M A L A RU R A L N A D O M A I N S T VA U S R B I J I I RURALNA NEPOL JOPRIVREDNA EKONOMIJA Natalija Lj.

Bogdanov

Beograd 2007

MALA RURALNA DOMAINSTVA U SRBIJI I RURALNA NEPOLJOPRIVREDNA EKONOMIJA Autor Prof. dr Natalija Lj. Bogdanov Izdava UNDP Za vie informacija, kontaktirajte: Program Ujedinjenih nacija za razvoj Internacionalnih Brigada 69 11000 Beograd, Srbija Urednik Nenad Moslavac Sektor za Smanjenje siromatva i ekonomski razvoj, UNDP ISBN 978-86-7728-075-8 Recenzenti Martin Malcolm Turner Centre for Rural Policy Research University of Exeter, UK Paul Keating Irish LEADER Support Unit (ILSU) Tipperary Institute, Ireland Idejno reenje korica Jelena Labus MASSVision doo. Kneginje Ljubice 12 11000 Beograd, Srbija Grafiki dizajn i prelom MASSVision d.o.o. tampa DIS PUBLIC d.o.o. Beograd Tira 300 primeraka Beograd, 2007 Publikaciji su doprineli 1. Radna grupa UNDP-a za ruralni razvoj 2. UNDP Sektor za smanjenje siromatva i ekonomski razvoj 3. Sonja Avlija, istraiva ekonomskog razvoja Centar za visoke ekonomske studije Predlog za citiranje Bogdanov, Natalija (2007) Mala ruralna domainstva u Srbiji i ruralna nepoljoprivredna ekonomija, Beograd: UNDP [Internet] dostupno na: www.undp.org.yu

Publikacija Mala ruralna domainstva u Srbiji i ruralna nepoljoprivredna ekonomija je pripremljena na osnovu sprovedenog terenskog istraivanja o potrebama malih ruralnih domainstava i procene ruralnih interesnih grupa. Za terensko istraivanje je tokom 2006. godine bila angaovana istraivaka agencija Strateki marketing. Rezultati terenskog istraivanja su statistiki obraeni i uz dodatne konsultacije i ostale prikupljene relevantne informacije, uoblieni i interpretirani u finalnom izvetaju. Autorka finalnog izvetaja je prof. dr Natalija Bogdanov, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koju je UNDP angaovao kao Viu savetnicu za ruralni razvoj u Srbiji. U finalnoj publikaciji uvaeni su komentari i doprinosi Radne grupe UNDP-a za ruralni razvoj, UNDP Sektora za smanjenje siromatva i ekonomski razvoj, Sektora za razvoj sela i poljoprivrede Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, kao i drugih aktera koji su bili direktno ili indirektno konsultovani. Sprovoenje istraivanja i priprema publikacije finansijski su podrani od Austrijske razvojne agencije (ADA) i UNDP-a u Srbiji.

Miljenja iznesena u ovoj publikaciji su miljenja autora i ne predstavljaju nuno stanovite Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.

UVODNA RE
Analiza potreba malih ruralnih domainstava koja je dala osnovu za pisanje ove znaajne knjige, prvo je istraivanje ove vrste u Srbiji. Njena dubina i primenjena metodologija dali su rezultate koji pomau u sagledavanju znaaja nepoljoprivrednog dela ruralne ekonomije o kojima znamo veoma malo. Ova knjiga treba da nam pomogne da raskrstimo sa negativnim pristupom fenomenu polutanstva i svatarenja u ruralnoj ekonomiji i svestrano sagledamo diversifikaciju poljoprivrede i njene multifunkcionalne uloge, kao i diversifikaciju ruralne ekonomije van farme, kao ansu za revitalizaciju srpskog sela. Srpskom selu je to neophodno da bi prestalo da bude deo prie o siromatvu kao ruralnom fenomenu. Srpskom drutvu, pak, to je neophodno da bi sauvalo svoje zdravlje, svoju kulturu i prirodne resurse. Konano, srpskoj dravi je nophodan ovakav rad da uspostavi sistem podrke kojim e se omoguiti bolji ivot celokupnom svom stanovnitvu. Nadam se da emo sa UNDP-om nastaviti uspenu saradnju na uspostavljanju teoretskih osnova razvoja ruralne Srbije i materijalizovati je kroz uspene razvojne projekte na celoj njenoj teritoriji. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede je odluno u tome da preuzme punu odgovornost za mobilizaciju kompletne uprave, svih njenih resora i organa, i obezbeenje podrke razvoju sela koje e mu vratiti dostojanstvo i mesto u drutvu koje mu neosporno pripada. Dr Suzana orevi-Miloevi,
Pomonik ministra za razvoj sela i poljoprivrede Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije

PREDGOVOR
Jedna od glavnih aktivnosti Programa Ujedinjenih nacija za razvoj i ujedno jedan od primarnih interesa Milenijumskih ciljeva razvoja jeste borba protiv siromatva. Siromatvo je, kao takvo, prisutno u okviru brojnih aspekata dananjeg drutva i jednako pogaa urbana, kao i ruralna podruja. Oigledno je da je u Srbiji stepen siromatva daleko izraeniji u seoskoj populaciji u odnosu na gradsku, zbog ega je neophodno preduzeti sve mere i pronai naina da se ruralnim podrujima omogui neometan razvoj uz znatno unapreivanje ivotnih uslova. Ova studija je orijentisana na identifikovanje mogunosti razvoja ruralnih podruja i, posebno, na unapreivanje malih ruralnih domainstava. Razmatrane su mogue mere za poboljanje poloaja ruralnih podruja u Srbiji i unapreivanje strategije njihovog razvoja. Posebna panja posveena je malim ruralnim domainstvima, s obzirom na to da su ona u velikom procentu zastupljena u strukturi ruralnih oblasti u Srbiji. Jedan od osnovnih zakljuaka studije jeste vanost diversifikacije aktivnosti, a samim tim i podizanja visine prihoda, u cilju neometanog razvoja malih ruralnih domainstava. Ovaj zakljuak su potvrdile uporedne analize sprovedene u ostalim dravama u regionu, kao i u novim lanicama EU. Pomenuta diversifikacija aktivnosti podrazumeva sprovoenje mera unapreivanja kvaliteta ivota posebno ugroenih kategorija, kao to su osobe ispod granice siromatva, mladi i ene. U studiji se naroito istie vanost uticaja koji bi ruralna ekonomija van okvira poljoprivrednih gazdinstava mogla imati na razvoj ruralnih podruja, uz mogue smanjenje procenta siromatva u ruralnim sredinama. Preporuene mere podrazumevaju promovisanje uea lokalne zajednice i zajednikih napora u cilju razvoja ruralnih podruja, uz unapreivanje informisanosti i razvoj svesti ruralnog stanovnitva kroz dobro osmiljene obrazovne programe i primenu razliitih inovativnih pristupa. Ovde iznesene sugestije trebalo bi da budu od naroitog znaaja za razliite interesne grupe ruralnog razvoja, ukljuujui Vladu, donatore, nevladine organizacije, privatni sektor i lokalne vlasti. Analiza potreba malih ruralnih domainstava u Srbiji nastao je kao odgovor na zahtev Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Publikacija i istraivaka studija predstavljaju udruene napore Ministarstva i UNDP-a, uz finansijsku podrku Austrijske agencije za razvoj i UNDP-a. Ovom prilikom bih eleo da se zahvalim svim lanovima UNDP Radne grupe za ruralni razvoj, kao i lanovima Donatorske grupe za ruralni i poljoprivredni razvoj,

ali i Sektoru za razvoj sela i poljoprivrede pri Ministarstvu poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, na ueu u ovom projektu . elim da izrazim nadu da e ova publikacija biti od koristi svima onima koji su ukljueni u planiranje razvoja ruralnih podruja i suzbijanje siromatva u Srbiji. Nadam se da e ova publikacija biti od pomoi u nastojanju da se obezbede stalni rast i razvoj ruralnih oblasti, uz stvaranje zdravog okruenja i unapreivanje ivotnih uslova seoskog stanovnitva. Duboko sam uveren da e nai zdrueni napori i saradnja na planu razvoja ruralnih podruja i u budunosti davati plodne rezultate i doprineti boljim ivotnim uslovima malih ruralnih domainstava, ruralnim zajednicama i naseljima u Srbiji. Lance Clark
UN stalni koordinator i UNDP stalni predstavnik

Z A H VA L N O S T
Autor izraava svoju iskrenu zahvalnost g-dinu Nenadu Moslavcu, menaderu projekta u okviru UNDP-a u Srbiji, za neizmernu pomo i podrku tokom itavog perioda realizacije projekta mala ruralna domainstva u Srbiji. Njegova posveenost, odgovornost i entuzijazam bili su mi neophodna inspiracija i podrka u svim fazama rada i zasluuju svako potovanje. Kancelariji UNDP-a, naroito Sektoru za smanjenje siromatva i ekonomski razvoj, zahvaljujem se na privilegiji i poverenju koje su iskazali dajui mi priliku da radim na ovom istraivanju koje je predstavljalo veliki profesionalni izazov i iz kojeg sam stekla dragoceno iskustvo i saznanja. Za korisne sugestije u sistematizaciji teksta i zavrnoj interpretaciji rezultata istraivanja zahvaljujem se recenzentima g-dinu Polu Kitingu (Mr. Paul Keating, Irish LEADER Support Unit and Sustainable Rural Development Department of the Tipperary Institute, Ireland) i g-dinu Martinu Turneru (Mr. Martin Turner, Senior Research Associate of the Department of Geography and Assistant Director at the Centre for Rural Policy Research of University of Exeter, UK). Njihovi predlozi i komentari znaajno su unapredili konanu formu teksta i doprineli njenoj sistematinosti. Veliku zahvalnost dugujem Prof. dr Sofiji Efstratoglou (Prof. Dr. Sophia.Efstratoglou, of the Agricultural University of Athens, Greece), sa kojom je bilo zadovoljstvo saraivati. Njeno veliko iskustvo i znanje pomogli su mi u poimanju i interpretaciji mnogih indikatora vezanih za ruralna podruja Srbije. Iskreno se zahvaljujem dr Panagiotisu Kolirisu (Dr. Panagiotis Kolyris, Rural Development Expert on Support to a Rural Development Programming and Payment System EU funded project managed by the European Agency for Reconstruction in Serbia) za pomo u interpretaciji evropske politike ruralnog razvoja prema zemljama kandidatima. Timu Istraivake agencije Strateki marketing, posebno g-ici Hani David, zahvaljujem se na ozbiljnosti i odgovornosti sa kojom su sproveli terensko istraivanje i obradili ogromne datoteke podataka. Svojim zalaganjem znaajno su doprineli kvalitetu i pouzdanosti zakljuaka. Posebno im se zahvaljujem na ispoljenom strpljenju. Prof. dr Natalija Lj. Bogdanov,
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

10

SADRAJ
UVODNA RE PREDGOVOR . Z A H VA L N O S T SADRAj . . . SADRAj 2 . SKRAENICE .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 . 7 . 9 11 15 19 23 24 25 26 26 28 28 29 30

1.UVOD . . . . . . . . . . . . . 1.1. Cilj i znaaj projekta . . . 1.2. Sadraj istraivanja . . . 1.3. Metodologija istraivanja

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . i izvori podataka . . . 1.3.1. Metodologija istraivanja . . . . . . . . . . . . . 1.3.2. Izvori podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.2.1. Sekundarni izvori podataka . . . . . . . . . 1.3.2.2. Primarno istraivanje. . . . . . . . . . . . 1.4. Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2 . T E O R I j S K I O K V I R . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 2.1. Ruralni razvoj i ruralna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

2.1.1. Opti uvod u politiku ruralnog razvoja . . . . . . . 2.1.2. Strategije ruralnog razvoja . . . . . . . . . . . . 2.2.Evropska ruralna politika . . . . . . . . . . . . . . 2.2.1. Prva faza Mensholtov plan. . . . . . . . . . . . 2.2.2. Druga faza Reforma ZAP-a . . . . . . . . . . . . 2.2.3. Trea faza Agenda 2000 . . . . . . . . . . . . . 2.2.4. Evropski agrarni fond za ruralni razvoj etvrta faza . 2.2.5. LEADER Nastanak i osnovni mehanizmi . . . . . . 2.2.5.1. LEADER metod . . . . . . . . . . . . . . 2.2.5.2. Lokalne akcione grupe (LAG) . . . . . . . . 2.2.5.3. Lokalni planovi razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.3. Politika ruralnog razvoja EU prema zemljama kandidatima

2.3.1. SAPARD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Instrument predpristupne pomoi (IPA) . . . . . . . . . . 2.4 Ruralna podruja i politika ruralnog razvoja Srbije . . . 2.4.1. Ruralna podruja Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4.2. Osnovne karakteristike ruralnih podruja Srbije . . . . . . . 2.4.3. Regionalne razvojne nejednakosti i ruralno siromatvo u Srbiji 2.4.4. Prethodne politike regionalnog i ruralnog razvoja u Srbiji . . 2.4.5. Sadanja politike u oblasti ruralnog razvoja u Srbiji . . . . . 2.4.6. Finansiranje poljoprivrede i ruralnog razvoja u Srbiji . . . . . 2.4.6.1. Agrarni budet . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4.6.2. Kreditiranje poljoprivrede uslovi i ogranienja . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

37 41 44 44 45 45 47 51 52 53 53 54 54 55 59 59 63 67 69 71 .74 75 78

11

2.5. Ruralna nepoljoprivredna ekonomija . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

2.5.1. RNFE opti okvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5.2. Strategije i tipologije vezane za koncept RNFE . . . . . . . . 2.5.2.1. Implementacija koncepta RNFE . . . . . . . . . . . . 2.5.2.2. Modeli diversifikacije ruralne ekonomije . . . . . . . . 2.5.2.3. Diversifikacija dohotka i aktivnosti . . . . . . . . . . . 2.5.2.4. Faktori koji utiu na diversifikaciju ruralne ekonomije . . 2.5.3. RNFE i tranzicione zemlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5.4. Diversifikacija aktivnosti i dohotka ruralnog stanovnitva Srbije 2.5.4.1. Diversifikacija aktivnosti ruralne radne snage . . . . . . 2.5.4.2 Diversifikacija prihoda ruralnih domainstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

82 83 84 86 87 89 92 95 97 99

3 . R E Z U LT A T I I S T R A I V A N j A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 3.1. Pojmovna razgranienja i definicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

3.1.1. Ruralna domainstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.2. Mala ruralna domainstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.3. Ruralna podruja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Rezultati ankete na malim ruralnim domainstvima . . . 3.2.1. Ljudski i fiziki resursi malih ruralnih domainstava . . . . . . 3.2.1.1. Demografska struktura i ljudski potencijal domainstava . 3.2.1.2. Zaposlenost i diversifikacija delatnosti ruralne radne snage 3.2.1.3. Fiziki kapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.2. Izvori prihoda i njihova diversifikacija . . . . . . . . . . . . 3.2.2.1. Ukupni prihodi domainstava . . . . . . . . . . . . . 3.2.2.2. Dohodak od poljoprivrede i njegova struktura . . . . . . 3.2.3. Socijalni partneri i saradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.3.1. Relevantne institucije znaaj i saradnja . . . . . . . . 3.2.3.2. Razvojni programi i saradnja . . . . . . . . . . . . . 3.2.4. Percepcije domainstava o ruralnom okruenju . . . . . . . . 3.2.4.1. Poloaj i perspektiva domainstava . . . . . . . . . . . 3.2.4.2. Kvalitet ivota u selu, socijalni servisi i infrastruktura . . . 3.2.5. Poslovno okruenje i ekonomska infrastruktura . . . . . . . . 3.2.5.1 Izvori informisanja i struna pomo . . . . . . . . . . 3.2.5.2. Dravni programi pomoi. . . . . . . . . . . . . . . 3.2.5.3. Dostupnost trita . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.2.6. ta dalje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

105 107 110 110 112 112 116 118 120 120 122 124 124 128 130 130 135 141 142 144 147 151

4 . Z A K L j U C I I P R E P O R U K E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 4.1. Zakljuci sekundarne analize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 4.2. Zakljuci terenskog istraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
4.2.1. Ljudski i fiziki resursi malih ruralnih domainstava 4.2.2. Izvori prihoda i njihova diversifikacija . . . . . . 4.2.3. Socijalni partneri i saradnja . . . . . . . . . . . 4.2.4. Percepcije domainstava o ruralnom okruenju . . 4.2.5. Poslovno okruenje i ekonomska infrastruktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 157 158 159 159

4.3. Preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

12

4.3.1. Izgradnja nacionalnih institucionalnih kapaciteta 4.3.2. Izgradnja lokalnih institucija. . . . . . . . . . 4.3.3. Restruktuiranje lokalne privrede . . . . . . . . 4.3.4. Razvoj postojeih resursa . . . . . . . . . . . 4.3.5. Planiranje za budunost . . . . . . . . . . . 4.3.6. Definisanje pristupa ruralnom razvoju . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

. . . . . .

161 162 163 165 166 167

5. PRILOZI P R I L O G I , S T A T I S T I K I I N D I K A T O R I . . . . . . . . . . . . . . . . 173 P R I L O G I I , R E G I O N A L N E S P E C I f I N O S T I . . . . . . . . . . . . . 183 1. Ravniarski region Region 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184

1.1. Socio-ekonomske karakteristike regiona . . . . . . . . . . . . 1.2. Rezultati terenskog istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Region velikih privrednih centara sa okolinom Region 2 . 2.1. Socio-ekonomske karakteristike regiona . . . . . . . . . . . . 2.2. Rezultati terenskog istraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Brdsko-planinski region Region 3 . . . . . . . . . . . . . 3.1. Socio-ekonomske karakteristike regiona . . . . . . . . . . . . 3.2. Rezultati terenskog istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

185 189 192 192 195 198 198 201

6.REfERENCE . . . . . . 1. Literatura . . . . . . . 2. Izvetaji i dokumenti: 3. Baze podataka . . . . 4. Endnote . . . . . . . .

207 207 213 214 215

13

14

SADRAJ 2
Grafikon 2.1. Grafikon 2.2. Grafikon 3.1. Grafikon 3.2. Grafikon 3.3. Grafikon 3.4. Grafikon 3.5. Grafikon 3.6. Grafikon 3.7. Grafikon 3.8. Grafikon 3.9. Grafikon 3.10. Grafikon 3.11. Grafikon 3.12. Grafikon 3.13. Grafikon 3.14. Grafikon 3.15. Grafikon 3.16. Grafikon 3.17. Grafikon 3.18. Grafikon 3.19. Grafikon 3.20. Grafikon 3.21. Grafikon 3.22. Grafikon 3.23. Grafikon 3.24. Grafikon 3.25. Grafikon 3.26. Grafikon 3.27. Grafikon 3.28. Grafikon 3.29. Agrarni budet Srbije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zaposlenost i aktivnost ruralne populacije prema godinama starosti lanovi domainstva sa znanjem, iskustvom ili vetinama od kojih mogu da ostvare zaradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Svi ostvareni prihodi i glavni prihodi domainstava . . . . . . . Zastupljenost domainstva sa prihodima od prodaje pojedinih poljoprivrednih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . Institucije, grupe koje trenutno najvie ine na unapreivanju stanja seoskih domainstava (1. odgovor): . . . . . Odgovornost institucija za stanje malih ruralnih domainstava (sva domainstva) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odgovornost institucija za stanje malih ruralnih domainstava (Lokalni donosioci odluka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zastupljenost razvojnih programa i aktivnosti lokalnih donosilaca odluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Procena standarda domainstva . . . . . . . . . . . . . . . . Prednosti i osnovni potencijal domainstva . . . . . . . . . . . Perspektiva domainstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Znaaj privrednih delatnosti za privrednu strukturu ruralnih podruja Stanje u ruralnim podrujima . . . . . . . . . . . . . . . . . Stanje u ruralnim podrujima . . . . . . . . . . . . . . . . . Dostupnost i znaaj ruralnih servisa i institucija . . . . . . . . . Zadovoljstvo dostupnim ruralnim servisima i institucijama . . . . Dostupnost fizike infrastrukture . . . . . . . . . . . . . . . Zadovoljstvo dostupnom fizikom infrastrukturom. . . . . . . . Prioritetni problemi ruralnih podruja . . . . . . . . . . . . . Prioritetni problemi ruralnih podruja . . . . . . . . . . . . . Vrsta potrebne strune pomoi . . . . . . . . . . . . . . . . Da li Vae domainstvo koristi usluge savetodavaca, Savetodavne slube? Najei izvori informisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . Razlozi zato se gazdinstva nisu registrovala . . . . . . . . . . . Poznavanje mera dravne podrke poljoprivredi (samopredeljivanje) Korienje sredstava dravne podrke . . . . . . . . . . . . . Problemi i ogranienja domainstava koja zapoinju ili imaju sopstveni biznis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Namena korienih kredita . . . . . . . . . . . . . . . . . . Planirane ili ostvarene investicije u poljoprivredi . . . . . . . . Prioritetne potrebe domainstava koja intenziviraju poljoprivrednu proizvodnju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 . 96 .115 .121 .123 .126 .127 .127 .128 .131 .132 .133 .134 .135 .135 .136 .137 .138 .138 .140 .141 .142 143 .143 .145 145 .146 .147 .148 .149 .150

15

Grafikon 3.30. Da li biste se odselili? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151 Grafikon 3.31. ta bi vam najvie pomoglo da vae domainstvo bolje ivi? . . . . .152 Okvir 1. Okvir 2. Okvir 3. Okvir 4. Okvir 5. Okvir 6. Okvir 7. Razlike u pristupu politici ruralnog razvoja . . . . . . . Podrka malim gazdinstvima u novim zemljama lanicama IPA komponente podrke za zemlje kandidate . . . . . Mere ruralnog razvoja predviene IPARD programom . . Diversifikacija prihoda malih gazdinstava . . . . . . . . Definicija malih gazdinstava u EU . . . . . . . . . . . Definicija malih gazdinstava u SAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 . 49 . 56 . 58 . 94 .108 .109

Shema 2.1. Mehanizam finansiranja ruralnog razvoja (2007-2013) . . . . . . . . . 47 Shema 2.2. Potencijalni izvori dohotka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Tabela 2.1. Tabela 2.2. Tabela 2.3. Tabela 2.4. Tabela 2.5. Tabela 2.6. Tabela 2.7. Tabela 2.8. Tabela 2.9. Tabela 2.10. Tabela 2.11. Tabela 2.12. Tabela 2.13. Tabela 2.14. Tabela 2.15. Tabela 2.16. Tabela 3.1. Tabela 3.2. Tabela 3.3. Tabela 3.4. Tabela 3.5. Tabela 3.6. Tabela 3.7. Promene u politici ruralnog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Specifinosti LEADER metode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 IPA i CARDS programi pomoi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Administrativna ureenost teritorije Srbije . . . . . . . . . . . . . 62 Socio-ekonomske karakteristike ruralnih podruja Srbije . . . . . . . 64 Osnovna obeleja ruralnih podruja EU i Srbije . . . . . . . . . . . 65 Stope siromatva aktivnog stanovnitva u Srbiji . . . . . . . . . . . 68 Budetska podrka poljoprivredi i ruralnom razvoju Srbije (mil. Eura). . 77 Pritiskajui i privlaei (engl. Push and Pull) faktori diversifikacije . 86 Stope nezaposlenosti u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Struktura zaposlenosti ruralne radne snage po sektorima delatnosti . . . 97 Obrazovna struktura zaposlenog ruranog stanovnitva po polovima. . . 98 Aktivno poljoprivredno stanovnitvo prema tipu angaovanja . . . . . 99 Struktura prihoda ruralnih domainstva . . . . . . . . . . . . . .100 Struktura zaposlenosti ruralne radne snage po sektorima i tipu zaposlenja . 101 Gazdinstva prema veliini i izvorima prihoda . . . . . . . . . . . .101 Socio-ekonomska struktura poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji . . . .106 Struktura gazdinstava u ruralnim podrujima Srbije prema izvorima prihoda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106 Struktura anketiranih domainstava prema definisanim varijablama (%) 111 Demografski parametri lanova malih ruralnih domainstava po tipu domainstva i regionima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114 Aktivnost lanova malih ruralnih domainstava po tipu domainstva i regionima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117 Fiziki kapital malih ruralnih domainstva po tipu domainstva i regionima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119 Investicije u komunalnu infrastrukturu . . . . . . . . . . . . . . .139

16

Prilog1, Tabela 1 Prilog1, Tabela 2. Prilog1, Tabela 3. Prilog1, Tabela 4. Prilog1, Tabela 5. Prilog1, Tabela 6. Prilog2, Tabela 1. Prilog2, Tabela 2. Mapa 1. Mapa 2. Mapa 2a. Mapa 3. Mapa 4.

Polunaturalne farme u EU u 2003 godini (% farmi < 1 ESU) lanovi gazdinstva prema aktivnosti i ukupno korienoj povrini zemljita . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poljoprivredna gazdinstva prema broju individualnih poljoprivrednika u Srbiji po Popisu 1991. i 2002. godine . . Stope aktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti prema polu i godinama starosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . Struktura stanovnitva starog 15 i vie godina prema kolskoj spremi, aktivnosti i polu . . . . . . . . . . . . Zaposlena lica, prema radnom statusu, obliku svojine i polu Osnovne karakteristike ruralnih regiona Serbije . . . . . Struktura poljoprivrednih gazdinstava po regionim . . . .

. . .173 . . .174 . . .174 . . .175 . . . . . . . . .175 .176 .183 .188 .177 .178 .179 .180 .181

Ruralna podruja Srbije definisana prema OECD kriterijumu ruralnosti . Mapa optina u kojima je sprovedena anketa uzorak domainstava . . Mapa optina u kojima je sprovedena anketa uzorak donosioca odluka . HDI po okruzima u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Znaaj polunaturalnih farmi u novim zemljama lanicama EU . . . . .

17

18

SKRAENICE
AAEA American Agricultural Economists Association ADA Austrian Development Agency ARS Anketa o radnoj snazi ZAP Zajednika agrarna politika DFID Department For International Development DP Drutveni proizvod EAA Economic Account for Agriculture EAAE European Association of Agricultural Economists EAR European Agency for Reconstruction EARDF European Agriculture and Rural Development Fund EEZ Evropska ekonomska zajednica ESU European Size Units EU Evropska Unija EUROSTAT Statistika datoteka EU FADN Farm Accountancy Data Network FAO Food and Agriculture Organisation GDI Gender-releted Development Index GEM Gender Empowerment Measure GTZ German Agency for Technical Cooperation HDI Human Development Index HPI Human Poverty Index ILO International Labour Organisation IPA Instrument of Pre-accession Assistance IPARD Instrument for Pre-accession Assistance for Rural Development IR Intermediate Rural

19

ISIC International Standard Industrial Classification ISPA Instrument for Structural Policies for Pre-accession Assistance LAG Local Action Group LDC Less Developed Country LEADER Liason Entre Actions pour le Development dlEconomie Rurale LFA Less Favoured Areas MSP Mala i srednja preduzea NVO Nevladina organizacija NUTS Nomenclature of Territorial Units for Statistics NSZ Nacionalna sluba zapoljavanja OECD Organisation for Economic Co-operation and Development PAIS Proposal on Agri-Environmental Indicators PHARE Pologne, Hongrie Assistance la Reconstruction Economique PPS Probability in Proportion to Size PR Predominantly Rural RNFE Rural Non-Farm Economy RZS Republiki zavod za statistiku SAPARD Spatial Accession Policies for Agriculture and Rural Development SFRJ Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija SGM Standard Gross Margin UNDP United Nations Development Program UNICEF United Nations Childrens Fund USDA United States Development Aid WCDE World Commission on Environment and Development

20

DEO

U VOD

deo 1

uvod

1. UVOD
Jedno od centralnih pitanja evropske politike u oblasti poljoprivrede i regionalnog razvoja odnosi se na vitalnost ruralnih podruja i poljoprivrednih gazdinstava. Starenje i devastacija, vie ne samo perifernih ruralnih podruja, degradacija njihovih prirodnih potencijala i sveukupnog okruenja, znaajno utiu na ukupne promene u privrednoj strukturi evropskih zemalja i impliciraju specifine socijalne distorzije. Zemlje u tranziciji, iji je privredni sistem decenijama bio zasnovan na marginalizaciji i iscrpljivanju poljoprivrede i ruralnih prostora, suoene su sa istim problemom: kako dugorono osigurati odrivost resursa ruralnih podruja i obezbediti ravnopravne uslove za njihovo ukljuivanje u privredni razvoj. Otuda koncept ruralnog razvoja krajem dvadesetog veka postaje podjednako znaajan u razvijenim zemljama i zemljama u tranziciji. Prevazilaenje regionalnih razvojnih dispariteta nije vie u osnovnom fokusu politika razvoja ruralnih podruja. Nove politike ruralnog razvoja fokusirane su na definisanje efikasnih mehanizama kojima bi se obezbedila koordinacija razvoja poljoprivrede i drugih delatnosti u ruralnim podrujima u skladu sa principima odrivog razvoja, a u cilju poboljanja ivotnog standarda i kvaliteta ivota stanovnitva. Istorijsko i kulturno naslee, socijalna struktura, stepen razvijenosti privrede i drutva, kao i niz drugih relevantnih parametara bitno se razlikuju meu evropskim zemljama. Otuda se javljaju znaajne razlike u ciljevima, institucionalnoj i finansijskoj podrci i generalnim koncepcijskim pristupima ruralnom razvoju. Aktuelne drutvene i ekonomske promene u Srbiji imaju izuzetno kompleksan uticaj na agrani sektor i ruralna podruja. Tokom tranzicionog proteklog perioda primarna panja dravne politike bila je usmerena na organizacione, institucionalne i probleme strukturnog prilagoavanja agrarnog sektora. Reavanje jednako sloenih ekonomskih i socijalnih problema ruralnih podruja potisnuto je u drugi plan. Otuda su permanentno izostajali sistemtiniji i sveobuhvatniji napori na stvaranju efikasnih mehanizama za aktiviranje potencijala ruralnih podruja. Dosadanje iskustvo velikog broja zemalja pokazuje da glavni oslonac ruralnoj ekonomiji vie ne moe biti poljoprivreda, ve irok spektar aktivnosti zasnovanih upravo na neaktiviranim potencijalima ruralnih podruja. Otuda se kao jedan je od prioritetnih zadataka u Srbiji moe smatrati definisanje adekvatne politike (ne samo agrarne) kojom bi se zaustavili negativni demografski i ekonomski trendovi i kako bi se obezbedilo ouvanje prirodnog i kulturnog naslea ruralnih podruja. Veliki broj gazdinstava u Srbiji nee moi da se transformie u komercijalna gazdinstva, obzirom na skromne potencijale, postojeu vitalnost radne snage i

II

III

IV

23

uvod

sveukupnih resursa kojima raspolau. Sa druge strane, nauka i dosadanja iskustva ne daju dovoljno argumenata u prilog tezi da e ova gazdinstva, po prirodi procesa razvoja, biti ugaena. Iako je proces gaenja malih gazdinstva posledica sveukupnog privrednog razvoja zemlje, smanjenje njihovog broja se odvija u dugom vremenskom periodu i pod uticajem raznovrsnih faktora. Pitanje egzistencije malih gazdinstava u tom periodu vrlo je kompleksno. Nove razvojne koncepcije, posebno multifunkcionalna poljoprivreda i multifunkcionalni ruralni razvoj, promoviu rezistencijalnu funkciju ruralnih podruja, znaaj ouvanja prirodne sredine i biodiverziteta, etno-ambijenta isl. to sve skupa ini i mala gazdinstva znaajnim razvojnim subjektima ruralnih podruja, nezavisno od mogunosti komercijalizacije njihovih proizvoda i usluga.

II

Kategorija malih ruralnih domainstava u Srbiji je brojna i spada u veoma osetljivu

socio-ekonomsku grupu. Ekonomska i socijalna sigurnost ovakvih domainstava, posebno u periodu tranzicije, moe biti ugroena neadekvatno odabranim razvojnim opcijama ili selektovanim prioritetima. Obzirom na znaaj i sadanji ekonomski poloaj ove kategorije domainstava, objektivno sagledavanje njihove socio-ekonomske perspektive ne samo da bi predupredilo potencijalne rizike u dravnoj politici, ve bi ih jasno pozicioniralo kao relevantne subjekte u ruralnoj ekonomiji.

III
1.1. Cilj i znaaj projekta
Projekat Analiza potreba malih ruralnih domainstava u Srbiji sproveden je u saradnji Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) tokom 2006/07. godine, uz finansijsku podrku Austrijske razvojne agencije (ADA) i UNDP-a. Projekat je imao za cilj da identifikuje i analizira kljune socio-ekonomske indikatore malih ruralnih domainstava u Srbiji sa aspekta mogunosti unapreenja njihovih performansi u pravcu diversifikacije ruralne ekonomije. Identifikovanje specifinih razvojnih ogranienja malih ruralnih domainstava i objektivno sagledavanje njihovih potreba i mogunosti razvoja, treba da doprinese kreiranju validnih mehanizama i strategija za pokretanje procesa smanjenja siromatva u ruralnim podrujima. Najvaniji ciljevi projekta su: 1. da obezbedi validnu, dokumentovanu i analitiku osnovu za javnu raspravu o ruralnoj ekonomiji Srbije, sa posebnim akcentom na poloaj i perspektivu malih ruralnih domainstava.

IV

2. da neposredno ukae i pomogne u oblikovanju vladinih strategija/politika u oblasti ruralnog i regionalnog razvoja i smanjenja siromatva.

24

deo 1

uvod

3. da formulie preporuke za kreiranje razliitih razvojnih programa, odnosno buduih intervencija u ruralnim podrujima na osnovu sagledavanja pojedinih aspekata poloaja i perspektive malih ruralnih domainstava. Navedeni ciljevi su krucijalni i predstavljaju deo izrade konkretnih politika ruralnog razvoja koje e se baviti smanjivanjem i suzbijanjem ruralnog siromatva, kao i socijalno-ekonomskim razvojem ruralnih podruja uopte. Ciljna grupa projekta su mala ruralna domainstva sa neaktiviranim razvojnim potencijalom koji se moe mobilisati stvaranjem adekvatnih uslova za diversifikaciju aktivnosti i dohotka.

1.2. Sadraj istraivanja

Interpretacija rezultata istraivanja izvedena je u nekoliko tematski razdvojenih celina. Pri tome, nastojalo se da se osnovnim pojmovnim i teoretskim razgranienjima posveti vea panja nego to je to praksa u slinim studijama. Razlog kojim smo se rukovodili je injenica da mnoga reenja i pojmovi vezani za problematiku ruralnog razvoja i nepoljoprivredne ruralne ekonomije u Srbiji nemaju adekvatnu interpretaciju i tumaenja. Nedostatak celovitijih i obuhvatnijih istraivanja vezanih za ovu problematiku uslovio je da se u naunim i strunim publikacijama i dostupnim dokumentima mnogi pojmovi i reenja interpretiraju slobodno i bez neophodnog osvrta na ve postojea reenja i praksu drugih zemalja ili politika. U tom smislu, ovde je uinjen pokuaj da se bar neke od ovih nedoslednosti prevaziu. Ova studija je objavljena i na engleskom jeziku pod nazivom Small Rural Households in Serbia and Rural Non-farm Economy. Verzija na srpskom se razlikuje utoliko to su neki pojmovi i definicije koji su uobiajeni u evropskoj praksi, u srpskom izdanju detaljnije opisani, sa odgovarajuim pozivom na relevantne izvore (npr. definisanje ruralnih podruja, malih domainstava i sl.) Poglavlje Teorijski okvir (poglavlje 2) daje kratak osvrt na genezu politike ruralnog razvoja, sa odgovarajuim pozivom na politiku praksu i do sada teorijski uobliene interpretacije ovog koncepta; U ovom poglavlju predstavljeni su osnovni elementi evropske politike ruralnog razvoja, politike EU prema zemljama kandidatima i zemljama potencijalnim kandidatima. U ovom poglavlju interpretirane su prethodne i aktuelne politike vezane za ruralni razvoj u Srbiji, kao i osnovni kvantitativni i kvalitativni indikatori ruralnih podruja Srbije. Ovo poglavlje takoe sadri prikaz definicija, taksatomija i faktora vezanih za ruralnu nepoljoprivrednu ekonomiju RNFE. Poglavlje Rezultati istraivanja (poglavlje 3) obuhvata detaljan opis primenjene metodologije u koncipiranju istraivanja i interpretciju rezultata terenskog istraivanja. U ovom poglavlju je panja posveena i odgovarajuim definicijama i pojmovnim razgranienjima, sa komparacijom domae i meunarodne prakse, gde za to postoji

II

III

IV

25

uvod

osnova. Rezultati ankete malih ruralnih domainstava i lokalnih donosioca odluka sistematizovani su u odgovarajue celine koje opisuju: potencijale domainstava, diversifikovanost dohotka i aktivnosti, socijalno partnerstvo, ivot u selu i poslovno okruenje. Ovi rezultati su i regionalno interpretirani, prema definisanim stratumima.

Poglavlje Zakljuci i preporuke (poglavlje 4) odnosi se na zakljuna razmatranja o potencijalima i ogranienjima malih ruralnih domainstava i njihovog okruenja za unapreenje lokalne ekonomije kroz diversifikaciju aktivnosti u ruralnim sredinama.

1.3. Metodologija istraivanja i izvori podataka

II

1.3.1. Metodologija istraivanja

Realizacija postavljenih ciljeva istraivanja odvijala se u nekoliko faza, primenom razliitih metodolokih postupaka. Prva faza istraivanja odnosila se na:

III

Analizu dostupnih (publikovanih i internih) statistikih podataka vezanih za

znaaj i poloaj ruralnih domainstava u ukupnim potencijalima i osnovnim demografskim nacionalnim i/ili regionalnim agregatima, sa posebnim akcentom na mala ruralna domainstva. Ovaj deo aktivnosti posluio je za definisanje i struktuiranje uzorka na kojem e biti sprovedeno terensko istraivanje. inidkatora vezanih za ruralna podruja Srbije. Ova analiza i regionalne komparacije posluile su za struktuiranje uzorka na regionalnom nivou i interpretaciju makroekonomskog ambijenta pojedinih tipova ruralnih podruja Srbije. kao i analizu dravnih strategija vezanih za problematiku istraivanja.

Analizu osnovnih prostornih, demografskih, privrednih, i infrastrukturnih

IV

Sekundarna analiza obuhvatila je studije sa slinom ili relevantnom problematikom,

U drugoj fazi se pristupilo definisanju metodologije za terensko istraivanje. U procesu definisanja metodologije razmotreno je nekoliko moguih koncepcijskih pristupa. Metodoloke dileme proistekle su otuda to:
slina istraivanja u Srbiji do sada nisu sprovedena na staistiki znaajnijem

uzorku ili po jedinstvenoj metodologiji, tako da se nisu mogla koristiti prethodna iskustva i lekcije iz domaih istraivanja (ili se na njih nije moglo osloniti sa dovoljnom pouzdanou). u procesu kreiranja razvojnih politika, u Srbiji ne postoje ili se primenjuju. Iz tog

mnogi indikatori, instrumenti i mehanizmi koji se primenjuju u evropskoj praksi

26

deo 1

uvod

razloga, komparacija mnogih indikatora je bila oteena ili zahtevala posredna tumaenja.
Ovakvoj vrsti istraivanja imanentne su participativne metode i tehnike koje one

koriste. Participativne metode primenjuje se u istraivanjima vezanim za stanje u ruralnim podrujima, ali na teritorijalno manjoj jedinici posmatranja i/ili sa manjim brojem zahteva na koje su trebale da odgovore. Zakljueno je da za ovaj nivo optosti i obuhvatnosti istraivanja, participativne metode ne bi u potpunopsti mogle da odgovore zadatim ciljevima. Istraivake tehnike na kojima su ove metode zasnovane (modeliranje, vizuelizacija, verbalizacija isl.) nisu podesne za kreiranje uporedivih indikatora po razliitim selekcijama ispitanika; zatim dolaze jako visoki trokovi ovakvog pristupa za veliki uzorak koji je odabran i drugi problemi koji su ve dugo prepoznati kao ogranienja ovih metoda (Brown et al. 2002). Kao adekvatan metodoloki postupak za sprovoenje terenskog istraivanja odabran je metod Procena potreba (engl. Needs Assessment) i kombinacija tehnika kojima se ovaj metodoloki postupak sprovodi.

II

Analiza procene potreba esto je primenjivano analitiko sredstvo u definisanju politika i razvojnih strategija. Ovaj metod koristi se i u istraivanjima vezanim za specifine razvojne probleme ruralnih podruja (poloaj osetljivih grupa, komunalna infrastruktura, zdravstevni servisi, edukacija, telekomunikacije isl). Analiza potreba se najee definie kao sistematski proces prikupljanja informacija koje e se upotrebiti za:
Identifikaciju razlika izmeu ostvarenih rezultata ili sadanjeg stanja i onih koji

III

su eljeni ili projektovani

Rangiranje prioritetnih potreba i/ili visoko izraenih problema Izbor najvanijeg problema koji e biti reavan

IV

Druga definicija kae da je Analiza potreba sistematski napor da bismo objedinili miljenja i ideje iz veoma razliitih izvora o pojedinim aspektima problema koji razmatramo. Da bi ovaj metodoloki postupak dao eljene efekte, preporuuje se da se u njegovom dizajniranju vodi rauna o tome da bude striktno formulisan prema nameni i cilju istraivanja. To praktino znai da kao ni kod drugih participativnih tehnika, ni ovde ne postoji univerzalno postavljen sistem istraivanja, ve se on prilagoava objektivnim okolnostima, dostupnim sredstvima, cilju i nameni. U najoptijem, odgovori koji se od ovakvog istraivanja oekuju su:
kakvo je aktuelno stanje, miljenja/oseanja u vezi toga, koji razlozi ih uzrokuju,

27

uvod

koje stanje bi bilo optimalno ili eljeno, prihvatljivo koje solucije e doprineti poboljanju.

Tehnike kojima se u ovom procesu koristi su standardne tehnike participativnih metoda (i njihove kombinacije): intervjui, direktna posmatranja, facilitacija fokus grupa, ankete, testovi, konsultacije sa relevantnim linostima (prema poziciji u hijerarhiji odluivanja, prema specifinom znanju, uticaju isl.), pregled relevantne literature, studija, studija sluaja isl. U treoj fazi sprovedena su terenska istraivanja, anketom meu ruralnim domainstvima i struktuiranim intervjuom sa lokalnim donosiocima odluka i uesnicima u procesu odluivanja o pitanjima vezanim za ovu oblast. Istraivanje je povereno marketinkoj agenciji Strategic Marketing, i izvreno je tokom decembra 2006. godine. U etvrtoj fazi pristupilo se izradi studije koja ima za zadatak da objedini dobijene rezulatate i predstavi ih u sistematizovanoj formi, podesnoj za dalju distribuciju.

II

1.3.2. Izvori podataka

III

IV

Za potrebe istraivanja korieni su brojni izvori podataka i obimna dokumentacija. Osnovno ogranienje ovog i slinih istraivanja je odsustvo univerzalno definisanih indikatora i parametara kojima se opisuju pojedine komponente politike ruralnog razvoja. Ova ogranienja proistiu iz kompleksnosti problematike ruralnog razvoja, nacionalnih/lokalnih specifinosti, statistiko-metodolokih neusaglaenosti isl (vie o tome u poglavlju Metodologija istraivanja). U nastojanju da se ovakvi problemi prevaziu u to veoj meri, primenjen je sledei princip: 1. Indikatori vezani za ruralna podruja su interpretirani na osnovu OECD definicije ruralnosti, gde god je to bilo mogue izraunati na osnovu dostupnih nacionalnih statistikih baza. 2. Gde statistike baze nisu omoguile ovakva pregrupisavanja, podaci su interpretirani prema definiciji ruralnosti koja se primenjuje u Srbiji to je u tekstu posebno naglaeno. Opredeljenje za ovakav pristup motivisano je eljom da se buduim istraivaima omogui validna metodoloka osnova za poreenje rezultata, kao i da se omogui to vea uporedivost podataka sa rezultatima meunarodnih istraivanja iz ove oblasti1. 1.3.2.1. Sekundarni izvori podataka Osnovni statistiki izvori bile su publikacije Zavoda za statistiku Republike Srbije:

28

deo 1

uvod

Popis stanovnitva, domainstava i stanova, 2002:

Stanovnitvo, knjige 2,4,5, 6,7,11,14,15,19 i Poljoprivreda, knjige 1,2,3

Statistiki godinjaci
Staistiki godinjak Srbije, 2005. i 2006. godina, Optine u Srbiji, 2005 godina.

Anketna istraivanja
Anketa o radnoj snazi, 2005. godina, Anketa o potronji domainstava, 2005. godina.

II

Druga grupa izvora bila su relevantna dokumenta i rezulatati slinih istraivanja sprovedenih u drugim zemljama, posebno onim u okruenju koje imaju slinu agrarnu i ruralnu strukturu. Njihova iskustva i koncepcijska reenja primenjivana u procesu prilagoavanja evropskoj politici i praksi vezanoj za poloaj gazdinstava sa polunaturalnom poljoprivrednom proizvodnjom, posluila su kao lekcije i prethodna iskustva2. Dokumentacioni izvori preuzeti su, gde god je to bilo mogue, sa web-sajtova zvaninih institucija: pojedinih ministarstava Vlade Republike Srbije i Evropske Komisije. 1.3.2.2. Primarno istraivanje Terensko istraivanje sprovedeno je anketom ruralnih domainstava i struktuiranim intervjuom sa lokalnim donosiocima odluka. Anketu je sprovela eksterno angaovana marketinka agencija Strateki Marketing tokom decembra 2006-te godine. Analiza malih ruralnih domainstava:
Anketa je sprovedena na nacionalno reprezentativnom uzorku (Prilog 1, Mapa 2 ). Definisani stratumi u okviru nacionalnog uzorka bili su:

III

IV

1. ravniarski region, 2. brdsko-planinski region i 3. region koji obuhvata vee privredne centre sa okolinom.
Odabir naselja izvren je na nivou teritorije birakog mesta (oko 200

domainstava) sa verovatnoom proporcionalnom veliini PPS u okviru selektovanih optina. (simulacija SPSWoR sheme uzorka).

Odabir domainstva vren je metodom sluajnog koraka od zadate adrese

29

uvod

Ispitanik je bio lan domainstva koji je donosioc odluke o veim trokovima

i ulaganjima. Ovo lice nije a priori nosioc domainstva (ne mora biti vlasnik zemljita).

Analiza predstavnika lokalnih donosioca odluka: Predstavnici lokalne samouprave, poslovnog sektora/preduzetnika i NVO-a, ukljueni su u analizu kroz strukturirane intervjue. Analizom je obuhvaeno 100 ispitanika, u 33 optine Srbije, ravnomerno rasporeenih po definisanim tipovima ruralnih podruja (Prilog 1, Mapa 2a). Odabir optina u okviru regiona vren je principom sluajnog odabira. Na podruju svake optine anketirani su predstavnici tri grupe donosioca odluka:
poslovni sektor preduzea ija je delatnost vezana za poljoprivredu, prehrambenu

II

industriju, trgovinu inputima ili poljoprivrednim proizvodima, zadruge; kulturnog naslea, turizam, edukaciju, socijalni rad; poljoprivredu.

nevladin sektor NVO ija je aktivnost vezana za zatitu ivotne okoline, loklana samouprava predstavnici optinskih organa zaduenih za privredu i/ili

III

Rezultati terenskog istraivanja su statistiki obraeni (grafiki i tabelarno) i objavljeni u dva posebna dokumenta3.

1.4. Rezime
1. Poljoprivreda i ruralna podruja u procesu tranzicije

IV

Jedno od centralnih i najsloenijih pitanja tranzicije, prema svim dosadanjim iskustvima, je reformisanje agranog sektora. Reforma agrarnog sektora, pored promena u posedovnoj strukturi i privatizaciji prereivakih kapapciteta, liberalizaciji trita, podrazumeva i formiranje opteg okruenja za uspostavljanje novih, dijametralno drugaijih ekonomskih i privrednih struktura. Otuda je tranzicija, posebno u prvim godinama, usko vezana sa socijalnim tenzijama i narastajuim razvojnim nejednakostima u ruralnim sredinama. Ovako sloeni procesi, ukoliko nisu koordinisani, izazivaju snane socijalne implikacije, ugroavaju vitalnost resursa i kvalitet ivota u ruralnim sredinama. Zemlje u tranziciji, iji je privredni sistem decenijama bio zasnovan na marginalizaciji i iscrpljivanju poljoprivrede i ruralnih prostora suoene su sa problemom: kako dugorono osigurati odrivost resursa ruralnih podruja i obezbediti ravnopravne uslove za njihovo ukljuivanje u privredni razvoj.U ruralnim podrujima mnogih tranzicionih zemalja, privatizacija zadruga i dravnih poljoprivrednih preduzea je

30

deo 1

uvod

prouzrokovala nezaposlenost ruralne radne snage i prilike za alternativno zaposlenje ruralne populacije svela na minimum. 2. Ruralna nepoljoprivredna ekonomija Divresifikacija ruralne ekonomije i dohotka ruralne populacije, ve nekoliko decenija je vaan segment dravnih politika usmerenih na poljoprivredu i ruralnu populaciju. Po pravilu, sve ove strategije podrazumevaju u manjoj ili veoj meri udaljavanje od poljoprivrede i proizvodnje hrane, kao osnovnih funkcija ruralnih podruja. Stvaranjem mogunosti za veu dostupnost irokog spektra proizvoda i usluga u ruralnim podrujima, RNFE snaano, direktno i indirektno, utie na ukupan ekonomski rast. 3. Mala ruralna domainstva Problem osetljivosti malih ruralnih domainstava u tranzicionom periodu prepoznat je u evropskoj politici ruralnog razvoja kao posebno osetljiv problem za nove zemlje lanice. Pristupni i tranzicioni programi pomoi (SAPARD i IPARD) posebnim merama podravaju proces transformacije ovih domainstava u trino orijentisana domainstva sa odrivim potencijalom. U Srbiji ruralna domainstva sa skromnim razvojnim potencijalom nominalno ine veinu ukupnog broja domainstva. U ruralnim podrujima Srbije (definisanim prema OECD metodologiji) ima 1,365 miliona domainstava, to je 54% od ukupnog broja domainstava. Gazdinstava veliine do 3ha je 328 hiljada, ili 56% ukupnog broja gazdinstva u ruralnim podrujima Srbije. Ova domainstva su izloena visokom dohodovnom riziku usled: narastajue konkurencija na domaem i spoljnom tritu, jaanja bimodalne strukture poljoprivrede, smanjenih mogunosti zapoljavanja i generisanja eksternog dohotka, devastacije rurairanih podruja i odsustva adekvatne institucionalne podrke. 4. Politika ruralnog razvoja Srbije Ruralna podruja Srbije zahvataju 85% teritorije Srbije, u njima ivi 55% stanovnitva, i formiraju 41% GDP zemlje. Privredna struktura ruralnih podruja Srbije visoko je zavisna od primarnog sektora i jo uvek zasnovana na iscrpljivanju prirodnih resursa. Ruralna podruja u Srbiji su prepoznata u veini strategijskih dokumenata kao podruja sa izraenijim siromatvom i znaajnim razvojnim ogranienjima, ali politika ruralnog razvoja do sada nije uobliena ni u jenom zvaninom dokumentu Srbije. Nadlenosti u oblasti ruralnog razvoja od 2005. godine su u kompetenciji Sektora za razvoj sela i poljoprivrede Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije obuhvaena su osnovna konceptualna pitanja vezana za politiku ruralnog razvoja. Programi podrke ruralnom razvoju u Srbiji su proteklih godina bili su okvirno struktuirani prema SAPARD sistemu mera.

II

III

IV

31

uvod

5. Diversifikacija zaposlenosti ruralne radne snage Dominantan deo radno aktivnog ruralnog stanovnitva Srbije (45%) radi u poljoprivredi. Ovako visokom zavisnou ruralnog stanovnitva od zapolsenosti u poljoprivredi, Srbija se svrstava u red najagrarnijih evropskih zemalja. Heterogenost prirodnih potencijala Srbije, vitalnost osnovnih resursa, privatna svojina nad zemljitem i iskustvo u poslovnom povezivanju, kao neki od osnovnih preduslova diversifikacije ruralne ekonomije, nisu iskorieni u dovoljnoj meri. Generalno, problem zaposlenosti radne snage u ruralnim podrujima Srbije svodi se na dva aspekta: smanjenje stepena nezaposlenosti ruralne populacije sa jedne strane i izmenu postojee strukture zaposlenosti u kojoj je poljoprivreda visoko zastupljena sa druge strane. 6. Razvojni potencijali gazdinstava Raspoloivi potencijali malih ruralnih domainstava su skromni po obimu, neadekvatni po strukturi, i kao takvi nedovoljno atraktivni za ulaganja. Istraivanje kljunih socio-ekonomskih indikatora malih ruralnih domainstava u Srbiji sa aspekta mogunosti unapreenja njihovih ekonomskih performansi u pravcu diversifikacije ruralne ekonomije, ukazalo je da mala ruralna domainstva u Srbiji nisko ocenjuju znaaj radne snage kao resursa i ne prepoznaju dodatne vetine i sposobnosti svojih lanova. Raspoloivo zemljite je za mala ruralna domainstva pre svega je garant njihove prehrambene sigurnosti, a samo za mali broj ovih domainstava zemljite ima funkciju kapitala gazdinstva su malo ukljuena u trite zemljitem. Fiziki kapital (oprema, objekti, mehanizacija) je skroman po strukturi, prosenog ili ispodprosenog stanja, i malo se koristi za ostvarivanje dodatnog dohotka (iznajmljuje/rentira, ili koristi za vrenje usluge drugim licima). 7. Ruralno preduzetnitvo

II

III

IV

U strukturi prihoda malih ruralnih domainstava u Srbiji najvie su zastupljeni prihodi od zaposlenja van poljoprivrede, od prodaje poljoprivrednih proizvoda i prihodi od penzija. Mali broj domainstava sa dohotkom iz sopstvenog biznisa ukazuje da u ruralnim podrujima Srbije nije stvoren ambijent koji bi odgovarao intenzivnijem razvoju preduzetnitva i valorizaciji njihovih potencijala i komparativnih prednosti. Postojea struktura zaposlenosti i prihoda ruralne populacije ukazuje da u Srbiji dominira nevoljom pritisnuta diversifikacija dohotka (Davis, Pearce, 2001), kao odraz nepovoljnog ekonomskog okruenja i siromatva. Upravo, struktura prihoda malih ruralnih domainstava u sva tri regiona pokazuje da je diversifikacija iznuena potrebom smanjenja dohodovnog rizika, a ne potrebom da se akumulirani kapital uloi u bolju budunost.

32

deo 1

uvod

8. Saradnja Prema rezultatima istraivanja, postojea saradnja meu lokalnim donosiocima odluka je nedovoljna, nekoordinirana, i sporadina. U veini stratekih dokumenata lokalne samouprave, planovima i programima rada poslovnog sektora i NVO, mala ruralna domainstva nisu prepoznata kao osetljiv ili znaajan segment drutva. 9. Perspektiva malih domainastava Blizu 50% domainstava vidi svoju perspektivu van poljoprivrede i u off farm aktivnostima. Poljoprivredu, ili poljoprivredu sa jo nekom dodatnom aktivnosti, kao svoju perspektivu prvenstveno vide domainstva koja su i sada striktno vezana za poljoprivredne prihode. Domainstva koja imaju dohodak iz drugih izvora ne pokazuju spremnost da se angauju u poljoprivredi ili da investiraju u neki biznis vezan za farmu. 10. Ruralni servisi Nepostojanje ili lo kvalitet komunalne infrastrukture za ruralno stanovnitvo je mnogo izraeniji problem nego to su to drugi ruralni servisi. Nedostatak ili neorganizovanost ekonomske infrastrukture i socijalnog kapitala ruralna domainstva relativno nie vrednuju kao problem, to se pre svega ini da je posledica njihovog nepoznavanja takvih servisa nego nedostatka potrebe za njima 11. Pristup dravnoj podrci Iako domainstva veliku odgovornost za svoj poloaj prebacuju na teret drave i Vlade, prema rezultatima istraivanja izvesno je da sami ispitanici nisu uinili dovoljno za poboljanje svog statusa i poloaja. Nedovoljna informisanost, otean pristup savtodavnim uslugama, nizak nivo sopstvene inicijative i odsutvo administrativnih lokalnih kapaciteta, osnovna su ogranienja aktivnijeg korienja sredstava dravne podrke. 12. Preporuene strukturne mere Na osnovu dobijenih rezultata primarnog i sekundarnog istraivanja, izvesna je neophodnost niza simultanih mera i aktivnosti koje treba preduzeti na poboljanju sadanjeg poloaja i perspektive malih ruralnih domainstava u Srbiji. Generalno, ove mere moraju biti usmerene na dva kljuna cilja:
poveanje i diversifikaciju dohotka malih ruralnih domainstava smanjenje nominalne i skrivene nezaposlenosti lanova ovih domainstava.

II

III

IV

33

uvod

Neophodne aktivnosti u pravcu ostvarivanja ovih ciljeva odnose se na sledea podruja: 1. Izgradnja nacionalnih institucionalnih kapaciteta; 2. Kreiranje adekvatne informacione osnove za validnu, naunu i strunu, interpretaciju stanja u ruralnim podrujima; 3. Izgradnja institucionalnih i administrativnih mehanizama za kreiranje i sprovoenje strategija i programa ruralnog razvoja od nacionalnog do lokalnog nivoa; 4. Izgradnja lokalnih institucija Osnaivanje lokalne saradanje izmeu svih uesnika;

II

5. Restruktuiranje lokalne privrede; 6. Razvoj ruralnog finansijskog trita; 7. Razvoj nepoljoprivredne ekonomije; 8. Razvoj postojeih resursa; 9. Razvoj poljoprivrede;

III

10. Revitalizacija ruralne infrastrukture i drugih servisa; 11. Kreiranje regionalnih i lokalnih razvojnih strategija; 12.Definisanje pristupa ruralnom razvoju;

IV

34

D EO

II

TE ORIJSKI O KVIR

36

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

2. TEORIJSKI OKVIR
2.1. Ruralni razvoj i ruralna politika
2.1.1. Opti uvod u politiku ruralnog razvoja
Pojam ruralnog razvoja sree se u ekonomskoj teoriji i privrednoj praksi poslednjih nekoliko decenija. Ruralni razvoj nastao je kao odgovor na probleme vezane za intra i inter regionalne nejednakosti u stepenu privredne razvijenosti i posluio kao (podesan) koncept za kompleksnije valorizovanje razvojnih potencijala ruralnih podruja (Bogdanov N. 2003). Ruralni razvoj moe se posmatrati kao (Harriss J. 1982): Razvojna politika kojom rukovodi drava; iri proces promene ruralnog drutva u kojem dravne intervencije mogu ili ne moraju biti prisutne; Iz navedenog proizilazi da se sam termin ruralnog razvoja odnosi na intervencije koje su od ireg karaktera nego sam poljoprivredni razvoj, a istovremeno i na proces promene ruralnog drutva na koji drava ne utie uvek direktno. Neki autori4 zastupaju tezu da ruralno siromatvo, a ne razvojne nejednakosti uslovljava neophodnost politike ruralnog razvoja. Ovi autori ruralnu nerazvijenost5 vide kao osnovni faktor ukupne nerazvijenosti manje razvijenih zemalja (engl. LDCs Less Developed Countries). U prilog ovoj tezi esto se navode podaci Svetske banke prema kojima ruralno stanovnitvo ini tri etvrtine od 1,3 milijarde ljudi koji ive u zonama manje od jedan dolar po stanovniku dnevno, kao i podaci FAO-a, da tri etvrtine od preko 800 miliona neuhranjenih, takoe ini ruralna populacija. Meutim, u manje razvijenim zemljama implikacije ruralnog siromatva su ire u odnosu na samu ruralnu sredinu i uslovljavaju sloene eksterne efekte, pre svega na populaciju u urbanim sredinama (metropolama). Dinamine migracije ruralne radne snage u urbane sredine stvaraju u ovim zemljama veliki pritisak na trite radne snage i tako pomeraju prostor siromatva ka urbanim centrima. Osim navedenih distorzija, ne treba zaboraviti nacionalne i globalne efekte ovakvih migratornih tokova kao to su iscrpljivanje rezervi vode, promene u biodiverzitetu i klimi itd. Ipak, ruralno siromatvo nije samo fenomen LDCs. De Janvary A., Murgai R., Sadoulet E. (2002) zastupaju stav da je neophodnost politike ruralnog razvoja sa aspekta razvijenijih zemalja (engl. MDCs More Developed Coutries) takoe u redukciji ruralnog siromatva. U kontekstu razvijenijih zemalja, ruralno siromatvo se posmatra kao deo relativno nieg per capita dohotka u ruralnim sredinama u odnosu

II

III

IV

37

T E O R IJ SKI OK V IR

na nacionalni prosek i urbana naselja6. U razvijenijim zemljama, siromatvo koje je visoko koncentrisano u pojedinim regionima, stvara socijalnu iskljuenost i uzrokuje nie obrazovanje i smanjene druge mogunosti, slino situaciji u urbanim getima.

Autori zakljuuju da potreba za ruralnom politikom, jednako u razvijenijim kao i u nerazvijenim zemljama, proistie iz razliite prirode uticaja i intenziteta siromatva u ruralnim i urbanim podrujima, to izaziva posledice u vidu degradacije prirodne okoline i negativne ekonomske i socijalne implikacije na podruja metropola7. Definisanje metodolokih i analitikih okvira za nauno izuavanje i praktinu primenu ruralnog razvoja svodi se u osnovi na nekoliko dimenzija: regionalnu (prostornu), socijalnu i privrednu. Sva tri aspekta ruralnog razvoja su pojmovno i sutinski vrlo kompleksna, pa je otuda i definisanje univerzalnih razvojnih modela i politika, koji bi bili prihvatljivi za vei broj regija ili zemalja, nemogue (Bogdanov N. 2003). I pored toga, dinamine promene u odnosu metropola periferija i narastajua dihotomija izmeu urbanih i ruralnih prostora, uslovile su neophodnost definisanja jasnijeg konceptualnog okvira politike ruralnog razvoja. Dosadanja iskustva u kreiranju i primeni politike ruralnog razvoja potvruju da se ovaj postupak odvija kroz nekoliko loginih faza (Bogdanov N., Stojanovi ., 2006): Definisanje ruralnog prostora odnosno definicija ruralnosti Definisanje tipova ruralnih podruja sa relativno homogenim karakteristikama Kreiranje specifinih razvojnih politika za svako podruje Definisanje indikatora za ocenu efekata razvojne politike

II

III

IV

Svaki od ovih postupaka je u metodolokom smislu vrlo sloen i ogranien sa dve strane: Ogranienja koja proizilaze iz heterogenih socijalnih, ekonomskih i prirodnogeografskih (prostornih) karakteristika podruja koje moraju biti adekvatno uvaene,

Meunarodno prepoznati prioriteti i usvojeni standardi koji se moraju respektovati zbog potrebe komparacije. Jedan od centralnih problema je definisanje opteprihvaenih i standardizovanih indikatora za praenje stanja u ruralnim podrujima (Bogdanov N., Stojanovi ., 2006). Prvobitne definicije su ruralni prostor obino posmatrale kao rezidual urbanih centara. U pojimanju ruralnog regiona od poetnih do danas vaeih definicija evidentno je izvesno proirenje i produbljenje znaenja samog termina. Krajnje jednostavno shvatanje ruralnosti samo u teritorijalnom kontekstu, prevazieno je prihvatanjem teze da ruralni region predstavlja teritorijalni entitet sa koherentnom

38

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

ekonomskom i socijalnom strukturom diverzivikovanih aktivnosti. Ovaj entitet moe da ukljui sela, male gradove i regionalne centre. Iako sam pojam ruralnosti direktno asocira na specifine karakteristike jednog prostora, ove specifinosti se ne mogu koristiti kao kriterijumi za definisanje ruralnosti. Najee korieni kriterijumi u definisanju ruralnog podruja su gustina naseljenosti i broj stanovnika u nekom naselju. Osim ovih indikatora, koriste se i drugi prostorno/sektorski kriterijumi kao to su udaljenost od glavnih saobraajnica, zastupljenost poljoprivrednog stanovnitva i poljoprivrednog dohotka isl. Univerzalna, opte prihvaena definicija za razdvajanje ruralnih i urbanih tipova naselja ne postoji, ve zemlje prema svojim specifinim uslovima i potrebama biraju indikatore za razvrstavanje tipova naselja. Opti problem vezan za metodoloka razgranienja pojma ruralnosti i tipologiju ruralnih podruja je odabir teritorijalne jedinice posmatranja. Teritorijalno-administrativna ureenost zemlje i dostupnost statistikih datoteka u velikoj meri odreuju pristup ovom problemu. Veliki broj indikatora se (ak i u bogatim nacionalnim statistikama) prati samo na nacionalnom i regionalnom nivou. Projekcija ovih indikatora na nie teritorijalne jedinice je esto nemogua ili nedovoljno pouzdana. Definicija ruralnosti OECD-a razlikuje dva hijerarhijska nivoa teritorijalnih jedinica: lokalni i regionalni. Na lokalnom nivou (naselje NUTS V nivo8) OECD definie ruralna podruja prema gustini naseljenosti. Ruralnim naseljima se, prema ovoj definiciji, smatraju naselja sa gustinom naseljenosti ispod 150 stanovnika/km2. Na osnovu ove definicije izvedena je tipologija ruralnih podruja na viem teritorijalnom nivou (regionu, okrugu NUTS III). To praktino znai da na regionalnom nivou OECD razvrstava vee funkcionalne i administrativne jedinice u zavisnosti od toga koliki deo populacije regiona ivi u ruralnim zajednicama. Regioni na viem nivou agregacije ne mogu jednostavno biti klasifikovani kao ruralni, ve iskljuivo kao regioni sa viim ili niim stepenom ruralnosti. Prema OECD tipologiji ruralni regioni se dele u tri grupe: regioni u kojima preko 50% populacije ivi u ruralnim zajednicama preteno ruralni regioni regioni u kojima 15 do 50% populacije ivi u ruralnim zajednicama znaajno ruralni regioni ili prelazni regioni regioni u kojima manje od 15% populacije ivi u ruralnim zajednicama preteno urbani regioni. Definicija ruralnosti koju primenjuje EU, prvobitno zasnovana samo na gustini naseljenosti, unapreena je uvoenjem kompleksnijih elemenata vezanih za funkcionalne veze izmeu ruralnih i urbanih podruja9. U Agendi 2000 dato je vrlo opte objanjenje ruralnih oblasti: to su zajednice sa manje od 100 stanovnika po kvadratnom kilometru. No, u okviru ruralnih podruja Evropska Komisija koristi

II

III

IV

39

T E O R IJ SKI OK V IR

i tipologiju ruralnih oblasti koja se zasniva na stepenu integrisanosti u nacionalnu ekonomiju. Prema ovoj tipologiji ruralna podruja se dele na: integrisana ruralna podruja podruja sa najveom zaposlenou u sekundarnom i tercijarnom sektoru, rastuom populacijom i potencijalnom opasnou za ivotnu sredinu, drutveno i kulturno naslee; prelazne ruralne oblasti oblasti relativno udaljene od urbanih centara sa razliitim meavinama primarnog i sekundarnog sektora; udaljene (zabaene) ruralne oblasti oblasti sa malom gustinom naseljenosti, veoma zavisne od poljoprivrede, izolovane zbog geografskih karakteristika u kojima se obezbeuju samo najneophodnije usluge.

II

EUROSTAT pristup definisanju ruralnih regiona je zasnovan na stepenu urbanizacije: Gusto naseljene zone grupe optina od kojih svaka ima gustinu naseljenosti veu od 500 stanovnika/km2 i ukupan broj stanovnika vei od 50.000. Srednje naseljene zone grupe optina od kojih svaka ima gustinu naseljenosti veu od 100 stanovnika/km2 (a koja ne spada u gusto naseljenu zonu). Ukupan broj stanovnika zone mora biti najmanje 50.000, ili se mora graniiti sa gusto naseljenom zonom. Retko naseljene zone grupe optina koje nisu svstane ni u gusto naseljene zone niti u srednje. Optina, ili grupa spojenih optina, koja ima manju gustinu naseljenosti, ali je potpuno okruena gusto ili srednje naseljenim zonama, smatra se delom te zone. No, da bi se ovo pravilo primenilo, optina ili grupa optina koja se posmatra mora obuhvatiti oblast ija je povrina manja od 100 kilometara kvadratnih. Evropska Unija odnedavno takoe prihvata OECD definiciju ruralnosti. Naime, u svom poslednjem izvetaju Ruralni razvoj u Evropskoj Uniji Statistike i ekonomske informacije (EU Commission, 2006), OECD definicija je primenjena za komparativnu analizu socio-ekonomske situacije u ruralnim podrujima zemalja lanica.

III

IV

Svetska banka je 2000. godine objavila Prirunik o indikatorima ruralnog razvoja (engl. Rural development Indicators Handbook), kojim je statistiki obuhvaen irok set indikatora na regionalnom (internacionalnom) i nacionalnom nivou10. Odabrani indikatori u velikoj meri su kompatibilni sa disagrergiranim Analitikim sredstvima humanog razvoja11 koje je 1990. godine definisao UNDP za potrebe praenja kvaliteta ivota i socijalnih razlika u pojedinim delovima sveta (engl. HDR Human Development Report). Projekat EU PAIS (Proposal on Agri-Environmental Indicators) imao je za cilj da pomogne u formulisanju i unificiranju indikatora za praenje stanja u agrookruenju, sa fokusom na indikatore ivotne sredine, dobre poljoprivredne

40

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

prakse i ruralnog razvoja12. Odabrani indikatori ruralnog razvoja u ovom dokumentu su grupisani u tri globalne celine: socijalnu dobrobit, ekonomske performanse i stanovnitvo i migracije13.

2.1.2. Strategije ruralnog razvoja

U strategijama ruralnog razvoja teoretski su do sada uobliena tri koncepcijska pristupa: strategije fokusirane na pojedine sektore (sektorski pristup), strategije fokusirane na ruralnu sredinu (prostorni pristup) ili strategije fokusirane na stanovnitvo 1. Strategije fokusirane na pojedine sektore (sektorski pristup). Sektorski, egzogeni, pristup ruralnom razvoju dominirao je strategijama tokom 1960-tih i poetkom 1970tih godina. Osnovni principi odnosili su se na ekonomiju obima (produktivizam) i koncentraciju resursa. Razvojne koncepcije toga doba forsirale su ekspanziju urbane ekonomije, a ruralni sektor je bio snabdeva hranom i sirovinama (Lowe P.). U koncepcijama duboko usmerenim na rast produktivizma, ruralna podruja imala su inferioran poloaj. Ciljevi politike ruralnog razvoja bili su modernizacija i specijalizacija poljoprivrede, kao i podsticanje mobilnosti poljoprivredne radne snage i kapitala. Kljuni elementi politike u agrarnom sektoru bile su radikalne zemljine reforme (pre svega u zemljama u razvoju i neoindustrijskim azijskim zemljama), kao i difuzija tehnolokih inovacija koje je donela Zelena revolucija. 2. Strategije fokusirane na ruralnu sredinu (prostorni pristup). Politika ruralnog razvoja zasnovana na prostornom pristupu opravdava se heterogenou prostora i njegovih potencijala, vezama izmeu metropola i unutranjosti, nepoeljnim posledicama ekonomskog rasta i promena na pojedina podruja. Teritorijalni pristup u evropskoj politici ruralnog razvoja prisutan je od 1980-tih godina, kada i poinje zaokret od egzogenih ka endogenim razvojnim koncepcijama. Kljuni princip ovih modela je oslanjanje na lokalne razvojne potencijale i njihove inovativne delove lokalne strukture i lanove lokalne zajednice (Lowe P.). Ograniavajui faktor su nedovoljni lokalni kapaciteti, tj. struktura socijalnog kapitala i sposobnost ukljuivanja u razvojne aktivnosti. Strategije bazirane na prostornom pristupu akcenat su stavljale na izgradnju i podizanje kvaliteta ukupnih lokalnih resursa institucija, infrastrukture, znanja, mree. Neoendogeni razvojni modeli tokom 1990-tih koncentrisali su se na prostor lokalne teritorije. Ovi modeli bili su usmereni na iskoriavanje lokalnih fizikih i socio-kulturnih resursa. Shodno ovakvom pristupu razvojna politika se definie potrebama, kapacitetima i perspektivama lokalnih faktora, pa je osnovni princip i modus operandi participativno delovanje i partnerstvo, ime su obuhvaeni javni akteri, privatni preduzetnici i volonteri.

II

III

IV

41

T E O R IJ SKI OK V IR

3. Strategije fokusirane na stanovnitvo. Teoretiari se generalno slau da koncepcije ruralnog razvoja zasnovane na ljudskom potencijalu nisu podesan pristup, obzirom na visoku mobilnost edukovane i dobro kvalifikovane radne snage. Potencijalan rizik koji ovakav pristup izaziva, ogleda se u opasnosti da strunjaci, obueni i edukovani od strane lokalne zajednice, jednostavno migriraju sa svojim znanjima i vetinama u gradove, gde postoje povoljnije ekonomske perspektive. Ovakav pristup doneo je novinu utoliko to je potencirao sledee vrednosti: lokalna iskustva i tradicionalno znanje, participaciju poljoprivrednika u istraivanjima i primeni tehnikih inovacija, razvoj sopstvene inicijative i menaderskih sposobnosti meu poljoprivrednicima (individualna agenda farmera). Ovakav pristup bio je fokusiran na talente i vetine poljoprivrednika koji bi se koristili za planiranje, istraivanje i rukovoenje strukturama. Strategije fokusirane na stanovnitvo bile su u velikoj meri motivisane injenicom da su ogranienja ljudskog potencijala predstavljala veliku prepreku razvoju ruralnih podruja, pogotovo najsiromanijih stanovnika. Navedene strategije su se naroito odraavale u politikama primenjivanim 1970-ih godina, u vreme kada je davni intervencionizam u agrarnom sektoru bio veoma izraen. Uticaj pristupa kao to su Zelena revolucija, Integralni ruralni razvoj i Egzistecijalne potrebe je znatno smanjen u narednim fazama i politikama, najvie zbog uticaja liberalizacije trita na smanjivanje uloge i intervencije drave. Ipak, neke od ideja i pristupa koji su nastali tokom navedenog perioda ostali su u osnovi razvojnih politika dananjice, kao npr.: Milenijumski ciljevi razvoja se zasnivaju na pristupu reavanja egzistencijalnih potreba gde je vodei izazov reiti najosnovnije potrebe siromanih. Mnogobrojni projekti NVO-a koriste pristup integralnog razvoja lobirajui za efikasniju koordinaciju socijalnih servisa, ulogu drave u odreivanju prioriteta i intervencije. Razlog za primenu osnovnih principa navedenih pristupa zasniva se na zakljuku da nije problem u postavljenim ciljevima, ve da sam pristup ruralnom razvoju mora da bude procesno-orijentisan kako bi se poboljala efikasnost intervencija i smanjili trokovi implementacije. Posle nekoliko decenija aktivne primene politike ruralnog razvoja jo uvek nema konsenzusa u pogledu mnogih kljunih pitanja njene operacionalizacije. Pokuaji naune sistematizacije i interpretacije razliitih pristupa, mehanizama implementacije, efekata sl. ostaju, u domenu teorijskog uoptavanja sa manje ili vie uspeha u argumentaciji.

II

III

IV

42

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

Okvir 1. Razlike u pristupu politici ruralnog razvoja

Razlike u pristupu politici ruralnog razvoja slikovito prikazuju rezultati istraivanja sprovedenog tokom 2001. godine od strane AAEA*, USDA i uesnika EAAE** seminara Evropska iskustva u politici ruralnog razvoja (Ankona, Italija). Istraivanje je bilo koncipirano sa idejom da strunjaci za ovu problematiku anketom odgovore na sledea pitanja: kome je pomo potrebna kroz politiku ruralnog razvoja, koji su osnovni problemi i ciljevi, koja politika je najefikasnija i ko moe da je sprovede Prioritetni korisnici politike ruralnog razvoja. Ameriki strunjaci velikom veinom (75% anketiranih) smatraju da prioritetni korisnici politike ruralnog razvoja moraju biti siromani stanovnici ruralnih podruja, pri emu ak treina procenjuje da jednakost pozicije svih stanovnika ima nizak prioritet. Prioritene korisnike politike Evropljani vide u farmerima, to se ini razumljivim obzirom na elegantno reenje (koje se primenjuje od Agende 2000) preusmeravanja trine podrke u drugi stub Zajednike agrarne politike. Za oba podruja (pogotovo Ameriku) je evidentno da nizak prioritet daju ljubiteljima prirode i buduim generacijama u ruralnim podrujima, to se objanjava injenicom da u ovoj kategoriji mahom prepoznaju urbano stanovnitvo i njihovu nostalginu viziju ruralnih predela. Prioriteni ciljevi politike ruralnog razvoja. Konsenzus oko prioritetnih ciljeva ruralnog razvoja meu amerikim strunjacima je izuzetno jak i fokusira se u visokom procentu na Visok kvalitet ivota ruralne zajednice i Punu zaposlenost ruralnog stanovnitva. Zapaen je i znaaj ouvanja ruralnog okruenja i biodiverziteta, dok su svi ostali ciljevi rangirani sa manje od 50% kao prioritetni. U Evropi je heterogenost odgovora opet mnogo vea: podjednak znaaj imaju visok kvalitet ruralnog okruenja i ivota ruralne zajednice. Osim ova dva cilja, meu evropskim strunjacima visoko je kotirano i ouvanje ruralnih predela. Najefikasnije strategije ruralnog razvoja. Kao najefikasnije razvojne strategije Amerikanci prepoznaju Razvoj lokalnih rukovodeih struktura i Investicije u ljudske resurse ruralnih podruja, to su u sutini koncepcije vezane za stanovnitvo. Osim toga, ameriki strunjaci procenjuju kao efikasne i strategije unapreenja ruralne socijalne i komunalne infrastrukture, zatitu okoline isl., koje su u sutini zasnovane na prostornom pristup. Evropski strunjaci nisu se saglasili u pogledu efikasnosti strategija, pa tako podjednako efikasnim smatraju strategije usmerene na jaanje lokalne inicijative i partnerstva, unapreenja socijalne, ekonomske i fizike infrastrukture, do zatite geografskog porekla proizvoda. Od ukupno deset ponuenih reenja, evropski strunjaci su kao efikasne stretegije ocenili pre svega one zasnovane na prostornoj komponenti, a potom strategije vezane za stanovnitvo za sektorsku politiku.
* AAEA American Agricultural Economists Association (Amerika asocijacija agrarnih ekonomista) **EAAE European Association of Agricultural Economists (Evropska asocijacija agrarnih ekonomista) Izvor: Dries L., Hartell J., Kilkenny M. 2003

II

III

IV

43

T E O R IJ SKI OK V IR

Sve navedeno govori u prilog stavu da je problematika ruralnog razvoja kompleksna, sa sloenim i kompleksnim faktorima koji je opredeljuju. Razlike u pristupima usko su vezane sa specifinim razvojnim ciljevima i interesima pojedinih podruja.

Savremeno pozicioniranje politike ruralnog razvoja podrazumeva njeno izrastanje na osnovama politike ravnomernog regionalnog razvoja i istovremeno oslanjanje na jedinstveno postavljene mere agrarne politike, strukturne politike, industrijske politike, politike razvoja tercijalnog sektora, zdravstva, infrastrukture i politike zatite ivotne sredine na odreenom podruju.

2.2. Evropska ruralna politika

II

Evropska politika ruralnog razvoja je iva politika, roena u procesu politikog odluivanja i praktine primene. Politiki i zakonski tekstovi vezani za nju, odraavaju ta moe biti uinjeno, mnogo vie nego to detaljno objanjavaju ta ona zapravo znai. To ujedno odraava raznovrsnost pristupa ruralnom razvoju meu zemljama EU.
D. Ahner, Ruralni razvoj i Agenda 2000

III

Koncept ruralnog razvoja uao je u praksu zemalja EU kroz agrarnu i politiku regionalnog razvoja. Poljoprivreda i regionalne nejednakosti u privrednoj razvijenosti, pominju se ve u prvim konstitutivnim aktima EEZ (Rimski sporazum 1957). Naelno, moe se izdvojiti nekoliko faza u evoluciji koncepta ruralnog razvoja (Bogdanov N., 2004):

2.2.1. Prva faza Mensholtov plan

IV

Prva faza obuhvata period od konstituisanja EEZ i formulisanja mehanizama ZAP-a (ZAP Zajednika agrarna politika) do druge polovine 1970-ih. Ovaj period se odlikuje velikom podrkom razvoju poljoprivrede i rastom njene produktivnosti. Poetkom 1970-ih, kada je uvedena strukturna agrarna politika EEZ (Mensholtov plan 1968. godina), usvojene su tri direktive vezane za razvoj poljoprivrede i kreiranje ambijenta iz koga e se razviti koncept ruralnog razvoja. Ove direktive su se odnosile na: modernizaciju farmi kroz pomo u investiranju kako bi se odrao paritetni dohodak sa ostalim privrednim sektorima (Direktiva 72/159) program za ukrupnajvanje poseda i smanjivanje broja zaposlenih (Direktiva 72/160) savetodavna sluba, trening, edukacija (Direktiva 72/161). Efekti ovih mera bili su izuzetno skromni (Terluin, I., 2001). Broj zaposlenih u poljoprivredi je neznatno smanjen budui da je Direktiva doneta u vreme

44

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

ekonomske recesije, od ukrupnjavanja poseda imalo je koristi mali broj gazdinstava a pokuaj restrukturiranja savetodavne slube nije bio naroito uspean, budui da su drugi nacionalni i EU programi imali prioritet u odnosu na ovaj problem. Mnogo bolji rezultati usledili su nakon usvajanja Regulative (Reg. 355/77) koja se odnosila na podrku razvoju prerade i marketinga poljoprivrednih i proizvoda umarstva i ribarstva.

2.2.2. Druga faza Reforma ZAP-a

Druga faza poinje u drugoj polovini 1970-tih i traje do kraja 1980-tih. Razvoj ruralnih podruja i poljoprivrede sagledavan je u kontekstu regionalnih i interregionalnih razvojnih politika. Proirivanjem EEZ relativno siromanijim zemljama (Grka, panija i Portugal poetkom 1980-tih) sve vea panja poela je da se pridaje regionalnoj neujednaenosti razvoja. Istovremeno je tokom 1970tih donet veliki broj mera koje su se odnosile na specifina razvojna pitanja i probleme regiona. Iz tog perioda jedna od najznaajnijih je Direktiva LFA14 (Dir. 268/75) doneta sa idejom da se zadri populacija i ouvaju sela u podrujima gde su zemljini potencijali manje vredni, odn. gde je poljoprivreda pod velikim uticajem nepovoljnih prirodnih faktora. U tom periodu (poev od 1978.) znaajni su i regionalni programi za ubrzanje razvoja poljoprivrede u regionu Mediterana, kao i integralni programi (koji su ukljuivali i druge sektore osim poljoprivrede) sa kojima se zapoelo od 1980. godine. Komisija EU je 1983. godine, zapoela radikalnu reformu ZAP-a, koja je rezultirala Zelenim papirom (Reg. 797/85). Zeleni papir je bio usmeren na unapreenje efikasnosti agrarnog sektora, pogotovo sitnih farmi i mladih poljoprivrednika, ali i zatitu prirodnih resursa i ivotne sredine15. Ovaj dokument je znaajan utoliko to predstavlja vaan signal udaljavanja agrarne politike EU od produktivizma i otvaranja prostora za afirmaciju integralnog ruralnog razvoja. Ova opredeljenja potvrena su McSharry-jevom reformom ZAP-a iz 1992. godine, gde je delimino razdvojena podrka za proizvodnju i podvuen znaaj ouvanja prirode kroz dve od tri pratee mere koje su se odnosile na: ivotnu sredinu (Reg. 2078/92), poumljavanje (Reg 2080/92) i rano penzionisanje farmera (Reg. 2079/92).

II

III

IV

2.2.3. Trea faza Agenda 2000

Trei podperiod poinje devedesetih godina sa poetkom diskusija o reformi ZAP-a pod uticajem irenja EU novim zemljama lanicama i zahteva WTO. U pripremnim diskusijama predlagana je integralna politika ruralnog razvoja koja bi odgovarajuim merama omoguila maksimalnu sinergiju i balans u razvoju poljoprivrede i ostalih aktivnosti u ruralnim podrujima. Cork Deklaracijom iz 1996. (Plumb 1996.)

45

T E O R IJ SKI OK V IR

predvieno je da politika ruralnog razvoja bude zasnovana na integralnom pristupu svim delatnostima, ekonomskoj diversifikaciji, upravljanju prirodnim resursima i da obuhvati sektor usluga, turizma, rekreacije i sl. Predloena politika ruralnog razvoja bila je multidisciplinarna i multisektoralna, sa izraenom teritorijalnom dimenzijom.

Politika ruralnog razvoja EU definisana u Agendi 2000 nazvana je drugi stub Zajednike agrarne politike. Ova politika je bila zasnovana je na sledeim principima: 1. multifunkcionalnost poljoprivrede izmenjena pozicija poljoprivrede u uslovima hiperprodukcije hrane uslovila je neophodnost podsticanja razvoja uslunih delatnosti na selu;

II

2. multisektorski i integralni pristup ruralnoj ekonomiji u pravcu diverzifikacije delatnosti, kreiranja novih izvora prihoda i mogunosti zapoljavanja kao i zatite ruralnog bogatstva; 3. fleksibilnost izvora za ruralni razvoj zasnovana na samopomoi i decentralizaciji, partnerstvu na lokalnom i regionalnom nivou; 4. transparentnost u kreiranju i rukovoenju razvojnim programima.

III

Mere ruralnog razvoja (Reg. 1257/99) kojima je ova politika operacionalizovana obuhvatile su pored strukturnih mera agrarne politike, i zajednike mere definisane McSharry-jevom reformom, kao i seriju mera namenjenih promovisanju integralnog ruralnog razvoja (nazvane 33 zajednike mere). Mehanizmi podrke (mere, iznos i nain obrauna) su definisani, a prioriteti regionalno razdvojeni u cilju decentralizacije, fleksibilnosti i poveanja efikasnosti. Naelno, tokom nekoliko decenija, ruralni razvoj u zemljama EU koncepcijski je izmenjen u nekoliko bitnih naela (Tabela 2.1.):
Tabela 2.1. Promene u politici ruralnog razvoja
Oblast: Pomeranje od Podsticaji samofinansiranju (egzogeni razvojni model) Rast produktivnosti (produktivizam) Sektorska Od vieg prema niem (engl. Top-down) tj. centralizovano Prema Podizanje vrednosti lokalnih razvojnih potencijala (endogeni razvojni model) Multifunkcionalnost (postproduktivizam) Prostorna Od nieg- prema viem (engl. Bottom-u) tj. decentralizovano

IV

Opte razvojne mere Poljoprivredna strukturna politika Obuhvatnost Rukovoenje

Izvor: Terluin I. (2001)

46

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

2.2.4. Evropski agrarni fond za ruralni razvoj etvrta faza

U sklopu ukupnih reformi prvog stuba ZAP-a tokom 2003. i 2004. godine, Agrarni savet EU usvojio je septembra 2005. godine fundamentalnu reformu politike ruralnog razvoja za period 2007-201316. Reformisana politika ruralnog razvoja ukazuje da je strateki pristup EU usmeren na poboljanje implementacije programa podrke ruralnom razvoju i na uveanom fokusu na zapoljavanje, konkurentnost i inovacije u ruralnim podrujima17. Reformisana politika ruralnog razvoja postavila je LEADER inicijativu kao vodei pristup u distribuiranju podrke i znaajno pojednostavila procedure. Podrka za ruralni razvoj objedinjena je unutar jedinstvenog zajednikog fonda i programskog okvira u okrilju Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj EAFRD (engl. European Agricultural Fund for Rural Development). Nova politika ruralnog razvoja u skladu je sa deklaracijom Vodeih principa odrivog razvoja18. Pored toga, ona reflektuje i pristupe sadrane u Lisabonskoj19 i Geteburg deklaraciji vezane za ekonomske, ekoloke i drutvene elemente odrivog razvoja. Tri osnovne ose politike ruralnog razvoja u periodu do 2013. godine su: 1. Poveanje konkurentnosti agrarnog sektora; 2. Unapreenje ivotne sredine i ruralnog ambijenta kroz podrku upravljanju zemljitem; 3. Unapreenje kvaliteta ivota u ruralnim podrujima i promocija diversifikaciji aktivnosti;
Shema 2.1. Mehanizam finansiranja ruralnog razvoja (2007-2013)
Rurani razvoj 2007-2013 LEADER osa Osa 1 Konkurentnost Osa 2 ivotna sredina i rukovoenje zemljitem Osa 3 Ekonomska diversifikcija i kvalitet ivota

II

III

IV

Posebna pravila programiranja, finansiranja, monitoringa i revizije Poseban fond za ruralni razvoj

Izvor: EU Commission DG Agri

47

T E O R IJ SKI OK V IR

Kofinansiranje ruralnog razvoja fokusirano je na zajedniki usaglaene EU prioritete koji su uoblieni u etiri ose. Ovakav pristup ostavlja dovoljno fleksibilnosti zemljama lanicama da na regionalnom nivou uspostave balans izmeu sektorske i teritorijalne dimenzije u odabiru odgovarajuih mera. Mehanizam finansiranja ruralnog razvoja u EU e u periodu 2007-2013 biti zasnovan na etiri komponente (kako je prikazano u Shemi 2.1) i znaajno pojednostavljen uvoenjem odvojenog fonda za ruralni razvoj. Grafikon pokazuje tri vertikalne ose koje se odnose na podruje intervencije, i horizontalnu komponentu LEADER, koja predstavlja specifinu metodologiju realizacije podrke (opisanu u narednom poglavlju).

II

III

Osa 1 Konkurentnost: Iako poljoprivreda kao vodea aktivnost u mnogobrojnim ruralnim podrujima sve vie gubi na znaaju, ona je i dalje veoma bitna za rukovoenje zemljitem unutar Evropske Unije, doprinosi ruralnoj ekonomiji, i znaajna je za obezbeivanje hrane, javnih dobara i usluga. Iz tih razloga, efikasnost i konkurentnost predstavljaju kljune ciljeve, imajui u vidu raznovrsnost poljoprivrednog potencijala u razliitim ruralnim podrujima, a naroito za nove zemlje lanice ija e ruralna podruja dugorono prolaziti kroz strukturne promene. Konkurentost zahteva uspostavljanje odgovarajueg balansa izmeu odrivosti gazdinstva, zatite ivotne sredine i socijalno-drutvene dimenzije ruralnog razvoja.
MERE UNAPREENJA KONKURENTNOSTI (OSA 1) Ljudski resursi: Trening i informisanje Mladi farmeri Rano penzionisanje Korienje savetodavnih usluga (ukljuujui usvajanje standarda) spostavljanje farm menadmenta, savetodavnog sektora i savetodavstva u umarstvu U Fiziki kapital: Investicije u farme i umarstvo Prerada/marketing Poljoprivredna/umska infrastruktura Obnova proizvodnih potencijala poljoprivrede Kvalitet poljoprivredne proizvodnje i proizvoda (2003 ZAP reforma): Usvajanja standarda (privremena pomo) Unapreenje kvaliteta hrane Promocija unapreenja kvaliteta hrane Tranzicione mere: Polunaturalne farme Uspostavljanje proizvoakih udruenja ObLAST PRIMENE Uee u finansiranju Uee EU u sufinansiranju Teritorija primene Minimum 15% Maximum 50/75% Sva ruralna podruja

IV

48

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

U okviru ove ose kao specijalne mere za nove zemlje lanice predviene su posebne, tzv. tranzicione mere: 1. podrka polunaturalnim gazdinstvima koja su u procesu reforme, 2. podrka uspostavljanju proizvoakih udruenja , 3. podrka razvoju savetodavstva (samo za Bugarsku i Rumuniju za period do 3 godine). Osa 2 Rukovoenje zemljitem/zatite ivotne sredine Plaanja na osnovu druge ose imaju za cilj da osiguraju dostupnost i efikasnost usluga u vezi sa zatitom ivotne sredine u ruralnim podrujima. Ovom osom obuhvaene su mere vezane za zatitu ivotne sredine i odrivo korienje zemljita, ukljuujui i mere namenjene podrujima sa prirodnim i fizikim hendikepom. Podsticanjem vodeih uesnika (poljoprivrednika, umara, i ostalih da rukovode zemljitem) na ouvanje ruralnih predela, krajolika i prirodnog okruenja, sprovodi se aktivna politika odrivog razvoja. Ovakvi podsticaji bi trebalo da deluju preventivno na naputanje poljoprivrednog i umskog zemljita. Aktivnosti koje e EU sufinansirati kroz programe ose 2, trebaju da jasno ciljaju prioritete EU, kao to su borba protiv klimatskih promena, poboljanje biodiverziteta i kvaliteta voda, smanjenje rizika od posledica prirodnih nepogoda isl.
MERE RUKOVOENJA ZEMLJITEM/ ZATITE IVOTNE SREDINE (OSA 2) Odrivo korienje poljoprivrednog zemljita: Planinska podruja sa razvonjim ogranienjima (LFA) Druga podruja sa hendikepom Natura 2000 poljoprivredna podruja Zatita ivotne sredine u poljoprivredi/Briga o ivotinjama Podrka neproizvodnim investicijama Odrivo korienje umskog zemljita: Poumljavanje (poljoprivredno/nepoljoprivredno zemljite) Natura 2000 umska podruja Zatita uma Obnavljanje umskog potencijala Podrka neproizvodnim investicijama ObLAST PRIMENE Osnova (poljoprivreda) Uee u finansiranju Uee EU u sufinansiranju Teritorija primene Uslovljena davanja (cross-compliance) Minimum 25% Maximum 55/80% Sva ruralna podruja

II

III

IV

Osa 3 Ruralna ekonomija u irem smislu Osnovna svrha tree ose je da se postigne oivljena seoska sredina i da se pomogne odrivosti i poboljanju drutveno-ekonomske strukture, naroito udaljenijih ruralnih podruja koja su suoena sa depopulacijom, kao i prigradskih podruja. Investicije u ruralnu

49

T E O R IJ SKI OK V IR

ekonomiju i ruralne zajednice namenjene poboljanju pristupa osnovnim uslugama, infrastrukturi i poboljanju stanja ivotne sredine, od vitalnog su znaaja za poveanje kvaliteta ivota u ruralnim podrujima i porastu njihove atraktivnosti za investitore. Da bi ruralna podruja postala atraktivnija, neophodno je promovisanje odrivog razvoja i generisanje novih prilika za zapoljavanje, naroito za mlade i za ene, kao i laki pristup najnovijim informacijama i informaciono-tehnolokim reenjima. Diversifikacija aktivnosti gazdinstava na nepoljoprivredne delatnosti i usluge i ojaavanje veza izmeu poljoprivrede i ostalih sektora ruralne ekonomije, prepoznati su u reformisanoj agrarnoj politici kao jedan od tri kljuna razvojna mehanizma.
MERE KVALITETA IVOTA (OSA 3)

II

III

Kvalitet ivota: Osnovne usluge za ruralnu ekonomiju i stanovnitvo (organizovanje i infrastruktura) Obnova i razvoj sela, zatita i konzervacija ruralnog naslea Obuka i edukacija Izgradnja kapaciteta za lokalne razvojne strategije Ekonomska diversifikacija: Diversifikacija na nepoljoprivredne aktivnosti Pomo malim (micro) preduzeima Podrka razvoju turizma Zatita i rukovoenje prirodnim bogatstvima ObLAST PRIMENE Implementacija Uee u finansiranju Uee EU u sufinansiranju Teritorija primene Preteno kroz lokalne razvojne strategije Minimum 15% Maximum 50/75% Sva ruralna podruja

IV

Okvir 2. Podrka malim gazdinstvima u novim zemljama lanicama

Specijalne mere podrke namenjene polu-naturalnim gazdinstvima koja su u procesu reforme (l. 34) zasnovane su na sledeim osnovama: 1. Definisanje polunaturalnog gazdinstva: Poljoprivredna gazdinstva koja proizvode za svoje potrebe i mali deo proizvodnje prodaju 2. Stalna novana pomo do 1,500 po gazdinstvu, najdue do 5 godina 3. Bez restrikcija na korienje fondova. Pomo koju primaju je podrka prihodima, a ne pomo njihovim investicijama. 4. Uslovi: podnoenje biznis plana je neophodno. 5. Nakon 3 godine, napravie se procena progresa u odnosu na predloeni biznis plan. U sluaju problema, plaanje e biti suspendovano.

50

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

LEADER pristup (Osa 4) LEADER model e biti nastavljen i konsolidovan na nivou EU. Svaki program sadrae LEADER osu za finansiranje i sprovoenje: strategija LAG-a za lokalni razvoj, koje su ugraene na jedan ili vie od tri tematske ose, operativne trokove LAG-a, projekte saradnje izmeu LAG-a, eksperimentalne i pilot pristupe, podizanje kapaciteta i podrku neophodnu za pripremu strategija lokalnog razvoja.
ObLAST PRIMENE LEADER-a (OSA 4) Implementacija Uee u finansiranju Uee EU u sufinansiranju Teritorija primene Leader pristup za odabrane teritorije u okviru 3 tematske ose Minimum 7% Rezerva 3% od ukupnog EU fonda ruralni razvoj (iskljuujui modulaciju) Maximum 55/80% Sva ruralna podruja odabranih teritorija

II

III

2.2.5. LEADER Nastanak i osnovni mehanizmi

LEADER (fran. Liason Entre Actions pour le Development dlEconomie Rurale) je Program ruralnog razvoja koji se delimino finansira od strane EU. LEADER je pokrenut 1991. godine od strane tadanjeg Komesara za poljoprivredu EU, Reja Mekerija. LEADER I je lansiran kao pilot inicijativa, usmerena na podrku privrednom i drutvenosocijalnom oivljavanju i integrisanju ruralnih podruja. Program je nastojao da to postigne putem promovisanja izrade lokalnih razvojnih strategija, koje bi bile: inovativne, integrisane, participativne. Ideja koja je u osnovi LEADER-a je da planovi razvoja i lokalne strategije treba da budu rezultat dogovora lokalnih aktera. Aktivnosti koje e se preduzimati u cilju realizacije ovih planova i strategija takoe treba da budu definisane na loklanom nivou, ali prema okvirima prihvaenim na nacionalnom nivou i na nivou EU. LEADER se realizuje sredstvima EU, nacionalnih vlada i sredstvima privatnog sektora. Dati mehanizam sufinansiranja obezbeuje veu pouzdanost u sprovoenju programa i pojedinanih projekata, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.

IV

51

T E O R IJ SKI OK V IR

2.2.5.1. LEADER metod Nakon prvobitnog LEADER I pilot programa (1991-1994), usledila su jos dva nastavka u okviru programa LEADER II (1994-1999) i LEADER+ (2000-2006). Stavljanjem naglaska na LEADER metodu u okviru Evropskog fonda za poljoprivredu i ruralni razvoj i Stratekih smernica EU za ruralni razvoj, i davanjem kljune uloge LEADER-u u nacionalonim strategijama za ruralni razvoj (2007-2013), potvrena je budunost ovakvog pristupa. Priroda LEADER pristupa ruralnom razvoju, ostala je u reformisanoj politici ruralnog razvoja za period 2007-2013. godina u osnovi nepromenjena, a zasnovana je na specifinostima prikazanim u Tabeli 2.2.
Tabela 2.2. Specifinosti LEADER metode

II
Prostorni pristup

Nasuprot sektorskom pristupu, razvoj je fokusiran na specifinu teritoriju, na bolju upotrebu endogenih resursa, na integraciju lokalnih aktivnosti, na zajednikoj prepoznatljivosti vizije razvoja ruralnog podruja. Aktivno uee svih zainteresovanih lica i organizacija u planiranju, odluivanju i sprovoenju drutveno-ekonomskog razvoja. Privremena udruivanje pojedinaca ili grupa, na osnovu ugovora koji obavezuje sve partnere pod jednakim uslovima i u istu svrhu. Davanje novih odgovora postojeim problemima ruralnog razvoja, koji treba da dovedu do unapreenja i podizanja lokalne konkurentnosti.. Kombinacija aktivnosti razliitih privrednih sektora ili javne i privatne delatnosti u okviru jednog projekta, kao i strateka koherentnost meu razliitim projektima u prilog zajednikoj viziji. Kapaciteti i spremnost za udruenu akciju zajedno sa ostalim nezavisnim akterima u zajedniku svrhu. Saradnja neogranienog broja LAG-ova koji koriste LEADER i nalaze se u najmanje dve drave lanice, radi zajednikog dizajniranja, izrade i marketinga roba ili usluga. Pored Programa podrke, drave lanice su mogle da izaberu modalitet podrke nazvan globalna dodela bespovratnih sredstava, to podrazumeva prenos budetskih sredstava za lokalne akcione planove na lokalne partnere. Lokalne grupe imaju pravo da rasporede sredstva promoterima projekta, shodno pravilima koje postavlja nacionalna ili regionalna programska uprava.

III

Lokalne specifinosti (Ove odlike usvojene Lokalne grupe su od strane lokalne (partnerski pristup) grupe i lokalne strategije razvoja) Inovacije

Pristup od nieg ka viem (bottom-up)

IV
Trans-lokalna specifinost (Date odlike proizilaze iz interakcija izmeu lokalnih grupa i njihovih strategija)

Multi sektorska integracija

Umreavanje

Trans-nacionalna saradnja

Vertikalna specifinost (Nadlena institucija Decentralizovano koji sprovodi upravljanje program definie i finansiranje okvire za sprovoenje aktivnosti lokalnih grupa)

Izvor: Evropska komisija, 2003. godina.

52

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

2.2.5.2. Lokalne akcione grupe (LAG) Najznaajniji mehanizam za sprovoenje LEADER-a na lokalnom nivou jeste telo pod nazivom Lokalna akciona grupa (LAG). LAG ine predstavnici razliitih drutvenih, privrednih i politikih sektora koji postoje u lokalnoj zajednici. Upravljanje LEADER programom na lokalnom nivou, od strane Lokalnih akcionih grupa, karakteriu nekoliko elemenata: Svaki LAG mora da definie sopstveno geografsko podruje, koje pokriva povezanu oblast od 5.000 do 150.000 stanovnika, za koje je nadlean. LAG-ovi se rukovode prethodno odobrenim stratekim planom za njihovu oblast. Dati multi-sektorski planovi moraju biti kreirani na lokalnom nivou, a potom se alju na odobrenje odgovorajuoj instituciji na nacionalnom nivou. LAG-ovi su potom odgovorni za sprovoenje datih planova tokom trajanja LEADER programa. Rad LAG-a nadgleda Upravni odbor, u ijem sastavu mora biti odraeno partnerstvo izmeu interesa zajednice, drave i privatnog sektora (tj. mora biti sastavljen od predstavnika lokalnih i poslovnih zajednica, lokalnih vlasti, drutvenih partnera, dravnih agencija, itd.). Kako bi se u potpunosti potovali demokratski principi odluivanja i upravljanja, potrebno je da veinu lanova ine nezavisni predstavnici drutva. Direktori LAG-a su odgovorni za upravljanje programom na lokalnom nivou, kao i za dodelu bespovratnih sredstava. Date nadlenosti treba da se sprovode prema Pravilima programske podrke i Lokalnom stratekom planu. Svakodnevne aktivnosti vezane za sprovoenje samog Programa su u nadlenosti osoblja LAG-a. LAG-ovi su u razliitim zemljama poprimili razliite organizacione forme drutva sa ogranienom odgovornou u Irskoj, neprofitni konzorcijumi u Italiji, meuoptinska udruenja i nacionalni parkovi u Francuskoj, ali i zadruge, udruenja i akcionarska drutva u drugim delovima Evrope. 2.2.5.3. Lokalni planovi razvoja Struktura Lokalnog plana razvoja je jasno definisana u smernicama datim na evropskom i nacionalnom nivou. Ovim planom se definiu mere kojima e se podrati lokalni razvoj, kao i mere usmerene na poveanje saradnje sa drugim regionima. Reformisanom politikom ruralnog razvoja predvien je iri spektar mera iz kojeg se na lokalnom nivou vri odabir prioritetnih aktivnosti: Obuka; Analiza i razvoj (izrada studija o izvodljivosti, planova, revizija sredstava, prototipa proizvoda i usluga);

II

III

IV

53

T E O R IJ SKI OK V IR

Inovativna ruralna preduzea, zanatske radnje i lokalni servisi; Eksploatacija proizvoda poljoprivrede, umarstva i ribarstva; Unapreenje prirodne, drutvene i kulturne sredine;

Inicijative koje vode rauna o zatiti prirodne sredine; Animacija i izgradnja kapaciteta. Ova mera podrazumeva podsticanje i razvoj drutvenih grupa kroz efektivnu promenu ponaanja uopte i kroz podsticanje entuzijazma i razvoj vetina i resursa radi promovisanja preduzetnitva i zapoljavanja (LEADER II ex post evalucioni izvetaj); Ruralni i agro-turizam.

II

Mnoge zemje su ograniile date mere na nain kako bi u to veoj meri odrazile nacionalne ili regionalne prioritete i nadovezale ih na druge programe koji se sprovode.

2.3. olitika ruralnog razvoja EU prema P zemljama kandidatima

III

U procesu pripreme zemalja centralne i istone Evrope za prikljuenje EU formulisana su tri mehanizma transfera pomoi koja su se direktno ili indirektno doticala problematike ruralnog razvoja: PHARE (Regulativa 3906/89) program namenjen izgradnji i uspostavljanju instucija, reformisanju javne administracije. U okviru ovog programa predviena je izrada Nacionalnih razvojnih programa sa akcentom na prioritetne delatnosti, promovisanje ekonomske i socijalne kohezije zemalja kandidata i sl. ISPA (Regulativa 1267/99) program pomoi namenjen velikim infrastrukturnim zahvatima u oblasti transporta i zatiti okoline (odnos sredstava 50:50%) i SAPARD (Regulativa 1268/99) program pomoi poljoprivredi i ruralnom razvoju.

IV

2.3.1. SAPARD
U oblasti ruralnog razvoja, suprotno veini ostalih politika EU, zemlje kandidati imale su mogunost da steknu iskustvo u kreiranju i implementaciji svojih programa, kofinansiranim pristupnim instrumentom SAPARD (Bogdanov, N. 2004). SAPARD je prvi program kroz koji je EU demonstrirala svoju reenost da kroz pristupne programe pomogne pristupanje poljoprivrede i ruralnih podruja zemalja centralne i istone Evrope jedinstvenom prostoru i politici EU. Prioriteti EU za pruanje podrke kroz SAPARD mere bili su definisani kao:

54

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

poveanje trine efikasnosti; prihvatanje standarda kvaliteta i zdravstvene bezbednosti EU, kako bi se novim lanicama omoguilo ravnopravno uee na jedinstvenom tritu i uspostavljanje adekvatne granine kontrole; i podrka otvaranju novih ranih mesta u ruralnim podrujima20. SAPARD je zemljama kandidatima ponudio petnaest mera za unapreenje ruralnog razvoja (u odnosu na dvadeset i dve koliko je obuhvaeno Regulativom EC 1257/99 za zemlje lanice). Od petnaest ponuenih mera, jedanaest su bile zajednike i za zemlje lanice, dok su se etiri mere odnosile na specifine probleme novih zemalja lanica. Zemlje kandidati su kroz ovaj predpristupni mehanizam (SAPARD) dobile priliku da ree neke od svojih kljunih institucionalnih problema. Specifine mere za zemlje kandidate definisane SAPARD-om odnosile su se na: unapreenje kontrole kvaliteta, veterinarsku zatitu, fitosanitarnu zatitu, zatitu potroaa uspostavljanje proizvodnih udruenja uspostavljanje i unapreenje katastra tehnika pomo za mere sadrane u planovima ruralnog razvoja Zemlje kandidati su same birale naine kako e sredstva biti usmeravana u razvoj poljoprivrednih gazdinstava, preradu i marketing, ruralnu infrastrukturu i diverzifikaciju. Imajui u vidu da su neka od nasleenih reenja biveg sistema zemalja u tranziciji necelishodna, specifine mere za zemlje kandidate bile su usmerene u pravcu reavanja takvih institucionalnih i organizacionih problema. Pored toga, zahtevi EU vezani za oblast ruralnog razvoja zemaljama kandidatima, bili su mnogo su manje eksplicitni i rigorozni u odnosu na druge oblasti.

II

III

IV

2.3.2. Instrument predpristupne pomoi (IPA)

U cilju uproavanja sistema pomoi, postizanja maksimalnih efekata uloenih sredstava kroz pojednostavljenje administracije, kontrole, izvetavanja i evaluacije ostvarenih rezultata, Evropska Komisija je donela odluku da sve predpristupne fondove (Phare, ISPA, SAPARD i CARDS), zameni novim mehanizmom Instrumentom predpristupne pomoi IPA21. IPA regulativa definie obim i tip podrke namenjene zemljama Zapadnog Balkana za period 2007.2013. godine. Sa aspekta dostupnosti fondova zemlje Zapadnog Balkana podeljene su u dve grupe: zemlje kandidati za lanstvo u EU (Turska, Hrvatska i Makedonija); zemlje potencijalni kandidati za lanstvo u EU (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija).

55

T E O R IJ SKI OK V IR

Okvir 3. IPA komponente podrke za zemlje kandidate

1. Podrka tranzicionom procesu i izgradnji institucija odnosi se na harmonizaciju sa acquis communautaire, i pomo izgradnji administrativnih i drugih dravnih kapaciteta. Osim toga, ova komponenta usmerena je na jaanje demokratskih institucija i vladavine prava, reformu dravne uprave, potovanje ljudskih i manjinskih prava, jaanje civilnog drutva, pomo ekonomskom razvoju, reformi obrazovanja, zatiti ivotne sredine, kao i unapreenju regionalne saradnje i ravnomernog regionalnog razvoja drava korisnika finansijskih sredstvava. 2. Podrka uspostavljanju prekogranine saradnje odnosi se na finansiranje projekata prekogranine saradnje institucija iz pograninih regiona jedne zemlje sa institucijama iz pograninih regiona susedne zemlje (bila da je to susedna zemlja lanica EU ili ne) u oblastima koje same zemlje definiu kao prioritetne. 3. Podrka politikama regionalnog razvoja namenjena je izgradnji infrastrukture, projektima na zatiti okoline isl. Ova vrsta pomoi e biti dostupna samo za zemlje kandidate kako bi se pripremile za implementaciju i upravljanje kohezionom politikom.

II

III

4. Podrka razvoju ljudskih resursa ima za cilj da pripremi zemlje kandidate za programiranje, implementaciju i upravljanje Evropskim socijalnim fondom u okviru Evropske strategije zapoljavanja. U korienju ovih sredstava zemlje kandidati e uvaavati ciljeve EU vezane za socijalnu ukljuenost, edukaciju i trening, jednakost polova i sl. 5. Podrka ruralnom razvoju namenjena je zemljama kandidatima u cilju pripreme za implementaciju i upravljanje ZAP-om. Cilj je da se u okviru ovog vida pomoi doprinese odrivom razvoju poljoprivrednog sektora i ruralnih podruja i omogui uspena implementacija asquis communautaire vezano u svim njegovim segmentima. IPA sadri pet komponenti koje e biti dostupne za zemlje kandidate, od kojih prve dve mere mogu da koriste i zemlje potencijalni kandidati za lanstvo u EU, to ukljuuje i Srbiju: 1. Podrka tranzicionom procesu i izgradnji institucija; 2. Podrka uspostavljanju prekogranine saradnje; 3. Podrka politikama regionalnog razvoja; 4. Podrka razvoju ljudskih resursa;

IV

5. Podrka ruralnom razvoju;

56

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

Zemljama potencijalnim kandidatima za lanstvo u EU bie omogueno korienje sredstava iz fondova prve dve komponente, ali i ostavljena mogunost da se iz sredstava prve komponente finansiraju i programi/projekti iz preostale tri komponente. To praktino znai da se kroz podrku tranzicionom procesu zemljama potencijalnim kandidatima ostavlja mogunost da sa ponuene liste same definiu svoje nacionalne prioritete u korienju fondova. Ukupan iznos pomoi je 11.468 milijardi evra, a preduslov je da zemlja primalac pomoi ima status kandidata i da ima uspostavljen decentralizovani sistem upravljanja fondovima (Kolyris P. 2007).
Tabela 2.3. IPA i CARDS programi pomoi
IPA Zemlje kandidati i potencijalni kandidati Period: 2007-2013 Sredstva:10,213 milijardi evra (stalne cene) 11,468 (tekuce cene) Namena: pomo u tranziciji za izgradnju institucionalnih kapaciteta, prekogranina saradnja, podrka u pripremi programiranja, korienja i izgradnji sistema upravljanja i kvalitetnog korienja EU fondova po prijemu u lanstvo Nadlenost: Delegacija Evropske komisije CARDS Zemlje Zapadnog Balkana Period: 2000-2006 Sredstva: 4,65 milijardi evra Namena: obnova i stabilizacija regiona-odrivi razvoj i trino orijentisane ekonomske reforme, smanjenje siromatva, podsticanje saradnje izmeu zemalja korisnica CARDS-a, podravanje regionalne, pogranine i meuregionalne saradnje. Nadlenost: Evropska agencija za rekonstrukciju

II

III

Izvor: www.evropa.sr.gov.yu

Republika Srbija u procesu evropskih integracija trenutno ima status potencijalnog kandidata, a fondovima EU upravlja na centralizovan nain (preko EAR-a)22. Novi predpristupni instrument, pored toga to zahteva uvoenje odgovarajuih struktura za upravljanje fondovima EU, zahteva i odgovarajua finansijska sredstva iz nacionalnog budeta kojima e se podrati projekti finansirani iz IPA programa. IPA pravila sprovoenja, koja priprema Evropska komisija, utvrdie i potreban procenat kofinansiranja projekata finansiranih iz IPA programa. Utvreni procentualni iznos bie pokriven finansijskim sredstvima iz nacionalnog budeta. Prioriteti podrke i podruja delovanja za pojedine zemlje utvruju se Viegodinjim indikativnim programskim dokumentom za period od 2007. do 2009. godine23. Fokus podrke ruralnom razvoju u IPA programu nije promenjen u odnosu na prethodno korieni SAPARD. Osnovni ciljevi su zadrani i definisani kao: Pomo u implementaciji acquis communautaire vezanog za ZAP Pomo odrivom restruktuiranju poljoprivrednog sektora i ruralnih podruja u zemljama kandidatima. U cilju unapreenja efikasnosti korienih sredstava, a na osnovu iskustava SAPARD-a, u definisanju mere podrke nastojalo se da se omogui ostvarivanje sledeih ciljeva:

IV

57

T E O R IJ SKI OK V IR

Izraeniji fokus na EU acquis zahteve, pre svega vezao za efikasnost trita, standarde kvaliteta i zdravstvene bezbednosti Koncetracija mera podrke na osnovne prioritete (sa 16 mera za SAPARD na 9 u okviru IPARDa).

Mere ruralnog razvoja predviene IPARD-om razvrstane su (kao i za zemlje lanice EU) u tri ose, i odnose se na:
Okvir 4. Mere ruralnog razvoja predviene IPARD programom

Osa 1 Unapreenje efikasnosti trita i implementacija EU standarda

II

Investicije u farme za restruktuiranje i podizanje standarda na nivo EU; Pomo uspostavljanju proizvoakih grupa i asocijacija Investicije u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda i ribarstva, za restruktuiranje i podizanje standarda na nivo EU; Osa 2 Pripremne akcije za implementaciju agro-environmental mera i LEADER pristupa Priprema za implementaciju mera i akcija za ureenje okoline i pejsaa Priprema lokalnih privatno-javnih partnera za implementaciju lokalnih razvojnih strategija; Osa 3 Razvoj ruralne ekonomije Unapreenje i razvoj ruralne infrastrukture; Razvoj i diversifikacija ruralnih ekonomskih aktivnosti; Unapreenje treninga; Tehnika pomo Da bi IPA sredstva bila dostupna i njihovo korienje odobreno, od zemalja kandidata se oekuje da ispune sledee preduslove: Uspostave odgovarajue nacionalne strukture sposobne da definiu strategije, programe, da organizuju i kontroliu distribuciju, i da obezbede uslove korienja IPARD programa; Poveaju znanje i transparentnost o situaciji u poljoprivredi i ruralnim oblastima (popis stanja, registar gazdinstava, katastar, statistiku cena, analize najvanijih sektora);

III

IV

58

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

Zaponu definisanje Nacionalne strategije ruralnog razvoja uz uee drugih javnih partnera i civilnog drutva; Uspostave osnovna dravna tela kao to su veterinarske slube i slube za zatitu ivotne sredine; Podstiu organizovanje civilnog drutva u razliite forme organizovanja: poljoprivrednika, poslovnog sektora, za zatitu ivotne okoline, lokalne asocijacije za ruralni razvoj; Podravaju inicijative na unapreenju pristupa tritu novca za farmere i one koji zapoinju biznis u ruralnim podrujima (ove mere nisu predviene IPARD programom); Uspostave savetodavnu i strunu poljoprivrednu slubu (ove mere nisu predviene IPARD programom); Nastoje da ostvare to vea iskustva u dobro definisanim pilot projektima. Potujui zahteve koji se postavljaju pred zemlje potencijalne korisnike sredstava IPA programa, Vlada Srbije je pripremila poetkom 2007. godine procenu potreba za IPA sredtvima u periodu 2007-09. godine koja obuhvata sve sektorske prioritete predviene strategijskim dokumentima Srbije. Kao kljuni prioriteti definisani su: 1. ekonomski razvoj, porast zaposlenosti i obrazovanje; 2. reforma dravne uprave; 3. zatita ivotne sredine; 4. razvoj infrastrukture i 5. ruralni razvoj. Imajui u vidu da dokument identifikuje meusektorske prioritete, kao i da e biti revidiran godinje kao i viegodinji indikativni programski dokument, u budunosti ovaj dokument e predstavljati jedan od kljunih oslonaca u procesu programiranja IPA.

II

III

IV

2.4. Ruralna podruja i politika ruralnog razvoja Srbije

2.4.1. Ruralna podruja Srbije
Sa administrativne take gledita, Republika Srbija (izuzimajui teritoriju Kosova i Metohije i grada Beograda), podeljena je na 24 okruga, a svaki okrug je sastavljen od nekoliko optina24. Glavni nedostaci ove vrste regionalizacije su velike razlike

59

T E O R IJ SKI OK V IR

u veliini pojedinih okruga i/ili optina, nedovoljna interna homogenost okruga/ optina, nepotovanje demografskih, geografskih i privrednih kriterijuma kao i funkcionalnih veza sa administrativnim jedinicama.

Ruralna podruja odlikuju se visokim stepenom izdiferenciranosti u pogledu: prirodnih, infrastrukturnih i drugih uslova za poljoprivrednu proizvodnju i razvoj drugih privrednih aktivnosti, blizine trita i uslova za trini plasman proizvoda, kao i u pogledu veliine i morfologije naselja. Ova izdiferenciranost pokazuje se i na planu ekonomskog i socijalnog razvoja, demografskih karakteristika i trendova, kulturolokih osobenosti itd., i snano se odraava na efikasnost privreivanja i kvalitet ivljenja. Tokom 1990-tih u Srbiji je bilo nekoliko pokuaja u pravcu unapreenja teritorijalne i prostorne organizacije (Bogdanov N., et al. 2005). Dva najznaajnija dokumenta iz tog perioda su Prostorni plan Republike Srbije za period do 2010 godine i Zakon o nedovoljno razvijenim podrujima Republike Srbije za period do 2005. godine (Slubeni glasnik RS, br. 53/95.). Pored toga, sainjen je i predlog Politike regionalnog razvoja SR Jugoslavije do 2005.godine. Prostorni plan Republike Srbije trebao je da obezbedi vei stepen ukupne funkcionalne integrisanosti prostora Srbije, i uslove za znatno vee saobraajno i ekonomsko povezivanje sa susednim zemljama. Postizanje veeg stepena integrisanosti prema Prosotrnom planu podrazumevalo je ublaavanje/smanjenje regionalnih disproporcija, odnosno kvalitativne promene u prostornoj, ekonomskoj i socijalnoj strukturi, naroito u podrujima sa izraenim disfunkcijama socijalnog i ekonomskog razvoja. U razvoju sistema gradova teite u Prostornom planu bilo je fokusirano na smanjenje relativne koncentracije stanovnitva i aktivnosti u republikom i pokrajinskim centrima. Predvieno je da se ovaj koncept ostvari kvalitativnim promenama privredne i socio-ekonomske strukture manjih gradova, uz intenzivnije korienje razvojnih potencijala kojima raspolau. U fokusu Prostornog plana postavljen je i razvoj seoskih naselja, kao viefunkcionalnih proizvodnih, socijalnih i kulturnih prostora. Ovaj dokument potencira i neophodnost jaanja ekonomske snage seoskih domainstava, to je prepoznato kao preduslov daljeg razvoja ruralnih sredina. Posebna panja posveena je razvoju nedovoljno razvijenih, brdskih, planinskih i pograninih podruja. Pratea dokumenta kojima bi se obezbedila operacionalizacija Prosotornog plana i dugorona i konzistentna politika u pravcu aktiviranja komparativnih prednosti pojedinih podruja, su permanentno izostajala od njegovog usvajanja. Zakon o nedovoljno razvijenim podrujima u Republici Srbiji iz 1995. godine predvideo je podelu na nedovoljno razvijene optine, nerazvijene i ostale optine. U Zakonu o regionalnom razvoju Republike Srbije se u klasifikaciji podruja polo od principa homogenosti u pogledu stepena privredne razvijenosti. Kao parametri su korieni narodni dohodak, stepen zaposlenosti, promet u trgovini na malo i

II

III

IV

60

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

razvijenost PTT mree. Ovim kriterijumima pridodati su i nadmorska visina naselja, udaljenost od dravne granice, karakter naselja (seoska ili gradska) i ukljuenost u posebne programe razvoja. Konano, za potrebe Zakona o nedovoljno razvijenim optinama u SRJ do 2005 godine, primenjeni kriterijumi bili su definisani kao korigovani HDI (engl. Human Development Index). Kao prioritetni programi razvoja za ova podruja, odabrani su: unapreenje infrastrukture, razvoj sela u brdsko-planinskim podrujima, razvoj pograninih podruja, razvoj priobalja i renih slivova, urbano ureenje malih i srednjih naselja i smanjenja nezaposlenosti. Iako su, kako se vidi, regionalni aspekt poljoprivredne proizvodnje i heterogenost ruralnog prostora apostrofirani u strategijskim i planskim dokumentima koji se odnose na razvoj poljoprivrede, tek od 2005. godine uinjeni su znaajniji pokuaji u pravcu institucionalizacije i uspostavljanja integralne dravne politike u toj oblasti (Efstartoglou, S., Bogdanov, N., Merediht, D. 2006). Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede je prepoznalo znaaj i neophodnost potrebe da se u politici ruralnog razvoja potenciraju prostorne nejednakosti i specifinosti ruralnih sredina, pa je Programom ruralnog razvoja za 2006. godinu previdelo podsticaje razvoju sela sa posebnim programima za razvoj sela u marginalnim i zatienim oblastima po ugledu na LFA direktivu EU. Statistika definicija ruralnih naselja meutim, u Srbiji praktino ne postoji. Podela naselja na gradska, seoska i meovita primenjivana u posleratnim Popisima iz 1953., 1961. i 1971. godine, a kao kriterijum za razvrstavanje sluili su veliina naselja i odnos poljoprivrednog i ukupnog stanovnitva. Naalost, ovakav pristup je naputen u Popisima iz 1981, 1991. i 2002. godine, u kojima je primenjena podela naselja na: urbana i ostala naselja. Ova podela bazirana je na optinskim odlukama kojima same optine dodeljuju status grada nekom naselju. Dovoljno je da naselje ima uraen generalni urbanistiki plan i odlukom skuptine optine na ijoj se teritoriji nalazi, ono se moe proglasiti gradskim. Sva naselja koja nisu proglaena gradskim svrstavaju se u ostala, pa se po automatizmu smatraju ruralnim. Statistiki kriterijumi oigledano nisu respektovani to je veliko metodoloko ogranienje koje se teko moe prevazii u analizama (Efstartoglou, S., Bogdanov, N., Merediht, D. 2006, Bogdanov N., Stojanovi . 2006). Set statistikih indikatora vezanih za ruralna podruja u Srbiji veoma je skroman kada je re o godinjim, a pogotovo periodinim (mesenim, kvartalnim) statistiim publikacijama (Bogdanov N., et al. 2005). Jedinice posmatranja na osnovu kojih su izvedeni pokazatelji za ruralna podruja (na nivou posmatranja NUTS V naselje)

II

III

IV

61

T E O R IJ SKI OK V IR

su: stanovnik (lice koje ivi u ruralnim naseljima), domainstvo i gazdinstvo. Najobuhvatniji podaci o ruralnim podrujima potiu iz Popisa stanovnitva, domainstava i stanova i Popisa poljoprivrede koji se paralelno sprovodi. To praktino znai da se osnovni indikatori o ruralnim podrujima mogu sagledavati samo sa vremenske distance od deset godina. Konano, statistika odnosno administrativna podela, ne poklapa sa stvarnom funkcionalnom regionalizacijom, ime je oteano sagledavanje vanih ekonomskih agregata (Tabela br ?).
Tabela 2.4. Administrativna ureenost teritorije Srbije
EU standard Srbija Metodoloka ogranienja eina indikatora nije usklaena sa meunarodnim V standardima. Mnogi makroekonomski indikatori dostupni su samo na nacionalnom nivou, ali ne i za nie jedinice posmatranja (optine). tatistike serije nisu kompatibilne u duoj vremenS skoj dimenziji posebno za period pre 2000. godine. ndikatori o zivotnoj sredini, socijalnom kapitalu, dnevnim I migracijama, SME isl. Statistiki se ne evidentiraju i ne postoje pouzdane i uporedive baze podataka. odaci za Kosovo i Metohiju nisu obuhvaeni P srpskom statistikom od 1999. godine. Za ruralni razvoj i politiku bitno je da na ovom nivou nema izabranih predstavnika vlasti ni izvrnih organa koji bi sprovodili politiku ruralnog razvoja. Otuda, grupisanje ruralnih podruja na pojedine tipove (preteno ruralna, prelazna, preteno urbana), prema kriterijumima primenjenim u EU praksi, sa ovakvom administrativnom strukturom nije mogue. U Srbiji bez Kosova i Metohije ima 165 optina. Neke optine dobile su status optine nakon Popisa 2002. godine (4-5 optina) tako da za njih ne postoje kompatibilni podaci iz Popisa. Ukupna broj naselja u Srbiji bez Kosova i Metohije je 4.718. Od toga, 181 naselje ima status grada, a 4.537 su sela (Popisu 2002). Dostupna statistika na ovom nivou odnosi se samo na demografske indikatore.

II
NUTS 1 Srbija

III

NUTS 2

Vojvodina, Centralna Srbija, Kosovo i Metohija

NUTS 3

Okruzi (Severno baki, Juno banatski....)

IV

NUTS 4

Optine (Ba, Ada, Sremska Mitrovica...)

NUTS 5

Sela

Izvor: sistematizacija autora

U elji da se prevaziu ova metodoloka ogranienja i da prikazani rezultati budu to je vie mogue uporedivi sa drugim zemljama, u ovom istraivanju se nastojalo da se (gde god je to mogue na osnovu raspoloivih baza), primeni OECD kriterijum ruralnosti.

Sutinski, razlika u odnosu na aktuelnu statistiku podelu na urbana i ostala naselja koja se primenjuje u Srbiji, je u tome to srpska definicija iz ruralnih

62

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

naselja de facto iskljuuje veinu optinskih centara. Sa druge strane, OECD definicija iskljuuje iz ruranih podruja celu teritoriju optine, ukoliko je njena gustina naseljenosti iznad 150stanovnika/km2.

2.4.2. Osnovne karakteristike ruralnih podruja Srbije

Ruralna podruja25 zahvataju 85% teritorije Srbije, u njima ivi 55% stanovnitva i ostavruju vie od 40% DP Srbije (Tabela 2.5.). Gustina naseljenosti u ruralnim oblastima je 63 stanovnika/km2 i za 1/3 je manja od nacionalnog proseka. Broj stanovnika u ruralnim podrujima je relativno stabilan, i u periodu 1991-2002 smanjen je za 2.5% vie u odnosu na nacionalni prosek. Tokom 1990-tih dolo je do znaajnih promena u odnosu na ranije trendove ruralnog stanovnitva i radne snage u Srbiji. Zaustavljeni su ili znaajno usporeni migracioni tokovi na relaciji selo-grad koji su tokom druge polovine XX veka doveli do smanjenja ruralnog stanovnitva i demografskog pranjenja sela u pojedijim regionima; Reverzibilne migracije, grad-selo, karakteristine za tranzicione zemlje, zabeleene su i u Srbiji. Ovi procesi u Srbiji se prvenstveno tumae dubokom ekonomskom krizom i zatvaranjem velikih industrijskih kompleksa, usled ega je porast ruralne populacije posebno zebeleen u suburbanim i ruralnim podrujima u okolini veih privrednih centara. Porastu ruralne populacije doprinela je i injenica da je veliki broj izbeglih i interno raseljenih lica sa prostora bive Jugoslavije, naseljen tokom 1990-ih upravo u ruralnim podrujima26. U nizu faktora kojima se obrazlau navedene demografske promene, primaran je svakako onaj koji se tie zatvaranja radnih mesta i smanjene mogunosti zapoljavanja u gradovima. Restitucija zemljita tokom tranzicionog procesa u Srbiji nije znaajnije uticala na povratak stanovnitva u ruralna podruja, kao to Macours K. (2005) navodi za neke od Evro-azijskih tranzicionih zemalja. Eksterne migracije, van zemlje, u Srbiji su bile karakteristine za visoko i najvie obrazovanu radnu snagu i nisu posebno pogodile ruralna podruja kao u nekim susednim zemljama (npr. Albanija). S druge strane, interne migracije sezonske poljoprivredne radne snage iz junih u severna podruja Srbije, obustavljene su iskljuivanjem Kosova i Metohije iz ekonomskog i drutvenog sistema. Ovaj deficit je kompenzovan sivim tritem radne snage (radna snaga iz Rumunije u pograninim delovima Vojvodine). Privredna struktura ruralnih podruja Srbije visoko je zavisna od primarnog sektora i jo uvek zasnovana na iscrpljivanju prirodnih resursa. Dominira tradicionalna, monofunkcionalna poljoprivreda, pa Srbija spada u red najagrarnijih zemalja Evrope. Heterogenost prirodnih potencijala, privatna svojina nad zemljitem i iskustvo u poslovnom povezivanju, kao neki od osnovnih preduslova diversifikacije i razvoja ruralne ekonomije, nisu iskorieni u dovoljnoj meri. Visok udeo poljoprivrede,

II

III

IV

63

T E O R IJ SKI OK V IR

Tabela 2.5. Socio-ekonomske karakteristike ruralnih podruja Srbije24

SRbIJA 1. Prostor Povrina, km2,2004. Broj naselja,2004. 2. Stanovnitvo i radna snaga Broj stanovnika (Popis 2002.) % Promene broja stanovnika 2002/1991 Gustina naseljenosti Migraciona stopa Starosna struktura (%): % Mlaih od 15 godina % Starijih od 65 god Stopa starenja Obrazovna struktura stanovnitva starijeg od 15 god (%) Bez potpunog obrazovanja Osnovno obrazovanje Srednje obrazovanje Visoko i vie obrazovanje Nepoznato 3. Zaposlenost Ukupan broj zaposlenih % Primarni % Sekundarni sektor % Tercijalni % Nepoznato Ekonomski aktivno stanovnitvo % Nezaposlenih Ekonomski aktivne ene % Nezaposlenih zena Stopa aktivnosti Stopa zaposlenosti 4. Drutveni proizvod (2004) Drustveni proizvod (milioni Eura) % Primarnog sektora u DP % Sekundarnog sektora % Tercijarnog sektora % Javnog sektora % Poljoprivrede, lov, sumarstvo, vodoprivreda DP po stanovniku Srbija = 100% 77508 4715 7498001 98.96 97 1.48 15.69 16.54 1.05 100 21.84 23.88 41.07 11.03 2.18 2642987 23.36 30.08 43.76 2.80 3398227 22.22 1474242 24.22 53.76 41.81 14102 19.33 39.48 40.79 0.40 16.33 100.00 Urbana podruja Ruralna podruja 11556 811 3336341 102.42 289 3.63 15.10 15.36 1.02 100 14.01 20.41 47.21 16.05 2.32 1170962 11.25 29.32 56.74 2.69 1527319 23.33 697866 25.08 53.95 41.36 8334 10.23 38.34 50.99 0.44 7.01 132.82 65952 3904 4161660 96.35 63.10 -0.14 16.17 17.49 1.08 100 28.19 26.69 36.09 6.95 2.07 1472025 32.98 30.69 33.44 2.89 1870908 21.32 776376 23.44 53.61 42.18 5768 32.48 41.12 26.06 0.34 29.81 73.69

II

III

IV

Izvor: Bogdanov N. (2007): Regional Dimensions of Rural Serbia, draft version, for Baseline Analysis Report for Rural Development Programming, EU Project Support to a Rural Development Programming and Payment System, Belgrade

64

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

prehrambene industrije, rudarstva i energetike, i nizak udeo tercijarnog sektora u ostvarenom DP, osnovne su odlike privredne strukture ruralnih podruja Srbije. Dostignuti nivo diversifikacije po svojim performansama je slian zemljama u okruenju (Davis J.R., Bezemer D. 2004) i limitiran gotovo identinim faktorima: nepovoljnim poloajem agrarnog sektora i ruralnih podruja u razvojnim politikama i opredelenjima, niskom akumulacionom sposobnosti ruralnih domainstava, nepovoljnim tritem kapitala i nesigurnim investicionim ambijentom, ogranienim tritem za plasman proizvoda i usluga ruralnih podruja, nedovoljno edukovanim ljudskim potencijalom i niskim nivoom privatnog preduzetnitva idr. Ostavreni DP po stanovniku u ruralnim podrujima Srbije je za nii od nacionalnog proseka i ukazuje na znaajno zaostajanje u razvoju. Razlike u produktivnosti rada i privrednoj strukturi jednako su oigledne izmeu ruralnih i urbanih podruja, kao i meu pojedinim regionima odnosno tipovima ruralnih podruja (Prilog 2, Tabela 1). Osnovne razlike u socio-ekonomskim karakteristikama ruralnih podruja Srbije i zemalja EU opisane su Tabelom 4.3. Tabela ukazuje da i pored razvojnog potencijala, ruralna podruja Srbije znaajno zaostaju u svom strukturnom prilagoavanju evropskim reenjima i praksi.
Tabela 2.6. Osnovna obeleja ruralnih podruja EU i Srbije
EU Zemlje EU 1. Osnovne karakteristike 8% ukupne populacije ivi u 1 preteno ruralnim podrujima % ekonomski aktivnog 8 stanovnitva je zaposleno u poljoprivredi 0% aktivne ruralne populacije 2 radi u poljoprivredi 5% stanovnitva ivi 5 u ruralnim podrujima ko 33% zaposlenih radi o u primarnom sektoru 5% aktivne ruralne populacije radi 4 u poljoprivredi Srbija

II

III

IV

Socio-ekonomska struktura

iska produktivnost N azdinstva prosene veliine (3,5 ha, isoka produktivnost V G obro opremljene farme prosene D loe opremljena mehanizacijom, Stanje poljoprivrede veliine oko 20 ha niska upotreba inputa) odrka poljoprivredi od 1960-ih. udetska podrka poljoprivredi P B nedovoljna, informisanost korisnika loa Ruralna infrastruktura Privredna struktura obro razvijena D iversifikovana D ovi ruralni biznisi i servisi N iromana (fizika , ekonomska S i socijalna) Nedovoljno diversifikovana edovoljno razvijeni ruralni biznisi, N nizak nivo socijalnih servisa

65

T E O R IJ SKI OK V IR

EU Zemlje EU 2. Razvojni potencijal Ljudski kapital isok nivo resursa V

Srbija izak nivo lokalnih potencijala, N obrazovanja I inicijative

Obrazovanje, trening

okusirano na tehnika znanja F edovoljna edukacija N d poetka 1970-ih podravano O o menadmentu i marketingu ZAP-om S obro razvijen savetodavni sektor avetodavne usluge nedovoljno D primerene potrebama korisnika spostavljeno partnerstvo U rea institucija na zajednikim M projektima azvijene profitne organizacije R I Lokalne Akcione Grupe novativni I efiksani lokalni I preduzetnici I lokalana administracija erazvijeno partnerstvo N pori progres u uspostavljanju S proizvoakih grupa i asocijacija ali uticaj lokalne samouprave i M neformalnih grupa eefikasan sistem odluivanja N (top-down), izak nivo preduzetnitva N lokalne vlasti onacije i pilot projekti D ala sredstva optinskih budeta, M Agrarni budet, Fond za razvoj MPV od 2005 uspostavljen U sektor za razvoj sela VO (mali uticaj I fondovi ) N okalni preduzetnici I donosioci L odluka (samo u nekim optinama) ast produktivnosti R rgovina, prerada, MSP, ruralni T turizam azvoj infrastrukture R nstitucionalno i organizaciono I jaanje svih uesnika okus na MSP I ruralni turizam F iromani fondovi I finansijska podrka S izak nivo zaposlenosti i N mogunosti novih biznisa okalni akteri bez dovoljno inicijative L

Proizvodno povezivanje

II

Lokalna samouprava

3. Programi i finansijska podrka Fondovi I finansijski resursi trukturni fondovi , LEADER I, II, S LEADER+ acionalni programi N D ravne institucije N auka/ Istraivai S naan NVO sector L okalne akcione grupe

III
Uesnici

4. Prioriteti u razvoju

IV

Osnovni ciljevi ruralnog razvoja Srednjoroni ciljevi

onkurentnost poljoprivrede K atita okoline Z ultifunkcionalnost M iversifikacija ekonomskih D aktivnosti

okus na sposobnost lokalne F samouprave kroz mobilizaciju Strategije i lokalnih potencijala odgovarajui faktori azvoj lokalnih servisa privatnoR javnog partnerstva

Izvor: Bogdanov N. (2005), Arcotras (2006)

Polazei od navedenog, UNDP The National Human Development Report 2005 je kao deo preporuka za Srbiju pored ostalih kljunih pitanja, naglasio neophodnost ubrzavanja donoenja nacionalne strategije ruralnog razvoja. Adekvatna agrarna politika i politika ruralnog i regionalnog razvoja, unapreenje podrke MSP, kreiranje proizvoakih asocijacija, poboljanje kvaliteta primarnih i industrijski preraenih

66

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

poljoprivrednih proizvoda i njihovog plasmana, ocenjeni su kao adekvatni mehanizmi smanjenja ruralnog siromatva i poveanja dohotka ruralnog siromatva.

2.4.3. Regionalne razvojne nejednakosti i ruralno siromatvo u Srbiji

Osnovni razvojni indikatori Srbije za 2004. godinu, prema HDI methodologiji, pokazali su da Srbija razvojno zaostaje za drugim zemljama u regionu, iskljuujui Albaniju28. Komparacijom HDI meu okruzima u Srbiji za period 2002. i 2004. godine, u izvetaju UNDP (2006) ustanovljeno je da su vrednosti HDI poveane u samo 50% okruga, dok je situacija u ostalih 12 okruga pogorana. Prostorno disagregirani HDI podaci na nivou okruga (Mapa 3 u Prilogu), takoe ukazuje na razvojnu polarizaciju izmeu okruga koji okruuju urbane centre i preteno ruralnih podruja. Poreenjem vrednosti HDI okruga u Srbiji sa drugim zemljama, zakljueno je da samo tri okruga (Grad Beograd, Juno-baki okrug sa Novim Sadom i Niavski okrug) pripadaju grupi u kojoj su visoko razvijene zemlje, dok su ostala podruja u rangu srednje razvijenih zemalja29. Nacionalna linija siromatva u Srbiji je za 2002. godinu utvrena u iznosu od US$ 2,4 dnevno po potroakoj jedinici za proseno etvorolano domainstvo30. Na osnovu ove vrednosti linije siromatva, u Srbiji je bilo priblino 800.000 siromanih, odnosno 10,6% stanovnika. Pri tome, u urbanim sredinama je 7,8% siromanih, a u ruralnim 14,2%31. Prema ovim podacima moe se smatrati da je siromatvo u Srbiji ruralni fenomen. Pored toga, dubina i otrina ruralnog siromatva u Srbiji su mnogo jae izraene u odnosu na urbano siromatvo32. Do sada najobuhvatnije istraivanje ruralnog siromatva u Srbiji je sprovedeno 2003. godine prema metodologiji Svetske banke. Zakljuci tog istraivanja, prema Ersado L. (2006) su: 1. Ugroenost stanovnitva u ruralnim podrujima Srbije je procenjena sa aspekta siromatva i rizika. Siromatvo je glavni uzronik ugroenosti ruralnih podruja u Srbiji, dok rizik doprinosi da ruralna domainstva sebe smatraju ugroenim. injenica da siromatvo ima toliki udeo u poimanju ugroenosti, sugerie da su karakteristike onih koji su siromani upadljivo sline sa karakteristikama onih koji su smatrani ugroenim, bilo da jesu ili nisu siromani. 2. Domainstva i regioni sa veim udelom sredstava za ivot koja zavise od poljoprivrede su u veem riziku od ugroenosti i siromatva od onih sa znaajnijim udelom sredstava iz nepoljoprivrednih izvora. 3. Visok nivo ljudskog kapitala, kao to je obrazovni nivo glava porodice, znaajno umanjuje ugroenost i siromatvo domainstava. Domainstva sa lanom koji ima obrazovanje vie od srednjeg su mnogo manje izloena ugroenosti od onih sa niim nivoom obrazovanja.

II

III

IV

67

T E O R IJ SKI OK V IR

4. Demografska slika domainstava je takoe od znaaja: vea domainstva sa starijim lanovima su ugroenija i vea je verovatnoa da su i siromana. Starenje stanovnitva i smanjen procenat aktivnih radnika i mogunosti za generisanje prihoda, zajedno sa niskim obrazovnim profilima, znaajno pogoravaju stanje siromatva u ruralnim podrujima u Srbiji33. 5. Neformalna zaposlenost dovodi do manje ugroenosti i siromatva. 6. Ruralno siromatvo i ugroenost tesno su povezani sa vlasnitvom nad kapitalom i pristupom tritima. Porodice sa veom vrednou kapitala su znaajno manje ugroene.

II

7. Geografska lokacija i topografija, prirodni uslovi (sua) i pristup komunikacijama, znaajno su povezani sa ugroenou domainstava i siromatvom34`. Indikatori koji posredno svedoe o nepovoljnijem ekonomskom statusu ruralnog stanovnitva, posebno poljoprivrednika, su podaci Ankete o porodinim budetima. Poreenjem rezultata za period 2002- 2005, ustanovljeno je da individualni poljoprivredni proizvoai imaju najveu stopu siromatva meu zaposlenim licima.
Tabela 2.7. Stope siromatva stanovnitva u Srbiji

III
Poslodavci Zaposleni Individualni poljoprivredni proizvoai Samozaposleni Pomaui lanovi domainstva

2003 1 7 14 9 16 16 14 14 8 17 17 11

2004 5 8 20 6 33 17 18 13 9 21 14 12

2005 2 6 13 5 18 18 18 9 6 27 18 11

IV

Nezaposleni Domaice Uenici i studeni Penzioneri Nesposobni za rad Ostali neaktivni

Prosek

Najsiromaniju kategoriju stanovnitva u Srbiji ine pomaui lanovi domainstva (neplaena radna snaga), koja takoe najveim delom obuhvata lanove poljoprivrednih gazdinstava. Navedeni podaci pokazuju da ruralno poljoprivredno stanovnitvo predstavlja ubedljivo najsiromaniju socio-ekonomsku kategoriju u Srbiji. U odsustvu pouzdanijih podataka, jedino argumentovano objanjenje za visoku stopu siromatva poljoprivrednog stanovnitva moe se nai u padu indexa poljoprivredne proizvodnje u navedenom periodu. Trend smanjenja indexa

68

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

poljoprivredne proizvodnje bio je (pre svega) posledica nepovoljnih vremenskih uslova, ali se znaajno reflektovao na dohodak poljoprivrednog stanovnitva u narednoj kalendarskoj godini. Ovi podaci potvruju navedene zakljuke Ersado L. (2006), da visoka zavisnost ruralnog stanovnitva od poljoprivrednog dohotka sa jedne strane, i zavisnost poljoprivrede od vremenskih uslova na drugoj strani, dovode do visokih stopa siromatva i ugroenosti ruralnog stanovnitva Srbije.

2.4.4. Prethodne politike regionalnog i ruralnog razvoja u Srbiji

Srbija ima relativno dugu tradiciju politike u oblasti ruralnog i regionalnog razvoja. Iskustva u ovoj oblasti datiraju iz perioda SFRJ u kojoj su postojali izraeni regionalni dispariteti u razvijenosti pojedinih republika, kao i heterogenost u prirodnim resursima i u proizvodnim, ekonomskim i oragnizacionim parametrima poljoprivredne proizvodnje. Meutim, duga tradicija, ne znai da su i primenjivane politike u toj oblasti imale jasno fokusiranu razvojnu viziju. Mehanizmi implementacije politika vezanih za ruralni prostor i teritorijalne razvojne dihotomije nisu bili dovoljno koherentni, stabilni i dugoroni, pa je i njihov sinergetski efekat izostajao. Generalno se moe rei da je ova razvojna dimenzija marginalizovana i posmatrana mahom kao pratei (a ne konstitutivni) deo drugih politika i razvojnih programa. Selo je uvek tretirano kao problem, retko ili nikad kao resurs. Ekstenzivan razvoj i dominacija sektorskih nad strukturnim i prostornim kriterijumima u viedecenijskom periodu doprineli su: neravnomernom razvoju, neracionalnom regionalnom rasporedu privrednih aktivnosti i stanovnitva, velikoj polarizaciji u nivou razvijenosti izmeu pojedinih podruja, i izmeu optinskih centara i ruralnog prostora u njihovom okruenju. U SFRJ primenjivani su razliiti metodi podrke ruralnom/regionalnom razvoju. Ono to je zajedniko svima njima je da nije bilo stabilnog razvojnog modela, ak ni u periodu koji je prethodio ekonomskoj i politikoj krizi u zemlji. Skromna finansijska sredstva za ove namene distribuirala su se esto bez ekonomskih principa i transparentnih procedura. Sektorski orijentisana razvojna i investiciona politika je marginalizovala poljoprivredu, iako se ovom sektoru deklarativno poklanjala vana uloga. Kada je re o finansiranju poljoprivrede, finansijka politika je uvek vie bila naklonjena dravnim/drutvenim preduzeima, nego privatnim gazdinstvima koja su imala ogranien pristup finansijskom tritu. Generalno, podrka ruralnom razvoju u prethodnom periodu bila je fokusirana na podrku poljoprivredi i to dohotku poljoprivrednih proizvoaa. Drugi vidovi podrke razvoju sela ili marginalnih podruja bili su znatno skromniji i bez kontinuiteta, te su i njihovi efekti bili ogranieni. U tekstu koji sledi navedeni su osnovni programi i izvori finansiranja poljoprivrede i ruralnog razvoja u Srbiji do kraja 1990-tih godina. 1. Fond za razvoj nerazvijenih regiona SFRJ upostavljen je 1965. godine i bio je aktivan do njenog raspada. Eksplicitna namena ovog fonda bila je podrka manje

II

III

IV

69

T E O R IJ SKI OK V IR

razvijenim podrujima Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i Kosovu i Metohiji. Na svom vrhuncu, ovaj Fond je mobilisao 2% drutvenog proizvoda od razvijenijih republika koje su izdvajale fiksni deo svog drutvenog proizvoda za potrebe Fonda. Savezne budetske rezerve su takoe bile usmerene ka podizanju drutvene potronje u siromanijim republikama. Selo i seosko stanovnitvo meutim, nisu posebno tretirani ovim programima, kao ni sama poljoprivreda. Specijalni fondovi i podsticaji za poljoprivredu nisu postojali do poetka 1970-tih. Krediti su distribuirani prema optim bankarskim uslovima, bez dovoljno obzira prema specifinim zahtevima finansiranja agrara. Dravna preduzea i zadruge imali su favorizovanu poziciju u pristupu kreditima i dravnoj podrci. 2. Zeleni plan Poetkom 1980-tih godina, pod uticajem bliske saradnje sa OECD-om i uz pomo meunarodnih fondova, preduzeti su veliki investicioni projekti na planu unapreenja produktivnosti poljoprivrede na zemljoradnikim gazdinstvima. Investicije u zemljoradnika gazdinstva distribuirane su preko dravnih preduzea i zadruga, budui da su pravo na ove kredite imali samo zemljoradnici koji su saraivali sa njima. Velika sredstva usmerena u poljoprivredu preko Zelenog plana35 neosporno su doprinela njenoj intenzifikaciji i jaanju zemljoradnikih gazdinstava. Povoljni krediti namenjeni privatnim gazdinstvima za poljoprivredne objekte, opremu i mehanizaciju finansirani su iz ovog fonda36. Ovakva politika bila je gotovo identina sa podrkom kakvu je EZ sprovodila u poljoprivredi u to vreme. U istom periodu je pod uticajem liberalizacije drutva i ekonomije znaajno jaala autonomnost niih nivoa odluivanja (republika, regiona, pokrajina, optina). Decentralizacija odluivanja i autonomnost u definisanju razvojnih prioriteta doprineli su poboljanju seoske komunalne infrastrukture, rada socijalnih i drutvenih institucija isl. Zajedno sa rastom produktivnosti i standarda zemljoradnikih gazdinstva navedene mere su povoljno delovale na unapreenje kvaliteta ivota i socio-ekonomsku stabilnost ruralnih podruja. 3. Program unapredjivanja poljoprivredne proizvodnje i ivotnih uslova na selu, Agrobanka i Zadruni savez Srbije su 1988. godine sainili Program unapredjivanja poljoprivredne proizvodnje i ivotnih uslova na selu, koji se od 1992. godine realizovao pod nazivom Program za revitalizaciju sela. Sredstva su koriena za finansiranje programa za razvoj poljoprivredne proizvodnje, za objekte servisiranja poljoprivredne mehanizacije, proizvodnju preradjevina priznatog kvaliteta, razvoj zanatstva, kapacitete za preradu lekovitog bilja i umskih plodova, razvoj domae radinosti i seoskog turizma, i izgradnju seoske infrastrukture. Prioritet u korienju ovih sredstava su imali korisnici iji su se programi realizovali u uslovima brdskoplaninskih podruja i na teritoriji nerazvijenih optina. Prioritet su takoe imali i zemljoradnici mladji od 40 godina, kao i oni iji su programi omoguavali zapoljavanje veeg broja lica i proizvodnju kvalitetne, bioloki vrednije hrane. Korisnici sredstava (kredita) su mogli biti zemljoradnika gazdinstva fizika lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, zemljoradnike zadruge i preduzea

II

III

IV

70

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

registrovana za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom. U zavisnosti od programa za koji su konkurisali i podruja na kome ive (nerazvijena i brdsko-planinska podruja, odnosno ostala podruja), korisnici su obezbeivali sopstveno uee u konstrukciji finansiranja programa u iznosu od 20 do 80%. 4. Fond za razvoj Republike Srbije osnovan je 1992. godine. Sredstva ovog fonda su se koristila za finansiranje programa u oblasti razvoja privrede i regionalnog razvoja, podsticanje malih i srednjih preduzea, finansiranje podsticaja uzvoza, finansiranje privrede radi obezbeenja njene likvidnosti kao i finansiranje redovnih aktivnosti Fonda. Meu programima koji se finansiraju sredstvima ovog fonda, prioritet imaju programi namenjeni poljoprivredi i prehrambenoj industriji37. 5. U Republici Srbiji je krajem 1995. godine donet Zakon o korienju sredstava agrarnog budeta, koji je poeo da se primenjuje 1996. godine. Agrarni budet kao deo ukupnog budeta Republike Srbije imao je za cilj da se obezbedi stabilne finansijske izvore za podsticanje razvoja poljoprivrede i ruralnih podruja. U strukturi Agrarnog budeta od njegovog osnivanja predviena je posebna budetska linija za podsticajne mere namenjene revitalizaciji sela. Sredstva za ove namene su u prvim godinama inila ak 10% ukupnih budetskih sredstava (Tabela 2.8.). Programi podrke finansirani iz ove budetske linije, odnosili su se na podsticaje za unapreanje prerade i plasmana, otvaranje novih radnih mesta, ruralnu infrastrukturu isl. Tokom narednih godina iznos ovih sredstava se smanjivao, a u 2000-oj godini potpuno su bila ukinuta. Osim sredstava Agrarnog budeta, dravna podrka ruralnim podrujima distribuirana je i drugim budetskim linijama i razliitim fondovima, to navedena sredstva znaajno uveava. Meutim, u uslovima izraene sive ekonomije i monetarnih poremeaja tokom devedesetih godina, izvesno je da su fondovi za smanjenje regionalnih razvojnih dispariteta, kao i oni namenjeni poljoprivredi i ruralnom razvoju, operacionalizovani nedovoljno transparentnim procedurama i mehanizmima, pa su i efekti navedenih mera iz 1990-ih ostali skromni.

II

III

IV

2.4.5. Sadanja politike u oblasti ruralnog razvoja u Srbiji

Politika ruralnog razvoja Srbije u ovom momentu nije integralno uobliena ni u jednom zvaninom dokumentu. Pojedini aspekti ruralnog razvoja parcijalno se, sa manje ili vie panje, pominju u okviru nekoliko nacionalnih strategija: 1. Strategija razvoja poljoprivrede Srbije usvojena je jula 2005 godine. Osnovno programsko opredeljenje Strategije je da se teite u operacionalizaciji agrarne politike fokusira na podsticanje investicija na zemljoradnikim gazdinstvima umesto na podrku dohotku proizvoaa, kao to je pre toga bio sluaj. Ovakva politika ima svoju opravdanost u injenici da se podsticajem investicija stvaraju pretpostavke za

71

T E O R IJ SKI OK V IR

rast konkuretnosti i napredak gazdinstva u duem vremenskom periodu. U delu koji se odnosi na ruralni razvoj u Strategiji je naglaeno opredeljenje Ministarstva poljoprivrede, umarstva, i vodoprivrede da se kljuni modeli i principi evropske politike primenjuju u skladu sa nacionalnim specifinostima u Srbiji. U vezi sa tim Strategija predvia da je potrebno: stvoriti odgovarajue socijalne i ekonomske uslove u seoskim sredinama i obezbediti njihov doprinos privrednom rastu zemlje; da politika ruralnog razvoja mora da potuje teritorijalne specifinosti; uraditi kategorizaciju po EU modelu o manje povoljnim podrujima (Less favourable areas, LFA) za proizvodnju i ovu injenicu uzeti u obzir prilikom kreiranja mera agrarne politike. Nadlenosti u oblasti ruralnog razvoja od 2005. godine su u kompetenciji Sektora za razvoj sela i poljoprivrede. Sektor je ustrojen tako da obuhvata tri dela: Odelenje za razvoj sela i savetodavne slube, Odeljenje za genetike resurse i Odeljenje za organsku proizvodnju. Osnovno ogranienje efikasnijem radu sektora je preklapanje institucionalnih nadlenosti i nedovoljno izgraeni administrativni kapaciteti. Ograniavajui faktor je i injenica da se razvojni programi ruralnih podruja moraju koordinirati izmeu vie Ministarstava (poljoprivrede, kulture i sporta, trgovine i turizma, itd.), lokalnih institucija i pojedinaca, to je u uslovima odsustva izgraenih mehanizama teko uspostaviti. 2. Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period 2007 2012. godine usvojena je poetkom.2007. Ova strategija je prvi dokument iz oblasti regionalnog razvoja u Srbiji koja na konzistentan nain razmatra razvojne prioritete i naine njihovog ostvarivanja do navedenog perioda. U okviru ove strategije ruralna podruja su razmatrana sa aspekta svojih specifinih problema i razvojnih ogranienja, kao osetljiva podruja u okviru pojedinih regiona38. U pogledu regionalnih neravnomernosti u razvijenosti, Strategija apostrofira zaostajanje ruralnih podruja u osnovnim razvojnim parametrima: demografskim obelejima, ekonomskim strukturama, humanom razvoju, infrastrukturi, privrednoj razvijenosti isl. Relevantnost ruralnih potencijala pojedinih regiona, njihovi specifini problemi i potencijali nisu posebno razmatrani i naglaeni u ovom dokumentu. Definisani ciljevi Startegije takoe ne pominju ruralna podruja kao poseban prioritet, ali se u predvienim nainima operacionalizacije predviaju reenja koja uzimaju u obzir specifinosti ruralnih podruja. 3. Strategija smanjenja siromatva. Vlada Republike Srbije je 2003. godine usvojila Strategiju za smanjenje siromatva u Srbiji. Ova Strategija je sveobuhvatan razvojni dokument koji predstavlja sastavni deo strategije drutvenog razvoja i bavi se suzbijanjem uzroka a ne samo posledica siromatva. Ova Stratgija apostrofira

II

III

IV

72

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

dubinu problema ruralnog siromatva kao posebnog fenomena u Srbiji i upozorava na dubinu i otrinu ruralnog siromatva u poreenju sa urbanim siromatvom. Kao uzrok se navodi injenica da najvei deo ruralne populacije ostaje bez sigurnih izvora prihoda u periodu tranzicije, to uzrokuje veliko zaostajanje u realnim zaradama ove populacije u odnosu na urbanu. Teritorijalno posmatrano, posebno se skree panja na podruje jugoistone i dela zapadne Srbije ije ruralno stanovnitvo ini 25% siromanih u Srbiji. Razlozi nerazvijenosti i ukupnoj zaostalosti ruralnih podruja prema ovoj Stretgiji su: demografsko pranjenje sela, intraregionalne demografske diferencijacije, atomizacija naselja u nerazvijenim podrujima, nepovoljna demografska i kvalifikaciona struktura ruralne radne snage. Strategija smanjenja siromatva predvia posebne ciljeve i starteke pravce delovanja na smanjenju ruralnog siromatva. Ovi ciljevi ne odnose se samo na poljoprivredu, ve predviaju i aktivno delovanje u drugim privrednim sektorima i pravcima stimulisanje zapoljavanja i poboljanje standarda ruralnog stanovnitva. Realizaciji ovih ciljeva trebalo bi da doprinesu aktivnosti na unapreenju poljoprivredne proizvodnje i njenom organizacionom ureenju, poboljanju i izgradnji infrastukture, rad na strunom osposobljavanju radne snage i poveanju uslova i kvaliteta obrazovanja. 4. Nacionalna strategija zapoljavanja za period 2005-10 usvojena je 2005. godine. Prihvatajui ciljeve Lisabonske deklaracije, Strategija je usmerena na uspostavljanje efikasnog trita rada, spremnog da odgovori razvojnim potrebama zemlje. Stanje na tritu rada u ovoj Strategiji je sagledano na regionalnom nivou (postojea administartivan podela Srbije na okruge), i po pojedinim osetljivim grupama stanovnita. Iako se istie da je ova Strategija kompatibilna sa Strategijom za smanjenje siromatva koja veliku panju poklanja ruralnim sredinama, Nacionalna strategija zapoljavanja ne pominje ruralnu radnu snagu ni trite rada u ruralnim podrujima kao zaseban problem. Smanjene mogunosti zapoljavanja i prekvalifikacije, niska mobilnost ruralne radne snage, nepovoljna obrazovna struktura i slini problemi nisu razmatrani ovim dokumentom. 5. Strategija razvoja turizma Srbije 2005-2015 usvojena je 2006. i obuhvata jo jedan set planiranih srednjoronih i kratkoronih ekonomskih mera drave i lokalne samouprave identifikovanih na osnovu analize postojeeg stanja, rezultata prethodne politike u ovom sektoru, kao i aktuelnih promena na svetskom turistikom tritu. Izmeu brojnih identifikovanih ciljeva, Strategija prepoznaje ruralni turizam kao jedan od srednjoronih i dugoronih razvojnih ciljeva. Ruralni turizam je identifikovan kao jedan od bitnih dopunskih faktora ekonomskog razvoja, koji moe da pobolja i osigura odrivi razvoj ruralnih zajednica. Glavni cilj razvoja ovog oblika turizma je stvaranje dodatnih prihoda ruralnih domainstava kroz spektar aktivnosti, usluga i dodatnih ponuda koje mogu da prue. U Strategiji se navodi da e razvoj i promocija ruralnog turizma omoguiti direktni doprinos izjednaavanju

II

III

IV

73

T E O R IJ SKI OK V IR

ekonomskog razvoja zemlje, kao i da e doprineti smanjivanju nejednakosti raspodele resursa (svih onih koji se podrazumevaju pod resursima odrivog razvoja) izmeu urbanih i ruralnih podruja.

Uspena politika ruralnog razvoja zehteva integralan pristup kompleksnom procesu drutveno-ekonomskog razvoja ruralnih podruja. Meutim, u mnogim strategijama (razvoja MSP-a i preduzetnitva, zatite ivotne sredine, privrednog razvoja, obrazovanja, informacionog drutva, socijalne zatite, i drugim relevantnim dokumentima) nisu prepoznati problemi ruralnih podruja kao specifini i na koje treba obratiti panju. Razvojni problemi i smernice buduih politika u navedenim dokumentima definisani su iskljuivo iz urbane perspektive, te kao takvi i ne razmatraju ruralna podruja na adekvatan nain. Izvesno je da u ovom momentu u Srbiji postoji odsustvo koordiniranosti u donoenju sistemskih i stratekih dokumenata, pa tako i onih vezanih za ruralni razvoj. U procesu planiranja i usmeravanja sredstava dravne pomoi jo uvek nije uspostavljen sistem koordinacije izmeu brojnih institucija i subjekata koji su ukljueni u razliite aspekte ruralnog razvoja. Decentralizacija institucija, usvajanje i/ili usaglaavanje zakonodavstva, unapreenje znanja kao i definisanje i koordinacija programa podrke kroz domae i strane fondove predstavljaju preduslov za efikasniju primenu programa podrke ruralnom razvoju. Da bi se omoguila aktivna podrka ruralnom razvoju Srbija mora da intenzivira procese decentralizacije na takav nain da proces preuzimanja pojedinih nadlenosti bude propraen snanom podrkom na lokalnom nivou. I pored dobrih inicijativa na nacionalnom nivou i aktivne finansijske podrke drave, zastoji i problemi koji se u ovom momentu javljaju proistiu iz toga to nema decentralizovanog sistema podrke niti institucionalne mree za integralni pristup ovom problemu. Da bi se raspoloiva sredstva za ove namene racionalno koristila, neophodna je izgradnja kapaciteta za ruralni razvoj na lokalnom nivou, pre svega osposobljavanje lokalne samouprave i osnaivanje NVO sektora za aktivnu participaciju u ovom procesu39. Parlament Srbije usvojio je februara 2002. godine novi zakon o Lokalnoj samoupravi i novo Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu. Kadrovski, tehniki i organizaciono, lokalna administracija je jo uvek nedovoljno osposobljena da aktivno preuzme svoju novu ulogu. Iako postoji odgovarajui zakonski okvir za to, uee civilnog drutva i poslovnog sektora u kreiranju lokalnih razvojnih planova je veoma ogranieno. U veini optina nisu dovoljno ili uopte razvijeni kapaciteti za participativno planiranje i implementaciju dravnih servisa40.

II

III

IV

2.4.6. Finansiranje poljoprivrede i ruralnog razvoja u Srbiji

Uvoenjem restriktivne kreditne i monetarne politike u Srbiji 1994. godine, i promenom prioriteta finansijske politike, poljoprivreda je izgubila status povlatenog sektora u finansiranju, a agrarni sektor ostao bez ijednog stabilnog i sigurnog finansijskog

74

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

izvora prilagoenog njegovim specifinim potrebama (Bogdanov N. at al 2006). Tokom 1996. godine uveden je Agrarni budet kao deo ukupnog budeta Republike Srbije, sa ciljem da slui podsticanju poljoprivrede i ruralnog razvoja. Tokom 2004. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede u saradnji sa Ministarstvom finansija zapoelo je izgradnju finansijskog trita i sistema kreditiranja poljoprivrede, kako bi se obezbedili dugoroni i stabilni izvori finansiranja agrara. Trenutno, finansijsko trite u poljoprivredi obuhvata sledee izvore: podrku iz Agrarnog budeta, , kredite komercijalnih banaka, razvojne fondove i lizing kompanije. 2.4.6.1. Agrarni budet Budetska podrka poljoprivredi se 2000. godine poveava, kao i njeno uee u ukupnom budetu Srbije. Istina, realno poveanje budetskih davanja poljoprivredi tokom ovog perioda nije bilo dinamino u meri kako pokazuje Grafikon 4.2. Proces institucionalnog prilagoavanja i prenoenja nadlenosti izmeu saveznog i republikog, kao i unutar republikih ministarstava tekao je sukcesivno. Otuda su sredstva drugih ministarstava, koja su se troila za poljoprivredu, postepeno prelazila u okvir Agrarnog budeta i poveavala njegov iznos.
Grafikon 2.1. Agrarni budet Srbije

II

III

IV

V
Izvor: Bogdanov N., Bozi D., Munan P. (2006)

U agrarnoj politici Srbije od 2004. godine napravljen je radikalan zaokret u stratekim opredeljenjima i implementacionim mehanizmima (merama podrke) u odnosu na prethodni period. Reformisana agrarna politika od 2004. godine ima sledei okvir: Usmerena je na rast konkuretnosti porodinih komercijalnih gazdinstava,

75

T E O R IJ SKI OK V IR

U implementacionim mehanizmima nainjen je zaokret od politike podsticaja dohotku na podsticanje investicijama na gazdinstvu, Mere podrke su diversifikovane na vei broj programa Ukupna budetska izdvajanja za poljoprivredu rastu. Programi podrke ruralnom razvoju finansirani iz Agrarnog budeta u 2004. i 2005. godini, obuhvatali su: projekte revitalizacije i izgradnje ruralne infrastrukture (rekonstrukcija i proirenje lokalnih puteva, elektrifikacija, vodosnabdevanje i kanalizacija);

II

podrku diversifikaciji ruralne ekonomije kroz unapreenje agro-eko-turizma, tradicionalnih zanata i prerade hrane; podrku mladim poljoprivrednicima za realizaciji investicija (investicije za irigacione sisteme, stoku, staklene bate, objekte za meanje stone hrane, mehanizaciju, silose, opremu za pakovanje, itd.). Programom ruralnog razvoja za 2006. godinu, Ministarstvo je veu panju posvetilo diversifikaciji ruralne ekonomije. Osim mera podsticaja razvoju sela, kreirani su posebni programi za razvoj sela u marginalnim i zatienim oblastima. Podrka je bila namenjena nosiocima poljoprivrednog gazdinstva, ali se pozitivno odnosila i prema povratnicima u marginalne ruralne oblasti. Podsticaji razvoju sela u 2006. bili su namenjeni: Unapreenju poljoprivredne proizvodnje na porodinim gazdinstvima; Diverzifikaciji aktivnosti na poljoprivrednim gazdinstvima ili u njihovom okruenju radi obezbeivanja alternativnih izvora prihoda;

III

IV

Unapreenju plasmana i promociji seoskih sredina; Obnovi i jaanju seoske infrastrukture; Podizanju kapaciteta za rad na razvoju sela i podrka organizovanju seoskog stanovnitva radi zajednikih aktivnosti.

Podsticajima razvoju marginalnih i zatienih oblasti, po ugledu na LFA direktivu EU, u osnovi se favorizuju oblasti u kojima je ruralna ekonomija nestabilna usled teritorijalno specifinih faktora koji limitiraju razvoj poljoprivrede. Pored toga, ovi podsticaji namenjeni su i oblastima u kojima interes za zatitom prirodnih resursa limitira intenzifikaciju poljoprivrede, kao i onima u kojima su izraeni socijalni problemi demografski ugroena podruja, podruja sa izrazito visokom stopom nezaposlenosti, izraenim siromatvom isl. Mere podrke ruralnom razvoju u 2006. godini su po prvi put predvidele i socijalnu komponentu brige o starijoj ruralnoj populaciji, koja je implementirana kroz program podrke nekomercijalnim gazdinstvima41.

76

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

Sistematizacija podsticajnih mera podrke poljoprivredi i ruralnom razvoju koje se finansiraju iz agrarnog budeta generalno se moe izvriti na sledee vidove podrke42: Mere trino-cenovne politke Mere strukturne podrke, uslovno ruralnog razvoja Mere podrke optim uslugama u poljoprivredi Kako bi se omoguila uporedivost strukture budetskih izdvajanja za poljoprivredu i ruralni razvoj u duoj vremenskoj seriji, u Tabeli 2.8. mere podrke su detaljnije diversifikovane.
Tabela 2.8. Budetska podrka poljoprivredi i ruralnom razvoju Srbije (mil. Eura)
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 Ukupan budet Srbije Ukupno agrarni budet* Agrarni budet% od ukupnog budeta od ega: budetska podrka cenama Premije za mleko Premije za biljnu proizvodnju Premije za otkup penice Direktna plaanja Podsticaji za podizanje zasada Premije za proizvodnju industrijskog bilja (po ha zasejane povrine) Regresiranje inputa Regresi za priplodnu stoku Regresi za dizel gorivo Podrka investicijama Podrka poboljanju kvaliteta mleka Podrka proirenju poseda i poboljanja hemijskog sastava zemljita Podrka za kupovinu mehanizacije i opreme Dodatne mere poveanja produktivnosti gazdinstava Podrka preraivakoj industriji Izvozni podsticaji 4.7 4.6 14.5 6.9 8.3 9.8 9.7 12.3 5.1 51.4 0.6 9.7 5.8 9.1 0.9 10.0 9.0 7.8 4.3 3.6 2.3 3.6 4.1 5.5 15.7 4.9 4.9 14.3 2.3 19.0 2.1 38.6 1.3 5.0 0.1 44.4 27.3 40.1 24.6 31.5 5.3 30.8 6.9 42.9 0.0 7.1 3.3 39.0 42.8 44.6 44.9 35.7 27.3 37.7 17.3 12.2 158.6 143.3 8.4 6.6 90.9 5.9 89.1 4.9 95.1 5.0 2005

II

1,896 2,169 1,531 1,830 1,910 1,810 3,796 5,440 5,108 5,261 90.4 141.5 162.1 292.9 230.2 5.0 3.7 3.0 5.7 4.4

III

IV

77

T E O R IJ SKI OK V IR

1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 Infrastrukrura Planiranje poljoprivrednog zemljita Vienamensko korienje voda 0.0 0.0 5.3 20.1 3.3 13.4 2.2 13.1 1.0 11.2 0.7 6.8 1.0 23.7 1.4 29.2 5.1 31.3

2005 1.0 38.9

Registar gazdinstava Istraivanja, edukacija, savetodavstvo Savetodavne usluge Mere zatite bilja Podrka unapreenju stoarstva Zdravstvena zatita ivotinja Ostale mere podrke Unapreenje umarstva i lovstva Revitalizacija sela Ostale mere i akcije ** Mere podrke modernizaciji gazdinstavakrediti 15.9 61.1 4.3 14.4 5.4 3.1 6.7 3.3 7.7 6.0 3.4 7.6 4.6 3.4 3.5 6.0 2.1 2.2 2.3 4.6 6.1 1.0 4.8 9.1 4.3 42.5 5.7 11.5 6.2 8.1 5.5 7.3 6.6 7.6 2.5 13.5 2.5 15.1 2.3 16.1 2.9 2.2 2.0 2.0 1.0 1.8 1.8 3.3 2.0 1.6 31.1 1.5 1.5 9.1

II

III

* Bez plata i socijalnih doprinosa zaposlenih u Ministarstvu i taksi. **Ukljuene sledee mere: Podrka kontroli i iskorenjavanju tetetnih korova i tetoina, Analiza zemljita i preporuka ubrenja, Ouvanje i odrivo korienje genetikih resursa, struna poljoprivredna sluba, registar poljoprivrednih gazdinstava, podsticajna sredstva za uvoenje i sertifikaciju sistema bezbednosti hrane... za godine kada nisu izdvojene kao posebne stavke u agrarnom budetu. Izvor: Boi D., Bogdanov N. (2006)

IV

Navedeni podaci ukazuju na nominalni porast podrke poljoprivredi i poveano uee sredstava namenjenih ruralnom razvoju u ukupnim budetskim trokovima. Ovi podaci se meutim moraju razmatrati sa izvesnom rezervom budui da je dolo do preraspodele budetskih linija u korist Agrarnog budeta, kao i prenoenja nadlenosti sa saveznog na republike institucije. 2.4.6.2. Kreditiranje poljoprivrede uslovi i ogranienja

Obezbeivanje povoljnih uslova kreditiranja predstavlja kljuni preduslov za dinaminije restruktuiranje poljoprivrede i unapreenje ukupne ruralne ekonomije. Ozbiljniji napori na unapreenju i razvoju finansijskog trita primerenog potrebama poljoprivrede u Srbiji su prisutni od 2004. godine. Trenutno, postoji nekoliko izvora kreditiranja poljoprivrede, prehrambene industrije i podsticanja razvoja preduzea u ruralnim podrujima (Bogdanov N., et al. 2006.): 1. Krediti Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Ministarstvo poljoprivrede od 2004. godine aktivno uestvuje u kreditiranju zemljoradnika. Izvor sredstava za ove namene je Agrarni budet. Ovi krediti distribuiraju se putem

78

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

poslovnih banaka (to je vano za kreiranje kreditne istorije gazdinstava) i visoko su subvencionisani (sa kamatnom stopom od 3% do 5%). Korisnici kredita su registrovani poljoprivredni proizvoai koji su otvorili svoje raune kod poslovnih banaka. Postoje dva tipa kredita: kratkoroni (do jedne godine) i srednjoroni (sa rokom vraanja do 5 godina): Kratkoroni krediti su namenjeni za kupovinu obrtnih sredstava (semena, ubriva, stone hrane). Srednjoroni krediti se odobravaju za vremenski period do 5 godina i to za sledee namene: izgradnju i kupovinu sistema i opreme za navodnjavanje; kupovinu poljoprivredne mehanizacije; podizanje viegodinjih zasada; podizanje plastenika i staklenika; kreditiranje stoarske proizvodnje. Najvei deo srednjoronih kredita proteklih godina bio je namnenjen za unapreenje stoarstva (55%) i nabavku mehanizacije (34%). 2. Krediti poslovnih banaka Poslovne banke u Srbiji su tokom proteklih godina vie bile usmerene na kreditiranje poljoprivrednih preduzea, MSP i zadruga, nego seljaka. Priblino 25 banaka odobravalo je kredite poljoprivredi i prehrambenoj industriji, pod razliitim uslovima i za razliite namene. Zemljoradnika gazdinstva koristila su kredite poslovnih banaka, prvenstveno ukoliko su bila ugovorom povezana sa preraivaima ili otkupljivaima, ime su banke nastojale da prevaziu rizik saradnje sa privatnim gazdinstvima: Uslovi za kratkorone kredite nisu se mnogo razlikovali meu pojedinim bankama, i koristili su se za kupovinu inputa, preradu proizvoda za izvoz, i obezbeenje likvidnosti. Srednjoroni krediti poslovnih banaka bili su namenjeni kupovini mehanizacije i opreme, kupovini osnovnog stada i unapreenju stoarstva. 3. Lizing kompanije Finansijski lizing u Srbiji je poeo da se razvija usvajanjem Zakon o finansijskom lizingu Republike Srbije (SL. Glasnik RS, br. 55/03 i 61/05). Na inicijativu Vlade Srbije, a sa ciljem da se obezbede povoljniji uslovi za nabavku traktora, poljoprivredne mehanizacije, kamiona i specijalnih vozila domaih proizvoaa, osnovano je domae lizing preduzee. Na poetku poslovanja, individualni poljoprivredni proizvoai su bili preteni korisnici predmeta lizinga jer se pod relativno povoljnijim uslovima nego putem kredita mogla obnoviti zastarela mehanizacija. Od 2005. godine povoljnost korienja predmeta lizinga je kamatna stopa od 3% na godinjem nivou za poljoprivrednu mehanizaciju (dok je za sve ostale predmete lizinga 5%). 4. Fond za razvoj Republike Srbije. Od osnivanja Fonda za razvoj Republike Srbije (1992. godine) programi iz oblasti agroindustrije imaju prioritet u korienju

II

III

IV

79

T E O R IJ SKI OK V IR

sredstava43. Sredstva Fonda se koriste za: finansiranje programa iz oblasti privrednog i regionalnog razvoja, podsticaj malih i srednjih preduzea, finansiranje podsticaja izvoza, finansiranje likvidnosti privrede i finansiranje redovne delatnosti Fonda. Sredstva Fonda plasiraju se agrokompleksu kroz nekoliko oblika kreditiranja: Kreditiranje malih i srednjih preduzea investicioni krediti namenjeni podsticanju skladnijeg regionalnog razvoja (20% sredstava za ove namene u 2005. godini je potroeno za programe iz oblasti agroindustrije). Kreditiranje samostalnih radnji i preduzetnika U cilju unapreenja razvoja male privrede odobravaju se krediti za podsticanje proizvodne i uslune delatnosti malih preduzetnika, posebno za programe iz oblasti starih zanata. Zapoljavanje radnika mikrokrediti. Na osnovu Programa zapoljavanja radnika koji su ostali bez posla u procesu tranzicije, dodeljuju se mikrokrediti licima koja su registrovana kao nezaposlena kod Nacionalne slube za zapoljavanje (iznos odobrenih kredita agroindustriji je u 2005. godini je bio oko 24% ukupnih sredstava za mikrokreditiranje). 5. Optinski budeti i fondovi lokalna samouprava u mnogim opinama Srbije izdvaja deo svojih budetskih sredstava za podsticanje razvoja poljoprivrede i/ ili izgradnju seoske infrastructure. Korisnici ovih sredstava su poljoprivredni proizvoai i mesne zajednice. Sredstva se distribuiraju javnim konkursima ili direktnom raspodelom prema definisanim prioritetima. 6. Fond za razvoj poljoprivrede Pokrajine Vojvodine ustanovljen 2001. godine, obezbeivao je kredite sa grejs periodom od jedne godine i periodom otplate do 3 godine po kamatnoj stopi od 2,5%. Od 2002. godine postoji i Fond za razvoj Vojvodine. Sredstva od privatizacije predstavljaju 50% kapitala ovog fonda. Osnovna namena fonda je kreditiranje razvoja MSP, gazdinstava i privatnih inicijativa. Oko 60% ukupnih sredstava fonda namenjeno je agroindustriji. Iako je vie od 110 hiljada poljoprivredika otvorilo bankovne raune tokom 20042005. godine, poljoprivrednici u Srbiji su malo koristili ponuene mogunosti kreditiranja. Kao uzrok tome uglavnom se navode dve vrste prepreka: 1. interna ogranienja koja su rezultat sposobnosti ili spremnosti gazdinstava da se zaduuju, i 2. eksterne prepreke, koje onemoguavaju pristup kreditnim sredstvima i uspostavljanje efikasnog finansijskog trita.

II

III

IV

Osnovna ogranienja korienja kredita namenjenih poljoprivredi mogu se svrstati u nekoliko osnovnih faktora:

80

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

Ogranieno poverenje u bankarski sektor i nebankarske finansijske institucije od strane poljoprivrednika kao rezultat prethodnog loeg iskustva sa piramidalnim emama u periodu koji je prethodio tranziciji. Nedostatak iskustva i strunosti poljoprivrednika u izradi i predstavljanju biznis planova (biznis planovi su loeg kvaliteta). Savetodavna sluba u Srbiji nije svjim kapacitetima i organizacionom strukturom osposobljena da prua ovakvu vrstu savetodavnih usluga seljacima. Angaovanje privatnih lica (savetodavaca) za izradu biznis planova je skupo i nedostupno mnogim gazdinstvima. Kamatne stope su previsoke i uglavnom indeksirane u evrima (naroito za srednjorone i dugorone kredite). U uslovima poveane tranje za novcem poslovne banke nude kreditna sredstva sa relativno visokom kamatnom stopom (prikrivenom ili javnom). Nemogunost obezbeenja kreditne garancije nedovren katastar, nepostojanje kreditne istorije poljoprivrednika, zakonski neregulisano korienje drugih vidiova kreditnog obezbeenja (npr. skladinica), nepovoljno deluju na uslove zaduivanja poljoprivrednika. Banke ne prihvataju korienje poljoprivrednog zemljita kao hipoteke jer katastarska evidencija nije dovoljno aurna44. Nesigurnost trita poljoprivrednih proizvoda predstavlja veliku prepreku za iru podruku poslovnih banaka poljoprivrendim proizvoaima. Neusaglaeno zakonodavstvo i nerazvijeno trite fjuersa poljoprivrednih proizvoda, doprinelo je tome da hartije od vrednosti za poljoprivredne proizvode ne mogu da slue kao garant za odobrenje kredita, prema uslovima domae trine prakse. Propisi o prijemu poljoprivrednih proizvoda u javna skladita, kao i propisi o robnim hartijama od vrednosti za poljoprivredne proizvode u fazi su usvajanja. Relativno mali obim sredstava koji privatni sektor potrauje uslovljava visoke fiksne trokove odobravanja i praenja otplate kredita. S obzirom na injenicu da nova generacija sitnih poljoprivrednika nema kreditnu istoriju, niti zna kako da sastavi biznis plan, privatne banke najee nameu visoke trokove pri odobravanju kredita poljoprivrednicima, u poreenju sa ostalim privrednicima. Nedostatak strunosti i iskustva bankarskog osoblja u poslovanju sa poljoprivrednicima i evaluaciji poljoprivrednih biznis planova. Nekoliko banaka ima posebna odeljenja za poljoprivredu i posveuju posebnu panju stalnoj dokvalifikaciji svojih zaposlenih. Njihova ciljna grupa su velika preduzea i gazdinstva, dok je njihov interes za saradnju sa malim proizvoaima zanemarljiv. Uspostavljanje efikasnog finansijskog trita primerenog potrebama agrarnog sektora je proces koji zahteva dalja institucionalna i organizaciona prilagoavanja. Postojea ponuda finansijskog kapitala je nedovoljna po obimu i nedovoljno diversifikovana,

II

III

IV

81

T E O R IJ SKI OK V IR

to trite novca ini skupim za poljoprivrednike. Pored specijalizovanih bankarskih institucija (agrarnih banaka), mogua reenja mogu se traiti i u kreditnim zadrugama, mikrokreditnim institucijama i drugim privrednim drutavima koje nude irok spektar finansijskih usluga.

2.5. Ruralna nepoljoprivredna ekonomija

2.5.1. RNFE opti okvir
Od poetka 1970-tih godina veliki broj strunih i naunih radova bavio se znaajem ruralne nepoljoprivredne ekonomije (eng. Rural Non-Farm Economy RNFE) u ruralnom razvoju. Ruralna nepoljoprivredna ekonomija se moe definisati na mnogo razliitih naina. U literaturi se moe nai veliki broj razliitih definicija i taksatomija pojedinih elemenata ovog koncepta. RNFE se najee definie kao skup ekonomskih aktivnosti u ruralnim podrujima45, iskuljuujui aktivnosti vezane za proizvodnju primarnih poljoprivrednih proizvoda (Lanjouw and Lanjouw, 1997). Ruralna nepoljoprivredna ekonomija obuhvata meutim delatnosti povezane sa poljoprivredom, kao to su prerada hrane, druge vrste malih biznisa, prihode od socijalnih transfera, kamate, dividende, rente i doznake od povremenog ili stalnog zaposlenja u urbanim podrujima (Davis, Pearce, 2000)46. Povean interes nauke i prakse za nepoljoprivrednom ekonomijom prisutan je od kako je diversifikacija ruralne ekonomije postala vaan segment dravnih politika usmerenih na poljoprivredu i ruralnu populaciju. Poljoprivreda i proizvodnja hrane nisu jedine funkcije ruralnih podruja, ve to moe biti i irok spektar drugih delatnosti koje imaju za cilj zadovoljavanje potreba ruralne populacije. Otuda, podrka unapreenju ivotnog standarda i uspostavljanju socijalne i ekonomske stabilnosti ruralnih domainstava, implementira se ve nekoliko decenija upravo razvojem ruralne nepoljoprivredne ekonomije47. U mnogim delovima sveta narasta jaz izmeu ruralne populacije i prirodnih resursa kojima se obezbeuju odrivi uslovi ivota. Dostupni prirodni resursi se smanjuju, posebno u zemljama u razvoju, pa ivot ruralne populacije i njihovi prihodi postaju manje sigurni ili pak znaajno variraju. I pored narastajue depopulacije u ruralnim podrujima (ili smanjene stope rasta stanovnitva), mogunosti zapoljavanja u ruralnim sredinama se ne poveavaju znaajnije, niti se dinamino menjaju. Otuda, ruralno stanovnitvo, je prinueno da iznalazi alternativne razvojne strategije kojima e prevazii dohodovne rizike sa kojima se suoava. Po pravilu, sve ove strategije podrazumevaju u manjoj ili veoj meri udaljavanje od poljoprivrede i proizvodnje hrane, kao osnovnih funkcija ruralnih podruja. U tom smislu, migracija u gradove je mogua strategija

II

III

IV

82

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

samo za onaj deo ruralne populacije koji ima komparativne prednosti u svojim radnim sposobnostima ili akumuliranom kapitalu. Emigracije nisu reenje, ili ne predstavljaju mogunost, za onaj deo stanovnitva koji iz socijalno-ekonomskih razloga ne eli ili ne moe da napusti svoju sredinu. U takvim okolnostima, razvoj nepoljoprivredne ekonomije se pokazao kao podesan instrument za obezbeivanje adekvatnih ivotnih uslova onih koji nisu u stanju da ive od poljoprivrede ili iz bilo kojih razloga ne vide u njoj svoju perspektivu. RNFE kao razvojni koncept reava kljune probleme veine ruralnih podruja: absorbuje vikove ruralne radne snage i smanjuje prikrivenu nezaposlenost, smanjuje proizvodni rizik poljoprivrednih gazdinstava njihovim angaovanjem u aktivnostima koje dopunjuju ili zamenjuju poljoprivredni dohodak, obezbeuje opstanak gazdinstva u uslovima kada je poljoprivredna proizvodnja unitena ili ugroena, doprinosi poveanom iskoriavanju komparativnih prednosti ruralnih podruja (prirodnih i fizikih resursa, lokacije, trokova radne snage isl.), doprinosi ubrzanju ekonomskog rasta ruralnih podruja, unapreuje ukupan kvaliteta ivota, proizvoda i usluga u ruralnim sredinama. Osim toga, RNFE kroz irok spektar uslunih delatnosti i delatnosti povezanih sa poljoprivredom, ima snaan, direktan i indirektan uticaj na ukupan ekonomski rast. Iskustva razvijenijih zemalja daju argumentovana uverenja da diversifikacija ekonomije ruralnih podruja moe da: ubrza rast lokalne ekonomije, umanji jaz izmeu ruralnih i urbanih podruja i pozitivno deluje na smanjenje ruralnog siromatva. Ovakva iskustva su znaajna za post-socijalistike tranzicione zemlje sa visokim udelom ruralne populacije u ukupnom stanovnitvu i izraenim ruralnim siromatvom. Do sada je potvreno, kako od strane nauke tako i od strane prakse, da je razvoj RNFE osnovni mehanizam koji obezbeuje ruralnu zaposlenost i dohodak (Bright et al., 2000; Davis i Pearce, 2001). Zahvaljujui tome, koncept RNFE postao je posebno aktuelan za (reformske) vlade, donatorske programe, NVO idr.

II

III

IV

2.5.2. Strategije i tipologije vezane za koncept RNFE

Koncept RNFE najee je motivisan politkama koje imaju za cilj da uveaju ukupnu nepoljoprivrednu proizvodnju u ruralnim podrujima, da kreiraju vei broj

83

T E O R IJ SKI OK V IR

raznovrsnijih radnih mesta, kao i da uveaju produktivnost i prihode domainstva48. Zbog toga je kreatorima razvojnih strategija bitno da sagledaju: ko su potencijalni uesnici u ovom procesu, koji su razlozi njihovog interesa za RNFE, koje mogunosti su uesnicima dostupne, a za koje postoje ogranienja, da li se opredeljuju za nepoljoprivredne aktivnosti zbog napretka ili ekonomskog nazadovanja svog domainstva, zato i u kakvim okolnostima odustaju ili naputaju neki biznis, koji su rizici isl. Na osnovu ovakvih analiza odabrae se odgovarajue startegije koje e pomoi siromanijim slojevima i omoguiti im laki pristup delatnostima koje nisu iskljuivo vezane za gazdinstvo i poljoprivredu. Ruralna nepoljoprivredna ekonomija u tom smislu nudi velike mogunosti od onih koje zahtevaju znaajna sredstva, solidno obrazovanje i vetine radne snage, povoljan pristup kreditima, do onih usmerenih na samozapoljavanje i manje zahtevnu proizvodnju u pogledu ulaganja. 2.5.2.1. Implementacija koncepta RNFE U pogledu teoretsko-metodoloke interpretacije pojmova vezanih za RNFE postoji mnogo dihotomija koje se, shodno svom znaaju i ispoljenosti, moraju uvaiti u emprijskim istraivanjima. Razgranienja koja su posebno vana za interpretaciju pojedinih koncepcijskih pristupa, su (Barrett C.B., Reardon T., 2000):

II

III

IV

1. Izbor mesta (lokacije) na kom e se odvijati nova aktivnost: na gazdinstvu i van gazdinstva; 2. Izbor sektora u okviru RNFE: proizvodnja ili usluge; 3. Vrsta dohotka iz kojeg su akumulirana sredstava koja ulau: zaraeni ili nezaraeni dohodak;

4. Vrsta, poreklo nezaraenog dohotka: nadoknade, penzije, dividende, kamate ili rente. Veoma je vano sagledati ovakvu vrstu dohotka poto esto ostaje skriven i neevidentiran u empirijskim istraivanjima; 5. Vrsta, poreklo nepoljoprivrednog dohotka: dohodak od zaposlenja u drugim sektorima van poljoprivrede, dohodak od samostalne delatnosti, ili nezaraeni dohodak;

6. Izbor ruralnog prostora, lokacija na kojoj e se delatnost odvijati: najui lokalni milje ili migracija. Ova razgranienja se prema potrebi mogu produbiti

84

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

razdvajanjem na: migraciju u okviru zemlje ili u inostranstvo. ak ni samo lokalno angaovanje nije dovoljno razgranieno u smislu do koje granice se onom smatra lokalnim: (a) u kui ili na farmi; (b) lokalno udaljeno od kue, sa podkategorijama (i) okolina sela ili ira okolina ruralnog podruja, (ii) najblii grad, (iii) grad u okruenju. Ovaj faktor je znaajan kao mera zavisnosti domainstva od loklane ekonomije; 7. Forma angaovanja: samozaposlenje ili nadnica. Ova distinkcija je praktino zasnovana na funkcionalnoj razlici u radnom angaovanju ruralne populacije. Od presudnog znaaja za procenu sposobnosti domainstava da se ukljue u procese diversifikacije je sagledavanje svih navedenih faktora. Svi oni imaju vanu ulogu u donoenju odluka domainstava i pojedinaca, te je poznavanje njihovog uticaja od vee vanosti nego njihova klasifikacija i tipologija. Pored navedenih razlika ije je objektivno sagledavanje od presudnog znaaja u odabiru razvojne koncepcije, postoje i potekoe u proceni raspoloivih potencijala za diversifikaciju (Barrett C.B., Reardon T., 2000) kao to su: Koliina raspoloivog kapitala, koja nije uvek precizno poznata (npr. raspoloivo, korieno, dostupno zemljite); Teko je izmeriti vrednost kapitala za koji ne postoji lokalno trite; Neki resursi su zajedniki sa drugim domainstvima pa je teko odrediti proporcionalni udeo pojedinih od njih; Neki od osnovnih resursa, posebno oni vezani za ljudski potencijal, teko se mogu proceniti i kvantifikovati kao npr. sposobnost i vetina radne snage, socijalni kapital idr. Za neke resurse koji su od velikog znaaja teko je kvantifikovati (u anketama i slinim snimanjima stanja) kvalitet potencijala (zemljite, stoka); Postoje aktivnosti u koje je ukljueno vie lanova domainstva tokom nekoliko sezona, pa je teko odrediti doprinos pojedinca; Neke aktivnosti odvijaju se u domenu sive ekonomije ili ilegalnih tokova, pa se domainstva o njima nerado izjanjavaju; Variranje dohotka zavisno od njegovih izvora (nenovani prihodi, plaanje u naturi isl.) oteava poreenje i sakupljanje reprezentativnih i pouzdanih podataka o dohodovnim izvorima. Svi navedeni problemi i ogranienja u istraivanju strategije koju domainstva i pojedinci biraju u procesu diversifikacije ekonomskih aktivnosti dodatno se uslonjavaju specifinim nacionalnim/regionalnim/lokalnim ogranienjima49.

II

III

IV

85

T E O R IJ SKI OK V IR

2.5.2.2. Modeli diversifikacije ruralne ekonomije Gotovo univerzalno prihvaena sistematizacija modela diversifikacije ruralne ekonomije, koja je jednako zastupljena u teorijskim interpretacijama i praksi, je ona koja polazi od socio-ekonomskog poloaja pojedinca odn. domainstva sa jedne strane, i lokalnog ambijenta, sa druge strane: I model diversifikacije (engl. demand-pull privuen potrebom, prev. autora) u okviru kojeg napredniji delovi ruralne zajednice koriste nove razvojne mogunosti i prilike koje im se ukazuju i ukljuuju se u njih. Ovakav model diversifikacije je posledica dostupnosti povoljnijih marketinkih ili tehnkotehnolokih mogunosti i reenja, kojima se stvaraju preduslovi za poveanje produktivnosti rada i dohotka gazdinstva. II model diversifikacije (engl. distress-push nematinom pritisnut, prev.autora) u okviru kojeg su siromani slojevi ruralne zajednice primorani da trae zaposlenje van gazdinstva kao strategiju svog opstanka. Ovakav model diversifikacije je karakteristian za ekonomsko okruenje u kojem postoji imperfektnost trinih mehanizama, visoka prikrivena nezaposlenost i gde je evidentno siromaenje domainstava. Ovakva situacija zahteva angaovanje pojedinaca ili domainstava u aktivnostima koje su esto manje produktivne nego to je poljoprivredna proizvodnja, i posledica su potrebe da se smanji dalji pad dohotka. Najee, ova dva modela funkcioniu paralelno jedan sa drugim u okviru istog podruja.
Tabela 2.9. Pritiskajui i privlaei (engl. Push and Pull) faktori diversifikacije
Pritiskajui (push) faktori Privlaei (pull) faktori
ii dohodak radne snage V ri obrt kapitala B ii nivo rizika u nepoljoprivrednim aktivnosN

II

III

IV

Rast populacije astui nedostatak obradivog zemljita R

i smanjena dostupnost kvalitetnog zemljita tima u odnosu na poljoprivredu Smanjenje produktivnosti na gazdinstvu Smanjenje prihoda gazdinstava arada u cilju zadovoljenja potreba domainstva Z Nedostajue trite inputa konomske mogunosti povezane sa socijalnE im prednostima ponuene u urbanim centrima Unitavanje prirodnih resursa i van regiona P ovremene krize i okovi O dsustvo finansijskog trita ili otean pristup enja za urbanim ivotom, posebo mlaih ljudi T korisnicima

Izvor: Davis J., Pearce D. 2000.

Regionalno posmatrano, distress-push diversifikacija (nematinom pritisnuta) je dominantna u podrujima koja se karakteriu jednom od sledeih osobina: geografska izolacija, nerazvijena fizika infrastruktura, nizak nivo ljudskog potencija, nerazvijeno trite, resursno siromana podruja, ugroen prirodni ambijent, devastiran ekonomski sitem i/ili poljoprivreda. Suprotno tome, demandpull diversifikacija (privuena potrebom) je mogua na prostoru gde su dostupne

86

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

tehnoloke inovacije (vezane za poljoprivredu ili druge delatnosti), gde je dinaminiji transfer znanja i implementacija tehnikih inovacija, gde postoji razvijeno trite ili snana veza sa drugim tritima van lokalne ekonomije (Davis J., Pearce D., 2001). Posmatrano unutar istog regiona (intraregionalno), distress-push diversifikacija privlai domainstva koja su manje razvijena i imaju manji dohodak. Ova domainstva opredeljuju se za nepoljoprivredne aktivnosti koje su u proseku manje profitabilne (u smislu produktivnosti rada) dok demand-pull diversifikovane aktivnosti obino zahtevaju vea ulaganja i za njih se opredeljuju imunija domainstva. Sutinski, to znai da se siromanija domainstva opredeljuju za diversifikaciju koja ide u pravcu toga da njihov nepoljoprivredni dohodak u mnogo veoj meri zavisi od nadnice ili plate. Sa druge strane, imunija domainstva imaju vee razvojne mogunosti i diversifikuju svoj dohodak u sopstvenim preduzeima ili samostalnim delatnostima. Otuda je u regionima gde je vei broj relativno siromanijih domainstava distresspush model diversifikacije vie zastupljen u odnosu na demand-pull. Ukoliko su dohodovne razlike izmeu gazdinstava vee, modeli diversifikacije e se lakse uoavati. Ukoliko u nekom podruju dominira distress-push diversifikacija, re je o podruju, gde su siromanija domainstva vie ukljuena u diversifikaciju nego ostala. Suprotno tome, u sluaju pretene demand-pull diversifikacije, domainstva sa veim dohotkom vie se bave ne-poljoprivrednim aktivnostima nego ostala. Veza izmeu ponovnog ulaganja u diversifikaciju i visine dohotka domainstva ukljuenih u ovakve aktivnosti potvrena je u mnogim dosadanjim istraivanjima. Ovakav teoretski uoblien okvir potvren je i u geografski razliitim ruralnim podrujima i razliitim modelima ruralnog razvoja (Start D., 2001). Sagledavanje razlika u demand-pull i distress-push diversifikaciji na svim nivoima i u svim aspektima u kojima se manifestuju, je koristan nain za sagledavnje ekonomskog znaaja i relevantnosti ruralne nepoljoprivredne ekonomije. U mnogim zemljama u razvoju (posebno Junoazijskim), demand-pull diversifikacija uzrokovala je znaajan ekonomski rast ruralne ekonomije u smislu poveanja efikasnosti (Haggblade S. et al., 2002). Suprotno tome, u mnogim tranzicionim ekonomijama diversifikacija je posledica smanjenja dohotka domainstava, dakle distress-push, odvija se u uslovima primitivne ekonomije i praktino vodi smanjenju dodatne vrednosti lokalne ekonomije (Ellman, 2000). 2.5.2.3. Diversifikacija dohotka i aktivnosti Prema literaturi o ekonomiji gazdinstva, mogu se identifikovati dve osnovna stuba diversifikacije: diversifikacija dohotka koja je karakteristina za period akumulacije kapitala (fizikog, ljudskog, socijalnog, informacionog isl.), i vezuje se za relativno siromanija domainstva

II

III

IV

87

T E O R IJ SKI OK V IR

diversifikacija aktivnosti koja se obino pojavljuje u kasnijim fazama (kada je ve izvrena odgovarajua raspodela kapitala), i za koju se opredeljuju domainstva koja ve imaju akumulirane neke resurse.
Shema 2.2. Potencijalni izvori dohotka

I
Dohodak ostvaren na gazdinstvu

Osnovne poljoprivredne aktivnosti Diversifikovana delatnost Nepoljoprivredna delatnost

II

Dohodak gazdinstva

Dohodak ostvaren van gazdinstva

Zaposlenje u poljoprivredi van gazdinstva Penzije, dividende, rente, kamate

III

Nezaraeni dohodak

Potencijalni izvori dohotka

Izvor: Davis and Pearce (2001)

IV

Prema Ellis-u (1993), diversifikacija dohotka je model za koji se opredeljuju domainstva iji je osnovni motiv poveanje odn. maksimizacija profita. Ova domainstva otuda biraju kao svoju strategiju razvoja maksimalno zapoljavanje svojih lanova (nadnica, prekovremeni rad, specijalizacija proizvodnje ili diversifikacija proizvodnje zavisno od resursa kojim raspolau) Divesifikacijom dohotka deo domainstava uspeva da ostavri akumulaciju i povea svoje komparativne prednosti. Akumulirani kapital (uteeni novac, steena znanja i vetine, fiziki kapital, ostvareni socijalni i poslovni kontakti) je resurs koji ovim domainstvima obezbeuje preduslove za viu fazu diversifikacije diversifikaciju aktivnosti. Diversifikacija aktivnosti je uzrokovana komparativnim prednostima lanova domainstava sa izraenom inicijativom za diversifikaciju. Domainstva iji lanovi imaju komparativne prednosti u odnosu na svoje okruenje (vei poetni fiziki ili finansijski kapital, vee obrazovanje, specifine vetine i sposobnosti, socijalni kapital isl., nastoje da ove svoje prednosti iskoriste zapoinjanjem nove aktivnosti, i novog oblika radnog angaovanja (zapoinjanje privatnog biznisa) ili podizanjem nivoa kvaliteta proizvoda i usluga koje trenutno pruaju. Dohodovna diversifikacije per se ne iskljuuje diversifikaciju aktivnosti, ve meu njima postoji dinamiki proces tokom koga se one preklapaju i pojavljuju u isto vreme. Otuda, za veinu siromanijih

88

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

ruralnih domainstava, akumulacija kapitala je posledica diversifikacije dohotka, a ne njen cilj. Na osnovu navedenog smatra se da postoje dva stadijuma u procesu diversifikacije, koja nisu uvek detaljno razdvojena ali su svakako krucijalna: Prvi, u kom je dohodak dominantan motiv i koji je vrsto vezan za zadovoljavanje osnovnih potereba domainstva. Ova faza je dominirajua onoliko dugo koliko je zadovoljavanje primarnih potreba domainstava glavni prioritet. Kada dohodak prevazie nivo neophodnog egzistencijalnog minimuma, izvesna koliina kapitala (finansijskog, obrazovnog, fizikog) se moe akumulirati. Ovaj kapital omoguava da diversifikacija aktivnosti postane vaniji motiv, stvarajui lanovima domainstava uslove da aktiviraju svoje komparativne prednosti, da odaberu posebne aktivnosti i da zadovoljavaju svoje potrebe tamo gde su im dostupne. Pored spomenutih, interesentna je i sistematizacija diversifikacije zasnovana na tipovima aktivnosti u koje se ruralna populacija ukljuuje. Ova podela ukljuuje razliite modele diversifikacije (Davis, J.R., Bezemer D., J. 2004): Unutranja diversifikacija odnosi se na one koji se opredeljuju za drugi, dodatni posao u istom mestu, bilo da je njihovo primarno zanimanje poljoprivreda ili neto drugo (npr. poljoprivrednici sa dodatnim zanimanjem van sopstvene farme za koje su plaeni u novcu). Ovakva forma diversifikacije je uobiajena u sluajevima kada postoji nizak nivo poetnog kapitala (ljudskog ili finansijskog), ili meu ruralnom populacijom koja nije spremna da rizikuje ulazei u nove aktivnosti. Ebb-diversifikacija karakteristina za lica ije je sekundarno zanimanje u agrarnom sektoru. Ova lica nisu u situaciji da svojim nepoljoprivrednim dohotkom pokriju neophodne potrebe, i pritisnuta su na delimian ili potpun povratak poljoprivredi50. Flow-diversifikacija odnosi se na lica koja imaju primarnu aktivnost u poljoprivredi a dodatnu u nepoljoprivrednim delatnostima. Ova lica imaju bolji, vei, finansijski i/ili ljudski kapital, bolje su osposobljeni i opremljeni da iskoriste trine i inovacione mogunosti u pravcu diversifikacije. 2.5.2.4. Faktori koji utiu na diversifikaciju ruralne ekonomije Faktori koji utiu na diversifikaciju ruralne ekonomije su brojni i vrlo kompleksni, pa tako postoji veliki broj njihovih taksatomija i sistematizacija. Najoptija podela deli faktore koji deluju na distribuciju radne snage domainstava na interne (koji polaze od domainstva/preduzetnika) i one optijeg nivoa, eksterne (koji proistiu iz lokalnog okruenja selo/region).

II

III

IV

89

T E O R IJ SKI OK V IR

1. Osnovni faktori koji deluju na diversifikaciju aktivnosti domainstava i preduzetnika/ pojedinaca, prema Davis J. R. i Bezemer D. (2004) su: Motiv. Opredeljenje pojedinaca ili domainstva za ukljuivanje u nepoljoprivrednu ekonomiju zahteva ispunjavanje dva preduslova istovremeno: motivaciju sa jedne strane, i sposobnost da obezbede odrivi i unosan dohodak za sebe i/ili lanove svog domainstva. Vei poetni kapital (zemljite, stoka, nekretnine) i vei nivo dohotka, poveavaju mogunosti za investiranje u edukaciju ili proizvodna sredstva. Vei poetni kapital je vaan zbog toga to su trita, pogotovo trite kredita, u mnogim nerezvijenim podrujima siromana ili ne postoje. Otuda raspoloivi poetni kapital i nivo dohotka jesu kljuni faktori koji mogu da podstaknu specijalizaciju u mnogo produktivnije aktivnosti. Pristup tritu. Odsustvo trita ili njegova loa organizovanost u nekom regionu (npr. trite zemljita ili kredita) jedan je od vanih ograniavajuih faktora primene koncepta RNFE. Ovaj faktor ne ukljuje samo trite za plasman proizvoda, ve i raspoloivost faktora kao to su transport, infrastruktura i telekomunikacije, izvore informacija isl. Ruralna, posebno siromanija populacija, sa niim nivoom socijalnog, finansijskog ili ljudskog potencijala ima otean pristup tritu. Otuda mnogi autori ukazuju da je upravo njihov nepovoljniji poloaj (siromatvo) razlog to teko dospevaju do kljunih trita i da bez eksterne pomoi ne mogu da prevaziu svoju poziciju. Ljudski potencijal. Povoljniji indikatori ljudskog potencijala (godine, vetine, obrazovanje) omoguuju irok set radnih i preduzetnikih opcija za pojedinca i njegovo domainstvo. Vii stepen obrazovanja je u pozitivnoj korelaciji sa veim mogunostima diversifikacije. Meutim, faktor obrazovanja i dodatnih vetina je sa aspekta RNFE znaajniji za ene nego za mukarce. Naime, ukoliko je nivo steenih sposobnosti ena u nekom domainstvu vei, mukarci retko diversifikuju svoje aktivnosti i nastavljaju da se bave svojom osnovnom profesijom. Sa druge strane, mogunost ukljuivanja ena u nepoljoprivredne aktivnosti je vie zavisno od raspoloivog kapitala nego ukljuivanje mukaraca (koji imaju mogunost izbora fizikih poslova, lake se zapoljavaju, lake migriraju isl.). Rodna ravnopravnost U nekim drutvima i sredinama, znaajno ogranienje za pristup radne snage nepoljoprivrednim aktivnostima ima i rod. Otuda marginalizacija poloaja ena moe biti uzrokovana njihovim smanjenim mogunostima privreivanja ili uskraivanjem mogunosti za unapreivanje sopstevnih sposobnosti i vetina. U pogledu ovakvih segregacija osetljiv je i poloaj mladih. Oni su ti koji migriraju u urbane centre, sezonski ili stalno, za razliku od starije populacije i ena koji su manje mobilni.

II

III

IV

90

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

Socijalni kapital. Prisustvo adekvatnog socijalnog potencijala, mree, takoe poveava razvojne mogunosti za pojedince i preduzetnike. 2. Faktori koji utiu na rast RNFE na lokalnom/regionalnom nivou. Razvoj ruralne nepoljoprivredne ekonomije je jedan od osnovnih vidova lokalnog ekonomskog rasta. Lokalni ekonomski rast kroz poveanje diversifikacije ruralnih aktivnosti, moe biti izazvan: poveanom zastupljenosti van farmskih aktivnosti (rast sektora usluga, prerada i dorada proizvoda isl.); poveanom diversifikacijom izvora dohotka farme (porast zaposlenosti, smanjenje prikrivene nezaposlenosti, diversifikacija proizvodnje ukljuivanjem novih proizvoda, specijalizacija proizvodnje i poveanje standarda i kvaliteta proizvoda isl.); promenama u raspodeli prihoda ostvarenih diversifikacijom (porast tranje, investicija, tednje). Svi ovi faktori izvesno dovode do vee ili manje dohodovne nejednakosti meu lanovima lokalne zajednice, zavisno od sposobnosti pojedinca i domainstava da se ukljue u ove procese. Faktori koji stimuliu diversifikaciju RNFE na lokalnom/regionalnom nivou uglavnom su isti kao oni koji deluju stimulativno na ekonomski rast, to zapravo znai da se diversifikacija moe posmatrati u kontekstu endogenih teorija rasta. Faktori koji su posebno relevantni prema Davis J. R. i Bezemer D. (2004) su : Lokalni prirodni i fiziki resursi privredna struktura nekog podruja (i proizvodna struktura poljoprivrede) su u velikoj meri odreene proizvodnim resursima. Meutim, loklani prirodni i fiziki resursi nisu a priori limitirajui faktor u smislu da determiniu izbor modela rasta. Nain na koji se resursi koriste utie na lokalni ekonomski rast, ali taj rast nije samo mera raspoloivih resursa. Kvalitet lokalne vlasti (korupcija, programi pomoi, konzistentnost politike i njena implementacija). Drava i lokalna vlast dugo ostaju neosetljive na ruralnu nepoljoprivrednu ekonomiju i skoncentrisane su na poljoprivrednu, dakle sektorsku politiku. U hijerarhiji nadlenosti vezanih za ruralnu nepoljoprivrednu ekonomiju, loklana inicijativa je uvek vanija od dravne politike i dravnih programa (Haggblade et al., 2002). Razlozi se mogu traiti u tome to je lokalna vlast, po pravilu, manje skoncentrisana na razvojne dihotomije unutar urbanih sredina, bolje poznaje svoje specifine ruralne potencijale i efikasnija je u operacionalizaciji programa koje je sama kreirala. Lokalna fizika i komunalna infrastruktura, ukljuujui mreu puteva, telefonske linije, socijalne servise isl. vaan su faktor RNFE i njenog ukupnog rasta.

II

III

IV

91

T E O R IJ SKI OK V IR

Povezanost sa gradskim podrujem, jaina veze sa gradom. Ekonomski rast ruralnih podruja je najee zavistan od jaine funkcionalnih veza sa urbanim centrima. Ove veze mogu biti kroz snabdevanje inputima, potronim proizvodima, kroz dohodak stanovnika zaposlenih u urbanim centrima ili dohodak ostvaren prodajom proizvoda u gradu. Za lokalni ekonomski rast jednako je vano da su urbani centri sposobni da jainom svojih socijalnih mrea i kapitala ponude adekvatne forme partnerstva i saradnje ruralnim sredinama u svom okruenju. Trgovina i promet. U pogledu znaaja ovog faktora za loklani ekonomski rast miljenja su razliita. Neki autori podvlae zastupljenost trgovine i prometa kao meru razvijenosti lokalne ekonomije. Sa druge strane, postoje miljenja da su razvoj proizvodnih lanaca i lokalnog poslovnog i proizvodnog partnerstva (socijalnog kapitala), od veeg uticaja na lokalni ekonomski razvoj i da imaju dugoronije efekte. Socijalni kapital. Mo u odluivanju o vanim segmentima koji generiu ukupan privredni rast, pa tako i RNFE nije inkorporirana samo u dravnoj administraciji i formalno uspostavljenim ekonomskim strukturama, ve i u lokalnom privatnom sektoru i civilnom drutvu (ukljuujui zadruge, NVO, i proizvoake asocijacije). Zbog toga, decentralizovani process odluivanja, sa efikasnim i adekvatnim institucionalnim okruenjem predstavlja vaan preduslov za implementaciju koncepta RNFE i lokalni ekonomski rast. Institucionalno okruenje snano utie na izbor razvojne strategije domainstva, determiniui njihov pristup ili korienje velikog broja resursa (prirodnog, ekonomskog i socijalnog kapitala).

II

III

2.5.3. RNFE i tranzicione zemlje

IV

Ruralno stanovnitvo u zemljama u razvoju ostvaruje znaajan deo svog dohotka od nepoljoprivrednih aktivnosti. U prilog ovoj tvrdnji, svedoe rezultati razliitih istraivanja u azijskim, afrikim i zemljama latinske Amerike, prema kojima 30-50% dohotka ruralne populacije potie iz delatnosti van poljoprivrede51. Ovi zakljuci su takoe relevantni za postsocialijalistike evropske i azijske zemlje u kojima je uee ruralne populacije u ukupnoj jo uvek visoko i za koje su ekonomski rast i smanjenje siromatva vani razvojni ciljevi. Drugi, ne manje vaan faktor je znaajna panja koju su donatorski programi pomoi posvetili problemu odrivog ruralnog razvoja u zemljama u tranziciji. Na prostoru Evro-azijskih zemalja strategijama smanjenja ruralnog siromatva kroz RNFE najvie su se bavile meunarodne organizacije (World Bank, DFID, UNDP, UNICEF, GTZ idr.). Iako je literatura bogata analizama tranzicionog perioda i restruktuiranja agrarnog sektora u evro-azijskim zemljama, tek poslednjih godina vea panja je posveena ruralnoj nepoljoprivrednoj ekonomiji i istraivanjima fokusiranim na ovaj segment52. Naalost, uporedivost rezultata pojedinih studija i istraivanja je minimalna. Mahom

92

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

se radi o rezultatima terenskih istraivanja, sa razliito selektovanim uzorkom, razliitim definicijama osnovnih statistikih indikatora isl. (Davis J., Pearce D., 2001). Ono to je zajedniko svim ovim istraivanjima je konstatacija da je tranzicija, posebno u prvim godinama, usko vezana sa socijalnim tenzijama i razvojnim nejednakostima. Od ovog pravila nisu izuzete ni evro-azijske tranzicione zemlje. Odlike ruralnog sirmatva postojale su u zemljama centralne i istone Evrope u periodu njihovog pristupanja EU, balkanskim zemljama i zemljama centralne Azije53. Mereno trokovima ivota, izmeu 25% i 33% populacije ovih zemalja ivi u uslovima permanentnog siromatva (to znai ispod nivoa odrivosti tokom dueg vremenskog perioda), a 10% u uslovima naznaka ekstremnog siromatva. U studiji IFAD-a (2002) Procena ruralnog siromatva zemlje centralne i istone Evrope i nove nezavisne drave , kao posebno osetljive grupe u ruralnim sredinama navode se: Poljoprivrednici u brdskim i planinskim predelima Stanovnitvo ovih podruja esto ivi u uslovima ekstremnog siromatva, bez mogunosti da proizvede dovoljno hrane ak i za zadovoljenje sopstvenih potreba. Opcije za obezbeivanje dodatnog prihoda u ovim podrujima su ograniene zbog izolovanosti i niskog stepena razvijenosti. Zaposleno ruralno stanovnitvo. Mala veliina poseda uslovljava da je dohodak zaraen od zaposlenja u drugim delatnostima, ili van farme, od posebnog znaaja za ruralnu populaciju. Domainstva iji su prihodi vezani samo za plate (posebno ona bez drugog kapitala ili bez zemlje), po pravilu su siromanija od ostalih, obzirom da ne proizvode hranu ak ni za svoje potrebe. Ruralne ene. Tranzicija je posebno pogodila ene, ije se uee u siromanoj ruralnoj populaciji povealo u tranzicionim godinama. Ova pojava se negativno odrazila na jednakost polova. U studiji se navodi da je u analiziranim zemljama i dalje prisutan trend feminizacije sela, kao posledica migracije muke radne snage u gradove u potrazi za poslom. ene koje ostaju na farmi bave se ekstenzivnom, naturalnom poljoprivrednom proizvodnjom. Stara lica. Penzionisana lica takoe su visoko prisutna u siromanoj ruralnoj populaciji. U analiziranim zemljama ova lica su esto povratnici koji su vlasnitvo nad zemljitem stekli u procesu restitucije zemljita. Ova lica meutim nisu sposobna za rad, ili nemaju osnovnu mehanizaciju i opremu da bi ukljuila u proizvodnju. Ethnike manjine. Kreiranje novih dravnih granica dovelo je do poveanja stanovnitva u kategoriji nacionalnih manjina, i narastajue konkurencije za ogranienim resursima na prostoru linije etnikog razdvajanja. Studija IFAD-a navodi da je tokom restitucije zemljita poloaj pripadnika etnikih manjina bio neravnopravan.

II

III

IV

93

T E O R IJ SKI OK V IR

Interno raseljena lica. Visok procenat izbeglica i interno raseljenih lica nastanjen je u ruralnim podrujima. Ova lica esto nemaju pravo vlasnitva nad zemljitem, pristup tritu radne snage i finansijskim tritima im je otean, te ostaju dugo zavisna od socijalnih primanja.

Okvir 5. Diversifikacija prihoda malih gazdinstava

II

Veina siromanih ruralnih domainstava mora da diversifikuje svoje izvore prihoda. Poljoprivreda ne moe vie da obezbedi dovoljan dohodak za pokrie trokova ishrene i drugih osnovnih potreba. Kao rezultat toga, najmanje jedan lan domainstva je zaposlen van gazdinstva, u samom lokalnom okruenju, gradu ili u inostranstvu. Zbog toga, lanovi siromanih ruralnih domainstva nisu ni samo individualni poljoprivrednici, ni zaposleni radnici sa punim radnim vremenom, ve kombinacija obe kategorije. Dokle god diversifikacija dohotka pomae smanjenju rizika za domainstvo i postoji visoka zavisnost od dohotka van farme, to je jasan indikator siromatva i niskog prihoda poljoprivrede.
Izvor: IFAD (2002) Procena ruralnog siromatva zemlje centralne i istone Evrope i nove nezavisne drave

III

IV

Otuda, u prvim tranzicionim godinama domainstva su primorana na nepoljoprivrednu ekonomiju iz vie razloga: siromatvo, rast nezaposlenosti u urbanim centrima, smanjeni poljoprivredni prihodi, niska konkurentnost malih gazdinstava u uslovima liberalizacije ekonomije itd. Meutim, u tranzicionim ekonomijama nije uvek jednostavno ustanoviti da li su demand-pull ili distress-push faktori u slubi pomeranja poljoprivredne ka nepoljoprivrednoj ekomiji. Tako npr. Davis i Pearce (2000) na osnovu svojih istraivanja zakljuuju da se u ekoj i Rumuniji poetkom tranzicionog perioda aktivnosti ruralnog stanovnitva odvijala prema demand-pull modelu. Meutim, Chirca i Tesliuc (1999) navode da je motivacija veine ruralnih domainstava Rumunije da se upuste u nepoljoprivrednu ekonomiju vie iz potrebe nego iz prepoznavanje profita to ukazuje na distress-push faktor. Udeo dohotka iz nepoljoprivredne ekonomije u ukupnom dohotku gazdinstva teko je proceniti i za evropske tranzicione zemlje kao i u drugim delovima Sveta, budui da ne postoji dovoljno egzaktna statistika baza. Nespremnost seoske populacije da se izjanjava o svom dohotku opte je poznato ogranienje u istraivanjima vezanim za ovu problematiku, to dobijene rezultate dodatno dovodi u sumnju. Bilo kako, prema nekim procenama, sredinom perioda tranzicije domainstva u zemljama centralne i istone Evrope su ostvarivala 30-50% dohotka iz nepoljoprivrednih aktivnosti (Davis, J. R., Gaburici, A., 1999). U mnogim ruralnim podrujima tranzicionih zemalja, privatizacija zadruga i dravnih poljoprivrednih preduzea je prouzrokovala nezaposlenost ruralne radne

94

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

snage i prilike za alternativno zaposlenje ruralne populacije svela na minimum. Osim toga, privatizacija preduzea u ruralnim podrujima uticala je negativno na investicije u drutveni kapital kao to su kole, ustanove zdravstvene zatite, isl., dok se sa druge strane, optinska administracija suoavala sa manjkom finanijskih i institucionalinh kapaciteta da rukovodi socijalnim ustanovama. RNFE kao aktivna mera ruralnog razvoja prepoznata je u okviru SAPARD programa. Takoe, LEADER program i sline programske eme razliitih drava lanica daju primer strategija lokalnog ekonomskog razvoja koji podrava rast poljoprivrednog i nepoljoprivrednog sektora i istovremeno utie na smanjenje siromatva u zemljama tranzicije. Osnovne lekcije i iskustva evropskih tranzicionih zemalja je da primarno dejstvo na unapreenje ruralne ekonomije imaju sledei faktori: unapreenje nivoa znanja, razvoj ruralne fizike infrastrukture, razvoj i olakan pristup ruralnog stanovnitva finansijskom tritu i tritu zemljitem, kreiranje povoljnog ambijenta za razvoj MSP, vertikalna i horizonatalna decentralizacija odluivanja i jaanje preduzetnitva lokalne vlasti. Nedostatak informacija o RNFE, diversifikaciji aktivnosti i dohotka ruralne populacije, oteava donoenje odluka i ograniava izbor adekvatne razvojne politike u svim tranzicionim zemljama.

II

III

2.5.4. Diversifikacija aktivnosti i dohotka ruralnog stanovnitva Srbije

Trite rada u Srbiji karakterie visoka nezaposlenost, velika prikrivena nezaposlenost, nisko uee zaposlenosti u privatnom sektoru i veoma niska mobilnost radne snage. Zvanine stope nezaposlenosti, iako zasnovane na razliitim izvorima meunarodno uporedivoj Anketi o radnoj snazi Republikog zavoda za statistiku (ARS) i prema evidenciji Nacionalne slube zapoljavanja (NSZ), pokazuju porast ukupne nezaposlenosti tokom poslednjih pet godina54.
Tabela 2.10. Stope nezaposlenosti u Srbiji
2000 NSZ* ARS** 25.6 12.1 2001 26.8 12.2 2002 29.0 13.3 2003 31.7 14.6 2004 29.1 18.5 2005 30.0 20.8

IV

*NSZ Nacionalna sluba zapoljavanja stopa je izraunata kao odnos nezposlenih i zbira zaposlenih i nezaposlenih lica **ARS Anketa o radnoj snazi Stopa je izraunata kao odnos nezaposlenih i aktivnih lica

95

T E O R IJ SKI OK V IR

Struktura zaposlenosti i osnovne odlike radne snage u ruralnim podrujima Srbije sline su kao i u drugim tranzicionim zemljama: starosna i obrazovna struktura su nepovoljnje u odnosu na ukupno stanovnitvo, vea je nezaposlenost radno aktivnog stanovnitva, zaposlenost u primarnom sektoru je visoka a u tercijarnom sektoru niska. Neophodnost stvaranja adekvatnih mogunosti za diversifikaciju ruralne ekonomije prepoznata je u mnogim stratekim dokumentima i razvojnim programima u Srbiji. Sa druge strane, navedeni podaci o ekonomskoj strukturi ruralnih podruja ukazuju na jo uvek jako visoku zavisnost od poljoprivrede. Prerada i dorada poljoprivrednih proizvoda, druge industrijske grane i tercijarni sektor jo uvek su nedovoljno razvijeni u ruralnim podrujima Srbije. Zastupljenost privatnog sektora je takoe skromna privatni sektor, osim u poljoprivredi, znaajnije je zastupljen samo u trgovini. Osnovno ogranienje ekspanizivnijem razvoju sektora usluga i prerade izvesno je u nepovoljnim uslovima na finansijskom tritu (kao to pokazuju rezultati terenskog istrazivanja), ali je neosporan i uticaj irokog spektra faktora karakteristinih za tranzicione zemlje. Osnovne strukture ruralne radne snage prikazane na Grafikonu 2.2. obraunate su na osnovu rezultata Ankete o radnoj snazi za 2005. godinu.
Grafikon 2.2. Zaposlenost i aktivnost ruralne populacije prema godinama starosti55

II

III

IV

V
Izvor: Anketa o radnoj snazi, RZS, 2005

Grafikon ukazuje na posebno osetljivu poziciju mladih u ruralnim podrujima, budui da su stope nezaposlenosti mladih do 25 godina oko dva puta vie od prosenih, a stope zaposlenosti oko dva puta nie od proseka za populaciju radnog uzrasta.

Nedostatak adekvatne statistike baze i drugih istraivanja iz ove oblasti, ini istraivanje diversifikovanosti ruralne ekonomije u Srbiji jo sloenijim. Za potrebe

96

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

ove studije, dostignuti nivo diversifikacije sagledae se analizom trita radne snage i izvora prihoda ruralne populacije. 2.5.4.1. Diversifikacija aktivnosti ruralne radne snage Dominantan deo ruralne radne snage u Srbiji (45% zaposlenog ruralnog stanovnitva) radi u poljoprivredi (Tabela 2.11.). Ovako visok udeo ruralnog stanovnitva zaposlenog u poljoprivredi svrstava Srbiju u red najagrarnijih evropskih zemalja. Osim poljoprivrede, zaposlena ruralna radna snaga znaajnije je angaovana u preraivakoj industiji (preko 16%), trgovini na veliko i malo (10.2%), graevinarstvu (5.8%) i saobraaju (4%). Delatnosti kod kojih je uee zaposlene ruralne populacije iznad 3% su i dravna uprava, obrazovanje, zdravstveni i socijalni rad. Nedovoljna razvijenost javnih servisa i sektora usluga u ruralnim podrujima razlog su malog broja radnih mesta u ovim delatnostima, pa je njihova niska zastupljenost u ukupnoj zaposlenosti oekivana56. Postojea struktura zaposlenosti posledica je nedovoljno diversifikovane privredne strukture. Privredna struktura ruralnih podruja je jo uvek velikim delom oslonjena na poljoprivredu i prehrambenu industriju (Poglavlje 2.4.). Radna snaga ruralnih podruja angaovana je u delatnostima koje zahtevaju muku radnu snagu (graevinarstvo, saobraaj, delimino preraivaka industrija) ili radnu snagu sa relativno niim kvalifikacijama58. U prilog ovoj tezi govore i podaci da u strukturi zaposlene ruralne populacije blizu 50% ine lica sa srednjokolskim obrazovanjem (Tabela 2.12.), pri emu se u Srbiji u ovu kategoriju ubrajaju i lica sa zavrenim trogodinjim zanatskim kolama. Znanja i vetine ruralne radne snage izvesno nisu primerene zahtevima savremene tehnologije i nepovoljno deluju na ukupni kapacitet radne snage u ruralnim podrujima. Kvalitet radne snage jeste jedan od ograniavajuih faktora ekonomskog razvoja ruralnih podruja, jer investitori zaobilaze mesta u kojima nemaju na raspolaganju kvalitetnu i obuenu radnu snagu. Sa druge strane, obrazovanija populacija teko se zadrava u ruralnim podrujima bez atraktivnog ekonomkog okruenja i radnih mesta primerenih njihovim specifinim znanjima i prefrencijama. U Srbiji postoji oko 600 hiljada gazdinstava sa posedom manjim od 5 ha. Mala veliina poseda uslovljava da veina ovih gazdinstava proizvodi samo za svoje potrebe, dok su njihovi trini vikovi mali i nesigurni (dominira naturalna proizvodnja). Otuda su mnoga od ovih gazdinstva snano zavisna od zaposlenja u drugim delatnostima i drugih izvora prihoda (kao to su pokazali i interpretirani rezultati IFAD istraivanja 2002. godine za druge tranzicione zemlje u regionu). Rezultati Popisa 2002 godine (Tabela 2.13), potvruju da veina radne snage angaovane u poljoprivredi Srbije spada u kategoriju radne snage koja proizvodi

II

III

IV

97

T E O R IJ SKI OK V IR

za sopstvene potrebe, (75%), dok se samo 20% radnika u poljoprivredi bavi proizvodnjom za trite. Uee ena u poljoprivrednoj radnoj snazi koja proizvodi za trite je izuzetno nisko (26.1%) to je takoe registrovano i u drugim tranzicionim zemljama (IFAD 2002). Preostalih 5% radnika u poljoprivredi radi na poslovima koji zahtevaju fiziku radnu snagu (nadniari).
Tabela 2.11. Struktura zaposlenosti ruralne radne snage po sektorima delatnosti57
Ukupan broj zaposlenih po sektorima Srbija Ukupno 2733412 635363 2091 32965 497436 57000 166534 406705 80010 152820 43504 69826 159430 143416 158571 120761 5356 1624 Ostala naselja 1250660 561302 1075 16263 203847 19474 72512 128059 23574 49930 5386 10471 39550 39064 43401 35321 1432 0 Struktura zaposlenih po sektorima Srbija 100 23.24 0.08 1.21 18.20 2.09 6.09 14.88 2.93 5.59 1.59 2.55 5.83 5.25 5.80 4.42 0.20 0.06 Ostala naselja 100 44.88 0.09 1.30 16.30 1.56 5.80 10.24 1.88 3.99 0.43 0.84 3.16 3.12 3.47 2.82 0.11 0.00

II

Poljoprivreda, umarstvo i vodoprivreda Ribarstvo Vaenje ruda i kamena Preraivaka industrija Proizvodnja el. energije, gasa i vode Graevinarstvo

III

Trgovina na veliko i malo, opravka Hoteli i restorani Saobraaj, skladitenje i veze Finansijsko posredovanje Poslovi s nekretninama, iznajmljivanje Dravna uprava i socijalno osiguranje Obrazovanje Zdravstveni i socijalni rad Dr. komunalne, drutvene i line usluge Domainstva sa zaposlenim licima Eksteritorijalne organizacije i tela

IV

Izvor: Anketa o radnoj snazi, 2005

Dugogodinja privredna recesija i tolerisanje neformalnih privrednih aktivnosti tokom 1990-tih, uzrok su to je udeo sive ekonomije u Srbiji ostao neto vii nego u drugim zemljama u tranziciji. Obzirom na nisku kvalifikacionu strukturu i suene mogunosti zapoljavanja u drugim sektorima, izvesno je da deo ruralnog stanovnitva ostvaruje dohodak u sivoj zoni. Ovi oblici radnog angaovanja (preprodaja poljoprivrednih proizvoda, rad ena u gradskim domainstvima isl.), karakteristini su za one slojeve ruralnog stanovnita koji raspolau sa najmanje fizikog i drugog kapitala.

98

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

Tabela 2.12. Obrazovna struktura zaposlenog ruranog stanovnitva po polovima59

Zaposleno ruralno stanovnitvo Ukupno Ukupno Bez kole Bez potpunog osnovnog obrazovanja Osnovna kola Srednja kola Via kola Fakultetsko obrazovanje 1250660 39912 203703 320038 608764 42263 35979 Mukarci Ukupno 781503 12949 111889 204694 407767 25116 19086 % 100 1.66 14.32 26.19 52.18 3.21 2.44 ene Ukupno 469157 26963 91814 115344 200997 17148 16891 % 100 5.75 19.57 24.59 42.84 3.66 3.60 % ena u ukupnpm broju 37.51 67.56 45.07 36.04 33.02 40.57 46.95

II

Izvor: Anketa o radnoj snazi, 2005

Svi navedeni indikatori potvruju iznete stavove o ogranienim mogunostima zapoljavanja ruralne radne snage (posebno mladih i enske populacije) i diversifikaciji njihovih aktivnosti. Nedostatak radnih mesta i smanjene mogunosti zapoljavanja osnovna su odlika ruralnog trita rada. Sa druge strane, poljoprivreda je zasnovana na malim porodinim gazdinstvima, sa niskom produktivnou i malim trinim vikovima, i nije u mogunosti da obezbedi adekvatan dohodak onima koji od nje ive.
Tabela 2.13. Aktivno poljoprivredno stanovnitvo prema tipu angaovanja
Pol Radnici u poljoprivredi proizvoai za trite 79377 73.9 28030 26.1 107407 100 Poljoprivredni proizvoai za sopstvene potrebe 208475 53.1 188803 46.9 397278 100 Radnici u poljoprivredi, na poslovima koji zahtevaju fiziku snagu 17738 72.2 6813 27.8 24551 100

III

IV

Mukarci ene Ukupno

Izvor: Popis stanovnitva, domainstava i stanova, 2002

2.5.4.2. Diversifikacija prihoda ruralnih domainstava Jedini pouzdani indikatori koji se mogu upotrebiti za interpretaciju diversifikacije prihoda jesu podaci o raspoloivim i utroenim sredstvima domainstava, koji se od 2003. godine u Srbiji objavljuju za urbana i ostala domainstva na osnovu ankete Republikog zavoda za statistiku60 i radnom angaovanju ruralne populacije prema tipu vlasnitva.

99

T E O R IJ SKI OK V IR

Prema poslednjim dostupnim podacima struktura prihoda ruralnih domainstava predstavljena je Tabelom 2.14.
Tabela 2.14. Struktura prihoda ruralnih domainstva61

Izvori prihoda ruralnih domainstava Zarade i nadnice Transferi u novcu dobijenom od vladinih organizacija Transferi u novcu dobijenom od nevladinih organizacija

Srbija 35.6 24 0.9 1.8 24.8 0.2 1 0.1 11.6 100

C. Srbija bez Vojvodina beograda 32.9 27.1 0.7 2.7 27 0.3 0.8 0.2 8.3 100 31.6 19.1 1.8 0.9 28.3 0.1 1.7 0.1 16.4 100

beograd 57.4 21.3 0 0 5.2 0.2 0 0 15.9 100

II

Transferi u novcu iz inostranstva Primanja od poljoprivrede, lova i ribolova Zarade u naturi Transferi i pokloni u naturi Transferi u naturi iz inostranstva Ostala primanja (zakup, kamata, tednja i sl) Ukupno

III

Izvor: Statistiki godinjak Srbije, 2006

IV

Rezultati ukazuju da najvei udeo u ukupnim prihodima ruralne populacije svih podruja imaju zarade zaposlenih, iza ega slede zarade od poljoprivrede. Ovaj podatak pokazuje da postoji nesrazmeran odnos zaposlenih u poljoprivredi (45%), i njenog uea u ukupnim prihodima domainstva (25%), te da je ostvarena produktivnost poljoprivrede niska. Osnovna razlika koja se moe uoiti meu podrujima je u pogledu uea transfera dravnih organizacija62 i ostalih primanja. Naime, dravna (budetska) plaanja mnogo su znaajnije zastupljena u prihodima domainstava u Centralnoj Srbiji u odnosu na Vojvodinu, gde su ostala primanja (zakup, kamata i tednja) izuzetno visoki. Posmatrano prema tipu radnog angaovanja u odnosu na vlasnitvo, 23% ruralnog stanovnitva u aktivnom dobu (15-64 godine) je samozaposleno, 14% radi u domainstvu a 62% ima formalno zaposlenje kod drugih lica. Sopstveni biznis sa angaovanom tuom radnom snagom najmanje je zastupljen kao vid zaposlenja ruralne populacije (3%). Posmatrano prema sektorima (Tabela 2.15), najvei deo zaposlenih kroz ovaj vid radnog angaovanja odnosi se na trgovinu (39%), poljoprivredu (28%) i industriju (13%). Sopstveni biznis u kojem nije angaovana tua radna snaga ima 20% aktivne ruralne populacije, sa dominantnim ueem poljoprivrede (76%) i skromnim ueem trgovine i graevinarstva. Navedeni podaci generalno govore da je samo 7% aktivne ruralne populacije samozaposleno (sa ili bez angaovanja tue radne snage) u delatnostima koje nisu vezane za

100

DEO 2

T E O R I J S K I OK V I R

poljoprivredu. Ovaj podatak se moe smatrati objektivnom merom odsustva preduzetnitva u ruralnoj ekonomiji u Srbiji63.
Tabela 2.15. Struktura zaposlenosti ruralne radne snage po sektorima i tipu zaposlenja64
Ruralna radna snaga (15-64 godina starosti) Samozaposleni sa zaposlenima Samozaposleni bez zaposlenih Pomaui lanovi domainstva

Sektor Ukupno

broj

broj

broj

Zaposleni radnici %

broj

Ukupno Poljoprivreda, umarstvo i vodoprivreda Ribarstvo Vaenje ruda i kamena Preraivaka industrija Proizvodnja el. energije, gasa i vode Graevinarstvo Trgovina na veliko i malo, opravka Hoteli i restorani Saobraaj, skladitenje i veze Finansijsko posredovanje Poslovi s nekretninama, iznajmljivanje Dravna uprava i socijalno osiguranje Obrazovanje Zdravstveni i socijalni rad Druge komunalne, drutvene i line usluge Domainstva sa zaposlenim licima Eksteritorijalne organizacije i tela

1105676 419271 1075 16263 202379 19474 71762 127324 23574 49930 5386 10470 39550 39064 43401 35321 1432 0

36514 100 226436

100 685431 100 157296 100 84566 12.3 153020 97.3 696 16263 0.1 2.4 0 0 1082 0 0 2582 0 294 0 0 0 0 0 317 0 0 0.0 0.0 0.7 0.0 0.0 1.6 0.0 0.2 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.2 0.0 0.0

II

10259 28.1 171426 75.7 0 0 0.0 0.0 379 0 7975 0 12090 16293 728 8754 0 624 0 0 429 7340 398 0 0.2 0.0

4871 13.3 350 1143 1.0 3.1

3.5 188451 27.5 0.0 5.3 7.2 0.3 3.9 0.0 0.3 0.0 0.0 0.2 3.2 0.2 0.0 19124 58528 2.8 8.5

III

14169 38.8 1824 374 0 1706 0 0 0 1816 0 0 5.0 1.0 0.0 4.7 0.0 0.0 0.0 5.0 0.0 0.0

94280 13.8 21021 40507 5386 8140 39550 39064 42972 25849 1034 0 3.1 5.9 0.8 1.2 5.8 5.7 6.3 3.8 0.2 0.0

IV

Izvor: Anketa o radnoj snazi, 2005

101

T E O R IJ SKI OK V IR

Prema rezultatima Popisa iz 2002. godine, nepoljoprivredna gazdinstava inila su dominantnu grupu sa ueem od 62% u ukupnom broju gazdinstava u Srbiji (Tabela 2.16). Zastupljenost poljoprivrednih i meovitih gazdinstava bila je znaajno manja (17,8% i 16,4% respektivno). U poreenju sa 1991. godinom dolo je do znaajnog smanjenja meovitih gazdinstava (za 10%) i poljoprivrednih gazdinstava (za 8%).
Tabela 2.16. Gazdinstva prema veliini i izvorima prihoda
Veliina gazdinstva Izvori prihoda gazdinstva Ukupno 604417 131407 36772 6300
Poljoprivredna

Meovita broj 77910 36793 11337 1950 % 28 30.95 31

Nepoljoprivredna broj 50530 11107 1609 % 67.77 38.45 25.53 25.5 62.3

bez prihoda broj.

%

broj 81770 40647 13672 2655

% 13.53 30.93 42.14 42.1

II

Do 5ha 5.01 10.00 ha 10.01 20.00 ha Preko 20.01 ha Ukupno:

12.89 421715

23022 3.81 3438 2.61 656 1.36 86 27,202 1.4

778,891 138,738

17.8 127,990

16.4 484,961

3.5

Source: Bogdanov N., Boi D. (2005)

III

IV

Ovakve promene u socio-ekonomskoj strukturi gazdinstava ukazuju na prisutnu polarizaciju gazdinstava prema izvorima prihoda uz istovremeno smanjenje broja gazdinstava zavisnosnih od poljoprivrede. Ovaj indikator se mora paljivije interpretirati nego to se to obino ini. Naime, kriterijum selekcije gazdinstava je ekonomska struktura lanova, koja de facto obuhvata i gradska domainstva koja imaju gazdinstvo. Otuda, smanjenje broja poljoprivrednih i meovitih gazdinstava moe biti posledica deobe domainstva, odumiranja starakih domainstava bez naslednika na gazdinstvu i slinih faktora, a ne samo diversifikacije prihoda poljoprivrednih gazdinstava i smanjenja zavisnosti od poljoprivrednog dohotka.

102

DEO

III

R EZULTATI ISTR A IVANJ A

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

3 . R E Z U LT A T I I S T R A I V A N J A
3.1. Pojmovna razgranienja i definicije
3.1.1 Ruralna domainstva
Istraivanje Analiza potreba mailh ruralnih domainstava je fokusirano na ruralna domainstva65, nezavisno od pripadnosti domainstva nekoj od socio-ekonomskih kategorija definisanih prema izvorima prihoda. U slinim vrstama istraivanja najee se korisit klasifikacija ruralnih domainstva na domainstva koja imaju gazdinstvo i ostala. Domainstva koja imaju poljoprivredne potencijale smatraju se gazdinstvom i dele se prema izvorima prihoda na poljoprivredna, meovita i nepoljoprivredna66. Istraivanje se nije ograniilo samo na domainstva koja imaju gazdinstvo, ve su u obzir uzeta i druga domainstva skromnije ekonomske snage u ruralnim podrujima. Ovakav pristup je primenjen iz nekoliko razloga: polo se od hipoteze da su uslovi ivota i privreivanja u ruralnim podrujima podjednaki za sva domainstva sa skromniji potencijalom, nezavisno od toga kojoj socio-ekonomskoj kategoriji domainstva pripadaju (npr. komunalna i socijalna infrastruktura, dostupnost informacija, trita isl., podjednaki su svim siromanijim domainstvima). drugi argument u prilog hipotezi da se ruralna domainstva sa skromnijim potencijalima mogu smatrati do izvesne mere homogenom grupom proizilazi otuda to za veinu njih poljoprivreda, iako nije glavna ili jedina delatnost, znaajno doprinosi smanjenu ukupnih trokova domainstava. U ruralnim podrujima Srbije, definisanim prema OECD metodologiji, ima 1.365 miliona domainstava, to je 54% od ukupnog broja domainstava u Srbiji (Tabela 3.1). Od ukupnog broja domainstava u ruralnim podrujima, 583 hiljade (ili 43%) ima poljoprivredno gazdinstvo. Gazdinstava veliine do 3ha je 328 hiljada, ili 56% ukupnog broja gazdinstva u u ruralnim podrujima. Navedeni podaci govore da su, nezavisno u koju statistiku kategoriju prema izvorima prihoda spadaju, ruralna domainstva sa skromnijim resursima znaajno zastupljena u ukupnom broju, pa otuda veliki deo ruralnog stanovnitva ivi u njima. Posmatrano prema izvorima prihoda, najvei deo (60%) gazdinstava u ruralnim podrujima Srbije spada u kategoriju nepoljoprivrednih gazdinstva (Tabela 3.2.). Blizu 2/3 gazdinstava manjih od 3 ha nema poljoprivredni prihod (spada

II

III

IV

105

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

u nepoljoprivredna gazdinstva). Ova gazdinstva su dakle vie zavisna od nepoljoprivrednog prihoda, pa je u uslovima smanjenih mogunosti zapoljavanja i izraene dohodovne osetljivosti ruralne populacije, njihova egzistencija jedno od vanih pitanja ruralne ekonomije u lokalnog razvoja uopte.

Tabela 3.1. Socio-ekonomska struktura poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji

Broj domainstava sa gazdinstvom Meovita Sa prihodima od rada poljo privrednika i linim prihodom 75.49 68.81 36.78 33.52 Sa prihodima od rada poljo privrednika, nepoljoprivred nika i linim prihodom

Sa prihodima od rada poljoprivrednika i nepoljoprivrednika

Broj domainstava

Nepoljoprivredna

II

Poljoprivredna

III

Sva gazdinstva Srbija ukupno Ruralna podruja % ruralna podruja Gazdinstva do 3ha Srbija Ruralna podruja % ruralna podruja % od ukupnog broja gazdinstava u Srbiji % od ukupnog broja gazdinstava u ruralnim podrujima 469220 328073 69.92 60.24 56.29 50428 39400 78.13 36.35 34.66 352722 239755 67.97 72.73 69.02 47407 34693 73.18 37.04 34.61 20918 15097 72.17 40.56 38.31 17706 13552 76.54 33.70 31.66 8783 18663 6044 14225 76.22 68.61 66.16 2521190 1364927 54.14 778891 582778 74.82 138738 113664 81.93 484961 127990 347359 100253 71.63 78.33 51569 39412 76.43 52538 23883 27202 42811 18030 21502 81.49 79.05

IV

Izvor: RZS (2002) Popis poljoprivrede

Tabela 3.2. Struktura gazdinstava u ruralnim podrujima Srbije prema izvorima prihoda
Struktura gazdinstava prema izvorima prihoda % Broj gazdinstava Poljoprivredna Nepoljoprivredna Meovita Bez prihoda Sva gazdinstva Do 3 ha 582778 328073 19.50 12.01 59.60 73.08 17.20 10.57 3.69 4.34

Izvor: RZS (2002) Popis poljoprivrede

106

Bez prihoda

Ukupno

Svega

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

3.1.2. Mala ruralna domainstva

Univerzalne definicije malih ruralnih domainstava, malih gazdinstva ili polunaturanih gazdinstva ne postoje. Pojam malih gazdinstava se najee vezuje za poljoprivredna gazdinstva sa polunaturalnom proizvodnjom. Iako je termin gazdinstva sa polunaturalnom proizvodnjom opte prihvaen u politici EU i u merama podrke ruralnom razvoju, eksplicitne definicije i granice razgranienja nisu univerzalno postavljene. Praktino, pojedine zemlje same definiu koja gazdinstva pripadaju ovoj grupi na osnovu specifinosti gazdinstava, odreenog tipa agrarne i ruralne strukture isl.. Prema literaturi koja dotie ovu problematiku, nekoliko kriterijuma se moe primeniti u definisanju polunaturalnih gazdinstava: Prvi kriterijum tie se veliine gazdinstva i on je veoma jednostavan. Veliina gazdinstva se u ovom sluaju izraava fizikim jedinicama mere kao to su hektari ili broj grla stoke. Ogranienja ovakvog pristupa su brojna uticaj specijalizacije ili proizvodne orijentacije je nemogue izmeriti na ovaj nain, kao i uticaj drugih faktora od znaaja za konkurentsku poziciju gazdinstva (kvaliteta zemljita, rasnog sastava stoke, kvaliteta ljudskog potencijala isl.). Sasvim posebno pitanje je ta je za koju zemlju ili region veliko a ta malo gazdinstvo. Naime, izraavanjem veliine gazdinstva povrinom korienog zemljita ne uvaava se uticaj strukture poljoprivrednih povrina i zastupljenosti pojedinih zemljinih kategorija (intenzivne povrine/prirodni panjaci isl.) na proizvodnu strukturu i potencijalni dohodak. Drugi kriterijum polazi od toga koji deo proizvodnje se prodaje na tritu u odnosu na onaj koji se proizvede ili utroi na samom gazdinstvu. Ovaj kriterijum se praktino tie ostvarenog profita gazdinstva, i veoma ga je teko proceniti bez adekvatne baze podataka. Za ove namene najee se koriste poreske evidencije ili razliite forme registracionih lista gazdinstava za potrebe nacionalnih ministarstava (FADN, EAA). Kao poseban kriterijum u definisanju veliine gazdinstva primenjuju se i raznovrsnost proizvodnje, odnosno proizvodne strukture u celini (da li gazdinstvo ima monokulturu ili ne, da li ima voarsko-vinogradarsku proizvodnju ili neku drugu intenzivnu granu poljoprivrede, koliko je zastupljeno stoarstvo i kakvog je tipa). Ovakav pristup zahteva da se kao kriterijum u definisanju veliine gazdinstva koristi ekonomska veliina farme. Za odreivanje ekonomske veliine gazdinstva koristi se standardna mara pokria (SGM- Standard Gross Margine) koja se, izraava se u Evropskoj jedinici mere (ESU European Size Units). Standardna mara pokria (SGM) ratarske ili stoarske proizvodnje definisana je kao vrednost prinosa po jedinici kapaciteta (hektaru ili grlu stoke)

II

III

IV

107

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

umanjena za trokove varijabilnih inputa koji su neophodni za proizvodnju67. Ovako izraunata mara pokria je ujedno i mera specijalizacije gazdinstva, budui da pokazuje iznos prihoda od poljoprivredne proizvodnje po njegovim izvorima (proizvodima). Sumiranjem vrednosti prihoda po proizvodima dobija se ekonomska veliina gazdinstva prema kojoj se ona mogu porediti u vrednosno iskazanim jedinicama68.
Okvir 6. Definicija malih gazdinstava u EU

II

U EU ne postoji zajednika definicija poljoprivrednog gazdinstva ve svaka drava lanica koristi sopstvenu definisiju koja odraava njenu poljoprivrednu strukturu. Meutim, poljoprivredna statistika EU poljoprivrednim gazdinstvima smatra ona koja imaju vie od 1 ha zemljita. Pored toga, Generalni direktorat za poljoprivredu i ruralni razvoj (DG VI) je definisao komercijalno poljoprivredno gazdinstvo. Komercijalnim gazdinstvom se smatra ono ija godinja proizvodnja izraena u SGM iznosi preko 2 ESU*. Data definicija se odnosi na sva gazdinstva, a drave lanice imaju sopstvenu podelu (skalu) gazdinstava prema ESU veliini. Gazdinstva koja su ukljuena u FADN mreu su samo ona ija je veliina iznad 2 ESU. Meutim, u bilo kojoj dravi lanici, a naroito u junomediteranskim zemljama gde preovlauju manja gazdinstva, nacionalne statistike slube definiu gazdinstva prema veliini zemljita u vlasnitvu ili veliini iznajmljenog zemljita. Konano, prema Uredbi Saveta (EC) 1257/1999 (lan 20.) o ruralnom razvoju, Evropska komisija je uvela koncept podrke polunaturalnim gazdinstvima za nove drave lanice (koje imaju veliki broj naturalnih ili polunaturalnih gazdinstava). Takva gazdinstva dobijaju podrku od 1500 evra godinje, pod uslovom da podnesu poslovni plan gazdinstva koji e garantovati samoodrivost gazdinstva nakon tri godine primanja date podrke. Svaka nova drava lanica razradila je sopstvene indikatore za definisanje polunaturalnog gazdinstva.
* Jedan ESU = 1200 eura.

III

IV

Srbija u ovom momentu nema adekvatne baze podataka koje bi omoguile da se gazdinstva razvrstaju prema veliini na bazi dovoljno transparentnih kriterijuma (FADN sistem69). Otuda je, u koncipiranju ovog istraivanja odlueno da se analiza fokusira na domainstava u ruralnim podrujima koja ispunjavaju sledee zahteve:

108

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

Okvir 7. Definicija malih gazdinstava u SAD

Definicija malih gazdinstava je problematina i u SAD. Razliite definicije su bile u upotrebi tokom proteklog perioda. Tokom 1977. i 1983. godine Kongres je legalizovao definiciju malih gazdinstava koja je odraavala postojee stanje i uslove. Definicija iz 1977. godine je jednostavno podrazumevala kao malo gazdinstvo svako ono koje godinje proda poljoprivredne proizvode za manje od 20,000$. Trenutno, ostvareni godinji promet od 50,000$ je uobiajena granica za razdvajanje malih i ostalih gazdinstava Na taj nain je uvaen inflatorni uticaj i rast produktivnosti tokom proteklih godina. Definicija iz 1983. godine je fokusirana na gazdinstva sa niskim dohotkom, koja su snano zavisna od poljoprivrede. Meutim, zaposleni u poljoprivredi danas imaju prosean dohodak na nivou proseka za SAD i znaajan deo dohotka ostvaruju van farme. Skoro sva gazdinstva su porodina gazdinstva (family farms) u vlasnitvu vie pojedinaca. SBA (engl. Small Business Administration) smatra malim farmerskim biznisom gazdinstva koja imaju godinju prodaju manju od 500,000$, osim onih gazdinstava koja imaju velike povrine za ispau goveda, iji prihod moe da dostigne i do 1.5 miliona $. Striktno pridravanje ovih pravila znailo bi da 98% gazdinstava ima mali biznis. U veini analiza ERS (engl. Economic Research Service/USDA) kao mala gazdinstva smatraju se ona sa godinjom prodajom ispod 50,000$. Gazdinstva mogu pripadati kategoriji malih zbog toga to imaju prevashodno rezidencijalnu funkciju, zbog penzionisanja njihovih lanova, ogranienog pristupa resursima za unapreenje i rast proizvodnje idr. Veina lanova ovakvih gazdinstava ima druge izvore prihoda, ali je za neke od njih poljoprivreda najznaajnija sa aspekta zaposlenosti i dohotka. Nacionalna komisija za male farme (engl. National Commission on Small Farms) proirila je definiciju malih gazdinstava na gazdinstva sa godinjim prihodom od prodaje na 50,000-250,000$. Razlog ovakvoj liberalnijoj definiciji je taj to veina povremenih radnika na gazdinstvu ili onih koji rukovode gazdinstvom su farmeri ili njihove porodice koji su vlasnici proizvoda ili poseduju ili zakupljuju zemljite i drugi kapital.
Izvor: Farm & Rural Communities, Agricultural Outlook/May 1998, Economic Research Service/ USDA http://www.ers.usda.gov/publications/agoutlook/may1998/ao251e.pdf

II

III

IV

da imaju najmanje 3 lana. Ova granica je definisana kako bi se izbeglo uvrtavanje samakih ili starakih domainstava u analizu. da je bar jedan lan domainstva starosti 25-55 godina. Uvoenjem ovog kriterijuma nastojalo se da se fokusira na domainstva sa mlaom radnom snagom.

109

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

da je najvie jedan lan domainstva stalno zaposlen. Procenjeno je da se domainstva sa prihodima od stalnog zaposlenja vie od jednog lana u ruralnim podrujima Srbije ne mogu smatrati socijalno ugroenima niti rizinom kategorijom.

da povrina intenzivo korienog zemljita (dakle raunajui i zakup) ne prelazi 3ha. Uzimanje povrine poljoprivrednog zemljita kao granice razdvajanja je svesno izbegnuto. Povrine pod livadama i panjacima ze jedan deo domainstava nisu relevantne, budui da ih ne koriste. Iz istog razloga, domainstva u Srbiji esto ne mogu da daju precizne podatke o ovim povrinama. da nemaju vie od ukupno 10 odraslih grla sitne stoke (ovce, svinje, koze) i 2 grla goveda.

II

da imaju svoj stan ili kuu u selu i da u njoj ive.

3.1.3. Ruralna podruja

Kako je objanjeno u poglavlju 2.4.1, u Srbiji ne postoji definicija ruralnih podruja zasnovana na statistiki reprezentativnim kriterijumima. U elji da se prevazie ovo metodoloko ogranienje i predstave rezultati koji bi bili uporedivi sa drugim zemljama i buduim istraivanjima u ovoj oblasti, za potrebe definisanja uzorka za terensko istraivanje primenjena je OECD definicija ruralnosti. U struktuiranju uzorka iskljueni su bili optinski centri onih optina koje pripadaju ruralnim podrujima. To praktino znai da je anketa sprovedena u seoskim naseljima ruralnih optina. Tipologija ruralnih podruja primenjena u struktuiranju uzorka i interpretaciji rezultata (podela na: ravniarski region, brdsko-planinski region i region koji obuhvata vee privredne centre sa okolinom) okvirno je zasnovana na rezultatima predstavljenim u izvetaju Selecting pilot rural regions in Serbia for rural development programming purposes draft version (Efstratoglou S., Bogdanov N., Merediht D. 2006). Ova tipologija rezultat je primene klaster analize kojom je obuhvaeno 129 ruralnih optina u Srbiji, poreenjem oko 40 izabranih indikatora relevantnih za ruralni razvoj (Prilog 1, Mapa 1). Odabir indikatora za selekciju klastera (regiona) izvren je u skladu sa PAIS metodologijom.

III

IV

3.2. Rezultati ankete na malim ruralnim domainstvima

Detaljni rezultati ankete na malim ruralnim domainstvima sadrani su u izvetaju Mala ruralna domainstva u Srbiji koji je u januru 2007. godine za UNDP u Srbiji pripremila istraivaka agencija Strateki Marketing. Dobijeni rezultati istraivanja u ovom izvetaju su tabelarno i grafiki interpretirani tako to je za svako obeleje

110

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

(odgovor) prikazan prosek na nivou nacionalnog uzorka, kao i rezulatati prema definisanim varijablama: Demografska obeleja nosioca domainstva (pol, starost, obrazovanje) Tip domainstva (ekvivalent statistike definicije) Glavnih izvor prihoda domainstva subjektivna ocena Znaaja poljoprivrednih prihoda subjektivna ocena Percepcija budunosti domainstva subjektivna ocena Region Rezultati ankete grupisani prema definisanim varijablama (statistikoj definiciji tipova domainstava, subjektivnoj proceni izvora prihoda, znaaja poljoprivrednih prihoda i percepciji budunosti domainstva), socio-ekonomska struktura malih ruralnih domainstava u Srbiji izgleda kao u Tabeli 3.3.
Tabela 3.3. Struktura anketiranih domainstava prema definisanim varijablama (%)*
Statistika definicija Tip domainstva Osnovni izvori prihoda Prihodi od sopstvene delatnosti ili plate Subjektivna procena Znaaj poljoprivrednih prihoda Nemaju prihod od poljoprivrede Percepcija budunosti domainstva Poljoprivreda i dodatni posao na gazdinstvu

II

III

Nepoljoprivredno

Penzije i druga socijalna davanja

Poljoprivredno

Glavni prohod

Privatni biznis

Poljoprivreda

Poljoprivreda

Zaposlenje

Meovito

Dodatni

IV
Ne zna 36 32 33

Brdsko-planinski region Ravniarski region Region u okolini velikih privrednih centara Srbija

33 29 38

35 32 32

22 51 27

18 33 49

36 35 29 52.4

44 32 24

18 33 49

33 37 30

42 32 26 43.3

23 29 49 19

37 21 42

44 29 27

32 41 27

38.6 48.9 12.5 27.1

19.5 27.1 28.6

10.1 11.3 39.5 20.2

* Baza sva domainstva

Ovakva struktura znaajno se razlikuje od distribucije domainstava prema izvorima prihoda na osnovu zvanine statistike (Tabela 2.16.). Prema Popisu 2002. godine, u ruralnim podrujima Srbije poljoprivredna gazdinstva inila su 19% od ukupnog

111

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

broja gazdinstava, nepoljoprivredna 60%, a meovita samo 17% gazdinstava. Dva su razloga koja utiu na ove razlike: Neujednaena zvanina statistike definicija ruralnih podruja sa definicijom primenjenom u ovom istraivanju. Anketa je sprovedena u naseljima van optinskog centra, ime je iskljuivo usmerena na seosku populaciju, pa je % nepoljoprivrednih domainstava manji. Drugi razlog tie se injenice da vlasnici velikog broja gazdinstava ne ive u ruralnim podrujima, ne bave se poljoprivredom ili ne koriste svoje zemljite (nedostupno, loeg kvaliteta, nereena vlasnika prava isl. Zvanina statistika registruje ova gazdinstva kao nepoljoprivredna, i delimino iskrivljuje pravu sliku o strukturi gazdinstava prema izvorima prihoda (napomene u odeljku o diversifikaciji dohotka).

II

3.2.1. Ljudski i fiziki resursi malih ruralnih domainstava

3.2.1.1. Demografska struktura i ljudski potencijal domainstava

III

Potencijal ljudskih resursa sagledan je u ovom istraivanju u nekoliko dimenzija: 1. Prvi deo se odnosi na analizu osnovnih demografskih parametara donosioca odluka u domainstvu. Ovaj deo analize imao je za cilj da sagleda razlike u rodnoj, starosnoj i obrazovnoj strukturi donosioca odluka u domainstvima, budui da je veliki deo rezultata interpretiran prema njihovim linim opservacijama. Otuda su demografska obeleja glave porodice (ispitanika) relevantan parametar u zakljuivanju o percepcijama domainstva. 2. Drugi deo se odnosi na demografska obeleja lanova malih ruralnih domainstava, posebno sa aspekta vitalnosti i kvaliteta ruralne radne snage. Cilj ovog dela analize je da sagleda da li postoji adekvatan ljudski potencijal za diversifikaciju ruralne ekonomije u pojedinim tipovima ruralnih domainstava i na nivou posmatranih regiona. Donosioci odluka u domainstvu su veinom lanovi starosti 40-54 godine ili stariji od 55 godina. Njihova obrazovna struktura je nepovoljna, budui da 42% donosioca odluka ima samo osnovno obrazovanje ili nie od toga. Niska zastupljenost mladih u odluivanju (25%) posledica je toga to mlai lanovi domainstva (koji su najee zavrili srednju kolu) svoju perspektivu vide u zaposlenju van domainstva, i ne preferiraju da se ukljuuju u rukovoenje gazdinstvom ukoliko nije neophodno. Pored toga, jedan od razloga nepovoljnije starosne strukture donosioca odluka u domainstvu izvesno je socioloke prirode i vezan je za patrijarhalne porodine odnose.

IV

112

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

U ispitivanom uzorku ena kao donosioci odluka su bile zastupljene sa 13%. ene kao donosioci odluka se pojavljuju u domainstvima bez muke glave70 i u domainstvima gde mukarac ima stalno zaposlenje van domainstva. ene donosioci odluka u domainstvu su znatno mlae nego muke glave porodice. Kao glave porodice ene su posebno zastupljene u ravniarskom podruju (24% od ukupno anketiranih gazdinstva u ovom regionu). lanovi domainstva, oko 70% njih ine radno sposobna lica uzrasta (15-65 godina). Uee lica mlaih od 15 godina vee je od uea starijih od 65 godina, ime je stopa starenja populacije ovih domainstava povoljnija od proseka ruralnih podruja71. Meu mlaom ruralnom populacijom (19-25 godina) 27% je na redovnom kolovanju a 40% nezaposleno. Procenat mladih koji su svoj status vezali iskljuivo za gazdinstvo (kao domaice ili poljoprivrednici) je 15%. Samo 18% mladih radi stalno ili van radnog odnosa. Polna struktura lanova domainstava ukazuje na veu prisutnost mukaraca u odnosu na ene (52:48%). Feminizacija sela, zbog migracija muke radne snage u gradove radi zaposlenja, kavu je registrovala studija IFAD-a (2002) u drugim tranzicionim zemljama u Srbiji nije potvrena. Zvanini rezultati Popisa poljoprivrede pokazuju ravnomernu distribuciju ruralnog stanovnitva prema polovima (50:50). Meutim, to se ne podudara sa navedenim nalazima ovog istraivanja.. Uvaavajui metodoloke razlike, rezultat o veoj zastupljenosti mukaraca se ini objektivnom slikom stanja, budui da su mogunosti zapoljavanja za ensku radnu snagu znaajno smanjene u ruralnim podrujima i da otuda ene biraju trajnu migraciju kao reenje svog statusa. U prilog ovom zakljuku govori i rezultat ankete da su ene lanovi malih ruralnih domainstava neto nieg obrazovanja od mukaraca, pa se moe pretpostaviti da su obrazovanije ene (verovatno) napustile selo. Posmatrano prema tipovima domainstava, obrazovna struktura lanova se znaajno razlikuje: 1. Obrazovna struktura lanova meovitih domainstava je povoljnija u odnosu na ostale tipove. Ovaj zakljuak je veoma indikativan i ukazuje na ranije poznatu zakonitost da su meovita domainstva ona koja imaju bolji standard, obrazovnu i starosnu strukturu lanova u odnosu na ostale tipove domainstva u seoskim sredinama72. Otuda su ova gazdinstva nosioci progresa, tehniko-tehnolokih i drugih inovacija u ruralnim sredinama. injenica da je obrazovna i kvalifikaciona struktura meovitih domainstava povoljnija u odnosu na ostale tipove ruralnih domainstava, govori da migracione i demografske promene u ruralnim podrujima Srbije tokom poslednje decenije nisu bile tako dinamine da bi uticale na promenu osnovnih socio-ekonomskih karakteristika lanova domainstava.

II

III

IV

113

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

2. Nepoljoprivredna domainstva imaju mlae lanove, ali i pored povoljnije starosne strukture, nemaju povoljniju obrazovnu strukturu u odnosu na ostale tipove domainstva. Otuda se domainstva koja nemaju gazdinstvo ne mogu a priori smatrati progresivnijim delom seoske zajednice. Socio-ekonomska i demografska obeleja lanova nepoljoprivrednih domainstava su veoma heterogena. Ova grupa obuhvata neobrazovana lica, nadniare, nekvalifikovane radnike koji su ostali bez posla isl., ali i lica koja imaju privatan biznis, visokobrazovano stanovnitvo koje ivi na selu i putuje u grad na posao, penzionisana lica. 3. Meu domainstvima kojima je poljoprivreda osnovna delatnost i koja svoju budunost vide u poljoprivredi ili nekom dodatnom poslu na gazdinstvu, manji je procenat lica koja se koluju, ali i manji procenat nezaposlenih lica. Poznato je da visoka zavisnost od poljoprivrede povlai za sobom niu stopu nezaposlenosti, jer se lica bez stalnog zaposlenja deklariu kao poljoprivrednici. Ovakvo stanje se ne moe samo po sebi smatrati pozitivnim, jer esto, posebno u nerazvijenijim i siromanijim podrujima, povlai za sobom visoku prikrivenu nezaposlenost.
Tabela 3.4. Demografski parametri lanova malih ruralnih domainstava po tipu domainstva i regionima

II

III
Srbija Starost lanova domainstva (%)* Do 14 godina 17 15 36 18 12 07 41 24 23 04 17 14 37 19 13 9 45 22 21 3

Tip domainstva Poljo Meovito privredno Nepoljo Brdsko privred planinski no 23 17 40 14 7 10 38 25 23 4 15 15 38 17 15 8 45 20 22 5

Region Ravni arski Vei privredni centri 19 14 35 19 14 10 43 24 19 3

16 16 36 19 13 6 39 26 24 5

18 18 38 18 8 4 36 29 28 4

IV

15-24 25-49 50-64 65+ Bez kole

Obrazovanje lanova domainstva (%)** Najvie osmogodinja kola Srednja struna kola (do 3 god) Srednja struna kola (4 god), gimanzija Vie/Visoko obrazovanje

*Baza svi lanovi domainstva ** Baza lanovi stariji od 15 godina

114

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

U odnosu na prosek ruralnih podruja Srbije, visokoobrazovana populacija malo je zastupljena u ukupnom broju lanova malih ruralnih domainstava. Generalno, obrazovanija radna snaga teko moe da se zadri u ruralnim podrujima koja nemaju atraktivno ekonomko okruenje. U sluaju malih ruralnih domainstava pretpostavlja se da kapital domainstva (fiziki, socijalni, finansijski) nije bio dovoljan da prui zadovoljavajuu satisfakciju obrazovanijim lanovima, ili pak da zbog takvih ogranienja domainstva nisu bila u stanju da podiu nivo obrazovanja svojih lanova. Ispitanici su se izjasnili da 63% lanova njihovih domainstva nema dodatne kvalifikacije i vetine koje bi im omoguile dodatnu zaradu. Ovakva procena se ini vrlo strogom i navodi na dve pretpostavke u tumaenju ovakvih odgovora: 1. da domainstva slabo cene svoju radnu snagu i njene sposobnosti, 2. da ispitanici nisu u stanju da prepoznaju mogunosti angaovanja svojih lanova u drugim aktivnostima u okviru domainstva ili u zajednici u kojoj se kreu.
Grafikon 3.1. lanovi domainstva sa znanjem, iskustvom ili vetinama od kojih mogu da ostvare zaradu*

II

III

IV

*Baza lanovi domainstva stariji od 15 godina

115

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

Interpretacijom rezultata po definisanim varijablama, zakljueno je da to je domainstvo manje zavisno od poljoprivrede, to manje vidi sposobnost svojih lanova da se bave aktivnostima oko sela i poljoprivrede. Domainstva kojima je poljoprivreda dodatni prihod ili nemaju prihod od poljoprivrede, ona koja vide svoju perspektivu u zapoljavanju van poljoprivrede ili ak zapoinjanju sopstvenog biznisa, manje smatraju da njihovi lanovi imaju specifinih znanja i sposobnosti. Jedan od razloga ovakvog stava je taj to ispitanici daju prednost formalnom obrazovanju u odnosu na vetine i druge sposobnosti. Oni vide perspektivu svojih lanova u zapoljavanju u delatnostima za koje su se kolovali i malo su upueni u mogunosti unapreenja drugih vetina i sposobnosti. Domainstva koja vide perspektivu u zapoljavanju svojih lanova i sopstvenom biznisu imaju povoljniju obrazovnu strukturu lanova. Od dodatnih znanja i vetina lanova domainstva, najee se navode: prerada voa i povra, umarstvo, narodna radinost, tehniki zanati i rad u trgovini i ugostitetljstvu. ene ee imaju dodatne vetine i znanja (47:45%) i to u preradi voa i povra i narodnoj radinosti. Mukraci su se izjasnili da bi mogli da se bave umarstvom, seom drveta i tehnikim zanatima. Mlae osobe (od 18 do 25 godina) znatno ree od starijih imaju vetine u tradicionalnim zanatima (prerada voa i povra, sea drva, narodna radinost), a ee u uslunim delatnostima (trgovina, ugostiteljstvo idr). Regionalno sagledano, prerada voa i povra je kao vetina prisutnija u regionu u okolini velikih privrednih centara, sea drva i narodna radinost u brdsko-planinskom regionu, a usluna delatnost se kao vetina navodi ee u ravniarskom regionu73. 3.2.1.2. Zaposlenost i diversifikacija delatnosti ruralne radne snage

II

III

IV

Zaposlenih lanova domainstva74 na poslovima za koje su plaeni, je 23,4%. Ukljuujui i broj poljoprivrednika (14%) stopa zaposlenosti iznosi 38%, to ini iznos priblian zvanino registrovanoj stopi zaposlenosti u ruralnim podrujima Srbije. Procenat ena zaposlenih van domainstva je dvostruko manji u odnosu na mukarce i trostruko manji od zvanino registrovane zaposlenosti ena. Smanjeno prisustvo ena na tritu rada je posledica nedostatka i nedovoljne ponude adekvatnih radnih mesta. Dugorono odsustvo adekvatnih radnih mesta za ensku radnu snagu i njihova iskljuenost iz trita rada razlog je to se ak 40% ena izjasnilo da su po zanimanju domaice, a samo 18% kao nezaposlene75. Najea zanimanja zaposlene ruralne populacije su: radnici, fiziki ili graevinski radnici, nadniari, vozai, poslovi vezani za tehnike zanate, prodavci ili ugostiteljski radnici. Mali procenat lica zaposlen je u dravnoj slubi ili delatnostima tercijarnog sektora.

Od ukupnog broja zaposlenih samo 14% obavlja i neki dodatni posao. Dodatne poslove ee rade lica sa niom i srednjom strunom kolom u odnosu na

116

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

obrazovaniju populaciju. lanovi meovitih domainstava i domainstava kojima je poljoprivreda dodatni prihod, ee rade dodatne poslove. Najee, u 36% sluajeva, radi se o poslovima vezanim za poljoprivredu ili fizikim poslovima na kojima su sezonski angaovani. Obrazovanija lica ree imaju dodatne aktivnosti to se moe tumaiti smanjenom mogunou njihovog dodatnog angaovanja u ruralnoj sredini i deficitom radnih mesta primerenih njihovim kvalifikacijama. Dugi razlog mogu biti vie zarade usled kojih obrazovanija populacija nema potrebu za dodatnim aktivnostima, ukoliko su uspeli da iskoriste svoju komparativnu prednost i afirmiu svoje sposobnosti u zadovoljavajuoj meri.
Tabela 3.5. Aktivnost lanova malih ruralnih domainstava po tipu domainstva i regionima
Tip domainstva Srbija Region

Vei Poljo Meo Nepoljo Brdsko Ravni privredni privredno vito privredno planinski arski centri 10 3 1 29 20 8 20 8 1 1 20 8 1 6 16 17 19 11 0 0 17 10 2 3 27 7 21 10 1 2 15 4 2 13 20 14 21 10 1 1 19 9 1 10 23 10 17 11 0 1 15 6 1 21 14 13 21 8 0 1

II

Osnovna aktivnost lanova domainstva* Stalno zaposlen Radi van radnog odnosa Samostalno obavlja delatnost; ima sopstveni privatni posao Poljoprivrednik Nezaposlen Penzioner Domaica Dete, uenik, student ivi u inostranstvu Ostalo 16.0 05.9 01.4 14.7 18.8 12.4 19.6 09.9 00.6 00.7

III

IV

* lanovi gazdinstva stariji od 15 godina

Sve navedene performanse radnog angaovanja lanova malih ruralnih domainstava ukazuju da u ruralnim podrujima Srbije dominira diversifikacija prihoda a ne aktivnosti. Budui da je pretenono zastupljena diversifikacija prihoda, oigledno je da se radi o diversifikaciji distress-push tipa. Za veinu domainstava, kako e se videti u daljem tekstu, dostignut nivo diversifikacije dohotka jo uvek nije dovoljan da znaajnije prevazie egzistencijalne potrebe domainstva i omogui znaajniju akumulaciju. Teoretski, ovakvo stanje odgovara inicijalnoj fazi diversifikacije. Meutim, domainstva u ruralnim podrujima Srbije imaju ve nekoliko decenija dohodak diversifikovan na ovakav nain i nelogino je da ostvarena akumulacija nije bila dovoljna da se postigne znaajnija zastupljenost diversifikacije aktivnosti u ruralnim podrujima. Ovo tim pre to u Srbiji izvesno postoji tradicija privatnog

117

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

gazdinstva, iskustvo u trinom poslovanju, udruivanju i slino. Logino objanjenje je da je akumulaciona sposobnost (ne samo malih) ruralnih domainstva tokom 1990-tih potpuno nestala i da su u uslovima viegodinjeg nestabilnog stanja u agrarnom sektoru ona izgubila svoj akumulirani dohodak.

3.2.1.3. Fiziki kapital Fiziki kapital malih ruralnih domainstava sagledan je uvidom u zemljine resurse, stoku, sredstva mehanizacije i objekte kojima domainstva raspolau. Cilj ovog dela analize je bio da se procene fiziki resursi domainstava koji se mogu staviti u funkciju obezbeivanja dohotka.

II

Anketirana gazdinstva u 87% sluajeva imaju ili koriste poljoprivredno zemljite. Prosena veliina gazdinstava je 1.96 ha poljoprivrednog zemljita i 0.60 ha uma. Od ukupnog poljoprivrednog zemljita, samo 60% povrina (1.16 ha) se koristi za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju (oranice, vonjaci i vinogradi) dok su ostatak prirodni izvori stone hrane (livade i panjaci). Gazdinstva kojima je poljoprivreda dodatni prihod i koja svoju perspektivu vide u zapoljavanju svojh lanova ili u privatnom biznisu, imaju u proseku vei posed, ali nepovoljniju strukturu korienja zemljita od poljoprivrednih gazdinstava koja raspolau veim povrinama oranica, vonjaka i vinograda. Gazdinstva u brdsko-planinskom podruju imaju veu prosenu veliinu poseda u odnosu na gazdinstva u predelima koja su povoljnija za poljoprivrednu proizvodnju. Ove razlike potvrene su i u drugim istraivanjima76 i uzrokuju ih dva faktora: 1. decenijama aktuelni zakon o zemljinom maksimumu, predviao je veu dozvoljenu veliinu poseda gazdinstvima u brdsko-planinskom podruju; 2. obzirom na izuzetno dinamine emigracije iz brdsko-planiskog podruja, gazdinstva se nisu usitnjavala deobom, kao u drugim delovima zemlje. Meutim, treba imati u vidu da je u brdsko-planinskom podruju nedostatak radne snage uslovio da deo povrina ostane neobraen, zaputen, nedostupan, te se podatak o veem posedu po gazdinstvu mora tumaiti sa rezervom. Mala ruralna domainstva nisu aktivno ukljuena u trite zemljitem. Samo 3% od ukupnog broja gazdinstava daje zemljite u zakup, a 6% uzima zemljite u zakup. Sa druge strane, 13% gazdinstava ne obrauje svoje zemljite, pre svega zbog neplodnosti i loeg kvaliteta, potom nedostka sredstava i sl. Za mala ruralna domainstva raspoloivo zemljite je, pre svega, garant prehrambene sigurnosti, a samo za mali broj njih ono ima funkciju kapitala. Od ukupno anketiranih domainstava 84% gaji ivinu, 72% svinje a polovina gaji goveda. Domainstva imaju osnovne objekte za smetaj mehanizacije,

III

IV

118

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

stoke i useva. Meutim, skoro da uopte nemaju druge objekte koji bi mogli da se iskoriste za razvoj malog biznisa ili dodatni posao na imanju 3% ima stan u gradu, 4% dodatni stambeni objekat koji bi mogao da se koristi za potrebe seoskog turizma, svega 9% ima magacin ili prostor pogodan za zanatsku radnju, kancelariju ili lokal 5%, a silose i hladnjae manje od 1%. Sami ispitanici su stanje objekata ocenili kao proseno. Najbolje se ocenjuje stanje stanova u gradu, magacina i hladnjaa.
Tabela 3.6. Fiziki kapital malih ruralnih domainstva po tipu domainstva i regionima*
Tip domainstva Srbija Region Vei privredni centri sa okolinom 261 3 7 14

Poljo Meo Nepoljo Brdsko Ravni privredno vito privredno planinski arski

II

Ukupna povrina zemljite u svojini (ukljuujui i ume) prosek po domainstvu Ari % gazdinstava koje daje zemljite u zakup % gazdinstava koja uzimaju zemlju u zakup % gazdinstava koja ne koriste svoje zemljite Kamion Kombi Moto-kultivator Traktor Kombajn Prikljune maine Oprema 258 3.3 6.4 12.5 312 2 8 14 216 5 7 15 367 2 6 18 134 4 6 5

III

% domainstava sa mehanizacijom 5.6 4 28.8 46.3 3.1 38.7 21.1 9 4 35 63 4 53 28 5 4 31 44 3 36 20 1 4 1 3 1 4 3 3 4 33 56 3 42 13 5 3 12 32 3 30 26 9 6 41 51 3 44 25

IV

*Baza sva domainstva

Tumaenje ovakve ocene kvaliteta objekata mora biti obazrivo mogue je da gazdinstva neobjektivno procenjuju svoje objekte vee vrednosti, odnosno da precenjuju njihovo stvarno stanje i vrednost. Objekte koje poseduju domainstva veoma retko iznajmljuju77. Nedostatak privredne aktivnosti, investicija, odsustvo ekonomije obima isl. ine navedene objekte nedovljno iskorienim i neatraktivnim kapitalom. Sredstva mehanizacije po pravilu poseduju domainstva kojima je glavni izvor prihoda u poljoprivredi i koja vide svoju budunost u poljoprivredi. Ocena stanja

119

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

opreme je blago pozitivna. Gazdinstva procenjuju, kao i u sluaju vrednovanja stanja objekata, da su skuplja sredstva mehanizacije (kamioni, kombajni) u boljem stanju od jeftinijih (prikljune maine). Interesantan je podatak da domainstva iz ravniarskog regiona, kao poljoprivredno najintenzivnijeg regiona, imaju najloiju opremljenost mehanizacijom i opremom, ukljuujui i broj traktora78. Gazdinstva u i regionu velikih privrednih centara imaju bolju opremljenost mehanizacijom u odnosu na ostala podruja79. Fiziki i ljudski resursi malih ruralnih domainstava su izvesno veoma skromni, ak i prema sopstvenoj proceni ispitanika. Eksterni razlog se moe traiti u dugoronom odsustvu povoljnih uslova kreditiranja i nedostupnom finansijskom kapitalu. Interni razlog je izvesno nedostatak motiva da se u nestabilnim ekonomskim prilikama resursno skromno domainstvo opredeli da investira u mehanizaciju, opremu ili proirenje poseda zakupom zemlje.

II

3.2.2. Izvori prihoda i njihova diversifikacija

3.2.2.1. Ukupni prihodi domainstava

III

Najvei broj malih ruralnih domainstava ostvaruje prihode od zaposlenja van poljoprivrede, od prodaje poljoprivrednih proizvoda i od penzija. Relevantnost ovih prihoda za domainstava nije meutim ravnomerno distribuirana prihodi od zaposlenja van poljoprivrede su ubedljivo najvaniji prihod domainstava. Prihodi od zaposlenja najee su zastupljeni i za veinu domainstava glavni izvor prihoda. Ovi prihodi karakteristini su za domainstva u kojima je donosioc odluke mlae lice (25-50 godina) i obrazovanije lice (ima bar srednju kolu). Ovaj prihod potie iz vrlo razliitih izvora i ukljuuje pored stalnog zaposlenja, rad van radnog odnosa i druge delatnosti po osnovu kojih lanovi gazdinstva ostvaruju stalne ili povremene prihode. Obzorim da je samo 23% lanova domainstava zaposleno, ovako visok znaaj dohotka od zaposlenja van poljoprivrede se moe tumaiti na nekoliko naina: 1. Budui da se radi o subjektivnoj proceni domainstava, moe se pretpostaviti da njihova procena ukljuuje faktor sigurnosti plate su za takva gazdinstva jedini siguran i redovan izvor prihoda pa ih zato visoko vrednuju. 2. Resursna ogranienost domainstava i nizak nivo kapitala, uslovljava da drugi potencijalni izvori prihoda nisu dovoljno aktivirani ili pak da za to ne postoje objektivni uslovi. Nestabilno trite poljoprivrednih proizvoda, nedovoljna konkurentnost malih gazdinstva, neadekvatna i nedovoljno specijalizovana proizvodna struktura itd., niska produktivnost, utiu na smanjenje relevantnosti poljoprivrednog dohotka u poreenju sa drugim, redovnim prihodima.

IV

120

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

Grafikon 3.2. Svi ostvareni prihodi i glavni prihodi domainstava*

II

*Baza sva domainstva

III

Dohodak od zaposlenja van poljoprivrede je daleko najznaajniji za meovita domainstva. Iako 60% meovitih domainstava ima prihode od poljoprivrede (raunajui i usluge i rentiranje), za samo 15% poljoprivreda predstavlja osnovni izvor prihoda. To ukazuje na vaan zakljuak da su meovita gazdinstva izala iz faze koja je bila karakteristina za period 1990-tih kada je poljoprivreda bila osnovni izvor prihoda ovih domainstva zbog niskih plata zaposlenih i socijalne nesigurnosti. Za meovita gazdinstva, poljoprivreda je izvesno faktor socijalne i prehrambene sigurnosti, i resurs koji im omoguuje poetni kapital za stvaranje inicijalne komparativne prednosti u odnosu na ostale. Regionalne razlike u relevantnosti pojedinih izvora prihoda domainstava su veoma izraene. 1. Zaposlenje van poljoprivrede i mali biznis, kao osnovni izvor prihoda, znaajniji je za brdsko-planinski i ravniarski region u odnosu na region u okolini velikih gradova. Faktori koji na to utiu su dijametralno suprotni: Nepovoljni prirodni uslovi, niska produktivnost i ukupna nerazvijenost poljoprivrede u brdsko-planinskom podruju, uzrokuju da mala gazdinstva imaju gotovo iskljuivo naturalnu proizvodnju sa zanemarljivim trinim vikovima i rezltirajuim prihodom od poljoprivrede.

IV

121

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

Manji znaaj poljoprivrednog dohotka za domainstva u ravniarskom podruju se moe objasniti viim platama u ovom regionu u odnosu na ostala. Budui da postoje mogunosti zarade i sticanja dohotka u drugim delatnostima, poljoprivredni dohodak je za ova domainstva manje relevantan u odnosu na onaj koji se ostvaruje iz drugih izvora. 1. U regionu velikih privrednih centara, poljoprivreda i delatnosti vezane za poljoprivredu (nadnice i usluge mehanizacijom) su osnovni prihod za 40% domainstava, to je jako veliko uee. Visok znaaj poljoprivrede u ovom regionu uslovljen je veim brojem isto poljoprivrednih gazdinstava nego u drugim regionima. 2. U brdsko-planinskom podruju primanja od roaka iz inostranstva ili dece iz grada su ee zastupljen izvor prihoda nego u drugim podrujima. Region obuhvata teritoriju Srbije sa ijeg podruja mlaa radna snaga radi na sezonskim poslovima u inostranstvu, ili je emigrirala u urbane centre, pa se ovakva pojava moe tako i tumaiti. Socijalna primanja i nadoknade kao glavni prihod ee imaju domainstva gde su ene glave porodice, i domainstva koja nemaju zemlju. Penzije su za ak 14% domainstava glavni prihod. Re je o domainstvima iji su donosioci odluka stariji od 55 godina, iji su lanovi manje zaposleni, nie obrazovani i nemaju jasnu viziju svoje perspektive. Sve navedene karakteristike snano i ubedljivo potvruju stavove Davisa i Pearcea (2001) o diversifikaciji prihoda na poljoprivredni prihod, plate i penzije u uslovima gde dominiraju distress push faktori diversifikacije. Mali broj domainstava sa dohotkom iz sopstvenog biznisa ukazuje da u ruralnim podrujima u Srbiji jo uvek provladava ambijent koji ne odgovara intenzivnijem razvoju preduzetnitva i afirmaciji komparativnih prednosti ljudskog potencijala. Naime, struktura prihoda malih ruralnih domainstava na sva tri entiteta (regiona) pokazuje da je diversifikacija iznuena potrebom smanjenja dohodovnog rizika, dakle distress push faktorima. Time je takoe potrvena ispravnost hipoteze od koje se polo u ovom istraivanju da su odlike socio-ekonomskog modela malih ruralnih domainstava u Srbiji visoko podudarne i da su razlike meu regionima manje nego u modelima funkcionisanja veih domainstava. 3.2.2.2. Dohodak od poljoprivrede i njegova struktura Iako samo 26% domainstava dohodak iz poljoprivrede smatra svojim osnovnim prihodom, 68% domainstava izjavilo je da ima prihod ostvaren u ovoj delatnosti. To potvruje tezu da je poljoprivreda znaajan amortizer koji uslovljava socijalnoekonomsku stabilnost malih domainstava i smanjuje rizik kojem su izloeni.

II

III

IV

122

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

Izvori prihoda od poljoprivrede znaajno variraju prema tipu domainstava i regionima: 1. Nadnice kao izvor prihoda navodi 12% malih ruralnih domainstava, a za 4% ovaj prihod je glavni prihod domainstva. Nadnice i primanja iz socijalnih programa, kao glavne izvore prihoda, ee navode domainstva gde je donosioc odluke ena. Ovakav rezultat otvara dilemu o socio-ekonomskom statusu ena koje su donosioci odluka u domainstvu. Dostupan broj informacija o funkcionisanju takvih domainstva je mali, ali se prema ovakvom rezultatu moe zakljuiti da se radi o socijalno ugroenim domainstvima. 2. Usluge poljoprivrednom mehanizacijom, iznajmljivanje opreme i nadnice, kao izvori prihoda, vie su prisutni u ravniarskom nego u drugim regionima. Razlog veem procentu domainstava kojima je nadnica prihod je deficit radne snage u sezonskim radnim vrhovima u ovom podruju, te zbog radno intenzivne proizvodne strukture postoji potreba za radnom snagom.
Grafikon 3.3. Zastupljenost domainstva sa prihodima od prodaje pojedinih poljoprivrednih proizvoda

II

III

IV

V
**Baza domainstva sa osnovnim dohotkom iz poljoprivrede (47% uzorka)

3. Prodajom poljoprivrednih proizvoda najvie do iskljuivo se bave poljoprivredna gazdinstva, ona kojima je poljoprivreda glavni i/ili jedini izvor prihoda i koji u poljoprivredi i dodatnom biznisu oko poljoprivrede vide svoju perspektivu. Trini vikovi i stepen trinosti proizvodnje malih ruralnih domainstava su, obzirom na ograniene potencijale, mali.

123

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

4. Domainstva u kojima je ena donosioc odluke i gde su to mlai lanovi domainstva, se u neto veem procentu bave prodajom preraevina i doraenih proizvoda (kolai i testenine, mesne preraevine, zimnice isl.) Domainstva u okolini velikih privrednih centara mnogo vie prodaju preraene proizvode (kao i stoku i voe) nego domainstva u drugim podrujima80. 5. esto apostrofiran stav da postoji velika naturalna razmena u poljoprivredi Srbije nije potvren anketom meu malim domainstvima. Naime, prema rezultatima istraivanja tue usluge u naturi plaalo je samo 2% gazdinstava, i to penicom, kukuruzom i drugim itima. Ostali proizvodi nisu korieni za ovakvu vrstu razmene. Ovaj zakljuak se moe dvojako tumaiti: lanovi malih domainstva ee su nadniari nego to su u prilici da oni angauju tuu radnu snagu, te otuda i nemaju ta da plaaju u naturi. Angaovanje usluga nedostajuom mehanizacijom plaaju sopstvenim radom. ova domainstva esto sarauju sa drugim, sebi slinim, bez kompenzacije usluga. Navedeni rezultati ukazuju da su prihodi od poljoprivrede malih ruralnih domainstava diversifikovani, prvenstveno zavisno od raspoloive radne snage. Domainstva koja imaju gazdinstvo, mlau radnu snagu, i kojima je poljoprivreda znaajan izvor prihoda, diversifikuju svoje aktivnosti na gazdinstvu u pravcu radno intenzivnijih proizvoda. Na taj nain njihov dohodak je delimino zatien od rizika. Sa druge strane, izostaje specijalizacija proizvodnje i znaajnija usmerenost na trite, kao model diversifikacije dohotka.

II

III

3.2.3. Socijalni partneri i saradnja

IV

Lokalna administarcija i lokalno partnerstvo kljuni su inioci za uspenu primenu razvojnih strategija i drugih vidova intervencije na kvalitet ivota u ruralnim sredinama i socio-ekonmsku stabilnost malih ruralnih domainstava. Pomenuto je da lokalna administrativna struktura u Srbiji nema dovoljno razvijene ljudske i tehnike kapacitete kojima bi mogla da podnese teret odgovornosti za lokalni privredni razvoj. 3.2.3.1. Relevantne institucije znaaj i saradnja Institucije vezane za selo i poljoprivredu u Srbiji nemaju tradiciju. Formalno, sindikalno i zadruno organizovanje odavno postoji, ali su ove institucije bile udaljene od seljaka, politiki manipulisane i nedovoljno sposobne da odgovore njihovim potrebama. Tokom 1990-tih ove instutucije su uruene, a da u meuvremenu nije uspostavljena organizaciona struktura ili forma udruivanja koja bi imala znaajniji uticaj na selu. Kao drutvena i socijalna grupacija seljaci su jo

124

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

uvek izolovani, a njihovi interesi i potrebe nedovoljno artikulisani kroz odgovarajue forme organizovanja. Kao relevantni lokalni donosioci odluka u ruralnim podrujima Srbije, izabrani su: 1. Predstavnici lokalne samouprave (optinskih vlasti). U ovoj grupi nalaze se lica/ slube/odelenja zaduena za poljoprivredu, privredu ili poljoprivredu i ruralni razvoj u optinskim organima. Organizaciona ema predstavnika optinske vlasti pored navedenih organa i lica, u nekim optinama ukljuuje i regionalne privredne komore, agencije za mala i srednja preduzea, slube za zapoljavanje, socijalno i penziono osiguranje, centre za socijalni rad idr. U nekim optinama su kao relevantni uesnici navedeni i fondovi za razvoj poljoprivrede, agrarni fondovi, savetodavne slube/zavodi za poljoprivredu itd. 2. Predstavnici poslovnog sektora ova grupa obuhvatila je predstavnike MSP, trgovinskih preduzea, ugostiteljsko-turistikih preduzea, preraivae poljoprivrednih proizvoda, proizvoake asocijacije i zadruge. Prema sopstvenoj izjavi ispitanika, njihov osnovni kontakt sa ruralnom populacijom je kroz obezbeivanje trita za plasman poloprivrednih proizvoda i zapoljavanje seoskog stanovnitva. Znatno ree ispitanici iz ove grupe navode da investiraju u zajedniku proizvodnju sa seljacima, organizuju promotivne aktivnosti lokalnih prooizvoda ili uestvuju u promociji drugih lokalnih potencijala. 3. Predstavnici nevladinog sektora NVO koje imaju kontakt sa ruralnim podrujima najee su angaovane u oblasti humanitarnog i socijalnog rada, zatite ivotne sredine, zatite ljudskih prava, kulturnog naslea/identiteta i problemima osetljivih drutvenih grupa. Saradnja meu lokalnim donosiocima odluka je nedovoljna, nekoordinirana, i sporadina. Prema rezultatima analize predstavnika lokalnih donosioca odluka, polovina predstavnika poslovnog sektora nikada nije saraivala sa optinskim institucijama, a 1/3 ne zna nita o njihovim programima i aktivnostima. Podatak koji je posebno indikativan je da 90% predstavnika poslovnog sektora nije imalo kontakt sa Privrednom komorom ili Agencijom za mala i srednja preduzea i nikakvo iskustvo u saradnji sa njima. Ovakav rezultat ukazuje da su nerazvijena ekonomska infrastruktura i socijalni kapital problem ne samo seoskih domainstva nego i lokalnih donosioca odluka. Kao instituciju koja trenutno najvie ini na unapreivanju ivota seoskih seljaci navode dravu i vladu (27% ispitanika). Na drugom mestu su oni sami (seljaci), a zatim lokalna samouprava. Indikativno je da ak 34% ispitanika smatra da ni jedna institucija ne radi trenutno na unapreivanju stanja seoskih domainstava. Ovakav stav ispitanika je u velikoj meri potvren odgovorima lokalnih donosioca odluka. Naime, lokalni predstavnici vlasti naveli su da je

II

III

IV

125

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

problem malih ruralnih domainstava i siromanih ljudi na selu direktno pomenut u stratekim planovima 65% optina koje imaju strateke dokumente, dok u 27% optina ovi problemi nisu prepoznati81. Veina predstavnika optinskih vlasti (60%) nije meutim uspela da obrazloili ta znai direktno bavljenje ovim problemima. Oni koji su odgovorili na ovo pitanje uglavnom pominju razne podsticajne programe (razvoj poljoprivrede, upoljavanje mladih). Pod indirektnim bavljenjem ovim problemima, ispitanika podrazumeva edukativne programe.
Grafikon 3.4. Institucije, grupe koje trenutno najvie ine na unapreivanju stanja seoskih domainstava (1. odgovor)*:

II

III
*Baza sva domainstva

IV

Mali broj domainstava je kao relevantne aktere koji utiu na njihov poloaj prepoznao udruenja proizvoaa, zemljoradnika (17%), lokalne preduzetnike (8%), savetodavce (8%), NVO (4%), ali nikoga od njih kao primarnog partnera. Lokalni predstavnici poslovnog sektora nemaju direktnu saradnju sa malim domainstvima niti prepoznaju svoj interes u takvoj vrsti saradnje. Kao ograniavajui faktor vee saradnje, obostrano se najee pominje odsustvo interesa, nepouzdanost/nepoverenje i sl. NVO sektor sarauje sa malim ruralnim domainstvima preko programa namenjenih socijalno ugroenim domainstvima ili edukativnim programima za mlade, poljoprivrednike, ene i starija lica. Problemi mladih u ruralnim podrujima takoe su nedovoljno apostrofirani u stratekim optinskim planovima. Optine ijim su programima rada obuhvaeni problemi mladih na selu, tretiraju ih mahom kroz edukativne programe, povezivanjem sa poljoprivredom, i programima zapoljavanja. Poloaj ena u lokalnoj zajednici najree je direktno tretiran u stratekim planovima (35%), a ee od ostalih problema uopte se ne prepoznaje (38%). Pod direktnim bavljenjem ovim problemom najee se mislilo na razne edukativne programe,

126

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

aktivnosti na poveanju participacije u drutvenom ivotu, kao i motivacije za ostajanje na selu. Kao najodgovorniju instituciju koja bi trebala najvie da ini na unapreenju stanja seoskih domainstava, domainstva skoro iskljuivo kao prvi odgovor navode dravu i Vladu 70% svih ispitanika. Lokalnu samoupravu navodi 17% domainstva, dok se ostali odgovori navode u znatno manjem procentu.
Grafikon 3.5. Odgovornost institucija za stanje malih ruralnih domainstava (sva domainstva)*

II

III
*Baza- sva domainstva

Navedena komparacija oekivanja od drave i procena onoga koliko drava trenutno ini za seljake ukazuje na ogromnu razliku. Praktino, u nemogunosti da prepoznaju druge relevantne aktere i socijalne partnere, ispitanici prebacuju svu odgovornost na dravu.
Grafikon 3.6. Odgovornost institucija za stanje malih ruralnih domainstava (Lokalni donosioci odluka)*

IV

*Baza svi lokalni donosioci odluka

127

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

Sve navedeno govori u prilog tome da domainstva ne prepoznaju svoju odgovornost za postojei poloaj ni sposobnost da se aktivniraju na planu unapreenja svog stanja u budunosti. Udaljeniji nivoi odluivanja i odgovornosti lokalna samouprava i drava za njih su ee odgovorni za poloaj u kom se nalaze nego sami seljaci i njihovo neposredno lokalno okruenje. Veina lokalnih donosioca odluka smatra da bi loklalna samouprava trebala da se bavi problemom ruralnih domainstava, ali i oni primarnu odgovornost prebacuju na republiku vladu. Interesantno je da za oba problema stanje u ruralnim podrujima i poloaj malih domainstava mali procenat anketiranih (oko 10%) pripisuje primarnu odgovornost samim seljacima. To praktino govori da seljaci kao drutvena, socijalna i ekonomska grupa nisu dovoljno drutveno priznati, socijalno povezani i institucionalno organizovani na nain da mogu da utiu na svoj status i poloaj. Sami seljaci svoju odgovornost vrednovali su vie nego to je vide ostali potencijalni partneri. 3.2.3.2. Razvojni programi i saradnja

II

III

Predstavnici lokalne samouprave i NVO sektora su prema sopstvenoj proceni tokom poslednjih 5 godina bili veoma aktivni u iniciranju programa za razvoj i unapreenje lokalne privrede. Blizu 90% optinskih predstavnika i 70% predstavnika NVO izjavilo je da su u poslednjih 5 godina inicirali projekte za unapreenje lokalne privrede. Najee su bile pokretane inicijative u sledeim oblastima:
Grafikon 3.7. Zastupljenost razvojnih programa i aktivnosti lokalnih donosilaca odluka*

IV

*Baza NVO i lokalna samouprava

128

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

Turizam, kultura, ekologija, i selo i poljoprivreda su bili mnogo ee u fokusu interesovanja lokalne samouprave i NVO sektora u planinskom podruju u odnosu na ostala. Infrastrukturni investicioni projekti ee se navode u ravniarskom regionu nego u ostalim regionima. Predstvanici lokalne samouprave ee su se bavili infrastrukturnim projektima nego drugi akteri, a predstavnici NVO mnogo vie edukacijom. Programi unapreenja lokalne privrede su u 51% sluajeva finansirani optinskim budetima. Posebno visoku participaciju u finansiranju razvojnih projekata na svojoj teritoriji imale su optine u ravniarskom regionu. Drugi znaajniji izvori finansiranja bili su USAID, budeti NVO, republiki budet, ADF, EAR, Ministarstvo poljoprivrede i mnogi drugi. Predstavnici poslovnog sektora takoe navode da su uestvovali na neki nain u realizaciji projekata za unapreenje lokalne privrede, ali mnogo manje (25%). Prema proceni uesnika u projektima najei oteavajui faktori za realizaciju bili su nedostatak novca (30%), loa saradnja sa lokalnim partnerima (16%), nezainteresovanost ciljne grupe (13%). Korist malih ruralnih domainstava od ovakvih inicijativa lokalnih donosioca odluka je izvesno skromna i neadekvatna njihovim potrebama i mogunostima. Nedostatak sredstava i trita mala ruralna domainstva visoko pozicioniraju meu svojim razvojnim ogranienjima, to izvesno svedoi da nisu prepoznali poslovne i socijalne partnere u svom neposrednom okruenju. Programi pomoi ugroenoj populaciji bili su aktivni u Srbiji poetkom 2000tih godina, ali 83% ispitanika, navodi da od 2001 godine nikad do sada nisu traili niti dobili bilo kakav vid podrke sa strane (bilo da je pomo od optine, strane donacije, NVO). Priblino 12% ispitanika je pokualo da ostvari pomo ali bezuspeno, dok je svega 6% dobilo pomo u novcu ili naturi. Mlai ispitanici, ene i oni koji svoju budunost vide u razvoju nekog dodatnog privatnog posla ee su davali odgovor da su pokuali, ali da nisu uspeli da dobiju pomo. Pomo je najee dobijena od strane optine (33% domainstava koja su pomo dobila), drave i Ministarstva poljoprivrede (24%) i razliitih NVO i stranih donatora (34%) Merhamet, Crveni krst, Centar za izbeglice. Pomo u robi dobijala su nepoljoprivredna domainstva a pomo u novcu poljoprivredna. Od drugih vidova pomoi koju su koristila, domainstva navode stipendije za kolovanje dece. Pokuaje da ostvare neku pomo ee su imala i u tome bila uspenija domainstva u ravniarskom regionu. Razlog se moe traiti u veoj zastupljenosti izbeglike populacije na ovom podruju, povoljnijoj starosnoj i obrazovnoj strukturi populacije, veim dostupnim optinskim fondovima i sl. Udruenje i poslovna saradnja spadaju u najvie koriene mehanizme za prevazilaenje nepovoljnog ekonomskog poloaja resursno ogranienih domainstva.

II

III

IV

129

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

II

Zadrugarstvo i kooperacija imaju dugu tradiciju u Srbiji, sa razliitim iskustvima tokom proteklih 150 godina. Tekoe redefinisanja njihovog statusa u organizacionom i svojinskom smislu, tokom perioda tranzicije, uslovile su prestanak aktivnog rada mnogih od njih. U meuvremenu u Srbiji se tokom poslednjih godina dosta radilo na promovisanju udruivanja i jaanju poslovne saradnje i povezivanja seljaka u razliita strukovna udruenja, ali samo 37% ispitanika navodi da u njihovom selu postoji zadruga, 12% da u selu postoji udruenje poljoprivrednika i 2% da postoji neko drugo profesionalno udruenje. Polovina ispitanika navodi da u njihovom selu takvih oblika saradnje nema. Sva tri navedena vida udruivanja su znatno ee u ravniarskom regionu (u ovom regionu 71% ispitanika navodi da u njihovom selu postoji zadruga, 26% da postoji udruenje proizvoaa i 5% da postoji neki drugi vid udruenja). Interesantno je takoe da su ene upoznatije sa postojanjem razliitih vidova udruenja u selu. Meutim, lanstvo u ovim udruenjima je veoma malo rasprostranjeno svega 9% ispitanika koji navode da u svom selu imaju zadrugu jesu i lanovi te zadruge, takoe 10% ispitanika koji navide da u svom selu imaju udruenje poljoprivrednika jesu i lanovi tog udruenja. Velika veina ispitanika, (oko 1/2 onih koji su naveli da udruenje postoji) nije uopte upoznata sa radom ovih udruenja. lanovi zadruga i udruenja smatraju u 15% sluajeva da ove asocijacije dobro rade i prepoznaju svoj benefit od lanstva u njima, dok po 20% domainsatva smatra da udruenje postoji samo na papiru ili da je lanstvo premalo da bi se osetila znaajnija korist od udruivanja. U pogledu angaovanja u drutvene aktivnosti u sredinama u kojima ive, lanovi malih ruralnih domainstava iskazali su izuzetnu pasivnost 91% lanova nije aktivan u bilo kojoj od ponuenih organizacija ili drutvenih grupa. Ostali lanovi najee navode ulanjenost u sportski klub, lovako drutvo i kulturno umetniko drutvo. ene su znatno ree ukljuene u dodatne aktivnosti (96% ena nije ukljueno u dodatne aktivnosti). Veu ukljuenost u neke od ponuenih vidova aktivnosti imaju mlaa lica (do 25 godina) i lica sa viim nivoom obrazovanja u odnosu na ostalu populaciju. lanovi domainstava u ravniarskom regionu su vie angaovani u ovakvim aktivnostima u odnosu na druga podruja Srbije.

III

IV

3.2.4. Percepcije domainstava o ruralnom okruenju

Percepcije domainstava o kljunim pitanjima njihove egzistencije u narednom periodu u ovom istraivanju su bile usmerene na dve teme:

1. kako vide svoje domainstvo u postojeem organizaciono-ekonomskom okruenju i 2. kako vide i ocenjuju kvalitet ivota na selu.

130

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

3.2.4.1. Poloaj i perspektiva domainstava Poloaj domainstava iz perspektive ispitanika sagledan je kroz nekoliko pokazatelja: 1. Ocenu ivotnog standarda 2. Procenu potencijala 3. Procenu budunosti domainstava Veina malih ruralnih domainstava (50%) ocenjuje svoj ivotni standard kao prosean. Meutim, ak 41% domainstava navodi da je ivotni standard njihovog domainstva lo ili veoma lo, dok je tek 10% domainstava ocenilo svoje stanje kao povoljnije od prosenog. Negativnu sliku svog sadanjeg stanja i svoje budunosti u narednih pet godina ee imaju domainstva iji su nosioci stariji od 50 godina, domainstva bez zemlje i domainstva ravniarskog regiona.
Grafikon 3.8. Procena standarda domainstva*

II

III

*baza sva domainstva

IV

Ispitanici doivljavaju razvojne prednosti i potencijale sopstvenog domainstva (kao i u sluaju procene sposobnosti radne snage) izuzetno rigidno. Najvei broj ispitanika ne moe da navede niti jednu prednost svog domainstva u odnosu na ostala ili je odbilo da se o tome izjasni (iako je ispitanik mogao da pogleda u karticu sa ponuenim prednostima kao podsetnik). Ispitanici u mlaim starosnim kategorijama (do 40 godina) ee od ostalih smatraju da nemaju potencijale ili nisu umeli/odbijali su da daju odgovor o tome. Ocana znaaja potencijala razlikuje se prema tipovima domainstava i podrujima tako to: 1. Domainstva kojima je poljoprivreda dodatni prihod vide mlau radnu snagu kao svoju prednost. Navedeni podaci mogu se uporediti sa podacima o dodatnim vetinama radne snage u domainstvima gde se blizu 50% ispitanika izjasnilo da

131

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

njihovi lanovi imaju dodatne vetine. injenica da 10% domainstava ove vetine i znanja visoko vrednuje, kao svoj osnovni potencijal, nije zanemarljiva i signal je da se taj resurs moe aktivirati adekvatnom podrkom. Svoju prednost u mlaoj radnoj snazi vide domainstva u ravniarskom regionu i ona sa optimistikom vizijom svoje budunosti koja oekuju poboljanje svog ekonomskog statusa u budunosti. Ova domainstva ee od drugih vide svoju perspektivu u zapoinjanju sopstvenog biznisa i/ili dodatnog biznisa
Grafikon 3.9. Prednosti i osnovni potencijal domainstva*

II

III

IV

*Baza sva domainstva

2. Bolju zemlju kao prednost vide poljoprivredna gazdinstva, posebno ona koja perspektivu vide u zapoinjanju dodatnog posla na gazdinstvu. Domainstva sa optimistikim stavom u odnosu na svoj budui ekonomski poloaj i gazdinstva regiona u okolini velikih privrednih centara takoe vide zemlju kao prednost (15:7%). Domainstva u ravniarskom regionu najmanje cene i vrednuju svoje zemljine potencijale. Ovakav stav je razumljiv obzirom na manju zavisnost od poljoprivrede domainstava u ovom podruju. 3. Poljoprivredna domainstva i ona koja svoju budunost vide u sopstvenom biznisu, navode kao svoju prednost bolje poznavanje trita u odnosu na druge tipove domainstava. Ono to ohrabruje, je optimistika prognoza vezana za budui status gazdinstva. Treina ispitanika smatra da e se stanje poboljati, treina da e ostati isto, a manje od 20% da e biti gore. Opservacije o poloaju gazdinstva u budunosti se razlikuju utoliko to domainstva u kojima je donosilac odluka mlae lice, i domainstva

132

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

koja svoju perspektivu vide u zapoinjanju privatnog posla, iskazuju vei optimizam od ostalih. Depresivnu viziju budunosti imaju domainstva kod kojih je donosilac odluka nie obrazovan.
Grafikon 3.10. Perspektiva domainstva*

II

*Baza sva domainstva

III

1. Domainstva iji su lanovi obrazovaniji vide svoju perspektivu u zapoljavanju van poljoprivrede ili zapoinjanju sopstvenog posla. Bilo zbog resursnih ogranienja domainstava, postojeeg socio-ekonomskog statusa ili iz drugih razloga, domainstva sa obrazovanijim lanovima ne vide svoju perspektivu u diversifikaciji aktivnosti na gazdinstvu. Oni svoju perspektivu vide iskljuivo u zapoinjanju privatnog posla ili zapoljavanju. 2. Budunost i perspektivu domainstva kroz zapoljavanje lanova znatno ee navode enski nego muki donosioci odluke u domainstvu (48:37%), kao i predstavnici domainstava sa mlaom i obrazovanijom populacijom. . 3. Poljoprivredu, ili poljoprivredu sa jo nekom dodatnom aktivnosti, kao svoju perspektivu prvenstveno vide domainstva koja su i sada striktno vezana za poljoprivredne prihode. Domainstva koja imaju dohodak iz drugih izvora ne pokazuju spremnost da se angauju u poljoprivredi ili da investiraju u neki biznis vezan za farmu. 4. Domainstva bez zemlje znatno ee ne umeju da daju procenu svoje budunosti (30% ovih domainstava ne ume da navede gde vidi svoju budunost) i izvesno su najosetljivija kategorija domainstva u ruralnoj sredini. Oni koji vide budunost domainstva u pokretanju privatnog posla ili dodatnog posla uz poljoprivredu (19% ukupne populacije) kao najee vrste poslova kojima bi se bavili

IV

133

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

navode: otvaranje zanatske radnje (25% ovih domainstava), usluge mehanizacijom i opremom (16%), trgovinu, otkup, sklapanje poslova (13%) i prodavnicu meovite robe, butik (11%). Seoski turizam, preradu i doradu hrane, sakupljanje i proizvodnju umskog i lekovitog bilja, kao svoj potencijalni budui biznis vidi 5-10% ispitanika koji svoju perspektivu trae u dodatnim aktivnostima na gazdinstvu ili zapoinjanju privatnog posla. Ove cifre su vrlo obeshrabrujue i ukazuju na skromno poznavanje mogunosti i/ili skromne potencijale kojima domainstva raspolau da bi mogla da se ukljue u neki vid diversifikacije ruralne ekonomije. Veina predstavnika lokalnih donosioca odluka smatra da je poljoprivreda najznaajnija delatnost u njihovom kraju. Ovako visoka zavisnost od poljoprivrede, obzirom na nisku efikasnost ostatka privrede sasvim je oekivana i u skladu sa makorekonomskim parametrima mesta i znaaja poljoprivrede u privrednoj strukturi ruralnih podruja Srbije. Interesantno je meutim da su druge industrijske grane prema ovim odgovorima nie pozicionirane nego turizam. Mereno statistikim pokazateljima, uee turizma u privrednoj strukturi ruralnih podruja Srbije je relativno skromno (izuzimajui zapadnu Srbiju). Otuda, visoka pozicioniranost turizma u odgovorima anketiranih vie odraava neiskorieni potencijal, nego stvarni znaaj ove delatnosti za njihovu optinu.
Grafikon 3.11. Znaaj privrednih delatnosti za privrednu strukturu ruralnih podruja*

II

III

IV

V
*Baza svi lokalni donosioci odluka

Veina lokalnih donosioca odluka (95%) smatra da je njihova optina atraktivna za budua ulaganja. Atraktivnost za ulaganja najee se obrazlae uoptenim tvrdnjama o raznovsnim i uglavnom neiskorienim potencijalima, ali takoe turistikim resursima i geografskim poloajem.

134

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

3.2.4.2. Kvalitet ivota u selu, socijalni servisi i infrastruktura Kvalitet ivota na selu sagledan je kroz nekoliko parametara: 1. Sopstvenom procenom ispitanika 2. Dostupnim ruralnim servisima 3. Ruralnom fizikom infrastrukturom 4. Rangiranjem problema ruralne populacije Stanovnici sela nisu zadovoljni kvalitetom ivota u svojim sredinama82. Ovakav stav je vrlo ubedljivo potvren kroz nekoliko zakljuaka: 1. Negativna ocene ispitanika ravnomerno su distribuirane meu pojedinim tipovima domainstva i tipovima lokalnih donosioca odluka, to znai da postoji visok konsenzus u pogledu nezadovoljstva kvalitetom ivota meu ruralnom populacijom. 2. U pogledu kvaliteta ivota u svojoj sredini ispitanici su pokazali mnogo vei pesimizam nego u pogledu perspektive svog domainstva. Vie od treine domainstava oekuje pogoranje kvaliteta ivota u svom selu, a samo 13% oekuje poboljanje u narednih 5 godina.
Grafikon 3.12. Stanje u ruralnim podrujima*

II

III

IV
*Baza sva domainstva

Grafikon 3.13. Stanje u ruralnim podrujima*

* Baza svi lokalni donosioci odluka

135

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

3. Miljenja lokalnih donosioca odluka i anketiranih domainstava u pogledu kavliteta ivota u ruralnim sredinama su podudarna. U pogledu znaaja i dostupnosti pojedinih servisa i institucija za kvalitet ivota ruralne populacije postoje odstupanja. Tako npr. dostupnost zdravstvenih usluga (ambulante i apoteke) nije adekvatna potrebama. Slina razlika je uoena i kod dostupnosti finansijskih servisa (banke).
Grafikon 3.14. Dostupnost i znaaj ruralnih servisa i institucija*

II

III

IV

V
*Baza sva domainstva

Prema grafikonu, dalo bi se zakljuiti da su ruralni servisi solidno razvijeni budui da veina ispitanika ivi u mestima koja imaju prioritetne institucije. Meutim, da stanje nije zadovoljavajue, ukazuje nekoliko zakljuaka:

136

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

1. u mestima u kojima su ove institucije i servisi dostupni, postoji izvesno nezadovoljstvo kvalitetom usluga i organizovanou servisa 2. Najvee nezadovoljstvo izraeno je u vezi sa dostupnim zdravstvenim uslugama i kulturnim ivotom u selu. 3. Visoko nezadovoljstvo zadrugama podrazumeva nepostojanje organizovanog otkupa i prodaje poljoprivrednih proizvoda. Tradicionalno naviknuti na zadruge kao sinonim organizovane prodaje i zagarantovanog trita, ispitanici sa svojim nezadovoljstvom zadrugama izraavaju potrebu za takvom organizacionom strukturom.
Grafikon 3.15. Zadovoljstvo dostupnim ruralnim servisima i institucijama*

II

III

IV

*Baza sva domainstva

Najbolju opremljenost i dostupnost ruralnih servisa imaju domainstva u Vojvodini, ali su ova domainstva znatno manje zadovoljna stanjem i kvalitetom usluga ovih institucija u poreenju sa drugim regionima. Postojea opremljenost osnovnim komunalnim sistemima prema oceni ispitanika je takva da su osnovni komunalni sistemi dostupni u navedenom procentu sela:

137

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

Grafikon 3.16. Dostupnost fizike infrastrukture*

II
*Baza sva domainstva

Kao i u sluaju dostupnih socijalnih servisa, i u pogledu komunalne infrastrukture sela u ravniarskom podruju su bolje opremljena (izuzimajui izgraene deponije kojih ima samo 10% sela)83.

III

Grafikon 3.17. Zadovoljstvo dostupnom fizikom infrastrukturom*

IV

*Baza sva domainstva

Predstavnici optinskih vlasti navode da su tokom poslednjih pet godina investicije u komunalnu infrastrukturu vie bile usmerene na izgradnju novih i proirenje postojeih sistema nego na saniranje stanja. Investicije u smislu izgradnje novog sistema ili proirenje mree, najee su bile u sluaju telekomunikacionih sistema, a najrea su bila ulaganja u gasifikaciju i reenja za organizovano odlaganje otpada. Novi komunalni sistemiu graeni su u planinskom podruju, a u ravniarskom regionu mahom sanirani i obnavljani.

138

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

Tabela 3.7. Investicije u komunalnu infrastrukturu*

Izgradnja Saniranje novog sistema, postojeeg proirenje mree stanja Vodovod Kanalizacija Telekomunikacione veze Organizovano odlaganje otpada Gasovod Asfaltirani putevi 54% 49% 77% 23% 20% 57% 43% 14% 46% 31% 17% 6% 46% 57% 57% Nije bilo investicija 9% 29% 11% Ne zna/odbija da odgovori 14% 23% 17% 17% 17% 29% 17%

Snabdevanje elektrinom energijom 49%

*Baza savi predstavnici optinske samouprave

II

U pogledu prioritetnih problema ruralne populacije indikativno je nekoliko zakljuaka: 1. Neuporedivo vee nezadovoljstvo domainstva iskazuju komunalnim problemima nego dostupnim servisima. 2. Takoe, nedostatak ili neorganizovanost ekonomske infrastrukture relativno nie vrednuju kao problem, to se pre svega ini da je posledica njihovog nepoznavanja takvih servisa nego nedostatka potrebe za njima. 3. Regionalne razlike su evidentne i ponovo upuuju na vee nezadovoljstvo domainstava u ravniarskom regionu, ali i drugaiju prirodu problema domainstava u pojedinim podrujima. Ravniarskim domainstvima su voda i zdravstvene usluge vei problem nego drugima, ali i problemi koje su nazvali: nezaposlenost, ivotni standard, zapostavljanje sela, nedostatak kulturnih sadraja i slino. Domainstva u regionu velikih privrednih centara imaju vei problem sa servisima vezanim za poljoprivredu. Osim asfaltiranih puteva, oni imaju veu potrebu za boljim otkupnim cenama i zadrugom nego domainstva u drugim delovima Srbije. Stavovi predstavnika lokalnih donosioca odluka o prioritetnim problemima, razlikuju se u odnosu na miljenja stanovnika sela. Lokalni donosioci odluka probleme ruralne populacije vide na sledei nain: 1. komunalna infrastruktura je manji problem u odnosu na nezaposlenost i privredna nerazvijenost sa rezultirajuom socijalnom nesigurnou. Ekonomske probleme veina ispitanika smatra i primarnim problemima svog kraja. Ovako visoka koncentracija odgovara je odraz realnog stanja privrede u ruralnim sredinama i nije neoekivan rezultat.

III

IV

139

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

Grafikon 3.18. Prioritetni problemi ruralnih podruja*

II

III

IV

*Baza sva domainstva

1. Visko pozicionirani su i infrastrukturni problemi, ali se kao primarni oni javljaju u odgovorima samo 14% ispitanika. Isto tako, probleme starakih domainstava, probleme mladih, kulturnog ivota, informisanosti i saradnje, ispitanici jako retko pozicioniraju kao primarne, ak i u relativno razvijenijim optinama. Jedan od vrlo vanih problema seoskog stanovnitva, organizovanost i dostupnost zdravstvenih usluga, predstavnici lokalnih donosioca odluka uopte nisu rangirali kao prioritet. 2. Nezaposlenost i socijalne probleme kao prioritetne i najvainije u svojoj sredini ee su pominjali lokalni predstavnici u brdsko-planinskom podruju nego u ostalima. Posmatrano po tipu ispitanika, poslovni sektor i optinska uprava ee navode problem nezaposlenosti i siromatva nego predstavnici NVO. Komunalnu infrastrukturu kao veliki problem u svojoj sredini vide predstavnici veih privrednih centara. i optinske uprave, nego drugi ispitanici.

140

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

Grafikon 3.19. Prioritetni problemi ruralnih podruja*

II

III

*Baza svi lokalni donosioci odluka

3. Privrednu i poljoprivrednu nerazvijenost kao kljuni problem je prepoznata u veini optina u podruju gde su locirani vei privredni centri i predstavnici poslovnog sektora koji se i najvie sreu sa problemima ove vrste. Visoko pozicioniranje znaaja privrednih problema meu ispitanicima ovog podruja je oekivano radi se o regionu koji obuhvata vee privredne centre, skoncentrisanom u okolini urbanih centara, sa velikom relavantnou dohotka od poljoprivrede za stanovnitvo ovog kraja i ekonomsku stabilnost domainstava. 4. Neefikasnost optinske uprave, neorganizovanost procedura i odsustvo transparentnosti u radu, kao kljune probleme svoje sredine pominju predstavnici vojvoanskih optina, i predstavnici NVO. 3.2.5. Poslovno okruenje i ekonomska infrastruktura Poslovno okruenje i tzv. socijalni kapital vani su faktori diversifikacije ekonomskih aktivnosti i unapreenja stanja u ruralnim podrujima. Dostupnost ovih faktora malim ruralnim domainstvima sagledana je kroz sledee parametre:

IV

141

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

1. Izvori informisanja i savetodavnih usluga 2. Dravni programi podrke 3. Dostupnost trita

3.2.5.1. Izvori informisanja i struna pomo Potreba za informacijama i savetima je visoko kotirana meu svim ispitanicima84. Pojedine kategorije ispitanika meutim razliito procenjuju svoje potrebe za informacijama i savetodavnim uslugama: 1. Domainstva koja su prevashodno orijentisana na poljoprivredu (glavni prihodi su im u poljoprivredi i svoju budunost vide u poljoprivrednim delatnostima) su u veoj meri zainteresovani za pomo u dobijanju kredita, informacije o tritu, o novim proizvodnim linijama i sortama i o ubrenju i zatiti useva.
Grafikon 3.20. Vrsta potrebne strune pomoi*

II

III

IV

V
*Baza sva domainstva

2. Dodatna edukacija i pomo o zapoinjanju novih biznisa nedostaje domainstvima koja perspektivu vide van poljoprivrede i gazdinstva.

3. Nepoljoprivredna domainstva, domainstva kojima su penzije osnovni izvori prihoda i ona koja nisu sigurna u pogledu svoje perspektive smatraju da ima nije potrebna nikakva vrsta pomoi.

142

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

Grafikon 3.21. Da li Vae domainstvo koristi usluge savetodavaca, Savetodavne slube?*

Nikada nisam uo za njih Ne , jer ne znamo kako da ih kontaktiramo Ne, jer nemamo potrebu Da, povremeno kada dou sasluamo ih Da, obratimo se kada nam neto treba Da, redovno se konsultujemo Ne zna/Odbija 4.5 % 3% 0.3 % 1.5 % 24.2 % 24 % 42.4 %

II

*Baza sva domainstva

4. Manju potrebu za dodatnom pomoi iskazala su domainstva u ravniarskom regionu, to se moe objasniti veom dostupnou ovog servisa u tom podruju.
Grafikon 3.22. Najei izvori informisanja*

III

IV

*Baza sva domainstva

Meutim, i pored potrebe za savetodavnim uslugama, poznavanje ovog servisa meu malim domainstvima u Srbiji je obeshrabrujue. injenica da samo 8%

143

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

ispitanika ima kontakt sa savetodavnom slubom nije neoekivana obzirom na socio-ekonomski profil ispitivanih domainstava. Mnogo znaajniji podatak je taj da vie od 40% domainstava nema saznanja da takav servis postoji, a da uz to jo 24% ima potrebu za takvim uslugama ali ne zna kako da do njih doe. Usluge savetodavne slube u veoj meri koriste obrazovaniji ispitanici, sa poljoprivredom kao glavnim izvorom prihoda, ija su gazdinstva registrovana. Polovina domainstava se neformalno informie (razgovor sa komijama) ili se ne informie uopte, i pored iskazane potrebe za informacijama kod polovine ispitanika.

II

Izvesno je da postojee forme diseminacije informacija nisu adekvatne i da zahtevaju mnogo razueniji sistem transfera informacija do korisnika. Postojei sistem poljoprivredne savetodavne slube i organizaciona struktura nasleeni su iz prethodnog sistema. Ova sluba bila je orijentisana na obezbeivanje usluga poljoprivrednim kombinatima i zadrugama. Savetodavna sluba jo uvek nije reorganizovana i posluje na principu pruanja usluga Vladinim potrebama. S toga, mnogi poljoprivrednici pridaju manji znaaj ovom servisu, jer ne prepoznaju potencijalne koristi od korienja usluga Savetodavne slube. 3.2.5.2. Dravni programi pomoi Dravni programi pomoi poljoprivredi su od 2004. godine u Srbiji uslovljeni registracijom gazdinstava. Od ukupnog broja domainstava koja poseduju gazdinstvo (87%), samo 36% je registrovalo svoje gazdinstvo. Procenat registrovanih gazdinstava je vei kod poljoprivrednih gazdinstava (42%) nego kod meovitih (33%) i znatno je vei u regionu u okolini privrednih centara (52%) u odnosu na ostale, posebno brdsko- planinski region (24% registrovanih gazdinstava). Procenat registrovanih gazdinstva u ukupnom uzorku blizu je procenta ukupnog broja gazdinstva u Srbiji koja su od 2004. godine do danas registrovala, te ne postoji znaajnije odstupanje u odnosu na prosek. Neinformisanost se kao razlog zbog ega gazdinstvo nije registrovano ee spominje u brdsko-planinskom regionu, dok se u regionu u okolini velikih privrednih centara vie kao razlog navodi nedostatak potrebne dokumentacije i komplikovana procedura. Programom pomoi poljoprivredi i selu u Srbiji obuhvaen je proteklih nekoliko godina irok spektar mera podrke, ukljuujui i programe kreditiranja nabavke opreme, mehanizacije, stoke, podizanja zasada i slino. Promocija registracije gazdinstava i sistema podrke bila je intenzivna i posveena joj je velika medijska panja. Otuda je zabrinjavajue visok procenat lica koja nisu bila zainteresovana za registraciju ili nisu dovoljno informisana. Poredei ovakvo odsustvo inicijative

III

IV

144

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

i elje da se do sredstava doe, sa visoko izraenim potrebama za finansijskom pomoi i problemima finansijske prirode, dolazi se do zakljuka da je nivo sopstvene inicijative domainstava izuzetno nizak.
Grafikon 3.23. Razlozi zato se gazdinstva nisu registrovala*

II

*Baza neregistrovana gazdinstva

III

1. Ispitanici koji su registrovali poljoprivredno zemljite u veem procentu smatraju da su upoznati sa programima podrke (30%), ali je simptomatino to da ak 18% njih procenjuje za sebe da nita ne znaju o tome.
Grafikon 3.24. Poznavanje mera dravne podrke poljoprivredi (samopredeljivanje)*

IV

V
*Baza sva domainstva

2. Za veinu aktuelnih mera agrarne politke domainstva su ula. Tako je za premije za mleko ulo 80% ispitanika, 69% je ulo za regres za gorivo i ubrivo, 63% za premije za penicu, 56% za premije za repu, suncokret, soju. Izmeu 40 i 50% domainstava ulo je za regrese za podizanje zasada, priplodnu stoku i

145

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

nadoknade nekomercijalnim gazdinstvima, a neto manji procent za podrku rentiranju zemljita. 3. Domainstva koja svoju budunost vide u poljoprivredi su u znatno veoj meri informisana o pojedinanim programima. Takoe, za programe davanja premija za penicu i industrijsko bilje to je sluaj i sa domainstvima regiona intenzivne poljoprivrede.
Grafikon 3.25. Korienje sredstava dravne podrke*

II

III
*Baza ukupna populacija

Meutim, znatno manji procenat domainstava je koristio ove programe: 12% malih ruralnih domainstava je koristilo premije za mleko, 11% regres za gorivo i ubrivo, 5% za premije za penicu.

IV

1. Razliite vrste programa su u znatno veoj meri koristila domainstva primarno orjentisana na poljoprivredu. 2. U regionu velikih privrednih centara domainstva su u veoj meri koristili premije za mleko (24% malih ruralnih domainstava ovog regiona), dok su premije za industrijsko bilje i penicu znatno vie koristila domainstva ravniarskog regiona.

3. Podrku nekomercijalnim domainstvima koristilo je 3% domainstava, a po 1% regrese za kupovinu stoke i podizanje zasada. Iako domainstva veliku odgovornost za svoj poloaj prebacuju na teret drave i Vlade, prema navedenim odgovorima izvesno je da sami ispitanici nisu uinili dovoljno za poboljanje svog statusa i poloaja. ak 40% ispitanika se praktino svojevoljno deklarisalo da ih ta pomo ne zanima, i pored visoko iskazane potrebe za finansijskim kapitalom. Nedovoljna informisanost, otean pristup savtodavnim uslugama, nizak nivo sopstvene inicijative i odsutvo administrativnih lokalnih kapaciteta, osnovna su ogranienja aktivnijeg korienja sredstava dravne podrke.

146

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

3.2.5.3. Dostupnost trita Kao najei problem i ogranienje za 22% anketiranih domainstava koja su imala pokuaje zapoinjanja sopstvenog biznisa, navode se problemi finansijske prirode i nedostatka trita. Otuda su finansijski razlozi i ogranienja koja su proistekla iz istih, osnovni problem zapoinjanja novih delatnosti i diversifikaciji aktivnosti. Ovakvo stanje izvesno je posledica loeg stanja na tritu kapitala generalno, ali i nespremnosti malih domainstva da se upuste u rizike zaduivanja.
Grafikon 3.26. Problemi i ogranienja domainstava koja zapoinju ili imaju sopstveni biznis*

II

III

*Baza- 22% anketiranih domainstava koja su zapoinjala sopstveni biznis

IV

I pored toga to nedostatak novca smatraju svojim osnovnim razvojnim ogranienjem i imaju potrebu za informacijama u vezi sa finansijskim olakicama, malih ruralnih domainstava nikad nije pokualo da dobije kredit. U sluaju 14% domainstva koja su pokuala da dobiju kredit to nisu uspeli, dok je 12% uspelo da dobije kredit. Pri tome: 1. Kredite su u znatno veem procentu dobila (i pokuala da dobiju) domainstva iz ravniarskog regiona, gde je bezuspeno pokualo da dobije kredit 18% domainstava a uspeno 21% ispitanika. 2. Aktivniji u pokuajima da dobiju kredit bili su lanovi registrovanih gazdinstava 19% njih je dobilo kredite a 19% bezuspeno pokualo. 3. Od ukupnog broja domainstva koja su dobila kredite (12% ispitanika), 71% je dobilo klasian bankarski kredit, dok je 26% dobilo kredit subvencioniran

147

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

od strane drave, a 2.5% bankarski kredit subvencionisan od strane optine. Subvencionisane dravne kredite koristila su registrovana gazdinstva.
Grafikon 3.27. Namena korienih kredita*

II

III
*Baza domainstva koja su koristila kredite

IV

Meutim, polovinu kredita koje su dobili, gazdinstva su iskoristila za line svrhe, dakle kao neproizvodno ulaganje. Domainstva kojima je poljoprivreda primarni izvor prihoda su znatno ree koristila kredite u line svrhe (svega 10% ovih domainstava). Odsustvo trita domainstava vidi kao vano razvojno ogranienje. Prema rezultatima istraivanja, domainstva su svoje proizvode mahom prodavala komijama ili na pijaci (seoskoj ili u gradu)85. Ugovorena proizvodnja sa preraivaima ili otkupljivaima gotovo da ne postoji, to je i razumljivo obzirom da ova gazdinstva, sa malim trinim vikovima, po prirodi stvari nisu znaajni trini proizvoai. Osim toga, vei uesnici u prometu (otkupljivai) ne vide mala ruralna domainstva kao pouzdane dobavljae. Odsustvo organizovanih prometnih kanala u trgovini poljoprivrednim proizvodima jedan je od ograniavajuih faktora specijalizacije proizvodnje koja je jedini nain za uspostavljanje ekonomske stabilnosti i sigurnosti gazdinstva sa manjim resursima u poljoprivredi. Gazdinstva u ravniarskom regionu imaju viestruko veu trinost svih proizvoda u odnosu na ostala podruja. Ovakav rezultat je oekivan obzirom na proizvodnu

148

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

strukturu poljoprivrede ovog podruja u kojoj dominiraju ita i industrijsko bilje proizvodi ije je trite bolje organiozovano u odnosu na ostale. Dostupnost tritu kapitala i robe malih ruralnih domainstava oteana je njihovim skromnim potencijalima, koji ih ne preporuuju kao pouzdane klijente finansijskim institucijama niti kao partnere poslovnom sektoru. Otuda, mala domainstva ostaju izolovana od mogunosti unapreenja svog dohotka i standarda, sa nemogunou da zaponu aktivnosti koje bi ih izvukle iz takve pozicije. U prilog ovom zakljuku svedoe sledei podaci: 1. Procenat domainstava koja su u proteklih 5 godina86 unapreivala svoju poljoprivrednu proizvodnju je zabrinjavajue mali i iznosi samo 20% ukupnog broja ispitanika. 2. Samo 27% registrovanih domainstava, 30% onih kojima je poljoprivreda glavni prihod, i svako tree domainstvo koje svoju perspektivu vidi u poljoprivredi, unapredilo je ili izmenilo neto u ovoj proizvodnji.
Grafikon 3.28. Planirane ili ostvarene investicije u poljoprivredi*

II

III

IV

V
*Baza domainstva koja su investirala u poljoprivredu

3. U pogledu planova za budua ulaganja u poljoprivredu, samo 35% domainstava namerava da neto promeni ili investira. Pojaan interes za investiranjem nije prisutan kod mlaih donosioca odluka u odnosu na starije, ali takav interes vie izraavaju domainstva koja vide perspektivu u nekim

149

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

dodatnim delatnostima na gazdinstvu, registrovana gazdinstva i gazdinstva iz regiona velikih privrednih centara. Ispitanici koji su rekli da su poboljali ili zapoeli poljoprivrednu proizvodnju ili to nameravaju da urade 38% ispitanika, najee su pod tim podrazumevali investicije za sledee namene. Ovakva struktura odgovora u skladu je sa strukturom do sada investiranih budetskih sredstava za podsticaje gazdinstvima u vidu kredita i bespovratnih sredstava MPV. Stoarstvo (kupovina stoke) je najatraktivnija opcija za domainstva u svim podrujima. Domainstva u ravniarskom regionu pored interesa za stoarstvo, pokazala su veliki interes za opremanjem objekata. Domainstva u drugim krajevima prednost daju kupovini mehanizacije, to je oekivano obzirom na dugorono odsustvo podsticaja za ove namene i umanjenu ekonomsku mo domainstava da investiraju u mehanizaciju.
Grafikon 3.29. Prioritetne potrebe domainstava koja intenziviraju poljoprivrednu proizvodnju*

II

III

IV

V
*Baza domainstva koja su ulagala u poljoprivredu

Nedostatak sopstvenog kapitala, nepovoljne kredite i niske cene poljoprivrednih proizvoda domainstva vide kao osnovne probleme za pokretanje poljoprivredne proizvodnje. Radnu snagu kao ogranienje vidi samo 7% domainstava, to ukazuje da domainstva imaju prikrivenu nezaposlenost i da raspolau vikom radne snage. Po miljenju malih domainstava najvanija

150

DEO 3

R E Z U L TA T I I S T R A I VA N J A

stvar koja je potrebna da bi se pokrenula proizvodnja nove kulture ili intenzivirala postojea proizvodnja jeste finansijska pomo u vidu kredita, subvencija. Ono to domainstva koja vide perspektivu u poljoprivredi razlikuje u odnosu na domainstva koja bi zapoela neki biznis na gazdinstvu ili van njega, je mnogo manji interes za edukacijom, informisanou, saradnjom. 5.2.6. ta dalje? Veliko nezadovoljstvo svojim poloajem, kvalitetom ivota u selu i pesimistika vizija budunosti za polovinu domainstava nisu razlog za naputanje sela. Ako se tome doda 20% lica koja nisu o tome razmiljala, onda vie od 60% ispitanika nije spremno na migraciju. Ovaj podatak se mora tumaiti sa rezervom jer je re o stavu glave porodice, te je miljenje mlaih potovano samo u skladu sa njihovom zastupljenosti u strukturi ispitanika.
Grafikon 3.30. Da li biste se odselili?*

II

III

IV
*Baza sva domainstva

elja za migracijom je ee zastupljena meu mlaim i obrazovanijim donosiocima odluka. Odgovor da bi se odselili prvom prilikom ee daju ispitanici bez zemlje, koji smatraju da e se stanje u budunosti pogoravati. Za razliku od njih ispitanici kojima je primarni izvor prihoda poljoprivreda, iz regiona velikih privrednih centara i koji smatraju da e se stanje u budunosti poboljavati, ee daju odgovor da se nikad ne bi odselili iz svog sela. Regionalno posmatrano, najlojalni stanovnici svog kraja, najmanje spremni na migraciju, su stanovnici regiona velikih privrednih centara. Blizu 70% njih nije nikada razmiljalo o preselenju niti bi to uinilo, nasuprot 58% nosioca domainstava u ravniarskom i brdsko-planinskom podruju. Domainstva koja su najvie spremna na naputanje sela su iz ravniarskog regiona.

151

R E Z UL TA T I IS T R A I VA NJ A

Ispitanici spontano (samodeklarisanjem) navode sledee 3 stvari kao najvanije za bolji ivot njihovog domainstva: mogunost zapoljavanja van poljoprivrede (66% ispitanika), pristup kreditima (57%), organizovanost trita (40%).

Grafikon 3.31. ta bi vam najvie pomoglo da vae domainstvo bolje ivi?*

II

*Baza sva domainstva

III

IV

Mogunost zapoljavanja se kao reenje za poboljanje postojeeg statusa znatno ee navodi u ravniasrkom regionu, dok se organizovanost trita navodi u regionu privrednih centara. Bolja organizovanost trita je znatno ee navoena od strane ispitanika kojima je poljoprivreda glavni izvor prihoda i koja svoju budunost vide u poljoprivredi, a najmanje u domainstvima ravniarskog podruja. Pristup kreditima navode u znatno veem procentu domainstva koja svoju budunost vide u pokretanju privatnog posla ili na gazdinstvu ili van poljoprivrede. Oni koji planiraju pokretanje privatnog posla van poljoprivrede takoe znatno vie od proseka navode poslovno udruivanje i bolji pristup informacijama kao adekvatnu pomo za poboljanje postojeeg statusa.

152

DEO

IV

Z A KL JU CI I PREPORU KE

DEO 4

ZAKL JUCI I PREPORUKE

4. ZAKL JUCI I PREPORUKE

4.1. Zakljuci sekundarne analize
1. Ruralna podruja Srbije zahvataju 85% teritorije Srbije, u njima ivi 55% stanovnitva, i formiraju 41% GDP zemlje. Privredna struktura ruralnih podruja Srbije visoko je zavisna od primarnog sektora i jo uvek zasnovana na iscrpljivanju prirodnih resursa. 2. Istraivanje dostignutog nivoa diversifikacije prihoda ukazuje da najvei udeo u ukupnim prihodima ruralne populacije imaju zarade zaposlenih, iza ega slede prihodi od poljoprivrede. Diversifikacija aktivnosti (zaposlenosti) ruralne radne snage u Srbiji ukazuje da dominantan deo aktivne ruralne populacije Srbije (45%) radi u poljoprivredi. Ovako visokom zavisnou ruralnog stanovnitva od zaposlenosti u poljoprivredi, Srbija se svrstava u red najagrarnijih evropskih zemalja. Heterogenost prirodnih potencijala Srbije, vitalnost osnovnih resursa, privatna svojina nad zemljitem i iskustvo u poslovnom povezivanju, kao neki od osnovnih preduslova diversifikacije ruralne ekonomije, nisu iskorieni u dovoljnoj meri. 3. Ruralna podruja su prepoznata u veini strategijskih dokumenata kao podruja sa izraenijim siromatvom i znaajnim razvojnim ogranienjima, ali politika ruralnog razvoja do sada nije uobliena ni u jednom zvaninom dokumentu Srbije. Pojedini aspekti ruralnog razvoja parcijalno se, sa manje ili vie panje, pominju u okviru nekoliko nacionalnih strategija. 4. Nadlenosti u oblasti ruralnog razvoja od 2005. godine su u kompetenciji Sektora za razvoj sela i poljoprivrede Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije obuhvaena su osnovna konceptualna pitanja vezana za politiku ruralnog razvoja. Programi ruralnog razvoja finansirani iz Agrarnog budeta u periodu 2004-06 odnosili su se na: projekte revitalizacije i izgradnje ruralne infrastrukture (rekonstrukcija i proirenje lokalnih puteva, elektrifikacija, vodosnabdevanje i kanalizacija); podrku diversifikaciji ruralne ekonomije (agro-eko-turizam, tradicionalni zanati i prerade hrane); podrku mladim poljoprivrednicima; podrku organizovanju seoskog stanovnitva i promociji seoskih sredina. Programi podrke ruralnom razvoju u Srbiji bili su okvirno struktuirani prema SAPARD sistemu mera. 5. U procesu planiranja i usmeravanja sredstava dravne pomoi jo uvek nije uspostavljen sistem koordinacije izmeu brojnih institucija i subjekata koji

II

III

IV

155

ZAKL JUCI I PREPORUKE

su ukljueni u razliite aspekte ruralnog razvoja. Decentralizacija institucija, usvajanje i/ili usaglaavanje zakonodavstva, unapreenje znanja kao i definisanje i koordinacija programa podrke kroz domae i strane fondove predstavljaju preduslov za efikasniju primenu programa podrke ruralnom razvoju. Da bi se omoguila aktivna podrka ruralnom razvoju Srbija mora da intenzivira procese decentralizacije na takav nain da proces preuzimanja pojedinih nadlenosti bude propraen snanom podrkom na lokalnom nivou. 6. Problem zaposlenosti radne snage u ruralnim podrujima Srbije svodi se na dva aspekta: smanjenje stepena nezaposlenosti ruralne populacije sa jedne strane i

II

izmenu postojee strukture zaposlenosti u kojoj je poljoprivreda visoko zastupljena sa druge strane. Oba aspekta direktno su vezana za unapreenje ekonomske, socijalne i komunalne infrastrukture, posebno u ruralnim oblastima ekonomski-zaostalih regiona. Problem zaposlenosti u ruralnim podrujima je zaotren hroninim nedostatkom kapitala za pokretanje novih proizvodnih programa i potrebno restrukturiranje.

III

IV

7. Mala ruralna domainstva znaajno su zastupljena u socio-ekonomskoj strukturi ruralnih domainstava Srbije. U ruralnim podrujima Srbije (definisanim prema OECD metodologiji) ima 1.365 miliona domainstava, to je 54% od ukupnog broja domainstava u Srbiji.Gazdinstava veliine do 3ha je 328 hiljada, ili 56% ukupnog broja gazdinstva u ruralnim podrujima. U uslovima tranzicije i kreiranja nove agrarne strukture, njihov socio-ekonomski poloaj je veoma osteljiv. Usled svoje resursne ogranienosti, ova domainstva izloena su veem dohodovnom riziku. 8. Problem osetljivosti malih ruralnih domainstava u tranzicionom periodu prepoznat je u evropskoj ruralnoj praksi kroz iskustva novih zemalja lanica. Pristupni i tranzicioni programi pomoi (SAPARD i IPARD), posebnim merama podravaju proces transformacije ovih domainstava u trino orijentisana domainstva sa odrivim potencijalom.

9. Ovakva iskustva znaajan su putokaz Srbiji u procesu kreiranja nacionalne strategije ruralnog razvoja. Osnovna lekcija iskustva drugih zemalja je da primarno dejstvo na unapreenje ruralne ekonomije imaju sledei faktori: unapreenje nivoa znanja, ruralne fizike infrastrukture, pristup finansijskom tritu, tritu zemljita, i adekvatno poslovno okruenje za razvoj MSP. Uticaj lokalnih aktera je vaan i znaaj ruralne nepoljoprivredne ekonomije mora biti prepoznat pre svega od strane kreatora i donosioca politikih odluka.

156

DEO 4

ZAKL JUCI I PREPORUKE

4.2. Zakljuci terenskog istraivanja

4.2.1. Ljudski i fiziki resursi malih ruralnih domainstava
Formalno obrazovanje radne snage malih ruralnih domainstava ne odstupa znaajnije od proseka ruralne populacije Srbije. Nivo dodatnih znanja i vetina je veoma skroman i nefunkcionalan da bi mogao da bude upotrebljen za diversifikaciju delatnosti na gazdinstvu i van njega. Ispitanici su nisko vrednovali radnu snagu kao resurs i ne prepoznaju dodatne vetine i sposobnosti svojih lanova. Samim tim, domainstva ne prepoznaju ni mogunosti angaovanja svojih lanova u drugim delatnostima i aktivnostima van poljoprivede, kako u okviru domainstva, tako ni u sredini u kojoj ive. Posed (zemljite kojim raspolau) je za mala ruralna domainstva pre svega garant njihove prehrambene sigurnosti. Samo za mali broj ovih domainstava zemljite ima funkciju kapitala. Pored toga, ova domainstva su malo ukljuena u trite zemljitem. Fiziki kapital ovih domainstava (oprema, objekti, mehanizacija) je takoe skroman po strukturi, prosenog ili ispodprosenog stanja, i malo se koristi za ostvarivanje dodatnog dohotka (iznajmljuje/rentira, ili koristi za vrenje usluge drugim licima). Zaposlenih lanova domainstva na poslovima za koje su plaeni, je 23.4%. Samo mali procenat od ovog broja (1.5%) samostalno obavlja delatnost, ima sopstveni biznis. Zaposleni lanovi domainstva retko imaju dodatne aktivnosti za koje su plaeni. Dodatnim aktivnostima ee se bavi najmanje obrazovana radna snaga (nadniari i fiziki radnici).

II

III

4.2.2. Izvori prihoda i njihova diversifikacija

Najvei broj malih ruralnih domainstava ostvaruje prihode od zaposlenja van poljoprivrede, od prodaje poljoprivrednih proizvoda i od penzija. Iako samo 26% domainstava dohodak iz poljoprivrede smatra svojim osnovnim prihodom, 68% domainstava izjavilo je da ima prihod ostvaren u ovoj delatnosti. To potvruje tezu da je poljoprivreda znaajan amortizer koji do izvesne mere obezbeuje socijalno-ekonomsku stabilnost malih domainstava, garantuje prehrambenu sigurnost i smanjuje rizik kojem bi bili izloeni da nemaju posed. Od ukupnog broja domainstava koja imaju prihod od poljoprivrede vie od 1/3 se bavi prodajom stoke, mleka ili mlenih preraevina. Razlog visokom ueu stoarstva u strukturi prihoda je taj to ova gazdinstva imaju visoku prikrivenu nezaposlenost, male zemljine povrine koje im ne obezbeuju konkurentnost

IV

157

ZAKL JUCI I PREPORUKE

u ratarstvu, mala sredstva za investiranje u radnointenzivnije useve, sigurnost dohotka koji garantuje prodaja stoke i mleka isl. Domainstva u kojima je donosioc odluke ena ili mlai lanovi domainstva, se u neto veem procentu bave prodajom proizvoda nie faze prerade (kolaa, testenina, mesnih preraevina, zimnice isl.). Poljoprivredu, ili poljoprivredu sa jo nekom dodatnom aktivnosti, kao svoju perspektivu prvenstveno vide domainstva koja su i sada striktno vezana za poljoprivredne prihode. Domainstva koja imaju dohodak iz drugih izvora ne pokazuju spremnost da se angauju u poljoprivredi ili da investiraju u neki biznis vezan za farmu.

II

III

U strukturi dohotka malih ruralnih domainstava najvie su zastupljene plate, prihodi od poljoprivrede i penzije. Mali broj domainstava sa dohotkom iz sopstvenog biznisa ukazuje da preduzetnitvo nije dovoljno razvijeno. Upravo, struktura prihoda malih ruralnih domainstava (i to u sva tri regiona) pokazuje da je smanjenje dohodovnog rizika jo uvek primarni motiv diversifikacije aktivnosti. Ovakav model diversfikacije prihoda podudaran je sa zakljucima Davisa i Pearcea (2001) da u nepovoljnim ekonomskim uslovima dominiraju distress- push faktori diversifikacije.

4.2.3. Socijalni partneri i saradnja

Saradnja meu lokalnim donosiocima odluka je nedovoljna, nekoordinirana i sporadina. U veini stratekih dokumenata lokalne samouprave, planovima i programima rada poslovnog sektora i NVO, mala ruralna domainstva se ne pomonju. Otuda, ak 1/3 anketiranih domainstava smatra da ni jedna institucija ne radi trenutno na unapreivanju njihovog stanja. Domainstva ne prepoznaju svoju odgovornost za postojei poloaj, niti sposobnost da se aktivniraju na planu unapreenja svog stanja u budunosti. Udaljeniji nivoi odluivanja i odgovornosti (loklana samouprava i drava) su prema miljenju ispitanika ee odgovorni za poloaj u kom se seljaci nalaze, nego to su to oni sami i njihovo neposredno okruenje (zadruge, NVO, poslovni sketor). Korist malih ruralnih domainstava od inicijativa koje su preduzimali lokalni donosioci odluka je skromna i neadekvatna njihovim potrebama i razvojnim mogunostima. Nedostatak sredstava i trita mala ruralna domainstva visoko pozicioniraju meu svojim razvojnim ogranienjima, to izvesno svedoi da ne mogu da prepoznaju ili nemaju poslovne i socijalne partnere u svom neposrednom okruenju.

IV

158

DEO 4

ZAKL JUCI I PREPORUKE

Mala ruralna domainstva nisu ukljuena u zadruge i druge organizovane oblike poslovne saradnje, niti pokazuju interes za tim. Takoe, lanovi ovih domainstava retko su ukljueni u drutveni i socijalni ivot u svom selu mahom kroz sportske klubove. ene imaju izuzetno nisku participaciju u ovakvim institucijama.

4.2.4. Percepcije domainstava o ruralnom okruenju

Polovina malih ruralnih domainstava (50%) ocenjuje svoj ivotni standard kao prosean. Meutim, ak 41% domainstava navodi da je ivotni standard njihovog domainstva lo ili veoma lo. Ono to ohrabruje, jeste optimistika prognoza vezana za budui status gazdinstva:. treina ispitanika smatra da e se stanje poboljati, treina da e ostati isto, a manje od 20% da e biti gore. Ispitanici doivljavaju razvojne prednosti i potencijale sopstvenog domainstva (kao i u sluaju procene sposobnosti radne snage) izuzetno rigidno. Najvei broj ispitanika ne moe da navede niti jednu prednost svog domainstva u odnosu na ostala ili je odbilo da se o tome izjasni. Stanovnici sela nisu zadovoljni kvalitetom ivota u svojim sredinama. Oigledno je nezadovoljstvo dostupnou i kvaliteom ruralnih servisa, posebno zdravstvenim uslugama i kulturnim ivotom u selu. Neuporedivo vee nezadovoljstvo domainstva iskazuju komunalnim problemima nego dostupnim servisima. Nedostatak ili neorganizovanost ekonomske infrastrukture i socijalnog kapitala relativno nie vrednuju kao problem, to se pre svega ini da je posledica njihovog nepoznavanja takvih servisa pre nego nedostatka potrebe za njima.

II

III

4.2.5. Poslovno okruenje i ekonomska infrastruktura

Samo 8% anketiranih domainstva ima kontakt sa savetodavnom slubom. Ovaj procenat ne zabrinjava obzirom na mali znaaj prihoda od poljoprivrede u ukupnim prihodima ovih domainstava. Znaajniji je rezulat da vie od 40% domainstava nema saznanja da takav servis postoji, a da uz to jo 24% ima potrebu za takvim uslugama ali ne zna kako da do njih doe. Izvesno je da postojee forme diseminacije informacija nisu adekvatne i da zahtevaju mnogo razueniji sistem tranfera informacija do korisnika. Iako domainstva veliku odgovornost za svoj poloaj prebacuju na teret drave i Vlade, prema navedenim odgovorima izvesno je da sami ispitanici nisu uinili dovoljno za poboljanje svog statusa i poloaja. Za veinu aktuelnih mera agrarne politike domainstva su ula. Znatno manji procenat domainstava je koristio ove programe (maximalno koriena je premija za mleko - 12% malih ruralnih domainstava). Nedovoljna informisanost, otean pristup savtodavnim uslugama,

IV

159

ZAKL JUCI I PREPORUKE

nizak nivo sopstvene inicijative i odsutvo administrativnih lokalnih kapaciteta, osnovna su ogranienja aktivnijeg korienja sredstava dravne podrke. I pored toga to nedostatak novca smatraju svojim osnovnim razvojnim ogranienjem i imaju potrebu za informacijama u vezi sa finansijskim olakicama, malih ruralnih domainstava nikad nije pokualo da dobije kredit. Za domainstva koja su imala pokuaje unapreenja svoje proizvodnje kroz diversifikaciju prihoda i zapoinjanje nove delatnosti (22% anketiranih domainstava) kljuni problemi bili su nedostatak novca/kredita i nedostatka trita. Domainstva koja su usmerena na poljoprivredu i u njoj vide prespektivu, kao osnovne probleme za pokretanje proizvodnje i njeno unapreenje vide nedostatak sopstvenog kapitala, nepovoljne kredite i niske cene poljoprivrednih proizvoda. Veliko nezadovoljstvo svojim poloajem, kvalitetom ivota u selu i pesimistika vizija budunosti za polovinu domainstava nisu razlog za naputanje sela. Ako se tome doda 20% lica koja nisu o tome razmiljala, onda vie od 60% ispitanika nije spremno na migraciju. Najvanije pretpostavke boljeg ivota domainstva vide u:

II

III

1. mogunosti zapoljavanja van poljoprivrede (66% ispitanika), 2. pristupu kreditima (57%), 3. organizovanijem tritu (40%).

IV

4.3. Preporuke
U Srbiji je neophodno preduzeti niz simultanih mera i aktivnosti koje bi doprinele poboljanju sadanjeg stanja u ruralnim podrujima. Ovaj zakljuak zasnovan je na prethodnoj analizi postojeih stratekih dokumenata Srbije vezanih za ovu oblast, postojeeg stanja u ruralnim podrujima Srbije i njihovog znaaja u privrednoj strukturi. Cenei znaaj malih domainstava u ekonomskom ivotu ruralnih zajednica, izvrena je procena kvaliteta ivota u ruralnim podrujima i socioekonomske pozicije malih ruralnih domainstava. Postojei trendovi evropske politike i zemalja koje prolaze kroz period tranzicije, takoe su uzeti u obzir kao dobre preporuke za kreiranje budue politike ruralnog razvoja u Srbiji. Generalno, spektar mera koje treba da doprinesu poboljanju poloaja ruralnih zajednica, posebno malih domainstava, mora biti usmeren na dva kljuna cilja:

1. poveanje i diversifikaciju dohotka malih ruralnih domainstava, 2. smanjenje nominalne i skrivene nezaposlenosti lanova ovih domainstava.

160

DEO 4

ZAKL JUCI I PREPORUKE

Predloene aktivnosti u pravcu ostvarivanja ovih ciljeva sistematizovane su u nekoliko sistemskih podruja:

4.3.1. Izgradnja nacionalnih institucionalnih kapaciteta

Prilikom interpretacije metodologije istraivanja i rezultata terenskog i sekundarnog istraivanja, naglaena je potreba kreiranja adekvatnih institucionalnih mehanizama i alata kojima bi se pratili elementarni indikatori ruralnog razvoja. U tom smislu moraju se preduzeti brojne mere kako bi se ojaali nacionalni institucionalni kapaciteti: A) Kreiranje adekvatne informacione osnove za validnu, naunu i strunu, interpretaciju stanja u ruralnim podrujima. Razlozi: Srbija nema reprezentativnu statistiku definiciju ruralnih podruja to oteava poreenje relevantnih indikatora ruralnog razvoja meu pojedinim podrujima, optinama, ali i na meunarodnom nivou. Ovakva analiza je neophodna kako bi se merio napredak u dostizanju projektovanih ciljeva ruralnog razvoja i efektivnom obezbeivanju sredstava. Dostupni zvanini statistiki podaci su nedovoljni i potrebno je proiriti opseg informacija dodatnim istraivanjima o domainstvima, gazdinstvima, indikatorima ivotne sredine, infrastrukture idr. Sagledavanje dinamikih promena demografskih indikatora na vremenskoj distanci izmeu dva Popisa takoe nije adekvatno potrebama detaljnijih istraivanja. Podaci o dodatnim aktivnostma ruralne radne snage nisu dostupni ni u zvaninim statistikim izvorima ni na osnovu evidencije NSZ . Takve informacije su presudne u praenju stope zaposlenosti i privredne diversifikacije u ruralnim podrujima. Podaci o prihodima ruralnih domainstava nisu dovoljno diversifikovani (po tipovima domainstava, teritorijalno). Nedostaju podaci o infrastrukturnoj opremljenosti ruralnih podruja i dostupnosti pojedinih servisa. Baza registrovanih gazdinstava MPV nije dostupna, ime je onemogueno sagledavanje potencijala ovih gazdinstva i njihovog relativnog znaaja za ruralnu ekonomiju.

II

III

IV

161

ZAKL JUCI I PREPORUKE

Nedostaju kvalitetna nauna istraivanja i struna dokumenta o specifinim razvojnim pitanjima ruralnih podruja. B) Izgradnja institucionalnih i administrativnih mehanizama za kreiranje i sprovoenje strategija i programa ruralnog razvoja od nacionalnog do lokalnog nivoa. Razlozi: Sektor za razvoj sela MPV kadrovski, organizaciono i tehniki, nije osposobljen da podnese teret neophodnih aktivnosti na unapreenju i izgradnji zakonske i institucionalne osnove u ovoj oblasti.

II

Meuministarska saradnja, iako formalno konstituisana meuresornom grupom, ne funkcionie i izvesno je odsustvo koordinisanih aktivnosti. Nacionalni program ruralnog razvoja koji treba da sadri okvirne elemente politike i analizu relevantnih indikatora jo uvek nije formulisan . Evaluacija efekata utroenih budetskih sredstava za ruralna podruja i/ili podsticaje ruralnim domainstvima onemoguena je nedostatkom preciznijih uredbi i kontinuiranou mera podrke. Postojei implementacioni mehanizmi podsticaja poljoprivredi i ruralnom razvoju nisu ureeni na nain da obezbede efikasnost dravne podrke. Jedno od ogranienja je odsustvo tipologije gazdinstava prema ekonomsko-organizacionim kriterijumima (npr. podela gazdinstava na komercijalna i nekomercijalna zasnovana je na izjavama nosioca gazdinstva, to nije dovoljno efikasan i transparentan nain distribucije sredstava).

III

IV

4.3.2. Izgradnja lokalnih institucija

Rezultati istraivanja nedvosmisleno ukazuju na nedostatak i nizak nivo razvijenosti lokalnih kapaciteta i poverenja u lokalne/ruralne strukture i organizacije. Takvo stanje posledica je drutvenih promena i devastacije starih institucija koja nije bila praena izgradnjom novih struktura. Lokalne institucije moraju biti obnovljene i/ili uspostavljene, kako bi se izgradile jake ruralne zajednice i ruralna ekonomija. Osnaivanje lokalne saradanje izmeu svih uesnika Razlozi:

Okruzi u Srbiji nemaju izvrnu vlast, te je koordinacija aktivnosti na lokalnom nivou, izmeu optina, administrativno neureena i odvija se ad hoc.

162

DEO 4

ZAKL JUCI I PREPORUKE

Optinska samouprava ima deficit edukovanog kadra i nedovoljne reusre da ponese veu odgovornost u implementaciji krupnijih razvojnih projekata iz ove oblasti. LAG-ovi nisu znaajnije prisutni, nemaju dovoljan uticaj u lokalnoj sredini i dovoljnu ekonomsku snagu da preuzmu inicijativu za lokalni razvoj. Treba nastojati da se izgradi mrea efikasnih i efektivnih LAG-a. NVO sektor manje je fokusiran na ekonomske programe i razvoj, a mnogo vie na socijalna pitanja i edukaciju. Treba obratiti panju na ovakav disbalans i nastojati da se on prevazie. Forme proizvodnog i poslovnog povezivanja jednako kao i neprofitabilna saradnja nisu dovoljno zastupljene i pored brojnih donatorskih, lokalnih i drugih programa edukacije i promovisanja ovih oblika saradnje. Preporuuje se da se podrka poslovnom povezivanju podstie direktnom tehnikom i savetodavnom pomoi zainteresovanima i ue fokusira na njihove specifine potrebe. Jaanje partnerstva javnog i privatnog sektora. Izmenjeni privredno-sistemski uslovi inicirali su neophodnost jaanja partnerskih veza izmeu javnog i privatnog sektora u cilju usklaivanja razliitih interesa poslovnog sektora, razvoja lokalne zajednice i obezbeivanja neophodnih servisa na lokalnom nivou. Ovakve projekte podravati sredstvima lokalne zajednice i tako jaati i razvijati strukture LAG-ova. Podrka razvoju preduzetnike lokalne uprave. Nova zakonska reenja, proces prilagoavanja standardima lokalne administracije u zemljama EU i donatorska pomo za ove namene (programska, treninzi i materijalno-tehnika pomo),, stvorili su neophodan ambijent za aktiviranje preduzetnike funkcije lokalne samoprave. Lokalna uprava mora preuzeti inicijativu i sopstvenu odgovornost za razvoj lokalne zajednice.

II

III

IV

4.3.3. Restruktuiranje lokalne privrede

Osnovna teza ove studije je da ne postoji samo potencijal, ve i neophodnost da se povea stopa zaposlenosti kroz diversifikaciju ruralne ekonomije. Da bi se takav ishod ostvario neophodan je rast novih privrednih aktivnosti, koji bi paralelno bio praen neizbenim opadanjem ili stagnacijom poljoprivrednih prihoda. A) Razvoj ruralnog finansijskog trita Razlozi: Finansijsko trite je prema svim rezultatima istraivanja najvee ogranienje ekspanzivnijeg razvoja domainstava.

163

ZAKL JUCI I PREPORUKE

Neophodno je intenziviranje aktivnosti na planu iznalaenja adekvatnih modela finansiranja raunajui i nebankarske institucije, lizing i sl.; Takoe je neophodno poveanje dostupnosti finansijskog trita malim domainstvima poev od informisanosti, tehnike pomoi u pripremi biznis planova, do jednostavnijih i primerenijih kreditnih garancija. B) Razvoj nepoljoprivredne ekonomije Razlozi:

II

Potrebna je aktivnija podrka malim i mikro preduzeima u ruralnim sredinama. Ovaj vid podrke treba usmeriti na jaanje preduzetnitva kroz: aktivnu pomo potencijalnim licima u administrativnim problemima pri zapoinjanju biznisa, treninzima u oblasti kreiranja biznis planova, finansijskom menadmentu i marketinkim znanjima. Aktivnija podrka gazdinstvima za diversifikaciju proizvodnje i usluga ruralnih domainstava. Ove programe obavezno vezivati za ruralna domainstva, nezavisno od toga da li imaju zemlju ili ne.

III

Proizvodnu diversifikaciju podsticati u pravcu novih proizvodnih linija, primene standarda i poveanja vrednosti proizvoda (pakovanje, prerada, dodrada). Diversifikaciju usluga podsticati promocijom dobrih primera inovativnih reenja. Ovi programi moraju se u veoj meri prilagoditi potrebama i kapacitetima korisnika. Malim ruralnim domainstvima obezbediti laki pristup tritu robe i usluga tailor made savetima i pomoi. Ova domainstva nemaju kapacitete da se meusobno samoorganizuju, poveu, i prevaziu svoja resursna ogranienja bez eksterne pomoi. Intenziviranje podsticaja za privlaenje investicija i reavanja problema nezaposlenih u nerazvijenim podrujima (koji su uvedeni u 2006. godini) kao to su: direktni fiskalni podsticaji, ubrzana amortizacija, olakice za koncesiona ulaganja, za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju, zapoljavanje invalidnih lica, poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva. Za poslovanje u slobodnim zonama osnovanim na nerazvijenom podruju propisana su dodatna oslobaanja: povlaen carinski tretman i pojednostavljene carinske procedure. U okviru poreza na dohodak graana obezbeeno je vee poresko rastereenje za regione i delatnosti koje karakteriu niske zarade. Povoljno poslovno okruenje usko je vezano i sa razvijenou fizike infrastructure, koja je u velikom delu ruralnih podruja neadekvatna i zahteva intenzivnije aktivnosti na izgradnji i rekonstrukciji.

IV

164

DEO 4

ZAKL JUCI I PREPORUKE

4.3.4. Razvoj postojeih resursa

Razvoj alternativnih delatnosti u ruralnim podrujima mora biti zasnovan na postojeim prednostima i resursima raspoloivim za ljude koji tu ive i rade. Odrivi balans na nacionalnom i regionalnom nivou se moe postii samo putem uveanja privrednih potencijala i oekivanja boljeg i kvalitetnijeg ivota u ruralnim podrujima. A) Razvoj poljoprivrede Razlozi: Unapreenje postojeeg sistema transfera znanja i savetodavnih usluga. Savetodavne usluge vezane za tehniko-tehnoloka znanja i inovacije, menadment gazdinstva, pristup tritu, poslovno planiranje moraju se unaprediti po strukturi, kvalitetu i nainu diseminacije. Unaprediti tehniku i organizacionu pomo razvoju proizvoakih asocijacija i udruivanju. Unaprediti efikasnost trita zemljitem i zemljinu infrastrukturu. Veliki deo povrina ne koristi se ili se ne koristi racionalno. Reaktivirati podrku ukrupnjavanju poseda na raun rentiranja kako bi se restruktuiranje posedovne strukture ubrzalo. Pomo i edukacija o standardima kvaliteta; standardizacija kvaliteta i marketinkih karakteristika lokalnih proizvoda, razvoj lokalalnih brendova. B) Revitalizacija ruralne infrastrukture i drugih servisa Razlozi: Ruralna infrastruktura zahteva znaajna ulaganja u revitalizaciju, proirenje i izgradnju novih sistema. Ona je vaan faktor kvaliteta ivota ruralne populacije i stimulativno deluje na potencijalne investitore. Najvei deo nadlenosti u ovoj oblasti imaju optinske samouprave, ija sredstva nisu dovoljna za neophodan obim investicija. Podrka decentralizaciji i privatizaciji ruralnih servisa (npr. onih vezanih za socijalni rad i staranje), za kojima postoji deficit u ruralnim podrujima. Da bi se obezbedila odrivost ovih sistema, mora se uvesti ekonomska cena usluga kao to su vodosnabdevanje, odlaganje otpada, korienje voda van domainstva isl., za ta ne postoji spremnost ruralne populacije.

II

III

IV

165

ZAKL JUCI I PREPORUKE

Aktivirati angaovanje nezaposlene ruralne radne snage na javnim radovima vezanim za lokalnu infrastrukturu i socijalnu brigu i staranje.

4.3.5. Planiranje za budunost

Potreba da se definiu jasni nacionalni ciljevi i prioriteti i da se sprovode na strateki nain, od presudne je vanosti za Srbiju. Osim za nacionalni, to vai i za regionalni i lokalni nivo, a svakako i za nivo poslovanja domainstva i pojedinca. Regionalne i lokalne razvojne strategije

II

Razlozi: Strategija ruralnog razvoja i Nacionalni program za naredni period moraju uvaiti izraene razlike u tipovima ruralnih podruja u Srbiji. Heterogenost ruralnog prostora Srbije nije dovoljno apostrofirana u stratekim dokumentima. Raznolikosti se sagledavaju samo sa aspekta regionalnih razlika, ali ne i tipova ruralnih podruja. Prema rezultatima analize, lokalne i regionalne razvojne strategije moraju biti mnogo vie fokusirane na potrebe lokalnog stanovnitva i osetljive drutvene grupe, raunajui i mala ruralna domainstva. Lokalne razvojne strategije moraju mnogo vie uvaavati lokalna razvojna ogranienja nego slediti potvrene i uspene razvojne modele iz tuih iskustava.

III

IV

Obzirom na heterogenost ruralnih podruja Srbije, razvojne strategije treba usmeriti prema sledeoj podeli: 1. Socijalne strategije podesne za podruja sa izraenim trendom osiromaenja, podruja sa malim lokalnim resursima i bez razvojne perspektive u duem vremenskom periodu znaajan deo brdsko-planinskih podruja Srbije. 2. Obnovljive strategije podesne za podruja u kojima je evidentno osiromaenje, ali koja imaju izraen lokalni potencijal, pre svega ljudski delovi ravniarskog regiona i regiona u okolini veih privrednih centara. 3. Strategije ubrzavanja razvoja. Podesne su za podruja gde postoje povoljni prirodni resursi, ljudski i ekonomski potencijal koji se efikasno koriste i koje je potrebno podrati delovi ravniarskog podruja, suburbana podruja, delovi brdsko-planinskog podruja sa turistikim potencijalom. 4. LEADER strategije. Najrazvijenija podruja, sa dobrom infrastrukturom u kojima je ve zapoela diversifikacija u pravcu vee zastupljenosti nepoljoprivrednih aktivnosti delovi ravniarskog podruja i suburbana podruja.

166

DEO 4

ZAKL JUCI I PREPORUKE

4.3.6. Definisanje pristupa ruralnom razvoju

Pri odabiru razvojnih strategija, koncipiranju razvojnih programa i mera podrke, poeljno je: 1. Konsultovati tua iskustva i dobre lekcije politika i prakse drugih regiona/zemalja; 2. Konsultovati nauno uobliena teoretska uoptavanja vezana za regionalni i ruralni razvoj; 3. Potovati kompleksnost problematike ruralnog razvoja i na njoj zasnovanu neophodnost sinhronizovane akcije vie ministarstava. Konano, neophodno je postojanje objektivne i jasne analize postojeih potencijala i specifinosti ruralnih podrujia Srbije, i na njima zasnovane vizije budunosti kojoj se tei. U ovoj publikaciji ukazano je na raznolikost i kompleksnost pristupa ruralnom razvoju. Uz sve navedeno, opta preporuka autora odnosi se na razmatranje i uvaavanje jo nekoliko moguih razvojnih opcija (teorijski uoblienih u evropskoj praksi ruralnog razvoja87): Egzogeni ili endogeni razvoj Egzogeni razvojni koncept, u kontekstu ovog istraivanja, podrazumeva rast zaposlenosti u nekom podruju koji bi bio opredeljen eksternim faktorima; u sluaju endogenog razvojnog modela, interni faktori i lokalni resursi presudni su za rast zaposelnosti. Dosadanja iskustva govore da u uslovima nerazvijene ekonomije regiona egzogeni faktori u poetku imaju vei znaaj i izraenije dejstvo, dok u narednim fazama jaa uticaj endogenih modela razvoja. Upravo, kombinacija oba modela moe se smatrati optimalnim reenjem. Nivo razvijenosti veine ruralnih podruja Srbije je nizak, i jo uvek zahteva eksterne intrevencije na rast ruralne zaposlenosti jer lokalni potencijali taj napor ne mogu da podnesu. Da bi se ovakav stav snanije argumentovao, neophodna su dodatna istraivanja ruralne zaposlenosti i trita rada i kapitala u ruralnim podrujima. Bottom-up ili top-downupravljanje razvojem Razlika izmeu bottom-up i top-down modela proistie iz karaktera i prirode kljunih uesnika u procesu donoenja odluka. Praktino, topdown model se vezuje za strategije i programe kojima je inicijator lokalna samouprava ili slian administrativni organ. Kontra tome, bottom-up pristup podrzumeva aktivnu participaciju veeg broja uesnika i razliitih tipova donosioca odluka. Iskustva su pokazala da preterana participacija razliitih uesnika nije uvek dobro reenje.

II

III

IV

167

ZAKL JUCI I PREPORUKE

Najbolji efekat u uslovima nerazvijenih kapaciteta, kakvi su u Srbiji, je kombinacija razliitih uesnika od kojih je barem jedan instutucionalno ureen (Privredna komora, regionalne vladine agencije, zadruge, optinske slube isl.). Ovakva kombinacija obezbeuje sinergetsko dejstvo uesnika od kojih jedan ima potencijal da mobilie lokalne aktere (npr. NVO, poslovni sektor, mali privatni preduzetnici, savetodavci) a drugi da intervenie na vioj instanci ili administrativnom nivou (Vladi, ministarstvu, finansijskim izvorima) i lobira za lokalne potrebe. Za ruralna podruja u Srbiji (i nerazvijene regione) karakteristian je deficit lokalnih aktera koji mogu da mobiliu skromne ljudske potencijale, ali i onih (institucionalno ureenih) koji mogu da omogue vrst kontakt sa viim administrativnim instancama od lokalnog nivoa. Decentralizacija sistema odluivanja u kontekstu rezultata ovog istraivanja podrazumeva decentralizaciju u okviru dravnih institucija i decentralizaciju odluka ka lokalnim donosiocima odluka (horizontalnu i vertikalnu). Svi nivoi odluivanja su u ovom momentu nedovoljno za to pripremljeni. Decentralizacija odluivanja, fondova i osnaivanje svih aktera, neophodne su aktivnosti kao deo pripreme zemlje za efikasno korienje oekivanih EU predpristupnih fondova (IPA). Specijalizacija ili diversifikacija Odabir diversifikacije kao modela razvoja podrazumeva smanjivanje rizika proirivanjem aktivnosti na vei broj sektora. Ona praktino zahteva angaovanje svih resursa u pravcu poveanja zaposlenosti. Specijalizacija meutim podrazumeva opredeljivanje za forsiranje jedne komparativne prednosti podruja, koja e omoguiti poveanje konkurentnosti. Samim tim, specijalizacja kao concept moe da dovede do smanjenja zaposlenosti ukoliko je usmerena na sektor ija atraktivnost i znaaj opadaju. U mnogim podrujima u Evropi opredeljenje je da se ekonomski razvoj fokusira na nekoliko sektora, to se smatra novim oblikom specijalizacije. Ova specijaliacija moe ii u dva pravca:

II

III

IV

1. Prema visokoj usmerenosti na trite i njegove zahteve. Ova specijalizacija primerena je razvijenijim regionima sa rastuim tritem, industrijskim sektorom, sektorom usluga ili turizmom; 2. Relativno manjoj zavisnosti od trinih promena to je karakteristino za manje razvijene regione, gde se specijalizacija odvija ka opadajuim delatnostima (agroindustriji, tekstilnoj industriji isl).

Ovakve odluke i odabiri esto se ne donose na lokalnom-regionalnom nivou, ve na mnogo udaljenijim, viim instancama odluivanja. Ovakve odluke mogu snano da utiu na rast zaposlenosti u nekom podruju ili pak dramatino smanjenje.

168

DEO 4

ZAKL JUCI I PREPORUKE

Za ruralna podruja Srbije ova dilema je izuzetno vana. Njen znaaj proizilazi iz izuzetno heterogenih prirodnih resursa i drugih potencijala ruralnih podruja. Diversifikacija delatnosti se sa visokom pouzdanou (na osnovu dobijenih rezultata) moe preporuiti kao podesan concept za brdsko-planinska podruja sa izraenim multifunkcionalnim predispozicijama. Na nivou domainstva i gazdinstva, posebno u regionu u okolini velikih privrednih i urbanih centara, podesna strategija je diversifikacija proizvoda i diversifikacija aktivnosti (pluriactivity) mlaih lanova. Tip radnog angaovanja (Part-time rad i/ili samozapoljavanje) Osetljive grupe u ruralnim podrujima (siromani, mladi i ene) pogoeni su nezaposlenou koja nije uvek registrovana kao takva ili je prikrivena. Regionalne politike trita rada moraju o ovakvim problemima voditi rauna, kao i o specifinim potrebama ove populacije. Alternativne opcije zapoljavanja (dodatni posao, posao sa skraenim radnim vremenom, samozapoljavanje isl.) delimino bi reili ovakve probleme. Viestruka aktivnost ruralne populacije ima tradicionalne korene u meovitim domainstvima koja se izdvajaju svojim povoljnijim socio-ekonomskim statusom u odnosu na ostala, to je i istraivanje u okviru ove publikacije dokazalo. Efekti programa smanjenja nezaposlenosti u Srbiji moraju se oceniti sa adekvatnim evaluacionim metodama sa aspekta uticaja na ruralna podruja i ruralnu radnu snagu. Za objektivnije zakljuivanje neophodna su dodatna istraivanja ruralnog trita rada.

II

III

IV

169

DEO

PRI LOZI

DEO 5

P R I LO Z I

P R I LO G I , S tat I S t I k I I n d I k at O R I
Tabela 1. Polunaturalne farme u EU u 2003 godini (% farmi < 1 ESU)
Zemlja Belgija eka Republika Danska Nemaka Estonija Grka panija Francuska Irska Italija Kipar Letonija Litvanija Luksemburg Maarska Malta Holandija Austrija Poljska Portugal Slovenija Slovaka Finska vedska Velika Britanija Bugarska Rumunija EU 25 EU 15 NMS 10 EU 27 Preteno ruralni regioni 37.4 55.3 58.5 65.3 76.8 45.3 20.0 84.3 76.4 70.3 55.6 Prelazni regioni (znaajno ruralni) 46.4 61.9 37.1 58.2 70.4 84.8 56.8 21.7 82.0 75.8 76.8 61.5 Preteno urbani regioni 16.2 56.8 0.0 72.0 33.6 74.1 85.3 86.3 87.5 69.7 Nacionalni prosek 4.1 43.3 0 5.4 60.5 20.6 14.2 7.8 6.3 27.4 37.1 58.4 67.2 6.0 79.2 33.6 0.2 19.1 51.4 27.2 20.4 83 1.1 11.3 35.2 76.4 73 33.6 19.0 58.5 47.2

II

III

IV

Izvor: EU Commission (2006b)

173

PR I LO Z I

Tabela 2. lanovi gazdinstva prema aktivnosti i ukupno korienoj povrini zemljita

Veliina poseda lanovi ukupno 2536378 647595 805338 452937 468314 162194 Individualni Aktivni van svog poljoprivrednici gazdinstva broj Ukupno Do 1,00 ha 1,01-3,00 ha 3,01-5,00 ha 5,01-10,00ha 10,01-15,00ha 454732 32205 111224 107320 145701 58282 % 100 7.08 24.46 23.60 32.04 12.82 broj 705070 241781 241641 106561 88885 26202 % 34.29 34.27 15.11 12.61 3.72 Sa linim prihodima broj 151235 179222 90386 81339 24050 % 100 28.74 34.06 17.18 15.46 4.57 Izdravani broj 845238 221059 271773 147746 151314 53346 % 100 26.15 32.15 17.48 17.90 6.31

100 526232

II

Izvor: Boi D., Bogdanov N. (2005)

Tabela 3. Poljoprivredna gazdinstva prema broju individualnih poljoprivrednika u Srbiji po Popisu 1991. i 2002. godine
Gazdinstva 1991. Broj lanova 997235 503598 270385 144727 125658 154132 69393 42628 42111 45577 16788 18349 9456 984 23543 116 % 100.0 50.5 27.1 14.5 12.6 15.5 7.0 4.3 4.2 4.5 1.7 1.8 0.9 0.1 2.4 0.1 2002. Broj lanova 778891 522103 119216 72678 46538 94795 50738 18738 25319 29030 15360 8196 5154 320 13747 25 % 100.0 67.0 15.3 9.3 6.0 12.2 6.5 2.4 3.3 3.7 2.0 1.1 0.7 0.0 1.8 0.0 Indeks 2002/1991 78.1 103.7 44.1 50.2 37.0 61.5 73.1 44.0 60.1 63.7 91.5 44.7 54.5 32.5 58.4 21.5

III

Ukupno Bez individualnih poljoprivrednika 1 individualni poljoprivrednik Svega Manje od 60 godina 60 i vie godina 2 individualna poljoprivrednika Svega Oba manje od 60 godina 1 manje, jedan 60 i vie god Oba 60 i vie godina 3 individualna poljoprivrednika Svega

IV

Svi manje od 60 godina Jedan 60 i vie, dva manje od 60 god. Dva 60 i vie, jedan manje od 60 god. Svi 60 i vie godina 4 i vie individualnih poljoprivrednika Svega Od toga svi 60 i vie godina

Izvor: Bogdanov N., Boi D. (2005)

174

DEO 5

P R I LO Z I

Tabela 4. Stope aktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti prema polu i godinama starosti

Godine starosti 15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50-54 55-59 60-64 65-69 70-74 75 i vie Prosek Osobe u radnom dobu (15-64 godina) Ruralna populacija preko 15 godina starosti Stopa aktivnosti 24.9 62.3 79.5 86.4 85.7 84.6 80.2 70.7 52.7 33.2 26.9 22.4 15.0 55.4 66.7 30.9 73.2 91.3 97.3 93.4 95.6 91.5 84.3 70.3 43.7 33.8 29.0 21.9 67.2 78.1 18.4 50.4 66.3 75.0 78.4 72.5 67.5 56.0 36.7 23.3 21.5 16.5 10.5 44.0 54.8 Stopa zaposlenosti 12.4 37.5 52.6 68.0 68.3 71.3 67.8 62.5 48.0 31.6 26.8 22.4 15.0 45.1 53.0 16.9 47.9 70.2 84.5 81.2 84.2 81.1 75.4 62.2 40.3 33.4 29.0 21.9 57.3 65.5 7.5 26.2 32.9 50.7 56.4 57.1 52.6 48.4 35.1 23.3 21.5 16.5 10.5 33.2 39.9 Stopa nezaposlenosti 50.2 39.8 33.8 21.4 20.2 15.7 15.6 11.6 8.9 4.9 0.6 0.0 0.0 18.7 20.6 45.4 34.6 23.1 13.2 13.1 12.0 11.3 10.5 11.5 7.7 1.1 0.0 0.0 14.7 16.1 58.9 48.0 50.4 32.5 28.1 21.2 22.2 13.5 4.4 0.0 0.0 0.0 0.0 24.5 27.2 Ukupno Mukarci ene Ukupno Mukarci ene Ukupno Mukarci ene

II

III

Izvor: nepublikovani podaci, na osnovu Ankete o radnoj snazi, 2005, RZS

Tabela 5. Struktura stanovnitva starog 15 i vie godina prema kolskoj spremi, aktivnosti i polu
Ruralna populacija preko 15 godina starosti Ukupno Ukupno Bez kole Nepotpuna osnovna kola Osnovna kola Srednja kola Vie i visoko obrazovanje Mukarci Ukupno Bez kole Nepotpuna osnovna kola Osnovna kola 100 3.0 18.5 26.8 100 1.7 14.3 26.2 100 0.6 4.3 19.4 100 7.4 21.4 27.7 39.1 4.2 Zaposleni 100 3.2 16.3 25.6 48.7 6.3 Nezaposleni 100 0.9 4.7 21.6 67.1 5.7

IV

175

PR I LO Z I

Ruralna populacija preko 15 godina starosti Ukupno Srednja kola Vie i visoko obrazovanje 47.0 4.6 100 11.7 24.3 28.6 31.5 3.9 Zaposleni 52.2 5.6 100 5.7 19.6 24.6 42.8 7.3 Nezaposleni 70.6 5.1 100 1.1 5.0 23.6 64.1 6.3

ene Ukupno Bez kole Nepotpuna osnovna kola Osnovna kola Srednja kola Vie i visoko obrazovanje

II

Izvor: nepublikovani podaci, na osnovu Ankete o radnoj snazi, 2005, RZS

Tabela 6. Zaposlena lica, prema radnom statusu, obliku svojine i polu

Srbija Ruralna podruja 1250660 359510 41277 318232 691775 135302 339174 176808 40491 199375 194748 4628

III

Ukupno Samozaposleni Sa zaposlenima Bez zaposlenih Zaposleni radnici U drutvenom sektoru U privatnom sektoru U dravnom sektoru U ostalim sektorima svojine Pomaui lanovi domainstva U poljoprivredi U ostalim sektorima

2733412 563448 115595 447853 1950162 329271 863376 651498 106016 219802 205992 13810

IV

Izvor: nepublikovani podaci, na osnovu Ankete o radnoj snazi, 2005, RZS

176

DEO 5

P R I LO Z I

Mapa 1. Ruralna podruja Srbije definisana prema OECD kriterijumu ruralnosti

II

III

IV

177

PR I LO Z I

Mapa 2. Mapa optina u kojima je sprovedena anketa uzorak domainstava

II

III

IV

178

DEO 5

P R I LO Z I

Mapa 2a. Mapa optina u kojima je sprovedena anketa uzorak donosioca odluka

II

III

IV

179

PR I LO Z I

Mapa 3. HDI po okruzima u Srbiji

II

III

IV

V
Izvor: UNDP (2006)

180

DEO 5

P R I LO Z I

Mapa 4. Znaaj polunaturalnih farmi u novim zemljama lanicama EU

II

III

Izvor: EU Commission (2006b)

IV

181

PR I LO Z I

II

III

IV

182

DEO 5

P R I LO Z I

PRILOG II, R e G I O n a L n e S P e c I f I n O S t I
U ovom poglavlju rezultati sekundarnog istraivanja i istraivanja na terenu predstavljeni su prema tipovima ruralnih podruja ruralnim regionima. Ovako definisani regioni (poglavlje 2.4 Ruralna podruja i politika ruralnog razvoja Srbije) mogu se smatrati dovoljno homogenim da odraze specifine karakteristike pojedinih delova ruralne Srbije. (Prilog 1, Mapa 1). Analiza obuhvata kvantitativnu i kvalitativnu evaluaciju osnovnih karakteristika svakog regiona, i komparaciju njihovih indikatora sa nacionalnim prosekom za ruralna podruja. Cilj ovog dela analize je da predstavi postojee stanje i osnovne trendove u socio-ekonomske trendove vezane za poljoprivredu i ruralna podruja.
Tabela 1. Osnovne karakteristike ruralnih regiona Serbije
Ukupno ruralna podruja 1. Prostor Povrina, km2,2004. Broj naselja,2004. 2. Stanovnitvo i radna snaga Broj stanovnika (Popis 2002.) % promene broja stanovnika 2002/1991 Gustina naseljenosti Migraciona stopa Straosna struktura (%): % mlaih od 15 godina % starijih od 65 godina Stopa starenja Obrazovna struktura stanovnitva starijeg od 15 god (%) Bez potpunog obrazovanja Osnovno obrazovanje Srednje obrazovanje Visoko i vise obrazovanje Nepoznato 16.17 17.49 1.08 100 28.19 26.69 36.09 6.95 2.07 15.91 16.29 1.02 100 24.16 26.41 41.10 7.53 0.80 15.70 18.33 1.17 100 28.67 25.42 36.69 7.29 1.94 16.78 18.12 1.08 100 32.02 27.90 30.49 6.11 3.48 4161660 96.35 63.10 -0.14 1554209 100.00 77 5.81 1086278 97.34 86 0.43 1521173 92.23 45.98 -6.14 65952 3904 20229 471 12642 993 33081 2440 Ravni arski region Region velikih privrednih centara Brdsko planinski region

II

III

IV

183

PR I LO Z I

Ukupno ruralna podruja 3. Zaposlenost Ukupan broj zaposlenih % Primarni % sekundarni sektor % Tercijalni % Nepoznato Ekonomski aktivno stanovnistvo % nezaposlenih 100 32.98 30.69 33.44 2.89 1870908 21.32 776376 23.44 53.61 42.18 5767.12 32.48 41.12 26.06 0.34 29.81 73.69

Ravni arski region 100 30.75 31.20 35.85 2.20 694518 22.40 282952 24.46 53.14 41.23 2821.92 33.24 42.36 24.14 0.27 29.93 96.72

Region velikih privrednih centara 100 32.68 30.79 33.50 3.03 508335 19.69 217735 22.27 55.43 44.51 1438.36 30.25 39.71 29.67 0.36 28.19 70.32

Brdsko planinski region 100 35.51 30.09 30.92 3.48 668055 21.43 275689 23.31 52.77 41.46 1506.85 33.18 40.13 26.21 0.47 31.13 52.57

II

Ekonomski aktivne ene % nezaposlenih zena stopa aktivnosti stopa zaposlenosti 4. Drutveni proizvod (2004) Drustveni proizvod (milioni Eura) % primarnog sektora u DP % sekundarnog sektora % tercijarnog sektora % javnog sektora poljoprivrede, lov, sumarstvo, % vodoprivreda DP po stanovniku Srbija = 100%

III

IV

Izvor: Bogdanov N. (2007): Regional Dimensions of Rural Serbia, draft version, for Baseline Analysis Report for Rural Development Programming, EU Project Support to a Rural Development Programming and Payment System, Belgrade

1. Ravniarski region Region 1

Ravniarski region prostorno zauzima severni deo Srbije. Ovom regionu pripada cela teritorija Vojvodine, kao i ruralne optine u severo-zapadnom delu Centralne Srbije (Mava). U poreenju sa drugim ruralnim regionima u Srbiji, ovaj region se moe smatrati izuzetno homogenim u pogledu svojih geomorfolokih karakteristika i prirodnih potencijala. Sa druge strane, evidentne su znaajne razlike u pogledu privredne strukture i privredne razvijenosti, koje su od poetka 1990-tih sve izrazitije: zapadni deo regiona koji obuhvata podruje Bake, Srema i Mavu, generalno je razvijeniji u poreenju sa istonim delom Banatom.

184

DEO 5

P R I LO Z I

1.1. Socio-ekonomske karakteristike regiona

Demografske promene i ljudski potencijali U regionu ivi 1,554 miliona stanovnika, ili 37% ruralne populacije Srbije. Razlika u pogledu gustine naseljenosti izmeu zapadnog i istonog dela regiona (Banat) je izuzetno velika 89:62 stanovnika/km2. U periodu 1991-2002. godina broj stanovnika u regionu je ostao nepromenjen. Porast broja stanovnika primetan je u severnom i jugozapadnom delu regiona, to je delimino posledica naseljavanja izbeglike populacije. Presudan faktor koji uslovljava visoku stopu imigracija u ovom regionu je velika investiciona i privredna atraktivnost, dobra infrastruktura i povezanost sa dva najvea urbana centra Novim Sadom i Beogradom. Budui da region privlai mlau radnu snagu iz drugih podruja, index starenja stanovnitva88 je najpovoljniji u odnosu na druge tipove ruralnih regiona. Sa druge strane, banatski deo regiona i Mava imaju izuzetno visoke stope starenja populacije i evidentno demografsko pranjenje. Obrazovna struktura stanovnitva starijeg od 15 godina je povoljnija u odnosu na druga ruralna podruja. Procenat populacije bez potpunog osnovnog obrazovanja u ovom podruju je manji u odnosu na druge ruralne regione. Region tradicionalno ima bolje organizovan sistem kolske mree, to je omoguilo povoljnije uslove obrazovanja starije populacije. Dostupnost informacija i savetodavnih usluga je vea a transfer znanja bolje oragnizovan. Zvanine stope aktivnosti i zaposlenosti stanovnitva starijeg od 15 relativno su nepovoljnije u odnosu na druge ruralne regione. Statistiki gledano, ovi indikatori ukazuju na nepovoljnije stanje na tristu rada, to nije odraz realnog stanja obzirom na ekonomsku razvijenost. Ovo stanje se moe objasniti povoljnijom obrazovnom strukturom stanovnitva koje iskljuivo trai posao u delatnostima van poljoprivrede, pa je i procenat populacije koja se deklarie kao poljoprivredno stanovnitvo nii. Odnos ekonomski aktivnih ena i mukaraca je nepovoljniji nego u drugim ruralnim regionima. Relativno vii ivotni standard stanovnitva sa jedne strane i vei stepen diversifikacije aktivnosti sa druge strane, uslovljavaju u ovom podruju smanjenu potrebu za radnim angaovanjem ena. U prilog tome govori i podatak o visokoj zastupljnosti domaica u strukturi izdravanog stanovnitva u ovom podrju, koji je iznad proseka ostalih regiona. Struktura zaposlenosti prema sektorima u regionu visokointenzivne poljoprivredne proizvodnje ukazuje na jo uvek visoku zavisnost od primarnog sektora, odn. poljoprivrede. Blizu 31% zaposlenog stanovnitva radi u poljoprivredi. Zaposlenost u tercijarnom sektoru iznosi 20.28% i via je nego u drugim ruranim podrujima.

II

III

IV

185

PR I LO Z I

Privredna struktura Region je privredno najrazvijenije ruralno podruje Srbije. Njegova zastupljenost u ukupnom DP Srbije iznosi 20% GDP Srbije, ili 50% DP ruralnih podruja. Ostvareni DP po stanovniku je za 31% vei u odnosu na druga ruralna podruja.

Vodei znaaj u strukturi sekundarnog sektora imaju: proizvodnja hrane, proizvodnja nafte i gasa, hemijska industrija, tekstilna industrija, proizvodnja maina i ureaja i proizvodnja pia. U ovim delatnostima angaovano je oko 61% ukupnog broja preduzea i radi oko 65% zaposlenih u reginu. Znaaj agroindustrijskog kompleksa je jako velik i smatar se vodeom privrednom delatnosti ovog podruja. U okviru tercijarnog sektora za region su naroito znaajne delatnosti trgovina na veliko i malo i saobraaj. Razlog tome je razvijena privredna struktura, znaajna investiciona aktivnost, visok udeo regiona u ukupnom izvozu Srbije (preko 33%). Pored toga, podruje se granii sa etiri drave (Rumunijom, Maarskom, Hrvatskom i Bosnom) i na ovoj teritoriji se ukrtaju najvani magistralni pravci. Poljoprivreda i preraivaka industrija

II

III

Region karakteriu izuzetno bogati zemljini potencijali. Uee produktivnog zemljita (poljoprivredne povrine+ume) u ukupnom prostoru iznosi 88.38%, od ega ak 83.29% ini poljoprivredno zemljite. Raspoloive poljoprivredne povrine po stanovniku su 1.08 ha, a po zaposlenom u poljoprivredi 10.37 ha, to je iznad vrednosti u veini drugih podruja. Povoljan odnos radne snage i osnovnog kapitala (zemljita), omoguuje ovom podruju izuzetno visoku produktivnost rada. Domnantan deo oraninih povrina (65%) u ovom podruju koristi se za proizvodnju ita. Blizu 85% ukupnih povrina pod industrijskim biljem u Srbiji, ine povrine zasejane u ovom ruralnom regionu. Proizvodnja industrijskog bilja odvija se na velikim gazdinstvima i prilagoena je potrebama preraivekih kapaciteta. Proizvodni lanac je unapreen nakon zavretka privatizacije, tako da su proizvoai i preraivai ugovorno povezani a trite stabilno. Proizvodnja povra zauzima manje od 5% oraninih povrina regiona, to ini ak etvrtinu povrina zasejnih povrem u Srbiji. Trine vikove proizvode vea gazdinstva koja imaju adekvatnu mehanizaciju, mogunost navodnjavanja, angaovanja tue radne snage i gde postoji organizovano trite. Na teritoriji regiona postoje znaajni kapaciteti za preradu voa i povra, tehnoloki opremljeni tako da mogu da odgovore zahtevima savremenih standarda. Proizvodnja voa skoncentrisana je na severni deo regiona, a proizvodnja groa u tri vinogorja: sremski, banatski i rejon subotiko horgoke peare.

IV

186

DEO 5

P R I LO Z I

Obzirom na visoku proizvodnju ita, region je najvei proizvoa svinja i ivine, sa ueem u ukupnom broju obe vrste stoke u Srbiji sa 37% odn. 33%. Odnos broja stoke i odgovarajue zemljine kategorije nepovoljniji u odnosu na druge ruralne delove Srbije. Region uestvuje sa 21% u ukupnom broju goveda u Srbiji, i samo 14% u ukupnom broju ovaca. Unutar regionalne razlike u pogledu zastupljenosti stoarstva u proizvodnoj strukturi su izraene. Struktura gazdinstava Tokom poslednje dve decenije u ovom podruju dolo je do izraene polarizacije gazdinstava prema veliini poseda. Jaanje dualne strukture posledica je dva faktora: privatizacije velih agrokombinata koji su u ovom podruju bili znaajno zastupljeni u agrarnoj strukturi (zauzimajui oko 20% ukupnih resursa promena u starosnoj i socio-ekonomskoj strukturi lanova gazdinstava. Prosena veliina gazdinstva iznosi 3.53ha i nia je u odnosu na druga ruralna podruja. Ono to region takoe izdvaja je visoka zastupljenost malih gazdinstava gazdinstva veliine do 3ha zauzimaju ak 66% od ukupnog broja. Visok udeo malih gazdinstava (Tabela 2) moe se objasniti injenicom da je zbog relativno povoljne infrastrukturne razvijenosti i zadovoljavajueg nivoa socijalnih servisa u ovom ruralnom regionu, za izvestan broj domainstava, iako po statistikoj definiciji spadaju u gazdinstva, gazdinstvo ima samo rezidencijalnu funkciju. U prilog tome govore i podaci o visokom i narastajuem ueu nepoljoprivrednih gazdinstava u ukupnom broju, koji u ovom podruju iznosi 62.5%. Broj meovitih gazdinstava (13% od ukupnog broja farmi) znaajno je manji nego u drugim ruralnim regionima i izvesno je posledica polarizacije gazdinstava prema izvorima prihoda. Sa druge strane, gazdinstva veliine preko 10ha zauzimaju ak 30% poljoprivrednih povrina regiona. Takoe, 30% gazdinstava u Srbiji veliine preko 10ha nalazi se u ovom regionu. Intraregionalne razlike u strukturi farmi ogledaju su veoj prosenoj veliini farmi u istonom delu regiona. Infrastruktura i socijalni servisi Region je smeten na raskrsnici najvanijih magistralnih pravaca. Na teritoriji regiona postoji oko 1500km magistralnih puteva, 2000km regionalnih putreva i 25000km lokalnih puteva. Mrea vodenog saobraaja je takoe dobro razvijena i sastoji se od 600 km plovnih kanala sistema Dunav-Tisa Dunav i reke Tise. Dve najvee reke, Dunav i Sava, plovne su celim svojim tokom kroz ovo podruje. Deo teritorije, oko 15% seoskih naselja, pokriveno je gasovodom. Sa druge strane, najvei broj naselja (posebno u Banatu) nema adekvatno reeno snabdevanje pijaom vodom. Nepostojanje deponija i neregulisano odlaganje otpada, neregulisan reim podzemnih voda i loa zatita od poplava, najvaniji su infrastrukturni problemi podruja.

II

III

IV

187

PR I LO Z I

Tabela 2. Struktura poljoprivrednih gazdinstava po regionima

Srbija Ukupno ruralna podruja 582778 24.24 32.06 37.04 6.66 Ravni arski region 186988 33.00 30.14 29.34 7.52 660554 6.88 16.87 46.37 29.68 100 21.57 62.51 13.03 2.85 Region velikih Brdsko privrednih planinski region centara 162041 21.45 33.73 40.58 4.24 602562 3.63 19.48 60.62 16.28 100 19.59 56.33 19.99 4.1 233749 19.16 32.43 40.76 7.66 1030151 2.62 15.97 53.97 27.26 100 17.79 59.55 18.61 4.05

Struktura ukupnog broja gazdinstava Ukupan broj gazdinstava Do 1.00 ha 1.01 do 3.00 ha 3.01 do 10.00 ha Preko 10 ha 778891 27.52 32.72 34.23 5.53

Struktura gazdinstava prema korienoj povrini

II

Korieno poljoprivredno zemljite (ha) 2801690 2293267 Do 1.00 ha 1.01 do 3.00 ha 3.01 do 10.00 ha Preko 10 ha Socio-ekonomska struktura gazdinstava Poljoprivredna Nepoljoprivredna Meovita Bez dohotka 4.81 19.03 53.47 22.69 100 17.81 62.26 16.43 3.49 4.11 17.15 53.53 25.07 100 19.5 59.6 17.2 3.68

III

Source: Bogdanov N. (2007): Regional Dimensions of Rural Serbia, draft version, for Baseline Analysis Report for Rural Development Programming, EU Project Support to a Rural Development Programming and Payment System, Belgrade

IV

Ekonomska infrastruktura i ruralni servisi su takoe bolje razvijeni u poreenju sa drugim delovima Srbije. Meu osnovnim razlozima koji su na to uticali spada injenica da je drutveni sektor poljoprivrede u ovom podruju bio znatno zastupljeniji u odnosu na druge ruralne regione, te su transfer znanja i proizvodno povezivanje bili bolje organizovani u poreenju sa ostatkom ruralne teritorije. Privatno preduzetnitvo ima dugu tradiciju, posebno u jugozapadnom delu regiona, gde optine imaju iskustva sa podsticanjem privatnih investicija. Dostupnost finansijskog trita, informacija i savetodavnih usluga je vea. Turizam Karakteristini ravniarski pejzai, velike reke, kanali i jezera, Nacionalni park Fruka gora i Deliblatska peara, bogata i organizovana lovita, osnovni su deo turistike ponude ovog regiona. Na ovom podruju se pod posebnom zatitom nalazi se vie od 200 prirodnih dobara koja, kao izdvojene prostorne celine, zauzimaju oko 5,5% ukupne povrine regiona.

188

DEO 5

P R I LO Z I

Barsko-movarna podruja ovog regiona upisana su u Listu movara od meunarodnog znaaja prema Ramsarskoj konvenciji. Deliblatska peara se nalazi u jugoistonom delu regiona i zauzima povrinu od oko 29,000 ha. Poslednja je i najvea oaza pearsko-stepske i umske vegetacije, koja je nekada dominirala Panonskom nizijom. Subotiko-horgoka peara ini najjuniji deo prostranog peanog podruja u meureju Dunava i Tise, koje se protee od Budimpete do Severne Bake. Lovita ovog regiona su bogata sitnom i krupnom divljai. Posebnu zanimljivost ove oblasti ini ribarstvo i uzgoj raznovrsne ribe. Uzgajanje konja i razvoj konjikog sporta deo su tradicije ovog kraja. Turistiku ponudu regiona ine i banje (Kanjia, Vrdnik, Slankamen i Melenci) iji se potencijali aktivno koriste.

1.2. Rezultati terenskog istraivanja.

Osnovni rezulatati istraivanja na terenu, koji se razlikuju u odnosu na nacionalni prosek i imaju znaanija odstupanja u odnosu na druge regione prikazani su u tabeli koja sledi.
Mala domainstva Glave porodice Ljudski resursi Doosioci odluka su mlai i obrazovaniji nego u drugim regionima, 1/3 je zaposlena, to je vie nego u drugim podrujima, vie su zastupljene ene (etvrtina). Prosean broj lanova domainstava je manji, lanovi domainstva su mlai i bolje obrazovani Imaju dodatne vetine vezane za tercijarni sektor Vei je broj zaposlenih lanova malih ruralnih domainstva Najmanji broj poljoprivrednika Najvei broj nezaposlenih Najvei broj sezonskih radnika (nadniara)

II

III

Zaposlenost:

IV

Domainstva

20% malih ruralnih domainstava nema zemlju 33% gazdinstava registrovano 43% anketiranih izjavljuje da ih nije zanimalo da se registruju (nezainteresovani za poljoprivredu) Nepoljoprivrednih domainstava je vie nego u drugim regionima Prosena veliina poseda 134 ara, od ega 90% njive i bate ee daju zemljite u zakup, Retko ne koriste zemljite

Poljoprivreda

Proizvode industrijsko bilje i ita i prodaju zadrugama i preraivaima Stoku gaje manje nego domainstava u drugim podrujima Proseno su opremljeni objektima i opremom Imaju manje mehanizacije od ostalih (traktori dotrajali)

Struktura prihoda domainstava prodaja poljoprivrednih proizvoda:zaposleneje je 19:49 Vie je domainstava kojima je nadnica glavni prihod (6%) Prihod od poljoprivrede donosi prodaja ratarskih proizvoda

189

PR I LO Z I

Potencijali

I
Partnerstvo

Svoj osnovni potencijal vide u mlaoj radnoj snazi Njenezadovoljniji svojim standardom i najvei pesimisti u pogledu svoje perspective Svoju perspektivu ee od drugih vide u zapoljavanju van gazdinstva Manje od ostalih unapreivali su poljoprivrednu proizvodnju uvoenjem novih sorti ili linija proizvodnje Osnovna prepreka za intenzivnije bavljenje poljoprivredom im je nedostatak zemlje ivot u selu ocenjuju nepovoljnije nego domainstva u drugim podrujima Kao institucije koje najvie ine za seoska domainstva ocenjuju udruenja zemljoradnika i lokalne preduzetnike Za poloaj domainstava kao odgovorne navode udruenja i preduzetnike, a ree od drugih prepoznaju svoju odgovornost ee od drugih traili su pomo sa starne Vie su ulanjeni u zadruge i druge oblike udruivanja Vea aktivnost lanova u drutveno i socijalnom ivotu sela Vie od ostalih smatraju da im ne treba pomo i savetodavne usluge. Sajmove i izlobe ee koriste kao izvor informisanja od ostalih Svoje poznavanje dravne podrke procenjuju nepovoljnije od ostalih ee od drugih su koristili kredite i podrku za za ratarske useve

II
Informisanost

III

ivot u selu

ivotom u selu u poslednjih pet godina su izuteno nezadovoljni, a na svoj kraj manje ponosni Ruralni servisi i institucije su im ee dostupne, ali im vie nego ostalima nedostaju banke i predkolske ustanove. Banke, pote, sportske hale i domovi zdravlja su servisi iji rad najloije ocenjuju. Komunalnim uslugama su izizetno nezadovoljni, posebno vodosnabdevanjem, kanalizacijom, neizgraenou deponija. Radije od drugih bi se odselili prvom prilikom. Preduslov svog boljeg ivota vide, ak 2/3 ispitanika, u zapoljavanju Osnovni problemi: rad optinskih slubi, finansije i ekonomija Jedinu odgovornost vide u optinskoj i republikoj vlasti Razvojne strategije postoje u veini optina Poljoprivreda im je ree prioritet i osnovni resurs nego u drugim podrujima a ee oblast koju treba povezati sa drugim granama privrede Poljoprivreda i ruralni razvoj manje su prepoznati kao posebni problemi u razvojnim startegijama Treina optina nema agrarni budet (manje nego u drugim podrujima) Mala gazdinstva i siromana ruralna populacija nisu prepoznati kao posebni problemi Planovi za narednu godinu vie nego u drugim podrujima fokusirani na jaanje partnerstva, komunalnu infrastrukturu, a manje na socijalne programe Probleme sela retko imaju u svojim prioritetima za narednu godinu Siromana seoska populacija u kratkoronim planovima sagledana u programima socijalne pomoi Ploaj ena prepoznat vie nego u drugim podrujima a direktni programi vezani za edukaciju i pomo u zapoljavanju Prema sopstvenoj oceni ree od drugih su pokretali loklane razvojne projekte Optina ee koristila svoje razvojne fondove nego u drugim podrujima Manji broj projekata vezanih za ruralni razvoj Projekti usmereni na edukaciju Ograniavajui faktori su najee bili lokalni partneri

Budunost

Lokalni donosioci odluka

IV
Problem i planovi

Aktivnosti

190

DEO 5

P R I LO Z I

Potencijali loklane privrede

Komunalna infrastruktura u ruralni sredinama solidno razvijena Investicije poslednjih godina bile usmerene u saniranje stanja infrastrukture Najznaajnije privredne delatnosti poljoprivreda, prehrambena industrija i saobraaj i komunikacije Navode malo turistikih potencijala, ali ocenjuju da je njihov znaaj velik Aktivnosti na promociji loklane privrede odnosile su se na lokalne manifestacije i pomo kulturno-umetnikim drutvima Loklane proizvode i tradiciju ne vide kao znaajniji resurs i potencijal Svoju posebnost vide u predispozicijama za multifunkcionalni razvoj Posebnu atraktivnost za ulaganja na svojoj teritoriji vide u geografskom poloaju Najmanje su ponosni na svoje prirodne i turistike potencijale u poreenju sa drugima, a najvie na meuljudske odnose Izuzetno su nezadovoljni nezaposlenou i radom lokalne uprave, manje od ostalih infrastrukturom Postojei ivotni standard ocenjuju povoljnije od ostalih Razvojna ogranienja vide u lokalnoj samoupravi i nedostatku investicija U definisanju razvojnih strategija podjednako uestvovali svi partneri, ukljuujui spoljne konsultante Struktura optinskih predstavnika razuenija bolje organizovana NVO irokog spectra aktivnosti NVO manje rade na problemima direktno vezanim za ruralni razvoj, a optinske vlasti i poslovni sektor manje znaju o delatnostima NVO Sradnja optine i NVO sastoji se preteno u finansijskom pomoi, ree u partnerstvu Kvalitet saradnje visoko ocenjen Optine ee sarauju sa poslovnim sektorom nego u drugim podrujima Republiku vladu mnogo ree vide kao odgovornu za kvalitet ivota na selu, a mnogo ee nego ostali vide odgovornost samih seljaka i privatnog sektora Odgovornost za poloaj malih domainstava pripisuju samim seljacima, republikoj i pokrajinskoj vladi

Kvalitet ivota u selu

II

Partnerstvo

III

Na osnovu rezulatat terenskog istraivanja i analiziranih statistikih indikatora, utvreni su ograniavajui faktori i prednosti podruja za ukljuivanje malih ruralnih domainstava u ruralnu nepoljoprivrednu ekonomiju.
Prednosti Ogranienja Radna snaga i donosioci odluka u domainstvu Nizak nivo inicijative za bilo kakav oblik obrazovaniji i mlai. diversifikacije aktivnosti osim zapoljavanja Radna snaga poseduje dodatne vetine za ukljuivanje u tercijarni sektor Razvijena komunalna infrastruktura Diversifikovana i dobro integrisana privredna struktura regiona Dostupnost finansijskog trita i informacija Administrativni kapaciteti izgraeni Meu domainstvima prepoznata sopstvena odgovornost za postojee stanje u ruralnim podrujima i poloaj malih domainstva Nisko vrednovanje loklanih potencijala i resursa Nedovoljna panja lokalnih donosioca odluka na probleme ruralnih podruja i malih domainstva Ruralni servisi neprimereni potrebama malih domainstva (edukacija, savetodavstvo, informisanost) Neiskoriene mogunosti saradnje loklanih donosioca odluka

IV

191

PR I LO Z I

2. Region velikih privrednih centara sa okolinom Region 2

Region u geografskom smislu obuhvata severne delove Centralne Srbije, umadiju, deo Mave i Stiga. Teritorija regiona okruuje urbana podruja Srbije, to se znaajno reflektuje na privrednu strukturu i socio-demografske parametre regiona. Podruje regiona prostire se na 16.31% teritorije Srbije. U pogledu prirodno-geografskih uslova region je relativno homogen dominira breuljkasti reljef, sa planinama na zapadnoj i junoj granici regiona.

II

2.1. Socio-ekonomske karakteristike regiona

Demografske promene i ljudski potencijali U ovom regionu ivi 1.082 miliona stanovnika, ili 15% ukupne populacije u Srbiji. Prosena gustina naseljenosti je via u poreenju sa drugim ruralnim regionima Srbije. Region ima povoljnije demografske indikatore u odnosu na ostale delove Centralne Srbije. U periodu 1991-2002. godina u regionu je zabeleeno neznatno smanjenje stanovnitva od 2.5%. Rast populacije je prisutan u severnim delovima regiona, to praktino ukazuje na koncentraciju stanovnitva oko velikih gradova, blizu urbanih centara koje region okruuje. I pored pozitivnih migratornih promena, region karakterie visoka stopa starenja stanovnitva (koja u ovom regionu iznosi ak 1.17). Region ima najniu stopu nezaposlenosti u Srbiji, to je posledica okruenja urbanim delom Srbije i znaajne koncentracije velikih gradova na teritoriji regiona. Struktura zaposlenosti prema sektorima ukazuje na relativno manju zastupljenost primarnog sektora (32.68%) u odnosu na druga ruralna podruja Centralne Srbije. Od ukupnog broja zaposlenih u tercijarnom sektoru ruralnih podruja Srbije, ak 28% zaposleno je u ovom regionu. Privredna struktura

III

IV

Region formira 10% DP Srbije, to istovremeno ini oko 25% DP ruralnih podruja. Ostvareni DP po stanovniku u ovom podruju je za 30% manji od nacionalnog proseka. Unutarregionalne razlike u visini DP per capita manje su nego u drugim regionima to ukazuje na homogenost ekonomske strukture podruja. U nacionalnim razmerama posmatrano, ovo podruje uestvuje sa oko 30% u DP tercijarnog sektora ruralnih podruja. Najznaajnija delatnost primarnog sektrora u regionu je poljoprivreda. Visokom produktivnou primarnog sektora, posebno poljoprivrede, izdvajaju se optine u sreditu izmeu urbanih centara. Njihova proizvodna struktura, u kojoj dominiraju

192

DEO 5

P R I LO Z I

proizvodnja povra, voa i stoarstvo, je prilagoena zahtevima potroaa u velikim urbanim centrima, sa viim standardom i drugaijom strukturom tranje. Sekundarni sektor je u strukturi DP regiona zastupljen sa 40%, to ini DP sekundarnog sektora ruralnih podruja, ili 10% DP Srbije. Osnovne industrijske grane su hemijska industrija, prehrambena industrija, proizvodnja maina i tekstilna industrija. Industrijski sektor je razvijen a preduzea na teritoriji regiona veinom privatizovana. Delovi regiona, posebno oni koji se nalaze na raskrsnici velikih magistralnih pravaca, i imaju dobro edukovanu i mlau radnu snagu investiciono su atraktivni i belee ekonomski rast. Otuda je jedna od osobenosti privredne strukture regiona visoka relevantnost DP tercijarnog sektora u privrednoj strukturi. U ovom podruju se ostvaruje 28% DP tercijarnog sektora ruralnih podruja, ili preko 31% DP ostvarenog u saobraaju i srodnim delatnostima. Visoku pozicioniranost tercijarnog sektora u strukturi DP omoguuje pre svega geografski poloaj sa razgranatom putnom mreom prema velikim urbanim centrima i osnovnim magistralnim pravcima u Centralnoj Srbiji. Osim toga, podruje ima i turistike potencijale (Divibare, banje) koji takoe utiu na vei DP tercijarnog sektora. Poljoprivreda i prehrambena industrija Uee poljoprivrednih povrina u ukupnom prostoru regiona iznosi 64%, to je za 10% via zastupljenost u odnosu na druga ruralna podruja Centralne Srbije. Raspoloive poljoprivredne povrine po stanovniku su 0.75 ha, a po zaposlenom u poljoprivredi 6.39ha, to je znatno nie od nacionalnog proseka i drugih ruralnih podruja Srbije. I pored nepovoljnijeg odnosa radne snage i zemljita, podruje ima visoku produktivnost rada u poljoprivredi u poreenju sa drugim ruralnim regionima Centralne Srbije. Takoe, produktivnost zemljita (izraena odnosom DP poljoprivrede po ha poljoprivrednih povrina) ovde je izuzetno visoka. Domnantan deo oraninih povrina (60%) u ovom podruju koristi se za proizvodnju ita. Gotovo celokupna proizvodnja ita namenjena je potrebama gazdinstva jer u regionu, posebno u zapadnom delu, postoji visoka koncentracija stoke. U ukupnim povrinama vonjaka i vinograda u Srbiji, region je zastupljen sa ak 30%. Povoljni prirodni uslovi u delu regiona uslovili su tradicionalno visoku proizvodnju voa i groa koji se posebno gaje u severnom delu regiona. Najvei deo proizvodnje maline, koja je jedan od najvanijih izvoznih proizvoda Srbije, je skoncentrisan u ovom podruju. Gazdinstva male veliine, sa mlaom radnom snagu, ostvaruju proizvodnjom malina svoj osnovni dohodak. Region se izdvaja visokim udelom u ukupnom broju stoke u Srbiji. Uee regiona u ukupnom broju goveda iznosi 24%. Pored toga, 30% od ukupnog broja ovaca u Srbiji gaji se u ovom regionu, to je najvia zastupljenost u odnosu na druge ruralne regione. Konano, sa 1.31 grla svinja/ha oranica, region ima najveu zastupljenost

II

III

IV

193

PR I LO Z I

u Srbiji. Stoarstvom se bave i manja gazdinstva za koja je prihod od prodaje mleka osnovni ili jedini redovan prihod domainstva. Prehrambena industrija u regionu je dobro razvijena, i ini znaajan deo industrijskih potencijala. U strukturi prehrambene industrije najvie su zastupljene klanice, fabrike za preradu voa i povra, mlinovi i mlekare. Struktura gazdinstava Region karakterie visok broj gazdinstava sa prosenom veliinom ispod nacionalnog proseka (manjom od 3 ha). Znaajna razlika u odnosu na druge ruralne regione je i izuzetno niska zastupljenost gazdinstava veliine preko 10. Najvea koncentracija gazdinstava, ak 60% od ukupnog broja, je u kategoriji 3-10 ha. U poreenju sa Vojvodinom, ovaj region karakterie visoka zastupljenost meovitih gazdinstava u ukupnom broju, i manji broj nepoljoprivrednih gazdinstava. Veliki broj meovitih domainstva (iz ega proizilazi nepovoljniji odnos zemljita i broja zaposlenih), posledica je okruenja velikih gradova. Gazdinstva u ovom regionu su se deobom usitnjavala (kao to je sluaj i u Vojvodini), ali nije dolo do izraenije diversifikacije prihoda lanova gazdinstava na poljoprivredna i nepoljoprivredna kao u Vojvodini. Budui da je prihod od zaposlenja van poljoprivrede bio nedovoljan ili nesiguran za egzistenciju gazdinstva, nije bilo egzodusa u gradove pa je agrarna naseljenost rasla. Turizam

II

III

IV

Osnovne turistike potencijale podruja ine delovi valjevskih planina sa Divibarama, umadijske planine, Aranelovcem, Topolom, Bukovickom Banjom i dr. Zbog blizine urbanih centara, velike koncentracije stanovnitva sa viim dohotkom, bolje infrastrukturne povezanosti i opremljenosti servisima region ima bolje razvijen ruralni turizam u odnosu na ostale regione. Infrastruktura i socijalni servisi

Infrastrukturno, region je razvijeniji u odnosu na druge ruralne regione Centralne Srbije. Lociran u okolini velikih urbanih centara ovaj ruralni prostor ima povoljniju infrastrukturnu opremljenost i/ili laku dostupnost komunalnim i javnim servisima. Uee savremenih puteva u putnoj mrei je na nivou nacionalnog proseka (61%) a putna mrea ravnomerno rasporeena na celoj teritoriji podruja. Naselja i optine udaljenije od magistralnih puteva imaju lou putnu mreu, probleme sa snabdevanjem elektrinom energijom, neizgraenom kanalizacionom mreom, nedostatak izgraenih deponija i sl. Mrea kolskih i zdravstvenih ustanova razvijenija je u odnosu na ostatak Centralne Srbije, ali nedovoljno inovirana i opremljena.

194

DEO 5

P R I LO Z I

Dostupnost finansijskog trita ograniena je nedovoljnom informisanou poljoprivrednika i loom poslovnom povezanou. Savetodavne usluge dostupne su proizvoaima udruenim u asocijacije, dok ostali farmeri nisu upoznati sa prednostima udruivanja, dravnom podrkom, mogunostima kreditiranja isl.

2.2. Rezultati terenskog istraivanja

Osnovni rezulatati istraivanja na terenu, koji se razlikuju u odnosu na nacionalni prosek i imaju znaanija odstupanja u odnosu na druge regione prikazani su u tabeli koja sledi.
Mala domainstva Glave porodice Ljudski resursi Zaposlenost: ene kao nosioci domainstva najmanje zastupljene Treina nosioca domainstva poljoprivrednici Broj poljopri vrednih domainstava najvei za 40% domainstava poljoprivreda je glavni i najvaniji izvor prihoda znatno ee od ostalih vide u poljoprivredi perspektivu

II

nepovoljnija obrazovna struktura lanova srednjih godina Vei prosean broj lanova po domainstvu velika zastupljenost poljoprivrednika daleko najnia nezaposlenost najvei broj zaposlenih sa dodatnim zanimanjem za koje su plaeni navode najvie dodatnih vetina, ali samo u preradi voa i povra na tradicionalan nain

III

Domainstva

ak 90% domainstava obrauje zemlju, najvei procenat registrovanih domainstava Neregistrovani navode da im je problem nedostatak dokumenata i komplikovana procedura, a ne manjak interesa za poljoprivredu U proseku imaju 261 ar zemlje, to je manje od drugih regiona Imaju vie vonjaka, vinograda i uma od ostalih Vie od drugih uzimaju zemljite u zakup

IV

Poljoprivreda

ita, voe, groe i povre gaje ee nego u drugim podrujima Mnogo ee od drugih prodaju voe, povre i groe Proizvode prodaju na pijaci Poseduju vie stoke (posebno goveda i ovce) Prodaju vie od drugih stoku i stoarske proizvode Imaju pomone objekte i dodatne stambene objekte prosenog stanja Bolje su opremljeni mehanizacijom

Prihod od poljoprivrede za ova domainstva je mnogo znaajniji nego u ostalima (za 1/3 ispitanika primaran). Prihod od zaposlenja van poljoprivrede najmanje relevantan u odnosu na druga podruja Prodaja stoke i voa najvaniji izvor poljoprivrednog prihoda Svoje osnovne potencijale vide u boljoj zemlji i mehanizaciji Svoju perspektivu vide u dodatnom poslu na gazdinstvu, a manje od drugih u zapoljavanju Imali su vie od drugih pokuaje da unaprede svoju proizvodnju i nameravaju i dalje da to ine Vei problem vide u cenama nego u nedostatku kapitala i nepovoljnim kreditima (kao to to ine MRD u drugim regionima)

Potencijali

195

PR I LO Z I

Partnerstvo

I
Informisanost

ivot u selu ocenjuju proseno Vie od drugih ocenjuju da niko ne ini nita u vezi sa poloajem seoskih domainstava, a posebno seljaci, optina i savetodavci Vie nego drugi pripisuju odgovornost dravi i vladi Manje od drugih su pokuavali da dobiju pomo Udruenja i zadruga u ovim selima je manje nego u drugim regionima Vie od drugih (ak 52%) navode da nisu uli za savetodavnu slubu, a manje od drugih da nemaju potrebu za ovakvim uslugama ee se informiu u razgovoru sa komijama i u poljoprivrednoj apoteci Dravne mere podrke su im manje poznate, po sopstvenoj oceni Proseno su zadovoljni ivotom u selu U odnosu na ostale, ponosni su na kvalitet vode, kvalitet voa i povra koje gaje Vie nego ostali, smatraju da bi im od ruralnih institucija i servisa mnogo znaila zadruga i poljoprivredna apoteka Dostupnost ruralnih servisa je prosena Posebno su nezadovoljni radom domova kulture, bioskopa i drutevnim ivotom Za kvalitetniji ivot samog domainstva, posebno im nedostaje javni prevoz Od komunalne infrastructure nedostaje im i nisu zadovoljni snabdevanjem elektrinom energijom Posebno nezdovoljstvo u odnosu na druga podruja imaju infrastrukturom, cenama poljoprivrednih proizvoda i zadrugom Najmanje su spremni na odlazak iz sela, manje od drugih vide perspektivu u zapoljavanju, a za bolji ivot nedostaju im vee cene poljoprivrednih proizvoda! Kao kljuni problem svog kraja navode komunalnu infrastrukturu Odgovornost podjednako vide u republikoj i optinskoj vlasti Vodovod, kanalizacija, putevi loiji nego u drugim delovima Srbije Investicije u infrastrukturu generalno, ee nisu postojale nego to jesu Izuzimajui telekomunikacione veze, drugi komunalni sistemi nisu proirivani. Poljoprivreda i druge industrijske grane sem prehrambene industrije znaajnije su ovom nego drugim podrujima Poljoprivredi i prehrambenoj industriji daju vee razvojne anse i bolju perspektivu nego drugim delatnostima Uspenost u poslovanju prehrambene industrije svog kraja visoko procenjuju Turistike potencijale proseno ocenjuju prioritet daju manastirima i banjama Navode da imaju rezultata i uspeha u seoskom turizmu i preradi hrane na tradicionalna nain, ali bez dovoljno konkretnih informacija o tome Osrednje procenjuju znaaj ovih vidova diversifikacije Manje od drugih prepoznaju specifinosti svoje optine i manje od drugih misle da je njihov kraj atraktivan za budua ulaganja Posebno su nezadovoljni stanjem poljoprivrede i komunalnom infrastruktrom Posebno su ponosni na prirodne lepote i dobar kvalitet poljoprivrednih proizvoda ivotni standard u svom kraju ocenjuju gore nego drugi ee od drugih oekuju pogoranje stanja Osnovni razlog pesimizma je stanje poljoprivrede u zemlji Za kvalitet ivota u ruralnim sredinama vide krivicu republike vlade, vie nego drugi Za poloaj malih domainstava isto okrivljuju republiku vladu

II

ivot u selu

III

Budunost

Lokalni donosioci odluka Problem i planovi

IV
Potencijali loklane privrede

V
Kvalitet ivota u selu

196

DEO 5

P R I LO Z I

Aktivnosti

Najmanje su radili na projektima za unapreenje lokalne privrede Aktivnosti proteklih godina bile fokusirane na definisanje razvojnih strategija Manje su koristili sopstvena sredstva za razvojne projkete u odnosu na druge Iskustvo u loklanim razvojnim projektima najloije ocenjeno Razlog nezadovoljstva nedostatak sredstava U stratekim dokumentima poljoprivreda prepoznata kao glavni resurs u koji treba ulagati Poljoprivreda se direktno mnogo ee nego u drugim regionima pominje u razvojnim strategijama U stratekim dokumentima direktno se pominju i mala domainstva, mladi i ene na selu Prioriteti u planovima za narednu godinu poljoprivreda, selo, turizam Prioriteti definisani prema vanosti ovih problema za lokalnu ekonomiju Problemi sela, siromanih domainstava i mladih e se direktno tretirati u programima za narednu godinu Optinska struktura vlasti loe organizovana, bez dovoljno kompetentnih strunjaka NVO sektor orijentisan na poljoprivredu, selo, humanitarni i socijalni rad Poslovni sektor investira u zajedniku proizvodnju sa gazdinstvima Poslovni sektor konsultovan u donoenju strategija vie nego u drugim regionima, a nezavisni strunjaci i eksperti manje Poslovni sektor i NVO ee bili partneri u definisanju strategija razvoja, bolje upoznati sa optinskim stratekim dokumentima Strukovna udruenja, agencije za MSP i privredne komore od minornog uticaja u kreiranju razvojnih strategija NVO malo upoznat sa radom optinskih slubi Saradnja optine i NVO pasivna Poslovni sektor sarauje sa NVO tako to im daje donacije vie nego u drugim podrujima Saradnja preduzea i NVO visoko ocenjena kao kvalitetna

II

Partnerstvo

III

Na osnovu rezulata terenskog istraivanja i analiziranih statistikih indikatora, utvreni su prednosti i ogranienja podruja za ukljuivanje malih ruralnih domainstava u ruralnu nepoljoprivrednu ekonomiju.
Prednosti Radna snaga imaju dodatne vetine za preradu proizvoda na tradicionalan nain Diversifikovane aktivnosti na farmi stoarstvo, voarstvo, vinogradarstvo Dostupnost trita okolina velikih gradova Izgraeni kapaciteti prehrambene industrije Diversifikovana privredna struktura visoka zastupljenost tercijarnog sektora Mogunosti razvoja ruralnog turizma Ogranienja Mali posed, veliki agrarni pritisak Pristup tritu kapitala i informacija nedovoljan savetodavne usluge nedostaju Prerada proizvoda na farmi niska, i pored dovoljno radne snage Vei entuzijazam seljaka nego donosioca odluka Loklani donosioci odluka nepovezani, needukovani, bez dovoljno inicijative Aktivnosti van farme nedovoljno poznate i nedovoljno promovisane Nerazvijen sektor usluga u ruralnim podrujima, nizak nivo lokalnog partnerstva

IV

197

PR I LO Z I

3. Brdsko-planinski region Region 3

Brdsko-planinski region u geografskom smislu obuhvata prostor Istone, june i zapadne Srbije od Branievskog okruga, Negotinske i Timoke Krajine, Staru Planinu i june delove Srbije do granice sa Makedonijom i administrativne granice sa Kosovom i Metohijom. Na zapadnoj strani region zahvata delove Mavanskog, Kolubarskog, Zlatiborskog, Rakog i Rasinskog okruga. U prostorno-geografskom smislu region je izuzetno heterogen: obuhvata deo teritorije Mave, Stiga i Timoke krajine, koji spadaju u najplodinije delove Srbije, erdapsku klisuru, Homoljske planine i Staru Planinu, Kopaonik, Zlatibor i Goliju. Na teritoriji ovog regiona locirana su i rudni i energetski potencijali Srbije (rudnici bakra i uglja, hidroenergetski kompleks erdap I i erdap II i hidrocentrala Gamzigrad, Mali Zvornik), to ga izdvaja u odnosu na druga ruralna podruja i daje mu sve performanse za multifunkcionalni razvoj. Region je prostrno najvei ruralni region u Srbiji koji zahvata 42% njene teritorije. Velikim svojim delom ovaj region obuhvata delove Srbije sa nadmorskom visinom iznad 500m, pa se moe opisati kao brdsko-planinsko podruje. Ravniarski delovi locirani su u dolinama veih reka (Dunava, June Morave, Timoka). Raznovrstan reljef ovog podruja i heterogena struktura prirodnih resursa, uzrok su diversifikovane privredne i poljoprivredne strukture.

II

III

3.1. Socio-ekonomske karakteristike regiona

Demografski trendovi i ljudski potencijali

IV

U regionu ivi 20% ukupne populacije u Srbiji. Prosena gustina naseljenosti najnia je u odnosu na druge ruralne regione i iznosi samo 46 stanovnika/km2. U periodu 1991-2002. godina u regionu je zabeleena izuzetno visoka depopulacija (-7.5%). Svaki trei odrasli stanovnik regiona nema potpuno osnovno obrazovanje, dok je udeo srednje obrazovanih i visoko obrazovanih ispod vrednosti drugih ruralnih podruja. Nepovoljna obrazovna struktura izvesno proizvilazi iz nepovoljne starosne strukture stanovnitva.

Stope aktivnosti i stopa zaposlenosti u ovom regionu su najnepovoljnije u Srbiji. Smanjene mogunosti zapoljavanja i negativne performanse trita rada spadaju u osnovna obeleja podruja. Struktura zaposlenosti prema sektorima ukazuje na izuzetno visoku zavisnost od primarnog sektora. Vie od 35% zaposlenog stanovnitva radi u primarnom sektoru. Visok udeo primarnog sektora u nekim optinama pored poljoprivrde uslovljava i rudarstvo, budui da severni deo regiona ima rudna bogatstva. Zaposlenost u tercijarnom sektoru je znaajno nia nego u drugim ruralnim podrujima.

198

DEO 5

P R I LO Z I

Privredna struktura Samo 10% DP Srbije, ili 25% DP ruralnih podruja formira se u ovom regionu. Ostvareni DP po stanovniku je izuzetno nizak i iznosi samo 53% DP Srbije. Sektorska struktura DP pokazuje izuzetno visok udeo primarnog sektora u privrednoj strukturi podruja. Otuda region formira blizu 19% DP primarnog sektora Srbije. Osim poljoprivrede, druga znaajna delatnost primarnog sektora za ovo podruje je vaenje rude i kamena (Despotovac, Bor i Majdanpek). Unutar regionalne razlike u produktivnosti primarnog sektora, posebno poljoprivrede, izrazito su visoke i uzrokovane su izraenom heterogenou prirodnih uslova, i proizvodne strukture poljoprivrede u regionu. U DP sekundarnog sektora Srbije region je zastupljen sa samo 10%, to je izuzetno mali udeo obzirom na prostor koji ovo podruje obuhvata. Znaaj preraivake industrije u strukturi DP sekundarnog sektora je manji nego u drugim podrujima. Meutim, proizvodnja i snabdevanje elektrinom energijom, gasom i vodom, zastupljena je u DP regiona sa 25%, to je najvei udeo u poreenju sa drugim regionima. Hidroenergetski potencijali Dunava i drugih akumulacionih jezera (Zavojsko jezero) i eksploatacija rudnih bogatstava (Bor, Majdanpek, Soko Banja) uslovljavaju ovako visoku zastupljenost energetskog sektora u strukturi GDP regiona. Tercijarni sektor formira 26% drutvenog proizvoda regiona, pre svega zahvaljujui razvijenom turizmu u zapadnom delu podruja.. Privredna struktura podruja bazirana je iscrpljivanju prirodnih bogatstava i proizvodnji sirovina. U okviru regina nisu razvijeni preraivaki kapaciteti koji bi mogli da obezbede poveanje dodatne vrednosti proizvoda. Istoni deo regiona, orijentisan je prema granicama sa Rumunijom i Bugarskom koje su decenijama bile slabo prometne. Juni i istoni delovi regiona privredno su najnerazvijeniji deo Srbije, sa tendencijom poveanja zaostajanja za drugim podrujima. Poljoprivreda i prehrambena industrija Uee poljoprivrednih povrina u ukupnom prostoru regiona iznosi 55%, to je mnogo manje u odnosu na druga ruralna podruja. Sa druge strane, zastupljenost uma je veoma visoka i iznosi blizu 38% ukupne teritorije regiona. Raspoloive poljoprivredne povrine po stanovniku su 1.19 ha, a po zaposlenom u poljoprivredi 10.45 ha, to je iznad vrednosti u drugim ruralnim podrujima. I pored povoljnog odnosa radne snage i zemljita, podruje ima nisku produktivnost rada u poljoprivredi u poreenju sa drugim ruralnim regionima. Visina ostvarenih prinosa po jedinici kapaciteta je niska usled skromnih ulaganja i opremljenosti gazdinstava. Unutarregionalne razlike u strukturi korienja oraninog zemljita su izuzetno visoke zbog heterogenih geografskih karakteristika terena. Region se u odnosu

II

III

IV

199

PR I LO Z I

na ostala ruralna podruja izdvaja visokim procentom neiskorienog zemljita, posebno u jugoistonom delu. Razlog tome je nepovoljna starosna struktura stanovnitva koje ne obradjuje zemlju. Generalno, znaajan deo obradivog zemljita regiona se ne koristi usled nedostaka adekvatne mehanizacije, nedostupnosti parcela, loeg kvaliteta zemljita i nedostatka radne snage. Pored ita, znaajna grupa useva je i povre. Optine Jablanikog, Toplikog, Nikog okruga i Mave, u setvenoj strukturi imaju iznad prosenu zastupljenost proizvodnje povra, po kojoj je ovo podruje poznato. Povrine pod povrem obuhvataju (po statistikoj definiciji) i maline koje su tradicionalni proizvod Zapadne Srbije. Sa ostvarenom proizvodnjom od jedne treine domae proizvodnje, Zlatiborski okrug je najznaajnije podruje uzgajanja maline u Srbiji. Povoljni prirodni uslovi u delu regiona uslovili su tradicionalno visoku proizvodnju voa i groa. Ova proizvodnja zastupljena je u delu Negotinske krajine, Branievskom, Rasinskom i Toplikom okrugu. Zapadni deo regiona, zahvaljujui bogatim izvorima stone hrane, ima povoljniji odnos broja stoke i odgovarajue zemljine kategorije u odnosu na druge delove Srbije. Severozapadni deo regiona i optine u podruju Zlatibora (Oseina, Bajina Bata, Ljubovija, Kosjeri) sa preko 1.2 grla ovaca po ha poljoprivredne povrine, daleko su najvei uzgajivai ovaca u celoj zemlji. Zlatiborski i Raki okrug izdvajaju se i po visokoj zastupljenosti goveda u odnosu na obradive povrine. Sa oko 0.6 grla po ha ove optine su meu najveim uzgajivaima ovaca u zemlji. Struktura farmi

II

III

IV

Prosena veliina farmi od 4.41ha poljoprivrednog zemljita via je u odnosu na nacionalni prosek i veliinu farmi u drugim ruralnim regionima. Povoljnija posedovna struktura farmi u ovom regionu se, osim strukturom poljoprivrednog zemljita, moe objasniti i privrednom strukturom u kojoj je agrarani sektor manje relevantan nego u drugim ruralnim regionima. U pogledu socio-ekonomske strukture gazdinstava region se izdvaja niom zastupljenosti poljoprivrednih gazdinstava u odnosu na druge ruralne regione. Broj poljoprivrednih gazdinstava je manji u optinama sa razvijenijim i veim optinskim centrima, optinama sa izraenim depopulacionim trendovima i nepovoljnjijim uslovima za poljoprivrednu proizvodnju. Zaputeni zemljini potencijali, nedostatak radne snage, neorganizovano trite i odsustvo adekvatnih ruralnih servisa, glavna su razvojna ogranienje poljoprivrede u ovom regionu. Poslednjih godina pokrenuti su donatorski i Vladini projekti vezani za osnaivanje lokalne ekonomije u regionu, edukaciju farmera i podrku privatnim investicijama.

200

DEO 5

P R I LO Z I

Turizam. Region obuhvata prostor Srbije sa trenutno najveim turistikim potencijalom. Obuhvatajui prostor najpoznatijih planinskih cantara Zlatibora, Tare, dela Divibara i Kopaonika, lociran na magistralnom putu prema Crnoj Gori, ovaj ruralni region izvesno ima komparativne prednosti u turizmu. Zapadno podruje regiona se nalazi na segmentima drumskih prema Sarajevu i prema Crnoj Gori. Kopaonik, Zlatibor, Divibare, Vrnjaka banja, Banja Koviljaa, Tara i Gua spadaju u glavne turistike destinacije Srbije. Procenjuje se da turistike destinacije ovog podruja apsorbuju preko 60% ukupnog prometa u turizmu Srbije. Nacionalna Strategija razvoja turizma predvia ukljuivanje na trite planine Golije, Stare Planine i nekoliko oblikovanih destinacija ruralnog i banjskog turizma koji e se internacionalno komercijalizovati. Ovaj celoviti klaster ima najvei potencijal kvantitativnog rasta uz uslov da se na vreme ree infrastrukturna i druga pitanja destinacijskog menadmenta. Jugoistona Srbija, je jo uvek nedovoljno iskoriena turistika regija, koja ima najvee infrastrukturne i druge probleme za razvoj konkurentskih proizvoda. Ovde su osim dovrenja koridora X, posebno vane intervencije na uspostavljanju veze ovog koridora sa Zajearom i Knjaevcem preko Soko Banje. Urbani centar sa najveim potencijalom u ovom regionu je Ni, koji zahvaljujui svojoj saobraajnoj poziciji (auto put, aerodrom), omoguuje znaajne prednosti regionu. Infrastruktura i socijalni servisi Infrastrukturno, region je najnerazvijeniji u poreenju sa drugim ruralnim regionima Srbije. Demografsko pranjenje, zaostajanje u ekonomskoj razvijenosti i nedovoljno diversifikovana ekonomska struktura podruja, uslovili su marginalizaciju regiona. U pojedinim optinama istonog dela regiona (Dimitrovgrad, Crna Trava, Bosilegrad) aktivno je svega nekoliko osnovnih kola za osmogodinje obrazovanje. Broj srednjih strunih kola u celom regionu je mali i nedovoljno raznovrsnog profila. Ekonomski poloaj manjina, izbeglike populacije i naglaeno ruralno siromatvo u junom delu regiona ine podruje veoma osetljivim. Region se nalazi na liniji vanih magistralnih pravaca u Srbiji i ima izuzetne turistike potencijale. I pored toga, ovaj region ima najnepovoljniju saobraajnu infrastrukturu u poreenju sa drugim ruralnim regionima to je jedan od glavnih razvojnih ogranienja turizma u ovom podruju.

II

III

IV

3.2 Rezultati terenskog istraivanja.

Osnovni rezulatati istraivanja na terenu, koji se razlikuju u odnosu na nacionalni prosek i imaju znaanija odstupanja u odnosu na druge regione prikazani su u tabeli koja sledi.

201

PR I LO Z I

Mala domainstva Glave porodice Najmanji procenat poljoprivrednih domainstva Penzija mnogo vaniji a poljoprivreda manje vaan izvor prihoda Starije stanovnitvo Manje ena u ukupnoj populaciji Najnepovoljnija obrazovna struktura Ree od drugih su ukljueni u socijalni ivot sela Od dodatnih vetina ee navode narodnu radinost i sakupljanje umskih plodova i lekovitog bilja

Ljudski resursi

Zaposlenost: Domainstva

Mali procenat stalno zaposelnih Manje dodatno zaposlenih 92% domainstava obrauje zemlju, najmanji procenat registrovanih domainstava (24%) Neregistrovani navode kao razlog to to nisu dovoljno informisani Imaju najvie poljoprivrednog zemljita i uma Vee povrine panjaka i livada Vie od drugih ne koriste svoje zemljite raunajui i oranice Bave se sakupljanjem lekovitog bilja i umskih plodova Manje od drugih prodaju svoje poljoprivredne proizvide Stoku ne prodaju ee imaju stan u gradu Loije su opremljeni objektima Imaju vie traktora i misle da su u boljem stanju Penzije su im vaniji izvor prihoda nego drugim domainstvima Prodaja poljoprivrednih proizvoda im je manje vana nego drugim domainstvima Od poljoprivrednih proizvoda posebno im je vaan prihod od prodaje mleka Vie vrednuju svoj ivotni standard u odnosu na druge Iskazuju vei optimizam od ostalih Veliki broj vidi perspektivu u zanatstvu i nekom biznisu, a manje u poljoprivredi Nameravaju da ulau u mehnizaciju i opremu Osnovno ogranienje vide u nedostatku radne snage

II

Poljoprivreda

III

Potencijali

IV
Partnerstvo

ivot u selu ocenjuju neznatno bolje od ostalih Vie od drugih ocenjuju da je optinska samouprava angaovana na unapreenju njihovog stanja Kao odgovornu za svoje stanje procenjuju lokalnu samoupravu, a manje od drugih vide odgovornost drave Poslovno udruivanje im nije blisko Vie od drugih imaju potrebu za tehniko-tehnolokim znanjima Ne znaju kako da dou do savetodavaca Mnogo manje od ostalih su koristili dravnu podrku Manje od drugih su pokuavali da dobiju kredite Vie od drugih procenjuju da se ivot u njihovom kraju popravlja poslednjih godina Zadovoljni su i ponosni nezagaenom sredinom i dobrom vodom Nedostaje im veterinarska sluba i zadruge Ruralni servisi su im proseno dostupni, ali ima nedostaje bolja zdravstvena zatita Prodavnice meovite robe i zdravstvene usluge su im najvei problem Stanje vodovoda i puteva vrednuju vie od ostalih

Informisanost

ivot u selu

202

DEO 5

P R I LO Z I

Budunost

Perspektivu vide u zapoljavanju ili sopstvenom poslu van gazdinstva Osnovni problem visoka nezaposlenost Komunalnu infrastrukturu ree navode kao problem ee od drugih ne znaju da definiu ija je odgovornost za njihove probleme Vie od drugih smatraju da imaju dovoljno obuenih ljudi u optinskoj samoupravi Projektne aktivnosti poslednjih godina usmerene na turizam i poljoprivredu Donatorski programi mnogo vie bili izvori finansiranja nego u drugim podrujima Iskustvo sa razvojnim projektima je mnogo bolje nego u drugim podrujima Oteavajui faktor u realizaciji projekata je ee nego u drugim podrujima bio nedovoljan interes primarnih korisnika Manje od drugih imaju razvojne strategije U lokalnim startegijama poljoprivreda se tretira kao jedan od prioriteta uz ostale delatnosti Problemi sela i malih domainstava se direktno pominju u startegijama Poloaj ena pominje se samo indirektno U formulisanju razvojnih strategija NVO sektor vie uestvovao nego u drugim regionima ee od drugih podruja imaju agrarni budet optine Prioriteti za narednu godinu odnose se na definisanje strategija razvoja i socijalne programe Planovi za narednu godinu vezani za poljoprivredu i selo odnose se na edukaciju i kredite Pomo malim ruralnim domainstvima i enama predvia pomo u zapoljavanju

Lokalni donosioci odluka Problem i planovi

Aktivnosti

II

Infrastrukturni problemi proseno reeni Mnogo ee nego u drugim podrujima su proirivani i graeni novi infrastrukturni sistemi nego sanirani postojei Jedino podruje kojem poljoprivreda nije dominantna delatnost Turizam i rudarstvo i energetika mnogo vaniji nego u drugim podrujima Oekuju razvoj poljoprivrede u budunosti Poten Budunost vide u turizmu cijali loklane Navode vie turistikih potencijala nego drugi regioni privrede Optina radila na promociji ovih potencijala, ali su aktivnosti vrlo nejasne i skromne Vie od drugih radili su na promociji svojih prirodnih bogatstava i kulturnog naslea, opet nejasno kojim projektima i programima NVO aktivniji na promociji prirodnih lepota i kulturnog naslea nego u drugim krajevima Vie od drugih misle da su atraktivni za budua ulaganja Prednost vide u turistikim potencijalima Kvalitet ivota u selu Nezadovoljniji su od drugih ivotnim standardom i brigom o ivotnoj sredini Poseban problem vide u nepovoljnijoj starosnoj strukturi Vei su optimisti da e se stanje u narednih pet godina poboljati Nemotivisanost ljudi i odlazak mladih vide kao svoje osnovno razvojno ogranienje Nisu zadovoljni funkcionisanjem lokalne samouprave

III

IV

Partnerstvo

Poslovni sektor manje sarauje sa seljacima Optinske slube organizaciono nedovoljno ureene Prema miljenju NVO i poslovnog sektora, ne sarauju dovoljno sa lokalnom samoupravom Razloge loe saradnje ne umeju da definiu Projekti na kojima su saraivali sa optinom mahom bili za izbeglice i pomo socijalno ugroenima Optina malo sarauje i sa poslovnim sektorom Veu odgovornost za stanje na selu pripisuju NVO sektoru nego to to ine druga podruja Odgovornost poslovnog sektora za poloaj malih gazdinstava vide manje nego druga podruja

203

PR I LO Z I

Utvrene prednosti i ogranienja aktivnijem ukljuivanju malih ruralnih domainstava u diversifikaciju ruralne nepoljoprivredne ekonomije su:
Prednosti Ogranienja Nepovoljna starosna i obrazovna struktura stanovnitva, nizak nivo preduzetnitva, nedovoljno specifinih znanja i vetina Privredna struktura zasnovana preteno na iscrpljivanju prirodnih resursa. Nedovoljno diversifikovana, nisko produktivna industrija Odsustvo trita inputa, otkupa, pristup finansijskom tritu ogranien, Nerazvijena fizika i ekonomska infrastruktura, ogranien pristup socijalnim i javnim servisima Pristup tritu ogranien, nedovoljno diversifikovane aktivnosti na farmi i van farme u podrujima van turistikih centara Loa infrastruktura Niska produktivnost Administrativne strukture nerazvijene Poljiprivreda nedovoljno prepoznata kao resurs, zanemarena

Povoljni prirodni uslovi, bogati izvori stone hrane, zatieni prirodni potencijali, atraktivan ambijent Ouvan etno ambijent, tradicionalni lokalni proizvodi nacionalno prepoznati, Uslovi za organsku proizvodnju, proizvodnju leokovitog bilja, podruje bogato umskim plodovima Proizvodnja voa vana za region izvoz, proizvoake asocijacije, preraivaki kapaciteti samo u delu regiona Lokalni donosioci odluka prepoznaju potencijale regiona NVO sektor aktivan na promociji kulturnog naslea i prirodnih resursa podruja

II

III

IV

204

DEO

R EFERENCE

DEO 6

R E FE R E N C E

REFERENCE
Li te ra tu ra
1. ARCOTRASS Consortium (2006): Study on the State of Agriculture in Five Ap plicant Countries, Country Report Serbia, interni dokument EC; 2. Arandarenko M. edt. (2006): Mapa trita rada Srbije, Centar za visoke ekonom ske studije, Beograd, ISBN 8690841903; 3. Babovi M. (2006): Poloaj ena na tritu rada, Vlada Republike Serbije, Savet za ravnopravnot polova, United Nations Development Programme, Beograd, rad ni dokument; 4. Barrett C.B., Reardon, T. (2000): Asset, Activity and Income Diversification Among African Agriculturists: Some Practical Issues (unpublished); 5. Bezemer D. (2003): The Rural NonFarm Economy in Low and Middle Income Transition Countries: Overview of Findings and Lessons from DFID commissi oned surveys, UK Department for International Development (DFID); 6. Bogdanov N. (2003): Ruralni razvoj politika EU, stanje i perspektive u Srbiji, u zborniku radova Poljoprivreda i ruralni razvoj u evropskim integracijama, Sim pozijum agroekonomista povodom 40 godina agroekonomskog odseka, Poljopri vredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 8292; 7. Bogdanov N. (2004a): Poljoprivreda u meunarodnim integracijama i poloaj Srbije, DAES, Beograd ISBN 8684435028; 8. Bogdanov N. (2004b): Politika ruralnog razvoja u konceptu postproduktivizma, po glavlje u Institucionalne reforme i tranzicija agroprivede u Republici Srbiji, Ekonom ski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str.2741, ISBN 8640306699; 9. Bogdanov N. (2005): Ekonomska politika i neophodne institucionalne reforme agrarnog sektora Srbije, zbornik radova sa simpozijuma Ekonomska politika u 2006, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 261272; 10. Bogdanov N. (2007): Regional Dimensions of Rural Serbia, draft version, for Ba seline Analysis Report for Rural Development Programming, EU Project Sup port to a Rural Development Programming and Payment System, Belgrade; 11. Bogdanov N. et al. (2005): Study on rural vitality for Serbia and Montenegro, report on FP6 Project Agro economic policy analysis of the new member states, the

II

III

IV

207

R E FE R E N CE

candidate states and the countries of the Western Balkan, section Rural vitality, http://www.agripolicy.net 12. Bogdanov N., et al. (2006): Study on access to rural credits in Serbia and Mon tenegro report on FP6 Project Agro economic policy analysis of the new member states, the candidate states and the countries of the Western Balkan, section Rural vitality, http://www.agripolicy.net 13. Bogdanov N., Boi D. (2005): Promene u posedovnoj i socioekonomskoj struk turi zemljoradnikih gazdinstva Srbije, poglavlje u Porodina gazdinstva Srbije u promenama, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 91 108, ISBN 8684435060;

II

14. Bogdanov N., Boi D., Munan P (2006): Agricultural and rural policy of Ser bia institutional framework and implementation, Journal of Central European Agriculture Vol 7 (2006) No 3, Topusko, Croatia; 15. Bogdanov N., Stojanovi . (2006): Metodologija utvrivanja ruralnosti i iden tifikacija ruralne Srbije poglavlje u Poljoprivreda i ruralni razvoj Srbije u tran zicionom periodu, DAES i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beo grad, str. 4770 ISBN 8686087027, ISBN 9788686087027 ; 16. Boi D., Bogdanov N. (2006): Agrarna politika Srbije u periodu tranzicije, poglavlje u Poljoprivreda i ruralni razvoj Srbije u tranzicionom periodu, DAES i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 1734, ISBN 86 86087027, ISBN 9788686087027 17. Boi D., Bogdanov, N. (2005): Promene sociodemografske strukture lanova poro dinih gazdinstva Srbije poglavlje u Porodina gazdinstva Srbije u promenama, Poljo privredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 6889, ISBN 8684435060. 18. Boi D., Munan, P., Bogdanov N. (2004): Promene u posedovnoj strukturi ze mljoradnikih gazdinstava Srbije, Ekonomika poljoprivrede, br. 34, Beograd, str. 323333, YU ISSN: 03523462 19. Boi Dragica, Markovi, D., Munan, P. (2003): Agrarni budet u funkciji razvo ja poljoprivrede Srbije, u zborniku radova Poljoprivreda i ruralni razvoj u evrop skim integracijama, Simpozijum agroekonomista povodom 40 godina agroeko nomskog odseka, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd; 20. Brown D., Howes M., Hussein K., Longley C., Swindell K. (2002): Participatory Methodologies and Participatory Practies, Agricultural Research & Extension Network, Network Paper No. 124,

III

IV

21. Bryden, J.M. (2000): Is there a new rural policy? paper for International Con ference European Rural Policy at the Crossroads, The Arkleton Centre for Rural Development Research, University of Aberden, Scotland;

208

DEO 6

R E FE R E N C E

22. Bryden J.M. (2002): Rural Development Indicators and Diversity in the European Union, in Measuring Rural Diversity, Economic Research Service, Washington, D.C.; 23. Bryden J., Copus A., MacLeod (2002): Proposal on Agrienvironmental Indica tors: The PAIS Project Summary; 24. Cartwright A., Swain N.: Dividing the rural sector: Finding Farmers in Eastern and Central Europe, CCEES, University of Liverpool, Working Paper No. 53. Ru ral Transition Series. 25. Chirca C., Tesliuc E. (eds) (1999): From Rural Poverty to Rural Development, World Bank and National Commission for Statistic, Romania; 26. Csaki, C. and Lerman, Z. (2000): Agricultural Transition Revisited: Issues of Land Reform and Farm Restructuring in East Central Europe and the Former USSR, World Bank, Washington DC; 27. Davidova S., Buckwell A., (2000): Transformation of CEEC Agriculture and In tegration with the EU: Progress and Issues chapter in: Tangerman, S., Banse, M., (eds). Central and East European Agriculture in an expanding European Union. CAB International, Wallingford; 28. Davis J. (2001): Conceptual Issues in Analysing the Rural NonFarm Economy in Transition Economies, Natural Resources Institute Report No. 2635; 29. Davis J. R., Bezemer D. (2004): The Development of the Rural NonFarm Eco nomy in Developing Countries and Transition Economies: Key Emerging and Conceptual Issues, Natural Resources Institute, Chatham, UK; 30. Davis J., Rylance C. (2005): Addressing poverty through local economic and en terprise development: A review of conceptual approaches and practice, Natural Resources Institute, Chatham, UK; 31. Davis J.R., Pearce D. (2000): The Rural Nonfarm Economy in Central and Eastern Europe Discussion Paper No. 2000/04, Natural Resources Institute, Chatham, UK; 32. Davis J.R., Cristoiu A. (2002): Patterns of Rural Nonfarm Diversification and Em ployment in Romania: A County Level Analysis, NRI Report, No. 2639. Chatham Maritime, UK: Natural Resources Institute. http://www.nri.org/rnfe/papers.htm). 33. Davis J., Pearce D. (2001): The rural nonfarm economy in Central and Eastern Euro pe, in: The Challenge of Rural Development in the EU Accession Process, Lerman Z., Csaki C. (eds): World Bank Technical Publication, World Bank, Washington DC; 34. Davis J.R., Robinson E. (2000): Participation of the Poor in the Rural NonFarm Economy: Conceptual and Practical Considerations, NRI Report. Chatham Ma ritime, UK: Natural Resources Institute. http://www.nri.org/rnfe/papers.htm).

II

III

IV

209

R E FE R E N CE

35. Davis J.R., Gaburici A. (1999): The economic activity of private farms in Roma nia during transition, EuropeAsia Studies, 51 (5) str. 843869;. 36. Davis J. R., Bezemer, D. J., Janowski M., Wandschneider T. (2004): The Rural Non Farm Economy and Poverty Alleviation in Armenia, Georgia and Romania: A Synthesis of Findings, Natural Resources Institute, Chatham, UK;. 37. De Janvary A., Murgai R., Sadoulet E. (2002): Rural Development and Rural Po licy u Rausser G., Just R., editors, Handbook of Agricultural Economics, Elsevier, Amsterdam; 38. De Janvry A., Sadoulet E. (2003) : Achieving success in rural development: To ward implementation of an integral approach, in Agricultural Economics 32 (s1), str. 7589; 39. Dries L., Hartell J., Kilkenny M. (2003): Agricultural Economists Rural Develop ment Policy Preferences. Paper presented for the organized symposium Rural Development, Placebase Policy, AAEARSS Annual Meeting, Montreal, Canada; 40. Efstratoglou S., Bogdanov N., Meredith D. (2006): Report on selecting pilot ru ral regions in Serbia for rural development programming purposes, European Union Project: Support to a Rural Development Programming and Payment System draft version, Belgrade; 41. Ellis F. (1993): Peasant Economics. Farm Household and Agrarian Development second Edition, Cambridge: Cambridge University Press. 42. Ellman M. J. (2000): The Russian economy under Eltsin, in EuropeAsia Studi es, 52 (8): 1424;

II

III

IV

43. Ersado L: Rural Vulnerability in Serbia, Human Development Network Europe and Central Asia Region The World Bank, Key Emerging and Conceptual Issues; 44. Gordon A., Craig C. (2001): Rural Nonfarm Activities and Poverty Alleviation in SubSaharan Africa. Policy Series 14, Natural Resources Institute, Chatham, UK;

45. Haagblade, S., Hazell, P. and T. Reardon (2002). Strategies for stimulating po vertyalleviating growth in the rural nonfarm economy in developing countri es: International Food Policy Research Institute, Washington D.C. 46. Harriss J. edt. (1982): Rural Development: Theories of Peasant Economy and Agrarian Change, Hutchinson University LiNoary for Africa, London ; 47. Hartell J., Swinnen J.F.M., (2000): European Integration and the Political Eco nomy of Central and Eastern European Agricultural Price and Trade Policy, chapter in: Tangerman, S., Banse, M., (ed). Central and East European Agricultu re in an expanding European Union. CAB International, Wallingford;

210

DEO 6

R E FE R E N C E

48. Hartman M., Vandel J. (1997): The Restructurisation Process of Food Processing Industry in Central and Eastern Europe chapter in proceedings of symposium Agrarian and Rural Development in systemic Reforms, IEP, Belgrade; 49. Hay K. (2002): Rural indicators and Rural Development Final Report, European Union. 50. Kolyris P. (2007): Strategic Planning and programming of RD measures (RDSSP Project); 51. Krsti B. edt. (1987): Funkcionisanje i reprodukcija porodinih gazdinstava u Sr biji, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, interni materijal; 52. Lanjouw J., Lanjouw P. (1995): Rural nonfarm employment: A sur vey World Bank Policy Research Paper, No. 1463; 53. Lanjouw J., Lanjouw P. (1997): The rural nonfarm sector: an update, paper pre sented at the XXIII International Conference of Agricultural Economists (IAAE) on Food Security, Diversification and Resource Management: Refocusing the Ro le of Agriculture, Sacramento, USA; 54. Lerman Z, (2004): Policies and institutions for commercialization of subsisten ce farms in transition countries, Journal of Asian Economics 15, str. 461479; 55. Lowe P. NeoEndogenous Development Territory and Rural Innovation www. sociologia.unical.it/rural_areas/paper/eng/lowe.ppt; 56. Macours K. (2005): Rural Labor Markets in Transition Heterogeneity in Past Trends, Current Constraints, and Future Policies, Paper prepared for the BASIS CRSP Enhancing Competitiveness in Agriculture Policy Conference, Budapest; 57. Milanovic M., (1998): Income, Inequality, and Poverty during the Transition from Planned to Market Economy, World Bank Regional and Sectoral Studies, No. 17419, Washington, DC; 58. Munan P., Boi D. (2006): Posedovna struktura porodinih gazdinstava Srbi je, poglavlje u Poljoprivreda i ruralni razvoj Srbije u tranzicionom periodu, DA ES i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 119134, ISBN 8686087027, ISBN 9788686087027 59. Brown D., Howes M., Hussein K., Longley C., Swindell K. (2002): Participatory Methodologies and Participatory Practices, Agricultural Research & Extension Network, Network Paper No. 124, AgREN, London, ISBN 0850036038; 60. Pearce D., Davis J. R. (2000): The role of the nonfarm rural sector in the recon struction of the Balkans, MOSTMOCT: Economic Policy in Transition Econo mies, 10 (2): pp.207228;

II

III

IV

211

R E FE R E N CE

61. Plumb (1996): The Cork Declaration: A living countryside European conferen ce on Rural development Rural Europe Future Perspectives; 62. Poulton C., Dorward A., Kydd J. (2001): The Future of Small Farms: New Directi ons for Services, Institutions and Intermediation, IFAD Rural Poverty Report: The Challenge of Ending Rural Poverty. Oxford/ Rome. Oxford University Press: IFAD; 63. Querini, G. (1978): Ekonomski razvitak i nerazvijenost: dva lica svjetske privre de, Stvarnost, Zagreb; 64. Rajkovic Lj. (2002): Family and the Position of Women in Rural Serbia, http://www.awin.org.yu/srp/arhiva/elbiblioteka.htm

II

65. Reardon T, Taylor JE, Stamoulis K, Lanjouw P., Balisacan A (2000): Efects of non farm employment on rural income inequality in developing countries: an invest ment perspective in Journal of Agricultural Economics Vol. 51 No.2 str. 266288; 66. Reardon T., Berdegu J., Barrett C.B., Stamoulis K. (2006): Household Income Diversification into Rural Nonfarm Activities, in Haggblade S., Hazell P., Rear don T, edt. Transforming the Rural Nonfarm Economy, Baltimore: Johns Hopkins University Press;

III

67. Reardon T. (1997): Using evidence of household income diversification to in form study of the rural nonfarm labour market in Africa, World Development, 25 (5) str. 735747; 68. Reardon T., Stamoulis K., Cruz ME., Balisacan A., Berdegue J., Banks B. (1998): Rural NonFarm Income in Developing Countries chapter in The State of Food and Agriculture 1998: Part III. Rome: Food and Agricultural Organization of the United Nations; 69. Reardon, T., Taylor, J., Stamoulis, K., Lanjouw, P. and Balisacan, A. (2000): Efects of nonfarm employment on rural income inequality in developing countries: An investment perspective, in Journal of Agricultural Economics, 51 (2); 70. Reid J.N. (1990): Agricultural Policy and Rural Development chapter in Agri cultural Food Policy Review, U.S. Agricultural Policies in a Changing World, US DA Report No 620; 71. Start D. (2001): The rise and fall of the rural nonfarm economy: Poverty impacts and policy options in Development Policy Review, 19 (4) str. 491505; 72. Swain N. (1999): Rural development and social change in the post socialist cen tral European countryside, in Zemedelska Ekonomika, 45, 1999 (2) str. 7984;

IV

73. Terluin J. Ida (2001): Rural regions in the EU Exploring diferences in eco nomic development, Faculteit der Ruimtelijke Wetenschappen Rijksuniversiteit Groningen ISBN 906809324X

212

DEO 6

R E FE R E N C E

74. The Wye Group (2005): Handbook on Rural Households Livelihood and Well being: Statistics on Rural Development and Agriculture Household Income, Wye 75. Volk T. (2004): The impact of the agrarian policy on the development of agri culture in Slovenia in the process of transition and accession to EU, The Asso ciation of Agroeconomists of Slovenia and the Association of Agroeconomists of Serbia, Domale, Slovenija ISBN 9619109414 76. Von Meyer H., Terluin I.J., Post J.H., Van Haeperen B. (eds.) (1999): Rural em ployment dynamics in the EU; Key findings for policy consideration emerging from the RUREMPLO project, Agricultural Economics Research Institute (LEI), Report 4.99.08; Hague, ISBN 9052424802;

II
2. Iz ve ta ji i do ku men ti:
DEFRA (2004): Review of the Rural White Paper Our Countryside: the future, www.defra.gov.uk EU Commission (1997): Rural Developments CAP 2000, Working Documents; EU Commission (1998.): Agricultural Situation and Prospects in the Central and Eastern European Countries. Summary Report, Working Document, Directo rateGeneral for Agriculture; http://ec.europa.eu/agriculture/publi/peco/index_ en.htm EU Commission (2002): Common Indicators for Monitoring Rural Development Programming 20002006 Commission Working Document VI/43512/02 Fi nal: 26.2.2002; EU Commission (2003): Expost Evaluation of the Community Initiative LEADER II, http://ec.europa.eu/agriculture; EU Commission (2005): Community Strategic Guidelines for Rural Development 2007 2013, (2006/144/EC), http://ec.europa.eu/agriculture; EU Commission (2005): European Agricultural Fund for Rural Development (EAFRD), Council Regulation (EC) No 1698/2005, http://ec.europa.eu/agriculture; EU Commission (2006a): Instrument for Preaccession Assistance, Regulation 1085/2006 EU Commission (2006b): Rural Development in the European Union Statistical and Economic Information Report http://ec.europa.eu/agriculture/agrista/rurdev2006/index_en.htm

III

IV

213

R E FE R E N CE

IFAD (2002): Assessment of Rural Poverty Central and Eastern Europe and The Newly Independent States, Rome, ISBN 9290720255; IFAD (2003): International Fund for Agricultural Development Romania Country Strategies Opportunities paper, Rome;

OECD (1993): What Future for Our Countryside? A Rural Development Policy, Paris; OECD (1994): Creating rural indicators for shaping territorial policy, Paris; World Bank (2000): The Rural NonFarm Economy: Report on Presentations and Discussions at World Bank; http://www.worldbank.org/research/rural/workshop/May2000/RNFEmay.pdf

II

World Bank (2000): Rural Development Indicators Handbook, UNECE, Eurostat, FAO, OECD, World Bank, Washington, D.C.; www.unece.org/stats/rural World Bank, ECSSD (2004): Bulgaria: Survey on rural development needs; UNDP (2004): Bulgaria: National Human Development Report 2003, Rural Regions: Overcoming Development Disparities ISBN 9549724719;

III

UNDP (2006): Serbia: Human Development indicators, ISBN 867728057X;

3. Baze podataka

IV

Zavod za statistiku Republike Srbije: Popis stanovnitva, domainstava i stano va, 2002: Sta ov i tvo, knji e 2, 4, 5, 6, 7, 11, 14, 15, 19 i n n g Po jo ri re a, knji e 1, 2, 3 l p v d g Statistiki godinjaci: Sta ti i go i njak Sr i e, 2005. i 2006. go i a, is k d bj dn Op ti e u Sr i i, 2005 go i a. n bj dn Anketna istraivanja: An e a o rad oj sna i, 2005. go i a, k t n z dn An e a o po ro nji do a in ta a, 2005. go i a. k t t m s v dn UNDP Ma a ru al a do a in tva an e a na do a in tvi a (2006) in er i l r n m s k t m s m t n dokument Ma a ru al a do a in tva in er jui sa lo al im do o i i a od u a (2006) l r n m s t v k n n s oc m l k interni dokument

214

DEO 6

R E FE R E N C E

4. Endnote
1. Preuzeti rezulatati drugih istraivanja ne potuju u dovoljnoj meri metodoloke razlike ove prirode, te je u izvesnoj meri ograniena mogunost komparacije. 2. http://ec.europa.eu/agriculture/external/enlarge/index_en.htm 3. Mala ruralna domainstva anketa na domainstvima i Mala ruralna domain stva intervjui sa lokalnim donosiocima odluka, interni dokument, UNDP 2006 4. De Janvary A., Murgai R., Sadoulet E. (2002) 5. Termin nerazvijen u ovom kontekstu u smislu siromaan, treba sutinski raz likovati od termina zaostao. Nerazvijen podrazumeva da su faktori proizvod nje u zaostaku za drugim podrujima, dok zaostalost predstvalja izraz neuspe le borbe protiv siromatva (Querini, G. 1978). 6. Ovakve injenice se eksplicitno ilustruju u podacima OECDa, a za Evropu po sebno kroz rezultate LEADER projekta. 7. Uvaavajui argumentaciju o izolovanim regionima i marginalizovanim drutve nim grupama, a pored ostalog i zbog kompleksnosti odabira indikatora za valo rizovanje ruralnog siromatva, autor ovog teksta ocenjuje kao (konano i seman tiki) primereniji termin razvojne nejednakosti u odnosu na ruralno siromatvo. 8. NUTS engl. Nomenclature of Teritorial Units for Statistical Nomenklatura teritorijalnih statistikih jedinaica posmatranja u EU. NUTS I nacionalni nivo podataka; NUTS II veliki regioni, NUTS III mali regioni, okruzi, NUTS IV biraka mesta, NUTS V (priblino) mesne zajednice. 9. Bogdanov N. (2004) Dosada testirani i primenjivani kriterijumi klasifikacije bi li su funkcionalno trite radne snage, stepen ruralnosti koji je zasnovan na konceptu trokova zbog udaljenosti ili niske gustine naseljenosti, definisanje regi ona na osnovu prirodnogeografskih indikatora, pa ak i vodosnabdevanja. 10. Znaaj unificiranja razvojnih parametara, podvuen u dokumentu Svetske banke: Ruralni razvoj: od vizije do akcije (engl. Rural Development: from Vision to Ac tion) iz 1997. godine, delimino je realizovan ovim Prirunikom. Meutim, isti e se neophodnost daljeg usavravanja, sistemskog i kontinuiranog praenja pa rametara, kao i ujedinjavanja napora da se u pogledu ove problematike uspostavi konsenzus. Vie o tome, Bogdanov N., Stojanovi . 2006. 11. Analitika sredstva za ocenu humanog razvoja: HDI Human Development In dex, HPI Human Poverty Index, odnos javnih rashoda i pomoi i mera nejed

II

III

IV

215

R E FE R E N CE

nakosti polova (GDI Genderreleted Development index i GEM Gender Em powerment Measure) 12. Ovi indikatori prethodno su uopteno definisani u dokumentima Evropske ko misije, COM (2000) 20 i COM (2001) 144.

13. Generalno, obuhvaeni indikatori vie su primenljivi za deskripciju stanja u ru ralnim sredinama, nego za evaluaciju i monitoring primenjivanih politika raz voja. Za ove potrebe (evaluacije i monitoringa) primenjenih razvojnih programa, EU je pripremila dokument Common Indicators for Monitoring Rural Develop ment Programming 20002006 Commission Working Document VI/43512/02 Final: 26.2.2002 14. LFA Less Favoured Areas. 15. On praktino predstavlja sublimaciju direktiva iz 1972, sa izvesnim unapree njem reenja, kao i LFA direktive, unapreene u delu koji se odnosi na ouvanje prirodne sredine. 16. Regulativa EC br 1698/2005 o podrci ruralnom razvoju od strane Evropskog fonda za poljoprivredu i ruralni razvoj (EARDF), Regulativa EC i Strateke sme rinice Zajednice za ruralni razvoj (Programski period 20072013) 17. http://www.euractiv.com/Article?tcmuri=tcm:2812036216&type=LinksDossi er&textlg=FR 18. Vodei principi odrivog razvoja zahtevaju balans i komplementarnost izmeu 3dimenzionalnih promena: 1) ekonomije (odrivi modeli proizvodnje i potro nje), 2) ivotne sredine (odravanje i obnavljanje zdravih ekosistema), 3) dru tva (krajnje iskorenjivanje siromatva i odrivi drutveni sistemi. Najobuhvat nija i najee prihvatljiva definicija je tzv. Bruntlandski izvetaj WCDEa (engl. World Commission on Environment and Development): Odrivi razvoj ukazuje na ispunjavanje potreba sadanjosti bez ugroavanja mogunosti buduih gene racija da ispune njihove sopstvene potrebe 19. Deklaracija se odnosi na sredstva koja bi bila uloena u stvaranje atraktivne Evrope za investicije i poslovanje, promovisanje znanja i inovacija usmerenih na rast i stvaranje kvalitetnijih i brojnijih radnih mesta 20. Iako je otvaranje novih radnih mesta u ruralnim podrujima prepoznat kao vaan faktor dohotka ruralne populacije i racionalni odgovor na posledice odputanja radne snage radi modernizacije proizvodnje, u operacionalizaciji programa SA PARDa se ovo pitanje eksplicitno nije isticalo kao prioritet.

II

III

IV

21. IPA Instrument for Preaccession Assistance, Regulation EC. 1085/2006, 17. jul 2006. godine.

216

DEO 6

R E FE R E N C E

22. Oekuje se da e od 2007. godine, umesto finansijskog instrumenta CARDS, Re publika Srbija koristiti sredstva IPA za prve dve od ukupno pet komponenti. 23. Ovaj dokument priprema Evropska Komisija na osnovu prioriteta Evropskog partnerstva i izvetaja o ispunjavanju uslova procesa stabilizacije i pridruivanja, kao i nacionalnih strategijskih dokumenata drave korisnika sredstava. 24. Optine su grupisane po okruzima, prema Uredbi o nainu rada ministarstava i posebnih organizacija van njihovih sedita (Slubeni glasnik RS br. 3/92 i 36/92). Optine u Beogradu su posebno grupisane. 25. Ruralna podruja definisana prema OECD definiciji ruralnosti. 26. Od ukupnog broja lica koja su promenila mesto boravka ili doseljena u Srbiju, 380 hiljada ili ak 44% migriralo je u okviru ruralnih podruja. 27. Obraun svih indikatora u tabeli prema OECD kriterijumu ruralnosti. Obraun autora na osnovu podataka statistikog godinjaka Optine u Republici Srbiji (2005) i internih podataka Zavoda za statistiku Republike Srbije. 28. http://www.undp.org.yu/nhdr/2005/NHDR_Serbia_2005_ser.pdf 29. Pokazatelji za grad Beograd uporedivi su sa pokazateljima za zemlje EU ka kve su Slovaka i Litvanija (koje imaju indeks HDI od 0,856 odnosno 0,857), dok je indeks HDI u Pinjskom okrugu uporediv sa Uzbekistanom ili Moldavi jom UNDP 2006. 30. Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji, Vlada Republike Srbije, 2003. Nacio nalna linija siromatva za Srbiju obuhvata izdatke za hranu, odeu, obuu, higije nu, pokustvo, prevoz, zdravstvenu zatitu, obrazovanje i drugo. Ona je odreena kao ukupna potronja onih domainstava ija je potronja hrane jednaka mini malnoj potroakoj korpi dnevni unos 2288 kalorija 31. http://www.prsp.sr.gov.yu/ 32. Ibid 33. Ovaj zakljuak u navedenoj studiji nije detaljnije elaboriran, ali se stie utisak da moe biti produkt neobjektivnog vrednovanja zemljinih potencijala (korieno zemljite/ zemljite u posedu). Osim toga, podruja sa izraenom senilizacijom sela (jugoistona Srbija npr.) spadaju u brdskoplaninska podruja Srbije koja po pravilu imaju vei posed. Naime, saveznim zakonom i republikim uredba ma iz 1953. godine ogranien je maksimum seljakih gazdinstava na 10 ha do 25 ha obradivog zemljita, zavisno od geografskog poloaja, boniteta i naina obra de zemlje i brojnog stanja lanova domainstva i uih porodica unutar kunih zadruga. Otuda, gazdinstva u brdskoplaninskom podruju imaju veu prose

II

III

IV

217

R E FE R E N CE

nu veliinu jer se zbog migracija stanovnitva nisu kasnije deobom delila kao ga zdinstva u drugim podrujima. 34. Preko 43% procenata ruralnog stanovnitva u jugoistonoj Srbiji, ugroeno je, u poreenju sa oko 11% u Vojvodini. Dakle, ugroenost u jugoistonoj Srbiji je sko ro etvorostruka u odnosu na Vojvodinu. 35. Kreditna linija od 322 miliona dolara otvorena je za poljoprivrednike u privat nom sektoru i za drutveni sektor, uz 125 miliona dolara participacije od strane Svetske banke. 36. Navodi se nezvanian podatak da su 2/3 ovih sredstava utroena na opremu i me hanizaciju upravo zemljoradnikih gazdinstava.

II

III

37. Fond za razvoj RS finansirao je u 2005 godini po programu kreditiranja malih i srednjih preduzea (MSP) 234 projekta iz oblasti agroindustrije, u vrednosti od preko 36% ukupno odobrenih sredstava za podrku razvoju MSP. Iz programa kreditiranja ovog fonda za podrku samostalnom preduzetnitvu agroindustriji je odobreno 125 kredita u vrednosti od preko 20% ukupne vrednosti kredita za ove namene. Fond je odobrio 295 projekata mikrokredita za samozapoljavanje iz oblasti agroindustrije. Iznos odobrenih kredita agroindustriji je bio oko 24% ukupnih sredstava za mikrokreditiranje, ime je obezbeen posao za 869 lica. Kratkoroni krediti za podsticaj izvozu odobreni su za 12 agroindustrijskih pred uzea u ukupnom iznosu od 27% od ukupnih sredstava za ove namene. 38. Region u ovoj Strategiji podrazumeva upravni okrug onako kako je on defini san Zakonom o dravnoj upravi (lan 38.).

IV

39. Dezintegracioni procesi u zemlji tokom 1990tih bili su praeni nazadnim ree njima u organizovanju centralne vlasti i lokalne samouprave. Naime, tokom 1990 tih, centralna vlast u Srbiji je jaala, pre svega centralizacijom fondova i smanje njem kompetencija lokalne samouprave. 40. Pozitivna iskustva u tom pravcu postoje u nekoliko optina u Srbiji u implemen taciji donatorskih projekta vezanih za osetljive drutvene i socijalne grupe, gde je NVO sektor saraivao na implementaciji ovih aktivnosti.

41. Ova mera se ogleda u davanju iznosa od 40 hiljada dinara (oko 500 evra) godi nje za lanove gazdinstva starije od 55 godina koji su 10 i vie godina poljopri vredni osiguranici. 42. Komparativana analiza agrarne politike meu pojedinim zemljama i u vremen skoj seriji u literaturi nema standardizovanu metodologiju. Najee koriena je metodologija OECDea i na osnovu nje izvedeni PSE/CSE indikatori dohodovnih subvencija. Pored toga zastupljeni su i indikatori uea dohodovnih subvencija

218

DEO 6

R E FE R E N C E

u dohotku poljoprivrede dobijeni na osnovu ekonomskog rauna poljoprivrede prema EAA matodologiji. Na osnovu ovih indikatora nemogue je proceniti uti caj pojedinih mera na poljoprivredu, ali daju uvid o ukupnoj podrci poljoprivre di i otuda proisteklim trokovima za proizvoae i potroae. Ekonomski raun poljoprivrede (Economic Account of Agriculture EAA) u Srbiji se ne primenjuje, kao ni OECD metodologija, te ne postoje indikatori koji bi bili u dovoljnoj meri upotrebljivi za poreenje sa drugim zemljama. Problem nedovoljne konzistent nosti statistikih podataka tranzicionih zemalja i neuporedivosti sa meunarod no standardizovanim, kojem u mnogome doprinose inflatorni poremeaji, kursne razlike isl., poznat je i naglaen u literaturi (Davidova, S., Buckwell 2000, Volk, T. 2004, Bogdanov N., Boi, D., Munan, P., 2006). U sluaju Srbije problem je do datno uslonjen dezintegracionim procesima u SFRJ tokom 1990tih i 2000tih 43. Fond za razvoj RS finansirao je u 2005 godini po programu kreditiranja malih I srednjih preduzea 234 projekta iz oblasti agroindustrije u vrednosti od 2,560 milijardi dinara, to je preko 36% ukupno odobrenih sredstava za podrku raz voju SME. 44. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede samo 1015% nepokretnoti poljo privrednih gazdinstava je do sada upisano, to onemoguava korienje hipote ke na nepokretnosti kao garanciju za izdavanje kredita. 45. Ruralna podruja predstavljaju zajednice koje zadovoljavaju osnovne OECD kri terijume i imaju manje od 150 stanovnika po km , uzimajui u obzir stepen inte grisanosti u nacionalnu ekonomiju, i obuhvatajui i manje gradove i sela. 46. Nepoljoprivredna proizvodnja, obuhvata sve ostale privredne aktivnosti uklju ujui i energetiku, mala i srednja preduzea, ruralne servise, graevinu, ko mercijalni transport, finansijske i line usluge (ISIC Groups 29). Kljunu komponentu RNFEa predstavlja prerada i dorada sirovih poljoprivrednih pro izvoda u malim proizvodnim pogonima, pakovanje i transport proizvoda. (S. Haagblade, P. Hazzel i T. Reardon, 2002) 47. Ovakav stav i odnos prema ruralnim podrujima uoblien je u konceptu multi funkcionalne poljoprivrede i multifunkcionalnog ruralnog razvoja. 48. Meutim, poveanje ukupne proizvodnje moe da utie na smanjivanje cena, to se i deava u sluajevima kada ne postoji dovoljna tranja za proizvodima i uslu gama RNFE. Upravo balans izmeu stvaranja radnih mesta i koliine tj. kvaliteta proizvoda zahteva dravne politike koje imaju snaan uticaj na ruralno siroma tvo i umanjenje njegovih efekata. 49. Politika stabilnost ili nestabilnost, poverenje u institucije, ekstreni faktori, tako e imaju uticaja.

II

III

IV

219

R E FE R E N CE

50. Razlog moe biti i neadekvatna cenovna politika (bilo zbog niskog nivoa poljo privredne produktivnosti i efikasnosti ili zbog dravne politike koja niskim cena ma poljoprivrednih proizvoda titi nizak nivo dohotka potroaa). 51. Za Aziju i Latinsku Ameriku, FAO procenjuje 32% i 40%, respektivno.

52. Interest za nepoljoprivrednu ekonomiju i nepoljoprivredna preduzea u ruralnim oblastima uopte, prema nekim autorima uzrokovan je pozitivnim iskustvima u dinaminom rastu suburbanih podruja i sela u Kini, i eljom da se ova iskustva primene i u drugim zemljama (Stiglitz, 1999; Pearce D., Davis J., 2000). 53. Vie o tome http://www.ruralpovertyportal.org/english/regions/europe/index. htm

II

III

IV

54. U Srbiji postoje dve zvanine definicije zaposlenosti odn. nezaposlenosti pre ma medjunarodno kompatibilnoj Anketi o radnoj snazi RZS i prema evidenciji NSZ. Razlika potie od definicije statusa pojedinaca na tritu rada na kojima su zasnovane ove definicije. Stopa nezaposlenosti prema evidenciji NSZ je po pra vilu vie nego dvostruko vea od staistike. Budui da je registrom nezaposlenih NSZ obuhvaen i onaj deo radne snage koja ne trae aktivno posao, ve su za interesovana za ostvarivanje povezanih prava. S druge strane, stopa nezaposle nosti prema Anketi o radnoj snazi ne daje jasnu sliku o prikrivenoj nezaposle nosti, niti o licima koja rade u sivoj ekonomiji. Anketa o radnoj snazi je do 2004 bila metodoloki nedovoljno usaglaena, ime se moe objasniti nagli porast ne zaposlenosti prema ovom izvoru u 2004 u odnosu na 2003. godinu, dok je po datak Nacionalne slube zapoljavanja ostao konstantan. Metodologija Ankete o radnoj snazi je tek od 2004 usaglaena sa meunarodnim standardima prepo rukama Meunarodne organizacije rada (International Labour Organization ILO) i EUROSTATom. 55. Obraun prema zvaninoj statistikoj definiciji ruralnih podruja Zavoda za sta istiku republike Srbije 56. Zaposlenost u hotelijerstvu i ugostiteljstvu (uslovno u turizmu) je iznenaujue niska manje od 2% zaposlene ruralne populacije radi u ovom sektoru iako se on smatra razvojnom alternativom u mnogim delovima Srbije. 57. Zvanina definicija ruralnosti Republikog zavoda za statistiku 58. zaposlene ruralne populacije ima zavrenu samo osnovnu kolu, dok je 20% bez formalnog obrazovanja ili nepismeno. 59. Zvanina definicija ruralnosti Republikog zavoda za statistiku. 60. Podaci su dobijeni putem ankete o potronji domainstava, koja se od 2003.go dine sprovodi po meunarodnim standardima i preporukama EUROSTATa,

220

DEO 6

R E FE R E N C E

ILOa i UNa, ime se obezbeuje meunarodna uporedivost podataka. Pret hodne serije objavljivane su prema tipu domainstava, tako da nisu uporedive. 61. Zvanina definicija ruralnosti Republikog zavoda za statistiku 62. Transferi u novcu dobijenom od vladinih organizacija obuhvataju: primanja na ime socijalne zatite, primanja po osnovu zdravstvenog osiguranja, prihode po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, dodatke (invalidnina i sl.), deije do datke, stipendije aka i studenata, kao i naknade za uenike kola za kvalifikova ne radnike, primanja na ime materijalnog obezbeenja nezaposlenih lica i poklo ne u novcu dobijene od drave. 63. Istina, podatak je do izvesne mere po proceni autora i precenjen. Podaci interpre tirani u ovoj tabeli su na osnovu Ankete o radnoj snazi kja, kako je ranije napome nuto, ne respektuje statistiku definiciju ruralnih podruja. Moe se pretpostaviti da su u anketni uzorak ukljuena i sela u okolini optina koje po OECD metodo logiji ruralnosti spadaju u urbana podruja. U tom sluaju, slika zaposlenosti se menja jer je dostupnost malih biznisa u ovakvim oblastima znatno vea. 64. Zvanina definicija ruralnosti Zavoda za statistiku Republike Srbije. 65. Domainstvom je smatrana svaka porodina ili druga zajednica lica, iji lanovi zajedno stanuju i zajedniki troe svoje prihode za podmirivanje osnovnih ivot nih potreba (stanovanje, ishrana i dr.). 66. Domainstvo sa poljoprivrednim gazdinstvom je svako domainstvo koje kori sti najmanje 10 ari obradivog zemljita, kao i domainstvo sa posedom manjim od 10 ari obradivog zemljita, ako poseduje: najmanje jednu kravu i tele, ili jednu kravu i june, ili jednu kravu i dva odrasla grla sitne stoke iste vrste, ili pet odraslih ovaca, ili tri odrasle svinje, ili etiri odrasla grla ovaca i svinja zajedno, ili pedeset komada odrasle ivine, ili dvadeset konica pela. Navedeni kriterijumi odnose se na sva domainstva, bez obzira na to da li su na stanjena u gradskim ili u ostalim naseljima, i bez obzira na to gde se nalaze ze mlja, stoka, ivina ili konice pela, o kojima je domainstvo dalo podatke. Poljoprivredna gazdinstva su ona gazdinstva u kojima svi prihodi potiu od in dividualnih poljoprivrednika na gazdinstvu. Nepoljoprivredna gazdinstva su ona gazdinstva u kojima prihodi potiu od la na, odnosno od lanova gazdinstva koji obavljaju nepoljoprivredna zanimanja ili obavljaju neko poljoprivredno zanimanje ali van svog ili porodinog gazdin

II

III

IV

221

R E FE R E N CE

stva ili, pak, prihod potie od penzije, od druge imovine, socijalne pomoi ili ne ke druge vrste stalnih primanja. Meovita gazdinstva su ona u kojima se istovremeno ostvaruju i prihodi koji ka rakteriu poljoprivredna i prihodi koji karakteriu nepoljoprivredna gazdinstva. Gazdinstva bez prihoda su gazdinstva u kojima je nepoznat izvor prihoda ili pri hod potie od izdravalaca (ukljuujui i pravna lica) koji nisu lanovi gazdinstva. 67. http://ec.europa.eu/agriculture/rica/methodology1_en.cfm 68. Maarska gazdinstva koja obrauju posed manji od jednog hektara koja proiz vode SGM u vrednosti ispod jednog ESU smatraju se sitnim gazdinstvima. No, ova gazdinstva takoe spadaju u gazdinstva i u ekonomskom smislu rei, i nisu iskljuena iz dravne politike, ve se samo razlikuju od velikih gazdinstava po na inu funkcionisanja. Bugarska smatra polunaturalnim gazdinstvima ona koja imaju specijalizova ne prinose u koliinama od 24 ESU. 69. engl. The Farm Accountancy Data Network FADN (Mrea raunovodstvenih podataka gazdinstava) je instrument za evaluaciju dohotka poljoprivrednog ga zdinstva u zemljama lanicama EU. 70. Procenat domainstava bez muke glave porodice u ukupnom uzorku je nizak za objektivno izvoenje zakljuaka 71. Ovaj se podatak mora uzeti sa izvesnom rezervom, budui da je u definisanju uzorka zahtevano da bar jedan lan domainstva bude u starosnoj grupi 25 do 50 godina.

II

III

IV

72. Najobimnije istraivanje o tome je Funkcionisanje i reprodukcija porodinih ga zdinstva u Srbiji, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Zemun, 1987. 73. Interesantno je da je sposobnost lanova da se bave seoskim turizmom prepozna lo samo 1% lanova domainstava i to u Vojvodini! Ovaj podatak je jako simp tomatian obzirom da najmanje iskustva u ovoj aktivnosti imaju upravo doma instva u ovom regionu. 74. Stalno zaposleni, lica koja rade van radnog odnosa i lica koja samostalno oba vljaju delatnost 75. Ovi rezultati su u visokoj korelaciji sa zakljucima studije Poloaj ena na tri tu rada Dr Marije Babovi 76. Munan P., Boi, D. (2006) 77. prihod po osnovu iznajmljivanja objekata imaju samo vlasnici stanova u gradu, koji u 22% sluajeva (od onih koji imaju stan u gradu) izdaju stan drugima, hlad njae u 14% sluajeva, a dodatni stambeni prostor u 9% sluajeva (od onih ko ji maju date objekte).

222

DEO 6

R E FE R E N C E

78. Ovaj podatak ve je nagoveten u strukturi poljoprivredne proizvodnje vojvo anskih gazdinstva, gde su ita i industrijsko bilje navedeni kao dominantni use vi. Prosena veliina poseda od samo 1.2 ha intenzivnih povrina je neisplativa za opremanje gazdinstva mehanizacijom. Stoga se prosean posed od 1.2 ha za podruje Vojvodine smatra jedva odrivim gazdinstvom. 79. Ovaj podatak nagovetava, to e se pokazati i u narednim rezultattima i regio nalnim analizama, da domainstva u ovom regionu imaju vrlo vrstu i izraenu opredeljost za poljoprivrednu proizvodnju, viu produktivnost rada isl. 80. Pored toga, i drugi parametri, kako e se kasnije videti, ukazuju da je za mala ru ralna domainstva u ovom podruju dohodak od poljoprivrede vaniji nego osta li izvori prihoda. Mala ruralna domainstva u ovom podruju, ve prema do sada iznetim parametrima, veoma su skoncentrisana na poljoprivredu i gazdinstvo. 81. Vojvoanske optine su manje panje poklonile problemu malih ruralnih doma instava jer je u 40% optina procenjeno da ovaj problem nije posebno znaajan. 82. Naroito negativne ocene daju itelji ravniarskog regiona, koji generalno imaju negativan doivljaj svog stanja i svoje pozicije. 83. Opet, ova domainstva su manje od ostalih zadovoljna stanjem infrastrukture u svojim selima, posebno vodosnabdevanjem, telefonskim linijama, putevima i de ponijama. U ravniarkom regionu ispitanici su vei znaaj daju snabdevanju vo dom, to se objanjava loim kvalitetom pijae vode na najveem delu teritorije ovog regiona. Domainstvima u ovom regionu znaajniji je problem regulisanje otpada, a manje znaajan asfaltiranost puteva, u odnosu na druge regione. 84. Meutim, do ovog zakljuka se dolazi posredno. Domainstva retko (samo 7% onih koji vide budunost u poljoprivredi i 30% onih koji vide perspektivu u za poinjanju sopstvenog biznisa) ovu potrebu nazivaju potrebom za informacija ma, ve kao pomo u dobijanju kredita ili iznalaenju trita, koje jako visoko vrednuju u svojim prioritetima. 85. Kontakt sa tritem kroz prodaju proizvoda zadrugama ili otkupljivaima, imaju samo proizvoai penice, kukuruza i industrijskog bilja. 86. Odabrani vremenski period od 5 godina potie otuda to je sistem dravne podr ke poljoprivredi aktiviran praktino 2001 godine. Osim toga, ovaj vremenski pe riod je dovoljan da mogu da procene svoje iskustvo sa preduzetim investicijama. 87. Terluin I. 2001 88. Index starenja rauna se kao odnos zastupljenosti populacije starije od 65 godi na u ukupnoj populaciji, prema zastupljenosti populacije mlae od 15 godina sta rosti u ukupnoj populaciji.

II

III

IV

223

CIP , 338.43 (4672EY) 338.43 (497.11) 631.115.11 (497.11) BOGDANOV, Natalija Lj. Mala ruralna domainstva u Srbiji i ruralna nepoljoprivredna ekonomija / Natalija Lj. Bogdanov. Beograd : UNDP, 2007 (Beograd : Excelsior). 223 str. : graf. prikazi, tabele; 24 cm Tira 300 Str. 5: Uvodna re / Dr. Suzana oreviMiloevi, Str. 78: Predgovor / Lance Clark. Prilozi: str. 173204. Endnote: str. 215223. Bibliografija: str. 207214 ISBN 9788677280758 ) b) c) COBISS.SRID 142251276