http://www.scribd.

com/doc/46954460/Medjunarodno-javno-pravo
POJM M"#J$%&O#%O' P&(
%a)iv je i)veden i) *atins+o, i)ra)a ius ,entium +oji je o)nacavao deo rims+o, pravno,
sistema +oji se odnosio +a+o na strance ta+o in a &im*jane- )a ra)*i+u od ius civi*e +oji je bio
pristupacan samo rims+im ,radjanima. %a osnovu to, i)ra)a nasta*i su od,ovarajuci prevodi
.na en,*es+om /aw o0 nations1. $ 232 ve+u i)ra) /aw o0 nations )amenjen je i)ra)om
3nternationa* *aw od strane 4entama.
Medjunarodno javno pravo re,u*ise odnose svojih subje+ata putem pravnih pravi*a.
5ubje+ti su u medjunarodnom pravu nosioci prava i du)nosti u medjunarodnim odnosima.
6*asicno je shvatanje da samo dr)ave imaju svojstva medjunarodno pravno, subje+ta.
5uprotno shvatanje je da su samo pojedinci nosioci prava. #anas se smatra da su u prvom
redu dr)ave- a )atim medjunarodne or,ani)acije- i sve vise pojedinci subje+ti medjunarodno,
prava.
3nteresi su predmet odnosa subje+ata MP. 3nteres dr)ave se ispo*java u dr)anju i*i +oriscenju
ne+o, dobra- i*i u njenoj spo*jasnjoj i unutrasnjoj a+tivnosti. %esa,*asni interesi i)a)ivaju
medjunarodni spor +oji mo)e prou)ro+ovati su+ob. Medjunarodna )ajednica mo)e postaviti
pitanje )ajednic+o, interesa. 5u+ob interesa je resen a+o jedan interes preov*ada nad dru,im.
Postoje 7 vrste osnova )a isticanje )ahteva )a rea*i)acijom interesa ne+o, subje+ta. 8o su
pravni i po*itic+i osnov. Pravne prirode je u+o*i+o je isticanje )ahteva pove)ano sa sa,*asnoscu
i*i nesa,*asnoscu interesa sa va)ecim medjunarodnim pravi*om- sva+o dru,o isticanje je
po*itic+e prirode.
#anas je sve manje teoreticara +oji osporavaju MP pravna svojstva. 5o0isti su istica*i pravo
jace,a i osporava*i MP +ao i Ma+ijave*i i 5pino)a +oji pravo i)jednacuju sa ,rubom si*om. %e+i
teoreticari su osporava*i MP us*ed odsustva medjunarodne or,ani)acije +oja bi mo,*a da
osi,ura e0i+asno i)vrsenje san+cija.#anas preov*adava mis*jenje da je MP pravna discip*ina +ao
i sva+a dru,a pravna ,rana. 5ve je vise prista*ica +oje smatraju da 'enera*na s+upstina O$%
postaje jedina vrsta medjunarodno, )a+onodavca putem sistema +onvencija otvorenih )a
pristupanje dr)avama. 5an+cije se posti)u putem mera reciprociteta i opo)ivom dip*omats+ih
predstavni+a.
6&68"&35836" M"#J$%&O#%O' P&(
MP u odnosu na unutrasnje ima svojih speci0icnosti cije u)ro+e treba tra)iti u posebnim
drustveno istorijs+im us*ovima nastan+a i ra)voja ovih dveju ,rana prava.
$nutrasnje pravo postav*jeno je verti+a*no i pociva na hijerarhiji v*asti. Pojedinac je du)an da
se povinuje pravu- a u nje,ovom stvaranju ucestvuje pre+o institucije i*i po*itic+ih partija
+ojima pripada. Medjunarodni poreda+ postav*jen je hori)onta*no i u nje,ovom stvaranju
ucestvuje pre+o 9:0 dr)ava i brojne medjunarodne or,ani)acije. MP s*u)i +ao sredstvo
+oordinacije i +ontro*e odredjenih drustvenih odnosa i procesa u medjunarodnoj )ajednici- ono
u sebi nosi e*emente +ompromisa i)medju ra)*icitih dr)ava.
4it medjunarodne )ajednice tvore reciprocni odnosi dr)ava +ao njenih osnovnih subje+ata.
&eciprocitet unosi ravnote)u medju subje+tima medjunarodno, poret+a- on u sebi sadr)i
proporciju.
MP ima svoju speci0icnu pravnu tehni+u- ra)*icitu od tehni+e unutrasnje, prava- +a+o u
po,*edu donosenja pravnih pravi*a ta+o i u njihovom obe)bedjivanju. $ MP ne postoji vrhovni
)a+onodavac. Pravna pravi*a su nastaja*a putem obicaja i u,ovora- precutnom i*i i)ricitom
sa,*asnoscu vo*ja dr)ava. #anas se pravna pravi*a sve vise donose mu*ti*atera*nim a+cijama-
ra)vija se centra*i)ovan proces nastan+a pravnih pravi*a putem +odi0i+acije i +ro) s;stem
medjunarodnih or,ani)acija.
1
P&(% %<"/ M3&O/J$43(" 6O"'=358"%<3J" 3 %J3>O( 6O#3?36<3J
6odi0i+acija nace*a miro*jubive +oe,)istencije po+renuta je u O$% pocet+om se)desetih
,odina. 'enera*na s+upstina je na svom 2( )asedanju done*a re)o*uciju 9505 o da*joj
+odi0i+aciji i pro,resivnom ra)voju MP. Pos*o se od cinjenice da situacija u svetu )ahteva
povecanu u*o,u MP- te se pristupi*o utvrdjivanju stanja MP radi utvrdjivanja pro,rama rada
6omisije )a MP- sa ci*jem da se unaprede prijate*js+i odnosi i pojaca medjusobna saradnja
dr)ava.
%a 2(3 )asedanju nace*a miro*jubive +oe,)istencije su bi*e u+*jucene u dnevni red- i od*uceno
je da se pristupi proucavanju nace*a MP o prijate*js+i odnosima i saradnji medju dr)avama u
s+*adu sa Pove*jom O$%- radi njihovo, pro,resivno, ra)voja i +odi0i+acije. 'enera*na
s+upstina 9966. osniva 5pecija*ni +omitet sa )adat+om da priremi nacrt #e+*aracije o nace*ima
MP o prijate*js+im odnosima i saradnji i)medju dr)ava.
#e+*aracija je usvojena 99@0. i sadr)i s*edeca nace*a: )abrana upotrebe si*e- mirno resavanje
sporova- nemesanje u unutrasnje stvari dr)ave- saradnja dr)ava u s+*adu sa
Pove*jom-ravnopravnost i samooprede*jenje naroda- jedna+ost dr)ava- i ispunjavanje obave)a
u s+*adu sa Pove*jom.
P&3&O#%OP&(% 56O/ $ M"#J$%&O#%OM J(%OM P&($
3deju prirodno, prava srecemo jos u de*ima starih ,rc+ih i rims+ih 0i*o)o0a- +ao i +od +ato*ic+ih
mis*i*aca. Po 5o0istima- prirodno pravo re,u*ise odnose medju *judima a )asnovano je na
)dravom ra)umu- +oje je Providjenje usadi*o u cove+a.
Prirodno pravo nije pravi*o ra)*i+u i)medju javno, i privatno, prava- vec je )astupa*o ideju
)ajednice *juds+o, roda. 8e+ u 2(3 ve+u ?ranciscuo 5uAre) istice da je sva+a dr)ava
samosta*na jedni+a- istovremeni c*an svets+e )ajednice.
>u,o 'rocius je ,*avni predstavni+ prirodno pravne s+o*e u medjunarodnom pravu. 5matra da
dr)ave +ao i pojedinci ne mo,u )iveti i)o*ovano. Prirodno pravo proi)i*a)i i) drustvenosti.
Priroda te)i svom ocuvanju i to je ujedno i prvi prirodni )a+on- +oji nam namece obave)u da
ne cinimo bi*o sta sto bi bi*o u suprotnosti ne samo sa svojim sopstvenim interesima vec i sa
interesima dru,ih. =ajednica se sta*no ra)vija a prirodno pravo je vecno i nepromen*jivo- te
ono treba biti upotpunjeno po)itivnim pravom. Pravi*a prirodno, prava bi s*u)i*a )a ocenu
po)itivnih a+ata- tj. da *i su oni sa,*asni sa smis*om prirode i*i ne. 'rocius +onstatuje da
pravi*a MP ne poseduju san+cije - a*i dodaje da pravo i be) san+cija nije be) e0e+ta- ono se
i)vrsava i) straha da se nepravna ne vrati nepravdom.
5hvatanja 'rociusa inspirisa*a su citav ni) pravni+a- +od nas Jovan 5terija Popovic. Po njemu
postoji prapravo a to je samosta*nost +oje se sastoji u pravu na sopstvenu teritoriju-
ne)avisnost- sopstveno ime- sopstveni ustav- i sopstvenu v*adu. #ru,o osnovno pravo je
pravo ce*osti i) +oje, s*edi da je narod sam sebi ci*j. Prava naroda 5terija de*i na +orena i
nabav*jena- u )avisnosti od to,a da *i narodu pripadaju po prirodi stvari i*i po u,ovoru.
PO=383(%OP&(% 56O/ $ M"#J$%&O#%OM J(%OM P&($
Pravni po)itivisti smatraju da je vo*ja dr)ava osnov MP- jer je ce*o+upno pravo deo dr)avne
vo*je. $ tom pravcu su se i),radi*e dve varijante: prva je da se MP pravo )asniva na i)o*ovanoj
vo*ji dr)ave- a dru,a- da je )ajednic+a vo*ja dr)ave osnov MP.
%aji)ra)itiji predstavni+ prve varijante je 'eor, Je*ine+ +oji smatra da po)itivno pravo stvara
jedino dr)ava na osnovu svojih )apovesti +oje imaju pravni +ara+ter. #r)avi ne mo)e ni+o
us+ratiti ni jedan atribut v*asti- i)u)ev a+o ona to nece sama da ucini. #anas se u MP ova+vo
shvatanje smatra po,resnim jer vo*ja jedne dr)ave ne stvara medjunarodno pravo.
2
$ dru,u varijantu do*a)i 8ripe*ova teorija. $ toj je teoriji centra*na tac+a ra)*i+ovanje dve vrste
u,ovora. 3ma u,ovora +oji su re)u*tat vo*ja strana+a ciji su interesi suprotni- a*i su u 0ormi
u,ovora nadjeni +ore*ativi. %asuprot ovim- postoje u,ovori u +ojima su se )ajednic+e vo*je
identi0i+ova*e i suprotni e*ementi spoji*i- da stran+e imaju )ajednic+i ci*j. %a osnovu to,a 8ripe*
smatra da medjunarodno i unutrasnje pravo imaju odvojene pravne i)vore i )asebne
predmete- te da su to dva autonomna pravna sistema. 3)vor dr)avno, prava je dr)avna vo*ja-
a MP )ajednic+a vo*ja dr)ava.
5O<3O/O56 56O/ $ M"#J$%&O#%OM J(%OM P&($
5ocio*os+e teorije MP pojavi*e su se +ao rea+cije na stro,i po)itivi)am- +oji je pravo
posmatrao- prete)no- +ro) pri)mu pravne tehni+e i 0orma*nih do+a)a nje,ovo, postojanja. Od
+raja 3 s.r. ve*i+i broj vodecih svets+ih teoreticara u)ima +ao po*a)nu tac+u svo, proucavanja
medjunarodno drustvo .)ajednicu1- i mno,obrojne drustvene cinioce- od )nacaja )a
ra)umevanje pore+*a- stabi*nosti- promena- i nastan+a prava +ao drustvene pojave.
5ustina savremenih soc. 8eorija MP svodi se na odnos i u)ajamni uticaj i)medju socija*nih-
e+onoms+ih- po*itic+ih- psiho*os+ih cinjenica- sa jedne strane- +oje na)ivaju socio*os+im
teme*jom- i prava- sa dru,e strane.
Ma+s >uber smatra da je ve)a i)medju drustvene stvarnosti i prava najuoc*jivija bas na terenu
MP - jer tu obje+tivni pravni poreda+ pociva na vo*ji subje+ata. #r)ava +ao subje+t prava
istovremeno je i tvorac prava. MP i +on+retni pravni odnosi i)medju dr)ava odra)avaju
interese i odnose sna,a pojedinih dr)ava. MP je poreda+ +oji ne od,ovara trenutnim odnosima
i)medju dveju dr)ava pojedinacno- vec prosecnom i trajnom +ara+teru odnosa i)medju
dr)ava. Prepre+u ra)voju MP- >uber vidi u nacinu 0ormiranja spo*jne po*iti+e- jer ono +oci
ra)voj MP i stvaranje medjunarodnih or,ani)acija us*ed pojedinacnih interesa v*ada.
O#%O5 M"#J$%&O#%O' 3 $%$8&5%J"' P&(
$ doba nera)vijenih medjunarodnih odnosa i nedovo*jno i),radjene medjunarodne )ajednice
MP predstav*ja*o je re*ativno os+udan sistem normi ciji se predmet re,u*isanja svodio samo na
dip*omats+e odnose- pomors+u p*ovidbu i rat. 6*asicna do+trina- inspirisana ucenjem s+o*e
prirodno, prava posmatra*a je unutrasnje i MP +ao de*ove jedinstveno, pravno, sistema +oji
svoj i)vor imaju u samoj prirodi cove+a. 5ve bo,atiji medjudr)avni )ivot i saobracaj stvorio je
dve oprecne pravne +oncepcije u odnosima $P i MP : dua*istic+u i monistic+u.
#ua*istic+a +oncepcija ima )a po*a)ni osnov ra)*icito posmatranje dr)avno, i medjunarodno,
prava. 8o su dva potpuno odvojena i autonomna pravna sistema. &a)*i+e i)medju njih se
ispo*ajvaju u po,*edu : subje+ata .pojedinci/dr)ave1- i)vora .vo*ja dr)ave/)ajednic+a vo*ja
dr)ava1- predmeta .odnosi i)medju 0i)ic+ih i pravnih *ica/odnosi i)medju dr)ava1.
Monistic+a teorija po*a)i od ideje o jedinstvu pravno, poret+a 5am pojam jedinstveno,
pravno, poret+a se ra)*icito shvata u monistic+o, do+trini. 6oncepcija o primatu dr)avno, nad
MP )asniva se na stavu da je dr)ava jedini i)vor prava. $ ovom sistemu medjunarodno pravo
je deo dr)avno, prava +oji se odnosi na spo*jne pos*ove. 5uprotno stanoviste daje primat ne
dr)avnom- vec medjunarodnom pravu. Prema ovom shvatanju- unutrasnje pravo je )apravo
de*e,irano od strane MP- jer medjunarodna )ajednica poseduje v*ast +oja je ne)avisna od *judi
+oji )ive na odredjenoj dr)avnoj teritoriji.
$ ustavima savremenih dr)ava ovo pitanje ra)*icito je re,u*isano. %a jednoj strani na*a)e se
)em*je ciji osnovni )a+oni daju prednost MP uopste .'"&- 38- 3&/1 i*i bar medjunarodnim
u,ovorima .>O/- ?&1. =em*je an,*osa+sons+o, pravno, sistema prave ra)*i+u i)medju
pravi*a medjunarodno, obicajno, i u,ovorno, prava. $ odnosu na obicajna pravi*a va)i princip
da je MP deo unutrasnje, prava. $ britans+om pravu se )a vecinu medjunarodnih u,ovora
)ahteva intervencija )a+onodavno, or,ana- do+ se u americ+om pravu daje podjedna+a
pravna sna,a medjunarodnim u,ovorima i )a+onima. Jedan broj savremenih dr)ava nema u
svojim ustavnim a+tima posebne odredbe o odnosu $P i MP .555&- 3%#- /'1.
3
PO#"/ M"#J$%&O#%O' J(%O' P&(
Medjunarodno javno i medjunarodno privatno pravo. MPP je )a ra)*i+u od MJP deo
unutrasnje, prava- ono re,u*ise ,radjans+o pravne odnose +od +ojih se pojav*juje e*ement
inostranosti. 5ubje+ti MPP su pravna i 0i)ic+a *ica- a i)vori su prete)no naciona*no, +ara+tera-
do+ je )a donosenje san+cija )adu)en naciona*ni sud.
Opste i posebno medjunarodno pravo. OMP sadr)ava*o bi opsta pravna pravi*a od va)nosti
)a ce*o+upnu medjunarodnu )ajednicu- do+ se PMP odnosi na i)vestan broj dr)ava .najcesce
,eo,ra0s+i pove)anih1.
Medjunarodno pravo u doba rata i u doba mira. 8a+va se pode*a danas i)be,ava jer je po
Pove*ji O$% rat )abranjen.
Posebne grane medjunarodnog prava.5ve veci ra)voj medjunarodno, saobracaja na*a)e
potrebu sirenja pravi*a medjunarodno, prava- a samim tim do*a)i i do sve i)ra)itije, stvaranja
posebnih ,rana MP +a osto su : medjunarodno saobracajno pravo- medjunarodno +rivicno
pravo- medjunarodno pomors+o pravo- medjunarodno atoms+o pravo itd.
POJM 3 6/53?36<3J 3=(O& M"#J$%&O#%O' P&(
Pod i)vorima u MP treba ra)umeti cinioce +oji stvaraju pravna pravi*a i ob*i+e +ro) +ore se ta
pravi*a i)ra)avaju. &a)*i+uju se materija*ni i 0orma*in i)vori.
3)vori u materija*nom smis*u na*a)e se u drustvenim cinjenicama i) +ojih nastaju odredjeni
pravni ob*ici. $ teoriji MP ne postoji opsta sa,*asnost o tome sta cini i)vore u materija*nom
smis*u. 5hvatanja se mo,u pode*iti u dve ,rupe ciji se +oreni na*a)e u prirodnopravnom
ucenju i s+o*i po)itivi)ma. Prva ,rupa pisaca i)jadnacava pravo sa mora*om- do+ dru,a smatra
da je dr)ava ta +oja treba da stvori pravo na osnovu svoje vo*je. #anas je naj)astup*jenije
mis*jenje da materija*ne i)vore medjunarodno, prava treba tra)iti u opstem interesu
medjunarodne )ajednice.
?orma*ni i)vori predstav*jaju samo i)ra) u)ro+a +oji stvaraju medjunarodno pravna pravi*a.
?orma*ni i)vori se de*e na ,*avne .medjunarodni u,ovori- obicaji- i opste pravna nace*a1 i
pomocne .5uds+e od*u+e i do+trina1. 3)medju ,*avnih i)vora ne postoji hijerarhijs+i odnos.
3)u)eta+ su opsta pravna nace*a +oja do*a)e po redu primene i)a u,ovora i obicaja. Mo,uci
su+ob i)medju u,ovora i obicaja sud ra)resava na osnovu *eB posterior derogat legi priori i lex
specialis derogat legi generali. $ red i)vora mo)e se navesti i pravicnost .sud mo)e da sudi po
pravicnosti u+o*i+o se na to sa,*ase strane u sporu1- jednostrani pravni a+ti dr)ava- +ao i
od*u+e medjunarodnih or,ani)acija.
M"#J$%&O#%3 $'O(O&3 6O 3=(O& M"#J$%&O#%O' P&(
M$ je pravni a+t +ojim strane u,ovornice sa,*asnoscu vo*ja re,u*isu svoje interese sa
namerom da proi)vedu pos*edice predvidjene pravi*ima MP. $,ovori se istovremeno jav*jaju
+ao instrumenti )a stvaranje normi medjunarodno, prava. 5tatum Medjunarodno, suda
pravde u,ovore o,ranicava na pravi*a +oje su strane u sporu i)ricito pri)na*e. 5pora)um mora
biti potpisan i)medju dr)ava- dr)ava i medj. or,ani)acija i*i i)medju medj. or,ani)acija.
5ustins+i predus*ov )a nje,ovo postojanje je subje+tivitet dr)ava i medj. or,ani)acija. #ru,i
us*ov- +a+o bi u,ovor bio podvr,nut pravi*ima MP- je da nje,ovu sadr)inu i pitanja cine odnosi
+oje obicno re,u*ise MP.
%e+i e*ementi u,ovora ne uticu na medjunarodni +ara+ter spora)uma. 8o su na)iv u,ovora-
nje,ova 0orma- i )atim postupa+ donosenja. $ medjunarodnoj pra+si su pored na)iva Cu,ovorD
u upotrebi i s*edeci na)ivi: +onvencija- spora)um- pa+t- pove*ja itd. 6ao najpo,odnija 0orma )a
s+*apanje u,ovora je pismena 0orma. =a+*jucivanje u,ovora se mo)e vrsiti na dva nacina. Prvi
4
je s*o)en sa vise 0a)a .pre,ovori- usvajanje- autenti0i+acija- i)ra)avanje pristan+a1 i tada se
u,ovor pojav*juje +ao jedinstven instrument. #ru,i je nacin jednostavniji i svodi se na
ra)menu dva i*i vise medjusobno pove)anih instrumenata .nota- pisama- i s*.1
Medjunarodni u,ovori se ra)*i+uju po broju strana u,ovornica .dvostrani i visestrani1-
predmetu .po*itic+i- e+onoms+i- tehnic+i1- mo,ucnosti pristupanja .otvoreni i )atvoreni1- i*i
,eo,ra0s+om dejstvu .,enera*ni i re,iona*ni1.
5a stanovista 0orma*nih i)vora od )nacaja je pode*a medjunarodnih u,ovora prema njihovoj
0un+ciji na *e,is*ativne i +ontra+tua*ne. /e,is*ativni u,ovori imaju )a ci*j da na opsti i
jedoobra)ni nacin i )a du)i vremens+i period re,u*isu medjunarodne odnose .>as+e +onvencije
i) 9:99. i 990@- =enevs+e +onvencije in 99491. 6ontra+tua*ni u,ovori re,u*isu +on+retan
medjunarodni odnos i o,raniceno, su vremens+o, trajanja .npr. spora)umi o obe*e)avanju
,ranice1. 6ontra+tua*ni u,ovori ne stvaraju nova- vec samo primenjuju postojeca pravi*a na
jedan odredjen s*ucaj i najcesce se ticu odnosa i)medju dva i*i manje, broja subje+ata.
Prednost u,ovora +ao i)vora medjunarodno, prava je u tome sto stvara preci)na pravi*a.
O43<J% P&(% P&(3/ 6O 3=(O& M"#J$%&O#%O' P&(
Obicaji su du,o vremena bi*i najva)niji nacin stvaranja pravi*a medjunarodno, prava. Od 232
ve+a medjunarodni u,ovori preu)imaju primat- a*i obicaj nije i),ubio sva+i )ancaj +ao i)vor
medjunarodno, prava.
Medjunarodni obicaj je do+a) opste pra+se +oja je prihvacena +ao pravo. Odat*e se i)vode dva
e*ementa neophodna )a nastana+ pravi*a obicajno, medjunarodno, prava. Materija*ni e*ement
cini pra+sa- a subje+tivni e*ement obicajno, pravi*a prihvatanje pra+se +ao prava. Pra+sa se
sastoji u ponav*janom vrsenju a+ata od strane subje+ata medjunarodno, prava. Ponav*jano
vrsenje se obicno i)ra)ava cinjenjem- mada nije is+*juceno da obicaj nastane i u)dr)avanjem
od cinjenja.
6ao o+vir u +ome se jav*ja obicaj pra+sa mora da )adovo*ji odredjene us*ove. 5a vremens+o,
stanovista potrebno je da pra+sa bude ucesta*a- sta*na- trajna- i nepre+idna. =a nastana+
obicaja potreban je veci broj presedana- mada se danas sve vise ,ovori o instant obicajima
.na osnovu samo jedno, presedana1- *ansiranjem prvo, sate*ita u svemir stvoreno je obicajno
pravi*o o s*obodi +osmosa. =a nastana+ obicaja tra)i se da pra+sa bude jednoobra)na. $ istim
i*i s*icnim situacijama subje+ti MP moraju se ponasati na istovetan nacin.
Pored opstih postoje i posebni .re,iona*ni1 i pojedinacni .u o+viru dve dr)ave1 obicaji.
Prestana+ pra+se dovodi do potpuno, isce)avanja medjunarodno, obicaja. (a)nost obicaja
mo)e prestati in a dru,e nacine. %ajcesce stvaranjem novo, obicajno, pravi*a- dotraja*oscu- i*i
)a+*jucenjem +odi0i+aciono, u,ovora +oji dru,acije re,u*ise istu materiju.
Obicaji +ao i)vor MP imaju ne+e prednosti u odnosu na u,ovore. #u,ovecniji su od u,ovora-
a*i se mo,u menjati sa ra)vojem pra+se. =bo, samo, nacina nastan+a vise su o+renuti pra+si i
stvarnim medjunarodnim odnosima. 5ve ove prednosti )nacajno umanjuju nepreci)nost i
prob*emi o+o do+a)ivanja obicaja. Oni se pojav*juju u nepisanom ob*i+u. #a bi se do+a)a*o
postojanje obicaja najcesce se +oriste pomocni i)vori +ao sto su suds+a pra+sa i do+trina- a* ii
ne+i a+ti.
OP58 P&(% %<"/ P&3=%8 O# 58&%" P&O5("<"%3> %&O# 6O 3=(O&
M"#J$%&O#%O' P&(
Opsta pravna nace*a ra)*icito se shvataju i tumace. $ teoriji i pra+si postoje mno,a sporna
pitanja u ve)i sa ovim i)vorom. Po*a)ni osnov jedne ,rupe pisaca je ne,acija opstih pravnih
nace*a +ao )asebno, i)vora uopste i*i barem MP +a+vo je danas na sna)i. Opsta pravna nace*a
su )a ne+e pre*a)na etapa u procesu stvaranja medjunarodno, obicaja - dru,i ih i)jednacavaju
sa pomocnim sredstvima u do+a)ivanju postojanja obicajno, prava- do+ treci u njima vide
5
ov*ascenje )a sud da spor resi po pravdi i pravicnosti. #ru,a ,rupa autora opstim pravnim
nace*ima pri)naje svojstvo- trece,- samosta*no, i)vora medjunarodno, prava.
5*edbenici prirodnopravne s+o*e smatraju da opsta pravna nace*a postoje ne)avisno od vo*je
dr)ava i predstav*jaju i)ra) ideje prava i vecite pravde- a ne po)itivna pravi*a. Pobornici
po)itivistic+e s+o*e opsta pravna nace*a tumace +ao po)itivna pravi*a +oja u +rajnjoj *iniji
poticu i) vo*je subje+ata MP.
#o+trina MP nije jedinstvena ni u po,*edu u*o,e opstih pravnih nace*a u sistemu i)vora
medjunarodno, prava. (ecina reda+tora pos*a je od stava da postojeca u,ovorna i obicajna
pravi*a ne po+rivaju sveu+upnost odnosa u medjunarodnoj )ajednici- ta+o da se pri*i+om
resavanja spora sud mo)e naci pred pravnom pra)ninom. 6a+o sud ne bi dosao u situaciju da
ne mo)e da i)re+ne presudu )bo, nedostat+a pravi*a +oje bi primenio potrebno je ustanoviti
jos jedan i)vor- opsta pravna nace*a. %e+i u*o,u opste pravnih nace*a tumace sire-oni u njima
vide +riterijume na osnovu +ojih sudija do*a)i do e*emenata nove medjunarodno pravne norme
s tim sto da ta+o stvorena norma va)i )a +on+retan s*ucaj i to, sudiju.
$ postojecem u,ovornom i obicajnom pravu ne+ada nema norme pod +oju bi sud mo,ao da
podvede cinjenicno stanje +on+retno, s*ucaja +oji mu je poveren na resavanje. #a ne bi
morao da odbije resenje spora +ada se nadje pred ta+vom pravnom pra)ninom- ostav*ja mu
se mo,ucnost da pose,ne )a opste pravnim nace*ima. Postupajuci na taj nacin sud ne stvara
novu pravnu normu- vec jednostavno +onsu*tuje unutrasnja )a+onodavstva dr)ava povodom
sporno, pitanja- prona*a)i )ajendic+i imenite*j u ni)u pravnih normi- ispituje primen*jivost to,
imenite*ja u medjunarodnim o+virima i na osnovu nje,a resava spor.
Opste pravna nace*a se primenjuju te+ na+on u,ovora i obicaja- i )a njihovu primenu se tra)i
da budu prihvacena od strane Ccivi*i)ovanih narodaD .)ahtev da jedno nace*o va)i u vecem
broju dr)ava +oie pripadaju ra)*icitim pravnim sistemima.
$ opsta pravna nace*a mo,*i bi se najpre uvrstiti ne+i principi ,radjans+o, prava +oji vode
pore+*o i) rims+o, prava npr. da u,ovori se moraju savesno i)vrsavati .pacta sunt servanda1-
+ao i brojni principi procesno, prava npr. predpostav+a da sud po)naje pravo.
J"#%O58&%3 P&(%3 683 3 O#/$6" M"#J$%&O#%3> O&'%3=<3J 6O 3=(O&3
M"#J$%&O#%O' P&(
Jednostrani pravni a+ti ne spominju se +ao 0orma*ni i)vor u c*anu E: 5tatuta. %je,ovi reda+tori
pos*i su od stava da i)vore medjunarodno, prava mo,u da cine samo pravi*a +oja su re)u*tat
sa,*asnosti dve i*i vise dr)ava. #anas je ta+av ne,ativan stav prema jednostanim a+tima +ao
i)vorima MP dobrim de*om preva)idjen. Jednostrani pravni a+t je i)java vo*je subje+ta MP +oja
)a sobom pov*aci odredjene pravne pos*edice. 8a+ve a+te subje+ti MP +oriste da bi u
+on+retnim s*ucajevima stvori*i- i)meni*i i*i pre+inu*i odredjeno pravno stanje. 5vi jednostani
pravni a+ti nemaju isti )nacaj u MP. #a bi se mo,*i smatrati 0orma*inim i)vorima oni moraju
ispunjavati odredjene us*ove- potrebno je da poticu samo od jedno, subje+ta MP.
Od*u+e or,ana medjunarodnih or,ani)acija predstav*jaju jednostrane a+te. Jednostrani pravni
a+ti smatraju se i)vorom medjunarodno, prava samo pod us*ovom da su )vanicne prirode. Oni
se moraju dati u ime dr)ave od strane or,ana nad*e)nih )a njeno predstav*janje u
medjunarodnim odnosima. #a bi predstav*ja*i 0orma*ne i)vore JP moraju biti samosta*ni. 8o
)naci da su oni u stanju da sami po sebi proi)vedu medjunarodnopravne pos*edice )a subje+te
MP.
'*avne vrste JP su: saopstenje- pri)nanje- protest- odricanje- i obecanje.
Saopstenje .noti0i+acija1 je s*u)beno obavestenje od medjunarodno, )nacaja upuceno
dru,om subje+tu MP. Putem saopstenja subje+ti se obicno obavestavaju o do,adjajima i) svo,
unutrasnje, po*itic+o, i pravno, )ivota .i)bor se0a dr)ave- promena v*ade itd1. Pored ovih
0a+u*tativnih saopstenja- MP po)naje s*ucajeve u +ojima je saopstenje obave)no. 8a+o je
6
obave)na noti0i+acija pomors+e b*o+ade- o o+upiranoj teritoriji u miru itd. Pravi*o je da se
saopstenje daje neposredno.
Priznanje je jednostrana i)java +ojom se potvrdjuje postojanje i)vesnih cinjenica- pristaje na
novonasta*o stanje- i*i usvaja )ahtev ne+o, medjunarodno, subje+ta. Poseban )nacaj ima
pri)nanje nove dr)ave. Pri)nanje se mo)e uciniti i)ricito uspostav*janjem dipo*omats+ih odnosa
sa novom dr)avom- i*i precutno. Mo)e se dati individua*no i +o*e+tivno.
Protest je JP +ojim se i)ra)ava nes*a,anje sa odredjenim cinjenicama i*i osporava pravna
va*janost nasta*o, stanja i*i ista+nuto, )ahteva ne+o, medjunarodno, subje+ta. $ MP protest
ima )astitnu 0un+ciju. 8o je pravno sredstvo +ojim se cuvaju i stite prava i interesi subje+ata
MP. <i*j protesta mo)e da bude sprecavanje stvaranja novo, pravi*a obicajno, prava. Protest
je potreban +ada se cutanje subje+ta mo)e protumaciti +ao nje,ovo odobravanje. 5aopstava
se pismeno- i*i usmeno.
Odricanje je jednostrana i)java vo*je +ojom se subje+at MP *isava ne+o, prava i*i pravno
)asticeno, interesa. 8a+o se Ju,os*avija 994@. odre+*a reparacije u i)nosu od 75 mi*iona
do*ara- +o*i+o je 4u,ars+a du,ova*a na osnovu mirovno, u,ovora.
Obecanje se ranije smatra*o sastavnim de*om pri)nanja. =ahva*jujuci presudama
Medjunarodno, suda pravde u s*ucaju nu+*earnih proba ono se danas smatra +ao samosta*an i
poseban JP. Obecanje je jednostrana i)java vo*je +ojom se subje+at MP obave)uje u +orist
dru,o, subje+ta- ,rupe subje+ata- i*i prema medjunarodnoj )ajednici. Obecanje se mo)e dati
pismeno i*i usmeno- a nje,ova obave)nost se teme*ji na nace*u savesnosti .bona 0ides1.
Od*u+e medjunarodnih or,ani)acija .MO1 su posebna vrsta JP. 3a+o u njihovom donosenju
ucestvuju dr)ave c*anice o+up*jene u or,anima or,ani)acije- to nisu visestrani pravni a+ti- jer
u njima do i)ra)aja do*a)i vo*ja same or,ani)acije a ne njenih dr)ava c*anica. MO donose
brojne i ra)novrsne od*u+e: unutrasnje i spo*jasnje od*u+e- meritorne .o sustins+im pitanjima1
i procedura*ne .pitanja postup+a1- opste i pojedinacne .da *i na opsti i trajan nacin re,u*isu
odnose- i*i se ticu jedno, +on+retno, s*ucaja1. %aj)nacajnija pode*a je na a+te +oji imaju
obave)nu sna,u )a ono,a na +o,a se odnose .obave)ne od*u+e1- i a+te +oji ta+vu sna,u
nemaju .preporu+e1. Obave)ne od*u+e predstav*jaju jos uve+ i)u)eta+ .npr. "vrops+a $nija1.
6O#3?36<3J M"#J$%&O#%O' P&(
6odi0i+acija MP je pri+up*janje- sredjivanje- i sistemati)acija pravnih pravi*a u jednu ce*inu
cime se omo,ucava re,u*isanje opste, interesa u medjunarodnoj )ajednici. Ona se u prvom
redu odnosi na obicajna pravna pravi*a i podra)umeva njihovo pretvaranje u u,ovorno pravo.
Pravi*a +oja se +odi0i+uju moraju biti sadr)ana u pojedinim medjunarodnim u,ovorima- opstim
pravnim nace*ima- JP- i od*u+ama medjunarodnih or,ani)acija. 8a+o +odi0i+acija u +rajnjoj
*iniji predstav*ja pretvaranje sva+o, od 0orma*nih i)vora u medjunarodni u,ovor. 8reba
ra)*i+ovati cistu kodifikaciju .+odi0i+uje se postojece MP1 +oja obave)uje sve subje+te
ne)avisno od to,a da *i su strane u,ovora +ojim je i)vresena +odi0i+acija- i legislaciju u +ome
se u,ovor te+ stvara- ima +onstitutivni )nacaj i ve)uje samo strane +oje su ,a prihvati*e.
Potreba )a +odi0i+acijom i)ra)enija je u medjunarodnom ne,o unutrasnjem pravu. 6odi0i+acija
pru)a vecu pravnu si,urnost- doprinosi ra)voju MP- i prosirenju podrucja nje,ove primene.
Pored to,a +odi0i+ovana pravi*a o*a+savaju rad medjunarodnih sudova i arbitra)a- 5*abe strane
su staticnost- mo,ucnost pravnih pra)nina- i stvaranje pravnih pravi*a +oja +oce ra)voj pra+se.
Po obimu +odi0i+acija mo)e biti opsta i de*imicna. #o sada nije sprovedena +odi0i+acija citavo,
MP- vec samo onih de*ova +oji su sasre*i da se +odi0i+uju. %aj)nacajnija je pode*a prema
subje+tima +oji vrse +odi0i+aciju. Postoji do+trinarna +odi0i+acija .od strane naucni+a1 i
s*u)bena +odi0i+acija .od stane dr)ave i*i vece, broja dr)ava1
3deja o +odi0i+aciji MP potice od 0i*o)o0a i po*itic+ih i pravnih pisaca. 4entam je 9@:9. objavio
svoj p*an medjunarodno, +ode+sa +oji sadr)i ne samo postojece pravo- vec i nova pravi*a
)amis*jena +ao sredstvo da se uspostavi mir i)medju svih naroda i da se )auve+ ot+*oni
7
opasnost od ratova. Pocet+om 22 ve+a na +odi0i+aciji su radi*e pro0esiona*ne MO. Poseban
)nacaj imaju 3nstitut )a medjunarodno pravo u 'entu i $dru)enje )a medjunarodno pravo u
4rise*u. #o+trinarna +odi0i+acija nema obave)nu sna,u pravi*a MP. 8o su samo neobave)na
mis*jenja +oja svojim +va*itetom i vrednoscu mo,u posredno uticati na buducu )vanicnu
+odi0i+aciju.
Prvi po+usaj )vanicne +odi0i+acije ve)uje se )a 0rancus+u revo*uciju- medjutim de+*aracija o
medjunarodnom pravu +oju je +ao dopunu u) #e+*araciju o pravima cove+a i ,radjanina
napisao opat 're,oar nije bi*a usvojena od strane 6onventa.
=ajednic+i rad dr)ava na +odi0i+aciji MP otpoceo je na 4ec+om +on,resu 9:95. +ada je doneta
#e+*aracija protiv tr,ovine crncima- 5vajcars+a pro,*asena neutra*nom- i donet Pravi*ni+ o
ran,u dip*omats+ih predstavni+a. =atim s*ede Paris+a de+*aracija o pomors+om ratnom pravu
9:56- =enevs+a +onvencija o sudbini ranjeni+a u suvo)emnom ratu 9:64- i Prva i #ru,a has+a
+on0erencija 9:99. i 990@.1- ratno pravo- mirno resavanje sporova itd.
$ oviru #rustva naroda cinjeni su )nacajni po+usaji u po,*edu +odi0i+acije MP. Obra)ovan je
+omitet e+sperata +ome je ovaj rad stav*jen u )adata+. 8ri pitanja su bi*a primarna:
dr)av*janstvo teritorija*no more- i od,ovornost dr)ave )a stetu nanetu strancima.
Pove*jom $jedinjenih nacija postav*jeni su teme*ji )a p*ans+i rad na +odi0i+aciji MP. 8aj
)adata+ stav*jen je u nad*e)nost 'enera*ne s+upstine- +oja je 994@. obra)ova*a 6omisiju )a
medjunarodno pravo. 6omisija pravi nacrte +oje mo)e pred*o)iti 'enera*noj s+upstini da
pros*edi na usvajanje dr)avama u ob*i+u +onvencije. 8a+o je i)vrsena +odi0i+acija ne+ih va)nih
ob*asti +ao npr: pravo mora 995:- dip*omats+o pravo 9969- +on)u*arno pravo 996E. %e+e
nacrte su pripremi*a i dru,a te*a i +omisije. 8a+o je 6onvenciju o ne)astarevanju ratnih )*ocina
i )*ocina protiv covecnosti 996:. pripremi*a 6omisija )a prava cove+a- +ao pomocni or,an
"+onoms+o, i socija*no, saveta.
5$4J"683 M"#J$%&O#%O' P&(
5ubje+ti su u MP nosioci prava i du)nosti u medjunarodnim odnosima. 6*asicno je shvatanje
da samo dr)ave imaju svojstva medjunarodnopravno, subje+ta. 5uprotno shvatanje je da su
samo pojedinci nosioci prava. #anas se smatra da su u prvom redu dr)ave- a )atim
medjunarodne or,ani)acije- i sve vise pojedinci subje+ti medjunarodno, prava.
%58%6 #&=(
$ teoriji MP smatra se da dr)ava nastaje na dva nacina: ori,inarnim i derivativnim putem. %a
ori,inarni nacin dr)ava nastaje +ada se ta+va drustvena )ajednica stvara na nenase*jenoj
teritoriji- odnosno na teritoriji ,de ranije nije bi*o dr)ave. 5va+i dru,i nacin je derivativan. Ova
pode*a je danas )astare*a. #os+ora se smatra*o da je pojava i isce)avanje dr)ava pos*edica
0a+ata a ne prava. $)imani su )a primere : rat- pobuna i revo*ucija. Od 2(33 ve+a pojava i
isce)avanje dr)ava jeste pos*edica odredjene po*iti+e .nace*o narodnosti- ujedinjenje %emac+e
i 3ta*ije i raspad ustro-$,ars+e1. Pravno nastajanje dr)ava postoja*o je i ranije- a+tom deobe
i)medju nas*edni+a presto*a- a+t americ+o, 6on,resa o emancipaciji ?i*ipina1. $ novije doba
imamo s*ucajeva da se dr)ava mo)e stvoritii putem medjunarodno pravnih a+ata- od*u+om
medjunarodne )ajednice. 8a+o je 'enera*na s+upstina O$% od*uci*a da stvori dr)avu 3)rae*.
8eorijs+i dr)ava nestaje a+o isce)ne jedan od e*emenata +oji +ara+terisu jednu drustvenu
)ajednicu +ao dr)avu. 8i e*ementi su teritorija- narod i or,ani)ovana v*ast. %estana+ jedne
dr)ave i*i ,ubita+ jedno, de*a njene teritorije i)a)iva s*edeca pravna dejstva:
.a1 $ pogledu medjunarodnih ugovora- M$ bivse dr)ave ,ube va)nost- u +o*e+tivnim
u,ovorima ta+va dr)ava prestaje da bude u,ovorna strana- a+o se jedna dr)ava
pri+*juci dru,oj na nju ce se ubuduce primenjivati u,ovori dr)ave +ojoj se pri+*juci*a-
+ada se dr)ava raspadne na vise dr)ava- ni jedna od novih dr)ava nece se smatrati
ve)anom u,ovorima +oje je potpisa*a stara dr)ava.
8
.b1 U pogledu drzavnih dugova- dr)avni du, se prenosi sa bivse dr)ave na novu- a a+o se
dr)ava raspadne du, se sra)merno de*i i)medju novonasta*ih dr)ava. 6riterijum mo)e
biti ve*icina ra)de*jene teritorije- sra)mera stanovnista- i*i e+onoms+o bo,atstvo.
8eritorija*no osvajanje- i)vrseno putem si*e i*i pretnje si*om- ne mo)e biti pri)nato. 5 tim u
ve)i je bitna 5mitsonova do+trina : v*ada 5# ne pri)naje ni jednu situaciju- u,ovor- i*i
spora)um +oji +rsi 4rijan-6e*o,ov pa+t i) 997: .dr)ave se odre+*e prava na rat1.
P&3=%%J" #&=(
#a bi dr)ava postoja*a u medjunarodnopravnom smis*u- neophodno je postojanje odredjenih
e*emenata- u prvom redu mora da postoji narod- )atim nastanjena teritorija- i or,ani)ovana
sopstvena v*ast. 6ao cetvrti e*ement ne+i navode pri)nanje - pri)nanje +oje daju postojece
dr)ave novostvorenoj dr)avi i na taj nacin potvrdjuju postojanje navedenih e*emenata.
$ teoriji MP pocev od 2(333 ve+a sporno je da *i je pri)nanje dr)ava- us*ov )a stupanje nove
dr)ave u medjunarodnu )ajednicu. (remenom su se o0ormi*a dva ,*avna ,*edista- dve teorije:
+onstitutivna i de+*arativna teorija.
6onstitutivna teorija: medjunarodna )ajednica se sastoji i) ni)a suverenih dr)ava- +oje
predstav*jaju or,ani)ovani s+up. Ovaj s+up od*ucuje da *i ce novo, c*ana primiti u svoj +ru,- i*i
,a odbiti. Pojava nove dr)ave ne )naci istovremeno nje,ovu e,)istenciju u +ri*u medjunarodne
)ajednice. %jen prijem ce se ceniti od sva+e dr)ave ponaosob. 5 to,a je i proceduradavanja
pri)nanja traja*a du,o. Obave)a novonasta*e dr)ave je da pri)naje postojeci medjunarodni
poreda+ i nje,ovo pravo.
#e+*arativna teorija smatra da ne+a nova dr)ava +oja postaje ma po +om osnovu automats+i
stice prava +oja se ve)uju )a medjunarodnu *icnost. +o postoje svi napred navedeni e*ementi
dr)ave- dr)ava postoji u medjunarodnom pravu. Prema tome ona se pri)nanjem ne
ustanov*java - vec se samo +onstatuje da postoji dr)ava +oja je vec stvorena. #anas
de+*arativna teorija ima preva,u.
Pode*a na de 0acto i de jure je pra+ticno u+*onjena jer sa pravnic+e tac+e ,*edista nema
ni+a+vo, )nacaja. #anas preov*adjuje mis*jenje da se pri)nanje ne mo)e pru)iti ni pod +ojim
us*ovima sto )a sobom pov*aci i neopo)ivost. $s*ovno pri)nanje je sredstvo u ru+ama ve*i+ih
si*a da nametnu novostvorenoj dr)avi i)vesne obave)e pre ne,o sto ona bude sposobna da
ta+ve obave)e primi putem u,ovora. $s*ovno pri)nanje je najcesce ucena )a novostvorenu
dr)avu- jer se obicno postav*jaju oni us*ovi )a +oje se oce+uje da ih nova dr)ava ne bi
dobrovo*jno prihvati*a.
#anas u pra+si postoji dvostru+a procedura pri)navanja dr)ava : individua*no i +o*e+tivno
pri)nanje. #r)ave pri)naju novoobra)ovanu dr)avu- i*i odbijaju da daju pri)nanje- i*i se
u)dr)avaju od i)jasnjenja- smatrajuci da je to jedno od njihovih prava u medjunarodnoj
)ajednici +oje proi)i*a)i i) nace*a suverenosti dr)ava. 5a sve vecom or,ani)ovanoscu
medjunarodne )ajednice postav*ja se i pitanje individua*no, pri)nanja- sa te)njom da se
nad*e)nost pri)nanja- u pocet+u de*imicno- a +asnije u potpunosti- prenese na centra*nu
medjunarodnu or,ani)aciju.
Medjunarodna or,ani)acija mo)e i)vrsiti pri)nanje u,*avnom na E nacina : putem procedure
prijema- usvajanjem punomocja- i donosenjem re)o*ucije. $svajanjem punomocja pri)naju se
predstavnici ne+e nove v*ade- re)o*ucijom se mo)e od*uciti da se stvori ne+a nova dr)ava- i taj
a+t sadr)i +o*e+tivno pri)nanje- putem procedure prijema nova dr)ava mo)e da ste+ne
medjunarodno pri)nanje.
Or,ani)acija $% prijem vrsi od*u+om 'enera*ne s+upstine- +oja se donosi F/G vecinom- na
preporu+u 5aveta be)bednosti- +oja je nu)ni us*ov )a prijem i )a +oju se tra)e sa,*asni ,*asovi
svih pet sta*nih c*anova 54. Pitanje je i pravno i po*itic+o. Pri)nanje od strane $% obicno
predstav*ja opste pri)nanje- medjutim ono ipa+ nema opsti +ara+ter vec se us+o o,ranicava
na odnos utvrdjen pravima i obave)ama +ojih se c*anovi $% imaju pridr)avati.
9
P&3=%%J" (/#
Pri)nanje v*ada ra)*i+uje se od pri)nanja dr)ava. #avanje pri)nanja v*adi je ,ovoto uve+
po*itic+o pitanje. Pita se da *i je u ru+ama v*ade cvrsto +oncentrisana njena moc- da *i v*ada
e0e+tivno vrsi svoju v*ast- odnosno da *i je ona u stanju da +ontro*ise teritoriju svoje dr)ave. $
novije doba narodi se trude da +riterijum bude i Cvo*ja narodaD +oja je na ubed*jiv nacin
i)ra)ena.
$ MP pravi se ra)*i+a i)medju ustavne i revo*ucionarne v*ade. +o promena v*ade od,ovara
propisima dot*e va)ece, $stava- u tom s*ucaju obicno s*ede noti0i+acije dru,im dr)avama o
nasta*oj promeni i potvrde o primanju noti0i+acija na )nanje i*i najobicnije cestit+e predsedni+u
dr)ave i*i v*ade- sto se smatra 0ormom ucinjeno, pri)nanja. +o je v*ada obra)ovana +ao
pos*edica ne+e revo*ucionarne a+tivnosti- tada se ra)matraju po*itic+i interesi i studiraju
mo,uce +oristi. $ ta+vim o+o*nostima a+t pri)nanja se smatra dis+recionim. Prema ovom
pitanju u /atins+oj merici su stvorene do+trine :
.a1 8obareva do+trina- e+vadors+i ministar je smatrao da dr)ave /atins+e meri+e ne treba da
pri)naju ni jednu v*adu +oja je nasi*nim putem dos*a na v*ast .990@. potpisan u,ovor i)medju
)ema*ja srednje meri+e1.
.b1 (i*sonova do+trina- 5# predsedni+ je pro,*asio istu do+trinu +ao i 8obar 999E.
.c1 "stradova do+trina- ministar inostranih pos*ova MeBica "strado i)dao je uputstvo po +ome
me+ic+a v*ada )adr)ava )a sebe pravo da produ)ava rad i*i u+ida svoja dip*omats+a
predstavnistva- ona+o +a+o to od,ovara interesima MeBica be) ob)ira na ma +a+vu promenu
v*ade.
$ pra+si se cesto pravi i pode*a v*ada na de 0acto i de jure. (*ada de 0acto se smatra samo
dr)aocem a ne nosiocem v*asti- do+ je v*ada de jure i jedno i dru,o. 8a+odje postoji us*ovno i
be)us*ovno pri)nanje v*ada.
O5%O(% P&( 3 #$=%O583 #&=(- POJM 3 6/53?36<3J
Pocev od po*ovine 2(333 ve+a- teoreticari nastoje da utvrde pravna pravi*a o medjunarodnim
odnosima radi njihovo, sto norma*nije, ra)voja. 5ve inten)ivniji medjunarodni )ivot po+a)uje
opravdanost teorijs+ih te)nji. &e,u*isanje ove materije MP )adire dubo+o u po*itic+u a+tivnost
dr)ava te je prob*em prevashodno po*itic+e prirode.
(ec na +on0erenciji u 5?- < 9945.n,odine ista+nut je )ahtev )a donosenjem #e+*aracije o
pravima i du)nostima dr)ava- +oja bi ima*a obave)nu sna,u- ne+e dr)ave su ca+ pred*o)i*e da
se #e+*aracija unese u Pove*ju $%. =nacajni su bi*i pred*o)i panams+e i ju,os*ovens+e
de*e,acije- a*i )bo, ne,ativno, stava ve*i+ih si*a pitanje #e+*aracije ni+ada nije sti,*o na
rasprav*janje u $%.
5hvatanje o postojanju osnovnih prava dr)ava potice od teoreticara prirodno, prava.
3)jednacavajuci postojanje i u*o,u dr)ave sa postojanjem i u*o,om cove+a u )ivotu- prista*ice
ovo, shvatanja smatraju da su osnovna prava dr)ava njihova prirodna prava. $ pravi*u oni
po*a)e od osnovno, prava dr)ave- prava na samoodr)anje- i i) ovo, ra)vijaju osta*a .&ivije1.
Po)itivistic+a pravna s+o*a po*a)i od pode*a na osnovna i apsolutna prava +oja ne )avise od
vo*je dr)ave- odnosno na +ojima se )asniva medjunarodni poreda+- i izvedena i ugovorna
prava +oja su re)u*tat njihove vo*je.
8es+o je utvrditi broj osnovnih prava i du)nosti dr)ava- jer se dr)ave u tome jos nisu sa,*asi*e.
3pa+ osnovna prava i du)nosti se u najsirem smis*u danas na*a)e u Pove*ji O$%. Osnovnim
pravima i du)nostima smatraju se: suverenost i jedna+ost dr)ava-pravo na odbranu-
medjunarodno opstenje- i postovanje *icnosti dr)ave.
P&(O % 5$("&"%O58 3 P&(O % J"#%6O58
5uverenost je pravo dr)ave na ne)avisnost od spo*jno, mesanja u njene unutrasnje pos*ove.
#va su 0a+tora utica*a na stvaranje pojma suverenosti. Prvi je te)nja )a *i+vidacijom 0euda*ne
10
rascep+anosti- a dru,i 0actor je spo*jno, +ara+tera- ispo*jen u borbi protiv tadasnje paps+e
svemoci. $ ideo*o,iji apso*uti)ma na*a)imo +orene suverensti. 8o+om bur)oas+ih revo*ucija
i)bacuje se ideja narodne suverenosti i nace*o jedna+osti dr)ava- te i)ricito )abranjivanje
mesanja u unutrasnji )ivot dr)ave. #anas se mo)e primetiti sve veca e+onoms+a pove)anost
medju dr)avama te tendencija jacanja medjunarodne )ajednice.
#anas se najcesce vrse ,*avni napadi na suverenost- u ob*i+u te)nji )a uspostav*janjem
+ontro*e nad suverenim a+tima tudje dr)avne v*asti: )ahtevi u*timativne prirode- tra)enje
privi*e,ovano, statusa )a dip*omats+o osob*je- pretnje )vanicno, +ara+tera- neprijate*js+a
propa,anda- i indire+tno .po,ranicni manevri i demonstrativni po+reti oru)anih sna,a1. %apad
na suverenost mo)e se i)vrsiti i e+onoms+om b*o+adom.
5uverenost dr)ave danas se svodi na njenu ne)avisnost od spo*jnje, mesanja. 8o je vrhovna
v*ast nad svim *icima i stvarima u ,ranicama svoje teritorije i obicno se na)iva teritorija*nom
suverenoscu. Ona je jedino o,ranicena va)ecim pravi*ima MP. Persona*na suverenost se
o,*eda u vrhovnoj v*ascu dr)ave nad svojim dr)av*janima ma ,de se oni na*a)i*i. 3 teritorija*na
i persona*na nad*e)nost mo,u biti: is+*juciva- +on+urentna .uporedna sa nad*e)noscu ne+e
dru,e dr)ave- +ao sto je s*ucaj sa piratima na otvorenom moru1- i o,ranicena .medjunarodnim
a+tom1.
Primenom nace*a reciprociteta u MP su predvidjeni imuniteteti od teritorija*ne nad*e)nosti
.dip*omate- ratni brodovi1 it a pitanja su re,u*isana medjunarodnim u,ovorima.
$ teoriji MP dr)ave su jedna+e- be) ob)ira na njihovu sna,u +oja bi se o,*eda*a u ve*icini
teritorije- stanovnistvu- i*i stepenu ra)voja. Prihvatanje obave)nih pravi*a u medjunarodnom
smis*u stvar je suverene vo*je dr)ava- i ni jedna dru,a dr)ava ne mo)e je primorati u tom
po,*edu na po+ornost. %i jedna dr)ava nema pravo jurisdi+cije nad dru,om. 6. 0ebruara 9945.
5# su podne*e u Ja*ti pred*o, 555& i (4 da se u $% obe)bedi svim c*anicama jedna+ost- sto
je i uneto u Pove*ju $%. %ace*a jedna+osti dr)ava su ra)radjena u #e+*araciji $% o nace*ima
MP o prijate*js+im odnosima i saradnji medju dr)avama i) 99@0. ,odine.
%#/"=%O58 #&=(
MP proi)as*o je i) p*ura*istic+o, sistema dr)ava or,ani)ovanih na teritorija*noj osnovi- i
teritorija*ni princip bio je po*a)na osnova i teme*j da*je, ra)voja medjunarodno, prava.
Osnovno nace*o od +o,a se pos*o u i),radnji medjunarodno, poret+a- i +oje je i danas
univer)a*no je- da dr)ave imaju punu s*obodu da re,u*isu odnose unutar svojih 0i)ic+ih
,ranica.
8eorija o teritorija*noj nad*e)nosti dr)ava ima svoj os*onac u suverenitetu. %ad*e)nost dr)ava
prostire se i van 0i)ic+o, prostranstva dr)ave- na +ome nema suverenu v*ast. #r)ava
poseduje: teritorija*nu nad*e)nost- persona*nu nad*e)nost- nad*e)nost +oju vrsi u opstem
interesu. 8eorija o teritorija*noj i persona*noj nad*e)nosti )asniva se na ve)i dr)ave +ao
subje+ta PM i njene teritorije- odnosno njenih dr)av*jana. %asuprot tome- treci ob*i+
nad*e)nosti- dr)ava vrsi u ime medjunarodne )ajednice. 8u pre sve,a u*a)i sprecavanje i
+a)njavanje piraterije- otmice aviona- ,enocida- tr,ovine dro,om itd.
8eritorija*na nad*e)nost pojav*juje se u dvostru+om vidu: po)itivnom i ne,ativnom. Po)itivan
vid o,*eda se u is+*jucivoj nad*e)nosti dr)ave nad *icima i stvarima na njenoj teritoriji +oju
dr)ava obe)bedjuje monopo*om prinudeH ne,ativan- u )abrani mesanja u unutrasnje stvari
dru,ih )ema*ja i u)dr)avanju od a+ata prinude u odnosu na tudju teritoriju- +a+o bi se
omo,uci*o podjedna+o pravo vrsenja teritorija*ne nad*e)nosti +oe,)istirajucih c*anova
medjunarodne )ajednice. 8eritorija*na nad*e)nost je apso*utno pravo dr)ave u tom smis*u sto
mora biti postovano od strane dru,ih dr)ava- tj. subje+ata MP. #r)ave su postepeno putem
obicaja i u,ovora- a ta+odje i putem unutrasnje, prava o,ranicava*e dobrovo*jno svoju
nad*e)nost- npr. pravo pro*a)a +ro) teritorija*no more.
#r)ava poseduje nad*e)nost u odnosu na sva *ica +oja prebivaju na njenoj teritoriji- bi*i oni
dr)av*jani i*i stranci- sa i)u)et+om *ica +oja u)ivaju imunitet. $ odnosu na dr)av*jane-
11
persona*na nad*e)nost je ne)avisna od 0i)ic+o, prostranstva dr)ave. =a+oni dr)ave prostiru se
na dr)av*jane be) ob)ira ,de )ive: dr)av*janin pod*e)e vojnoj obave)i- obave)ama i)
porodicno, prava itd. #r)av*jani +oji borave van teritorije dr)ave u)ivaju dip*omats+u i
+on)u*arnu )astitu svoje )em*je. #r)ava ta+odje poseduje nad*e)nost nad brodovima +oji p*ove
pod njenom )astavom i avionima u *etu +oji imaju o)na+e date )em*je.
Podrucje ,de su dr)ave )adr)a*e punu s*obodu u po,*edu re,u*isanja odnosa- na)iva se domen
is+*jucive nad*e)nosti.Pove*ja ne preci)ira +oja sva pitanja u*a)e u domen is+*jucive
nad*e)nostiH ona predvidja samo jedan i)u)eta+- naime da is+*juciva nad*e)nost ne sme biti
prepre+a predu)imanja prinudnih mera potrebnih )a obe)bedjenje i*i uspostav*janje mira.
3nstitut )a medjunarodno pravo domen is*jucive nad*e)nosti de0inisao je +ao podrucje ,de
nad*e)nost dr)ava nije ve)ana MP.
M"#J$%&O#% O#'O(O&%O58 #&=(
Od,ovornost u pravu je posebna pravna situacija stvorena povredom ne+o, tudje, prava-
odnosno pravno, dobra +oje je )asticeno va)ecim propisima. Od,ovornost u MP nastaje i)
0a+ta pricinjene stete- tj. povrede ne+o, prava i*i pravno, dobra ne+e dru,e dr)ave. 8u se
postav*ja pitanje da *i je mora*na steta .materija*na se ne dovodi u pitanje1 pravni osnov )a
tu)bu. #anas preov*adava mis*jenje da mora*na steta ne mo)e biti pravni osnov od,ovornosti
u sadasnjem stanju medjunarodnih odnosa. #o od,ovornosti mo)e doci : u medjunarodnim
privatnim odnosima- u odnosima i)medju dr)ava i pojedinca- u odnosima i)medju dr)ava- +ao
i i)medju dr)ava i dru,ih medjunarodnih +o*e+tiva.
#r)ava +ao subje+t mo)e da snosi po*itic+u od,ovornost .ra)oru)anje dr)ave a,resora npr1-
,radjans+o pravnu od,ovornost .na+nada stete prou)ro+ovane ratom1- a*i ne mo)e da bude
+rivicno od,ovorna. #r)ava mo)e da snosi pos*edice )a svoje radnje- a*i u tom s*ucaju
pos*edice do*a)e +ao re)u*tat po*itic+e borbe- a ne +ao re)u*tat suds+o, postup+a i suds+e
presude. 'rupe i or,ani)acije +ao pravna *ica mo,u biti +rivicno od,ovorne u ,ranicama svoje
dr)ave- a*i ne i dr)ava +ao pravno *ice.
Medjunarodna +rivicna od,ovornost je neprenosiva. ?i)ic+a *ica od,ovaraju )a svoja +rivicna
de*a +oja su i)vrsi*a u ime dr)ave- a ne )ato sto se +rivicna od,ovornost mo)e preneti sa
dr)ave na pojedinca. Ona je neprenosiva. #r)ava je od,ovorna )a njene administrativne a+te
tj. )a postup+e i)vrsnih or,ana- narocito u po,*edu nepridr)avanja u,ovornih obave)a. 'odine
9::7. en,*es+a i 0rancus+a 0*ota bombardova*e su *e+sandriju i en,*es+e trupe su se is+rca*e
u ",ipat radi nap*ate du,a. 3sti s*ucaj je bio i u (enecue*i 9907. +ada su je 3ta*ija- %emac+a- i
"n,*es+a bombardova*e )bo, du,a. r,entins+i ministar inostranih pos*ova #ra,o
suprotstavio se postup+u stranih si*a u (enecue*i i i)neo te)u o 0inansijs+oj suverenosti dr)ave.
#r)avni poveri*ac ne mo)e putem si*e da nap*ati du,.
Medjunarodni sud pravde je 995E. doneo od*u+u da ni jedna dr)ava na svoju ru+u ne mo)e
*isiti strane dr)av*jane njihovih stecenih prava- be) pravicne nado+nade. 5va+a +on0is+acija-
e+spropriacija i*i naciona*i)acija strane imovine treba*o bi da bude pracena nado+nadom.
Medjunarodna od,ovornost dr)ave mo)e se posmatrati troja+o :
.a1 +ao neposredna odo,ovornost dr)ave )a a+te +oji se pripisuju dr)avnom aparatu +ao
ce*ini- i u tom s*ucaju tu)ba se uprav*ja protiv dr)ave. Ostav*ja se internom pravu
tu)ene dr)ave da re,u*ise od,ovornost pojedinaca +ao neposrednih i)vrsite*ja.
.b1 Od dr)ave se )ahteva da predu)me san+cije protiv od,ovornih pojedinaca na svojoj
teritoriji i tu)ba se uprav*ja na dr)avu +ao nosioca v*asti +oji treba da pru)i
)adovo*jenje predu)imanjem postup+a- a ne +ao protiv od,ovorno, +o*e+tiva.
.c1 Od,ovornost dr)ave potice i) 0un+cionisanja njenih s*u)bi- i) nedovo*jne or,ani)acije
na njenoj teritoriji- jer sva+a or,ani)acija predstav*ja ri)i+ )a ono,a +oji je du)an da
or,ani)aciju uspostavi. .M5P je osudio *baniju na na+nadu stete (e*i+oj 4ritaniji )ato
sto nije vrsi*a du)nost cuvanja svo, teritorija*no, mora od po*a,anja mina1
Pos*edice od,ovornosti dr)ave o,*edaju se u udovo*javanju mora*no-po*itic+o, +ara+tera +oje
mo)e biti u 0ormi )a*jenja- i)vinjenja itd. i*i u udovo*javanju putem na+nade stete.
12

5$6<"53J #&=(-POJM 3 P&(%3 3=(O&3
Pod su+cesijom dr)ava podra)umevamo ustanovu ve)anu )a promenu teritorija*no,
suvereniteta- posredstvom +oje dr)ava +oja stice teritoriju- u*a)i u i)vesne pravne odnose
dr)ave +ojoj je ta teritorija ranije pripada*a. $stanova su+cesije ima )a ci*j da ub*a)i pos*edice
na e+onoms+om i pravnom terenu- +oje i)a)iva nestana+ jedno, subje+ta i*i teritorija*no
umanjenje nje,ove v*asti i da obe)bedi vecu pravnu si,urnost. 5a su+cesiju je od
prvora)redno, )nacaja pravni osnov tj. )a+onitost teritorija*nih promena- jer od to,a )avisi
de0initivan prenos prava i obave)a na dr)avu su+cesora.
8eritorija*ne promene mo,u biti re)u*tat ra)*icitih o+o*nosti : spajanja vise dr)ava u jednu
jedinstvenu .5irija i ",ipat 995:1- ra)dvajanja dobrovo*jno, .5veds+a i %orves+a 99051 i*i
prinudno, .ustro-$,ars+a 999:1- i*i pripajanje samo jedno, de*a dr)avne teritorije dru,oj
dr)avi. #o su+cesije mo)e doci i u medjunarodnim or,ani)acijama.
Pojam su+cesije ne treba mesati sa pojmom +ontinuiteta dr)ave a s tim u ve)i i identiteta
dr)ave. Prob*em +ontinuiteta svodi se na pitanje da *i je data dr)ava +oja je pretrpe*a i)vesne
promene produ)ava svoj )ivot i*i nestaje sa medjunarodne scene- a na njeno teritoriji se
pojav*juje novi subje+at. 6od su+cesije- radi se o nas*edjivanju prava i obave)a predhodne
dr)ave. 6ada je rec o su+cesiji- mo)e se pojaviti vise nas*edni+a- do+ na +ontinuitet mo)e
pretendovati samo jedna dr)ava.
8eritorija nove dr)ave +oja se pojav*juje na medjunarodnoj sceni treba te+ da se de0inise- ona
stice pravo samo na osnovu obicajnih pravi*a i te+ joj predstoji u*a)enje u medjunarodne
u,ovore. %i po*itic+e promene unutar dr)ave u vidu revo*ucije- dr)avno, udara i s*. ne uticu na
+ontinuitet dr)ave- mada je 999:. 555& istupio sa te)om da predstav*ja novu dr)avu i odbio
da pri)na du,ove cars+e &usije. 4anditerova +omisija je u s*ucaju Ju,os*avije presudi*a da se
stvori*o 6 novih ne)avisnih dr)ava i da je Ju,os*avija +omp*etno nesta*a sa medjunarodne
scene.
&ec su+cesija po*a)i i) *atins+o, i )naci nas*edjivanje. 6*asicna teorija o su+cesiji dr)ava ra)vija
se pod uticajem privatno, prava. Proces su+cesije posmatran je +ao prenos suvereniteta. Ova
teorija po)nata je pod imenom univer)a*ne su+cesije. 6ada su odnosi dr)ava posta*i s*o)eniji
ova teorija po+a)a*a se +ao neprimen*jiva. 8eorija +oja se ra)vi*a u 232 ve+u pos*a je od
cinjenice da je suverenitet neprenosiv- to jest da dr)ava su+cesor nema ni+a+ve ve)e sa
starom dr)avom. 3pa+ najveci deo do+trine i)v*aci mno,o b*a)i )a+*juca+. #r)ava su+cesor
sticanjem podrucja ne u*a)i u isti pravni odnos +oji je ima*a predhodna dr)ava- s ob)irom da
sve pravne obave)e +oji proisticu i) javno, prava nije mo,uce preneti na dr)avu su+cesora.
Pravi*a o su+cesiji nasta*a su putem obicajno, prava. 5 ob)irom na )nacaj ovo, pitanja u
savremenim us*ovima- +ada je na medjunarodnu scenu stupio ve*i+i broj novih dr)ava- $%
pris*e su +odi0i+aciji ove materije. $ 4ecu je 99@:. potpisana 6onvencija o su+cesijij dr)ava u
odnosu na u,ovore- a 99:E. 6onvencija o su+cesiji u odnosu na dr)avnu imovinu- arhive- i
du,ove. %i jedna jos nije stupi*a na sna,u jer nisu rati0i+ovane od dovo*jno, broja dr)ava.
5$6<"53J #&=(-M"#J$%&O#%3 $'O(O&3- J(% #O4& 3 3MO(3%- J(%3 #$'O(3-
58%O(%358(O- 58"<"% P&(
Medjunarodni ugovori - tradiciona*no MP po*a)i*o je od predpostav+e da medjunarodni
u,ovori ne nad)iv*juju dr)ave +oje su ih )a+*juci*e. $,ovori predstav*jaju re)u*tat sa,*asnosti
vo*ja dvaju i*i vise u,ovornih partnera- )asnovani su na reciprocitetu- pa potpunim nestan+om
dr)ave +ao subje+ta MP- *o,icno nestaju i u,ovori +oje je )a+*juci*a.4a*tic+e )em*je us*e su u
sastav 555& 9940. i svi njihovi u,ovori su u,aseni. Poseban re)im i),radjen je )a *e,is*ativne
u,ovore- tj )a u,ovore +oji sadr)e apstra+tna pravna pravi*a doneta u interesu ce*o+upne
medjunarodne )ajednice- +ao sto su naprimer =enevs+e +onvencije i) 9949. 5matra se da ovi
u,ovori obave)uju dr)avu su+cesora.
13
4ec+a +onvencija o su+cesiji pravi ra)*i+u i)medju novih dr)ava cija je teritorija pre su+cesije
bi*a )avisna teritorija- )a cije je medjunarodne odnose bi*a od,ovorna predhodna dr)ava- i
dr)ave +oje se pojav*juju na sceni +ao pos*edica sjedinjenja vise dr)ava i*i pa+ ra)dvajanja i
otcep*jenja. $ prvom s*ucaju nova dr)ava na osnovu nace*a samooprede*jenja i suvereniteta-
ima punu s*obodu da re,u*ise svoje odnose sa dru,im dr)avama- i u,ovori predhodne dr)ave
je ne ve)uju- bi*i oni bi*atera*ni i*i mu*ti*atera*ni. $ dru,om s*ucaju 6onvencija usvaja princip
u,ovorno, +ontinuiteta- sem a+o se u,ovorne strane ne sa,*ase dru,acije. $+o*i+o u,ovorna
strana i),ubi samo jedan deo svoje teritorije- a njen subje+tivitet time ne bude doveden u
pitanje- u,ovori ostaju u va)nosti- a ,ube dejstvo samo u odnosu na otcep*jenu teritoriju.
Javna dobra i imovina- dr)ava +ao pravna *icnost mo)e da poseduje po+retnu i nepo+retnu
imovinu. $+o*i+o dodje do potpuno, nestan+a dr)ave- ce*o+upna imovina predhodne dr)ave-
prenosi se na dr)avu su+cesora- odnosno de*i se na dr)ave nas*ednice po teritorija*nom
principu. 5por mo)e nastati +od po+retne imovine- a tada va)i princip da se na otcep*jenu
teritoriju prenosi samo onaj deo po+retne imovine +oji je u 0un+ciji te teritorije. Javni 0ondovi
.P3O- osi,uranje1 se de*e na osnovu doprinosa.
Javni dugovi I sa teritorijom dr)ava su+cesor prima i javni du,. Obave)a p*acanja javnih
du,ova i)vodi se i) e+onoms+o, +ontinuiteta. Prenos du,ova je s*o)ena operacija. 6ra*jevina
5>5 preu)e*a je u ce*osti du, 5rbije i <rne 'ore.$ s*ucaju raspada i*i pode*e dr)ave na vise
samosta*nih dr)ava- dr)ave su+cesori od,ovaraju )a du, so*idarno. 6ao +riterijum )a deobu
du,a u)ima se e+onoms+i +apacitet- prostranstvo teritorije- i stanovnistvo. Pitanje javnih
du,ova resava se u,ovorima.
Stanovnitvo I us*ed teritorija*nih promena do*a)i i do promena u dr)av*janstvu
stanovnistva. $niver)a*na de+*aracija o pravima cove+a istice da sva+o *ice ima pravo na
dr)av*janstvo. 3pa+ to pravo je jos uve+ cvrsto u ru+ama dr)ava. #a bi teritorija*ne promene
ima*e sto manje, odra)a na stanovnistvo- u novije vreme pru)a se mo,ucnost opcije- tj
biranja dr)av*janstva dr)ave su+cesora i*i predhodne dr)ave u odredjenom vremens+om
periodu +oji je najcesce o,ranicen na ,odinu dana.
Unutranji pravni poredak I promenom suvereniteta nad odredjenom teritorijom prestaje
a+tivnost po*itic+ih ustanova i or,ana ranije dr)ave- i pre+ida se ve)a sa ranijim pravnim
poret+om. $obicajeno je da se stvori pre*a)ni period.
Stecena prava - Privatnopravne obave)e dr)ava mo,u biti veoma ra)*icite: du,ovanja
privatnim *icima i*i drustvima i obave)e +oje proi)i*a)e i) +oncesija. Obave)e se )asnivaju na
u,ovorima. Ostecena strana mo)e se obratiti or,anima dr)ave su+cesora. 3)medju pravno,
poret+a predhodne dr)ave i dr)ave su+cesora postoji potpuna ne)avisnost- i dr)ava su+cesor
ima punu s*obodu od*ucivanja u po,*edu re,u*isanja privatnopravnih obave)a. 6*asicna
do+trina medjunarodno, prava po+usa*a je da na teren MP presadi pojam stecenih prava- te
da pravi*o o poJtovanju tih prava - )a+onito stecenih na ba)i ranije, poret+a- postavi +ao
osnovno pravi*o +oje re,u*iJe privatnopravne obave)e u s*uKaju promene teritorija*no,
suvereniteta. Mirovni u,ovori pos*e 3 s.r. 0avori)ova*i su prava steKena pre promene
suvereniteta. MeLutim pra+sa pos*e 33 s.r. nije s*edi*a ovaj put.
O&'%3 = P&"#58(/J%J" #&=( $ M"#J$%&O#%3M O#%O53M- O&'%3 $%$8&
#&=("
ef drave- $ doba apso*uti)ma- v*adari- tadasnji se0ovi dr)ava- smatra*i su se subje+tima
MP. 5e0 dr)ave danas u sva+om s*ucaju to nije- on je samo or,an svoje dr)ave +oji je )astupa
u medjunarodnim odnosima be) posebno, punomoMstva. 'otovo sve do 232 ve+a v*ada*o je
shvatanje da je Je0 drNave ov*aJMen da )astupa drNavu u ce*osti- odnosno da je nje,ovo pravo
neo,raniKeno u po,*edu voLenja spo*jnih pos*ova nje,ove )em*je. (remenom je ovo pravo
ustavnim putem o,raniKavano i danas je Je0 drNave nad*eNan u,*avnom )a: pro,*aJavanje
ratno, stanja- )a+*juKivanje mira- primanje- a+reditovanje- i opo)ivanje dip*omats+ih
predstavni+a- i eventua*no )a rati0i+aciju meLunarodnih u,ovora. 5ve do 3 s.r. Je0 drNave je
bio meLunarodnopravno potpuno neod,ovoran- danas on moNe biti od,ovoran )a )*oKine
14
protiv mira i KoveKnosti- ratne )*oKine- posebno )a )*oKin ,enocida- be) ob)ira da *i je on na
osnovu ustava svoje )em*je os*oboLen sva+e od,ovornosti. 3nostrani Je0 drNave je
e+steritorija*an i uNiva apso*utni +riviKni imunitet. &e)idencija u +ojoj boravi je nepovrediva.
On ima pravo da s*obodno i neo,raniKeno opJti sa svojom )em*jom. $+o*i+o bi i)vrJio )*oKin
moNe mu se ot+a)ati ,ostoprimstvo u )em*ji u +ojoj boravi. Oe0 drNave u inostranstvu ima
pravo na najviJe poKasti +oje su proto+o*om utvrLene: pravo na tutu*u- vojne poKasti- na
sveKan doKe+ itd.
Vada- 5po*jnopo*itiK+i a+ti v*ade +ao ce*ine i)raNavaju odreLene drNavne interese. 4e) ob)ira
u +ojoj se 0ormi donose .re)o*ucija- de+*aracija i s*.1 spo*jnopo*itiK+i a+ti v*ade obave)uju
drNavu. Predsedni+ v*ade ov*aJMen je da daje i)jave u ime v*ade- on predstav*ja svoju drNavu
be) punomoMstva na osnovu svoje a+tivne 0un+cije.
Ministar inostrani! posova " %a Ke*u spo*jno, resora na*a)i se od,ovorni ministar +oji
ru+ovodi ce*o+upnom spo*jnom s*uNbom. Ono obuhvata +a+o sve s*uNbeni+e- ta+o i sva
nje,ova dip*omats+a i +on)u*arna predstavniJtva. #uNnost je ministra da prima strane
predstavni+e- da vrJi nad)or pri*i+om sastav*janja spo*jnopo*itiK+ih a+ata- da vodi raKuna o
i)vrJavanju meLunarodnih u,ovora i svih obave)a preu)etih od strane nje,ove )em*je.
Ministar je predstavni+ v*ade sa ov*aJMenjem da istiKe i Jtiti interese drNave u ob*asti spo*jnih
pos*ova. Prema MP- ministar inostranih pos*ova je na osnovu svoje 0un+cije ov*aJMen da daje
i)jave u ime svoje v*ade i one obave)uju nje,ovu drNavu.
6O#3?36<3J #3P/OM856O' P&(
'otovo ce*o+upno dip*omats+o pravo du,o se )asniva*o na nepisanom meLunarodnom
obiKajnom pravu. 3)u)eta+ je bio Pravi*ni+ o ran,u dip*omats+ih predstavn+a i) 9:95. .4eK+i
+on,res1. Prema tom pravi*ni+u- tri su +*ase dimp*omats+ih predstavni+a: ambasadori-
pos*anici- i otpravnici pos*ova. Proto+o*om hens+o, +on,resa 9:9:. i)vrJena je dopuna
4eK+o, Pravi*ni+a na taj naKin Jto se obra)ova*a nova +*asa- +*asa ministra re)identa- +oji se
na*a)io i)meLu pos*ani+a i otpravni+a pos*ova. Ova dva a+ta su predstav*ja*a ce*o+upnu
+odi0i+aciju dip*omats+o, prava sve do 4eK+e +on0erencije o dip*omats+im odnosima i
imunitetima 9969. ,odine.
%a p*anu re,iona*ne +odi0i+acije bitna je >avans+a +onvencija 997:. ,odine +oja je i)vrJi*a
pode*u dip*omats+ih predstavni+a na redovne i vanredne. &edovni su predstavnici oni +oji
sta*no predstav*jaju v*adu jedne drNave +od v*ade dru,e drNave- do+ su vanredni oni +ojima je
poverena specija*na misija- i*i su a+reditovani da predstav*jaju v*adu na meLunarodnim
+on,resima i +on0erencijama. 6onvencija re,u*iJe njihove privi*e,ije i imunitete- ceremonija*-
i)bor- 0un+cije- poKeta+ i +raj misije.
%a+on osnivanja O$% postavi*o se pitanje +odi0i+acije. 6ao prioritetne i) ove ob*asti donete su:
6onvencija o privi*e,ijama i imunitetima $% 9946. i 6onvencija o privi*e,ijama i imunitetima
specija*i)ovanih a,encija 994@. 6omisija )a meLunarodno pravo je u)e*a )a prioritet
+odi0i+aciju dip*omats+ih odnosa i imuniteta- i i)radi*a tri +onvencije: o re,u*arnoj dip*omatiji-
*eteMoj dip*omatiji- i dip*omatiji u o+virumeLunarodnih or,ani)acija .995@1. 'enera*na
s+upJtina O$% je na*oNi*a da se 9969. sa)ove u 4eKu meLunarodna +on0erencija sa ci*jem da
se putem +onvencija i)vrJi +odi0i+acija pravi*a o dip*omats+im odnosima i imunitetima. %a
4eK+oj +on0erenciji je usvojena 6onvencija- i dva proto+o*a: Proto+o* sa 0a+u*tativnim
potpisivanjem o sticanju drNav*janstva .K*anovi misije +oji nemaju drNav*janstvo drNave +od
+oje se a+redituju ne mo,u steMi drNav*janstvo te drNave1 i Proto+o* sa 0a+u*tativnim
potpisivanjem +oji se tiKe obave)no, reJavanja sporova pred MeLunarodnim sudom pravde. $
o+viru ove +odi0i+acije donete su i 6onvencije o specija*nim misijama 9969H 6onvencija o
spreKavanju i +aNnjavanju +riviKnih de*a protiv *ica pod meLunarodnom )aJtitom 99@E.
5ve do usvajanja 4eK+e +onvencije o +on)u*arnim odnosima 996E. nije vrJena +odi0i+acija
+on)u*arno, prava. 6onvencija re,u*iJe ni) +on)u*arnih odnosa- njihovih imuniteta i privi*e,ija-
i po*oNaja +arijernih i poKasnih +on)u*a.
15
#3P/OM856" M353J"- P&(O PO5/%58(- 558( M353J"- &%' #3P/OM8563>
P&"#58(%36- PO58(/J%J" 3 OPO=3(%J" #3P/OM8563> P&"#58(%36
#ip*omats+i predstavnici su ov*aJMena *ica )a predstav*janje drNave u inostranstvu. 4eK+a
+onvencija od 9969. preci)ira i daje s*edeMa )naKenja pojedinim dip*omats+im predstavnicima-
KineMi jasne ra)*i+e: Je0 misije je *ice +oje je drNava a+reditova*a- i da*a mu ov*aJMenja da de*a
u tom svojstvuH K*anovi misije de*e se na K*anove dip*omats+o, osob*ja +oji imaju dip*omats+o
svojstvo- i na K*anove osob*ja misije +oji obuhvataju administrativno i tehniK+o osob*je. Oe0
misije i*i K*an dip*omats+o, osob*ja moNe predstav*jati drNavu +od sva+e meLunarodne
or,ani)acije- +ao i Jto viJe drNava moNe da a+redituje isto *ice +ao Je0a misije u jednoj dru,oj
drNavi. 5va+a suverena drNava ima pravo na s*anje dip*omats+ih predstavni+a- +ao i pravo na
primanje stranih dip*omats+ih predstavni+a.
Prema 4eK+oj +onvenciji o dip*omats+im odnosima i) 9969. ,odine- Je0ovi misija se de*e na tri
+*ase: .a1 ambasadore i*i nuncije a+reditovane +od Je0ova drNava- .b1 pos*ani+e- ministre i*i
internuncije a+reditovane +od Je0ova drNava- .c1 otpravni+e pos*ova a+reditovane +od ministra
inostranih pos*ova.
#rNave se spora)umevaju o +*asi +ojoj treba da pripadaju Je0ovi njihovih misija. Oni dobijaju
ran, u svojoj +*asi prema danu i Kasu preu)imanja 0un+cije .po podnoJenju a+reditivnih
pisama1. Postoje dve vrste otpravni+a pos*ova: pravi otpravni+ pos*ova .+oji je posebno
a+reditovan i predstav*ja Je0a misije1- i privremeni otpravni+ pos*ova .nije a+reditovan- veM je
to najstariji s*uNbeni+ predstavniJtva u odsustvu Je0a misije1.
Pre upuMivanja dip*omats+ih predstavni+a drNave moraju jedna dru,oj dati odobrenje )a
otvaranje sta*no, dip*omats+o, predstavniJtva. Odobrenje na osnovu +o,a se i)vesno *ice
prima )a Je0a misije jedne strane drNave )ove se a,reman. ObiKajno je pravi*o da odbijanje
a,remana treba da bude obra)*oNeno. ,reman se daje Je0u misije. MeLutim danas je
odobrenje potrebno i )a vojno,- pomors+o,- i va)duhop*ovno, ataJea. %a+on dobijeno,
a,remana- dip*omats+i predstavni+ se postav*ja de+retom i*i u+a)om .unutraJnji pravni a+t1.
%ovi Je0 misije nosi sa sobom a+reditivna pisma .stro,o 0orma*ne prirode1- +oja se predaju na
sveKan naKin- i time se stiKe pravo na vrJenje dip*omats+e 0un+cije. Osta*e K*anove misije
drNava imenuje po svoj i)boru. =a njih je potrebna noti0i+acija ministarstvu inostranih pos*ova
)em*je u +ojoj se a+redituju +a+o +od njihovo, do*as+a- ta+o i +od od*as+a.
$ ,*avne ra)*o,e )a +raj dip*omats+e misije treba pre sve,a uvrstiti proto+ vremena- i)vrJenje
dip*omats+o, )adat+a .npr. proto+o*arna misija povodom pro,*aJenja nove drNave1- smrt
predstavni+a- opo)iv i*i )ahtev teritorija*ne drNave da se dip*omats+i predstavni+ povuKe sa
svo, po*oNaja u+o*i+o je postao nepoNe*jan- pre+id dip*omats+ih odnosa- i rat.
#3P/OM856" M353J"- ?$%6<3J" #3P/OM8563> M353J- P&3(3/"'3J" 3 3M$%38"83
'*avne 0un+cije dip*omats+ih predstavni+a sastoje se u predstav*janju drNave +oju oni
)astupajuH u )aJtiti interesa njihove drNave i njenih drNav*janaH u ov*aJMenju da pre,ovaraju
sa v*adom drNave u +ojoj su a+reditovaniH da obaveJtavaju svoju v*adu o do,aLajima u )em*ji
u +ojoj su a+reditovaniH i u unapreLenju prijate*js+ih odnosa i ra)vijanju privrednih- +u*turnih-
i nauKnih odnosa meLu drNavama. #ip*omats+i predstavnici sve s*uNbene pos*ove obav*jaju
pre+o ministarstva inostranih pos*ova.
3)*oNene 0un+cije dip*omats+ih predstavni+a )ahtevaju njihov ne)avisan i posebno )aJtiMen
po*oNaj. #ip*omats+i imuniteti i privi*e,ije predstav*jaju s+up 6onvencijom utvrLenih i
meLunarodno obiKajnih pravi*a- +ojima se drNave podvr,avaju. Pravni osnov dip*omats+ih
imuniteta i privi*e,ija treba traNiti u )aJtiti opJte, interesa u meLunarodnoj )ajednici.
#ip*omats+e privi*e,ije i imuniteti mo,u se svrstati u tri ,rupe:
.a1 imuniteti i priviegije u pogedu prostorija misije i njene ar!ive- ),rada
predstavniJtva je nepovrediva- or,anima teritorija*ne drNave nije do)vo*jen u*a)a+ be)
do)vo*e Je0a misije. Misija je os*oboLena p*aManja pore)a na imovinu. rhiva je ta+oLe
nepovrediva.
16
.b1 imuniteti i priviegije koje se odnose na rad same misije-pravi*o je da v*ada i
v*asti teritorija*ne drNave pruNaju sve potrebne o*a+Jice u ci*ju uspeJno, vrJenja
dip*omats+e misije. Misija ima pravo da traNi pomoM i uobiKajene in0ormacije. P*anovi
misije imaju pravo na s*obodu putovanja i +retanja na teritoriji drNave +od +oje su
a+reditovani. $Nivaju s*obodu opJtenja u s*uNbene svrhe.#ip*omats+i +urir najKeJMe
nosi dip*omats+u poJtu. On je pod )aJtitom svoje drNave i uNiva pravo nepovredivosti
svoje *iKnosti.
.c1 i#ni imuniteti i priviegije- jedno od najstarijih pravi*a meLunarodno, obiKajno,
prava je da je Je0 misije )ajedno sa svojom pratnjom uNiva imunitet .danas se to
odnosi na sve K*anove misije sa porodicama1. 3munitete uNivaju i K*anovi
administrativno, i tehniK+o, osob*ja. #ip*omats+i predstavni+ ne moNe biti *iJen
s*obode- prostorije nje,ove misije +ao i nje,ov stan nepovredivi su. #ip*omats+i
predstavni+ uNiva +riviKnopravni imunitet- i nije obave)an da se pojav*juje +ao svedo+
pred sudom u )em*ji u +ojoj je a+reditovan. Os*oboLen je p*aManja svih pore)a i ta+si .
P&"#58(/J%J" #&Q( P&3 M"R$%&O#%3M O&'%3=<3JM
Potreba da drNave budu sta*no predstav*jene +od meLunarodnih or,ani)acija pojavi*a se
i)meLu dva svets+a rata. $ o+viru #ruJtva %aroda usta*i*a se pra+sa da dr)ave- pored
povremeno, upucivanja de*e,acija na ,odisnja )asedanja- imaju sta*na predstavnistva pri
sedistu or,ani)acije. =a otvaranje sta*ne misije potrebna je od*u+a dr)ave +oja upucuje misiju.
Ovaj jednostrani a+t nije us*ov*jen predhodnom sa,*asnoscu medjunarodne or,ani)acije. Misija
pocinje sa radom ono, trenut+a +ada je sta*ni predstavni+- +ao se0 misije- predao svoje
punomocje ,enera*nom se+retaru. $ 4ec+oj +onvenciji i) 99@5. ,odine nisu predvidjene
posebne +*ase se0ova sta*nih misija a*i je pravi*o da im dr)ave daju titu*u ambasadora.
3menovanje osta*ih c*anova misije vrsi dr)ava i o tome obavestava ,enera*no, se+retara
pismenim putem. #r)ave nec*anice imaju pravo da pri medjunarodnim or,ani)acijama- cije
odredbe to dopustaju- otvore svoje sta*ne posmatrac+e misije. $pucivanjem sta*ne misije
nastaje trostrani odnos i)medju dr)ave odasi*jaca- medjunarodne or,ani)acije- i dr)ave na
cijoj se teritoriji na*a)i or,ani)acija. #r)ava odasi*jaca i dr)ava sedista ne stupaju u dire+tne
odnose vec se oni odvijaju pre+o medjunarodne or,ani)acije. Pravni po*o)aj sta*ne misije u
potpunosti je i)jednacen sa statusom dip*omats+e misije. 5ta*na misija prestace sa radom
nestan+om medjunarodne or,ani)acije pri +ojoj de*uje i nestan+om dr)ave odasi*jaca.
Prestana+ rada je ipa+ najcesce pos*edica od*u+e dr)ave c*anice da )atvori svoju misiju- us*ed
dobrovo*jno, istupanja- i*i suspen)ije.
6O%=$/&%" M353J"- ?$%6<3J"- $5PO58(/J%J"- PO58(/J%J" 3 OPO=3(%J"- (&58" 3
&%'
$ doba +rstas+ih ratova ra)vijeni tr,ovac+i ,radovi .#jenova- #ubrovni+- (enecija1 osniva*i su
tr,ovac+e +o*onije u ra)nim *u+ama sirom 5redo)emno, mora. 5va+a od ovih tr,ovac+ih
+o*onija bira*a je sebi staresinu +oji se )vao +on)u*. On je bio nad*e)an da odr)ava red u
+o*oniji- primenjuje )a+one svoje )em*je- i imao je suds+u 0un+ciju. =a vreme apso*uti)ma
+on)u*e vise ne postav*jaju c*anovi +o*onije vec dr)ava sa )adat+om da stite interese svojih
,radjana pred *o+a*nim or,anima v*asti.
6on)u*i su ov*ascena *ica +oja na teritoriji dru,e dr)ave stite interese dr)ave i njenih
dr)av*jana u administrativnom i e+onoms+om po,*edu- i na prosvetnom- +u*turnom- i
naucnom po*ju. Pravi*o je da +on)u*i nemaju po*itic+u 0un+ciju.
&a)*i+uju se dve vrse +on)u*a: +on)u* od +arijere i pocasni +on)u*. 6onu)* od +arijere je sta*ni
s*u)beni+ dr)ave +oji osim ovo, ne mo)e imati dru,o )animanje. Pocasni +on)u*i su u,*edni
,radjani- najcesce teritorija*ne dr)ave +oji be) p*ate obav*jaju +on)u*arne pos*ove. Postoje 4
+*ase se0ova +on)u*ata: ,enera*ni +on)u* .postav*ja ,a se0 dr)ave1- +on)u* .postav*ja ,a se0
dr)ave i ima manji +on)u*arni o+ru,1- vice +on)u* .na*a)i se pod +ontro*om +on)u*a i*i
,enera*no, +on)u*a i postav*ja ,a ministar inostranih pos*ova- +on)u*arni a,ent .postav*ja ,a
,enera*ni +on)u* i*i +on)u* u) sa,*asnost dr)ave i on radi na osnovu ov*ascenja +oje je dobio
od ,enera*no, +on)u*a i*i +on)u*a1
17
5e0ovi +on)u*ata imaju ran, u sva+oj +*asi prema datumu i)davanja e,)e+vature .i)vrJnice1.
%ovonaimenovani se0ovi +on)u*ata dobijaju od dr)ave imenovanja patentno pismo. 'enera*ni
+on)u* i +on)u* ovo pismo dobijaju od se0a dr)ave- a vice +on)u* od ministra inostranih
pos*ova. %aimenovani se0 +on)u*ata u jednoj )em*ji dobija to svojstvo te+ +ada dr)ava u +oju
od*a)i pristane da to *ice vrsi ta+ve 0un+cije. Pristana+ dr)ave se o,*eda u dode*jivanju
i)vrJnice. 4ec+a +onvencija o +on)u*arnim odnosima i) 996E. do)vo*java mo,ucnost i
privremeno, stupanja na du)nost se0a +on)u*ata.
6on)u* po pravi*u stiti interese svoje )em*je na svom teritorija*nom podrucju. 6on)u* je du)an
da vodi racuna o postovanju i primeni u,ovora +oji postoje i)medju nje,ove i teritorija*ne
dr)ave i da intervenise protiv povreda u,ovornih odredaba. 3ntervencije po*itic+e prirode
re)ervisane su )a dip*omats+o, predstavni+a. 6on)u* stiti interese dr)av*jana 0i)ic+ih i pravnih
*ica dr)ave odasi*jaca u s+*adu sa )a+onima i dru,im va)ecim propisima )em*je u +ojoj se
na*a)i- medjunarodnim spora)umima- medjunarodnim obicajima- +ao i na osnovu 4ec+e
+onvencije o +on)u*arnim odnosima i) 996E. $ ci*ju o*a+sanja vrsenja +on)u*arnih 0un+cija u
odnosu na dr)av*janje dr)ave odasi*jaca- +on)u*arni 0un+cioneri imaju s*obodu opstenja sa
dr)av*janima dr)ave odasi*jaca. 6on)u* je nad*e)an )a ni) pos*ova administrativno-upravno,
+ara+tera- +ao sto su i)davanje pasosa i putnih isprava- +ao i vi)a i dru,ih od,ovarajucih
do+umenata. =nacajna 0un+cija je poma,anje ra)voja tr,ovins+ih- e+onoms+ih- +u*turnih i
naucnih odnosa i)medju dr)ava. Opsta )astita p*ovidbe je u nad*e)nost +on)u*a.
#r)ava +oja je +on)u*a postavi*a mo)e ,a u sva+om trenut+u opo)vati. ?un+cije +on)u*a
ta+odje prestaju u+o*i+o mu dr)ava odu)me patentno pismo. $ oba s*ucaja potrebna je
noti0i+acija teritorija*noj dr)avi. #omaca dr)ava mo)e- sa dru,e strane- da povuce i)vrsnicu.
6raj +on)u*arne misije nastaje smrcu +on)u*a i*i podnosenjem ostav+e- i u s*ucaju i)bijanja
rata.
6O%=$/&%" M353J"- PO(/583<" 3 3M$%38"83- O#%O5 #3P/OM8563> 3 6O=$/&%3>
?$%6<3J
6on)u*i +ao se0ovi +on)u*arnih predstavnistva nisu hijerarhijs+i podredjeni se0u dip*omats+e
misije u )em*ji u +ojoj se na*a)e- vec dire+tno svojoj v*adi. Medjutim se0 dip*omats+e misije
ima pravo nad)ora nad +on)u*om- i mo)e ,a privremeno uda*jiti sa du)nosti. $) sa,*asnost
domace dr)ave se0 +on)u*ata mo)e biti ov*ascen da obav*ja i dip*omats+e pos*ove. Ov*ascenje
da vrsi dip*omats+a a+ta ne daju mu dip*omats+e privi*e,ije i imunitete. #anas je pra+sa da su
+on)u*arna ode*enja u sastavu dip*omats+ih predstavnistva. 3a+o se bave +on)u*arnim
0un+cijama- ovi c*anovi i da*je )adr)avaju svoje dip*omats+e imunitete i privi*e,ije.
6on)u*arni imuniteti i privi*e,ije su manje, obima ne,o dip*omats+i. 6on)u*arni 0un+cioneri i
s*u)benici imaju imunitet. Oni ne pod*e)u nad*e)nosti suds+e i upravne v*asti dr)ave prijema-
)a de*a ucinjena u vrsenju +on)u*arnih 0un+cija. 6on)u*arni 0un+cioneri mo,u biti uhapseni i*i
pritvoreni samo u s*ucaju te)e, +rivicno, de*a- i to na osnovu nad*e)ne suds+e v*asti.
6on)u*arni 0un+cioner ne mo)e se naterati da svedoci. 6on)u* je os*obodjen p*acanja 0is+a*nih
da)bina- ima pravo da opsti sa svim dr)av*janima dr)ave odasi*jaca u ci*ju njihove )astite i
)astite njihovih interesa- u)ivaju pravo na pocasti. Prostorije +on)u*ata su nepovredive +ao i
arhiva. 5ve ove privi*e,ije i imuniteti pri)naju se i pocasnim +on)u*ima.
POJ"#3%< 6O 5$4J"68 M"#J$%&O#%O' J(%O' P&(
#u,a je istorija borbe )a pri)nanje *juds+ih prava. =a MP od )nacaja je borba o+o pre*as+a i)
0euda*no, u +apita*istic+o drustvo- +ada se bur)oa)ija bori*a protiv 0euda*nih pov*astica pod
paro*om s*obode *icnosti i jedna+osti svih *judi be) ob)ira na njihovo pore+*o. >u,o 'rocius
po*a)i od de0inicije da MP re,u*ise ne samo odnose i)medju dr)ava- vec i pojedinaca- odnose
i)medju podani+a ra)*icitih dr)ava.
5a stvaranjem sna)nih bur)oas+ih dr)ava sve se vise ra)radjuje teorija o suverenosti dr)ava
po +ojoj MP re,u*ise samo odnose i)medju dr)ava. Pojedinac se potpuno ne,ira +ao
medjunarodnopravni subje+t. 5matra se da MP postoji radi dr)avno, interesa a ne interesa
18
pojedinca. $+o*i+o u pitanje dodju interesi dr)av*jana- oni ce biti sticeni putem dr)ave +ojoj
pripadaju. 5avremeni )astupnici ove teorije svoje ne,ators+e stavove prema pojedincu ,rade
na )avisnosti cove+a od dr)ave: 0i)ic+a *ica u MP sticu prava i obave)e na osnovu
medjunarodnih u,ovora +oji su sa,*asnost vo*ja dr)ava.
%asuprot +oncepcijama +oje ne,iraju cove+a +ao subje+ta MP- postoje teorije +oje tvrde
suprotno. 5ve veci broj internaciona*ista pri)naje cove+u potpuni medjunarodni subje+tivitet.
Ovi teoreticari ,ovore o cove+u +ao posebnom subje+tu pored dr)ava i medjunarodnih
or,ani)cija.
3)medju ovih shvatanja stoji citava ,rupa autora ciji je stav +ompromisan. Oni po*a)e od
predpostav+e da je cove+ do i)vesno, stepena nosi*ac medjunarodnih prava i obave)a .#am1.
%asuprot i)netim +oncepijama- postoje teorije +oje- +onacno- u cove+u vide is+*jucivi subje+at
medjunarodno, prava. Prema (est*ej+u- prava i du)nosti dr)ava nisu nista dru,o do prava i
du)nosti *judi.
P&( <O("6- &=(OJ 3 6O#3?36<3J
Poveja Ujedinjeni! nacija- odredbe o *juds+im pravima u+*jucene u +onacni te+st pove*je
da*e+o su ispod oce+ivanja u vreme njeno, usvajanja. &a)*o, to,a je sva+a+o o+o*nost da su
tadasnje ve*i+e si*e ima*e sopstvene tes+oce sa *juds+im pravima. 3a+o ma*obrojne i opste-
odredbe Pove*je o *juds+im pravima imaju visestru+i pravni )nacaj. Pre sve,a njima su *juds+a
prava internaciona*i)ovana. Pored to,a *juds+a prava va)e )a sva *ica be) ob)ira na rasnu-
vers+u- i etnic+u pripadnost. Odredbe o *juds+im pravima u Pove*ji predstav*jaju )apravo opsta
pravi*a MP- be) ob)ira sto Pove*jom nisu predvidjene ,arancije )a njihovu primenu.
Opsta dekaracija o pravima coveka I 5 ob)irom na +ara+ter odredaba Pove*je nameta*a
se potreba )a donosenjem jedno, do+umenta +ojim bi se deta*jnije re,u*isa*a *juds+a prava.
8aj )adata+ preu)e*a je 6omisija )a *juds+a prava i nacini*a nacrt Opste de+*aracije o *juds+im
pravima +oji je 'enera*na s+upstina $% usvoji*a putem svoje re)o*ucije 994:. ,odine.
#e+*aracija se sastoji i) uvoda i operativno, de*a. $ uvodu se i)nose ra)*o)i njeno,
donosenja- do+ se operativni deo mo)e pode*iti na E de*a: 0i*o)o0s+a osnova *juds+ih prava
.sva *juds+a bica radjaju se s*obodna i jedna+a1- opsti principi .jedna+ost i nedis+riminacija1-
)abrana de*atnosti na ponistenju prava i s*oboda ustanov*jenih #e+*aracijom. #e+*aracija ne
sadr)i ni+ave odredbe o nad)oru nad ostvarivanjem )ajamcenih prava.
Paktovi o pravima coveka I 6omisija )a prava cove+a je 994:. i)radi*a prvi nacrt Pa+ta o
pravima cove+a- a 9959. je od*uceno u oviru "+onoms+o, i socija*no, saveta i 'enera*ne
s+upstine- da se i)rade dva pa+ta- jedan +oji ce sadr)ati e+onoms+a- +u*turna- i socija*na
prava- i dru,i u +ome ce se na*a)iti ,radjans+a i po*itic+a prava. 'enera*na s+upstina O$%
usvoji*a je 9966. ,odine Medjunarodni pa+t o ,radjans+im i po*itic+im pravima- i Medjunarodni
pa+t o e+onoms+im- socija*nim- i +u*turnim pravima cove+a- i treci do+ument- ?a+u*tativni
proto+o* u) Pa+t o po*itic+im i ,radjans+im pravima cove+a. Oba pa+ta stupi*a su na sna,u
99@6. ,odine. Pa+tovi da*je ra)radjuju prava cove+a navedena u Pove*ji O$% i #e+*araciji o
pravima cove+a- a proto+o* ima )a ci*j da se pojedincima neposredno omo,uci obracanje
6omitetu )a *juds+a prava. #ru,i 0a+u*tativni proto+o* u) Pa+t o ,radjans+im i po*itic+im
pravima cove+a usvojen je 99:9. ,odine sa ci*jem u+idanja smrtne +a)ne.
$e!eranska prokamacija i %ecka dekaracija i program akcije I $ 8eheranu je 996:.
odr)ana prva Medjunarodna +on0erencija o pravima cove+a- u ci*ju ra)matranja pitanja da*je,
ra)voja i obe)bedjivanja *juds+ih prava. %a +on0erenciji nije doneta Pove*ja o pravima cove+a-
vec samo pro+*amacija u +ojoj se potvrdjuje viso+a vrednost Pove*je- tra)i prihvatanje
Pa+tova- i osudjuje parthejd. #ru,a medjunarodna +on0erencija o pravima cove+a odr)ana je
u 4ecu 999E. ,odine na +ome je usvojen do+ument pod na)ivom S4ec+a de+*aracija i pro,ram
a+cijeC u +ome su sa)eta najva)nija nace*a postojecih instrumenata- i o)naceni osnovni pravci
de*ovanja dr)ava i or,ani)acija u ci*ju ra)voja prava cove+a.
19
=5838 POJ"#3%3> 68"'O&3J /3< I =4&% 8&'O(3%" &O4/J"M- PO/O=J 3=4"'/3<
3 P8&3#
#o pocet+a 232 ve+a tr,ovina rob*jem je bi*a do)vo*jena i dr)ave su se ca+ bori*e da ostvare
sto bo*ji po*o)aj u ovoj vrsti tr,ovine. Posot ropstvo predstav*ja naji)ra)eniji ob*i+ povrede
*juds+o, dostojanstva- na 4ec+om +on,resu 9:95. doneta je nace*na de+*aracija +ojom je
tr,ovina rob*jem pro,*asena povredom evrops+o, medjunarodno, prava. %a+on to,a s*edi +t
o 6on,u i) 9::5. +oji je )abranio ropstvo i tr,ovinu rob*jem u s*ivu ove a0ric+e re+e- i
4rise*s+a +onvencija i) 9:90. +ojom je usvojen ni) mera )a )em*je +oje tr,uju robovima.
3)medju dva svets+a rata prob*emom ropstva bavi*o se #rustvo naroda pod cijim je o+ri*jem
9976. )a+*jucena 6onvencija o ropstvu sa ci*jem potpuno, u+idanja ropstva. 'odine 995@. $%
su usvoji*e #opuns+u +onvenciju o u+idanju ropstva- tr,ovine rob*jem- i pra+se s*icne ropstvu.
$ obe +onvencije ropstvo se de0inise +ao Sstanje i*i po*o)aj ne+o, *ica nad +ojim se vrse
atributi prava svojine i*i ne+i od njihC. 6onvencija i) 995@. )abranjuje du)nic+o ropstvo-
prinudan rad- do,ovorne bra+ove- prodaju ma*o*etni+a. 3) obicajno, prava preu)eto je da
sva+i rob +oji se s+*oni na brod dr)ave u,ovornice postaje s*obodan. Pored opste )abrane
ropstva MP je posebnu pa)nju posveti*o )abrani tr,ovine be*im rob*jem- tj. )enama i decom- i
u tom ci*ju $% su 9949. done*e 6onvenciju o su)bijanju tr,ovine *juds+im bicima i
e+sp*oatacije prostitucije dru,ih *ica.
Pos*e 3 s.r. a narocito pos*e 33 s.r- javi*a se potreba )a medjunarodnopravnim re,u*isanjem
i)be,*ica. 8o su *ica +oja u masama napustaju svoju )em*ju i tra)e utociste u dru,oj )em*ji.
#rusvo naroda je 99EE. osnova*o (iso+i +omesarijat )a i)be,*ice us*ed i)be,*ih Jevreja i)
%emac+e i rus+ih i)be,*ica. %a+on 33 s.r. pitanje i)be,*ica bi*o je u nad*e)nosti $prave
$jedinjenih nacija )a pomoc i obnovu i Medjuv*adino, +omiteta )a i)be,*ice. 994@. obra)ovana
je specija*i)ovana a,encija $%- Medjunarodna or,ani)acija )a i)be,*ice- +oju je od 9949.
)amenio (iso+i +omesar )a i)be,*ice. Od 9954. i)be,*icama se pored )astite pru)a i
e+onoms+a pomoc. 9959. odr)ana je medjunarodna +on0erencija u =enevi sa)vana od strane
O$%- na +ojoj je doneta 6onvencija o po*o)aju i)be,*ica. 6onvencija daje siro+u de0iniciju
i)be,*ica- +oja se odnosi na ,otovo sva *ica sa i)be,*ic+im statusom. $ 6onvenciji je po*o)aj
i)be,*ica re,u*isan uvodjenjem ne+o*i+o standarda. %ajpovo*jnijim standardom ii)be,*ice se
i)jednacavaju sa dr)av*janima teritorija*ne dr)ave. 3majuci u vidu da je i)be,*ica pre+inuo
sva+i +onta+t sa dr)avom i) +oje je i)be,ao- 6onvencija sadr)i ni) c*anova o administrativnoj
pomoci +oju treba pru)iti i)be,*icama: i)davanje putnih isprava- do)vo*a s*obodno, biranja
mesta prebiva*ista- i postupa+ )a proterivanje i)be,*ica .ne mo,u biti proterani tamo ,de im
preti rea*na opasnost1. 'odine 995@. 6onvencija je dopunjena u >a,u )a+*jucenjem
ran)mana o i)be,*im mornarima .re,u*isana pitanja i)be,*ih mornara +oji nemaju sta*no
mesto borav+a1. #anas je ve*i+i prob*em ostao pitanje obave)no, prijema i)be,*ica i du)ine
njihovo, borav+a .asimi*acija- natura*i)acija- repatrijacija1.
patridi su *ica be) dr)av*janstva. Pojam i)be,*ice ve)an je )a po*itic+e momente tj. )a pro,on
*ica na vers+oj- naciona*noj- rasnoj- i*i po*itic+oj osnovi. %asuprot tome pojam apatrida ve)an
je )a pravne momente. Jedno *ice mo)e ostati be) dr)av*janstva- bi*o da je rodjeno od rodite*ja
cije dr)av*janstvo nije re,u*isano- bi*o da je ot+a)a*o dr)av*janstvo u jednoj )em*ji- i +onacno
us*ed su+oba )a+ona i su+cesije. /ica be) dr)av*janstva *isena su obave)e a*i i pravne )astite
od strane dr)ave. $jedinjene nacije sa)va*e su 9954. +on0erenciju na +ojoj je usvojena
6onvencija o pravnom po*o)aju *ica be) dr)av*janstva. 5adr)ina 6onvencije u po,*edu *icno,
statusa *ica be) dr)av*janstva i nje,ovo, pravno, po*o)aja identicna je sa sadr)inom
6onvencije o i)be,*icama. /ice be) dr)av*janstva ne mo)e se proterati i) )em*je u +ojoj boravi
sem u s*ucaju +ada to na*a)u ra)*o)i naciona*ne be)bednosti- dr)avne be)bednosti- i javno,
reda. #a bi se apatridija +ao pojava *i+vidira*a- dr)ave u,ovornice obave)a*e su se da ce u
,ranicama mo,ucnosti o*a+sati asimi*aciju i natura*i)aciju *ica be) dr)av*janstva.
=5838 POJ"#3%3> 68"'O&3J /3< I M%J3%"
=astita manjina u MP ima dvostru+i ci*j. %jena svrha sastoji se najpre u obe)bedjenju potpune
ravnopravnosti pripadni+a manjina u odnosu na ostata+ stanovnistva- odnosno u njihovoj
nedis+riminaciji. #ru,i je ci*j da se manjinama daju posebna prava neophodna )a ocuvanje
20
njihovih etnic+ih osobenosti. %ajpo)natija de0inicija manjine je da je manjina ,rupa brojcano
manja od ostat+a stanovnista dr)ave- +oja je u nedominantnom po*o)aju- a ciji c*anovi- +oji su
dr)av*jani te dr)ave- imaju etnic+e- vers+e- i je)ic+e od*i+e dru,acije od ostat+a stanovnistva i
is+a)uju- ma+ar samo imp*icitno- osecaj so*idarnosti usmeren na ocuvanje svoje +u*ture-
tradicije- vere- i je)i+a. .6apotorti1
Pore+*o manjina je starije, datuma- medjutim )astita manjina dobija sistemats+i +ara+ter te+
na+on Prvo, svets+o, rata pod o+ri*jem #rustva naroda. Mirovnim u,orima na )astitu u,ovora
obave)a*e su se pobedjene i nove dr)ave- do+ su se osta*o na to obave)a*e pri*i+om stupanja u
#rustvo naroda. Odredbe ovih u,ovora ,arantova*e su manjinama po*itic+u i ,radjans+u
jedna+ost i )abranjiva*e dis+riminaciju. Pored ovih prednosti- sistem manjins+e )astite imao je
i s*abosti. $ njemu je data prednost pravima manjina u odnosu na njihove odnose +oje imaju
prema dr)avama u +ojima )ive. =*oupotrebe vrsene sa manjinama pre i )a vreme 33 s.r.
dove*e su do to,a da se u $% odusta*o od posebno, re,u*isanja manjins+e )asite. 8a+o Pove*ja
uopste ne ,ovori o manjinama- vec o postovanju prava cove+a i osnovnih s*oboda )a sve be)
ra)*i+e u po,*edu rase- po*a- vere- i je)i+a. 3sti stav prihvata i Opsta de+*aracija o pravima
cove+a i) 994:. =bo, po*o)aja manjina +oji je ostao te)a+ i u pos*eratnim ,odinama- doneta je
od*u+a da se u pojedine medjunarodne u,ovore vrate odredbe posvecene )astiti manjina.
Medju njima najva)niji je Pa+t o ,radjans+im i po*itic+im pitanjima i #e+*aracija o pravima
pripadni+a naciona*nih i*i etnic+ih- vers+ih i je)ic+ih manjina .9997 $%1. #e+*aracija nema
pravnoobave)ujuci +ara+ter vec samo i)ra)ava osnovne principe manjins+e )astite. $ $%
nema or,ana cija je is+*juciva nad*e)nost bav*jenje manjinama.
=a )astitu manjina na re,iona*nom p*anu od )nacaja je a+tivnost 5aveta "vrope i O"45a. Pod
o+ri*jem 5" do sada su usvojena dva do+umenta +oja se u potpunosti bave prob*emati+om
manjins+e )astite: "vrops+a pove*ja o re,iona*nim i manjins+im je)icima i) 9997. i O+virna
+onvencija )a )astitu naciona*nih manjina i) 9994. .prvi visestrani u,ovor posvecen )astiti
manjina1. $ o+viru O"45a postoji (iso+i +omesar )a naciona*ne manjine .ustanov*jen 999E.1
Postoji pra+sa da dr)ave medjusobno )a+*jucuju u,ovre +ojima se stite prava manjina na
njihovim teritorijama.
P&(O =3/ 3 "658&#3<3J
$ Opstoj de+*araciji o pravima cove+a stoji da sva+o *ice ima pravo da tra)i a)i* a+o je ,onjeno
i da u)iva a)i* u dru,im )em*jama. Postajao je pred*o, da se i pravu na a)i* da posebno mesto
u Pa+tovima- sto bi )naci*o da sva+o ima pravo da tra)i i dobije a)i* na teritoriji dr)ava
u,ovornica- medjutim od to,a se odusta*o jer bi to )naci*o potpuno otvaranje ,ranica dr)ava.
$ nedostat+u odredjeno, te+sta o pravu a)i*a- $% su pristupi*e donosenju #e+*aracije o pravu
a)i*a: nacrt #e+*aracije dostav*jen je u to+u 9960. 'enera*noj s+upstini na ra)matranje i
usvajanje- a*i do danas nije usvojen. 5va+a dr)ava- u s+*adu sa svojom suverenoscu- svojim
e+onoms+im i po*itic+im us*ovima- dis+reciono od*ucuje da *i ce a)i* dati i*i us+ratiti ,a.
"+stradicija je 0orma*no pravni proces- +oji se sastoji od ne+o*i+o 0a)a- putem +ojih jedna
dr)ava predaje dru,oj *ice u ci*ju i)vrsenja +a)ne nad njim- i*i vodjenja protiv nje,a +rivicno,
postup+a. $cesnici u procesu su suverene dr)ave- a obje+at e+stradicije je pojedinac. $
odnosu na *ice +oje se i)rucuje dr)ave su du)ne da primene standarde o )astiti *juds+e *icnosti-
a*i treba dodati da je e+stradicija u prvom redu u interesu )ajednice. "+stradicija se nece
primeniti na *ice +oje je i)vrsi*o po*itic+o +rivicno de*o.
Jedan broj teoreticara po+usao je da e+stradiciju pri+a)e +ao medjunarodnopravnu obave)u u
s*ucaju tes+ih +rivicnih de*a- medjutim pra+sa nije s*edi*a ovaj pravac. #r)ave stoje cvrsto na
stanovistu da u odsustvu medjunarodnih u,ovora ne postoji obave)a i)rucenja +rivca. Pravni
osnov e+stradicije mo)e biti: u,ovor- pravi*a +urtoa)ije i reciprociteta- i unutrasnji propisi
dr)ave. $,ovori o e+stradiciji mo,u biti dvostrani i visestrani. $,ovori na bi*atera*noj osnovi
predstav*jaju najsi,urniji put )a e+stradiciju. Pos*e Prvo, s.r. ucinjen je po+usaj da se
e+stradicija re,u*ise visestranim u,ovorima. 8a+o npr. 6onvencija o sprecavanju +rivotvorenja
novca i) 9979. predvidja da *ica o+riv*jena )a ova+va de*a pod*e)u e+stradiciji. #o e+stradicije
mo)e doci i be) 0orma*nopravno, osnova- na ba)i +urtoa)ije i reciprociteta- +od dr)ava +oje
21
ne,uju prijate*js+e odnose. Od*u+e o ovom s*ucaju donose v*ade i*i nad*e)ni resor. Pitanje
e+stradicije re,u*ise se unutrasnjim propisima- +oji se primenjuju u odsustvu u,ovorno,
re,u*isanja. 6od nas je ovo pitanje re,u*isano =a+onom o +rivicnom postup+u.
"+stradicija je s*o)en i de*i+atan proces i ne po+rece se +ada su u pitanju *a+sa +rivicna de*a.
Predpostav+e )a e+stradiciju su: da je dr)ava nad*e)na )a presudjenje dato, +rivicno, de*a i
da ce i)ruceno *ice biti predato nad*e)nom suds+om or,anu- +oji ce voditi suds+i postupa+.
Postupa+ )a i)rucenje po+rece se na )ahtev dr)ave mo*ite*jice i dostav*ja se dru,oj dr)avi
redovnim dip*omats+im putem.
3%#3(3#$/% 6&3(3<% O#'O(O&%O58 I &=(OJ M"#J$%&O#%O' 6&3(3<%O' P&(
#O 6&J 33 5("856O' &8
<*an 77@. (ersajs+o, u,ovora o miru predstav*ja prvi po+usaj u istoriji MP da se pravno utvrdi
*icna od,ovornost or,ana- pa i se0a dr)ave. %a osnovu to, c*ana treba*o je suditi (i*ijemu 33
)bo, povrede u,ovora )ajedno sa ,rupom dru,ih ratnih )*ocinaca. Medjutim >o*andija ,a nije
e+stradira*a- a medju pravnicima je preov*ada*o mis*jenje da )a e+stradiciju nije ni postojao
pravni osnov jer >o*andija nije ni potpisa*a (ersajs+i u,ovor. $ ta+voj situaciji dosao je i #ru,i
svets+i rat. %acistic+a i 0asistic+a vojs+a- +ao i njihova civi*na *ica pocini*i su o,roman broj
ratnih )*ocina. 8o je podsta+*o save)ni+e da na Mos+ovs+oj +on0erenciji odr)anoj 994E. donesu
#e+*araciju o nemac+im )verstvima sa obave)nom pravnom sna,om. Ovim a+tom se
predvide*o +a)njavanje svih nemac+ih o0icira i vojni+a- +ao i c*anova nacistic+e stran+e +oji su
ucestvova*i u ovim )verstvima- i*i su )a njih bi*i od,ovorni.
3%#3(3#$/% 6&3(3<% O#'O(O&%O58- &=(OJ M"#J$%&O#%O' 6&3(3<%O' P&(
%6O% 33 5("856O' &8
$ od*u+ama Postdams+e +on0erencije odr)ane ju*a 9945. potvrdjeni su principi *icne
medjunarodne +rivicne od,ovornosti. :. (333 9945. potpisan je /ondons+i spora)um i)medju
v*ada 5#- ?&- (4- 555& u ci*ju ,onjenja ,*avnih ratnih )*ocinaca evrops+e Osovine.
6ontro*ni savet )a %emac+u doneo je )a+on o +a)njavanju *ica od,ovornih )a ratne )*ocine-
)*ocine protiv covecnosti- i )*ocine protiv mira. %a osnovu /ondons+o, spora)uma obra)ovan
je Medjunarodni vojni sud +ome je pri*o)en 5tatut .odredjivao nad*e)nost suda sastav i opsta
nace*a1. 'enera*na s+upstina $% je svojom re)o*ucijom 9946. potvrdi*a nace*o MP pri)nato
statutom %irnbers+o, suda .,onjenje ratnih )*ocinaca i ,arancije prava optu)enih1- i na*o)i*a
6omisiji )a +odi0i+aciju MP da te principe 0ormu*ise- +ao i da i)radi nacrt 6ode+sa )*ocina protiv
mira i be)bednosti covecanstva. Prema i)vestaju 6omisije- sva+i ucini*ac +rivicno, de*a- +oje
je predvidjeno +ao )*ocin protiv MP- od,ovoran je )a to de*o i mora biti +a)njen- po MP- be)
ob)ira da *i je unutrasnje )a+onodavstvo nje,ove dr)ave ta+vu radnju in+riminisa*o i*i ne.
%a,*aseno je da a+o ne+o prima naredjenja svoje v*ade i*i predpostav*jeno, staresine- a ta
naredjenja vode dire+tno u )*ocin- isto ta+o nije cinjenica +oja mo)e os*oboditi ucinioca
nje,ove od,ovornosti. Pitanje +a)ni ostaje jos uve+ neodredjeno. 5to se tice teritorija*ne
nad*e)nosti- od,ovornima )a +rivicna de*a sude sudovi )ema*ja u +ojima su ta+va de*a i
pocinjena. +o se )*ocini ne mo,u ,eo,ra0s+i odrediti i*i su pocinjeni u vise )ema*ja- predvidja
se nad*e)nost medjunarodno, suda.
#&=(% 8"&38O&3J- "/"M"%83- P&(% P&3&O#- #&=(%" '&%3<"
#ra)avna teritorija je prostor o,radjen dr)avnim ,ranicama. Ona obuhvata +a+o i )em*jisni-
ta+o i va)dusni prostor )ajedno sa oba*nim morem. %a tom prostoru dr)ava vrsi svoju
jurisdi+ciju- +a+o na *icima +oja se na njoj na*a)e- ta+o i na stvarima +oje joj pripadaju.
(rsenje v*asti na teritoriji je u njenoj is+*jucivoj nad*e)nosti i jedino je o,raniceno pravi*ima
MP.
#r)ava ne sme svojom a+tivnoscu i*i propustanjem da do)vo*i da se njena teritorija +oristi na
stetu prava dru,e dr)ave. %a dr)avnoj teritoriji mo)e postojati dvojstvo v*asti- v*ast save)ne
dr)ave i 0edera*ne jedinice- +ao sto mo,u da se susretnu i da dejstvuju dve suverene v*asti.
Ova+vo dvov*asce se na)iva +ondominijum. =a ra)*i+u od +ondominijuma bi*o je s*ucajeva u
istoriji da je jedna dr)ava )adr)ava*a suverenost nad svojom teritorijom- a dru,oj dr)avi
22
ustupa*a vrsenje suverenih prava .4i> 9:@:. ,odine1. #r)avna teritorija je )asticena
medjunarodnim pravom.
#r)avne ,ranice su brane +oje de*e i spajaju dr)avne teritorije. One se prostiru +a+o svojom
du)inom i)medju dve dr)ave- ta+o i i)nad ,ranicne *inije u va)dusni prostor .Paris+a
+onvencija 9999- i Pi+aJ+e +onvencije 99441. 3stovremeno one se spustaju dubo+o u dubine
pod)em*je- du)inom ,ranicne *inije. 'ranice i)medju dr)ava moraju biti )asnovane na
medjunarodnom u,ovoru- spora)umu- i*i na a+tima +o*e+tivno, pri)nanja. Pov*acenje ,ranica-
prema evrops+oj pra+si- obicno se vrsi u E 0a)e: prvu 0a)u predstav*ja usvajanje
medjunarodno, a+ta u +ome se ra),ranicenje na*a)i- dru,a 0a)a je rad medjunarodne +omisije
)a ra),ranicenje na terenu- i treca 0a)a se sastoji i) deta*jno, postav*janja po,ranicnih
o)na+a. +o ,ranica ide re+om )a meri*o se u)ima njena ,eometrijs+a sredina.
%<3% 583<%J #&=(%" 8"&38O&3J"
6ro) istoriju medjunarodnih odnosa dr)ave su stica*e teritoriju na ra)*icite nacine. $ pros*osti
je do teritorija*nih promena najcesce do*a)i*o putem ratova. #anas Pove*ja $% i)ricito
)abranjuje pretnju i*i upotrebu si*e protiv teritorija*no, inte,riteta i*i po*itic+e ne)avisnosti
sva+e dr)ave. $ savremenom MP dr)avna teritorija mo)e se steci samo mirnim putem i to:
priraJtajem- o+upacijom- ustupanjem- i odrNajem.
.a1 Prirataj predstav*ja sticanje drNavne teritorije de*ovanjem prirodnih si*a i*i veJtaK+im
putem. #o uveManja drNavne teritorije u ovom s*uKaju do*a)i us*ed stvaranja reKnih
nanosa- pojavom ostrvca na reci- je)eru- i u teritorija*nom moru- i*i nastan+om de*te
na uJMu re+e. PriraJtaj je veJtaK+i u+o*i+o se teritorija*no uveManje pojav*juje +ao
pos*edica *juds+o, rada. =a ovaj vid sticanja teritorije nije potreban pravni a+t- ta+o
da uveMan deo teritorije automats+i potpada pod suverenost drNave na Kijoj se
teritoriji uveManje do,odi*o.
.b1 Okupacija je )au)imanje ob*asti +oja ne pripada ni jednoj drNavi sa namerom da se
u+*juKi u svoju drNavnu teritoriju. $ momentu o+upacije ne sme postojati bi*o +a+va
or,ani)ovana v*ast na teritoriji +oja se )au)ima. #a bi se smatra*a punovaNnom-
o+upacija mora biti e0e+tivna .stvarno vrJenje v*asti na toj teritoriji- obe)beLivanje
pravno, poret+a i snoJenje meLunarodne od,ovornosti )a tu teritoriju1. Od drNave
+oja )aposedanjem stiKe suverenost )ahteva se da to saopJti dru,im drNavama- +a+o
bi one mo,*e istaMi eventua*ne pri,ovore protiv o+upacije.
.c1 Ustupanje je sticanje drNavne teritorije na osnovu meLunarodno, u,ovora i)meLu
predhodno, suverena i drNave +oja dobija teritoriju. <esija se moNe i)vrJiti be)
na+nade- i*i u) na+nadu u novcu i odreLenoj teritoriji. 8a+o su 5# 9:0E. ,odine
+upi*e od ?rancus+e /ouisianu )a 60 mi*iona 0rana+a.
.d1 Odrajem se na osnovu posedovanja odreLene ob*asti- Kemu se ne protivi raniji
drNa*ac- stiKe suverenost na toj teritoriji. =a punovaNnost odraNaja traNi se da
posedovanje teritorije bude e0e+tivno- mirno- nesmetano i javno.
#&Q(%" 5/$Q4"%O583
5*uNbenost u MP je obave)a drNave da se na svojoj teritoriji u)drNava od vrJenja a+ata +oji su
u njenoj nad*eNnostiH i*i da to*eriJe na svojoj teritoriji vrJenje a+ata strane drNave. Ova
obave)a drNave proistiKe i) opJtih meLunarodnih pravi*a .p*ovidba po meLunarodnim re+ama1-
i*i je u,ovorne prirode .pravo tran)ita robe pre+o tuLe teritorije1. 5*uNbenosti u MP su se javi*e
+ao re)u*tat e+onoms+ih potreba drNava. +o s*uNbenosti +oriste meLunarodnoj saradnji u
prvom redu meLunarodnom e+onoms+om ra)voju drNava- one predstav*jaju po)itivni
meLunarodnopravni instrument. $+o*i+o su s*uNbenosti i)nuLene od strane dru,e drNave i*i se
+oriste +ao sredstvo po*itiK+o, pritis+a one su ne,ativne. 5*uNbenost ne raspo*aNe pravom na
apso*utno vrJenje v*asti- veM samo pravom na mirno +oriJMenje. 5ve se viJe ,ranaju vrste
s*uNbenosti s ob)irom na ubr)ani ra)vita+ meLunarodno, saobraMaja. 6ao standardne
s*uNbenosti smatraju se s*obodne )one u de*u *u+e i*i o+o Ne*e)niK+e stanice. $ standardne
s*uNbenosti uvrJtavaju se podi)anje postrojenja na tuLoj teritoriji- +oncesije )a ribarenje itd. $
pra+si postoje brojne s*uNbenosti vojne prirode .stacioniranje stranih trupa- ba)e rmije 5#
u 8urs+oj npr.1.
23
&"P% O4/58
&e+e su sastavni deo drNavne teritorije. +o re+a ne pre*a)i ,ranice jedne drNave- ona ima
naciona*ni +ara+ter i tada nije od posebno, )naKaja )a MP. $+o*i+o ona protiKe +ro)
teritorija*ne vode dve drNave- i*i viJe )ema*ja- i*i Kini ,ranicu i)meLu njih- moNe imati
meLunarodni +ara+ter a+o je- u) to- p*ovna i posredno i*i neposredno utiKe u more.
Pravni us*ov je postojanje meLunarodno, a+ta- prihvaMeno, od strane )ainteresovanih drNava-
na osnovu +oje,a se jedna re+a pro,*aJava meLunarodnom. 3 nep*ovne re+e mo,u biti od
meLunarodno, interesa- a*i se onda ne radi o internaciona*i)aciji p*ovidbe- veM o i)vesnoj
e+sp*oataciji re+e od strane pribreNnih drNava- +ao Jto je s*uKaj sa Murom i #ravom.
?rancus+a revo*ucionarna v*ada je 9@97. prva ista+*a naKe*o s*obodne p*ovidbe na
meLunarodnim re+ama .Oe*da i Me)a1. $ )avrJnom a+tu 4eK+o, +on,resa 9:95. tadaJnje
ve*i+e si*e ista+*e su +ao opJti princip s*obodu p*ovidbe na p*ovnim re+ama +oje protiKu +ro)
viJe drNava. 8o+om 232 ve+a veMi broj re+a pro,*aJen je meLunarodnim: #unav- /aba- Oe*da-
Me)a- Odra- &ajna- (is*a- ma)on- /a P*ata- 6on,o- %i,er.
&"Q3M P/O(3#4" % #$%($
#unav je pro,*aJen meLunarodnom re+om na Paris+om +on,resu 9:56. ,odine. $ ovom
meLunarodnom u,ovoru reKeno je da Me se na #unavu primenjivati reNim s*obodne p*ovidne u
s+*adu sa )avrJnim a+tom 4eK+o, +on,resa.
Paris+im u,ovorom stvorene su dve +omisije: "vrops+a i Oba*na. "vrops+u +omisiju sacinjava*i
su predstavnici svih dr)ava +oje su potpisa*e Paris+i u,ovor. "vrops+a +omisija je ima*a
)adata+ da u ro+u od 7 ,odine rascisti de*tu #unava +a+o bi ta re+a posta*a p*ovna i u tom
svom de*u. Oba*na +omisija bi*a je sastav*jena od pribre)nih dr)ava- a*i nije ima*a pra+ticno
ni+a+vu 0un+ciju. =a ra)*i+u od Oba*ne +omisije- "vrops+a +omisija je 0un+cionisa*a 900
,odina- us*ed potrebe )a sta*nim tehnic+im radovima +a+o bi se obe)bedi*a norma*na p*ovidba
#unavom. 9::E. na +on0erenciji u /ondonu "vrops+a +omisija posta*a je sta*na medjunarodna
ustanova sa )a+onodavnom i i)vrsnom 0un+cijom- i sa suds+om v*ascu jer je mo,*a da
+a)njava )a pre+rsaje ucinjene protiv njenih propisa. Ona je ta+odje ima*a pravo da )a+*jucuje
medjunarodne )ajmove- pravo na sopstvenu )astavu i brodove.
Pos*e 3 s.r. odr)ana je medjunarodna +on0erencija u Pari)u na +ojoj je donet 5tatut #unava
.9979.1 sa ci*jem da se obe)bedi s*obodna p*ovidba #unavom )a brodove svih )astava- i tom
pri*i+om su doneta pravi*a o nacinu pre,*eda broda +a+o pribre)ne )em*je ne bi mo,*e putem
svo, )a+onodavstva da ometaju s*obodnu p*ovidbu. Osta*e su i da*je dve +omisije:
Medjunarodna #unavs+a +omisija .nad*e)nost od $*ma do 4rai*e1 i "vrops+a +omisija .od
4rai*e do mora1.
$ 5eptembru 9940. odr)ana je medjunarodna +on0erencija u 4ecu- ,de su pro0asistic+e v*ade
stvori*e #unavs+i recni savet sa sedistem u 4ratis*avi- a u ci*ju +ontro*e #unava od strane
%emac+e.
%a+on rata save)nic+e v*ade su se do,ovori*e da se odr)i +on0erencija radi donosenja nove
+onvencije o p*ovidbi #unavom. 6on0erencija je odr)ana 994:. u 4eo,radu. %a +on0ereciji su
pribre)ne dr)ave done*e 6onvenciju o re)imu p*ovidbe na #unavu- do+ su ve*i+e si*e napusti*e
sastana+- )bo, svadje o+o stecenih prava na +oriscenje #unava1. Prema 4eo,rads+oj
+onvenciji pro,*aseno je suvereno pravo pribre)nih dr)ava i njihova medjusobna
ravnopravnost na ovoj medjunarodnoj reci. %jome su u+inute s+oro sto,odisnje privi*e,ije
ve*i+ih si*a cije teritorije ne )ap*jus+uje #unav. 5*oboda p*ovidbe #unavom je ,arantovana.
5tvorena je jedinstvena #unavs+a +omisija u +ojoj je sva+a pribre)na )em*ja ima*a jedno,
predstavni+a- +oji je imao pravo veta. 6omisija je ima*a )adata+ da i)radjuje ,enera*ne
p*anove )a tehnic+e radove +a+o bi se osi,ura*a s*oboda p*ovidbe i da se stara o ra)*icitim
tehnic+im s*u)bama.
24
POMO&56 O4/58 I $%$8&5%J" MO&56" (O#" 3 8"&38O&3J/%O MO&"
3a+o pomors+i prostor u ,eo,ra0s+om smis*u predstav*ja jedinstvenu ce*inu- more se u MP de*i
na vise pojaseva. %orme medjunarodno, prava mora stvarane su +ro) du,otrajnu pra+su
dr)ava i nepisano obicajno pravo- a danas su najvecim de*om +odi0i+ovane. %a +on0erenciji u
=enevi 995:. donete se 4 +onvencije: 6onvencija o teritorija*nom moru i spo*jnom mors+om
pojasu- 6onvencija o otvorenom moru- 6onvencija o ribarenju i ocuvanju bio*os+ih bo,atstava
otvoreno, mora- i 6onvencija o epi+ontinenta*nom pojasu. 33 6on0erencija o pravu mora
sa)vana je 9960. ,odine a*i je )avrsena be) do,ovora- a na 333 6on0erenciji .99@E-99:71
doneta je jedinstvena 6onvencija o pravu mora- medjutim 6onvencija nije mo,*a da stupi na
sna,u )bo, otpora vodecih industrijs+ih dr)ava- sve do 9994. ,odine +ada je na+on pre,ovora
posti,nuta sa,*asnost o+o svih spornih pitanja. $svojene medjunarodne +onvencije u )ajednici
sa pravi*ima obicajno, prava i unutrasnjim propisima dr)ava utvrdjuju pravni po*o)aj i re)im
ne+o*i+o mors+ih pojaseva.
$nutrasnje mors+e vode predstav*jaju deo mors+e povrsine +oji je u naju)oj ve)i sa
suvo)emnom teritorijom. $nutrasnje vode obuhvataju: mors+e *u+e .ra)*i+uju se civi*ne od
vojnih1- )a*ive- usca re+a- )atvorena mora- de*ove mora i)medju oba*e i ostrva- i*i i)medju
samih ostrva- i more i)medju *inije nis+e vode i najvise, nivoa mora. $ po,*edu pravno,
re)ima nema ra)*i+e i)medju unutrasnjih mors+ih voda i suvo)emno, de*a teritorije. Oba*na
dr)ava raspo*a)e punom suverenoscu nad ovim mors+im pojasom. 3) te suverenosti proi)i*a)i
da strain brodovi nemaju pravo pro*a)a +ro) unutrasnje vode- vec se ce*o+upan saobracaj
odvija na osnovu odobrenja i pod nad)orom domacih v*asti.
8eritorija*no more dru,i je pojas du) oba*e i*i unutrasnjih voda jedne dr)ave. Ono predstav*ja
mors+i proctor u+*jucujuci i mors+o dno- pod)em*je i va)dusnu ob*ast- +oja se u i)vesnoj sirini
prote)e od osnovne *inije prema s*obodnom moru. $ 6onvenciji o pravu mora sadr)ana su
preci)na pravi*a )a utvrdjivanje ,ranica teritorija*no, mora. Po*a)na *inija )avisi od
+on0i,uracije oba*e i mo)e biti norma*na i prava. %orma*na po*a)na *inija podra)umeva *iniju
nis+e vode du) oba*e. $ ob*astima ,de je oba*a ra)udjena i*i a+o se u b*i)ini oba*e na*a)i veci
broj ostrva- dr)ava mo)e primeniti metod pravih po*a)nih *inija. 8e *inije se pov*ace ta+o da
spajaju najisturenije tac+e na +opnu i*i na ostrvima. 5va+o ostrvo ima posebno teritorija*no
more. Prema 6onvenciji o pravu mora dr)ava ima pravo da odredi sirinu svo, teritorija*no,
mora do ,ranice +oja ne pre*a)i 97 nm- od po*a)ne tac+e merenja. 8a ,ranica je ujedno *inija
suverenosti oba*ne dr)ave na moru. Pravni po*o)aj teritorija*no, mora ima dve bitne o)na+e. 5
jedne strane to je suverenost oba*ne dr)ave- a sa dru,e to je pravo nes+od*jivo, pro*as+a
brodova svih dr)ava. 8eritorija*no more sastavni je deo dr)avne teritorije i na*a)i se pod
suverenoscu oba*ne dr)ave. 5uverenost se prote)e na mors+o dno- pod)em*je- i va)dusni
proctor. Oba*na dr)ava ostvaruje suverenost vrseci ni) ov*astenja +oja ima i na svojoj
+opnenoj teritoriji. Ona se sastoje u: )a+onodavnoj v*asti- odnosno u punoj va)nosti svih
)a+ons+ih propisa oba*ne dr)aveH po*icijs+oj i suds+oj nad*e)nostiH sanitarnom i carins+om
nad)oruH is+*jucivom pravu +oristenja pomors+o, bo,atstvaH is+*jucivom pravu na pre*et
va)dusno, prostora itd. Pravo stranih brodova na nes+od*jiv pro*a) +ro) teritorija*no more
predstav*ja o,ranicenje +oje je u s+adu sa MP nametnuto oba*noj dr)avi. $ ovom o,ranicenju
suverenosti na*a)i se ,*avna ra)*i+a i)medju unutrasnje mors+e vode i teritorija*no, mora.
Pravo nes+od*jivo, pro*a)a ustanov*jeno je medjunarodnim obicajnim pravom i re,u*isano
=enevs+om +onvencijom o teritorija*nom moru i spo*jnom mors+om pojasu od 995:.
5trani brodovi +oji se s*u)e pravom nes+od*jivo, pro*a)a du)ni su da postuju )a+one i propise
oba*ne dr)ave i sve opsteprihvacene norme MP o i)be,avanju sudara na moru. Oba*na dr)ava
je du)na da ne sprecava nes+od*jiv pro*a) stranih brodova. 6onvencija o pravu mora be
do)vo*java oba*nim dr)avama da od stranih brodova ubiru da)bine samo )bo, njihovo,
pro*a)a teritorija*nim morem. Podmornicama je )abranjeno ronjenje u teritorija*nim vodama
dru,ih dr)ava. %jima je pro*a) do)vo*jen samo a+o p*ove povrsinom sa ista+nutom )astavom.
Pri*i+om pro*as+a +ro) teritorija*no more strani tr,ovac+i brodovi na*a)e se pod v*ascu oba*ne
dr)ave. 5trani ribars+i brodovi ne smeju da ribare. 5trani ratni brodovi i strani brodovi +oji ne
s*u)e u tr,ovac+e svrhe ta+odje imaju pravo nes+od*jivo, pro*as+a. =a vreme p*ovidbe
teritorija*nim morem ovi brodovi su i)u)eti od teritorija*ne jurisdi+cije oba*ne dr)ave i na*a)e
se pod v*ascu dr)ave ciju )astavu viju. $ s*ucaju +rsenja propisa oba*na dr)ava obicno
25
upo)orava )apovedni+a broda na povredu- a a+o se on ne oda)ove po)ivu da se tim propisima
po+ori- mo)e se )ahtevati da brod odmah isp*ovi i) teritorija*no, mora. #r)ava )astave snosi
medjunarodnu od,ovornost )a sva+u stetu nanesenu oba*noj dr)avi.
POMO&56 O4/58 I 5PO/J%3 MO&563 POJ5- "P36O%83%"%8/%3 POJ5- 35/J$<3(
"6O%OM56 =O%
5po*jni pojas predstav*ja deo mora +oji se u odredjenoj sirini prote)e u) spo*jnu ,ranicu
teritorija*no, mora oba*ne dr)ave radi )astite njenih tacno odredjenih interesa. Ovaj pojas
i)ra) je potrebe da se ub*a)i ostra ra)*i+a i)medju teritorija*no, mora nad +ojim dr)ave imaju
suverenu v*ast- i pune s*obode otvoreno, mora. 6ao isntitut MP spo*jni mors+i pojas stvoren je
+ro) pra+su donosenja jednostranih a+ata +ojima su oba*ne dr)ave prosiriva*e ,ranicu svoje
v*asti na moru u ci*ju sprecavanja +rsenja carins+ih- pores+ih i sanitarnih propisa. 6odi0i+acija
postojecih obicajnih pravi*a i)vrsena je =enevs+om +onvencijom i) 995:- a vecinu tih
odredaba preu)ima nova 6onvencija o pravu mora. 5irina spo*jno, pojasa nije tacno utvrdjena
MP. #r)ave same odredjuju tu sirinu- a*i se smatra da spo*jni pojas )ajedno sa teritorija*nim
morem ne sme da predje 74 nm. 5po*jni mors+i pojas nije podvr,nut suverenoj v*asti oba*ne
dr)ave. %a ovom prostoru +oji predstav*ja deo s*obodno, mora MP pri)naje dr)avi samo
odredjena ov*astenja. Oba*na dr)ava mo)e vrsiti nad)or da bi spreci*a svojih carins+ih-
)dravstvenih- 0is+a*nih propisa- i*i propisa o imi,raciji. $ spo*jnom pojasu ona mo)e poceti
,onjenje strano, broda )bo, +rsenja ovih propisa ucinjenih unutar ,ranica oba*nih dr)ava.
6a)njavanje strano, broda nije do)vo*jeno a+o je pre+rsaj i)vrsen u spo*jnom mors+om
pojasu. Pravni po*o)aj de*imicno je i)menjen novom 6onvencijom o pravu mora. 5po*jni
mors+i pojas ima status s*obodno, mora samo a+o dr)ava nije pro,*asi*a s*obodnu e+onoms+u
)onu. #ru,a novina ve)ana je )a su)bijanje tr,ovine arheo*os+im i istorijs+im predmetima
nadjenim u moru.
"pi+ontinenta*ni pojas obuhvata mors+o dno i pod)em*je mors+ih prostora +oji se do
odredjene dubine i*i uda*jenosti prote)u i)van teritorija*no, mora oba*ne dr)ave. %astana+
ovo, pojma ve)uje se )a pojam +ontinenta*no, s*oja. 6opno pored mora ne )avrsava se na
onoj *iniji +oju )ap*jus+uju mors+i ta*asi. Mors+a oba*a ne pada strmo u more- vec ide u
mors+e dubine u ob*i+u )aravni- prosecno o+o 700m. =atim nastaje norma*na mors+a dubina.
8o produ)enje +opna u moru na)iva se +ontinenta*ni pojas. #eo mora +oji obuhvata
+ontinenta*ni s*oj i mors+o dno- a ,ranici se sa teritorija*nim morem- cini epi+ontinenta*ni
pojas +ao pravni pojam. %a+on 33 s.r. napreda+ tehni+e podsta+ao je oba*ne dr)ave da tra)e
punu suverenost nad ovim de*om s*obodno, mora. Mno,e dr)ave su jednostranim a+tima
prosiri*e ,ranice svoje v*asti i pro+*amova*e is+*jucivo pravo is+oriscavanja rudno, b*a,a i
bo,atstva pod)em*ja. 8a+va pra+sa potvrdjena je usvajanjem =enevs+e +onvencije o
epi+ontinenta*nom pojasu 995:. "pi+ontinenta*ni pojas pocinje od tac+e ,de dopire dno i
pod)em*je teritorija*no, mora oba*ne dr)ave- ta+o da je dr)avna ,ranica na moru ujedno
nje,ova unutrasnja ,ranica. =a odredjivanje spo*jne ,ranice .prema 6onvenciji i) 99:7.1
prihvata se da se epi+ontinenta*ni pojas prostire pre+o citavo, prirodno, produ)et+a +opna do
spo*jno, ruba +ontinenta*ne ivice- i*i do uda*jenosti od 700 nm .racunajuci po*a)ne *inije )a
merenje teritorija*no, mora1. Pravni re)im epi+ontinenta*no, pojasa )asniva se na suverenim
pravima oba*ne dr)ave radi istra)ivanja i is+oriscavanja nje,ovih prirodnih bo,atstava. Oba*na
dr)ava +oja is+oriscava rudna bo,atstva epi+ontinenta*no, pojasa van 700 nm du)na je da
p*ati od,ovarajucu nado+nadu Medjunarodnoj v*asti )a mors+o dno- a ova ih pravicno
raspode*juje dr)avama u,ovornicama 6onvencije i) 99:7.
3s+*juciva e+onoms+a )ona je mors+i pojas +oji se na*a)i i)van teritorija*no, mora i prostire se
u odredjenoj sirini prema s*obodnom moru. $ po)adini nastan+a ove )one na*a)i se interes
oba*nih dr)ava da ostvare trajnu suverenost nad prirodnim bo,atstvima mora u) svoju oba*u.
3s+*juciva e+onoms+a )ona danas se smatra ustanovom medjunarodno, obicajno, prava- a
svoj pravni ob*i+ dobi*a je u 6onvenciji o pravu mora i) 99:7. 5irina is+*jucive e+onoms+e )one
meri se od po*a)nih *inija +oje s*u)e )a odredjivanje teritorija*no, mora. 6rajnja ,ranica do
+oje se mo)e pro,*asiti )ona i)nosi 700 nm. 3s+*juciva e+onoms+a )ona ne cini deo teritorije
nad +ojim oba*na dr)ava ima punu suverenost. Ovaj prostor se ne smatra ni morem +oje je
s*obodno )a sve dr)ave. 3s*juciva e+onoms+a )ona mora se pro,*asiti jednostranim a+tom
oba*ne dr)ave i*i medjunarodnim u,ovorom. $ ovoj )oni oba*na dr)ava ima is*juciva prava u
26
e+onoms+om istra)ivanju i is+oriscavanju )one. Oba*na dr)ava poseduje i dru,a prava po
novoj 6onvenciji o pravu mora i) 99:7. ,odine : ,onjenje stranih brodova +oji povrede
unutrasnje )a+one i propise- pravo donosenja i primene )a+ona i propisa o sprecavanju i
)astiiti mora od )a,adjivanja- pravo re,u*isanja naucno, istra)ivanja mora itd.
POMO&56 O4/58- O8(O&"%O MO&" 3 M"#J$%&O#% =O%
5*obodno more predstav*ja o,oromnu mors+u masu +oja se prostire van ,ranica suverenosti i
jurisdi+cije oba*nih dr)ava. 5*obodnom moru pripada va)du)sni prostor u+o*i+o dr)ava nije
pro,*asi*a is+*jucivu e+onoms+u )onu- do+ mors+o dno i)van ,ranica naciona*ne jurisdi+cije
ima status medjunarodne )one. $ s*obodnom moru ni jedna dr)ava nema is*jucivu v*ast.
5*obodno more nije pod*o)no o+upaciji- vec dostupno svim dr)avama. Pravni re)im s*obodno,
mora utvrdjen je =enevs+om +onvencijom o s*obodnom moru i) 995:- i novom 6onvencijom o
o pravu mora i) 99:7. ,odine. 8aj re)im )asnovan je na nace*u s*obode otvoreno, mora +oje
obuhvata s*edece s*obode: p*ovidbe- ribo*ova- po*a,anja +ab*ova i cevovoda- pre*eta-
podi)anja vestac+ih ostrva- i naucnih istra)ivanja. 4rod +oji p*ovi s*obodnim morem na*a)i se
pod jurisdi+cijom i nad)orom ciju )astavu vije. #r)ava )astave ostvaruje v*ast nad brodom i
posadom prema svom unutrasnjem pravu. 3)u)eta+ je mo,ucnost bi*o +o, ratno, broda da
i)vrsi pre,*ed strano, tr,ovac+o, broda. #r)ave su du)ne da na otvorenom moru saradjuju
radi su)bijanja tr,ovine rob*jem- piraterije- nedopustene tr,ovine nar+oticima- i neovasceno,
emitovanja sa s*obodno, mora. 6onvencija o pravu mora omo,ucava i neoba*nim dr)avama
u)ivanje s*obode otvoreno, mora. 4rodovi neoba*nih dr)ava re,istruju se u odredjenim
*u+ama is a njima se postupa +ao sa brodovima oba*ne dr)ave.
Medjunarodna )ona obuhvata mors+o dno i pod)em*je +oje se na*a)i van ,ranica naciona*ne
jurisdi+cije. Ova )ona predstav*ja potpuno novu ustanovu MP mora. %jenom stvaranju
predhodi*o je donosenje ne+o*i+o )nacajnih a+ata u $%. &e)o*ucijom 'enera*ne s+upstine i)
9969. ,odine prvo je pro,*asen moratorijum u po,*edu svih de*atnosti radi is+oriscavanja
bo,atstva na dnu mora i o+eana van ,ranica naciona*ne jurisdi+cije. %aredne ,odine doneta je
de+*aracija o nace*ima +oja se odnose na dno mora i o+eana i njihovo pod)em*je i)van ,ranica
naciona*ne jurisdi+cije. #e+*aracija po*a)i od nace*a da je )ona re)ervisana is*jcivo )a
miro*jubive svrhe i da is+oriscavanje njenih bo,atstava mora biti u interesu ce*e
medjunarodne )ajednice. =ona ne mo)e biti predmet prisvajanja. Medjunarodna )ona ima
pravni status )ajednic+o, dobra covecanstva. 6onvencijom o pravu mora stvoren je poseban
mehani)am )a uprav*janje bo,atstvima medjunarodne )one u cijem se sredistu na*a)i
Medjunarodna v*ast )a mors+o dno. 5ve dr)ave potpisnice 6onvencije su c*anovi i M()M#- i
sva+a od njih sa*je predstavni+a )a s+upstinu +oja je najvisi or,an ove or,ani)acije. M()M#
poseduje i Predu)eMe +ao operativni or,an )a obav*janje de*atnosti. M()M# pre+o Predu)eMa
vrJi prevo)- preradu- i mar+etin, ruda dobijenih u )oni. MeLutim istraNivaK+o proi)vodnu
de*atnost u )oni M()M# moNe da obav*ja udruNivanjem sa drNavama u,ovornicama- drNavnim
predu)eMima- i*i 0i)iK+im i pravnim *icima. 5au,ovaraK ima duNnost da M()M# p*aMa na+nadu
)a administrativne troJ+ove- sta*nu ,odiJnju ta+su- i poseban doprinos na ime +omercija*ne
proi)vodnje.
POMO&65 O4/58 I MO&"$=3 3 6%/3
Moreu)i predstav*jaju u)a+ prirodan pro*a) +oji spaja dva mora. MeLunarodni +ara+ter imaju
samo moreu)i +oji se upotreb*javaju )a meLunarodnu p*ovidbu- i)meLu dva de*a s*obodno,
mora i*i i)meLu s*obodno, mora i teritorija*no, mora ne+e drNave. %aciona*ni moreu)i +oji ne
s*uNe )a meLunarodnu p*ovidbu smatraju se de*om teritorija*nih voda. MeLunarodni moreu)i
su )bo, i)u)etno, )naKaja podvr,nuti posebnom pravnom reNimu. Pravi*a su stvarana +ro)
pra+su drNava i obiKajno pravo- a +odi0i+ovana su Qenevs+om +onvencijom o teritorija*nom
moru i spo*jnom mors+om pojasu od 995:. ,odine i novom 6onvencijom o pravu mora i)
99:7. ,odine. %e+i moreu)i se na*a)e i)van podruKja primene ovih pravi*a i njihov status je
re,u*isan posebnim meLunarodnim u,oovrima.
=avisno od Jirine i ,eo,ra0s+o, po*oNaja moreu)i se mo,u pode*iti u ne+o*i+o ,rupa:
27
.a1 Prva grupa obuhvata moreu)e Jire od 74 nm +oji spajaju s*obodno more i*i is*juKive
e+onoms+e )one. &eNim p*ovidbe +ro) ove moreu)e )asniva se na s*obodi p*ovidbe i
pre*eta- jer se oni smatraju +ao produNeta+ s*obodno, mora.
.b1 &ruga grupa predstav*ja moreu)e +oji se na*a)e u teritorija*nom moru i moreu)e +oji
se na*a)e u s*obodnom moru i is+*juKivim e+onoms+im )onama a njihova Jirina ne
pre*a)i 74 nm. OpJte je pravi*o da se +ro) ova+ve moreu)e p*ovidba ne moNe
)austaviti- i da svi brodovi i va)duhop*ovi imaju pravo tran)itno, pre*a)a .tu se
podra)umeva i s*oboda up*ov*javanja u *u+e +oje se na*a)e u moreu)u1.
.c1 $re'u grupu Kine meLunarodni moreu)i +oji pove)uju deo s*obodno, mora i*i
is+*juKive e+onoms+e )one sa teritorija*nim morem drNave +oja nema svojih oba*a na
moreu)u. %a ovim moreu)ima svim brodovima .a*i ne i avionima1 pri)nato je pravo
neJ+od*jivo, pro*a)a.
.d1 (etvrtu grupu Kine moreu)i Kiji je pravni reNim re,u*isan meLunarodnim
+onvencijama. $ njih spadaju: 4os0or i #ardane*i- 'ibra*tars+i moreu)- i 5und i 4e*ti.
Mors+i +ana*i su veJtaK+i p*ovni putevi i)meLu dva mora stvoreni radi +raMe i be)bednije
p*ovidbe. 6ao tvorevine *juds+o, rada oni su i),raLeni na ranijoj suvo)emnoj teritoriji. =ato
pro+opavanje +ana*a +ro) teritoriju jedne drNave ne )naKi ,ub*jenje suvereniteta nad tim
podruKjima be) ob)ira Kijim se sredstvima +ana* ,radio. Pro*a) +ana*ima +oji ne s*uNe )a
meLunarodnu p*ovidbu re,u*iKe drNava svojim unutraJnjim propisima. =a mors+e +ana*e +oji
se +oriste +ao meLunarodni p*ovni putevi vaNi reNim stvoren meLunarodnim u,ovorom i*i
jednostranim a+tom oba*ne drNave. Od meLunarodnih mors+ih +ana*a najveMi )naKaj imaju:
5uec+i- Panams+i- i 6i*s+i +ana*.
Panamski kana +oji spaja Paci0i+ i t*anti+ pro+opan je na panams+oj prev*aci u 5rednjoj
merici. 6oncesiju )a ,radnju +ana*a 5# su dobi*e 990E- na+on Jto su s+*opi*e u,ovor sa
novonasta*om drNavom Panamom .otcepi*a se od 6o*umbije i) pomoM 5#1. 6ana* je puKten u
saobraMaj 9994. Pravni po*oNaj Panams+o, +ana*a i reNim pro*a)a bi*i su re,u*isani u,ovorima
5# sa (4 i) 9909. Prema ovim u,ovorima 5# su dobi*e na sta*no +oriJMenje- )aposedanje- i
nad)or )onu +ana*a u Jirini od 90 mi- +ao i mors+i pojas od E mi. $ toj )oni 5# mo,u da drNe
po*iciju- vojs+u- i ,rade utvrLenja. $,ovorima je +ana* neutra*i)ovan i otvoren )a pro*a) svim
tr,ovaK+im i ratnim brodovima. $ pra+si neutra*nost nije stri+tno poJtovana jer su 5# to+om
svets+ih ratova )abrani*e pro*a) neprijate*js+im brodovima. %ovi pravni reNim panams+o,
+ana*a stvoren je 99@@. ,odine panams+o-ameriK+im u,ovorima. $,ovorom o Panams+om
+ana*u stav*jeni su van sna,e svi raniji u,ovori- a Panami je pri)nat suverenitet nad Kitavom
teritorijom- u+*juKujuMi i )onu +ana*a. 5# su do +raja 9999. ,odine )adNa*e upravu nad
+opnenim i vodenim podruKjem radi obe)beLenja +ana*a. $prava se vrJi*a pre+o +omisije
Panams+o, +ana*a .a,encija $5 v*ade1. $,ovor o trajnoj neutra*i)aciji Panams+o, +ana*a
predviLa da u doba mira i )a vreme rata +ana* ostane si,uran i otvoren )a miran pro*a)
brodova svih drNava pod us*ovima pune jedna+osti. %eutra*nost Panams+o, +ana*a ,arantuje
5#-a od 9999. Panama je )aduNena )a ,arancije neutra*nosti.
(=#$O% O4/58 I P&(% P&3&O# 3 &"Q3M P/O(3#4"
Pojava i ra)voj va)duhop*ovne tehni+e i)a)va*i su potrebu re,u*isanja meLunarodno,
va)duJno, saobraMaja. #o+trina je prva +oja u+a)uje na dva +riterijuma )a pravno reJenje
ovo, pitanja. Prvi se odnosi na stri+tno poJtovanje drNavne suverenosti i njeno is+*juKivo
pravo da +oristi i +ontro*iJe va)duJni saobraMaj. #ru,i +riterijum je po*a)io od poreLenja
va)duJno, saobraMaja sa p*ovidbom na s*obodnom moru.
(eM se na haJ+im +on0erencijama ra)matra*o pitanje bacanja proje+ti*a i) ba*ona i dru,ih
*ete*ica. Pos*e Prvo, s.r. donosi se prva meLunarodna va)duhop*ovna +onvencija I Paris+a
+onvencija 9999. ,odine. 8ada je osnovana i prva meLunarodna or,ani)acija )a meLunarodni
saobraMaj. Prema ovoj +onvenciji drNave imaju is+*juKivu suverenost nad va)duJnim prostorom
i)nad svoje teritorije- u) o,raniKenje neJ+od*jivo, pre*eta +oji je ta+oLe re,u*isan u pri*o,
suverenosti drNava.
=a vreme #ru,o, svets+o, rata odrNana je meLunarodna +on0erencija u Pi+a,u 9944. ,odine.
%a +on0erenciji su usvojene 4 meLunarodne +onvencije: 6onvencija o meLunarodnom civi*nom
28
va)duhop*ovstvu- 5pora)um o meLunarodnom va)duJnom tran)itu- 5pora)um o
meLunarodnom va)duJnom transportu- i Privremeni spora)um o meLunarodnom civi*nom
va)duhop*ovstvu. $ Pi+aJ+im +onvencijama usvojeno je +ao osnovno naKe*o suverenost
drNava u) )natna o,raniKenja putem pet SKi+aJ+ih s*obodaC:
.a1 neJ+od*jiv pre*et i)nad drNavne teritorije- be) spuJtanja
.b1 spuJtanje i) tehniK+ih ra)*o,a radi u)imanja ,oriva
.c1 is+rcavanje putni+a- poJte- i robe i) )aviKajne )em*je va)duhop*ova
.d1 u+rcavanje putni+a- poJte- i robe )a )aviKajnu )em*ju va)duhop*ova
.e1 is+rcavanje putni+a- poJte- i robe u mesta +oja se ne na*a)eu )aviKajnoj )em*ji
va)duhop*ova i u+rcavanje )a ta+va mesta
(a)duhop*ovi pripadaju onoj drNavi u +ojoj su re,istrovani. 6onvencija se odnosi na civi*ne
avione a ne na drNavne .vojni- carins+i- po*icijs+i avioni1 +oji ne mo,u da pre*ete teritoriju
dru,e drNave- i*i da u nju s*ete osim a+o nemaju potrebno odobrenje. 6onvencijom je
osnovana nova meLunarodna or,ani)acija- Or,ani)acija )a meLunarodno civi*no
va)duhop*ovstvo .3<O1.
6O5M3P6O P&O58&%58(O
PoKev od 4.97.995@. ,odine naJu p*anetu ob*eMu sate*iti. Postavi*o se pitanje +a+o re,u*isati
vasions+o pravo. #anas moNemo +onstatovati da nadva)duJni prostor si,urno ne pripada
pojedinim suverenim drNavama. 4es+rajna prostranstva vasione moraju ostati dostupna svim
drNavama na naJoj p*aneti pod us*ovom miro*jubivo, +oriJMenja- )asnovano, na pravnom
poret+u $%.
Pravni reNim +osmosa i),raLivan je postepeno usvajanjem veMe, broja a+ata u oviru $%- i
)a+*juKivanjem meLunarodnih u,ovora. Poseban )naKaj ima #e+*aracija o pravnim naKe*ima
+oja re,u*iJu de*atnost drNava na istraNivanju i +oriJMenju +osmosa i) 996E. ,odine .doneta u
o+viru $%1. Osnovni pravni a+t u ovoj ob*asti predstav*ja $,ovor o naKe*ima +oja re,u*iJu
de*atnost drNava na istraNivanju i +oriJMenju +osmosa- otvoren na potpis drNavama
istovremeno u (aJin,tonu- Mos+vi- i /ondonu .996@1. $,ovor je ra)raLen +ro): 5pora)um o
spasavanju +osmonauta- povrat+u +osmonauta- i vraManju obje+ata *ansiranih u +osmos
.996:1- 6onvenciju o medjunarodnoj od,ovornosti )a Jtetu priKinjenu +osmiK+im obje+tima
.99@71- 6onvnciju o re,istraciji obje+ata *ansiranih u +osmos .99@51- i 5pora)uma o
de*atnostima drNava na Mesecu i dru,im nebes+im te*ima .99@91.
Prema odredbama u,ovora i) 996@. ,odine istaNivanje i +oriJMenje +osmosa se mora vrJiti radi
opJte, dobra i u interesu svih drNava be) ob)ira na stepen njihovo, ra)voja- i mora biti )a
dobrobit Kitavo, KoveKanstva. 5pora)umom i) 99@9. predviLeno je da Mesec- dru,a nebes+a
te*a i njihova prirodna bo,atstva predstav*jaju )ajedniK+u baJtinu KoveKanstva. %jihova
povrsina- unutrasnjost- bi*o +oji dru,i deo- +ao ni njihovi prirodni resursi nece biti predmet
svojine ma +oje dr)ave- or,ani)acije i*i 0i)ic+o, *ica. 5ve dr)ave u)ivaju s*obodu pristupa
+osmosu i nebes+im te*ima. 6onvencija i) 99@5. ustanovi*a je medjunarodni re,istar +oji se
vodi +od $%. #r)ava treba da dostav*ja podat+e o sva+om +osmic+om obje+tu +oji je upisan u
njen re,istar. 6osmonauti podpadaju pod nad*e)nost i +ontro*u dr)ave u +ojoj je obje+t
re,istrovan.
3%8"&%<3O%/3=O(%" 8"&38O&3J" I POJM- P&(%3 PO/O=J &6836 3 %8&836
Pod pojmom internaciona*i)ovane teritorije podra)umeva se po*o)aj jedne teritorije +oja je na
osnovu medjunarodno, u,ovora- trajno stav*jena pod v*ast i +ontro*u odredjeno, broja
c*anova medjunarodne )ajednice- i*i medjunarodne or,ani)acije.
Po*arne ob*asti posta*e su predmet interesovanja medjunarodne )ajednice te+ pos*ednjih
decenija- na+on sto su u tim prede*ima ot+rivena rudna bo,atstva- sto su se o,romne
nenase*jene povrsine ispo*ji*e +ao podesan teren )avrsenje opita nu+*earnim oru)jem. Pored
to,a r+ti+ ima poseban )nacaj i +ao naj+raci saobracajni put i)medju 5# i &usije. <%-
%O&- #%- &$5- i $5 su postavi*e svoj )ahtev u ve)i pri)nanja suvereniteta nad i)vesnim
de*ovima 5everno, po*a- a (4- $5- %=/- <>/- &'- $5- &$5 nad Ju)nim po*om.
29
8es+ocu u resavanju prob*ema po*arnih ob*asti predstav*ja o+o*nost da je tu nemo,uce i)vrsiti
stvarno )aposedanje teritorije- sto predstav*ja bitan us*ov )a mirnu o+upaciju- )bo, +*imats+ih
i ,eo,ra0s+ih us*ova. %ajveci broj teoreticara se )a*a)e )a internaciona*i)aciju tih ob*asti i
uspostav*janje medjunarodne uprave.
r+ti+ je privu+ao pa)nju &usije u prvoj po*ovini 99. ve+aH 9:79. *e+sandar 3 pro,*asio je
is+*jucivo prvao nad 4erin,ovim morem. Pos*e pretesta "n,*es+e i meri+e pitanje je
re,u*isano na ba)i u,ovora. $ to+u 3 s.r. ministarstvo inostranih pos*ova &usije obavesti*o je
prijate*js+e )em*je da su u sastav carstva us*a sva ostrva du) severne oba*e &usije. 5ovjets+a
do+trina posmatra*a je more i)medju ovih ostrva +ao unutrasnje mors+e vode. Juna 9975.
6anada je ista+*a svoj )ahtev u odnusu na r+ti+ severno od svojih oba*a +a po*u. Protesti
trecih dr)ava nisu us*edi*i na osnovu ce,a se mo)e )a+*juciti da je 6anadi i &usiji precutno
pri)nato pravo na naciona*ne se+tore. 5# su posta*e r+tic+a )em*ja na+on +upovine *jas+e
od &usije 9:6@- a*i nisu ispo*ji*e poseban interes sve do novije, vremena tj. do prona*as+a
inter+ontinenta*nih ra+eta. 6rajem h*adno, rata 5# i 555& su potpisa*e 7 spora)uma o
saradnji u )onama r+ti+a: 9990. ,odine u (asin,tonu 4us i 'orbacov potpisa*i su spora)um o
,ranicama na moru- i i),radnji medjunarodno, par+a u 4erin,ovom re,ionu.
$ odnosu na ntarti+ postavi*o je )ahtev sedam )ema*ja. %a inicijativu 5# 9959. sa)vana je
+on0erencija u (asin,tonu ,de je potpisan spora)um na osnovu +o,a ce u interesu ce*o+upno,
covecanstva- ntarti+ biti )auve+ +oriscen is*jucivo u miro*jubive svrhe. $,ovor i)ricito
)abranjuje bi*o +a+ve mere vojne prirode +ao sto su uspostav*janje vojnih ba)a i*i vrsenje
opita bi*o +o, oru)ja. 5va *ica +oja borave na ntarti+u potpadaju pod jurisdi+ciju dr)ave
u,ovornice ciji su dr)av*jani. $,ovor je otvoreno, tipa i mo)e mu se pri+*juciti bi*o +oja dr)ava
c*anica $%. $,ovor o ntarti+u predstav*ja jedan +ompromisH u,ovorne strane sa,*asi*e su se
da u,ovorne odredbe ne mo,u biti protumacene u smis*u odricanja prava na teritorija*ni
suverenitet ntarti+a- a*i is,to ta+o da ni jedan a+t niti a+tivnost +oju predu)imaju u o+viru
u,ovora ne mo)e biti osnov )a sticanje suvereniteta na ntarti+u. 5va+a dr)ava u,ovornica
ima pravo da predu)ima mere inspe+cije- i sve sto se na*a)i na ntarti+u je pod*o)no
inspe+ciji.
3=(O&3 3 6O#3?36<3J $'O(O&%O' P&(
Mejdunarodni zivot zahteva od drzava stalno odrzavanje medjusobnih odnosa radi resavanja
brojnih pitanja od obostranog i opsteg interesa. Najpogodniji instrument za utvrdjivanje
pravila ponasanja i postupanja drzava je medjunarodni ugovor. Pod pojmom medjunarodnog
ugovora podrazumevamo dvostrane ili visestrane pravne akte u kojima se podudarnoscu volja
usaglasavaju interesi ugovornih strana sa namerom da se izazovu posledice predvidjene
pravilima medjunarodnog prava.
Doktrina MP nije jednistvena u odredjivanju sadrzine pojma medjunarodnog ugovoral Postoje
2 teorije. Po teoriji saglasnosti volje sustina ugovora se sastoji u saglasnosti volja koje su o
jednom pitanju ili predmetu postigle dve ili vise strana ugovornica. Druga teorija je formalna
teorija i po njoj pojam ugovora se oznacava kao postojanje formalnog akta koji u sebi
obuhvata saglasnost volja strana ugovornica.
ako je izrada definicije jednog pojma neophodna u oblastima koje podlezu kodifikaciji! to je
razumljivo sto je i omisija UN za medjunarodno pravo" u svom predlogu pravila
medjunarodnog ugovora prava! na osnovu kojih treba da se zakljuci jedna medjunarodna
konvencija" dala svoju definiciju pojma ugovora. Ugovor oznacava svaki medjunarodni
sporazum zakljucen izmedju drzava u pismenom obliku! bilo da je sadrzan u jedinstvenom ili
dva ili vise medjusobno povezanih instrumenata! i bez obzira na njegov poseban naziv!
zasnovan na pravilima medjunarodnog prava.
)odifikacija pravi*a medjunarodno, u,ovorno, prava i njihov pro,resivni ra)voj nije samo
pitanje pravne tehni+e utvrdjivanja- odnosno 0ormu*isanja pravi*a i) ove ob*asti- vec je na
prvom mestu medjunarodnopravno i po*itic+o pitanje od cije, resenja )avise u ve*i+oj meri
odnosi i)medju dr)ava. 6a+o u savremenoj medjunarodnoj )ajednici- interesi dr)ava- a
30
posebno njihova )astita- i,raju presudnu u*o,u- to je i pitanje pristupanja u,ovorima
u,*avnom po*itic+o pitanje.
&ad na +odi0i+aciji pravi*a medjunarodno, u,ovorno, prava na*a)i se na dnevnom redu
6omisije )a medjunarodno pravo od 9949. ,odine. 6omisija je bi*a u stanju da 9966. ,odine
+onacno )avrsi svoj rad na pred*o,u pravi*a medjunarodno, u,ovorno, prava. Ovaj pred*o, je
pos*u)io +ao osnova )a i)radu Medjunarodne +onvencije o u,ovornom pravu +oja je usvojena
na dip*omats+oj +on0erenciji u 4ecu 996:. i 9969. ,odine.
Prob*em u,ovora medjunarodnih or,ani)acija bio je sta*no prisutan u radu 6omisije na
+odi0i+aciji medjunarodno, u,ovorno, prava. Jos 9950. ,odine 6omisija je )au)e*a stav da
treba +odi0i+ovati pravi*a o u,ovorima i)medju dr)ava +ao opsta i primen*jiva na u,ovore +oje
s+*apaju medjunarodne or,ani)acije- s tim da se ona dopune posebnim po,*av*jem u +ome bi
se postavi*a pravi*a )a s*ucajeve +ada njihova shodna primena nije mo,uca. *i- 6omisija u
tome nije bi*a dos*edna- pa je u vise navrata odstupa*a od ove )amis*i- vraca*a se na nju- da bi
je +onacno napusti*a 9966. ,odine- donoseci od*u+u da domasaj nacrta c*anova bude
o,ranicen samo na medjudr)avne u,ovore. 4ec+a +onvencija o u,ovornom pravu od 9969.
,odine- ipa+ ne i,norise potpuno u,ovore medjunarodnih or,ani)acija.5 to,a u +onvenciji pise
da se ona mo)e primenjivati i na dru,e- sem medjudr)avnih u,ovora- u+o*i+o postoje us*ovi da
se primene po medjunarodnom obicajnom pravu. 6omisija $% je 99:7. pripremi*a +onacni
nacrt pravi*a o u,ovorima medjunarodnih or,ani)acija. 8aj nacrt pos*u)io je +ao osnova )a
usvajanje 6onvencije o pravu u,ovora i)medju dr)ava i medjunarodnih or,ani)acija i*i i)medju
medjunarodnih or,ani)acija na dip*omats+oj +on0erenciji u 4ecu 99:6. ,odine.
O4/3<3 3 (&58" M"#J$%&O#%3> $'O(O&
$ MP ne postoje odredjena pravi*a +oja bi propisiva*a 0ormu .ob*i+1- i*i postupa+ )a s+*apanje
medjunarodnih u,ovora- mada ustavno pravo pojedinih dr)ava cesto sadr)i od,ovarajuce
odredbe u oba pravca. $ nauci medjunarodno, prava cine se po+usaji da se i)vrse i)vesne
+ate,ori)acije vrsta u,ovora s ob)irom na 0ormu u,ovora i*i na to +o se pojav*juje +ao
predstavni+ dr)ave u,ovornice. 8a+o se istice da postoje u,ovori +oji se )a+*jucuju u 0ormi
spora)uma i)medju dr)ava .(ersajs+i u,ovor o miru pos*e 3 s.r. i 33 s.r.1- i*i spora)uma
i)medju se0ova dr)ava .Paris+i u,ovor i) 9:56.1- i*i u,ovori u 0ormi medjunarodnih spora)uma-
i*i pa+ u vidu spora)uma +oji se )a+*jucuju i)medju nad*e)nih ministrastava pojedinih dr)ava i*i
podredjenih v*adinih a,encija. Medjunarodni u,ovori mo,u biti )a+*juceni u najra)*icitijim
0ormama- u+o*i+o je ispunjen us*ov da je posti,nuta sa,*asnost strana u,ovornica o predmetu
u,ovora i da je pismeno utvrdjena.
(rste medjunarodnih u,ovora:
.a1 Po broju strana ugovornica I dvostrani i visestrani. Prvi se )a+*jucuju i)medju samo
dve strane- do+ dru,i imaju tri i*i vise strana u,ovornica. $) ovu vrstu u,ovora u
teoriji se pone+ad istice i +o*e+tivni u,ovor. 8o su u,ovori +oji sadr)e pravna pravi*a
obave)na )a sve dr)ave. Oni to postaju na osnovu to,a sto ta+vi u,ovori u stvari
predstav*jaju medjunarodni obicaj. 5to,a postoji tendencija da se smatra da oni
ve)uju i dr)ave +oje nisu ucestvova*e u njihovom donosenju niti su im se docnije
pri+*juci*e. %pr. Mada =enevs+a +onvencija o ratnim )arob*jenicima i) 9979. ,odine
nije bi*a na sna)i i)medju %emac+e i 555& Medjunarodni vojni sud u %irnber,u
smatrao je +rivicno od,ovornim i pro,*asio +rivim nemac+e ratne )*ocince )a postup+e
prema sovjets+im ratnim )arob*jenicima.
.b1 Prema dejstvu pravni! normi I *e,is*ativni i +ontra+tua*ni u,ovori. /e,is*ativni
u,ovori sadr)e opsta pravi*a medjunarodno, prava- +oja va)e )a du)i period- do+
+ontra+tua*ni u,ovori re,u*isu +on+retni medjunarodni odnos o,raniceno, vremens+o,
trajanja- sa ni)om reciprocnih prava i obave)a dr)ava u,ovornica.
.c1 Po geografskom dejstvu I ,enera*ni i re,iona*ni.
.d1 Po mogu'nosti pristupanja I otvoreni .mo,u im pristupiti strane na+nadno1-
)atvoreni .ne postoji odredba o mo,uMnosti na+nadno, postajanja stranom
u,ovornicom1- po*uotvoreni .)a dr)ave +oje )e*e da im pristupe us*ov je dobijanje
sa,*asnosti prvobitnih stana u,ovornica1.
.e1 Prema predmetu I po*itic+i- e+onoms+i- tehnic+i- administrativni itd.
31
.01 Po formi I pismeni i usmeni. $smeni u,ovori nemaju pravnu sna,u.
.,1 Prema nacinu zakjucenja I svecani u,ovori i u,ovori )a+*juceni u uproscenom
ob*i+u. 5vecani u,ovori )a+*jucuju se prema specija*noj proceduri i pod*e)u rati0i+aciji
najvise, dr)avno, or,ana. $,ovori )a+*juceni u uproscenom ob*i+u s+*apaju se
najcesce putem ra)mena nota i*i pisama i stupaju na sna,u najcesce prihvatanjem i*i
odobrenjem.
$ do+trini ne postoji ne+a stro,o utvrdjena i opsteprihvacena pode*a u,ovora medjunarodnih
or,ani)acija. Postoje po+usaji da se ovi u,ovori +*asi0i+uju na osnovu speci0icnih +riterijuma.
Medju njima poseban )nacaj imaju pode*e s ob)irom na svojstvo strana ugovornica i predmet
.u,ovori i)medju dr)ava i MO i i)medju MOH u,ovori o saradnji u su+cesiji1- formu i nacin
zakljucenja .0orma*no i ne0orma*no1- i broj stranica ugovornica .bi*atera*ni- +va)i-
mu*ti*atera*ni- vise u,ovrnica pode*jenih u 7 b*o+a- i mu*ti*atera*ni1.
$'O(O&%" 58&%"
$ medjunarodnim odnosima u,ovore najcesce )a+*jucuju dr)ave. Medjutim- savremeni ra)voj
medjunarodnih odnosa i stvaranje ve*i+o, broja medjunarodnih or,ani)acija ra)*icito,
+ara+tera- na ce*u sa $% istice ta+odje i prob*em u,ovorne sposobnosti ovih novih
medjunarodno pravnih subje+ata. Pitanje sposobnosti medjunarodnih subje+ata )a
)a+*jucivanje u,ovora u sebi nu)no sadr)i dva posebna vida i to: u,ovornu sposobnost )avisnu
od dr)avne tvorevine i u,ovornu sposobnost i nad*e)nost medjunarodnih or,ani)acija da
)a+*jucuju medjunarodne u,ovore.
=a+*jucivanje u,ovora je jedna od najstarijih i naj+are+tiristicnijih pojava vrsenja atributa
suverenosti i ne)avisnosti dr)ava. 5a svoje strane 6omisija )a medjunarodno pravo $% ista+*a
je da sva+a dr)ava poseduje sposobnost da )a+*jucuje medjunarodne u,ovore- stim da dr)ave
c*anice save)ne dr)ave mo,u to da cine samo u+o*i+o je to predvidjeno save)nim ustavom i u
,ranicama +oje on predvidja. %ajpotpunija +ate,ori)acija dr)ava prema njihovoj u,ovornoj
sposobnosti obuhvati*a bi s*edece: potpuno suverene dr)ave .neosporno pravo )a+*jucivanja
u,ovora1- 0edera*ne dr)ave .pravi*o je da samo 0edera*na dr)ava ima pravo da )a+*jucuje
medjunarodne u,ovore1- +on0ederacije dr)ava .sva+a dr)ava c*anica posebno )a+*jucuje
u,ovore1- dr)ave u persona*noj uniji .sva+a dr)ava c*anica posebno )a+*jucuje u,ovore1-
dr)ave u rea*noj uniji .nad*e)nost ima samo ce*a unija1- (ati+an .mo)e da )a+*jucuje
medjunarodne u,ovore I +on+ordate1- sta*no neutra*ne dr)ave .)bo, svoje neutra*nosti ne
mo,u da )a+*jucuju sve vrste u,ovora npr. u,ovor o save)u1- prote+torati .s+*apanje u,ovora
)a njih vrsi nad*e)na dr)ava1.
6a+o je u,ovor re)u*tat podudarnosti vo*ja dva i*i vise subje+ata MP o usa,*asavanju njihovih
interesa- to je )a njihovo punova)no )a+*jucenje potrebno da ,a s+*ope nad*e)ni or,ani.
Pitanje or,ana nad*e)nih )a )a+*jucenje medjunarodno, u,ovora je pitanje novije, datuma.
Ono postaje narocito a+tue*no s nastan+om demo+rats+ih dr)ava i uvodjenjem principa pode*e
v*asti. Obicno onaj or,an +oji predstav*ja dr)avu u njenim spo*jnim pos*ovima- poseduje
sposobnost i )a )a+*jucenje medjunarodnih u,ovora. O,ranicenja ove nad*e)nosti postoje u
ob*i+u )ahteva da se dobije odobrenje i*i sa,*asnost od )a+onodavno, te*a- i*i dru,o,
nad*e)no, or,ana- vec prema vrsti u,ovora i +ara+teru preu)etih obave)a. Odredbe o
nad*e)nim or,anima )a )a+*jucenje u,ovora u ime medjunarodnih or,ani)acija na*a)e se u
njihovim +onstitutivnim a+tima- a cesto )avise od 0un+cija i nad*e)nosti same or,ani)acije-
ta+o da se u +rajnjoj *iniji pitanje nad*e)nosti or,ana odredjuje i pra+som i putem tumacenja
re*evantnih odredbi a+ata o njihovom osnivanju. $nutrasnja pravi*a sva+e dr)ave odredjuju
or,ane nad*e)ne )a )a+*jucenje medjunarodnih u,ovora. %a prvom mestu to su se0 dr)ave-
predsedni+ v*ade- +o*e,ija*ni or,an dr)ave itd. Medjunarodni u,ovori se najcesce s+*apaju
putem dip*omats+ih predstavni+a +oji u tu svrhu moraju imati punomocje. Punomocje
predvidja obim i ,ranice ov*ascenja predstavni+a. $ s*ucaju njihovih pre+oracenja u,ovor se
smatra nistavnim. $ unutrasnjem pravnom poret+u s*obodan pristana+ subje+ta u,ovorno,
odnosa je us*ov )a punova)nost u,ovora. $,ovor )a+*jucen pod prinudom- us*ed prevare- i*i u
)ab*udi smatra se nistavnim.
32
Pravo medjunarodnih or,ani)acija da )a+*jucuju u,ovore oduve+ je )ao+up*ja*o pa)nju
do+trine i medjunarodne pra+se. 8radiciona*no shvatanje pove)uje u,ovorni +apacitet dr)ava
sa suverenoscu i taj atribut ne mo)e biti prenesen na or,ani)acije- posto je sam pojam
suvereniteta stran njihovoj prirodi. =ato se morao pronaci dru,i osnov na +ome bi se )asniva*o
pravo or,ani)acije da )a+*jucuje u,ovore. %ajstarije ,*ediste ve)iva*o je ovo pravo or,ani)acija
)a odredbe +onstitutivno, a+ta. Po tom shvatanju medjunarodna or,ani)acija mo)e da
)a+*jucuje samo one u,ovore na +oje je i)ricito ov*ascena svojim ustavnim a+tom. 4o,ata
pra+sa u,ovaranja i)van i)ricitih ov*ascenja bi*a je povod da se u jednom de*u do+trine *ansira
sasvim suprotno shvatanje po +ome MO imaju predpostav*jeno pravo s+*apanja u,ovora.
Pravo medjunarodnih or,ani)acija da )a+*jucuju u,ovore +onstituise se sa,*asnoscu vo*ja
dr)ava .+oje daju ov*ascene or,ani)acijama )a s+*apanje u,ovora1 i mo)e biti )asnovano
jedino na u,ovornom pravu. #r)ave daju ovo ov*ascenje u 0ormi +onstitutivno, a+ta i to ne
samo putem odredaba +oje neposredno predvidjaju )a+*jucenje u,ovora- vec i pre+o onih
c*anova +ojima se or,ani)aciji poveravaju 0un+cije cije uspesno vrsenje nu)no podra)umeva
s+*apanje u,ovora. Ova+av pristup MO po)nat je +ao ucenje o imp*icitnoj nad*e)nosti.
P&O<"5 =6/J$<3(%J M"#J$%&O#%3> $'O(O& I P&"'O(O&3- $5(J%J" 8"658-
$8"%83?36<3J
%acin vodjenja pre,ovora +ao i ob*i+ )avise od vrste u,ovora +oji se )e*i )a+*juciti. Pre,ovori
o+o )a+*jucenja viJestranih u,ovora vode se obicno na medjuanrodnim +on0erencijama- do+ su
pre,ovori i)meLu dve strane- radi )a+*juKenja dvostrano, u,ovora- predmet ra),ovora u
bi*atera*nim odnosima i)meLu ministara spo*jnih pos*ova i*i dip*omats+ih predstavni+a
)ainteresovanih )ema*ja. 6a+o ne postoje opJta meLunarodna pravi*a o voLenju pre,ovora- to
se oni mo,u obav*jati usmeno i putem neposredno, +onta+ta *ica +oja pre,pvaraju. 8a+oLe-
pre,ovori se mo,u obav*jati i pismenim putem- +ao Jto su dip*omats+e note i*i pisma +oja
Ja*ju )a to ov*aJMena *ica. Pre,ovori se mo,u obaviti Ka+ i te*e0ons+im putem. #o 232 ve+a bi*a
je pra+sa da monarsi dire+tno uKestvuju u pre,ovorima. 4urNoas+e revo*ucije i donoJenje
demo+rats+ih ustava u mno,im )em*jama sa principom pode*e v*asti unose novine u naKin
voLenja spo*jnih pos*ova. 8a+o se pre,ovori i prva etapa )a+*juKenja u,ovora .potpisivanje1
poveravaju i)vJnim or,anima v*asti- do+ u +onaKnom procesu nastan+a u,ovora uKestvuju i
predstavniK+i or,ani .najKeJMe putem rati0i+acije1. 8o+om pre,ovora sva+i sastana+ se
)avrJava proto+o*om +oji potpisuju pre,ovaraKi.
6ada se to+om pre,ovora posti,ne sa,*asnost i utvrde opJta naKe*a na +ojima u,ovor treba da
poKiva- pristupa se redi,ovanju te+sta u,ovora- a )atim nje,ovom usvajanju i autenti0i+aciji.
Osnovno je naKe*o da te+st treba da prihvate svi uKesnici u pre,ovorima. &anija je pra+sa bi*a
da se usvajanje te+sta vrJi jedno,*asnim spora)umom svih drNava +oje su uKestvova*e u
nje,ovom sastav*janju. #anas preov*adava veMins+o ,*asanje .F/G1.
utenti0i+acija te+sta je potrebna da bi se drNave +oje su uKestvova*e u pre,ovorima- pre ne,o
Jto budu po)vane da se od*uKe da *i Me postati strane u,ovornice- i*i ne- +onaKno upo)na*e sa
sadrNinom u,ovora. Od to, momenta te+st u,ovora viJe ne moNe biti menjan i postup+om
autenti0i+acije overava se te+st +ao +onaKan i verodostojan. 8e+st se overava najKeJMe
potpisivanjem.
%P3%3 3=&Q(%J P&358%6 % O4("=3(%J" $'O(O&OM
6od +*asiKno, naKina nastan+a u,ovora potpisivanje se smatra +ao 0a)a donoJenja u,ovora.
%asuprot tome rati0i+acija se smatra*a +ao 0orma*nost i obave)a Je0a drNave i*i v*adara sa
de+*arativnim i retroa+tivnim dejstvom. Pojavom novih demo+rats+ih ustava u pojedinim
)em*jama pocet+om 232 ve+a u osnovi se promenio pojam ustanove rati0i+acije- i njen )naKaj.
&ati0+acija je posta*a bitan e*ement )a nastana+ i dejstvo u,ovora- a potpisivanje je
o)naKava*o samo jednu 0a)u u i)radi te+sta u,ovora i utvrLivanju posti,nute sa,*asnosti
strana uKesnica u pre,ovorima.
$ postup+u +*asiKno, naKina nastajanja u,ovora- u +ome 0a)a potpisivanja u,ovora ima
odreLen uNi )naKaj- potpisani u,ovor ovim a+tom ne postaje de0initivan. %je,ov +onaKan
33
nastana+ us*ov*jen je ratifikacijom. &ati0i+acija je +onaKna i)java vo*je drNave- +oja je
uKestvova*a u pre,ovorima i +oja je potpisa*a u,ovor- da prihvata +ao svoju meLunarodnu
obave)u predhodno utvrLeni te+st meLunarodno, instrumenta. Prob*em nad*eNnosti or,ana je
veoma )naKajno pitanje )a odreLivanje taKno, pojma ustanove rati0i+acije. Pravi*o je da se
pri*i+om )a+*juKenja u,ovora poJtuju ustavne odredbe drNave +oja vrJi rati0i+aciju. &ati0i+acija
moNe biti protivustavna i) dva ra)*o,a: +onaKnu od*u+u o obave)ivanju drNave nije doneo
or,an +oji bi u ta+vom s*uKaju bio nad*eNan da de*aH i or,an +oji vrJi rati0i+aciju- nije postupao
sa,*asno svojoj nad*eNnosti- ia+o je de*ovao +ao ov*aJMeni or,an .npr. nije nabavio predhodno
odobrenje predstavniK+o, te*a- a+o je to )ahtevano po ustavnim odredbama1. %aj)naKajnija je
osobina rati0i+acije da ona nije obave)na. Ova osobina se ispo*java u pravu drNave da uopJte
ne pristupi rati0i+aciji odreLeno, u,ovora i u nepostojanju obave)e da pristupi rati0i+aciji u
odreLenom ro+u. #ru,a vaNna +ara+teristi+a ustanove rati0i+acije jeste to Jto ona ne moNe da
ima retroa+tivno dejstvo .u,ovor stupa na sna,u sa rati0i+acijom- a*i ,a rati0i+acija ne
pojaKava1. Postoji i E. +ara+teristi+a +oja se sastoji u tome da rati0i+acija ne moNe da bude
us*ovna. %aime- drNava moNe i*i da rati0i+uje jedan u,ovor i*i da odbije da to uKini a*i ne moNe
postav*jati us*ove- niti menjati u,ovor pri*i+om rati0i+acije.
$ 4eK+oj +onvenciji i) 99:6. ,odine nije predviLena rati0i+acija +ao nacin +onacno,
obave)ivanja medjunarodnih or,ani)acija u,ovorom. $mesto to,a- one svoj pristana+ da budu
ve)ane u,ovorom daju aktom formane potvrde. 8ome su doprine*a E ra)*o,a: potpuno
odsustvo ustanove rati0i+acije u u,ovornoj pra+si medjunarodnih or,ani)acija- o+o*nost da i
or,ani)acije +od najva)nijih 0orma*nih u,ovora +oriste nacine +onacno, obave)ivanja +oje su
u pravno-tehnic+om smis*u eviva*ent rati0i+aciji- ve*i+a termino*os+a nedos*ednost pri*i+om
+oriscenja tih nacina.
Pristupanje je postupa+ na osnovu +oje, strane u,ovornice +oje nisu ucestovova*e u
)a+*jucenju u,ovora i)jav*juju u ob*i+u posebne isprave svoju sa,*asnost da postanu strane
u,ovornice. #anasnji u,ovori +oji sadr)e +*au)u*u o pristupanju- pravo na pristup cine
ne)avisnim od stupanja u,ovora na sna,u.
Po de0iniciji- pojam pri!vatanja ugovora *akceptansa+ o)nacava a+t +ojim dr)ava- umesto
potpisa i*i rati0i+acije- i*i pristupanja- i*i svih ovih procedura )ajedno- i)ra)ava vo*ju da se
+onacno obave)e odredbama u,ovora +oji se )a+*jucuje. Prihvatanje je nova ustanova u MP-
+oristi se te+ na+on 33 s.r. Pra+ticni ra)*o)i +oji su di+tira*i ovu potrebu bi*i su da se pru)i
mo,ucnost dr)avama da na jedan pri+*adan nacin i)be,nu veoma s*o)enu i cesto du,otrajnu
proceduru rati0i+acije- u) mo,ucnost postovanja svojih ustavnih odredbi i dru,ih unutrasnjih
a+ata +ojima se odredjuju nad*e)nosti or,ana u )a+*jucivanju medjunarodnih u,ovora. $ svom
ra)voju ova ustanova se pojavi*a u vidu +*au)u*e +oja je svoju najuobicajeniju 0ormu dobi*a u
ovoj varijanti: u,ovor ce stupiti na sna,u: potpisivanjem- be) re)erve prihvatanjaH
potpisivanjem sa re)ervom prihvatanja- prihvatanjem .Opsti spora)um o carinama i tr,ovini i)
994@. ,odine1. Medjutim ubr)o se uvide*o da dr)ave nisu spremne da se odre+nu rati0i+acije
ta+o da se a+ceptansa +oristi veoma ret+o jos od 9950. ,odine.
$stanova odobravanja ugovora pojavi*a se @0-ih ,odina. $potreba ovo, nacina predvidja da
potpisani u,ovor nije pod*o)an rati0i+aciji- +ao us*ovu svo, stupanja na sna,u- a*i se
istovremeno stvarno stupanje na sna,u dovodi u )avisnost od dobijanja odobrenja i*i potvrde
od strane nad*e)nih or,ana dr)ava u,ovornica. Putem ra)mene nota o i)vrsenom odobravanju
u,ovor stupa na sna,u.
,akjucenje ugovora u uproscenoj formi je s+*apanje u,ovora putem ra)mene nota-
pisama- i s*. On se naime sastoji u tome sto jedna u,ovornica sa*je dru,oj notu i*i pismo u
+ojoj pred*a)e odredjeni te+st u,ovora +oji treba )a+*juciti. #ru,a strana treba da i)ra)i svoju
sa,*asnost s pred*o)enim te+stom i da dT i)javu o svojoj nameri da ce smatrati usvojeni te+st
+ao svoju medjunarodnu obave)u. Ova+va vrsta spora)uma obicno se )a+*jucuje be) 0orma*ne
intervencije nad*e)nih or,ana i oni- u pravi*u- ne )ahtevaju rati0i+aciju. <i*j )a+*jucenja ova+vih
spora)uam u najvecem broju s*ucajeva je da se dopune- i)mene- i*i produ)e vec postojeci
u,ovori.
34
Pri*i+om stupanja u,ovora na sna,u treba voditi racuna o : datumu +ada je medjunarodna
u,ovorna obave)a per0e+tna- ta+o da u,ovor stupa na sna,u- i o momentu +ada on postaje
obave)an )a strane u,ovornice. Ostav*ja se s*oboda stran+ama u,ovornicama da odrede
datum +ada ce u,ovor stupiti na sna,u. One to obicno cine i)riKitim odredbama u,ovorno,
a+ta. Medjutim sam datum se mo)e odrediti i imp*icitno i) samo, u,ovora. +o u,ovor ne
odredjuje ova dva nacina- onda se smatra da se deponovanjem rati0i+acionih instrumenata i*i
instrumenata prihvatanja- odobrenja-i*i stav*janja potpisa mo,u u)eti +ao pre)umpcija namere
strana u,ovornica da to bude datum stupanja u,ovora na sna,u.
&"="&(" $= (3 O"58&%" $'O(O&"-.sadrNins+a primena u,ovora1
5tav*jajuci reserve- strana u,ovornica o,ranicava primenu u,ovora u dva pravca- bi*o ta+o sto
is+*jucuje i)vesne odredbe u,ovora- i*i pa+ menja njihov pravni ucina+ u odnosu na sebe.
$stanova re)ervi u) medjunarodne u,oovore novije, je datuma. &ad ve*i+ih medjunarodnih
+on0erencija i stupanje na sna,u +onvencija +oje one donose- tesno su pove)ani sa
prob*emom re)ervi- +oje su- +ao sredstvo usa,*asavanja ra)*icitih interesa strana u,ovornica-
treba*o da u prvom redu pos*u)e prosirenju u,ovornih obave)a- ma+ar i u o,ranicenom obimu.
%asuprot potpunom neucestvovanju jedne dr)ave u u,ovoru- postavi*o se +ao pra+ticnije
njeno de*imicno ucestovovanje. &e)erve +ao ustanova MP u,*avnom su ve)ane )a visestrane
u,ovore. 5to se tice de0inicije re)erve- u *iteraturi se podv*aci da je ona u sustini jednostrani
pravni a+t- odnosno jednostrana 0orma*na i)java pomocu +oje se strana u,ovornica o,radjuje
od jedne i*i vise odredaba u,ovora i*i im daje odredjen smisao. Prema 4ec+im +onvencijama
stav*janje re)erve nije dopusteno: a+o u,ovor i)ricito )abranjuje stav*janje re)ervi- a+o u,ovor
dopusta stav*janje samo odredjenih re)ervi- a+o je re)erva nespojiva sa predmetom i ci*jem
u,ovora +oji inace ne sadr)i odredbe o re)ervama. 6ao jednostrani pravni a+t- re)erva )a
svoju punova)nost i stupanje na sna,u mora da dobije sa,*asnost dru,ih strana u,ovornica
ciji su interesi u pitanju. $ medjunarodnoj u,ovornoj pra+si postoji vise nacina )a prihvatanje
re)ervi. Pristana+ se mo)e dati i)ricito i to unosenjem +*au)u*e o re)ervama u te+st u,ovora.
%a osnovu ove +*au)u*e dopusta se stav*janje re)ervi. &e)erve se stav*jaju pri*i+om rati0i+acije.
P&3M"% M"#J$%&O#%3> $'O(O& .vremens+o vaNenje u,ovora i teritorija*na primena1
(aNenje u,ovora obuhvata vremens+i period od dana stupanja na sna,u do trenut+a
nastupanja pravnih Kinjenica +oje MP predviLa +ao osnove )a prestana+ dejstva u,ovora.
PoJto danaJnja pra+sa ne po)naje u,ovore sa veKitim trajanjem- u,ovornim +*au)u*ama se
najKeJMe predviLa vreme trajanja u,ovora.
$,ovor se primenjuje samo na situacije i)medju pocetno, i +rajnje, trenut+a nje,ovo,
vremens+o, va)enja. Medjutim- strane u,ovornice se mo,u spora)umeti da primenu u,ovora
prosire van vremens+ih o+vira. Pone+ad je u njihovom interesu da sve i*i ne+e odredbe budu
re*evantne i prema pros*im do,adjajima i cinjenicama. #ru,i put- one su )ainteresovane da
pojedine odredbe u,ovora +oji je prestao da va)i ne i),ube dejstvo do+ se ne rasciste sve
situacije +oje su stvorene to+om nje,ove primene- a*i cije pos*edice jos uve+ traju.
Medjunarodni u,ovori ne mo,u de*ovati retroa+tivno. 5tranice u,ovornice nas*e bi se u veoma
s*o)enom po*o)aju u+o*i+o bi se pravi*a sadr)ana u u,ovoru odnosi*a na situacije +oje su se
vec do,odi*e. %e+ada u,ovori imaju samo prividno retroa+tivno dejstvo. &adi se o jednoj
osobenoj pravnoj tehnici +oja se +oristi pri*i+om re,u*isanja vremens+o, va)enja dopuns+ih
spora)uma i*i aran)mana o i)menama ranije )a+*jucenih u,ovora. Ona se sastoji u tome sto se
poceta+ dejstva dopuns+ih spora)uma ve)uje )a datum stupanja na sna,u ,*avno, u,ovora.
Opste je pravi*o da se u,ovor primenjuje i proi)vodi dejstvo na citavoj teritoriji sva+e dr)ave
u,ovornice. 3pa+- primena ovo, principa mo)e da naidje na tes+oce )bo, postojanja
+o*onija*nih +*au)u*a- +ao i ra)*icitih ustavnih propisa s*o)enih dr)ava. Prob*em odredjivanja
podrucja primene u,ovora mo)e se postaviti i povodom 0edera*ne +*au)u*e. $ MP jedino su
dr)ave sposobne da se putem u,ovora obave)u u odnosu na teritoriju. Medjunarodne
or,ani)acije nemaju teritoriju u pravom smis*u reci. 8eritorija*ni aspe+t primene nije od
)nacaja +od svih u,ovora +oje dr)ave )a+*jucuju sa medjunarodnim or,ani)acijama. 5amo
+ada je i)vrsenje u,ovora sustins+i ve)ano )a dr)avnu teritoriju- +ada se dr)ava obave)uje
prema or,ani)aciji ne +ao po*itic+i entitet- vec +ao nosi*ac teritorija*no, suvereniteta- mo)e se
35
,ovoriti o teritorija*noj primeni u,ovora. Medjunarodna pra+sa po)naje i ne+e i)u)et+e od
nace*a da je teritorija*na primena ire*evantna u odnosu na medjunarodne or,ani)acije. &ec je
o s*ucajevima indire+tne teritorija*ne primene u,ovora- +ada se medjunarodnoj or,ani)aciji
poverava jurisdi+cija nad teritorijom i)van njeno, sedista +oja- i)medju osta*o,- u+*jucuje i
pravo )a+*jucenja u,ovora u ime ovih podrucja.
#"J58(O $'O(O&
5va+i medjunarodni u,ovor )a+*jucuje se da bi proi)veo odredjeno dejstvo- odnosno
uspostavio pravnu ve)u i)medju strana u,ovornica. 5adr)ina ta+o stvoreno, pravno, odnosa
ra)*icita je i )avisi od odredaba sva+o, +on+retno, u,ovora.
#ejstvo u,ovora mo)e se posmatrati i) dva u,*a: unutar i i)van +ru,a strana u,ovornica.
$,ovor proi)vodi dejstvo samo i)medju strana +oje su ,a )a+*juci*e. =a trece dr)ave i*i trece
medjunarodne or,ani)acije u,ovor ne mo)e stvarati ni prava ni obave)e- sa,*asno prastarom
nace*u pacta tertiis nec nocent nec prosunt. 5amo i)u)etno i pod odredjenim us*ovima u,ovor
mo)e de*ovati u +orist i*i na teret trecih dr)ava. Primena nace*a pacta tertiis postaje s*o)enija
+ada se u ob)ir u)me c*anas+a ve)a +oja- predhodno i ne)avisno od dato, u,ovora- postoji
i)medju medjunarodne or,ani)acije i dr)ava. 6od u,ovora medjunarodnih or,ani)acija
potrebno je ispitati u +ojoj se meri c*anice mo,u smatrati trecim dr)avama u odnosu na te
u,ovore.
Jos u rims+om pravu ustanov*jen je princip da u,ovori ne radjaju ni prava ni obave)e )a trece.
3sto nace*o ste+*o je pravo ,radjanstva u pravnim sistemima svih savremenih dr)ava- a
preu)eto je u MP. %je,ovu potvrdu na*a)imo +a+o u do+trini- ta+o i u ve*i+om broju od*u+a
medjunarodnih arbitra)a i sudova. #r)ave ne mo,u biti ov*ascene niti ve)ane u,ovorima +oje
nisu )a+*juci*e. 3sti princip re*evantan je )a dejstvo u,ovora prema trecim medjunarodnim
or,ani)acijama. 4ec+a +onvencija o u,ovornom pravu od 9969. i 4ec+a +onvencija o pravu
u,ovora medjunarodnih or,ani)acija i) 99:6. preu)imaju ovaj princip. 3)u)eta+ od nace*a
pacta tertiis postoji +ada se u te+st u,ovora unesu odredbe u +orist i*i na teret trecih- stim sto
se u s*ucaju tereta treca dr)ava mora sa time i)ricito sa,*asiti- do+ se u s*ucaju +oristi njeno
ScutanjeC tumaci +ao pristana+.
3) u,ovora +oji )a+*juci medjunarodna or,ani)acija mo,u da proi)idju posredne pos*edice )a
dr)ave c*anice. Obicno su one 0inansijs+e prirode i do*a)e do i)ra)aja u 0a)i i)vrsenja u,ovora-
jer or,ani)acija +ao osobeni subje+t MP nece uve+ imati potrebna sredstva )a ispunjenje
obave)a. Pored ovo, posredno, dejstva- pra+sa po)naje s*ucajeve +ada u,ovori
medjunarodnih or,ani)acija stvaraju prava i obave)e )a dr)ave c*anice na osnovu +on+retne
odredbe. Posebno su u tom po,*edu i*ustrativni u,ovori o ,*avnom sedistu +oji- ia+o )a+*juceni
i)medju medjunarodne or,ani)acije i dr)ave domacina- sadr)e odredbe o privi*e,ijama i
imunitetima predstavni+a svih dr)ava c*anica pri or,ani)aciji. %ajda*je je u u,ovaranju prava i
obave)a )a dr)ave c*anice otis*a "vrops+a e+onoms+a )ajednica - spora)umi +oje )a+*juci ova
or,ani)acija neposredno obave)uju dr)ave c*anice i prema njima imaju isto dejstvo +ao da su
ih i same s+*opi*e. =a dr)ave c*anice mo,u neposredno nastati prava i obave)e i) u,ovora +oje
)a+*juci or,ani)acija samo a+o ta+vo dejstvo i)ricito predvidjaju odredbe +onstitutivno, a+ta i*i
to proi)i*a)i i) u+upnosti pravi*a i pra+se or,ani)acije. $ s*ucaju da ova mo,ucnost nije
predvidjena c*anice su na terenu u,ovorno, prava potpuno i)jednacene sa trecim dr)avama.
8$M<"%J" $'O(O&
%ije reda+ s*ucaj da i)medju strana u,ovornica do*a)i do spora )bo, ra)*icito, tumacenja
jedne u,ovorne odredbe- vise odredaba- smis*a i sadr)aja ne+e reci i*i recenice i*i pa+ u,ovora
u ce*osti. 8o+om du,e pra+se i),radi*i su se i)vesni osnovni principi tumacenja medjunarodnih
u,ovora. %aj)nacajniji od njih su s*edeci: .a1 tumacenje ima )a ci*j da utvrdi stvarnu nameru
strana u,ovornica .b1 tumacenje ne treba da bude u suprotnosti sa osnovnim nace*ima
medjunarodno, prava .c1 predpostav+a uve+ treba da bude da strane u,ovornice nisu ima*e
nameru da )a+*juce u,ovor ciji je predmet nemo,uc- i*i sa ci*jem da u,ovor ne i)vrse .d1
medjunarodni u,ovor treba da se tumaci u dobroj veri i u s+*adu sa obicnim- sva+odnevnim
)nacenjem +oje se daje jednom i)ra)u.
36
$ postup+u tumacenja medjunarodnih u,ovora primenjuju se metodi +oji su u upotrebi i u
unutrasnjem pravu: ,ramatic+o- *o,ic+o- i istorijs+o tumacenje. Od opste, pravi*a da i)ra)e u
u,ovoru treba tumaciti u s+*adu sa njihovim obicnim- sva+odnevnim )nacenjem predvidjen je
i)u)eta+ &adi se o s*ucaju +ada strane u,ovornice imaju nameru da ne+om i)ra)u u u,ovoru
daju posebno )nacenje. Poseban prob*em predstav*ja tumacenje u,ovora +oji su sacinjeni na
dva i*i vise je)i+a. $ tom s*ucaju 4ec+e +onvencije predvidjaju da je te+st verodostojan na
svim je)icima- osim a+o u,ovorom nije odredjeno i*i se strane u,ovornice nisu do,ovori*e da
pri nes*a,anju prednost ima jedan te+st.
O4("=% 5%' M"#J$%&O#%3> $'O(O&
Postovanje i ispunjavanje preu)etih obave)a pravi*o je ponasanja u svim pravnim porecima-
bi*i oni medjunarodno, i*i interno, +ara+tera. $ medjunarodnoj )ajednici ne postoji or,an +oji
bi jednostrano nametao postovanje u,ovora i*i primenio prinudu u s*ucajevima nei)vrsavanja
obave)a. %a to ih obave)uje jedno od osnovnih nace*a medjunarodno, prava I pravi*o pacta
sunt servanda. Princip postovanja medjunarodnih u,ovora srece se u svim etapama ra)voja
medjunarodne )ajednice- mada je u to+u svo, ra)voja bio pod uticajem ra)*icitih +oncepcija i
ideja. $ po)itivnom medjunarodnom pravu pravi*o pact sunt servanda je nesporno. Pove*ja $%
vec u preambu*i podv*aci potrebu obe)bedjenja us*ova pod +ojima ce moci da se ocuvaju
pravda i postovanje obave)a +oje proisticu i) u,ovora. Prema #e+*araciji nace*a
medjunarodno, prava o prijate*js+im odnosima i saradnji i)medju dr)ava i) 99@0. ,odine-
nace*o savesno, ispunjavanja obave)a predstav*ja jedan od osnovnih principa miro*jubive
+oe,)istencije.
Pravi*o pacta sunt servanda pres*o je trnovit put od re*i,io)ne- etic+e- i obicajne norme +oja se
primenjiva*a u medjudr)avnim odnosima- sve do po)itivno, .obicajno, i u,ovorno,1 pravi*a i
opste, nace*a medjunarodno, prava. 5ustins+a trans0ormacija medjunarodno, prava na+on 33
s.r. dove*a je do )nacajnih promena osnova i sadr)ine nace*a postovanja u,ovora.
Medjunarodnopravna )abrana rata- i nastojanje da se uspostavi mehani)am +ontro*e upotrebe
si*e bitne su od*i+e to, novo, +onte+sta. 5avremeno medjunarodno pravo primenu pravi*a
pacta sunt servanda pove)uje sa )ahtevima materija*no, +ara+tera .s*obodan pristana+
u,ovornica i dopustenost predmeta u,ovora1. 5titeci u,ovore +oji su re)u*tat s*obodno,
pristan+a i ciji sadr)aj ne protivureci univer)a*nim vrednostima medjunarodne )ajednice-
nace*o postovanja u,ovora dobija novu u*o,u: ono postaje 0a+tor miro*jubive +oe,)istencije
mno)ine subje+ata na medjunarodnoj po)ornici. $ toj novoj 0un+ciji ovo nace*o prerasta od
obicajno, pravi*a u u,ovornu normu i imperativni- najopstiji princip medjunarodno, prava.
=a prista*ice prirodnopravne +oncepcije pravi*o pacta sunt servanda predstav*ja univer)a*ni i
nepromen*jivi princip mora*a i pravde. %asuprot tome po)itivisti smatraju da ovo pravi*o ne
postoji a priori vec pripada po)itivnom medjunarodnom pravu +ao obave)no o san+cionisano
pravno pravi*o. Pobornici teorije opste, pristan+a obave)nu sna,u u,ovora )asnivaju na
obicajnom pravi*u prihvacenom od strane dr)ava- +oje propisuje obave)nost u,ovora i du)nost
nje,ovo, postovanja. #ru,i nastoje da pravi*o pacta sunt servanda pove)u sa +ate,orijom
vo*je dr)ave. Osnov obave)nosti u,ovora oni na*a)e u pojedinacnoj vo*ji dr)ava da se potcini
normi o nepovredivosti u,ovora. 8reca ,rupa po)itivista odbacuje vo*untari)am i oprede*juje
se )a obje+tivistic+i pristup u objasnjenju pravi*a pacta sunt servanda. =a njih to pravi*o
predstav*ja a+siom- osnovnu normu na +ojoj pociva ce*o+upno medjunarodno pravo.
5ve veci broj savremenih pisaca- ipa+- uvidja da je nemo,uce dati cisto pravno objasnjenje
pravi*a pacta sunt servanda- vec se u ob)ir mora u)eti +omp*e+s drustvenih- e+onoms+ih-
po*itic+ih- etic+ih i psiho*os+ih 0a+tora. Obave)na sna,a medjunarodnih u,ovora odra) je
de*ovanja )a+ona istorijs+o, ra)voja. "+onoms+a nu)nost- internaciona*i)acija privrede-
medjunarodna pode*a rada- stvaranje svets+o, tr)ista- i upucenost c*anova medjunarodne
)ajednice- sve su to 0a+tori +oji cine osnovu na +ojoj pociva nace*o postovanja u,ovora.
#ve su osnovne +ara+teristi+e nace*a pacta sunt servanda: imperativna priroda i savesnost
.bona fides1 +ao nje,ov sastavni deo.
37
Odredjivanje podrucja primena nace*a pacta sunt servanda svodi se na pitanje da *i obave)i
postovanja pod*e)u svi medjunarodni u,ovori i*i pa+ postoje u,ovori +oji nemaju obave)nu
sna,u. $ jednom de*u teorije postoji shvatanje da nace*o postovanja u,ovora nije apso*utno-
vec samo re*ativno pravi*o +oje u odredjenim s*ucajevima pod*e)e i)u)ecima. Oni se u,*avnom
+onstruisu na dva nacina: prema vremens+om dejstvu u,ovora- i*i na osnovu +ate,orije
u,ovora. 3)u)eci prema vremens+om dejstvu: u,ovori )asnovani na manama vo*je strana
u,ovornica i i)u)et+e us*ed vise si*e .npr. rat1. 5a dru,e strane smatra se da pojedini u,ovori
ne mo,u biti u+*juceni u podrucje primene nace*a pacta sunt servanda. 6ao ta+vi obicno se
navode: d)ent*mens+i spora)umi- tr,ovins+i u,ovori- u,ovori o save)u i neravnopravni
u,ovori.
&"(3=3J M"#J$%&O#%3> $'O(O&
Osnovno pravi*o +oje se tice revi)ije u,ovora ,*asi*o je: u,ovor se mo)e i)meniti samo
spora)umom i)medju strana u,ovornica. Ovo se prvenstveno odnosi*o na bi*atera*ne u,ovore.
&evi)ija je postupa+ pomocu +o,a se strane potpisnice u,ovora sa,*asavaju I bi*o spontano-
bi*o po )ahtevu ne+o, trece, I da u u,ovor unesu i)vesne i)mene +a+o bi ,a pri*a,odi*e novim
o+o*nostima. &evi)ija se ostvaruje bi*o dip*omats+im putem- bi*o pomocu specija*no,
postup+a. %ajbo*ji nacin je da sam u,ovor sad)i +*au)u*u +oja ov*ascuje strane u,ovornice da
pos*e i)vesno, vremena mo,u pristupiti- na tra)enje jedne od njih- ponovnim pre,ovorima )a
revi)iju prvobitno, te+sta u,ovora.
Jos je na /ondons+oj +on0erenciji 9:@9- +oja je bi*a sa)vana povodom jednostrano,
ot+a)ivanja odredaba Paris+o, u,ovora o neutra*nosti <rno, mora- utvrdjeno da je osnovno
nace*o medjunarodno, prava )abrana jednostrano, u+idanja i*i menjanja u,ovornih odredbi- i
da se to mo)e dopustiti samo u) sa,*asnost strana u,ovornica.
Pra+ticni ra)*o)i stoje na prvom mesti +ada se po+rece pitanje i)na*a)enja od,ovarajuce
procedure )a i)menu i dopunu mu*ti*atera*nih u,ovora. %a prvom mestu potreba da se i)be,ne
dosadasnje pravi*o jedno,*asnosti svih strana u,ovornica- a na dru,om mestu potrebe )a
novim pravi*ima +oje )ivot namece. $ periodu pos*e 33 s.r. +*au)a*a +oja podr)avumeva
mo,ucnost revi)ije u,ovora postaje vr*o cesta- stim sto se predvidja da ce i)mene moci da se
vrse vecinom ,*asova- bi*o obicnom vecinom- i*i u dru,im proporcijama. 3sto ta+o predvidja se
u mu*ti*atera*nim +onvencijama +ojima se stvaraju medjunarodne or,ani)acije da su strane
u,ovornice unapred sa,*asne u po,*edu obave)nosti i)vrsenih amandmana- +oje mo)e da ucini
+on0erencija or,ani)acije- +ao najvise te*o- osim u s*ucaju da )ainteresovana dr)ava u
odredjenom periodu ne i)ra)i svoje protiv*jenje. Pored ova dva nacina- postoji i treci vid
re,u*isanja i)mene- odnosno revi)ije mu*ti*atera*nih +onvencija. On se sastoji u tome sto se
)ahteva sadejstvo sva+e pojedine dr)ave u,ovornice sa nad*e)nim administrativnim or,anom
medjunarodne or,ani)acije pod cijim je o+ri*jem +onvencija doneta- s tim sto se pravo
+rajnje, od*ucivanja prepusta vrhovnom te*u te or,ani)acije. Pored ovij postoji jos jedan nacin
i on se odnosi na speci0icne situacije u +ojima se +ao strane u,ovornice na*a)e medjunarodne
or,ani)acije. Ova je pra+sa dire+tno pove)ana sa njihovom mani0estacijom u,ovorne
sposobnosti. 8a+o na primer u spora)umu i)medju $% sa jedne strane i 5vets+o, postans+o,
save)a- Medjunarodne unije )a te*e+omuni+acije- i 5vets+e meteoro*os+e or,ani)acije s dru,e
strane- predvidjen postupa+ revi)ije- s tim sto je odredjeno da ce on poceti 6 meseci od dana
+ada jedna strana u,ovornica postavi )ahtev u tom smis*u.
PO%3O8J $'O(O& I O5%O(3 &"/83(%" %3O8(O583 $'O(O&
Propisi unutrasnjeg prava o nadeznosti za zakjucenje ugovora I teorija
medjunarodno, prava je dubo+o pode*jena u oceni uticaja propisa unutrasnje, prava na
va*janost medjunarodno, u,ovora. 5en+e ove pode*e- +oja je- ustvari- samo su)ena opti+a
monistic+o I dua*istic+e +ontrover)e o odnosu unutrasnje, i medjunarodno, prava- vid*jive su
i na resenju +oje usvaja +onvencija. 6onvencija predvidja da dr)ava ne mo)e navoditi +ao
ra)*o, ponistenja njeno, pristan+a na obave)ivanje cinjenicu da je taj pristana+ i)ra)en na
nacin +ojim je narusena ne+a odredba njeno, unutrasnje, prava o nad*e)nosti )a )a+*jucenje
u,ovora- i)u)ev a+o je ta povreda bi*a oci,*edna i a+o se odnosi na ne+o bitno pravi*o
unutrasnje, prava. Opste je pravi*o da nepostovanje propisa unutrasnje, prava o nad*e)nosti
38
)a )a+*jucenje u,ovora ne dira u va*janost pristan+a dato, u od,ovarajucoj 0ormi od strane
*ica +o,a medjunarodno pravo smatra ov*ascenim da i)ra)i taj pristana+. Od opste, pravi*a
postoji i)u)eta+ na osnovu +o,a se povreda unutrasnjih propisa o nad*e)nosti mo)e istaci +ao
osnov nistavosti u,ovora pod us*ovom da se radi o oci,*ednoj povredi propisa unutrasnje,
prava od bitno, osnovno, )nacaja. Predmet povrede moraju biti propisi unutrasnje, prava
odredjene sna,e. Po pravi*u- radi se o ustavnim propisima u sirem smis*u reci- tj. pored ustava
re*evantni su i )a+oni +oji re,u*isu ustavnu materiju.
Posebna ogranicenja ovascenja da se izrazi pristanak drzave na obavezivanje
ugovorom I ov*ascenje predstavni+a da i)ra)i pristana+ dr)ave na obave)ivanje mo)e biti
podvr,nuto ra)novrsnim o,ranicenjima. Pored ustavnih ta o,ranicenja mo,u biti i
administrativno, +ara+tera tj. mo,u biti sadr)ana u na*o)ima v*ade i*i dru,o, or,ana. 8a
posebna o,ranicenja predstavni+u da i)ra)i pristana+ dr)ave da bude obave)ana u,ovorom
mo,u biti ista+nuta +ao osnov nistavosti u s*ucaju a+o su saostena dru,im dr)avama
ucesnicama u pre,ovoru pre ne,o sto je pristana+ na obave)ivanje i)vrsen. Pre+rsaj
o,ranicenja nije re*evantan a+o u,ovor pod*e)e rati0i+aciji- prihvatanju i s*. Prema tome-
pre+rsaj o,ranicenja da se i)ra)i pristana+ dr)ave na obave)ivanje je samosta*na pravna
cinjenica u materiji va*janosti u,ovora samo u s*ucaju a+o je predstavni+ ov*ascen da
de0initivno i)ra)i pristana+ dr)ave na obave)ivanje.
,abuda I )ab*uda je po,resna i*i netacna predstava u po,*edu cinjenica re*evantnih )a
)a+*jucenje u,ovora. 5*ucajevi )ab*ude u medjunarodnom pravu su ret+i. 5vode se u,*avnom
na ,eo,ra0s+e )ab*ude i*i )ab*ude u ve)i ,eo,ra0s+ih +arata. 3)u)eta+ od pravi*a po +ome se
dr)ava mo)e po)vati na )ab*udu predstav*ja s*ucaj +ada je dr)ava svojim ponasanjem
doprine*a )ab*udi. 6*asicno medjunarodno pravo je podv*aci*o stro,u ra)*i+u i)medju )ab*ude u
po,*edu cinjenica i )ab*ude u po,*edu prava. =ab*udi u po,*edu prava nije pri)nat status
isnova nistavosti u,ovora.
Prevara I pod prevarom se podra)umeva sva+a podva*a- *a)- *u+avstvo- )*onamerno
predstav*janje +oje ima )a ci*j da +od dru,e dr)ave pre,ovaraca stvori *a)nu predstavu na
osnovu +oje prevarena strana pristane da dT pristana+ na obave)ivanje. Postoje E e*ementa
prevare: )*a namera- odredjeno ponasanje +ao materija*i)acija )*e namere- u)rocna ve)a
i)medju prevarno, ponasanja i )ab*ude. #r)ava +oja je navedena na )a+*jucenje u,ovora
prevarnim ponasanjem dru,e dr)ave pre,ovaraca- mo)e se po)vati na prevaru +ao na osnovu
nistavosti svo, pristan+a na obave)ivanje u,ovorom.
Podmicivanje *korupcija+ I Odredba o podmicivanju predstavni+a dr)ave je novija u
medjunarodnom pravu cije se unosenje u sistem pravi*a u,ovorno, prava opravdava
pravnopo*itic+im ra)*o)ima tj. namerom da se pravno Ni,oJu mo,uMa pribe,avanja
podmiMivanja +ao supti*nijem ob*i+u navoLenja predstavni+a drNave da dT pristana+ na
obave)ivanje.
PO%3O8J $'O(O& I O5%O(3 P5O/$8%" %3O8(O583 $'O(O&
Prinuda nad predstavnikom drave I opste je mis*jenje da je prinuda nad predstavni+om
dr)ave u odnosu na nje,ovu *icnost i*i u nje,ovom *icnom +apacitetu sa ci*jem da se pribavi
pristana+ na obave)ivanje u,ovorom predstav*ja osnov nistavosti u,ovora. Postoji vise
+*asi0i+acija prinude nad predstavni+om dr)ave. 5a stanovista +ara+tera prinude ra)*i+uje se
prinuda u u)em smis*u .nanosenje 0i)ic+o, )*a1 i sirem smis*u .pretnja )*om1. Prema momenti
predu)imanja radnji prinude ra)*i+uje se prinuda to+om pre,ovaranja i prinuda u momnetu
rati0i+acije .npr. japans+i vojnici nad +orejs+im carem u ci*ju pribav*janja pristan+a na u,ovor
i) 9905. +ojim je 6oreja posta*a japans+i prote+torat1.
Prinuda nad drzavom kao koektivitetom I +*asicno medjunarodno pravo je- pri)najuci rat
)a norma*ni ob*i+ medjunarodno, opstenja- odrica*o bi*o +a+av uticaj prinude nad dr)avom na
va*janost u,ovora. #anas je princip )abrane pretnje i upotrebe si*e jedan od osnova
savremeno, pravno, poret+a. 6a+o je dr)ava apstra+cija to se prinuda nad dr)avom +ao
+o*e+tivitetom ispo*java +ro) prinudu nad pojedincem. &a)*i+a i)medju prinude nad
predstavni+om dr)ave i prinude nad dr)avom +ao +o*e+tivitetom *e)i u cinjenici da je u s*ucaju
39
prinude nad pojedincem obje+at prinude ne+o *icno dobro .0i)ic+i i*i mora*ni autoritet
predstavni+a +ao individue1- do+ se u s*ucaju prinude nad dr)avom +ao +o*e+tivitetom +ao
obje+at pojav*juje ne+o dr)avno dobro. Po e+sten)ivnom shvatanju prinudu treba tumaciti u
smis*u da obuhvata ne samo oru)anu vec i e+onoms+u i po*itic+u prinudu. Pravi*o o nistavnosti
u,ovora )a+*jucenih upotrebom prinude nad dr)avom +ao +o*e+tivitetom primenjuje se na sve
u,ovore )a+*jucene po stupanju na sna,u Pove*je O$%.
Sukob sa peremptornom normom opsteg medjunarodnog prava *ius cogens+ I %istav
je sva+i u,ovor +oji je u momentu )a+*jucenja u suprotnosti sa ne+om peremptornom normom
opste, medjunarodno, prava. 8o je norma prihvacena i pri)nata od ce*o+upne medjunarodne
)ajednice +ao norma od +oje nije dopusteno ni+a+vo odstupanje i +oja mo)e biti i)menjena
samo jednom novom normom opste, medjunarodno, prava +oje ima isto svojstvo. $ domenu
u,ovorno, prava norme ius cogensa odredjuju do)vo*jen predmet u,ovora- i samim tim-
postav*jaju ,ranice autonomije vo*je u,ovornih strana. 3deja o normama +oje ve)uju dr)ave
ne)avisno od njihove vo*je je re*ativno stara. %a*a)imo je vec u ucenju o nu)nom pravu od
+o,a dr)ave nisu mo,*e odstupati u medjusobnim odnosima. 6oji su to ra)*o)i +oji normama
ius cogensa daju +ara+ter apso*utno obave)nih pravi*a ponasanjaU &a)*o)i *e)e u cinjenici da
ove norme i)ra)avaju sustins+e- 0undamenta*ne interese medjunarodne )ajednice +ao ce*ine-
interese cije je postovanje imperativ. 3)vori normi ius cogensa su obicaj i sveopsti
mu*ti*atera*ni u,ovor. Mo)emo reci da danas +o,entni +ara+ter poseduju osnovna nace*a
Pove*je i miro*jubive a+tivne +oe,)istencije .suverena jedna+ost- )abrana upotrebe i pretnje
si*om- nace*o neintervencije- ravnopravnosti- mirno, resavanja sporova itd1- ne+a nace*a i)
obicajno, prava +ao sto su s*oboda otvoreno, mora- )abrana ropstva- )abrana ,enocida itd.
P&"58%6 #"J58( 3 5$5P"%=3J $'O(O&
$,ovori pod*e)u ra)*icitim promenama u to+u svo, trajanja- oni )astarevaju- menjaju se-
obustav*jaju svoje dejstvo i*i se o+oncavaju. $)roci ovih pojava su ra)*iciti. Oni mo,u biti
po*itic+e prirode- a ta+odje su )avisni od vo*je strana u,ovornica i*i su nasta*i primenom
odredjene ustanove- odnosno postup+a +oje pri)naje MP +ao u)ro+ prestan+a i*i ra)*o, )a
obustavu dejstva u,ovora.
Prestanak ii povacenje iz ugovora sporazumom strana ugovornica - $,ovor mo)e pre
sve,a prestati spora)umom i)medju strana u,ovornica posti,nutim na+on stupanja u,ovora
na sna,u. 5trane se mo,u do,ovoriti da ,a o+oncaju spora)umom i)ricitim i*i precutnim.
#o,ovor strana u,ovornica o prestan+u i*i pov*acenju i) u,ovora mo)e se postici )a+*jucenjem
novo, spora)uma +ojim se u+ida postojeci u,ovor- i*i s+*apanjem novo, u,ovora +ojim se
re,u*ise ista materija. 5a,*asnost strana u,ovornica mo)e se postici i precutno na taj nacin sto
se sve odredbe staro, u,ovora )amenjuju odredbama novo, u,ovora- mada je precutnu
sa,*asnost mo,uce imp*icirati i i) ponasanja strana u,ovornica. 6ada se radi o +o*e+tivnom
u,ovoru odnosno mu*ti*atera*nom u,ovoru- te+st mo)e da predvidja da je )a prestana+
potrebna od*u+a vecine u,ovornica.
Privremena obustava dejstva mutiaterani! ugovora sporazumom samo izvesni!
strana ugovornica I u 4ec+oj +onvenciji se dopusta ova+va mo,ucnost- da u+o*i+o u,ovor
ne sadr)i odredbu u po,*edu obustave dejstva- dve i*i vise strana u,ovornica mo,u da pristupe
)a+*jucenju spora)uma )a privremenu obustavu dejstva u,ovora- samo u odnosima i)medju
sebe- a*i pod us*ovom da ta+va odredba: ne utice na prava u)ivanja dru,ih strana u,ovornica
i*i na i)vrsenje njihovih obave)aH i da nije nespojiva sa e0e+tivnim i)vrsenjem predmeta i*i ci*ja
u,ovora i)medju svih strana u,ovornica.
Otkazivanje ugovora koji ne sadrzi odredbu u pogedu okoncanja I opsta je postav+a
+*asicno, MP da se u,ovori +oji ne sadr)e odredbu o ot+a)ivanju ne mo,u- u nace*u- ot+a)ati
jednostrano- tj. be) sa,*asnosti osta*ih strana u,ovornica. 5a,*asnost svih strana u,ovornica
mora da se dobije u ova+vim s*ucajevima. 4ec+a +onvencija je predvide*a da u,ovori +oji ne
sadr)e odredbe u po,*edu svo, prestan+a- odnosno ne predvidjaju ot+a)ivanje i*i pov*acenje-
ne pod*e)u ot+a)ivanju i*i pov*acenju osim a+o se ne utvrdi da su strane u,ovornice ima*e
nameru da dopuste mo,ucnost ot+a)ivanja i*i pov*acenja.
40
Otkazivanje ugovora koji sadrzi odredbu o pravu na otkaz ii povacenje iz ugovora I
vr*o cesto sam te+st u,ovora re,u*ise mo,ucnost jednostrano, ot+a)a od strane dr)ava
u,ovornica. $ tom s*ucaju jednostranim ot+a)om prestaje da va)i jedan medjunarodni u,ovor.
Opste je pravi*o da se ot+a) mo)e dati samo u s+*adu sa svim us*ovima predvidjenim u
u,ovoru. Medjutim- postoji ta+odje i )natan broj u,ovora +oji predvidjaju da ce jednostrani
ot+a) va)iti samo u) sa,*asnost i osta*ih strana u,ovornica. $ medjunarodnoj pra+si od
najranijih dana jednostrano ot+a)ivanje medjunarodnih u,ovora stvara*o je cesto o)bi*jne
medjunarodne sporove i steti*o saradnji medju dr)ava stvarajuci )ate,nute odnose .npr.
jednostrano ot+a)ivanje u,ovora istocnoevrops+ih )ema*ja prema Ju,os*aviji 994:. ,odine1.
Protek vremena I pravi*o je da se u,ovori s+*apaju na odredjeni vremens+i ro+. Po iste+u
to, vremena u,ovor prestaje da va)i- odnosno da se primenjuje.
Ostvarenje ugovornog cija I i)vrsenjem odredjene u,ovorne radnje u,ovor prestaje da
va)i- jer je ostvaren ci*j radi +o,a je on )a+*jucen .npr. u,ovor o ra),ranicenju prestaje +ada
se i)vrsi predvidjeno ra),ranicenje i)medju strana u,ovornica1.
-aknadna nemogucnost izvrsenja ugovora I prema opstim pravi*ima MP- u,ovor prestaje
i onda +ada nje,ovo i)vrsenje postane 0i)ic+i nemo,uce. =bo, nemo,ucnosti i)vrsenja
u,ovora on ne mora uve+ da prestane- vec se u i)vesnim s*ucajevima nje,ovo dejstvo samo
privremeno obustav*ja.
Odustajanje zbog neizvrsenja ugovora od strane druge strane ugovornice I u,ovor
mo)e da prestane )bo, to,a sto ,a jedna strana u,ovornica ne i)vrsava. 5avremena u,ovorna
pra+sa a i do+trina ne prihvataju u potpunosti ova+vo stanoviste )bo, o,romno, )nacaja +oji
i)vrsenje u,ovora ima po odnose i)medju strana u,ovornica na ra)*icitim po*jima- posebno
)bo, jedna+osti strana u,ovornica- jer nei)vrsenje u,ovornih odredbi remeti ravnote)u medju
jedna+im partnerima i dovodi nevinu stranu u te)i po*o)aj. 5tanoviste je savremene pra+se da
nei)vrsenje u,ovora od strane jedne u,ovornice ne ponistava automats+i u,ovor- vec da to
ima samo )a pos*edicu da se nedu)noj strani omo,uci i)bor u a*ternativi: da ostane strana
u,ovornica i da )ahteva i)vrsenje u,ovora i*i da odustane od nje,a.
Prestanak ii obustava dejstva ugovora kao posedica njegove povrede I (ecina autora
pri)naje da povreda u,ovora od jedne strane u,ovornice mo)e da pru)i pravo dru,oj da
ras+ine u,ovor i*i da obustavi i)vrsenje svoje u,ovorne obave)e. Mis*jenja se ra)*i+uju u
po,*edu domasaja prava +oje treba pri)nati dru,oj strani da ponisti u,ovor i us*ova pod
+ojima bi to mo,*a da ucini.
Odricanje od prava iz ugovora I i)vesni pisci pominju odricanje +ao nacin prestan+a
u,ovora. Oni isticu da- s*icno pravu poverioca da se mo)e odreci du,a +oji potra)uje od svo,
du)ni+a- treba pri)nati istu mo,ucnost i u po,*edu prava strana u,ovornica jedno,
medjunarodno, u,ovora. 8a+o se Ju,os*avija odre+*a prava na na+nadu ratne stete od strane
4u,ars+e- na+on potpisivanja u,ovora o miru sa ovom dr)avom. Ovaj nacin o+oncanja
u,ovora ne bi mo,ao da se primeni na *e,is*ativne u,ovore i u,ovore mu*ti*atera*no,
+ara+tera od opste, )nacaja- buduci da se u ta+vim s*ucajevima radi o s+upu prava i obave)a-
stvorenih ne u interesu pojedine dr)ave vec u opstem interesu- tj. u interesu svih strana
u,ovornica.
Prestanak ii obustava dejstva ugovora used zakjucenja novog ugovora I ovaj nacin
prestan+a i*i obustave dejstva u,ovora tice se s*ucajeva u +ojima strane u,ovornice- i)ricito ne
o+oncavajuci i*i ne menjajuci prvi u,ovor- )a+*jucuju dru,i u,ovor- +oji je u to*i+oj meri
nespojiv sa ranijim- ta+o da se mora smatrati da su strane u,ovornice ima*e nameru da prvi
u,ovor u+inu.
.askidni usov I a+o je u,ovor s+*op*jen pod ras+idnim us*ovom- onda ispunjenjem to,
us*ova u,ovor prestaje da va)i.
Prestanak ugovora koji je nesagasan sa docnijom imperativnom normom opsteg
medjunarodnog prava *ius cogens superveniens+ I medjunarodni u,ovori mo,u da
prestanu da va)e i )bo, to,a sto su nesa,*asni sa opstim pravi*ima medjunarodno, prava +oja
41
imaju imperativni +ara+ter i od +ojih nije do)vo*jeno odstupanje putem u,ovaranja i)medju
strana u,ovornica.
%itna promena okonosti *kauzua rebus sic stantibus+ I +a+o se sustina +*au)u*e svodi
na promenu o+o*nosti- to se u pra+si predvidja da se prestana+ dejstva u,ovora- odnosno
pov*acenje i) u,ovora- mo)e uciniti sa po)ivom na promenu o+o*nosti +oje su postoja*e u
momentu +ada se stupa*o u u,ovor- a strane u,ovornice ,a nisu mo,*e predvideti. $s*ov )a
primenu ovo, osnova je da se promena o+o*nosti do,odi*a ne)avisno od vo*je strana
u,ovornica- i da se- sa nastan+om novih bitnih us*ova- da*je i)vrsenje u,ovora mo)e smatrati
stetnim )a jednu od strana u,ovornica.
Uticaj rata na medjunarodne ugovore I +*asicna do+trina MP je smatra*a da se sa objavom
rata ,ase svi medjunarodni u,ovori )a+*juceni i)medju strana +oje ucestvuju u ratu. %a+on
9:95. pojavi*a se pra+sa da se )natan broj u,ovora ostav*jao na sna)i. Moderna pra+sa je
ista+*a +oncepciju po +ojoj se svi u,ovori ne o+oncavaju ratom- vec u )avisnosti od materije
+oju uredjuju- najcesce obustav*jaju do )avrset+a rata. 4i*atera*ni u,ovori se o+oncavaju sa
i)bijanjem rata- mada i tu postoje i)u)eci .$,ovor ,arancija 5vajcars+e neutra*nosti1. #ejstvo
mu*ti*atera*nih u,ovora *e,is*ativno, +ara+tera se obustav*ja to+om rata. 8reca +ate,orija
obuhvata one u,ovore +oji pocinju da se primenjuju te+ sa nastupanjem ratno, stanja
.u,ovori o postup+u prema ratnim )arob*jenicima1.
Sukcesije drzava i medjunarodni ugovori I $ savremenom MP jos nisu i),radjena
od,ovarajuca pravna pravi*a +oja bi na ade+vatan nacin re,u*isa*a odnose i)medju dr)ave
predhodnice i dr)ave nas*ednice u ve)i sa da*jom sudbinom medjunarodnih u,ovora +oji su
)a+*jucivani pre pojave nove dr)avne v*asti na odredjenoj teritoriji. $ teoriji se pominju
s*edeca E resenja: i)medju novonasta*e dr)ave i dr)ave predhodnice u po,*edu u,ovrnih
odnosa postoji tabu*a rasa i nova dr)ava nije uopste ve)ana starim u,ovornim odnosimaH nova
dr)ava ima pravo da bira +oje ce u,ovore )adr)ati na sna)iH predvidja se postojanje ro+a u
+ome ce u,ovorni partneri na+nadnim spora)umom odediti +oji ce u,ovori ostati na sna)i- a
+oji nece- s tim sto se smatra da do iste+a predvidjeno, ro+a nova dr)ava )adr)ava sve
u,ovore stare dr)ave.
M3&%O &"5(%J" 5PO&O( I POJM 3 6/53?36<3J
5u+ob*jeni interesi meLunarodnih subje+ata i)a)ivaju meLunarodne sporove i mo,u da dovedu
do su+oba. MP raspo*aNe sredstvima )a reJavanje sporova mirnim putem- )a obe)beLenje
mira- +ao i pravi*ima +ojima se re,u*iJu meLunarodni su+obi. $ teoriji MP uobiKajena je pode*a
meLunarodnih sporova na pravne i po*itiK+e. PostojeMe de0inicije )naKajno se ra)*i+uju +a+o u
po,*edu stepena opJtosti .apstra+tne i enumerativne1- ta+o i po +riterijumu )a ocenu jedne i*i
dru,e vrste sporova .obje+tivne i subje+tivne1.
pstra+tne de0inicije predviLaju i)vesne opJte e*emente po +ojima se pravni sporovi ra)*i+uju
od po*itiK+ih. Pravnim sporovima smatraju se svi sporovi u +ojima strane reciproKno
osporavaju i)vesno pravo- a sporovi u +ojima nije reK o nepri)navanju jedno, prava
predstav*jaju po*itiK+e sporove. =a enumerativne de0inicije +ara+teristiKno je da sadrNe manje
i*i viJe iscrpnu *istu sporova odreLene vrste. Jedan od K*anova Pa+ta #ruJtva naroda predviLa
da se sporovima +oji mo,u biti reJavani arbitraNom i*i suds+om od*u+om smatraju oni sporovi
+oji se odnose na tumaKenje ne+o, u,ovora- na sva+o pitanje MP- na postojanje sva+e
Kinjenice +oja bi- a+o se utvrdi da )aista postoji- predstav*ja*a povredu jedne meLunarodne
obave)e i na prirodu i ve*iKinu duNne na+nade )bo, ta+ve povrede. %a ovaj naKin se odreLuje
pojam pravno, spora- do+ se po*itiK+i spor de0iniJe ne,ativno- tj. +ao spor +oji se ne odnosi na
pitanja +oja Kine predmet pravnih sporova.
Pravni sporovi mo,u biti obje+tivno i subje+tivno de0inisani. Prema obje+tivnom +riterijumu
+ao pravni smatraju se sporovi +oji se reJavaju primenom pravi*a MP- odnosno oni +oji su
)asnovani na postojeMem pravu. Po*itiK+i sporovi tiKu se i)mene postojeMe, prava i u njihovoj
osnovi na*a)e se su+ob*jeni interesi. %a osnovu subje+tivno, +riterijuma +ao pravni mo,u se
o)naKiti sporovi +oje su strane spremne da reJavaju primenom pravnih pravi*a- do+ po*itiK+e
sporove one Ne*e da reJe na osnovu odnosa sna,a i)van vaNeMe, MP.
42
utori su veMinom s*oNni da je teJ+o ra)*i+ovati pravne i po*itiK+e sporove. 5va+i po*itiK+i spor
ima svoju pravnu stranu- +ao Jto sva+i pravni spor ima svoju po*itiK+u suJtinu.
MeLunarodni sud pravde u >a,u reJava pravne sporove- 54 O$% je )aduNen )a po*itiK+e
sporove. Pored to,a postoje i sredstva +ao Jto su pre,ovori- posredovanje- an+eta- mirenje i
arbitraNa- +ojima se mo,u reJavati sporovi i jedne i dru,e vrste. $ sva+om s*uKaju u domen
MP do*a)e i pravni i po*itiK+i sporovi.
#3P/OM856 5&"#58( M3&%O' &"O(%J 5PO&O( I %"PO5&"#%3 #3P/OM8563
P&"'O(O&3- #O4&" $5/$'"- 3 PO5&"#O(%J"
Pre,ovori su prvo i veoma )naKajno sredstvo )a mirno reJavanje meLunarodnih sporova.
Pre,ovori obiKno otpoKinju- saopJtavanjem i*i i)javom u +ojoj sporna strana i)*aNe svoj stav-
odnosno svoj s*uKaj. 5por se moNe o+onKati joJ i u ovom poKetnom stadijumu pre,ovora- tj.
pri*i+om prihvatanja saopJtenja- odnosno prve ra)mene i)java. &eJavanje spora moNe se
nastaviti da*jom ra)menom i)java- u+o*i+o strane oKe+uju da tim putem mo,u da doLu do
Ne*jeno, re)u*tata. Mo,u stran+e ta+oLe- ubr)o- i*i pos*e viJestru+e ra)mene i)java- pristupiti
or,ani)ovanju jedno, i*i viJe dip*omats+ih sastana+a. 5tran+e +oje prihvataju pre,ovore ni
naJta se ne obave)uju. Prihvatanje pre,ovora +ao sredstva )a mirno reJavanje sporova jedino
obave)uje stran+e da pre,ovore )apoKnu.
Posredovanje predstav*ja pomoM stran+ama u sporu- u ob*i+u saveta od treMe drNave- ,rupe
drNava i*i i)vesne *iKnosti sa meLunarodnim u,*edom- a u ci*ju mirno, reJenja meLunarodno,
spora. Posredovanje moNe biti traNeno- a moNe biti i ponuLeno. 5tariji pisci meLunarodno,
prava uoKavaju ra)*i+u i)meLu posredovanja i dobrih us*u,a. #obre us*u,e su se smatra*e
s+upom ra)nih +ora+a treMih drNava u ci*ju omo,uMavanja pre,ovora i)meLu spornih strana-
do+ bi se posredovanje sastoja*o u neposrednom voLenju pre,ovora na ba)i posredniK+ih
pred*o,a. Ova ra)*i+a je u pra+si nesta*a i danas se pod posredovanjem smatraju i dobre
us*u,e.
Posredovanje moNe da se sastoji u prenoJenju )ahteva i od,ovora- a*i ne moNe da preLe
savetodavni +ara+ter. Posredovanje se moNe predvideti i +ao duNnost na osnovu
meLunarodno, u,ovora. >aJ+a +onvencija o mirnom reJavanju meLunarodnih sporova
utvrLuje posredovanje +ao pravo drNava +oje se na*a)e van spora- da ponude svoje dobre
us*u,e- odnosno posredovanje- i da se njihovo vrJenje ne smatra neprijate*js+im a+tom.
#ruJtvo naroda je ra)radi*o sistem posredovanja na taj naKin Jto je ova meLunarodna
or,ani)acija stav*jena u posredniK+u s*uNbu u s*uKaju meLunarodno, spora. Prema Pove*ji
O$%- 54 je nad*eNan da ponudi i da )atraNi posredovanje u meLunarodnom sporu. PosredniK+u
u*o,u moNe da ima i ,enera*ni se+retar $%.
#3P/OM856 5&"#58( M3&%O' &"O(%J 5PO&O( I %6"8%" 6OM353J"- M3&"%J"-
PO58$P6 P&"# $J"#3%J"%3M %<3JM
MeLunarodna an+etna +omisija je ta+vo te*o +oje ima )adata+ da nepristrasno utvrdi
KinjeniKno stanje na +ome poKiva meLunarodni spor i da o njemu spornim stranama podnese
i)veJtaj. $tvrLivanje Kinjenica moNe biti povereno i ne+oj *iKnosti +oja uNiva u,*ed obe strane.
6omisija se obra)uje na osnovu spora)uma strana u sporu. 5porne strane mo,u da pri +omisiji
postav*jaju svoje predstavni+e i advo+ateH one odreLuju i deta*je postup+a. %a+on
obave*jeno, postup+a sastav*ja se i)veJtaj +oji potpisuju svi K*anovi +omisije- a )atim se on
Kita na njenom javnom )asedanju- u) predstavni+e i advo+ate spornih strana. 3)veJtaj
+omisije ih ne obave)uje- veM im s*uNi +ao osnov )a da*je pre,ovore- odnosno reJavanje spora.
>aJ+a +onvencija )a reJavanje meLunarodnih sporova mirnim putem i) 9:99. i 33 >aJ+a
+onvencija 990@. ,odine sadrNa*e su odredbe o an+etnim +omisijama. $ mno,im u,ovorima
danas se predviLa primena an+etnih +omisija.
3ncident na 5evernom moru 9904. ,odine- sa en,*es+im ribars+im brodovima na +oje je bi*a
otvorena vatra od strane ba*tiK+e 0*ote.%a osnovu utvrLenih Kinjenica meLunarodne an+etne
+omisije sastav*jene od pet viJih o0icira mornarice "%'- &$5- 5#- ?&- $8- &usija je p*ati*a
odJtetu Nrtvama incidenta.
43
Mirenje je postupa+ u +ome strane i)nose svoj spor na resavanje i*i i)abranom *icu- sa
)adat+om da se on ra)motri- i sa cinjenicne i sa pravne strane. 6omisija i*i )abrana *icnost
podnosi i)vestaj sa pred*o)ima )a resenje spora. Pravi*o je da se strane unapred ne obave)uju
na usvajanje pred*o)enih resenja. 3storijs+i ,*edano ovo sredstvo je proi)as*o i) pra+se
medjunarodnih an+etnih +omisija. Mirenje je bi*o narocito u pra+si i)medju dva svets+a rata.
Ono je vec nas*o svoje mesto u Pa+tu #rustva naroda- prema +ome su u*o,u mirenja vrsi*i
nje,ovi or,ani. &a)*i+a i)medju mirenja i an+etnih +omisija se sastoji u tome sto an+etne
+omisije utvrdjuju samo cinjenicno stanje- a mirenje je postupa+ u +ome se ra)matra i
nje,ova 0a+tic+a i pravna strana. 8reba ta+odje ra)*i+ovati i mirenje od posrednovanja. Pri
posredovanju- imamo po pravi*u- trece dr)ave +oje ucestvuju u resavanju spora svojim
us*u,ama i savetima. Pravi*o je da se mirenje vrsi putem +omisija sastav*jenih od vise *ica.
#r)avama se apso*utno )abranjuje upotreba si*e u po,*edu )astite i*i ostvarenja ne+o, svo,
interesa- i)u)ev u s*ucaju samoodbrane- a*i i tada- u s+*adu sa postojecim propisima. Pove*ja
i)ricito na*a)e stranama u sporuda moraju da potra)e resenja putem pre,ovora- posredovanja-
mirenja- arbitra)e i*i na ne+i dru,i miran nacin- po,odan )a njih. 8o je obave)a )a c*anove
O$%. 54 je ov*ascen da mo)e po)vati strane u sporu da ,a rese na jedan od pomenutih
nacina. $+o*i+o strane u sporu ne mo,u da rese spor na jedan od pomenutih nacina- one ce ,a
i)neti pred 54 i*i 'enera*nu s+upstinu. 54 je ov*ascen da u sva+om stadijumu spora preporuci
od,ovarajuce postup+e i*i nacine u ci*ju resenja spora. 8om pri*i+om on je du)an da vodi
racuna o svim postupcima )a resavanje spora +oji su strane vec usvoji*e. $ Pove*ji se podstice
54 da upucuje stran+e da svoje medjunarodne sporove i)nose pred Medjunarodni sud pravde.
$+o*i+o se ne bi posti,*o mirno resenje spora be) intervencije O$%- onda su strane u sporu
du)ne da ,a i)nesu pred nad*e)ne or,ane Or,ani)acije. #r)ave treba da i)nose one sporove
pred $%- cije bi neresavanje mo,*o da dovede do u,ro)avanja medjunarodno, mira i
be)bednosti.
5$#56O &"5(%J" 5PO&O(
5uds+om resavanju sporova doprine*o je osnivanje 5ta*no, suda medjunarodne pravde 9970.
,odine od strane #rustva naroda- i 'enera*ni a+t o mirnom resavanju sporova usvojen u
o+viru te or,ani)acije 997:. ,odine. Ovaj +o*e+tivni u,ovor treba*o je da pos*u)i dr)avama +ao
mode* )a resavanje sporova sa ci*jem da se sva+i spor u +rajnjem s*ucaju mo)e podvrci
arbitra)i. Po pravnoj prirodi to je a+t supsidijarno, +ara+tera +oji se primenjuje samo a+o se
strane ne spora)umeju da spor rese na dru,i nacin. $ tom s*ucaju one mo,u +oristiti tri
ra)*icita postup+a: .a1 predhodno mirenje +oje je obave)no )a po*itic+e- i 0a+u*tativno )a
pravne sporoveH .b1 suds+i postupa+ pred 5ta*nim sudom medjunarodne pravde )a sporove
pravne prirodeH .c1 arbitra)ni sud od 5 c*anova )a sporove po*itic+e prirode. %a+on 33 s.r.
osnovan je Medjunarodni sud pravde +oji je )amenio dotadasnji 5ta*ni sud medjunarodne
pravde- ta+o da se danas suds+o resavanje sporova vrsi pre+o Medjunarono, suda pravde i
abritra)om.
&438&=
rbitra)a je resavanje sporova i)medju dr)ava od strane sudija +oje su one i)abra*e i na
osnovu postovanja prava. Pribe,avanje arbitra)i podra)umeva obave)u savesno, i)vrsenja
presude. Ovo je tradiciona*na de0inicija +oju sadr)i #ru,a has+a +onvencija o mirnom
resavanju sporova od 990@. ,odine. Osim medjudr)avnih sporova arbitra)om se resavaju
sporovi i)medju dr)ava i medjunarodnih or,ani)acija i*i i)medju samih or,ani)acija.
Pribe,avanje arbitra)i )asniva se na dobrovo*jnom pristan+u strana u sporu. Pored to,a- vo*ja
strana u sporu bitna je pri*i+om imenovanja arbitara.
6od arbitra)e spor se resava primenom prava. 8o je ustvari sudjenje na osnovu po)itivno,
medjunarodno, prava. rbitra)a ima )adata+ da oceni i)nete do+a)e- utvrdi cinjenice- i odredi
pravo +oje se na njih treba primeniti. rbitra)i se mo)e i)u)etno poveriti da spor resi
primenom nace*a pravicnosti i*i da u nedostat+u pravi*a medjunarodno, prava sama stvori
pravna pravi*a na osnovu +ojih treba resiti +on+retan spor. =a ta+vo ov*ascenje uve+ je
potrebna i)ricita sa,*asnost strana u sporu. rbitra)a resava spor presudom +oja je obave)na
44
)a strane. %ad*e)nost arbitra)e strane pone+ad o,ranicavaju na davanje preporu+a i mis*jenja
o nacinu resavanja spora.
$ MP ne postoji jednistven tip arbitra)e +oji bi se mo,ao primeniti na sva+i pojedinacni s*ucaj.
Medjunarodna pra+sa stvori*a je brojne i ra)novrsne ob*i+e arbitra)no, resavanja sporova.
3pa+ postoje i)vesna )ajednic+a obe*e)ja na osnovu +ojih je mo,uce i)dvojiti ne+o*i+o
osnovnih vrsta arbitra)e. $ do+trini se obicno podv*aci ra)*i+a i)medju pri,odne i sta*ne-
0a+u*tativne i obave)ne- i ino+osne i +o*e,ija*ne arbitra)e.
rbitra)a mo)e biti stvorena samo radi resavanja odredjeno, spora i tada se ona obra)uje )a
sva+i pojedincani spor. Ovde je rec o pri,odnoj arbitra)i. %jena 0un+cija or,anicena je na
resavanje +on+retno, spora i prestaje presudjenjem to, spora. 5ta*na arbitra)a obra)uje se
na neodredjeno vreme i radi resavanja neodredjeno, broja sporova I tipican primer )a to je
5ta*ni arbitra)ni sud sa sedistem u >a,u ustanov*jen na Prvoj has+oj +on0erenciji. 5 ob)irom
na vreme i nacin preu)imanja obave)e da se spor resi putem arbitra)e pov*aci se ra)*i+a
i)medju 0a+u*tativne i obave)ne arbitra)e. Osnov ove arbitra)e nije +ara+ter arbitra)e +oja je
uve+ 0a+u*tativna. Medjutim- taj pristana+ mo)e se dati )a pojedini vec nasta*i spor- i*i pa+ )a
sporove +oji se jos nisu pojavi*i. ?a+u*tativna arbitra)a odnosi se na s*ucaj +ada su se strane
obave)a*e da odredjeni vec postojeci spor i)nesu pred arbitra)u. Obave)na arbitra)a )naci da
su se strane- unapred- pre i)bijanja spora- obave)a*e da pribe,nu arbitra)nom resavanju.
Prema tome da *i je sastav*jena od jedno, i*i vise arbitara ra)*i+uje se ino+osna i*i +o*e,ija*na
arbitra)a.
%astana+ moderne arbitra)e ve)uje se )a $,ovor o prijate*jstvu- tr,ovini i p*ovidbi )a+*jucen
9@94. ,odine i)medju 5# i (e*i+e 4ritanije. Ovim u,ovorom resavanje sporova bi*o je
povereno mesovitim +omisijama u +ojima treba videti pretece danasnjih arbitra)nih sudova.
#ru,i va)an +ora+ u s*ucaju arbitra)e je s*ucaj *abama resen u =enevi 9:@7. ,odine. 5por je
nastao povodom tu)be 5# da je (4 )a vreme americ+o, ,radjans+o, rata pre+rsi*a obave)e
neutra*ne dr)ave do)vo*ivsi da se u njenim *u+ama ,rade ratni brodovi )a 6on0ederaciju.
Petoc*ana arbitra)na +omisija je presudi*a u +orist 5# i na*o)i*a (4 da p*ati odsetu sto je ova i
ucini*a. Petoc*ana +omisja .arbitra)ni sud1 u ovom sporu su cini*e vecinom sudije i) trecih
)ema*ja. =nacajan datum u istoriji arbitra)e predstav*ja*e su >as+e mirovne +on0erencije na
+ojima je i)vrsena +odi0i+acija pravi*a arbitra)no, postup+a 9::9. i 990@. ,odine.
58/%3 &438&=%3 5$#
5ta*ni arbitra)ni sud osnovan je na Prvoj has+oj +on0erenciji. $pr+os na)ivu- to nije sta*ni sud-
vec spisa+ +andidata )a sudije .arbitre1 +oje imenuju dr)ave u,ovornice. 5pisa+ se sastav*ja
ta+o sto sva+a potpisnica >as+ih +onvencija imenuje najvise 4 *icnosti pri)nate strucnosti )a
pitanja medjunarodno, prava i najvise, mora*no, u,*eda na period od 6 ,odina .t)v.
naciona*ne ,rupe1. 6ada dodje do spora strane mo,u sa ovo, spis+a i)abrati arbitre +ojima
poveravaju resavanje spora. 5ta*nost >as+o, arbitra)no, suda obe)bedjuju dva or,ana: 5ta*ni
administrativni savet i Medjunarodni biro. 5ta*ni savet sastav*jen je od dip*omats+ih
predstavni+a u,ovornica a+reditovanih u >o*andiji i ho*ands+o, ministra inostranih pos*ova
+oji vrsi 0un+ciju predsedni+a. =adata+ 5aveta sastoji se u +ontro*i rada 4iroa i resavanja svih
pitanja u ve)i 0un+cionisanja 5uda. 4iro predstav*ja pisarnicu 5uda. %je,ova je du)nost da se
stara o arhivi- vodi suds+u administraciju- i pri+up*ja sve podat+e o medjunarodnoj arbitra)i.
5na)an podsticaj sirenju arbitra)e da*o je i #rustvo naroda. Pored osnivanja 5ta*no, suda
medjunarodne pravde- u o+viru ove or,ani)acije usvojen je 997:. 'enera*ni a+t o mirnom
resavanju sporova. 8im a+tom i)vrsena je +odi0i+acija pravi*a u ve)i sa arbitra)om.
5trane u sporu s*obodne su da odrede pravi*a po +ojima ce se voditi arbitra)ni postupa+. 8a
pravi*a one mo,u preci)no utvrditi u samom arbitra)nom spora)umu i*i predvideti primenu
odredaba o postup+u i) postojecih medjunarodnih +onvencija. $+o*i+o strane nisu predvide*a
posebna pravi*a niti uputi*e na vec postojece odredbe- arbitra)ni sud je s*obodan da sam
propise postupa+. Postupa+ pred arbitra)om obicno se de*i na pismeni i usmeni. Pismena 0a)a
je obave)na do+ se usmeni postupa+ sprovodi samo u+o*i+o je predvidjeno arbitra)nim
spora)umom i*i a+o sud od*uci da je potreban. Pismeni postupa+ se sastoji i) podnosenja
podnesa+a- protivpodnesa+a- i eventua*no od,ovora na od,ovore. &o+ove )a podnosenje
45
pismenih podnesa+a mo,u odrediti same strane u arbitra)nom spora)umu. $+o*i+o to nisu
ucini*e ro+ove utvrdjuje arbitra)ni sud. 5trane u sporu predstav*jaju )astupnici +ojima u radu
poma)u savetnici i advo+ati. $ usmenoj strani postup+a strane pre+o svo, )astupni+a-
savetni+a- i advo+ata i)*a)u svoje )ahteve- dopunjavaju ranije podnete do+a)e- i od,ovaraju
na pitanja suda. $smenom raspravom ru+ovodi predsedni+.
rbitra)na presuda se donosi vecinom ,*asova c*anova suda. Potpisuju je predsedni+ i
)apisinicar i ona mora biti obra)*o)ena. Od trenut+a objav*jivanja presuda postaje obave)na.
%jena obave)na sna,a )asniva se na predhodno )a+*jucenom arbitra)nom spora)umu i opstem
pravnom nace*u pacta sunt servanda. Presuda ima obave)an +ara+ter samo prema spornim
stranama i )a s*ucaj +oji je resi*a. 5trane su du)ne da presudu i)vrse savesno i u potpunosti.
Pove*ja $% predvidja pravo 54 da od*uci o merama +oje bi treba*o predu)eti u+o*i+o ne+a
strana ne ispuni obave)u na osnovu presude 5uda. rbitra)na presuda je +onacna i protiv nje
nema prava )a*be.
M"#J$%&O#%3 5$# P&(#"
=amisao o stvaranju sta*no, medjunarodno, suda opste nad*e)nosti prvi put je ostvarena u
o+viru #rustva naroda. Pa+tom je bi*o predvidjeno osnivanje 5ta*no, suda medjunarodne
pravde. 5ud je radio u >a,u od 9977. ,odine do o+upacije >o*andije od strane %emac+e. =a to
vreme i)re+ao je E9 presudu i dao 7@ savetodavnih mis*jenja. ?orma*no je raspusten
re)o*ucijom #rustva naroda od 9:. apri*a 9946. ,odine. %a 6on0erenciji u 5an ?rancis+u
od*uceno je da se osnuje novi Medjunarodni sud pravde.
Medjunarodni sud pravde .M5P1 sastav*jen je od 95 ne)avisnih sudija. Oni se biraju be) ob)ira
na dr)av*janstvo medju *icima +oja u svojim )em*jama )au)mu najvisa suds+a )vanja i*i su
pri)nati pravni strucnjaci medjunarodno, prava. &adi obe)bedjenja pune ne)avisnosti u
vrsenju s*u)be sudije u)ivaju dip*omats+e imunitete i privi*e,ije u istoj meri i obimu +ao i
se0ovi dip*omats+ih misija a+reditovanih u >a,u. 5udije M5P biraju 'enera*na 5+upstina i 54.
6andidate )a i)bor pred*a)u naciona*ne ,rupe 5ta*no, arbitra)no, suda. 5va+a od njih sa*je
spisa+ od 4 +andidata .najvise dva SsvojaC1 'enera*nom se+retaru O$% +oji *istu +andidata
dostav*ja 'enera*noj s+upstini i 54. 3)abrani su oni +andidati +oji dobiju apso*utnu vecinu i u
'5 i 54. 5udije se biraju na 9 ,odina i mo,u biti ponovo birani. 5ud se obnav*ja sva+e E.
,odine i)borom V/G- odnosno 5 sudija. 3) reda sudija 5ud bira predsedni+a i potpredsedni+a na
E ,odine. 3sta *ica mo,u biti ponovo birana. 5ediste 5uda je u >a,u i on )aseda u punom
sastavu. =a obra)ovanje 5uda dovo*jan je +vorum od 9 sudija. 5ud obra)uje i veca od 5 sudija
i dva )ameni+a )a sporove po s+racenom postup+u- a )a ne+e sporove .o transportu npr.
mo)e se obra)ovati vece od E sudije1.
Pravo da se pojave pred 5udom +ao stran+e re)ervisano je )a dr)ave. 5tranac+u sposobnost
nemaju sve dr)ave vec samo one +oje su strane potpisnice 5tatuta. Posto je 5tatut sastavni
deo Pove*je O$%- sve dr)ave c*anice O$% su strane 5tatuta M5P. 5udu se mo,u obracati i
dr)ave nec*anice O$% +oje postanu strane 5tatuta. #r)ave nec*anice O$% +oje nisu posta*e
strane 5tatuta mo,u biti parnicne strane u) us*ove +oje odredjuje 54. Pojedinci i
medjunarodne or,ani)acije nemaju stranac+u sposobnost pred M5P.
M"#J$%&O#%3 5$# P&(#" I %#/"=%O58
$ nad*e)nost M5P spada: sudjenje u sporovima +oje parnicne strane i)nesu na resavanje
.parnicna nad*e)nost1 i davanje savetodavnih mis*jenja na tra)enje ov*ascenih subje+ata
.savetodavna nad*e)nost1. 5ud mo)e biti nad*e)an samo u+o*i+o postoji vo*ja strana da se
spor resi poveravanjem nad*e)nosti 5udu. %acini na +oji se pristana+ dr)ava daje propisani su
5tatutom M5P. 5porove +oji su vec nasta*i strane i)nose pred 5ud )a+*jucenjem spora)uma
+oji obicno nosi na)iv +ompromis. 4uduci sporovi poveravaju se 5udu unosenjem specija*ne
odredbe u u,ovor i)medju dr)ava. Poseban s*ucaj postoji +ada dr)ave na jednostranoj i*i
reciprocnoj osnovi prihvate obave)nu nad*e)nost 5uda )a odredjene vrste buducih sporova. 8o
se posti)e i)javama o prihvatanju t)v. 0a+u*tativne +*au)u*e- +ojom dr)ave pri)naju +ao
obave)nu- i be) posebno, spora)uma u odnosu na bi*o +oju dr)avu +oja prihvati istu obave)u-
nad*e)nost 5uda u svim pravnim sporovima. %a sva+oj je dr)avi da pri*i+om 0ormu*isanja
46
ova+ve i)jave od*uci o ,ranicama +oje postav*ja u po,*edu svo, prihvatanja nad*e)nosti 5uda.
Ove i)jave se deponuju +od 'enera*no, se+retara $%. Ju,os*avija je us*a u sistem 0a+u*tativne
+*au)u*e 9999. ,odine. $ s*ucaju spora o nad*e)nosti 5uda- pitanje se resava od*u+om 5uda.
Pove*ja predvidja da savetodavno mis*jenje mo,u tra)iti 'enera*na s+upstina i 5avet
4e)bednosti. Osta*i or,ani O$% i specija*i)ovane a,encije imaju pravo da tra)e savetodavno
mis*jenje a+o ih na to ov*asti 'enera*na s+upstina. #r)ave nisu ov*ascene da tra)e
savetodavna mis*jenja od M5P. =a njih postoji posredan put- tj. tra)enje mis*jenja pre+o
'enera*ne s+upstina- 54- i dru,ih ov*ascenih or,ana Or,ani)acije.
M"#J$%&O#%3 5$# P&(#" I PO58$P6
Postupa+ resavanja sporova pred 5udom )apocinje i*i saopstavanjem posebno, spora)uma o
nje,ovoj nad*e)nosti i*i pismenim )ahtevom +oji se upucuje se+retaru 5uda. Prvi nacin
postup+a primenjuje se u s*ucaju +ada su se strane spora)ume*e da +on+retni spor i)nesu
pred 5ud. 8a+o )a+*juceni spora)um .+ompromis1 sva+a od strana i*i obe )ajednic+i
saopstavaju 5udu. $ postup+u +oji je na ovaj nacin )apocet ne postoji tu)i*ac i tu)eni u
procesnom smis*u reci. Postupa+ se mo)e po+renuti i pismenim )ahtevom .tu)bom1 u s*ucaju
+ada su se strane unapred obave)a*e da ce eventua*ne sporove podneti na resavanje 5udu.
8ada strana +oja podnosi )ahtev ima u*o,u tu)ioca- do+ se strana protiv +oje je podnet )ahtev
pojav*juje +ao tu)eni. Postoji mo,ucnost i +ontratu)be.
Parnicne strane pred 5udom predstav*jaju )astupnici- a njima mo,u poma,ati savetnici i
advo+ati. 5*u)beni je)ici suda su 0rancus+i i en,*es+i. $ postup+u pred 5udom- pored strana
+oje su )a+*juci*e +ompromis i*i tu)ioca i tu)eno, u s*ucaju podnosenja tu)be- mo,u se pojaviti
i trece dr)ave .u s*ucaju da treca dr)ava ima pravni interes +oji mo)e biti u,ro)en presudom u
i)vesnom sporu- i*i u+o*i+o se radi o tumacenju visestrano, u,ovora1
Postupa+ pred 5udom se de*i na pismeni i usmeni. Pismeni postupa+ sastoji se od dostav*janja
5udu i stran+ama podesa+a- protivpodesa+a- od,ovora na protivpodes+e- +ao i do+a)nih spisa
i isprava. #ostave se vrse pre+o se+retarijata 5uda. 8o+om pismeno, postup+a parnicne
strane mo,u isticati predhodne pri,ovore +oji se mo,u odnositi na prihvat*jivost tu)be i*i
nad*e)nost 5uda. 3sticanje pri,ovora ima )a pos*edicu pre+id postup+a o ,*avnoj stvari i
sprovodjenje posebno, pismeno, i usmeno, postup+a.
$smeni postupa+ se sastoji od suds+o, sas*usanja )astupni+a- savetni+a- i advo+ata- i i)
i)vodjenja do+a)a. &aprava je o+oncana +ada )astupnici- savetnici- i advo+ati )avrse svoja
i)*a,anja sporno, pitanja. =avrsnu rec daju )astupnici strana+a i tom pri*i+om podnose 5udu
+onacne )a+*juc+e u pismenom ob*i+u. &aspravu )a+*jucuje predsedni+- a )atim se 5ud pov*aci
na vecanje. (ecanje je tajno. 5ve do+ 5ud ne objavi presudu stran+e imaju mo,ucnost da
postupa+ pre+inu na spora)umnoj osnovi i*i jednostrano. Postupa+ resavanja sporova )avrsava
se objav*jivanjem presude. Ona se cita na javnoj sednici. Presuda M5P je +onacna i obave)na.
Obnova postup+a mo)e se tra)iti samo u s*ucaju ot+rivanja nove cinjenice od od*ucujuce,
)nacaja +oja je pre i)ricanja presude bi*a nepo)nata 5udu i stranci +oja tra)i obnovu. Presude
M5P moraju se i)vrsavati.
Postupa+ )a davanje savetodavnih mis*jenja po+rece se pismenom podes+om ov*asceno,
or,ana i*i or,ani)acije. Podesa+ mora da sadr)i tacne podat+e o pitanju +oje predmet )ahteva.
$) podesa+ se pri*a)u sve isprave +oje mo,u doprineti ra)jasnjenju pitanja. Po prijemu
)ahteva 5ud sprovodi poseban postupa+ obavestavanja dr)ava i medjunarodnih or,ani)acija i
istovremeno ih po)iva da daju svoje pismene i usmene +omentare. 5ud je pri*i+om davanja
savetodavnih mis*jenja sprovodio ,otovo isti postupa+ +ao +od resavanja sporova.
5avetodavni postupa+ se )avrsava davanjem savetodavno, mis*jenja. Mis*jenje se cita na
javnoj sednici. 5avetodavna mis*jenja mo,u se unapred prihvatiti +ao obave)na. 8o je s*ucaj
+ada u,ovor i*i +onstitutivni a+t or,ani)acije predvidja tra)enje savetodavno, mis*jenja- s tim
sto ce i)receno mis*jenje smatrati obave)nim.
&"5(%J" 5PO&O( P$8"M P&3%$#"
47
=a ra)*i+u od #rustva naroda- $jedinjene nacije su +onacno od*uci*e- pri*i+om sastav*janja
Pove*je u 5an ?rancis+u 9945. ,odine- da stvore ta+av sistem +o*e+tivnih mera u s*ucaju
a,resije +oji ce u datom trenut+u e0i+asno dejstvovati.
$ nad*e)nosti je 5aveta 4e)bednosti da utvdi da *i postoji u,ro)avanje mira- narusenje mira- i*i
a,resija. On je ov*ascen da cini preporu+e i*i donosi re)o*ucije o tome +a+ve ce se mere
predu)eti da bi se sacuva*i i*i pa+ ponovo uspostavi*i- medjunarodni mir i be)bednost.
Predhodno ovaj or,an mora da po)ove )ainteresovane strane da se povinuju privremenim
merama +oje on bude doneo. 5avet 4e)bednosti- da+*e- ne mo)e odmah da pribe,ne
dire+tnim prinudnim merama- jer bi one- u i)vesnim s*ucajevima- mo,*e da )aostre situaciju-
sto se opet ne sme do)vo*iti.
5*edeca 0a)a bi*a bi u predu)imanju mera- +oje jos )a sobom ne pov*ace oru)anu upotrebu
si*e- radi i)vrsenja od*u+e 54. $ pove*ji se preci)iraju s*edece mere: e+onoms+e san+cije-
saobracajna i)o*acija- +ao i pre+id dip*omats+ih odnosa.
$+o*i+o se medjutim i ove mere po+a)u +ao nedovo*jne- 54 je ov*ascen da predu)me sva+u
meru va)duhop*ovnim- pomors+im- i*i +opnenim sna,ama +oja je nu)na radi odr)anja i
uspostav*janja medjunarodno, mira i be)bednosti.
<*anovi $% obave)ni su da na po)iv 54 stave na raspo*a,anje oru)ane sna,e- pomoc i dru,e
o*a+sice- posebno radi odr)anja medjunarodno, mira i be)bednosti. 5redstva )a oru)anu
a+ciju 54 moraju biti unapred priprem*jena- +a+o bi Or,ani)acija bi*a priprem*jena na hitno
predu)imanje mera. Pove*jom je predvidjeno osnivanje 6omiteta vojno, staba sa )adat+om da
daje savete i u+a)uje pomoc 54 u svim pitanjima +oje se ticu vojnic+ih potreba 54. #onosenje
od*u+e 54 o upotrebi medjunarodnih oru)anih sna,a us*ov*jeno je potvrdnim ,*asom 5 ve*i+ih
si*a- sta*nih c*anova 54.
(&58" %53/%3> 5&"#58(
.etorzija I je protivmera +ojom se s*u)i jedna dr)ava da bi nanosenjem stete dru,oj
ostvari*a svoj interes na nacin +oji jos uve+ ne )naci povredu pravi*a MP. %a primer povecanje
uvo)nih carina- opore)ivanje stranaca odredjene dr)ave itd. %o ipa+ to je sredstvo +oje mo)e
da i)a)ove )ate,nutost u odnosima i)medju dr)ava.
.epresaija I je nasi*na protivmera +ojom se s*u)i jedna dr)ava da bi nanosenjem stete
dru,oj dr)avi )astiti*a i*i ostvari*a svoj interes na nacin +oji predvidja povredu tudje, prava. %a
primer- hapsenje nevino, strano, dr)av*janina +ao protivmera prema nje,ovoj dr)avi. Pove*ja
$% ne do)vo*java dr)avama primenu represa*ija- ni u ci*ju )astite- ni u ci*ju ostvarenja svo,
interesa. &epresa*ije su do 9945. ,odine bi*e do)vo*jena ustanova u medjunarodnom pravu.
&epresa*ije se ne )asnivaju ni na +a+vom pravu i nisu re)u*tat vrsenja ne+o, prava. #r)ava
+oja pribe,ava represa*ijama je istovremeno i sudija i stran+a u sporu. 8a+vo stanje je pravno
neodr)ivo. $ sistemu +o*e+tivne be)bednosti $%- utvrdjenom u Pove*ji- )abranjene su
represa*ije i +ao ob*i+ samopomoci. Postoji u danasnjoj teoriji MP shvatanje da su represa*ije
jos uve+ opravdane a+o se primenjuju radi )astite interesa jedne dr)ave- pod us*ovom da one
moraju prestati a+o se taj ci*j posti,ne. u ratno doba- po ovom shvatanju- one se ta+odje
mo,u primeniti u+o*i+o ne +rse )a+one covecnosti. &epresa*ije +ao institut jos uve+ se na*a)e
u medjunarodnom ratnom pravu.
.at- je odbrana interesa i*i njihovo nasi*no ostvarivanje od strane jedne i*i vise dr)ava putem
svojih oru)anih sna,a. 8o je 0a+tic+o stanje u odnosima i)medju dr)ava u +ojem se
upotreb*javaju sredstva si*e. %amera ratovanja mo)e biti ispo*jena u 0ormi objave rata-
u*timatuma- +oji se pretvara u objavu rata u+o*i+o se postav*jeni )ahtev ne usvoji I u
dire+tnom i indire+tnom otpocinjanju neprijate*jstava. #o 3 s.r. smatra*o se da sva+a suverena
dr)ava raspo*a)e *e,itimnim pravom na vodjenje rata. #anas se rat Pove*jom O$% i)ricito
)abranjuje.
POJM 3 6/53?36<3J &8O(
48
&at je odbrana interesa i*i njihovo nasi*no ostvarivanje od strane jedne i*i vise dr)ava putem
svojih oru)anih sna,a. 8o je 0a+tic+o stanje u odnosima i)medju dr)ava u +ojem se
upotreb*javaju sredstva si*e. %amera ratovanja mo)e biti ispo*jena u 0ormi objave rata-
u*timatuma- +oji se pretvara u objavu rata u+o*i+o se postav*jeni )ahtev ne usvoji I u
dire+tnom i indire+tnom otpocinjanju neprijate*jstava. #o 3 s.r. smatra*o se da sva+a suverena
dr)ava raspo*a)e *e,itimnim pravom na vodjenje rata. #anas se rat Pove*jom O$% i)ricito
)abranjuje.
O'&%3<"%J" 3 =4&% &8
5ustina ratno, prava svodi se na o,ranicenja +oja su +ompromis i)medju nace*a vojne potrebe
i )ahteva covecnosti. $ tom smis*u ona se pojav*ju +ao ne,acija ideje Stota*no,C rata.
5tvarana +ro) pra+su dr)ava i nepisano pravo- o,ranicenja u ratu danas su najvecim de*om
+odi0i+ovana. Po svom +ara+teru i )nacaju mo,u biti opsta i posebna: prva predstav*jaju
osnovna nace*a ratno, prava- do+ se +od dru,ih radi o pojedinacnim )abranama u ratu. $
medjunarodnom ratnom i humanitarnom pravu postoji ne+o*i+o osnovnih pravi*a +oja se- s
ob)irom na viso+ stepen opstosti- mo,u smatrati pravnim principima. &adi se )apravo o
ru+ovodnim nace*ima +oja treba da pos*u)e +ao obra)ac ponasanja strana u su+obu u s*ucaju
+ada nema +on+retnih pravi*a.
Prvo i najstarije je nace*o da jedini )a+oniti ci*j rata predstav*ja s*ab*jenje vojne si*e
neprijate*ja. =a vojnic+u pobedu nije neophodno da protivnic+i vojnici budu ubijeni- vec je
dovo*jno da budu i)baceni i) borbe. 3) to,a proi)i*a)i obave)a strana u su+obu da u sva+o
doba prave ra)*i+u i)medju boraca i vojnih obje+ata protiv +ojih se mo,u i)voditi borbena
dejstva i civi*a i civi*nih obje+ata +oji u)ivaju )astitu i moraju biti postedjeni od pos*ednica
neprijate*jstava.
5*edece je nace*o da strane u su+obu nemaju neo,raniceno pravo i)bora sredstava i nacina
ratovanja. 8aj princip i)vorno je nastao +ao tvorevina obicajno, prava da bi potom bio
u+*jucen u vise medjunarodnih u,ovora .>as+i pravi*nici1. $ savremenom pravu ovo nace*o
posebno )abranjuje ona sredstva i nacine borbe +ojima se i)a)ivaju suvisne povrede i
nepotrebne patnje- prou)ro+uju du,otrajna ostecenja )ivotne sredine- i be) ra)*i+e po,adjaju
vojni i civi*ni obje+ti .>as+i pravi*ni+ proto+o* 3 99@@. ,odina1.
Osnovna nace*a ratno, prava sama po sebi nisu dovo*jna posto ne sadr)e jasna i preci)na
uputstva )a postupanje u i)vodjenju +on+retnih borbenih dejstava. =ato je bi*o potrebno da se
ona dopune i ra)rade putem pojedinacnih )abrana. Posebna o,ranicenja odnose se na *ica i
dobra- na sredstva- i nacine ratovanja.
$%$8&5%J3 5$6O43 3 =4&% $PO8&"4" 53/" .Proto+o* 33 u) =enevs+e +onvencije1
Pra+sa u po,*edu primene humanitarno, prava u savremenim oru)anim su+obima po+a)a*a je-
+rajem 60ih ,odina- da =enevs+e +onvencije i) 9949. ,odine ne od,ovaraju vise u potpunosti
novom ra)voju medjunarodnih odnosa. Pos*e vise,odisnjih +onsu*tacija u +ru,ovima
Medjunarodno, crveno, +rsta i $jedinjenih nacija- 5vajcars+a je 99@4. sa)va*a u =enevi
dip*omats+u +on0erenciju )a rea0irmaciju i ra)voj medjunarodno, humanitarno, prava.
6on0erencija je odr)a*a 4 )asedanja u periodu .99@4-99@@1 i usvoji*a 7 proto+o*a: #opuns+i
proto+o* u) =enevs+e +onvencije i) 9949. ,odine o )astiti )rtava medjunarodnih oru)anih
su+oba .Proto+o* 31 i #opuns+i proto+o* u) =enevs+e +onvencije i) 9949. ,odine o )astiti
)rtava nemedjunarodnih su+oba .Proto+o* 331.
Proto+o* 3 sadr)i odredjene )nacajne promene u po,*edu pristupa ne+im bitnim prob*emima
medjunarodno, prava +oje se primenjuje u oru)anim su+obima. Prosiren je pojam
medjunarodno, oru)ano, su+oba +oji se pored medjudr)avnih ratova od tada odnosi i na
anti+o*onija*ne ratove i dru,e oru)ane su+obe +oji narodi vode )a ostvarenje svo, prava na
samooprede*jenje +oje im je )a,arantovano Pove*jom $%. Proto+o* 3 osim novina +oje se ticu
)astite )rtava rata- sadr)i i odredjena pravi*a +oja se odnose na vodjenje vojnih operacija- a
+oja su do tada bi*a predmet re,u*isanja >as+ih +onvencija i) 9:99. i 990@. ,odine. Proto+o* 3
49
stav*ja u )natno te)i po*o)aj a,resora i o+upatora ne,o sto je to bio s*ucaj- a o*asavaju
odbranu )rtvi a,resije.
Proto+o* 33 stvara ni) obave)a )a u,ovorne strane- +oje su one du)ne da postuju u
unutrasnjim su+obima. 5ve do nje,ovo, donosenja- dr)ave su bi*e obave)ne da u unutrasnjim
su+obima primenjuju samo c*an E =enevs+ih +onvencija +oji predvidja da su u unutrasnjim
su+obima v*asti du)ne da primenjuju samo opsta nace*a humanitarno, prava- sto se po+a)a*o
+ao potpuno nedovo*jno. Osim to,a ovaj c*an ne daje b*i)e odredjenje nemedjunarodno,
oru)ano, su+oba- vec sadr)i nje,ovu ne,ativnu de0iniciju- u) istovremeno istocanje da dr)ave
nisu u obave)i da ,a primene u s*ucaju unutrasnjih nemira i ten)ija s*abije, inten)iteta.
Proto+o* 33 odredjuje us*ove pod +ojima se smatra da postoji nemedjunarodni oru)ani su+ob:
.a1 da se su+ob odvija na teritoriji strane u,ovornice i)medju njenih oru)anih sna,a i
pobunjenic+ih oru)anih sna,aH .b1 da pobunjenic+e ,rupe imaju od,ovornu +omanduH .c1 da
te ,rupe vrse ta+vu +ontro*u nad de*om dr)avne teritorije +oja im omo,ucuje da vode
nepre+idne i usmerene vojne operacijeH
$ svet*u ovih odredaba upotrebu si*e dr)ave protiv ,rupa na svojoj teritoriji mo)emo
+*asi0i+ovati na s*edeci nacin: .a1 nemiri i ten)ije I neprimenjuju se odredbe medjunarodno,
humanitarno, prava- jer ne postoji oru)ani su+ob I primenjuju se pravi*a o *juds+im pravimaH
.b1 unutrasnji su+ob s*abije, inten)iteta I primenjuje se c*an E =enevs+ih +onvencijaH .c1
unutrasnji su+ob jace, inten)iteta Iprimenjuje se c*an E i Proto+o* 33H
Proto+o* 33 je u potpunosti posvecen re,u*isanju nemedjunarodnih oru)anih su+oba- ob*asti
+oja je do nje,ovo, donosenja bi*a ,otovo pod is+*jucivom nad*e)noscu dr)ava. #r)ave su bi*e
vr*o u)dr)ane u davanju mo,ucnosti da MP odredi na +oji ce se nacin one boriti protiv
odmetnutih oru)anih ,rupa. Ovim proto+o*om su dopunjeni i ra)radjeni minima*ni standardi
covecnosti ustanov*jeni c*anom E. %jime se ni na +oji nacin ne stite *ica )a vreme +ada
ucestvuju u neprijate*jstvima- vec se pru)a )astita *icima +oja nisu ucestvova*a i*i su presta*a
da ucestvuju u neprijate*jstvima. Proto+o* 33 ne predvidja postojanje ratnih )arob*jeni+a u
unutrasnjem oru)anom su+obu- a*i pru)a )astitu *icima +oja su *isena s*obode i) ra)*o,a u ve)i
sa oru)anim su+obom.
%<"/O %"3%8"&("%<3J"
3ntervencija predstav*ja jedan od ob*i+a po*itic+e si*e i mo)e biti de0inisana +ao mesanje jedne
dr)ave u odnose dveju dru,ih dr)ava- be) njihove sa,*asnosti- i*i mesanje u unutrasnje
pos*ove dru,ih dr)ava- u ci*ju odr)anja i*i menjanja postojece, stanja suprotno vo*ji ovih
dr)ava. 3ntervencija se ra)*i+uje od dru,ih ob*i+a upotrebe si*e npr. rata po ci*ju i strate,iji.
<i*j intervencije je o,ranicen na menjanje i*i prisi*no odr)avanje dato, po*itic+o, poret+aH
strate,ija intervencije se svodi na spre,u si*e i po*iti+e- u novije vreme i ideo*o,ije. %ju
+ara+terise nejedna+ost subje+ata i br)ina operacija. 3ntervencija u unutrasnje pos*ove dru,ih
dr)ava smatra se nedo)vo*jenom. (e*i+e si*e nastoja*e su da intervencije pravdaju svojom
civi*i)acijs+om misijom i*i humanitarnim momentima- da pronadju SpravniC nas*ov )a svoje
a+cije i pri+a)u se +ao )astitnice prava- pravde i odredjenih idea*a. Periodi tri ve*i+e revo*ucije:
americ+e- 0rancus+e- i o+tobars+e- bi*i su periodi u +ojima je do*a)i*o do si*ovitih intervencija u
unutrasnje pos*ove pojedinih )ema*ja- a*i s dru,e strane- i do pojava teorija o )abrani
intervencije.
Prvi )nacajniji po+usaj borbe protiv intervencije predstav*ja po)nata Monroeva do+trina.
Predsedni+ 5# James Monroe 9:7E. ustaje protiv intervencije "vrope u pos*ove meri+e u
vreme +ada 5# nisu bi*e ve*i+a si*a- ne,o prota,onist novo, poret+aH u svojoj poruci
6on,resu 5# on je ista+ao E nace*a: )abranu da*je +o*oni)acije meri+e od strane evrops+ih
dr)ava- )abranu mesanja evrops+ih dr)ava u unutrasnje stvari americ+ih dr)ava- i)javu da
5# nece intervenisati u posovima "vrope. .#o+trina je napustena te+ 9940. ,odine1
%a *iniji borbe protiv intervencije treba pomenuti i #ra,ovu do+trinu. 6ada su 990E. %emac+a-
(e*i+a 4ritanija- i 3ta*ija predu)e*e oru)anu a+ciju protiv (enecue*e- da bi obe)bedi*e svoja
potra)ivanja- ministar spo*jnih pos*ova r,entine /ouis #ra,o uputio je memorandum 5# sa
50
)ahtevom da se )abrani upotreba si*e u ci*ju nap*ate 0inansijs+ih potra)ivanja. %a #ru,oj
has+oj +on0erenciji mira 990@. ,odine- #ra,ova do+trina usvojena je u 33 +onvenciji- i na taj
nacin posta*a jedno od pravi*a medjunarodno, prava. Po svom pred*a,acu Porteru- de*e,atu
5#- na)vana je Porterovom do+trinom.
#rustvo naroda predstav*ja da*ji +ora+ u pravcu o,ranicenja si*e. Medjutim- najradi+a*nije
promene na tom terenu donosi Pove*ja $% +oja namece obave)u svojim c*anovima da se
u)dr)e od pretnje si*om i*i od upotrebe si*e protiv teritorija*no, inte,riteta i*i po*itic+e
ne)avisnosti ma +oje dr)ave. 3)u)eta+ od ovo, pravi*a predstav*jaju unutrasnji su+obi +oji
dovode u pitanje svets+i mir.
5 ob)irom na sredstva i metode- intervenciju mo)emo de*iti na: oru)anu- e+onoms+u-
po*itic+u- dip*omats+u- i humanitarnu.
P&(O % 5MOO#4&%$
Pravo na e,)istenciju- na samoodr)avanje u*a)i u +ru, osnovnih prava dr)avaH svoju
prvenstvenu misiju dr)ave na*a)e u v*astitom ocuvanju. Odat*e je i)vedeno pravo dr)ava na
samo)astitu i samoodbranu. $ unutrasnjem poret+u dr)ava ima monopo* si*e. $ i)u)etnim
o+o*nostima - +ada dodje u pitanje *icna be)bednost pojedinaca- do)vo*jena je individua*na
a+cija. Pravo na samoodbranu predstav*ja uve+ de*i+t pocinjen od dru,e strane protiv +oje je
a+cija usmerena.
3stu 0un+ciju i iste e*emente ima pravo na samoodbranu i u medjunarodnom poret+u- samo je
ovde )nacaj ove ustanove da*e+o veci- s ob)irom da ne postoji centra*i)ovan aparat +oji bi u
sva+om s*ucaju mo,ao da obe)bedi pravo svojih c*anova- odnosno da )astiti njihove vita*ne
interese.
Pravo na samoodbranu najtesnje je pove)ano sa )abranom rata. $ ranijim periodima- +ada je
rat bio pravno do)vo*jen- +ada su dr)ave mo,*e pribeci ratu- a da time ne +rse pravo-
samoodbrana je postoja*a +ao institut ratno, pravaH na dr)avi je bi*o da sama po svom
nahodjenju - +va*i0i+uje pribe,avanje oru)ju +ao rat i*i samoodbranu. =abranom rata pravo na
samoodbranu do)iv*java teme*jite promene i postaje jedan od )nacajnih instituta novo,
medjunarodno, prava. Pravo na samoodbranu us*ov*jeno je postojanjem a,resije- oru)ano,
napada- da+*e protivpravno, a+ta. %e)avisnost jedne )em*je mo)e biti u,ro)ena ne samo
putem vojne intervencije i*i a,resije- ne,o i na indire+tan nacin +ro) ubacivanje teroristic+ih
,rupa- podstre+ivanjem na unutrasnju pobunu i s*. 5asvim prirodno da dr)ava u ova+vim
situacijama ima pravo da predu)me mere odbrane- a*i to u*a)i u domen unutrasnje, poret+a
)em*je. Pravo na samoodbranu nije neo,ranicenoH ono mora biti u sra)meri sa postojecom
opasnoscu i svedeno samo na potrebe dato, s*ucaja- odnosno )astitu u,ro)enih prava.
Pove*ja $% do)vo*java pravo na samoodbranu +ao jednu pre*a)nu meru )astite- do+
mehani)am $% ne pocne da dejstvujeH sa dru,e strane pravo na samoodbranu re)ervisano je
samo )a s*ucaj oru)ano, napada. Medjutim- u+o*i+o 54- us*ed upotrebe veta od strane jedno,
sta*no, c*ana- i*i pa+ bi*o +ojih dru,ih ra)*o,a- ne bi bio u stanju da od,ovori svojoj obave)i i
predu)me e0i+asne mere u ci*ju )astite )rtve napada- mere samoodbrane +oje predu)me
napadnuta dr)ava ,ube privremeno obe*e)je i pretvaraju se u mere samo)astite dr)ave u ci*ju
odbrane svo, suvereniteta.
5amoodbrana mo)e biti individua*na i +o*e+tivna- )avisno da *i je preu)ima dr)ava sama i*i u)
pomoc vise dr)ava. Mo)e se do,oditi da dodje do povrede mira i be)bednosti- a da nijedna
strana u su+obu nema prava da pravda upotrebu si*e na ba)i samoodbraneH to je s*ucaj +ada
obe strane pribe,nu si*i sa a,resivnim namerama.
POJM 3 #"?3%3<3J '&"53J"
51
,resija predstav*ja medjunarodno +rivicno de*oH to je nasi*na a+cija jedne i*i vise dr)ava
protiv teritorija*no, inte,riteta i*i po*itic+e ne)avisnosti dru,e dr)ave- predu)eta sa namerom
da se ospori pravo na opstana+ dr)ave- i)meni njen drustveno-e+onoms+i sistem- otcepi deo
njene teritorije i s*.
,resija je veoma s*o)ena pojava. <esto se upotreb*java +ao sinonim oru)ano, napada.
5avremeni ra)voj tehni+e- prona*a)a+ atoms+o, i ra+etno, oru)ja omo,ucava nove vidove
a+tivnosti +oji obje+tivno predstav*jaju a,resiju. $nistenjem e+onoms+o, potencija*a )em*je
putem ra+etno, oru)ja i*i pa+ unistenjem vecih +oncentracija stanovnistva u ,radovima
mo,uce je postici strates+e uspehe i dovesti do s*oma jedne )em*je- a da neprijate*js+e sna,e
ne stupe na t*o napadnute )em*je.
Pored oru)ane a,resije danas je mo,uce ,ovoriti i o e+onoms+oj a,resiji- i)vrsenoj u ci*ju
s*ab*jenja e+onoms+e i vojne moci i*i onemo,ucavanja e+onoms+o, ra)voja )em*je. Mo,uce je
,ovoriti i o a,resiji putem propa,ande- npr. ratnohus+ac+e propa,ande i*i propa,ande +oja
ima )a ci*j i)a)ivanje nereda u jednoj )em*ji.
6*asicno medjunarodno pravo nije sadr)a*o de0iniciju a,resije- niti je )a to postoja*a potreba-
jer je pribe,avanje ratu bi*o pravno do)vo*jeno. 5avremeni poreda+ nije is+*jucio si*u i) svo,
operativno, mehani)ma- ne,o je po+usao da uspostavi pravnu +ontro*u nad upotrebom si*e.
Otuda de0inicija a,resije treba da nam pru)i od,ovor na pitanje +ada upotreba si*e predstav*ja
)a+onit a+t- predu)et u ci*ju )astite medjunarodnih prava- a +ada predstav*ja medjunarodni
)*ocin.
4rian-6e*o,ovim pa+tom u,ovorne strane osudi*e su rat- a +rsenje odredaba ovo, pa+ta
posmatrano je +ao medjunarodni )*ocin- sto je posebno na,*aseno u %irnbers+oj presudi. %a
+on0erenciji o ra)oru)anju 99EE- u ve)i primene p*ana o opstem smanjenju naoru)anja u
svetu- 555& je podneo proje+t de+*aracije +oja je sadr)ava*a de0iniciju a,resije. $ +tu o
de0iniciji a,resije +ao dr)ava a,resor se smatra*a ona +oja pocini jedno od s*edecih de*a: .a1
objavi rat dru,oj dr)aviH .b1 i)vrsi inva)iju teritorije dru,e dr)ave oru)anim sna,ama sa i*i be)
objave rataH .c1 napadne svojim sna,ama teritoriju dru,e dr)ave- njene brodove- i*i avioneH
.d1 i)vrsi b*o+adu oba*a i*i *u+a dru,e dr)aveH .e1 potpoma)e oru)ane bande. Ovaj +t nije
usvojen.
Pove*ja $% ta+odje ne sadr)i de0iniciju a,resije. %a +on0erenciji u 5an ?rancis+u preov*ada*o je
mis*jenje da nisu sa)re*i us*ovi )a jednu sveobuhvatnu de0iniciju. 'enera*na s+upstina usvoji*a
je re)o*ucijom i) 99@4. ,odine de0iniciju a,resije. ,resija je upotreba vojne si*e od strane
jedne dr)ave protiv suvereniteta- teritorija*no, inte,riteta- i*i po*itic+e ne)avisnosti dru,e
dr)ave- i*i na bi*o +oji dru,i nacin +oji nije u s+*adu sa Pove*jom $%. Pod pojam a,resije
navedeni su nada*je s*edeci a+ti: inva)ija- bombardovanje- b*o+ada oba*a- napad-
potpoma,anje oru)anih bandi itd.
3=(O&3 &8%O' P&(
Medjunarodno ratno pravo- +ao deo medjunarodno, prava- predstav*ja s+up u,ovornih i
obicajnih pravnih pravi*a +ojima se re,u*isu odnosi i)medju subje+ata medjunarodno, prava u
doba rata. Ono ide )a tim da sto je mo,uce vise humani)ira ovaj pato*os+i medjunarodni
odnos. 5ustina M&P sastoji se ne u ne,iranju rata +ao cinjenice cije se postojanje ne mo)e
poricati- vec u osporavanju neo,raniceno, prava u i)boru sredstava )a nanosenje stete
neprijate*ju. %a)iv M&P dominira*o je do 9945. ,odine- od tada medjunarodno humanitarno
pravo.
Pravi*a ratno, prava na*a)e se u visestranim u,ovorima i medjunarodnim obicajima: Paris+a
pomors+a de+*aracija 9:56- Petro,rads+a de+*aracija o upotrebi e+sp*o)ivnih meta+a 9:6:- 33
>as+a de+*aracijao )abrani meta+a sa p*inovima 9:99- 8reca has+a de+*aracija o )abrani
upotrebe dum dum meta+a 9:99. ,odine- >as+e +onvencije i) 990@. i >as+i pravi*ni+ o
suvo)emnom ratu- =enevs+i proto+o* o )abrani upotrebe bojnih otrova od 9975- /ondons+i
proto+o* o pravi*ima vodjenja podmornic+o, rata 99E6- Mos+ovs+a de+*aracija o +a)njavanju
ratnih )*ocinaca 994E- =enevs+e +onvenicije i) 9949. i to: 6onvencija )a pobo*jsanje sudbine
52
ranjeni+a i bo*esni+a u oru)anim sna,ama u ratu- )a pobo*jsanje sudbine ranjeni+a i
bo*esni+a- i brodo*omni+a oru)anih pomors+ih sna,a- 6onvencija o postupanju sa ratnim
)arob*jenicima- 6onvencija o )astiti ,radjans+ih *ica )a vreme rataH 6onvencija o bio*os+om
oru)ju i) 99@7- #opuns+i proto+o*i u) =enevs+e +onvencije .3 i 331 i) 99@@. ,odine. 3td.
Mno,i u,ovori i) ob*asti medjunarodno, ratno, prava )a+*juceni pre Prvo, s.r. sadr)a*i su
+*au)u*u si onmes- odnosno +*au)u*u so*idarnosti. %jen je ci*j bio da se o,ranici podrucje
primene ovih u,ovora. 8a +*au)u*a se na*a)i*a u 6onvenciji o )a+onima i obicajima
suvo)emno, rata i u ne+im >as+im +onvencijama i) 990@. ,odine. Prema njoj- odredbe ovih
+onvencija primenjivace se samo i)medju u,ovornih strana i samo u s*ucaju a+o su sve
ratujuce strane potpisnice 6onvencije. %a sudjenju u %irnber,u branioci ,*avnih nacistic+ih
)*ocinaca po)va*i su se na ovu +*a)u*u tvrdeci da >as+e +onvencije nisu obave)iva*e %emac+u
prema dr)avama sa +ojima je ratova*a- a +oje nisu bi*e njihove potpisnice. Medjunarodni vojni
sud nije prihvatio ovaj ar,ument ocenivsi da su pravi*a >as+ih +onvencija nasta*a
+odi0i+acijom obicajnih pravi*a cija je obave)nost opsta i +oja se primenjuju be) ob)ira da *i su
strane u su+obu potpisnice tih +onvencija. Ova+av ra)voj MP doveo je do potpuno, napustanja
+*a)u*e si onmes. 8a+o se =enevs+e +onvencije i) 9949. ,odine moraju primenjivati ia+o jedna
od strana u su+obu nije potpisnica ovih +onvencija.
Martensova +*au)u*a jedna je od najpo)natijih odredaba medjunarodno, ratno, prava. Prvi put
je uneta u uvod #ru,e has+e +onvencije o )a+onima i obicajima suvo)emno, rata od 9:99.
,odine. Ona ,*asi:C$ oce+ivanju donosenja potpunije, )borni+a ratnih )a+ona- viso+e strane
u,ovornice potvrdjuju da u s*ucajevima +oji nisu obuhvaceni pravi*ima +oje su one usvoji*e-
stanovnistvo i borci ostaju pod )astitiom i v*ascu nace*a medjuanrodno, prava +oja proi)i*a)e
i) obicaja utvrdjenih medju civi*i)ovanim narodima- )a+ona covecnosti i )a+ona javne svestiC.
Martensova +*au)u*a )naci da nacini i sredstva ratovanja +oji nisu re,u*isani- odnosno
)abranjeni postojecim u,ovorima ratno, prava- nisu samim tim i dopusteni.
Pomors+i rat je speci0ican )bo, obje+ata +ojima se vrse neprijate*jstva i teritorije na +ojima se
ona i)vode. #ru,a has+a +on0erencija i)ra)i*a je )e*ju da se u odsustvu propisa
medjunarodno, ratno, prava- +o*i+o je to ,od mo,uce- primenjuju nace*a >as+o, pravi*ni+a o
suvo)emnom ratu. Pomors+o ratovanje je done+*e re,u*isano u /ondons+oj pomors+oj
de+*araciji i) 9909. a*i )bo, neobav*jene rati0i+acije ona nije stupi*a na sna,u- mada su mno,i
njeni de*ovi posta*i pravi*a medjunarodno, pomors+o, obicajno, prava. 'odine 9977. potpisan
je u,ovor o upotrebi podmornica i otrovnih ,asova u ratu- a 99E0. /ondons+i spora)um o
podmornic+om ratu. Mada ni+ada nisu stupi*i na sna,u ovi u,ovori su doprine*i uteme*jenju
pravi*a pomors+o, rata. 33 =enevs+a +onvencija i) 9949- i dopuns+i proto+o* 3 i) 99@@. ,odine
ticu se )astite brodo*omni+a i sanitets+ih brodova. 9994. ,odine ,rupa e+sperata je u 5an
&emu sacini*a Priricni+ o pravi*ima medjunarodno, prava +oje se primenjuje u oru)anim
su+obima na moru- +oji nije pravno obave)ujuc.
#"J58(O 3 PO5/"#3<" 3=43J%J %"P&3J8"/J58(
&atno pravo )abranjuje otpocinjanje neprijate*jstava be) prethodne objave rata .>as+a
+onvencija i) 990@1. Objava rata predstav*ja jednostrani pravni a+t +ojim se suprotnoj strani
nedvosmis*eno stav*ja do )nanja postojanje ratno, stanja. %e postoje pravi*a o nacinu
objav*jivanja rata. Objava jedino mora biti nedvosmis*ena- mora sadr)ati ra)*o,e- i stici do
adresata- odnosno nad*e)no, or,ana- dip*omats+o, predstavnistva i*i ministrastva inostranih
pos*ova. Objava rata je od )nacaja )a medjunarodno pravo- jer je to pravni a+t na osnovu
+o,a se utvrdjuje ratno stanje +oje i)a)iva odredjeno ponasanje ratujucih strana i neutra*nih
si*a prema )a+onima i obicajima medjunarodno, ratno, prava. Objava rata mo)e biti
be)us*ovna- a mo)e sadr)ati i odredjene us*ove I u*timatum. Objava rata je od davnina
ustanova medjunarodno, obicajno, prava. (eoma ve*i+i broj ratova i)bio je i be) najave. $
tom s*ucaju smatra se da je ratno stanje nasta*o od ono,a trenut+a +ada je otpoce*o vrsenje
neprijate*jstava- odnosno +ada su predu)ete mere +oje +ara+terisu ta+vo stanje. &atno stanje
mora biti be) od*a,anja saopsteno i dru,im dr)avama. Ono nece imati pravno, dejstva na
neutra*ne )em*je sve do+ ne prime noti0i+aciju u tom smis*u.
53
Pod neprijate*jstvom sva+a+o se- pre sve,a- podra)umevaju ratna dejstva. Medjutim- u sirem
smis*u- ovde do*a)e u ob)ir i dru,i momenti- +ao sto su pre+idi svih vrsta odnosa- mere protiv
0i)ic+ih i pravnih *ica dr)av*jana neprijate*js+e strane itd. 'enera*na s+upstina $% je 9950.
done*a re)o*uciju o #u)nostima dr)ava u s*ucaju i)bijanja neprijate*jstava- na osnovu +oje je
predvidjen pravni mehani)am )a utvrdjivanje dr)ave a,resora.
&at ima dire+tno, dejstvana medjunarodnopravne subje+te. &at utice ne samo na strane u
su+obu vec i na neutra*ne )em*je. Pre sve,a- do*a)i do pre+ida dip*omats+ih odnosa i)medju
strana u su+obu. %arociti )nacaj ima poceta+ rata na dejstvo medjunarodnih u,ovora. $,ovori
i)medju strana u su+obu mo,u se s+*apati i )a vreme rata- a predmeti ovih u,ovora ve)ani su
)a vodjenje rata .o ra)meni )arob*jeni+a- o stvaranju neutra*nih )ona itd.1
O&$=% 53/ 3 POJM 4O&<
(r*o je )nacajno odrediti +o ima svojstvo borca- jer i) to, statusa proi)i*a)e odredjena prava i
obave)e u ratu. 5amo borci imaju pravo da dire+tno ucestvuju u neprijate*jstvima i oni ne
mo,u biti od,ovorni )a sam cin borbe. %aravno- borci od,ovaraju a+o su pri*i+om borbe +rsi*i
pravi*a medjunarodno, humanitarno, prava. 6ada padnu u ru+e neprijate*ja borci imaju status
ratno, )arob*jeni+a.
Odredjivanje statusa borca u u,ovorima medjunarodno, humanitarno, prava vrsi se +ro)
de0inisanje oru)anih sna,a. Prema >as+om pravi*ni+u i) 990@. ,odine oru)anu si*u jedne
)em*je sacinjavaju redovne i vanredne oru)ane sna,e. $ redovne oru)ane sna,e racunaju se
sve +opnene- pomors+e- i va)duhop*ovne vojne jedinice- +ao i narodna vojs+a .mi*icija i
dobrovo*jci1- a+o naciona*no )a+onodavstvo propisuje da ove jedinice u*a)e u njen redovni
sastav. $+o*i+o- pa+- narodna vojs+a- ne u*a)i u redovan sastav oru)anih sna,a- ona se prema
>as+om pravi*ni+u smatra vanrednom oru)anom sna,om i njoj se pri)naje pravo strane u
su+obu a+o njeni borci ispunjavaju 4 us*ova: da na ce*u imaju *ice od,ovorno )a svoje
potcinjene- da imaju )na+ )a ra)*i+ovanje +oji je vidan- da otvoreno nose oru)je- i da se
pri*i+om ratnih operacija pridr)avaju ratnih )a+ona i obicaja. >as+i pravi*ni+ ubraja u
+ate,oriju oru)anih sna,a i stanovnistvo neo+upirane teritorije +oje se us*ed neprijate*js+o,
nadiranja spontano podi,*o na oru)je u ci*ju pru)anja otpora neprijate*ju +oji nai*a)i- jer nije
ima*o vremena da se or,ani)uje +ao redovna oru)ana sna,a. =enevs+e +onvencije i) 9949.
,odine de0inisu borce isto +ao i >as+i pravi*ni+- s tim sto dopuns+i proto+o* 3 u) =enevs+e
+onvencije ne pravi ni+a+vu ra)*i+u i)medju redovnih i vanrednih oru)anih sna,a.
8radiciona*no status borca imaju pripadnici oru)anih sna,a strana u su+obu osim vers+o, i
medicins+o, osob*ja. Pripadnici oru)anih sna,a moraju biti snabdeveni +artom o identitetu
+oju im i)daje nad*e)ni or,an oru)anih sna,a. 5ta*no medicins+o i vers+o osob*je +oje se
na*a)i u o+viru oru)anih sna,a imaju pravo jedino da nose *a+o naoru)anje u ci*ju *icne
samoodbrane.
$ medjunarodnom pravu postoji i +ate,orija +oja se na)iva *icima +oja prate oru)ane sna,e-
+oja nisu pripadnici oru)anih sna,a- a to su ustvari civi*i na s*u)bi u oru)anim sna,ama. Oni se
mo,u javiti u u*o)i civi*nih c*anova posade vojnih aviona- ratnih dopisni+a- snabdevaca-
i)vodjaca ne+ih radova itd. Oni nemaju status borca- i njihov po*o)aj je s*ican po*o)aju civi*a-
a*i ne potpuno. 6ao i civi*i oni nemaju pravo da dire+tno ucestvuju u neprijate*jstvima a )a
u)vrat ne smeju biti napadani. &a)*i+a i)medju njih i civi*a je sto oni postaju ratni )arob*jenici
u+o*i+o padnu u ru+e neprijate*ju.
/ica ne mo,u da ste+nu status borca i*i da ,a se odre+nu po svojoj vo*ji. Oni moraju biti
propisno mobi*isani i demobi*isani. 4orci nose vojne uni0orme- a oni +oji ucestvuju u borbama
ne ra)*i+ujuci se od civi*a ,ube status borca i pravo na status ratno, )arob*jeni+a. /ica +oja
ucestvuju u dire+tnim neprijate*jstvima- a ne spadaju u borce predstav*jaju nere,u*arne borce
te ih protivnic+a strana mo)e +rivicno ,oniti )a sam cin borbe.
<ivi*i su sva ona *ica +oja nemaju status borca- oni nemaju pravo da vrse dire+tna
neprijate*jstva- a*i imaju pravo da poma)u opste ratne napore .proi)vodnja i transport vojne
opreme van )one borbi itd1.
54
P&(3/ &8O(%J .o,ranicenja u po,*edu *ica- dobara-sredstava borbe- i nacina ratovanja1
%acin ratovanja predstav*ja sva+o ta+tic+o i*i strate,ijs+o sredstvo upotreb*jeno da se
neprijate*j sav*ada i*i da se os*abi- tj. da se umanji nje,ova sposobnost )a borbu.
Medjunarodno pravo od davnina sadr)i norme +oje )abranjuju odredjene nacine borbe i time
sprecavaju da se ratovanje i)rodi u div*jastvo i nesvrsishodno i podmu+*o ubijanje. 8e )abrane-
)asnovane na osnovnim mora*nim standardima- vojnic+oj casti i dostojanstvu- to+om vremena
su dopunjivane i prosirivane u s+*adu sa napred+om +odi0i+acije ratno, prava i ra)vojem ratne
tehni+e.
5tranama u su+obu je )abranjena upotreba per0idnih postupa+a u borbi. =abranjeno je
vero*omno ubijanje i*i ranjavanje *judi +oji pripadaju neprijate*js+om narodu i*i vojsci .>as+i
pravi*ni+ i) 990@. ,odine1. 8ipicni primeri per0idnih postupa+a su: pretvaranje da se namerava
pre,ovarati pod )astavom primirja i*i predaje- pretvaranje da je ne+o ranjen i*i bo*estan te
nesposoban )a borbu- pretvaranje da je ne+o civi* i ima status ne borva na +o,a se ne sme
otvarati vatra.
=a ra)*i+u od per0idije- ratna *u+avstva nisu )abranjena u medjunarodnom ratnom pravu.
Obicno se pod njima podra)umevaju +amu0*a)e- mamci u vidu *a)nih vojnih ci*jeva- *a)ne
operacije- i po,resne in0ormacije. Od per0idije ta+odje treba ra)*i+ovati spijuna)u +oja nije
)abranjena. 5pijun uhvacen na de*u ne smatra se borcem niti ratnim )arob*jeni+om- a*i ne
mo)e biti +a)njen be) predhodno, sudjenja. $+o*i+o spijun pobe,ne i uspe da se pri+*juci
svojim sna,ama- a pos*e bude )arob*jen od neprijate*ja- smatra se ratnim )arob*jeni+om i
nece biti od,ovoran )a ranije i)vrseno de*o spijuna)e .>as+i pravi*ni+ to propisuje1.
6oriscene p*aceni+a nije )abranjeno u medjunarodnom ratnom pravu. 8a *ica nisu dr)av*jani i
pripadnici oru)anih sna,a dr)ave )a +oju se bore- vec to cine i) *icne +oristi i )a na+nadu.
P*acenici nemaju status borca i ratno, )arob*jeni+a- a u+o*i+o padnu pod v*ast protivni+a njima
se pru)aju osnovne ,arancije od ra)*icitih ob*i+a nehumano, postupanja .Proto+o* 31.
$ medjunarodnom ratnom pravu )abranjeno je objaviti da se ni+ome nece postedeti )ivot- jer
nije do)vo*jeno protivni+u unapred us+ratiti mi*ost .>as+i pravi*ni+1. &atno pravo )abranjuje
)*oupotrebu pri)natih )na+ova i naciona*nih amb*ema- a to se pre sve,a odnosi na )na+ove
<rveno, +rsta- )astavu primirja- )astavu +u*turnih dobara- ra)ne si,na*e- i )na+ $%.
=abranjeno je ubijanje i*i ranjavanje neprijate*ja +oji se- posto je po*o)io oru)je i*i ostao be)
sredstava )a odbranu- be)us*ovno predao. Po >as+om pravi*ni+u- predmet napada ne sme biti
neprijate*j onesposob*jen )a borbu. Posebno su )abranjeni napadi na *ica +oja po+usavaju da
se spasu is+a+anjem padobranom i) po,odjeno, aviona- a*i se to ne odnosi na va)dusno-
desantne jedinice. 6ao metod ratovanja nije do)vo*jeno +oristiti teror- i)nurivanje ,*adju-
deportaciju- represa*ije protiv civi*a itd. .Proto+o* 3 i =enevs+e +onvencije i) 9949. ,odine1.
O'&%3<"%J $ PO'/"#$ 5&"#58( 3 M"8O# &8O(%J
=abrane u po,*edu sredstva borbe predvidjene su u,ovorima i obicajnim pravi*ima ratno,
prava. 8om pri*i+om pravi se ra)*i+a i)medju +onvenciona*no, oru)ja i oru)ja )a masovno
unistenje. =abrane i o,ranicenja postoje u po,*edu s*edecih vrsta +onvenciona*no, oru)ja:
.a1 /ntipersonane mine I 6onvencija o )abrani upotrebe- s+*adistenja- proi)vodnje- i
prometa antipersona*nih mina i o njihovom unistavanju i) 999@. ,odine .Otavs+a
+onvencija1.
.b1 Protivokopne mine i mine iznanadjenja I upotreba ovih mina nije )abranjena a*i
su Proto+o*om 33 i) 9996. ,odine u) 6onvenciju o +onvenciona*nom oru)ju uvedena
brojna o,ranicenja.
.c1 Podmorske mine I su )a+onito sredstvo ratovanja- a*i )bo, mo,uce, nese*e+tivno,
dejstva ustanov*jena su posebna pravi*a )a njihovo postav*janje i upotrebu .Osma
has+a +onvencija o postav*janju dodirnih automats+ih podmors+ih mina i) 990@.
,odine1.
55
.d1 Projektii ispod 011 gr tezine I +oji su e+sp*o)ivni i*i napunjeni rasprs+avajucim i*i
)apa*jivim materijama .)abranjeni Petro,rads+om de+*aracijom i) 9:6:. ,odine1
.e1 &um dum municija I )abranjena 8recom has+om de+*aracijom.
.01 $orpeda I Osmom has+om +onvencijom i) 990@. ,odine o,ranicena je upotreba
torpeda. 6onvencija )abranjuje upotrebu onih torpeda +oja ne postaju nes+od*jiva
na+on sto promase ci*j.
.,1 ,apajivo oruzje I Proto+o* 333 u) 6onvenciju o +onvenciona*nom oru)ju sadr)i samo
ne+a o,ranicenja u po,*edu upotrebe )apa*jivo, oru)ja +a+o bi se )astiti*i civi*i i
prirodna o+o*ina- a*i je ono do)vo*jeno protiv boraca i vojnih obje+ata.
.h1 2asersko osepjujuce oruzje I Proto+o*om 3( i) 9995. ,odine u) 6onvenciju o
+onvenciona*nom oru)ju apso*utno je )abranjeno.
$ medjunarodnom pravu ne postoji ne+a opsteprihvacena de0inicija oru)ja )a masovno
unistenje. %ajcesce se ono odredjuje +ao oru)je +oje nije naprav*jeno da unisti jedno, borca i*i
,rupu njih- vec ve*i+i deo i*i ce*o+upno stanovnistvo. Postoji sa,*asnost da u oru)je )a
masovno unistenje spadaju hemijs+o- bio*os+o- i nu+*earno oru)je.
.a1 =abrana upotrebe !emijskog oruzja du,o je bi*a obicajno pravi*o. %je,ova u,ovorna
)abrana i)vrsena je na Prvoj has+oj +on0erenciji i to >as+im pravi*ni+om o )a+onima i
obicajima suvo)emno, rata i #e+*aracijom +oja se odnosi na )a,us*jive ,asove. =abrana je
potvrdjena =enevs+im proto+o*om o )abrani otrovnih ,asova i) 9975. ,odine- i 6onvencijom o
hemijs+om oru)ju i) 999E. ,odine.
.b1 $potreba biooskog oruzja prvi put je )abranjena =enevs+im proto+o*om i) 9975. ,odine-
a potvrdjena 6onvencijom o bio*os+om oru)ju i) 99@7. ,odine
.c1 -ukearno oruzje I nije usvojeno u,ovorno pravi*o +oje i)ricito )abranjuje upotrebu
nu+*earno, oru)ja. =abranjeno je sirenje ove vrste oru)ja i)van odredjeno, +ru,a dr)ava
996:- )abranjeni su e+sperimenti u +osmosu- atmos0eri i pod vodom 996E- a od 9996 postoji
u,ovor o sveobuhvatnoj )abrani e+sperimenata +oji jos uve+ nije stupio na sna,u.
&8% O6$P<3J
&atna o+upacija je )au)imanje tudje teritorije vojnom si*om. Ona mo)e biti de*imicna i*i
potpuna. #a bi ratna o+upacija ima*a pravno, dejstva- mora biti e0e+tivna- sto )naci da se ona
stvarno prostire samo tamo ,de je o+upaciona v*ast ustanov*jena i u stanju da se odr)ava.
Pod time se podra)umeva uspostav*janje i odr)avanje javno, reda. &atna o+upacija je
podvr,nuta pravi*ima medjunarodno, prava.
O+upator raspo*a)e na o+upiranoj teritoriji samo pravom uprav*janja i pravom na
p*odou)ivanje. On nema prava da menja drustveni- e+onoms+i- i pravni poreda+ na o+upiranoj
teritoriji. O+upator mo)e da menja postojece )a+onodavstvo samo a+o je u interesu
stanovnistva sa o+upirane teritorije i*i a+o je potrebno )a obe)bedjivanje o+upators+e vojs+e-
imovine- i saobracajnih ve)a.
Pro,*asi ,*avno, +omadanta o+upacionih sna,a imaju sna,u )a+ona. Oni moraju biti objav*jeni
na je)i+u naroda o+upirane ob*asti. 5tanovnistvo sa o+upirane ob*asti ne mo)e se primoravati
na davanje )a+*etve vernosti- na s*u)enje u o+upators+im vojnim jedinicama- niti na pru)anje
obavestenja +oja bi steti*a interesima nje,ove domovine.
Medjunarodno pravo ne spori narodu sa o+upirane teritorije pravo da se di)e na ustana+-
odnosno da or,ani)uje po+ret otpora i da oru)jem i),na neprijate*ja sa svo, t*a- pod us*ovima
predvidjenim u >as+om pravi*ni+u o )a+onima i obicajima suvo)emno, rata i) 990@. ,odine.
/3< =583<"% $ O&$=%3M 5$6O43M I 358O&3J563 &=(OJ- &8%3 =&O4/J"%3<3
Medjunarodno pravo u oru)anim su+obima pru)a )astitu ranjenicima- bo*esnicima- i
brodo*omnicima- ratnim )arob*jenicima i ,radjans+im *icima. Pravna pravi*a +oja re,u*isu ovu
materiju na*a)e se +odi0i+ovana u =enevs+im +onvencijama i #opuns+im proto+o*ima i danas
predstav*jaju medjunarodni +ode+s *juds+ih prava u ratu. =enevs+e +onvencije donete 9949.
,odine obuhvataju ove 4 +onvencije: 6onvencija )a pobo*jsanje sudbine ranjeni+a i bo*esni+a
u oru)anim sna,ama u ratu- 6onvencija )a pobo*jsanje sudbine ranjeni+a i bo*esni+a- i
56
brodo*omni+a oru)anih pomors+ih sna,a- 6onvencija o postupanju sa ratnim )arob*jenicima-
6onvencija o )astiti ,radjans+ih *ica )a vreme rata. #opuns+i proto+o*i u) =enevs+e +onvencije
usvojeni 99@@. ,odine odnose se na )astitu )rtava medjunarodnih oru)anih su+oba .Proto+o*
31 i )astitu )rtava nemedjunarodnih oru)anih su+oba .Proto+o* 331.
Prva )enevs+a +onvencija )a+*jucena je 9:64. ,odine- i u njoj je bio re,u*isan samo po*o)aj
vojnih ranjeni+a u suvo)emnom ratu. Ova je 6onvencija ima*a samo 90 c*anova. $ njoj su
data osnovna nace*a: ranjenici i sanitet sa obe strane pro,*aseni su nepri+osnovenim- na*aNe
se )aJtita ranjeni+a be) dis+riminacije- uvodi se +ao )aJtitni )na+ I )na+ S<rveno, +rstaC.
&a)voj ratne tehni+e i ratovanja- +ao i Kinjene )*oupotrebe- na*a,a*e su dopunjavanje i ra)radu
pravi*a Qenevs+e +onvencije- +ao i proJirivanje )aJtite na veMi broj *ica u ratnom su+obu.
9906. ,odine pri*i+om njene revi)ije )aJtita je proJirena i na bo*esni+e. %a >aJ+im
+on0erencijama 9:99. i 990@. ,odine doneta su nova pravi*a na osnovu +ojih su )aJtiMeni i
ranjenici i bo*esnici u pomors+om ratu- +ao i brodo*omnici. Po*oNaj ratnih )arob*jeni+a
re,u*isan je u >aJ+om pravi*ni+u u )a+onima i obiKajima rata na +opnu i) 990@. ,odine.
Qenevs+e +onvencije su pos*e Prvo, s.r. revidirane 9979. ,odine. 3majuMi u vidu teJ+a
is+ustva i) #ru,o, s.r- odrNana je dip*omats+a +on0erencija u Qenevi 9949. ,odine- na +ojoj su
donete danas vaNeMe Qenevs+e +onvencije. One se moraju primenjivati u sva+om oruNanom
su+obu.
Poseban po*oNaj imaju *ica u oruNanim su+obima +oji nemaju +ara+ter meLunarodno, su+oba-
a i)biju na teritoriji jedne od drNava u,ovornica. #o 9949. ,odine ova *ica nisu bi*a JtiMena
meLunarodnim pravom. &adi se- naime- o ,raLans+im ratovima- +o*onija*nim ratovima i
dru,im ustancima. =aJtita data ovim *icima u E K*anu Qenevs+ih +onvencija je ma*a. Ona se
svodi na )ahtev )a humanim postup+om- i to prema *icima +oja je uKestvuju neposredno u
neprijate*jstvima- podra)umevajuMi tu i pripadni+e oruNanih sna,a +oji su po*oNi*i oruNje i *ica
onesposob*jena )a borbu us*ed bo*esti- rane- )atvora- i*i bi*o +o, dru,o, u)ro+a- i to be)
i+a+ve dis+riminacije.
#rNave u,ovornice su obave)ne da predu)mu )a+onodavne mere radi utvLivanja +a)nenih
san+cija protiv *ica +oja bi i)vrJi*a i*i da*a nareLenja da se i)vrJi de*o protivno +onvencijama- a
naroKito ona de*a +oja do*a)e u red teJ+ih povreda Qenevs+ih +onvencija. to su: hotimiKno
ubistvo- muKenje i neKoveKno postupanje- uniJtenje i prisvajanje dobara +oje se ne moNe
pravdati vojnim ra)*o)ima- ne)a+onita deportacija i*i prese*jenje- ne)a+onito *iJavanje s*obode-
u)imanje ta*aca i tome s*iKno. #opuns+i proto+o*i se na*a)e +od pitanja $nutraJnji su+obi i
)abrana upotrebe si*e.
8reMa Qenevs+a +onvencija i) 9949. ,odine re,u*iJe po*oNaj ratnih )arob*jeni+a. &atni
)arob*jeni+ je ono *ice odredjene +ate,orije +oje u oru)anom su+obu padne pod v*ast
neprijate*ja. 8o su pre sve,a pripadnici oru)anih sna,a jedne od strana u su+obu- pripadnici
mi*icije i dobrovo*jac+ih odreda- +ao i c*anovi or,ani)ovano, po+reta otpora- a+o ispunjavaju
,ore navedena 4 us*ova. =atim status ratnih )arob*jeni+a imaju c*anovi oru)anih sna,a +oji
pripadaju jednoj v*adi i*i v*asti +oje nije pri)na*a si*a +oja ih dr)i- c*anovi posada aviona- ratni
dopisnici- snabdevaci- +u*turne e+ipeH c*anovi posada tr,ovac+ih brodova- i civi*no,
va)duhop*ovstva- stanovnistvo neo+upirane teritorije +oje se us*ed prib*i)avanja neprijate*ja
di,*o na oru)je. %aj)ad- ratnim )arob*jenicima ce se smatrati *ica pustena i) )arob*jenistva pa
opet internirana- +ao i viso+i dr)avni )vanicnici.
Osnovno je sa ,*edista medjunarodno, prava da je ratni )arob*jeni+ u v*asti si*e +oja ,a je
)arobi*a- a ne u v*asti pojediaca- i*i vojnih jedinica +oje su ,a )arobi*e. 5a )arob*jenicima se
mora covecno postupati i be) i+a+ve dis+riminacije. =asticena je njihova *icnost i *juds+a cast.
=abranjena je odma)da. Oni imaju pravo na besp*atno i)dr)avanje i *ecenje.
Pos*e pada u )arob*jenistvo- )arob*jeni+ mora biti sto pre eva+uisan sa bojista. "va+uacija
mora biti ta+odje covecna. &atni )arob*jeni+ pri*i+om ispitivanja ne sme biti primoravan na
davanje in0ormacija- i)u)ev sto je du)an da +a)e svoje ime i pre)ime- cin- datum rodjenja- i
broj matri+u*e. Pripadni+ oru)anih sna,a treba da bude snabdeven ispravom +oja mu se ne
mo)e odu)eti. =arob*jeni+ mo)e )adr)ati stvari +oje mu s*u)e )a *icnu upotrebu. &atni
57
)arob*jenici- u ci*ju ocuvanja njihovo, 0i)ic+o, i duhovno, )drav*ja- a s ob)irom na njihov po* i
0i)ic+e sposobnosti- mo,u biti upotreb*jeni +ao radna sna,a. Podo0iciri mo,u biti upotreb*javani
samo )a nad)orne radove. O0iciri- medjutim- ne mo,u biti primoravani da rade.
$ ci*ju )astite prava i predstav*janja ratno, )arob*jeni+a pred vojnim v*astima- M6<6- i*i +ojom
dru,om s*icnom or,ani)acijom- )arob*jenici biraju s*obodno i tajnim ,*asanjem sva+ih 6 meseci
svoje povereni+e. $ o0icirs+im *o,orima- povereni+ je najstariji o0icir u najvisem cinu. 3)bor
povereni+a mora da potvrdi si*a +oja ih dr)i u svojoj v*asti. Poverenici imaju du)nost da se
staraju )a 0i)ic+o- mora*no- i inte*e+tua*no )drav*je )arob*jeni+a.
=arob*jenici pod*e)u )a+onima- uredbama- i opstim naredjenjima +oji va)e u oru)anim
sna,ama si*e +oja ih dr)i. =a ratne )arob*jeni+e po pravi*u su nad*e)ni vojni sudovi. 6onvencija
)abranjuje sva+o +o*e+tivno +a)njavanje )a individua*na de*a- sva+u te*esnu +a)nu- sva+o
)atvaranje u prostorije +oje nisu osvet*jene dnevnom svet*oscu- +ao i sva+i ob*i+ mucenja i
svireposti. (ojne v*asti i vojni sudovi mo,u i)ricati samo one +a)ne +oja su )a ista de*a
predvidjene i )a pripadni+e oru)anih sna,a te si*e.
Odmah po i)bijanju su+oba i u svim s*ucajevima o+upacije- sva+a od dr)ava u,ovornica mora
da ustanovi )vanican obavestajni biro o ratnim )arob*jenicima +oji ce biti u njenoj v*asti. =a
vreme 33 s.r. biro se na*a)io u =enevi i raspo*a,ao sa podacima )a E6 mi*iona *ica.
6onvencija predvidja dve vrste repatrijacija ratnih )arob*jeni+a: )a vreme rata i pos*e rata.
+o je ratnom )arob*jeni+u )natno umanjena menta*na i 0i)ic+a sposobnost i*i a+o bi *ecenje
i)is+iva*o vise od ,odinu dana- on mo)e biti neposredno vracen u domovinu. Po o+oncanju
a+tivnih neprijate*jstava- ratni )arob*jenici moraju be) od*a,anja biti pusteni na s*obodu i
vraceni u domovinu. 'enera*na s+upstina $% dona*e je re)o*uciju 9957. ,odine +ojom se
)abranjuje upotreba si*e radi i)vrsenja i*i sprecavanja repatrijacije .)bo, s*ucajeva u
6orejs+om ratu +ada su ne+i ratni )arob*jenici odbi*i da se vrate +uci1.
/3< =583<"% $ O&$=%3M 5$6O43M I <3(3/%O 58%O(%358(O- 4O/"5%3<3- 3
&%J"%3<3
=astita civi*no, stanovnista sadr)ana je u <etvrtoj )enevs+oj +onvenciji +oja stiti ,radjans+a
*ica u doba rata. Ova 6onvencija se ne odnosi samo na oru)ane su+obe i)medju dr)ava- vec i
na situacije de*imicne i*i potpune o+upacije i)vesne )em*je. $ prvom redu ova 6onvencija
pru)a )astitu ,radjans+im *icima +oja se na*a)e na teritoriji svoje dr)ave- +ao i onim
,radjanima +oji stradaju u ratu +ada padnu pod v*ast neprijate*ja.
Opsta je svrha 6onvencije da )astiti ce*o+upno stanovnistvo )ema*ja u su+obu- be) ra)*i+e-
narocito be) dis+riminacije u po,*edu rase- narodnosti- veroispovesti- i*i po*itic+ih ubedjenja.
%jen je ci*j da ub*a)i patnje stanovnistvu +oje mu rat donosi. &adi to,a uvedene su- na osnovu
6onvencije- tri )one:
.a1 ,one bezbednosti I to su manji de*ovi teritorije- van domasaja rata- u +ojima se
na*a)i s+*onjeno neja+o stanovnistvo- bo*esni i ranjeni- starci i deca ispod 95 ,odina-
trudnice i maj+e dece ispod @ ,odina
.b1 Sanitetske zone I to su mesta u +ojima se na*a)e )brinuti samo ranjenici i bo*esnici.
.c1 -eutraizovane zone I strane u su+obu mo,u- na osnovu pismeno, spora)uma- da
stvore na svojim teritorijama t)v. neutra*i)ovane )one sa ci*jem da se )astite- be)
ra)*i+e- ranjenici i bo*esnici- borci i neborci- )atim ,radjans+a *ica +oja nemaju ni+a+vu
vojnu 0un+ciju.
5tvaranje narocitih )ona radi )astite civi*no, stanovnistva pra+ti+ovano je 99E:. ,odine u
5pans+om ,radjans+om ratu i 994:. ,odine u ratu i)medju 3)rae*a i araps+ih )ema*ja. 3 pored
ovih primera +oji po+a)uju +orisnost ove institucije- ima autora +oji sumnjaju u mo,ucnost
obra)ovanja )ona u eventua*nim buducim su+obima- s ob)irom na prirodu tota*no, rata u
+ome je i najmanje prostranstvo od vojno, )nacaja. Medjutim- ove bi )one- narocito u
ratovima manjih ra)mera- mo,*e da nadju svoje mesto- be) ob)ira na manji i*i veci stepen
e0i+asnosti.
58
Prema )asticenim *icima si*a u cijoj su v*asti mo)e predu)eti mere be)bednosti- a*i u ,ranicama
covecno, postupanja i u) postovanje *icnosti. Posebno je )abranjeno i)a)ivanje 0i)ic+ih patnji i
ubjanje. %i+o ne mo)e biti +a)njen )a de*o +oje nije pocinio. 6o*e+tivne +a)ne su )abranjene
+ao i u)imanje ta*aca.
%aj)nacajnije odredbe ove 6onvencije odnose se na )asticena *ica na o+upiranoj teritoriji.
Pored to,a sto i )a ova *ica va)i nace*o humano, postup+a- )nacajno je da obi*i+ o+upacije ne
mo)e uticati na njihova prava. 6onvencijom se )abranjuje o+upacionoj si*i da primorava
)asticena *ica da s*u)e u njenim oru)anim sna,ama.
%aj)ad- 6onvencija sadr)i pravi*a o postup+u sa interniranim *icima. $ 6onvenciji se ide )a tim
da se internirano *ice podvr,ne postup+u +oji je predvidjen )a ratne )arob*jeni+e. 8ime se
hte*a spreciti primena )*o,*asno, re)ima prema internarcima u +oncentracionim *o,orima.
#r)ava +oja dr)i internirce obave)na je da sa njima postupa covecno- da ih i)dr)ava- pru)i
)dravstvenu )astitu i omo,ucava im +onta+t sa spo*jnim svetom i porodicom.
Prve dve =enevs+e +onvencije odnose se na pobo*jsanje sudbine ranjeni+a i bo*esni+a u
suvo)emnom ratu- +ao i ranjeni+a- bo*esni+a- i brodo*omni+a u pomors+om ratu. #r)ave
u,ovornice su se putem ovih 6onvencija obave)a*e ne samo da nece napadati vojno,
ranjeni+a- bo*esni+a- i*i brodo*omni+a- vec da ce ,a prebaciti do ambu*ante i predu)eti
potrebno *ecenje.
Postupa+ prema vojnim ranjenicima- bo*esnicima- i brodo*omnicima mora biti human.
=abranjeno je ne samo nanosenje te*esnih povreda i povreda njihove *icnosti vec i sva+a
dru,a dis+riminacija. Mrtvi treba da budu sahranjeni i*i spa*jeni- i na*a)e se vodjenje evidencije
o ,robovima neprijate*js+ih vojni+a.
=enevs+e +onvencije stite sanitets+o osob*je. $ sastav vojno-sanitets+e s*u)be ubrajaju se
bo*nice i ambu*ante- po+retne sanitets+e jedinice- sanitets+i transporti i svo osob*je +oje radi u
navedenim jedinicama. 6onvencije od 9949. ,odine prave ra)*i+u i)medju sanitets+o, osob*ja:
sta*no sanitets+o osob*je- pomocno sanitets+o osob*je .cine ,a vojnici +oji pos*e borbe prenose
ranjeni+e1 i civi*i a+o su pripadnici drustva <rveno, +rsta. 5anitets+o osob*je obave)no nosi
tra+u na *evoj ruci sa )na+om <rveno, +rsta.
8ransporti ranjeni+a- bo*esni+a- +ao i sanitets+o, materija*a ne mo,u biti predmet napada i
imaju se u tom smis*u postovati i stititi. $+o*i+o pa+ ovi transporti padnu u ru+e protivnic+e
strane- na njih ce se primenjivati ratni )a+oni pod us*ovom da strana u su+obu mora preu)eti
na sebe bri,u o ranjenicima i bo*esnicima. 5tro)iji re)im predvidjen je )a sanitets+e avione.
Oni ne smeju biti predmet napada a+o se dr)e +ursa +oji je predvidjen predhodnim
spora)umom i)medju strana u su+obu. Medjutim- sanitets+i avioni moraju se povinovati
sva+om )ahtevu da se spuste na )em*ju- a u+o*i+o bude )adr)an od protivnic+e strane pos*e
pre,*eda- ranjenici i bo*esnici +oji se nadju u njemu smatrace se ratnim )arob*jenicima. (ojni
sanitets+i brodovi su oni brodovi +oje su dr)ave u,ovornice sa,radi*e i*i preuredi*e narocito i
is+*jucivo u ci*ju pru)anja podrs+e ranjenicima- bo*esnicima- i brodo*omnicima- +ao i njihovo,
*ecenja i transportovanja. Oni ne smeju ni u +oj pri*ici biti predmet napada- niti u)apcenja.
O6O%<%J" %"P&3J8"/J58(
5trane u su+obu mo,u da o+oncaju rat na dva nacina: jednostrano i*i spora)umno.
Jednostrani nacin se o,*eda u +onacnom po+oravanju neprijate*ja .debeacija1. 8ada obicno
do*a)i do an+etiranja po+orene teritorije- u stvari do nestajanja jedno, medjunarodno,
subje+ta i) medjunarodne )ajednice.
5pora)umno- strane u su+obu mo,u pre+inuti neprijate*jstva radi uspostav*janja opsteg
primirja. 8o je 0a)a +oja cesto predhodi )a+*jucenju mira. Opste primirje ima vojni i po*itic+i
+ara+ter i )ato ,a )a+*jucuju- po pravi*u- vojna *ica u) sa,*asnost njihove v*ade.
59
8o+om rata mo)e doci do privremene obustave neprijate*jstava .primirje1 na pojedinim
borbenim se+torima- najcesce u ci*ju pri+up*janja mrtvih i ranjenih- a*i njihov ci*j nije obustava
neprijate*jstava radi o+oncanja rata.
=a vreme rata mo)e doci do kapituacije- tj. spora)uma o us*ovima predaje de*a borbenih
jedinica i*i ce*o+upne oru)ane sna,e jedne od strana u su+obu. 8o je vojni spora)um i nje,a
predvidja >as+i pravi*ni+ i) 990@. ,odine- prema +ome strane u su+obu pri*i+om nje,ovo)
)a+*jucenja moraju voditi racuna o pravi*ima vojnic+e casti. %ezusovna kapituacija je
spora)um vojne prirode +oji predstav*ja +omp*etnu predaju oru)ane si*e jedne od strana u
su+obu i to be) i+a+vih us*ova.
5(&5"86 &8 3 &"P&<3J"
Pravi*o je da se rat )avrsava u,ovorom o miru- mada je bi*o s*ucajeva da je rat bio o+oncan i
be) u,ovora o miru .npr. rat i)medju ?rancus+e i Me+si+a 9:67-9:6@1. $,ovor o miru je
medjunarodni u,ovor )a+*jucen i)medju strana u su+obu- sa ci*jem uspostav*janja mirnih
odnosa. On sadr)i resenja )a sva pitanja +ojima treba re,u*isati ove buduce odnose. $,*avnom
to su: teritorija*na pitanja- dr)av*janstvo- repatrijacija ratnih )arob*jeni+aH ra)na po*itic+a
pitanja- +ao sto je raspustanje po*itic+ih partija an,a)ovanih u vodjenju rataH od,ovornost i
e+stradicija ratnih )*ocinacaH vojna pitanja +ao sto su ra)oru)anje- ratna stetaH e+onoms+a i
dru,a pitanja. $,ovori o miru predvidjaju ,arancije )a njihovo i)vrsenje. $ njima se mo,u
na*a)iti mehani)mi +ao i nacini )a i)vrsavanje u,ovora o miru. Pravi*o je da ratno stanje sa
pravno, stanovista prestaje ono, trenut+a +ad u,ovor o miru stupi na sna,u. On- u sva+om
s*ucaju- stuoa na sna,u sa ra)menom rati0i+acionih instrumenata- u+o*i+o je ta+va rati0i+acija
u,ovorom predvidjena. $,ovori o miru moraju se i)vrsavati. %jihovo nepostovanje- de*imicno
i*i u ce*ini- predstav*ja +rsenje medjunarodno, prava.
POJM 3 O4/3<3 %"$8&/%O583
%eutra*nost je neucestvovanje trecih dr)ava u nasta*om oru)anom su+obu. 8o je po*itic+i stav
jedne dr)ave prema i)bi*om su+obu- +oji pov*aci )a sobom odredjene pravne pos*edice. %aime-
od momenta pro,*asenja- odnosno nastajanja neutra*nosti- i)medju neutra*nih dr)ava i strana
u su+obu uspostav*ja se pravni odnos. %eutra*nost +ao odredjeno pravno stanje mora biti
u)ajamno postovana. %jeno nepostovanje- bi*o od strane neutra*ne dr)ave i*i jedne od strana
u su+obu- pre+ida uspostav*jen odnos.
%eutra*nost po pravi*u nastaje davanjem i)jave o neutra*nosti upucene stranama u su+obu- a
prestaje sa o+oncanjem oru)ano, su+oba. 5 ob)irom na pra+su i) 33 s.r. .5panija i 8urs+a1
i)vesni autori isticu pojam ne)aracenosti +ao jedan od ob*i+a neutra*nosti. %e)aracenost je
po*itic+i stav prema jednoj od )aracenih strana u su+obu- be) prihvatanja pravnih pos*edica
+oje predvidja medjunarodno pravo. 6od neutra*nosti je bitan pravni e*ement I reciprocitet
i)medju strana u su+obu i neutra*ne dr)ave. Medjutim +od ne)aracenosti nema reciprociteta-
jer nema jedna+o, tretmana prema obema stranama u su+obu.
Oba svets+a rata po+a)a*a su da je sve manje neutra*nih dr)ava u ta+vim su+obima. &atovi
svets+ih ra)mera tes+o ostav*jaju po strani )em*je +oje bi )e*e*e da imaju ova+av status.
5tvaranjem or,ani)acije O$% postavi*o se pitanje da *i uopste ima mesta neutra*nosti u
savremenoj medjunarodnoj )ajednici- onoj +oja pociva na sistemu Pove*je O$% .Pove*ja
na*a)e an,a)ovanje svih c*anova O$% u s*ucaju primene +o*e+tivnih mera1.
P&( 3 O4("=" %"$8&/%3> #&=(
%eutra*nost je pravni odnos u +ojem su strane u su+obu du)ne da postuju odredjena prava
neutra*nih dr)ava- +ao sto su neutra*ne dr)ave- sa dru,e strane- du)ne da se u)dr)avaju od
i)vesnih a+ata prema stranama u su+obu- da ih sprecavaju i*i da trpe i)vesne postup+e sa
njihove strane. Petom has+om +onvencijom i) 990@. ,odine re,u*isana su prava i du)nosti
neutra*nih si*a i pojedinaca u suvo)emnom ratu.
60
8eritorija neutra*nih dr)ava je nepri+osnovena. Pod ovom teritorijom treba ra)umeti i oba*no
more teritorija*ne dr)ave. %a njihovoj teritorija )abranjeno je vrsenje neprijate*jstava-
odnosno oru)ana borba i ratna dejstva. 5trane u su+obu ne smeju da upotreb*javaju neutra*nu
teritoriju )a pre*a) svojih trupa i prenos municije i*i hrane.
%eutra*na dr)ava ima pravo i du)nost da se brani i da stiti svoj neutra*ni stav. $ tom smis*u
ona je ov*ascena da su)bija povrede usmerene protiv njene neutra*nosti- +oristeci se ca+ i
si*om. %eutra*na dr)ava mo)e do)vo*iti pre*a)a+ ranjeni+a i bo*esni+a pre+o njene teritorije
pod us*ovom da se sa njima ne prevo)e vojnici i oru)je.
8rinaesta has+a +onvencija i) 990@. ,odine propisuje prava i du)nosti neutra*nih si*a u s*ucaju
pomors+o, rata. %eutra*nost jedne dr)ave nije povredjena obicnim pro*a)om ratno, broda
+ro) njene teritorija*ne vode.

61