intervju u kojem govorim o onome o emu se obino ne govori u javnosti, pa ak i da na neki svoj nain iznesem svoj prljavi ve. On je od toga napravio priu koja je ba na samom poetku NATO intervencije izala u jednom krajnje snobovskom asopisu. Iako sam je ja redigovao, a Brana se trudio da do toga ne doe, urednice koje su se nje doepale, naravno, napravile su senzaciju i maksimalno je prilagodile svom Bog zna kakvom itateljstvu. Dovoljno je da vam kaem da je objavljena podnaslovom Vie batina nego seksa, a ni pod naslovi se nisu mnogo razlikovali (Taksi rezervat za ovdanje pedere, etc., to e valjda rei da heteroseksualci i heteroseksualke ne koriste taksi usluge). Poto, dakle, takvim redakcijskim tretmanom nikako nisam ispunio svoj cilj i zamisao koju smo i Brana i ja imali u vezi sa ovim intervjuom, odlu-io sam da ga u integralnoj, autorizovanoj verziji dam svom drugom prijatelju, uredniku ovog Zbornika, ne bih li tako ispravio tu greku, i onima koji su, moda, itali ovu my story u tom magazinu, uputio ovaj nadam se ne suvie zakasneli demanti. Treba da napomenem da su sva miljenja i stavovi ovde izreeni moji, zaista, privatni, te da nemaju veze sa mojom funkcijom u Kampanji protiv homofobije. To vai i za
106
druge tekstove u ovom Zborniku, ali je ovde moda to najbitnije markirati, stavovi koji se iznose u ovoj prii krajnje su lini, a doprinose pluralizaciji miljenje, koje ni kada je precizna ideologija gay/lezbejskog pokreta u pitanju ne moraju uvek biti isti, ukalupljeni ili ablonizovani. To ide ak dotle da sam ja, u meuvremenu, skoro pet meseci nakon to sam dao ovaj intervju, neke stavove promenio. Ali, svejedno, elim da se prava a moda i poslednji put u javnosti pojavi ova my story, makar na prvi pogled u njoj neke ili neki ne videli tanost stare feministike parole lino je politiko. Moja prijateljica i lezbejska aktivistkinja Lepa Mlaenovi je rekla: Ja sam lezbejka od roenja. To isto oseam za sebe oduvek sma znao da sam gej i nikada nisam imao kao opciju neki drugi put. Vaspitavan sam u prilino patrijarhalnoj porodici. Moji roditelji nisu intelektualci, tako da sam i po toj liniji izrod, osim to sam gej. To je prilino bizarna porodica, ako uopte funkcionie kao porodica nas je troje i svi ivimo u razliitim stanovima oni su rastavljeni. Nikada nisu mogli zaista, sutinski da prihvate moju homoseksualnost, iako sam im to rekao jo u svojoj dvanaestoj godini. Nikada mi nisu branili da budem to to jesam, ali dok sam iveo sa njima, u moju kuu nikada nisu mogli da ulaze zgodni mladii, poto je majka uvek mislila da ja sa svima njima spavam. Zna, ni polovini prijatelja koji su gej ne smem da telefoniram upravo zbog njihovih majki, koje su na ovaj ili onaj nain naletele na mene i moj angaman u javnosti i koje su na stalnom oprezu nad svojim sinovima. Tako da danas majka, otac i ja imamo neke poslovne dileme, ali emocionalne ne. Kao po nekom zapadnom sistemu vrednosti. A zatitu porodice nikada ni nisam imao. Kao, u ostalom, ni roditeljsku ljubav. Meni je bilo jako normalno da izaem u javnost sa svo107
DEJAN NEBRIGI
jom seksualnom orijentacijom. Studirao sam lozoju i knjievnost i priridom posla bio upuen na javnost. Smatrao sam da je mnogo pravednije da istupim prvo kao gej, u stvari neko ko se time bavi, pa onda kao pozorini kritiar, to sam jedno vreme radio u Subotici. S druge strane, cena je uasna, zaista strana. Ali ona je cena za da parafraziram Froma bekstvo u slobodu. Jer, ako se skriva, ceo ivot ti protekne u usmerenosti na heteroseksualnost, a ti opet nisi takav, pa kada se na kraju odlui da prekine s tim, to jeste postizanje neke slobode. Ispalo je da sam postao jedini otvoreni homoseksulac u Jugoslaviji. Potom sam postao i izvrni koordinator Kampanje protiv homofobije, to drastino poveava moje prisustvo u javnosti. To ini moj ivot u Srbiji, najblae reeno, komplikovanim. U stvari, da se ne laemo, moj ivot je prilian pakao. Uzmimo samo da su mi prole godine etiri puta obili stan, iz iste homofobine obesti. Ja ivim u gradiu kod Beograda i imam upeatljivo prezime, pa su za kratko vreme svi saznali da sam homoseksualac i aktivista za gej prava. Naravno, kada se to desilo, pozvao sam policiju, samo da bi doli policajci i rekli, citiram: Ti si peder, to je uradio neko od tvojih jebaa. zatim su me izvreali i rekli da ih ubudue ne zovem. To su bili obini policajci, a kada sam razgovarao sa njihovim pretpostavljenima, oni su to osudili i rekli mi da ja, naravno, bez obzira to sam gej, imam pravo na policijsku zatitu. Faktiki, meutim, ja je nemam, ili je bar u tom trenutku nisam imao. Desilo se, upravo, suprotno. U junu, kada mi je pretio otac mog kako sam ga nazvao u svojim literarnim Dnevnicima jedinog ljubavnika, pozvao sam policiju. Najpre nisu hteli da dou, kada su uli o emu se radi. Nakon nekoliko mojih upornih poziva, doli su, priveli me i maltretirali i tukli itave noi. Da ironija bude vea, kada na108
pokon izaao iz policijske stanice, otiao sam u bonicu na preglede radi dokaza i na traci ispred nje kupio jutarnje izdanje NT Plus, koji je tog dana objavio intervju sa mnom povodom 27. juna, Meunarodnog dana ponosa gej mukaraca i lezbijki. Intervju je nosio naslov: U Srbiji nas jo ne ubijaju. Dok mi je telefon bio u informacijama, svako ko je imao problema sa homoseksualnou u bilo kom vidu, mogao je da me pozove i izvrea, to su ljudi i radili. Ali, mogao je da dobije i moju adresu, pa da doe lino, to su takoe radili. ak i kad zovem 988, desi se da me izvreaju na seksualnoj osnovi, da nee da mi daju informaciju. Njihovim efovima obavezno prijavim takve stvari i oni su suta suprotnost svojim slubenicima. Uvek se izvinjavaju u njihovo ime i vidim da im je neprijatno. Bili oni homofobini ili ne, razmiljaju ekonomski, moj telefonski raun retko je nii od prosene srpske plate. Sada imam broj koji nije u imeniku. Ali je otac mog ljubavnika saznao i taj broj, otvorivi pismo koje sam njemu pisao, tako da me ponovo zove i preti mi, ak, ubistvom. Ta homofobija ide dotle da uvek koristim isti taksi, poto ne znam ko od taksista zna, a ko ne zna za moje seksualno opredeljenje. Peke nou ne smem ni da idem svojim gradom. Ne oseam se dobro, na alost, ni u beogradskoj gej zajednici. Imam mnogo vie heteroseksualnih, nego gej prijatelja. Jedna anegdota to dobro ilustruje. Postojao je gej klub u Beogradu, i kada sam jednom prolazio tuda sa prijateljem, pozvao me je da uem unutra. Rekao sam mu da li u ali ne znam: Bolje da idemo u SKC na koncert skinhedsa tamo me manje mrze. Jedini sam se od njih usudio da izaem u javnost, i sada oni projektuju svoju mrnju prema sopstvenoj homoseksualnosti na mene. Dokazano je da su
109
DEJAN NEBRIGI
najekstremnije homofobine zloine u svetu poinili latentni homoseksualci koji nisu mogli da realizuju svoju seksualnost. Beogradska gej zajednica je uasna i po tome to voli oznojena da slua narodnjake do pet ujutru i to ih zanima samo seks, dok bi javno i dalje da budu mao. esto mi se desi da pomislim: Boe, za koga ja ovo radim? Oni, uostalom, i nisu gej, ve samo homoseksualci. Njihov homoseksualizam poinje i zavrava se u krevetu, van kojeg se ne zna da su to to jesu. Dok gej osoba ne krije ta je, a ima i svoje institucije, kulturu, umetnost, radi na ostvarenju svojih prava, odlazi u diskoteke koje su gej i ima svoju subkulturu. Prosto, ima svest o tome. Meutim, kada je u ProFemini izala jedna moja novela, koja sama po sebi nije bila gej, ali je u beleci o autoru, pored ostalog, stajalo da sam gej aktivista, zazvonio mi je telefon kod kue. Jedan teak invalid, koji je od redakcije asopisa dobio moj telefon, gej iz nekog malog mesta u Srbiji, uz izvinjenje to me zove na kuu, rekao mi je da prati ono to radim u vezi sa gej pravima, da mi prua podrku i da mi se zahvaljuje na tome to radim. Duboko me dirnulo to jedan ovek u takvom stanju, koji moe da pomera samo ruke, moe da odvoji emocije i za mene. Ja ne znam ni da li je on, zbog svog invaliditeta, imao prilike da realizuje svoju gej seksualnost, ali podrka koju mi je pruio sa mene je jedna od najlepih stvari koje je za mene neko uinio. Kada pomislim da je moj ivot bezvredan, setim se tog poziva. Javnost mog rada na moj privatni ivot ima katastrofalne posledice i ovo je prvi put da za medije govorim o tome, jer sam do sada istupio samo sa pozicija moje funkcije u Kampanji protiv homofobije i, ranije, kao gej aktivista i jedan od osnivaa Gej lobija Arkadija. Mislio sam, ranije, da sam impotentan, da sam apsolutno nesposoban za seks. Kada sam bio u Americi, kao i svi Ame110
rikanci, hteo sam da imam rinka, i kada me ona pitala: ta je va osnovni problem? ja sam joj onda odgovorio: Moj problem je to sam u ivotu spavao samo sa heteroseksualcima. To je istina. Spavao sam sa moda tridesetak mukaraca, ali svi su oni bili tu samo zbog seksa. Jako zgodni, mojih godina, jako ni, ali svi su oenjeni ili u heteroseksualnoj vezi, sa dubokim prezirom prema sebi zato to su spavali sa mnom. A nagon ih je terao na to. Ali, postao sam prisan prijatelj sa jednim dekom. On ivi na periferiji gradia kod Beograda. Od detinjstva je uen da bude heteroseksualan. Bili smo dugo prijatelji, pre nego to smo se usudili da odemo u krevet zajedno i upotrebimo ba tu, re: ljubavnici. Provodili smo po dvanaest sati dnevno zajedno, ne dodirnuvi se. Kada se napokon desilo da smo obojica prevazili taj patrijarhalni model koji nas bar je tako ranije bilo kroz (skoro) svaki lm, svaku reklamu, svaku knjigu ui da smo heteroseksualni i nita vie, nae isfrustrirane, suspregnute seksualnosti su pokuljale napolje i mi smo imali sedmosatno seksualno iskustvo. Prust kae da ivimo itav svoj ivot samo zbog jednog trenutka kad oseamo da smo stvarno ivi. Kod mene je to trajalo sedam sati. Tada smo nas dvojica oseali da smo stvarno ivi, moda i prvi put u ivotu. Tako sam ja prvi put u ivotu naiao na deka koji je stvarno gej, koji me stvarno voli i koji mi je to rekao: Volim te, najvie na svetu. Upoznali smo se na njegov osamnaesti roendan i kako je u Srbiji homoseksualna veza zakonski dozvoljena od punoletstva, alili smo se kako smo do kraja potovali zakon. Moj da opet tako kaem, citirajui svoj Dnevnik jedini ljubavnik je dete dum-dum generacije, koja je imala dvanaest-trinaest godina kada je ruen Vukovar, kada je ovde vladala atmosfera u kojoj sam ja svakodnevno povraao od blizine nasilja. Ti deaci su poeli prvo da duvaju lepak i gu111
DEJAN NEBRIGI
taju trodone, a posle su se navukli i na gore stvari. On se drogira jo od etrnaeste godine, etiri godine pre nego to smo se upoznali. Zbog svega toga, posle te eksplozije ljubavi i seksa, poele su da se deavaju uasne stvari u njegovoj glavi. Iako se on u tih sedam sati usudio na gej orijentaciju, drutveni represivni homofobini mehanizam je prevladao i poeo da ga razara iznutra i spolja. On vie nije mogao da raisti sa sobom ko je i ta je. Poeo je da raskida prijateljstvo, da me maltretira, da radi grozne stvari. Posle toga smo spavali jo samo jednom. Scena naeg raskida odigrala se gotovo pazolinijevski 25. juna ove godine, poao sam kod njega. Ispred njegove kue, u prisustvu i na nagovor njegovog oca, on me prebio. Tukao me je ne bi li svom ocu dokazao da nije spavao sa mnom. Dok je to radio, njegov otac je vikao da e me ubiti, da sam ja njegovog sina naveo na homoseksualizam i narkomaniju. Uporno sam pokuavao da mu objasnim da njegov sin nije postao gej zato to je spavao sa mnom, ve da je spavao sa mnom zato to je gej. Meutim, za sve njegove nedae, od jedinica u koli i popravnih ispita, preko homoseksualnosti, pa do heroina, njegovi roditelji krive mene, kao i svi, ili mnogi, roditelji koji odbijaju da prihvate svoj udeo u krivici. Gej ljudi nisu predodreeni da budu narkomani. Ali ovde homoseksualci to esto jesu, zbog drutvene represije. Tako i otac tog mladia vri sistematsku represiju nad svojim sinom, drei ga, izmeu ostalog, i u kunom pritvoru. Meni taj ovek i dalje preti telefonom, govori mi da u ii Bogu na istinu, da e me on ubiti. im skupimo dovoljno dokaza, sudski postupak za pretnju ubistvom protiv ovog oveka, bie prvi srpski gej proces. Dakle, jednu jedinu ozbiljnu vezu koju sam imao u ivotu, izgubio sam tako to su roditelji mog ljubavnika saznali ime se ja bavim i da smo mi zapravo ljubavnici.
112
Najgora vrsta homofobije je u stavri autohomofobija. Mislim da je autohomofobija naterala mog ljubavnika da vremenom doe do dva grama heroina dnevno, da bude jako est gost u policiji, da ide iz jednog u drugi greh i da je pitanje moda meseci kada e uzeti taj overdose. Ako bi se to desilo, moj ivot vie ne bi postojao. Ali, ja to moram sebi racionalno da predstavim, da prihvatim injenice. Poslednji put sam ga video jo 13. novembra, kod psihijatra, gde sam asistirao u njegovom leenju od droge. uo si priu o mojoj porodici kada sve sabere, on je bio jedina osoba koja me je volela u ivotu. Mislim da me i danas voli i mislim da je strano da se ta ljubav tako okona zbog sveprisutne (auto)homofobije u ovom drutvu. Sluajno sam doao u kontakt sa jednim svetenikom Srpske pravoslavne crkve, kojoj, po krtenju, pripadam. Ja oseam stranu griu savesti zbog toga to se taj mladi tako samoubilaki drogira, analiziram svoj udeo u tome, iako znam da je on sa tim poeo mnogo pre nego to smo se upoznali. Moj prvi razgovor sa svetenikom je trajao dva i po sata. Otvorio sam mu duu, poto je moja vera, moje duboko oseanje da Bog postoji i da je jedan, bila prilino poljuljana. Ispriao sam mu svoju priu, koja je mnogo opirnija od ove koju sada priam i dobio sam jednu, emocionalno veoma vanu podrku od tog divnog oveka. Crkva, naravno, nema blagonaklon stav prema homoseksualnosti, ali se u crkvi isto tako mnoge stvari i menjaju. Patrijarh Pavle je 1997. godine u jednom svom uskrnjem intervjuu pozvao na nenasilje prema homoseksualnosti, a u to vreme je i Papa izdao encikliku u kojoj je pomenuo da homoseksualci mogu biti dobri hriani ako se uzdravaju od seksa. O mom sadanjem seksualnom ivotu, upravo danas sam razgovarao sa svojim svetenikom. Ja sam se vratio hrianstvu, a mislim da pravoslavna crkva moe da prihvati ho113
DEJAN NEBRIGI
moseksualnost ako se vernik uzdrava od seksa. U mom sluaju, to je zaista tako. ivim zaista kao monah. Od raskida sa tim mladiem, nisam imao seks, a ne elim ni da ga imam. Posle onog iskustva, seks za mene nema nikakvu vrednost. Poeo sam sa klincima iz kraja, a zavrio sa mojim jedinim istinskim ljubavnikom. S druge strane, kao hrienin, morao bih duboko u sebi da oseam da je to greh ne gej seks, ve svaki seks koji ne slui produenju vrste. Tako da seks vie ne upranjavam i smatram sebe, zaista, dobrim hrianinom. Onaj telefonski poziv tekog invalida, tera me da mislim da se ovde moda ipak moe neto uraditi na umanjenju homofobije i promeni odnosa drutva i pojedinaca prema homoseksualnosti. Smisao svog ivota ovde vidim jo samo u mom radu na tome, a taj telefonski poziv jo uvek ini da mislim da je moj rad nekim ljudima znaajan i potreban. Ne verujem, meutim, da e se ovde drutvena svest tako temeljno promeniti u sledeih dvadeset godina. Situacija je ipak bolja danas nego to je bilo pre deset godina, kada sam ja odrastao. Mislim da e u budunosti mnogo vie mladih ljudi smoi hrabrosti da i javno budu to to jesu. Oskar Vajld je pisao da eli da njegov ivot bude primer. Moda bi moj ivot mogao da bude primer za mogunost druge opcije, opcije javnog gej opredeljenja, ak i ovde. Bojim se da sam ja istrpeo suvie represije i da sam suvie bola podneo. Tako sam se i vratio hrianstvu. Ali, ako bih jednog dana, to mi je danas nezamislivo, naiao ponovo na mukarca s kojim bih pronaao neto kao sa mojom jedinom ljubavlju, ili ponovo bio sa njim, mislim da bi Bog imao razumevanja za mene.
asopis Gayto 1. , Kampanja protiv homofobije, Beograd 1999. 2000.
114
8. mart 1994.
Seanje na Dejana Nebrigia 25. novembar 2009. ene u crnom

Zinaida: Prvi gej mukarac u mom ivotu Kada sam prvi put dola kod ena u crnom, zatekla sam Dejana. Ja sam radila u kancelariji, a on je dolazio danima i priao sa mnom; druili smo se. Bio prvi gej mukarac koga sam ja upoznala. Meni je bio veoma interesantan, zgodan, priljiv, i ao mi je to ga nisam vie upoznala.
115
DEJAN NEBRIGI
Senka: Mi govorimo kao to ivimo To je prvi gej ovek koga sam ja upoznala. To je pozitivno delovalo na mene, jer ja u sebi nikada nisam imala predrasude. Svi kontakti sa njim su meni bili vrlo kvalitetni i od poetka ja sam sa njim imala jako dobar odnos. Od njega se moglo uiti. Bio je linost, mnogo interesantan tip, nikada dosadan, vaspitan, pun energije, veoma obrazovan mladi ovek, vispren. Ali Dejan je iveo u pogreno vreme, u pogrenoj zemlji. On je imao talenat za pisanje i bio neobino hrabar ovek. Ne samo to je bio mirovnjak, nego se on i javno deklarisao, ponosio se time to je gej, nije se toga stideo, nije se krio. Izazivao je ljude, traio je sukob, navlaio na sebe gnjev, iako je bio krhke grae. Imao je blago nasmejano lice. Imao je nekada svoje ute minute i nije mogao da se kontrolie, naroito kada bi se osetio usamljenim i ni tada se nije krio. Jednom je, kada je iao kod svoje tetke u Sremicu, koju je on mnogo voleo, i koja je njega razumela, doao i kod mene. Ja sam se bojala, znajui kako je on iskren, mislila sam da e da provocira. Meutim, to je bila jedna jako na poseta. Kad god je imao nesuglasice sa enama, jako je patio, jer je oseao da gubi neko svoje utoite. Njegov odnos sa Nedom je bio neto najdivnije to sam videla. To je bio odnos potovanja. On sa njom nikada nije doao u sukob, potovao je. I on i Neda su nali svoje mesto kod ena, to nisu mogli ni kod kog drugog. Meni je ostao u prijatnoj uspomeni. Borka: Ostao mi je u najlepem seanju Ja sam njega upoznala onog dana kada sam dola kod ena. Strano smo se voleli. Nije bilo jednog susreta da se nas dvoje nismo izljubili. Znao je vrlo esto da svrati kod mene, da vidi kako sam, ta radim. Jako mnogo smo razgovarali. Uvek smo imali dosta toga o emu smo mogli da razgo116
varamo. Dejana sam jako cenila zbog toga to je bio toliko naitan, to ga je svaka stvar interesovala. Dejan je bio jako zainteresovan za umetnost, za pozorite. On nije imao formalno obrazovanje, ali je znao mnogo vie od nekih koji su i dva fakulteta zavrili. Seam se da smo jednom stajale na trgu, bila je sreda, kada mi je on priao sa lea i poljubio me. Dao mi je knjigu koju je pisao. Jako sam cenila to mi je to dao, ali ja sam to nekome pozajmila i taj neko mi to nikada nije vratio. Neverovatno mi je ao to nemam tu knjigu. Jednom je doao kod mene, gledao je moju biblioteku i video knjige mog svekra Milana Begovia. Rekao mi je da je proitao sve njegove drame, da je on za njega veliki knjievnik, drugi posle Krlee. Goca: On je imao tu zavodljivost druga Ja i Deja smo gajili najdublji prezir jedno prema drugom dok nismo ustanovili nau zajedniku sklonost mukarcima. On je bio prvi gej za koga ja znam da je to javno pokazivao u mom okruenju. Bio je lep kao lue. Iz te svoje iskrene razliitosti, on nije imao nimalo pristojnosti. Deja je bio apsolutno nemogu, kada bi ga uhvatile njegove lude faze, ali smo se mi oboavali. Deja je bio s jedne strane toliko neno bie, a sa druge strane umeo je da nam pokida ivce. Niko nije mogao da ga prati. S druge strane, on je za svaku od nas znao kada joj je teko i bio je najneniji na svetu, mazio nas je, pazio, zasmejavao. Kada je bio zlovoljan, bio je kao zla vila, samo je redom bockao. Njegov ljubavni ivot je bio vrlo aktuelan deo uc-a. Svi smo mi morali da uestvujemo u tome. Pred Nedom je stalno govorio o svom seksualnom ivotu. Uvek je imao problema sa momcima, jer je uvek imao momke koji su krili da su gej. Tu je bio problem.
117
DEJAN NEBRIGI
Imao je energiju za sve nas, zato to zapravo on uopte nije spavao od svoje frke. Spavao je sat vremena dnevno i zato je sve stizao. injenicu da je gej on je uvek pokazivao i uvek je izazivao ok svih ljudi koji ga ne poznaju. Ko proe pored njega mora da shvati da je Deja gej i da je mirovnjak. Uvek je imao vrlo jasno izraene sve svoje stavove. Seam se da je reiseru lma Zaljubljeni ekspir pisao pismo, zato to je ekspira predstavio kao heteroseksualnog. Seam se kada su ga ekali kelneri na Ribarskom ostrvu (mesto gde je odrano vie skupova Meunarodne Mree ena u crnom). On je bio jedini mukarac sa nas dvesta ena. Jednom me vodio da gledam Hamleta na maarskom, jer je Zoltan, glumac u koga je on bio zaljubljen, glumio Hamleta. Kada smo ili tamo, ja sam reila, da nerviram Zoltana i ja sam svo vreme gledala zaljubljeno u Dejana. On je posle bio ljubomoran na mene. Zoltan nije mogao sebi da prizna da je gej i njih dvojica nikada nisu bili sreni. Kada smo se vratili, spavali smo kod mene u kui. Legli smo i kao dve najbolje drugarice priali, jeli groe i pili kafu. Slikali smo se na fotokopiru, stavljali smo glave na fotokopir i slali Zoltanu. Slavica: Jel ima ovde jo nas ena? Kada smo bile na Skupu enske solidarnosti protiv rata, na Ribarskom ostrvu, ene su se uglavnom sunale, a Dejan je uao da pliva. Onda je izaao onako mokar kao Venera iz talasa, apsolutno lep. Stao je i rekao: Jel ima ovde jo nas ena? Ja sam prvi put ula takvu formulaciju i retko kad sam takvu lepotu videla. To mi ostalo sa Dejanom. Ja sam itala njegov roman, kada je rat ve razbio svu kulturu na kojoj smo mogli da ivimo. Vie nismo imali ta da itamo. Ja nisam mogla da diem. Kada sam njega proitala, osetila sam da je to bio taj glas sa kojim sam mogla da komuniciram.
118
Saa: Ako me negde uje sada mu kaem da sam ga mnogo volela i da u ga uvek voleti Najvanije to sam nauila od Dejana jeste koliko je vano biti dosledan, beskompromisan. Kod njega kompromisa nije bilo. Privatno je politiko. Na odnos je bio tragikomian. On nije znao kakva sam ja, jer nisam stigla da mu kaem. Htela sam s potovanjem da mu priem, a on me drao na distanci. elela sam da mu kaem da je najbolji prijatelj moje majke itavog ivota bio gej koji se nikada nije autovao. Mi njega nikada nismo odali. Mi smo ga voleli takvog kakav jeste. Ja sam to njemu elela da kaem, da probijemo taj led, meutim, on u tom svom ludom spidu nikada nije imao ni vremena, tako da bi me odmah stopirao. Na odnos je bio ljubav i mrnja. Naporno radimo zajedno u uslovima restrikcije struje, sedimo jedno pored drugog. Ja ga oboavam, ne smem da mu kaem koliko, onda e tek da pobegne. Bio je teak za ljubav, nije ni dao da ga voli. Od tog silnog rada i muke, estoko smo se svaali. On je imao maniju da se posle toga osveti. Ali meni je to bilo kao neka igra. Ja sam njega prihvatila takvog kakav jeste. Ja ljude volim da prihvatim takve kakvi jesu. I volela sam ga i ao mi je to mu nikada nisam rekla koliko. A kada smo se ja i on pribliili... To su dve situacije. Jednom je taksisti koji mu je rekao da mu se neka ena porodila u autu i uprljala sedite krvlju, rekao da je srpski faista. Taksista je krenuo na njega, a Dejan je beao uz stepenice, i jako lupao na vrata. Ja sam otvorila i on mi se bacio pred noge. Uhvatio me za noge, poeo je da se trese kao malo mae i vikao je: Pomozi mi sestro, pomozi mi sestro. Ja sam bila van sebe, nisam znala ta se deava. Tada me je zvanino prvi put priznao za sestru. Druga je kada smo se Dejan i ja sloili po pitanju ovinizma jednog naeg poznanika. Ja Dejana imam u glavi kao prvu sliku kada sam ula u stan i videla ga kako sedi za ko119
DEJAN NEBRIGI
mpjuterom i pui cigaru. Okrenuo se preko ramena i to je bio najlepi gej koga sam ja videla u ivotu. I uvek, kada pomislim na njega, pomislim na tu prvu sliku kada okrene glavu i pogleda me s cigarom u ustima. Ja nikada nisam stigla da mu kaem, a moda bi mu bilo lake, koliko ga razumem, i da bih mogla i neki savet da mu dam i koliko sam ga volela, sve sam to morala da potiskujem da bi to manje beao od mene. Tako je to ostalo izmeu nas nedoreeno. Nismo se nikada ni oprostili. Ja se nadam da smo mu dali ljubav bez rezerve. Staa: Za mene je Dejan jedna od najvanijih taaka u enama u crnom Moja prva fascinacija Dejanom je bila to to je on najvie mrzeo malograane, gnuao ih se, gadio ih se, imao je potrebu da ih stalno zaikava. Ponekad je mislio i da sam ja malograanka. Svi smo mi bili u nekom trenutku za njega malograani. Nema nikog ko nije bio malograanin. On je bio ovek koji je taj palanaki duh beogradskih graanskih licemera nemilosrdno secirao. On nije bio etabliran, nije imao formalno obrazovanje. On je imao toliku hrabrost da stalno bude ono to jeste. Imao je potrebu da okira i da preteruje. Nije morao nita da smilja, on sam je bio performans, on sam je bio teatar. Bio je skandalozan, ponekad osvetoljubiv. Stalno je proizvodio skandale. Jednom nam je sa etvrtog sprata bacio sve knjige kroz prozor i onda smo mi trale dole da ih kupimo. Ponekada nisam znala ta da radim sa Dejanom. Kako to njegovo tijelo i dua takvi kakvi su da budu u Srbiji? Ja sam sebe mogla da smjestim, ja mogu veinu ljudi da smjestim, ali ja njega nisam mogla da smjestim i bilo mi je jako teko. Godine 1993. godine, na protestu SPO-a bili su i srpski seljaci. Ja sam pola i povela Dejana sa sobom. Rekla sam mu
120
da su i oni za dezertere, da su i oni nai ljudi i treba da im pomognemo. Ja sam priznavala taj pluralitet javnosti, ima nas raznih u Srbiji, a on je bio kao strano tijelo koje se tu kretalo kao bomba. Seljaci su doli sa ajkaama kod Doma sindikata i onda im je Dejan rekao: Nije ti ovo Srbija, skloni se, idi tamo. Mene je Dejan nauio ta je to dezerterstvo. Ja sam od Dejana poela da razvijam tu teoriju dezerterstva. On je to nekako proirio na sve dimenzije, na sve dimenzije neprilagoenosti, sve dimenzije iskakanja i preskakanja iz onoga to mu se nametalo. On je dezertirao preko homoseksualnosti. S jedne strane je hteo da dezertira, a sa druge strane je bila ta njegova drama to je bio iskorenjen a nije mogao/hteo/eleo da se ukoreni. Dezerterstvo je za njega samo da ne bude dosadno, nita to je uobiajeno, nita koloteina. Dvadeset etiri sata je mogao da radi, kao maina. Nikada nije spavao. Nita nije tedeo. Otiao je u Sloveniju deset dana. Ja sam ga molila da ide. On se vratio posle nedelju dana i ja sam bila oajna, jer sam brinula za njega. On je bio zanosan, on je mene zavodio. Rekao bi mi: Idemo veeras na Slaviju. Kada odemo, on se eni iz turistike agencije, koja vodi putnike u Njujork, Pariz, London, obraa : Temivar, Senta, kao i putnicima: Srbi, ovde ste, ne idete vi nigde, lau vas. Jelena anti je meni govorila da on ne moe da ivi dugo, to mi je govorila kada smo stopom ile 1993. u Trenjevac. Ja sam njemu volela da spremam hranu i on doe kod mene. Mi zavrimo u uc-u i onda on meni kae da mora sa mnom, a ja mu kaem da moram da se odmorim, da spavam, da budem sama. I onda se on sklupa u toj sobici dva sa tri. Ja sam ga molila da ide da spava, a on je stalno imao potrebu jo samo neto da mi kae. Imao je tu tajanstvenost drugarice. To tkanje koje je bez kraja, kada ne
121
DEJAN NEBRIGI
moete da zaspite od te ari jedna od druge cijelu no. To mi je vezano za moje najvee drugarice. Jednom je zvao Zorana Sokolovia, ministra policije, kada nije bilo struje. Jednom me odveo prema Akademiji i rekao mi da ne priamo, da luimo pljuvaku i onda je pljuvao osia. Ono to sam ja od njega nauila bio je nemilosrdni antifaizam. Zato su se on i Neda toliko slagali. To je taj kosmopolitizam. On je bio antifaista, partizan. U jednoj diskusiji, oko intervencije u Bosni i Hercegovini, on je rekao da je za njega antifaizam i oruana borba ako treba. U BiH, mogu da se bombarduju gnezda Republike Srpske. Ta vrsta intervencije je bila opravdana i to je bilo okiranje, to je izazivalo. Mi iz Beograda nemamo pravo da traimo od Alije Izetbegovia da se ne skine embargo na oruje. On je to objanjavao preko antifaizma i to jeste bio antifaizam. Gandi je rekao da je pacizam aktivan otpor zlu. Izmeu trpljenja tiranije i zla i oruanog otpora, izaberi ovo drugo. Dejan je oboavao Stevana i Stevan njega i to je bila jedna arobna veza. Ali kada su bile mobilizacije, on je rekao da Stevan mora sa njim da izae. Stevan je drhtao, bojao se i onda sam ja mislila da u ubiti Dejana, zabranila sam mu da dolazi kod nas, jer je prekrio nae principe. Kada me pitao da li hoemo da objavimo knjigu njegovih eseja, a kada sam ja to odbila, onda je on dolazio u moj komiluk i znajui da ja ne koristim karmin, da mi pie neke poruke. Kod Dejana ima neeg uzvienog. On je bio potpuno drugaiji od svih gejeva koje sam ja upoznala. Taj politiki angaman je za mene bio neverovatan. Njega je inila jedinstvenim ta politika jasnoa i otrina. Nije on zaikavao samo zato to je gej. On je sve nazivao svojim imenom. Stalno je eleo rizik. Njega nismo mogli da veemo ni za oca ni za majku, on je samog sebe rodio, izrastao iz sebe.
122
Marija: Seam se slika, ali nemam ton Kada se setim Deje, ja se uvek seam slike, ali nekako nemam ton i to mi je jako udno. Sve te slike su mi jako drage. Ja se uopte ne seam razgovora, ali ono to mogu da kaem jeste da sa njim nikada nije bilo dosadno. Bari: Pazolini u Beogradu Jedino ega se seam u vezi sa Dejanom, koga nisam poznavala, jeste da je moja erka Teodora nekoliko puta ila u Panevo. On je bio u nekoj krizi i ona se jako bojala da se on moda nee ubiti. Kada mislim na njega ja mislim na tu apsurdnu smrt i to me podsea na Pazolinija. Ljilja: On je i dalje prisutan u grupi Ja ga nisam poznavala, ali ve nekoliko godina odlazim na njegov grob, ovde u uc-u ga gledam na slici. U priama koje sam ja sluala o njemu nije bilo zlatne sredine. Malo malo pa se on spomene. On je i dalje prisutan u grupi. Sneana Barali Bonjak: Izlazak iz senke Biljana Regodi i ja smo od kraja 1992. pa do 1994. godine pripremale dokumentaciju, traile prostor i okupljale ene oko novog udruenja Centar za ene Isidora. Kada sam otila iz Isidore, saznala sam da sa Biljanom sarauje jedan mladi ovek, vrlo ambiciozan, glasan, a nekad i buan u izjanjavanju i interpretiranju svojih stavova. Seam se da sam ga prvi put videla u naem gradskom prevozu kada me je Biljana upoznala sa njim. Nisam ni slutila da e me posetiti 1998. godine kada sam bila na funkciji direktorke Doma omladine. Predloio mi je da organizujemo tribinu u okviru tadanje Kampanje protiv homofobije Izlazak iz senke. Naravno da sam znala da je tema osetljiva, pa sam mu pre123
DEJAN NEBRIGI
dloila da to organizujemo sa uenicima gimnazije, odnosno da razgovor moderira tadanji uenik treeg razreda Uro Mihajlovi. Dejan je obezbedio za sagovornicu uvaenu aranu Papi, mislim da je bio i Duan Maljkovi, kao i jedna aktivistkinja iz Belgije, ne mogu da se setim njenog imena. Tribina je bila vrlo poseena i uspeno organizovana, a Dejan bez obzira to on nije vodio razgovor bio zadovoljan to se takav dogaaj odrao u njegovom gradu. Posle te tribine i tokom naredne godine Dejan je vrlo esto svraao u nau ustanovu i voleo da razgovara otvoreno o svom statusu javno deklarisanog gej aktiviste, ali pre svega aktiviste koji je promovisao kulturu mira i bio hrabar da se u tim vremenima i u takvim okolnostima ne plai i ne stidi da jasno izgovara svoje stavove. Kao i veina mladih u tom periodu bio je neshvaen i kao mladi intelektualac.Voleo je ponekad otvoreno da govori i o svojim emocijama i neuzvraenim ljubavima, tako da je ispoljavao i nesigurnost i stalnu potrebu da bude prihvaen i voljen. Bez pogovora sam pristala da u prostorijama Doma omladine sazove konferenciju za tampu na kojoj je ukazao da je on prvi koji u istoriji sudske prakse podnosi privatnu tubu protiv homofobije protiv naeg sugraanina koji mu je pretio zato to se druio sa njegovim sinom, koji ga je i 1999. godine i usmrtio. Bila sam na njegovoj skromnoj sahrani sa svega nekoliko ljudi. Njegova majka je tada izgovorila rei kojih se i danas seam: Evo ti drugarice koja te nije mogla sauvati. Naravno da se uvek preispitujem koliko sam kao graanka, kao tadanja direktorka jedne ustanove kulture za mlade, pomogla da se Dejanova borba za ljudska prava, posebno prava uvaavanja razliitosti, kao i antimilitarizam, ostvaruju u naoj lokalnoj zajednici. Mislim da sam krajem devedesetih bila hrabrija i odlunija da mu pomognem da i
124
u svojoj sredini deluje i bude vidljiv, a ne samo u Beogradu. Iz sadanje perspektive, nisam dovoljno uinila da se njegov sluaj rasvetli (injenica je da je njegov ubica osuen na samo 4 godine), kao i da tu njegovu hrabrost, doslednost i upornost u iskazivanju svog identiteta kroz njegovo beskompromisno delovanje pretoimo u lokalni aktivizam i sauvamo pozitivnu uspomenu i seanje na Dejana Nebrigia naeg sugraanina. Mislim da mu civilni sektor u Panevu to duguje, kako bi Dejan mogao da zauzme adekvatno mesto u kulturi seanja naeg grada koji je predstavljao svetlu taku antiratnog otpora tokom devedesetih. Nandor Ljubanovi: Biti nevidljiv znai ne postojati Dejan me nauio da biti nevidljiv znai ne postojati. Ispriao mi je Legendu o Gej Isusu. Njegov moto lino je politiko sam razumeo kao radikalno, da je razdvajanje linog od politikog lano: jedan od izvora nasilja, opstajanje nepravednog (itaj nehumanog) sistema, negiranje prava na razliitost i identitet. Lino, politiko, porodica, drava jedan su svet. U svom angamanu, ja sam pridodao antifaistikom i antiratnom aktivizmu feministiki i gej aktivizam. Vesna Boi: Ljubav i pravda idu zajedno Od Dejana sam nauila da ljubav i pravda idu zajedno. On je iveo za jedno i drugo. Mnogo je bio iskren i nasmejan i znao je uneti svetlost kad je najvie bilo mraka. Svima je sigurno ostavio neto posebno i individualno. Meni je ostavio svoj osmeh i oseaj nepodnoljive lakoe postojanja. Feministiki slogan Lino je politiko je bio njegov svakodnevni ivot. Ja to razumem ali na prostoru Ba-lkana (pa i drugim zemljama) to je kao smrtna kazna. On je bio vrlo svestan svog ivota i verujem da njegove ubice nisu
125
DEJAN NEBRIGI
uspeli ubiti taj deo njega, niti mogu kod ikoga. On je eleo ujedinjenje pokreta za ljudska prava. Znao je da na ovim prostorima i prostorima gde se kre osnovna prava, svi pokreti koji trae ravnopravnost i jednakost u drutvu treba da se ujedine. Bojan Aleksov: Dejan se gadio svakog patriotizma i gnuao nametnutih identiteta Moj novi drug Yache, Japanac, neprestano testira moje granice prihvatanja ako ne i razumevanja Drugosti i Razliitosti i stalno me podsea Everybodys dierent. Dejan nije bio Japanac. Roen u istoj zemlji, iste godine i odrastao nedaleko od mene. Ali bio je drugaiji, razliit, sav sazdan od strasti, snova, seanja, platonske ljubavi, mate, enje, strahova i trauma. To imam i ja ili svi mi ali kod Dejana je bilo u drugaijem odnosu i razmeri. Prihvatiti Dejana onakvog kakav je bio je bilo najtee nauiti i savladati. Svakodnevan napor koji se tek na momente isplati. ak i kad je nestao, taj napor nije nimalo manji. Svojim biem me Dejan i dalje podsea i provocira da istraim svet i ljude oko sebe, da upoznam ako ne i prihvatim Razliitost i da se suprostavim svemu i svima koji je prenebregavaju, potiskuju ili najee potiru. Izgovarao je ono to ne smemo. Njegovi tabui i ludila su bili Razliiti i zato teko prihvatljivi. I jo tee - on je svoja oseanja, enje, stavove, tabue i gaenja iveo, itao, govorio, pisao, oblaio, trpeo i patio. Dezerter, buntovnik, usamljenik, neprilagoen, neispavan, nepoudan, iskren, krhak, hrabar. Pisao je pesme. Do duboko u no.
126
127
CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.163.41-3 NEBRIGI, Dejan, 1971-1999 Buntovnik sa razlogom/Dejan Nebrigi. Beograd : ene u crnom, 2009 (Novi Sad : Artprint). 128 str. : Fotog. ; 21 cm Autorova slika. Tira 300. Sadri i : Seanje na Dejana Nebrigia. ISBN 978-86-85451-32-4 a) Nebrigi, Dejan (1971-1999) COBISS.SR-ID 172041484
128

Buntovnik S Razlogom Dejan Nebrigić

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Buntovnik S Razlogom Dejan Nebrigić

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dejan Nebrigi

Uredio: Milo Uroevi

Dizajn: kart Studio avka Tehnika obrada: Zinaida Marjanovi

Dejan Nebrigi ili lino je politiko

Besmisleno pismo (koje je izgubilo cilj)

Rovovi ili rovarenje? Strategije (umetnikovog) otpora

Letea uionica radionica, 1992.

Prostorije ena u crnom u Cetinjskoj ulici, januar 1994 .

Pohvala drugosti Koreni srpske homofobije

Kampanja protiv homofobije

Seanje na Dejana Nebrigia 25. novembar 2009. ene u crnom

You might also like