Aleksandar Mekol Smit

U DRUTVU VEDRIH DAMA

Prvo poglavlje

POTENJE, AJ I STVARI U KUHINJI


Mma Ramocve sedela je sama u svom
omiljenom kafeu, na rubu trnog centra na
gaboronskom kraju druma koji je vodio prema
Tlokvengu. Bila je subota, dan koji je volela vie od
svih ostalih dana, kad moete da radite onoliko
mnogo ili onoliko malo koliko elite, moete da odete
s prijateljicama na ruak u hotel Prezident" ili, kao
tog dana, da sedite sami i razmiljate o dogaajima
iz protekle nedelje i o stanju u svetu. Bilo je dobro
sedeti u ovom kafeu, iz vie razloga. Prvo, kafe je
imao lep pogled na eukaliptusov umarak ije je
prijatno tamnozeleno lie, kad je vetar duvao kroz
njega, proizvodilo zvuk slian umu mora. Ili je
barem Mma Ramocve tako zamiljala um mora.
Nije nikad bila na obali okeana, koji je bio daleko od
kopnom opkoljene Bocvane; daleko preko
Namibijske pustinje, preko crvenog peska i
bezvodnih planina. Ali kad bi sluala um
eukaliptusa na vetru i zatvorila oi, mogla je da ga
zamisli. Moda e ga jednog dana ipak videti i
stajae na obali, a talasi e joj zapljuskivati stopala.
Moda.
Druga prednost ovog kafea bila je u tome to
se on nalazio na otvorenoj verandi, gde je uvek bilo
neeg zanimljivog za posmatranje. Tog prepodneva,
na primer, bila je svedok male rasprave izmeu
tinejderke i njenog deka - razmene rei koje nije
mogla da uje, ali ije je znaenje bilo dovoljno jasno
- i videla je kad je neka ena, pokuavajui da se
parkira, ogrebala susedna kola. ena se zaustavila,
na brzinu osmotrila priinjenu tetu i potom odvezla
odatle. Mma Ramocve je posmatrala, ne verujui
svojim oima, i napola je ustala sa stolice da bi
protestovala, ali bilo je prekasno; enin automobil je
ve skrenuo za ugao i nestao, a ona nije stigla ni da
mu vidi registarsku tablicu.
Ponovo je sela i sipala sebi jo jednu solju
aja. Nije bilo tano da se tako neto ne bi moglo
desiti u staroj Bocvani - moglo je - ali bilo je
nesumnjivo tano da je danas postojala mnogo vea
verovatnoa za to. Ovih dana naokolo se muvalo
mnogo sebinih ljudi, ljudi koje kao da nije bilo briga
da li e ogrebati neija kola ili naletati na ljude koji
hodaju ulicom. Mma Ramocve je znala da je to
poelo da se dogaa onda kad su varoi postale vee,
a ljudi jedni drugima stranci; znala je i da je to
posledica rastueg prosperiteta koji - udno - kao da
je pobuivao pohlepu i sebinost u ljudima. Ali iako
je znala zato se sve ovo dogaalo, zbog toga joj nije
bilo nimalo lake. Ostatak sveta mogao je da postane
neutiv koliko mu drago, ali ovo nisu bili bocvanski
obiaji, a ona je oduvek branila starinske bocvanske
obiaje.
ivot je bio mnogo bolji, pomislila je Mma
Ramocve, kad smo znali ko smo. U vreme kad je ona
bila uenica u Moudiju, svom rodnom selu, svi su
tano znali ko ste i esto su znali ko su vam bih
roditelji i roditelji vaih roditelja. Danas, kad bi se
vratila u Moudi, ljudi bi je pozdravljah gotovo kao
da nije ni odlazila. ak i ovde u Gaboronu, gde je sve
tako naraslo, ljudi su i dalje tano znali ko je ona.
Znali su da je ona Dragocena Ramocve, osnivaica
Prve damske detektivske agencije, kerka pokojnog
Obeda Ramocvea, a sada supruga (posle podueg
verenitva) najljubaznijeg meu automehaniarima,
gospodina D. L. B. Matekonija, vlasnika Brzih
motora Tlokvenga. Neki od njih znali bi, u najmanju
ruku, i da ona ivi u Zebrinoj ulici, poseduje mali
beli kombi i zapoljava pomonicu po imenu Grejs
Makuci. I tako bi se odnosi i veze irili dalje, a broj
stvari koje bi se mogle znati rastao bi. Neki bi mogli
znati da je Mma Makuci imala brata Riarda, koji
vie nije medu ivima; da je ostvarila dotad
nedostignutih devedeset sedam procenata na
zavrnim ispitima na Bocvanskom koledu za
sekretarice; i da se nedavno, posle uspeha
Kalaharskog kursa daktilografije za mukarce, pre-
selila u mnogo bolju kuu u Produetku dva. Znanje
ove vrste -svakodnevno, ljudsko znanje - doprinosilo
je ouvanju drutva i umanjivalo izglede da ogrebete
tua kola ne oseajui ni najmanju krivicu zbog toga
i ne inei nita da obavestite vlasnika o tome. A to
izgleda nije znailo ba nita onoj sebinoj eni u ko-
lima, koja nije nikoga obavestila o ogrebotini; koju je
oigledno bilo ba briga.
Ali nije bilo svrhe dizati ruke u oajanju. Ljudi
su to oduvek radili - dizali ruke, slegali ramenima -
no to jo nikog nigde nije odvelo. Moda se svet u
ponekom pogledu promenio nagore, ali je zato u
svakom drugom bio mnogo bolje mesto. Svetlost se
na nekim mestima gasila, ali se zato na drugima
palila. Pogledajte samo Afriku - bilo je toliko toga
nad im ste mogli da odmahujete glavom - korupcija,
graanski ratovi i kojeta drugo - ali bilo je i toliko
toga to je sad bilo mnogo bolje. Nekad je vladalo
robovlasnitvo i sva patnja koju je ono donosilo, a
svega nekoliko milja daleko, preko granice, vladao je
surovi aparthejd, meutim, to je sada sve bila
prolost. Ranije je vladalo neznanje, ali sad je sve
vie ljudi uilo da pie, a mnogi su sticali univerzi-
tetske diplome. ene su ranije drane kao robinje, a
danas su mogle da glasaju i kau ta imaju i
zahtevaju svoje pravo da ive kako ele, iako je jo
uvek bilo mnogo mukaraca koji nisu eleli da tako
neto postoji. Bile su to dobre stvari koje su se desile
i ovek nije smeo da ih zaboravi.
Mma Ramocve je prinela usnama solju aja i
pogledala preko njenog ruba. Na kraju parkiralita,
odmah ispred kafea, nalazila se mala pijaca, s
trgovakim tezgama i stolovima punim ivopisne
robe. Posmatrala je dok je ovek pokuavao da ubedi
muteriju da kupi naoare za sunce. ena ih je
isprobala nekoliko, ali nije bila zadovoljna i prela je
na sledeu tezgu. Tamo je pokazala na mali komad
srebrnog nakita, grivnu, a trgovac, onii mukarac u
filcanom eiru irokog oboda, dodao joj je grivnu da
je proba. Mina Ramocve je posmatrala kako ena
prua ruku i pokazuje je trgovcu, koji je s
odobravanjem klimnuo glavom. Meutim, izgleda da
se ena nije sloila s njegovim miljenjem i vratila
mu je grivnu, pokazujui prema drugom predmetu,
na drugom kraju tezge. U tom trenutku, kad se
trgovac okrenuo da dohvati ono to je traila, ena je
brzo ubacila jednu od izloenih grivni u dep svoje
jakne.
Mma Ramocve je preneraeno zinula. Ovog
puta nije mogla da sedi i pusti da se pred njenim
oima poini zloin. Ako ljudi samo sede i ute, onda
nije ni udo to su stvari sve gore. Stoga je ustala i
vrstim korakom krenula prema tezgi pored koje je
sad ona ena uvlaila trgovca u arku diskusiju o
vrednosti robe koju joj je pokazivao.
Izvinite, Mma."
Glas se zauo iza njenih lea i Mma Ramocve
se okrenula da vidi ko joj se obraa. Bila je to
konobarica, mlada ena koju Mma Ramocve dotad
nije viala da radi u kafeu.
Da, Mma, recite?"
Konobarica je uperila prstom u nju,
optuujui je.
Ne moete tek tako da pobegnete", rekla je.
Videla sam vas. Hoete da odete a da ne platite
raun. Videla sam vas."
Mma Ramocve je na trenutak zanemela od
zaprepaenja. Optuba je bila strana, a pri tom i
neopravdana. Razume se da nije pokuala da
pobegne ne plativi raun - ne bi nikad uradila tako
neto; htela je samo da pokua da sprei da se pred
njenim oima poini zloin.
Povratila se dovoljno da bi odgovorila.
Ne pokuavam da pobegnem, Mma", rekla je.
Samo pokuavam da spreim da ona osoba tamo
pokrade onog oveka. Vratila bih se da platim."
Konobarica se znalaki osmehnula.
Svako nae neki izgovor", odvratila je.
Svakog dana imamo takve kao to ste vi. Dou i
jedu nau hranu i onda pobegnu i sakriju se. Svi ste
vi isti."
Mma Ramocve je bacila pogled prema tezgi.
ena je poela da odlazi, po svoj prilici s ukradenom
grivnom u depu. Sad je ve bilo verovatno prekasno
da uini bilo ta, a sve zbog ove tupave ene koja je
pogreno protumaila njen postupak.
Vratila se za svoj sto i sela.
Donesite mi raun", rekla je. Odmah u ga
platiti."
Konobarica se zabuljila u nju.
Doneu vam raun", odvratila je. Ali morau
da dodam i malo za sebe. Morau da dodam ako ne
elite da pozovem policiju i ispriam im kako ste
pokuali da pobegnete."
Kad je konobarica otila po raun, Mma
Ramocve se osvrnula oko sebe, da vidi da li su ljudi
za susednim stolovima primetili scenu. Za stolom
pored njenog, sedela je ena s dvoje male dece koja
su s oiglednim zadovoljstvom pijuckala milk-ejk iz
velikih aa. Osmehnula se Mmi Ramocve, a potom
ponovo usmerila panju na decu. Nije videla nita,
pomislila je Mma Ramocve, ali se ena odmah zatim
nagnula preko stola i obratila joj se.
Imali ste maler, Mma", rekla je. Ovde su
suvie paljivi. U hotelima se mnogo lake pobegne."
Mma Ramocve je nekoliko minuta sedela u
potpunoj tiini, razmiljajui o onome to je videla.
Neverovatno. Za vrlo kratko vreme, prisustvovala je
sluaju bezone krae, naletela je na konobaricu
koja je smatrala da je iznuda sasvim normalna stvar,
a onda je, privodei time celu stvar sramnom kraju,
ena za susednim stolom pokazala totalno nepoten
pogled na svet. Mma Ramocve je bila iskreno
zapanjena. Pomislila je ta bi na sve to rekao njen
otac, pokojni Obed Ramocve, dobar poznavalac go-
veda, ali i krajnje ispravan ovek. Vaspitao ju je da
bude potena iznad svega i postideo bi se da je
mogao da vidi ovakvo ponaanje. Mma Ramocve se
prisetila kako je jednom, kao mala devojica, etala s
njim po Moudiju i ugledala novi uz ivicu druma.
Oduevljeno ga je podigla i stala da ga glanca
maramicom, kad je otac primetio ta se deava i
prekinuo je.
To nije nae", rekao je. Taj novac pripada
nekom drugom."
Nerado mu je dala novi, koji je ubrzo potom
predat iznenaenom naredniku u moudskoj
policijskoj stanici, ali je naravouenije bilo oigledno.
Mmi Ramocve je bilo teko i da zamisli kako iko
moe da krade od nekog drugog ili ini sve one stvari
o kojima je itala u Bocvanskim dnevnim novinama.
Jedino objanjenje glasilo je da ljudi koji su radili
takve stvari nisu imali raz-umevanja za tua
oseanja; naprosto ih nisu razumeli. Ako znate kako
je drugom, kako onda moete da uinite bilo ta to
e prouzrokovati patnju?
Problem je, meutim, bio u tome to je,
izgleda,- bilo mnogo ljudi kojima je jednostavno
nedostajala vetina zamiljanja. Mogue je da su
roeni takvi - s falinkom u mozgu - ili su, moe biti,
postali takvi, zato to ih roditelji nisu nikad nauili
da sa-oseaju s drugima. To je najverovatnije
objanjenje, pomislila je Mma Ramocve. itavo
pokolenje ljudi, ne samo u Africi ve i svugde
naokolo, nije bilo naueno da osea bilo ta prema
drugima, prosto zato to se njihovi roditelji nisu
potrudili da ih tome naue.
Nastavila je da razmilja o tome vozei se
svojim malim belim kombijem natrag, kroz deo grada
poznat kao Selo, pa pored Univerziteta, iji se
kompleks zgrada vazda dograivao, i najzad
Zebrinom ulicom, u kojoj je ivela. Ono to je videla
toliko ju je uznemirilo da je sasvim zaboravila da
obavi nameravanu kupovinu i tek se nakon to je
skrenula na kolski prilaz i priterala kombi uz
kuhinjski zid setila da nema nita to joj je potrebno
da bi skuvala veeru. Nije imala boranije, na primer,
to je znailo da nee biti variva uz paprika; i nee
biti krema od vanile za puding koji je planirala da
pripremi deci. Sedela je za volanom kombija,
razmiljajui da li da se vrati istim putem i pokupuje
ono to joj je potrebno, ali jednostavno nije imala
energije za to. Bila je vruina, a kua je delovala
svee i primamljivo. Mogla bi da ue, skuva sebi
lone biljnog aja i ode u spavau sobu da malo
odrema. Gospodin D. L. B. Matekoni i deca su otili
u Modadit, malo selo blizu druma prema Lobaceu,
u posetu njegovoj tetki, i nee se vratiti pre est ili
sedam. Jo nekoliko sati imae kuu samo za sebe,
a to e biti dobra prilika da se malo odmori. U kui
je bilo vie nego dovoljno hrane - ak iako nije bila
od vrste potrebne za veeru koju je planirala.
Umesto boranije, kao prilog uz paprika mogla je da
servira bundevu, a deca e biti sasvim zadovoljna
konzervom kompota od bresaka, umesto krema od
vanile i pudinga od griza koje je mislila da napravi.
Prema tome, nije bilo razloga da ponovo izlazi.
Mma Ramocve je izala iz malog belog kombija
i otila do kuhinjskih vrata, otkljuavi ih da bi
mogla da ue. Dobro se seala vremena kad niko u
Bocvani nije zakljuavao vrata i, odista, bilo je
mnogo vrata na kojima nije ni bilo brave. Ali sada su
morali da zakljuavaju vrata, a bilo je i onih koji su
zakljuavali kapije. Pomislila je na ono to je pre
kratkog vremena videla. Ona ena koja je pokrala
trgovca u filcanom eiru sa irokim obodom; ivela
je u nekoj sobi koju je nesumnjivo zakljuavala, a
opet, bila je spremna da ukrade od onog sirotog
oveka. Mma Ramocve je uzdahnula. Na ovom svetu
je bilo toliko toga nad im je ovek mogao da
odmahuje glavom. Stavie, danas ste kroz ivot
mogli mirne due da idete neprestano odmahujui
glavom, poput marionete u ruci nesigurnog lutkara.
Kuhinja je bila hladovita i Mma Ramocve je
izula cipele, koje su je odnedavno uljale (mogu li
stopala da se ugoje?). Uglancan betonski pod bio je
prijatan pod bosim stopalima dok je prilazila
sudoperi da bi natoila sebi au vode. Rouz, njena
kuna pomonica, vikendom nije bila tu, ali je
sredila kuhinju u petak uvee, pre nego to je otila.
Rouz je bila savesna i odravala je sve povrine
besprekorno istim. ivela je u maloj kui na dru-
gom kraju Tlokvenga, koju je odravala isto onako
rigorozno kao i kuu Mme Ramocve. Ona je jedna od
onih ena, pomislila je Mma Ramocve, koje kao da
poseduju beskrajnu sposobnost za teak rad.
Podizala je decu - i to valjano - uz vrlo malo pomoi
od njihovih oeva. Ta deca su ivela od male plate
koju je zaraivala kao kuna pomonica i oskudnih
primanja koje je dobijala od ivenja. Afrika je bila
puna takvih ena, inilo se, i ako je za Afriku i bilo
kakve nade, sasvim sigurno je poivala na enama
poput njih.
Mma Ramocve je napunila ajnik vodom iz
kuhinjske slavine i stavila je na tednjak. Uradila je
to automatski, onako kako ovek obavlja
svakodnevne radnje, i tek kad je to ve uinila,
prisetila se da se ajnik nije nalazio na svom
uobiajenom mestu.
Rouz ga je uvek ostavljala na maloj drvenoj
dasci za seckanje pored sudopere, a deca, Motoleli i
Puso, takoe su znala da valja da ga ostave tu. To je
bilo mesto za ajnik i nikom ne bi ni na pamet palo
da ga ostavi na niskoj drvenoj komodi na drugom
kraju kuhinje. Gospodin D. L. B. Matekoni to
sasvim izvesno ne bi uinio - tavie, za ovih est
meseci njihovog braka, otkako se doselio u kuu u
Zebrinoj ulici, nije nikad videla da je uzeo ajnik u
ruke. Dabome, gospodin D. L. B. Matekoni je voleo
aj - bilo bi vrlo teko iveti u braku s ovekom koji
ne voli aj - ali ne bi se reklo da ga je sebi esto
kuvao. Nije ranije o tome razmiljala, ali bilo je
prilino zanimljivo, zar ne, da bi neko mogao da
veruje da je normalno da stalno nailazi na gotov aj.
Gospodin D. L. B. Matekoni nije bio lenj ovek, ali
kad se pomisli na to, nije li udesno kako veina
mukaraca zamilja da e se stvari kao to su aj i
hrana prosto pojaviti, samo ako dovoljno dugo
saekaju. Uvek je u pozadini bila neka ena - majka,
devojka, supruga - koja se starala da njegove
potrebe budu ispunjene. To bi trebalo da se
promeni, dabome, a mukarci bi trebalo da naue da
vode rauna o sebi, mada je zasad izgledalo da onih
koji to umeju ima vrlo malo. A ako se ima u vidu
ponaanje one dvojice egrta, nije bilo mnogo nade
ni za mlau generaciju. Oni su jo uvek ocekivali da
se ene brinu o njima i, naalost, izgleda da je bilo
sasvim dovoljno devojaka spremnih da to ine.
Upravo dok je razmiljala o tome, Mma
Ramocve je opazila da jedna od fioka u kuhinjskom
ormariu ne stoji onako kako ju je ostavila. Nije bila
sasvim otvorena, ali je bila sasvim sigurno izvuena i
potom nije bila zatvorena do kraja. Namrtila se. Ovo
je bilo vrlo udno. Rouz je uvek sve zatvarala posle
upotrebe, a otkako je Rouz otila, Mma Ramocve je
jedina od ukuana ulazila u kuhinju. Boravila je u
njoj rano izjutra, kad bi ustala da pripremi doruak
za gospodina D. L. B. Matekonija i decu pre no to
krenu za Modadit. Potom bi ih ispratila i vraala se
u kuhinju da je sredi. Nije joj bilo potrebno nita iz
te fioke, u kojoj je drala konac, makaze i jo neke
stvarice koje je samo povremeno koristila. Dakle,
sasvim sigurno ju je otvorio neko drugi.
Prela je na tu stranu kuhinje i otvorila fioku
da bi pregledala njen sadraj. Izgleda da je sve bilo
tu, osim... uto je primetila kalem kanapa koji je
stajao na ormariu. Uzela ga je i razgledala. Jeste, to
je bio njen kalem kanapa, a iz fioke ga je izvadila i
na ormariu ostavila ista osoba koja je, verovala je,
pomerila ajnik s njegovog uobiajenog mesta.
Mma Ramocve je nepomino stajala. Palo joj je
na pamet da bi to mogao biti neki uljez i da je tu
osobu koja je ula u kuu, ko god ona bila, morao
omesti njen povratak. Ta osoba je, kad je ona ula u
kuhinju, mogla pobei kroz vrata na prednjem delu
kue, ali opet, ta vrata, koja su predstavljala jedini
nain za izlazak na toj strani kue, bila su
zakljuana. To je znailo da je uljez moda jo
unutra.
Nekoliko asaka pitala se ta da radi. Mogla je
da telefonira policiji i kae im da sumnja da je neko
u kui, ali ta ako dou, pretrae kuu i ne nau
nikog? Teko da bi im bilo drago to ih je neko
pozvao bez razloga i verovatno bi mrmljali komentare
o nervoznim enama koje bi mogle da imaju i
pametnija posla nego da trae vreme policiji, pored
toliko zloina koje valja istraiti. Stoga je moda bilo
prerano za zvanje policije i trebalo je, umesto toga,
da sama proe kroz kuu, od sobe do sobe, i proveri
ima li nekog. Razume se, tako neto je rizino. ak i
u mirnoj Bocvani deava se da ljude napadne uljez
zateen u krai. Ima meu takvima i opasnih. A
opet, ovo je bio Gaboron, u subotnje popodne, sa
suncem visoko na nebu i ljudima koji prolaze
Zebrinom ulicom. Ovo nije bilo vreme senki i
neobjanjivih zvukova, gluvo doba. Ovo nije bilo
vreme za strah.



Drugo poglavlje

PANTALONE I BUNDEVE


Mma Ramocve nije sebe smatrala naroito
hrabrom enom. Bilo je nekih stvari kojih se
pribojavala: nezastrtih prozora kad padne vee, na
primer, jer ovek nije znao ta vreba spolja, iz po-
mrine; i zmija, jer je naokolo bilo istinski opasnih
zmija - sik-tavica, na primer, ili lebolobolo, koje su
debele i lenje i imaju ogromne zakrivljene otrovne
zube, ili mokopa, dugakih, crnih i vrlo otrovnih, za
koje svi znaju da mrze ljude zbog neke davne
nepravde u svom zmijskom pamenju. To su stvari
kojih bi ovek trebalo da se plai; druge stvari mogu
da budu zastraujue ako im ovek dozvoli, ali
izvesno bi mogao da im se suprotstavi, kad bi samo
bio spreman da ih pogleda pravo u oi.
Ipak, bilo je neega vrlo neobinog u tome da
mislite da ste sami u kui i potom ustanovite da
niste. Mma Ramocve je zakljuila da je to zaista
zastraujue i morala je da se izbori sa samom
sobom pre no to je poela da pretrauje kuu,
proavi prvo kroz vrata koja su iz kuhinje vodila u
susednu dnevnu sobu. Bacila je pogled brzo naokolo
i primetila da je sve na svom mestu i da ne izgleda
da je bilo ta dirano. Tu je bio njen ukrasni tanjir sa
slikom ser Seretsea Khame - njen ponos i dika, zbog
kojeg bi umrla od muke da joj ga ukrade nekakav
provalnik.
Zatim, tu je bila njena olja s likom kraljice
Elizabete, sa slikom kraljie koja je izgledala tako
dostojanstveno. Bila je to jo jedna stvar zbog koje bi
se iva nasekirala da je izgubi, jer ju je podse-ala
na dunost i tradicionalne vrednosti u svetu koji kao
da je imao sve manje i manje vremena za takve
stvari. Seretse Khama nije nijednom propustio da
obavi svoju dunost, a bogme ni kraljica, koja se
divila porodici Khama i oduvek nosila Afriku u srcu.
Mma Ramocve je itala u novinama da je na sahrani
ser Garfika Toda, tog dobrog oveka koji se zalagao
za ouvanje drutvenih vrednosti i pravde u
Zimbabveu, proitana kraljiina poruka. A kraljica je
insistirala da njen visoki poverenik lino stane iznad
rake, iznad same rake, i proita ono to je imala da
kae o tom hrabrom oveku. A kad je umrla ledi
Khama, kraljica je takoe poslala poruku, zato to je
razumela, a to je nagnalo Mmu Ramocve da oseti
ponos zbog toga to je Mocvanka i zbog svega to su
Seretse i njegova supruga uradili.
urno je bacila pogled prema zidu, da vidi da li
je fotografija njenog oca - njenog tate, kako ga je
zvala - pokojnog Obeda Ramocvea, i dalje na svom
mestu, i bila je. Isto kao i barunasta slika planina
koju su doneli iz kue gospodina D. L. B.
Matekonija, tamo blizu starog Kluba odbrambenih
snaga Bocvane. Tamo je bilo mnogo onih koji bi
eleli da je ukradu, kako bi mogli da prelaze prstima
preko nje i osete mekou somota, ali ona je takoe
bezbedno visila na zidu. Mma Ramocve nije bila
sigurna u vezi s tom slikom; moda i ne bi bilo ba
tako loe kad bi je neko ukrao, pomislila je, ali
odmah potom se ispravila i poti
:
snula tu misao.
Gospodin D. L. B. Matekoni je voleo tu sliku, a ona
nije elela da se on nervira. Zato, neka je tamo na
zidu. Stavie, da su nekad i imali pravu provalu, onu
kad lopovi odnesu sve iz kue, bila je sigurna da bi
slika nekako ostala tu, a poto bi njene fotelje bile
ukradene, morala bi da je gleda sedei na jastucima
na podu.
Prila je vratima koja su delila dnevnu sobu od
verande i proverila ih. Bila su vrsto zabravljena, ba
onako kako ih je i ostavila. Reetke od kovanog
gvoa na otvorenim prozorima takoe su bile
netaknute. Niko ne bi mogao da proe kroz prozor a
da ih ne savije ili ne pokida, a to nije bilo uinjeno.
Stoga uljez, ako ga je uopte bilo, zasigurno nije
mogao ui ni izai kroz dnevnu sobu.
Izala je iz sobe i polako se uputila hodnikom,
da bi proverila ostale prostorije. Nekoliko koraka niz
hodnik bila je ostava i ona je zastala tu, obazrivo
zavirujui unutra kroz vrata koja su bila samo
labavo prislonjena. U ostavi je bilo mrano, ali
uspevala je da razazna obrise predmeta: dveju kofa,
ivae maine, sakoa koje je gospodin D. L. B.
Matekoni doneo sa sobom i okaio na iviluk na
zidu. Nije izgledalo da je bilo ta pomerano, a sasvim
izvesno da se uljez nije krio meu sakoima. Stoga je
zatvorila ostavu i krenula dalje, zastavi ispred prve
od tri sobe u koje se ulazilo iz hodnika. Bila je to
Pusoova soba, prava deaka soba u kojoj nije bilo
mnogo stvari. Oprezno je otvorila vrata, stegnuvsi
zube kad su ona glasno zakripala. Pogledala je sto,
na kojem je stajao katapult kune izrade, i pod, na
kojem su leali izduvana fudbalska lopta i par
patika, i shvatila da eventualni uljez ne bi ni ulazio
ovamo. Motolelina soba je takoe bila prazna, mada
je Mma Ramocve smatrala za shodno da zaviri u pla-
kar. Ni tu nije bilo niega neobinog.
Tada je ula u spavau sobu koju je delila s
gospodinom D. L. B. Matekonijem. To je bila
najvea od tri spavae sobe i u njoj je bilo stvari koje
bi neko i mogao da poeli da ukrade. Bila je tu, na
primer, njena odea, ivili boja i kvalitetne izrade.
Krupne gospoe koje ele da kupe haljine svakako bi
bile vrlo zainteresovane za tu odeu, ali nije bilo
naznaka da je iko petljao oko ipke s koje su visile
vealice. Takoe, nije bilo naznaka da je neko dirao
neto na kozmetikom stoiu na kojem je Mma
Ramocve drala svojih nekoliko broeva i grivni koje
je volela da nosi. Kako je izgledalo, sve je bilo tu.
Mma Ramocve je osetila kako njena napetost
poputa. Kua je oigledno bila prazna, a pomisao
da bi se neko mogao skrivati u njoj bila je oita
besmislica. Postojalo je, po svoj prilici, neko
savreno racionalno objanjenje za otvorenu fioku i
kalem kampa na ormariu i nesumnjivo e ga uti
im se gospodin D. L. B. Matekoni i deca te veeri
vrate kui. Jedna od mogunosti je bila da su
krenuli, zaboravili neto i vratili se kui po to kad je
Mma Ramocve ve otila u grad. Moda su kupili
poklon za roaku gospodina D. L. B. Matekonija i
vratili se da ga upakuju, za ta im je trebao kanap.
To je bilo savreno racionalno objanjenje. Vraajui
se u kuhinju, Mma Ramocve je pomislila kako stvari
koje deluju misteriozno najee nisu takve.
Neobjanjivo nije neobjanjivo zato to ga je
nemogue objasniti, ve naprosto zato to se obino,
jednostavno objanjenje jo nije pokazalo. Kad
ponete da istraujete, takozvane misterije dobijaju
naglu tendenciju da postanu mnogo prozainije.
Naravno, to se ljudima ba i ne dopada. Vole da
misle da postoje stvari koje ne mogu da se objasne -
natprirodne stvari - stvari poput tokolosa,*( U afrikom
folkloru, obestan i lascivan dlakavi patuljak (crn kao no, s licem
pavijana, poluovek, polu-ivotinja, ima samo jednu polovinu
zadnjice, a mujak ima ogroman polni organ). (Prim. prev.)) na
primer, koji tumaraju nou, plaei ljude i pravei
belaj. Niko nikad nije video tokolosa, iz prostog
razloga to nema ta da se vidi. Ono za ta bi neko
pomislio da je tokolo, obino nije bilo nita vie od
senke grane na meseini, zvuka vetra u kronjama
ili malecke ivotinje koja urno grabi kroz nisko
rastinje. Meutim, ova savreno logina objanjenja
nisu privlaila ljude i umesto toga oni su izmiljali
sve mogue nepostojee duhove. Dakle, ona nije
imala nameru da bude takva kad je re o uljezima. U
kui nije bilo nikakvog uljeza i Mma Ramocve je bila
sasvim sama, kao to je i mislila.
Skuvala je aj i nasula sebi veliku solju. Sa
oljom u ruci, vratila se u spavau sobu. Bie
prijatno provesti ostatak popodneva tako to e
lekariti na krevetu i zaspati ako joj se prispava. Na
nonom ormariu imala je nekoliko asopisa i
primerak Bocvanskih dnevnih novina. itae sve dok
ne ponu da joj se sklapaju oi, a asopis joj ne
ispadne iz ruke. To je tako lep nain da se zadrema.
irom je otvorila prozor, putajui da kroz
kuu dune osveavajui povetarac. Zatim se, stavivi
olju s ajem na noni ormari, spustila na krevet,
utonuvi u duek koji ju je ve godinama tako dobro
sluio i koji je odlino izdravao dodatnu teinu
gospodina D. L. B. Matekonija. Krevet i duek
kupila je kad se doselila u kuu u Zebrinoj ulici,
oduprevi se iskuenju da kupi neto jeftino. Po
njenom miljenju, kvalitetan krevet bio je jedna od
stvari na koju vredi potroiti sav novac koji moete
sebi da priutite. Dobar krevet donosi sreu, u to je
bila sigurna; lo, neudoban krevet donosi
dandrljivost i dosadne bolove.
Poela je da ita Bocvanske dnevne novine. Tu
je bila pria o politiaru koji je odrao govor u kojem
je podsticao ljude da se bolje staraju o svojim
govedima. Rekao je da su sluajevi nesavesnog
odnosa prema stoki okantna pojava za svest jedne
stoarske zemlje. Ljudi koji dozvoljavaju da im
goveda trpe edna za vreme transporta do eleznice
trebalo bi da se stide, rekao je. Opte je poznato,
dodao je, da ono kroz ta goveda prolaze tokom
svojih poslednjih dana utie na kvalitet mesa.
ivotinja koja je bila pod stresom daje govedinu koja
nije savrenog ukusa, a ono to Bocvana eli jeste da
njena govedina bude savrena. Najzad, bocvanska
govedina je kvalitetna, jer su goveda hranjena is-
paom, i mnogo je boljeg ukusa od mesa onih sirotih
ivotinja koje dre zatvorene ili hrane onim ime se
goveda nikako ne bi smela hraniti.
Mma Ramocve je ustanovila da se apsolutno
slae s tim. Njen otac je bio odlian poznavalac
goveda i uvek joj je govorio da bi goveda trebalo
tretirati kao lanove porodice. Znao je imena svih
svojih grla, to je bio pravi poduhvat, ako se uzme u
obzir da je imao ogromno krdo, i nikad ne bi
tolerisao da na bilo koji nain pate. Dobro je,
pomislila je, to ne moe da uje ovu priu o ednim
govedima ili da vidi one stvari koje je ona videla dok
je danas ispijala aj u trnom centru.
Proitala je lanak o govedima i taman poela
da ita sledei, kad je zaula zvuk. Bio je poprilino
neobian i podseao je na stenjanje. Spustila je
novine i zagledala se u tavanicu. Bilo je vrlo udno.
Zvuk je oigledno dopirao negde iz neposredne blizi-
ne - moda ispod prozora spavae sobe, inilo se.
Napregnuto je oslukivala i zauo se ponovo, negde
iz blizine.
Mma Ramocve se uspravila i sela, a za to
vreme se zvuk jo jednom uo - tiho, nerazgovetno
jecanje, nalik na bolno skianje. Ustala je i prila
prozoru, pogledavi napolje. Ako je u bati pas,
morae da izae i otera ga. Nije volela da joj se psi
mi itaju po bati, pogotovo ne oni smrdljivi uti psi
kakve je drao njen komija. Uvek su skiali i cvileli,
na nain koji je bio vrlo slian zvuku koji je ula dok
je leala.
Bacila je pogled u batu. Sunce je ve bilo
dosta nisko na nebu i senke drvea bile su dugake.
Videla je drvee papaje s njegovim liem koje je
utelo; videla je cvat bugenvilije i mopipi drvo koje je
raslo uz ivicu leje s povrem gospodina D. L. B.
Matekonija. Videla je i visoku travu u koju su psi
lutalice katkad voleli da se zavuku. Ali na vidiku nije
bilo nijednog psa, ni pod njenim prozorom, ni u
travi, ni pod mopipi drvetom.
Mma Ramocve se okrenula i vratila u krevet.
Kad je ponovo legla, njena tradicionalna figura
utonula je duboko u duek, koji se otegao prema
podu. Jecanje se istog trenutka ponovo zaulo, ovog
puta glasnije, i delovalo je kao da se jo vie
pribliilo. Mma Ramocve se namrtila i
promekoljila, prebacivi teinu. Jecanje se smesta
ponovo oglasilo, ali sada je bilo jo glasnije.
Tada je shvatila da zvuk dolazi iz sobe i srce
joj je preskoilo jedan odaicaj. Zvuk je bio u sobi i
inilo joj se da dolazi direktno ispod nje, ispod
kreveta. Upravo tada, dok joj je ova zastraujua
spoznaja dopirala do mozga, njen duek se izdigao
ispod nje, kao da ga je neko snano podzemno
talasanje podiglo uvis. Potom, uz glasno komeanje,
ispod kreveta se iskobeljala figura mukarca, koji
kao da se borio s neim to mu nije dozvoljavalo da
se izvue, da bi se potom silom otrgao i hitro
pobegao iz sobe. Sve se dogodilo toliko brzo da je
Mma Ramocve jedva stigla da ga osmotri pre no to
je istrao kroz vrata spavae sobe. Nije imala
vremena da mu vidi lice i jedva joj je do mozga
doprla injenica da je na sebi imao modernu crvenu
koulju, ali ne i pantalone.
Viknula je, ali mukarac tada ve vie nije bio
u sobi. U trenutku kad je konano uspela da ustane,
ula je kako su se kuhinjska vrata s treskom
zatvorila za njim. Prila je prozoru, u nadi da e ga
videti kako bei preko dvorita, ali krenuo je drugim
pravcem, pored kue, i zasigurno je beao prema
ogradi uz bonu stranu njenog placa.
Tada joj je pogled pao na pod i primetila je,
odmah pored kreveta, tamo gde su jo uvek visile
zakaene za otar kraj opruge jedne kaki pantalone.
Mukarac koji se krio pod njenim krevetom naao se
zarobljen i primoran da se izmigolji iz sopstvenih
pantalona da bi mogao da pobegne. Mma Ramocve je
podigla te pantalone s poda, otkaivi ih s opruge, i
pregledala; najobiniji par kaki pantalona, u prilino
dobrom stanju, trenutno razdvojen od svog vlasnika.
Obazrivo je opipala depove - ovek nikad ne zna ta
moe da nae u mukarevom depu - ali nije nala
nita sem pareta kanapa. U depovima izvesno nije
bilo niega po emu bi mogla da identifikuje
neznanca.
Mma Ramocve je odnela pantalone u kuhinju.
Iako je bila okirana onim to se dogodilo, pomisao
da je uljez morao da pobegne bez pantalona naterala
ju je da se osmehne. Kako e, za ime sveta, kukavac
da stigne kui, gde god to bilo, odeven samo u
koulju i arape i bez pantalona? Policija bi ga
verovatno privela ako ga spazi takvog, a u tom
sluaju mu nije ginulo ozbiljno objanjavanje. Da li
bi rekao da je naprosto zaboravio da navue
pantalone pre no to je izaao iz kue? To bi bilo
jedno od moguih objanjenja, ali da li bi neko
zaboravio da obue pantalone pre no to krene
napolje? Svakako da ne bi. Ili bi mogao da kae da
su mu pantalone ukradene. Ali kako je mogue da
nekom ukradu pantalone dok ih ima na sebi?
Prilino je teko zamisliti kako bi neto takvo moglo
da se desi, kao i da bi se policija dala ubediti takvim
objanjenjem.
Nasula je sebi u kuhinji novu solju aja, jer je
provalnik beei zakaio i preturio onu koju je
odloila na noni ormari. Zatim je uzela tu olju
aja i pantalone i izala na verandu. Prebacila je
pantalone preko ograde i spustila se u svoju stolicu.
Ba udno, pomislila je. Otkrie da se pod njenim
krevetom nalazi nepoznati mukarac bilo je
uznemirujue, ali on se morao uplaiti jo vie,
pogotovo kad je ona legla na krevet i kad se naao
pritisnut utonulim duekom. To je objanjavalo
stenjanje; sirotom oveku bio je isteran vazduh iz
plua. Dakle, ako emo pravo, tako mu i treba kad
se zavlaio tamo gde poteno eljade nema ta da
trai. Podozrevala je da mu nee ponovo pasti na pa-
met da se krije pod krevetom, to je znailo da je
moda izvukao malo naravouenije iz itave ove
nesrene rabote. Meutim, taj je oigledno imao jo
tota da naui, a ako ikad otkrije ko je on, koliko
god to bilo malo verovatno, imae bogme da mu kae
re-dve i pri tom se nee truditi da okolia.
Kad su se gospodin D. L. B. Matekoni i deca
te veeri vratili kui, Mma Ramocve nije pominjala
incident sve dok Puso i Motoleli nisu vrsto zaspali u
svojim krevetima. Puso je bio sklon komarima i nije
elela da on pone da se zaokuplja brigom zbog
provalnika, stoga se postarala da ne uje nita o
onome to se dogodilo. Motoleli nije bila toliko
nervozna i inilo se da se ne plai mraka kao njen
brat. Ali ako bi znala, mogla bi da se izlane pred
njim u trenutku kad joj popusti panja, tako da je
bilo najbolje da nijedno od njih ne zna nita o celoj
stvari.
Gospodin D. L. B. Matekoni je paljivo sluao.
Kad je u prii dola do dela u kojem je mukarac bez
pantalona na sebi beao iz sobe, zinuo je od uda i
pokrio usta rukom.
Gadna stvar", rekao je. Ne dopada mi se
pomisao da se taj neznanac motao po naoj spavaoj
sobi bez pantalona na sebi."
Da", sloila se Mma Ramocve. Ali mora
imati na umu da ih nije namerno skinuo. Spale su
mu dok je pokuavao da pobegne. To nije isto."
Gospodin D. L. B. Matekoni delovao je
neodluno.
I dalje mi se to ne dopada. ta je traio tu?
Kakvo li je zlo planirao?"
Ja mislim da je to prosto neki sitan lopov koji
je prolazio ovuda i video da nema nikog kod kue",
rekla je Mma Ramocve. Meutim, kad sam se ja
iznenada vratila, uspaniio se i nije znao kako da
pobegne. Reka bih da je bio vrlo uplaen."
Vie nisu priali o tome. Pantalone su ostale
na verandi, tamo gde ih je Mma Ramocve prebacila
preko ograde. Gospodin D. L. B. Matekoni je
nagovestio da bi ih moda mogli dati jednom od
dvojice egrta, ako pristaju nekom od njih. Ako ne
pristaju, mogao bi da ih odnese nekom od onih
trgovaca polovnom odeom, koji e izvesno nai
odgovarajui par nogu koji e se obui u njih;
potenih nogu, za promenu.
Meutim, kad je Mma Ramocve sutra ujutru
izala na verandu da popije svoju jutarnju olju
biljnog aja, pantalona vie nije bilo tu. A odmah
ispod mesta gde su bile ostavljene nalazila se
ogromna uta bundeva, sona i spremna za jelo.



Tree poglavlje

NOVA RAZMILJANJA O BUNDEVAMA


Mma Ramocve ispitala je bundevu iz svih
uglova. U Naelima privatnog istraivanja Klovisa
Andersena nije bilo ni rei o bundevama, ali Mma
Ramocve je bila savreno sposobna da istrai
bundevu i bez oslanjanja na tue savete. U poetku
je nije dirala ve je samo zagledala, i bundevu i tlo
oko nje. Bundeva je bila stavljena u ono to bi
trebalo da bude leja s cveem, ali o kojoj se nije
vodilo mnogo rauna otkako se Mma Ramocve dose-
lila u kuu. Ona je gajila povre i bunasto rastinje,
drei da cvee zahteva previe truda a donosi
premalo koristi. Na vrelom bocvanskom vazduhu,
cvetovi su se brzo otvarali i jo bre zatvarali i
venuli, kao uhvaeni na prepad, sem, dabome, ako
ih ovek ne bi zatitio mreastom tendom i
svakodnevno tetoio dragocenom vodom. Mnogo je
bolje, mislila je Mma Ramocve, gajiti biljke
svojstvene ovom podneblju. One su poznavale tlo
Bocvane i dobro su podnosile sunce. Znale su kada
je vreme za cvetanje, a kad je trenutak da se sakriju;
znale su kako da najbolje iskoriste svaku kapljicu
vlage na koju bi naile.
Leja u kojoj se nalazila bundeva protezala se
du prednjeg zida verande. Bila je ispunjena
uglavnom peskom, ali tu i tamo raslo je nekoliko
biljaka, male aloje i tome slino, koje su se ukorenile
tu, i bundeva je bila ostavljena upravo pored jedne
od njih. Mma Ramocve je razgledala pesak oko
bundeve: bio je veim delom nedirnut, ako se
izuzmu tanune mravlje staze, ali tamo, nekoliko
stopa daleko od bundeve, jasno se video otisak cipele
-i to je bilo sve; samo otisak ona cipele, koji oveku
nije govorio nita sem da je osoba koja je ostavila
bundevu mukarac, sudei po veliini obue, i da taj
mukarac poseduje bar jedan par cipela.
Stajala je iznad bundeve i razmiljala o njenoj
obeavajuoj punoi. Bie taman za tri obeda,
pomislila je, a moda pretekne malo i za orbu. Bila
je ba kako treba - dovoljno zrela da bude slatka, a
opet ne prezrela i previe mekana. Ovo je bila jedna
valjana bundeva i osoba koja ju je ovde ostavila
zasigurno se dobro razume u bundeve.
Mma Ramocve se sagla i poela da die
bundevu, isprva obazrivo, a potom energinije.
Drei veliki uti teret pritisnut na grudi, osetila je
njegov sladak miris i naas zatvorila oi, zamiljajui
kakva e bundeva biti kad se rasee, skuva i nae
na tanjir- rima na njenom stolu. Grlei je, vratila se
u kuhinju i stavila je na sto.
Ba lepa bundeva", primetio je gospodin D.
L. B. Matekoni, uavi u kuhinju nekoliko minuta
kasnije.
Mma Ramocve je taman zaustila da mu kae
ta se dogodilo, kad je primetila da su iza njega deca
- Motoleli u svojim invalidskim kolicima i Puso,
uredno obuen u svee ispeglane kaki bermude
(Rouzino peglanje) i belu koulju kratkih rukava.
Bundeva!" uzviknuo je Puso. Vidi kol'ka je!"
Gospodin D. L. B. Matekoni je podigao obrvu.
Ve si bila u prodavnici, Mma Ramocve?"
Ne", odvratila je njegova supruga. Neko nam
je ostavio ovu bundevu. Nala sam je pred kuom.
Lep poklon, nema ta." A to je zaista bila istina.
Neko je ostavio bundevu pred kuom i bilo je logino
pretpostaviti da je posredi pokon.
Ko je to bio tako ljubazan?" raspitivao se
gospodin D. L. B. Matekoni. Gospoda Mofat je
rekla da e mi doneti poklon zato to sam popravio
doktorova kola. Misli li da nam je moda ona
ostavila bundevu?"
Moe biti", odvratila je Mma Ramocve. Ali
nisam sigurna." Pogledala je gospodina D. L. B.
Matekonija, pokuavajui da mu pogledom
signalizira da stvar s bundevom nije tako jed-
nostavna kao to izgleda, ali da to nije neto o emu
bi trebalo priati pred decom. Uhvatio je njen pogled
i razumeo poruku.
Dakle, odneu ovu bundevu u ostavu", rekao
je, pa emo je docnije izvaditi odatle i pripremiti za
jelo. Tako je najbolje, zar ne?"
Tako je", sloila se Mma Ramocve. Ti skloni
bundevu, a ja u deci da pripremim ovsenu kau za
doruak. Onda moemo svi zajedno u crkvu, pre no
to postane suvie vrue."
Odvezli su se do anglikanske katedrale, a
gospodin D. L. B. Matekoni je parkirao svoj kombi
sa strane, blizu pastorove kue. Mma Ramocve je
pomogla Motoleli da se smesti u kolica, a Puso ju je
odgurao do glavnog ulaza, gde se nalazila platforma
za invalide. Mma Ramocve i gospodin D. L. B.
Matekoni uli su kroz sporedna vrata, uzeli sa
stoia psaltire i otili do najblie kupe. Nekoliko
minuta kasnije stigla su i deca. Motolelinu stolicu
smestili su uz kraj klupe, a Puso je seo izmeu Mme
Ramocve i gospodina D. L. B. Matekonija, kako bi
mogli da pripaze na njega. Bio je sklon da se vrpolji i
najee bi ga posle petnaestak minuta poslali
napolje, da se igra ispred velikih vratnica katedrale.
Mma Ramocve je proitala plan liturgije. Nije
joj se dopao izbor himni, od kojih nijednu nije znala,
i brzo je prela na parohijske vesti. Bio je tu spisak
bolesnih i, proitavi ga, tuno je konstatovala da se
na njemu i dalje nalaze mnoga imena koja su i
prole nedelje bila tu. Bilo je ovo vreme bolesti i
milosre se nalazilo na tekoj probi. Tu je bilo majki,
onih koje e za sobom ostaviti siroad budu li
pozvane. Bilo je tu siromaha i bogatih, izjednaenih
u svojoj ljudskoj ranjivosti. Setite se ove brae i
sestara, stajalo je na dnu spiska. Hoe, setie ih se.
Kako bi ih ovek uopte mogao zaboraviti?
Uao je hor i liturgija je poela. Stojei tamo i
nevoljko oblikujui usnama zakasnele rei himni
odabranih za taj dan, njoj nepoznatih, Mma
Ramocve se u mislima neprestano vraala na
bundevu koja se jutros nekim udom nala pred
njenom verandom. Jedino mogue objanjenje
misterije, pomiljala je, bilo je da se uljez iz nekog
razloga vratio - moda da bi ponovo provalio u kuu
- i zatekao svoje pantalone okaene na verandi. No-
sio je bundevu, koju je po svoj prilici negde ukrao, i
spustio je na zemlju da bi navukao pantalone. Potom
je moda neko naiao - opet - i ovek se dao u beg,
ne stigavi da podigne bundevu sa zemlje.
Ovakav sled dogaaja je izvesno bio mogu, ali
da li je bio i verovatan? Mma Ramocve je podigla
pogled prema crkvenom svodu, posmatrajui
lopatice velikih belih ventilatora koje su lenjo sekle
vazduh. Ne, nije verovatno da bi se uljez vratio, a
ak i da jeste, da li bi stigao da u meuvremenu
negde ukrade bundevu? Onako bez pantalona,
svakako mu je prva briga bila da se dokopa kue ili
da nae neke druge pantalone.
Mnogo je verovatnije delovala mogunost da
nestanak pantalona i pojava bundeve nisu imali
nikakve meusobne veze. Odevni predmet je uzeo
neki prolaznik, koji je uluio priliku da stekne
savreno dobar par kaki pantalona. Potom je, rano
izjutra, neko od prijatelja doneo bundevu na poklon i
samo je spustio pod verandu, ne elei da budi
ukuane nedeljom tako rano. To je bio mnogo
verovatniji sled dogaaja i, odista, reenje do kojeg
bi doao i sam Klovis Andersen. Nikad se nemojte
odluivati za suvie komplikovano reenje, napisao je.
Uvek pretpostavite da je najjednostavnije reenje
verovatno ono pravo. Devet od deset puta, ispostavile
se da ste upravu.
Mma Ramocve se trgla, prekinuvi svoje
nagaanje. Liturgija se nastavljala i preasni Trevor
Mvamba popeo se u predikaonicu. Izbacila je iz glave
sve misli o bundevi i sasluala propoved Trevora
Mvambe. On ih je venao, pod onim drvetom u
dvoritu sirotita, pre jedva est meseci, onog dana
iji e svaki minut ostati veno urezan u njenom
pamenju: glasovi dece, koja su pevala; baldahin od
lia iznad njihovih glava; osmesi prisutnih; i one
nezaboravne rei koje su obeleile poetak njenog
branog ivota s ovim dobrim ovekom, gospodinom
D. L. B. Matekonijem, tim odlinim automeha-
niarem koji je sad bio njen suprug.
Preasni Trevor Mvamba preleteo je pogledom
po kongregaciji i osmehnuo se. Imamo goste", rekao
je, smeei se. Molim vas, ustanite i predstavite se."
Prisutni su stali da se osvru, zagledajui.
Ustalo je petoro ljudi, ratrkanih meu
kongregacijom. Jedno po jedno, predstavljali su se
glavama koje su se okretale prema njima.
Ja sam Don Ngvenja, iz Mbabanea u
Svazilendu", rekao je snano graen mukarac u
bisernosivom odelu. Lako se naklonio, to je
doekano aplauzom cele kongregacije, koja se potom
okrenula da pogleda sledeeg gosta. Jedno za
drugim, predstavili su se i ostali - mukarac iz
Frensistauna, mukarac iz Brizbejna, ena iz
Konkorda, u Masausetsu, i ena iz Johanesburga.
Svako je bio pozdravljen, dostojanstvenom ali
srdanom dobrodolicom. Niko nije pravio razliku
izmeu Afrikanaca i onih koji nisu bili iz Afrike.
Amerikanka je, primetila je Mma Ramocve, imala na
sebi haljinu boje bundeve. Primetila je to, ali se
odmah ispravila. Ovo je bilo vreme za zajednitvo, a ne
vreme za razmiljanje o bundevama.
Trevor Mvamba je namestio naoari na nosu.
Brao i sestre", poeo je, dobrodoli ste meu nas.
Odakle god da dolazite, dobrodoli ste."
Pogledao je u beleke pred sobom. Ponekad
me pitaju", rekao je, zato ima tako mnogo patnje
na ovom svetu i kako da pomirimo to s verom u
dobrostivog Stvoritelja. To nije nita novo. Mnogi
postavljaju ovo kao pitanje verujuima i esto od-
bijaju odgovore koje dobijaju. Nisu zadovoljni, kau.
Vai odgovori nisu im ubedljivi. A opet, zato uopte
misle da mi moemo da objasnimo svaku misteriju?
Ima misterija koje prevazilaze nau mo poimanja.
Svakodnevno nailazimo na njih."
Tano, pomislila je Mma Ramocve. Jedna
takva misterija pojavila se koliko jutros u Zebrinoj ulici.
Kako da ovek objasni nestanak para pantalona i
bundevu koja kao da je s neba pala? Zaustavila se.
Ovo nije bio nain da slua Trevora Mvambu.
Ima u svetu i drugih misterija koje ne
moemo da objasnimo i koje moramo da prihvatamo.
Misterija ivota, na primer. Naunici znaju mnogo o
ivotu, ali ne znaju kako da naprave onu iskru koja
predstavlja razliku izmeu ivota i ne-ivota. Taj
deli, ta struja, za njih je misterija, ma koliko mnogo
znali o mehanizmu ivota i njegovom reprodu-
kovanju. Stoga moramo da prihvatimo, zar ne, da
postoje na ovom svetu neke misterije koje
jednostavno ne moemo da razumemo? Te stvari su
jednostavno tu. One su vee od nas."
Misterija ivota! pomislila je Mma Ramocve.
Misterija bundeva. Zato bundeve imaju takav oblik'?
Zato im je meso takve boje? Moe li to iko da objasni ili
je to naprosto tako i gotovo? Ponovo se napregla da
prekine niz svojih misli i koncentrisala na ono to je
govorio Trevor Mvamba.
Isto je s patnjom. Moda nama deluje kao
misterija to to ima patnje u svetu za koji tvrdimo da
je njegova svrha boanska. Ali to vie mislimo o toj
misteriji, to nam odgovor sve vie izmie. Mogli
bismo, dake, da slegnemo ramenima i padnemo u
oajanje ili bismo mogli da prihvatimo misteriju
takvu kakva jeste, kao neto to jednostavno ne
razumemo. A to ne znai zapadanje u nihilizam,
filozofiju koja kae da ne moemo da uradimo nita
povodom patnje i bola u svetu. Moemo da uradimo
neto, i svi mi koji se danas nalazimo ovde imamo
priliku da uradimo neto, makar sasvim malo, da
umanjimo razmere patnje u svetu. Moemo to da
uradimo dobrotom prema drugima; moemo to da
uradimo ublaavajui njihovu patnju.
Osvrnemo li se po naem svetu danas,
osvrnemo li se po svom dragom domu, Africi, ta
moemo da vidimo sem suza i tuge? Da, njih vidimo.
Vidimo ih ak i u Bocvani, koja je na vie naina
tako srena zemlja. Vidimo ih na licima bolesnih, u
njihovom strahu i tuzi pri pomisli da im je suen
tako kratak ivot. To je prava patnja, ali mi hriani
ne beimo od nje. Svakog dana, svakog trenutka u
svakom danu, ima ljudi koji rade na ublaavanju te
patnje. Oni rade na tom zadatku i sad, dok vam ovo
govorim, tamo s druge strane druma u bolnici
Princeza Marina. Tamo rade lekari i sestre. Tamo
rade i nai ljudi i ljudi velikog srca pristigli izdaleka,
iz Amerike, na primer, koji su tamo da bi olakali
patnje onih koji su jako bolesni od ove okrutne bo-
lesti koja danas pritiska Afriku. Da li ti ljudi govore o
takvoj patnji kao o dokazu da ne moe biti
boanskog prisustva na ovom svetu? Ne. Oni ne
postavljaju takvo pitanje. I mnogima snagu daje
upravo ta vera kojoj neki pametni ljudi vole da se
rugaju. A to je, prijatelji moji, istinska misterija pred
kojom bi valjalo da budemo zadivljeni. To je ono o
emu valja da na trenutak u tiini razmislimo, dok
se prisecamo imena onih koji su bolesni, tih lanova
ove kongregacije, ove anglikanske crkve, nae brae i
sestara. A ja u vam ih sada proitati."


etvrto poglavlje

OSETLJIVO PITANJE AJA


U Brze motore Tlokvenga izjutra su svi
pristizali u razliito vreme i nikad se nije znalo ko e
doi prvi. Ranije je to bio gospodin D. L. B.
Matekoni, u vreme kad se Prva damska detektivska
agencija nalazila u zasebnim prostorijama, ali
otkako su dva posla poela da dele iste prostorije,
katkad su to bile Mma Ramocve ili Mma Makuci ili,
vrlo retko, jedan od dvojice egrta. Uopte uzev,
egrti su stizali kasno, budui da su voleli da se
izleavaju do poslednjeg trenutka, pre no to bi
skoili iz kreveta, s nogu progutali doruak i izjurili
da uhvate prepun minibus koji ih je dovozio do
okretnice na kraju druma za Tlokveng.
Nakon to su se venali, Mma Ramocve i
gospodin D. L. B. Matekoni su, dabome, najee
stizali zajedno, makar dolazili u dva vozila, kao
konvoj, s kamionetom gospodina D. L. B.
Matekonija koji je iao napred i malim belim
kombijem za ijim je volanom sedela Mma Ramocve,
odano ga pratei.
Tog jutra prva je stigla Mma Makuci, nosei
paket umotan u smei papir. Otkljuala je
kancelariju Prve damske detektivske agencije, stavila
paket na svoj sto i otvorila prozor da ue vazduh.
Bilo je jedva sedam sati, a Mma Ramocve i gospodin
D. L. B. Matekoni stizali su tek za pola sata ili malo
vie. To joj je davalo dovoljno vremena da sredi svoj
pisai sto, telefonira snaji svoje roake u vezi s
jednim porodinim pitanjem i napie kratko pismo
ocu u Bobonong. Njenom ocu bile su sedamdeset
dve godine i nije imao bogzna ta da radi, sem da
odeta do male potanske ispostave u selu i proveri
ima li pote za njega. Obino je nije bilo, ali
najmanje jednom nedeljno zatekao bi pismo od Mme
Makuci, s nekoliko kratkih novosti iz Gaborona i,
katkad, novanicom od pedeset pula. Njen otac nije
ba najbolje umeo da ita engleski, stoga mu je Mma
Makuci uvek pisala na nareju kalanga, to joj je
prualo zadovoljstvo, budui da je volela da odrava
svoje poznavanje tog jezika.
Tog dana je imala ba mnogo da mu kae. Bila
je vrlo zauzeta preko vikenda, a imala je i poziv na
ruak kod svoje nove kominice, gospoe iz Malavija
koja je radila kao uiteljica u jednoj koli. Ta
gospoa je godinu dana ivela u Londonu i
poznavala je mesta koja je Mma Makuci videla samo
na stranicama Nacionalne geografije. Ipak, svoje
doivljaje nosila je lako, ne terajuci Mmu Makuci da
se osea kao provincijalka koja nije nikad nigde
mrdnula. Stavie, upravo suprotno. Kominica se s
velikim interesovanjem raspitivala o Bobonongu i
paljivo sluala dok joj je Mma Makuci priala o
Frensistaunu i Maunu i slinim mestima.
Sreni ste to ivite u ovoj zemlji", rekla je
kominica. Imate sve. Veliku teritoriju, dokle god
pogled see i jo dalje. I ti silni dijamanti. I goveda.
Ovde stvarno ima svega."
Vrlo smo sreni", odvratila je Mma Makuci.
To dobro znamo."
A vi sad imate ovu lepu novu kuu", nastavila
je kominica, i taj zanimljiv posao kojim se bavite.
Mora da vas ljudi stalno pitaju kako je to kad ste
privatni detektiv?"
Mma Makuci se skromno nasmeila. Svi
misle da je to vrlo uzbudljiv posao", rekla je. Mada u
stvari nije. Najee samo pomaemo ljudima da
saznaju ono to ve znaju."
A ta Mma Ramocve o kojoj ljudi priaju?"
upitala je kominica. Kakva je ona? Viam je tu i
tamo u prodavnici. Ima vrlo prijazno lice. Kad je
pogledate, nikad ne biste rekli da je detektivka."
Ona je vrlo prijazna gospoda", saglasila se
Mma Makuci. Ali je isto tako i vrlo pametna.
Dovoljno je da pogleda oveka u oi i odmah zna ako
ovaj lae. A i ume s mukarcima."
Kominica je uzdahnula. To je veliki talenat",
rekla je. Volela bih da ja to umem."
Mma Makuci se sloila s tim. Bilo bi ba
dobro; odista, bilo bi dobro imati bar jednog
mukarca i umeti s njim. Mma Ramocve je sad imala
gospodina D. L. B. Matekonija, a ova Malavijka je
imala prijatelja, koga je Mma Makuci viala kako
uvee dolazi kod nje. Ona sama jo uvek nije nala
oveka za sebe, sem onog jednog kog je upoznala na
Kalaharskom kursu daktilografije za mukarce i koji
se, iz nekog razloga, nije dugo zadrao pored nje.
Posle toga je ustanovila pravilo: nema emocionalnog
vezivanja s polaznicima sopstvenog kursa
daktilografije - koje je bilo varijanta preporuke Klovisa
Andersena koju je ula od Mme Ramocve: Klijente
uvek drite na distanci. Zagrljaji i poljupci nisu nikad
reili nijedan sluaj, niti platili neki raun.
Drugi deo preporuke bio je vrlo zanimljiv i
Mma Makuci je mnogo razmiljala o njemu. Nije
sumnjala da je tano da uplitanje emocija u odnos s
klijentom ne bi doprinelo jasnom sagledavanju
problema, te stoga ne bi pomoglo u reavanju
sluaja, ali da li je bilo tano da zagrljajima i
poljupcima ne mogu da se plate rauni? Bilo je
mnogo onih koji su svoje trokove u ivotu plaali
zagrljajima i poljupcima - supruge bogatih ljudi, na
primer, ili barem pojedine supruge pojedinih bogatih
ljudi. Mma Makuci nije ni najmanje sumnjala u neke
od onih glamuroznih devojaka iz njene klase na
Bocvanskom koledu za sekretarice, od kojih su
neke jedva napabirile pedeset procenata na
zavrnim ispitima (naspram njenih devedeset sedam
procenata); neke od tih devojaka napravile su vrlo
otrouman proraun, koji je govorio da ako ele
finansijsku sigurnost, valja da se postaraju da svoje
zagrljaje i poljupce daju pravom oveku. A to je, po
njihovom miljenju, bio mukarac koji zarauje vie
hiljada pula meseno i vozi skupa kola, po
mogunosti mercedes.
Mma Makuci je u pismu svom ocu govorila o
ruku kod kominice, ali nije pominjala razgovor o
mukarcima, Mmu Ramocve, ni to da je privatna
detektivka; umesto toga, napisala mu je ta je
kominica spremila za ruak. Zatim mu je rekla za
nevolje koje u novoj kui ima s mravima i da, kako
se ini, nema pomoi u vezi s tim. Svi u Bocvani su
imali nevolja s mravima i svi su imali svoje miljenje
o tome ta je najbolje initi. Ali niko nikad nije
uspeo: mravi su se uvek vraali. Moda je to bilo
zato to su oni ovde stigli pre dolaska ljudi i smatrali
su ovo svojim mestom. Moda bi zemlju trebalo
nazvati Bochosvane, umesto Bocvana; to je znailo
Zemlja mrava. Nema sumnje da je mravi svakako
tako zovu.
Zavrivi pismo, pribadaom je prikaila za
njega novanicu od dvadeset pula, adresirala koverat
i zalepila ga. Tako je obavila svoju kerinju dunost
za ovu nedelju i osmehnula se sebi zamiljajui oca
kako otvara svoje malo metalno potansko sandue
(koje je ona platil a) i njegovo zadovoljstvo kad
dobije ovo njeno pismo. ula je da svako pismo ita
iznova i iznova, svaki put nalazei novo znaenje u
svakoj reenici. Zatim bi ga pokazao prijateljima,
ljudima starim poput njega, ili itao onima koji ne
umeju da itaju, a onda bi satima razgovarali o
njemu.
Kad je zavrila pismo i obavila kratak
telefonski razgovor, spolja se zauo dolazak
kamioneta gospodina D. L. B. Matekonija. Taj
kamionet je uvek pravio veu buku od svih ostalih
vozila, to je bilo rezultat injenice da je imao
drugaiji motor od svih ostalih kamioneta. Tako je
govorio gospodin D. L. B. Matekoni i nesumnjivo je
bio u pravu. Objasnio je da se prethodni vlasnik loe
starao o motoru i da je nainjenu tetu nemogue
sasvim popraviti. Ali kamionet je u sutini ostao
dobar; poput verne teglee ivotinje koju je vlasnik
maltretirao, ali koja i pored toga nije izgubila
poverenje u ljude. Za petama kamionetu dokotrljao
se i mali beli kombi, koji se zaustavio na svom
parking-mestu pod drvetom akacije, uz boni zid
servisa.
Kad su egrti najzad stigli, Mma Ramocve i
Mma Makuci su ve pregledale jutarnju potu. arli,
stariji egrt, uetao je u kancelariju, zviduui i
drsko se osmehujui dvema enama.
Deluje kao da si zadovoljan sobom", rekla je
Mma Ramocve. Da nisi osvojio premiju ili tako
neto?"
egrt se nasmejao. Vi biste da vam kaem,
Mma? Vi biste ba da vam kaem?"
Mma Ramocve i Mma Makuci su izmenjale
poglede. Nadam se da nisi doao da zajmi novac",
rekla je Mma Ramocve. Drago mi je kad mogu da ti
pomognem, ali stvarno bi trebalo da mi vrati onih
pedeset pula koje si poetkom meseca pozajmio od
mene."
egrt je odglumio povreeni ponos. Teko
meni! Mma, zato odmah mislite da sam doao da
zajmim pare? Izgledam li ja vama kao neko kome je
potrebna pozajmica? Ne bih rekao. Stavie, doao
sam ba zato da bih vam vratio dug. Evo. Po-
gledajte."
Posegao je u dep i izvukao smotuljak
novanica, oljutivi s njega pedeset pula. Eto",
rekao je. To je pedeset pula, je l' tako? To je ono to
vam dugujem. Evo, vraam vam dug."
Mma Ramocve je uzela novac i ubacila ga u
fioku. Reklo bi se da ima mnogo novca. Odakle ti?
Da nisi opljakao banku?"
egrt se nasmejao. Ne bih ja nikad opljakao
banku. To samo budale rade. Ako opljaka banku,
policija e te sigurno skleptati. Uvek je tako. Zato
nemojte da vam padne na pamet da opljakate
banku, Mma!"
Nemam takvih namera", odvratila je, smejui
se, Mma Ramocve.
Samo vas upozoravam, Mma", nonalantno je
rekao, razmetljivo vraajui smotuljak novanica u
dep svog radnog kombinezona. Potom je nastavio
da zvidue i ietao je iz kancelarije.
Mma Makuci je pogledala preko sobe, prema
Mmi Ramocve. Vidi ti njega!" uzviknula je. Kakva
predstava!"
Taj neto petlja", reka je Mma Ramocve.
Kako je doao do tolikog novca ako ne petlja neto?
ta mislite, da ga nije moda pozajmio od nekog, od
neke lakoverne osobe koja ne zna takve mladie?"
Nemam pojma", rekla je Mma Makuci. Ali da
li ste mu videli izraz lica? Da li ste videli koliko je
zadovoljan sobom? I da li ste videli da nosi jednu
belu i jednu smeu cipelu? Da li ste primetili to?"
Bojim se da nisam", odvratila je Mma
Ramocve. ta mislite, ta bi to moglo da znai?"
Znai da ima par belih i par smeih cipela",
odvratila je Mma Makuci, smejui se. Ili znai da
misli da je to elegantno. Rekla bih, zaista, da on
misli da to izgleda elegantno."
Taj deko u sutini nije lo", rekla je Mma
Ramocve. Potrebno je samo da malo odraste, zar ne
mislite?"
Ne", odvratila je Mma Makuci. utala je
naas pre no to je nastavila. Znate ta, Mma? Ja
mislim da se on via s bogatom enom. Mislim da je
naao neku gospou koja mu daje novac. To bi
objasnilo novac, ali bi objasnilo i pomodne cipele,
briljantin u kosi i opti utisak da je vrlo zadovoljan
sobom. O tome je ovde re, ako mene pitate."
Mma Ramocve se nasmejala. Jadna ena!"
rekla je. Stvarno je alim."
Mma Makuci se saglasila s tim, ali je
istovremeno brinula zbog momka. Bio je jo mlad i
vrlo nezreo, a ako je ta ena mnogo starija od njega,
mogue je da ga na neki nain iskoriava. Za
mladia nije dobro da ga na takav nain kvari neka
bogataica kojoj je dosadno. Kad se itava ta rabota
okona, a nesumnjivo hoe, on je taj koji e biti
povreen. Jer, uprkos svemu, dopadala su joj se ta
dvojica egrta, ili je barem oseala nekakvu od-
govornost za njih; moda onu vrstu odgovornosti
koju starija sestra osea za mlau brau. Mlai brat
je moda budalast i moda se zbog svoje gluposti
uvaljuje u kojekakve probleme, ali i dalje ostaje
mladi brat koga valja tititi.
,,Mislim da bi trebalo da pratimo ovu
situaciju", reka je Mmi Ramocve. A Mma Ramocve je
na to klimnula glavom, slaui se s njom.
Smisliemo neto", rekla je. Ali, imate pravo,
ne elimo da se tom momku dogodi neko zlo.
Moramo da smislimo neto."
Tog dana su imale mnogo posla. Pre nekoliko
dana dobile su pismo od advokatske firme iz
Zambije, koja ih je molila za pomo u ulaenju u
trag nestalom finansijeru iz Lusake. Okolnosti
njegovog nestanka bile su sumnjive: otkrivena je
velika rupa" u finansijama kompanije i logian
zakljuak je glasio da je on uzeo novac. To nije
spadalo u onu vrstu poslova kojima je Mma
Ramocve uobiajeno volela da se bavi; ne, Prva
damska detektivska agencija vie je volela da se bavi
linim i porodinim problemima, ali je profesionalna
ast nalagala da se nijedan klijent ne odbije, sem,
dabome, ako to zasluuje. A tu je bilo i pitanje
novca. Ovakav posao se dobro plaao, a moralo se
voditi rauna o trokovima poslovanja - o plati Mme
Makuci, o trokovima odravanja malog belog
kombija i o potarini, to su bile samo neke od stavki
koje su svakog meseca odnosila dobar deo profita.
Verovalo se da se finansijer nalazi U Bocvani,
gde je imao roake. Razume se, trebalo ih je
potraiti, ali se nije znalo ko su. Advokatska firma
nije raspolagala njihovim imenima, to je znailo da
su Mma Ramocve i Mma Makud morale da se
raspitaju meu Zambijcima u Gaboronu. To je
zvualo prilino jednostavno, ali nije uvek lako
navesti strance da govore o svojim zemljacima,
pogotovo ako su ti zemljaci u nevolji. Iako su znali
da je pogreno zbijati redove na takav nain,
pogotovo kad je re o proneverenom novcu, ipak su
to i ni li . Stoga je bilo potrebno da obave mnogo
telefonskih razgovora, da bi videle postoji li neko ko
je spreman da baci neto svetlosti na ovaj sluaj.
Bila su tu i pisma koja su slale hotelima, s molbom
da im odgovore prepoznaju li osobu s priloene
fotografije. Sve to oduzimalo je mnogo vremena i
radile su bez prestanka sve do deset sati, kad je
Mma Ramocve, zavrivi razgovor s vrlo neutivom
Zambijkom, spustila slualicu, protegla ruke i
objavila da je vreme za prepodnevni aj.
Mma Makuci se sloila. Napisala sam pisma
za deset hotela", rekla je, izvlaei papir iz pisae
maine, i ve me glava boli od razmiljanja o
nestalim Zambijcima. Ba e mi prijati olja aja."
Ja u ga skuvati", ponudila se Mma Ramocve.
Odjutros ste se ba naradili, a ja sam sve vreme
samo razgovarala telefonom. Zasluujete da se
odmorite."
Mma Makuci je delovala pometeno. To je vrlo
ljubazno od vas, Mma. Ali mislila sam da ovog
prepodneva pripremim aj na malo drugaiji nain."
Mma Ramocve je zaueno pogledala svoju
pomonicu. Na drugaiji nain? Kako moe biljni
aj da se priprema na drugaiji nain? Koliko znam,
postoji samo jedan nain - u ajnik se ubace listii
aja i potom se sipa voda. ta ete da radite? Prvo
ete sipati vodu? To je taj drugaiji nain o kojem
govorite?"
Mma Makuci je ustala sa stolice i uzela sa
svog pisaeg stola onaj paket koji je tog jutra donela.
Mma Ramocve ga nije ni videla, jer je ostao
zaklonjen brdom papira. Sad ga je radoznalo
pogledala.
ta vam je to, Mma?" upitala je Mma
Ramocve. Neto za novi nain spravljanja aja?"
Mma Makuci nije odgovorila, nego je
razmotala papir, izloivi pogledu Mine Ramocve
novi porculanski ajnik.
Ah!" uzviknula je Mma Ramocve. Divan
ajnik, Mma! Ma pogledaj ga samo! Pogledaj to cvee
sa strane. Jako je lep. Na biljni aj e imali odlian
ukus kad se pripremi u tako lepom ajniku!"
Mma Makuci je spustila pogled prema svojim
cipelama, ali nije bilo nikakve pomoi s te strane;
kao i uvek, uostalom. Kad god bi postalo gusto,
primetila je, njene cipele su bile sklone da kau:
Snalazi se kako zna, gazdarice! Od prvog trenutka
je znala da nee biti jednostavno, ali je odluila da
pre ili kasnije mora da potegne ovo pitanje s Mmom
Ramocve i vie nije bilo svrhe da odlae.
Znate, Mma", zaustila je. Znate..."
Uutala je. Ovo e biti tee nego to je mislila.
Pogledala je Mmu Ramocve, koja ju je s oekivanjem
posmatrala.
Jedva ekam da popijemo aj", reka je Mma
Ramocve, u pokuaju da joj pomogne.
Mma Makuci je progutala knedlu. Neu
kuvati biljni aj", naglo je izgovorila. Mislim, hou,
pripremau ga za vas, kao i obino, ali u ovom
ajniku elim da pripremam drugi aj, obian aj.
Samo za mene. Obian aj. Vi moete i dalje da
pijete biljni aj, a ja u piti obian."
Kad je zautala, usledila je potpuna tiina.
Mma Ramocve je nepomino sedela na svojoj stolici,
pogleda uprtog u porculanski ajnik. Mma Makuci,
koja je dotle drala ajnik u rukama poput borbene
zastave, zastave trupa koje vie vole obian od bilj-
nog aja, spustila ga je i odloila na svoj pisai sto.
Oprostite, Mma", reka je Mma Makuci.
Molim vas, oprostite. Ne elim da mislite da sam
neutiva. Nisam. Ali pokuavala sam i pokuavala
da zavolim biljni aj i sad zaista moram da kaem
onako kako oseam. A oseam da zaista mnogo vie
volim obian aj. Zato sam i kupila ovaj specijalni
ajnik."
Mma Ramocve ju je paljivo sasluala i potom
rekla: Trebalo bi da oprostite vi meni, Mma. Niste vi
krivi, nego ja. Ja sam bila neutiva, i to od samog
poetka. Nikad nisam nala za shodno ni da vas
pitam da li biste moda radije pili obian aj. Nita
vas nisam pitala i stalno sam kupovala biljni aj i
oekivala da vam se dopadne. Molim vas da mi
oprostite, Mma."
Niste vi bili neutivi", pobunila se Mma
Makuci. Trebalo je da vam kaem. Ja sam
pogreila."
Sve je ovo bilo tako zamreno. Mma Makuci je
pre nekog vremena prela s biljnog na obian aj, a
onda se ponovo vratila biljnom: Mma Ramocve je
bila zbunjena: kakav je aj Mma Makuci u stvari
elela da pije?
Ne", odvratila je Mma Ramocve. Bili ste vrlo
strpljivi sa mnom, ispijajui taj silni biljni aj meni
za ljubav. Trebalo je da shvatim. Trebalo je da vidim
po vama. Ali nisam. Oprostite mi, Mma."
Ali, nije da mi se ba toliko ne dopada", reka
je Mma Makuci. Nisam se mrtila dok sam ga pila.
Da jesam, tada biste moda i mogli da primetite. Ali
nisam. Prijao mi je - ali stvar je naprosto u tome to
mi obian aj mnogo vie prija."
Mma Ramocve je klimnula glavom. U tom
sluaju, piemo razliit aj", reka je. Ba kao i u
poetku. Ja u piti svoj, vi pijte svoj. Problem jeste
teak, ali se da resiti."
Tano tako", saglasila se Mma Makuci. A onda je
naas razmislila. ta je s gospodinom D. L. B.
Matekonijem i egrtima? Sva trojica su pili biljni aj, ali
sad kad imaju izbor, da li da im nude i obian aj? A
ako im nude, da li e hteti da piju aj iz njenog ajnika?
Ne bi joj smetalo da deli svoj ajnik s gospodinom D.
L. B. Matekonijem - to nikom ne bi smetalo - ali
deljenje s dvojicom egrta bilo je sasvim druga pria.
Odluila je da poveri svoje dileme Mmi
Ramocve. ,,A ta je s gospodinom D. L. B.
Matekonijem?" upitala je. Hoe li on hteti da pije..."
Biljni aj", urno je rekla Mma Ramocve. To je
najbolji aj za mukarca. Svi to znaju. On e da pije
biljni aj."
A egrti?"
Mma Ramocve je prevrnula oima. Moda bi i
oni trebalo da piju biljni aj", rekla je. Mada, bog zna
da njima nije od velike pomoi."
Poto su ta vana pitanja reena, Mma Makuci
je pristavila vodu za aj i, praena budnim okom Mme
Ramocve, odmerila u novi ajnik potrebnu koliinu
aja, svog obinog aja. Zatim je uzela ajnik Mme
Ramocve, koji je delovao prilino ofucano pored njenog
novog porculanskog ajnika, i u njega ubacila po-
trebnu koliinu biljnog aja. Potom su saekale da
voda provri, utei, obe zabavljene sopstvenim
mislima. Mma Makuci je s olakanjem razmiljala o
reakciji Mme Ramocve na njeno priznanje, koje je
delovalo kao nelojalnost ili, ak, kao izdaja. Njena po-
slodavka joj je u toj meri olakala stvar da je bila
preplavljena oseanjem zahvalnosti prema njoj. Mma
Ramocve je nesumnjivo bila jedna od najboljih ena u
celoj Bocvani. Mma Makuci je to oduvek znala, ali ovo
je bio jo jedan u nizu primera njenog razumevanja i
saoseajnosti. A to se Mme Ramocve tie, ona je, pak,
razmiljala o tome kako je Mma Makuci jedna lojalna i
valjana ena. Nek drugi zaposleni bi se alili ili mrtili
zato to piju aj koji ne vole, a ona nije reka nita. I ne
samo to - odavala je utisak da uiva u onome to joj se
nudi, ba poput utivog gosta koji e jesti ili piti ono
ime ga domain poslui. Bio je to jo jedan dokaz
upravo onih kvaliteta koji su se ispoljili na Boc-
vanskom koledu za sekretarice i u njenim neverovatno
visokm ocenama. Mma Makuci je bila pravi dragulj.







Peto poglavlje

SUSRET S BICIKLOM


Posle taktino reenog pitanja aja, Mma
Ramocve i Mma Makuci su ostatak radnog vremena
provele zaokupljene nastojanjem da saznaju neto o
nestalom Zambijcu. To je bila kancelarijska faza
projekta; znale su da im za dan ili dva predstoji da
izau napolje i potrae ljude koji bi im mogli dati
neke informacije, sem, dabome, ako neko od pisama
koja je napisala Mma Makuci ili neki od telefonskih
razgovora Mme Ramocve ne urode kakvim korisnim
plodovima. U petnaest do pet, kad je popodnevna
vruina poela da jenjava, a nebo nad Kalaharijem
da rumeni, Mma Ramocve je objavila da su tog dana
toliko toga uradile da mirne due mogu da
zakljuaju kancelariju i odu kui, iako, tehniki
gledano, radno vreme traje jo petnaest minuta.
Danas sam obavila toliko telefonskih
razgovora", reka je, da ne mogu vie da priam."
A jesmo li sad ita blie pronalaenju tog
oveka?" sumnjiavo je upitala Mma Makuci.
Mma Ramocve nije spadala u defetiste. Da,
jesmo", odvratila je. ak iako jo nismo saznale
nita konkretno, svak korak tim putem predstavlja
korak blie reenju. Gospodin Andersen kae, zar
ne, da ako postoji stotinu pitanja koja valja postaviti
tokom istrage, morate da preete svako od njih, i
tako postiete neto ak i ako ne dobijete odgovor.
Tako je napisao."
Sigurno je u pravu", reka je Mma Makuci. Ali
ja nisam sigurna da emo ikad da naemo tog
oveka. Previe je pametan. Nije od onih koji e
dozvoliti da bude lako uhvaen."
Mi smo takoe pametne", reka je Mma
Ramocve. Za petama su mu dve pametne ene, a on
je samo jedan mukarac. Nema mukarca koji u
takvim okolnostima moe da pobegne."
Mma Makuci je jo uvek bila sumnjiava.
Nadam se da ste u pravu, Mma", rekla je.
Jesam", jezgrovito je odvratila Mma Ramocve.
Rekavi to, ustala je i poela da skuplja svoje stvari.
Mogu da vas odvezem kui", rekla je. Idem u tom
pravcu."
Zakljuale su kancelariju i uputile se iza ugla
zgrade, tamo gde ih je, parkiran pod drvetom
akacije, ekao mali beli kombi. Mma Makuci je sela
na suvozako sedite, pored Mme Ramocve, koja se
vezala i startovala motor. Uto ju je Mma Makuci
iznenada zgrabila za ruku i pokazala prema neemu
to se dogaalo ispred servisa.
Uz ivicu druma upravo se zaustavljao veliki
srebrni mercedes. Prozori na automobilu bili su lako
zatamnjeni, ali se moglo razaznati da je za volanom
ena. im je zaustavila, ispred servisa se pojavio
stariji egrt, arli. Svojim pevuckavim hodom preao
je istinu izmeu servisa i druma, a potom otvorio
vrata i smestio se na suvozako sedite mercedesa,
kao da to radi svaki dan.
Mma Ramocve je pogledala Mmu Makuci. Bilo
je jasno da obe misle isto; arli je jutros izvadio iz
depa debeo smotuljak novanica i Mma Makuci je
vrlo otroumno zakljuila da se via s nekom
bogatom enom. Dakle, ovo ovde je sasvim izvesno
bila bogata ena, u kolima kakva bogate ene voze, a
arli je odlazio s njom posle zavretka radnog
vremena. Sve to zajedno moglo je da se tumai samo
na jedan nain.
Dakle", rekla je Mma Makuci, u tom grmu
lei
zec."
Mma Ramocve je fascinirano posmatrala
prizor. Ko bi rekao da bi taj nedotupavni momak
mogao da se spetlja s takvom enom? Ko bi to
rekao?"
Ima takvih ena", rekla je Mma Makuci, sa
primesom izrazitog neodobravanja u glasu. Zovu ih
kradljivicama dece. To je zato to odvajaju mladie
od devojaka koje im po godinama prilie. Kradu ih."
Znai, ona ena je kradljivica dece", rekla je
Mma Ramocve. Vrlo zanimljivo." Zastala je, a potoni
se okrenula prema Mmi Makuci. ini mi se da je
potrebno da nastavimo svoje dananje radno vreme",
reka je. Mislim da bi trebalo da pratimo ona kola,
koliko da vidimo kuda idu."
Odlina ideja", odvratila je Mma Makuci. Ne
smeta mi da nastavimo da radimo."
Raskona srebrna kola krenula su put grada,
a za to vreme je mali beli kombi izaao iz dvorita
servisa i dao se u poteru za njima, mada s pristojne
udaljenosti. Za tako moan automobil, mercedes nije
vozio brzo; veina vozaa mercedesa, opaala je Mma
Ramocve, kao da je bila u voitoj urbi, ali ovaj, ova
ena koju su samo na trenutak nazrele kroz mutno
staklo, kao da se zadovoljavala sporom, leernom
vonjom.
Ne uri joj se", rekla je Mma Ramocve.
Sigurno razgovaraju."
Mogu da zamislim", turobno je rekla Mma
Makuci. Pria joj nekakvu bajku o nama, Mma. A
ona se smeje i trai mu da pria jo."
Kad su stigli do stare kockarnice, srebrna kola
su naglo skrenula u Selo i uputila se niz ulicu Odi.
Mali beli kombi, koji se drao na sigurnoj
udaljenosti, za sluaj da se egrt okrene i ugleda ih,
pratio je svoj plen pored kole i novih stambenih
zgrada, sve dok nisu doli do kapije Univerziteta. Tu
je usledilo iznenaenje: umesto da skrenu levo, to
bi ih odvelo u grad, srebrna kola su skrenula: desno,
prema zatvoru i starom Gaboronskom klubu.
Ba udno", rekla je Mma Makuci. Pomislila
bih da e otii na neko mesto kao to je hotel
'Sunce'. ta bi ovde moglo da ih interesuje?"
Moda ona ivi ovde negde", reka je Mma
Ramocve. Bez brige, uskoro emo videti."
Mma Ramocve se okrenula prema Mmi
Makuci i zavereniki osmehnula. Dve ene su
uivale. Nije postojao stvarni razlog za praenje
egrta i one ene. Odista, da su samo stale i
razmislile ta rade, morale bi da priznaju da ono to
ih motivie nije nita drugo do ista radoznalost -
zabadanje nosa u tua posla. Ali bilo je zanimljivo,
na nek traerski nain. Ako se arli viao sa
starijom enom, bilo bi fascinantno videti od kakve
je ta sorte. Mada u tom pogledu nije moglo biti velike
dileme, pomislila je Mma Ramocve.
ta bi gospodin D. L. B. Matckoni rekao na
ovo to radimo?" usudila se da kae Mma Makuci,
kikoui se. Da li bi se sloio?"
Mma Ramocve je odmahnula glavom. Rekao
bi da smo dve vrlo znatieljne ene koje se petljaju u
tua posla", reka je. I mislim da bi ga mercedes
interesovao mnogo vie od ljudi u njemu. Takvi su
vam automehaniari. Misle da..."
Nije zavrila reenicu. Srebrna kola su sada
prolazila pored starog Kluba odbrambenih snaga
Bocvane i usporavala. Potom je blesnuo migavac i
kola su skrenula na kolski prilaz - koji je pripadao
kui gospodina D. L. B. Matekonija.
Videvi kako mercedes skree, Mma Ramocve
je tako naglo okrenula volan malog belog kombija da
je Mma Makuci uplaeno uzviknula. Bicikista, koji je
dolazio iz suprotnog pravca, takoe se zaneo i
krivudavo siao s druma ne bi li izbegao sudar s
kombijem. Mma Ramocve je zaustavila i urno se
iskobeljala napolje.
Rra, oh, Rra", vikala je, trei prema oveku
koji je leao na zemlji. Rra, oprostite mi, molim vas."
ovek se pridigao sa zemlje i stao da otresa
pranjave pantalone. inio je to paljivim,
promiljenim pokretima, onako kako bi se to moglo
oekivati od nekog ko na sebi ima skupu odeu; ali
njegova je bila iznoena i zguvana. Zatim je podigao
pogled i Mma Ramocve je videla da su mu oi pune
suza.
,,Oh, Rra", rekla je. Ozledili ste se, mojom
krivicom. Molim vas da mi oprostite. Odmah u da
vas odvezem kod lekara."
ovek je odmahnuo glavom, a potom
nadlanicom obrisao oi.
Nisam ozleen", odvratio je. Potresen sam,
ali nisam ozleen."
Gledala sam u neto drugo", reka je Mma
Ramocve, pruajui mu ruku. Napravila sam
glupost. Skrenula sam naas pogled s druma, a
onda sam vas iznenada ugledala."
ovek nije odgovorio. Okrenuo se svom biciklu
i podigao ga je. Prednji toak, koji je morao upasti u
neku rupu u zemlji, bio je malo izvijen, a upravlja je
stajao pod neobinim uglom. Nemo je posmatrao
bicikl, a potom bezuspeno pokuao da ispravi
iskrivljeni upravlja.
Mma Ramocve se okrenula i dala znak Mmi
Makuci da izae iz kombija. Ona je maloas ostala
da sedi unutra, usled pomeanih oseanja
taktinosti i nelagodnosti koja su je proimala, ali
sad je prila i uputila oveku nekoliko saoseajnih
rei.
Odveu vas tamo kuda ste krenuh", reka je
Mma Ramocve. Moemo da ukrcamo bicik u stranji
deo kombija i onda u vas odvesti tamo gde elite."
ovek je pokazao prema Tlokvengu. ivim
tamo preko", rekao je. Voleo bih sada da odem kui.
Ne elim da idem nigde drugde."
Zajednikim snagama su podigli bicikl i
smestili ga pozadi u kombi. Zatim su Mma Ramocve
i Mma Makuci ule u mali beli kombi s jedne strane,
a mukarac s druge. S njih troje u kabini, jedva da
je bilo mesta da Mma Ramocve pomera ruicu me-
njaa, tako da je svaka promena brzine stajala Mmu
Makuci uboda u rebra.
Ovo nije veliki kombi", obratila se Mma
Ramocve vedro njihovom saputniku. Ali je zato
pouzdan. Prema tome, bez problema emo stii u
Tlokveng."
Iskosa je pogledala oveka. Izgledalo je da ima
blizu pedeset godina. Ima prijazno lice, pomislila je;
inteligentno lice, lice uitelja, moda, ili nekog
slubenika na poloaju. I lepo se izraava, jasno
izgovarajui svaku re, kao da naglaava da misli
ba to to kae. Danas ima tako mnogo ljudi koji ne
vode rauna o tome kako govore, pomislila je, pa
brzaju i nadovezuju rei jednu na drugu, tako da je
ponekad vrlo teko odgonetnuti ta su rekli. A tek
oni na radiju, oni to ih nazivaju disk-dokejima, ti
govore kao da imaju tucavicu. Misle, valjda, da je to
moderno i da tako deluju privlanije - to je moda i
bilo tano, ako ste od onih ija je glava toliko prazna
da vazda lebdi u oblacima - ali njoj je bilo samo
smeno.
Odneu va bicikl na popravku", rekla je
mukarcu. Bie kao nov. Obeavam vam."
Klimnuo je glavom. Ne mogu da platim za to",
rekao je.. Nemam novca."
Mma Ramocve je s razumevanjem klimnula.
Podozrevala je ve da stvari tako stoje. Uprkos
velikom napretku koji je ostvarila Bocvana i uprkos
prosperitetu koji su joj doneli dijamanti, jo je u njoj
bilo mnogo, mnogo siromanih ljudi. Ne bi se smelo
zaboraviti na njih. Ali zato ovaj ovek, koji je
delovao kao kolovana osoba, nije imao posao?
Znala je da ima mnogo onih koji ne mogu da nau
posao, ali to su uglavnom bili nekolovani ljudi. Ovaj
ovek svakako nije izgledao tako.
Mma Makuci je postavila to pitanje umesto
nje. Mislila je isto to i Mma Ramocve. Uoila je
neslaganje izmeu znakova siromatva - neega o
emu je Mma Makuci sve znala - i lepog izraavanja.
Takoe, videla je da su ovekove ruke bile, kako se
to kae, negovane. To nisu bile ruke fizikog
radnika, ni ruke oveka koji obrauje zemlju. Viala
je takve ruke na svojim veernjim asovima
Kalaharskog kursa daktilografije za mukarce.
Mnogi od njenih uenika, koji su radili u
kancelarijama, imali su ruke sline rukama ovog
oveka.
Radite li u kancelariji, Rra?" upitala je. I, ako
smem da pitam, kako se zovete?"
ovek ju je ovla pogledao, a potom se
okrenuo.
Zovem se Polopeci", odvratio je. I ne, ne
radim nigde. Traim posao, ali niko nee da me
zaposli."
Mma Ramocve se namrtila. Ovo su teka
vremena", rekla je. Sigurno vam nije lako." Zastala
je. ime ste se pre bavili?"
Gospodin Polopeci nije direktno odgovorio i
kao da je odgovor neko vreme visio u vazduhu.
Zatim je progovorio.
Proveo sam dve godine u zatvoru. Izaao sam
pre est meseci."
Mali beli kombi se iako, gotovo neptimetno
zaneo. I niko nee da vas zaposli?" upitala je Mma
Ramocve.
Nee", odvratio je.
A vi im uvek kaete da ste bili u zatvoru?"
umeala se Mma Makuci.
Kaem", rekao je gospodin Polopeci. Ja sam
poten ovek. Ne mogu da ih slaem kad me pitaju
ta sam radio prole godine. Ne mogu da im kaem
da sam bio u Johanesburgu ili tako neto. Ne mogu
da im kaem da sam negde radio."
Znai, vi ste poten ovek", rekla je Mma
Ramocve. Ali zato ste bili u zatvoru? Zar i potene
ljude zatvaraju u zatvor?" Postavila je pitanje pre no
io je razmislila o njemu i istog asa shvatila da je
moralo zvuali vrlo neutivo; kao da je dovodila u
pitanje istinitost onoga to joj je rekao.
Izgledalo je da se nije uvredio. Nisu me poslali
u zatvor zbog nepotenja", rekao je. Uzgred, da, u
zatvoru ima i potenih ljudi. Ima nekh vrlo
nepotenih, ima i nekih vrlo ravih. Ali ima i ljudi
koji robijaju zbog nekih drugih stvari."
ekale su da nastavi, ali je utao.
Tako, dakle", rekla je Mma Ramocve. ta ste
uradili, Rra? Zato su vas poslali u zatvor?"
Gospodin Polopeci je spustio pogled na svoje
ruke. Poslali su me u zatvor zbog nesrenog
sluaja."
Mma Makuci se okrenula prema njemu. Zbog
nesrenog sluaja? Mslite, poslali su vas umesto
nekog drugog?"
Ne", odvratio je ovek. U zatvor sam poslat
zato to se dogodio nesrean sluaj za vreme dok
sam bio zaduen za neto. Greka je bila moja, a
jedna osoba je poginula. Posredi je bio nesrean
sluaj, ali su reki da se ne bi dogodio da sam bio pa-
ljiviji."
Sad su se ve pribliavali Tlokvengu i Mma
Ramocve je morala da pita za pravac do ovekove
kue. Pokazao je prema pranjavom sporednom
putu, koji nije bio nita vie od dombastog puteljka,
i skrenula je, manevriui malim belim kombijem to
je paljivije mogla ne bi li izbegla barem one vee
rupe u zemlji. Ako je u Tlokvengu postojao parni
valjak, izvesno mu je retko kad padalo na pamet da
proe ovuda.
Lo nam je put", rekao je gospodin Polopeci.
Kad pada kia, ove rupetine se napune vodom i
tada moete i da pecate u njima ako elite."
Mma Makuci se nasmejala. Zivela sam nekad
pored ovakvog puta", rekla je. Znam kako je to."
Da", rekao je gospodin Polopeci. Nije lako."
Zautao je, a potom pokazao kuu nedaleko od puta.
Tamo ivim."
Bila je to jednostavna dvosobna kuica, a
Mma Ramocve je uoila da joj je potrebno kreenje;
donji deo spoljnih zidova bio je isprskan sasuenim
crvenim blatom, nanesenim tokom poslednje kine
sezone. Malo dvorite bilo je poieno, to je
nagovetavalo da se o njemu stara savesna ena, a
sa strane se nalazio isto tako dobro odravan mali
kokoinjac.
Vrlo uredno mesto", rekla je Mma Ramocve.
Lepo je videti da se dom briljivo odrava, kao ovaj
ovde."
Moja supruga", rekao je gospodin Polopeci.
Ona je ta koja odrava istou."
,,Mora biti da se ponosite njome, Rra", rekla je
Mma Makuci.
I mora biti da se ona ponosi vama", dodala je
Mma Ramocve.
Usledio je trenutak tiine. Zatim se oglasio
gospodin Polopeci. Zato to kaete, Mma?" upitao
je.
Zato to ste dobar ovek", tiho je odvratila
Mma Ramocve. Zato sam to rekla. Moda ste proveli
dve godine u zatvoru, ali meni je jasno da ste dobar
ovek."
Ostavile su gospodina Polopecija pred
njegovom kuom i odvezle se izlokanim putem.
Bicikl je jo uvek bio pozadi u kombiju i Mma
Ramocve se dogovorila s gospodinom Polopecijem da
e ga sutradan odneti na popravku i vratiti mu ga
im bude gotov. Dok je izlazio iz kombija, ponudila
mu je novac, kao nadoknadu za nezgodu, ali on je
na to samo odmahnuo glavom.
Ovo je zaista bio nesrean sluaj", rekao je. A
ljude ne treba kriviti za nesrene sluajeve. Ja to
znam."
Nije insistirala. Ovaj ovek je bio ponosan i
bilo bi neutivo da navaljuje. Stoga su se dogovorili
oko bicikla, i iskrcala ga je ispred njegove kue.
Vonja nazad protekla je uglavnom u tiini. Mma
Ramocve je razmiljala o gospodinu Polopeciju,
njegovoj kui i ponienju koje je u ivotu pretrpeo.
Sigurno su mu zato posle nezgode oi bile pune
suza; zato to je to bilo jo neto to je morao da
pretrpi. Razume se, ule su samo njegovu stranu
prie o zatvorskoj kazni. Nisu valjda u Bocvani slali
ljude u zatvor ni krive ni dune? Znala je da mogu
da budu ponosni na svoj pravni sistem - na sudije
koje se nikom ne ulaguju i ne boje se da kririkuju
vladu. Ima toliko zemalja u kojima nije tako, u
kojima se sudije maltretiraju ili biraju iz redova
partijskih poslunika, ali u Bocvani nije bilo tako.
Prema tome, te sudije sigurno ne bi nikad poslale
oveka u zatvor ukoliko nije zasluio da bude
kanjen.
Mma Makuci se pribojavala da e zakasniti na
svoj kurs daktilografije koji je trebalo da dri u
sedam sati, tako da se nisu nigde zadravale, iako
su malice skrenule s puta da bi se provezle pored
kue gospodina D. L. B. Matekonija - ili, radije,
kue koja je pripadala gospodinu D. L. B.
Matekoniju, ali je u njoj sada iveo podstanar.
Srebrni mercedes je jo uvek bio tamo.
Da ne ivi moda ona u toj kui?" raspitivala
se Mma Makuci. Da li je gospodin D. L. B.
Matekoni izdao kuu eni?"
Ne", odvratila je Mma Ramocve. Izdao ju je -
a da me pri tom nita nije pitao, zamislite samo -
oveku ija je kola ranije popravljao. Ne poznaje ga
naroito dobro, ali kae da je uvek na vreme plaao
raune."
Ba udno", reka je Mma Makuci. Moraemo
da saznamo vie o ovome."
Hoemo, dabome", saglasila se Mma
Ramocve. Mnoge se misterije stvaraju u naem
ivotu, Mma Makuci, to s bogatim gospoama u
srebrnastim kolima, to s biciklima, bundevama i
ostalim, i moraemo sve da ih resimo."
Mma Makuci je delovala zbunjeno.
Bundevama?" upitala je.
Da", odvratila je Mma Ramocve. Postoji
velika misterija u vezi s bundevom, ali nemamo sad
vremena za priu o tome. Rei u vam neki drugi
put."
Te veeri, Mma Makuci nije mogla da izbije
sebi bundeve iz glave, tako da je to bila jedna od rei
koju je zadala polaznicima svog kursa. Kurs se
odravao nekoliko puta nedeljno, u crkvenom holu
koji je iznajmljivala u tu svrhu. Kalaharski kurs
daktilografije za mukarce, na koji su, naravno,
primani samo mukarci, zasnivao se na pretpostavci
da mukarci obino ne umeju dobro da kucaju, ali
se boje da to priznaju. I premda bi bez problema
mogli da se upiu na neki od veernjih kurseva koji
je or-ganizovao Bocvanski koled za sekretarice, nisu
bili radi da to uine, jer su se stideli. Mukarci ne
ele da ih ene nadmauju u daktilografskoj vetini,
to bi se tamo sigurno desilo. Stoga je diskretan
kurs Mme Makuci postao vrlo popularan.
Stajala je sada pred petnaest mukaraca,
redom revnosnih uenika daktilografske vetine, koji
su svi dobro napredovali, istina, razliitom brzinom.
Ve su obradili poloaj prstiju na tastaturi i pisali
one jednostavne reci kojima zapoinje svaka dak-
tilografska karijera (gas, sat, sir i druge), tako da su
sad bili spremni za komplikovanije zahteve.
Bundeva", objavila je Mma Makuci i prsti su
odmah poeli da dobuju po tasterima. Ali morala je
neto da doda: Pazite da ne izostavite n. To je
veoma vano."
Nekoliko njih je stalo i potom poelo iznova, u
novom redu.



esto poglavlje

NOVE POJEDINOSTI


Mma Ramocve je nameravala da se raspita
kod gospodina D. L. B. Matekonija o njegovom
novom podstanaru, ali je te veeri kod kue bila vrlo
zauzeta decom i njihovim zahtevima da ih vodi tamo
i ovamo, a i Rouz je ostala do kasno, razgovarajui s
njom o svom bolesnom detetu. Tako je u devet sati,
kad su lonci i erpe u kuhinji bili oprani, a sendvii
za kolsku uinu pripremljeni i zapakovani, Mma
Ramocve bila previe umorna da bi zapoinjala novi
razgovor, pogotovo onaj koji bi gospodinu D. L. B.
Matekoniju mogao biti neprijatan. Stoga su otili u
krevet, gde je ona uzela neki asopis i itala ga
nekoliko minuta, dok je sanjivost nije primorala da
se mane itanja i ugasi svedo.
I tako je tek narednog prepodneva, kad je
gospodin D. L. B. Matekoni doao u njenu
kancelariju na svoju uobiajenu prepodnevnu olju
aja, uluila priliku da pokrene razgovor o onome
to su ona i Mma Makuci videle prethodne veeri.
Dabome, ispriala mu je za nezgodu jo ranije, a on
je naloio egrtima da se odmah late popravke
bicika.
Mma Ramocve je izrazila sumnju u njihovu
sposobnost da ga valjano poprave. Oni su vrlo grubi
s mainerijom", reka je. Sam si mi to rekao. A i svi
smo videli. Ne elim da dovedu bicikl tog sirotog
oveka u jo gore stanje."
To je samo bicikl", rekao je gospodin D. L. B.
Matekoni, razuveravajui je. Nije mercedes.
Dodajui gospodinu D. L. B. Matekoniju olju
punu biljnog aja, ponovo je pokrenula temu
mercedesa.
Mma Makuci i ja smo jue videle mercedes",
poela je, pogledajui u Mmu Makuci koja je
potvrdno klimala glavom. Stao je ba ispred tvoje
kue."
O da", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni,
tonom koji je nagovestavao da nije naroito
zainteresovan. Danas ima mnogo mercedesa. Puni
su ih drumovi. Koji je bio?"
Srebrni", pourila je da kae Mma Makuci.
Gospodin D. L. B. Matekoni se osmehnuo.
To je boja. Imate i srebrne tojote. Mnoga kola su
srebrna. Mislio sam na model."
3.3 kompresor", rekla je Mma Ramocve.
Ovaj odgovor naterao je Mmu Makuci da
zapanjeno podigne pogled i da ga odmah potom
postieno spusti. Naravno, bila je to ba ona vrsta
detalja koju bi detektiv trebalo da uoi i koja izvesno
nije promakla Mmi Ramocve. Dok ona, Mma Makuci,
obina detektivska pomonica, nije uoila nita sem
boje.
Dobar automobil", rekao je gospodin D. L. B.
Matekoni. Mada ja nikad ne bih dao toliki novac -
ak i kad bih ga imao - na takav automobil. Mora
biti da ima mnogo bogatih ljudi."
Mislim da je voza bila bogata ena", rekla je
Mma Ramocve. I mislim da je to bogata ena s
kojom se vida arli, ovaj napolju. Da. Verujem da je
tako."
Gospodin D. L. B. Matekoni se zagledao u
svoj aj. Nije voleo da razmilja o privatnom ivotu
svojih egrta, najvie zbog toga to je zamiljao da je
krajnje neprilian. Sigurno stalno petljaju s
devojkama, mislio je, jer je to sve o emu
razmiljaju. Samo o devojkama. Zato nije rekao
nita, a Mma Ramocve je nastavila.
Da. Mma Makuci i ja videle smo arlija kako
ulazi u taj mercedes s bogatom gospoom za
volanom i potom su se odvezli."
ekala je reakciju gospodina D. L. B.
Matekonija, ali on je samo nastavio da pijucka svoj
aj.
Dakle", nastavila je, krenuli su prema
starom aerodromu i onda su se odvezli do kue."
Zastala je pre no to je dodala: Do tvoje kue."
Gospodin D. L. B. Matekoni je spustio svoju
solju aja.
Do moje kue?"
Da", rekla je Mma Ramocve. Odvezli su se do
tvoje kue i zato sam onako naglo skrenula i oborila
onog sirotog oveka s bicikla. Da to nije bila tvoja
kua, ne bih se toliko iznenadila i ne bih naglo
skrenula."
I zadrali su se tamo neko vreme", rekla je
Mma Makuci. Mislim da su bili u poseti ljudima koji
sad ive tamo, ko god da su."
Mogue", rekao je gospodin 1 ). L. B.
Matekoni. Ljudi koji ive u mojoj kui imaju
prijatelje, naravno. Moda je ta gospoa s
mercedesom prijateljica ti h ljudi."
Mma Ramocve se saglasila s tom mogunou.
Ali egrti su oduvek bili skoni prepriavanju i da su
se druili s podstanarima gospodina D. L. B.
Matekonija, bilo bi, zar ne, za oekivati da nee
propustiti da to pomenu?
Gospodin D. L. B. Matekoni je slegao
ramenima. To je arlijeva stvar", rekao je. Ako e u
slobodno vreme da se smuca naokolo s tom enom,
to je njegov lini problem. Ne mogu ja da spreim te
momke da se vodaju s devojkama. To nije moj posao.
Moj posao je da ih nauim da rade na
automobilskim motorima, a to je ve dovoljno teko.
Kad bih jo morao i da ih nauim da vode rauna o
sebi kad jednog dana odu odavde, tada..." Rairio je
ruke, pokretom krajnjeg beznaa.
Mma Ramocve je pogledala Mmu Makuci, koja
je upitala: Ko je va podstanar, Rra?"
Zove se Ofence Makola", rekao je. Ne znam
mnogo o njemu, ali redovno plaa kiriju, svakog
meseca. Jo nikad nije zakasnio - ni jedan jedini
put."
Mina Ramocve je uhvatila pogled Mme
Makuci, signalizujui joj da bi trebalo da privedu
ovaj razgovor kraju. Gospodin D. L. B. Matekoni je
izgledao kao da mu je pomalo neprijatno i bilo bi
najbolje da ga u ovoj fazi vie ne pritiskaju. Uz to,
elela je da sazna ko je vlasnik srebrnog mercedesa,
to je iziskivalo njegovu saradnju. Ako pomisli da su
njih dve neto namerile, moda nee hteti da im
pomogne. Zato je bilo bolje da neko vreme ne
pominju arlijeve poduhvate.
Nakon to se gospodin D. L. B. Matekoni
vratio svom poslu, Mma Ramocve je obavila nekoliko
telefonskih razgovora, a potom se okrenula Mmi
Makuci i bez okolianja je upitala ta misli da bi
trebalo da urade.
Da li da se trudimo da saznamo bilo ta o toj
eni?" upitala je. Da li je to uopte naa stvar?"
Mma Makuci je delovala zamiljeno.
arli je mlad ovek", primetila je. Odgovoran
je za svoje postupke. Ne moemo mi da mu solimo
pamet."
Mma Ramocve se sloila da je tako, ali ipak,
upitala je, ta ako neko, kao starija osoba, vidi da je
mlada osoba na putu da napravi veliku greku ili
uradi neto pogreno. Ima li pravo da joj bilo ta
kae? Ili moe samo da stoji sa strane i puta da
stvari idu svojim tokom?
Mma Makuci je razmislila naas o tome.
Kad biste videli da se spremam da napravim
neku glupost - neku stvarno veliku glupost - da li
biste mi to rekli, Mma?"
Rekla bih vam", spremno je odvratila Mma
Ramocve. Rekla bih vam i nadala se da je ipak
neete napraviti."
Prema tome, da li bi trebalo da kaemo
arliju da pazi ta radi? Da li je to ono to bi trebalo
da uradimo?"
Mma Ramocve je isto sumnjala da bi arli
prihvatio savet u vezi sa enom, ali pomislila je da bi
moda mogle da pokuaju. Mogle bismo da
pokuamo da porazgovaramo s njim o tome", rekla
je. Ali ba i nemamo jake argumente, zar ne? Ne
znamo nita o toj eni, sem da vozi mercedes. To je
vrlo slaba polazna osnova. Ne moe da upozorava
nekog iskljuivo na osnovu toga. Ne moe da kae:
ne petijaj se sa enama koje voze mercedes! To ne
moe da kae, zar ne, Mma?"
Neki ljudi bi rekli", eretski je primetila Mma
Makuci.
Ali ja mislim da moramo da saznamo malo
vie", rekla je Mma Ramocve.
Onda ga pitajte. Zar to nije na metod ovde u
Prvoj damskoj detektivskoj agenciji? Da lepo odemo i
raspitamo se kod ljudi onda kad elimo neto da
saznamo?"
Mma Ramocve je morala da se sloi da je
zaista tako. Da je ikad napisala neku knjigu poput
Naela privatnog istraivanja Klovisa Andersena,
dodala bi neke stvari. On je predlagao sve mogue
mudre naine da se saznaju injenice - praenje
ljudi, pretraivanje onoga to bacaju u kantu za
otpatke, posmatranje onih s kojima se drue i tome
slino - ali nigde nije pomenuo da moete i da im
priete i direktno ih upitate ono to elite da sa-
znate. To je esto bio najbolji nain dobijanja
informacija, a u svojoj knjizi, ako je ikad napie
(Privatno istraivanje za dame mogao bi biti sasvim
dobar naslov), naglasila bi sve dobre strane ovog
metoda. Najzad, ova tehnika joj je dobro posluila u
mnogim njenim dosadanjim sluajevima i moda je
ovo bila jo jedna prilika da je upotrebi.
Ustala je od pisaeg stola i polako odetala do
servisa, praena Mmom Makuci. Gospodin D. L. B.
Matekoni je radio oko kola parkiranih u dvoritu, iji
je vlasnik nestrpljivo cupkao, stojei pored njega. U
radionici, ispod hidrauline platforme na koju su
bila podignuta velika crvena kola, arli i mlai egrt
zagledali su im amortizere.
Dakle", reka je razgovorljivo Mma Ramocve.
Dakle, popravie amortizere na tom automobilu.
Voza e ti biti veoma zahvalan. Kad to sredi, vie
ga nee brinuti svaka domba na drumu."
arli je skrenuo pogled s kola i osmehnuo se
Mmi Ramocve. Tako je, Mma. Ovi amortizeri ima da
budu tako dobri da e voza da pomisli da vozi preko
oblaka."
Pametan si ti", reka je Mma Ramocve.
Tako je", doekao je Carli. Bogme jesam."
Mma Ramocve je dobacila kratak pogled Mmi
Makuci, koja je grizla usnu. Ponekad je bilo veoma
teko ostati pristojan u ophoenju s ovim
mladiima. Bilo bi tako lako biti sarkastian prema
njima, ali problem je bio u tome to nisu razumevali
sarkazam: s njima je to bilo isto gubljenje vremena.
Videle smo te jue posle podne", vedro je
rekla. Videle smo te kako ulazi u vrlo fina kola,
arli. Mora biti da se ovih dana drui s vrlo finim
svetom."
egrt je prasnuo u smeh. Vrlo finim", odvratio
je. Da. U pravu ste, Mma. Imam neke vrlo fine
prijatelje. Ha! Vi mislite da sam niko i nita, ali ja
imam prijatelje koji ne misle tako."
Nikad nisam mislila da si niko i nita",
pobunila se Mma Ramocve. Nisi u pravu kad to
kae."
arli je pogledao mlaeg egrta, traei
podrku, ali nije je dobio. ,,U redu", rekao je najzad.
Moda vi i ne mislite tako. Ali kaem vam, Mma,
moj ivot e da se promeni. Promenie se, i to vrlo
brzo, a onda..."
ekale su da zavri reenicu, ali nije.
Oenie se?" natuknula je Mma Makuci. Pa
to je divna vest! Brak je uvek velika promena za
ljude."
Ha!" rekao je egrt. Ko je pomenuo brak? Ne,
neu da se enim."
Mma Ramocve je zadrala dah. Kucnuo je as
da bude direktna i vidi kakvu e reakciju to
podstai. Je li to zato to je tvoja devojka, ona
bogata gospoa, ve udata? Je li to zato, arli?"
im je postavila pitanje, znala je da je njen
instinkt nije prevario. arli nije morao vie nita da
im kae. Nain na koji se naglo uspravio i udario
glavom u donji deo automobila dao joj je vie nego
jasno do znanja da nema potrebe da egrt odgovori
na njeno pitanje. Ve je dobila odgovor.
Te veeri se Mma Ramocve postarala da se ona
i gospodin D. L. B. Matekoni vrate kui u Zebrinu
ulicu dobrano pre pet sati, to im je, inae, sve tee
polazilo za rukom. Oboje su bili vrlo zauzeti u
profesionalnom pogledu - ona kao privatna detek-
tivka za ijim je uslugama vladala sve vea
potranja, a on kao jedan od najboljih
automehaniara u celoj Bocvani. Oboje su taj svoj
poslovni ugled stekli napornim radom i strogim
potovanjem odreenih principa. Za Mmu Ramocve,
princip kojim se rukovodila u svojoj praksi bila je
iskrenost. Katkad je bilo neophodno pribei manjoj
varci - ali nikad neemu tetnom - da bi se istina
izvukla na videlo, ali tome ne bi nikad trebalo
pribegavati u ophoenju s klijentom. Dunost nalae
da se klijent ne sme obmanjivati: ako je istina
neprijatna ili bolna, postojali su naini da se
predstavi na blag nain. esto je bilo potrebno samo
navesti klijenta da sam izvue zakljuke, naprosto
tako to mu se ukae na stvari koje bi moda i sam
otkrio, samo da je bio spreman da se suoi s njima.
Razume se, nije samo to bilo zasluno za
uspeh Mme Ramocve. Drugi razlog njene
popularnosti bila je njena saoseajna priroda. Ljudi
su govorili da Mmi Ramocve moe da se ispria sve,
ama ba sve, i da vas ona ipak nee koriti ni
odmahivati glavom osuujui vas (dokle god niste
arogantni; tako neto nije tolerisala). Stoga su ljudi
mogli da odu kod nje i iskreno joj kau ta su
zgreili - stvari koje su ih snale u muci - a ona je
davala sve od sebe da im pomogne da se iskobeljaju
iz posledica svoje sebinosti ili gluposti. Mukarac je
mogao da ue u kancelariju Mme Ramocve i prizna
da je poinio preljubu, a ona na to ne bi prezrivo
skupljala usne ili mrmljala komentare ispod glasa,
nego bi mu rekla: Sigurna sam da vam je ao zbog
toga, Rra. Znam kako je teko vama mukarcima, sa
svim vaim slabostima." To bi ih ohrabrilo,
istovremeno ne dozvoljavajui da pomisle da
odobrava to to su uradili. A kad bi priznali, tada bi
se Mma Ramocve esto pokazala kao vrlo dovitljiva u
nalaenju reenja, koja su najee izbegavala
suvie bola. inilo se kao da je njena skonost da
prata bila zarazna. Konkurenti i neprijatelji,
upetljani u besmislene razmirice, zakljuivali bi da je
Mma Ramocve uspela da nae reenje koje im je
omoguavalo da sauvaju obraz i dostojanstvo. Svi
smo mi samo ljudi", rekla bi. Mukarci pogotovo. Ne
smete da se stidite."
to se tie ugleda gospodina D. L. B.
Matekonija, i on je bio steen blagoarei onoj
najjednostavnijoj i najprepoznatljivijoj od svih
ljudskih vrlina: potenju. Gospodin D. L. B.
Matekoni nije nikad naplaivao previe niti je
dozvoljavao da iz servisa izae neto loeg kvaliteta
(to ga je dovodilo u este sukobe s njegovim
neodgovornim egrtima zbog njihove aljkavosti; Ovi
momci e me u grob oterati", rekao bi, odmahujui
glavom. Pokojni Brzi motori Tlokvenga, eto ta e na
kraju da bude: vlasnik, pokojni gospodin D. L. B.
Matekoni.")
Meu onima koji su prepoznali dragocene
vrline gospodina D. L. B. Matekonija bila je i nita
manja persona nego britanski visoki poverenik, koji
se okolo vozio u krasnom rendroveru. On je,
jednako kao i njegov prethodnik u slubi, poverio
svoja kola brizi gospodina D. L. B. Matekonija, iako
su ostale diplomate davale svoja vozila na popravku
u velike servise s bletavo poploanim dvoritima,
Ali, prvi britanski visoki poverenik koji je koristio
usluge Brzih motora Tlokvenga umeo je dobro da
proceni oveka i odmah je znao da je napravio pravu
stvar onda kad je gospodin D. L. B. Matekoni,
sasvim spontano, podesio neto u motoru njegovog
automobila iako je poverenik stao samo da uzme
gorivo. Promena u zvuku motora upozorila je go-
spodina D. L. B. Matekonija da tu postoji problem i
on se smesta pozabavio njime, ne naplativi ni
parice. To je bio poetak trajnog poslovnog odnosa,
koji je podrazumevao redovno servisiranje
besprekornog diplomatskog vozila u Brzim motorima
Tlokvenga.
A isto kao to je Mma Ramocve bila taktina u
saoptavanju loih vesti, tako je i gospodin D. L. B.
Matekoni saoptavao lou vest u vezi s automobilom
trudei se dobrano da ublai udarac koji je to
predstavljalo za vlasnika. Viao je neke automehani-
are kako gledajui motor odmahuju glavom - iako
vlasnik automobila stoji pored njih. Odista, kad je u
svoje vreme i sam bio egrt, radio je kod
automehaniara koji je zanat uio u Nemakoj i koji
bi naprosto pokazao prstom prema motoru i
uzviknuo Kaput!. To izvesno nije bio nain da se
muteriji stavi do znanja da stvari ne stoje ba dobro
i gospodin D. L. B. Matekoni se pitao da li su moda
nemaki lekari postupali na isti nain sa svojim
pacijentima i naprosto odmahivali glavom i govorili
Kaput!. Moda i jesu.
On je postupao blae. Ako bi se na kraju
ispostavilo da je popravka skupa, ponudio bi katkad
muteriji stolicu pre no to joj kae koliko e je
kotati. A ako vozilu nije bilo pomoi, poinjao bi
izokola, govorei vlasniku kako sve ima svoj vek -
cipele, kola, pa i sam ovek. Na taj nain je
muterija umela da sagleda preminue svog
automobila kao neminovnost. Mada, gospodin D. L.
B. Matekoni je umeo da shvati snanu privrenost
koju, su ljudi ponekad oeali prema svojim kolima,
onu koju je otkrio poslujui s Mmom Potokvani,
nadzornicom sirotita, ali i sa samom Mmom
Ramocve. Sirotite je imalo jedan stari minibus,
Mma Potokvani ga je ubedila da ga besplatno
odrava. Taj minibus je trebalo zameniti jo pre
izvesnog vremena, ba kao to je pumpa za vodu u
sirotitu trebalo da bude zamenjena mnogo pre no
to je to zaista i uinjeno. Mma Potokvani nije gajila
nikakvu naroitu emocionalnu vezanost za taj
minibus, ve je nastojala da ne troi novac ako se to
ikako moglo izvesti. Naglasio joj je onomad da je
minibusu potrebno promeniti amortizere, isto kao i
koioni sistem, elektrinu instalaciju i nekoliko
podnih ploa. Ukazao joj je na opasnost koju
predstavljaju zarale podne ploe; neko od siroadi
moglo bi tokom vonje propasti na drum, rekao je, a
ta bi svet kazao kad bi se tako neto desilo? Nee se
desiti, odvratila je. Vi to neete dozvoliti.
Privrenost Mme Ramocve malom belom
kombiju bila je vie emocionalne nego finansijske
prirode. Kupila ga je kad se doselila u Gaboron i
otad ju je on verno sluio. Nije bio brzo, a ni naroito
udobno vozilo; amortizeri su ve neko vreme bili u
loem stanju, pogotovo na vozaevoj strani, usled
tradicionalne grae Mme Ramocve koja je sistemu
nametala odreeno naprezanje. I motor je bio sklon
da se povremeno razdesi" kratko vreme nakon to bi
ga gospodin D. L. B. Matekoni podesio, to je
znailo da je mali beli kombi umeo da bude buan i
da se trza. Po miljenju Mme Ramocve, meutim, to
su bile nevane stvari; sve dok je mali beli kombi
mogao da je odveze tamo gde je krenula i sve dok se
nije suvie esto kvario, bila je za to da ga zadri.
Razmiljala je o njemu kao o prijatelju, postojanom
savezniku na ovom svetu, savezniku kome je
dugovala vrstu lojalnost.
Profesionalna reputacija Mina Ramocve i
gospodina D. L. B. Matekonija znaila je da su oni
bili mnogo vie zauzeti nego to su to eleli. Stoga je
Mma Ramocve bila poprilino zadovoljna zbog toga
to je te veeri uspela da obezbedi taj jedan sat iz-
meu pet i est koji su njih dvoje mogli da provedu
sedei na verandi, etajui batom i pijuckajui
biljni aj. Htela je to, ne samo zato da bi gospodinu
D. L. B. Matekoniju dala priliku da se malo opusti
(smatrala je da suvie naporno radi), nego i zato to
je elela da provedu neko vreme u razgovoru, sami,
bez Mme Makuci ili egrta, pa ak i bez Motoleli i
Pusa koji bi uli svaku njihovu re.
Sedeli su zajedno na verandi, sa oljama aja
u rukama. Nebo je bilo boje kakvu je poprimalo na
kraju dana - kasnopopodnevna nijansa umornoplave
- i bilo je prostrano i prazno. Blagi zraci
popodnevnog sunca milostivo su padali na listove
drvea akacije koje je tu i tamo raslo u bati, kao da
je bitka izmeu vruine i ivota, izmeu crvenog i
zelenog, bila privremeno prekinuta.
Drago mi je to moemo samo da sedimo
ovde", rekla je Mma Ramocve. ,,U poslednje vreme
po ceo dan samo radimo, radimo, radimo. Moramo
da povedemo rauna ili emo toliko raditi da emo
zaboraviti kako se sedi i razgovara o svemu i sva-
emu.
,,U pravu si", rekao je gospodin D. L. B.
Matekoni. Ali vrlo je teko, zar ne? Ne moe tek
tako da kae ljudima: idite, ne mogu da vam
pomognem. I ne moe da im kae: ne mogu da
popravim vaa kola. Ne ide to tako."
Mma Ramocve je klimnula glavom. Bio je u
pravu, razume se. Nijedno od njih nije elelo da
odbija ljude, bez obzira na zauzetost. Prema tome,
ta je bilo reenje? Da li bi trebalo da proire svoje
poslove? To je bila jedna od stvari o kojima je elela
da porazgovara s njim - to, i teak problem s
arlijem i starijom enom.
Pretpostavljam da bismo mogli da proirimo
poslove", natuknula je. Ti bi mogao da uzme jo
jednog mehaniara da ti pomae, a i ja bih mogla da
angaujem jo nekog."
Gospodin D. L. B. Matekoni je spustio svoju
olju i pogledao je. Ne smemo to da uradimo",
odvratio je. Mi smo mala privreda. Ako dozvolimo da
se posao mnogo proiri, to e nam doneti mnogo
glavobolje. Imaemo silnih glavobolja - stalno."
Ali glavobolja ti sleduje i onda kad previe
radi", blagim glasom je reka Mma Ramocve. ,,A koja
je svrha prekomernog rada? Novca imamo dovoljno,
rekla bih. Ne moramo da budemo bogati. Drugi neka
budu bogati, ako to ele. Mi smo ovako sreni."
Gospodin D. L. B. Matekoni bio je sasvim
siguran da su sreni, ali je istakao da ne bi bio
srean kad bi morao da odbija ljude ili skrauje
popravke, a na utrb kvaliteta obavljenog posla.
Ne smem da radim na brzinu i traljavo",
rekao je. To se osveti, pre ili kasnije. Najgore io
moe da se desi jednom automehaniaru jeste da
kola koja odrava ugleda pokvarena na ivici druma.
Takav automehaniar mora da se stidi. Ne bih
mogao da ivim tako."
Pa dobro", rekla je Mma Ramocve. Moda bi
mogao da uzme jo jednog egrta. Ovaj put nekog
valjanog. Ili bi mogao da zaposli pomonog
mehaniara - kvalifikovanog majstora."
Kako da znam da e valjati?" upitao je
gospodin D. L. B. Matekoni. Ne mogu naprosto da
zaposlim prvog koji ueta u servis."
Mma Ramocve je objasnila da postoje naini
da se sprei da se tako neto desi. Mogu da provere
preporuke koje kandidat donese i mogu ak
privremeno da zaposle nekog, sporazumevi se oko
perioda probnog rada. Gospodin D. L. B. Matekoni
je sasluao ove predloge, ali je i dalje bio neodluan.
Mma Ramocve je promenila pristup; tokom dana joj
je sinula jedna ideja i eiela je da mu je saopti.
Naravno", poela je, bilo bi mogue zaposliti
nekog ko bi radio malo za tebe i malo za mene. To bi
mogla da bude osoba koja bi mogla da naui neke
jednostavne poslove koji se obavljaju u servisu - da
promeni ulje, na primer - a koja bi u isto vreme bila
u stanju da obavlja neke istraiteljske poslove u
agenciji. Ne mislim na nekog ko bi bio samostalan
detektiv, ve na nekog ko bi malo olakao teret Mmi
Makuci i meni. U poslednje vreme smo pretrpane
poslom i neko takav bi nam dobro doao."
Gospodin D. L. B. Matekoni nekoliko asaka
nije rekao nita. Ali izgleda da nije odmah odbacio
ideju, stoga je Mma Ramocve nastavila.
Upoznala sam nekog ko trai posao", rekla je.
Volela bih da ga uzmem na probu. Mogli bismo da
ga zaposlimo, recimo, na mesec dana i vidimo kako
mu ide. Ako je dobar, mogao bi oboma da nam bude
od pomoi.
1
''
Ko je to?" upitao je gospodin D. L. B.
Matekoni. Zna li neto o njemu?"
To je neko na koga sam naletela", rekla je
Mma Ramocve i potom se nasmejala. Ili bih moda i
naletela na njega, da ga nisam pre toga oborila s
bicikla."
Gospodin D. L. B. Matekoni je uzdahnuo. To
to si ga oborila s bicika ne znai da mora da mu
da posao. Ne mora to da radi."
Znam. A to i nije razlog."
Gospodin D. L. B. Matekoni je podigao solju i
iskapio poslednji gudjaj svog biljnog aja. Zna li
neto o njemu?" upitao je. Koji je posao radio? Kako
ga je izgubio?"
Mma Ramocve je dobro razmislila. Nije mogla
da lae svog mua, ali joj je bilo jasno da bi, ako
otkrije da je ovek bio u zatvoru, bilo krajnje
neverovauio da bi pristao da ga zaposli. Na taj nain,
njih dvoje ne bi bili nita drugaiji od svih ostalih
koji su odbili da mu daju posao zbog njegove
prolosti. U takvim okolnostima on nee nikada
uspeti da se zaposli.
Ne znam tano ta se desilo", reka je, to je
bilo vrlo blizu istine. Ali zamoliu ga da doe da
lino porazgovarate. Neka ti sam objasni ta se
dogodilo."
Prolo je neko vreme pre no to je gospodin
D. L. B. Matekoni odgovorio, ali je posle nekoliko
minuta oigledno dubokog razmiljanja pristao da
razgovara s njim kada ovaj bude doao po svoj bicik.
To je bilo sve to je Mma Ramocve traila. A poto su
popili aj, pomislila je da bi bilo lepo da za
poslednjeg videla prosetaju malo batom i popricaju
o jo jednom problemu koji je valjalo reiti -
arlijevom.



Sedmo poglavlje


PROPAST PREPODNEVNOG
AJA... I NE SAMO TO


Gomila pisama koja ih je narednog jutra
saekala u Prvoj damskoj detektivskoj agenciji bila je
neuobiajeno velika. Inae, pisma za obe firme
otvarala su se u istoj kancelariji, s tim to se potom
adresovanom na agenciju bavila Mma Ramocve, a za
potu adresovanu na servis starala se Mma Makuci.
Imale su pravilo da bez odlaganja odgovaraju na sve
i to im je odnosilo vei deo prepodneva. Ljudi su se
Prvoj damskoj detektivskoj agenciji obraali s
najrazliitijim problemima i s nemoguim zahtevi-
ma. Neki od njih bili su, izgleda, pod utiskom da je
agencija ogranak policijskih snaga i slali su joj
optube protiv drugih ljudi, najee anonimne. Ba
su tog jutra dobile jedno takvo pismo.
Draga Mma Ramocve", poinjalo je. Videla
sam lanak o vama u Bocvanskim dnevnim
novinama. Pisalo je da je vaa agencija jedina enska
detektivska agencija u Bocvani. Mukarci nee da se
bave ovim problemom, stoga piem vama. elim da
vam skrenem panju na neto to se dogaa u
naem selu. Ne mogu da govorim o tome ni sa kim
ovde, jer ima mnogo onih koji mi ne bi poverovali i
samo bi rekli da laem i pokuavam da stvorim
nevolje. elim da se poalim na neke uitelje u naoj
koli. Stalno piju i odvode uenice u barove, gde im
daju jaka pia i teraju ih da pleu s njima. Mnogo
puta sam se sama uverila u ovo i mislim da je to
neto ime bi trebalo da se pozabavi policija. Ali i
ovdanji policajci dolaze u te barove da pleu. Zato
vas molim da vi uradite neto. Ne smem da vam
kaem svoje ime i adresu, jer znam da e mi pretiti
ako uju za ovo. Ja sam jedna od tih devojaka. Otud
i znam za sve to. Molim vas, uinite neto."
Mma Ramocve je naglas proitala pismo Mmi
Makuci, koja je odloila raun za rezervne delove
kojim se dotad bavila i paljivo sluala.
Dakle, Mma?" rekla je Mma Ramocve kad je
zavrila s itanjem. ta da radimo s ovim?"
Koje je to selo?" upitala je Mma Makuci.
Mogli bismo da prenesemo ovo nekom. Moda
oblasnom nadzorniku policije ili tako nekom."
Mma Ramocve je ponovo razgledala pismo i
uzdahnula. Nema adrese", reka je. Ova devojka
nam nije rekla odakle pie."
A potanski ig?" upitala je Mma Makuci.
Neitak je", odvratila je Mma Ramocve.
Pismo je sasvim neodreeno. Ko zna gde bi to selo
moglo da bude. Po onome to znamo, moda preko u
Ganziju. Ili negde vrlo daleko. Ne moemo da
uinimo nita. Ba nita."
Obe su zurile u jednostavno, uredno napisano
pismo koje je Mma Ramocve drala u ruci. Toliko je
strepnje i zabrinutosti bilo uloeno u to pare
hartije!
Sigurna sam da je svaka re tana", reka je
Mma Ramocve, nevoljko sputajui pismo u korpu
za otpatke. Sigurna sam da se to zaista dogaa.
ula sam ve za ravo ponaanje pojedinih uitelja
u poslednje vreme. Zaboravili su ta to znai biti
uitelj. Zaboravili su da bi trebalo da budu dostojni
potovanja."
Mma Makuci se saglasila s tim, ali to ipak,
smatrala je, nije cela pria. Moda su uitelji poeli
da se ponaaju ravo, poput svih ostalih, ali to nije
bila samo njihova krivica. Moraju da se nose s
decom koju niko nije nauio najosnovnijem lepom
ponaanju, a u takvim okolnostima im je teko da
odre disciplinu.
Nisu uvek uitelji krivi, Mma Ramocve", rekla
je. Deca su danas takoe veoma rava."
Nekoliko asaka su utke sedele. Nisu imale
izbora do da pismo bace, ali zbog toga im nije bilo
nita lake. Ta devojka, ko god i gde god da je bila,
traila je pravdu, obnavljanje ravnotee izmeu
dobra i zla, a njene vapaje niko nee uti.
Mma Ramocve je pogledala sledee pismo na
svom pisaem stolu i dohvatila no za papir. Ovaj
posao ponekad ba nije lak, zar ne?" reka je.
Mma Makuci je rezignirano rairila ruke. Ne,
Mma, nije lak."
Ali guramo nekako, je li tako?" nastavila je
Mma Ramocve, neto vedrije. Ponekad uspevamo da
uradimo neto to nekom pomogne. To je ono to je
vano. To je ono to ini na posao dobrim."
Da", saglasila se Mma Makuci. To je to. A i
meni ste pomogli, Mma. Neu to nikad zaboraviti."
Mma Ramocve je delovala iznenaeno. Mislim
da nisam, Mma. Vi ste pomogli sami sebi."
Mma Makuci je odmahnula glavom. Ne, vi ste
mi pomogli. Dali ste mi ovaj posao i niste me
otpustili ak ni onda kad agencija nije zaraivala
novac. Seate li se tog vremena? Seate li se kako
smo imale vrlo malo sluajeva i rekli ste da nije
vano i da mogu da ostanem? Mislila sam da u
ostati bez posla, a vi ste me jo i unapredili. Eto ta
ste uinili."
Zasluili ste", skromno je odvratila Mma
Ramocve.
Neu to nikad zaboraviti", reka je Mma
Makuci. I neu nikad zaboraviti koliko ste ljubazni
bili prema meni kad se moj brat upokojio."
Bili ste dobri prema svom bratu", odvratila je
Mma Ramocve blagim glasom. Videla sam ta inite
za njega. Nije mogao poeleti bolju sestru. Sad je
konano naao mir."
Mma Makuci nije reka nita. Pogledala je u
svoj pisai sto, a onda skinula svoje velike okrugle
naoari i stala da ih glanca prosenjenom ipkanom
maramicom koju je volela da nosi. Mma Ramocve joj
je dobacila kratak pogled, a potom uzela sledee pi-
smo i poela da ga otvara.
Ovo je, izgleda, neki raun", konstatovala je
poslovnim tonom.
Kad je dolo vreme za prepodnevni aj, bilo je
ve odgovoreno na veinu pisama, a i rauni su bili
sreeni, dolazni i odlazni.
Ovo prepodne prosto leti", rekla je Mma
Ramocve, gledajui na svoj sat. Ba mi se pije aj."
Mma Makuci se sloila s ujom. Bila je pomalo
skona da se ukoi kad predugo sodi za stolom, stoga
je ustala i nekoliko trenutaka se klatila levo-desno,
pruajui za to vreme ruke gore i dole. Zatim se
okrenula da bi dohvatila svoj ajnik sa stalae iza
stola.
uvi uzvik, Mma Ramocve je naglo podigla
pogled.
Moj novi cajnik?" rekla je Mma Makuci. Da li
ste videli moj ajnik?"
Bio je na toj stalai", odvratila je Mma
Ramocve. Pored klasera s dokumentima."
Vie ga nema", rekla je Mma Makuci. Neko
ga je ukrao."
Ali ko bi to mogao da bude?" upitala je Mma
Ramocve. Niko nije ulazio otkako smo jue popodne
zakljuale."
Dobro, a gde je, onda?" ljutito je odvratila
njena pomonica. ajnici nemaju noge, pa da
naprosto odu. Ovde nije, to znai da ga je neko
uzeo."
Mma Ramocve se poeala po glavi. Moda ga
je gospodin D. L. B. Matekoni uzeo da bi pripremio
sebi aj. Jutros je doao ovamo vrlo rano - pre mene.
Mora biti da je to posredi."
Mma Makuci je razmislila o tome. Postojala je
mogunost da je gospodin D. L. B. Matekoni odneo
ajnik, ali je to delovalo neverovatno. Da je hteo da
pripremi sebi aj, sigurno bi uzeo onaj cajnik koji je
koristila Mma Ramocve. Stavie, nije mogla da se
seti da ga je ikad videla da sam sebi priprema aj,
to je dodatno inilo manje verovatnim ovo
objanjenje.
Mina Ramocve je ustala sa svoje stolice i
uputila se prema vratima.
Idemo da se raspitamo", rekla je. Sigurna
sam da e se ve negde pojaviti. ajnici ne nestaju
tek tako."
Mma Makuci je krenula za njom u radionicu.
Gospodin D. L. B. Matekoni, zajedno sa svoja dva
egrta, stajao je na drugom kraju prostorije. Drao je
u rukama deo automobilskog motora i pokazivao
neto dvojici momaka koji su ga sa zanimanjem po-
smatrali. Kad su dve ene ule u radionicu, podigao
je pogled prema njima.
Jeste li videli...", poela je da im dovikuje
Mma Ramocve, ali je odmah potom zautala. U
istom trenutku, ona i Mma Malcuci su ugledale
ajnik, ostavljen na prevrnutom buretu za naftu.
Licem Mme Makuci razlio se osmeh olakanja.
Eno ga", rekla je. Sigurno je gospodin D. L. B.
Matekoni pripremao sebi aj, ba kao to ste rekli."
Prila je buretu i uzela ajnik, ali ga je ve
sledeeg trenutka ponovo spustila na bure. Videi je,
Mma Ramocve je odmah znala da neto ozbiljno nije
u redu. Pourila je do Mme Makuci koja je stajala u
nemom oajanju, zurei u ajnik na kojem nije bilo
poklopca.
Dizel-gorivo", promrmljala je Mma Makuci.
Neko ga je napunio dizel gorivom."
Mma Ramocve se prignula i omirisala ajnik.
Nozdrve joj je smesta ispunio nedvosmisleni miris
dizela.
Oh!" uzviknula je. Ko je ovo uradio? Ko je ovo
uradio?"
Okrenula se i pogledala trojicu mukaraca.
Dvojica su je zbunjeno posmatrala, dok se trei
smeteno zagledao niz svoj kombinezon.
arli!" dreknuia je Mma Ramocve. Da si
odmah doao ovamo! Odmah, kad ti kaem!"
Priao je, a gospodin D. L. B. Matekoni ga je
u stopu pratio.
ta je bilo?" upitao je gospodin D. L. B.
Matekoni, briui ruke guvom pucvale. emu
galama?"
Sipao je dizel-gorivo u moj novi ajnik",
kukala je Mma Makuci. Zato je to uradio?"
U arlijevom glasu oseala se nota
defanzivnosti. Praznio sam rezervoar", objasnio je.
Nisam imao u ta da uhvatim gorivo. Naao sam tu
stvaricu u kancelariji i video da je prazna. Palo mi
je na pamet da bih mogao da je upotrebim. Ne
brinite, oprau ga."
Zar ne vidi da je to ajnik?" Ijutito je upitala
Mma Ramocve. Zar ni toliko nisi kadar da vidi?"
To nije obian ajnik", prkosno je odvratio
arli. ajnik koji mi koristimo ne izgleda tako."
To je zato to je ovo moj novi ajnik", umeala
se Mma Makuci. Budalo jedna. Gluplji si od krave."
arli se sav nakostreio na ovu uvredu. Ne
zovite me budalom, Mma. Samo zato to ste dobili
devedeset procenata."
Devedeset sedam procenata", dreknula je
Mma Makuci. Ni toliko ne moe da zapamti. Glup
si kao bradaviavo svinje."
Ne sme da me naziva bradaviavim
svinjetom", obratio se arli, protestujui, gospodinu
D. L. B. Matekoniju. Gazda, ne smete da dozvolite
ovoj ludoj eni da me naziva bradaviavim
svinjetom. Ona je bradaviavo svinje. Bradaviavo
svinje s velikim okruglim naoarima."
Gospodin D. L. B. Matekoni mu je pripretio
prstom. Ne sme tako da govori, arli. Ipak si ti taj
koji je pogreio. Ti si sipao dizel-gorivo u novi ajnik
Mme Makuci. To nije bilo nimalo pametno."
arli je duboko uzdahnuo. Razrogaio je oi, a
nozdrve su mu treperile, irei se. Videlo se da je
besan.
Nek sam i glup", rekao je. Al' nisam tol'ko
glup da ostanem u ovom bednom servisu. To je to,
gazda. Dajem otkaz. Odmah."
Gospodin D. L. B. Matekoni je uhvatio egrta
za miicu u pokuaju da ga razuveri, ali je ovaj
otresao njegovu ruku. A ta je s tvojim
egrtovanjem?" tiho je upitao stariji mukarac. Ne-
e valjda da batali uenje zanata?"
to da neu?" rekao je arli. Videete vi.
Nisam ja rob, gazda. Ja sam slobodni Mocvanac.
Mogu da odem kad god poelim. Sad prijateljica vodi
rauna o meni. Imam bogatu prijateljicu. Imam
mercedes - uostalom, videli ste me, zar ne? Vie
nema potrebe da radim."
Okrenuo se i stao da raskopava svoj radni
kombinezon. Potom ga je sljutio sa sebe i ostavio da
lei u bari motornog ulja na podu.
Ne moe tako da ode", rekao je gospodin
D. L. B. Matekoni. Moemo da porazgovaramo o
ovome."
Nita od toga", rekao je arli. Dosadilo mi je
da me ovde tretiraju kao psa. Odsad ima lepe da
ivim."
Sve je ovo bilo toliko naglo i toliko dramatino
da je bilo teko poverovati da se zaista deava. Ali
posle nekoliko minuta, dok su nemo gledali za
arlijem koji se urno udaljavao u pravcu grada,
shvatili su da se upravo dogodilo neto ozbiljno i
potencijalno nepopravljivo. Videli su pred sobom
ruevine jedne karijere; jedan ivotni brodolom.
Gospodin D. L. B. Matekoni je sedeo u Prvoj
damskoj detektivskoj agenciji, opkoraivi stolicu za
klijente, glave uronjene u ruke i sumornog izraza
lica.
Toliko sam se trudio oko tog momka", govorio
je Mmi Ramocve i Mmi Makuci. Stvarno jesam. Dve
godine je ve kod mene i davao sam sve od sebe da
od njega napravim valjanog automehaniara. A vidi
ta se dogodilo."
Nisi ti kriv, gospodine D. L. B. Matekoni",
teila ga je Mma Ramocve. Svi znamo koliko si
uinio za njega. Svi smo videli, zar ne, Mma
Makuci?"
Mma Makuci je energino klimnula glavom.
Bila je potpuno okirana egrtovim ispadom i pitala
se nije li u oima Mme Ramocve i gospodina D. L.
B. Matekonija ona kriva za njegov nagli otkaz i
odlazak. Moda je pogreila to je onako planula na
arlija i ve se pokajala zbog toga, ali tu je u isto
vreme bio i problem njenog novog ajnika i njegove
sramotne sudbine da zavri kao posuda za dizel-
gorivo. isto je sumnjala da e uspeti da istera iz
njega zadah goriva, a aj je bio tako osetljiva
supstanca - i najmanja primesa mogla je da mu
promeni ukus. Jednom joj je posluen aj iz termosa
koji se redovno koristio za kafu i seala se koliko je
dugo u ustima oseala taj zbunjuju, jedak ukus. Ali
da je znala da e se ovo dogoditi, nikad ne bi vikala
na njega - poslednje to je servisu trebalo bio je
gubitak jednog para ruku, i to obuenih ruku, ako je
tako neto moglo da se kae za arlijeve ruke.
Strano mi je ao", tiho je reka. Nije trebalo
da se onako naljutim na njega. Oprostite mi. Nisam
pomiljala da e onako da se okrene i ode."
Mma Ramocve je podigla ruku da bi je
uutkala. Nema potrebe da se izvinjavate, Mma",
odluno je rekla. arli vas je nazvao bradaviavim
svinjetom. Nije imao prava da kae tako neto. Ne
dozvoljavam da se detektivska pomonica Prve dam-
ske detektivske agencije naziva bradaviavim
svinjetom."
Pogledala je gospodina D. L. B. Matckonija,
kao da ga izaziva da odbrani neodbranljivo. Bilo je
tano da je Mma Makuci izazvala razmenu uvreda,
ali samo zato to je bila estoko isprovocirana. Da se
arli izvinio zbog upropaenog ajnika, Mma
Makuci sasvim sigurno ne bi govorila onako
neumereno.
Gospodin D. L. B. Matekoni je, ispostavilo se,
imao umnogome isto miljenje.
Mma Makuci nije ba nita kriva",
jednostavno je rekao. Greka nije njena. Onaj
momak je bio zapeta puka koja je samo ekala da
opali. Ve si mi rekla za tu njegovu ensku. Ispao
sam budala, trebalo je da otvoreno razgovaram s
njim o tome. A sad je odluio da moe od svega da
digne ruke zato to ga njegova bogata gospoa voza
naokolo u svom mercedesu. O boe! Ta kola su kriva
za mnogo ta."
Mma Ramocve je energino klimala glavom u
znak da se slae. Jesu, Rra. Bogme jesu. Zavrte
oveku glavu, reka bih. Eto ta rade."
I ene zavrte oveku glavu", nastavio je
gospodin D. L. B. Matekoni. ene zavrte glavu
mladim ljudima i teraju ih da prave gluposti."
Usledilo je kratkotrajno utanje. Mma Makuci
je zaustila da kae neto, ali se predomislila. Po
njenom miljenju, moglo se raspravljati o tome da li
ene zavrte mukim glavama ita vie nego to
mukarci zavrte enskim glavama. Smatrala je da je
odgovornost u vezi s tim zajednika. Ali ovo nije bio
trenutak za pokretanje debate o toj temi.
Dobro, a ta sad da radimo?" upitao je
gospodin D. L. B. Matekoni. Da li bi trebalo da
veeras odem i pokuam da razgovaram s njim? Da
vidim mogu li da ga ubedim da se vrati?"
Mma Ramocve je razmislila o ovom predlogu.
Kad bi gospodin D. L. B. Matekoni pokuao da
ubedi egrta da se vrati, to bi moglo da upali, ali bi u
isto vreme moglo da ima kobne posledice po njegovo
budue ponaanje. Nije bilo u redu da poslodavac
tri za potinjenim posle onakve scene; to bi znailo
da bi momak ubudue mogao da bude bezobrazan,
jer bi znao da e se na kraju uvek izvui. Takoe, to
bi mu dalo povoda da pomisli da je bio u pravu, a da
je Mma Makuci pogreila, a tako neto bilo bi
naprosto nepravedno. Ne, pomislila je, ako e arli
da se vrati, bie to na njegov sopstveni zahtev, po
mogunosti propraen dolinim izvinjenjem Mmi
Makuci, i to ne samo zbog toga to ju je nazvao
bradaviavim svinjetom, nego i zbog toga to joj je
unitio ajnik. tavie, bio je po svoj prilici u obavezi
da joj kupi novi ajnik, ali u ovako osetljivoj situaciji
ne bi bilo pametno insistirati na tome. Izvinjenje e,
prema tome, biti sasvim dovoljno.
Pogledala je gospodina D. L. B. Matekonija
pravo u oi. Mislim da to nije dobra ideja", rekla je.
Ti si gazda. On je momak koji je napustio svoje
radno mesto nakon to je bio bezobrazan prema
svom pretpostavljenom. Ne bi bilo dolino, zar ne, da
gazda tri za momkom i preklinje ga da se vrati? Ne,
trebalo bi mu dozvoliti da se vrati, ali tek poto se
izvini."
Gospodin D. L. B. Matekoni delovao je
rezignirano. Da", rekao je. U pravu si. Ali ta emo
mi ovde da radimo? ta ako se ne vrati? Ovde u
servisu ima posla za trojicu, ak i pored toga to
njegovom radu moe da se nae mnogo mana. Bie
teko bez njega."
Znam, Rra", rekla je Mma Ramocve. ,,I
upravo zato nam je potreban plan iz dva dela. Uvek
je dobro imati plan iz dva dela."
Mma Makuci i gospodin D. L. B. Matekoni su
je iekujui posmatrali. Bila je to Mma Ramocve
koju su znali i cenili: ena s jasnom zamisli ta da se
radi. Nisu ni najmanje sumnjali da e ona da rei
ovaj problem i sada su samo eleli da uju kako e
to da uradi. Plan iz dva dela zvuao je vrlo
impresivno.
Mma Ramocve kao da je i sama bila proeta
poverenjem koje su imali u nju. Zavalila se u svoju
stolicu i stala s osmehom da im iznosi konture svog
plana.
Prvi deo", rekla je, sastoji se u tome da
odmah odemo u Tlokveng, kod onog oveka iji je
ovaj pokvareni bicikl. Moemo da mu ponudimo
posao ovde - priala sam ve o tome s tobom,
gospodine D. L. B. Matekoni. Taj ovek potom moe
da obavlja sve pomone poslove u servisu, kao da je
egrt koji tek poinje da ui zanat. Mislim da e biti
valjan radnik. Nee biti pravi egrt, razume se, ali
arlijev drugar ovde e verovati da jeste. To znai da
e arli odmah saznati da smo nali nekog da ga
zameni. To e za njega, sigurna sam, biti veliki ok."
uvi to, Mma Makuci je ispustila uzvik
oduevljenja. To e da ga naui da ne moe tek tako
da zbaci svoj radni kombinezon i baci ga u baru
motornog ulja", rekla je veselo.
Meutim, spustila je pogled, nakon to ju je
Mma Ramocve prekorno pogledala.
Drugi deo plana", nastavila je Mma Ramocve,
sastoji se u tome da saznamo vie o toj eni s kojom
se arli via i potom vidimo moemo li nekako da
mu pomognemo da doe pameti. Sigurna sam da je
ona udata. A ako je tako, tada je tu negde i mu koji
verovatno plaa onaj skupi srebrni mercedes. Mislite
li da mukarci vole da daju pare za takva kola da bi
se kasnije u njima vozali momci koji se viaju s
njihovim enama? Ne bih reka. Prema tome,
potrebno je samo da saznamo gde se taj mukarac
nalazi i postaramo se da otkrije ta se deava. Potom
emo pustiti da se stvari ree same od sebe i mislim
da e se arli ubrzo posle toga vratiti ovamo,
pokucati na vrata i preklinjati nas da zaboravimo
ono to je rekao za servis."
I za mene", dometnula je Mma Makuci.
Da", sloila se Mma Ramocve. I za vas."
Mma Makuci se odvaila. A ne bi li pomoglo
da ga gospodin D. L. B. Matekoni prebije?" upitala
je. Samo malo. Ne bi li to pomoglo da se ubudue
lepe ponaa?"
Oboje su je pogledali, Mma Ramocve
zapanjeno, a gospodin D. L. B. Matekoni uplaeno.
Ta vremena su prola", rekla je Mma
Ramocve. Tako neto vie nije mogue, Mma."
teta", rekla je Mma Makuci.



Osmo poglavlje

NA AKADEMIJI ZA PLES I POKRET


Nain na koji se iz okantne i neprijatne svae
izrodio verodostojan plan svima je podigao
raspoloenje. Pogotovo je Mmi Makuci bilo drago to
je te veeri mogla da ode kui neoptereena
zabrinutou i krivicom zbog onoga to se dogodilo.
Jer, te joj je veeri predstojalo zapoinjanje novog i
uzbudljivog projekta - najvanije stvari otkako je
osnovala Kalaharski kurs daktilografije za
mukarce. Za razliku od kursa daktilografije,
meutim, ovde nije trebalo nita da radi, to e biti
prijatna promena. Jer njen se ivot, dokle god joj je
pamenje dopiralo, vrteo oko rada; kao devojica je
neumorno obavljala sve domae poslove; peaila je
svakog jutra est milja do kole i est nazad da bi
stekla obrazovanje; a onda, kad joj se ukazala velika
ansa i kad je primljena na Bocvanski koled za
sekretarice, plaen zalaganjem i tednjom cele njene
porodice, radila je marljivije nego ikada pre. Dabome
da je takav rad urodio plodom - u vidu onih velian-
stvenih devedeset sedam procenata - ali uvek je sve
bilo samo teak rad. Sad je kucnuo as za ples.
Videla je u novinama oglas i smesta se nala
zaintrigirana imenom osobe koja ga je dala. Ko je bio
taj gospodin Fano Fanope? Bilo je to nesvakidanje
ime, ali su njegovi muziki kvaliteti delovali vrlo
odgovarajue za nekog ko dri kolu plesa i pokreta,
i drutvenih vetina koje uz njih idu". to se imena
tie, Fano Fanope podseao je pomalo na Spoksa
Spokezija, uvenog radijskog disk-dokeja. Ta imena
imala su u sebi neki veseli ritam; bila su to imena
ljudi koji su ili nekud. Razmiljala je o svom imenu:
Grejs Makuci. Nije bilo niega loeg takvom imenu -
sasvim izvesno je susretala i udnija imena u
Bocvani, gde su ljudi, inilo se, davali svojoj deci
osobena i katkad udna imena - ali nije bilo ime koje
bi nagovetavalo veliko kretanje ili ambiciju. Odista,
mogao bi ga ovek opisati kao bezbedno i poprilino
ukoeno ime, od onih koja bi mogla pripadati vodilji
kruoka pletilja ili uiteljici u nedeljnoj koli.
Dabome, moglo je da bude i mnogo gore i mogla je
biti optereena jednim od onih imena kojih se deca
docnije celog veka stide. Barem nije bila nazvana
kao jedna od nastavnica u Bocvanskom koledu za
sekretarice, ije je ime, prevedeno sa Secvana jezika,
znailo: ona koja mnogo galami. To nije bilo dobro
ime za dete, ali su joj ga njeni roditelji ipak dali.
Dakle, ovaj dolino nazvani Fano Fanope
oglaavao je svoju plesnu kolu (s dodatnim
vetinama), koja se odravala petkom uvee u hotelu
Prezident", a bio je obezbeen i mali orkestar. U
oglasu je pisalo i da e polaznici kole proi obuku iz
najrazliitijih balskih plesova, te da e Fano Fanope,
koji je uivao ugled u plesnim krugovima etiriju
zemalja, lino obuavati sve one koji se prijave u
kolu. Ne predomiljajte se dugo, poruivao je oglas,
jer ima mnogo onih koji jedva ekaju da unaprede
svoje drutvene vetine na ovaj nain pa e
potranja biti velika.
Mma Makuci je sa zanimanjem proitala oglas.
Nije ni najmanje sumnjala da bi bilo dobro da naui
neke od tih neobinih plesova o kojima je itala -
tango je, na primer, delovao vrlo zanimljivo - jednako
kao to nije sumnjala ni da je plesna kola odlino
mesto za upoznavanje novih ljudi. Dabome, s
ljudima se susretala i na svom poslu, a bile su tu i
njene nove komije, vrlo drueljubiv svet, ali ona je
prieljkivala sasvim drugaiju vrstu poznanstava.
elela je da upozna ljude koji su videli sveta, ljude
koji su umeli da priaju o fascinantnim stvarima,
ljude iji je ivot podrazumevao vie od svakodnevice
ispunjene poslom, kuom i decom.
A Mma Makuci je smatrala da nema nikakvog
razloga da ona ne zakorai u ba takav svet. Najzad,
bila je samostalna ena koja je imala svoj poloaj u
drutvu. Bila je detektivska pomonica u Prvoj
damskoj detektivskoj agenciji; imala je i vlastiti mali
biznis u vidu veernjeg kursa daktilografije za
mukarce; a imala je i novu kuu, ili bar deo kue, u
lepom kraju grada. Imala je ime da se ponosi, i pri
tom nije bilo bitno to nosi velike okrugle naoari i
ima problematian ten; konano je i na nju doao
red da malo vie uiva u ivotu.
Briljivo se pripremila za predstojee vee.
Mma Makuci nije imala mnogo haljina, ali barem je
jedna bila odgovarajua, crvena haljina s nizom
malih inija natampanih du poruba, idealna za
plesnu kolu. Izvadila je haljinu iz ormana i briljivo
je ispeglala. Zatim se istuirala, hladnom vodom, jer
u kui nije bilo tople, a potom posvetila ostalim
stvarima koje je bilo potrebno da obavi da bi bila
spremna za izlazak. Trebalo je da nalakira nokte,
vrlo finim ruiastim lakom koji je kupila prole
nedelje, po smeno niskoj ceni; da stavi ru na usne;
da napuderie nos; imala je i neto to se stavljalo
na kosu. Sve to potrajalo je gotovo ceo sat, a potom
je jo morala da otpeai na drugi kraj ulice da bi
uhvatila minibus do centra grada.
Ba ste se lepo doterali, Mma", obratila joj se
u krcatom vozilu neka starija ena. Sigurno imate
randevu s nekim mukarcem. Ali budite paljivi!
Mukarci su opasni."
Mma Makuci se osmehnula. Idem u plesnu
kolu. Veeras mi je prvi put."
ena se nasmejala. O, bie mnogo mukaraca
u toj plesnoj koli", rekla je, nudei Mmi Makuci
pepermint-bombonu iz male kese koju je izvukla iz
depa. Mukarci se zato i upisuju u plesnu kolu.
Da bi upoznali lepe devojke poput vas."
Mma Makuci nije rekla nita, ali je, sisajui
bombonu, razmiljala o izgledima da upozna nekog
mukarca. Nije bila sasvim iskrena prema sebi i bila
je spremna da to i prizna, barem sebi, ako nikom
drugom. Volela bi da naui da plee i, uopte uzev,
volela bi da upozna zanimljive ljude, ali ono to je
istinski elela bilo je da upozna zanimljivog
mukarca i nadala se da e ovo biti prilika za to.
Stoga, ako je njena saputnica iz minibusa bila u
pravu, moda je ba ovo bilo vee kad e se to
konano dogoditi.
Izala je iz autobusa ispred trnog centra.
Prozori na zgradi vlade iza nje bili su mrani, jer je
bio petak uvee, a nijedan dravni slubenik ne bi
radio prekovremeno petkom uvee, ali je zato trni
centar bio osvetljen, a naokolo su ljudi etali,
uivajui u sveem veernjem vazdului i askajui s
prijateljima. Uvek je bilo toliko toga o emu je moglo
da se razgovara, ak iako se nije dogodilo nita
naroito, tako da su ljudi prepriavali jedni drugima
sve vane i manje vane stvari koje su im se deavale
tokom dana, izmenjivali najnovije traeve, sluali o
onome to se dogaalo ili to e se moda dogoditi,
samo budu li dovoljno dugo ekali.
Ispred hotela Prezident" stajala je grupica
mladih, uglavnom tinejdera. Stajali su u podnoju
otvorenog stepenita koje je vodilo na verandu na
kojoj je Mma Ramocve volela da obeduje u posebnim
prilikama. Kad je Mma Makuci prila stepenitu,
zautali su.
Hoete da nauite da pleete, Mma?"
promrmljao je jedan od momaka. ,,Ja u vas nauiti
kako se plee!"
Tu i tamo iz grupice dopro je prigueni kikot.
Ne pleem s malim deacima", rekla je Mma
Makuci, prolazei pored njih.
Posle trenutka utanja, dodala je: Kad
poraste, tada ve sme da doe i pita me za ples."
Ovo je izazvalo smeh ostale mlaarije, a ona se
okrenula i dobacila im osmeh penjui se uz
stepenice. Uspeh koji je postigla svojim dobrodunim
i duhovitim odgovorom ulio joj je samopouzdanje
dok je ulazila u hotel i raspitivala se za prostorije u
kojima se odravala kola plesa. Oseala je izvesnu
nervozu u vezi s ovim izlaskom - ta ako ne bude
uspela da upamti korake tanga ili bilo ega drugog
to budu uili? ta ako bude izgledala glupo? A ta
ako joj se ak desi da se saplete i padne? I ko e sve
da bude tamo? Da li su ljudi koji su poseivali kole
plesa bili mnogo prefinjeniji od nje; mnogo bogatiji?
Jeste da je bila prva u svojoj klasi na Bocvanskom
koledu za sekretarice, ali da li e to iemu da vredi
ovde, u svetu muzike, elegantnog plesa i ogledala?
kola plesa odravala se u prostoriji u
zadnjem delu hotela, koja se koristila za poslovne
rukove i jeftinije privatne zabave. Idui hodnikom,
Mma Maktici je ula zvuk gitare s pojaivaem i
bubnjeva. To je bio orkestar obean u oglasu, a zvuk
ju je ispunio iekivanjem. uli su se i glasovi, zvuk
ljudi zabavljenih razgovorom; bie guva, po svemu
sudei.
Na ulazu u prostoriju nalazio se stoi za
kojim je sedela ena prijatnog izgleda u haljini sa
ljokicama. Osmehnula se Mmi Makuci i pokazala
na tampanu objavu na kojoj je stajala cena
upisnine. Iznosila je etrdeset pula, to nije bilo
malo, ali opet, ovo je prava kola plesa, pomislila je
Mma Makuci, s pravim dvolanim orkestrom i
prostorom u hotelu Prezident". Posegnula je u svoju
torbicu, izvadila novac i platila.
Imate li iskustva ili ste poetnik?" upitala je
ena.
Mma Makuci je razmislila o pitanju. Plesala je
i ranije, naravno, ali nita vie od bilo koga drugog.
Meutim, sa stanovita ove ene u haljini sa
ljokicama, Mma Makuci je morala biti totalni
utokljunac.
Jesam malo plesala", rekla je Mma Makuci.
Kao i svi ostali. Ali nita posebno."
Poetnik", rekla je ena.
Valjda", rekla je Mma Makuci.
Da", odvratila je ena. Ako dosad niste
pohaali kolu plesa, znai da ste poetnik. Ali nema
potrebe da se stidite. Svako mora odnekud da
pone."
ena joj je uputila ohrabrujui osmeh i
pokazala prema vratima. Uite. Uskoro emo
poeti", rekla je. Gospodin Fanope je u baru, ali e
svaki as stii ovamo. On je uveni plesa, samo da
znate. Johanesburg. Najrobi. Plesao je u svim tim
gradovima."
Mma Makuci je ula. Prostorija je bila velika,
nametaj iz sredine uklonjen, a tepih podignut.
Stolice su bile poredane du zidova, a na drugom
kraju, na maloj bini, na visokim stolicama sedela su
dvojica muziara, bubnjar i gitarista. Gitarista je
neto tiho sviruckao, dok je bubnjar, mrav ovek u
srebrnastom prsluku, buljio u tavanicu, udarajui u
taktu palicama o koleno.
Veina stolica je bila zauzeta i Mma Makuci se
naas osetila nelagodno uz sve te poglede uprte u
nju. inilo joj se kao da je procenjuju i urno je
potraila u gomili neko poznato lice, nekog kome bi
mogla da prie i pozdravi se s njim. Meutim, nije
bilo nikog i ona je, praena pogledima ezdesetak
prisutnih, prela preko podijuma i zauzela jednu od
malobrojnih slobodnih stolica. Osvrnuvi se oko
sebe, ustanovila je, na svoje olakanje, da je odevena
umnogome slino ostalim enama, ali nijedna, videla
je, nije nosila naoari. Na trenutak joj je palo na
pamet da ih skine i spremi, ali problem je bio u tome
to su joj bile zaista potrebne i bez njih ne bi mogla
da razazna ta se dogaa.
Nekoliko minuta kasnije, u prostoriju je uao
gospodin Fanope, u pratnji ene u crvenoj haljini sa
ljokicama. Bio je prilino sitan i kooperan ova, u
belom veernjem sakou s leptir manom. Mma
Makuci je primetila da na nogama ima crne cipele od
lakovane koe. Jo nikad nije videla mukarca u
lakovanim cipelama i pomislila je da sasvim pristaju
prilici. Da li bi gospodin D. L. B. Matekoni obuo
ovakve cipele, pitala se. Bilo joj je teko da ga zamisli
u tim cipelama u servisu - ulje bi ih vrlo brzo
unitilo - ali teko da je mogla da ga zamisli u njima
i u bilo kojim drugim okolnostima. Ovo zaista nije
bio njegov svet, a ni svet Mme Ramocve, kad bolje
razmisli. Da li bi Mma Ramocve dobro plesala?
Tradicionalno graene ene umeju da budu dobre u
plesu, pomislila je Mma Makuci, jer imaju dobro
dranje, barem kad su neki plesovi posredi. Teko da
bi tango odgovarao nekom njene grae, ali je
svakako mogla da je zamisli kako igra valcer, moda,
ili se njie uz neki lagani dez. Razume se, tradi-
cionalni plesovi nisu predstavljali problem, jer je njih
svako mogao da igra. Pre nekoliko nedelja bili su u
sirotitu, na roendanskoj zabavi Mme Potokvani, i
nastupila je deija sekcija za tradicionalne plesove,
nadzornici u ast, a pridruile su im se sve
vaspitaice. Neke od njih bile su vrlo tradicionalno
graene - usled silnog probanja hrane koju su
pripremale za decu - i izgledale su vrlo
dostojanstveno onako u nizu s igraima koji su se
ritmino kretali i pevali. Ali sve je to bilo tako daleko
od sveta gospodina Fanopea i njegove plesne kole u
hotelu Prezident".
Dakle, bomma i borra*(Dame i gospodo" na
Secvana jeziku. (Prim. prev.))? izgovorio je u mikrofon
gospodin Fanope. Dobrodoli na prvi kurs
Akademije za ples i pokret. Svojim veeranjim
dolaskom ovamo napravili ste najbolji mogui izbor,
jer je ovo najbolje mesto za uenje balskih plesova u
celoj Bocvani. A ja sam, narode, najbolji uitelj.
Napraviu plesae od svih vas, ak iako jo nikad
niste zaplesali. Svako ima u sebi plesaa, a ja u mu
pomoi da izae napolje. Eto ta u da uradim."
Neko je u tom trenutku zapljeskao, a
nekolicina mu se pridruila. Gospodin Fanope se
zahvalio lakim naklonom.
Veeras emo poeti jednim jednostavnim
plesom. To je ples koji svako moe da naui, a zove
se kvikstep. Ide slou, slou, kvik; slou, slou, kvik,
kvik.*( Uobiajeni nain diktiranja ovog koraka u plesnim
kolama (slow-quick, odn. polako-brzo). (Prim. prev.)) Vrlo je
jednostavan, a Mma Beti i ja emo vam pokazati
kako se igra."
Klimnuo je glavom muziarima. Kad su
zasvirali, odmakao se od mikrofona i okrenuo prema
eni u crvenoj haljini sa ljokicama. Mma Makuci je
oarano posmatrala kako klize po podijumu. Oboje
su bili tako neverovatno lakonogi i kretali su se
skladno, kao da su jedno telo, pokretano nitima koje
vue nevidljiva ruka.
Gledajte kako mi to radimo", nadvikivao se s
muzikom gospodin Fanope. Gledajte nas. Slou,
slou, kvik, kvik."
Posle nekoliko minuta, pustio je Mmu Beti iz
naruja i orkestar je prestao da svira.
Odaberite partnere", uzviknuo je. Mukarci,
ustanite i zamolite dame za ples. Ako neko ostane
bez partnera, Mma Beti i ja emo na smenu biti vai
partneri. Mma Beti e plesati s gospodom, a ja s
damama. Mukarci, ustanite i odaberite damu."
Na ovaj signal, mukarci su poustajali sa
stolica i stali da prelaze preko podijuma ili da se
okreu dami pored sebe. Odjednom su se svi
uurbali i uzmuvali, a Mma Makuci je zadrala dah
od uzbuenja. Prema njoj je iao mukarac, visok
mukarac s brkovima u plavoj koulji. Pogledao je
prema njenim cipelama. Bila je sigurna da bi bio
dobar partner za ples i da bi samouvereno vodio
svoju partnericu.
Ali nije je pitao; priao je eni koja je sedela
pored nje i koja je s osmehom ustala i prihvatila
njegovu pruenu ruku. Mma Makuci je ekala. Kao
da su svi nali partnere i izali na podijum - svi sem
nje. Spustila je pogled. Ovo je bilo ponienje kojeg se
pribojavala; nije trebalo da doe. Na kraju e
gospodin Fanope da igra s njom, iz saaljenja, i svi
e znati da joj niko nije priao da je zamoli za ples.
Krive su moje naoari, rekla je sama sebi. Moje
naoari i injenica da sam neugledna. Ja sam samo
neugledna devojka iz Bobononga.
Podigla je pogled. Pred njom je stajao
mukarac, naginjui se da joj neto kae. U optem
amoru nije mogla da razazna ta je rekao, ali je
oigledno bio mukarac i oigledno ju je molio za
ples.
Mma Makuci se osmehnula i ustala.
Zahvaljujem, Rra", rekla je. Moje ime je Grejs
Makuci."
Klimnuo je glavom, pokazavi joj prema
podijumu za igru, i zajedno su se probili kroz guvu.
Mma Makuci je kradomice odmerila svog partnera.
Pomislila je da nije mnogo stariji od nje; nije bio
naroito zgodan, ali je imao prijazno lice. I nekako je
udno hodao, kao da ga cipele malko uljaju.
Kako se zovete, Rra?" upitala je dok su stajali
meu ostalim parovima, ekajui da krene muzika.
Mukarac je zurio u nju. Izgledalo je kao da
mu je teko da progovori.
Ja se zovem Futi Radifuti", rekao je. To jest,
kad se sve sabere, to je bilo ono to je rekao, ali s
njegovih usana nije silo tako direktno. Zovem se"
bilo je z... z... zovem se, a Futi" je bilo f... f... futi.
Patio je od gadnog govornog poremeaja i Mma
Makuci se snudila. Bila je dobre due, ba poput
Mme Ramocve, ali pomislila je kako je ovo tipino za
nju, da bude izabrana poslednja i da je izabere
mukarac koji udno hoda i strano zamuckuje. Ali
ipak, bio je mukarac, zar ne, i barem je plesala s
nekim, a nije alosno sedela, neeljena. Stoga se
ohrabrujue osmehnula i upitala ga da li je ve
ranije plesao.
Futi Radifuti je zinuo da progovori i Mma
Makuci je ekala njegov odgovor, ali nikakve se rei
nisu formirale. Grizao je usnu i izgledao kao da se
izvinjava.
Ne sekirajte se, Rra", vedro je rekla Mma
Makuci. Ne moramo odmah da razgovaramo.
Moemo da razgovaramo i malo kasnije, posle plesa.
Ne brinite. I meni je ovo prvi put da sam u plesnoj
koli."
Gospodin Fanope je sada organizovao parove i
signalizovao orkestru da pone.
Obujmite svoje partnerke", uzviknuo je. Ne
tako, gospodo, ne lomite im rebra. Dobar plesa dri
svoju partnerku lakim stiskom. Ovako. Vidite?"
Poeli su da igraju i Mmi Makuci je odmah
postalo jasno da njen partner ima vrlo malo oseaja
za ritam. Dok je ona brojala slou, slou, kvik, kvik,
kako im je objasnio gospodin Fanope, on kao da je
brojao slou, slou, slou, kvik ili ak slou, slou, slou,
slou. ta god da je radio, bilo je to bez ikakve veze s
onim to je radila Mma Makuci.
Posle nekoliko minuta nekoordiniranog
vuenja nogu, gospodin Fanope im je priao i
potapao Futija Radifutija po ramenu.
Ne, Rra", rekao je, odreno maui prstom.
Vi trkarate na sve strane. Ovo nije fudbal. Ovo je
kvikstep. Idete slou, slou, kvik, kvik, ovako."
Futi Radifuti je delovao postieno.
,,Op... op... opro... oprostite", zamucao je.
Nisam ba dobar plesa. Oprostite."
Ja u da brojim", ponudila se Mma Makuci.
Ovog puta me samo sluajte."
Nastavili su s plesom, dok je Mma Makuci
naglas brojala i vodila Futija Radifutija u pokuaju
da uskladi njihove pokrete. Nije bilo lako; Futi
Radifuti je bio krajnje nespretan i bez obzira na to
koliko je razgovetno brojala, on kao da je pratio
sasvim drugaiji ritam.
Vano je da koraknete brzo kad kaem dva",
nadvikivala se Mma Makuci s glasnim zvukom
bubnjeva. Zato se ovaj ples i zove kvikstep."
Futi Radifuti je klimnuo glavom. Sad je ve
izgledao veoma ojaeno, kao da se kaje zbog odluke
da uopte doe u plesnu kolu. Mma Makuci je, sa
svoje strane, bila sigurna da ih svi gledaju kako se
sapliu po podijumu. Promenila je miljenje i sad je
mislila da bi bilo bolje da je ostala da sedi, da joj nije
priao nijedan mukarac, nego ovo podvrgavanje
trapavoj, nespretnoj izvedbi. A tamo, samo nekoliko
parova dalje, nalazio se neko koga je prepoznala.
Kradom je osmotrila, a potom odvratila pogled. Da,
to je bila ona, jedna od ena iz njene klase na
Bocvanskom koledu za sekretarice, jedna od onih
glamuroznih devojaka koja je volela da se zabavlja i
koja je na finalnom ispitu osvojila jedva pedeset
procenata, i sad je igrala sa samopouzdanim i pri-
vlanim mukarcem. Mma Makuci se nije usuivala
da je ponovo pogleda, ali je naposletku ipak morala,
jer se razdaljina izmeu njih neprestano smanjivala.
Vidi je!" uzviknula je glamurozna devojka.
Vidi ti nju! Grejs Makuci!"
Mma Makuci je odglumila iznenaenje,
osmehnuvi se devojci. Primetila je da je ova brzo
odmerila Futija Radifutija, a potom nju, pri tom
izgledajui kao da se zabavlja.
Ko je to?" zamucao je Futi Radifuti. Ko..."
Samo nekadanja poznanica",
nezainteresovano je odgovorila Mma Makuci. Ve
sam joj i ime zaboravila."
Vrlo dobro plee", rekao je Futi Radifuti,
zastajkujui na svakoj rei.
Nije sve u plesu", urno je odvratila Mma
Makuci. Ima i drugih stvari u ivotu, samo da
znate."
as plesa trajao je skoro dva sata. Bilo je jo
egzibicija kvik-stepa, koje su uz blistav sklad izveli
gospodin Fanope i Mma Beti, kao i demonstracija
valcera, za koji su ih potom pozvali da i sami
pokuaju. Mma Makuci, koja se za vreme
demonstracije udaljila od Futija Radifutija, nadala se
da e je neko drugi zamoliti za ples, ali ju je Futi
Radifuti urno potraio i trapavo odveo natrag na
podijum.
Na kraju veeri, zahvalio joj se i ponudio da je
prebaci do kue.
Doao sam kolima", rekao je, Mogu da vas
povezem."
Oklevala je. Bilo joj je ao ovog oveka, koji je
delovao sasvim bezazleno, ali ovo vee nije ispalo
onako kako se nadala i kako je sanjarila. Videla je
najmanje etvoricu mukaraca koji su izgledali
privlano i zanimljivo, ali oni je nisu ni pogledali, ak
ni na trenutak. Umesto toga, i ako tipino za nju,
privukla je panju ovog sirotog oveka koji je, mada
vrlo pristojan, strahovito zamuckivao i bio uasno
nespretan. Stoga je trebalo da odbije njegovu
ponudu, da ga ne bi ohrabrivala, i saeka minibus ili
ak otpeai do kue. Za to joj nije trebalo vie od
trideset minuta i u ovaj sat bilo je jo sasvim
bezbedno.
Pogledala ga je i primetila da pod mikama na
koulji ima velike tamne mrlje. Svi smo mi samo
ljudi, stvorenja od vode i soli, samo ljudi. I pomislila
je na trenutak na svog brata, svog jadnog brata
Riarda, koga je tako volela i predano ga pazila i koji
je trpeo one uasne groznice od kojih se noima
kupao u znoju. Nije mogla da povredi ovog oveka;
nije mogla da ga odbije i kae mu ne, ne mogu da
prihvatim vau ljubaznu ponudu.
Prihvatila je i zajedno su napustili salu.
Gospodin Fanope im se na vratima osmehnuo i
rekao da se unapred raduje to e se sledeeg petka
ponovo videti.
Dobar ste par", rekao je. Fino napredujete. Vi
dobro pleete, Mma, a mislim da e i od vas, Rra, biti
dobar plesa."
Mina Makuci se snudila. Ako se dosad samo
pribojavala da e na svim buduim asovima zavriti
s ovim ovekom, ovo je potvrdilo da je taj njen strah
bio sasvim opravdan.
Nisam sigurna hou li stii da doem sledei
put", urno je rekla. Strano sam zauzeta."
Gospodin Fanope je odmahnuo glavom.
Morate da doete, Mma. Vaem prijatelju je
potrebno da mu pomognete da naui da plee, zar
ne, Rra?"
Futi Radifuti je zasijao od zadovoljstva, briui
elo crvenom maramicom. Veoma mi se dopada da
pleem sa..." Reci su izlazile s munom sporou i
gospodin Fanope ga je preknuo pre no to je uspeo
da dovri misao.
Odlino", rekao je instruktor. Videemo vas,
dakle, oboje sledeeg petka. To je ba dobro."
Pokazao je prema ostalim plesaima. Nekima ovde
nije ni potrebna poduka iz plesa. Ali vama jeste."
Izaavi napolje, u tiini su otili do
parkiralita iza gvoare. Kola Futija Radifutija bila
su parkirana na suprotnom kraju, skromna bela
kola s iskrivljenom antenom. to bi rekla Mma
Ramocve, ve je sama injenica da ima kola govorila
neto. Znaila je da ima dobar posao. Pogledajte
njegove ruke, Mma, i njegove cipele - reka bi Mma
Ramocve - i pogledajte ta one govore o njemu. Dok
je pokretao kola, Mma Makuci je pogledala njegove
ruke, ali one joj nisu reke nita. Ili su joj barem reke
jedno, pomislila je, osmehujui se u sebi. Ima sve
prste. Nije kasapim
Pratei njena uputstva, odvezao ju je do kue i
iskrcao tamo, ne gasei motor. Laknulo joj je kad je
videla da oigledno nije imao nikakvih drugih
ocekvanja i, izlazei iz kola, utivo mu je zahvalila na
vonji.
Vidimo se sledee nedelje", reka je, iako
uopte nije planirala da to kae. Nije planirala da se
na bilo koji nain obavezuje, ali je to ipak uradila,
pre svega iz saaljenja prema njemu. I primetila je
da je umeo da ceni njen gest, jer se osmehnuo i
zaustio da kae neto. Ali nije zavrio misao. Reci su
se zaglavile i uutao je.Stoga je zatvorila vrata i
mahala za njim dok se udaljavao u svojim belim
kolima, posmatrajuci kako crvena sveda na njihovom
zadnjem delu nestaju niz drum, stapajui se s
pomrinom.



Deveto poglavlje

GOSPODIN POLOPECI POINJE DA
RADI U SERVISU


Popravku bicikla obavio je mladi egrt. Uspeo
je da ispravi upravlja i namesti sponu na toku i,
mada se nije moglo rei da je bicik kao nov, ipak je
bio u voznom stanju. Mma Ramocve gajila je
odreene bojazni u vezi s tim; volela bi da je
vlasniku bicikla mogla da kae da je njegovo vozilo
savreno i u boljem stanju nego ranije, ali imala je
oseaj da bi to bila tvrdnja bez osnova. Umesto toga,
morae da mu kae da su uradili najbolje to su
mogli i da se nada da je zadovoljan popravkom.
Dabome, imajui u vidu ponudu koju je nameravala
da mu iznese, teko da e on imati nekih veih
prigovora.
Zamolila ga je da doe u servis da preuzme
bicikl i sad je bio tu, sa eirom u rukama, kucajui
na vrata njene kancelarije. Do-viknuia mu je da ue
i uao je, ne odvano kao to su mukarci obino
ulazili, ve gotovo izvinjavajui se. Mma Ramocve je
to uoila i pomislila da je posredi sigurno posledica
zatvora, ili barem posledica koju je zatvor ostavio na
potenog oveka koji je tamo bio nepravedno poslat.
Moe li biti vee nepravde od toga, i vee patnje? Da
znate da ste kanjeni zbog neega to niste uradili ili
zbog neega za ta niste zasluili kaznu; to mora biti
vrlo bolno, pomislila je.
Ustala je da ga pozdravi.
Dobrodoli, Rra", rekla je. Molim vas, uite i
sedite, da porazgovaramo. Dakle..."
Nije gotov? Nije popravljen?"
Osmehnula se ne bi li ga razuverila. Dabome
da jeste, Rra. Uradili smo to smo najbolje mogli,
bolje reeno, egrt je - moda ste ga videli tamo
napolju - uradio to je najbolje mogao. Nadam se da
je sad sve u redu"
Olakanje koje ga je obuzelo bilo je oigledno.
Drago mi je to to ujem, Mina. Potreban mi je taj
bicikl, da bih mogao da traim posao."
Mma Ramocve je pogledala prema drugoj
strani sobe, tamo gde je Mma Makuci sedela za
svojim pisaim stolom, i izmenile su poglede.
Dakle, R ra", poela je. Imala bih neto da
Vam kaem u vezi s tim. Mogu vam rei..."
Dok je govorila, gospodin Polopeci je iznenada
podigao ruku da bi je zaustavio. Ne, Mma", rekao je,
a ton mu je postajao sve odluniji. Molim vas, ne
govorite mi nita. Mnogi su mi dosad govorili kako
da naem posao. Svi su mi rekli da moram da traim
tu i da moram da traim tamo. I ja to radim, ali
nema vajde. Uvek isto - kaem im ta mi se dogodilo,
a oni mi kau hvala, ali ne moemo da vam
pomognemo. Eto ta mi kau. Svaki put. Zato vas
molim da ne ponavljate ono to sam ve uo. Znam
da to inite iz najbolje namere, ali sve sam to ve
mnogo puta uo."
Uutao je, a onda je ponovo stao da poprima
izvinjavajui izgled, kao da je potroio svu hrabrost
koju je prikupio za malopreanji govor.
Mma Ramocve je zurila u njega. Nisam to
htela da kaem, Rra", tiho je rekla. Nisam htela da
vam delim savete. Ne, htela sam da vam ponudim
posao. To je sve."
Gospodin Polopeci nekoliko trenutaka nije
rekao nita, a potom se osvrnuo i pogledao preko
ramena Mmu Makuci, kao da trai potvrdu onoga to
je uo. Mma Makuci se ohrabrujue osmehnula,
Tako je, Rra", relda je. Mma Ramocve ne
govori ono to ne misli. Hoe da vam ponudi posao."
Mma Ramocve se nagnula napred i potapala
dlanom svoj sto. To je posao ovde u servisu, Rra",
rekla je. ,,I moda ete tu i tamo malo raditi i za nas.
Moete nam pomagati. Nije to neki veliki posao."
Gospodin Polopeci kao da je imao tekoa da
shvati ono to mu je reeno. Zinuo je da neto kae i
odmah potom bez reci zatvorio usta. Trenutak
kasnije, postavio je pitanje.
Da li je to posao na due vreme?" upitao je.
Ili samo na nekoliko dana?"
Mma Ramocve je spustila pogled prema svom
stolu. Nije razgovarala o tome s gospodinom D. L.
B. Matekonijem i sad je, suoena s nadama
gospodina Polopecija, morala da donese odluku.
Najmanje na godinu dana", samopouzdano je
izjavila. ta e biti posle toga, to ne znamo. Ali
godinu dana ste sigurni."
Rekavi to, dobacila je kratak pogled Mmi
Makuci, koja je nemo podigla obrvu. Mma Makuci je
shvatala da njena poslodavka ima i svoju impulsivnu
stranu, ba kao to ju je i gospodin D. L. B.
Matekoni ponekad imao. Oboje su umeli da postupa-
ju tako onda kad su nastojali da uine dobro,
prigovarajui docnije jedno drugom zbog toga. Mma
Makuci je mogla da nabroji najmanje dva tipina
primera. Mma Ramocve je tako postupila onomad
kad ju je unapredila u detektivsku pomonicu. Mma
Makuci je znala da je to bilo uinjeno u razdoblju
finansijsldh problema, kad je zdrav razum nalagao
upravo suprotno. Ali Mma Ramocve nije mogla da
natera sebe da je razoara i uradila je ono to joj je
nalagalo njeno srce. A onda je gospodin D. L. B.
Matekoni uradio potpuno istu stvar, zar ne, onomad
kad je usvojio ono dvoje dece iz sirotita? Svi su
znali da Mma Potokvani ume da maltretira
gospodina D. L. B. Matekonija i da ga je zasigurno
mrkim pogledima ili na podvalu navela na tu odlu-
ku, ali je lukava nadzornica sirotita odlino umela
da zaigra na kartu njegove dobre naravi. Stoga ova
odluka nije bila nita neobino, premda e Mma
Ramocve kad-tad morati da prizna gospodinu D. L.
B. Matckoniju da je dala ovakvo obeanje.
Dakle, Rra?" upitala je Mma Ramocve. Da li
biste hteli da radite ovaj posao?"
Gospodin Polopeci je potvrdno ldimnuo
glavom. Srce mi je toliko puno da ne mogu tla
govorim", rekao je. Srce mi je tako puno, Mma. Vi
ste tako dobra ena. Bog me je pogledao onomad kad
ste me oborili. To je bio prst Boji."
Ljubazno od vas", odvratila je poslovnim
tonom Mma Ramocve. Ali ja bih ipak rekla da je to
bilo neto sasvim drugo. A sad bi, mislim, trebalo tla
odemo preko i porazgovaramo s gospodinom D. I
B. Matekonijem, kako bi vas uputio u posao."
Gospodin Polopeci je ustao. Tako sam
srean", rekao je. Ali ja ne znam nita o kolima.
Nadam se da uumeti da radim ovaj posao."
Godinama su ovde radila dva momka koja
nisu imala pojma o kolima", uplela se Mma Makuci.
To im nije ni najmanje smetalo. Prema tome, Rra,
ne bi trebalo da smeta ni vama."
To je tano", rekla je Mma Ramocve. Ali o
tome emo malo kasnije." Zastala je pre no to je
dodala: Samo jo neto, Rra."
Gospodin Polopeci je oklevao. Da?"
Sad imale ovaj posao", rekla je Mma
Ramocve, tako da moete da nam ispriate ta vam
se dogodilo. Ispriajte nam danas za rukom, sve od
poenka, kako bismo sve saznali, jer tako neemo
morati da se pitamo ta se desilo. Recite nam, pa da
vie ne moramo da razmiljamo o tome."
Nema problema", rekao je gospodin Polopeci.
Mogu sve da vam kaem."
Odlino", doekala je Mma Ramocve. Sad
moete da ponete da radite. Ima mnogo toga da se
uradi. Ovih dana imamo mnogo posla i drago nam je
to sad imamo jo jednog oveka..."
Kome moemo da komandujemo", uplela se
Mma Makuci i potom nasmejala. Nita ne brinite,
Rra. Samo se alim."
Gospodin D. L. B. Matekonije u vreme ruka
bio vrlo zauzet, jer je s onim jednim egrtom morao
da ode i popravi neka kola koja su se pokvarila na
drumu za Molepolole. Stoga su samo Mma Ramocve
i Mma Makuci sedele u kancelariji i sluale priu
gospodina Polopecija. Mma Makuci je pripremila
sendvie od hleba koji su drali u kredencu u
kancelariji - debelu parad obilato premazanu
demom - a Mma Ramocve je primetila koko se
eljno gospodin Polopeci prihvatio hrane. Gladan je,
pomislila je, i shvatila da je verovatno ono malo
hrane to je imao preputao svojoj porodici. Dala je
znak Mmi Makuci da napravi jo sendvia, koje je
gospodin Polopeci satirao dok je priao svoju priu.
Roen sam u Lobatseu", poeo je. Moj otac je
tamo radio kao bolniar u psihijatrijskoj bolnici.
Znate takva mesta. Njegov posao je bio da pomae
lekarima oko vrlo bolesnih pacijenata, li su se
otimali kad su pokuavali da ih lee. Bilo je meu
tim pacijentima i vrlo snanih, koji su vikali i udarali
sve oko sebe. Moj otac je takoe bio snaan ovek i
imao je one specijalne koulje koje je ponekad
oblaio tim ljudima, vezujui im ruke iza lea. To je
olakavalo posao lekarima.
Ja sam vredno uio. Hteo sam da postanem
lekar kad porastem, ali kad su doli ispiti, nisam se
ba proslavio. Znao sam odgovore na sva pitanja, jer
sam stvarno vredno uio, ali sam imao veliku tremu
i nisam mogao da piem kako valja. Ruka mi se
tresla i tresla i ispitivai su se zasigurno pitali ko je
taj glupi deak koji ne ume ni uredno da pie. Stoga
nisam proao onako dobro co je trebalo. Da se nisam
toliko tresao, tada bih moda dobio stipendiju i
otiao u Junu Afriku da studiram medicinu. To se
godilo jednom deaku u mojoj koli, ali ne i meni.
Meutim, nisam sedeo i kukao, jer sam znao
da e mi Gospod nai neki drugi posao. I naao je.
Sa esnaest godina, dobio sam posao u bolnici u
kojoj je radio moj otac. U njoj postoji apoteka i
trebao im je neko da pere boice i pomae u noenju
i dizanju tekih stvari. Takoe sam morao da
upisujem napomene u knjige zaliha lekova i
prebrojavam boice i tablete. Bio sam veoma dobar u
tome, tako da su me, kad mi je bilo dvadeset godina,
unapredili u apotekarskog pomonika. To je bio dobar
posao. ak sam uz posao uzeo da uim za neke ispite i
zakljuio sam da se vie ne bojim onoliko. Uredno
sam pisao i poloio sam.
Dvanaest godina sam radio tamo, a onda su
me premestili U Gaboron. Radovao sam se novom
poslu, jer je radno mesto bilo odgovornije i donosilo
je vie novca. Postao sam apotekarski pomonik u
bolnici 'Princeza Marina', koja je odlina bolnica.
Tamo imaju veliku apoteku i mnogo, mnogo stalaa
s boicama. Naporno sam radio i ilo mi je ba
dobro. Mogao sam da se oenim enom koju sam
upoznao u crkvi. To je dobra ena i rodila mi je dvoje
dece, jedno je ovoliko, a drugo je ovoliko, i mnogo su
dobra deca.
Bio sam i srean i ponosan ovek. A onda mi
se jednog dana dogodilo neto runo, neto to je
zauvek promenilo moj ivot i to nikad neu moi da
zaboravim. Bio je sasvim obian dan, isti kao i svaki
drugi. Kad sam tog jutra izaao iz kue, nisam znao
ta e mi se dogoditi. Nisam znao da je to moj
poslednji srean dan."
Gospodin Polopeci je zastao da bi zagrizao novi
sendvi koji mu je dodala Mma Makuci. Odgrizao je
veliki zalogaj i dve ene su ga utke posmatrale dok
je vakao. Mma Ramocve se pitala ta je to moglo da
u samo jednom danu srui ceo njegov svet. Kad su
se prvi put sreli, rekao je da se desio nesrecan slu-
aj, ali kakav je nesrecan sluaj mogao da dovede do
toga da on provede dve godine u zatvoru?
Saobraajna nesrea? Da nije moda pijan seo za
volan i ubio nekog? Nije delovao kao ovek koji bi
uradio tako neto.
Tog jutra imali smo mnogo posla", nastavio je
gospodin Polopeci, otirui nadlanicom mrvice s usta.
Ponekad je bivalo tako. Sva bi odeljenja istovremeno
ostala bez lekova, a pred alterom bi se otegao
dugaak red ambulantnih pacijenata s receptima u
rukama. A mi bismo padali na nos od posla trudei
se da sve to postignemo. Tog dana su dva apotekara
bila bolesna, jer je u gradu vladao grip. Zato smo
imali mnogo posla.
Nije nam bilo dozvoljeno da radimo neke
stvari. Bili smo samo apotekarski pomonici i nije
nam bilo dozvoljeno da odmeravamo lekove i tome
slino. Ali ponekad, kad bi bila takva guva kao tog
dana, umeli su da nam naloe da uradimo neke
jednostavne stvari, na primer, da brojimo tablete i
stavljamo ih u boice. Tako da smo to radili.
Tog jutra sam ba to radio. I tada sam
pogreio. Uzeo sam tablete s pogrenog mesta i
stavio ih u boicu koju mi je apotekar dao. Stavio
sam u boicu ba te lablete jer sam mislio da mi je
pokazao da ih uzmem s tog mesta, a ne s drugog.
Pogreno sam ga razumeo.
Lek koji sam stavio u boicu bio je vrlo jak.
Ubio je enu koja ga je uzimala. To se dogodilo zbog
moje greke.
Bili su vrlo ljuti kad je ta ena umrla. Nali su
boicu s pogrenim lekom i pitali ko je slavio te
tablete u nju. Apotekar je rekao da mi je dodao
odgovarajui lek, ali da ga ja nisam posluao. Bio je
jako uplaen, jer je mislio da e njega da okrive.
Znate, bio je novajlija, stranac koji je tada tek poeo
da radi i ve odavno vie ne radi tamo. Zato je
slagao. uo sam ga kako lae i vikao sam da ne
govori istinu. Zato su ga ponovo pitali i rekao im je
da se sea da mi je dao odgovarajui lek i da u tom
trenutku nije bilo nikakvih drugih tableta u blizini.
To nije bilo tano. Na pultu je bilo mnogo kutija s
tabletama i trebalo je da zna da bi moglo da se desi
da pogreno shvatim njegovo uputstvo.
Kad sam te veeri doao kui, samo sam
sedeo i utao. Nisam mogao da govorim. Moja ena
je pokuavala da me utei. Rekla je da nije moja
greka to je neko umro i da je to to se desilo
istinski nesrean sluaj, kao kad pas pretrava
drum ili tanjir padne sa stola. Ali ja je nisam ni uo
kako valja, jer mi je oko srca bilo hladno, svuda u
meni bilo je hladno, i znao sam da u ostati bez
posla. Kako emo se prehraniti ako nemam posao?
Moj otac je tada bio ve pokojni i nisam mogao da se
vratim u njegovu kuu. Verovao sam da nam je to
kraj.
Tada nisam imao pojma da e sve biti jo
gore. Tek nekoliko nedelja kasnije, nakon to je
policija tri ili etiri puta razgovarala sa mnom,
saoptili su mi da e me optuiti za zloinako
ubistvo. Tako su to nazvali. Rekli su da je zloinako
ubistvo kad uradite neto toliko nesmotreno da to
nekog staje ivota. Nisam mogao da verujem da e
me u toj meri okriviti, ali porodica ene koja je umrla
digla je veliku galamu oko toga i stalno su pitali
policiju kad e ovek koji je ubio njihovu majku biti
kanjen za ono to je uinio.
Otiao sam kod njih. iveli su tamo preko u
Starom Nalediju i otiao sam kod njih kui i
preklinjao ih da mi oproste. Rekao sam da nisam
imao ni najmanje elje da naudim njihovoj majci.
Zato bih eleo da joj naudim! Rekao sam da mi je u
dui isto tako strano kao da sam ubio roenu
majku. Molio sam ih da prestanu da trae od policije
da me poalje u zatvor i rekao sam im da sam u po-
liciji objasnio ta se desilo. Pao sam na kolena pred
njima. Ali nisu hreli ni da me pogledaju. Rekli su da
se gubim iz njihove kue ili e da pozovu policiju.
Tako sam izaao od njih i otiao kui i ekao
dan kad u morati da izaem pred sud. Imao sam
advokata koji mi je rekao da e radili sve za mene
ako mogu da ga platim. Otiao sam u potansku
tedionicu i podigao gotovo sav novac koji sam
utedeo i dao ga tom advokatu. Rekao je da e uraditi
sve to moe i siguran sam da jeste. Ali tuilac je
rekao da sam postupio vrlo nepaljivo. Rekao je da
neko ko je paljiv ne bi nikad uradio ono to sam ja
uradio. Sudija me je sve vreme gledao i bilo mi je
jasno da smatra da sam ja jedan vrlo nepaljiv ovek
koji je svojom nepanjom nekog ubio.
Kad je rekao da moram da odem u zatvor na
dve godine, u prvom trenutku nisam smeo da se
osvrnem. Tamo iza sedela je moja ena i uo sam je
kako plae i doziva me, pa sam se onda ipak
okrenuo i video je, nju i moje dve devojice, a one su
gledale svog tatu i pitale se hou li otii s njima kui,
ali ja nisam znao ta da radim, da li da im mahnem
za zbogom, tako da sam samo stajao kao kip sve dok
mi policajci koji su stajali pored mene nisu rekli da
moram da idem. Ti policajci su bili ljubazni prema
meni. Nisu me maltretirali, nisu mi govorili rune
rei. Jedan od njih mi je rekao: 'ao mi je, Rta. ao
mi je to je ovako ispalo. Ali sad morate da poete.' I
poao sam, ne osvrui se, i tako sam otiao."
Uutao je i usledila je duga tiina. Mma
Ramocve je pruila ruku i dohvatila olovku sa stola.
Potom ju je ponovo spustila. Mma Makuci je sedela
sasvim nepomino. Nijedna od njih nije progovorila
ni re, jer svi obe oseale da nema niega to bi u
tom trenutku mogle da kau.








Deseto poglavlje

UVEK SE NAE VREMENA ZA AJ I
KOLAE (AKO IH IMA)


Bilo je vreme da Mma Ramocve poseti Mmu
Silviju Potokvani, potovanja dostojnu nadzornicu
sirotita. Za to nije imala nikakav poseban razlog;
nadzornica je nije slubeno pozvala, niti joj je traila
da pozajmi gospodina D. L. B. Matckonija zbog ne-
kih hitnih poslova tekueg odravanja. Bila je to
isto drutvena poseta, od onih u koje je Mma
Ramocve volela da odlazi onda kad je smatrala da
ima vremena da sedi i aska. Po njenom miljenju,
ljudi nisu provodili dovoljno vremena sedei i
askajui, a bilo je vano da se nae vremena za
sedenje i askanje.
Dve ene su se godinama poznavale i prele su
na onaj najprijatniji mogui teren, kad se staro
prijateljstvo moe ponovo oiveti i skrajnuti, po elji,
a da mu to ni na koji nain ne nakodi. Umelo je da
proe i po nekoliko meseci da se ne vide, ali to nije
nita znailo. Nedovren razgovor s poetka sune
sezone mogao je da se nastavi posle sezone kia;
pitanje postavljeno u januaru moglo je da dobije
odgovor u junu ili jo kasnije, a moda i nikad. Nije
bilo nikakve potrebe za formalnostima ili pre-
dostronou, a mane jedne bile su dobro poznate
drugoj.
Da li je Mma Potokvani imala mana? Dakle,
Mma Ramocve je mogla da ih nabroji bez oklevanja,
kad bi joj tako neto palo na pamet. Svi su znali da
je Mma Potokvani nasrtljiva; godinama je
maltretirala gospodina D. L. B. Matekonija, a on se
krotko pokoravao takvom tretmanu. Bile su tu
bezbrojne molbe za pomo u odravanju u ivotu one
pumpe za vodu iji je ivotni vek odavno istekao, pa
onda onaj nepouzdani minibus koji je jo pre
nekoliko godina trebalo da zavri na otpadu, ali koji
se jo uvek kotrljao drumom blagodarei nepreva-
zienom automehaniarskom umeu gospodina D.
L. B. Matekonija. Barem je pumpa baena u staro
gvode kad joj se najzad usprotivio i rekao joj da je
krajnje vreme za to, ali tek mu je predstojalo da za-
uzme slian nepokolebljiv stav u vezi s minibusom.
Meutim, ubedljivo najgora od svega bila je
ona rabota sa sponzorisanim padobranskim
skokom, kad je Mma Potokvani obrlatila gospodina
D. L. B. Matekonija da pristane da skoi iz aviona
da bi se prikupio novac za sirotite. To zaista nije
bilo lepo od nje i Mma Ramocve je bila prilino ljuta
zbog cele te epizode. Iako je uspela da sredi da arli
iskoi iz aviona umesto svog gazde - i nikada nee
zaboraviti kako se momak prizemljio na veliki trn
akacije itava stvar je izazvala veliku uznemirenost
kod gospodina D. L. B. Matekonija. ovek je morao
da motri na Mmu Potokvani, dakle, kako ga svojim
manevrisanjem ne bi dovela u neprijatan poloaj.
Uvek je tako s nasrtljivim ljudima; ovek je mogao da
se nade uvuen u njihove tiranske planove ne-
svestan ta ga je snalo. A onda bi odjednom
ustanovio da je pristao da uradi neto to zapravo ne
eli.
Razume se, neka ona koja nema u sebi
nasrtljivosti baci prvi kamen. Mma Rainocve je
morala da prizna da ni sama nije bila iznad
povremenih pokuaja da navede nekog da uradi
neto po njenom. Mada ona to ne bi nazvala
nasrtljivou, ve pre... Pa dobro, bilo joj je teko da
smisli re koja bi precizno opisala meavinu
psihologije i reenosti koju je ovek morao biti kadar
da aktivira ako je nameravao da dovede bilo koji
posao do kraja. A valjalo je uvek imati na umu da
Mma Potokvani, ak iako je bila nasrtljiva, nije nikad
bila takva zarad vlastite koristi. Svoje neosporne
talente u ovom pogledu upotrebljavala je u korist
siroadi i mnogi od njih imali su zbog ega da joj
budu zahvalni.
Bio je tu, na primer, onaj deki sa zgrenim
stopalom. Mma Ramocve se seala da ga je pre etiri
ili pet godina prvi put videla u sirotitu. Doao je sa
svojih est godina, a poslat je iz Selibi Pikvea ili
negde iz tih krajeva. Mma Potokvani joj je objasnila
pozadinu njegovog sluaja i ispriala da je deaka
napustila majka, koja je otila s nekim mukarcem i
ostavila ga tetki koja je bila alkoholiarkaa. Ta tetka
je nepanjom dozvolila da se vatra na ognjitu otme
kontroli i mala tradicionalna kua u kojoj su iveli,
sa svojim zidovima od prua, planula je dok je deak
bio unutra. Tetka je izala napolje i posrui otila
odatle i niko nije bio svestan injenice da je deak
unutra, sve dok vatra nije poela da jenjava. Proveo
je mescce u bolnici i potom je naao dom u sirotitu.
Mma Ramocve ga je videla kako se igra s
ostalom decom, trei zajedno s njima za loptom u
jednoj od onih neobinih spontanih igara koje deaci
zaas smisle. I videla je koliko se trudi da ne
zaostaje, uzaludno, zato to je morao da vue svoju
unakaenu levu nogu.
Hrabar deki, taj mali", relda je tada Mma
Potokvani. Uvek hoe sve da pokua. Pokuava da
se vere na drvee, ali ne moe, zbog tog stopala. I
voleo bi da igra fudbal, ali ne moe da utne loptu.
Hrabar deki."
Mma Ramocve primetila je pogled Mme
Potokvani dok je govorila: taj pogled pun reenosti; i
nije se iznenadila kad je pre nekoliko meseci ula da
je nadzornica sela u autobus zajedno s deakom i
otisnula se na dug put do Johanesburga. Tamo ga je
odvela u ordinaciju lekara za koga je ula i
insistirala da ga taj lekar pregleda. Bio je to in
velianstvene hrabrosti. Kasnije je ula, i to od same
Mme Potokvani, koja je priu prekidala estim
kikotom, kako je odvela deaka u ekaonicu kod tog
lekara, ekaonicu u blistavoj visokoj zgradi, i
ignorisala proteste slubenice na prijemnom alteru
koja ju je uveravaia da lekar nee moi da je primi.
Neka lekar sam odlui o tome", izjavila je
Mma Potokvani. Ne moete vi da govorite u njegovo
ime. Neka baci pogled na ovog dekia ,,i neka mi
onda u oi kae da li e ga primiti ili nee."
ekala je i ekala, i lekar je najzad promolio
glavu kroz vrata, to je za Mmu Potokvani bio signal
da skoi na noge i izvue iz svoje torbe veliki voni
kola koji je pripremila. Gurnula ga je zapanjenom
oveku u ruke, a deki je, drei se za suknju Mme
Potokvani, uao za njom u ordinaciju.
Posle toga nije mogao da kae ne", objasnila
je Mma Potokvani. Iz tih stopa sam mu odsekla
pare kolaa i rekla mu da bi mogao da se osladi dok
deak izuva cipele i arape. I osladio se. Pojeo je
kola i tada vie nije mogao da mi kae da nee da
pregleda deaka. A kad ga je pregledao, upitala sam
ga kad bi mogao da ga operie i dok je on pokuavao
da smisli ta da mi kae, ja sam mu odsekla jo
jedno pare kolaa. Eto, tako je ovom deaku stopalo
popravljeno i sad vie uopte nije tako strano. Jo
uvek epa, ali ni izbliza onako gadno. Moe da igra
fudbal. Moe ak i da tri. Ono je stvarno dobar
lekar. I ni pare nam nije naplatio. Rekao je da mu je
voni kola sasvim dovoljan honorar."
Takva dostignua, pomislila je Mma Ramocve,
bila su vie nego dovoljna da nadomeste za
povremenu ljutnju koju je ovek mogao da oseti zbog
nasrtljivosii Mme Potokvani, a uostalom, ovom
prilikom Mma Ramocve nije ni bila raspoloena da
razmilja o manama svoje prijateljice. elela je,
radije, da uje njeno miljenje o nekoliko problema s
kojima se suoavala. Najmanje jedan od njih bio je
ozbiljan - pitanje ta da se radi u vezi s arlijem - a
ostale je naprosto bilo potrebno saoptiti, da bi
videla kako e na njih reagovati pronicljivi um Mme
Potokvani.
Opazila je nadzornicu na verandi ispred njene
kancelarije, zaokupljenu razgovorom s jednim od
kunih majstora. Ti ljudi bili su vani lanovi osoblja
sirotita; starali su se o svim onim sitnim
problemima koji su svakodnevno iskrsavali,
problemima poput zaguenih odvoda, slomljenih
grana na drveu ili nezvanih gostiju kao to su zmije
i psi lutalice.
Saekala je u svom malom belom kombiju dok
se razgovor nije zavrio, a potom izala napolje i
uputila se preko pranjavog parkiralita prema
nadzorniinoj verandi.
Dakle, Mma", doviknula joj je Mma Potokvani,
stigli ste ba u trenutku kad sam pomislila da bi
bilo dobro popiti aj. Umete odlino da odaberete
vreme."
Mma Ramocve se nasmejala i podigla ruku u
znak pozdrava. A vi uvek stignete u moju
kancelariju upravo u istom takvom trenutku",
odvratila je. Obe umemo da odaberemo vreme."
Mma Potokvani je pozvala mladu enu koja je
stajala na pragu susedne kancelarije, zamolivi je da
im skuva aj, a potom pokretom signalizovala Mmi
Ramocve da ue unutra. Smestivi se, pogledale su
jedna drugu, da vide koja e zapoeti razgovor.
Tiinu je prva prekinula Mma Ramocve.
Strano sam zauzeta, Mma", poela je, odmahujui
glavom. Imamo mnogo posla u agenciji, a u servisu
je uvek guva, kao to znate. Gospodin D. L. B.
Matekoni se preoptereuje poslom."
Ovim nije nameravala da aludira ua injenicu
da su neki ljudi - Mma Makuci pre svega - smatrali
da Mma Potokvani besramno oteava gospodinu D.
L. B. Matekoniju teret ovozemaljskog ivljenja.
Sreom, Mma Potokvani, kako se inilo, nije
protumaila njenu primedbu na taj nain.
On je dobar, ljubazan ovek", relda je Mma
Potokvani. A takvi ljudi su esto prezauzeti. I ovde
sam primetila to isto. Onaj ovek s kojim sam
razgovarala maloas - jedan od naih kunih
majstora - on je ba takav. Toliko je ljubazan da svi
od njega trae ta god im padne na pamet. Imali smo
jednom jednog namora koji je radio ovde i taj je
vazda sedeo besposlen, jer niko, sem mene, naravno,
nije imao smelosti da mu zatrai da bilo ta uradi."
Mma Ramocve se saglasila da se neki ljudi
ponekad zaista tako ponaaju i dodatno se sloila
kad je Mma Potokvani malo docnije rekla da se ljudi
nikad istinski ne menjaju. Bilo je gotovo nemogue
navesti oveka vazda zaokupljenog poslom da manje
radi; on jednostavno nije bio tako sazdan.
Brinete li zbog njega?" upitala je neuvijeno
Mma Potokvani. Posle one njegove bolesti, moda bi
trebalo da ga drite na oku. Nije li dr Mofat rekao da
ne bi trebalo previe da radi?"
Jeste", odvratila je Mma Ramocve. Ali kad je
to reeno gospodinu D. L. B. Matekoniju, ovaj je
kazao: 'A ta je s dr Mofatom? On se satire od posla
kao niko na svetu. Vidim ja njega. Stalno uri u
bolnicu i vodi rauna o ljudima. Ako misli da ne bi
trebalo da toliko radim, to on toliko radi?' Eto to je
rekao, Mma, a ja nisam znala ta da mu na to
kaem."
Mma Potokvani je frknula. To nije odgovor",
rekla je. Lekarima je dozvoljeno da nam kau i ono
ega se sami moda i ne pridravaju. Oni znaju ta
je ispravno, ali moda nisu u stanju da to i sami
rade. To ne znai da su njihovi saveti ravi."
Bilo je ovo zanimljivo opaanje i Mma Ramocve
je razmislila o njemu pre no to je odgovorila.
Moram da razmislim o tome to ste rekli,
Mma", rekla je. Da li bi stvarno trebalo da idemo
naokolo i govorimo ljudima ta da rade?"
Pitanje je bilo postavljeno i visilo je svom
teinom u vazduhu kad je posluavnik s ajem
donesen i stavljen na radni sto Mme Potokvani. Mma
Ramocve je diskretno osmotrila njegov sadraj: da,
bio je tu i kola dva velika pareta vonog kolaa,
onog kojem se uvek nadala kad je dolazila u posetu
sirotitu. Odsustvo kolaa s posluavnika moglo je
da znai da je iz nekog razloga u nemilosti; sreom,
danas to nije bio sluaj.
Mma Potokvani je pruila ruku i stavila vee
pare kolaa na tanjir svoje prijateljice. Zatim je
drugo pare stavila na svoj tanjir i poela da sipa
aj.
Pitanje koje ste postavili vrlo je vano, Mma",
izjavila je, podiui svoje pare kolaa i odgrizajui
zalogaj. Moram da razmislim o njemu. Moda ima
ljudi koji bi rekli da ja jedem previe kolaa."
Ali vi ne jedete previe kolaa, zar ne?"
primetila je Mma Ramocve.
Odgovor Mme Potokvani stigao je brzo. Ne, ne
jedem. Ne jedem previe kolaa." Zastala je i enjivo
osmotrila svoj tanjir koji se sve vie praznio.
Ponekad poelim da pojedem previe kolaa. To je
izvesno tano. Ponekad padnem u iskuenje."
Mma Ramocve je uzdahnula. Svi se ponekad
naemo u iskuenju, Mma. Svi smo na mukama kad
su kolai posredi."
To je tano", alostivo se saglasila Mma
Potokvani. Ovaj ivot je prepun iskuenja, ali kolai
su verovatno meu najveim."
Nekoliko asaka nisu progovarale. Mma
Ramocve je gledala kroz prozor, prema drveu u
dvoritu i iznad njega, prema nebu, koje je bilo
prazno i svetloplavo i beskrajno, beskrajno. Velika
ptica, moda leinar, kruila je u visini noena
vazdunom strujom, mala letea crna taka koja je
traila hranu, kao to je, razume se, svi traimo, na
ovaj ili onaj nain.
Skrenula je pogled s neba i ponovo ga uperila
ka Mmi Potokvani, koja ju je posmatrala s jedva
primemim osmejkom na usnama.
Iskuenje je veoma veliko", tiho je rekla Mma
Ramocve. Ne mogu uvek da mu se oduprem. U tom
pogledu nisam jaka."
Drago mi je to ste to rekli", rekla je Mma
Potokvani. Ni ja nisam jaka. Na primer, ovog asa
razmiljam o vonom kolau."
Ja takoe", priznala je Mma Ramocve.
Mma Potokvani je ustala i doviknula devojci
tamo napolju: Jo dva pareta kolaa, molim vas.
Dva velika pareta."
Kad su pojele kolae, a devojka odnela
posluavnik, razgovor su nastavile uz aj. Mma
Ramocve je pomiljala da pone od zagonetke s
bundevom, koja je u dobroj meri pala u zaborav
usled svih skoranjih uzbuenja, ali je ipak
predstavljala prilinu misteriju. Stoga je ispriala
Mmi Potokvani o nimalo prijatnom iskustvu kroz
koje je prola posumnjavi da se u kui nalazi uljez,
a potom i o jo alarmantnijem otkriu da se sakrio
ba pod njenim krevetom.
Mma Potokvani je ciala od smeha dok je Mma
Ramocve opisivala kako su se uljezove pantalone
zakaile za oprugu kreveta.
Mogli ste da ga spljeskate, Mma", rekla je.
Dobro da nije zavrio polomljenih rebara."
Mma Ramocve je pomislila da bi se isto moglo
rei za uljeza 1 koji bi bio toliko nesmotren da se
sakrije pod krevetom Mme Potokvani, ali je odolela
iskuenju da to glasno kae.
,,A sledeeg jutra", nastavila je priu, nala
sam pred kuom divnu bundevu. Neko je uzeo
pantalone, a na njihovom mestu ostavio bundevu.
Kako vam se to ini, Mma?"
Mma Potokvani se namrtila. Zakljuili ste da
je bundevu tamo ostavila ista osoba koja je uzela
pantalone, ali da li je to zaista povezano? Da nisu,
moe biti, bundeva i pantalone vezani za dva sasvim
zasebna dogaaja? Imate osobu koja je donela bun-
devu - dok su pantalone jo uvek bile tamo - i imate
osobu koja je odnela pantalone, pri tom ne dirajui
bundevu. Moda se ba tako dogodilo."
Ali ko bi doneo bundevu i ostavio je tamo bez
ikakvog objanjenja?" upitala je Mma Ramocve.
Biste li vi uradili tako neto?"
Mma Potokvani se poeala po glavi. Mislim
da ne bih ostavila bundevu pred neijom kuom a da
ne objasnim zato sam to uinila. Ostavila bih
cedulju zajedno s bundevom ili bih toj osobi kasnije
rekla: ja sam ostavila bundevu tamo."
Tako je", rekla je Mma Ramocve. Veina ljudi
bi tako postupila."
Ali, da znate", doekala je Mma Potokvani,
deavalo se da nam ljudi ostave poklone napolju
pred kapijom. Jednom sam nala punu kutiju
namirnica ostavljenu tamo, bez ikakve cedulje. Neka
dobra dua ostavila ju je tamo, za decu."
Zaista lepo", rekla je Mma Ramocve. Ali to je
ipak neto drugo, zar ne? Ja nisam dobrotvorna
ustanova koja ivi od priloga. Meni niko ne bi ostavio
pred kuom bundevu, samo zato to je pomislio da
mi moda treba."
Mma Potokvani je uvidela logiku ove primedbe
i ve je zaustila da iznese svoje opaanje u vezi s tim,
ali je zastala u pola rei. Pala joj je na pamet jo
jedna mogunost. Mma Ramocve je pretpostavljala
da je bundeva bila namenjena njoj, ali ta ako ju je
neko grekom ostavio tamo? Bilo je mogue da je
neko doneo bundevu namenivi je nekom drugom
stanovniku Zebrine ulice, ali ju je ostavio pred
pogrenom kuom. Taman je htela da to i kae, ali ju
je Mma Ramocve nehotice spreila u tome.
Zar je vano?" razmiljala je naglas Mma
Ramocve. Zaokupile smo se razgovorom o bundevi.
U ovoj zemlji ima bundeva koliko ti srce ite. Da li je
pametno troiti vreme na priu o bundevama, kad
ima toliko vanijih stvari o kojima valja poraz-
govarati?"
Mma Potokvani se sloila s njom. U pravu
ste", rekla je. Dovoljno smo dugo razglabale o toj
bundevi. Stoga, hajde da popriamo o neemu
vanijem."
Mma Ramocve nije gubila vreme. Dakle",
rekla je, imamo veliki problem s arlijem. Mislim da
je ovog puta posredi neto mnogo ozbiljnije od onog
trna akacije koji mu se nabo u tur pantalona
onomad kad je skoio s padobranom."
Ima li to veze s nekom enom?" brzo je
reagovala Mma Potokvani.
Ima", odvratila je Mma Ramocve. Sluajte
samo."
Mma Potokvani se zavalila u stolici. Otkako je
arli izveo onaj skok s padobranom u korist sir-
otita, gajila je izvesnu naklonost prema njemu.
Smatrala je da poseduje izvestan karakter, a izgledi
da uje neki soan detalj iz njegovog ljubavnog ivota
delovali su zanimljivo. Meutim, to ju je podsetilo na
neto to je nameravala da pomene Mmi Ramocve.
Bilo je vano da joj to kae pre no to Mma Ramocve
krene s priom, da ne bi sluajno zaboravila. Stoga
je podigla ruku ne bi li je prekinula.
Pre no to ponete, Mma", relda je, moram
neto da vam kaem."
Mma Ramocve je upitno pogledala svoju
prijateljicu. Pitala se nije li Mma Potokvani ve
obavetena o arlijevoj aferi i nee li joj moda ak
rei koja je ena posredi. Mma Potokvani je uvek bila
tako dobro obavetena o svemu to se dogaalo da
ne bi bilo nimalo iznenaujue da je tano znala ko
je bio za volanom onog ulickanog srebrnastog
mercedesa.
Neete nikad pogoditi koga sam videla u
gradu pre neki dan", relda je Mma Potokvani. Jedva
sam poverovala roenim oima."
Nemam ideju", odvratila je Mma Ramocve.
Da li je to bio neko jako poznat?"
,,Onako", zagonetno je relda Mma Potokvani.
U svetu deza, moda."
Mma Ramocve nije govorila nita, ekajui da
Mma Potokvani nastavi.
Bio je to Note", jednostavno je relda. Note
Mokoti, va prvi mu. Seate li ga se?"





Jedanaesto poglavlje

MMA MAKUCI SAZNAJE VIE O
GOSPODINU FUTIJU RADIFUTIJU


Dok je Mma Ramocve jela svoje drugo pare
vonog kolaa kod Mme Potokvani, Mma Makuci je
jo uvek bila u Prvoj damskoj detektivskoj agenciji, i
sreivala kancelariju. Mma Ramocve joj je dozvolila
da tog dana ranije zakljua, budui da je i sama
uzela slobodno popodne. Imale su dosta sluajeva,
ali nita to nije moglo da prieka do sutra, i Mma
Ramocve je znala da bi Mma Makuci volela da ima
dovoljno vremena da se spremi za svoj as plesa,
drugi po redu, koji je trebalo da se odri te veeri.
Mma Makuci je arhivirala sva dokumenta - bio
je to zadatak koji, kako su joj utuvili u glavu u
Bocvanskom koledu za sekretarice, nije nikad
trebalo ostavljati za sutra. Ta poruka stigla je od
same direktorke, visoke i impozantne ene koja je u
Bocvanu donela najvie standarde sekretarske
profesije.
Ne dozvolite da vam se papiri vuku naokolo,
devojke", posavetovala ih je. Neka vam svaki papir
pree preko stola jednom i samo jednom. To je
odlino pravilo. Arhivirajte ga bez odlaganja.
Zamislite da postoje veliki pacovi papiroderi koji e
nou izai iz svojih rupa i pojesti sva dokumenta s
vaeg stola!"
Vrlo pametno reeno, pomislila je Mma
Makuci. Prizor pacova papirodera koji nou izlazi iz
svoje rupe da bi jeo nearhivirana pisma mogao se
lako zamisliti i smatrala je da one praznoglave
glamurozne devojke iz poslednjeg reda nisu imale
razloga da se smeju onome to je direktorica rekla.
Nevolja s tim devojkama bila je u tome to nisu bile
posveene sekretarice. Svi su znali da najvei broj
njih upisuje Bocvanski koled za sekretarice
naprosto zato to smatraju da je najbolji nain da
ulove mua s dobrim poslom i mnogo novca taj da se
zaposle kod takvih kao sekretarice. Stoga su se na
predavanjima dosaivale i ulagale vrlo malo truda.
Mmi Makne i je palo na pamet da bi zasigurno bilo
drugaije da je u nastavnom programu postojao
predmet pod nazivom Kako se udati i za svog efa.
Takav predmet bi zacelo bio vrlo popularan meu
tim devojkama i posveivale bi mu veliku panju.
U trenutku besposlice Mma Makuci je stala da
nagaa kakav bi mogao da bude sadraj predmeta s
takvim nazivom. Deo vremena bio bi posveen
psihologiji i sadravao bi lekcije o nainu na koji
mukarci razmiljaju. To je svakako bilo vrlo vano
ukoliko ste devojka koja planira da ulovi mukarca.
Morate da znate ta mukarce privlai, a ta ih
odbija. Mma Makuci je razmiljala o tome. ta
privlai mukarce? Lepota? Svakako, ako je devojka
lepa, sigurno e privlaiti panju mukaraca; tu nije
bilo pogovora. Ali nije samo lepota vana, jer ima
mnogo devojaka koje nisu naroito zgodne, ali kao
da im ipak nije ni najmanje teko da navedu
mukarce da ih primete. Te devojke se vrlo pomno
oblae; znaju koje boje zapadaju za oko mukarcima
(crvena i druge jarke boje; mukarci u tom pogledu
nisu nimalo razliiti od goveda) i znaju kako da
hodaju i sedaju tako da ih mukarci smesta uoe.
Hod je veoma vaan; to ne sme da bude obian hod,
jedna noga napred, a druga za njom; ne, noge mo-
raju malo da se savijaju i lelujaju, gotovo kao da
devojka misli da ide ukrug. Onda, tu je i delikatno
pitanje u vezi s tim ta za vreme hoda valja initi sa
zadnjicom. Neki ljudi smatraju da zadnjicu treba
pustiti da vas prosto sledi dok hodate. Nije tako.
Jedan pogled na bilo koju glamuroznu devojku
pokazae vam da zadnjica mora biti angaovanija.
Mma Makuci razmiljala je o svemu ovome
dok je tog popodneva sreivala kancelariju. Sve je
bilo prilino obeshrabrujue. Uasnula se videi u
koli plesa onu enu - enu ije je ime zaboravila, ali
koja je bila jedna od najgorih, ali ba najgorih,
glamuroznih devojaka u Bocvanskom koledu za
sekretarice. Prizor te ene kako plee s onako
zgodnim mukarcem dok se ona, Mma Makuci,
saplie po podijumu sa sirotim Futijem Radifutijem,
trudei se iz petnih ila da odgonetne ta on
pokuava da joj kae; taj prizor bio je krajnje
deprimiraju. Onda, tu je bilo pitanje njenih
naoara, toliko velikih da su ljudi videli svoj odraz u
njima i nisu ni pokuavali da vide osobu iza stakala.
ta je mogla da uini povodom njih? Naoari su bile
vrlo skupe i mada je sada finansijski stajala mnogo
bolje, imala je mnogo drugih trokova - veu kiriju
koju je plaala za svoju novu kuu, kupovinu nove
odee i poveane potrebe za novcem onih kod kue u
Bobonongu.
Pojava gospodina Polopecija na vratima
kancelarije prekinula ju je u razmiljanju. On je ve
nekoliko dana radio u servisu i ostavio veoma dobar
utisak na sve njih. Naroito je gospodin D. L. B.
Matekoni bio zadovoljan nainom na koji je sredio
ormarie u radionici, Kantice s uljem bile su sada
poslagane na stalae po veliini, a automobilski
delovi razvrstani po tipu.
Potreban vam je sistem", izjavio je gospodin
Polopeci. Tako ete znati kad doe vreme da
poruite novu partiju sveica i slinih stvari. To se
zove kontrolisanje zaliha."
Takoe, oribao je pod u radionici, sklonivi
vie velikih mrlja od prosutog motornog ulja, oko
ega egrtima nikad ni na pamet nije palo da se
potrude.
Mogao bi neko da se oklizne", rekao je
gospodin Polopeci. Moramo da vodimo rauna."
Gospodin D. L. B. Matekoni je bio oduevljen
ovim reima i ukazao je na njih egrtu.
uje li ti ovo, mome?" rekao je. uje li ta
kae Polopeci? Potrebno je da vodimo rauna. Jesi li
nekad uo te rei? Zna li ta znae?"
Mlai egrt je utao, ali je zato mrgodno piljio
u gospodina Polopecija. Bio je od prvog asa podozriv
prema ovom novajliji, mada je gospodin Polopeci bio
utiv prema njemu i usrdno se trudio da osvoji
njegove simpatije. Videvi to, gospodinu D. L. B.
Matekoniju je bilo jasno da je njihova pretpostavka
da e arli vrlo brzo uti o uzurpaciji svog mesta bila
sasvim tana. Ali nije bio ba siguran da e arli
reagovati ba onako kako je predviala Mma
Ramocve. Meutim, videe kad za to doe vreme;
zasad je bilo vano da se posao u servisu odvija bez
zastoja.
Gospodin Polopeci je, suvie, ispoljio znatnu
nadarenost za jednostavnije automehanirske
poslove koje mu je gospodin D. L. B. Matekoni
davao da uradi. Posmatrajui nain na koji je
menjao filter za vazduh ili ispitivao nivo ulja u
motoru, gospodin D. L. B. Matekoni je shvatio da
gospodin Polopeci ima oseaj za automobile, neto
to se kod nekih automehaniara nije nikad
razvijalo, ali je bilo preko potrebno da bi ovek
postao istinski dobar u tom poslu.
Volite motore, zar ne?" rekao je gospodinu
Polopeciju na kraju njegovog prvog radnog dana. Lepo
se vidi da ih razumete. Da li ste i ranije radili oko
kola?"
Nikad", priznao je gospodin Polopeci. Ne
znam imena svih delova, niti emu slue. Ovo ovde,
na primer, emu to slui?"
Gospodin D. L. B. Matekoni je zavirio u
motor. To vam je", rekao je, vrlo zanimljiv deo.
Razvodnik paljenja. To je deo koji alje elektrinu
struju u odgovarajuem pravcu."
Znai, ne bi valjalo kad bi do njega dopirali
vlaga ili praina", zakljuio je gospodin Polopeci.
Gospodin D. L. B. Matekoni je s
odobravanjem klimnuo. Ovo je pokazivalo da
gospodin Polopeci intuitivno razume kako se motor
osea. arli ne bi nikad izustio neto tako
pronicljivo.
Tog popodneva, u kancelariji Prve damske
detektivske agencije, Mma Makuci je upitala
gospodina Polopecija da li je sve u redu.
O da, jeste", oduevljeno je odvratio. Sve je u
redu. Samo sam navratio da vam kaem da sam
zavrio sav posao koji sam za danas imao u servisu i
da vas pitam imate li moda vi neki posli za mene."
Mma Makuci je bila oduevljena. Veina ljudi
ne bi traila jo posla, nego bi se do pet sati
pretvarali da raduckaju neto i potom bre-bolje
otili kui. Pitajui je ima li neki posli za njega,
gospodin Polopeci je dokazao da je Mma Ramocve
bila u pravu stvorivi pozitivan sud o njemu.
Osvrnula se po kancelariji, pitajui se ta bi
on tu mogao da uradi. Teko da je od njega mogla da
trai da arhivira dokumenta - to je, uostalom, bilo
ve obavljeno - a bilo bi previe oekivati da ovek
ume da kuca, iako je bio apotekarski pomonik i
bavio se, prema tome, na izvestan nain
kancelarijskim poslom. Stoga nije mogla od njega da
i rai da pie pisma; ili moda jeste?
Mma Makuci je iskosa pogledala gospodina
Polopecija. Vi ne umete da kucate, je l' te, Rra?"
upitala je, oklevajui.
Gospodin Polopeci joj je odgovorio leernim
tonom, bez i najmanje primese razmetljivost. Umem
vrlo brzo da kucam, Mma. Nauila me je moja
sestra, koja je pohaala Bocvanski koled za
sekretarice."
Mma Makuci se zagledala u njega. Ne samo da
je bio vredan i spretan radnik, nego je imao i sestru
koja je diplomirala na Bocvanskom koledu za
sekretarice! Razmislila je naas o prezimenu -
Polopeci. Da li je na koledu poznavala nekog s tim
prezimenom?
Ona se drugaije zove", objasnio je gospodin
Polopeci. Ona je moja sestra po majci. Preziva se
Difele. Agnes Difele."
Mma Makuci je pljesnula rukama. Bila mi je
drugarica", uzviknula je, samo godinu starija od
mene. Imala je lep rezultat na zavrnom ispitu...
takoe."
Da", potvrdio je gospodin Polopeci. Osvojila
je osamdeset procenata."
Mma Makuci je sveano klimnula glavom. To
je bila dobra ocena, znatno via od proseka. Razume
se, ni blizu njenih devedeset sedam procenata, ali
ipak savreno dostojna hvale.
Gde je ona sad?" upitala je Mma Makuci.
Radi kao sekretarica u Standard banci",
rekao je gospodin Polopeci. Ali ne viamo se mnogo
u poslednje vreme. Strahovito se stidela kad sam
otiao u zatvor i otad ne govori sa mnom. Rekla je da
sam je osramotio."
Mma Makuci je utala. Bilo joj je teko i da
zamisli da se neko tako odrekne sopstvenog brata.
Ona sama ne bi nikad uradila tako neto; porodica
je porodica, kako bilo da bilo; valjda je poenta
porodice ba u tome. Porodica je oveku pruala
bezuslovnu podrku, bez obzira na sve.
ao mi je to to ujem, Rra", rekla je.
Gospodin Polopeci je na trenutak odvratio
pogled. Ne zameram joj. Nadam se da e se jednog
dana predomisliti i ponovo priati sa mnom."
Mma Makuci je pogledala prema svom
pisaem stolu. Na njemu je stajalo nekoliko pisama
koja je trebalo otkucati i nameravala je da to uini
sutradan. Ali tu je bio gospodin Polopeci, sa svojim
daktilogralskim umeem, i sinulo joj je da jo nikad
nije bila u poloaju da diktira pismo, a da ga neko
drugi kuca. A sad je imala pisma koja je valjal o
otkucati i dobrog daktilografa na raspolaganju.
Imam ovde pisma koja je potrebno otkucati",
rekla je. Mogli biste da ih kucate dok vam diktiram.
Tako emo biti bre gotovi."
Gospodin Polopeci je, ne asei ni asa, seo za
pisau mainu na stolu Mme Makuci, dok se ona
smestiia u stolicu Mme Ramocve, s nekoliko listova
papira u rukama. Ovo je divno, pomislila je. Posle
svih ovih godina, sedim u efovskoj stolici i diktiram
mukarcu. Koliko je to bilo daleko od onih davnih
dana u Bobonongu.
Mma Makuci je malo zakasnila na as u
plesnoj koli i dok je hodala kroz hodnik hotela
Prezident" mogla je da uje orkestar u punom
zamahu i zvuk velikog broja stopala na drvenom po-
du. Uavi unutra, odmah se uputila prema stolici
sa strane, ali ju je presreo Futi Radifuti, koji ju je
ekao. Snudila se. Nije elela da bude neljubazna,
ali se nadala da ga moda nee zatei tu i da e,
moe biti, imati prilike da zaplee s nekim drugim.
Ovako, nala se u zamci, osuena na ponovno
spoticanje i gubljenje koraka dok svi ostali
napreduju i kreu se sve lepe i gracioznije.
Vodei je na podijum, Futi Radifuti je blistao
od zadovoljstva. Orkestar, pojaan jo jednim
gitaristom, svirao je jo glasnije nego proli put, tako
da je bilo vrlo teko razaznati rei bilo kog
sagovornika, a kamoli onog s govornom manom.
Tako je Mma Makuci morala da se napree da
odgonetne rei svog partnera, a ak i kad bi joj se
uinilo da je uspela u tome, bivala je zbunjena
njihovom prividnom neloginou.
Valcer je jako vaan", pokuavao je da kae,
mislei na ples kao takav. Meutim, Mma Makuci je
ula: Valcer je tako laan. Da li je osetio da ona s
njim plee samo iz saaljenja, iz oseaja dunosti? Ili
je hteo da kae neto sasvim drugo?
Stoga je odluila da zatrai objanjenje.
Zato?" upitala je.
Futi Radifuti je delovao zbunjeno. Pa valcer je
valcer; to je tako, i gotovo. Nije umeo da joj odgovori
na pitanje i umesto toga se koncentrisao na to da
pravilno izvodi korake, to mu je teko padalo.
Jedan, dva, skupa, rekao je gospodin Fanope; ili je
moda rekao da bi trebalo da izbroje do tri pre
iskoraka?
Oseajui zbunjenost svog partnera, Mma
Makuci je preuzela vodstvo. Povukavsi ga na rub
podijuma, pokazala mu je kako se izvode koraci i
naterala ga da ih nekoliko puta ponovi, dok je ona
gledala. Krajikom oka primetila je kako je ena koju
je videla na prolom asu, ona ije je ime zaboravila,
zamiljeno posmatra s druge strane prostorije. Ta
ena je plesala s onim istim pristalim mukarcem od
prolog puta i mahnula je Mmi Makuci preko
ramena, vrtei se naokolo u njegovim spretnim
rukama.
Mma Makuci je skupila usne. Bila je odluna
da ne dozvoli da je ova ena omalovai svojom
napadnom haljinom i razmetljivim ponaanjem.
Znala je ta ovog asa misli o njoj: pogledaj samo
onu jadnu Grejs Makuci, koja nikad nije uspela da
privue panju nekog mukarca, i vidi na koga je
spala! ivot je proao pored nje dabome, uprkos
tome to je diplomirala kao najbolja u klasi. ta ti
vredi vajnih devedeset sedam procenata, ako na
kraju zavri ovako kao ona.
Zamiljanje eninih misli nije joj nimalo
pomoglo; bilo bi mnogo bolje da je ignorie ili, jo
bolje, da podseti sebe da ta druga ena zapravo
zavreuje saaljenje. ta je ona, uopte, imala od
ivota? Karijeru sigurno ne, ta ena, ve samo ivot
koji se sastojao od vucaranja s mukarcima. A
problem u vezi s tim jeste da je s godinama sve tee
zainteresovati mukarca. Doi e nove generacije
mladih ena, ena s mladalakim licem i blistavim
zubima, dok lice ovih starijih s godinama vene, a
zubi kao da su sve manje beli.
Tokom sledeih pola sata plesali su gotovo
potpuno utke. Mma Makuci je morala da prizna da
se Futi Radifuti trudi i ak pomalo postaje bolji. Sad
ju je ve rede gazio i kao da je bolje uspevao da prati
ritam. Uputila mu je kompliment zbog toga i on joj
se zahvalno osmehnuo.
ini mi se da napredujem", zamucao je.
Potreban nam je predah", rekla je Mma
Makuci. Oednela sam od ovolikog plesanja."
Izali su iz sale i spustili se niz hodnik do
hotelske verande. Pojavio se konobar i uzeo njihove
porudbine: hladno pivo za Futija Radifurija i velika
aa pomorandinog soka za Mmu Makuci.
Razgovor je u poedcu tekao sporo, ali Mma
Makuci je primetila da Futi Radifuti, poevi da se
oputa u njenom drutvu, uspeva da govori
samopouzdanije i razgovetnije. Sad je ve mogla da
razume najvei deo onoga to je imao da kae,
premda je tu i tamo delovalo kao da se spotakao o
neku re, a kad bi se to dogodilo, umclo je da potraje
dok bi ula neto razumljivo.
Izgledalo je da imaju o emu da razgovaraju.
Objasnio joj je odakle je (s juga) i ta radi u
Gaboronu (bio je zaposlen u prodavnici nametaja u
Brodherstu, gde je prodavao stolove i stolice).
Raspitivao se o njoj; o koli u koju je ila u
Bobonongu, Bocvanskom koledu za sekretarice i
njenom poslu u Prvoj damskoj detektivskoj agenciji.
Priznao joj je da nema predstavu ime bi mogla da se
bavi privatna detektivska agencija i ivo ga je zani-
malo da to sazna.
Sasvim normalne stvari", rekla je Mma
Makuci. Veina ljudi misli da je to vrlo uzbudljiv
posao. Ali nije, stvarno nije."
Malo je uzbudljivih poslova", primetio je Futi
Radifuti. Svi mi uglavnom obavljamo vrlo dosadne
poslove. Eto, ja prodajem stolove i stolice. U tome
nema niega uzbudljivog."
Ali to je vaan posao", usprotivila se Mma
Makuci. Gde bismo bili da nije stolova i stolica?"
Na podu", ozbiljno je odvratio Futi Radifuti.
Razmislili su naas o tome, a onda je Mma
Makuci prasnula u smeh. Odgovorio joj je s tolikom
ozbiljnou, kao da je posredi zaista bilo neko vano
pitanje, a ne puka refleksija. Pogledala ga je i videla
da se i on smei. Da, shvatio je da je ono to je rekao
bilo smeno. To je bilo vano samo po sebi. Bilo je
dobro deliti takve stvari s nekim; male ivotne ale,
sitne besmislice.
Sedeli su zajedno jo nekoliko minuta,
zavravajui svoje pie. Zatim je Mma Makuci ustala
sa stolice i rekla da ide u toalet i da e se potom nai
s njim u plesnoj sali.
Pronala je vrata na kojima je pisalo enski
toalet, oznaena siluetom ene u dugoj, lepravoj
suknji. Ula je unutra i istog asa se pokajala zbog
toga.
Dakle! Konano si tu, Grejs Makuci!" relda je
ena koja je stajala pored umivaonika.
Mma Makuci je stala, ali vrata iza nje su se
zatvorila i teko da je mogla da se pretvara da je ula
u pogrenu prostoriju.
Pogledala je enu koja je stajala pored
umivaonika i tog asa se setila njenog imena. Bila je
to ena koju je videla u plesnoj sali i zvala se Vajolet
Sefoto. Bila je jedna od najgorih u ekipi glamuroznih
praznoglavih devojaka u Bocvanskom koledu za
sekretarice i ovog asa je puderisala nos u enskom
toaletu hotela Prezident".
Vajolet", rekla je Mma Makuci. Drago mi je
to te vidim."
Vajolet se osmehnula, zatvorila pudrijeru i
naslonila lea na rub umivaonika. Imala je dranje
osobe koja se sprema za dugotrajno askanje.
Da, naravno", rekla je. Sto godina te nisam
videla. Sto godina. Jo otkako smo diplomirale."
Uutala je, odmeravajui Mmu Makuci od glave do
pete, kao da procenjuje njenu haljinu. Bila si
uspena, zar ne? Na onom koledu, mislim."
Sutina ovog komentara bila je
nedvosmislena. Moglo je nekom da ide dobro na
koledu, ali to nije imalo nikakve veze sa stvarnim
svetom. A onda, tu je bila i prezriva aluzija na onaj
koled, koja kao da je podrazumevala da je bilo i
boljih koleda za sekretarice.
Mma Makuci je ignorisala aoku. ,,A ti,
Vajolet? ta radi? Jesi li uspela da se zaposli?"
Nagovetaj skriven u ovom pitanju glasio je da
je za oekivati da neko ko napabiri jedva pedeset
procenata na zavrnom ispitu ima odreenih tekoa
u nalaenju posla. Taj nije, meutim, promakao
Vajolet, ije su se oi suzile.
Da se zaposlim?" s visoka je odgovorila.
Mma, ekali su u redu da mi ponude posao! Imal a
sam toliko ponuda da naprosto nisam mogla da se
odluim. I zna li la sam uradila? Hoe da ti
kaem?"
Mma Makuci je klimnula glavom. elela je da
se nae izvan ove prostorije i to dalje od ove osobe,
ali bilo joj je jasno da nema kud. Morae da ostane i
suoi se s njom, ako ne eli da se oseti sasvim
poniena ovim susretom.
Pogledala sam mukarce koji su mi nudili
posao i odabrala najzgodnijeg", izjavila je Vajolet.
Znala sam da oni tako biraju sekretarice, pa sam
primenila isti arin na njih! Ha!"
Mma Makuci nije odgovorila. Mogla je da kae
da su to gluposti, ali time bi samo dala Vajolet
lagvort da kae neto poput: Pa dobro, moda to
tebi izgleda glupo, ali vidi kakve poslove dobijam."
Stoga nije rekla nita i stoiki je izdrala izazivaki
pogled druge ene.
Vajolet je spustila pogled i prouavala svoje
blistavo nalakirane nokte. Lepe cipele", rekla je. Te
tvoje zelene cipele. Jo nikad nisam videla nekog da
nosi zelene cipele. Ba hrabro s tvoje strane. Ja bih
se, bogme, plaila da e svet da mi se smeje kad bih
obula takve cipele."
Mma Makuci se ugrizla za usnu. ta fali
zelenim cipelama? I kako se usuuje ova ena, ova
upljoglava ena, da komentarie njen izbor obue?
Pogledala je Vajoletine cipele, glatke crne cipele,
iljate i sasvim neprikladne za ples. Delovale su
skupo - mnogo skuplje od ovih kojima je Mma
Makuci astila sebe i kojima se toliko ponosila.
Ali, neemo valjda sad da razglabamo o
smenim cipelama", veselo je nastavila Vajolet.
Bolje da priamo o mukarcima. Zar nije divno
priati o mukarcima? Onaj mukarac tamo u
plesnoj sali. Je 1' ti to stric ili tako neto?"
Mma Makuci je zatvorila oi i zamislila naas
da je pored nje Mma Ramocve. ta bi joj Mma
Ramocve savetovala u ovakvoj situaciji? Da li bi joj
rekla kojim reima da se obrauna s ovom enom ili
bi rekla: Ne, nemoj da dozvoli sebi da te njene rei
ponize. Ne sputaj se na njen nivo. Vredi vie od te
budalaste devojke." I Mma Makuci je svojim
unutranjim okom videla Mmu Ramocve, a mogla je
i da je uje, i evo ta je rekla:
Mukarac s kojim plee je vrlo zgodan", rekla
je Mma Makuci. Srena si to ima tako zgodnog
partnera za ples. Ali ti si lepa ena, Mma, i
zasluuje sve te zgodne mukarce. Tako i treba da
bude."
Vajolet se na trenutak zabuljila u nju, a potom
odvratila pogled. Vie nita nisu rekle, a Mma
Makuci je otila za svojim poslom.
Bravo, Mma", rekao je glas Mme Ramocve.
Uradili ste pravu stvar tamo unutra. Pravu stvar!"
Bilo je vrlo teko", odvratila je Mma Makuci.
esto je tako", relda je Mma Ramocve.



Dvanaesto poglavlje

MMA RAMOCVE NAILAZI
NA NEREIV PROBLEM


Mma Potokvani pomenula je to onako uzgred,
kao da posredi nije nita vie od nevanog
govorkanja. Ali vest da je Note Mokoti vien u
Gaboronu bila je mnogo vie od toga, barem za Mmu
Ramocve. Izbacila je Notea iz svojih misli i veoma je
retko pomiljala na njega, mada je tu i tamo umeo
da joj doe u snove, podrugujui joj se i pretei joj,
posle ega se budila prestravljena, teei se da on
vie nije tu. Otiao je u Junu Afriku, koliko je
znala, i gradio karijeru muziara u Johanesburgu,
izgleda s odreenim uspehom, budui da je tu i
tamo viala njegove fotografije u asopisima.
Nisam zlopamtilo, rekla je sebi Mma Ramocve.
Ne vidim svrhu u stalnom oivljavanju starih svaa,
kad je tako jednostavno pustiti ih da poivaju u
miru. Promiljeno je pokuala da oprosti Noteu i
mislila je da je uspela. Seala se dana kad je to
uradila, kad je otila u etnju po ipraju i podigla
pogled ka nebu i izbacila svu mrnju iz svog srca.
Tog dana mu je oprostila: oprostila mu je za fiziku
surovost, batine koje je trpela kad bi se napio;
oprostila mu je psihiko zlostavljanje, kad joj je
obeavao ovo i ono i odmah potom krio obeanja. A
kad je na red doao novac koji je uzeo od nje, to mu
je takoe oprostila, govorei sebi da ne eli da joj
vrati dug.
Kad joj je Mma Potokvani saoptila da je videla
Notea Mokotija, Mma Ramocve nije ispoljila nikakvu
naroitu reakciju. Odista, Mmi Potokvani se uinilo
da je ta vest od male vanosti za njenu prijateljicu,
toliko je nezainteresovano delovala, tako da nije
rekla vie nita o tome. Nastavile su razgovor o
arliju i njegovom zabrinjavajuem ponaanju; Mma
Potokvani je imala tota da kae o tome i dala je
neke dragocene predloge, ali docnije, kad je Mma
Ramocve pokuala da se seti njenih rei, mogla je da
se priseti vrlo malo toga. Njen um bio je skoro
sasvim obuzet potpunim uasom vesti koja joj je bila
tako uzgred saoptena. Note se vratio.
Dok se tog dana vozila iz Tlokvenga, arli je
bio vrlo daleko od njenih misli. Ako je Note Mokoti
vien u Gaboronu, to je moglo da znai da se vratio
da ivi tu - to je za sobom povlailo vrlo oigledne
tekoe - ali nije moralo da znai nita vie od toga
da je doao u posetu. Ako je doao u posetu, bilo je
sasvim mogue da se u meuvremenu ve vratio u
Johanesburg i da nema potrebe da se dalje
zabrinjava zbog toga. Ako se, meutim, doselio
natrag u Gaboron, neizbeno e se, pre ili posle,
sresti s njim. Grad je u poslednje vreme narastao i
bilo je mogue da dvoje ljudi ivi u njemu a da se
nikad ne vide, ali postojali su dobri izgledi da im se
putevi kad-tad ukrste. Najzad, supermarketa i nije
bilo tako mnogo i veito je naletala na ljude na takvim
mestima. Zatim, tu je bio trni centar, u samom srcu
grada, u koji su, pre ili kasnije, svi navraali; ta ako
ode u trni centar i ugleda Notea kako ide prema
njoj? Da li e se okrenuti i otii u suprotnom pravcu
ili e prosto da proe pored njega kao pored bilo kog
drugog neznanca?
Razmiljala je o tome, vozei se svojim malim
belim kombijem drumom iz Tlokvenga. Po svoj
prilici, bilo je mnogo onih koji su smatrali da bi
trebalo da nekog izbegavaju. Ljudi su se oduvek
raspravljali meu sobom, gloili oko zemlje i stoke,
svaali oko nasledstva - to su bili neiscrpni izvori
razmirica kud god se okrenete u ovom svetu. Neki od
tih ljudi bi se pomirili i ponovo govorili jedni s
drugima; ostali to ne bi uinili ni za ivu glavu i tako
su gnev i ozlojeenost stalno tinjali. Zatim, bilo je
onih koji su se razdvojili od ljubavnika ili ljubavnice,
ili branog druga. Ako ste ostavili suprugu zbog
druge ene, a supruga je propustila da uvidi dobre
strane vaeg ina, ta ako se desi da hodate ulicom
sa svojom novom draganom, drei se za ruke, kao
to i prilii svee zaljubljenima, i ugledate svoju
doskoranju suprugu kako ide prema vama? Mora
da se to esto deava, pomislila je Mma Ramocve, a
ljudi se po svoj prilici suoavaju i nekako izlaze na
kraj s tim, kao to obino biva. ivot ide dalje uprkos
svim tim drutvenim zamkama.
Pokuala je da zamisli ta bi rekla Noteu kad
ne bi imala alternative sem da razgovara s njim.
Moda bi bilo najbolje da razgovara s njim sasvim
normalno i pita ga kako je i kako ivi. Potom bi
mogla da kae neto o tome kako se nada da je
njegovo bavljenje muzikom uspeno i kako veruje da
je njegov ivot tamo u Johanesburgu zacelo veoma
uzbudljiv. Da, to bi bilo sve. Time bi mu pokazala da
mu ne eli nikakvo zlo i ak bi i Note, taj nimalo
dobar ovek koji se tako runo poneo prema njoj,
ak bi je i on posle toga moda ostavio na miru.
Skrenula je malim belim kombijem u ulicu
Odi, da bi presekla preicom kroz Selo i uto spazila
gospou Mofat kako ide uz kraj puta, nosei u ruci
teak zembilj. Odatle nije bilo daleko do kue
Mofatovih i gospoi Mofat nije predstojalo dugo
peaenje, ali u Bocvani naprosto nije bivalo da se
provezete pored prijatelja, tako da je stala i pruila
ruku da otvori vrata na drugoj strani kombija.
Va zembilj izgleda kao da je ba teak", rekla
je. Odbaciu vas do kue."
Gospoa Mofat se osmehnula. Vrlo ste
ljubazni, Mma Ramocve", rekla je. ,,A ja sam
ponekad vrlo lenja. Ba kao sad."
Ukrcala se u kombi i nastavile su kratku
vonju ulicom do kue Mofatovih. Semjuel, koji je
jednom nedeljno radio u njihovoj bati, stajao je
pored kapije i otvorio ju je da bi mali beli kombi
uao u dvorite.
Hvala vam", rekla je gospoa Mofat, okreui
se prema svojoj prijateljici. Ovaj zembilj je sa
svakim korakom postajao sve tei i ja..." Nije zavrila
reenicu, jer je videla izraz na li Mme Ramocve.
Mma Ramocve, da se nije neto dogodilo?"
Mma Ramocve je odvratila pogled i tek onda
odgovori Jeste. Neto se dogodilo. Nisam elela da
znate, ali da, neto dogodilo."
Gospoa Mofat je prvo pomislila na
najoiglednije. Mr Ramocve i gospodin D. L. B.
Matekoni su se nedavno venali. Njihovo venanje,
kojem su ona i doktor prisustvovali, bilo je iz-
nenaenje za sve, budui da su svi zakljuili da se
gospodin E L. B. Matekoni, premda je dobar ovek,
nee nikad odluiti da stane pred oltar. Moda ipak
nije bio spreman za taj korak; moda je njihovo
naizgled veilo verenitvo bilo njegov nain da kae
da ne eli da se oeni i moda je ona sad i sama to
shvata. Pomisao ju je uplaila. Znala je da je Mma
Ramocve bila ve jednom udata, pre mnogo rodna;
ula je neto malo o tom braku - da je bio jedan od
onih uasnih, nasiljem ispunjenih brakova kakvim
su mnoge ene primorane da se pomire - i bilo bi
tako nepravedno ako su stvari ponovo pole
naopako, ukoliko je o tome re. Mada, bilo bi
nemogue da je posredi isti problem gospodin D. L.
B. Matekoni bio je nesposoban za bilo kakvo nasilje -
to je, barem, bilo sasvim sigurno.
Gospoa Mofat je pruila ruku i lako dotakla
miicu Mr Ramocve. Doite", rekla je.
Razgovaraemo. Moemo da sednemo u batu ili na
verandu, ako vam je tamo prijatnije."
Mma Ramocve je klimnula glavom i iskljuila
motor, Ne elim da vas optereujem", rekla je. Nije
nita veliko."
Ispriajte mi o tome", rekla je gospoa Mofat.
Ponekad dobro ispriati se s nekim."
Odluile su da sednu na verandu, gde je bilo
hladovito odakle su imale pogled na vrt, ijem je
ureenju gospoa Mofat posvetila tako mnogo
vremena. Tik pred verandom dizalo se razgranato
drvo akarande, iji je lisnati baldahin davao
hladovinu kui. Bilo je to prijatno mesto za sedenje i
razmiljanje.
Mma Ramocve je smesta prela na stvar i
rekla gospodi Mofat za vest koju je ula od Mmc
Potokvani. Dok je govorila, videla je kako se
zabrinuti izraz na licu njene prijateljice polako
pretvara u izraz olakanja.
Znai, to je sve", rekla je gospoa Mofat. To
je sve."
Mma Ramocve se slabano osmehnula. Rekla
sam vam da nije nita veliko."
Gospoa Mofat se nasmejala. Naravno da nije
nita veliko", rekla je. A ja umislila da imate nekih
branih problema. Pomiljala sam da nije moda
gospodin D. L. B. Matekoni pobegao ili tako neto.
Pitala sam se ta bih na to mogla da vam kaem."
Gospodin D. L. B. Matekoni ne bi nikad
pobegao", rekla je Mma Ramocve. On uiva u svim
dobrim jelima koja stavljam pred njega. Ne bi on
nikad pobegao."
To je dobar nain da se zadri mukarac",
rekla je gospoa Mofat. Ali, vratimo se sad onom
drugom mukarcu, Noteu Mokotiju - pa ta ako se
vratio? Nemate potrebe da se zbog toga zabrinjavate.
Naprosto budile utivi prema njemu ako ga sretnete.
Ne morate da idete dalje od toga. Recite mu da ste
udati..."
Mma Ramocve je gledala u gospou Mofat dok
je ova govorila, ali kad je njena prijateljica rekla
'recite mu da ste udati', naglo je odvratila pogled i
gospoa Mofat je zastala. Kao da su njene reci iz
nekog razloga uznemirile Mmu Ramocve i pitala se
ta bi to moglo da bude. Moe li biti da Mma
Ramocve nije zelela da Note Mokoti zna za to, da je iz
nekog razloga nastavila da gaji oseanja prema
njemu i da ne bi elela da on zna za njen brak s
gospodinom D. L. B. Matekonijem?
To jest, rei ete mu", dodala je gospoda
Mofat, ako ga sretnete. Ali rei ete mu da ste
udati?"
Mma Ramocve je zabrinutim pogledom
posmatrala porub svoje haljine koji je drala meu
prstima. Potom je podigla glavu i srela se s oima
gospoe Mofat.
Jo uvek sam udata za njega", rekla je tiho,
glasom jedva malo glasnijim od apata. Jo uvek
sam udata za tog oveka. Nismo se razveli."
U trenucima tiine koji su usledili, siva afrika
golubica paljivo se kretala granom akarande,
zainteresovano okreui as jedno, as drugo oko ka
dvema enama dole na verandi. Na kamenu tik uz
rub hladovine koju je bacalo drvo, mali guter s
plaviastom nijansom na bokovima podigao je glavu
prema kasno-popodnevnom suncu.
Gospoda Mofat nije rekla nita. Nije ekala da
Mma Ramocve kae jo neto; naprosto nije znala
ta bi rekla.
Eto, Mma", rekla je Mma Ramocve. Ja sam
tako nesrena. Tako nesrena."
Gospoa Mofat je klimnula glavom. Ali zato
niste traili razvod? Napustio vas je, zar ne? Mogli
ste da dobijete razvod."
Bila sam vrlo mlada", odvratila je Mma
Ramocve. Plaila sam se tog oveka. Kad je otiao,
prosto sam ga izbacila iz glave i pokuala da
zaboravim da smo ikad i bili u braku. Naterala sam
sebe da ne razmiljam o tome."
Ali sigurno ste se kasnije setili?"
Ne", odvratila je Mma Ramocve. Trebalo je da
preduzmem neto, ali nisam mogla da nateram sebe
da se suoim s tim. Jednostavno nisam mogla.
Izvinite, Mma..."
Ne morate da mi se izvinjavate!" izjavila je
gospoda Mofat. Stvar je naprosto u tome to je sve
to prilino komplikovano, zar ne? Ne smete se
ponovo udati dok se prvo ne razvedete."
Znam", relda je Mma Ramocve. Napravila
sam veliku glupost, Mma."
Jo neko vreme su sedele zajedno. Gospoa
Mofat je pokuavala da smisli ta bi rekla, neki savet
koji bi dala, ali jednostavno joj nije padao na pamet
nikakav izlaz iz situacije u kojoj se nala Mma
Ramocve. Prijatelji se katkad ponaaju nerazborito -
to je dobro znala - a ovo je bio dobar primer za to.
Nije da je Mma Ramocve uradila nita to bi u
moralnom pogledu bilo dostojno prekora - ovo je vie
bio sluaj nepromiljenosti u pogledu zakonskih
formalnosti. Ali posredi je bila zakonska formalnost
od popriline vanosti i naprosto nije mogla da se
seti nikakvog izlaza.
Posle nekoliko minuta, Mma Ramocve je
uzdahnula i ustala sa stolice. Zagladila je bluzu i
otresla neto praine s boka suknje, vie imaginarne
nego stvarne.
Ovo je moj problem, Mma", rekla je gospoi
Mofat. Ne mogu oekivati pomo od vas. Morau
sama da uradim neto kako bih nala reenje."
Zastala je, a potom nastavila:
Mada ne mogu da se setim niega to bih
mogla da uradim, Mma. Ba niega!"


Trinaesto poglavlje

MMA MAKUCI I GOSPODIN D. L. B.
MATEKONI POSEUJU KUU GOSPODINA
D. L B. MATEKONIJA


Sledeeg dana, Mmi Makuci je bilo jasno da je
Mma Ramocve zaokupljena nekim drugim stvarima.
Njena poslodavka je retko kad bivala neraspoloena,
ali bilo je povremeno prilika kad se inilo da joj neki
problem ne dozvoljava da posveti punu panju
poslovima agencije. Obino su posredi bile neke
kune stvari - neko od dece je imalo problema u
koli ili joj je Rouz, njena kuna pomonica, priala
o tegobnom ivotu nekog od svojih roaka ili
prijatelja. Bilo je toliko ljudi s problemima, ak i u
srenoj zemlji poput Bocvane; izgledalo je kao da se
rezervoari patnje nikad ne prazne i, bez obzira na
progres, uvek je bilo ljudi za koje nije bilo posla,
krova nad glavom ni dovoljno hrane. A kad
postanete svesni tih potreba, naroito ako ih oseaju
oni s kojima ste na neki nain povezani, teko vam
je da ih izbacite iz glave.
Svi su poznavali nekog ko ima problema. Mma
Makuci je i sama upravo ula za devojicu koja je
ostala bez oba roditelja. Ta devojica, koja je ivela s
tetkom, bila je pametna. Imala je vrlo lepe ocene u
osnovnoj koli, ali nije bilo novca za dalje kolovanje
i morae da se odrekne obrazovanja ukoliko se taj
novac nekako ne nae. ta tu ovek moe da uradi?
Mma Makuci nije mogla da joj pomogne; premda je
imala malu uteevinu, blagodarei Kalaharskom
kursu daktilografije za mukarce, imala je i
sopstvenu familiju u Bobonongu o kojoj je morala da
se stara. Tako to dete nije imalo nikog ko bi mu
pomogao i izgubie priliku da uini neto od svog
ivota.
Dabome, ne smete da dozvolite sebi da se
previe zaokupljate ovakvim problemima. ivot ide
dalje i ovek mora da gleda od ega se ivi. Prva
damska detektivska agencija postojala je da bi
reavala probleme koji se pojavljuju u ivotu ljudi -
to je njihov posao, kao to je esto naglaavala Mma
Ramocve - ali ne moe da rei probleme celog sveta.
Stoga morate da okrenete glavu od toliko toga
povodom ega biste voleli da preduzmete neto i
nadate se da e ti ljudi nekako nai naina da se
snau. To je sve to moete da uinite.
Mma Makuci je pogledala Mmu Ramocve, koja
je sedela za svojim stolom na drugom kraju sobe, i
razmiljala. Pitala se da li bi trebalo da pominje bilo
ta svojoj poslodavki ili je moda bolje da uti. Posle
nekoliko i trenutaka razmiljanja, reila je da pro-
govori.
Delujete vrlo zabrinuto, Mma Ramocve,
usudila se da kae. Da li vam je dobro?"
Mma Ramocve neko vreme nije progovarala i
pitanje Mme Makuci muno je visilo u vazduhu.
Potom je progovorila. Zabrinuta sam zbog
neega, Mma", rekla je. Ali ne elim da vas
optereujem svojim brigama. Posredi je privatna
stvar."
Mma Makuci ju je pogledala. Opisati neto kao
privatnu stvar bio je veliki korak. U Bocvani je bilo
vrlo malo toga to su ljudi tretirali kao privatne
stvari; bilo je to drutvo u kojem su ljudi bili
upueni u tue poslove. Ne elim da zabadam nos u
vae privatne stvari", rekla je. Ali ako ste zabrinuti
zbog toga, dozvolite onda da ja preuzmem ostale
probleme koji vas brinu. Tako mogu da vam
pomognem."
Mma Ramocve je uzdahnula. Ne znam koje
probleme mogu da vam prepustim. Ima ih tako
mnogo..."
Mma Makuci ju je ustro prekinula. Eto, za
poetak, tu je arli. On je velika briga. Dozvolite da
se ja pozabavim arlijem. Tada vie neete morati da
brinete zbog njega."
Na trenutak je Mma Ramocve pomislila da
treba da nae nain da odbije ovu ponudu. arli je
bio problem servisa, a njegova dobrobit, prema tome,
briga gospodina D. L. B. Matekonija i nje, posredno,
kao njegove supruge. Ona i gospodin D. L. B.
Matekoni su uvek vodili rauna o egrtima i bilo je
sasvim prirodno da tako i nastave. A opet, ponuda
Mme Makuci bila je nesumnjivo privlana. Nije imala
pojma ta bi mogla da uini u vezi s arlijem - ako je
uopte i mogla da uini bilo ta. Mma Makuci bila je
dovitljiva i inteligentna ena, savreno sposobna da
dovede nekog momka u red. Ve je ranije reavala
takve probleme, kad su egrti posredi, i to s
upadljivim uspehom, stoga je moda bilo sasvim u
redu da ponovo pokua.
ta ete da uradile u vezi s arlijem?" upitala
je. ta tu uopte moe da se uradi?"
Mma Makuci se osmehnula. Mogu da odem i
otkrijem ta se dogaa", odvratila je. Potom mogu
da razmislim kako to da reimo."
Ali mi savreno dobro znamo ta se dogaa",
rekla je Mma Ramocve. Dogaa se to izmeu njega i
one bogate ene u mercedesu. Svima je jasno o emu
je tu re. Eto ta se dogaa."
Mma Makuci se sloila s njom. Ali po njenom
miljenju, bilo je uvek i onoga to se ne vidi, to je
ispod povrine, a uz to, svojim oima su videli kako
su ta ena i arli kolima uli u dvorite kue
gospodina D. L. B. Matekonija. To je jo uvek bilo
nerazjanjeno.
Ima jo nekih stvari o kojima bi se trebalo
raspitati", rekla je Mmi Ramocve." Neto mislim da
bi gospodin D. L. B. Matekoni i ja trebalo da
ispitamo to malo poblie. Eto ta mislim."
to se gospodina D. L. B. Matekonija tie, tu
morate da vodite rauna", upozorila ju je Mma
Ramocve. On je odlian automehaniar, ali ne
mislim da od njega moe da bude dobar detektiv.
Stavie, sigurna sam da ne moe."
Ja u biti glavna", rekla je Mma Makuci.
Postarau se da gospodin D. L. B. Matekoni ne
doivi nikakvu neprijatnost."
Dobro", odvratila je Mma Ramocve. On je
jedini mu koga..." Uutala je. Taman je zaustila da
kae kako je on jedini mu koga ima, ali je istog
asa, obuzeta nekom crnom slutnjom, shvatila da to
nije sasvim tano.
Kad je Mma Makuci predloila gospodinu D.
L. B. Matekoniju da tog popodneva posete njegovog
novog podstanara, pogledao je na svoj sal i poeao
se po glavi.
Imam mnogo posla, Mma", rekao je. Tu su
ona kola tamo, kojima valja da zamenilti koione
diskove. Zatim, tu je i onaj kombi s motorom koji se
uje kao vralica. Ima ovde mnogo bolesnih vozila i
ne mogu da ih ostavim."
Nisu na umoru", odluno je izjavila Mma
Makuci. Bie tu i kad se vratite."
Gospodin D. L. B. Matekoni je uzdahnuo. Ne
vidim zato moramo da idemo tamo. Plaaju kiriju.
Nisu zapalili kuu."
Zbog arlija", odvratila je Mma Makuci.
Trebalo bi da saznamo zato on odlazi u vau kuu.
ta ako se upetljao u neke kriminalne radnje, s tom
svojom nalickanom enskom u mercedesu?"
Na pomen kriminalnih radnji, gospodin D. L.
B. Matekoni je napravio grimasu. Uzeo je te momke
za egrte jo pre nekoliko godina i mogao je da
zamisli da upadaju u najrazliitije petijavine s
enskim svetom. Nije voleo da se raspituje o tome i,
uostalom, to su bile njihove line stvari. Ali
kriminalne radnje bile su sasvim druga stvar. ta
ako se u novinama pojavi lanak koji izvetava da je
egrt iz servisa Brzi motori Tlokvenga uhapen zbog
povezanosti s nekim mutnim rabotama? To bi ga
osramotilo, a tako neto ne bi podneo. Njegov biznis
bio je posveen brizi o muterijama i njihovim
kolima, i to na poten i valjan nain. Gospodin D.
L. B. Matekoni nije nikad koristio jeftine,
neodgovarajue rezervne delove i potom ih
naplaivao muterijama kao skupe delove koje je i
proizvoa predvideo; nije nikad dao ili uzeo mito.
Davao je sve od sebe da ovaj oseaj morala - ovog
trgovakog ili, ak, automehaniarskog morala - ulije
i tim momcima, ali nije bio sasvim siguran da je do
kraja uspeo u tome. Ponovo je uzdahnuo. Nije eleo
da se mea u ivot svog podstanara. Nije eleo da se
vraa u svoju staru kuu, sad kad se tako lepo
smestio u kui u Zebrinoj ulici. Ali inilo mu se da
mu ba i nije data mogunost da bira, tako da je
pristao. Sloio se da odu te veeri, odmah posle
zavretka radnog vremena u pet sati, s tim da ga
dotad pusti da neometano radi na tim jadnim
vozilima.
Neu vas uznemiravati", obeala je Mma
Makuci. Ali doi u u pet, spremna za polazak."
Tano u pet sati, mahnula je na pozdrav Mmi
Ramocve kad je ova sela u svoj mali beli kombi i
krenula kui, a potom otila da podseti gospodina
D. L. B. Matekonija da je vreme da krenu. On je,
pak, taman zavrio popravku jednih kola i bio je do-
bro raspoloen, jer je uspeno priveo posao kraju..
Nadam se da neemo morati dugo da se
zadravamo tamo", rekao je, briui ruke pucvalom.
Nemam bogzna ta da kaem onom oveku koji je
iznajmio moju kuu. Stavie, nemam ba nita da
mu kaem."
Moemo da kaemo da smo doli da proverio
da li je sve u redu", rekla je Mma Makuci. A onda
moemo da pomenemo arlija. Moemo da ga
upitamo da li ga je video u poslednje vreme."
Ne vidim svrhu", rekao je gospodin D. L. B.
Matekoni. Ako ga je video, rei e da, a ako nije, rei
e ne. I kakva je onda vajda od tog pitanja?"
Mma Makuci se osmehnula. Vi niste detektiv,
Rra. To mi je sasvim jasno."
Sasvim sigurno nisam detektiv", odvratio je
gospodin D. L. B. Matekoni. Niti to elim da
budem. Ja sam automehaniar."
Oenili ste se detektivkom", blago je rekla
Mma Makuci. Kad se venaju, ljudi ponekad naue
poneto o poslu onog drugog. Pogledajte
predsednikovu suprugu. Sad ve sigurno zna sve o
sveanom otvaranju kola i potpisivanju
dokumenata."
Ali ja ne oekujem od Mme Ramocve da
popravlja kola", prigovorio je gospodin D. L. B.
Matekoni. Tako da ona ne moe da oekuje od mene
da budem detektiv."
Mma Makuci je odluila da ostavi ovu
primedbu bez odgovora. Bacivi pogled na svoj sat,
izjavila je da bi trebalo da krenu ili e do kue stii
ba u vreme kad podstanar i njegova porodica sednu
za sto da veeraju, to bi bilo neutivo. Gospodin D.
L. B. Matekoni je s uzdahom skinuo svoj radni
kombinezon i dohvatio eir koji je, kao i svakog
dana, visio o ekseru ukucanom u zid. Potom su seli
u njegov kamionet da bi prevalili neveliki put
drumom koji je vodio do njegove kue u blizini
starog Kluba odbrambenih snaga Bocvane.
Pribliavajui se kui, gospodin D. L. B.
Matekoni je usporio. Izvirujui preko volana, obratio
se Mmi Makuci: Ba udan oseaj, Mma. Uvek je
udno kad se vratite tamo gde ste nekad iveli."
Mma Makuci je potvrdno klimnula. To je bilo
tano: otkako se preselila u Gaboron, svega je
nekoliko puta posetila rodni Bobonong i svaki put je
to bilo uznemirujue iskustvo. Sve je bilo tako
poznato i blisko - to je bilo tano - ali na neki udan
nain vie nije bilo isto. Za poetak, bile su tu
skuenost i otrcanost. Kad je ivela u Bobonongu,
kue su joj izgledale sasvim normalno, a kua u
kojoj je ivela njena porodica inila joj se vrlo udob-
nom. Ali gledajui je oima koje su videle Gaboron i
velike zgrade u njemu, njihova kua delovala joj je
osrednje i skueno. to se, pak, otrcanosti tie, dok
je ivela tamo, nije nikad primeivala da Bobonongu
ne bi kodilo kreenje, ali ivei u Gaboronu, gde je
sve bilo tako lepo odravano, bilo joj je nemogue da
ne primeti svu tu farbu koja se ljutila i zidove pune
prljavtine.
I ljudi su joj delovali nekako manji. Njena
najdraa tetka i dalje joj je, dabome, bila najdraa,
ali dok ju je ranije uvek ushiivala mudrost tetkinih
rei, one su joj se sad inile kao puka banalnost. to
je jo gore, praktino se stideia nekih njenih izjava,
verujui da bi takvi komentari u Gaboronu zvuali
smeno. Oseala se krivom zbog toga i pokuavala je
da se s potovanjem osmehuje na svaku tetkinu
primedbu, ali nekako joj se inilo da to iziskuje
suvie veliki napor. Znala je da to nije u redu; znala
je da ovek nikad ne bi smeo da zaboravi ono to
duguje rodnom domu i porodici, i mestu koje ga je
othranilo, ali ponekad je teko sprovesti to u praksu.
Mmu Makuci je oduvek zadivljavao nain na
koji se Mma Ramocve oseala sasvim lagodno U
pogledu toga ko je ona i odakle dolazi. Oigledno je
bila veoma vezana za Moudi i kad je govorila o svom
detinjsivu tamo, to je uvek bilo s dragou. To je ba
velika srea: voleti mesto u kojem ste odrasli; to ne
moe svako. A jo je vea srea imati oca kao to je
bio Obed Ramocve, o kom je Mma Makuci toliko
sluala od Mme Ramocve. Mma Makuci se sad ve
gotovo oseala kao da ga poznaje i inilo joj se da e
i sama poeti da citira njegove rei, iako ga, razume
se, nikad nije upoznala. Naprosto je mogla da
zamisli tako neto. Rekla bi Mmi Ramocve: to bi
rekao va otac, Mma..." a Mma Ramocve bi se
osmehnula i rekla: Da, uvek je to govorio, zar ne?"
Dabome, ne bi bila jedina koja to radi. Mma
Ramocve je uvek govorila o Seretseu Khami i citirala
njegove rei, ali Mma Makuci je bila poprilino
sumnjiava u vezi s tim. Nije da Seretse Khama nije
rekao mnogo mudrih stvari - rekao je - ve se njoj
inilo da je Mma Ramocve pomalo sklona da izrazi
miljenje - svoje vlastito miljenje - i potom ga
pripie Seretseu Khami, iako Seretse Khama nije
nikad izrekao miljenje o tome. To se ponovo desilo
nedavno, onomad kad joj je Mma Ramocve rekla da
ovek ne bi nikad trebalo da goni koze preko vode i
da je i Seretse Khama lino govorio o tome. Mma
Makuci je bila vrlo sumnjiava u vezi s tim; koliko je
mogla da se seti - a u koli je prouavala govore
Seretsea Khame - on nikad nije rekao nita o
kozama i, po njenom miljenju, Mma Ramocve je na
ovaj nain naprosto davala autoritet vlastitom stavu.
Kad je on to rekao?" upitala je, izazvana.
Mma Ramocve je delovala nesigurno. Davno,
ini mi odvratila je. Proitala sam negde, ne znam
tano gde."
Ovaj odgovor nije zadovoljio Mmu Makuci i
bila je u stanju da svojoj poslodavki kae: Mma
Ramocve, imajte na umu da vi niste Seretse Khama!"
Ali nije to uradila, sreom, je zvualo neutivo, a
Mma Ramocve je Seretsea Khamu pominjla iz
najlepih pobuda, ak iako je ponekad iskrivljavala
injenice. Stvarni problem, mislila je Mma Makuci,
bio je u tome Mma, Ramocve nije pohaala
Bocvanski koled za sekretarice. Da jeste, moda bi
bila malice paljivija u vezi s nekim stvarima koje je
govorila. Nita ne moe da zameni formalno
obrazovanje, verovala je Mma Makuci; moe ovek
daleko da dotera blagodarei intuiciji i iskustvu, ali
u sutini, ipak mu je potrebno vie od toga da bi bio
zaista uspean. A da je Mma Ramocve bila te sree
da pohaa Bocvanski koled za sekretarice, koju bi
ocenu, pitala se Mma Makuci, dobila na zavrnim
ispitima? To je bilo fascinantno pitanje. Sigurno bi
prola veoma dobro, moda bi ak dobila... pa dobro,
nekih sedamdeset pet procenata. To bio vrlo dobar
rezultat, dostojan potovanja, iako nekih dvadeset
dva procenta loije od rezultata koji je ona ostvarila.
Problem s osvojenih devedeset sedam procenata
jeste u tome to on stavlja vetaki visoke standarde
ostalima.
Gospodin D. L. B. Matekoni prekinuo je misli
Mme Makuci, lako je potapavi po ramenu.
Mma, elite li da se popnemo na kolski
prilaz?"
Mma Makuci je naas razmislila. To bi bilo
najbolje, Rra. Upamtite, vi nemate ta da krijete.
Naprosto ste navratili kod tog oveka da se uverite
da je sve u redu."
A vi?" upitao je gospodin D. L. B. Matekoni,
manevriui kamionetom kroz dobro poznatu kapiju.
ta e mislite, ko vi?"
Mogli biste da kaete da sam vaa
sestriina.", odvratila je Mma Makuci. Mnogi
mukarci vaih godina imaju sestriine koje se voze
s njima u kamionetima. Zar niste to nikad videli
gospodine D. L. B. Matekoni?"
Gospodin D. L. B. Matekoni ju je nesigurno
pogledao. Nikad nije bio sasvim naisto kako da
shvati Mmu Makuci, a ova dvosmislena primedba
bila je tipina za nju. Meutim, nije odgovorio i
koncentrisao se na parkiranje kamioneta pored
jednog od dva automobila koji su ve bili parkirani
ispred kue.
Potom su zajedno otili do ulaznih vrata, na
koja je gospodin D. L. B. Matekoni glasno pokucao,
istovremeno dozivajui stanare.
Dvorite nije ba uredno", pmmrmljala je
Mma Makuci, diskretno pokazujui prema nekoliko
prevrnutih praznih limenih kanti u kojima je nekad
bio parafin, upotrebljen ko zna za ta, a koje su sad
bile ostavljene tamo da lee.
Oni su vrlo zauzeti ljudi, ini mi se", rekao je
gospodin D. L. B. Matekoni. Moda nemaju mnogo
vremena da se bave dvoritem. Ne moete ih kriviti
zbog toga."
Mogu, jo kako", odseno je rekla Mma
Makuci, sad ve mnogo glasnije.
Psst", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni.
Neko dolazi."
Vrata im je otvorila ena od etrdeset i neto
godina, odevena u ivopisnu crvenu bluzu i dugaku
zelenu suknju. Odmerila ih je od glave do pete i
potom pokretom pozvala da uu unutra.
Nije guva", rekla je, pre no to su stigli da
izuste pozdrav. Ali doneu vam neto, ako biste bili
tako dobri da odete i sednete tamo pozadi. Imam
rum, a moete dobiti i pivo. ta biste eleli?"
Iznenaen, gospodin D. L. B. Matekoni se
napola okrenuo Mmi Makuci. Nije oekivao tako
poslovan doek i bilo je prilino udno, zar ne, da se
nekome tako nudi pie pre no to je i re progovorio?
Kako je ova ena, ko god bila, znala ko je on? Moda
je bila ena njegovog podstanara; on je, naime,
poslovao samo s tim podstanarom i nije znao koga
sve ima od porodice.
Ako je gospodin D. L. B. Matekoni ostao bez
teksta, tako sasvim sigurno nije bilo s Mmom
Makuci. Osmehnula se eni i smesta prihvatila
ponudu za pivo za gospodina D. L. B. Matekonija.
Ona sama e radije neto bezalkoholno, rekla je -
pod uslovom da je hladno. ena je klimnula glavom i
izgubila se u kuhinji, ostavljajui gospodina D. L.
B. Matekonija i Mmu Makuci da sami uu u sobu
koja je nekad bila njegova trpezarija.
Nekad, dok je iveo u ovoj kui, ovo je bila
njegova omilje na prostorija, s lepim pogledom na
zadnje dvorite i drvee papaje u njemu, i na malo
brdo tamo u daljini. Ovog asa, dok su ulazili
unutra, nije bilo nikakvog pogleda, jer su na prozor
bile navuene zavese, a jedina svetlost dopirala je od
dveju lampi zasenjenih abaurima, postavljenih na
niski stoi koji se nalazio ispred zavese. Gospodin
D. L. B. Matekoni je zaprepaeno gledao naokolo.
Znao je da se ukusi razlikuju, ali mu je delovalo
krajnje udno to neko zamrauje sobu - i
nepotrebno troi struju - pored sasvim dobrog
dnevnog svetla napolju koje ne kota nita.
Okrenuo se Mmi Makuci. Moda je ona ve
viala ovakve stvari, pa nee biti izneneena.
Pogledao ju je, u nadi da e dobiti objanjenje, ali
ona mu se samo nekako neobino osmehivala.
ta su ovi uradili s mojom trpezarijom?"
proaputao je. Sve ovo je vrlo udno."
Mma Makuci je nastavila da se osmehuje.
Veoma zanimljivo", rekla je tihim glasom. Dabome,
vi znate da..."
Nije zavrila reenicu; ena u crvenoj bluzi
vratila se nosei posluavnik s pivom i aom kole.
Stavila ga je na sto i pokazala prema velikoj konoj
sofi na jednoj strani sobe.
Slobodno sedite", rekla je. Pustiu neku
muziku, ako hoete."
Mma Makuci je podigla svoju au kole.
Pridruite nam se, Mma. Danas je tako vrue, pa
mislim da e vam prijati pivo. Neka bude na na
raun. astiemo vas pivom."
ena je spremno prihvatila. Ljubazno od vas,
Mma. Idem da ga donesem i odmah se vraam."
im je izala iz sobe, gospodin D. L. B.
Matekoni se okrenuo Mmi Makuci. Je l' ovo...",
zaustio je.
Jeste", upala mu je u re Mma Makuci. Ovi
rade bez dozvole. Vaa kua, gospodine D. L. B.
Matekoni, pretvorena je u ilegalni bar!"
Gospodin D. L. B. Matekoni se s mukom
spustio na sofu. Gadna stvar", rekao je. Svi e
misliti da sam ja umean u to. Vidi ga, rei e, onaj
se pravi poten, a vodi ilegalni bar. ta li e da
pomisli Mma Ramocve:
1
"
Njoj e biti savreno jasno da ovo nema
nikakve veze s vama", rekla je Mma Makuci. A
sigurna sam da e i drugi ljudi misliti isto."
Ne volim ovakva mesta", rekao je gospodin
D. L. B. Matekoni, odmahujui glavom. Tu putaju
ljude da piju na veresiju i potroe do poslednje pare
na pie."
Mma Makuci se sloila s njim. Neoekivano
otkrie ju je zabavilo, ali je vrlo dobro znala da u vezi
s ilegalnim barovima nema nieg smenog. Premda
su ljudi bez problema mogli da poseuju legalne
barove, bilo je onih koji su morali da piju na ve-
resiju, a ovi ilegalni barovi su ih iskoriavali.
Podsticali su ljude da previe troe i tako su, iz
meseca u mesec, uzimali tim ljubiteljima kapljice sve
vei deo plate. Bilo je i drugih stvari: ilegalni barovi
bili su povezani s kockom, na taj nain dodatno
iskoriavajui ljudske slabosti.
ena se vratila, nosei u ruci otvorenu bocu
piva. Podigla ju je, nazdravljajui, a gospodin D. L.
B. Matekoni joj je nevoljko uzvratio, mada je odgovor
Mme Makuci bio ubedljiviji.
Dakle, Mma", vedro je rekla Mma Makuci,
lepo je ovo vae mestace. Ba je lepo!"
ena se nasmejala. Ne, Mma. Nije moje. Ja
samo radim ovde. Druga ena vodi ovo mesto."
Mma Makuci je naas razmislila. Pa dabome:
takva ena, koja vozi veliki mercedes, ne bi odlazila
u ilegalni bar kao obina muterija - ona je bila
gazdarica glavom.
O da", rekla je Mma Makuci. Poznajem je.
Ona vozi onaj veliki mercedes, a odskora ima i
mladog deka. Mislim da se on zove arli."
To je ona", odvratila je ena. arli joj je
deko. Ponekad doe ovde s njom. Ali ima ona i
mua. Taj je u Johanesburgu. 'Tamo je vrlo ugledan.
Poseduje nekoliko barova, koliko znam."
Da", rekla je Mma Makuci. Dobro ga znam."
Zastala je. ta mislite, da li on zna za Carlija?"
ena je povukla gutljaj piva iz svoje boce, a
potom nadlanicom obrisala usta. Ha! Ne bih rekla
da zna za arlija. Da sam ja na arlijevom mestu,
dobro bih se pripazila. Taj ovek svakih nekoliko
meseci dolazi u Bocvanu da obie svoju enu i
arliju bi bilo bolje da tog vikenda negde otputuje!
Ha! Da sam ja na arlijevom mestu, otila bih pravo
za Frensistaun ili Maun. to dalje, to bolje."
Mma Makuci je dobacila znaajan pogled
gospodinu D. L. B. Matekoniju, koji je pomno pratio
razgovor. Zatim je ponovo pogledala enu i upitala je:
Taj mukarac, taj njen mu, da li joj pomae u
voenju ovog bara? Dolazi li nekad ovde?"
Ponekad", odvratila je ena. Ponekad nam
telefonira i ostavlja poruke za nju."
Mma Makuci je duboko uzdahnula. Mma
Ramocve joj je rekla da onda kad postavlja vano
pitanje - pitanje koje bi moglo da bude presudno za
tok istrage - mora da vodi rauna da zvui smireno,
kao da joj odgovor na to pitanje i nije naroito vaan.
Ovo je bio trenutak za takvo pitanje, ali Mma Makuci
je ustanovila da joj srce gromoglasno bubnja u
grudima i bila je sigurna da ova ena moe da ga
uje.
Znai, telefonira vam? Dakle, da nemate
sluajno tu negde njegov telefonski broj, molim vas?
Volela bih da mu kaem za jednog naeg prijatelja
tamo u Johanesburgu koji eli da se vidi s njim u
vezi s neim. Imala sam negde njegov broj, ali..."
Imam ga", rekla je ena. Tamo je u kuhinji,
na ceduljici. Mogu da vam ga donesem."
Vrlo ste ljubazni", relda je Mma Makuci. Kad
ve idete u kuhinju, uzmite sebi jo jedno pivo,
Mma. Gospodin D. L. B. Matekoni asti."



etrnaesto poglavlje

SEA LI ME SE?


Mma Ramocve je nastojala da suzbije oscaj
uasa koji ju je sve vie obuzimao, natkriljujui je
poput crne senke. Pokuala je da izbaci Notea
Mokotija iz misli; ako ga je Mma Potokvani videla,
govorila je sebi, ne znai da e i ona. Ali nita od
toga nije upalilo i zakljuila je da nije u stanju da
prestane da razmilja o svom prvom muu i injenici
da e on sasvim sigurno hteti da je vidi.
Njen trenutni poriv bio je da ispria gospodinu
D. L. B. Matekoniju sve to je ula od Mme
Potokvani, ali potom je zakljuila da to jednostavno
ne moe da uradi. Note Mokoti bio je deo njene
prolosti - i to vrlo bolan deo - i nije mogla da nate-
ra sebe da o tome razgovara s gospodinom D. L. B.
Matekonijem. Rekla mu je, razume se, da je bila ve
jednom udata i da je taj njen mu bio okrutan ovek.
Ali to je bilo sve to je rekla, a on je oseao da ona o
tome nije elela da razgovara i potovao je to.
Takoe, nije o tome naroito mnogo priala ni s
Mmom Makuci, mada su se jednom ili dvaput
dotakle toga kad bi iskrsla tema o mukarcima, a
pogotovo o muevima.
Ali bez obzira na to koliko je elela da preda
Notea tom toliko prieljkivanom zaboravu, u
stvarnosti je on bio ovek od krvi i mesa koji se sad,
evo, vratio u Gaboron i s kim e joj se, pre ili kasnije,
ukrstiti put. To se dogodilo jednog prepodneva,
svega dva dana nakon to je bila kod Mme
Potokvani, dok su Mma Ramocve i Mma Makuci bile
zaokupljene poslom u kancelariji Prve damske
detektivske agencije. Gospodin D. L. B. Matekoni
otiao je po rezervne delove kod dobavljaa s kojim je
poslovao, a gospodin Polopeci je pomagao mlaem
egrtu da popravi amortizere na mrtvakim kolima.
Bilo je to jedno sasvim obino prepodne.
Najavio ga je gospodin Polopeci. Pokucavi na
vrata koja su iz servisa vodila u kancelariju agencije,
obazrivo je promolio glavu unutra i rekao da neko
trai da vidi Mmu Ramocve.
Ko je to?" upitala je Mma Makuci. Bile su
zauzete i nisu elele da ih iko ometa, ali detektivi
moraju uvek da budu spremni da prime klijenta.
Neki mukarac, odvratio je gospodin
Polopeci, a Mma Ramocve je po tom odgovoru znala
da je to Note.
Koji mukarac?" upitala je Mma Makuci. Je
li rekao kako se zove?"
Gospodin Polopeci je odmahnuo glavom. Nije
hteo", rekao je. Nosi naoari za sunce i jaknu od
smee koe. Nije mi se dopao."
Mma Ramocve je ustala sa stolice. Izai u da
se vidim s njim", tiho je rekla. Mislim da znam ko bi
to mogao da bude."
Mma Makuci je upitno pogledala svoju
poslodavku. Zar ne moete da ga pozovete da ude?"
Videu se s njim napolju", rekla je Mma
Ramocve. Mislim da je on doao zbog nekog
privatnog posla sa mnom."
Izala je iz kancelarije, izbegavajui pogled
Mme Makuci. Napolju je sve bletalo - bio je to jedan
od onih dana kad sunce pri, bacajui teke, kratke
senke; jedan od onih dana kad ovek naprosto nema
gde da se sakrije od sve jae vruine; jedan od onih
dana kad vazduh izgleda teak i trom. Dok je
prolazila kroz iroka vrata radionice, putajui
gospodina Polopecija da se vrati svom poslu, videla
je benzinsku pumpu i akacije i kola koja su prolazila
drumom prema Tlokvengu, a onda, odmah levo od
servisa, pod senkom akacije, Notea Mokotija, koji je
gledao prema njoj, paleva zadenutih za opasa,
stojei u pozi koje se tako dobro seala.
Prela je onih nekoliko koraka koji su je delili
od njega. Podigla je oi i videla da mu je lice punije,
ali i dalje okrutno, i da ima mali oiljak sa strane na
bradi. Videla je da je nabacio pivski stomai, gotovo
sasvim sakriven konom jaknom koju je nosio
uprkos vruini. I iznenada je pomislila kako je udno
primeivati takve stvari na nekom koga se plai;
kako bi bilo udno kad bi osuenik na smrt, u onim
stranim trenucima neposredno pre egzekucije
primetio da ovek koji e mu oduzeti ivot ima
ekcem na vratu ili maljave nadlanice.
Note", rekla je. To si ti."
Miii oko usta su mu se opustili i osmehnuo
se. Videla je njegove zube - tako je vano, govorio je,
za trubaa, da ima dobre zube. A onda je zaula
glas.
Da, to sam ja. Pogodila si, Dragocena. To sam
ja, posle svih ovih godina."
Pogledala je u stakla tamnih naoara, ali u
njima se video samo siuan odraz akacije i neba.
Kako si, Note? Jesi li to doputovao iz
Johaneburga?"
Joca", kroz smeh je rekao. Egoli.*( Na jednom
od Zulu nareja, ova re znai mesto gde ima mnogo zlata", a
odnosi se na injenicu da je u toj regiji naeno 40 odsto svetskih
zlatnih rezervi i da su mnogi mukarci iz tog plemena odlazili da
rade u tamonjim rudnicima zlata. (Prim. prev.)) Joburg.
Varo s mnogo imena."
ekala je da jo neto kae. Nekoliko
trenutaka je utao, a potom progovorio.
Znam sve o tebi", rekao je. Znam da si
postala poznata detektivka u ovim krajevima."
Ponovo se nasmejao, kao da je hteo da pokae da
mu je i sama pomisao na to smena. Dabome, isto je
mislio i o svim ostalim enama: po njegovom
miljenju, nijedna ena nije mogla da obavi posao
onako dobro kao mukarac. Koliko si ena trubaa u
ivotu videla? upitao ju je nekad davno, rugajui joj
se. Tada je bila premlada da bi mu se suprotstavila,
a sad, kad je mogla, kad je mogla da mu podnese
pod nos injenice o svom uspehu, oseala je samo
onaj isti iskonski strah, strah koji je vekovima terao
ene da drhte pred takvim mukarcima.
Posao mi dobro ide", rekla je.
Pogledao je preko njenog ramena, prema
servisu, a potom podigao pogled, prema tabli s
imenom njene firme, tabli koju je ponosno istakla
nad ulazom u svoju prvu kancelariju pod Brdom
Kgale, koju su poneli sa sobom kad su se preselili.
A tvoj otac?" neoekivano je upitao, okrenuvi
pogled prema njoj. Kako je matori? I dalje stalno
pria o govedima?"
Osetila je kako joj se srce stee, a potom i
nalet emocija koji je pretio da joj zaustavi dah.
Dakle?" rekao je. ta je s njim?"
Pribrala se. Moj otac se upokojio", rekla je.
Pre mnogo godina. Upokojio se."
Note je slegao ramenima, Ljudi stalno umiru.
Moda si primetila."
Na trenutak Mina Ramocvc nije mogla da
razmilja ni o emu, a onda je pomislila na svog oca,
svog pokojnog tatu Obeda Ramocvea, koji ovom
oveku nije nikad uputio nijednu neljubaznu ili
omalovaavajui i re, iako je dobro znao kakav je; o
Obedu Ramocveu koji je bio olienje svega dobrog u
Bocvani i celom svetu, koga je jo uvek volela i na
koga je seanje bilo tako svee kao da ga je koliko
jue videla ivog.
Okrenula se i napravila nekoliko nesigurnih
koraka natrag prema servisu.
Kuda e?" doviknuo joj je Note, otrim
glasom. Kuda si krenula, debela?"
Stala je, i dalje izbegavajui da ga pogleda.
ula je kako joj se pribliava i znala je da je stao iza
nje, po jetkom vonju koji je osetila u nozdrvama.
Nagnuo se prema njoj, pribliivi usta njenom
uhu. Sluaj", rekao je. Udala si se za tog tipa, je l'
tako? A ta je sa mnom? Zar nisam jo uvek tvoj
mu?"
Spustila je pogled prema zemlji i prema svojim
nonim prstima koji su virili iz sandala koje je
nosila.
A sad", nastavio je Note, sad me sluaj.
Nisam se vratio zbog tebe - ne sekiraj se. Nisi mi se
nikad dopadala, zna? Zeleo sam enu koja moe da
rodi dete, zdravo dete. Je l' zna? A ne dete koje nije
moglo da pozivi. Prema tome, nisam se vratio zbog
tebe. Zato me samo sluaj. Planiram da odrim
koncert ovde - veliki koncert u baru 'Stotina'. Ali
treba mi mala finansijska injekcija, zna? Deset
hiljada pula. Za dva ili tri dana doi u kod tebe da
ih uzmem. Tako e imati vremena da sakupi pare.
Razume?"
Stajala je sasvim nepomino i on se naglo
odmakao od nje.
Dovienja", rekao je. Doi u po taj zajam. A
ako ne plati, mogue je da u rei nekom - ne znam
kome, moda policiji - da si se udala za oveka pre
no to si se otarasila prvog mua. To je bilo vrlo
nesmotreno, Mma. Vrlo nesmotreno!"
Vratila se u kancelariju, gde je Mma Makuci
sedela za svojim stolom zaokupljena adresiranjcm
koverata. Potraga za zambijskim finansijskim
prestupnikom jo nije urodila plodom. Primaoci
veine pisama koje su poslale pravili su se da ih
nisu ni primili, mada je jedno, poslato lekaru
Zambijcu za koga se verovalo da poznaje ama ba
svakog u lokalnoj zambijskoj zajednici, iniciralo
neprijateljski odgovor. Vi ljudi uvek govorite kako
su Zambijci nepoteni i kako svaki nestali novac
valja odmah potraiti u depu nekog Zambijca. To je
kleveta i mi smo siti takvih stereotipa. Pogotovo zato
to svako iv zna da bi trebalo da potraite u
depovima Nigerijaca..."
Mma Ramocve uputila se pravo prema svom
stolu i sela. Posegla je za listom papira, presavila ga i
uzela svoje nalivpero. Zatim je spustila nalivpero i
otvorila fioku, ne znajui zato to radi, ali ispunjena
uasom i strahom. Uzimanje nalivpera, otvaranje
fioke, podizanje telefonske slualice - sve su to bile
radnje koje bi mogao da izvede neko ojaen, ko ne
zna ta da radi, ali ko se nada da bi ti pokreti mogli
da poraze strah, to se, naravno, nikad nije
deavalo.
Mma Makuci ju je posmatrala i znala je da je
nepoznati posetilac, ko god bio, uznemirio i uplaio
njenu poslodavku.
Videli ste se s tom osobom?" blago je upitala.
Je li to bio neko koga poznajete?"
Mma Ramocve je podigla pogled prema njoj i
Mma Makuci je videla bol u njenim oima.
Bio je neko koga poznajem", tiho je odvratila.
Neko koga vrlo dobro poznajem."
Mma Makuci je zinula da upita neto, ali
predomislila se kad je Mma Ramocve podigla ruku.
Ne elim da govorim o tome, Mma", rekla je.
Molim vas, nemojte nita da me pitate. Molim vas."
Neu", odvratila je Mma Makuci. Neu vas
nita pitati."
Mma Ramocve je pogledala na svoj sat i
promrmljala neto o tome kako kasni na sastanak. I
opet je Mma Makuci htela da upita na kakav
sastanak, budui da nije bilo pomena ni o kakvom
sastanku, ali tada je malo bolje razmislila i samo je
utke gledala dok je Mma Ramocve skupljala svoje
stvari i izala iz kancelarije. Saekala je nekoliko
minuta, dok nije zaula motor malog belog kombija,
a potom ustala i pogledala kroz prozor, ugledavi
kako Mma Ramocve izlazi na drum prema Tlokvengu
i nestaje u pravcu grada.
Izaavi iz kancelarije, Mma Makuci je zatekla
gospodina Polopecija kako radi sa egrtom.
Moram neto da vas pitam, Rra", rekla je.
Onaj ovek koji je doao kod Mme Ramocve - ko je
to bio?"
Gospodin Polopeci se uspravio i protegao. Bilo
je teko raditi na kolima, u tako skuenom prostoru,
mada je polako poinjao da se navikava. Zabavljala
ga je pomisao da je nastojao da stekne obrazovanje
koje e mu omoguiti da ne mora da se bavi fizikim
poslovima, a evo, uivao je otkrivajui novu
spretnost svojih ruku. Razume se, rekli su mu da je
posao samo privremen, ali poeo je da se privikava
na automehaniarski posao i moda e ak zamoliti
da ga prime za pravog egrta. to da ne? Bocvani su
potrebni automehaniari - to svako zna - i nije bilo
razloga da se i neko malo stariji ne prihvati uenja
tog zanata.
Gospodin Polopeci se poeao po glavi. Nisam
ga nikad video", rekao je. Mocvanac je, sudei po
govoru. Ali ima u njemu neega zbog ega deluje kao
stranac. Znate kako je kad su ljudi dugo odsutni.
Poprime drugaije dranje."
Johanesburg?" upitala je Mma Makuci.
Gospodin Polopeci je potvrdno klimnuo.
Ponekad je teko pretoiti taj oseaj u rei, ali ljudi
koji su poticali iz Johanesburga ili su dugo iveli
tamo imali su dranje koje se nepogreivo
primeivalo. Drugaije su hodali, drugaije su
stajali, sasvim drugaije u odnosu na to kako su
hodali i stajali ljudi u Bocvani. Johanesburg je grad
razmetljivosti, a to je neto to Bocvanci sebi ne bi
nikad dozvolili. U poslednje vreme je bilo onih koji
su se razmetali, naroito onih koji su imali novca, ali
to zaista nije bio bocvanski obiaj.
,,I ta mislite, ta je raj ovek hteo od Mme
Ramocve?" upitala je Mma Makuci. Da li joj je
doneo neke loe vesti, ta mislite? Da joj nije moda
rekao da se neko upokojio?"
Gospodin Polopeci je odmahnuo glavom.
Imam odlian sluh, Mma", rekao je. Mogu da
ujem da nailaze kola dok su jo vrlo, vrlo daleko.
Mogu da ujem ivotinju u ipraju pre no to je
vidim. Ja sam vam kao oni ljudi tamo u ipraju,
koji mogu sve da vam kau samo oslukujui vetar.
Zato vam mogu mirne due rei da joj nije doneo
vest da se neko upokojio."
Mma Makuci je bila iznenaena ovim
neoekivanim razotkrivanjem gospodina Polopecija.
Delovao je kao tih i miran ovek, a evo ga, upravo joj
je priznao da poseduje talente jednog bumana.
Neko takav dobro bi doao detektivskoj agenciji. Pri-
slukivanje tuih telefona nije dozvoljeno, ali nije
vam ni potrebno ako imate nekog kao to je
gospodin Polopeci. Mogli biste da ga postavite na
drugu stranu ulice, s uima nauljenim u pravom
smeru, i mogao bi da izvetava o onome to se
dogaa iza zatvorenih vrata. Bilo bi to jedno od onih
niskotehnolokih reenja o kojima ljudi katkad
priaju.
Mora biti da je dobro kad imate takav sluh",
rekla je Mma Makuci. Moraemo jednom da
popriamo o tome. Ali, u meuvremenu, moda biste
mogli da mi kaete ta je onaj ovek rekao Mmi
Ramocve."
Gospodin Polopeci je pogledao Mmu Makuci
pravo u oi. U normalnim okolnostima, ne bih
nikom rekao ta je govorila Mma Ramocve", izjavio
je. Ali ovo je drugaije. Svakako sam nameravao da
vam kaem - ali kasnije."
Dakle?" relda je Mma Makuci.
Gospodin Polopeci je spustio glas. egrt je
stajao pored kola na kojima su zajedno radili i
napregnuto ih posmatrao.
Traio joj je novac", apnuo je. Traio joj je
deset hiljada pula. Da, deset hiljada!"
I?"
I rekao joj je da e, ne bude li platila, otii u
policiju i rei im da je jo uvek udata za njega i da
zato nije smela da se uda za gospodina D. L. B.
Matckonija." Uutao je, posmatrajui dejstvo svojih
rei.
Mma Makuci nekoliko asaka nije govorila
nita. Zatim je pruila ruku i stavila prst preko
njegovih usana.
O ovome ne smete nikom nita da kaete",
rekla je. To morate da mi obeate."
Sveano je klimnuo glavom. Razume se da
neu."
Mma Makuci se okrenula i otila natrag u
kancelariju, oseajui nekakvu hladnou oko srca.
Vi ste moja mati i moja sestra, pomislila je. Dali ste
mi posao. Pomogli ste mi. Drali ste me za ruku i
plakali sa mnom kad se upokojio moj brat. Vi ste
doprineli da osetim da je mogue da neko iz
Bobononga uspe u ivotu i dri glavu visoko u bilo
ijem drutvu. A sad taj ovek preti da e vas
osramotiti. Ne smem to da dozvolim. Ne smem.
Stala je. Gospodin Polopeci ju je dotad utke
posmatrao, ali tog trenutka joj je doviknuo: Mma!
Ne sekirajte se. Uradiu neto da zaustavim tog
oveka. Mma Ramocve je ena koja mi je dala posao.
Ona me je oborila - ali me je odmah potom podigla.
Ja u da se obraunam s tim ovekom."
Mma Makuci se okrenula i pogledala
gospodina Polopecija. To to je rekao bilo je vrlo
ljubazno i bila je dirnuta njegovom lojalnou. Ali ta
je takav ovek mogao da uini? Ne mnogo,
pribojavala se.



Petnaesto poglavlje

MMA RAMOCVE I GOSPODIN
D. L B. MATEKONI VEERAJU U
SVOJOJ KUI U ZEBRINOJ ULICI


Gospodin D. L. B. Matekoni je te veeri
kasnio kui na veeru. Inae se vraao oko est,
skoro sat kasnije od Mme Ramocve. Ona je iz
kancelarije odlazila oko pet, mada je ponekad umela
da se vrati jo ranije. Ako se u agenciji ne bi
dogaalo nita naroito, pogledala bi Mmu Makuci i
upitala je ima li razloga za zadravanje u kancelariji.
Ponekad ak nije morala nita da kae, ve bi joj
samo uputila pogled koji je govorio: Dosta mi je;
vruina je i bilo bi mi mnogo prijatnije kod kue." A
Mma Makuci bi na to uzvratila pogledom koji je
govorio: Imate pravo, Mma Ramocve, kao i obino."
Posle tog nemutog dijaloga, Mma Ramocve bi uzela
svoju torbicu i zabravila prozor koji je gledao na
boni zid servisa. Zatim bi prebacila Mmu Makuci u
grad ili do njene kue u Produetku Dva, da bi se
potom odvezla kui u Zebrinu ulicu.
Prednost ranijeg dolaska kui bila je u tome
to je saekivala decu na povrauai iz kole. Motoleli
je uvek stizala malo kasnije od Pusoa, poto su
njena invalidska kolica morala da se guraju celim
putem od kole. Devojice iz njenog razreda
napravile su raspored obavljanja te dunosti i svake
nedelje su se smenjivale u odvoenju svoje drugarice
kui. U poetku su i deaci bili ukljueni u to i
nadmetali su se za tu ast, ali je, sve u svemu,
zakljueno da ne zadovoljavaju. Nekoliko deaka -
istini za volju, veina njih - nije moglo da odoli
iskuenju da gura invalidska kolica suvie brzo, tako
da je jednom prilikom dolo do nezgode, kad je jedan
od njih izgubio kontrolu nad kolicima i Motoleli je
skrenula u jarak i ispala iz kolica. Nije se povredila,
ali se deak uplaio i pobegao i u pomo je morao da
joj pritekne prolaznik, kuvar u jednoj od velikih kua
u Njerereovoj ulici, koji joj je pomogao da se vrati u
kolica i potom je razumnom brzinom odgurao do
kue.
Taj deak je vrlo glup", rekao je kuvar.
Obino je vrlo fin", odvratila je Motoleli. Ali
uplaio se. Moda je mislio da sam poginula ili tako
neto."
Nije trebalo da pobegne", rekao je kuvar. To
se zove beanje s mesta nesree i vrlo je runo."
Puso je bio premali da bi mogao da dovodi
sestru kui. Mogao je da gura stolicu, ali imao je
sklonost da bude nepouzdan. Nije se moglo raunati
na to da e na vreme doi u Motolelinu uionicu i
bilo je sasvim mogue da e na pola puta da
zaboravi kuda je poao i otri za nekim guterom ili
neim drugim to mu privue panju. Bio je sanjar,
ak pomalo udljiv, i ponekad je bilo prilino teko
naslutiti ta mu se mota po glavi.
On razmilja drugaije", primetila je Mma
Ramocve, obzirno ne pominjui da je oigledan
razlog za to - po njenom miljenju i, bez sumnje, po
miljenju veine - bio u injenici da je Pusovim
venama u dobroj meri tekla krv bumana. Ljudi su
bili udni kada je to u putanju. Neki su bili
neljubazni prema takvim ljudima, ali po miljenju
Mme Ramocve, nije trebalo da bude tako. Trebalo bi
da u svojim srcima imamo mesta za sve ljude ove
zemlje, govorila je, jer su i ti ljudi naa braa i
sestre. Ovo je njihov dom koliko i na. Njoj je to
izgledalo sasvim jasno i nije imala strpljenja za one
koji su podigli obrvu kad su ona i gospodin D. L. B.
Matekoni uzeli ovu decu iz sirotita. Bilo je
domainstava u kojima tako neto ne bi moglo da se
desi, zbog toga to deca nisu bila istokrvne Cvane,
ali u kui u Zebrinoj ulici to nije bio sluaj.
Ipak, Mma Ramocve je morala da prizna da je
bilo odreenih aspekata Pusovog ponaanja u koje
su ljudi mogli da upru prstom i kau: Eto ti, vidi!
To je zato to mu je Kalahari stalno u glavi i ezne
da bude napolju u ipraju. Njegovo srce je
jednostavno takvo." Pa dobro, pomiljala je Mma
Ramocve, moda je i tako; moda se negde duboko u
tom udnom dekiu komeaju neke iskonske enje
koje je nasledio od tog naroda. Ali ak i ako je tako,
kakve to veze ima? Najvanije je da je srean, a na
svoj nain, to je i bio. Od njega nee nikad biti auto-
mehaniar i nee nikad preuzeti posao gospodina
D. L. B. Matekonija, ali zar je to zaista tako vano?
Njegova sestra je, na opte iznenaenje, pokazivala
veliko interesovanje za mehaniku i objavila je svoju
nameru da izui automehaniarski zanat. To je
njemu ostavljalo prostora da ui neto drugo, mada
je ovog asa bilo teko zamisliti ta bi to moglo da
bude. Voleo je da juri gutere i sedi pod drveem i
posmatra ptice. Voleo je i da pravi male gomile
kamenja kojih je bilo po celom dvoritu - i o koje je
Rouz, kuna pomonica Mme Ramocve, katkad
zapinjala prstima kad bi izala da prostre ve. ta je
takav deak mogao da oekuje da e raditi kad
poraste? Kakve su nagovetaje ta interesovanja
davala o pravcu kojim e jednog dana krenuti njegov
ivot?
Ima poslova u Ministarstvu za divlja",
istakao je gospodin D. L. B. Matekoni. Njima su
potrebni ljudi koji umeju da prate tragove ivotinja.
Moda e biti srean tamo u divljini, pratei trag
irafe ili ta god ve tamo rade. Za neke ljude, to je
posao bez premca."
Te veeri, posle onog uasnog susreta s
Noteom Mokotijem, deca su primetila da s Mmom
Ramocve neto nije u redu. Puso joj je postavio
pitanje na koje je poela da odgovara i potom se
uutala na pola reenice, kao da su joj misli odlutale
na neko drugo mesto. Ponovio je pitanje, ali ovog
puta nije rekla nita, tako da je deko zbunjeno
otiao. Zatekavi je u kuhinji kako bezizrazno zuri
kroz prozor, Motoleli se ponudila da joj pomogne oko
pripremanja veere i dobila slian, prilino rasejan
odgovor. ekala je da Mma Ramocve kae jo neto,
a kad se to nije desilo, upitala ju je da li se moda
neto dogodilo.
Razmiljam o neemu", odvratila je Mma
Ramocve. Oprosti ako te nisam paljivo sluala.
Razmiljam o neemu to se danas dogodilo."
Je li to bilo neto loe?" upitala je Motoleli.
Jeste", odvratila je Mma Ramocve. Ali sad ne
mogu da govorim o tome. Izvini. Tuna sam i ne
elim da razgovaram."
Deca su je ostavila samu. Ponekad se odrasli
udno ponaaju - to sva deca znaju - i najbolje to u
takvim okolnostima mogu da uine jeste da ili ostave
na miru. Po glavi su im se motale razne stvari; stvari
u kojima deca ne bi nikad mogla uestvovati;
taktino dete je to dobro shvatalo.
Ali kad je gospodin D. L. B. Matekoni te
veeri doao kui, takoe izgledajui obuzet mislima
i dalek, znali su da neto vrlo ozbiljno nije u redu,
Neto se gadno deava u servisu", apatom je
relda Motoleli svom bratu. Jako su nesreni."
Deak ju je sa zebnjom pogledao. Hoemo li
morati da se vratimo u sirotite?" upitao je.
Nadam se da neemo", odvratila je. Srena
sam ovde u Zebrinoj ulici. Moda e uspeti da ree
problem."
Pokuala je da zvui samopouzdano, ali joj je
to teko padalo i jo je vie klonula duhom kad su
seli da veeraju, a Mma Ramocve zaboravila da se
pomoli i ostala je utljiva gotovo tokom celog obeda.
Docnije, odvezavi se u bratovljevu sobu i zatekavi
ga kako neutean lei na krevetu, rekla mu je da se,
ta god se desilo, ne boji da e ostati sam.
ak i ako se vratimo kod Mme Potokvani",
rekla je, ona e se postarati da ostanemo zajedno.
Uvek se starala."
Puso ju je nesreno posmatrao. Ne elim da
idem odavde. Tako sam srean u ovoj kui. Ovo je
najbolja hrana koju sam u ivotu jeo."
A oni su najbolji ljudi koje smo ikad
upoznali", relda je njegova sestra. Nema u celoj
Bocvani nikog, ba nikog, ko je tako dobar i drag
kao Mma Ramocve i gospodin D. L. B. Matekoni.
Nikog."
Deak je potvrivao, ustro klimajui glavom.
Znam", rekao je. Hoe li dolaziti u sirotite da nas
obiu?"
Dabome da hoe - ako budemo uopte morali
da se vraamo tamo", hrabrila ga je. Ali to nije
spreilo suze koje je poeo da lije, suze zbog svega
to mu se ikad dogodilo, zbog gubitka majke koju
nije zapamtio, zbog pomisli da na celom ovom veli-
kom i zastraujuem svetu nema nikog, sem njegove
sestre, kome moe da se okrene, ko mu moda nee
biti oduzet.
Kada su se deca povukla u svoje sobe, na
poinak, Mma Ramocve spremila je sebi olju biljnog
aja i izala na verandu. Mislila je da je gospodin D.
L. B. Matckoni u dnevnoj sobi, jer je ula zvuk radija
odande i pretpostavila je da sedi u svojoj omiljenoj
fotelji, razmiljajui o tom mehaniarskom problemu
zbog kog se veeras tako uutao. Zamiljala je da je
posred i kakav mehaniarski problem, jer je izgledalo
da jedino neto tako moe da uznemiri gospodina
D. L. B. Matekonija; a takvi problemi su se
neizbeno reavali sami od sebe.
Veeras si tako utljiv", primetila je.
Podigao je pogled prema njoj. Kao i ti",
odvratio je.
Da", rekla je. Oboje smo utljivi."
Sela je pored njega, stavljajui olju na koleno.
Za to vreme, okrznula je pogledom gospodina D. L.
B. Matekonija; palo joj je na pamet da ga moda
obuzima depresija - to je bila vrlo uznemirujua
pomisao - ali ju je brzo odbacila. Ponaao se sasvim
drugaije dok je patio od depresije, nekako
ravnoduno, neodreeno. Sad je, naprotiv, oigledno
razmiljao o neemu vrlo odreenom.
Pogledala je u batu, u no. Bilo je toplo i
mesec je bio gotovo pun, bacajui senke na akacije,
mopipi drvee, bezimeno bunje. Mma Ramocve je
volela da seta uvee po svojoj bati, nastojei da
hoda polako i vrstim korakom; oni koji su se nou
unjali naokolo rizikovali su da stanu na zmiju, ako
nisu pazili, jer se zmije sklanjaju s puta samo ako
osete vibriranje tla. Lagana osoba - osoba
netradicionalne grae, na primer - bila je, iz tog
razloga, u veoj opasnosti od ujeda zmije. Bio je to
jo jedan argument, razume se, u korist ouvanja
tradicionalne grae -zbog zmija, i zbog bezbednosti.
Mma Ramocve bila je vrlo svesna tekoa s
kojima su se sada suoavali tradicionalno graeni
ljudi, a pogotovo tradicionalno graene ene. Bilo je
u Bocvani vremena kada niko nije obraao panju
na mrave ljude - zaista, mrave ponekad naprosto
niste mogli videti, budui da ste lako mogli da
proete pored njih. Ako bi mrava osoba stajala u
pozadini drvea akacije i trave, zar nije postojala
opasnost da se stopi s tom pozadinom ili da drugi od
nje pomisle da je motka ili ak senka? Takva
opasnost nije nikad pretila tradicionalno graenim
osobama; takve osobe stajale su u pejzau s istom
istaknutou i autoritetom kao baobabovo drvo.
Mma Ramocve nije gajila ni najmanju sumnju
u pogledu toga da bi Bocvana trebalo da se vrati
vrednostima koje su je sauvale i uinile daleko
najboljom zemljom u Africi. Te vrednosti bile su
brojne, a obuhvatale su, izmeu ostalog, potovanje
prema starima - bakama koje su tako mnogo znale i
preturile mnoge tekoe preko glave - i potovanje
prema onima koji su bili tradicionalno graeni. U
redu, lepo je kad ste moderno drutvo i tako to, ali
dolazak prosperiteta i rast gradova bio je aa otrova
iz koje je ovek trebalo da pijucka krajnje obazrivo.
Moete vi da posedujete sve blagodati savremenog
sveta, ali ta vam to vredi ako one unitavaju sve
ono to vas je uinilo snanim i hrabrim i ponosnim
na sebe i svoju zemlju? Mma Ramocve bila je
uasnuta kad je proitala o ljudima koje su u
novinama nazivali potroaima. To je bila grozna,
grozna re, koja je zvuala isuvie kao koroma,
zain za koji ona ba nije marila. Ljudi nisu samo
alavi potroai, koji grabe sve na ta naiu, a nisu ni
koromai; oni su Bacvana, oni su narodi
Ali koliko god ove stvari bile ozbiljne, um Mme
Ramocve nije se bavio njima; razmiljala je, umesto
toga, o susretu s Noteom i pretnji koju je izrekao.
Rekao je da e za nekoliko dana doi po novac i vie
ju je uznemiravala injenica da e opet doi, nego
svrha tog njegovog dolaska. Mogla je da izdvoji tu
sumu - taman - ali se grozila pomisli da bi Note
mogao da doe u njenu kuu. To joj je izgledalo kao
skrnavljenje; kua u Zebrinoj ulici bila je dom pun
sunca i sree i nije elela da ona bude na bilo koji
nain povezana s njim. tavie, ve je donela
odluku, i sad je razmiljala kako da je sprovede u
delo. Tog popodneva ispisala je ek i odnee mu ga -
to pre, to bolje.
Gospodin D. L. B. Matekoni je otpio gutljaj
svog aja. Vidim da si vrlo zabrinuta zbog neega",
tiho je rekao. Hoe li mi rei ta je to?"
Mma Ramocve nije odgovarala. Kako je mogla
da mu kae za ono to je Note rekao? Kako je mogla
da mu kae da u stvari nisu venani; da je
ceremonija koju je obavio veleasni Trevor Mvamba
bila zakonski nitavna i da je, tavie, predstavljala
kriminalnu radnju s njene strane? Ako je bilo rei za
to, onda su to bile reci koje ona nije mogla da natera
sebe da izgovori.
Tu tako teku tiinu koja se ispreila izmeu
njih prekinuo je gospodin D. L. B. Matekoni. Taj
ovek je doao kod vas, zar ne?"
Mma Ramocve je stegla svoju olju. Sigurno
mu je rekla Mma Makuci, ili moda gospodin
Polopeci. To ne bi trebalo da je iznenauje; u tako
malom poslu, malo je tajni moglo da se sauva.
Jeste", uzdahnula je. Doao je i zatraio da
mu dam novac. Dau mu - samo da bih ga se resila."
Gospodin D. L. B. Matekoni je klimnuo
glavom. esto je tako s takvim ljudima", rekao je.
Vraaju se. Ali mora da bude paljiva. Ako mu
da novac, moda e stalno traiti jo."
Mma Ramocve je znala da je to tano. Rei e
Noteu da je to sve to ima i ako ponovo doe kod nje,
odbie ga. Ili moda nee? ta ako joj ponovo zapreti
policijom? Svakako bi uradila bilo ta pre nego da se
suoi sa sramotom koju bi joj to donelo?
Dau mu taj novac i rei u mu da se ne
vraa", rekla je. Ne elim vie da ga vidim."
,,U redu", odvratio je. Ali uvaj se."
Pogledala ga je. Kratko su porazgovarali, a ona
mu je uskratila stvarnu istinu, ali se ak i pored
toga oseala bolje poto mu je saoptila svoju brigu.
Sad je mogla da se raspita ta ga mui.
A ta je s tobom?" rekla je.
Gospodin D. L. B. Matekoni je zastenjao.
Teko meni", rekao je. U gadnom sam sosu. Otkrio
sam neto u vezi sa svojom kuom."
Mma Ramocve se namrtila. Znala je da s
podstanarima uvek postoji rizik. S nepotovanjem se
odnose prema nametaju; progorevaju cigaretama
podove i ivice stolova. ula je ak o seoskoj kui
nedaleko od grada koja je bila iznajmljena
krijumarima pitona. Nekoliko pitona je pobeglo i
nastanilo se pod krovom kue, ostavi tamo i kada
su podstanari iseljeni. Jedan od njih je umalo uspeo
da se dokopa bebe vlasnika kue, posle njihovog
povratka. Otac je uao u spavau sobu i zatekao
pitona kako lei na bebi, razjapivi eljust oko
detinjih noica. Spasio je dete, ali su oboje bili gadno
izujedani pitonovim igliastim zubima.
Gospodin D. L. B. Matekoni, dabome,
verovatno nije imao pitone u kui, ali je posredi
oigledno bilo neto vrlo loe. Posmatrala ga je s
iekivanjem.
Tamo dre ilegalni bar", najzad je izgovorio.
Nisam znao za to. Ne bih nikad dozvolio da od moje
kue naprave ilegalni bar. Ali tako stvari stoje."
Mma Ramocve se glasno nasmejala. Tvoja
kua? Ilegalni bar?"
Gospodin D. L. B. Matekoni ju je pomalo
prekorno pogledao. Meni to nije smeno", rekao je.
Brzo se korigovala. Naravno da nije." Ton joj
je postao zabrinut. Morae da uini neto
povodom toga." Zastala je. Siroti gospodin D. L. B.
Matekoni: bio je previe blag i dobar. Nikad ne bi
uspeo da izae na kraj s gazdaricom bara. Morae
lino da se pobrine za to; ona se nije ni najmanje
pribojavala gazdarica ilegalnih barova.
Hoe li da ja to sredim?" upitala je. Mogu da
se otarasim tih ljudi. To je jedna od onih stvari koju
detektivska agencija moe prilino lako da obavi."
Zahvalnost gospodina D. L. B. Matekonija
bila je gotovo opipljiva. To je ba lepo od tebe",
rekao je. Znam da je to moj problem, ali nisam
dobar u tim stvarima. Volim da se bavim kolima, ali
s ljudima sam..."
Ti si odlian automehaniar", rekla je Mma
Ramocve, potapavi ga po ruci. To je sasvim
dovoljno za jednog oveka."
A ti si odlina detektivka", rekao je gospodin
D. L. B. Matekoni. to je, razume se, bilo tano i
verovao je u svaku re tog komplimenta, ali to ipak
nije bilo sasvim odgovarajue. Znao je da Mma
Ramocve nije samo odlina detektivka, nego i
odlina kuvarica, i divna supruga, i divna pomajka
deci. Nije bilo niega to Mma Ramocve nije umela
da radi - barem je on tako mislio. Kad bi joj dali
priliku, bila bi odlian predsednik Bocvane.
Mma Ramocve je iskapila ostatak svog aja i
ustala. Pogledala je na sat. Bilo je tek osam sati.
Otii e i potraiti Notea, dae mu ek i ostaviti celu
tu rabotu za sobom jo pre odlaska na spavanje.
Razgovor s gospodinom D. L. B. Matekonijem
ispunio ju je novom reenou. Nije imalo svrhe da
eka. Imala je prilino jasnu predstavu o tome gde je
Note mogao da odsedne - njegova porodica ivela je u
malom selu, nekih desetak milja juno odatle.
Trebae joj najvie pola sata da stigne tamo, isplati
ga i zauvek izbaci iz svog ivota. Tada e moi da se
vrati u Zebrinu ulicu i mirne due ode na poinak.
On nee doi u njenu kuu.



esnaesto poglavlje

MALI BELI KOMBI

Mma Ramocve nije volela da vozi nou. Nije
bila plaljiv voza, ali znala je da na drumovima
nou postoji opasnost od koje oveka ne moe da
zatiti nikakva panja - lutajua goveda. Goveda su
nou volela da stoje pored druma i umela su naglo
da iskorae i tako se nau na putu nailazeim
kolima, kao da su elela da otkriju ta se krije iza
farova. Moda su mislila da su farovi baklje, poput
onih u rukama njihovih vlasnika, pa su kretala pre-
ma njima verujuci da im stie hrana; ili su moda
traila toplotu i verovala su da su farovi sunce.
Moda nisu mislila nita posebno, to je uvek
mogue kad je o govedima re, a i o nekim ljudima,
to se toga tie.
Prijateljica Mme Ramocve Barbara Mokeci bila
je jedna od mnogih za koje je Mma Ramocve znala
da su nou naleteli na govedo. Vozila je kasno uvee
iz Frensistauna i severno od Mahalapije udarila je u
jednu kravu. Zlosrena ivotinja bila je crna i prema
tome potpuno nevidljiva u noi, a kola su je, udarivi
je, odbacila uvis i ona je pala pravo na vetrobransko
staklo, proletevi kroz njega. Jedan rog je ogrebao
rame Mme Mokeci, a da je samo malo drugaije
sedela, dobila bi ubod koji bi je stajao ivota. Mma
Ramocve ju je obila u bolnici i videla bezbroj
posekotina od smrskanog stakla na njenom licu i
rukama. Bila je to opasnost koju je sobom nosila
nona vonja, sasvim dovoljna da je uznemiri.
Dabome, u gradu je bilo drugaije. Tu nije bilo
lutajuih goveda, mada su katkad ona umela da
dotumaraju do krajnje periferije Gaborona, gde su
izazivala nezgode.
Izaavi iz grada i zagledajui u pomrinu koja
se prostirala pred njom, pokuavala je da ugleda
mogue prepreke na drumu. Nije to bio bogzna
kakav drum - pranjavi put izoran u crvenoj zemlji,
koji su kie izlokale u male kanjone. Noteova
porodica ivela je u selu na kraju tog puta, zajedno s
jo dvadesetak porodica. Bilo je to mestace na oko
pola puta izmeu grada i provincije. Mlad svet iz
njega radio je u Gaboronu i peaio izjutra tim
putem do glavnog druma, gde je hvatao minibus za
grad. Ostali su iveli u gradu i dolazili su u selo
vikendom, kad su na kratko ponovo postajali seljaci,
uvajui stoku i orui malobrojne, oskudne njive.
Mma Ramocve se nadala da e se setiti u kojoj
su kui iveli Noteovi. Ovo je ve bilo kasno vee za
stanovnike sela i postojali su sasvim realni izgledi da
e kua ve biti u mraku i da e morati da se okrene
i vrati. Takoe, bilo je mogue da Note nee biti tamo
- da je odseo negde drugde u gradu. Dok je razmi-
ljala o tim mogunostima, palo joj je na pamet da je
itava zamisao o dolasku ovamo zapravo bila
smena. Krenula je u potragu za ovekom koji je
upropastio toliko godina njenog ivota, planirajui
da mu da svoj teko zaraeni novac kako bi mogao
da ostvari neki apsurdni plan - a sve to iz straha.
Bila je jaka, snalaljiva ena, koja je poela od nule i
stvorila uspean posao i koja je, u svom
profesionaklom ivotu, mnogo puta dokazala da je
kadra da se sasvim ravnopravno nosi s mukarcima.
Ali ne i s ovim mukarcem. Ovaj je bio drugaiji;
naterao ju je da se oseti nedovoljno dobrom, kao to
je oduvek inio. Bio je to udan doivljaj - oseala se
isto kao pre mnogo godina, kad je bila tako mlada,
nesigurna i uplaena.
Stigla je do prve u nizu kua, smee gromade
osvedjene treperavim farovima malog belog kombija.
Ako ju je pamenje dobro sluilo, Mokotijevi su bili
tri kue nie; da, kua je stajala tamo, ista kao u
njenom seanju - kreom prefarbana graevina
sastavljena od etiri prostorije, sa upom
naslonjenom na jedan od spoljnih zidova i starim
ambarom na kraju prednjeg dvorita. U jednoj od
soba gorelo je svetlo.
Zaustavila je kombi. Jo uvek je mogla da se,
ako eli, okrene, sedne u kombi i odveze kui. Mogla
je i da pocepa ek koji je ispisala - gotovinski ek na
deset hiljada pula koji je glasio na donosioca. Mogla
je da se suprotstavi Noteu i kae mu da slobodno
ode u policiju, posle ega bi otila i sve ispriala
gospodinu D. L. B. Matekoniju, koji bi sasvim
sigurno imao razumevanja. Bio je dobar ovek i znao
je da ljudi umeju katkad da smetnu s uma neke
vane stvari, na primer, da se razvedu pre no to
sklope novi brak.
Zatvorila je oi i duboko uzdahnula. Znala je
ta bi trebalo da uradi, ali neto duboko u njoj, onaj
deo nje koji je preostao od tih davnih godina, onaj
deo koji naprosto nije smeo da se suprotstavi Noteu,
koji ju je i privukao njemu onako kako svetlost
privue nonog leptira - taj deo naterao ju je da ode
do kapije, a potom i do ulaznih vrata iza nje.
Nisu se odmah odazvali kad je pokucala, a kad
su se vrata najzad otvorila, to je bilo uinjeno na
takav nain da su se u sluaju potrebe mogla urno
zalupiti. Ugledala je siluetu koju u prvom trenutku
nije uspela da razazna, a onda je prepoznala svoju
svekrvu i dah joj je stao. Bila je sad ostarela i
pogurena, ali ipak ona, ena koju ve godinama nije
videla i koja ju je, posle nekoliko asaka oklevanja,
prepoznala.
Nisu odmah progovorile. Bilo je toliko toga to
je moglo da se kae, a Mma Ramocve bi se moda i
rasplakala govorei, ali nije zato dola, niti je ova
ena zasluila to od nje. Uvek je bila na Noteovoj
strani, razume se, pravei se da ne vidi ono to se
dogaalo, ali opet, koja bi majka bila kadra da
prizna drugima, ili samoj sebi, da je njen roeni sin
sposoban za takvu okrutnost?
Proao je skoro ceo minut pre no to se stara
ena pomerila u stranu i klimnula glavom. Uite,
Mma", rekla je.
Mma Ramocve je prela prag, odmah osetivi
miris. Bio je to miris siromatva, ivota na rubu
egzistencije; miris tedljivo korienog goriva za
kuvanje, odee koja se nedovoljno esto pere - jer
nema sapuna. Osvrnula se naokolo. Nalazile su se u
prostoriji koja je sluila kao kuhinja i dnevna soba.
Gola sijalica je slabano svetlela iznad stola na
kojem su stajali poluprazna tegla dema, dva noa i
presavijena kuhinjska krpa. Na stalai na drugom
kraju prostorije bilo je naslagano nekoliko limenih
tanjira i elinih lonaca. Na zidu iza stalae bila je
pribodena fotografija, iseena iz nekog asopisa.
Mnogo puta je bila u ovoj kui. Ali to je bilo
davno i sad je oseala uobiajeno delovanje
uspomena, kad se neko mesto priinjava manje nego
pre, skuenije i otrcanije nego to je ranije izgledalo.
Kao da ovek posmatra svet iz neke velike daljine, pa
mu izgleda manji. Pokuala je da se priseti kad je
tano poslednji put bila tu, ali prolo je mnogo
godina, a bolne uspomene davno su predate
zaboravu.
Oprostite to dolazim u vau kuu ovako
kasno uvee", rekla je Mma Ramocve. Govorila je s
potovanjem, jer se obraala starici i pri tom - nije
bilo bitno to je to majka Notea Mokotija - bila je
stara mocvanska ena i to je bilo sasvim dovoljno.
ena je pogledala U svoje ruke. Nije tu",
odvratila je. Note nije tu."
Mma Ramocve nije rekla nita. Na suprotnoj
strani prostorije nalazila su se dvoja vrata, koja su
vodila u ostatak kue, u spavae sobe. Oboja su bila
zatvorena.
MmaMokoti je primelila njen pogled. Ne",
rekla je. U jednoj sobi je moj mu, a u drugoj
podstanarka, jedna devojka koja radi u nekom
ministarstvu. Ona plaa da bi stanovala kod nas. To
je sve."
Mmi Ramocve je bilo neprijatno to je Noteova
majka osetila njenu sumnjiavost. Verujem vam,
Mma", rekla je. Moete li mi rei gde mogu da ga
naem?"
Stara ena je neodreeno pokazala u pravcu
grada, a potom spustila ruku. Negde u gradu.
Odseo je negde u gradu?"
Ne znate gde?"
Mma Mokoti je uzdahnula. Ne znam. Doao je
da nas obie i doi e ponovo. Ali ne znam kad."
Promrmljala je jo neto to Mma Ramocve nije
razumela, a potom podigla pogled prema svojoj
posetiteljki i Mma Ramocve je videla zamagljene oi
sa smeim duicama i ukasto-belim beonjaama.
To nisu bile oi zlonamerne osobe, ve osobe koja je
mnogo toga videla i dala sve od sebe ne bi li uinila
neto od tekog ivota. To su bile oi koje je ovek
mogao da vidi bilo gde i bilo kad, oi onih koji su
imali teak ivot i koji su uspeli da sauvaju svoje
ljudsko dostojanstvo uprkos patnji i nematini.
Nije imala pojma zato je to rekla - sasvim
sigurno nije planirala - ali ipak, Mma Ramocve je
rekla: elim da znate, Mma", poela je, elim da
znate da ne mislim nita loe o vama, a ni o Noteu.
ta je bilo, bilo je. Vi niste bili krivi za to. A ima u
vezi s vaim sinom i stvari na koje moete da budete
ponosni. Da. Njegova muzika. To je veliki dar koji
usreuje ljude. Moete da budete ponosni."
Usledila je tiina. Mma Mokoti se ponovo
zagledala u svoje ruke. Potom se okrenula i
pogledala prema stalai s loncima. Znate, nisam
elela da se oeni vama", tiho je rekla. Posvaala
sam se s njim oko toga. Rekla sam mu da ste
premladi i da niste spremni za ivot kakav je on
vodio. A bila je tu i ona druga devojka s kojom se
viao. Niste znali za to, zar ne? Bila je tu ta druga
devojka, koja je rodila dete. Ve je bila s njim kad
vas je upoznao. Ve je bio oenjen tom devojkom."
Mma Ramocve stajala je nepomino, kao kip.
Iz jedne od soba dopro je kaalj mukarca. Sumnjala
je, svih tih godina, da se Note via s drugim enama,
ali nije joj nikad palo na pamet da je zapravo
oenjen. Da li to ita menja, pitala se? Kako bi sad
trebalo da se oseam? Bila je to samo jo jedna u
nizu njegovih lai, njegovih obmana, ali nita to bi
trebalo da je iznenauje. Sve to joj je ikad rekao
bilo je la, inilo se; taj ovek je bio sazdan od samih
lai.
Znate li ko je bila ta druga devojka?" upitala
je. Postavila je ovo pitanje ne razmiljajui o njemu,
ni o tome eli li zaista da zna odgovor. Ali oseala je
da mora neto da kae.
Mma Mokoti se okrenula prema njoj. Mislim
da je ona sad pokojna", relda je. A dete nisam nikad
videla. To je moje unue, a ja ga nikad nisam videla.
Jako sam alosna zbog toga."
Mma Ramocve je prila korak blie i neno
prebacila ruku preko ramena stare ene. Rame je
bilo tvrdo i koato. Ne smete se suvie alostiti,
Mma", rekla je. Vredno ste radili. Stvorili ste ovaj
dom za svog mua. Ne smete se alostiti zbog svega
toga. Ostale stvari nisu toliko vane, zar ne?"
Starica nije odmah odgovorila, a Mma
Ramocve je i dalje drala svoju ruku na njenim
ramenima. Oduvek je smatrala da je to udan oseaj
oseati disanje druge osobe, to podseanje na to da
svi udiemo isti vazduh i da smo tako krhki. Barem
je u svetu bilo dovoljno vazduha za sve; ljudi se
barem oko toga nisu krvili. A bogatim ljudima bi, zar
ne, bilo teko da oduzmu siromanima sav vazduh,
iako su tolike druge stvari mogli da im oduzmu?
Crni ljudi, beli ljudi: isti vazduh.
Stara ena je naglo podigla pogled. Va otac",
rekla je. Seam ga se s venanja. Bio je dobar
ovek, zar ne?"
Mma Ramocve se osiuehnula. Bio je veoma
dobar ovek. Sad je pokojni, kao to moda znate.
Ali ja i dalje odlazim na njegov grob, tamo u
Moudiju. I ne proe dan a da ga se ne setim."
Stara ena je klimnula glavom. To je lepo."
Mma Ramocve je blagim pokretom povukla
ruku. Sad moram da idem", relda je. Moram da se
vratim kui."
Rekla je zbogom Mmi Mokoti, koja ju je
ispratila do vrata, i izala je u no, uputivi se prema
svom malom belom kombiju. Motor je upalio iz prve,
kao to je uvek inio otkako ga je gospodin D. L. B.
Matekoni redovno odravao, i ubrzo se ponovo
truckala neravnim pranjavim putem, s
neisporuenim ekom u svom depu. I ostae
neisporuen, pomislila je, zbog razgovora koji je
imala s Mmom Mokoti. Znai, Note je bio oenjen
kad ga je upoznala. Dakle, ako je tako, pitanje koje
logino sledi glasi: da li se razveo?
Gotovo da je stigla do kraja pranjavog puta,
kad se motor njenog malog belog kombija ugasio.
Kraj je doao iznenada, kao to ume da doe onima
koji pretrpe infarkt ili modani udar, bez najave, kad
najmanje oekuju. Mma Ramocve svakako nije po-
miljala na mogunost kvara na motoru; njene misli
su, umesto toga, bile obuzete razgovorom koji je
imala s Mmom Mokoti. Za nju je ovo bila bolna
poseta, barem u poetku. Bilo je teko vratiti se u tu
kuu, koja je bila poprite jednog od Noteovih na-
pada na nju, jednom prilikom kad su bili sami u njoj
i kad je bio pijan i kad se sa zlokobnom
iznenadnou okomio na nju. Ali bilo joj je drago to
je otila tamo i imala priliku da porazgovara s
Noteovom majkom. ak i da joj nije otkrila onu
informaciju o njenom sinu, razgovor im je obema
samo koristio, razmiljala je. to se njegove majke
tie, moda joj je malo lake sad kad zna da ona,
Dragocena Ramocve, nije kivna na nju i da je
oprostila njenom sinu. To je bila jedna stvar manje u
ivotu za koji je podozrevala da mora biti bremenit
brigama. to se ticalo nje same, to to je rekla
kotalo ju je vrlo malo, a i sama se sad mnogo bolje
oseala. A tu je bilo i ogromno olakanje izazvano
saznanjem da po svoj prilici ipak nije poinila
bigamiju. Note je jo uvek bio oenjen kad se oenio
njome, tako da, zakonski gledano, njihov brak nije ni
sklopljen. To je znailo da je njen brak s gospodinom
D. L. B. Matekonijem savreno legalan.
Upravo dok je razmiljala o tome, mali beli
kombi je odjednom izgubio svu snagu. Uopte nije
ila brzo kad se to dogodilo, jedva deset milja na sat
po tom izrovanom putu, ali je kombi naprosto u
trenutku stao, a ve nekoliko trenutaka kasnije
motor je sasvim zamro.
Prva pomisao Mme Ramocve bila je da je
ostala bez goriva. Napunila je rezervoar pre samo
dva dana, a kad je pogledala dole, mera je
pokazivao da je jo dopola pun. Tako je ta mogu-
nost bila iskljuena. Posredi nije bio ni kvar na
akumulatoru, jer su farovi jo punom snagom
osvetljavali put ispred nje. Imala je, stoga, oseaj da
kvar mora biti u motoru.
Snudena, iskljuila je paljenje i potom
pokuala ponovo da ga pokrene. ula je zvuk
startera, ali nita sem toga. Pokuala je ponovo, s
istim rezultatom.
Mma Ramocve je iskljuila farove i otvorila
vrata na kombiju. Bilo je neto meseine, mada ne
mnogo, i naas je samo stajala tu, pogleda uperenog
u nebo, skruena pred njegovom neizmernou i
tiinom ipraja oko nje. Mali beli kombi bio je aura
sigurnosti u tami; sad je bila sama, obina afrika
ena, pod tim prostranim nebom i s dugom etnjom
koja joj je predstojala. Za nekih dvadesetak minuta,
pomislila je, moi e da stigne do glavnog druma, a
otud je imala oko deset milja do grada. Bude li
morala, moi e toliko da peai, razume se, ali
koliko e joj vremena trebati? Znala je da prosena
osoba moe da peai brzinom od oko etiri milje na
sat, pod uslovom da je teren ravan. Meutim,
pribojavala se da sebe ne moe da svrsta meu
prosene osobe; prosena brzina tradicionalno
graenih gospoa bila je verovatno oko tri milje na
sat. To je znailo vie od tri sata hoda, i to samo do
ruba grada. Odatle e joj trebati pola sata - a po svoj
prilici i znatno vie - do Zebrine ulice.
Razume se, postojala je mogunost da e
uspeti da zaustavi minibus, ako neki bude prolazio.
Voza e verovatno iskoristiti njenu muku i naplatiti
joj vonju mnogo skuplje nego inae, ali bila je
spremna da plati koliko god treba, samo da se
dokopa kue pre ponoi. Ili e moda moi da ubedi
nekog od vozaa u prolazu da stane i poveze je iz
istog milosra. Nekad su ljudi to radili i, zaista,
Mma Ramocve je jo putala ljude da se voze pozadi
u njenom kombiju kad bi se uputila gore u Moudi.
Ali isto je sumnjala da e neko ovako kasno uvee
stati da bi pokupio enu koja naizgled bez razloga
stoji pored druma.
Zakljuala je vrata malog belog kombija i
taman je htela da pone da hoda, kad je zaula
zvuk. U ipraju je bilo mnogo nonih zvukova -
cvranje insekata, ukanje ivotinjica koje su traile
skrovite u bunju. Ovaj zvuk, meutim, nije bio
jedan od njih; bio je to zvuk kapljanja tenosti.
Nepomino je stajala, naulivi ui. Nekoliko asaka
nije ula nita, a onda se zvuk ponovio i bilo joj je
jasno da dopire iz prostora ispod kombija.
Za razliku od Mme Makuci i, da, ak i od
Motoleli, Mma Ramocve nije imala dara za
mehaniku. Ali teko da je mogue biti u braku s
automehaniarom i ne pokupiti neke mrvice znanja
o motorima, tako da je zasigurno znala da motor koji
izgubi ulje mora da zariba. Kapljanje koje je ula
izvesno je bilo od ulja koje je oticalo - i onda se
setila. Vozei se puteljkom, gadno se protresla
udarivi o jedan od velikih kamenova koji su trali
iz zemlje. Nije tome poklonila mnogo panje, ali sad
joj je bilo jasno ta je taj udarac izazvao. Kamen je
verovatno otetio karter i ulje je naprosto iscurilo. U
takvim sluajevima, od veliine pukotine zavisi
koliko e dugo ulje da curi, ali kad najzad sasvim
iscuri, motor jednostavno staje, ba kao to se
veeras desilo s motorom njenog kombija. A Mma
Ramocve je znala i da se motor, kad zariba, veoma
oteti. Ona i Mma Makuci su mogle, u sluaju
potrebe, da izdre dugo bez aja, ali s motorima je,
avaj, stvar stajala sasvim drugaije.
Teka srca, okrenula se i poela da koraa
putem. Nalazila se blie glavnom drumu nego to je
mislila i stigla je do raskra za manje od petnaest
minuta. Drum prema Lobaceu bio je prometan i,
nedugo potom, ugledala je kako se s vrha brega
prema njoj sputa par farova. Pored nje je proiao
kamion, podigavi svojim prolaskom vetar koji joj je
oeao lice. Iao je u pogrenom pravcu, prema
Lobaceu, ali sigurno e biti i vozila koja e ii u
suprotnom pravcu. Poela je da hoda.
Nije joj bilo teko da hoda drumom, asfaltom
uglaanim od upotrebe. Drum je bio dobro odravan,
s glatkom povrinom, i moglo se prilino brzo hodati
njime. Ali jo se udno oseaia tako sama u noi, s
pomrinom koja se pruala u nedogled s obe strane
druma. Koliko se daleko, pitala se, nalazi najblie
stvorenje koje bi moglo pozeleti da je pojede? Nije
bilo lavova ovako blizu Gaborona, ali nekih
etrdesetak milja na istok, stvari su ve drugaije
stajale. A ta ako je neki lav odluio da krene da
luta? etrdeset milja nije bilo nita za jednog lava, a
posle tolike preene udaljenosti zasigurno bi
ogladneo i bio vie nego raspoloen za tradicionalno
graenu veeru...
Razmiljanje o lavovima nije joj pomoglo, stoga
je Mma Ramocve prela na neto drugo. Iz nekog
razloga, poela je da razmilja o gospodinu
Polopeciju i o tome kako se lepo uklopio tamo u
servisu. Jo nije stigla da porazgovara o tome s
gospodinom D. L. B. Matekonijem, ali nameravala
je da mu predloi da svog novog nametenika prime
za stalno i obue za posao. U servisu je bilo previe
posla i gospodin D. L. B. Matekoni je radio toliko da
je poinjala da se brine. egrti su mu stalno zadavali
glavobolje i kad jednom izue zanat - ako ga ikad
izue - trebalo bi da ih podstakne da potrae posao
negde drugde. A to e ga ostaviti bez pomonika,
sem ako gospodin Polopeci ne ostane u servisu.
Postojao je, meutim, jo jedan razlog to je on bio
tako podesan. Mma Makuci ga je ve koristila za
neke sekretarske poslove i na sva usta je hvalila
njegove sposobnosti. Mogli su ga prikljuiti agenciji
u nekom neodreenom, neodreenom svojstvu. Da,
on je svakako bio najbolji izbor i to to ga je onomad
oborila s bicikla bila je stvarno srena okolnost. Kad
ovek razmisli o tome, ivot je pun tih srenih
sluajnosti. Da nije odvezla svoj mali beli kombi na
popravku u Brze motore Tlokvenga - a lako je mogla
da ode i u neki drugi servis - nikad ne bi upoznala
gospodina D. L. B. Matekonija i ne bi se udala za
njega. A da Mma Makuci nije traila posao upravo u
vreme kad je ona pokrenula Prvu damsku
detektivsku agenciju, ne bi je nikad upoznala i Mma
Makuci ne bi nikad postala detektivska pomonica.
To je bio splet srenih okolnosti i ona je nekoliko
minuta razmiljala o tome ta bi bilo da je zaposlila
jednu od onih beskorisnih sekretarica o kojima joj je
priala Mma Makuci, jednu od onih devojaka koje su
jedva napabirile pedeset procenata na zavrnim
ispitima na Bocvanskom koledu za sekretarice. Bilo
joj je teko i pri pomisli na tako neto.
Ovaj pravac razmiljanja, iako se sastojao od
pukih nagaanja, moda bi je drao vei deo puta,
ali bee prekinut zvukom vozila koje joj se
pribliavalo s lea i iznenadnom svetlou farova.
Mma Ramocve je zastala tamo gde se tog asa nala
i okrenula tako da voza moe da joj vidi lice.
Kola su je brzo sustigla i Mma Ramocve je
ustuknula kad su joj se svetla jako pribliila.
Meutim, nije prestajala da mae rukom, onako
kako to rade oni koji mole za prevoz. Kola su pro-
jurila pored nje, ba kao to se i pribojavala da e
uraditi. Meutim, poto su prola i ona se
razoarano okrenula da nastavi hod, koiona svetla
su zasijala crveno i kola su stala. Jedva verujui
svojoj srenoj zvezdi, Mma Ramocve im je urno
pritrala.
Kroz prozor s vozaeve strane izvirio je
mukarac, ije lice nije mogla da razazna u tami.
Gde idete, Mma?"
Do grada, Rra", odvratila je. Moj kombi je
ostao u kvaru tamo pozadi niz drum."
Moete da sednete pozadi. Mi idemo u tom
pravcu."
Sa zahvalnou je otvorila vrata i skliznula na
zadnje sedite. Tada je videla da je u kolima jo
jedna osoba, ena, koja se okrenula prema njoj i
pozdravila je. Mma Ramocve je jedva mogla da joj
razazna lice, koje je delovalo nekako neodreeno
poznato, iako nije mogla da ga prepozna.
Gadno je to, kad vas kola tako iznevere",
rekla je ena. Bila bi to duga etnja do grada."
Bogme bi bila", saglasila se Mma Ramocve.
Nekad sam bila naviknuta na dugotrajna peaenja,
pre mnogo godina, dok jo nisam imala kombi. Ali
sad..."
ovek se lako odvikne od dugog hoda", sloila
se ena. Deca su nekad peaila po deset milja do
kole. Seate li se?"
Neka deca jo uvek peae", relda je Mma
Ramocve.
Nastavile su razgovor, slaui se jedna s
drugom povodom pitanju raznih stvari. Ubrzo su se
pred njima pojavila sveda Gaborona, iji je blesak
osvetljavao nebo ak i u ovaj kasni sat. Jo malo i
stii e kui.
Sedamnaesto poglavlje

MMA RAMOCVE, GOSPODIN
D. L B. MATEKONI I GOSPODIN
POLOPECI DOIVLJAVAJU
NEPRIJATNO IZNENAENJE


Kad se Mma Ramocve vratila iz svoje posete
domu Mokotijevih, gospodin D. L. B. Matekoni je
ve vrsto spavao. Kad se sledeeg jutra probudio,
ona je ve bila na nogama i etala je batom sa
oljom biljnog aja u rukama. Gospodin D. L. B.
Matekoni je ustao, umio se, obukao i izaao napolje,
zatekavi je kako, utonula u misli, stoji pod
kronjom mopipi drveta.
Jo jedno lepo jutro", rekao je prilazei joj.
Okrenula se prema njemu, uputivi mu
osmeh. Uvek sam najsrenija rano izjutra", relda je.
Stojei ovde u bati i posmatrajui biljke kako
rastu. To je tako lepo."
Gospodin D. L. B. Matekoni se saglasio. On
nije bio ba toliki ranoranilac poput nje, ali je znao
da su tih nekoliko prvih jutarnjih sati najbolji deo
dana, vreme sveine i optimizma. Pogotovo je voleo
da u servis stigne dovoljno rano da, sagnut nad
motorom kola, oseti prve zrake sunca na potiljku.
Bilo je to naprosto savreno - stanje blaenstva za
automehaniara - kad mu je toplo (ali ne pretopio) i
prijatno dok popravlja neki teak kvar. Razume se,
to je u velikoj meri zavisilo od motora. Bilo je motora
koji su oveka dovodili do oajanja - motora s
nedostupnim okovirna i delovima koji su se teko
nabavljali - ali bilo je pravo zadovoljstvo raditi na
motoru spremnom da sarauje.
Tipian primer bio je mali beli kombi Mme
Ramocve. Ve ga je dugo odravao i smatrao je da ga
sada sasvim dobro poznaje. Njegov motor nije bio
komplikovan za rad, a do delova se dolazilo bez veih
problema, ali nije mogao da ga zauvek odri u
voznom stanju i nije bio siguran da li e Mma
Ramocve to razumeti. Isti je problem imao s Mmom
Potokvani i starim mini-busom za prevoz siroadi.
Bilo je pravo udo to se jo uvek kotrljao drumom -
mada e pre biti da je za to moglo da se zahvali
predanom odravanju i nezi gospodina D. L. B.
Matekonija. Meutim, kada je re o starim vozilima,
ovek pre ili kasnije mora da se suoi sa stvarnou
i prihvati da im je doao kraj. Gospodin D. L. B.
Matekoni je shvatao privrenost koju su ljudi oseali
prema kolima ili kamionetu, ali tu nije bilo mesta za
sentimentalnost. Ako smo spremni da pobacamo
staru odeu, zato onda oklevamo da bacimo staro
vozilo, onda kad ono odradi svoje? Primetio je da je
Mma Ramocve spremno pobacala njegovu odeu i
tek je posle svoje nadahnute odbrane uspeo da zadr-
i neke jakne i pantalone koji su ga dobro sluili i
koji su - barem po njegovom miljenju - mogli jo
dugo da traju. Ali njegovo protivljenje nju nije
spreilo da pobaca nekoliko pari pantalona (koje su
jo mogle da se nose i imale su samo po jednu ili dve
zakrpe), njegov omiljeni par starih dubokih cipela za
rad od smee koe i sako koji je kupio na rasprodaji
tamo preko granice u Mafikengu, od svoje prve plate
kvalifikovanog automehaniara. Hteo je da je pita
kako bi se ona oseala da on zareda po njenoj
garderobi i pobaca neke njene haljine, ali suzdrao
se. Uostalom, to je svakako bilo isto hipotetiko
pitanje; ne bi mu nikad palo na pamet da uradi tako
neto. I spremno je priznavao da ne zna nita o
enskoj odei, kao to bi morala da prizna veina
mukaraca; a ipak, ene su oduvek tvrdile da znaju
koja je odea podesna za mukarca. Ima u tome
izvesne nepravde, pomislio je gospodin D. L. B.
Matekoni, mada nije bio sasvim siguran kakve bi
argumente mogao da iznese u korist svog miljenja.
Stojei pored Mme Ramocve, gospodin D. L.
B. Matekoni je punim pluima udahnuo ranojutarnji
vazduh.
,,I, kako je prolo?" upitao je. Jesi li ga
nala?"
Nije bio tamo", odvratila je Mma Ramocve.
Ali razgovarala sam s njegovom majkom, to je bilo
vrlo korisno. Saznala sam neto vano."
ta to?" upitao je gospodin D. L. B.
Matekoni, zatvarajui oi i ponovo duboko udiui.
Mma Ramocve nije odgovorila. Shvatila je da
to nije trebalo ni da pominje, i pored toga to je tako
elela da podeli s njim oseaj ogromnog olakanja
koji joj je donela ta poseta.
Dakle?" rekao je gospodin D. L. B. Matekoni,
otvorivi oi i gledajui naokolo po dvoritu. Ono
vano. Zato je to..." Uutao je, a potom namrteno
rekao: Gde je beli kombi?"
Mma Ramocve je uzdahnula. Pokvario se, i to
ba daleko od grada. Ostao je tamo." Neodreeno je
mahnula rukom u pravcu juga, prema Lobaceu, Rtu
dobre nade i prostranstvu okeana juno od Rta.
Tamo je."
Pokvario se?" otro je upitao gospodin D. L.
B. Matekoni. ta se dogodilo?"
Mma Ramocve mu je ispriala kako je motor
odjednom izgubio snagu i potom stao. Rekla mu je
da nije bilo nikakvih predznaka kvara, ali da se sve
odigralo vrlo brzo, blizu raskra s glavnim drumom.
Potom je pomenula ulje i svoje sumnje da je kvar
povezan s razbijanjem kartera o kamen.
Gospodin D. L. B. Matekoni je napravio
grimasu. Verovatno si u pravu", prekorno je rekao.
To kamenje ume da napravi grdnu tetu. Ne bi
trebalo da onim malim kombijem ide po takvim
putevima. Ti kombiji nisu predvieni za takve podu-
hvate."
Mma Ramocve je utke podnela prekor. A ako
je motor zaribao? ta onda biva?"
Gospodin D. L. B. Matekoni je odmahnuo
glavom. To nikako ne valja. Trebae ti novi blok
motora. Mislim da se to ne isplati."
Znai, trebae mi novi kombi?"
Tako je."
Mma Ramocve je naas razmislila. Ve
odavno imam taj kombi", rekla je. Veoma mi je
drag. Takav vie ne moe da se kupi."
Gospodin D. L. B. Matekoni ju je pogledao,
odjednom ispunjen velikim ponosom. Neke ene bi
jedva doekale da se dokopaju novog kombija ili kola
i bez aljenja bi odbacile verno staro vozilo za ljubav
neega upadljivijcg i elegantnijeg. Oseao je ponos
pri pomisli da Mma Ramocve nije takva. Takva ena
ne bi nikad poelela da starog i beskorisnog mua
zameni novim, modernijim mukarcem. To je bila
vrlo utena pomisao.
Pogledaemo ga", rekao je, Za kombi ne
moe da kae da je gotov dok ga dobro ne
pogleda. Moemo da odemo po njega mojim
kamionetom. Dotegliemo ga ovamo."
Tog jutra seu Prvoj damskoj detektivskoj
agenciji nije deavalo nita posebno. Mma Makuci je
planirala izlazak na teren, u relativno beznadenom
pokuaju da ue u trag neuhvaujivom zambijskom
finansijeru, a poto je aurirala potu, Mma Ramo-
cve nije imala bogzna ta da radi. Gospodin D. L. B.
Matekoni je imao jedna kola za popravku, ali poto
je posredi bio nekomplikovan zahvat, mogao je mirne
due da ga prepusti egrtu. to se gospodina
Polopecija ticalo, on nije voleo da sedi besposlen i
svaki slobodan minut provodio je sreujui
radionicu, istei pod ili ak glancajui automobile
muterija. U vie navrata se desilo da je klijent
agencije izaao napolje posle sastanka s Mmom
Ramocve i ustanovio da su mu kola u meuvremenu
oprana i izglancana voskom. To je uvek bilo prijatno
iznenaenje i predstavljalo je jo jedan poen u korist
gospodina Polopecija.
Zamislite samo kad bi svi u Bocvani bili
takvi", prokomentarisala je Mma Ramocve u
razgovoru s Mmom Makuci. Zamislite kako bi ova
zemlja bila uspena. Bili bismo toliko bogati da ne
bismo znali ta emo s novcem."
Moe li se uopte biti toliko bogat?" upitala je
Mma Makuci. Pretpostavljam da uvek imate na ta
da troite novac. Na primer, uvek moete da kupite
nove cipele."
Mma Ramocve se nasmejala. Ne moete da
nosite vie od jednog para cipela odjednom", rekla je.
Bogatai su isti kao i mi ostali - imaju dva stopala i
deset nonih prstiju. U tom pogledu smo svi
jednaki."
Mma Makuci nije bila sasvim sigurna u vezi s
tim. Moda ovek ne moe da nosi vie od jednog
para cipela odjednom, ali to ne znai da ne moe da
nosi drugi par svakog dana ili, ak, jedan par pre, a
drugi posle podne. Da li bogatai tako rade, pitala
se. Trenutno je imala samo dva para obue, mada je
planirala da vrlo uskoro kupi jo jedan. Imala je
svoje obine cipele za svaki dan, bile su smee boje i
pendetirane vie puta nego to je marila da se
prisea; onda, tu su bile i njene sveane cipele,
zelene sa svetloplavim obrubom - cipele koje je
kupila od prvog profita ostvarenog radom
Kalaharskog kursa daktilografije za mukarce - na
koje je bila veoma ponosna. Tu i tamo je umela da ih
obuje i za posao, ali inilo joj se da je teta troiti ih
na tako prizemne aktivnosti i stoga ih je redovno
ostavljala za prilike kao to je bila kola plesa. Ono
to joj je sad bilo potrebno bio je par elegantnih
cipela za svaki dan, a sluajno je u jednoj prodavnici
ugledala ba takve. Bile su crvene i mada nisu imale
obrub u nekoj posebnoj boji,- imale su velike
ukrasne nale u boji zlata, koje su im davale
autoritativan izgled koji ostale njene cipele nisu
imale. To su bile smele cipele i nameravala je da ih
nosi prilikom suoavanja s tekim mukarcima, s
kakvima je povremeno imala posla. Mukarci e biti
opinjeni nalama i tako e ona stei prednost koja
je bila neophodna u poslovanju s takvim ljudima.
Mada je oklevala da potegne to pitanje, Mma
Makuci je ve odavno eznula da kae neto Mmi
Ramocve o cipelama kakve nose sredovene ene.
Mma Ramocve se nije razmetljivo oblaila, dajui
prednost kvalitetnim, pouzdanim suknjama i komot-
nim bluzama, ali je, bez obzira na to, imala oko za
boje i uvek je bila lepo obuena. Ali to se cipela
ticalo, izgledalo je kao da ju je njen dobar ukus u
tom pogledu izneverio, jer je najee mogla da se
vidi u prilino bezoblinim smeim cipelama na koji-
ma se jasno ocrtavao oblik njenih nonih prstiju. Te
cipele nisu bile ni najmanje elegantne i Mmi Makuci
se inilo da bi trebalo da budu zamenjene neim to
bi bilo vie u skladu s poloajem Mme Ramocve kao
najbolje privatne detektivke u Bocvani.
Jednom prilikom su se u razgovoru dotakle
teme cipela Mme Ramocve, i ishod nije bio
zadovoljavajui. Mma Makuci je pomenula
rasprodaju u jednoj prodavnici cipela u gradu,
napomenuvi da su cene izuzetno povoljne.
Oni koji ve dugo nose jedne iste cipele lako
bi tamo mogli da nau neto odgovarajue", uzgred
je napomenula.
Mma Ramocve ju je pogledala. Mislite, oni
poput mene?" upitala je.
Mma Makuci se nasmejala da bi prikrila
nelagodnost. Ne, nisam mislila konkretno na vas.
Ali moda biste voleli da kupite sebi nove cipele.
Moete sebi da i h priutite."
Ali ta fali ovima koje imam?" upitala je Mma
Ramocve. Imam izrazito iroka stopala. Ovo su
izrazito iroke cipele koje pristaju mojim stopalima.
ta bi moja stopala rekla kad bih kupila par uzanih
pomodnih cipela? Sigurno bi pomislila da neto nije
u redu."
Mma Makuci je odluila da ne odstupa. Ali
moete da naete izrazito iroke cipele koje vrlo lepo
izgledaju", relda je. Tamo ima za svakog poneto."
Meni je ba lepo u ovim cipelama", izjavila je
Mma Ramocve. Jo nisam imala nikakvih problema
s njima."
Pa dobro, onda, moda biste mogli da kupite
neke cipele za gospodina D. L. B. Matekonija",
predloila je Mma Makuci.
A ta fali cipelama gospodina D. L. B.
Matekonija?"
Mma Makuci je poinjala da ali to je uopte
naela tu temu. Po njenom miljenju, tota je falilo
cipelama gospodina D. L. B. Matekonija. Za
poetak, bile su prekrivene mrljama od ulja i na
jednoj od njih se video zaetak rupe tamo gde je
palac. Kao i Mma Ramocve, i on je imao odreeni
poloaj u drutvu, kao vlasnik Brzih motora
Tlokvenga, a od takve osobe se oekivalo da nosi
valjane cipele.
Ne dobivi od Mme Makuci odgovor na svoje
pitanje, Mma Ramocve je objasnila da bi kupovina
novih cipela gospodinu D. L. B. Matekoniju bila
traenje novca i vremena. Nema svrhe kupovati
mukarcu nove cipele", rekla je. To je uzaludan
trud. Mukarce cipele ne zanimaju. To je opte
poznata stvar. Ako mukarac stalno razmilja o
cipelama, znai da s njim neto nije u redu."
A o emu to razmiljaju mukarci?" upitala je
Mma Makuci. Ako ne smeju da razmiljaju o
cipelama, o emu smeju?"
Mma Ramocve je podigla obrvu. Najee
razmiljaju o enama", odvratila je. I to s nedovoljno
potovanja. To je zato to su tako stvoreni i tu se
nita ne moe. Ne mogu da se promene. A ako ne
misle o enama, tada misle o govedima i automobili-
ma. Ima i mukaraca kojima je vazda fudbal u glavi.
To je sve o emu mukarci vole da razmiljaju."
Tog jutra, meutim, glavna tema razgovora
nisu bile cipele, a ni slabosti mukaraca, ve drama
malog belog kombija. Gospodin Polopeci je bio
oajan kad je uo za kvar na kombiju prema kojem
je oseao zahvalnost, budui da je blagodarei
njemu doao u dodir s Mmom Ramocve i ponovo
naao posao. Kad je Mma Ramocve rekla da e ona i
gospodin D. L. B. Matekoni ubrzo da odu po kombi
i dotegle ga natrag u Gaboron, zamolio je da mu
dozvole da poe s njima. Mma Ramocve se sloila i,
nakon to je gospodin D. L. B. Matekoni objasnio
egrtu ta je potrebno da uradi s kolima dovezenim
zbog popravke, njih troje su se ukrcali u kamionet,
ostavivi Mmu Makuci samu u kancelariji.
Jutro je i dalje bilo lepo i, dok su se vozili
pored Brda Kgale, izgledalo je kao da sunce zlatom
boji drvee i stenje na njegovoj padini. Nebo nad
njima bilo je prazno, s izuzetkom nekoliko ptica
grabljivica koje su na velikoj visini kruile noene
strujom toplog vazduha; drum pred njima bio je pust
i prav, crna pantljika pruena kroz bujne sivo-zelene
mladice akacije. Bilo je to jedno od onih jutara kad
se ovek raduje to je iv i to se nalazi ba tu gde je.
Gospodin Polopeci je bio raspoloen za priu i
izrazio je svoje miljenje o govoru koji je poglavica
Linve nedavno odrao u Gaboronu i o kojem se
mnogo pisalo u novinama. Da li je poglavica bio u
pravu? Gospodin Polopeci je smatrao da jeste. Gaji
veliko potovanje prema poglavici Linveu, rekao je, i
smatra da bi trebalo pridati vie panje njegovim
stavovima. Potom je preao na pitanje ta bi trebalo
uraditi povodom onih koji bacaju smee gde stignu.
Bilo je rei o tome tamo u Tlokvengu, gde je iveo, i
neki su smatrali da bi one koji ostavljaju smee na
mestima koja nisu predviena za to trebalo okupiti u
grupe i naterati ih da ga raiste. Ili to, ili bi ih
trebalo primorati da na leima nose veliki natpis
PRLJAVAC. Po miljenju gospodina Polopecija, to bi
vrlo brzo zaustavilo nekontrolisano odlaganje smea.
Mma Ramocve nije bila ba tako sigurna u to.
Stid ume da natera ljude da se pristojno ponaaju",
rekla je. To mi je jasno. Ali ne moete da stavljate
na ljude natpis PRLJAVAC jer bi drugi pomislili da je
to zbog toga to se ne kupaju. A moe biti da se vie
nego redovno kupaju."
Ja mislim da su natpisi dobra ideja", rekao je
gospodin D. L. B. Matekoni, Mogli bi da se
stavljaju i na kola. OPASAN VOZA, na primer, ili
SKLON BRZOJ VONJI. Mislim da bi to ljude
nateralo da paljivije voze."
Ali bi izgledalo prilino glupo, zar ne?" rekla je
Mma Ramocve. Na kraju bi svako imao nekakav
natpis. Na mojim leima bi pisalo MMA RAMOCVE
ili moda DETEKTIV. To bi bilo glupo." A Mma
Makuci bi na leima imala natpis na kome bi pisalo
97procenata, pomislila je, ali nije to glasno
izgovorila.
Nisam to rekao", pomalo zlovoljno je izjavio
gospodin Polopeci. Rekao sam samo da bi ljudi koji
neodgovorno bacaju smee gde stignu trebalo da
nose nekakav natpis. To je sve."
Diskusiju je okonao gospodin D. L. B.
Matekoni. Skoro smo stigli", rekao je. Ovo je ono
skretanje o kojem si govorila?"
Usporili su i gospodin D. L. B. Matekoni se
oprezno uputio kamionetom niz pranjavi put.
Danju su rupe i dombe na njemu izgledale mnogo
gore nego nou. Nije bilo nikakvo udo to je mali
beli kombi Mme Ramocve bio tako gadno oteen;
kamenje, izbilo usled erozije tla, tralo je visoko na
pojedinim mestima, a tu i tamo moglo je da se vidi
granje opalo sa stabala, koje su energini termiti ve
obloili sasuenim crvenim blatom. Pored puta,
mlitavo stojei pod senlcom drveta, malo stado go-
veda tunim je oima posmatralo kamionet.
Ta goveda nisu u dobrom stanju", rekao je
gospodin D. L. B. Matekoni. Pogledajte kako se
onom tamo provide rebra."
Mma Ramocve odmerila je strunim pogledom
svetlosivu ivotinju i sloila se s njegovim
miljenjem. Bolesno je", rekla je. Moj otac bi znao
ta da uini tim povodom."
Da, on se razumeo u goveda", rekao je
gospodin D. L. B. Matekoni. Razume se, nije nikad
upoznao Obeda Ramocvea, ali je znao za njegovu
reputaciju dobrog poznavaoca stoke. Gospodin D.
L. B. Matekoni bio je zahvalan slusalac pria o
Obedu Ramocveu, mada ih je sve ve mnogo puta
uo od Mme Ramocve. uo je priu o tome kako je
Obed Ramocve upoznao Seretsea Khamu kad je ovaj
jednom prilikom posetio Moudi i kako se rukovao s
tim velikim ovekom. Cuo je priu o njegovom e-
iru, kako je jednom bio ostavljen blizu kgode*(
Bocvanska kgotla je, kau, demokratski sistem star kao pesak u
pustinji. Kgotla moe da bude bilo ta, od razgovora preko
tarabe do estoke rasprave u nacionalnom parlamentu u
Gaboronu. U sutini, ona znai da se agresivnost moe bolje
izraziti kroz raspravu, nego kopljima. Takode podrazumeva
pravo svakog da bude sasluan. Skromni pastir ima pravo da se
obrati stareini. U bocvanskim rudnicima dijamanata, najnii
radnik srne da se suprotstavi efu. Kad smo u nedoumici", kae
generalni direktor jednog velikog rudnika dijamanata,
sazovemo kgotlu i svako moe da kae svoje miljenje." (Prim.
prev.)) i briljivo ostavljen na zidu, tamo gde je lako
mogao da ga nae. uo je i za ono kad mu je vrtlog
praine podignut vetrom oduvao eir s glave pravo
na drvo. Bilo je mnogo takvih pria i shvatao je ko-
liko su vane i sluao ih je strpljivo i s potovanjem.
ivot bez pria uopte ne bi bio ivot. Jer prie nas,
zar ne, povezuju meusobno, ive s mrtvima, ljude
sa ivotinjama, ljude sa zemljom?
Polako su se vozili putem. Posle izvesnog
vremena, gospodin D. L. B. Matekoni se okrenuo
prema Mmi Ramocve. Rekla si da se kombi pokvario
nadomak raskra", rekao je. Ali izgleda da se to
ipak desilo dalje nego to si mislila."
Mma Ramocve se sa zebnjom osvrnula
naokolo. Bila je sigurna da se dogodilo ba tu, na
krivini, gde je put menjao pravac. Da, sasvim
sigurno se dogodilo ba tu, ali od kombija nije bilo ni
traga ni glasa.
Pogledala je gospodina D. L. B. Matekonija.
Zaustavi", rekla je. Sasvim sam sigurna da je bilo
ba ovde."
Gospodin Polopcci, koji je sedeo izmeu
gospodina D. L. B. Matekonija i Mme Ramocve,
nagnuo se sada napred na svom seditu. Ukraden
je!" uzviknuo je. Va kombi je ukraden!"
Videemo", rekla je Mma Ramocve.
Pribojavala se da je on upravu, iako se pomalo ljutila
na njega zato to je to rekao. Ako je njen kombi
ukraden, tada je na njoj da to i kae, a ne na go-
spodinu Polopeciju.
Izali su iz kamioneta i Mina Ramocve je otila
preko do ivice puta, nekoliko jardi iza mesta gde su
se zaustavili. Razgledajui tlo, nala je ono to je
traila, milju od ulja na pesku. Mrlja nije imala vie
od nekih est ina u preniku, ali bila je tamna i
upadljiva, ne ostavljajui u njenom umu mesta
sumnji. Gledala je mesto na kojem je posleduji put
videla svoj mali beli kombi, koji se sasvim sigurno
vie nije nalazio tu.
Priavi joj, gospodin D. L. B. Matekoni pratio
je njen pogled. Ah" izustio je i potom, podigavi lice
prema njoj, ponovio: Ah!"
Uzeli su ga", rekla je, a glas joj se lomio. Moj
kombi. Nema ga."
Gospodin Polopeci je stao pored njih. Mora
biti da ga je neko popravio i odvezao."
Vrlo udno", rekao je gospodin D. L. B.
Matekoni. Ali to znai da tvoj motor nije zaribao.
Mora biti da je posredi bilo neto drugo. Da je
zaribao, ne bi mogli da ga odvezu odavde."
Mma Ramocve je odmahnula glavom.
Moraemo da odemo u policiju i prijavimo krau. To
je sve to moemo da uradimo. Dosad su ga ve
odvezli negde daleko.
Bojim se da si u pravu", blagim glasom je
odvratio gospodin D. L. B. Matekoni. Ukradena
vozila brzo nestaju. Upravo tako. Nema ga vie."
Mma Ramocve se okrenula i pola nazad
prema kamionetu, praena gospodinom D. L. B.
Matekonijem. Gospodin Polopeci je, meutim, ostao
da stoji.
Moramo da se vratimo", doviknuo mu je
preko ramena gospodin D. L. B. Matekoni.
Gospodin Polopeci je pogledao mesto gde se
ranije nalazio kombi, a potom ka bunju pored puta,
kroz drvee i grmlje i termitnjake, kao da je mogao
da vidi neto sem ukaste trave, crvene zemlje i
trnovitog drvea; kao da je mogao da uje neto sem
cvraka i cvrkuta ptica.
Ostavite me ovde", rekao je. elim da
potraim tragove. Vratite se u grad, a ja u docnije
da uhvatim minibus na drumu. Ostavite me ovde."
Mma Ramocve se okrenula i zagledala u njega.
Neete nai tragove", relda je. Doli su i otili. To je
sve."
Dozvolite bar da pokuam", rekao je gospodin
Polopeci.
Neka ga, kad ve hoe", rekao je gospodin D.
L. B. Matekoni. Nee koditi. Jutros svakako nema
bogzna ta da radi tamo u servisu."
Ukrcali su se u kamionet i gospodin D. L. B.
Matekoni ga je okrenuo. Dok su polako prolazili
pored njega, gospodin Polopeci je podigao ruku u
znak pozdrava. Mma Ramocve je primetila da deluje
uzbueno i malo docnije prenela svoje opaanje
gospodinu D. L. B. Matekoniju.
Igra se detektiva", relda je. Ali u tome nema
nieg loeg. Vrlo je eljan da obavi neki detektivski
posao."
Gospodin D. L. B. Matekoni se nasmejao.
Dobar je ovek", rekao je. I dobro si uradila kad si
mu ponudila da radi za nas."
Kompliment je obradovao Mmu Ramocve i
neno je dotakla muevljevu ruku. I ti si dobar
prema njemu", rekla je.
Vozili su se u tiini. Nekoliko minuta kasnije,
gospodin D. L. B. Matekoni je pogledao Mmu
Ramocve i video da plae, bez glasa, ali na njenim
obrazima bile su suze.
Tako mi je ao", rekla je. Tako mi je ao. Moj
beli kombi. Tako sam ga volela. Bio mi je prijatelj
tolike godine."
Gospodin D. L. B. Matekoni se promekoljio
na seditu. Nije se oseao prijatno kad bi ene
pustile osecanjima na volju; najzad, on je bio
automehaniar i te stvari su mu bile strane.
Nai u ti drugi", neno je rekao. Nai u ti
dobar kombi."
Mma Ramocve nije rekla nita. Znala je da je
to lepo od njega, ali stvar nije bila u tome da li e joj
nai drugi kombi. elela je samo onaj mali beli
kombi kojim je prokrstarila celu Bocvanu. Samo to i
nita drugo.



Osamnaesto poglavlje

PRODAVNICA NAMETAJA
DVOSTRUKO UDOBNIJE"


Istog jutra kad je Mma Ramocve otkrila krau
svog malog belog kombija, Mma Makuci je takoe
saznala neto novo. Sluaj nestalog zambijskog
finansijera ispostavio se kao krajnje razoaravajui.
Sva pisma behu poslata uzalud, a ni telefonski pozivi
nisu ih nita dalje odveli. Mma Ramocve je predloila
nekoliko linih poziva istaknutim lanovima
zambijske zajednice u Gaboronu i Mma Makuci se
upravo spremala da to i uradi. Imali su tri imena -
zubara s poduom listom pacijenata, od kojih su
mnogi bili Zambijci, svetenika i biznismena koji je
vodio uvozno-izvoznu agenciju. Pogledavi spisak tog
jutra, odluila je da i ne pokuava da razgovara sa
zubarom, jer je znala da su zubari obino puni posla
i da najverovatnije nee stii dalje od slubenice na
recepciji. Dabome, mogla je da zakae pregled i tako
doe do njega - svakako ve neko vreme nije otila
na kontrolu kod zubara i odlazak tamo mogao je da
predstavlja sasvim dobru zamisao - ali bilo bi teko
postavljati pitanja s ustima punim zubarskih
instrumenata. Iz tog razloga su, moda, razgovori sa
zubarom esto bili donekle jednostrani.
Telefonirala je sveteniku, ali javila se njegova
telefonska sekretarica. Nisam tu, ali moete da
ostavite poruku, javio se brian glas, a u
meuvremenu, moje molitve su s vama. Mma Makuci
se prilino iznenadila uvi ovu poruku i spustila je
slualicu ne rekavi nita. Kako su njegove molitve
mogle da budu s njom, kad nije znao ni ko je
pozvao? Bilo bi drugaije, razmiljala je, da je rekao
da e njegove molitve biti s njom u budunosti, kad
bude uo da je ona nazvala. To bi, barem, bilo
poteno. Dabome, on je samo pokuavao da bude
ljubazan - to joj je bilo jasno - ali po njenom
miljenju, bilo je vano da ovek uvek govori istinu,
a svetenici bi, vie od svih ostalih, trebalo to da
razumeju.
Mma Makuci je razmiljala nekoliko minuta o
tome, sve vie se ljutei. Naposletku je digla
slualicu, ponovo okrenula broj i iznervirano
odsluala onu neiskrenu poruku. Potom, posle zvu-
nog signala koji je oznaio da moe da ostavi
poruku, rekla je: Ovde Grejs Makuci, iz Prve
damske detektivske agencije. Zovem vas u vezi s
nekim vanim stvarima. Ali kako mogu vae molitve
da budu sa mnom pre no to ste uopte uli ko
sam? Zar ne bi trebalo da kaete da ete se moliti za
nekog tek poto saznate ko je to? Zar ne bi trebalo
da bude tako? Hvala vam, veleasni, i dovienja."
Posle ovog malog predavanja o govorenju istine
i preciznosti, osetila se malo bolje. Ispriae Mmi
Ramocve o tome kad se vrati s kombijem; ona e
imati povoljno miljenje, smatrala je, budui da je
vrlo istinoljubiva ena i ne voli ljude koji iznose lane
tvrdnje. Svakako e imati povoljno miljenje... ili
moda nee? Odjednom su Mmu Makuci ophrvale
sumnje. Sinulo joj je da bi Mma Ramocve mogla
pomisliti da je prilino neljubazno odrati ovakvo
predavanje - k tome jo i snimljeno - sveteniku koji
je samo hteo da bude od pomoi ljudima koji mu
telefoniraju. Zar ne bi mogla Mma Ramocve da kae
neto poput: Dakle, Mma, mnoge koji ga nazivaju
mui nekakva muka. Moda se neko njihov upokojio
i zato telefoniraju. Moda on zbog toga nastoji da im
malo olaka."
Mma Makuci je jo malo razmiljala i potom
podigla slualicu i ponovo pozvala svestenikov broj.
Odluila je da ostavi novu poruku, u kojoj e mu
saoptiti da nije mislila ba onako kako je rekla, ali
ovog puta je svetenik digao slualicu.
Nekoliko asaka, Mma Makuci nije znala ta
da kae i razmiljala je ak da prekine vezu, poput
deteta uhvaenog kako se igra telefonom.
Meutim, zdrav razum je prevagnuo. Ovde
Mma Makuci", rekla je. Ostavila sam poruku pre
nekoliko minuta i ja..."
Odsluao sam vau poruku, Mma", prekinuo
ju je svetenik. I u pravu ste. Nisam razmiljao kad
sam rekao 'u meuvremenu'. Snimiu novu poruku,
u kojoj u rei: 'Poto ujem vau poruku, moliu se
za vas.' Eto, to u rei."
Mma Makuci je porumenela od stida. Nisam
htela da budem neutiva", urno je rekla.
Znam", odvratio je svetenik. Niste tako ni
zvuali. Bili ste vrlo utivi."
Usledila je kratka tiina, a potom je svetenik
nastavio. Nego, rekoste da imate neto da mi
kaete. Smem li da pitam ta je to?
Mma Makuci mu je rekla o emu je re, a kad
je zavrila, upitao ju je: Mma, ta vi u stvari hoete
od mene? Traite li od mene da vam kaem da li je
takva osoba, neki biznismen iz Zambije, dola da mi
se obrati? To traite?"
Da", rekla je Mma Makuci. Poznajete mnogo
vaih zemljaka ovde. Dolaze i mole vas za pomo.
Mislila sam da je moda i taj ovek tako uradio."
Svetenik je utao. Na drugom kraju ice,
sedei za svojim radnim stolom u Prvoj damskoj
detektivskoj agenciji, Mma Makuci je posmatrala
malog belog gekona koji se struno i bez napora
penjao uza zid. Glava ivotinje se celim putem
okretala levo-desno, obazrivo motrei u potrazi za
grabljivcima i plenom.
Tada je svetenik proistio grlo. Ne smem da
govorim o tim stvarima, Mma", odvratio je, s
primesom prekora u glasu. Kad mi ljudi dou sa
svojim tugama i problemima, ne oekuju da u
drugima da priam o tome. Ne pomiljaju da u da
raspravljam o njihovim privatnim stvarima s prvim
detektivom koji se javi telefonom."
Mma Makuci se oseala sve nelagodnije. ta
e taj ovek misliti o njoj ? Ne samo da mu je
telefonom delila lekcije koje joj niko nije traio, ve je
ak zatraila od njega da narui tajnost ispovedi.
Bilo bi najbolje da mu se to pre izvini i okona
razgovor pre no to ugled Prve damske detektivske
agencije u njegovim oima pretrpi jo veu tetu.
Molim vas da mi oprostite, veleasni", poela
je. Nisam htela da..."
Ljudi misle", prekinuo ju je svetenik, ljudi
misle da svetenici sude o njihovim delima. Misle da
mi sedimo ovde i mislimo, vidi, vidi, ovaj je uradio
ba ravu stvar; ili, ala je ovaj pokvaren. Ali mi to ne
radimo, samo da znate. Mi priznajemo da smo svi
samo slabi ljudi i da radimo stvari koje ne bi trebalo.
Nema meu nema nikog ko nije grean, samo da
znate. Nikog. I onda, kad je taj siroti ovek doao da
mi otvori svoju namuenu duu, ja nisam sedeo
ovde mislei: sram ga bilo, nije trebalo da uzme taj
novac. Nisam to mislio. Isto tako, nisam mu rekao
da ne bi trebalo da bei u Johanesbnrg, kod svog
brata od tetke, koji tamo radi u jednom velikom
hotelu, kao to je namerio da uradi. Nisam tako
postupio. Ali sam mu rekao da moe da mi se poveri
jer ja neu otii u policiju. I nisam otiao u policiju,
jer bi to bilo naruavanje tajnosti razgovora izmeu
svetenika i ovice iz njegovog stada, ko god ona
bila. Stoga, kao to vidite, Mma, ne smem da
razgovaram s vama o tom oveku. Jednostavno ne
smem."
Mma Makuci je naglo ispravila lea. Na
ceduljici koja je leala pred njom na stolu, napisala
je: otiao u Johanesburg. Brat od, tetke. Hotel.
Osmehnula se sebi u bradu. Vrlo ste
ljubazni", rekla je sveteniku. Oprostite to sam
zapitkivala o tim privatnim stvarima."
A vi oprostite to nisam mogao da vam
pomognem", odvratio je on.
Ali jeste", relda je Mma Makuci. Time je
razgovor priveden kraju, ba kao i sluaj nestalog
finansijera iz Zambije. Problem je sad mogao da
bude prosleen dalje, ali na koristan nain, zajedno
s nekim vrlo korisnim informacijama. Njihova lovina
nalazila se u Johanesburgu, koji je velika varo,
naravno, ali u kome ipak nema ba tako mnogo
velikih hotela, tako da e oni koji gone tog oveka
tano znati gde da ga trae.
Sad su imali dovoljno informacija da poalju
izvetaj onoj advokatskoj kancelariji, i to visoko
dignute glave. Izvetaj e biti vredan svake pare
honorara, pomislila je; jedva je ekala da saopti
Mmi Ramocve ta je saznala. Uvek joj je bilo drago
kad je mogla da izvesti o pozitivnom razvoju
dogaaja.
Zauvi kamionet, ustala je od stola i izala
napolje. Oekivala je, naravno, da vidi kombi Mme
Ramocve sramno privezan za kamionet uzetom za
tegljenje, i pala je u oajanje videvi samo kamionet i
Mmu Ramocve kako silazi s putnikog sedita, sa-
svim neutena.
Mma Ramocve joj je ispriala ta se dogodilo i
Mma Makuci je ispustila alostiv lelek, zaboravljajui
naas dobre vesti kojima je htela da je obraduje kad
se vrati.
Jao, Mma!" plakala je. Va kombi! Ukrali su
vam kombi! Jao!"
Gospodin D. L. B. Matekoni se odmakao od
dveju ena, s nesrenim izrazom na licu. Pokuao je
da ih smiri, govorei: Nai emo joj drugi kombi.
Ima kombija koliko hoe,.." da bi ga Mma Makuci
uutkala, smatrajui da nije dobar as za razumne
muke savete.
Kasnije, kad su ona i Mma Ramocve sedele
zajedno u kancelariji, pijui na brzinu pripravljen
biljni aj - za koji je Mma Makuci naprasno odluila
da ga ipak voli - Mma Ramocve je morala da tei
svoju pomonicu.
Pretpostavljam da je kad-tad morao da ode",
rekla je. Gospodin D. L. B. Matekoni esto kae da
kola i kombiji ne traju zauvek. S tim moramo da se
suoimo. I u pravu je, zar ne?"
Mma Makuci je morala da prizna da je tako.
Ali to nije uinilo ovu ogromnu nesreu nita
podnoljivijom. Vi ste tako smireni. Ja bih bila
strano besna kad bi mi se tako neto dogodilo."
Dakle, bila sam besna", relda je Mma
Ramocve. Bila sam besna kad sam videla da je
kombi nestao. Bila sam pomalo besna i dok smo se
vozili natrag. Ali kakva vajda od benjenja, Mma
Makuci? Ne verujem da bes moe da nam pomogne."
Mma Makuci je uzdahnula. ,,U pravu ste, to
se besa tie", odvratila je. Od njega nema vajde."
Recite mi, dakle, ta se ovde deavalo", rekla
je Mma Ramocve.
Na ovaj podsticaj, Mma Makuci se uspravila u
svojoj stolici i iroko osmehnula. Imala je barem
neto ime je, makar malo, mogla da nadoknadi za
vest o gubitku kombija. Resila sam sluaj",
skromno je rekla. Onog Zambijca..."
Mma Ramocve je oduevljeno uzviknula. Nali
ste ga? Gde je?" '
Mma Makuci je podigla ruku. Nisam ga ba
nala", rekla je. Ali sam saznala da vie nije ovde. U
Jolunesburgu je."
Objasnila je Mmi Ramocve sve o telefonskom
pozivu sveteniku i o tome kako se ovaj nenamerno
izbrbljao o lokaciji na kojoj se nalazila njihova
lovina.
To vi samo mislite da je bilo nenamerno",
ispravila ju je Mma Ramocve. Ja bih pre rekla da je
svestenik tano znao ta govori. Znao je da traite
nekog ko je verovatno ukrao veliku sumu novca? Je li
znao za to?"
Jeste", relda je Mma Makuci. Znao je sve o
tome."
Dakle", nastavila je Mma Ramocve, ja mislim
da taj svestenik nije tako glup kao to mislile. ini
mi se da je traio nain da vam neto kae, a da pri
tom ne napravi probleme s vlastitom saveu. Znao
je da ne bi trebalo da odaje tajnu koja mu je po-
verena kroz ispoved, ali ako to uradi indirektno, kao
to je oigledno i uradio, moda ga onda savest nee
previe gristi."
Ali da li svestenici razmiljaju na takav
nain?" upitala je Mma Makuci.
Svakako", rekla je Mma Ramocve. Radei
ovaj posao, nauila sam jednu stvar, a to je da ljudi,
pa ak i svestenici, uvek nau naina da vam kau
ono za ta smatraju da ne smeju direktno da vam
saopte. to se ovog svetenika tie, verovatno misli
da bi bilo dobro da neko uhvati onog oveka. Stoga
vam je rekao sve to zna, ali uradio je to na poseban,
zaobilazan nain."
Mma Makuci je delovala zamiljeno. Dobro,
Mma, a ta bi sad trebalo da uradimo? Je li to
dovoljno?"
ta bi predloio Klovis Andersen?" upitala je
Mma Ramocve.
Mma Makuci je pogledala na primerak Naela
privatnog istraivanja, ve izlizan od silnog listanja.
Jo uvek nije proitala tu knjigu od korica do korica,
mada je znala da bi jednog dana trebalo to da uradi.
Rekao bi da ovek valja da zna kad je
trenutak da prestane da postavlja pitanja", usudila
se da kae. Mislim da tako kae, zar ne?"
Tano tako!" uzviknula je Mma Ramocve,
dodavi: Rekla bih da nam ta knjiga vie i nije
potrebna. Mislim da smo nauile dovoljno da
moemo da ponemo da piemo sopstvenu knjigu.
Slaete li se?"
Da", odvratila je Mma Makuci. Privatno
istraivanje za dame, od Dragocene Ramocve i Grejs
Makuci. Mogu naprosto da je vidim pred sobom."
Ja takoe", rekla je Mma Ramocve, otpivi jo
jedan gutljaj svog aja. Bie to ba dobra knjiga,
Mma. Sigurna sam."
Da bi nagradila Mmu Makuci za njen uspeh,
Mma Ramocve joj je dala ostatak dana slobodno.
Vredno ste radili", rekla je svojoj pomonici.
Sad lepo idite i potroite bonus koji u vam dati."
Mma Makuci nije skrivala iznenaenje. Nikad
dosad nije bilo pomena o bonusima, mada je ula
ljude koji rade za velike kompanije kako govore o
njima.
Da", osmehnula se Mma Ramocve i posegnula
za kutijom za gotovinu koju je drala u gornjoj fioci
svog pisaeg stola. Dobiemo odlian honorar za
ovaj zambijski posao. Mislim da e sve skupa da
bude nekih deset hiljada pula." Zautala je, po-
smatrajui efekat svojih rei na Mmu Makuci.
Znai, va bonus bie dvadeset pet procenata od
toga, to iznosi..."
Dve hiljade petsto pula", brzo je izraunala
Mma Makuci.
Toliko?" odsutno je prokomentarisala Mma
Ramocve. Pa, da, pretpostavljam da e biti oko dve i
po hiljade pula. Razume se, moraete da saekate da
nam plate da biste dobili pun iznos, ali, za poetak
uzmite ovih petsto pula."
Mma Makuci je sa zahvalnou prihvatila
novanice i zadenula ih pod otvor svoje bluze. Ve je
odluila ta e uraditi sa svojim bonusom, ili ovim
njegovim delom, i inilo joj se da je ovo upravo dobar
trenutak za to. Pogledala je svoje cipele, svoje radne
cipele, i pripretila im prstom.
Jo novih cipela?" osmehnula se Mma
Ramocve.
Da", odvratila je Mma Makuci. Nove cipele i
nekoliko novih maramica.".
Mma Ramocve je odobravajui klimnula
glavom. Umom joj je ponovo proletela misao o
malom belom kombiju, pretei da pomrai njeno
lepo raspoloenje. Ali nije rekla nita Mmi Makuci,
koja se upravo spremala da izae iz kancelarije i
uhvati mini-bus, da bi otila u obilazak prodavnica.
Zasluuje da se raduje, pomislila je Mma Ramocve.
Toliko je godina imala veoma malo radosti. A sad, s
njenim kursom daktilografije i novom kuom, i ovim
bonusom, naravno, njen ivot zasigurno dobija
znatan preokret nabolje. Mogue da e nai i nekog
dobrog oveka, mada je ovog asa moda previe
traiti jo i to. Ipak, bie za nju dobro da nae nekog
valjanog mukarca, ako takvih jo uopte ima; Mma
Ramocve je, naime, poinjala da gaji izvesne sumnje
u tom pogledu. ena sigurno ne bi ukrala mali beli
kombi, zar ne? To je morao biti mukarac. A onaj
nepoteni zambijski finansijer - takoe je mukarac,
zar ne? Mukarci su odgovorni za mnoge stvari,
pomislila je; osim gospodina D. L. B. Matekonija,
razume se, i gospodina Polopecija, i njenog pokojnog
oca. Dakle, bilo je tu i dobrih mukaraca, ako imate
strpljenja da ih traite. Ali gde su, pitala se, svi ti
dobri mukarci kad ena trai sebi mua? Gde je
Mma Makuci u svojim godinama mogla da nae
dobrog oveka, s onim svojim velikim naoarima i
problematinim tenom? To nee biti lak posao,
zakljuila je Mma Ramocve, a ona sama ili neko
drugi nije mogao bogzna koliko da joj pomogne u
tome.


Kupovina novih cipela oduzela joj je
neverovatno malo vremena. Ve je videla par koji je
elela - crvene sa zlatnim nalama - i na njeno
oduevljenje, kad je stigla do prodavnice, jo uvek su
bile izloene na istaknutom mestu u izlogu. Bilo je tu
nekoliko trenutaka zebnje dok je prodavaica traila
njen broj, ali vrlo brzo ih je imala u rukama i
ustanovila da joj savreno pristaju.
Tako vam lepo stoje", divila se prodavaica.
,,A tek te nale, Mma! Mukarci e biti naprosto
opinjeni njima!"
Mma Makuci ju je nervozno pogledala. Samo
da znate, imam ja i pametnija posla nego da idem
naokolo pokuavajui da opinim mukarce."
,,Oh, naravno, to se odmah vidi", ispravila se
prodavaica. Te cipele su dobre i za poslovnu enu.
Vrlo su upotrebljive, u stvari."
Mma Makuci je odluila da ostane u novim
cipelama i dok je hodala trotoarom oseala je onu
izuzetnu prijatnost koju stopalima pruaju novi
koni donovi. Bio je to oseaj zadovoljstva i
sigurnosti, u ovom sluaju dodatno pojaan bleskom
nala na suncu. Mora biti da se ovako oseaju
bogatai, pomislila je. Sve vreme se oseaju tako, jer
su uvek u finoj odei i novim cipelama. Pa dobro,
moe barem malo da oseti kako je to, dok su cipele
nove, a koa neiznoena.
Odluila je da proeta i razgleda izloge u toj
ulici. Ne samo da je tako mogla da razgazi svoje nove
cipele, ve je imala i dosta preostalog novca i
pomislila je da bi mogla da kupi jo neku sitnicu
koja joj se dopadne. Stoga je krenula niz ulicu,
proavi pored male prodavnice radio-aparata koja je
nije zanimala i radnje koja je prodavala batensku
opremu. Nita od toga nije joj delovalo obeavajue,
stoga se upitala nije li ipak trebalo da uhvati
minibus i odveze se do trnog centra u kojem je
Mma Ramocve volela da sedne i popije aj. Tamo je
bilo prodavnica u kojima je moda moglo da se nae
neto lepo.
Mma Makuci je stala. Nalazila se ispred radnje
u kojoj se prodavao nametaj, pod nazivom
Dvostruko udobnije". Unutra, u radnji, stajao je
Futi Radifuti i gledao je kroz debelo staklo izloga.
Mma Makuci se osmehnula i mahnula mu. Pa
dabome: radio je u prodavnici nametaja i sad je bio
na svom radnom mestu, prodajui nametaj. Dakle,
bie zanimljivo razgledati tu radnju u kojoj radi,
mada nije planirala da pazari bilo kakav nametaj.
Futi Radifuti joj je odmahnuo i priao da joj
otvori vrata. Srdano ju je pozdravio dok je ulazila
unutra, sapliui se preko reci, ali ispoljavajui
oigledno zadovoljstvo to je vidi.
Te ci... ci... cip... cipele'', rekao je. Vrlo su 1...
1..."
Hvala vam", rekla je Mma Makuci. Jesu, vrlo
su lepe. Maloas sam ih kupila, od bonusa koji sam
dobila."
Futi Radifuti se osmehnuo, krei prste.
Ovo je moja prodavnica", rekao je. Ovde
radim."
Mma Makuci se osvrnula naokolo. Bila je to
velika prodavnica namestaja, puna najrazliitijih sofa
i fotelja. Bili su tu i stolovi, trpezarijski, kuhinjski i
radni, izloeni u zbijenim redovima.
Ovo je velika radnja", rekla je. Ima li mnogo
zaposlenih?"
Imam desetak radnika", rekao je, a rei su
mu sada izlazile mnogo lake. Primetila je - da je
njegovo zamuckivanje izraenije na poetku
razgovora i da, kako razgovor odmie, postaje sve
manje primetno.
Na trenutak je razmislila. Rekao je da ima
desetak radnika; to je zvualo kao da je on tu
poslovoa, to je delovalo pomalo neverovatno.
,,Vi ste, dakle, poslovoa?" Upitala je aljivim
tonom.
Jesam", odvratio je. Moj otac je vlasnik
prodavnice, a ja sam poslovoa. On se uglavnom
povukao iz posla. Voli da se bavi svojim stadom
stoke, znate, ali jo uvek dolazi ovamo. Upravo sad
je pozadi u kancelariji."
Mma Makuci nekoliko asaka nije
progovarala. Saznanje da Futi Radifuti u stvari
poseduje prodavnicu ne bi trebalo da je promenilo
nain na koji ga je gledala, ali jeste. Vie nije bio ne-
spretan plesa, dopadljiv, ali prilino ranjiv
mukarac s kojim je igrala u plesnoj koli. Bio je
vaan mukarac, imuan mukarac. Pri tom novac
nije bio vaan. Zaista nije.
Tiinu je prekinuo Futi Radifuti. Morate da
upoznate mog oca", rekao je. Doite u kancelariju,
da vas upoznam s njim."
Krenuli su ka zadnjem delu izlobene
prostorije, pored stolova i stolica, i uli u veliku
kancelariju s plavim tepihom i dva pretrpana radna
stola. Dok su ulazili, postariji ovek koji je sedeo za
jednim od stolova podigao je pogled s gomile faktura
pred sobom. Mma Makuci je prila da ga pozdravi,
upotrebivi tradicionalan pozdrav pun potovanja,
primeren za obraanje starom oveku.
Ovo je moja prijateljica iz plesne kole", rekao
je Futi Radifuti. U njegovom glasu se oseao ponos,
koji Mma Makuci nije propustila da uoi.
Stari ovek je pogledao u nju i polako ustao.
Pri tom je napravio grimasu, kao da ga neto boli.
Drago mi je to vas vidim, Mma", rekao je
gospodin Radifuti. Potom, okrenuvsi se svom sinu,
rekao mu je da bi trebalo da ode i pobrine se za
muteriju koja je tamo u izlobenoj prostoriji ekala
da bude usluena. Ne bi je trebalo ostaviti da eka,
rekao je.
Kad je Futi Radifuti izaao iz kancelarije,
starac je pokretom pokazao Mmi Makuci da sedne
na stolicu pored njegovog stola.
Vrlo ljubazno od vas to pleete s mojim
sinom", tiho je rekao. On je stidljiv momak. Nema
mnogo prijatelja."
Dobar je ovek", rekla je Mma Makuci. A
plee sve bolje. U poetku nije bio naroito dobar, ali
postaje sve bolji."
Starac je klimnuo glavom. I mnogo manje
zamuckuje kad je s ljudima koje poznaje", rekao je.
Siguran sam da mu i u tom pogledu mnogo
pomaete."
Mma Makuci se osmehnula. Da, sad je ve
manje stidljiv." Pogledala je svoje nove cipele,
pitajui se ta ovaj starac misli o njima. Ne smatra li
moda da je razmetljiva, zato to nosi cipele s tako
velikom nalom?
Gospodin Radifuti kao da nije primeivao
njene cipele. ime se bavite, Mma? Imate li posao?
Moj sin vas esto pominje, ali nije mi rekao ime se
bavite."
Zaposlena sam u Prvoj damskoj detektivskoj
agenciji", odvratila je Mma Makuci. Radim tamo kao
asistent. Vlasnica agencije je gospoa..."
Po imenu Mma Ramocve", rekao je gospodin
Radifuti.
Poznajete je?"
Dabome", odvratio je starac. A poznavao sam
i njenog oca. Zvao se Obed Ramocve i bio je veoma
dobar ovek. Kupovao sam stoku od njega, znate, i
jo uvek imam u svom stadu potomke tih grla, tamo
na mojoj farmi blizu Lobacea. Valjane ivotinje,
nema ta." Zastao je. Znai, radite kod Dragocene
Ramocve. Dakle, to je ba zanimljivo. Reavate li
mnogo sluajeva?"
Upravo danas sam reila jedan", vedro je
odvratila Mma Makuci. Gotovo da sam pronala
oveka koji je ukrao veliki novac."
Gotovo? Pobegao je?"
Mma Makuci se nasmejala i objasnila kako je
dola do informacije koja e policiji u Johanesbiirgu
omoguiti da ga nae i uhapsi. Starac ju je paljivo
sluao, zadovoljno se osmehujui.
Vidim da ste veoma pametni", rekao je. To je
dobro."
Mma Makuci nije znala kako da shvati ovu
njegovu primedbu. Zato je dobro to je pametna?
Zato bi to ovom starcu ita znailo? Jedan kratak
trenutak pitala se da li bi trebalo da mu kae za
devedeset sedam procenata na Bocvanskom koledu
za sekretarice, ali je naposledcu resila da to ipak ne
uini: te stvari nije trebalo previe esto pominjari.
Razgovarali su jo nekoliko minuta, uglavnom
o prodavnici i nametaju koji se u njoj prodavao.
Zatim se vratio Futi Radifuti, nosei posluzavnik na
kojem su stajale tri olje aja, koji su popili pre no
to je ponudio da je svojim kolima prebaci do kue,
to je ona prihvatila. Ba dobro, pomislila je, to
nee morati dugo da peai u ovim novim crvenim
cipelama, koje su poinjale malo da je uljaju na
desnoj nozi - ne mnogo, ali ipak primetno.
Kad su stigli pred njenu kuu, Futi Radifuti je
zaustavio kola. Zatim je posegnuo na zadnje sedite i
izvukao veliki paket, koji je dao Mmi Makuci.
Ovo je poklon za vas, Mma", rekao je. Nadam
se da e vam se dopasti."
Mma Makuci je pogledala pomno zapakovan
poklon. Smem li odmah da ga otvorim?" upitala je.
Futi Radifuti je ponosno klimnuo glavom. Iz
radnje je", rekao je.
Mma Makuci je pokidala papir. Unutra se
nalazilo jastue, kadifeno jastue s ukrasima u boji
zlata. Odavno nije videla neto tako lepo i morala je
dobro da se potrudi da ne bi zaplakala. Ovo je fin
ovek, dobar ovek, kome se dopadala dovoljno da
joj pokloni ovo prelepo jastuce.
Pogledala ga je i osmehnula mu se. Tako ste
dobri prema meni", rekla je. Tako ste dobri."
Futi Radifuti je upro pogledom u volan. Nije
mogao da progovori.



Devetnaesto poglavlje

MAGAREA POSLA


Gospodin Polopeci je stajao pod kristalno
vedrim nebom, pored pranjavog puta i napola
osuenog drveta akacije. Njegovo uzbuenje poelo
je da se manifestuje fiziki, pulsom koji je ubrzavao i
trncima koji su mu se sputali niz vrat. Do maloas
je gledao za kamionetom gospodina D. L. B.
Matekonija koji je truckavo odmicao dombastim
putem prema glavnom drumu, diui svojim
izlizanim gumama oblai praine za sobom. Sad se
ve izgubio s vidika i on je ostao sam ovde u
ipraju, pogleda uprtog u mrlju na tlu tamo gde je
kombi Mme Ramocve ispustio poslednje kapi ulja.
Osmehnuo se. Kako bi njegov otac bio ponosan da
moe sad da ga vidi. Dabome, nije nikad ni sanjao
da e vetine kojima je nauio svog sina biti
korisene u ovakve svrhe, ali opet, nije sanjao ni da
e njegov sin da zavri na robiji, ili da e raditi kao
automehaniar u Brzim motorima Tlokvenga, niti da
e, usudio se da pomisli, biti detektivski pomonik u
Prvoj damskoj detektivskoj agenciji. Nije istinski
polagao pravo na ovu poslednju titulu, razume se,
ali kad bi mu samo dali priliku da se dokae, ne bi
bilo nikakvog razloga da ne bude dobar kao Mma
Makuci. Nije udeo da postane druga Mma Ramocve
- to niko ne bi mogao - ali, u najmanju ruku, bio je
kadar da radi ono to je radila Mma Makuci, bez
obzira na njenih devedeset sedam procenata.
Otac gospodina Polopecija Ernest Polopeci bio
je sitan stoar koji je uivao da slobodno vreme
provodi u lovu. Retko je kad upucao neku divlju
ivotinju, jer nije imao puku i oslanjao se na druge
u tom pogledu, ali je bio vian praenju ivotinjskih
tragova i nauio je tome i svog sina. Pokazao mu je
tragove koje ostavljaju razne ivotinje - cibetke,
dajker-antilope, pike - i objasnio mu kako da odredi
vreme koje je proteklo od prolaska ivotinje. Tu je bio
vetar koji je ubacivao sitna zrnca peska u zareze koje
su pravile ivotinjske ape ili papci; tu je bila kia
koja je sve spirala; tu je bilo sunce koje je isusivalo
svee prevrnutu zemlju. Zatim, tu je bilo povijanje
trave, koja se ponovo uspravljala, ali polako, u
vremenu koje se moglo protumaiti kao to drugi
ljudi tumae poloaj kazaljki sata. Sve to znanje bee
preneseno gospodinu Polopeciju jo kao deaku i
danas mu se, tako neoekivano, ukazala prilika da
ga iskoristi.
Pogledao je u tlo i poeo da ga ispituje. Bilo je
tu otisaka koje je odmah mogao da iskljui: njego -
vih, za poetak; otisaka radnih cipela gospodina D.
L. B. Matekonija - pljosnatih tragova koji su
ukazivali na onove od mekane gume; zatim, bili su
tu otisci stopala Mme Ramocve, jedni noviji od
drugih, jer je sino hodala oko kombija, neposredno
nakon to se pokvario. A onda, tu su bili i drugi
otisci - par izama koje su dole stazom to se s
desne strane spajala s pranjavim putem. izme su
bile praene parom bosih stopala, nevelikih i prema
tome stopala koja su pripadala detetu ili nekoj sitnoj
eni. Par izama je nekoliko puta hodao ukrug i
potom stao i radio neto blizu mrlje od ulja. Posle
toga, izme su otile i, da, vratile su se, dovodei
nove otiske. Gospodin Polopeci se sagnuo i stao da
zagleda u guvu tragova: izme, gume (otisci uskih
guma, otisci guma kombija) i potom, sasvim
neosporno, otisci magareih kopita. To! pomislio je
gospodin Polopeci. I potom jo jednom. To!
Ustao je i protegao se. Bilo je neudobno stajati
tako zgren, ali ne moe se drugaije kad pratite
tragove. ovek mora da se spusti na taj nivo i
sagleda svet sa stanovita zrnaca peska i vlati trave.
Tamo dole bio je sasvim drugi svet, svet mrava i
komadia sasuene zemlje, poput minijaturnih
planinskih grebena, ali svet koji moe mnogo da vam
kae o svetu koji se nalazi nekoliko stopa vie;
potrebno je samo da ga pitate.
Ponovo se sagnuo i krenuo za magareim
tragovima. Trag se kretao kratko putem i potom
skretao desno, u pravcu staze kojom je doao par
izama. Sada, na tlu meu bunjem, slika je po-
stajala mnogo jasnija. Tamo na pranjavom putu
bilo je mnogo aktivnosti; ali sad su magarci,
upregnuti u mali beli kombi, vukli svoj teret preko
nedirnutog tla i tragovi su sve odavali. Magarce -
etiri magarca, zakljuio je gospodin Polopeti - gonio
je, i to biujui ih, bez sumnje, mukarac u
izmama, a za njima, kreui se preko nekih tragova
magaraca i tako ih briui, iao je mali beli kombi.
Sigurno je neko sedeo za njegovim volanom i
upravljao dok su ga magarci vukli. Dabome, to je bio
par bosih stopala - zasigurno deak. Da, deak je
okretao volan dok je otac gonio magarce. Tako se to
deavalo.
Odavde je bilo lako. Gospodin Polopeci je
pratio tragove preko nedirnutog tla oko pola milje,
pre no to je ugledao malu grupu tradicionalnih
jednosobnih kuica i obor za stoku sagraen od
prua. Stao je. Bio je siguran da je mali beli kombi
tamo, moda sakriven nekakvim pruem i liem, ali
sasvim sigurno je bio tamo. ta da radi? Jedna od
mogunosti bila je da se trkom vrati do pranjavog
puta a onda odade na glavni drum. Za sat ili dva
mogao je da stigne natrag u Gaboron i sve ispria
policiji, ali dotad bi kombi mogao sasvim da nestane.
Stajao je i razmiljao i tako stojei opazio deaka koji
ga je posmatrao s praga jedne od kua. To je
odluilo. Sad vie nije mogao da ode, jer je njegovo
prisustvo bilo otkriveno i kradljivci e pokuati da se
rese kombija.
Gospodin Polopeci je otiao do najblie od
etiri kue i u tom trenutku ugledao mali beli kombi.
Bio je parkiran iza kue kojoj se pribliavao, napola
pokriven starim nakatranjenim platnom. Prizor ga je
ispunio razoaranjem. Nije nikad mogao da shvati
nepotenje, a ovde se naao suoen s oiglednim
primerom najbezobraznijeg lopovluka. Da li su ovi
ljudi - ovi beskorisni ljudi - znali iji su kombi
ukrali? Najgori u Bocvani ukrali su od najbolje u
Bocvani; to je to i nita vie.
Kad se primakao kui, iz nje je izaao
mukarac u kaki koulji i pantalonama, koji se
uputio prema gospodinu Polopeciju i pozdravio ga.
Zalutali ste, Rra?" upitao ga je, neutralnim
tonom.
Gospodin Polopeci je osetio kako mu srce
lupa. Nisam", odvratio je. Doao sam da uzmem
kombi koji pripada mojoj efici." Pokazao je prema
napola pokrivenom kombiju, a mukarev pogled je
pratio njegovu ruku.
Vi ste vlasnik tog kombija?" upitao ga je
mukarac.
Ne", odvratio je gospodin Polopeci. Kao to
rekoh, to je kombi moje efice. Doao sam da ga
vratim tamo gde pripada."
Mukarac je odvratio pogled. Gospodin
Polopeci ga je posmatrao i shvatio da ovaj razmilja.
Nije znao kako da objasni prisustvo kombija, napola
skrivenog, iza svoje kue.
Gospodin Polopeci je odluio da bude
direktan. Ukrali ste taj kombi", izazvao gaje. Niste
imali prava da ga uzmete."
Mukarac ga je pogledao, suenih oiju.
Nisam ga ukrao, Rra. Pazite ta priate. Samo sam
ga dovukao ovamo da bih ga sauvao za vlasnika. Ne
moete, znate, ostavljati kombije u ipraju."
Gospodin Polopeci je zadrao dah. Prenerazila
ga je bezonost ovog objanjenja. Nije ga valjda ovaj
ovek smatrao ba toliko lakovernim?
A kako smo to mi imali da saznamo da nam
uvate kombi?" upitao je sarkastino. Da niste
moda ostavili neku cedulju koju smo prevideli?"
Mukarac je slegao ramenima. Ne elim da se
raspravljam s vama", rekao je. Molim vas, odvezite
taj kombi. Samo mi pravi guvu ovde u dvoritu."
Gospodin Polopeci je zurio u njega, borei se s
gnevom. Sluajte, Rra", rekao je najzad. Dobro me
sluajte. Gadno ste pogreili kad ste uzeli taj kombi.
Mnogo gadno."
Mukarac se nasmejao. Ma nemojte?" rekao
je. Dozvolite da razmislim. Da li on pripada
predsedniku? Ili moda pripada Janu Khami ili
ministru pravde ili nekom isto tako vanom? Ala
sam gadno pogreio, moe misliti!"
Gospodin Polopeci je odmahnuo glavom. Taj
kombi ne pripada nikom takvom", tiho je rekao.
Pripada Mmi Ramocve, najpoznatijoj detektivki u
Gaboronu. uli ste za Kriminalistiko-istraiteljsko
odeljenje, Rra? Znate ko su detektivi? Detektivi su
policajci u civilnoj odel Znate li to, Rra?"
Gospodin Polopeci je video da su njegove rei
postigle eljeni efekat. ovekov stav se odjednom
promenio i vie nije bio nadmen.
Istinu vam govorim, Rra", stao je da kuka.
Samo sam hteo da pripazim taj kombi. Nisam lopov.
Verujte mi, Rra. Istina iva."
Gospodin Polopeci je znao da u njegovim
reima nema ni zrnca istine, ali je sad promenio
pristup.
Voljan sam da zaboravim itavu ovu rabotu",
rekao je. Vi samo vratite kombi tamo gore do
glavnog druma - izvedite svoje magarce - a potom u
ja srediti da kamionet doe da ga otegli."
Mukarac se namrgodio. ak do glavnog
druma? Za to treba mnogo vremena."
Siguran sam da ga imate u izobilju", rekao je
gospodin Polopeci. To jest, ako ne elite da ga
traite sedei u zatvoru."
Mukarac je utao. Zatim se okrenuo i pozvao
deaka koji ih je dotad iz daljine posmatrao. Dovedi
magarce", doviknuo mu je. Kombi ide na glavni
drum."
Gospodin Polopeci se osmehnuo. Ima jo
neto", rekao je. Detektivka - glavna detektivka, da
budem precizan - izgubila je dragoceno vreme kad je
dola ovamo po svoj kombi i potom zakljuila da je
nestao. Vidim da ovde uzgajate neke vrlo fine bun-
deve. Predlaem da etiri najlepe utovarite pozadi u
kombi. Tako ete joj se izviniti za izgubljeno vreme."
Mukarac je zinuo da se pobuni, ali se
predomislio i mrgodno otiao po bundeve. Potom je
mali beli kombi, sa svojim valjanim tovarom od
utog povra, povezan s magareom zapregom i
putovanje je poelo. Gospodin Polopeci je u poetku
hodao pored, ali se onda predomislio i ostatak puta
preao u kombiju, zajedno s bundevama. Udobno se
smestio na neke stare vree, i posmatrao nebo iznad
sebe, razmiljajui s velikim zadovoljstvom o tome
koliko e Mma Ramocve biti srena kad vidi da je
njen mali beli kombi zdrav i itav, spaen iz
nedostojnog ropstva i spreman da stupi na dunost -
posle nekih neophodnih popravki, razume se.
Dvadeseto poglavlje

NOTE


Dan posle povratka malog belog kombija - kog
je gospodin D. L. B. Matekoni pokupio s glavnog
druma prema Lobaceu i doteglio ga, sa egrtom za
volanom - bio je dan procene situacije. Gospodin D.
L. B. Matekoni morao je da odlui ta e da radi s
kombijem, iji je motor zaribao, ba kao to se i
pribojavao, instinkt mu je govorio da ga odvue na
otpad i objasni Mmi Ranocve da se ne isplati ulagati
u tako staro vozilo, ali je znao kakvu e reakciju
izazvati takvo njegovo miljenje, stoga je odvojio
malo vremena da ustanovi razmere kvara i vreme
potrebno za popravku. Gospodin Polopeci je bio
opravdano ponosan na samog sebe. Svom paljivom
auditorijumu, Mmi Ramocve i Mmi Makuci, objasnio
je kako je pratio tragove u ipraju i kako je is-
prepadao lopova pominjanjem glavne detektivke.
Mma Ramocve se na to osmehnula. Bie da sam to
ja", rekla je. Bar u izvesnom smislu. Ako emo
pravo, niste mnogo ni slagali."
Mmi Ramocve je izgledalo da stvari naglo
kreu nabolje. Pre samo kratkog vremena njena
situacija delovala je prilino turobno, uz gubitak
kombija, odsustvo bilo kakvog napretka u sluaju
Zambijca i Noteovu pretnju koja joj je visila nad
glavom. Sad je kombi bio vraen i nalazio se u
strunim rukama gospodina D. L. B. Matekonija;
sluaj Zambijca bio je uspeno reen; a ona sama
jedva je ekala da vidi Notea i suoi ga s
informacijom koju je dobila od njegove majke.
Vie je nije bilo briga oko toga hoe li Note doi
u kancelariju ili njenu kuu. Nije imala ta da krije
od gospodina D. L. B. Matekonija - ispostavilo se da
nikad nije ni bila udata, tako da je venanje koje je
veleasni Trevor Mvamba obavio pod razgranatim
drvetom u dvoritu sirotita bilo savreno validno.
Budui da je Note bio ve oenjen onda kad se ona
udala za njega, njihov brak bio je zakonski nevaei,
to je znailo da joj on nije nikad ni bio mu. To je za
nju bila oslobaajua pomisao i imala je zanimljivo
dejstvo na njena oseanja u vezi s njim. Vie ga se
nije plaila. Nikad joj nije bio mu. Oseala se
osloboenom od njega, sasvim slobodnom.
Note je odabrao ba to popodne da navrati do
servisa, a ona je bila spremna. Gospodin D. L. B,
Marekoni je prvi razgovarao s njim, a potom doao u
kancelariju da joj saopti da je stigao.
Hoe li da ga oteram", proaputao je. Mogu
da mu kaem da ode odavde. Hoe li da to uradim?"
Mma Makuci je pratila razgovor sa svog mesta,
pravei se da nije suvie zainteresovana, ali je bila
svejedno strahovito uzbuena. Ona bi takoe volela
da je dobila priliku da otera Notea; trebalo je samo
da joj kau i ona bi se ve obraunala s njim na naj-
odluniji mogui nain.
Mma Ramocve je ustala sa svoje stolice. Ne",
rekla je. elim da razgovaram s njim. Hou neto da
mu kaem."
Hoe li da budem pored tebe?" upitao je
gospodin D. L. B. Matekoni.
Mma Ramocve je odmahnula glavom. Ovo je
neto to moram sama da uradim", odvratila je. A
gospodin D. L. B. Matekoni je po njenom tonu znao
da je vrsto reena. Note bi morao da bude vrlo jaka
linost da bi se suprotstavio Mmi Ramocve kad je
ovako raspoloena. Dobacio je pogled Mmi Makuci,
koja je podigla obrvu, i lagano prevukao seimice
postavljenim dlanom preko svog grla. Njoj je takoe
bilo jasno kakvom se riziku Note izlae.
Mma Ramocve je izala iz kancelarije i
ugledala Notea kako stoji pored kola jedne muterije,
prevlaei dlanom preko svee izglancane karoserije.
Lepa kola", primetio je. Ovih dana ima
mnogo bogatog sveta u ovom gradu. Mnogo ovakvih
kola."
Ne ostavljaj otiske prstiju na njima, molim
te", rekla je Mma Ramocve. egrt ih je satima
glancao."
Note ju je zapanjeno pogledao. Zinuo je da
neto kae, ali nije stigao, jer je Mma Ramocve ve
krenula u napad.
Otila sam da obiem tvoju majku", rekla je.
Bila sam kod nje pre neko vee. Da li ti je rekla?"
Note je odmahnuo glavom. Zadnjih nekoliko
dana nisam navraao tamo."
Sirota ena", rekla je Mma Ramocve. Mora
biti da te se mnogo stidi."
Note je razrogaio oi. Gledaj svoja posla",
obrecnuo se. Dr' se dalje od nje."
Nisam ni imala nameru da ponovo idem
tamo", otro je odvratila Mma Ramocve. A i tebe
neu vie da vidim."
Note se podrugljivo iscerio. Postala si drska,
a? Zna li ta ja radim drskim enama?"
Mma Ramocve je zatvorila oi, ali samo na as.
Seala se nasilja, da, ali sad joj je delovalo manje
zastraujue.
Sad sluaj ti mene", rekla je. Ako si doao da
mi uzme novac, odgovor glasi da nemam da ti dam
ni paru, ni jednu jedinu paru. Zato to ti nikad
nisam ni bila supruga i ne dugujem ti nita. Ba
nita."
Note je lagano krenuo prema njoj. Kae da
mi nisi ni bila supruga? Otkud ti to?"
Zato to si ve bio oenjen kad si se oenio
mnome", odvratila je. Tako da si ti bigamista, a ne
ja. Ne treba ja da se bojim prijave policiji, nego ti. Ti.
Bio si oenjen drugom i imao si i dete s njom, zar
ne? Sve sam saznala."
Note je zastao u pola koraka. Videla je da mu
se usna trese i da mu se prsti pomeraju na neki
udan nain, kao da veba trubu. Na trenutak se
upitala da li e je udariti, kao to je pre mnogo
godina esto inio, ali je shvatila da nee. Iza njenih
lea, gospodin D. L. B. Matekoni se nakaljao i
snano udario francuskim kljuem - signalizujui joj
na svoj nain da je tu, pri ruci, i da e se u sluaju
potrebe umeati. Tu je bio i gospodin Polopeci, koji
je stajao na ulazu u radionicu, pravei se da isti
pod, ali sve vreme paljivo motrei. Njeni prijatelji, ta
dva dobra oveka, tako razliita od Notea: njen mu
- njen pravi mu - i taj ljubazni, vredni gospodin
Polopeci bili su tu, pored nje, spremni da joj
priteknu u pomo. Note nije predstavljao pretnju
dok su oni bili tu; okrutnost je pripadala senkama i
skrovitim mestima i nije bila neto to je moglo da se
deava pod budnim pogledom tih ljudi.
Note ju je pogledao, pogledom punim otvorene
mrnje, i Mma Ramocve se naas ponovo uplaila,
ali se potom pribrala, duboko udahnula vazduh i
koraknula prema njemu. Sad su stajali licem u lice i
kad je progovorila, nije morala da govori glasno.
Volela sam te", rekla je, pobrinuvi se da on
dobro uje svaku re. Nisi bio dobar prema meni.
Sad je to gotovo. Ne mrzim te, Note Mokoti, i..."
zastala je. Bilo joj je teko da kae ovo, ali znala je
da mora. elim da ode u miru. To je sve." I
izgovorila je na Secvana jeziku one dve jednostavne
rei koje znae: Idi u miru, idi polako.
Zatim je posegla u dep svoje suknje i izvukla
mali koverat. Unutra je bilo neto novca - ni
sluajno deset hiljada pula, koliko je traio, ve
neto malo, da mu se nade.
Ne mrzim te, Note Mokoti", ponovila je. Ovo
ti je poklon od mene. Da ti se nae. A sad te molim
da ode."
Note je pogledao koverat koji mu je pruala.
Oklevao je naas, ali je onda pruio ruku i uzeo ga.
Pogledao ju je.
Hvala", rekao je, a potom se okrenuo i stao da
se udaljava. Ali posle nekoliko koraka je stao i
ponovo se okrenuo prema njoj. Pomislila je da e
neto rei i bilo je stvari za koje je elela da ih moda
kae; ali nije progovorio, ostavivi je da stoji ispred
radionice, lica obasjanog popodnevnim suncem.
Okrenula se i videla gospodina D. L. B. Matekonija
koji joj je polako prilazio, briui ruke komadom
masne krpe; i gospodina Polopecija kako nepomino
stoji s metlom u rukama, prestavi da se pretvara da
je obuzet poslom. Tada je poelela da zaplae, ali
nekako nije imala suza, jer ih je davno prolila i vie
nije mogla da plae nad tim delom svog ivota i nad
patnjom koju je tada trpela. Mogla je da zaplae zbog
svog malog belog kombija, to da, i njegovih muka, ali
vie nije mogla da plae zbog tog oveka kome je sad
konano rekla zbogom.
Tako", rekla je Mma Ramocve, prinosei
usnama solju biljnog aja. To je sreeno. Nema vie
Notea Mokotija. Nema vie traganja za naim
prijateljem iz Zambije. Sve je sreeno. Sem jedne
stvari."
Koje, Mma?" upitala je Mma Makuci.
arlija", odvratila je Mma Ramocve. ta
emo da uradimo u vezi s njim?"
Mma Makuci je podigla svoju solju i pogledala
Mmu Ramocve preko njenog ruba. A zato mislite
da to nije sreeno?" upitala je.
Zato to nije ovde", odvratila je Mma
Ramocve. Nije se vratio na posao. Po svoj prilici je
jo uvek s tom enom."
Mma Makuci je spustila solju i pogledala svoje
nokte.
arli e vrlo brzo doi ovamo", rekla je.
Koliko sutra ili najkasnije poetkom sledee
nedelje. Lino sam se pobrinula za taj problem,
poto sam znala da imate drugih, preih briga."
Mma Ramocve se namrtila. Metode Mme
Makuci bile su ponekad prilino nekonvencionalne i
pitala se kojim li je merama pribegla da bi izala na
kraj s arlijem.
Ne sekirajte se", rekla je Mma Makuci,
oseajui zabrinutost svoje poslodavke. Bila sam
vrlo taktina. I mislim da e se vratiti im ostavi onu
razmetijivu enu, a verujem da e to biti vrlo brzo."
Mma Ramocve se nasmejala. Otkud znate da
e je ostaviti? Jeste li sigurni da to nije samo vaa
pusta elja da on konano doe pameti?"
Taj momak izvesno ne pati od vika pameti",
rekla je Mma Makuci. Ne, ja mislim da e ga mu te
ene vrlo brzo ubediti da se vrati ovamo. Vidite, ja
sam mu telefonirala. Uspela sam da dobijem njegov
telefonski broj od gazdarice onog ilegalnog bara u
kui gospodina D. L. B. Matekonija. Zatim sam mu
telefonirala tamo u Johanesburg i rekla da smatram
da bi trebalo da zna da se njegova ena via s
jednim mladiem. Rekao je da e da doe u Gaboron
i sredi tog mladia. A ja sam mu rekla da se ne
usudi da povredi arlija, ve da mu samo zapreti i
kae mu da se vrati odakle je i doao. Nije bio voljan
da popusti, dabome, ali sam mu onda rekla da e, u
tom sluaju, morati da trai novu enu. Rekla sam
mu da u se, ako on obea da nee povrediti arlija,
ja postarati da arli prestane da se via s njegovom
enom."
Mma Ramocve je delovala zbunjeno.
Da", nastavila je Mma Makuci. Rekla sam
mu da je njegova ena gotova da pobegne s tim
mladiem. Jedini nain da je zaustavi bio bi da
navede mladia da je napusti."
,,A kako ete to izvesti?" upitala je Mma
Ramocve. Uverila se u arlijevu bandoglavost i nije
mogla da ga zamisli da se povinovao savetu Mme
Makuci ili bilo koga drugog, to se toga tie.
Uspela sam da uhvatim arlija nasamo i
rekla sam mu da sam ula da mu one ene dolazi
da se obrauna s njim", rekla je Mma Makuci.
Izgledao je vrlo uplaeno i upitao kako sam to sa-
znala. E, tad sam morala da kaem i malu la, mada
za arlijevo dobro. Rekla sam mu da moj brat od
strica radi u policiji i da mi je rekao da sumnjaju da
je taj ovek ve ubio jednog ljubavnika svoje ene. To
nisu uspeli da dokau, ali znaju da je kriv."
To i nije velika la", primetila je Mma
Ramocve. Moda je ak i istina."
Mogla bi biti", rekla je Mma Makuci. Taj
ovek je vrlo preteim tonom govorio o arliju."
Znai, arli se uplaio i ostavio je?" upitala je
Mma Ramocve.
Tako je", rekla je Mma Makuci. I pitao me je
da li bi ga gospodin D. L. B. Matekoni ponovo
primio. Relda sam da mislim da bi moda i hteo da
ga primi, pod uslovom da obea da e da bude vrlo
vredan i da nee sve vreme troiti na oijukanje s
devojkama."
I ta je on na to rekao?"
Rekao je da je on uvek bio vrlo vredan, a da
se, to se ena tie, prilino umorio. Bie da je dama
iz mercedesa vrlo zahtevna i da trai mnogo panje."
Oduvek sam to mislila o ljudima koji se
vozaju naokolo u skupim kolima", relda je Mma
Ramocve. Ali ne i o enama koje voze kombije."
Prasnule su u smeh i nasule sebi jo po jednu
solju aja.



Dvadeset prvo poglavlje

STARI GOSPODIN RADIFUTI,
OTAC FUTIJA RADIFUTIJA,
DOLAZI U POSETU
U danima i nedeljama koji su usledili, ivot u
Prvoj damskoj detektivskoj agenciji i Brzim
motorima Tlokvenga vratio se u svoje normalne
tokove.
Imala sam sasvim dovoljno uzbuenja",
poverila se Mma Ramocve Mmi Makuci. Prvo ona
rabota s Noteom. Onda ona strana stvar koja se
desila mom malom belom kombiju, A onda i ona
zbrka s arlijem. Mislim da bih teko podnela jo
neto."
U pravu ste, Mma", rekla je Mma Makuci.
Nikad nam se nije dogaalo toliko stvari
istovremeno. Bolje je kad se stvari dogaaju svaka
za sebe. Uvek to kaem." Zastala je da razmisli i
potom dodala: Na Bocvanskom koledu za
sekretarice uili su nas da uvek radimo jednu po
jednu stvar. Tako su rekli da bi trebalo da radimo.
Jedno po jedno."
Mma Ramocve je klimnula glavom. Tano
tako", rekla je. Nije bila sigurna da se na
Bocvanskom koledu za sekretarice zaista uilo sve
to; najzad, sigurno su imali da ih naue mnogo vie
od pounih izreka. Mma Makuci je, sa svoje strane,
takoe gajila odreene sumnje u pogledu izreka i
stavova koje je Mma Ramocve pripisivala Seretseu
Khami. Meutim, nijedna od njih nije iznosila svoje
sumnje, jer je tako nalagala utivost.
Bilo je tano da se izdeavalo mnogo toga. Sad
su obe, i Mma Ramocve i Mma Makuci, prieljkivale
period stabilnosti i mira. To ne znai da se ne bi
obradovale pojavi zanimljivog klijenta s izazovnim
problemom; takvi klijenti bili su uvek dobrodoli -
tavie, bili su neophodni - ali ne bi bilo loe kad
neko takav ne bi naiao jo jednu ili dve nedelje.
Mma Ramocve bila je sigurna da i gospodin
D. L. B. Matekoni deli njeno miljenje u vezi s tim.
Do pre nekog vremena bio je zaokupljen popravkom
malog belog kombija - bio je to posao koji mu je
oduzeo nekoliko dana - ali ga je naposletku popravio
i ona je ponovo sedela za volanom vozila koje je
toliko volela.
Taj kombi nee trajati zauvek", upozorio ju je
gospodin D. L. B. Matekoni.- To ti je valjda jasno?"
Mma Ramocve je rekla da jeste, kao i toliko
puta ranije. Jo koja godinica bie sasvim
dovoljna", rekla je. Pet ili moda est. A onda u se
oprostiti s njim."
Pet ili est godina?" ponovio je gospodin D.
L. B. Matekoni. O, ne. Ne. To je previe. Tome ve
ne moe da se nada. Maina je kao ovek. Umori
se."
Videemo", rekla je Mma Ramocve. Nikad se
ne zna. Ima nekih vrlo starih kola koja jo uvek
rade. Videla sam neka koja su starija od mog
kombija."
Razgovor je ostao na tome, budui da je
gospodin D. L. B. Matekoni morao da se posveti
drugim popravkama. arli se vratio, kao to je
gospodin Polopeci i oekivao, i zamolio da ga vrate
na posao. Mma Makuci je prisustvovala prizoru
stojei na pragu kancelarije, dovoljno daleko da je
egrt ne vidi, ali na dobrom poloaju da uje sve to
se govorilo. Docnije je, sa znatnim zadovoljstvom,
prepriala ceo razgovor Mmi Ramocve.
Da ste mu samo videli lice, Mma", rekla je,
osmehujui se dok se priseala. Izgledao je ovako."
Povila je uglove usana nanie i alostivo se zagledala
u patos.
Mma Ramocve se osmehnula. Nije joj bilo milo
zbog mladievog ponienja, ali neke se lekcije moraju
nauiti i u onome to se dogodilo svakako je bilo
izvesne pravde.
Premetao se s noge na nogu", nastavila je
Mma Makuci. Evo ovako. A gospodin D. L. B.
Matekoni je stajao ovako, s rukama na kukovima,
kao uitelj kad se obraa nevaljalom deaku."
ta je rekao?" upitala je Mma Ramocve.
Sve sam ula", rekla je Mma Makuci. arli je
rekao: 'Gazda, vratio sam se. Uzeo sam nekoliko
dana godinjeg odmora. Ali sad sam opet tu.'"
Gospodin D. L. B. Matekoni je rekao:
'Godinji odmor? Ti ree da daje otkaz. Uinilo mi
se da si rekao da ti posao vie nije potreban. Zar nisi
ba tako rekao?'"
A onda je arli rekao da je shvatio da je
pogreio. Rekao je da nije ozbiljno mislio kada je
izjavio da vie nee da radi ovde. Rekao je da je u
stvari hteo da kae da ide na godinji odmor."
Mma Ramocve je uzdahnula. Taj momak nije
izvukao nikakvu pouku iz svega ovoga", rekla je.
Nije valjda stvarno oekivao da e gospodin D. L.
B. Matekoni da poveruje u tu besmislicu?"
Mislim da jeste", rekla je Mma Makuci. Ali
opet, znate kakav je arli. Taj momak nema ba
prvoklasan mozak. Za etrdeset dva procenta,
najvie. Toliko bi dobio na ispitu. etrdeset dva
procenta. U to sam sasvim sigurna, Mma."
Pogled Mme Ramocve odlutao je naas do
diplome na zidu iznad glave Mme Makuci. Bila je to
s ponosom uramljena diploma Bocvanskog koleda
za sekretarice, na kojoj je ispod naziva stajao
masnim slovima odtampan moto koleda:
Preciznost iznad svega. A ispod toga nalazio se
neverovatan rezultat, upisan rukom koja se
zasigurno divila brojkama koje je dobila ast da is-
pie: 97 procenata.
Dakle", nastavila je Mma Makuci, gospodin
D. L. B. Matekoni ga je sasluao i onda se nagnuo
napred i prstom pripretio arliju, ba kao onog dana
kad je arli vikao na mene i nazvao me runim
imenom."
Bradaviavo svinje, setila se Mma Ramocve.
Da, nazvao vas je bradaviavim svinjetom, ba kao i
vi njega, ako se dobro seam. Prisetila se toga i
pokuavala da se ne osmehne kad joj je umom na
trenutak proletela slika bradaviavog svinjeta s veli-
kim okruglim naoarima. S velikim okruglim
naoarima i zelenim cipelama s plavim obrubom.
Gospodin D. L. B. Matekoni mu je rekao da
je balava budala", nastavila je Mma Makuci. Rekao
je da mladi momci ne bi trebalo da se smucaju
naokolo sa enama toliko starijim od sebe. Rekao
mu je da je naprosto sam traio nevolju. Takoe mu
je rekao da bi trebalo da se ponaa odgovornije i
nae neku finu devojku, svoju vrnjakinju, kojom bi
se mogao oeniti. Rekao je da vlada savetuje
mladiima da tako postupaju i da bi arli trebalo da
poslua preporuku vlade.
A arli je sve vreme gledao u pod i krio
prste, evo ovako. Skoro sam se saalila na njega. U
stvari, moda mi ga i jeste bilo malice ao, iako je
sam traio sve to ga je snalo i samo sebe moe da
krivi za to.
A onda sam ula kako obeava gospodinu D.
L. B. Matekoniju da e se ubudue bolje ponaati i
ula sam kako kae da zna da je ispao velika budala
i da se to vie nee desiti. Eto, ba tim reima je
rekao, Mma, a ja sam ih zapisala na papir koji mo-
emo da drimo ovde u kancelariji i da mu ponekad
mahnemo njime pred nosom ukoliko se ukae
potreba za tim."
Mma Ramocve je pogledala papir koji je
izvukla Mma Makuci. Da, mogao bi biti od koristi, ali
trebalo bi da imaju na umu, rekla je, da je arli jo
uvek mlad, a mladi momci su skloni da prave
gluposti i najee moraju da ue na svojim
grekama. Mma Makuci nije bila ba toliko voljna da
prata, ali naposletku se sloila da je verovatno
dovoljno propatio i da bi mu trebalo pruiti jo jednu
priliku. Moda e upoznati neku dobru devojku i
onda e se sve promeniti, mada je morala da prizna
svoju rezervisanost u vezi s tim.
Razume se, arlijev povratak povukao je za
sobom pitanje budunosti gospodina Polopecija.
Sam gospodin Polopeci bio je utljiv otkako je arli
ponovo primljen. I dalje je savesno obavljao svoj
posao, ali je primeivao arlijeve neprijateljske
poglede i video kako se dvojica egrta saaptavaju,
pogledujui u njegovom pravcu. Pretpostavljao je da
egrtov povratak znai i okonanje njegovog
zaposlenja, i tog i sledeeg dana bilo je izvesne
rezigniranosti u njegovom ponaanju. Naposletku,
saekavi da se guva raisti, doao je u
kancelariju i obratio se Mmi Ramocve.
Mma, doao sam da vam se zahvalim",
izgovorio je. Sad kad je moj posao ovde gotov, doao
sam da vam se zahvalim zbog svega to ste uinili za
mene. Bio sam vrlo srean ovde. Svi ste bili tako
dobri prema meni."
Mma Ramocve je podigla pogled. Ne razumem
o emu govorite, Rra", rekla je. ta je gotovo!? O
emu vi to?"
O mom zaposlenju ovde", odvratio je. egrt
se vratio. Sad ovde vie nee biti posla za mene."
Mma Ramocve, koja je upravo sabirala
priznanice iz servisa, spustila je olovku i pogledala
gospodina Polopecija.
Ja ne mislim da je vae zaposlenje ovde
okonano", rekla je najzad. Da li vam je gospodin
D. L. B. Matekoni neto rekao?"
Gospodin Polopeci je odmahnuo glavom. On
je vrlo dobar ovek", rekao je. Mislim da ne eli da
mi kae. Ali ini mi se da se to ipak desilo. ini mi
se da u uskoro morati da odem. Moda ve sutra.
Ne znam."
Mma Ramocve je ustala od stola. Otii emo i
razgovaraemo s njim", rekla je. Poite sa mnom,
Rra."
Gospodin Polopeci je podigao ruku. Ne, Mma.
Molim vas, nemojte. Ne elim da se oko mene pravi
guva."
Ali Mma Ramocve nije obraala panju na
njegove prigovore i izvela ga je iz kancelarije i odvela
u servis, gde je gospodin D. L. B. Matekoni stajao
iznad lepih crvenih kola, duboko zamiljen,
razmiljajui o njihovom motoru koji je stajao
otvoren pred njim.
Ljudi koji proizvode ova kola pokuavaju da
nam oteaju ivot", rekao je. Stavljaju u njih sve te
kompjutere, a ta mi da radimo kad se pokvare?
Hteli bi da pretvore kola u svemirske brodove, eto
ta bi hteli. Ali nama ovde u Bocvani nisu potrebni
svemirski brodovi. Potrebna su nam valjana kola, s
motorima kojima ne smeta praina. Eto ta nam je
potrebno."
Trebalo bi da pie ljudima koji proizvode ova
kola", rekla je Mma Ramocve. Mogao bi da im kae
ovo to si rekao meni."
Ne bi me sluali", rekao je gospodin D. L. B.
Matekoni. Ja sam samo jedan ovek. Ja sam samo
gospodin D. L. B. Matekoni iz Brzih motora
Tlokvenga. Tamo u Americi ili Japanu bi pogledali
moje pismo i rekli: 'Ko je sad pa ovaj gospodin D. L.
B. Matekoni? Poznajemo li ga? O emu nam to pie?'
I bacili bi moje pismo u korpu za otpatke. Eto ta bi
bilo. Ja nisam vaan."
Jesi", rekla je Mma Ramocve. Ti si veoma
vaan. Ti si najbolji automehaniar u Bocvani."
Tako je", rekao je gospodin Polopeci. iva
istina, Rra. Vi ste najbolji automehaniar to moe
da bude. Ponosan sam to sam imao prilike da
radim kod vas."
Gospodin D. L. B. Matekoni se okrenuo i
pogledao ih, prvo Mmu Ramocve, a onda gospodina
Polopecija.
I vi ste dobar automehaniar, Rra", rekao je
gospodinu Polopeciju. Video sam kako baratate
motorom. Vi potujete maine. To je zato to ste
radili u bolnici. Ponaate se kao lekar prema
pacijentu."
Mma Ramocve je okrznula pogledom
gospodina Polopecija, a potom se obratila gospodinu
D. L. B. Matekoniju. Uz to je i dobar detektiv",
rekla je. Videli ste kako je pratio tragove kombija.
Odlian primer detektivskog rada. Mogli bismo
povremeno da ga koristimo kao pomonika. Moda
bi mogao da bude pomonik Mme Makuci. Ona bi to
ba volela."
Gospodin D. L. B. Matekoni je delovao
zamiljeno. Da", rekao je. To bi bila dobra ideja."
Zastao je i namrtio se. Niste valjda pomislili da
vie nemate mesta ovde kod nas, je l' te, Rra? I to
samo zato to se arli vratio?"
Gospodin Polopeci je klimnuo glavom. Jesam,
Rra, pomislio sam. I ne zameram vam. Ne mogu
oekivati da zapoljavate svakog ko naie."'
Gospodin D. L. B. Matekoni je prasnuo u
smeh. Ali ja nisam ni pomislio da vas pustim da
odete, Rra. Trebalo je da vam kaem. Na pamet mi
nije palo tako neto. ta e biti sa servisom kad oni
momci izue zanat - ako ga ikad izue? ta u da
radim ako ne budem imao nekog poput vas da mi
pomae? A uli ste Mmu Ramocve, ona kae da ete
i njoj biti povremeno potrebni. Rra, raunajte da ete
biti veoma zauzeti."
Tog popodneva, ba kad je Mma Ramocve
pomiljala da predloi da zatvore agenciju jedan sat
ranije nego inae, budui da je morala da navrati u
kasapnicu da kupi malo mesa za veeru, u
kancelariju je uao gospodin Polopeci i najavio
posetioca koji je traio da je vidi. To je jedan stariji
gospodin, rekao je, koji je doao kolima sa oferom, i
ne eli da ulazi unutra. Da li bi Mma Ramocve bila
tako ljubazna da izae napolje, da razgovaraju tamo
pod drvetom?
Mma Ramocve se osmehnula. To je ba liilo
na starije ljude tradicionalnih shvatanja:
najprijatnije su se oseali razgovarajui pod
drvetom, kako su ljudi oduvek inili. Izala je
napolje i videla da njen posetilac ve eka tamo pod
drvetom, drei eir u rukama. Podsetio ju je na
njenog oca i naas ju je ponovo ophrvala tuga; on je
takoe voleo da razgovara s ljudima stojei ili sedei
pod drvetom, posmatrajui goveda kako pasu ili
prosto gledajui nebo i brda zemlje koju je toliko
voleo.
Dumela, Mma Ramocve, vi se mene
sigurno seate?"
Pruila mu je ruku i rukovali su se.
Dobro vas se seam, Rra. Vi ste bili prijatelj
mog oca. Nisam vas odavno videla, ali naravno da
vas se seam. Nadam se da ste dobro, Rra."
Lako se potapao kaiprstom po glavi. Moja
glava je sve starija", rekao je, osmehujui se. A to
znai da mnogo zaboravljam. Ali Obeda Ramocvea
nisam zaboravio. Odrastali smo zajedno. To se ne
zaboravlja."
Klimnula je glavom. Bili ste njegov dobar
prijatelj", rekla je.
,,A on je bio dobar ovek, va otac."
Zautali su. Pitala se da li da ga pozove
unutra na aj, ali je zakljuila da nije zbog toga
doao? Ali zbog ega je doao? Ponekad su stari ljudi
jednostavno voleli da razgovaraju o prolim
vremenima, to je sve, i moda je zato doao kod nje.
Ali ne, posredi je bilo neto drugo. Ja imam
sina", rekao je. Imam sina koji se zove Futi. On je
valjan ovek, ali jo uvek nije naao sebi enu. To je
zato to je vrlo stidljiv i oduvek je bio takav. Ne moe
dobro da govori i rei mu polako izlaze. Zato je vrlo
stidljiv pred enama. Mislim da je to zato to su mu
se devojke smejale kad je bio mlai."
Ljudi umeju da budu veoma okrutni", rekla je
Mma Ramocve.
Da", rekao je gospodin Radifuti. Ali sad je
upoznao jednu finu enu."
Aha, pomislila je Mma Ramocve. Zato je
doao. Doao je da me zamoli da saznam neto o toj
eni. esto su traili to od nje - da istrai
potencijalnog branog partnera. Bio je to uobiajen
detektivski posao i u knjizi Klovisa Andersena je
itavo jedno poglavlje govorilo o tome kako pristupiti
tom zadatku.
Ko je ta ena?" upitala je Mma Ramocve. Ako
mi kaete njeno ime, videu ta mogu da saznam o
njoj. Saznau da li e biti dobra supruga vaem
sinu."
Gospodin Radifuti je u neprilici vrteo po
rukama svoj eir. Ali ja sam siguran da e mu ona
biti odlina supruga", rekao je najzad. I mislim da i
vi to ve znate."
Mma Ramocve ga je gledala, ne razumevajui,
a on se iroko osmehnuo. Vidite, Mma", nastavio je
gospodin Radifuti, ona radi u toj kancelariji tamo
preko, iza vaih lea. Tako da je veoma dobro
poznajete."
Nekoliko trenutaka je Mma Ramocve utala,
ne progovarajui ni re. Zatim je rekla, gotovo
apatom: Shvatam." Onda je zastala i potom
ponovila: Shvatam."
Da", rekao je gospodin Radifuti. Moj sin se
via s vaom pomonicom. Ona je veoma dobra
prema njemu i doprinela je tome da on sad ve
mnogo bolje plee. Pomogla mu je i oko njegovog
govora, jer mu je ulila samopouzdanje. Vrlo sam
srean zbog toga. Ali postoji jedan problem."
Mma Ramocve se odjednom pokunjila.
Dozvolila je sebi da se ponada, u ime Mme Makuci,
ali postojao je, izgleda, neki problem. Bie to samo
jo jedno razoaranje za Mmu Makuci. Sad je ve
izgledalo neizbeno.
Gospodin Radifuti je polako udahnuo vazduh
pre no to je nastavio - bese to potmuo, itav zvuk.
Znam da moj sin ezne da se oeni tom enom, u to
sam siguran. Ali sam takoe siguran da se nikad
nee odvaiti da je zaprosi. Suvie je stidljiv. tavie,
rekao mi je da ne moe da je zaprosi zato to e
zamuckivati i zamuckivati i nee moi da kae ono
to eli. Zato smatra da ne moe da joj postavi to
vano pitanje."
Uutao je i preklinjui se zagledao u Mmu
Ramocve.
Moe li tu neto da se uradi, Mma?" nastavio
je. Pametna ste ena. Moda moete neto da
uinite."
Mma Ramocve je podigla pogled prema nebu
koje se videlo kroz granje akacije. Sunce se sad ve
sputalo ka zapadu i nebo je u tim trenucima uvek
izgledalo praznije. To doba dana inilo ju je pomalo
tunom; behu to trenuci dugih senki i priguene
svetlosti.
Neuobiajeno je, to je tano", rekla je. Ali ini
mi se da ne mogu da se setim nijednog razloga koji
bi branio da neko bude neiji glasnik u ovakvoj
stvari. Jeste li videli nekad one ljubavne poruke koje
su ene iz plemena Zulu pravile od perli i slale dru-
gima? Te poruke mogle su da sadre i prosidbu.
Zato, onda, ne bismo mogli da se posluimo
glasnikom u ovom sluaju. Ne vidim zato ne
bismo."
vornovati prsti gospodina Radifutija su sad
jo brze prelazili po obodu njegovog eira. Mislite
da bi trebalo da je ja zaprosim u njegovo ime, Mma?
elite da ja to uradim? Mislite..."
Podigla je ruku da ga zaustavi. Ne, Rra. Ne
brinite. U ovakvim sluajevima, najbolji glasnik je
ena. Ali prvo moram da vas pitam: da li ste sigurni
da va sin eli da se oeni ovom enom? Da li ste
stoproceritno sigurni u to?"
Jesam", odvratio je. Sam mi je to rekao.
tavie, on zna da sam doao da razgovaram s vama
o tome."
Mma Ramocve je paljivo sasluala njegov
odgovor. Potom se, rekavi mu da je saeka tu,
vratila u kancelariju, gde je njena pomonica
razvrstavala gomilu dokumenata na svom pisaem
stolu. Mma Makuci je podigla pogled kad je Mma
Ramocve ula unutra.
ta je hteo?" upitala je, uzgrednim tonom.
Neki klijent?"
Mma Ramocve nije odgovarala, ve je samo
stajala i osmehivala se.
Je l' posredi opet neto smeno?" upitala je
Mma Makuci. Izgledate kao da ste uli neto
zabavno."
Ne", odvratila je Mma Ramocve. Nije smeno.
Veoma je vano."
Mma Makuci je spustila papir koji je drala u
rukama i upitno pogledala svoju poslodavku.
Ponekad ponaanje Mme Ramocve nije moglo da se
prozre i tada se inilo kako ona eli da Mma Malcuci
sama doe do nekih zakljuaka. Ovo je, po svemu
sudei, bila jedna od takvih prilika.
Ne mogu da pogodim, Mma", relda je najzad.
Jednostavno ne mogu. Moraete da mi kaete o
emu je re."
Mma Ramocve je duboko uzdahnula. Mma,
da li biste voleli da se jednog dana udate?" upitala
je.
Mma Makuci je spustila pogled prema svojim
cipelama. Da", odvratila je. Volela bih da se jednog
dana udam. Ali ne znam da li e se to ikad desiti."
Postoji ovek koji bi eleo da se oeni vama",
rekla je Mma Ramocve. Koliko sam shvatila, to je
valjan ovek. Ali suvie je stidljiv da bi vas lino
zaprosio, zato to je zabrinut zbog svog mucanja..."
Glas joj je zamro. Mma Makuci je zurila u nju,
oiju razrogaenih od zaprepaenja.
Poslao je svog oca da vas upita da li biste se
udali za njega", nastavila je Mma Ramocve. A ja
sam ovde kao glasnik njegovog oca. Potrebno je
samo da paljivo razmislite. Da li vam se taj ovek
dopada? Volite li ga dovoljno da biste se udali za
njega?Da li je to ono to elite? Nemojte pristati
ukoliko niste sasvim sigurni. Budite vrlo paljivi,
Mma. Ovo je veoma vana odluka."
Kad je zavrila reenicu, uinilo joj se da Mma
Makuci nije kadra da progovori. Otvorila je usta, ali
ih je odmah potom zatvorila. Mma Ramocve je
ekala. Na rame joj je sletela muva, kakljui je, ali
nije mahnula rukom da je otera.
Mma Makuci je iznenada ustala i pogledala
Mmu Ramocve. Zatim je ponovo sela, spustivi se
svom teinom i gotovo promaivi stolicu. Skinula je
svoje naoari, te velike okrugle naoari, i stala urno
da ih glanca svojom prosenjenom ipkanom ma-
ramicom, maramicom koju je toliko dugo briljivo
uvala i koja je, poput malog belog kombija, bila ve
pri kraju svog ivota.
Kad je progovorila, glas joj je bio tih, gotovo
apat. Ali Mma Ramocve je dobro ula ta je rekla, a
rekla je: Udau se za njega, Mma. Moete to da
prenesete njegovom ocu. Udau se za Futija
Radifutija. Moj odgovor je da."
Mma Ramocve je oduevljeno zapljeskala.
Mma Makuci, tako mi je drago zbog toga", ciknula
je. Presrena sam, presrena, presrena. Njegov
otac mi je rekao da je Futi stoprocentno siguran u to
da eli da se oeni vama. Stoprocentno, Mma. Ne
devedesetsedmoprocentno - stoprocentno!"
Zajedno su izale napolje, tamo gde je ekao
gospodin Radifuti. Pogledao ih je sa zebnjom, ali je
po izrazima na njihovim licima shvatio kakav mu
odgovor donose. Potom su njih troje porazgovarali,
ali samo nakratko, jer je gospodin Radifuti jedva e-
kao da se vrati i saopti svom sinu odgovor Mme
Makuci.
Kad su se vratile u kancelariju, Mma Ramocve
je taktino utala. Mma Makuci je pribirala svoje
misli, stojei pored prozora, posmatrajui drvee u
daljini i veernje sunce na sivo-zelenim breuljcima
iza drvea. Toliko toga joj je bilo na umu: njena
prolost i mesto iz kojeg je potekla; njena porodica
tamo gore u Bobonongu, kojoj e biti tako drago kad
uje novost; i njen pokojni brat Riard, koji za ovo
nikad nee saznati, sem, dabome, ako je odnekud ne
posmatra - to je, koliko je znala, bilo sasvim
mogue. Volela je ovu zemlju, koja je bila dobro
mesto za ivot, i volela je ljude s kojima je ivela i
radila. Imala je toliko ljubavi da prui - oduvek je to
oseala - a sad je tu bio neko kome je mogla da
pokloni tu ljubav i to je, znala je, bilo dobro; jer to je
ono to nas ispunjava, ono to ini podnoljivim na
bol i tugu - to poklanjanje ljubavi drugima, to
davanje srca.



za vas: BABAC BABAC BABAC BABAC