Savremena poljoprivredna tehnika

Cont. Agr. Engng. Vol. 39, No. 1, 1-76, march 2013.

53
Biblid: 0350-2953 (2012) 38(1): 53-64
UDK: 321.979:633.31
Originalni nauni rad
Original scientific paper
MERENJE, ANALIZA I ZDRAVSTVENI EFEKTI DELOVANJA LOKALNIH
VIBRACIJA NA VOZAE TRAKTORA
MEASUREMENT, ANALYSIS AND HEALTH EFFECTS OF LOCAL
VIBRATIONS ON TRACTOR DRIVERS
Mavanin N, Proke B, Simiki M, Savin L, Lomen I
Medicinski fakultet, Novi Sad, Zavod za zdravstvenu zatitu radnika Novi Sad, Futoka 121
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8
Zavod za zdravstvenu zatitu radnika Novi Sad, Futoka 121
E-mail: nmacvanin@yahoo.com
SAETAK
Rukovaoci poljoprivredne mehanizacije izloeni su velikom broju hemijskih,
fizikih, biolokih, ergonomskih i psiho-socijalnih profesionalnih rizika, koji ozbiljno
mogu ugroziti zdravlje. Sa aspekta ergonomije, kod poljoprivrednih traktora najvei znaaj
imaju vertikalne vibracije, koje se preko sedita prenose na telo rukovaoca i tu se govori o
optim vibracijama, koje se preko kimenog stuba prenose na celo telo. Meutim, ne moe
se zanemariti ni drugi aspekt delovanja vibracija, koje se prenose preko runih komandi i
toka upravljaa, pri emu izazivaju vibracije gornjih ekstremiteta rukovaoca, kada
govorimo o lokalnim vibracijama.
Istraivanja prikazana u ovom radu, merenjem intenziteta lokalnih vibracija na
volanu vie tipova traktora,ukazuju da ne postoji rizik po zdravlje vozaa traktora. Bez
obzira na ove rezultate, mora se razmiljati o postojanju lokalnih vibracija i moguim
zdravstvenim posledicama, obzirom da se zdravstveni efekti delovanja lokalnih vibracija
razvijaju polako, kod dugogodinje ekspozicije. U domaoj i svetskoj literaturi delovanje
lokalnih vibracija poznato je kao vibracioni sindrom ruku (hand-arm vibration syndroma -
HAVS), koji se manifestuje razliitim simptomima usled promena na krvnim sudovima,
nervima, miiima, tetivama i kostima.
Kljune rei: poljoprivreda, vozai traktora, merenje lokalnih vibracija, zdravstveni
efekti
1.UVOD
Poljoprivredni traktori su osnovni pokretni izvor energije za veinu poljoprivrednih
maina, to ima za posledicu njihovo masovno korienje tokom sezone poljoprivrednih
radova. Shodno tome, populacija vozaa traktora je relativno velika. U zadnjih 20 godina u
poljoprivredi Srbije desile su se velike i znaajne promene. Broj dravnih poljoprivrednih
gazdinstava koji obrauje zemljita stalno se smanjuje. Republika Srbija koristi 5.051.000
ha poljoprivrednog zemljita. Zemljite je solidnog kvaliteta, ovladana je solidna
tehnologija u proizvodnji i solidni kadrovi su potencijal za proizvodnju zdravstveno
bezbedne hrane za preko 50 miliona stanovnika. Medutim posedi su usitnjeni, naroito na
Mavanin N. (2013): Merenje, analiza i zdravstveni efekti delovanja lokalnih vibracija na
vozae traktora. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (1): 53-64.
54
porodinim gazdinstvima koji koriste oko 80% obradivog zemljita sa prosenom
veliinom poseda 3-5 ha. Preduzea i zadruge koriste oko 843.200 ha obradivog zemljita
sa prosenom veliinom od oko 1.000 ha. Na ovakvim posedima nemogue je primenjivati
savremenu visoko produktivnu mehanizaciju kao osnovu za ostvarenje visokih prinosa i
ekonomine proizvodnje. Stoga, naa poljoprivreda zaostaje u odnosu na Evropu, to se
ogleda de je u Srbiji oko 80% zemljita u porodinim gazdinstvima veliine 3-5 ha, a u
Evropi veliina poseda je iznad 20 ha; u Srbiji jedan poljoprivrednik proizvodi hrane za 15
stanovnika, a u Evropi za 50-150, a u bliskoj budunosti za 200 stanovnika.(Nikoli i dr,
2012). Jo jedan razlog zaostajanja poljoprivrede je i u manje investicija u poljoprivrednu
tehniku, a naroito traktore. Prema popisu koji je obavljen krajem prole godine Republika
Srbija raspolae sa 408.734 traktora svih kategorija (Prostran, 2013). Od toga je na
privatnom sektoru vie od 386.000 traktora, odnosno vie od 97% od ukupnog broja.
Starosna struktura je veoma nepovoljna i prelazi 10 godina na drutvenom dravnom i 15
godina na privatnom sektoru, odnosno preko 35% traktora starije je od 15 godina. Tokom
prole 2012. godine u nau poljoprivredu uvedeno je 2.624 traktora i to 2.341 novih i 283
polovna traktora, to je znatno manje nego to je potrebno (Nikoli i dr, 2013). Imajui u
vidu broj poljoprivredne mehanizacije, kao i starost sasvim je razumljivo da je potreba za
zanavljanjem velika. Procenjuje se da su potrebe za traktorima u periodu 2010-2020. oko
11.000 dvoosovinskih traktora, 10.000 jednoosovinskih i oko 15.000 motoorua. Sve
potrebe za traktorima lake kategorije snage od 30 do 60 kW mogu se obezbediti iz domae
proizvodnje, kao i sve potrebe za jednoosovinskim traktorima i motooruima. Obnova
mehanizacije je spora i skupa, te je potrebno vratiti se domaoj proizvodnji, umesto uvozu
polovne, loe mehanizacije. Na etiri uvezena traktora u Srbiji, danas tek jedan stie iz
domae proizvodnje, a u zemlju uglavnom dolazi polovna mehanizacija sumnjivog
kvaliteta, koja ugroava domau proizvodnju. U globalu oko 80% svih potreba mogu se
obezbediti iz reorganizacije domae industrije. (Nikoli i dr, 2012).Poljoprivredna
mehanizacija u Srbiji se godinje koristi od 430-740 sati, to je od 1-2 sata po danu godinje,
ako se rauna sedmodnevna radna nedelja. Strategija razvoja poljoprivrede treba da bazira
na obnovi mehanizacije, za koju je neophodnahitna intervencija drave, kako bi se
obezbedio takav razvoj, da primena vrhunske tehnologije omogui proizvodnju
zdravstveno bezbedne hrane, zatitu ivotne sredine, kao i ouvanje zdravlja i
bezbednosti radnika u poljoprivredi. (Nikoli, 2009).
Po miljenju mnogih istraivaa (asnji i dr, 1998; Muzammil, 2004; Serudio, 2007;
Proke i dr,2012; Ahmadi i dr, 2013), jo uvek su nepovoljni uslovi rada vozaa traktora, sa
aspekta humanizacije rada u poljoprivredi. Rukovaoci poljoprivrednih traktora izloeni su
velikom broju hemijskih, fizikih, biolokih, ergonomskih i psiho-socijalnih profesionalnih
rizika, koji ozbiljno mogu ugroziti zdravlje radnika. Vozai traktora svakodnevno su
izloeni vibracijama. Pri tome veina od njih nije svesna njihovog tetnog dejstva. Pored
toga, vlasnici ne obraaju panju na popravku i odravanje traktora, to dovodi do
poveanja vibracija na traktorima. Vozai traktora su uglavnom ljudi sa niim
obrazovanjem i ne obraaju panju na svoje zdravlje, to uslovljava poveanje uticaja
vibracija na njih. Faktori koji utiu na pojavu vibracija su direktno povezani sa silama i
momentima koji nastaju u samom motoru izazvanim procesom rada, nainom ugradnje
motora, odnosno prostiranja vibracija od motora preko transmisije i konstrukcije traktora do
sedita rukovaoca, naina i izvedbe oslanjanja karoserije, interakcije neravnina podloga,
Mavanin N. (2013): Merenje, analiza i zdravstveni efekti delovanja lokalnih vibracija na
vozae traktora. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (1): 53-64.
55
terena i traktora, tipa pneumatika (radijalni ili dijagonalni), bone elastinosti karkase
pneumatika, pritiska i dr (Petrovi i dr, 2005).
2.CILJ RADA
Cilj rada je da se ukae na postojanje i delovanje lokalnih vibracija (hand-arm
vibration), koje se preko volana traktora, pri razliitim reimima rada, razliitim podlogama
za kretanje i razliitim brzinama kretanja, prenose na ruke rukovaoca poljoprivrednih
traktora.
3. ZDRAVSTVENI EFEKTI DELOVANJA LOKALNIH VIBRACIJA
Zdravstveni efekti delovanja lokalnih vibracija razvijaju se polako, kod
dugogodinje ekspozicije, a poznati su u domaoj i svetskoj literature kao vibracioni
sindrom ruku (hand-arm vibration syndroma -HAVS). Javljaju se razliiti siptomi usled
premena na krvnim sudovima, nervima, miiima, tetivama, kostima. Sve promene
lokalnog karaktera moemo klasifikovati u tri grupe:
-Promene na nervima odgovorni su za subjektivni oseaj utrnulosti, peckanje i
bola, senzorni deficit, posebno fine diskriminacije na dodir i temperaturu. Smanjena je
spretnost prstiju aka, a postoji i slabost miia i smanjenje snage stiska.
-Promene na krvnim sudovima manifestuju se pojavom belih prstiju, naroito
posle izlaganja hladnoi i sa odloenim, ili loim oporavkom nakon toga. Beli prsti esto se
javljaju ujutru, ili nakon aktivnosti na otvorenom.
-Oteenja kostiju i miia Dipitrenova kontraktura, degenerativne promene na
kostima, sindrom karpalnog tunela i osteoarthritis. (Goglia i dr, 2006; Goglia i dr, 2003).
Od lokalnih uinaka vibracija, najvaniji su poremeaji kapilarne i pretkapilarne
cirkulacije, sa slikom vazoneuroze. U razvoju vazoneuroze, koja zahvata male krvne
sudove prstiju aka postoje tri stadijuma. Prvi je vazomotorni, koji se obino javlja nakon
tri do pet godina rada, a pojavljuje se poveana osetljivost prstiju na hladnou i lagana
osetljivost na vrhovima prstiju. Drugi stadijum, vazospastiki, javlja se pri duem izlaganju
lokalnim vibracijama, od pet do petnaest godina, a pojavljuje se bledilo prstiju, ili ree
cijanoza prstiju. Temperatura prstiju i aka je sniena. Bledilo najee nastaje u hladnom i
vlanom razdoblju godine, pri umivanju, pranju ruku hladnom vodom, vonji biciklom, pri
radu sa hladnim alatom, u nezagrejanim prostorijama, ili napolju, pri niskoj temperaturi. Pri
najduem izlaganju, vie od petnaest godina, pojavu bledila zamenjuje zastojna cijanoza. U
teim sluajevima vaskularni poremeaji mogu se pojaviti i na donjim ekstremitetima,
koronarnim krvnim sudovima i modanom krvotoku, to predstavlja trei stadijum bolesti.
U ranoj dijagnostici vazospastike traumatske bolesti s oskudnim simptomima, kao i u
sumnjivim i nejasnim sluajevima, veoma su vane metode funkcionalne dijagnostike-
proba sa hladnomvodom (cold-test), oscilografija, digitalna fotopletizmografija,
kapilaroskopija, merenje temperature koe, ispitivanje senzibiliteta. Za praktine potrebe
najee se koristi digitalna fotopletizmografija u kombinaciji sa cold-testom, kona
termometrija, te farmakodinamski testovi.
Prva subjektivna manifestacija izloenosti lokalnim vibracijama je oseaj
nelagodnosti u prstima aka, oseaj peckanja, mravinjanja, bola, poveana je osetljivost na
hladou, dolazi do gubitka taktilne osetljivosti i gubitka motorne snage. Objektivno
Mavanin N. (2013): Merenje, analiza i zdravstveni efekti delovanja lokalnih vibracija na
vozae traktora. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (1): 53-64.
56
nalazimo promenu boje koe na prstima, od bele do cijanotine, promene na kostima prstiju
i ruja u vidu osteoporoze, degenerativnih promena, kao i pojave cistinih formacija. Za
utvrivanje uestalosti i stepena oteenja krvnih sudova, nerava i kostiju ake i ruja
koristi se Taylor-Pelmear-ova klasifikacija, prema kojoj se simtomi delovanja lokalnih
vibracija, stepenuju u etiri faze, s tim da se u fazi 1 simptomi javljaju povremeno,
najednom ili vie vrhova prstiju, a u fazi 4 promene zahvataju sve prste i sve strukture,
(ukljuujui i promene na kostima ruja).
Za stepen oteenja krvnih sudova i nerava koristi se Stockholm klasifikacija, takoe
stepenovana u etiri faze. Na krvnim sudovima u fazi 1, nemamo napade belih prstiju, a
u fazi 4, javljaju se znaajne promene na krvnim sudovima, koje ukljuuju i degenerativne
promene na koi svih prstiju ake i ruja. to se tie promena na nervima, faza 1, je bez
simptoma, a faza 4 podrazumeva stalnu utrnulost svih prstiju ake i ruja, taktilnu
diskriminaciju i odsustvo manipulativne spretnosti. (Gemne et al, 1987).
4. MATERIJAL I METODE
4.1. Materijal
Merenje lokalnih vibracija obavljeno je 06 jula 2013. godine, na parcelama
Poljoprivrednog dobra Panonija. Vremenski uslovi bili su povoljni, temperatura vazduha
20,7
o
C; relativna vlanost vazduha 61,2 %; brzina vetra 0,13-1,14 m/s.
Lokalne vibracije merene su na volanu poljoprivrednih traktora John Deere 6820 i
John Deere 8320. Traktor John Deere 6820 proizveden je 2002. godine, u trenutku
merenja imao je 12000 radnih asova, tokom merenja broj obrtaja motora iznosio je 2200
2300 o/min. Traktor John Deere 8320 proizveden je 2002. godine, u trenutku merenja imao
je 4084 radnih asova, tokom merenja broj obrtaja motora iznosio je 2240 2270 o/min.
Ispitivani traktori imaju mehaniko oslanjanje prednjeg mosta i mehaniko
vezivanje kabine za asiju pomou etiri elastina elementa.
Ispitivani traktor John Deere 6820 opremljen je sa seditem tipa Comfort Comand
Seat. Sedite je sa pneumatskim priguenjem, umesto opruga za priguenje oscilacija koristi
vazduni jastuk, napajan u sredite integrisanim kompresorom. Podeavanje sedita
omoguava elektronska upravljaka jedinica. Podeavanje prema teini rukovaoca obavlja
se automatski. Ispitivani traktor John Deere 8320 opremljen je seditem tipa Activ Seat, gde
se ublaavanje vibracija tela rukovaoca ostvaruje sa upravljanim hidropneumatskim
sistemom. Sedite je potpuno podesivo, s devet mogunosti za podeavanje. Na seditu se
nalaze dva senzora, senzor za merenje ubrzanja vertikalnih oscilacija i senzor poloaja
sedita u odnosu na postolje vezano za pod kabine. Senzori alju signale do elektronske
upravljake jedinice koja upravlja seditem.
Traktor John Deere 6820 ispitivan je u operaciji transporta u agregatu sa dve
dvoosovinske prikolice Zmaj. Nosivosti jedne prikolice je 8000 kilograma.
Ispitivani transportni agregat prevozio je ovreno ito sa parcele do silosa i kretao se
po suvom zemljanom i asfaltnom putu, pri emu su za potrebe merenja koriena tri
dijapazona brzina kretanja: 3-5 km/h, 12-15 km/h i 19-23km/h. Uticaj vibracija na
rukovaoca meren je i na punom (od parcele do silosa) i na praznom (od silosa do parcele)
transportnom agregatu.
Traktor John Deere 8320 ispitivan je u operaciji oranja, u agregatu sa polunoenim
Mavanin N. (2013): Merenje, analiza i zdravstveni efekti delovanja lokalnih vibracija na
vozae traktora. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (1): 53-64.
57
plugom obrtaom Lemken vari-diamant sa 7 plunih tela, pri emu su koriene sledee
radne brzine: 8-9 km/h, 9-10 km/h i 11-12 km/h. Dubina oranja iznosila je 20 cm, predusev
je bila penica. Tip zemljita je ernozem. Vlanost zemljita po dubini iznosila je 13,07%,
na dubini 10 cm i 15,25% na dubini 10-20 cm.
4.2 Merenje vibracija i izraunavanje dnevne ekspozicije vibracijama
Merenja lokalnih vibracija vreno je aparatom za merenje humanih vibracija firme
Brel & Kjr tip 4447, tako da voza traktora drzi runi adapter UA3016 prislonjen na
volan. Ovaj runi adapter je spojen preko pretvaraa i kabla na aparat za merenje vibracija.
Osnovne veliine koje se koriste za merenje i opisivanje vibracija su: pomeraj (z-m),
brzina (v- m/s) i ubrzanje-a (m/s). Pri merenju i oceni uticaja vibracija na oveka standardi
preporuuju i definiu ubrzanje, kao parametar za merenje i ocenu. Granine vrednosti
standarda se takoe definiu preko ubrzanja. Za merenje i ocenu lokalnih vibracija koriste
se ISO 5349-2:2001.
Nae ispitivanje obuhvatilo je merenje ubrzanja (RMS) a
wx
(m/s
2
); ubrzanje (RMS)
a
wy
(m/s
2
) i ubrzanje RMS) a
wz
(m/s
2
). Standard definie osmosatnu ekspoziciju, koja se
izraunava preko formule. A(8) se definie kao:
0
) 8 (
T
T
a A
e
w

gde je a
w
ukupna vrednost ubrzanja, raunata na osnovu ISO-standarda, Te vreme
ekspozicije, To - 8 sati. Izraunavanje dnevne ekspozicije vibracijama (A(8)) praktino je
vreno pomou raunara i softverskog paketa Vibration Explorer tip 4447 (dobijenim uz
korieni aparat za merenje vibracija).
Za osmoasovno izlaganje lokalnim vibracijama, granine vrednosti ubrzanja za
razliite zdravstvene efekte su: do 2.5 m/s
2
ne postoji rizik po zdravlje; 2.5-5 m/s
2

postoji rizik po zdravlje i preko 5 m/s

2
zdravstveni rizik je verovatan (ISO 5349-2:2001).
5. REZULTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA
Traktor ima est stepeni slobode oscilovanja, a isti broj stepeni slobode ima i svaki
deo koji je za sistem traktora spojen elastinim vezama, a te oscilacije u istom pravcu se
prenose na telo vozaa. U odnosu na koordinatni system, to su : x-uzdune, y-bone i z-
vertikalne vibracije, rx-ugaone oko x-ose (ljuljanje), ry-ugaone oko y-ose (galopiranje), rz-
ugaone vibracije oko z-ose (plivanje). Na slici 1. prikazani su pravci prostiranja vibracija na
traktoru, koje se prenose, preko sedita, runih i nonih komandi, na telo rukovaoca, a to je
prikazano na slici 2.
Mavanin N. (2013): Merenje, analiza i zdravstveni efekti delovanja lokalnih vibracija na
vozae traktora. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (1): 53-64.
58
Sl. 1. Vibracije traktora u odnosu na pravougli
koordinatni sistem
Fig.1. Vibration of the tractor relative to the
coordinate system
Sl. 2. Vibracije tela u odnosu na koordinatni
sistem
Fig. 2. The coordinate system of the human
body inseated position used for vibration
measurement.
Lokalne vibracije (hand-arm vibracion), koje se sa volana traktora prenose na ruke
rukovaoca, uglavnom se ne shvataju kao potencijalni rizik, obzirom da u poetnim fazama,
pri kratkotrajnoj ekspoziciji, vibracijama niskog intenziteta, zaposleni nema nikakvih
simptoma. Lokalne vibracije mere se na mestu hvata volana sa unutranje strane ake
(bazicetrino) i sa spoljane strane na dorzalnom delu ake (biodinamino), slika 3.
Sl. 3. Lokalne vibracije u odnosu na koordinatni sistem
Fig. 3. The coordinate system of hand-arm vibration
Na tabeli 1. prikazana je dnevna ekspozicija lokalnim vibracijama (A(8)) na osnovu
rezultata sprovedenih merenja vibracija na volanu poljoprivrednih traktora (ubrzanje (RMS)
a
wx
(m/s
2
); ubrzanje (RMS) a
wy
(m/s
2
) i ubrzanje RMS) a
wz
(m/s
2
)), tokom odreenih radnih
aktivnosti poljoprivrednih maina, a data je i ocena rizika po zdravlje.
Mavanin N. (2013): Merenje, analiza i zdravstveni efekti delovanja lokalnih vibracija na
vozae traktora. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (1): 53-64.
59
Tab. 1. Rezultati merenja lokalnih vibracija na volanu poljoprivrednih traktora
Tab.1. Results of hand-arm vibrations measurementsonthe steering wheel of agricultural
tractors
Lokalne vibracije (volan traktora)
Hand-arm vibration (wheel tractors)
Ubrzanje
(Acceleration) (RMS) A(8)
(m/s
2
)
Rizik po
zdravlje
Health risk
a
wx
(m/s
2
)
a
wy
(m/s
2
)
a
wz
(m/s
2
)
Traktor John Deere 6820, u transportu, vue dve pune prikolice ita, zemljani put
v=3-5 km/h 0.168 0.176 0.148 0.285 nema rizika
v=12-15 km/h 0.171 0.155 0.115 0.258 nema rizika
v=19-23 km/h 0.179 0.168 0.133 0.279 nema rizika
Traktor John Deere 6820, u transportu, vue dve pune prikolice ita, asfaltni put
v=3-5 km/h 0.264 0.221 0.244 0.422 nema rizika
v=12-15 km/h 0.175 0.186 0.106 0.276 nema rizika
v=19-23 km/h 0.097 0.091 0.062 0.147 nema rizika
Traktor John Deere 6820, u transportu, vue dve prazne prikolice, asfaltni put
v=3-5 km/h 0 0.153 0.172 0.313 nema rizika
v=12-15 km/h 0.167 0.118 0.071 0.217 nema rizika
v=19-23 km/h 0.077 0.074 0.048 0.118 nema rizika
Traktor John Deere 6820, u transportu, vue dve prazne prikolice, zemljani put
v=3-5 km/h 0.128 0.099 0.092 0.186 nema rizika
v=12-15 km/h 0.231 0.198 0.131 0.331 nema rizika
v=19-23 km/h 0.168 0.150 0.111 0.251 nema rizika
Traktor John Deere 8320, u oranju
v=8-9 km/h 0.067 0.104 0.055 0.136 nema rizika
v=9-10 km/h 0.094 0.094 0.069 0.150 nema rizika
v=11-12 km/h 0.072 0.107 0.090 0.158 nema rizika
Prilikom vonje traktora John Deere 6820, za koga su bile zakaene dve pune
prikolice ita (nosivost jedne prikolice je 8.000 kilograma), po zemljanom putu (u
transportu), uoava se da je voza bio izloen dnevnoj ekspoziciji lokalnim vibracijama
(A(8)) od 0,285m/s
2
pri brzini od 3 5 km/h, 0,258m/s
2
pri brzini od 12-15 km/h i 0,279 pri
brzini od 19-23 km/h. Pri brzini kretanja traktora od 35 km/h najvee ubrzanje vibracija
registrovano u pravcu y-ose (osa bono u odnosu na pravac kretanja vozila), dok je pri
brzinama kretanja traktora od 12 15 km/h i 19 23 km/h najvee ubrzanje registrovano u
pravcu x-ose (osa u pravcu kretanja vozila). Rezultati ukazuju da, u datim uslovima
eksploatacije traktora, pri svim zadatim brzinama, kod vozaa ne postoji rizik po zdravlje.
Pri vonji istog traktora (John Deere 6820), pod istim uslovima, ali po asfaltnom
putu, uoava se da je voza bio izloen dnevnoj ekspoziciji vibracijama (A(8)) ije su
granine vrednosti ubrzanja lokalnih vibracija bile u rasponu od 0,422m/s
2
pri brzini od 3
5 km/h, 0,276m/s
2
, pri brzini od 12-15 km/h i 0,174 pri brzini od 19-23 km/h. Pri brzini
kretanja traktora od 3 5 km/h najvee ubrzanje vibracija registrovano je u pravcu x-ose,
pri brzini od 12 15 km/h najvee ubrzanje vibracija registrovano je u pravcu y-ose, dok je
pri brzini kretanja traktora od 19 23 km/h najvee ubrzanje ponovo registrovano u pravcu
x-ose. Rezultati ukazuju da, u datim uslovima eksploatacije traktora, pri svim zadatim
Mavanin N. (2013): Merenje, analiza i zdravstveni efekti delovanja lokalnih vibracija na
vozae traktora. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (1): 53-64.
60
brzinama, kod vozaa ne postoji rizik po zdravlje.
Izloenost vozaa traktora John Deere 6820 dnevnoj ekspoziciji vibracijama
praena je i pri vui dve prazne prikolice, po asfaltnom putu i po zemljanom putu, istim
brzinama (v = 3 5 km/h; v = 12 15 km/h i v = 19 23 km/h).
Pri vonji traktora John Deere 6820, po asfaltnom putu, uoava se da je voza bio
izloen dnevnoj ekspoziciji vibracijama A(8) ije su granine vrednosti ubrzanja lokalnih
vibracija iznosile pri brzini od 3 5 km/h 0,313 m/s
2
12 15 km/h 0,217 m/s
2
i brzini
od 19 23 km/h 0,1189m/s
2
. Pri brzini kretanja traktora od 3 5 km/h najvee ubrzanje
vibracija registrovano je u pravcu y-ose, a pri brzini od 12 15 km/h, kao i od o 19 23
km/h najvee najvee ubrzanje vibracija registrovano je u pravcu x-ose. Rezultati ukazuju
da, u datim uslovima eksploatacije traktora, pri svim zadatim brzinama ne postoji rizik
pojave posledica po zdravlje.
Pri vonji traktora po zemljanom putu (u transportu) voza je bio izloen dnevnoj
ekspoziciji vibracijama (A(8)) ije su granine vrednosti ubrzanja lokalnih vibracija bile u
rasponu od 0,186 m/s
2
pri brzini od 3 5 km/h, 0,331 m/s
2
pri brzini od 12-15 km/h i
0,251m/s
2
pri brzini od 19 23 km/h. Pri brzini kretanja traktora od 3 5 km/h, kao i pri
brzini kretanja traktora od 12 15 km/h i 19 23 km/h, najvee ubrzanje vibracija
registrovano u pravcu x-ose (osa u pravacu kretanja vozila). Moe se zakljuiti da ne
postoji rizik od nastanka zdravstvenih tegoba, jer je nivo rizika u granicama referentnih
vrednosti.
Lokalne vibracije na volanu traktora John Deere 8320 merene su pri oranju plugom
koji je biou agregatu sa plugom Lemken vari-diamant sa 7 plunih tela. Pri oranju traktor se
kretao razliitim brzinama (v = 8 - 9 km/h; v = 9 - 10 km/h i v = 11 - 12 km/h). Uoava se
da je voza traktora bio izloen dnevnoj ekspoziciji vibracijama (A(8)) ije su granine
vrednosti ubrzanja lokalnih vibracijan na volanu bile u rasponu od 0,136 m/s
2
pri brzini od
8 - 9 km/h, 0,150 m/s
2
pri brzini od 9 - 10 km/h i 0.158 m/s
2
pri brzini od 11 -12 km/h. Pri
brzinama traktora pri oranju od 8 89 km/h najvee ubrzanje vibracija registrovano u
pravcu x-ose, pri brzini od 9 10 km/h najvee ubrzanje vibracija registrovano u pravcu x-
ose i y-osi a pri brzini od 11 - 12 km/h, najvee ubrzanje vibracija registrovano u pravcu y-
ose.
Merenja lokalnih vibracija na volanu traktora, odnosno, ubrzanja lokalnih vibracija
pri izraunatoj dnevnoj ekspoziciji vibracijama(A(8)), kao i na pojedinim osama -a
wx
(m/s
2
); a
wy
(m/s
2
) i a
wz
(m/s
2
)) traktora, vrili su drugi autori, Ahmed Abd Ali Hamid et al
(2011), ali su izmerene vrednosti lokalnih vibracija i pri punom optereenju bile daleko
vie, te su prelazile granine dozvoljene nivoe. Jedina podudarnost je u delu rezultata
merenja, gde smo pri naem ispitivanju kao i pri merenju navedenih autora dobili vie
vrednosti ubrzanja u svim osama, kao i preraunato za dnevnu ekspoziviju, pri optereenju
traktora (traktor u transportu, vue dve prikolice ita), nego kada su prikolice bile prazne.
Petrovi, Bracanovi i dr, (2005); Petrovi, Borak i dr, (1999); Perovi, Ribi i dr,
(1995) vrili su eksperimentalno ispitivanje optih i lokalnih vibracija na probnom stolu, na
jednom traktoru IMR-a. Kada su u pitanju lokalne vibracije na volanu traktora izmerena
vertikalna ubrzanja bila su preko dozvoljenih granica prema ISO 2631-2, koja su znaajno
sniena ugradnjom balansera. Tewari.V.K. et al (2013) utvrdili su da je ubrzanje lokalnih
vibracija, koje su merene kod III metakarpalne kosti i na runom zgobu kretalo se od 2.11
to 2.52 m/s
2
i neto su vrednosti vie od referentnih vrednosti, te autori pri ovim nivoima
lokalnih vibracija predlau etvorosatnu ekspoziciju. Vrednosti vertikalnog ubrzanja kretalo
Mavanin N. (2013): Merenje, analiza i zdravstveni efekti delovanja lokalnih vibracija na
vozae traktora. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (1): 53-64.
61
se od rasponu od 0,54 do 0,82m/s
2
to je znaajno vie od naih imerenih vrednosti. Goglia
et al, (2006) merili su lokalne vibracije na tri traktora, razliitih radnih reima (praznog
hoda, prevoz i obrada tla). Izmerene vrednosti vibracija su bile mnogo vee u x i y
smerovima od z smera u svim radnim uslovima. Ukupna vrednost vibracija za osmosatnu
ekspoziciju u praznom hodu, prevozu i obradi tla bile su 3.37, 8,37 i 9,62 m /s . Rezultati
su pokazali da su na 10% mesta radnici izloeni riziku od vibracije i to posle relativno
kratkog ekspozicionog perioda (3-4 godina), ako se traktor koristi 8 sati dnevno pri obrada i
pod punim optereenjem. Obzirom na kriterije ISO, dnevno radno vreme trebalo bi biti
ogranieno, kako bi se zatitili radnici. Sline rezultate dobili su Salokhe VM et al, (1995),
a Ragni L. et al. (1999) nali su najnie vibracija u y-smjeru. U istraivanju Ying et al.
(1998) naeno je da je veina vibracija centralizovana u frekvenciji raspona od 0-200 Hz, a
najtee vibracije su bile u x-smeru.
Primenom razliitih tehnikih reenja moe se smanjiti uticaj vibracija, a time i
poboljati komfornost vozaa traktora. Za razliku od vozila koja se kreu po tvrdim
putevima, kod veine traktora ne postoji veanje koje povezuje toak za asiju, pa se sistem
za ublaavanje vibracija sastoji samo od pneumatika i sedita. Vibracije na traktorima mogu
znaajno da se smanje uvoenjem veanja na traktore ali to znaajno poveava njihovu
cenu. Suspenzija kabine je takoe jedan od naina za smanjenje vibracija ali opet znaajno
poveava cenu traktora. Rezultati istraivanja ukazuju da lokalne vibracije izmerene na
volanu ne sadre rizik po zdravlje vozaa, iako traktori koji su ispitivani za potrebe ovoga
rada nemaju nezavisno veanje i suspenziju kabine. Ispitivani traktori, iako generacijski
stariji, spadaju u vrhunske traktore po kvalitetu. Opremljeni su radijalnim pneumaticma i
preciznim hidrostatikim sistemom za upravljanje koji znaajno amortizuje udare od
podloge i spreava njihovo prenoenje na volan. Radijalni pneumatici mogu da se
naduvavaju na nie pritiske to takoe doprinosi spreavanju nastanka i prenoenja
vibracija, asnji i dr, (1998); Petrovi i dr, (2005). Smanjenjem vibracija titi se zdravlje i
poboljava komfornost vozaa, omoguava se dui, bezbedniji i kvalitetniji rad uz manje
zamaranje vozaa traktora, jer efekat koje izazivaju vibracije, ogleda se i u loem kvalitetu
rada vozaa traktora pri obavljanju agrotehnikih operacija. Da bi se spreilo, odnosno
smanjilo tetno dejstvo vibracija na radnika moraju se ispitivanjima utvrditi uzroci nastanka
vibracija pri korienju poljoprivrednih maina, kao i vreme koje rukovalac provodi u radu,
jer je veoma bitan i vremenski period koji rukovalac provodi u maini izvravajui razne
agrotehnike operacije. Treba teiti da se svi nepovoljni uticaji koji se javljaju u
poljoprivrednoj proizvodnji svedu na najmanju moguu meru. Nepovoljne uticaje je
nemogue u potpunosti eliminisati. Stoga je potrebno da se svi profesionalni rizici, pa tako i
vibracije, dre u dozvoljenim (tolerantnim) granicama, koje propisuju meunarodni
standardi.
6. ZAKLJUAK
Rukovaoci poljoprivredne mehanizacije izloeni su velikom broju hemijskih,
fizikih, biolokih, ergonomskih i psiho-socijalnih profesionalnih rizika, koji ozbiljno
mogu ugroziti zdravlje. Sa aspekta ergonomije, kod poljoprivrednih traktora najvei znaaj
imaju opte vibracije, ali se ne mogu zanemariti ni drugi aspect delovanja vibracija, koje se
prenose preko runih komandi i toka upravljaa, pri emu izazivaju vibracije gornjih
ekstremiteta rukovaoca, kada govorimo o lokalnim vibracijama. Rezultati istraivanja
Mavanin N. (2013): Merenje, analiza i zdravstveni efekti delovanja lokalnih vibracija na
vozae traktora. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (1): 53-64.
62
ukazuju da, u datim uslovima eksploatacije (traktor u agregatu sa praznim i punim
prikolicama na zemljanom i asfaltnom putu) i zadatim brzinama (35 km/h, 12 15 km/h i
19 23 km/h), kod vozaa traktora ne postoji rizik po zdravlje, kao posledica delovanja
lokalnih vibracija sa volana. Takoe, kod traktorskog agregata za oranje, pri zadatim
brzinama 8 - 9 km/h, 9 - 10 km/h i 11 - 12 km/h, nije utvren rizik po zdravlje zaposlenih
usled lokalnih vibracija sa volana. Bez obzira na rezultate naih merenja mora se razmiljati
o postojanju lokalnih vibracija i moguim zdravstvenim posledicama, obzirom da se
zdravstveni efekti delovanja lokalnih vibracija razvijaju polako, kod dugogodinje
ekspozicije.Pri razmatranju lokalnih vibracija mora se uzeti u obzir i vreme koje rukovalac
provodi u radu, jer je veoma bitan i vremenski period koji rukovalac provodi u maini
izvravajui razne agrotehnike operacije. Primenom razliitih tehnikih reenja moe se
smanjiti uticaj vibracija, a time i poboljati radni komfor vozaa traktora, pri emu e se
nepovoljni uticaji svesti na najmanju moguu meru. Nepovoljne uticaje je nemogue u
potpunosti eliminisati. Stoga je potrebno da se svi profesionalni rizici, pa i vibracije dre u
dozvoljenim granicama, koje propisuju meunarodni standardi.
7. LITERATURA
[1] Ahmadi I (2013): Performance Assessment of a Tractor Driver Whole
Body Vibration Measuring System, World Applied Sciences Journal 21 (11): 1583-1586.
[2] Ahmed Abd Ali Hamid, Mudhfer Kareem Abdullah, Ahmed Abdul
Hussein Ali, Ali FahadFahem. (2011): Effect of Steering Wheel Vibration on drivers Hands
in a Two-Wheel Drivers Hand tractor. Journal of Engineering 6 (17).
[3] Bovenzi M, (2005): Health effects of mechanical vibration.G Ital Med
Lav Erg 27(1) 58-64.
[4] asnji F, Milidrag S, Muzikravi V, Poznanovi N. (1998): Neke
mogunosti poboljanja radne sredine u kabini poljoprivrednih traktora, Traktori i pogonske
maine, 2(4):203-209.
[5] Gemne G, et al. (1987): Environment and Health. Scandinavian Journal
of Work,13,(4) 275-278.
[6] Goglia V, Gospodari Z, Filipovi D, Djuki I, (2006):Influence on
operators health of hand-transmitted vibrations from handles of a single-axle tractor.Ann
Agric Environ Med., 13: 3338.
[7] Goglia V, Gospodari Z, Kouti S, Filipovi D, (2003): Hand-
transmitted vibration from the steering wheel to drivers of a small four-wheel drive tractor.
Applied Ergonomics 34:45-54
[8] Mohsen Fereydooni, Ali Nejat Lorestani, Hekmat Rabbani, Payam
Javadikia. (2012): Measurement and Analysis of Vibration of Operator in Universal 650,
Massey Ferguson 285 &MF 299 Tractors. International Journal of Mechanics and
Applications, 2(5): 88-92.
[9] Muzammil M, Saad, S, Siddiqui and Faisal Hasan (2004): Physiological
Effect of Vibrationon Tractor Drivers under Variable Ploughing Conditions, Journal
Occupational Health, 46:403-409.
[10] Nikoli R i saradnici (2012): Stanje i opremanje poljoprivrede
mehanizacijom u 2013. godini. Traktori i pogonske maine 17(5): 5-21.
Mavanin N. (2013): Merenje, analiza i zdravstveni efekti delovanja lokalnih vibracija na
vozae traktora. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (1): 53-64.
63
[11] Nikoli R, Malinovi N, Bajkin A, uki N, Furman T i saradnici (2010):
Stanje i opremanje poljoprivrede mehanizacijom u 2011. godini. Traktori i pogonske
maine 17(5): 5-21.
[12] Nikoli R, Malinovi N, Bajkin A, uki N, Furman T. i saradnici.
(2009): Stanje i opremanje poljoprivrede mehanizacijom u 2010. godini.14 (5):7-22.
[13] Nikoli R. i saradnici (2013): Motori i traktori stanje i potrebe, Traktori
i pogonske maine, 18(1):20-27.
[14] Petrovi P, Borak , Markovi LJ, (1999): Uticaj buke i vibracija na
rukovaoce poljoprivrednih traktora, VI-ti YU simpozijum sa meunarodnim ueem
"Humanizacija rada u poljoprivredii prehrambenoj industriji. Traktor i pogonske
maine",1(4).
[15] Petrovi P, Bracanovi Z,Vukas S (2005): Oscilatorne pojave kod
poljoprivrednih traktora, Poljoprivredna tehnika, 30(2):15-23.
[16] Petrovi P, Ribi LJ, Zrni D, (1995): Eksperimentalna merenja
oscilatornog optereenja rukovaoca traktora, IV-ti nauno-struni skup "Merenja i
automatizacija u poljoprivredi",MAP-95, Subotica.
[17] Proke B, Mavanin Nada, Savin L, Simiki M, Lomen I (2012): Mogui
zdravstveni efekti vibracija na vozae traktora i mere za njihovu prevenciju, Savremena
poljoprivredna tehnika, 38(3): 243-255.
[18] Prostran M (2013): Stanje i potencijali u proizvodnji hrane u Republici
Srbiji, Traktori i pogonske maine, 18(1):6-11.
[19] Ragni L, Vassalini G, Xu F, Zhang LB (1995): Vibration and noise of
small implements for soil tillage. J AgricEngRes (74), 403-409.
[20] Salokhe VM, Majumder B, Islam MS (1995): Vibration characteristic of
a power tiller. J Terramechanics (32), 181-197.
[21] Scarlett A.J, Price J.S, Semple D.A, Stayner R.M (2005): Whole-body
vibration on agricultural vehicles: evaluation of emission and estimated exposure levels,
HSE (Health & Safety Executive).
[22] Verma D.K and Khan A.A (2011): Vibration transmissibility from seat to
human operator head during tractor driving in vertical direction, International Journal of
Advances in Engineering Research, 2(6). ISSN: 2231-5152.
[23] Ying Y, Zhang L, Xu F, Dong M. (1998): Vibratory characteristic and
hand-transmitted vibration reduction of walking tractor. Transactions ASAE , (41), 917-
922.
Mavanin N. (2013): Merenje, analiza i zdravstveni efekti delovanja lokalnih vibracija na
vozae traktora. Savremena poljoprivredna tehnika 39 (1): 53-64.
64
MEASUREMENT, ANALYSIS AND HEALTH EFFECTS OF LOCAL
VIBRATIONS ON TRACTOR DRIVERS
Mavanin N, Proke B, Simiki M, Savin L, Lomen I
Medicinski fakultet, Novi Sad, Zavod za zdravstvenu zatitu radnika Novi Sad, Futoka 121
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8
Zavod za zdravstvenu zatitu radnika Novi Sad, Futoka 121
E-mail: nmacvanin@yahoo.com
SUMMARY
Operators of agricultural machinery are exposed to a large number of chemical,
physical, biological, ergonomic and psychosocial occupational hazards, which can seriously
endanger health. From the standpoint of ergonomics in agricultural tractors are of greatest
importance vertical vibrations that are transmitted through the seat to the body of the
operator, and this involves the general vibrations, which are transmitted through the spinal
column to the whole body.But one can not ignore other aspect of activity vibrations that are
transmitted through hand controls and steering point, where cause vibrations upper
extremities operator, in terms of local vibration. The research presented in this paper,
measuring the intensity of local vibration on the steering wheel of tractor types,indicating
that there is no risk to the health of tractor drivers. Regardless of the results of
measurements,it must be consider the existence of local vibrations, and possible health
consequences, given that the health effects of actions of local vibrations develop slowly,
with long-term exposure. The national and international literature effect of local vibration
known as vibration syndrome hand (hand -arm vibration syndromeHAVS-a), which
manifest in different symptoms caused by changes in the blood vessels, nerves, muscles,
tendons and bones.
Keywords: agriculture, tractor, measurement of localvibrations, health effects
Napomena: Rad predstavlja deo istraivanja na projektu "Unapreenje kvaliteta
traktora i mobilnih sistema u cilju poveanja konkurentnosti, ouvanja zemljita i ivotne
sredine" evidencioni broj TR 31046, koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike
Srbije.
Primljeno:07.02.2013 Prihvaeno: 27.02.2013