Terra 2

Re urednika Fanovi SF-a svih zemalja ujedinite se! Kao to sam i obeao evo nas opet.
Ako ste propustili da proitate prvi broj fanzina surfujte po Internetu i na naem sajtu www.sciencefiction.org.yu imate na strani fanzin u PDF-u kompletan fanzin Terra br.1 koji eljno oekuje da ga downlodujete. Sadraj je po obiaju raznolik, veoma zanimljiv, strogo fanovski, i nadam se da e Vas zaintrigirati. Znaajno mesto posvetio sam velikanima Zlatnog doba SF-a Lemu i ekliju koji su naalost preminuli izmeu objavljivanja 1 i 2 broja fanzina. Tu su i rariteti poput pisma Karela apeka ili SF prie iz 1853 godine, puno zanimljivosti iz astronomije, moj prikaz SF konvencije Beokon 4 odrane u Beogradu, obilje korisnih i probranih SF sajtova sa Interneta. Pored kratkih SF pria i novelete Tihomira Jovanovia preporuujem i esej o Tesli (sa puno detalja koji do sada nisu poznati iroj javnosti), kojim se pridruujemo proslavi njegovog jubileja. Nadam se da emo od 2007 godine pojaati tempo, pripremiti i objaviti najmanje 4 broja, od kojih e jedan biti posveen serijalu Zvezdane Staze.
Ovaj broj fanzina posveujem svim fanovima naune fantastike iz Srbije. Filipovi Svetislav-FILIP
TERRA 2 Almanah naune fantastike No2
SADRAJ:
1. BEOKON 4 2. SF INTERNET 3. POPULARNA ASTRONOMIJA 4. AUTOR ROBOTA BRANI IH LINO- KAREL APEK 5. SCIENCERS NAJSTARIJI SF KLUB 6. SF VELIKANI DENIKEN 7. SVE ILI SKORO SVE TO TREBA DA ZNATE O NIKOLI TESLI 8. MEGATRENDOVI 9. SCI FAIKU 10. IN MEMORIAM STANISLAV LEM 11. INVAZIJA SA ALDEBARANA STANISLAV LEM 12. IN MEMORIAM - ROBERT EKLI 13. KNJIGOVOA ROBERT EKLI 14. MESO, KRATKA SF PRIA 15. HANS KRISTIJAN ANDERSEN KORENI SF-a 16. ZA HILJADU GODINA HANS KRISTIJAN ANDERSEN 17. POSLEDNJI VITEZ ZAMKA MAGLENOG MORA T.JOVANOVI 18. ZATO JE TATA OTIAO OD KUE SF STRIP
3 9 11 21 24 26 30 54 64 66 68 75 77 86 89 90 93 125
Impresije urednika: Svetislav Filipovi Filip
BEOKON 4 Sf konvencija (20-22 januar 2006) Fanovi naune fantastike su, u sutini individualci,slobodni strelci, ali to ne znai da su asocijalni i izbegavaju druenja, okupljanja.Najbolji ,veoma popularan nain da to ostvare su konvencije. One su specifini vid okupljanja koji na jednom mestu u odreeno vreme prua celovit uvid u svet naune fantastike i pokazuje njenu raznolikost i irinu. Konvencije su naroito popularne u Americi, Australiji i Evropi dok su na ostalim kontinentima malobrojne. U EX-Jugoslaviji i dananjoj Srbiji bilo je nekoliko konvencija od kojih su najpoznatije Sferacon i Istracon u Hrvatskoj, Beokon u Srbiji. 2007 godine bie konvencija u Sloveniji (Maribor). Imao sam ast, sreu i zadovoljstvo da prisustvujem konvencijama koje je u Beogradu organizovalo drutvo ljubitelja fantastikeLazar Komari (1999,2000,2006 god); i Eurocon (2004 god Plovdiv- Bugarska). Evo mojih impresija o Beokon 4 koji je od 21-23 januara 2006 godine odran u prostorima Doma Omladine u Beogradu. Drava nam se u tom trenutku zvala SCG (Srbija i Crna Gora). Dok ovo piem (30maj 2006)-jo uvek ne znam kako se sada zovemo jer se Crnagora odcepila od Srbije ali to nije zvanino potvreno od strane Evropske zajednice, a do kraja godine emo se verovatno zvati Republika Srbija.U bliskoj budunosti,kada se odvoje Vojvodina, Sandak, umadija i Vlasi verovatno emo se zvati UAS-Ua Srbija, a konana ideja je da postanemo Beogradski paaluk u kome bi pojedine optine imale vie od autonomije a manje od nezavisnosti).Ovo je vano napomenuti da bi budue generacije sf fanova imale uvid u kojim uslovima se odrao Beokon4 i zato je on veoma bitan za istorijat SF-a na naim prostorima. Nae udruenje aktivno je uestvovalo na konvenciji, a ja kao sakuplja materjala ostavtine za budunostimao sam i dodatnu obavezu da sve memoriem i pretoim u pisani oblik. Veoma je bitno staviti sve na papir jer pamenje brzo stvara crne rupe ili zapamtimo ono to je lepo, a runo zaboravljamo. Normalno da sam prisustvovao sveanom otvaranju koje je bilo u bioskopskoj sali Doma omladine. Sala se nalazi u donjem nivou i preko puta nje su poreani stolovi za bilijar na kojima su neke face udarale loptice i bacali iznenaene poglede gledajui nas kako veseli, uzbueni i relaksirani ulazimo u salu. Slagao bih ako kaem da je ona bila puna, ili da je bilo nekoliko stotina ljudi, po mojoj proceni bilo je oko 100
3
fanova. Dosta fanova je imalo digitalne aparate, Boban Kneevi se nasnimao i bio veoma aktivan. Bilo je prilino mrano u sali. U jednom trenutku, iznenada i bez najave izali su na binu Predsednik Laze Vladimir Lazovic i sekretar Pavle Zeli. Odrali su veoma kratak govor i to je to. Kao da nisu marili da se konvencija ne odrava ba svaki dan i da je to veoma sveani trenutak. Ukratko reeno bilo je prilino zbrzano. Smatram da je sala morala biti aranirana, zastava, cvetni aranman i simbol konvencuje ili barem naziv udruenja koje organizuje konvenciju. Ovako sve je izgledalo siromano i prilino diletantski. Nisam primetio TV ekipe ili barem da je neko profesionalno snimao otvaranje. Pri ulasku u Dom Omladine nije bilo dovoljno informacija da se tu odrava Beokon4. Naime mislim da je, minimum, morao tu stajati mali informativni pult sa plakatima konvencije ili makar jedan lan iz Laze u majci specijalno uraenoj za Beokon4 koji bi usmeravao posetioce jer se manifestacija odravala na vie mesta. Tek prvog dana negde oko13h su ljudi iz Laze na gelendere stepenita koje je vodilo na gornji nivo Doma Omladine zalepili plakate Beokona4 (na moje dobronamerno insistiranje) pa ak i to nije bilo dovoljno jer se u donjem nivou nalazi kafi, internet, knjiara.Prisustvovao sam sceni kada fan ulazi u Dom omladine sa bonog ulaza iz Makedonske ulice i pita gde se tano odrava Beokon4, a portir ga gleda kao tele u arena vratai odgovara mu da nema pojma ta ga ovaj pita, prvi put uje za to. Sve ovo piem jer radim vie od 25 godina u Sava Centru i vrlo dobro mi je poznato koliko je vana informisanost i signalizacija u organizaciji skupova. Naravno sve ovo je dobronamerna, drugarska ne mogu rei kritika nego samo sugestija kod organizovanja narednih konvencija. to se tie dizajna plakata moram rei da je totalni promaaj jer nije bilo ansi da se po sadraju vizuelno utvrdi u vezi ega je on napravljen.Bio je bezlian,nematovit i konfuzan.Suprotno od toga knjiica sa informacijama o konvenciji je odlino uraena kao i Emitor 453 koji je deljen i iji mi se sadraj a posebno format veoma svideo.Inae suvenira na konvenciji je bilo veoma malo tako da osim kalendara naeg udruenja i fanzina TERRA,cd-a udruenja iz NovoSada Photon Tidepraktino fan nije imao nita to bi ga podsealo na konvenciju. Ispred ulaza u salu gde se odravao glavni program postavljeni su tandovi sa knjigama izdavaa SF i to je veoma lepo izgledalo te je doprinelo duhu okupljanja. Bilo je areno, raznoliko i po relativno povoljnim cenama. Prodavci su bili veoma ljubazni, struni i poznavali su materiju to je za svaku pohvalu. U jednoj od sala bili su skoncentrisani fanovi RPG igri, odran je i turnir.Imam utisak da su od fanova sf-a ovi to igraju igrice najvei frikovi. Nisu bili raspoloeni za razgovore ili davanje bilo kakvih
4
informacija i prema svakome ko nije iz njihovog okuenja ponaali su se kao da je alien .Veoma potujem ono to rade ali mogli su barem da se pojave na predstavaljanju udrunja i objasne ta je to RPG. Bilo bi zanimljivo saznati neto vie o tome. U glavnom prostoru postavljena je izloba Boba ivkovia ilustratora velikog broja sf dela. Osvetljenje je bilo dobro, panoi adekvatni ali ispod slika nisu bili dati ni najosnovniji podaci: naziv slike,godina nastanka, slikarska tehnika, dimenzije.Ti elementi su neophodni da bi se neka postavka nazvala izloba. Nisam siguran da li je neko iz Laze otvorio izlobu, ali sam siguran da autor nije odrao pozdravnu re i smatram da je to veliki propust u organizaciji. Takoe mislim da je proputena prilika da se odri predavanje na temu SF slikarstvo i dizajn ili neto slino jer sam uveren da bi to bilo izuzetno poseeno i zanimljivo. U Sali na I spratu odvijala se slikarska radionica u organizaciji Vlade Vesovia, verovatno naeg najveeg eksperta za sf strip, anime i mange. Bilo je pravo osveenje videti klince kako vredno i ozbiljno rade na svojim tvorevinama.Tom prilikom napravio sam nekoliko lepih fotografija. Na istom spratu prisustvovao sam jednom od predavanja. Tema je bila stav crkve prema sf-u. Bilo je malo ljudi, glavnu re vodio je ABN (Aleksandar B. Nedeljkovi (predsednik srpskog drutva za naunu fantastiku i magistar), a ustvari predava je bio sa Bogoslovskog fakulteta koji je poznavao problematiku ali se pomalo prepotentno ponaao u fazonu Ja znam sve ko ste vi da mi oponirate,to naravno nije prolo kod slualaca za koje se ispostavilo da su dugogodinji sf fanovi i veoma potkovaniza temu predavanja.Pitanja popu su pljutala sa svih strana razvila se iva diskusija.Sve u svemu zanimljivo i pouno. Predloio bih organizatorima nekog novog Beokona da predavanja bude mnogo vie jer tu bi proseni neobaveteni sf fan mogao da uje od strane veoma kompetentnih ljudi mnotvo stvari i informacija koje bi mu sigurno proirile vidike. Naalost zbog predstavljanja udruenja i elje da ostvarim to vei broj poznanstava na konveciji to je po meni i sr i najvea vrednost ovih skupova, nisam posetio filmske projekcije (kratki sf filmovi..) koje su se odravale u okviru Beokona4, ali sam saznao iz komentara da je bilo veoma uspeno, poseeno i interesantno. Mada su prethodni Beokoni koncepcijski (po meni) bili bolji jer su prikazivali celoveernje sf filmove i to iz razliitih podanrova sf-a (horror, fantasy, time travel, postapokaliptiki i sl). Predstavljanje udruenja me je najvie interesovalo.Predstavili su se domain i (Drutvo ljubitelja fantastike Lazar Komari iz Beograda; gosti iz Novog Sada Photon Trade, gosti iz Vojvodine
5
Konef, moje udruenje Fanovi naune fantastike Sci&Fi iz Beograda i kao pojedinac predstavio se Zoran ivkovi najznaajnija figura domaeg SF-a, ovek koji je stekao svetski ugled i slavu kao knjievnik, teoretiar (uzgred da se pohvalim gospodin ivkovi je na Beokonu postao poasni lan naeg udruenja kao i Radmilo Anelkovi, Ilija Baki, Vlada Vesovi i Vlada Todorovi(Nevidljivi).SF fanovi u Srbiji a i ire znaju da su oni V.I.P. osobe koje su dale i daju nemerljiv doprinos popularizaciji SF-a). Veoma mi se svidelo to to je svako od udruenja imalo autohtono, originalno vienje i poimanje naina prezentacije svog rada. Domaini su napravili kombinovano vrlo zanimljivo predstavljanje iji je najsvetliji trenutak bila sjajna pria Pavla Zelia o dogaanjima na Eurokonu 2004 i borbi Emitora za najbolji fanzin Evrope. Startrekovci iz Novog Sada su sjajna ekipa, mladih i inteligentnih ljudi ali i veoma stidljivih (barem to se predstavljanja tie). Mnogo bolji i otvoreniji su bili na tandu koji su lepo aranirali, jako je dobro i bitno to su nosili majce sa znakom udruenja, imaju odlian sajt i veoma su pozitivni. Najvee i najprijatnije iznenaenje (barem za mene) su bili fanovi iz Konefa. Vidi se da su multimedijalno ubedljivo najjai od svih udruenja. Prezentacija im je bila sjajna to se tie tehnikog dela, strategije i koncepcije, Sve je bilo na svetskom nivou, ali su bili dosta slabiji u govornom delu prezentacije. Naroito mi se dopao kratki film o njihovom radu i druenju. Kombinovanjem raznih filmskih tehnika i pametnim korienjem ostalih vidova vizuelnog i audio predstavljanja napravili su sjajnu minijuturu. Verovatno e zvuati subjektivno, ali mislim da se nae (moje udruenje iji sam osniva i trenutno predsednik) odlino predstavilo. Kao prvo tand je bio odraen profesionalno (velika zastava u pozadini sa nazivom i simbolom udruenja, dva velika plakata koja su privlaila panju, propagandni materijal (kalendari, cd, fanzin) i edukativni deo (prva srpska sf knjiga, knjiga iz prvog serijala sf koji je objavljen 1955 godine, nekoliko rariteta i stvarno retkih knjiga na naem jeziku) i na samom tandu je stajala odlino dizajnirana tabla sa logom udruenja, a u svakom trenutku je za tandom stajao fan iz udruenja koji je davao kompletnu informaciju.. Samo predstavljanje je bilo na visini. U trenucima dok sam predstavljao udruenje i odrao kratko predavanje u pozadini su se menjale odabrane slike iz raznih oblasti sf-a, a kruna svega je bila prezentacija (u powerpointu) . Sve u svemu ini mi se da je nae predstavljanje bila sublimacija svih ostalih i veoma smo zadovoljni. Zoran ivkovi je odrao prigodno i interesantno predstavljanje u kome je dolo do izraaja njegovo ogromno znanje i poznavanje materije o kojoj govori i prikazao je jednu epizodu iz TV serije koja je raena u o produkcij iStudija B to je jedan od
6
najznaajnijih momenata u istoriji SF-a u zemlji Srbiji. Najvee razoaranje (barem za mene) je ne predstavljanje Srpskog drutva za naunu fantastiku iji je predsednik ABN (svi znate ko je to), koga s jedne strane veoma cenim ali koji oigledno ima problem komunikacije sa ostatkom SF okruenja. Mada ni jednog trenutka ne podcenjujem njegov ogromni doprinos popularizaciji SF-a na naim prostorima. Okrugli sto je imao zanimljivu temu i probrane uesnike, sam vrh srpskog SF-a, ali se diskusija rasplinula, imao sam utisak kao da smo na jednom od uobiajenih sastanaka u Lazi. ak su pojedini uesnici bili prilino svaalaki raspoloeni i netolerantni pa je proputena odlina i jedinstvena prilika da mlaI fanovi i pojedinci saznaju neto vie o SF-u. Ono to zaista ne mogu da shvatim je to da neko doe na konvenciju SF-a i onda pone potcenjivaki da pria o SF-u, a pogotovu ako to dolazi iz usta oveka koji je ceo ivot plivao u vodama SF-a . Oni koji su bili na Beokonu4 znaju koga opisujem. Sa velikom pompom je najavljivana Lakobrijina pokretna izloba maski i kostima, preteno, iz horor miljea, kao svetski uraene, po holivudskim standardima i sl. Meutim, budimo realni daleko je to od Holivuda. Za nae uslove to je veoma lepo izgledalo, bilo je pravo osveenje, glumci su se dobro zabavljali, fanovi su ih slikali do besvesti, nepokretni eksponati su imali adekvatno mesto, osvetljenje (najvie mi se svidelajeziva pisaa maina). Lakobrija je bio raspoloen, aliAli evo opet poetnikih greaka jer kada su se predstavljali (na bini gde su se i svi drugi predstavljali) to je bilo potpuno neozbiljno bez ikakvog koncepta svi su govorili u isto vreme, kikotali se, nit su se prestavili ko je ko , nit je Lakobrija rekao ita o svom radu nit je odgovarao na pitanja. Ipak maske su bile, sve u svemu, jedna od svetlijih zvezdica na Beokonu 4, utoliko pre to maskenbal, koji je bio najavljen nije odran. Imao sam tu nesreu da na Beokon4 doem prilino prehlaen tako da sam jedva izdrao tih nekoliko dana jer sam veoma aktivno uestvovao u veini dogaanja, i stoga jednostavno nisam imao snage da ostanem na kvizu za koji sam saznao to lino od uesnika, to preko foruma Znaka Sagite, da je bio pun pogodak i moda najznaajniji trenutak na konvenciji. I na kraju da rezimiram: Beokon 4 je veliki dogaaj na SF sceni u Srbiji i kao takav on mora opstati po svaku cenu. Svaka ast fanovima iz Lazara Komaria . Sledei Beokon bilo bi poeljno da bude profesionalnije uraen, sa jaom propagandom, jo sadrajniji, obavezno sa stranim gostima i nekim jakim sponzorom i maskenbalom. Ako se poredi sa Eurokon-om koji je jedna od najstarijih i najcenjenijih SF konvencija u Evropi (barem na onaj kome sam 2004 godine prisustvovao u Bugarskoj-Plovdiv) koncepcijski nije zaostajao za njim
7
osim to je bilo vie fanova i specijalna svetska premijera filma Ja robot. Dodue kau da je to bio jedan od najslabijih Eurokonova koji je ikad odran ali sama injenica da se Beokon uopte moe porediti sa Eurokonom slui na ast organizatorima. Sve ovo je napisano u najboljoj i najiskrenijoj nameri da se pomogne razvoju SF-a u Srbiji i nijednog trenutka nisam bio maliciozan jer malo knstruktivne kritike ne kodi nikome i nadam se da nisam nekog uvredio. Sa parolom Fanovi naune fantastike ujedinite se elim Vam sve najbolje i vidimo se na sledeem Beokon-u.
Predsednici beogradskih SF udruenja, Vladimir Lazovi, Aleksandar B. Nedeljkovi i Svetislav Filipovi sa veteranom SF-a Radmilom Anelkoviem na beogradskoj konvenciji Beokon 4.
SF INTERNET: I u ovom broju nudimo vam nekoliko zanimljivih i korisnih sajtova na kojima moete pronai SFprie, ilustracije, radio drame, stripove i mnotvo toga zanimljivog. www.scifi.com/scifiction www.dragonlance.olmer.ru www.horror.net www.darkhorse.com www.dccomics.com www.fantasyreaders.com/stories www.alexorlov.ru www.radiolovers.com www.fantasticfiction.co.uk www.dan-dare.net www.donlawrence.ns www.fictionbook.lib www.wondersmith.com/scifi/ www.sfcrowsnest.com www.homeworld.org www.isfdb.org www.scifi.com www.sfsite www.magicdragon.com www.sflovers.org www.ku.edu/~sfcenter www.cinemarquee.com/cine/scifi www.asimovonline.com www.scifan.com www.sff.net
Re urednika Primetio sam da je ogroman broj SF fanova potpuno neupuen u nauni deo SF-a koji je veoma bitan za razumevanje anra.Iako se nekom moe uiniti da je taj deo suvoparan i dosadan smataram da je veoma zanimljiv naroito pojedini delovi astonomije, fizike, medicine, biologije, antropologije. Zbog toga sam odluio da u svakom broju naeg fanzina obavezno postoji deo koji e na popularan nain pojasniti najosnovnije pojmove.
POPULARNA ASTRONOMIJA Izvor interne
10
Sunev sistem Ve od najranijih dana su ljudi posmatrali nebo i pokuavali shvatiti kakve su to svetlee takice na njemu. Prvi poznati astronom je bio Grk Ptolomej koji je iveo u 2.veku. On je smatrao da se Zemlja nalazi u sredini svemira i da se planete, Mesec pa i Sunce okreu oko nje. Takoe je primetio da se zvezde kreu pravilnim putanjama a da se planete kolebaju. Ovu pojavu je objasnio tako da je pretpostavio da se planete osim po orbitama kreu i po malim krugovima. Poljak Nikola Kopernik(1473-1543) je doveo u pitanje Ptolomejevo shvatanje Sunevog sistema i tvrdio da se Zemlja zajedno sa svim planetama okree oko Sunca, a da se oko Zemlje okree jedino Mesec. Svoja gledita je objavio 1543 u knjizi O obrtanjima nebeskih krugova. Ova knjiga kao i njegova razmiljanja su bila zabranjena od strane crkve jer je crkva smatrala da je Zemlja u sreditu svemira. Jedina greka u Kopernikovom shvatanju Sunevog sistema je bila u tome to je on smatao da se planete okreu oko Sunca po savrenim krugovima. Tree vienje Sunevog sistema je uveo danski astronom Tycho Brahe(1546-1601) koji je tvrdio da se sve planete, osim Zemlje okreu oko Sunca, a da se Sunce okree oko Zemlje. I on je smatrao da su putanje planeta i Sunca savrene elipse. Tek je nemaki profesor Johannes Kepler(1571-1630) stekao pravo gledite o Sunevom sistemu. On je prvi tvrdio da se sve planete zajedno sa Zemljom kreu oko Sunca po manje ili vie eliptinim putanjama. Sunev sistem se sastoji od Sunca, 9 planeta, 63 meseca, velikog broja kometa i asteroida. Sunev sistem moemo podeliti unutranji i spoljanji. U unutranji spadaju etiri terestijalne planete(Merkur, Venera, Zemlja, Mars). Spoljanji ine Jovijanske planete(Jupiter, Saturn, Uran, Neptun). Sve planete i asteroidi se okreu oko Sunca u istom smeru u orbitama koje su u blizini ravni koja je odreena Zemljinom orbitom i sunevim ekvatorom, a naziva se ravan ekliptike. Orbite svih planeta izuzev Merkura i Plutona ije su skoro krune, su elipse sa Suncem u jednom od fokusa elipse. Najudaljenija planetarna orbita se nalazi na 40 astronomskih jedinica od Sunca, ali je zona uticaja Suneve gravitacije mnogo ira. Sunce je nama najblia zvezda i najsjajnije nebesko telo. Spada u zvezde patuljke,spektralnog tipa g2 sa povrinskom temperaturom od 5,700 K. Svake sekunde 4 miliona tona solarnog materjala se utroi u procesu pretvaranja vodonika u helijum.
Planete Svemirsko telo koje krui oko zvezde, a ija je masa suvie mala da i samo postane zvezda. Planete su ili stenovita tela (kao Merkur, Venera, Zemlja i Mars), ili gasovita sa malim vrstim jezgrom (kao Jupiter, Saturn, Uran i Neptun). U Sunevom sistemu raunajui i Pluton koji se po strukturi razlikuje od ostalih, postoji 9 planeta. Asteroidi Su mala stenovita tela prenika do 1000 km (najmanji asteroidi su veliine zrnca praine). Zovu se jo i planetoidi ili male planete. Uglavnom su nepravilnog oblika, a najvei njihov broj krui oko Sunca u prostoru izmedju Marsa i Jupitera Asteroidi su ostaci materije od koje je stvoren itav Sunev sistem. Vie hiljada asteroida je identifikovano, nekoliko i zaslugom naih astronoma (to su asteroidi Jugoslavija, Srbija, Beograd, Vladimir, Simonida. ). Sateliti Su tela koja krue oko drugog veeg nebeskog tela. Sateliti koje je izgradio ovek su vestaki(ostali su prirodni). U Sunevom sistemu do sada je otkriveno preko 60 prirodnih satelita. Najvie satelita ima Saturn (18) dok Merkur i Venera nemaju nijednog svog pratioca. Komete Ledena tela koja obleu oko Sunca u ijoj blizini delimino isparavaju stvarajui tako, nasuprot Suncu, dugaak rep (dugaak i do 1.000.000 km). Graene su od smrznute vode, ugljendioksida, metana i amonijaka te estica praine i paria stena. Putanja kometa je veoma ekcentrina elipsa. Generalno razlikujemo dve vrste kometa. Jednu ine komete koje se redovno pojavljuju na naem nebu(u periodu od 6 do 200 godina) i to su kratkoperiodne komete. U drugu spadaju komete iji period pojavljivanja je suvie dugaak da bi se mogao tano predvideti(vie hiljada godina) i to su dugoperiodine komete. Meteori vrsti komadi materije, razliitih dimenzija, koji krue oko Sunca i nemogu se registrovati optikim putem u slobodnom kosmikom prostoru. Ti komadi ponekad upadaju u Zemljinu atmosferu gde, usred trenja i drugih procesa, burno sagorevaju i tada se opaaju kao meteori, odnosno zvezde padalice. esto se pojava meteora poistoveuje sa meteoridima(objekti u kosmosu).
12
Zvezde One su svetlee lopte gasa koje crpe svoju energiju iz vrelog jezgra putem nuklearnog fuzionog procesa. Do nuklearnog procesa dolazi usled snane gravitacione energije koja zavisi od mase tela. Da bi neko telo postalo zvezda mora da ima najmanje dvadeseti deo mase Sunca. Zvezde su sainjene uglavnom od vodonika i od helijuma. U grai Sunca vodonik uestvuje sa 94%, helijum 5,9%, a ostalih elemenata u Suncu ima manje od 1%. Promenljive zvezde su one koje, vie ili manje pravilno, menjaju svoj sjaj tokom vremana. Sazvea su vizuelni skupovi zvezda(gledano sa Zemlje). U prostoru zvezde jednog sazvea najee nemaju nikakve meusobne veze.Sazvea su konstruisali posmatrai antikog doba povezujui zvezde u skupove razliitih oblika, a u tim oblicima videli su fantastine slike, najee mitoloka bia po kojima su ona dobila i imena (Tabela, Andromeda, Orion, Labud, korpija, Strelac). Galaksija Galaksija predstavlja porodicu zvezda koje se meusobnim gravitacionim privlaenjem dre na okupu. Postoji vie tipova galaksija po obliku i veliini. Galaksije patuljci sadre svega oko 100.000 zvezda dok galaksije giganti na okupu dre i po 3000 milijardi zvezda. Spiralne galaksije imaju oblik diska sa centralnim ispupenjem iz kojeg se izvijaju kraci. Postoje i eliptine galaksije i galaksije nepravilnog oblika Ove galaksije poseduju vrlo svetle zvezde i mnogo meuzvezdanog materjala u kracima. Eliptine galaksije su najbrojnije na nebu. Smatra se da se u potpunosti sastoje od starih zvezda i malo medjuzvezdanog materjala. Nepravilne galaksije su one koje se ne mogu svrstati ni u jednu od pre spomenutih kategorija. Otprilike etvrtina svih poznatih galaksija je ovog tipa. Na vidljivim talasnim duinama ove galaksije izgledaju potpuno haotino. Galaksija ( sa velikim slovom G) je galaksija kojoj pripada i na Sunani sistem. Poznata je i pod nazivom Mleni put, ili Kumova slama. Naa galaksija pripada tipu spiralnih galaksija. Sadri oko dvesta milijardi zvezda. Vrlo mali broj galaksija imaju neobinu strukturu koja se povezuje sa gravitacijskim uticajem neke druge galaksije. Druge emituju velike koliine energije koja je povezana sa odvijanjem velikih i snanih procesa unutar njih. Takve vrlo aktivne galaksije su Seyfert i radio galaksije.Nama najblia patuljasta galaksija Sagittarius prostire se na udaljenosti od 80.000 svetlosnih godina od Sunca i na 52.000 sv.god. od Mlenog puta. Sledea najblia galaksije je Veliki Magelanov Oblak udaljen 170.000 sv.god. Inae on je i najsvetlija galaksija na nebu i nalazi se u sazveu Doradus i nije vidljiv sa severne Zemljine polulopte. Najdalji objekat vidljiv golim okom je
13
galaksija Andromeda (u Mauzerijovom katalogu M31). Nalazi se na udaljenosti od 2,3 miliona sv.god.Najudaljenija galaksija je u sazveu Device udaljena je 14 milijardi sv.god. i otkrivena je 1996 god.. Zanimljivosti iz astronomije Najvidljiviji stalan izvor X zraka je otkriven 1962 godine i poznat je pod imenom korpion X-1. Najvidljiviji radio izvor je ( pored nama poznatog Sunca) Cassiopeia A. To je ostatak supernove star oko 300 godina. Najjai izvor radio zraka je udaljen od nas 750 miliona sv.godina. i zove se Cygnus A. Najmasivnije crne rupe se nalaze u centrima galaksija, tamo gde ima najvie uslova za uzimanje mase. Izgleda da se najmasivnija crna rupa nalazi u giganskoj galaksiji M87 u skupini Device. Po Hablu (teleskop) ta crna rupa ima masu 3 milijarde puta veu od mase Sunca. Riard P. Benzil sa Masausetskog tehnolokog instituta je objavio Torino skalu koja omoguuje da se odredi koliku pretnju za nau lepu plavu planetu predstavljaju asteroidi. Skala sadri brojeve koji pokazuju kolika je verovatnoa udara i koliku bi tetu izazvao pad tela odreene veliine. U njegovoj emi 0 ili 1 znae da ne postoji mogunost udara ili tete, dok 8 i vie od toga znai da su realno mogui i pri tome 10 odgovara globalnoj klimatskoj katastrofi. Procenjeno je da ima oko 2000 asteroida koji su 1km ili vie u preniku, ije orbite mogu u budunosti da se ukrste sa putanjom Zemlje ali tek manje od 20% ovih tela je do sada otkriveno. Neobina pria Dogona U Maliu, dravi na zapadu Afrike, ivi mali narod Dogona. Dogona danas ima manje od 500.000. ive u stenovitim brdima i na obroncima planina. Bave se uglavnom zemljoradnjom i lovom. To je vrlo stari narod. Dogoni su poznati jo od antikih vremena kao dobri poznavaoci Sunevog sistema i po nekim pretpostavkama njihova astronomija je stotinama godina starija od stare egipatske. Meutim glavni verski ritual Dogona je vezan za zvezdu Sirijus. Vrhunac religiozne ceremonije deava se svakih 60 godina, u vreme kada se na njihovom nebu pojavi Sirijus izmeu dva planinska vrha. Tada se mladii povlae u izolaciju i razgovaraju posebnim, tajnim jezikom. Dogoni veruju da su pre 3000 godina njihov narod posetila amfibijska bia sa Sirijusa.
14
Svoja uenja o astronomiji i Sirijusu poverili su francuskim antropolozima koji su ih posetili 1930 godine. Izmeu ostalog ispriali su im da u blizini Sirijusa postoji jedna neobina zvezda. Zvezda ogromne gustine i velike mase. Danas znamo da oko Sirijusa krui zvezda velike gustine i mase-to je Sirijus B. Ali, kako su Dogoni od davnina mogli da znaju za neto to je tek moderna astronomija otkrila? To niko ne zna. Sirijus Je najsjajnija zvezda na nonom nebu. Njena prividna veliina je 1,46m, a od nas je udaljena 8,7 svetlosnih godina. Sirijus je plavo-bela zvezda, 23 puta sjajnija i 1,8 puta vea od Sunca, a i neto toplija od njega. Ime Sirijus verovatno dolazi od grke rei u znaenju blistav. To je sedma zvezda po udaljenosti od Sunevog sistema. Sirijus je dvojna zvezda u konstelaciji Canis Major (Veliki Pas). Poto je dosta blizu mogue je u kraim vremenskim intervalima opaziti kretanje Sirijusa u odnosu na daleke zvezde. U zadnjih 2000 godina ova zvezda se pomerila na nebu za 44 a to je 1,5 prividni prenik Meseca. Kroz nekoliko milijardi godina Sirius e postati zvezdani div, a zatim beli patuljak. Stari Egipani su Sirijus zvali Sotis. Verovali su da ova zvezda izaziva poplave Nila jer su poplave poinjale sa njenom pojavom na nebu. Sezonsko pojavljivanje Sirijusa na nebu oznaavalo je i poetak nove godine. Posmatranjem dolaska Sirijusa Egipani su utvrdili da godina ima 365,25 dana, tj. da godina traje za etvrtinu dana due nego to se do tada verovalo. Ovu korekciju e mnogo kasnije prihvatiti Cezar prilikom reforme rimskog kalendara. Heleni i Rimljani su Sirijus dovodili u vezu sa Orionom, divovskim lovcem ije se sazvee nalazi u blizini. Sirijus se od davnina zove Pasja zvezda jer pripada sazveu Velikog Psa. U susedstvu je i sazvee Mali Pas. Oba po mitu predstavljaju lovake pse lovca Oriona. Po sazveu u kome lei Sirijus se zove jo i Pasja zvezda. U starom svetu se inae, dugo najtopliji period leta vezivao za pojavu Sirijusa (jula i avgusta meseca) pa se jo od tada, ak i kod nas, sauvao izraz pasja vruina. Pasji dani predstavljaju onaj sparni deo leta kada psi od vruine lako pobesne. Smatralo se da Sirijus koji sredinom leta izlazi sa Suncem dodaje Suncu svoju toplotu to uzrokuje toplo vreme. Isto tako verovalo se da Sirijus utie na ljude te u vreme pojave ove zvezde, njih mue tromost i mrzovolja. Kod nas se za zvezdu Sirijus zna od davnina. Poto je oznaavala vreme kada valja izvoditi stoku na ispau, odnosno svinje na jasle, nazvana je Volujarka, Volarica i Volujarica tj. Svinjarua.
15
Pomraenje Sunca Ono nastaje kada se Mesec postavi izmeu Sunca i Zemlje pa posmatraima sa Zemlje zakloni Sunce. Totalno pomraenje Sunca nastaje kad Mesec potpuno zakloni Sunce. Delimino pomraenje Sunca je sluaj kada Mesec zakloni samo deo Sunevog diska. Prstenasto pomraenje nastaje kada je prividni prenik Meseca manji od Sunevog tako da se oko Meseevog diska vidi svetli prsten Sunca. U jednoj godini moe biti najvie sedam pomraenja: tri Meseeva i etiri Suneva ili dva Meseeva i pet Sunevih. U toku jedne godine moraju se dogoditi najmanje dva pomraenja i to oba Suneva (sluaj iz1984.) Meseeva senka se kree ka Zemlji brzinom od preko 3000 km/h. Najvei broj Sunevih pomraenja je pet (1935 i 2206 godine), a Meseevih tri. Najdue totalno pomraenje traje 7 minuta i 31 sekundu. Ovoliko dugo pomraenje do sada nije zabeleeno, ali Najdue prstenasto pomraenje traje 12 minuta i 24 sekunde. Najstariji zapis o jednom pomraenju Sunca potie iz Kine. Radi se o pomraenju od 22.oktobra 2136 godine pre nove ere. Najdue posmatranje jednog totalnog pomraenja trajalo je 72 minute. Za vreme pomraenja Sunca 30.juna 1973 godine tim naunika je avionom Konkord leteo toliko u Meseevoj senci i pratio pomraenje. Linija totaliteta na Zemljinoj povrini moe biti iroka do 272 km. Pomraenje Sunca se vidi samo na ogranienom podruju na Zemlji. U jednom mestu na Zemlji totalno pomraenje se dogodi jednom u tri do etiri veka. Najdue totalno pomraenje Sunca u novije vreme zabeleeno je 20. juna 1955 godine na Filipinskim ostrvima. Pomraenje je trajalo 7minuta i 8 sekundi. Najdue totalno pomraenje Sunca u periodu od 2004 g. pre n.e. do 2526 g. n.e. bie 16.jula 2186 i trajae 7 minuta i 29 sekundi. Proseno u jednom veku bude 66 totalnih pomraenja Sunca. U XXI veku bie 224 pomraenja Sunca od ega 144 centralnih.
16
Svemirska putovanja Kada bi ovek uspeo da napravi letilicu koja bi se kretala priblino brzini svetlosti bio bi u prilici da upozna svemir i njegove tajne. Mogao bi, na primer da odleti do nama najblieg sistema Proksima Centauri, da izvidi ima li ivota i planeta za naseljavanje. Nama najblie sunce, Proksima Centauri, udaljeno je od nas 40 biliona kilometara 40x1012 (broj sa 12 nula). Svemirskoj sondi bi bilo potrebno stotine hiljada godina da savlada tu razdaljinu. Zbog kratkog ljudskog veka taj put je za oveka za sada neizvodljiv. ak i kada bi uspeli da napravimo atomsku raketu ona bi se kretala 200km/s i takvom brzinom bi do Proksime stigla za 6666 godina. Iako su naunici daleko od dostizanja brzine svetlosti, oni ne gube nadu da e tehniki napredak jednog dana uspeti da savlada beskrajne daljine. Moda to izgleda kao SF, ali ni generacije pre nas nisu mogle ni da zamisle da e brzina aviona za 80 godina porasti za itavih 400.000%.
Da bi ovek leteo kroz svemir treba da savlada tri osnovna problema: treba da sagradi brod koji bi razvijao brzinu svetlosti, treba da fiziki savlada ubrzanje i brzinu i nezamislive daljine. Kada bi uspeo da dostigne te tehnoloke momente, svi problemi ne bi bili reeni.Trebalo bi, zatim, savladati i gravitaciju koja bi nastala. Ako bi svemirski brod dosegao polovinu brzine svetlosti, njegova masa bi se poveala za 15%. Kada je masa vea, potrebna je i vea energija. Kada bi kojim sluajem brod dostigao brzinu svetlosti, njegova masa bi teila beskonanoj. Drugim reima da bi brod dostigao brzinu svetlosti potrebna mu je beskonano velika energija. U tom sluaju, brod sa beskonano velikom masom bi proizveo totalnu gravitaciju. Jednostavno reeno sve u svemiru bi navukao na sebe. itav kosmos,kau fiziari, bi se pretvorio u crnu rupu. Galaksije, zvezde, planete, sve to se nalazi u svemiru bi se slilo u svojevrsno stanje nazvano singularitet. U njemu bi sve mere bile beznaajne jer ne bi bilo pravog vremena ni pravog prostora.
Crna top lista- 10 mogiih svetskih katastrofa koje prete Planeti 1. Svemirski brod Kasini- koji je NASA poslala na Saturn treba da izvede neke kompikovane manevre. U sluaju neuspeha, mogao bi da se vrati u atmosferu i da se tamo raspadne. Na brodu se nalazi 32 kg plutonijuma, a to je dovoljno da se kontaminira 70% nae planete jer bi se plutonijum pretvorio u radioaktivnu prainu i zagadio kopno i vodu. Kontaminacija bi trajala 87 godina. 2. Antraks-Rusi su ga u velikim koliinama proizvodili 70-tih godina, lako je prenosiv i ako dospe u ruke terorista predstavlja ozbiljnu pretnju. Smrtonosan je u 90% sluajeva. 3. Jezero Serez-izlivanje ovog jezera(17 milijardi kubnih metara vode) koje bi eventualno probilo planinski venac Palmir u Tadikistanu(voda prodire ogromnom brzinom u stene, koje se
17
drobe.U roku od samo jednog sata udavilo bi se oko 5.000.000 ljudi. 4. Asteroid Eros-(prenika 30-40km) e udariti u Zemlju kroz milion godina. U tom sluaju ne moramo da brinemo(prim.urednika) 5. Genetski izmenjene biljke-e ugroziti ekosistem u neposrednoj budunosti.U SAD genetski izmenjen kukuruz poznat pod oznakom BT (zasejan na 3,2 miliona hektara) sadri gene koje bi mogli da izazovu genetske mutacije u crevnoj flori oveka. 6. Vulkani-Posle detonacije na nebu se formira crni oblak od vrelih gasova, usijane praine , pepela i komadia lave. Posle njega sledi erupcija, u vidu vatrenog stuba koji moe biti visok izmeu 20-30km.Oblast oko vulkana, u preniku od vie stotina kilometara pretvara se u pusto. 7. Invazija insekata-Naunici su do sada popisali preko milion vrsta insekata, a procenjuju da isto toliko vrsta tek treba otkriti. Medju njima bi moglo da bude 10.000 izuzetno opasnih vrsta. Pre 20 godina skakavci su unitili 20 miliona hektara u Brazilu. U Aziji, naroito Indiji insekti unitavaju 30% polja pod pirinem. Americi preti opasnost od pela ubica koje se pare sa domaim pelama. Svaki esti ovek danas boluje od neke vrste bolesti koju prenose insekti. Vea je verovatnoa da ete umreti od ujeda ose dego da ete dobiti na lutriji. 8. Efekat staklene bate-e proizvesti zagaenje i poplave.Nivo mora e 2100 godine biti za 95 cm vii nego danas. Prvi put u istoriji klima se menja zbog ovekovih aktivnosti. 9. Novi kvar na ernobilu-Rusi su jo1998 godine ponovo pustili u pogon reaktor br.3 koji se nalazi pored reaktora koji je eksplodirao 1986 godine. Nameravaju da puste u pogon i reaktor br.1 koji je iskljuen posle poara 1992 godine. Po njima rizik je prihvatljiva to je :smrt 10.000 ljudi, evakuacija 200.000 osoba i kontaminacija 670.000 osoba u zoni oko centrale.Osim toga bilo bi ozraeno 150.000 ljudi. termoelektrana u Krkom (Slovenija) sagraena je po istovetnoj tehnologiji kao ernobil (prim.urednika). 10. Bakterije-Virus ebole, bakterija eserihija koli, stafilokokus tipa A, virus HIV-a.Na sve strane se pojavljuju novi mikroorganizmi koji su otporni na antibiotike.
18
19
Autor robota brani ih lino Karel apek (prevod S. Filipovi) Re urednika: Prvi put objavljeno kao novinska rubrika u listu Ludo've' Noviny 43 (290), 9 juna 1935. 9. sakupljeno u: Karel Capek, O umeni' a kulture III. (spisy XIX). Prag; Ceskoslovensky spisovatel, 1986, 656-657. sa ekog na Engleski je preveo Cyril Simsa. Prevodilac se zahvaljuje Normi Comrada to mu je dopustila da se pozove na deo iz njenog prevoda tog teksta sadranog u prezentaciji u Oregon Council for the
20
Humanities Chautauqua: Karel apek: ovek koji nam je podario robote, karburatore i belu kugu. Bilo kakve neadekvatnosti u zavrnom tekstu, nepotrebno je rei, iskljuivo su njegove. Znam da je nezahvalno to se tie autora ako se okrene protiv odreene populacije, koju je zadesilo neto to je nazvano njegova duhovna zamisao; svestan je da radei to nita vie ne moe da promeni. Autor je bio tih dosta vremena i zadrao je svoje namere, dok je miljenje da roboti imaju udove od metala i unutranjost od ica i zupanika (ili slino) postalo aktuelno; saznao je bez nekog naroitog zadovoljstva da su pravi elini roboti poeli da se pojavljuju, roboti koji se kreu u razim pravcima, znaju vreme, pa ak i voze avione, ali kada je kasnije itao da su u Moskvi snimili uticajni film u kome je svet zgaen pod nogama mehanikih robota, upravljanih elektromagnetnim talasima, razvio je jaku elju za protestom, bar u ime svojih robota. Jer njegovi roboti nisu bili mehanizmi. Nisu bili napravljeni od metalnih ploa i zupanika. Nisu bili velianje mehanikog ininjeringa. Ako je autor mislio da neko od uda ljudskog duha tokom njihovog nastanka, to nije bilo udo tehnologije ve nauke. (kroz ovaj tekst Kapek pravi doslednu razliku izmeu rei vda (bukvalno znaenje nauka, dok pretpostavljamo da misli na ono to mi danas zovemo prirodne nauke) i technika (tehnologija). (Prevodilac je dao sve od sebe da sauva prevod) Sa potpunim uasom on odbija bilo kakvu odgovornost za miljenje da maine mogu zauzeti mesto ljudi ili im da neto kao ivot, da ljubav ili pobuna moe ikada da se probudi njihovim zupanicima. Smatrao bi ovu mranu vizijui za neoprostivu precenu nauke ili za ozbiljnu uvredu ivota. Autor robota poziva se na injenicu da on najvie zna o tome. I zbog toga on izjavljuje da su njegovi roboti napravljeni sasvim drugaije to jest, hemijskim putem. Autor je mislio na savremenu hemiju, koja raznim emulzijama (ili kako se ve to zove) ima locirane supstance i forme koje se u nekim sluajevima ponaaju kao iva stvar. Mislio je na bioloku hemiju (sic) koja stalno otkriva nove hemijske agense koji imaju direktan kontrolni uticaj na ivu materiju i na hemiju, koja pronalazi i do neke granice ve gradi te razliite enzime, hormone i vitamine, koji ivoj stvari daju sposobnost da raste i razmnoava se i sreuje ostale ivotne potrebe. Moda, kao nauni laik moe razviti nagon da doprinese ovom strpljivom genijalnom naunom petljanju, sa mogunou da jednoga dana proizvede vetakim putem ive elije u epruveti; ali iz mnogih razloga, meu kojima je i potovanje prema ivotu nije mogao da odlui da se tako povrno bavi ovom misterijom. Zato je stvorio novu vrstu materije
21
hemijskom sintezom, neku koja se u mnogome jednostavno ponaa kao da je iva; to je organska supstanca, razliita od one od koje su postale ive elije; to je neto kao gruba alternativa ivotu, materijalna podloga, u koju je ivot mogao da evoluira, da nije od samog poetka poao drugim putem. Ne moramo da pretpostavimo da su sve ostale mogunosti nastanka bile istroene na naoj planeti. Autor robota bi to nazvao inom naunog loeg ukusa, da je oiveo neto sa mesinganim zupanicima ili stvorio ivot u epruveti; nain na koji je on to gledao, on je stvorio samo novu osnovu za ivot, koja je poela da se ponaa kao iva stvar i koja je zato mogla postati vozilo ivota ali ivota koji ostaje nezamisliva i neshvatljiva misterija. Taj ivot e dostii svoje ispunjenje tek kada (uz pomo netanosti i misticizma) roboti steknu duu. Iz ega je oigledno da autor nije stvorio svoje robote sa tehnolokom oholou mehanikog inenjera, ve sa metafizikom skromnou spiritualiste. Pa onda autor ne moe biti okrivljen za ono to bi se moglo nazvati svetska obmana u vezi robota. Autor nije imao nameru da snabde svet oklopljenim metalnim lutkama punnih zupanika, fotogalvanskih elija i ostalih mehanikih naprava, ini se ipak da savremeni svet nije zainteresovan za njegove naune robote i zamenio ih je tehnolokim robotima; a ovi su kao to je oigledno, istinska krv nae krvi naeg doba. Svetu su bili potrebni mehaniki roboti jer veruju mainama vie nego to veruju ivotu, vie je fasciniran udom tehnologije nego arolijom ivota. Iz kog razloga autor koji je hteo kroz ove buntovnike robote, tenjom za duom da protestuje protiv mehanikog sujeverja naeg doba, mora da na kraju tvrdi neto to mu niko ne moe opovrgnuti: ast da je bio pobeen.
22
SCIENCEERS NAJSTARIJI SF KLUB NA KUGLI ZEMALJSKOJ Re urednika: Nastavljajui serijal o korenima SF-a obradio sam poetke organizovanja sf fanova u Americi jer je, ipak, ona kolevka naune fantastike.U narednom fanzinu Terra upoznau vas sa poecima SFa u Evropi.
23
History of the Scienceers (The first New York City Science Fiction Club, 1929) Autor: Allen Glasser Preveo:Svetislav Filipovi-FILIP Davno pre nego je science fiction nazvana tim imenom, ja sam bio odani, privreni italac serijala knjiga o Marsu od E.R. Burrougs, koje sam itao kada sam imao svega 12 godina. Nedugo zatim tumarajui bibliotekom i razgledajui police naleteo sam na knjige H.G.Wells, Jack London, Algernon Blackwood, i svega jo nekoliko romana dostupnih u to vreme. Za mene, uzgred reeno, termini fantasy i science fiction su u sutini istovetni. Mislim da je besmisleno, npr. gledati na putovanja kroz vreme (time travel) kao nauna ,a vetiija jahanja na metli kao fantastina. I jedno i drugo su ili mogua ili nemogua, a istovremeno oba mi pobuuju elju za itanjem. Znai svrsishodni su. Nakon sto sam proitao sve sf knjige koje su mi bile dostupne, a u tim ranim danima bilo ih je jedva dvanaestak, otkrio sam Argosy magasin koji je periodino izlazio i koga su nazivali drugaije ili pseudofantastine prie. Njih sam itao sa posebnim zadovoljstvom. I dan danas se seam nekih od njih: Ship of Ishtar od A.Merritt; The Great Commander od Fred Macisaac i Return of George Washington od G.F. Worts. Sledee to mi je privuklo panju bio je prvi magazin u celosti posveen fantastici Weired Tales. Zaista sam uivao itajuci ga. I tada, 1926 godine, magazin Amazing stories je stupio na scenu i momentalno zadobio moju doivotnu odanost i oboavanje. Novina u stilu ovog magazina koja je i nainila SF fana od mene bila je da sam se oseao povezan sa grupom ljudi koja je pisala pisma uredniku, kritikovala prie ili se dopisivala sa ostalim fanovima (slino,atovanju na Internetu-prim. urednika). Ipak, istina je da sam tek preko magazina Science Wonder Stories ostvario lini kontakt sa ostalim fanovima iz New Yorc City i sa njima osnovao prvi iskljuivo science-fiction fan clubs THE SCIENCEERS (Hvala ti prijatelju - prim. urednika). Taan datum osnivanja Scienceers je 11.decembar 1929 (nae udruenje je osnovano 2004 g .-75 godina kasnije -prim. urednika). Osnivai su bili: Warren Fitzgerald, Nathan Greenfeld, Philip Roseblatt, Herbert Smith, Julius Unger, Louis Wentzler, i ja
24
Allen Glasser. Sa izuzetkom Fitzgerald-a koji je imao oko 30 godina, svi ostali lanovi bili su tinejderi. Pojedini itaoci i kritiari mogli bi mi zameriti na izjavi da su Scinceers prvi SF fan klub, i kao primer mi citirati da je Science Correspodence Club iz ikaga koji je osnovao Walter L. Dennis stariji nekoliko godina, ali smatram da je njihova organizacija, kao to im samo ime implicira, labavo i iroko povezano udruenje prevashodno okrenuto prepisci izmeu nekoliko lanova bez linog druenja. Nasuprot tome na klub je bio sainjen od usko povezane lokalne grupe koja je imala regularne sastanke svake nedelje.
25
SF VELIKANI : DENIKEN (Erich von Daniken) Preveo Svetislav Filipovi- Filip
Erich Anton Paul von Daniken rodjen je 14.aprila 1935 godine u Zofingen-u-vajcarska. Obrazovao se u Schaffhausenu -vajcarska i kasnije u Colege St-Michel u Fribourg-u, gde je ve kao student bio obuzet strau da istrauje i prevodi starodrevne tekstove i mitologiju. Interesovanje za modernu nauku dovelo ga je do njegovih specifinih i razliitih tumaenja istorijskih tekstova. 1968 godine napisao je prvu knjigu, Kola za Bogove koja je odmah postala besteler u SAD, Nemakoj, i kasnije u jo 38 zemalja. Zaslugu za njegov trijumf u SAD pripisuje se TV specialu U potrazi za drevnim astronautima zasnovanom na prvoj knjizi. U 1993. godini, Nemaka tv stanica SAT-1 startovala je sa serijalom od 25 delova pod nazivom Stazama Bogova.U 1996 godini amerika TV kompanija ABC producirala je jednosatnu specijalnu emisiju snimanu irom sveta pod nazivom Boje koije-Misterija se nastavlja. Denikenove knjige su prevedene na 32 jezika, i prodate u preko 63 miliona primeraka. Na osnovu knjiga producirana su dva dugometrana dokumentarna filma. Deniken je odrao preko 3000 predavanja u 25 zemalja, od kojih je preko 500 bilo na univerzitetima. On teno govori 4 jezika i to je obilato koristio dok je kao aktivni istraiva prelazio godinje oko 100.000 km dolazei i do
26
najzabaenijih mesta na Zemlji. To mu je omoguilo da izbliza ispita i opie fenomene o kojima je pisao. Veoma je bitno i to da je Deniken pokrenuo i bio inicijator pri realizaciji unikatnog tematskog parka (Mystery Park) lociranog u gradiu Interlaken u vajcarskoj. Ovaj park prestavlja nam nerazjanjene a ipak realne fenomene pronaene u raznim istorijskim gradovima i arheolokim iskopinama irom sveta. Park je otvoren 24. maja 2003. godine i posetio ga je ogroman broj radoznalaca i fanova. Primenom najmodernije tehnologije (state-of-the-art technology) u raznim paviljonima omoguen je blizak i realan susret zadivljenih posetilaca sa raznoraznim misterijama. 2006 godine oekuje se oko 1.000.000 posetilaca. Upravo sada vode se ozbiljni pregovori za izgradnju slinih parkova u Severnoj Americi, na Tajlandu, u Singapuru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Deniken je lan vajcarskog udruenja pisaca (Swiss writers association), Nemakog udruenja pisaca (German writers association), i International PEN-CLUB-a. Takodje mu je dodeljen poasni doktorat na dravnom Univerzitetu u Boliviji. U Peruu je dobio nagradu Huesped Illustre od graana Ice i Nazca. U Brazilu je dobio nagradu Lourenco Filho koja je obloena zlatom i platinom. U Nemakoj je primio nagradu Order of Gordon Bleu du Saint Espirit zajedno sa nemakim astronautom Ulf Merboldom. Danas, Erich von Daniken ivi u Beatenbergu vajcarska (60 km od Berna, blizu grada Interlakena). Oenjen je sa Elisabeth Skaja od 1960 godine. erka mu se zove Cornelia (roena 1963 godine ), ima dva unuka. Svojevremeno je vodio restoran, a sada je kako esto u ali kae hobi-kuvar i oboavalac vina iz Bordoa. FAQ pitanja postavljana Denikenu (izbor urednika) i njegovi odgovori. ..UFOs (letei tanjiri) Ja nikada nisam video nijedan! Svestan sam toga da je ogromna veina takozvanih UFO oevidaca ili obmanuta, ili je u zabludi ili je pogreila .I pored toga, miljenja sam da UFO postoje. Meutim osnovno pitanje je: ta su ustvari Unknown Flying Objects (UFOs) ..GOD (Bog) Jos uvek nisam izgubio veru u Boga i jedan sam od malobrojnih koji se moli svakodnevno. ..CRITICS (o kritikama i kritiarima) Gde god sam napravio greku, stao sam iza nje i priznao je. Uostalom, esto su me kritikovali bezrazlozno,ali eto nauio sam da
27
ivim sa kritikom. Kada mi je izdata prva knjiga estoku su me napali, doekan sam na no, ali tada mi je uveni profesor dr. Herman Obert, otac svemirskih putovanja, rekao: Gospodine von Deniken, takve kritike morate otresti sa sebe kao prljavo blato sa mermernog stuba. ..SCIENTISTS (o naunicima) Odrao sam veliki broj predavanja na univerzitetima i preturio preko glave mnogobrojne tribine, okrugla stolove, panel diskusije i sl. Posle toga sam stekao odreena iskustvo i zato bih vam dao vaan savet: Ako u dijalogu jedna od strana ne lae sama sebe, ne pokuava da vara ili blefira, ne prekida govornika pre kraja izlaganja na kraju e obe strane nauiti mnogo toga. Tako da mi se deavalo , tamo gde se odvijao dijalog po svim ovim pravilima demokratije i tolerancije, da su naunici govorili kako do tada nisu znali za moje podatke i da to proiruje njihove vidike. Meutim neki naunici smatraju da je svako slaganje sa amaterima i entuzijastima, pogubno po njih jer bi ih ostali naunici bojkotovali. ..HIS GREATEST WISH (njegova najvea elja) Do dananjih dana, sakupio sam na stotine nereenih znakova, tragova i sl. koji po mom miljenju dokazuju da su Zemlju makar jednom posetili vanzemaljci. Ali, istovremeno ne posedujem bilo kakav makar i najjednostavniji objektivni dokaz, npr. neki izradjeni predmet koji ne potie sa nae planete da bih ga mogao, trijumfalno, pokazati naunicima. Moja najvea elja bi bila da neko nekada, ko bi eleo da lii na mene, pronae takav dokaz i pokae ga svima, a da se to desi dok ja jo uvek budem iv. To bi mi bila najvea satisfakcija i nagrada za sav uloen trud i entuzijazam.
28
Sve ili skoro sve to treba da znate o Tesli Svetislav Filipovi
29
NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI Nikola Tesla je jedan od najblistavijih umova oveanstva, uz sva svoja priznata dostignua (elektrifikaciju, radio i mnoga druga), u naslee je ostavio mnogo nepoznanica. Za celokupnu javnost najzanimljivije su tri tajne. Da li je njegov neostvareni koncept beinog prenoenja energije kroz Zemlju ipak mogu? ta je, u stvari, radio kada je eksperimentisao sa svojim, razornim zracima smrti? I, na kraju, ta se zapravo dogodilo sa njegovim nepatentiranim radovima i zabelekama posle njegove smrti? Ko je Huveru naloio da Teslu dri pod prismotrom, do danas je ostala tajna. On to nikada nije priznavao. Ali, posle Huverove smrti, kada je pod pritiskom Amandmana o slobodi informisanja obelodanjen i deo dosijea "Tesla", jasno je da u FBI nisu smeli da dozvole da Teslini genijalni pronalasci sluajno dospeju u ruke njihovih neprijatelja. CENZURA AGENATA Da sve bude jo zapetljanije, Tesla je za sobom ostavio tone papira, ali nikakvu oporuku o tome koga ovlauje da ih preuzme i uva. Njegov neak Sava Kosanovi na kraju je sakupio sve do ega je mogao da doe i dopremio u Teslin muzej. Ali, kao to sve nije zapeaeno posle Tesline smrti, tako ni mnogo toga to je spakovano nije stiglo u Beograd. Kako slavni naunik nije mnogo mario ako mu neko uzima papire, dvaput su mu obijali hotelske sobe u kojima je iveo. Postoji sumnja da u nekim tajnim depoima jo stoje njegove genijalne zamisli i ekaju da ih neko iskoristi. Pojavljivanje novih dokumenata, kao to je 256 FBI izvetaja, samo podgreva nadu da e i ono ostalo - uskoro biti obelodanjeno. FBI istina o Tesli izgleda da e jos biti tajna, jer veliki deo dokumenta koje su javnosti stavljene na uvid je prilino "cenzurisan". MO KONTROLE UMA Novi svetski poredak koji je velikim delom nauno i tehnoloki koncentrisan oko projekata kakav je, na primer, "Harfa", danas raspolae najmonijom tehnologijom za kontrolu uma. I ovaj deo famoznog vojnog amerikog projekta, koji je koncentrisan na Aljasci, proistie iz Tesline "bezazlene" ideje o kojoj je govorio u poznijim godinama - da je mogue napraviti projektor misli. Istorija mehanizma kontrole uma poela je od trenutka kada je CIA zapoela projekat
30
"Pandora", osnovni cilj ovog projekta bilo je: istraivanje uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zraenja na funkcije mozga, a ef tog projekta, je na poetku bio dr Ros Edi. Njegova istraivanja na Institutu za ispitivanja mozga, pri Kalifornija univerzitetu, pokazivala su da je mogue kontrolisati ljudsko ponaanje i reakcije uz pomo elektromagnetske (EM) radijacije. Za ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mozga, jer modulirane emisije mikrotalasa najefikasnije prolaze kroz koru mozga, inae veoma otporne na EM zraenja niskog nivoa. To praktino znai da e EM talasi sa podeenom frekvencijom odlino posluiti za prenos signala i poruka do mozga, na slian nain kao sto su radio-signali prilagoeni da prenesu muziku ili govor do radio-prijemnika. RIZIK EKSPERIMENATA Delovanje ELF tehnologijom moe da se usmeri i na itave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju "podobno" ponaanje. U preduzeima ili agencijama sistem se razmeta po svim prostorijama, tako da izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, slino zgradama lociranim na izvorima tetnih zraenja. Jedan od strunjaka za parapsiholoke fenomene, sa sopstvenom agencijom u Beu, Minhenu, enevi - poznat samo pod pseudonimom Raa lino je pratio neke eksperimente amerike vlade koji su se odnosili na manipulacije ljudskim ponaanjem. Njegova pria potvruje frapantnu bezobzirnost u radu sa ljudskim "materijalom". "Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji sarauju u projektima NATO za VND (vienje na daljinu). U jednom od njih uestvuje i general major Albert Stablbajn. Rekli su mi da i oni koriste sline modele, pa sam ih pitao da li su im poznate i negativne posledice VND. Moja saznanja su govorila da u sluajevima kada se postigne potpuno fiziko razdvajanje, kao u uvenom "filadelfijskom eksperimentu", to moe da traje samo dva-tri minuta. Pitao sam ih da li znaju ta se dogaa kada se vratite sa takvog putovanja, jer time oteujete elektromagnetsko polje oko sebe i za kratko vreme gubite pamenje. Kada sam im rekao kakvu tetu takav proces moe da nanese centralnom nervnom sistemu (imate utisak kao da su ukljueni svi automobilski alarmi u gradu) i pitao, da li znaju kako takvo oteenje moe da se popravi, rekli su mi da ne znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju sveta!"
31
VIENJE NA DALJINU Nedavno je objavljena knjiga Dima Nabela, "Vienje na daljinu", u kojoj je detaljno opisano ko za koga radi i pod ijom kontrolom. Nabel tvrdi, da se sva istraivanja u vezi sa izmenjenim stanjem svesti, pa i VND, obavljaju na Monro institutu u Virdiniji. To pomalo plai i podsea na neke eksperimente CIA sa LSD, pre 40 godina. Meutim, izgleda da se od toga odustalo i da se sada primenjuju drugaije metode. "Tano je", kaze Raa, "da postoji nain da se sposobnost VND izazove i nekim hemijskim sredstvom, ali najbolje pomono sredstvo za razvoj ove sposobnosti je zvuk. Oni to rade tako to oba uva stimuliu sa dva razliita izvora muzike i podstiu bi-neuralnu aktivnost centra za zvuk, to postepeno aktivira i one delove mozga koji se u svakodnevnim situacijama nikada ne koriste. Poznato mi je da je polovina ljudi koji su uestvovali u ovim eksperimentima, a bili su potpuno neobueni i nepripremljeni, doivela ozbiljne mentalne poremeaje, jer u vojsci i slinim tajnim laboratorijama ne znaju ni notornu injenicu da ovakve "igre" po pravilu vode ka promenama stanja svesti, neto slino psihodelinim iskustvu, ali bez upotrebe hemijskih stimulansa. To se na jednostavan nain moe proveriti i malim eksperimentom. Ako stavite prst na levu stranu ela pritisnite vrhom nokta i lagano pomerajte. Kada pronaete pravu taku to e vas naterati da kinete". VREMENSKI TUNEL Prema Bielekovoj knjizi, o ovom dogaaju, sledei rezultate ostvarene u "Projektu duga", od 1963. su zapoeli radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji bi omoguio usmereno kretanje napred i nazad kroz vreme. Njegova pria dalje lii na naunu fantastiku. Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod imenom "Projekat Montouk", na Long Ajlendu, kod Njujorka, sve do 1983. Bielek i Preston Nikols, naunik koji je neposredno bio ukljuen u realizaciju "Montouka", tvrde da je ve tad bila potpuno osvojena mogunost bezgraninog putovanja u prolost, ali se u budunost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su mogua, samo u stanju izmenjene svesti. Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraivanju, takodje doli do 2011. kao granine godine. Jedno italijansko udruenje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je zasada
32
putovanje u budunost mogue samo do - 2011. godine. NEVIDLJIVI BROD Ono to, navodno, nije polo za rukom Tesli i Ajntajnu u "Filadelfijskom eksperimentu", uspelo je kompaniji "Vosper Tornikroft" iz Sautemptona, Engleska. Posle nekoliko godina, oni su priveli kraju dizajn broda na kome je primenjena ista stelt tehnologija kao na poznatom F117A, bombarderu ve "vienom" u Buanovcima. BESPILOTNE LETELICE U Teslinim dokumentima nalazi se i njegov opis bespilotnih letelica, koje su vojske velikih sila usavrile mnogo godina kasnije. Jedini problem, zbog kog Tesla nije dalje odmakao u svojim zamislima, je taj to za veinu svojih pronalazaka nije imao odgovarajue lake i jake materijale. O bespilotnim letelicama Tesla pie: - Na izvestan nesavren nain moguno je, pomou dananjih radio-elektrinih ureaja, odbaciti avion, primorati ga da leti priblino jednim odreenim pravcem i da izvri izvesne radnje na daljini od vie stotina milja. Mainom ove vrste, moe se upravljati na vie naina, i ja nimalo ne sumnjam da se ona moe pokazati korisna u ratu. Ja sam posvetio godine rada prouavanju te stvari i pronaao sam sredstva kojima se na lak nain mogu postii ova i jo vea udesa. GOSPODAR MUNJA I GROMOVA O Teslinim istraivanjima u Kolorado Springsu jo uvek ne postoji potpuna slika, iako je, dnevnikom svojih eksperimenata iz tih dana ostavio dokumentaciju kakvu bi naunici poeleli da imaju. Istina se verovatno nikada nee saznati. Svojim asistentima se nije poveravao, a sve drugo to je ostalo nezabeleeno u dnevniku, ostalo je sauvano u njegovom nepogreivom pamcenju. Na mestu gde je Tesla 1899. obavio jedan od svojih najznaajnijih eksperimenata, u Kolorado Springsu oko 100 kilometara juno od Denvera, danas je sedite nekoliko kompanija koje se bave optikim inenjeringom i naravno, NORAD, amerika komanda protivvazdune odbrane, koja je smetena u utrobi planine ejen. Ono to se dogaalo u Teslinom laboratoriji u Kolorado Springsu i danas zanima naunike irom sveta. Ljudi koji su imali prilike da posmatraju ta se dogaa na vrhu drvene graevine od 60 metara sa
33
visokom bakarnom antenom, priali su kako su na sve strane skakale varnice, ak i do njihovih nogu i prolazile kroz njihove cipele! Jednom deaku se dogodilo da varnica iskoi iz hidranta na ulici u gradu i napravi luk od deset centimetara do zavrtnja koji je drao u ruci. Ponekad je sva trava oko laboratorije bila okupana metalnoplavom svetlou. Niko, meutim, nije znao da je ovek u laboratoriji tek samo podeavao aparate, da bi se pripremio za najspektakularniji i jedan od najveih eksperimenata svih vremena. Kao sporedan efekat eksperimenta, postavljen je do sada neprevazien rekord: najvea munja koju je ovek stvorio, duine oko 40 metara. MUNJE U TALASIMA Teslina elja bila je da proizvede elektrini impuls velike snage i da ga usmeri ka Zemlji, jer je tlo odlian provodnik. Oekivao je da bi struja usmerena ka tlu mogla da putuje bez prekida, kao radio- talasi, i to brzinom svetlosti. Kada bi talas stigao do suprotnog dela planete, vratio bi se nazad, kao to se vodeni talas odbija ka izvoru kada naie na prepreku. Slino je uinjeno 1950. godine, sedam godina posle Tesline smrti, kada su prvi radarski talasi upueni ka Mesecu i zatim primljeni u povratku. Sedamdesetih godina na ovaj nain je napravljena prva mapa Venere. Ova nebeska tela su milionima kilometara daleko od nas. Otuda je slanje elektromagnetskog talasa kroz Zemlju, svega oko 5.000 kilometara u preniku, prava igra. Naravno, Tesla nije proveravao svaku svoju misao. Ipak, nije odoleo da 3. jula 1899, kao pravi moderni haker, "odvrne" transformator do kraja i vidi sta e se dogoditi. O tome je pisao u svom dnevniku. Taj dan nikad neu zaboraviti - pisao je Tesla kasnije. Transformator je bio dobro uzemljen, antena postavljena i pouzdanim kablovima obezbeena direktna veza sa elektranom. Tesla je izaao napolje da bi pratio promene, na cipelama je imao osam centimentara debete gumene izolatore, a zatim dao znak svom pomoniku Kolmanu Situ, da ukljui transformator. Svi vraeni talasi su jedan za drugim dodirivali antenu, a zatim se odbijali od nje pravei munju. Prve munje su bile duge oko metar, a kasnije pet, pa i 15 metara. Kada su dostigli 25 metara poela je i grmljavina. Posle 30 i 35 metara, grmljavina se ula i u oblinjem gradu koji je udaljen ak 40 kilometara. Kada je nastala tiina, Tesla je ljutito pozvao elektranu da pita zasto su ga prekinuli usred eksperimenata, ali je dobio odgovor da je upravo njegov eksperiment kriv to u gradu ne gori
34
nijedna sijalica. Zbog toga su ga, im je ova pria stigla do Pentagona i CIA, proglasili najveim hakerom u istoriji. Ova pria samo je deli istine o Tesli, mitovi su mnogo vei. Iz svih nagaanja o Teslinim ostvarenim i neostvarenim projektima, nastala je i teorija o tome da je on moda ubijen, jer nije bio kooperativan sa nastojanjima velikih sila da njegove pronalaske koriste u ratnoj maineriji. Kao najprei povod za gotovo neverovatnu tvrdnju, navodi se njegovo odustajanje od projekta "Duga". VEITA ENIGMA Zanimljivo je, da ni agenti FBI, koji su Teslu i njegove prijatelje pratili u stopu, nisu sa preciznou mogli da tvrde kada je Nikola Tesla tano umro. Agent FBI, u izvetaju direktoru, u dokumentu od 12. 1. 1943. kae: - Naknadno istraivanje je pokazalo da je Tesla umro 8. januara a ne u etvrtak, 7. januara, kao to je navedeno u teleksu od 9. januara!? Ovaj podatak naveo je "optimiste", da Tesla zauvek nikada nije ni otiao. Meu njima su i sledbenici uvene "Unarijus" akademije iz San Dijega u Americi, koji tvrde da imaju stalnu komunikaciju sa Teslinim zvezdanim biem koji se nalazi u kosmosu. Iako su mnogi skloni da pomisle, da je to ista glupost, injenica je da su "vanzemaljci" sa "Unarijusa" svojevremeno uspeno saraivali sa mnogim vladama sveta, ak i sa nekim naim dravnim organima. Tesla je svojim projektima i idejama posle Kolorado Springsa - o emu svedoe tragovi Tesline misli danas u svetu - ostavio u naslee i materijal kome jo naunici nisu dorasli. Na njegovim zamislima zasnivani su i zasnivaju se bezbrojni pokuaji naunika i laika da se ostvare znaajni nauni i pronalazaki prodori. Generalno, danas se ipak nedovoljno zna ko je i koliko uspeo da ostvari Tesline zamisli. Da polje interesovanja laika za Teslu raste direktno srazmerno stalnim praktinim ostvarenjima ideja koje je Tesla jo davno postavio: od televizije i globalnih komunikacija do beinog prenosa i neiscrpnih izvora besplatne energije. Tome u prilog govori i okantan podatak da o Tesli na Internetu postoji preko 70.000 sajtova, sto je vie nego to zauzima nekoliko vodeih holivudskih zvezda zajedno! TESLA I MARSOVCI Pronicanje u tajne kosmosa, je verovatno bio jedan od prvih i najduih Teslinih snova. Matao je, da jednoga dana uspostavi vezu
35
sa vanzemaljskim civilizacijama. Pre vie od sto godina, 1899. tvrdio je: da je primio neke "inteligentne" radio-poruke iz vanzemaljskog izvora i stalno je ponavljao, da "marsovci statistiki postoje". Jo davne 1893. godine, je napravio nacrt svemirskog broda na elektrini pogon. Njegov izum, sve do ove decenije niko nije uzimao za ozbiljno. Ali od 1997. poeo je da leti i prvi avion sa do sada delimino ugraenom Teslinom idejom. Taj avion, bio je jedan od najopasnijih bombardera nad naim nebom u toku NATO napada na Jugoslaviju B2, vredan koliko i etiri njegove teine u zlatu. To je prvi vazduhoplov, koji za pogon ne koristi samo aerodinamiki uzgon ve i fenomen elektromagnetne gravitacije. Trenutno se radi sa prototipovima ovog aviona koji bi za rad trebalo da koristi i jonosferski elektrini potencijal, da bi u budunosti bio potpuno zamenjen klasini pogonski sistem aviona. Tek tada ostvarie se Teslina ideja o elektrinom avionu - kakav je i prvi Teslin "kosmiki brod". NIKOLA TESLA SUPERSTAR Dvadeseti vek je pun linosti oko kojih se pletu mitovi i iji ivot i sudbina nadahnjuju mnoge da njihovu biografiju domiljaju i mistifikuju na najneverovatnije naine. Elvis Prisli, Ajntajn, Dim Morison, Fulkaneli, Borhes, Dimitrije Mitrinovi, Kastro, Tito, Selinder, subkomandante Markos neki su od njih. Nikola Tesla savim sigurno spada u ovu vrstu fenomena. Nikola Tesla je jedan od onih pronalazaa koji su udarili temelje dananjoj "elektrinoj kulturi" i ubrzali tehnoloku revoluciju koja je tokom XX veka potpuno izmenila planetu. Naizmenina i visokofrekventna struja, radio, radar, robotika, rendgenski zraci su neka od polja na kojima je Tesla uinio pionirske korake i zahvaljujui kojima je postigao zasluenu slavu, krunisanu time da je 1960. godine na jedanaestoj Generalnoj konferenciji za tegove i mere usvojeno da meunarodna jedinica za magnetnu indukciju nosi njegovo ime. Ali, zahvaljujui svom karakteru, egzibicionizmu, raznim fobijama, nainu ivota, neosetljivosti na novac i ene, a naroito zahvaljujui svojim neostvarenim pronalascima koje je s uroenim oseanjem za senzacionalizam spektakularno najavljivao a novinari njima punili stupce, Nikola Tesla je postao predmet raznoraznih mistifikacija, nagaanja i bizarnih reinterpretacija njegovog lika i dela, od onih naunih, pseudonaunih, preko umetnikih do okultnih i ezoterinih. Bio je udo svog vremena. Ekscentrik koji je besprekorno elegantan u belom ili crnom smokingu pred zaprepaenim
36
posetiocima demonstrirao svoje pronalaske koji su tada delovali kao ista magija proputao je hiljade volti kroz svoje telo dok su mu iz prstiju vrcale varnice, palio sijalice dodirom, bez kontakta vrteo metalna jaja po stolu, malim oscilatorima izazivao zemljotrese, pravio munje duge 40 metara. Kada je prvi put daljinski pokrenuo maketu broda, zbunjeni posmatrai uda nevienog gacali su po vodi bezuspeno traei ice. Njegove fotografije eksperimenata iz Kolorado Springsa 18991900. na kojima on sedi i ita dok oko njega sevaju vetake munje od njega su inile udesnu pojavu. Sa uroenim smislom za marketing zblanutim novinarima izjavljivao je da je u stanju da raspoluti planetu kao jabuku, da komunicira sa Marsom, da svoje modele maina konstruie najpre u glavi i to do poslednjeg rafa. Nije imao nimalo trgovakog dara, bio je u stanju da se odrekne miliona dolara, na njemu su se bogatili, krali mu patente, palili laboratoriju. On je iveo asketski, potpuno posveen svom poslu. Imao je i svoje muice brojao je korake u hodu, nikada nije odsedao u sobama iji broj nije bio deljiv sa tri, plaio se liftova, vonje fijakerom i dodira tue kose, izraunavao zapreminu tanjira i hrane pre nego to bi poeo da jede. Veinu bizarnih detalja iz svog ivota sam je opisao u autobiografiji objavljenoj 1919. godine u asopisu "Electrical Experimenter" Hjuga Gernsbeka i oni su se prepisivali u svim njegovim kasnijim biografijama. Da je roen u Smiljanu jedne olujne noi, od oca, pravoslavnog svetenika, i majke koja je bila toliko spretna da je mogla da zavee tri vora na trepavici, da je nekoliko puta u deatvu jedva ostao iv, da je patio od udnih vizija, hipersenzitivnosti i da je do otkria obrtnog magnetnog polja doao u stanju nervne razdraljivosti recitujui Geteovog Fausta u etnji kroz budimpetanski park. Spavao je dva sata dnevno, u poznim godinama bio strogi vegetarijanac, verovao je da je njegovo telo automat, nikada nije primao lekare i opsesivno je bio privren golubovima. Posle ruenja Vardenklif tornja, zamiljenog kao svetska emisiona stanica, napustili su ga finansijeri i sve vie se povlaio u sebe. Za roendane je imao obiaj da primi novinare i da im pripoveda o svojim udesnim neostvarenim pronalascima i vizijama. Nije onda ni udo da se oko ovakve jedne linosti ispletu najneverovatnije prie niti se treba uditi umetnicima i amaterima kojima je on bio inspiracija. U Muzeju "Nikole Tesle" je otvorena izloba umetnikih predmeta iz Tesline zaostavtine, kao i dela umetnika koji su se na svoj nain bavili Teslom, od slikara i vajara do karikaturista. On sam je inae bio izrazito netalentovan za crtanje, ali je tokom celog ivota pokazivao sklonost ka literaturi. Njegovi njujorki prijatelji navode da je govorio osam jezika i da je u originalu znao napamet itave delove Gorskog vijenca, Fausta, Evgenija Onjegina, Boanstvene komedije,
37
Hamleta, ajlda Herolda i drugih dela, a naroito je voleo srpsku epsku poeziju. U svojoj autobiografiji ak pominje da je u Ameriku doao sa par dolara i sveskom svojih stihova, koja nije sauvana. Kasnije je prevodio na engleski pesme Jovana Jovanovia Zmaja i dopisivao se s Lazom Kostiem, koji ga je u pismima nagovarao da se oeni Lenkom Dunerski. Mark Tven mu je bio prijatelj koji ga je esto poseivao u njegovoj laboratoriji u Njujorku, kao i drugi njujorki umetnici u ijem drutvu je uivao. U literaturu je Tesla uao ve za ivota. Najpre kao lik u Gernsbekovim SF novelama, ali i kao prototip za junake nekih pria Marka Tvena. Dvadesetih i tridesetih scenografije laboratorija ludih naunika u holivudskim spektaklima bile su replike Teslinih laboratorija iz Kolorado Springsa i Njujorka, a Teslin kalem bio je u kinematografiji obavezan deo aparature za oivljavanje Frankenajnovih udovita. Tesla je inae voleo film, a jedan od omiljenih bio mu je upravo spektakl horor majstora Dejmsa Vejla Bride of Frankenstein iz 1935. godine gledao ga je na desetine puta. Posle njegove smrti 1943. njegov mit je polako rastao. uveni Bela Lugoi igrao je 1944. vampira u filmu The Return of Vampire rediteljskog para Lu Landers Kurt Nojman. Kako Kolumbija nije dala prava da se vampir nazove Drakula (iste godine je snimila film House of Frankenstein sa Borisom Karlofim i Donom Karadinom kao Drakulom), grozni vampir u filmu je nazvan Tesla. U jednoj epizodi popularnog stripa Supermen iz etrdesetih naslovni junak se suprotstavlja ludom nauniku koji svojim zracima smrti hoe da uniti planetu i koji se, pogaate ve, zove Tesla. U popularnom amerikom naunofantastinom stripu Transmetropolitan (1997 2002), britanskog scenariste Vorena Elisa u kojem se opisuju avanture ekstravagantnog novinara u multikulturalnom haotinom gradu budunosti, pominje se i Oficijelna srpska crkva Tesle (Official Serbian Church of Tesla) iji vernici veruju u postojanje "polifaznog unutranjeg elektrinog polja" poznatijeg kao "dua". Godine 1956. pojavila se knjiga Margaret Storm Return of the Dove, u kojoj je Tesla junak koji u Ameriku nije doao iz Like, ve ravno sa planete Venere, i to jaui na velikoj beloj golubici, e da bi Zemljane nauio da koriste istu energiju i kontroliu svoje fizike i mentalne moi. Ovaj mit e iskoristiti i Dejvid Bouvi u The Man Who Fell to Earth. Lori Anderson e mu na albumu United State Live 1 posvetiti pesme Dance of Electricity i Three Walking Songs (for Tape Bow Violin), a 1986. u Sakrementu e nastati hard rok grupa pod imenom Tesla, koja e izmeu ostalih snimiti albume sa nazivima inspirisanim njihovim omiljenim frikom Mechanical Resonance, The Great Radio Controversy, Psychotic Supper. Kao lik pojavljuje se u filmu reditelja
38
Ildikoa Enjedija My Twentieth Century, kao i u nedavnom filmu Krega Boldvina Spectres of the Spectrum. Spilberg je jo 1991. godine otkupio prava na ekranizaciju uvene Tesline biografije Margaret ejni Tesla, ovek van vremena, a za igrane filmove koji bi se bavili Teslom bili su svojevremeno zainteresovani i Dejvid Lin, Robert Zemekis, pa ak i Dek Nikolson. U televizijskoj seriji Tajna Nikole Tesle, uraenoj u jugoslovensko-amerikoj produkciji osamdesetih, Teslu je igrao Petar Boovi, a Orson Vels uvenog finansijera D.P. Morgana. Tesla je junak bezbrojnih SF storija, ali i "ozbiljnijih" anrova knjievnosti. I danas se u Beogradu igra pozorina predstava Tesla ili prilagoavanje anela, uraena po tekstu Stevana Peia. Crnjanski takoe ima dramu Tesla, dok je kanadski pisac Dejvid G. Frejzer 1995. godine dramatizovao uveni "rat struja" i sukob izmeu Edisona i Tesle u svojoj drami Teslino elektrino drutvo. U pomenutom ratu za prevlast jednosmerne ili naizmenine struje, Edison je, da bi dokazao tetnost naizemnine struje konstruisao elektrinu stolicu, koja je u SAD i danas u upotrebi. Tesla je i junak romana Wildwood iz 1987. amerikog kultnog pisca fantastike Dona Farisa, a Luis Perdju je 1985. godine napisao krimi triler pod nazivom Teslina ostavtina. U ovom romanu Perdju opisuje Tesline poslednje dane, zatim njegovu smrt (otrovan od strane FBI-ja) i sudbinu njegovih tajnih rukopisa i prorauna koji sadre tajnu monog "Teslinog tajnog oruja", a oko kojih se otimaju razne obavetajne slube. Pria o famoznom tajnom oruju jedna je od omiljenih misterija koja svako malo puni novine eljne senzacija. Po jednoj od mnogobrojnih verzija ove misterije, neposredno po Teslinoj smrti 1943. godine, iz njegove sobe u hotelu Njujorker u Njujorku, FBI je uzeo sve kljune Tesline papire koje sadre njegove tajne eksperimente i pronalaske "zrake smrti" (elektrostatiki plazmeni snop, ija je replika nedavno napravljena u uvenoj vojnoj bazi "Rej Peterson" oruje danas glomazno i neupotrebljivo, ali koje je Tesla nudio svima, od amerike i engleske vlade do kralja Aleksandra, i sam izjavljivao da mu je Lenjin za njih nudio tovare zlata), reenje beinog prenosa energije, energetskog tita ili aparata za izazivanje meteorolkih poremeaja. Delovi fajlova FBI-ja nastali praenjem Tesle (kao to su praeni i ostali ameriki naunici) odavno su dostupni na internetu. Inae, fama o Teslinom tajnom oruju dobijala je neverovatne razmere da su navodno 1993. godine pripadnici zloglasne sekte Aum inrijko traili po Beogradu i Njujorku podatke o Teslinim tajnama, da tajne Tesline spise zapravo uva famozna Grupa 69 zaduena za paranormalno u Vojsci Jugoslavije, pa ak da se Teslino tajno oruje nalazi u rukama bosanskih Srba, koji su ga svojevremeno ak i isprobali u bosanskom ratu. Sigurno je mogue
39
nai one koji e se zakleti da su ga u Bosni jednom uperili na jednu jedinicu mudahedina koja je naprosto iezla, kao i one koji e vam potvrditi da je uveni "nevidljivi" bombarder F-117 oboren u Buanovce ba nekim Teslinim orujem. Za vreme najbliih ratova moglo se uti da je irinovski doneo u Srbiju nacrt Teslinog oruja neverovatnih sposobnosti pod nazivom "elipton", koji je trebalo da konstruie izvesni kruevaki proizvoa noa koje sviraju. Ispostavilo se da je "elipton" u stvari naziv jedne vrste ruske votke. Tesla je odravao kontakte sa raznim ljudima koji su se bavili tada modernim okultnim, ezoterinim i spiritistikim fenomenima, od lorda Kelvina do Vilijema Kruksa. Mihajlo Mihajlov je nedavno posvedoio da se u memorijalnoj biblioteci Edgara Kejsija Virdinija Bi, poznatog posveenika u paranormalne svetove, nalazi nekoliko debelih svezaka Teslinih linih zapisa na parapsiholoke teme. Sam Tesla je prema svakoj vrsti spiritualnog iskustva bio prilino skeptian, to nije smetalo njegovim tumaima da ga proglase paranormalnim udom, kao na primer da je u svojim eksperimentima u Kolorado Springsu odredio frekvenciju i vrstu modulacije mentalnog plana ivih ljudi, ali i mrtvih s kojima moe da komunicira. Svako malo se u asopisima tipa "Tree oko" ili "Zona sumraka" pojave tekstovi kako je Tesla ili jo iv, ili se sa onog sveta javlja odabranima, ili sa druge planete alje poruke Zemljanima, ili reinkarniran u liku nekog osobenjaka hoda Beogradom. Teslin blizak prijatelj bio je novinar Dulijan Hotorn, sin slavnog Natanijela Hotorna, koji je jednom napisao da je Teslin mozak toliko razvijen da svakako ne moe pripadati obinom oveku, ve biu sa Venere, koji je na Zemlju doao da poui ljude tajnama prirode. Mnogo kasnije neki su u ovo poverovali najbukvalnije. Sekta po imenu Unarius (UNiversal ARticulate Interdimensional Understanding of Science), sa seditem u El Kajonu u Kaliforniji, veruje da je Nikola Tesla zapravo arhanel Mihajlo koji je okonao svoje zemaljsko bivstvovanje, Unarijancima se sada javlja iz svoje kue koja se nalazi na planeti Parhelion u sreditu kosmike federacije Unarius i saoptava svakakve zanimljive stvari koje su oni sabrali za sada u 13 tomova. Inae, Tesla im je jednom prilikom vizuelno preneo sliku svoje sadanje kue to je sedmostepena piramida izgraena od materijala nalik na staklo, osnove od 1,5 km. Na vrhu zgrade nalazi se veliki projektor nalik na teleskop koji moe da odailje informacije i slike na 33 frekventna podruja, odnosno u isto toliko prostorno-vremenskih dimenzija. Unarijanci su inae deo kosmikog bratstva privremeno zatoenog na Zemlji, sviraju renesansne instrumente, ue o reinkarnaciji arhanela i ekaju svoju svemirsku brau koja je prole godine trebalo da dou da ih pokupe, ali je neto iskrslo. Imaju kanal
40
na kablovskoj televiziji odakle ire svoja uenja i povremeno organizuju parade kroz gradi, voze se automobilima na koje nakae makete leteih tanjira i natpise "Welcome Space Brothers!". Za takve stvari najmanje je kriv Nikola Tesla. TESLA I SF Hjugo Gernsbek, glavni urednik asopisa "Electrical Experimenter", koji je u nastavcima objavljivao Teslinu autobiografiju, bio je dugogodinji Teslin prijatelj. Moda se deo razloga za velik broj fantastinih elemenata u mojim pronalascima moe pripisati urednikoj umenosti samog Gernsbeka. Naime, Gernsbek je zasluio svoje mesto u svetskim enciklopedijama kao rodonaelnik naune fantastike kao anra. Ime science fiction prvi put se pojavljuje 1926. godine, i to u asopisu pod nazivom "Amazing stories", koji je pokrenuo upravo Gernsbek. Naunu fantastiku Gernsbek je definisao kao "oaravajue povesti u kojima su pomeani nauni fakti i proroke vizije", dok je moto "Amazing stories" glasio: "Ono to je ekstravagantna fikcija danas bie hladne injenice sutra". Gernsbek je i sam pisao fantastine novele. Ovaj roeni Luksemburanin, koji je po dolasku u Ameriku posle nekoliko trgovakih poduhvata pokrenuo dva naunopopularna magazina "Electrical Experimenter" i "Modern Electrics", godine 1911. objavio je novelu Ralph 124C 41+, u ijem prvom poglavlju nije teko prepoznati lik Nikole Tesle. U prii The Magnetic Storm, objavljenoj 1926. u "Amazing Stories", Tesla se pojavljuje likom i imenom. Inae, Gernsbek je posle Tesline smrti dao da se izradi njegova posmrtna maska, koja se danas nalazi u Muzeju "Nikole Tesle". Jednu kopiju, obloenu bakrom, drao je na zidu svoje kancelarije. Danas najprestinija amerika nagrada iz oblasti SF-a njemu u ast nosi ime "Hugo's Award". FILADELFIJSKI EKSPERIMENT Jedna od onih legendarnih pria obavijenih velom misterije o kojoj se piu knjige i snimaju naunofantastini filmovi jeste tzv. Filadelfijski eksperiment. Naime, oktobra 1943. u Filadelfiji je navodno izveden tajni eksperiment s magnetnim generatorima, kojim se razara "eldrige DE-173" usidren u filadelfijskoj vojnoj luci dematerijalizovao, zatim se na nekoliko sekundi pojavio u luci u Norfolku, 350 km daleko odatle, a onda se ponovo materijalizovao u Filadelfiji. Polovina mornara sa broda je nestala, neki su poludeli, neki su se sami od sebe zapalili, a neki su stekli osobinu da se po svojoj volji pojavljuju i iezavaju. Po jednoj od verzija, eksperiment je
41
uraen na osnovu Teslinih rukopisa koje je posle njegove smrti uzeo FBI. Po drugoj je sam Tesla rukovodio itavim projektom pod nazivom "Projekat duga" (u koji je, po nekima, bio ukljuen i Albert Ajntajn), sve do 1942. kada je namerno poeo da ga sabotira svestan njegovih posledica po oveanstvo. Zbog toga je Tesla ubijen, a po njegovim proraunima eksperiment je napravljen, ali je neto polo naopako. Kasnije je ovaj projekat nastavljen u smeru ovladavanja "vremenskim tunelima" pomou kojih se moe putovati kroz vreme. Rezultati su naravno bili povoljni, uz jednu tekou. U prolost se moe putovati bez granica, dok je put u budunost iz nekog razloga put ogranien samo do 2011. godine, kada e doi ili Vanzemaljci ili Boji sin ili smo ga ugasili. SRBI I HRVATI Jedna od najsmenijih stvari vezanih za Nikolu Teslu je svojatanje od strane Srba i Hrvata. Dok za Amerikance nema nikakve sumnje da je u pitanju ameriki pronalaza, Tesla je u zavinosti od trenutnih srpsko-hrvatskih odnosa bio srpski, hrvatski ili jugoslovenski naunik. U Hrvatskoj se esto navodi njegova navodna izjava kako se "ponosi svojim srpskim poreklom i hrvatskom domovinom", iako je to formulacija koju je upotrebio Vlatko Maek u jednoj prigodnoj roendanskoj estitki, na koju je istim reima Tesla kurtoazno odgovorio. Potanske marke s njegovim likom u jednom trenutku imale su i Srbija i Hrvatska i Republika Srpska Krajina. Negova rodna kua u Smiljanu bila je zapaljena u toku Drugog svetskog rata, a obnovljena 1956. godine, da bi 1976. od nje napravljen spomen-park. Godine 1991. sa nje su odneseni crep, vrata i prozori, a sa gospikog trga odnesen je i uniten Teslin spomenik, a trg preimenovan. Danas Republika Hrvatska ima orden Red hrvatske Danice s likom Nikole Tesle. MESEEVA PLANETA Nikola Tesla se pojavljuje u romanu Meseeva palata, jednog od najvanijih savremenih amerikih pisaca Pola Ostera. Jedan od junaka romana bio je od detinjstva fasciniran likom i napisima slavnog pronalazaa koji je potresao Ameriku. Prvi susret s njim 1900. promenie tok njegovog ivota. Drugi e se desiti mnogo kasnije. Oster opisuje ludog i monog Teslu u punoj snazi, ali prikazuje i ostarelog, zaboravljenog i propalog pronalazaa: "Jednoga dana, u leto trideset devete... zastali smo da se odmorimo u Brajant parku. Tada sam ponovo video Teslu... Na samo
42
pet metara od nas nalazio se starac koji je hranio golubove. Stajao je, a oni su leteli oko njega, sputali mu se na glavu i ruke, desetine golubova koji su gukali, srali mu po odei, jeli s njegovih dlanova dok im je starac priao nazivajui ih srce, duo, anele... Osamdesetogodinjak. Prozrano beo, mrav, runo ga je bilo gledati, ba kao mene sada. Umalo da se nasmejem kad sam ga video. Negdanji genije iz svemira, junak moje mladosti. Sada, samo skrhan starac, beskunik. Vi ste Nikola Tesla, obratio sam mu se, sasvim jednostavno, bez ikakvih formalnosti. Osmehnuo mi se uz blag naklon. Sada sam zauzet, rekao je, moda bismo mogli da porazgovaramo neki drugi put. Okrenuo sam se prema Pavelu i rekao: Daj gospodinu Tesli malo novca, Pavel, verovatno bi mogao da kupi jo semenki za ptice. Pavel je ustao, otiao do Tesle i pruio mu novanicu od deset dolara. Bio je to neponovljiv trenutak, Fog, trenutak koji se ni sa im ne moe meriti. Ha! Nikada neu zaboraviti zbunjenost u oima tog bednika. Gospodin Sutranjica, prorok novog sveta! Pavel mu je pruio novanicu od deset dolara i videlo se kako se bori da ga ne pogleda, da odvoji pogled od novca ali nije mogao. Stajao je tako, zurei u novac poput kakvog ludog prosjaka. A onda je uzeo novac, zgrabio ga iz Pavelove ruke i strpao u dep. Vrlo ljubazno od vas, rekao je vrlo ljubazno. Duicama je potrebna svaka mrvica. Zatim nam je okrenuo lea i poeo neto da mrmlja pticama. Pavel me je onda odgurao, i tu je bio kraj. Vie ga nikada nisam video." TESLINA PESMA Iako je poznato da je Tesla pisao poeziju, sauvana je samo jedna njegova pesma. Naime, tridesetih godina Tesla se sprijateljio sa danas zaboravljenim nemako-amerikim pesnikom Georgom Silvesterom Virekom. Dopisivali su se i razmenjivali pesme. Tesla je mladog Vireka izuzetno cenio i 31. decembra 1934. posvetio mu jednu od svojih pesama pod nazivom Delovi boanskog ogovaranja to je i jedina sauvana Teslina pesma. Kasnije je Virek uhapen i osuen kao nemaki pijun. Kroz svemirsku slualicu sluam zvezde ta kazuju. Nekog novog su doveli pa mu Olimp pokazuju. "Eno tamo Arhimeda, sa polugom vazda eta, kae da je materija isto to i energija,
43
a zakoni tvoji kruti da su pusta ludorija." "Al' na Zemlji ti zakoni jote vae i te kako, a kad ujem svee vesti, uopte mi nije lako. Top svemirski, kau, prave one usijane glave." "E moj, Njutne, runo su se s tvojom slavom naalili, a nauku tvoju divnu, naglavce su postavili. I jo neki Ajntajn, luda, s tobom hoe da se sprda. Kae da je materija isto to i energija, a zakoni tvoji kruti da su pusta ludorija." "Ja, Kelvine, ne uspevam te finese da razumem, makar sam se prevario, bar sam sve od sebe dao. Nego, popili smo kafu i vreme je da se poe, a ti reci, tvoj drug Tesla, hoe l' skoro da nam doe?" "Ma taj Tesla uvek kasni, nema smisla da se eka, na tog zaludnog oveka." Tad svemirska veza pue i iz moje slualice, vie nisam uo nita osim buke sa ulice. VELIKANU U SPOMEN Sa zahvalnoscu Nikoli Tesli za doprinose oveanstvu Povodom 60-godinjice smrti oveka koji je svojim genijem prevaziao i Leonarda Da Vinia Na Boi, 7 Januara 2006 navrilo se 63 godina od kako je planetu Zemlju napustio navei genije koga je ona odnegovala u srpskoj kolevci. itaoci ce se potsetiti da je Nikola Tesla rodjen 10 Jula 1856 u Smiljanu, Lika, a evo ta kaze Margaret Storm u svojoj
44
knjizi Return of the Dove. Margaret je fascinirana Teslinom licnou i navodi da on i nije zemaljsko bie. Ona kae da se je vasionski brod, poreklom sa Venere, spustio u pono, izmedju 9 i 10 Jula 1856 u Smiljan, kojom prilikom im se rodilo muko dete pa su ga oni, po unapred utvrenom planu, dali na staranje sveteniku Milutinu i majci uki Tesla. I da nam Boanstvo nije darovalo Teslu, moda bi ljudski rod jo i danas iveo bez pogona naizmeninih struja, bez radia i televizije, bez x-zraka i Rentgena, bez radara i mikrotalasnih ureaja, bez teledirigovanih voenja, moda jo nebismo imali neonsko osvetlenje niti elektronske satove, a da ne govorimo kako bi smo jo bili daleko od elektronskih mozgova, daljinskog robotskog upravljanja, kompjuterske i satelitske tehnike i moda nuklearne fisije. I koliko je jo ideja sadrano u 800 Teslinih patenata, koje su Amerika i svet priznali. Prvi se bavio daljinskim beinim prenosom energije i svim svojim biem nastojao da itavom oveanstvu obezbedi istu energiju u izobilju. Konstruisao je turbinu bez lopatica i lino testirao automobil na pogon naizmeninom strujom, koji je ostvario brzinu od 90 milja na sat, na pitanje odakle mu dolazi pogon, odgovorio je iz etra, svuda oko nas, a kada su neki zvaninici rekli da je lud, skinuo je svoj ureaj sa automobila i otiao u svoju laboratoriju. Patentirao je Ureaj za primenu energije radijacije (Patent 685,957 prijavljen 21 Marta 1901 i priznat 5 Novembra 1901). To je ureaj za takozvanu istu energiju, za koji sam Tesla kae u The Brooklyn Eagle Newspaper od 10 Jula 1931 Primenio sam kosmike zrake i primorao ih da pokreu motorne ureaje. U The New York American Tesla navodi da je to energija iz vasione, iji je izvor Sunce i koja je prisutna svuda oko nas i u neogranienim koliinama. Teslina velika otkria su i u domenu talasnih kretanja. On je prvi tvrdio da zvuk, svetlost, toplota, x-zraci i radio talasi svi pripadaju istoj vrsti fenomena, talasnog kretanja. Najnovija saznanja potvrdila su da je Tesla prouio do detalja Dinamiku Teoriju Gravitacije, kao i Prostorne Energije. U istima je delimino opovrgao Einteinovu teoriju relativieta (E = m x c2), otiavi u razmiljanjima dalje od Einteina, a isto je potvreno 1980 u istraivanjima zvezdanog pulsara PSR 1913+16, kojom prilikom je utvreno postojanje gravitacionih talasa. Na osnovu, svoje dinamike teorije gravitacije, Tesla je objasnio osnove letenja vanzemaljskih neidentifikovanih objekata (UFO), na bazi elektronske emisije sa zakrivljenih ili otrih ivica objekta. Posle Tesle utvreno je da vasionski brodovi UFO u svojoj sredini imaju cilindar sa namotajima na principu Teslinih (Teslas coil), pa kada se na jednom kraju takvog cilindra kreira vakum dolazi do elektronskog toka, to omoguuje kretanje objekta i to nesluenim brzinama. Ova istraivanja nastavi je Thomas Townsend Brown, koji je 1958 najpre
45
napravio letei tanjir prenika 15 ina i njime podigao 110% sopstvene teine, a neto kasnije slian uredjaj prenika 36 inca sa 150,000 volti i isti demonstrirao zvaninicima amerike avijacije, ostvarivi brzinu od nekoliko stotina milja na sat. Tesla je postavio naune osnove za konstrukciju aviona i vasionskih brodova bez krila i propelera, sa vertikalnim podizanjem i horizontalnim letenjem nesluenim brzinama, na principima primene elektromagnetnih polja. Za Nikolu Teslu se u naunim krugovima navodi da je verovatno prvo ljudsko bie na planeti Zemlji koji je uoio pojavu Globalnog zagrevanja i tvrdio da oveanstvo mora prei sa troenja mineralnih goriva na primenu energije, darova sunca, bez zagadjenja, koja je inae svuda oko nas u neogranienim koliinama. Navodi se da je tu ideju primio od vanzemaljskih bia prilikom kontaktiranja u Colorado Springsu. Za Teslu je Dr David Gordstein, sa Kalifornijskog Instituta za Tehnologiju, rekao da Svetac nauke i izjednaio ga sa Leonardom Da Vinijem. Zna se da je Tesla, prilikom rada u Colorado Springsu komunicirao sa planetama. Kako kae Margaret Storm, on je kontaktirao sa vanzemaljcima koji su kontrolisali ivot na Zemlji, dugorono se pripremajui za invaziju, ali to nisu uinili zbog ubrzanog razvoja nauke i tehnike na Zemlji. O svojim kontaktima Tesla se poveravao bliskim prijateljima, medju njima John Jacob Astor, vlasnik hotela Waldorf Astoria, sto je i sam potvrdio u lanku Talking with Planets u Colliers Weekly (Marta 1901). I Arthur Matthews u svojoj knjizi The Wall of Light opisuje Teslin ureaj za komuniciranje sa planetama na bazi kosmikih zraka. Ureaj je nazvan Teslascope i danas se primenjuje za identifikaciju neidentifikovanih leteih objekata, za koje postoje tvrdnje da potiu sa planete Venere ili Marsa. Teslin sledbenik, u komuniciranju sa vanzemaljcima, Gregory Hodowanec tvrdi da se radi o signalima istovetnim sa onima koje je Tesla uhvatio 1899 u Colorado Springsu. Neposredno pred svoju smrt Tesla je najavio pronalazak motora za vasionske brodove sa antielektromagnetnim pogonom, a njegova dinamika teorija gravitacije ostala je ne objavljena za vreme njegovog ivota. Za ivota je poastovan sa 15 poasnih doktorata najuvenijih univerziteta, meu kojima Yale i Columbia, a jedan je od samo dvojice Amerikih dravljana koji su u meunarodnom sistemu mera zasluili da se jedinice mere oznai njihovim imenom. Teslino ime dato je jedinici magnetne indukcije, a to je ujedno najvee priznanje koje moe da bude dodeljeno jednom nauniku. I ta sve jo je zasluio a to mu ili nije dodeljeno ili je ak ukradeno? Tesla je, bez sumnje, najvei pronalaza koga je ljudski rod imao, a mi se sa puno ponosa moemo diiti njegovim imenom i injenicom da je srpsko poreklo
46
svuda isticao i svoj srpski narod hvalio meu pravednima. Za Teslu Diane Tessman ree da je bio vanzemaljac meu surovim svetom koji ga je okruivao, a ostao je pravi gospodin, pun dostojanstva i iskrene pravednosti. Pretea je vremena u kome je iveo i niko ga nije dostigao u briljantnosti uma i genijalnosti. Pred kraj ivota 1942 angaovala ga je amerika mornarica kao direktora projekta Rainbow na realizaciji nemogunosti otkrivanja brodova radarom. Eksperiment sa Teslinim kalemovima na brodu bez posade je uspeo, ali je Tesla tvrdio da je rizian, pa kada administracija nije postupila po njegovim preporukama Tesla je svoje ureaje demontirao i napustio projekat. I najnovije informacije ukazuju da avion amerike avijacije B2 Stealth Nuclear Strike Bomber za svoj princip letenja koristi Teslin elektrogravitacioni propulsioni system, koji mu omoguuje dostizanje supersoninih brzina. Teslu su odlikovale najvie ljudske vrline, nije voleo kompromise, iz dna due je mrzeo pohlepu i lai velikoga biznisa. Posedovao je integritet, ponos i inatni oseaj za fair play. Kada su velike kompanije od Tesle traile servilnost on je to jednostavno odbijao. Nisu ga interesovala dobra koja su se mogla kupiti za novac. On pripada vremenu u kome ce ljudi eleti da drugima ine dobra kakva bi eleli da drugi ine njima, vremenu uzvienih ideala. On nas je inspirisao svojim izgledom, delom i karakterom. Posedovao je osobinu besmrtnosti i zasluio da ostane besmrtan. Naputajuci ovozemaljski svet ostavio mu je poruku Ja sam ovde srean, ja sam kod kue. Mozda je Teslina dua otila nazad na Veneru, odakle su ga vasionskim brodom doneli u Smiljan, na Veneru za koju Milutin Milankovi ree da e u dalekoj budunosti postati cvetna bata nove ljudske postojbine. U poruci svetu, Tesla dalje kae: Doao sam na va svet kao i svi vi da ga uinim boljim za ivot. Proiveo sam svoje vreme pokuavajui da osvetlim ljudske ideje. A vi, ukoliko ste u mogunosti, bar za kratko vreme, ostavite svoje probleme i poletite u visine, bar iznad drvea, videete Zemlju i svet iz druge perspektive. Ta via perspektiva vui ce vas da napravite razliku. Ne gubite svoju celovitost, drite se svoga ponosa i nikada ne gubite veru u fair play, vaa snaga je u vama. Velikim korporacijama ne verujte, one nastoje da upravljaju sa vaim ivotima. Njihova gramzljivost, surovost i gruba sebinost, u odnosu prema ljudima i prirodi dovee ih do njihove propasti. Nai dani dolaze, svanue dan kada e svet imati dovoljno iste energije u kojoj neemo biti vanzemaljci, jedni drugima. Bie to put pravednosti i dostojanstva, TESLIN PUT S ponosom je isticao svoje srpsko poreklo i trajno zasluio srpsku zahvalnost za darove koje je ostavio ovozemaljskoj civilizaciji. I gde god da mu je dua, a svakako je u nebeskim prostranstvima,
47
srpski rod na svoj Boic poelee joj mir i spokoj. Svojim postojanjem Tesla je nama Srbima pomogao da kao mali narod ouvamo svoje ime na planeti Zemlji koja milenijumima putuje svemirskim, Teslinim putem. TESLINA OTKRIA Nikola Tesla svetski je poznat po svojim izumima i patentima, usavravanju elektromotora, generatora i transformatora te po primeni naizmenine elektrine struje. Vizionarskim se ocjenjuju njegova istraivanja na polju prenosa energije, elektromagnetskih zraenja i elektrovodia iz kojih su, tvrde naunici, danas nastali moderni sustavi radiokomunikacija, televizije, robotike, daljinskoga upravljanja. Mnogi savremeni, a verujemo, i budui pronalasci nalaze korene upravo u Teslinim otkriima. Pisana zaostavtina Nikole Tesle, 70-100 hiljada stranica dokumenta, sistematizovanih njegovom rukom, danas se nalazi u njegovom Muzeju u Beogradu, Morganovoj banci u New Yorku te u sreditu FBI-aja. Mnogi od tih dokumenta strogo su uvana tajna i nisu dostupni ni naunicima. Tesla, taj genijalni istraiva i osebujna linost, bio je ovjek ispred svoga vremena i slobodno se moe rei da svet jo nije do kraja istraio i spoznao pravu vrijednost svih njegovih ideja i pronalazaka. Nagaa se da je u Teslinoj ostavtini reeno pitanje beinoga prijenosa energije te da ona obiluje misterijima poput mogunosti umjetnoga izazivanja potresa, kontroliranog projektovanja misli, nadmaivanja brzine svjetlosti, komunikacije s vanzemaljcima itd. Zanimljiva je injenica da je bista Nikole Tesle, kao utemeljitelja, postavljena u Svetskome centru telekomunikacija u enevi. Njemu u ast, 1956. godine, jedinica za magnetsko polje prozvana je tesla (T), a njegovo ime astronauti su dali i jednom brdu na Mjesecu. TESLA I AMERIKA Nikola Tesla roen je 10 jula 1856. u selu Smiljanu kraj Gospia, u svetenikoj porodici koja je znala prepoznati njegove prednosti i podrati ga. Iako relativno siromani poslali su ga na studije u Zagreb i Graz. Zbog finansijskih tekoa ipak nije uspio zavriti fakultet pa se ubrzo zapoljava u Budimpeti, a zatim u Parizu. Godine 1884. odlazi u Ameriku, zemlju kakva upravo trebala njegovu umu. Krajem 19. stoljea, nakon prestanka graanskoga rata Sever-Jug, Amerika je u
48
procvatu. Nuan joj je elik zbog izgradnje eleznikih pruga, industrije, brodova, oruja i sl. Meutim, industriji elika nedostaju motori, a za njegovu proizvodnju koristi se iskljuivo ljudska snaga. U tom kontekstu pojavljuje se odjednom Nikola Tesla sa svojim otkriem elektromotora, to je spas za industriju. Tesla postaje jedan od najslavnijih ljudi Amerike. Na samom poetku 20. veka na vlast dolazi ameriki predsednik T. Roosevelt iji prvi potez je otvaranje Amerike prema svetu. Tu je opet Teslina ansa da ostvari svoj krajnji cilj - povezati svet i osigurati mu energiju. Baca se na istraivanje podruja prijenosa elektrine energije i telekomunikacija. KRATKA TESLINA BIOGRAFIJA Nikola Tesla je roen 10. jula 1857. godine u Smiljanu. Umro je 7. januara 1943. godine u hotelskoj sobi u Njujorku. Njegova zaostavtina i urna sa pepelom nalaze se u Teslinom muzeju u Beogradu. Svet e jo dugo ekati dok se ne pojavi genije ravan Nikoli Tesli. Njegov otac Milutin, bio je pravoslavni svetenik. Majka, uka, bila je poreklom iz svetenike porodice, nepismena, pametna i plemenita ena. Nikola je osnovnu kolu zavrio u Smiljanu, niu realnu gimnaziju u Gospiu, a viu realku u Karlovcu. Od ranog detinjstva je pokazivao sklonost za pronalazatvo. Dosta je itao, provodei sate u oevoj biblioteci. Zadivljen opisom Nijagarinih vodopada pomiljao je da tu sagradi veliku turbinu koja e stvarati elektrinu struju. Dvadesetak godina kasnije ta elja mu se ostvarila. Nakon mature, vratio se kui gde je oboleo od kolere. Posle godinu dana oporavka, 1876. odlazi u Grac da studira elektrotehniku. Radio je neumorno, od tri asa izjutra do ponoi, i ve prve godine poloio je sve ispite sa najviom ocenom. Profesori su ga voleli i cenili. Nakon oeve smrti, traio je stipendiju od Matice Srpske, ali je nije dobio. Naputa studije u Gracu i nastavlja studije politehnike u Pragu koje nikad nije zavrio. Zapoljava se u telegrafskom zavodu u Budimpeti, a posle godinu dana (1833.) prelazi u Edisonovu Elektrinu kompaniju u Pariz. Nakon godinu dana dobija ponudu da pree u sedite kompanije lino kod Edisona u njegovu laboratoriju da se bavi pronalazakim radom. U Njujork stie 1884. godine. Tesla dolazi do epohalnih otkria u oblasti fizike i elektrotehnike - otkriva obrtno magnetno polje, indukcioni motor, naizmeninu struju, transformator visokofrekventne struje, beini prenos radio-talasa itd.
49
Zbog neslaganja razilazi se sa Edisonom i prelazi u Vestinghausovu kompaniju koja ce finansirati gradnju prve elektrine centrale na naizmeninu struju na Nijagarinim vodopadima. Sa preko 700 patenata smatra se uz Faradeja najveim pronalazaem u istoriji nauke. U njegovu ast jedinica za jainu magnetne indukcije nosu njegovo ime i ima oznaku T. PRIMENA TESLINIH IDEJA Nikola Tesla je otac polifaznoga elektrinog sustava za proizvodnju i prijenos elektrine energije. Prema njegovoj zamisli izgraeno je nekoliko vrsta generatora, transformatora i motora. Usavrio je takoer sustav elektrinoga izvora svetla. Elektromagnetski talasi posebno su podruje interesa Nikole Tesle. Bavio se visokim frekvencijama i naponima te telekomunikacijama. Udario je temelje prienosu energije ukljuujui glas i sliku. Njegova teleautomatika realizirana je kroz teledirigirano upravljanje. Stoga se moe rei da dananji dometi amerikoga programa svemirskog naoruanja, poznatoga kao "Rata zvezda", imaju ishodite u Teslinoj ideji. Pred kraj svoga istraivakog rada Nikola Tesla bavio se i podrujem termodinamike i hidraulike. Poznato je da su otkria Nikole Tesle esto pripisivana drugim autorima. Postoji mnotvo patenata pod tuim imenom iako je njihovo ishodite u Teslinoj ideji. To se posebno odnosi na podruje suvremenih telekomunikacija. Italijanski naunik G. Marconi sebi je pripisao otkrie radiotelegrafske veze, a smatra se da je i otkrie X zraka nepravedno pripisano W.C. Roentgenu. Marconi i Roentgen dobitnici su Nobelove nagrade koju Tesla nikada nije dobio. Nikola Tesla, taj renesansni tip intelektualca, celi je svoj ivot posvetio samo radu. Nije imao ni familiju ni prijatelje, nisu ga zanimale materijalne vrednosti, priznanja i titule. Optereenost tim stvarima samo bi ga odbile od njegove osnovne elje - raditi za dobrobit ovanstva. Do kraja ivota ostao je veran svome poreklu. ".Povodom tog pitanja, jo neto. U vreme kad su Ameriku jo plavile vesti i knjige o NLO-ima, poetkom 60-tih, ameriki novinar Frenk Edvards objavio je delo "Letei tanjiri ozbiljno pitanje". U njoj Edvards optuuje Teslu da je upravo svojim eksperimentima, ba u Kolorado Springsu 1899. godine, "pozvao" vanzemaljce da nas posete. On je napisao da su se vanzemaljci pojavili, koliko se seam, 11 godina posle Teslinih eksperimenata i na osnovu toga izraunao da su, brzinom svetlosti, stigli iz oblasti zvezda Tau Ceti ili Epsilon Eridani.
50
PRIMEDBA UREDNIKA Veoma sam ubeen u to da je Tesla vanzemaljskog porekla ili u najmanju ruku deo uspenog eksperimenta. Naravno ne samo on nego i nekolicina drugih koje obian narod naziva genijalcima.To su,jednostavno reeno, neki ljudi koji toliko odskau od svojih savremenika i vremenski i intelektualno da, po meni, nepostoji racionalno objanjenje za njihovim radom i delom. Smatram da su to: Isus, Leonardo De Vini, Nostradamus, Hieronimus Bo,Rable, Petar Veliki, Marko Polo, Aleksandar Makedonski, Napoleon i sl. Takoe mislim da je nedovoljno poznat i priznat u svetskim okvirima s obzirom na njegov doprinos. Bez njega bi jo uvek iveli kao u srednjem veku. Pogotovo je minorna poast ukazano njemu u Srbiji jer budimo iskreni ono sve to je nazvano po njemu je samo malo vie nego to su dobijali anonimusi ili linosti lokalnog znaaja. Naa drava mora pod hitno napraviti brend od Teslinog imena i dela jer mali narodi moraju forsirati svoje velikane, a ne setiti ih se kao mi svakih 150 godina. Verujem da je ovaj na oma u slavu Tesle mnogo bolji i potpuniji nego to ete imati priliku da itate u bilo kojem asopisu cele ove 2006 godine.
51
MEGATRENDOVI ( Scenario-nain za razmiljanje o budunosti) Re urednika: Ovo je skraena verzija (moj izbor citata) predavanja koje je 1998 god.odrao izvesni gospodin Vukoti koji pokazuje i dokazuje da i mi imamo eksperte koji se bave megatrendovima tj. razmiljanju o budunosti, a poto je predvianje naina ivota u budunosti esta tema u naunoj fantastici, a iz ovog teksta oigledno je da je dosta romana naune fantastike i napisano po obrascima scenarija mnogo pre nego to je sam pojam megtrend postao popularan I zbog toga je logino da se ovo zanimljivo predavanje pojavi u Terri.Celokupni referat nalazi se na Internetu: www.postfest.ptt.yu/savetovanje98/Vukoti98
53
U obilju promena oko nas, bez obzira kako se one na prvi pogled odvijale, ipak ima pravilnosti, odnosno postoji dublja povezanost ovih promena na vioj ravni. Otkrivanje odnosno poznavanje kljunih procesa omoguava relativno pouzdano predvianje buduih dogaaja i predstavlja osnov za delovanje u duem vremenskom periodu. Bitno je naglasiti da se radi o dinamikim procesima, koji su okarakterisani sa pravcem i smerom kretanja i tempom promena. Dok je nekada, za voenje racionalne politike bilo dovoljno poznavati lokalne prilike danas je prisutan principrazmiljaj globalno, deluj lokalno. O budunosti nije lako razmiljati i verovatno je nemogue je predvideti. Lord Kevin je tvrdio 1895 godine, kada je bio predsednik Kraljevskog drutva, da su letee maine tee od vazduha nemogue. Hari Warner se 1927 godine zapitao ko to, doavola, eli da uje glumce da govore. Sredinom osamdesetih Bil Gejts je tvrdio da je 640k vie memorije nego to e ikada trebati za personalne raunare. Kada ovi velikani nisu bili u pravu, ta onda ostaje nama obinim smrtnicima. Mada ne moemo predvideti budunost, to nas ne spreava da o njoj razmiljamo. Mogue je, i to je verovatno od sutinskog znaaja za postizanje konkurentnosti, utvrditi kljune dogaaje koji se upravo deavaju, ili koji su se ve desili, i koji e uticati na nas sledeih par decenija. Ovo bi se moglo nazvatirazmiljanje o budunosti koja se ve desila. U vremenu preokreta moramo nauiti da interpoliramo pre nego ekstrapoliramo. Ekstrapolacija gleda u prolost i podrazumeva,da e budunost biti nalik na prolost, zato to je u prolosti budunost bila nalik na prolost. Ipak u vremenu kada se sprema revolucija znanja, znaajne nove tehnologije, porast blagostanja u Aziji (posebno pojava srednje klase), demografske promene u zapadnom svetu, konvegercija privrednih grana (industrija) i poveana briga za okruenje, bolje je primeniti interpolaciju izmeu onog gde smo sad i scenarija budunosti. Klju za uspeno razmiljanje o budunosti lei u razumevanju kako e ovi dogaaji uticati na nas u budunosti. Ovo je situacija u kome se pokazuje vrednost scenarija. Scenario nije predvianje ili plan za budunost. On je pre svega orue za razmiljanje o neopozivim dogaajima koji e uticati na nas. On mora biti zasnovan na irokom znanju o neopozivim dogaajima, on mora razmotriti razliite puteve kojima moemo ii da bi odgovorili na ukupna zbivanja. Svaki uspeni scenario ima tri kljuna elementa . Prvo moramo prikupiti informacije o neopozivim dogaajima i
54
faktorima koji utiu na naine na koje moemo reagovati na njih. Zatim moramo da asembliramo scenario, uzimajui u obzir drutvene, tehnoloke, ekonomske, politike i faktore okruenja. Na kraju, moramo da isprobamo budunost, kroz, detaljno razmatranje kako svaki od ovih scenarija moe uticati na nas. Tek tada smo u stanju da osmislimo strategije koje mogu iskoristiti sve povoljne mogunosti i odgovoriti na izazove koji se nalaze ispred nas. Korisne informacije mogu se prikupiti sluanjem kreativnih mislilaca, itajui napredne urnale i magazine, i paljivim razmatranjem kako se kljuni dogaaji odvijaju. Sistematsko praenje naunog i tehnolokog razvoja je vrlo korisno za poetak-ne samo da se pronau inovacije koje se mogu odmah primeniti u odreenoj oblasti poslovanja, ve i jo vie da se naui o razvoju koji moe dovesti do naglog zaokreta u ukupnom poslovanju. Doli-klonirana ovca je odlian primer. Mogunost da se kloniraju sisari izazvala je irok opseg politikih akcija da se ogranii i sprei kloniranje ljudi. No bez obzira na to neopozivi dogaaj se ve desio-kritina koliina znanja je osvojena- i moe se oekivati strahoviti rast u biotehnolokom biznisu, ak i bez kloniranja bilo kog sisara.Bilo koji skup scenarija normalno ukljuuje najmanje jednu priu o poeljnoj budunosti, u kojoj su glavni drutveni i ekonomski problemi reeni (i svi ivimo sreni do kraja ivota). Tehnoloki napredak esto pretstavlja oslonac za takve prie o blistavoj budunosti. Na primer, dananji prodori u tehnologiji e reiti sutranji nedostatak hrane, ili razvoj termonuklearne fuzije reie sve probleme vezane za nedostatak energije i zagaenje. Upotrebivi scenariji mogu ukljuiti i priu o zvaninoj budunosti-onu u koju smo spremni da poverujemo polazei od postojeih dogmi. Detaljna analiza ovog scenarija moe ukazati na nemogue i nepoeljne ciljeve.Grozomorni scenario takoe moe bit koristan. On razmatra sve ono to moe krenuti loe, sa ciljem da se razmotri strategija za delovanje pod krajnje nepovoljnim okolnostima. Na osnovu scenarija mogu se ukljuiti prioritetne investicije u korisne tehnologije za podrku prihvatljive budunosti, ili za ublaavanje najveih neprilika. Za svaki scenario neophodno je da se razmotre i neophodni uslovi, atakoe i mogui problemi. Poznato je da je informaciona revolucija glavni pokreta svih promena. Dramatine promene se manifestuju u irokom spektru hardvera, i jo sve raznovrsnijim i prilagodljivijim softverom, diverzifikacijom telekomunikacione strukture i njihove konvergencije ka razliitim multimedijalnim konfiguracijama i aplikacijama-integracija
55
slike, glasa, podataka i tekstualnih informacija kroz proces digitalizacije. Tridesetak godina stara vizija Marala Meklauna o globalnom selu opasanom (povezanom) javnom (masovnom) mreom komunikacija postala je univerzalna stvarnost omoguavajui komunikacije preko svih geografskih i kulturnih razlika. Ovaj trend se ne moe zaustaviti jer on je ve pokrenuo prilagoavanje i nov pristup svim drutvenim aktivnostima. Informaciona revolucija je komplementarna sa eksplozivnim rastom znanja. Moe se dokazati da nauka i istraivanja pretvaraju novac u znanje, dok tehnologija pretvara znanje u novac i bogatstvo. Obe revolucije su globalnog karaktera i zahvatile su sve zemlje bez obzira na granice. One proimaju sve dimenzije ekonomskih, drutvenih i politikih aktivnosti, utiui na drutvene institucije, shvatanja i kroz proces-kako organizujemo rad, kako da proizvodimo i trgujemo, kako da vodimo poslove i kako da stvaramo bogatstvo. Optimisti predviaju da e oveanstvo imati na raspolaganju gotovo nezamislive mogunosti. Pesimisti su zabrinuti zbog uticaja ovog napretka na zaposlenost, drutvene veze i multikultrnost. Oni se pitaju kako moemo spreiti da informaciona provalija izmeu bogatih i siromanih zemalja postane jo vea. Informacione i komunikacione tehnologije (IT) - zajedno sa biotehnologijom i tehnologijom novih materjala-se nazivaju generike (bazine) tehnologije, zato to one radikalno menjaju tehnike i sisteme na irokom planu proizvodnje i distribucije, donosei fundamentalne promene u ekonomskom sektoru. Nova opta tehnologija podrazumeva rukovanje, upravljanje procesima na nivou atoma, molekula i gena a to su izuzetno nauno i istraivaki intezivne delatnosti. Hardver postaje sve bre manji i jeftiniji, prema Murovom zakonu kapacitet procesiranja mikroprocesora (ip) se priblino udvostruuje a trokovi opadaju za treinu svake godine. Pouzdanost IT hardvera, je sa druge strane via nego kod drugih tehnologija, uglavnom zbog odsustva mehanikih delova. Razvoj softvera je takoe zaprepaujui: mogue je napisati softver koji e sprovesti bilo koju logiku operaciju u nizu ili u mrei za bilo koji deo drutva, ukljuujui obrazovanje i medije. Digitalizacijom informacija i komunikacijama preko stelita i kroz optike kablove omoguen je trenutni prenos velike koliine informacija i znanja sa jednog medija na drugi, i sa jednog dela sveta na drugi. Znanje i informacije stvaraju i ubrzavaju sveobuhvatni proces globalizacije a koji se odnosi na usluge, koje su bazirane na znanju (inenjering, istraivanje, konsalting, razvoj softvera finansijske
56
i usluge pojedincima, zabava) i omoguavaju nastanak teleekonomije teleworking, teleservices, telemedicina, daljinsko obrazovanje, teletrening, teleshoping, telebanking). Znanje utie i na trite rada koje se radikalno prestruktuira u pravcu poboljanja uslova za visoko obrazivane i tehniki sofisticiranije radnike. Informacije i znanje e biti glavne alatke u restruktuiranju privrede i drutva nudei ranije nepoznata reenja za globalne probleme posebno u pogledu odrivog razvoja ljudi (ukljuujui ublaavanje siromatva, zatitu okoline, razumno upravljanje resursima, obrazovanje i polnu jednakost, stvaranje podnoljivih ivotnih uslova i poboljavanje organizacije vlade i narodnog participiranja. Kakva god da bude izgledala industrija budunosti, jedna stvar je apsolutno sigurna. Konstantna tehnoloka inovacija bie od sutinskog znaaja za privrednu konkurentnost.. Mi moramo biti sposobni da se vidimo u budunosti, da shvatimo koje sposobnosti da izgraujemo ve danas, da obezbedimo kretanje ka budunosti sa mnogo vie poverenja. Naravno moramo prevaziI i probleme kao to su: elitistiki (koji ne ukljuuju i ne angauju ljude iz kompletne organizacije), Nije orijentisan na budunost (pada u zamku projektovanja sadanjosti u budunost, zadrava se na povrini to dovodi do pogernih pretpostavki), Bez vizije (nedostatak intelektualne koherencije i emocionalne odlunosti),Neintegrisanost (bez povezanosti sa kontrolim sistemom koji bi iz dana u dan pratio stanje u poslovanju. etiri podruja istraivanja se posebno izdvajaju po brzini razvoja i probojima koji su uinjeni:Informacija & Uenje; Genetika & Biotehnologija; Materjali & Prerada; Energija. Informacije & Uenje *Perfomanse mikroprocesora su poboljane 25000 puta od njihove pojave pre 30 godina i nastavie i sledeih 10 godina da dupliraju kapacitet ipa svakih 18 meseci (Murov zakon). *Ultravioletna svetlost, X-zraci i mlaz elektrona se ispituju kao alternativa za upotrebu vidljive svetlosti u proizvodnji silikonskih ipova. *Do 2020 godine mikroprocesori e verovatno biti ugraeni u praktino sve, od prekidaa za svetlo do pareta papira i podravae aplikacije od prepoznavanja govora do virtualne stvarnosti. *Korienje optikih konektora ima potencijal za poveanje brzine kompjutera od 100 do 1000 puta i omoguie kompleksne kompjuterske primene kao to su neuronske mree ili paralelno procesiranje.
57
*Mikroelektromehaniki sistemi-stvari kao to su oset, signal, procena i reagovanje bez direktnog fizikog ljudskog uticaja-su primeri konvergencije i inteligentnihtrendova u ovoj oblasti. Za njih se oekuju da pronau iroku primenu, od nadzora nad ivotnom sredinom do kontrolisanog davanja lekova. *Vetake neuronske mree ue iz iskustva podeavajui snagu svojih veza. Inenjering neuronskih mrea pokuava da ovaj princip proiri i da zahvate to vie kompleksnosti postojeih senzora u mikrokolima hardvera. Ova tehnologija se naziva analogni VLSI i labaratorije irom sveta pokuavaju da od njih naprave silikonske oi, ui, nos i primitivan mozak!!! *Superkompjuteri mogu postati suvini u budunosti. Kvantni komjuter moe izvesti toliko operacija u sekundi da obini superkompjuter to ne bi preraunao ni za milijardu godina. Poetkom 1997 godine dva nezavisna istraivaka centra u SAD su stvorili primitivan kvantni kompjuter primenom magnetnih polja na tenost. *U narednih 30 godina imaemo svet povezan sa irokopojasnom komunikacionom mreom zasnovanom na fiber optici i sa pomonim mreama kao to su satelitska, kablovska i mikrotalasna. Komunikacije do bilo kog mesta u bilo koje vreme sa bilo kog mesta bie omoguene i iroko dostupne. *Napredni diferencijalni svetski pozicioni sistemi (Global Positionig System) moe obezbediti podatke o poloaju sa tanou manjom od jednog metra (mogua greka). Novi interferometrijski difercijalni GPS omoguava jeftino, ultra precizno odreivanje poloaja i brzine. Ovo bi mogla da rei veinu problema vezanih za automatsko prizemljenje vazduholplova i omogui sofisticirani nadzor nad upotrebom saobraajnica. Inae GPS se ve uveliko koristi na najraznovrsnije naine od lociranje jata riba, voenja hitne pomoi, sinhronizovanja finansijskih transakcija do primene u poljoprivredi. *Metacomputing-deljenje raunarske snage preko Internetamoe postati stvarnost u bliskoj budunosti. Tokom noi va kompjuter ukljuuje se u mreu i trai posao-iznajmljujui vae resurse u vidu procesorskog vremena, softvera i memorijskih kapaciteta onima kojima su potrebni za jednokratni ili povremeni posao. *Nova iroko rasprostranjena upotreba Interneta i hipertekst su revolucionirali izdavaku delatnost i doveli do irokog pokreta zamene tampanja sa elektronskim kopiranjem. Mnogi nauni asopisi sada imaju paralelno elektronsko izdanje ili izlaze samo u ovom obliku.
58
Genetika & Biotehnologija Upravo ulazimo u fazu koju moemo nazvati doba gena. Uz podrku dobrog razumevanja DNK, nauka je u stanju da ubrzano otkriva genetske kodove ovekai drugih ivih bia i primenjujui to znanje menja ili koriguje gene za nae dobro. *Samo je 2% od ukupno 60000-80000 gena ljudskog genoma do sada sekvencirano.Trenutno se priblino svakog dana otkriva jedan novi gen, ali sa automatizacijom sekvencionih tehnika ceo posao se ubrzava i rauna se da ce do 2005 godine kompletan Human Genome Project biti zavren (primrdba urednika:tekst je pisan1998 godine a jo uvek, 2006 godina, projekat nije dovren ali se po najnovijim saznanjima pribliava kraju). *Genetska dijagnostika ve uzima maha i za par godina e tzv. DNK ipovi omoguiti brzo i simultano pregledanje miliona razliitih DNK sekvenci koji su nosioci oboljenja. Ovo moe iz osnova promeniti zdravstvenu zatitu-omoguavajui odreivanje naina ivota za spreavanje oboljenja, poboljanje terapije medikamentima i ak genetska terapija. *Genetsko inenjerstvo nam omoguava da direktno delujemo na iva bia.Transgenetske ivotinje ve proizvode terapeutske medikamente i gene, koji poinju da se koriste u leenju ljudi. *Oktobra 1997 godine prvi put na svetu je stvoren protein po unapred postavljenom zahtevu. Istraivai u SAD-u su razvili napredni komp.program koji moe predvideti sekvence aminokiselina za proizvodnju proteina sa eljenim oblikom i svojstvima.Iako je prviskrojeni protein dugaak samo 28 aminokiselina, sinteza mnogo kompleksnijih enzima i lekova je samo pitanje vremena. *Poetkom 1997 godine, sada ve uvena ovca Doli, postala je prvi sisar kloniran od odrasle elije. Svi su izgledi da e kloniranje postati vrlo korisno sredstvo u stoarstvu, posebno u kombinaciji sa genetskim ineneringom. *Paralelna istraivanja u genetskom umarstvu stvorila su grupu transgenetskih vrsta, koje su otporne na insekte i hemikalije. *Genetika pomera ne samo naune, ve i etike granice. I mada se stavovi menjaju, samo e vreme koje je pred nama rei ta je drutveno prihvatljivo od onog to je mogue u ovoj oblasti. Materijali & Prerada Bioloki sistemi su sami po sebi inteligentni. Jedan od izraenijih trendova u oblasti materijala i industrijske prerade je proirenje sveta proizvodnje sa bioloki inspirisanim inteligentnim
59
svojstvima-senzorske sposobnosti, biorazgradljivost i ak samosklapanje i odravanje. Drugi znaajan pravacu ovoj oblasti je miniturizacija, popularno poznato kao nanotehnologije. *Sledeih 20 godina kompozitni keramiki materjali bie iroko korieni kao materijal za motore sa unutranjim sagorevanjem. Procenjena uteda energije kod dizel motora je oko 50%. *Prema znajnim autoritetima u SADproizvodnja e sve vie liiti na odgajanje, i 2015 godine bioproizvodnja e postati samostalno podruje. *Penuavi materijali imaju strukturu slinu kostima i imaju izuzetna svojstva: laki, izdrljivi, vatrootporni, priguuju buku i sl. Primena penuavih metala otpoela je u proizvodnji vazduhoplova, brodova, automobila i mehanikih delova. *Superprovodnici na visokim temperaturama imaju ogroman potencijal za poveanje efikasnosti elektrinih komponenti i sistema.1997 god. je 13000 ams uspeno preneto kroz kabl od kompozitne keramike hlaen tenim azotom. *Ugljenine nanocevice otkrivene su tek 1991 godine. Ove izuzetno jake nano ugljenine strukture nastaju procesom samoizgradnje i obeavaju iroku primenu kao minijaturni elektrini provodnici, elijske sonde, materijal za izgradnju, delovi za maine molekularne veliine i rezervoar za vodonik kod gorivih elija. Energija Zalihe fosfornih goriva su muda vek od iscrpljivanja, ali je ve prisutan pritisak za razvoj i unapreenje energitskih tehnologija koje koriste obnovljive resurse i ne zagauju okolinu. *Sledeih 30 godina zahtevi za energijom e porasti za 54% na svetskom nivou, u Aziji i svih 130%. *Svake godine planeta primi 10 puta vie energije od sunca nego to su ukupne poznate zalihe nafte, uglja, prirodnog gasa i uranijuma. *Fotosinteza koristi manje od 1% suneve energije, dok moderna solarna tehnologija postie efikasnost od 20-30%. Solarne elije u vidu plastinog filma su u razvoju i imaju teoretsku efikasnost od oko 70%. Najvei instalirani fotovoltani krov na svetu ima izlaz od 1000 kilovata to je dovoljno za potrebe 300-400 domainstava. *Tehnologija korienja energije vetra ubrzano napreduje i ima izgleda da u nekim zemljama zameni hidroenergiju. Oekuje se da e se svake etiri godine na svetskom nivou energija dobijena od vetra udvostruiti.
60
*Gorive elije su dva do tri puta efikasnije nego motori sa unutranjim sagorevanjem i pritom zagauju malo ili nimalo. Prvi prototipovi autobusa i automobila na vodonik, koji ne zagauju, ve su na putevima. *Do 2030 godine oekuju se da energetski inteligentne kue postanu standard u SAD. Ne samo da e biti graena sa aspektima energetske efikasnosti, ve e i kompjuterski kontrolni centar nadzirati i regulisati upotrebu energiju. *Temonuklearna reakcija (fuzija) je cilj za 50 godina, ali sada je ve mogue odravati plazmu nekoliko hiljada sekundi. Briga za ivotno okruenje Kada bi se nivo potronje iz SAD primenio na kompletno svetsko stanovnitvo, bilo bi potrebno etiri puta vie resursa nego nego to Zemlja moe da izdri. *Raznovrsnost ivog sveta-irom sveta dolazi do opadanja raznovrsnosti ivog sveta kao posledica ljudskih aktivnosti. Pretnja vrstama i ekosistemima dolazi od promene habitata izazvanih ljudskim naseljima, ljudskim aktivnostima, kao i raskrivanjem i primenom pesticida. *Vodeni resursi-Kvalitet i distribucija vode su prilino neujednaeni. Upravljanje vodenim zalihama stoga u prvi plan stavlja kvalitet vode i vodene ekosisteme. *Uticaj energije na okruenje-nastavak poveanja ukupne potronje energije dovodi do ozbiljnih posledica u mnogim podrujima ivotnog okruenja. *Rukovanje otpadom, kontaminiranim mestima i opasnim materijama-Stvaranje i odbacivanje smea je centralno pitanje za odravanje zagaenja na drutveno prihvatljivom i ekoloki odrivom nivou. Takoe je potrebna stalna briga usled rizika skopanih sa korienjem opasnih materija i tetnih mikroorganizama. *Promena klime U atmosferi neprekidno raste procenat ugljendioksida kao rezultat ljudskih aktivnosti tj. Raste pretnja efekta staklene bate. Dalje poveanje moglo bi ozbiljno naruiti na ivotni, privredni i drutveni sistem. *Ozonska rupa-Oteenje ozonskog omotaa, koji nas titi od opasnih ultravioletnih zraka, e nastaviti da se poveava najmanje do 2010 godine kao rezultata CFC ve prisutnog u atmosferi.
61
Organizacija drutva U budunosti e postupno kompletna drutvena organizovanost biti podvrgnuta detaljnom preispitivanju i redefinisanju. Gotovo je nemogue predvideti organizacione oblike i forme budueg drutva, ali se mogu istai dogaaji koji e imati dalekosenog uticaja, a to su: demografija, zapoljavanje i razvoj sposobnosti, etnike razlike, promena poloaja ene, promena porodice, kriminal i terorizam, bolesti i epidemije, promena uloge vlade u drutvu znanja.
62
SCI FAIKU Nauna fantastika je fleksibilni anr koji se trudi da prihvati sve to se pokazalo zanimljivim i bitno razliitim u anrovima i da doda ono to je njena specifinost te da se kroz tu simbiozu i kompatibilnost stvori novi specifini hibrid koji e zaintrigirati SF fanove. To je sluaj i sa SciFAiku poezijom. Ona je ustvari Haiku poezija sa temama iskljuivo iz naune fantastike. Struktura Haiku poezije je potpuno ouvana i sva pravila koja vae za Haiku vae i za SciFAiku. Postojbina SciFaiku poezije je SAD ali je veoma popularna i meu SF fanovima Evrope. Kod nas (Srbija) je potpuno nepoznata i dok sam prikupljao materijal za ova tekst, kontaktirao sam paesnike, knjievnike, teoretiare knjivnosti, knjievne kritiare, nastavnike i profesore, studente Filolokog fakulteta. Verujte mi niko nije uo za SciFAiku poeziju, tako da se moe slobodno rei da je ovaj tekst ekskluziva, odnosno prvi tekst sa nekoliko prevedenih pesama, koje se pojavljuju u Beogradu.
63
Pravila pisanja SciFAiku poezije su sledea: Tri kratka reda, jedna glavna (season) re, 1 zavrna (cutting) re, 17 slogova (5-7-5), bez rima i metafora. Tri kratka reda, jedna glavna (season) re, 1 zavrna (cutting) re, 17 slogova (5-7-5), bez rima i metafora. Evo nekoliko primera uspene SciFAiku poezije: Kruei oko Saturna Sluamo trausa i Poinjemo plesati valcer Bez teine lebdeli smo Kao ribe koje se pare Orlovi koji se ljube u letu Marsovski zalazak sunca U ledeno moju duu boji Ljubiasto crvenim svetlom Pospano boanstvo Isprdava komete koje ivot nose Pustim svetovima Posmatram vetar to iba Sumporne dine na Iou Njena plava kosa lepra Posle seksa Fluidi lebde kao oblak praine Maglina ljubavi Bljetei monitori Njene obline boje veeras U bledo plavo indigo Planete kotrljaju Kao gumene lopte Kapetan udi za lovom Crveni div se raa Bacajui Divovske crvene sene Gledamo veitu igru Meseca Iza nas Jupiter se raa Polja ita Pod kupolom Tiho rastu Mehurii vazduha teku Iz uglova oiju njenih: Suze sirene Zbunjeni robot Tumara u krugovima Asimov se smei Stojei na smrznutoj ledini Pitam se Koliko visoko mogu skoiti Osloboena oseanja Lebde mi u vakuumu Neometena od nje
64
IN MEMORIAM: STANISLAV LEM Stanislav Lem bie zapamen najpre po svom najznaajnijem delu Solaris. Jedno od njegovih poslednjih dela je Imaginary Magnitude, koje je blie lepoj literaturi od bilo ega to je napisano u SF-u. U ovom delu Lem je dostigao svoje savrenstvo u pripovedanju SF-a. reenice su jasne, nezbrkane i ne nude preterane informacije a ipak su neizrecivo guste renice i budunost je prikazana tako ivopisno i voma podsea na jednog drugog velikana SF-a, Ursulu Legvin i na njeno delo Stalno se vraajui kui. Jedan od pria je o vetakoj inteligenciji. Naalost lem nije uspeo da zavri ovo delo. Velika je teta to ne posedujemo mainu koja bi mogla zaviriti u ono to je autor nameravao da kae. Celom svetu nedostajae njegove vizije a naroito ljubiteljima SF-a. Stanislav Lem umro je 27 marta 2006. godine.
65
Neka od Lemovih znaajnijih dela: The Cyberiad: Fables for the Cybernetic Age The Futurological Congress (From the Memoirs of Ijon Tichy) Highcastle: A Remembrance Highcastle: A Remembrance Hospital of the Transfiguration Hospital of the Transfiguration Imaginary Magnitude Memoirs Found in a Bathtub Microworlds: Writings on Science Fiction and Fantasy More Tales of Pirx the Pilot Mortal Engines Peace on Earth Return from the Stars Solaris A Stanislaw Lem Reader (Rethinking Theory) A Stanislaw Lem Reader (Rethinking Theory) The Star Diaries Tales of Pirx the Pilot The Chain of Chance Eden Fiasco His Master's Voice The Investigation Memoirs of a Space Traveler; Further Reminiscences of Ijon Tichy One Human Minute Peace on Earth A Perfect Vacuum Chain of Chance Invincible
66
INVAZIJA SA ALDEBERANA STANISLAV LEM Desilo se to nedavno ini mi se ustvari kao da je bilo jue. Dvojica stanovnika Aldeberana, pripadnici rase obdarene razumom, koja e biti otkrivena tek 2685. godine i koju e Nierarh (Linne 30 veka) klasaificirati kao grupu coles tiaca u rodu megalopterygia ukratko: dvojica predstavnika roda megalopteryx ambigua flirx, koje je Vrhovna skuptina Aldeberana poslala da proue mogunosti za kolonizaciju planete u podruju VI parcijalne periferne tekuzone (PPT) najpre su se spustili na Jupiter, gde su uzeli uzorke njegovog tla. Uverivi se da su ti uzorci pogodni za snabdevanje telepathikusa (sistem za sporazumevanje), odluili su istraiti odmah i treu planetu tog sistema omanje nebesko telo, koje je oko sredinje zvezde kruilo pravilnom putanjom. Oba Aldeberanca podesie svoje astromate na nadprostornu brzinui ubrzo se pribliie atmosferi planete. Smanivi brzinu, nekoliko puta obletee oko planete i poee se sputati ka njoj. Okeani i kontinenti sve sporije su promicali ispod njih. Moda bi trebalo spomenuti da Aldeberanci, za razliku od ljudi nislu leteli u raketama ve obrnuto, rakete su bile u njima, osim siunog vrha. Budui da im je obojici planeta bila potpuno nepoznata mesto sputanja izabrali su sluajno. Kao bia koja vode rauna o strategiji a i pravi sinovi visokorazvijene parastatike civilizacije obino su se sputali na liniju planetnog terminatora, odnosno na granicu izmeu dana i noi na planeti. Spustivi se meko na planetu napustie svoje svemirsko vozilo tanije reeno: odlepie se od njega i poprimie koncentrian oblik, karakteristian za sve metapterygire monozoe i polizoe na niem stepenu razvoja. Sada bi valjalo opisati doljake ali njihova je spoljanjost predobro poznata. Po miljenju svih autora Aldeberanci, poput svih razvijenih bia iz podruja Mlenog puta, imaju mnogobrojne vrlo dugake hvataljke nalik na ruke sa akom sa est prstiju, neobino velike, odbojne krakate glave i noge takoe sa po est prstiju. Stariji od ove dvojice a ujedno i voa, zvao se NGTRX, a mlai, u zaviaju poznat kao strunjak za planetarna pitanja PWGDRK. Odmah nakon sputanja doljaci su otkinuli nekoliko grana u grmlju oko svoga svemirskog broda i njime ga pokrili da bi ga sakrili od pogleda sluajnih prolaznika. Zatim su istovarili svoje ureaje teremtak (analizator), napunjen i spreman za deovanje aldolicho
67
(odbrambeni sistem) i peripatetiki telepathikus o kojem je ve bilo rei. Peripatetiki telepathikus, zvan Pe-Te, je ureaj koji slui za sporazumevanje sa razumnim biima drugih planeta i koji, zahvaljujui nadprostornim prikljucima na super mozak moe prevoditi na aldeberanski jezik sve to je napisano na sto devedeset est hiljada galaktikih jezika, nareja i argona. Taj se uraaj razlikuje a i ostali, od zemaljskih, jer Aldeberanci, to e se otkriti tek 2685. godine, ne proizvode svoje ureaje i aparate nego oni nastaju iz semenki i jaja, koja se prethodno genetiki usmeravaju prema potrebi. Svojom spoljanjou ali ne samo njome, peripatetiki telepathikus podsea na tvora, jer je iznutra ispunjen mesnatim semantikim stanicama memorije; ima i mehanizam alveolarnog translatora (sistem za prevoenje glasova) kao i mnemonskomnestiku lezdu. Uz to, spreda ima ekranske otvore (EO) svog interglokokoma odnosno interplanetarnog glosarsko koherentno kontemplativnog komunikatora (sistem za meuplanetarna sporazumevanja). Opremljeni najpotrebnijem pooe. Telepathikusa su drali za upravlja, teremtak se kretao ispred njih na njemu je bio privren i aldolicho. Mesto prvog izvianja nije moglo biti bolje. Bio je to predeo obrastao gustim grmljem, nad kojim su se navlaili veernji oblaci. Neposredno pre sputanja uspeli su u daljini primetiti neto nalik na crtu; mislili su da bi to mogao biti deo saobraajnog sistema. Dok su oko nepoznate planete obletali na velikoj visini zapazili su ve i druge znake civilizacije na primer: jedva primetni odsjaj na tamnoj poplulopti, verovatno osvetljene gradove. To im je pojaavalo nadu da e pronai visokorazvijena bia, to su ustvari i eleli. Jer u to doba pre propasti nedostojnog Sinsinatija, pred ijom agresivnou se nisu mogli odbraniti ni stotine planeta vrlo udaljenih od Aldeberana Aldeberanci su najradije osvajali naseljene planete, smatrajui to svojom istorijskom obavezom. Osim toga, nerado su kolonizovali nenastanjene planete jer su takvi poduhvati iziskivali opsene graevinske, industrijske i druge investicije. Oba izviaa teko su se probijala kroz gusto grmlje a nepoznate siune letee nemani neprestano su ih bockale po rukama i glavi. Iznad sebe nisu videli gotovo nita a to su dalje hodali to su ih jae ibale grane po krakatim glavama, jer rukama nisu stigli brzo razmicati iblje pred sobom. Naravno, nipoto nisu nameravali sami osvojiti i
68
pokoriti planetu to nije bilo u njihovoj moi. Oni su bili samo prethodnica, nakon njihovog povratka na Aldeberan imala bi se zavisno od podataka u izvetaju pripremiti velika invazija. Aldolicho je na svakih nekoliko koraka zapinjao u grmlju pa su ga morali izvlaiti uz velike napore. Pri tome su morali paziti da ne dotaknu obara, jer su se kroz njegovo meko krzno i previe jasno mogle opipati strelice kojima je bio napunjen. Stanovnici planete bez sumnje e ubrzo postati njegove rtve. Ne mogu se razaznati nikakvi tragovi ovdanje civilizacije, Zacvile PWGDRK posle otprilike sat hoda. Ali video sam gradove. Odgovori NGTRX. Uostalom stani... Stani, tamo preko je svetlije... To je sigurno ulica. Da pogledaj, ulica. Izbili su na istinu ali ih je ona razoarala. Relativno iroka, ravna istina, nalik na ulicu, bila je pokrivena kaastom lepljivom supstancom, koju su na ivicama omeivali sloeni oblici valjkastih izboina i udubljenja. Mnogi od tih oblika bili su nainjeni od kamena. PWGDRK, specijalista za planetarna pitanja pomisli da se nali na izmet gigantosaurusa. Ovo nikako nije ulica, ree on. Ni jedno aldebaransko vozilo na tokove ne bi se moglo ovde kretati. Odmah su analizirali uzorke tla, koje je pokupio teremtak; na njegovom elu proitali su rezultat ispisan fosforescentnim slovima: kaasto lepljiva stvar je meavina oksida vodonika, aluminijuma i oksida silicijuma sa znatnim primesama blt (blata). Nisu dakle naili na trag gigantosaurusa. Poli su dalje gazei travu koja im je dopirala do najvie hvataljke. Iznenada iza sebe zaue neobino stenjanje. Zbog sve gueg mraka u prvi tren nisu mogli nita razaznati. Pazi! kriknu NGTRX Neto je stenjui i njiui se jurilo ka njima ogromno stvorenje ravnog ela, glomaznog trupa i glatke koe. Nije li to Sinsitij? uzbueno upita NGTRX. Crni div odmie pored njih obojica su bili uveren da su videli tokove koji su divlje tutnjali kao na pravoj maini. Upravo su se hteli primai da bolje vide kada ih zalije prava bujica blata. Napola onesveeni a uprljani odozgo do dole, stadoe kao ukopani. Teka kada sa sebe stresoe najvee komade prljavtine potrae ka telepathikusu da saznaju nije li se iz krkljanja, kripe i tutnjave ove maine, koja je projurila, moglo razaznati neto smisleno.
69
Nepravilni zvuci primitivnog potroaa ugljovodonika i kiseonika, koji radi pod uslovima za koje je namenjen, proitae na ekranu telepathikusa zaueno se pogledae. Neobino. ree PWGDRK. Posle kraeg razmiljanja, bio je sklon prebrzom zakljuivanju, doda: Sadistoidalna civilizacija. Iivljava se na mainama koje je sama stvorila. Telepathikus je u meuvremenu na ultraskopu uspeo nainiti savrenu sliku dvononog bia koje je sedelo u staklenom kuitu iznad glave maine. Uz pomo teremtaka koji je imao posebnu lezdu za imitirajue kopiranje svega i svaega, oni iz odreene koliine brzo promeane gline naine taan model dvonoca u prirodnoj veliini, umotae ga u plastinu foliju tako da lutka poprimi prirodnu bledoruiastu boju, pa prema uputstvima teremtaka i telepathikusa oblikuju njen donji deo. Sve je to bilo gotovo za manje od 10 minuta. Iz tkanine stvorene na slian nain stvorie i odeu nalik onoj koju je imao dvonoac u maini. Obukoe lutku a potom se NGTRX spretno zavue u njenu uplju unutranjost. Pod ruku uze i telepathikusa a njegov prednji EO postavi pred usta lutke. Tako maskiran NGTRX pomicao je as levu as desnu nogu lutke hodajui kaastom stazom. PWGDRK ga je, nosei aldolicho, sledio na odreenom razmaku. Ispred obojice se naravno kretao teremtak. Ta operacija bila je tipina. Aldebaranci su takve maskarade oprobavali ve na desetak planeta uvek sa potpunim uspehom. Lutka je uvek sasvim slina nekom od obinih stanovnika planete te meu prolaznicima s kojima bi se srela ne bi pobuivala ni najmanju sumnju. NGTRX je nesmetano pokretao udove i glavu lutke a pomou telepathikusa se mogao ispravno sporazumevati s pravim dvonicima. Spustila se mrkla no. Na horizontu su se tek ponegde videla daleka svetla kua. NGTRX je u svojoj odei udario u neto to mu je u mraku izgledalo poput mosta. uo je ubor vode koja je tekla ispod. Teremtak se i dalje kretao prvi. Iznenada se zau njegov poziv u pomo karakteristino zvidanje, cianje i kripa koju prekide glasno pljus! Budui da je NGTRX bio u lutki i ne bi se mogao zavui ispod mosta, PWGDRK se prilino namuio dok teremtaka nije sam izvukao iz vode. On je naime, uprkos oprezu pao u reku kroz rupu na mostu. Nije ni slutio da na mostu moe biti rupa jer je neto malo pre toga tu prolo dvonoevo vozilo. Klopka! zakljui PWGDRK. Otkrili su na dolazak!
70
NGTRX odgovori da ne veruje u to, ali nije hteo da se prepire i utei pooe dalje. Preavi most ubrzo otkrie da se blatni put, kojim su ili razdvaja. Na sredini izmeu dva kraka puta stajao je neki kosi stub a na njemu daska. Stub je bio klimav a zailjeni kraj daske bio je okrenut ka zapadnom delu nonog neba. Teremtak na zapoved uperi svetlo svojih est oiju na stub i Aldebaranci razaznae natpis: DOLNIE WEIS 5 km Daska je bila ve napola trula a slova na njoj jedva vidljiva. Ostatak prethodne civilizacije. Ppretpostavi PWGDRK. Iz dubine lutke NGTRX upravi EO telepathikusa prema dasci. Putokaz, proita na EO. Pogledao je ka PWGDRK-u. Neobino... Stub je od celuloidnog drva, nagrienog bui tipa arbaketulio papyraceata garg. ree PWGDRK posle krae nalize. To ukazujena civilizaciju iz pretkamenog doba! Osvetlie donji deo stuba. Dole u blatu opazie komad tankog celuloidnog materijala na kojem su bila utisnuta neka slova. Videlo se samo nekoliko redova: Iznad naeg gra... U jutro sat... U sedam i... Telepthikus prevede a oni se zaueno pogledae. Ploa pokazuje u pravcu neba. ree NGTRX. Hmmm, to bi moglo odgovarati. Da, taj DOLNIE WIES je sigurno naziv njihovog trajnog satelita. Besmislica. Kako bi oni mogli imati satelit kad ni komad daske ne mogu isei ravno? Upita NGTRX iz unutranjosti vetakog dvonoca. Neko vreme su se prepirali oko toga. Zatim osvetlie stub sa druge strane i otkrie nejasan, ukoso urezan natpis: Marija je divna... Ovo je bez sumnje ifrom iskazan podatak oeliptinoj putanji njihovog satelita. ree PWGDRK. Upravo je nastavak natpisa premazao posebnom pastom u elji da ga uini vidljivim kada teremtak iz mraka ispusti opominjui ultracijuk. Panja u zaklon! javi NGTRX. Iskljuie telemtak. S njim i s aldolichom PWGDRK se skloni uz ivicu blatnjavog puta; NGTRX takoe stade u stranu da ne bude previe uoljiv.
71
Trenuci napetog iekivanja. Neko se pribliavao. U prvi mah inilo se da je to razumni dvonoac jer se kretao uspravno. Neobino dvonono bie razaznavalo se sve jasnije ali nije hodalo pravo nego po nekoj sloenoj krivoj putanji, od jedne do druge ivice lepljivog puta. PWGDRK odmah pone beleiti krivulju ali shvati da je previe kompliovana. Iznenada stvorenje posrnu. uo se mukli udarac a onda frktanje. Neko vreme prilika je puzala nema sumnje: puzala je! Na sve etiri a onda se ukaza u svoj veliini. Mrmljala je i dalje se kreui po sinusoidnoj putanji i prilazila je sve blie. Povremeno je snano zadrhtala ili zavijala. Belei! Belei i prevodi! ta eka? ljutio se NGTRX na telepathikusa. Napeto je oslukivao zvuke bia koje im je prilazilo. U ha ha! U ha ha ha'amo tap! U ha ha! ulo se iz mraka. Zadnji EO telepathikusa nervozno je podrhtavao ali i dalje nije pokazivao nita. Zato toliko krivuda? Da li je daljinski upravljan? Zapita se PWGDRK nagnuvi se iznad aldolicha na ivici puta. Bie je sada bilo tik pred njima. Prolo je pored nakrivljenog stuba kad sa strane iskoi NGTRX prie telepathikusu i ukljui ga. Dobro vee! Umiljato ree telepathikus jezikom dvonoca, pri emu je sjajno modulirao glas a NGTRX je oprugama uobliio masku u prijatan osmeh. Ovo se takoe ubrajalo u avolski plan Aldebaranaca; bili su vrlo iskusni u porobljavanju planeta. taa? E hik! odgovori stvorenje njiui se u mestu. Oi su mu se polako pribliavale licu vetakog dvonoca. NGTRX ni ne trepnu. Visok stepen inteligencije, sad emo uspostaviti vezu! pomisli PWGDRK koji se skrivao na ivici puta i uz bok stiskao aldolicho. NGTRX prekopa telepathikus na deo za premotavanje i u svom skrovitu poe razabirati upustva za uspostavljanje prvog taktikog dodira. Klimava prilika sasvim se primakla vetakom dvonocu a iz njegovog komunikativnog otvora zau se: Franneek! Da ti si...! NGTRX se prestravi: zar je stvor u stanju agresije? Zato; zlovoljno je pritisao lezdu interglokokoma na telephatikusu i upita ta je rekao doljak. Nita. oklevao je signalizator na telephatikusu.
72
Kako nita? Pa uo sam ga! Zacia NGTRX pomou ultrazvuka. Istog trena stanovnik planete sa obe ruke dohvati nakrivljeni putokaz, iupa ga iz tla i njime vetakog dvonoca udari po glavi. Pod snanim udarcem pue plastina folija a lutka se srui u crno blato zajedno sa NGTRX-om, koji izbezumljen i ne zau prodoran urlik kojim je neprijatelj objavio svoju pobedu. Telephatikus, kojeg je udarac samo okrznuo, odleti daleko uvis ali se na sreu pri padu doeka na svoja etiri nogara; pade tik pred PWGDRK-om koji se ukoi od iznenaenja. On napada! prostenja PWGDRK i poslednjom snagom pokua naciljati iz aldolicha. Ispitujui okolinu svojim ulima za miris uvue vazduh i strese se od straha. Shvatio je: stvorenje se okruilo neprobojnim oklopom etilnog vodonikovog oksida! Bio je bespomoan. Pipcima, koji su otkazivali poslunost ponovo pokua pucati iz aldolicha. Ali strelice su zujale u svom leitu i ni jedna se nije usudila ni vrh pomoliti napolje. Oseao je, uo je da se bie uputilo ka njemu. Straan fijuk ponovo zapara vazduh, tlo zadrhta a teremtalk se zabi u blato. PGWDRK svojim hvataljkama zgrabi telepathikusa i skoi ugusti. Pasji sinovi! zagrmi za njim. Vazduh prezasien nagrizajuim otrovom, koji je strano bie neprestano isputalo iz svog kumulativnog otvora, oduzimao je dah PWGDRK-u. Krajnjim naporom on preskoi jarak, stisne se iza grma i oslunu. Nije bio naroito hrabar ali nikada nije zaboravljao svoje dunosti. Neizmerna radoznalost naunika bila je njegova propast. Upravo je na ekranskom otvoru telepathikusa proitao prvu prevedenu reenicu stranog bia i objanjenje:Dvononi sisar, mukog pola zahvaen verskim obredom... kad ga pogodi straan udarac u glavu i svemu doe kraj. Oko podneva orai iz Dolnie Wiesi nali su u jarku na rubu ume Franka Dolasa, mrtvog pijanog. Kada je doao k sebi objasnio je da se prethodnoga dana posvaao sa Fransiskom Pajdrakom, rukovodiocem alatnice u kojoj je radio a da je osim toga vodio bitku i s nekim ljigavim momcima. U tom trenu iz ume je dojurio Jozek Guskoviak viui da na raskrsnici lee neke udne premlaene prilike. Zaista, na raskru naoe dve nemani jednu iza jarka a drugu ispred rupe u koju je bio utaknut srub putokaza; pored njih leala je i
73
velika lutka razbijene glave. Nekoliko metara dalje u bunju su nali i raketu. Bez mnogo rasprave seljaci se dadoe na posao. Ubrzo od astronauta nije ostao ni najmanji trag. Oplatom rakete Jolas je pokrio krov svog svinjca, koji je odavno vapio za popravkom; od koe aldolicha napravljeno je 18 pari cipela; telepathikus, univerzalni interplanetarni komunikator, posluio je kao hrana za ivinu isto kao i ostaci teremtaka. Jedino se ostatke dvojice Aldebaranaca nisu usudili dati ni jednoj ivotinji plaei se da se ne razboli. Zato su privezani za kamenje i baeni u movaru. Najdue su stanvnici Dolnie Wiesi razmiljali o tome ta da urade sa ultrapenetronskim motorom astromata. Napokon se Jerek Barciok, koji je upravo poao u kosidbu, dosetio da bi se ta posebna, nadprostorna oprema mogla iskoristiti za peenje veoma dobre rakije. Anka, Joekova sestra, spretno je zalepila razbijenu lutku i odnela je u starinarnicu u oblinjem gradiu. Traila je za nju 3000 zlota ali je poslovoi to bila previsoka cena, pogotovo zato to se pukotina na glavi nije mogla sakriti. Tako je jedino to je uspelo otkriti budno oko reportera lista Echo kada je istog popodneva redakcijskim kolima dojurio da napravi reportau bilo novo, vie nego solidno odelo vetakog dvonoca, koje je sada nosio Jolas. Novinar je naravno opipao tkaninu, divei se njenom izuzetnom kvalitetu. Poslao mi ga je brat iz Amerike. odgovorio je mirno Jolas, kada ga je novinara zapitao odakle mu odelo. Zbog svega je novinar u svom lanku iste veeri opirno opisao samo uspeno obavljanje otkupa u selu Dolnie Wies. Naravno, nijednom reju nije spomenuo neuspelu invaziju Aldebaranaca na zemlju.
74
ROBERT EKLI IN MEMORIAM Robert ekli roen je 16 jula 1928. godine u Bruklinu u Njujorku a rastao je u Njudersiju Vojsku je sluio u Koreji od 1946. do 1948. godine. Prvo se pojavio u naunofantastinim asopisima 1950. godine, sa priama i romanima. Do svoje smrti iveo je u Portlandu, Oregon i pisao pod razliitim imenima, kao to su Filips Barbi i Fin O' Donven. enio se etiri puta a umro je sreno, razveden jer se u meuvremenu razveo i od pete ene. ekli je u toku 2005. godine posetio Ukrajinu boravei na Sci-Fi kompjuterskom vikendu, meunarodnom okupljanju SF pisaca. Tu se razboleo i hospitalizovan je u Kijevu 27 aprila 2005. Nedelju dana mu je stanje bilo veoma loe ali se polako oporavio. 20 novembra operisan je a umro je 9 decembra 2005.
U tipine eklijeve prie spada Loa medicina, u kojoj se ovek loe lei pomou marsovske fizioterapetske maine. Zatita, u kojoj protagonistu obavetavaju osmrtnoj opasnosti dok ne naie na dogaaj koji mu nije objanjen. Knjigovoa u kojoj porodica arobnjaka shvata da im je sin obuzet neobinom trgovinom.
75
Njegov roman Immortality.inc o svetu u kome e se ivot posle smrti omoguiti naunim procesom je bio adaptiran za film Freejack (1992) u klome je igrao Mik Deger, Entoni Hopkins i Rene Ruso. 1970. njegova kratka pria Cena opasnosti, iz 1958. godine, adaptirana je na nemakoj TV u film Das Millionenspiel a 1983. godine u francuski film Le prix du Danger. SF i fantazi romani Roberta eklija:

Immortality, Inc. (1958) The Status Civilization, poznat i kao Omega (1960) Journey beyond Tomorrow (1963) The 10th Victim (1966) Mindswap (1966) Dimension of Miracles (1968) Options (1975) The Alchemical Marriage of Alistair Crompton (1978) Dramocles (1983) Victim Prime (1987) Hunter / Victim (1988) On The Planet of Bottled Brains (sa Harry Harrisonom, 1990) Minotaur Maze (kratak, 1990) Watchbird (kratak 1990) Bring Me the Head of Prince Charming (sa Roger Zelaznyem, 1991) Xolotl (kratak, 1991) Alien Starswarm (kratak, 1991) If at Faust You Don't Succeed (sa Roger Zelaznyem, 1993) A Farce to Be Reckoned With (sa Roger Zelaznyem, 1995) Star Trek: Deep Space Nine: The Laertian Gamble (1995) Aliens: Alien Harvest (1995) Godshome (1997) Babylon 5: A Call to Arms (1999) The Grand-Guignol of the Surrealists (2000) Dimension of Miracles Revisited (2001)
76
KNJIGOVOA ROBERT EKLI ACCOUNTANT ROBERT SHECKLEY Gospodin Di je sedeo u svojoj velikoj naslonjai, raskopanog pojasa, s veernjim novinama na kolenima. Spokojno je puio lulu i razmiljao kako je svet divan. Danas je upravo prodao dve amajlije i arobni napitak. Gospoa Di se motala po kuhinji i spremala nekakve poslastice. Uzdahnuvi zadovoljno gospodin Di zevnu i protegnu se. Morton, njegov devetogodinji sin, trei proe dnevnim boravkom. U naruju je nosio gomilu knjiga. Kako je bilo danas u koli? Doviknu mu otac. Dobro. Odgovori deak odlazei ka svojoj sobi. ta nosi? Neke prirunike o knjigovodstvu. Ree mali ne gledajui oca i urno ue u sobu. Gospodin Di strese glavom. ta je to deaku zavrtelo mozak da eli da postane knjigovoa. Knjigovoa! Dodue, Morton je bio vrstan matematiar ali tu e glupost morati zaboraviti. ekale su ga vee stvari. Neko je pozvonio. Gospodin Di stegnu pojas, brzo gurnu koulju u pantalone i otvori vrata. Bila je to gospoica Grib, deakova uiteljica. Morton je te godine trebao zavriti etvrti razred. Izvolite, uite. ime vas mogu ponuditi? Nemam vremena. Kratko odgovori uiteljica. Stajala je na vratima sa rukama na kukovima. Sa svojom sedom zamrenom kosom, mravim licem, na kojem s eisticao dugi nos i sa crvenim oima liila je na pravu veticu. Ipak u tome nije bilo nieg udnog jer je gospoica Grib zaista bila vetica. Dola sam da sa vama porazgovaram o vaem sinu. U tom trenutku na kuhinjskim vratima pojavi se gospoa Di, briui ruke o kecelju. Nadam se da nije bio nevaljao. ree ona zabrinutro. Uiteljica zlosutno frknu kroz nos. Danas sam deci dala godinje testove. Va sin nije napisao nijedan taan odgovor. Oh. Uzdahnu majka. Prolee je moda je to... Nema to nikakve veze sa proleem. Odvrati gospoica Grib. Prole nedelje sam im zadala da naue velike Kordusove arolije,
77
prvi deo. Ne moram vam govoriti kako je to lako. Va sin nije nauio ni jednu jedinu. Hmmm. Nakalje se gospodin Di.. U biologiji nema pojma o osnovnim travama za dozivanje duhova. Nema pojma. Pa to je nezamislivo! Uzviknu otac. Uiteljica se kiselo nasmeja. Nadalje, zaboravio je svu Tajnu abecedu koju je nauio u treem razredu. Zaboravio je Zatitnu formulu, zaboravio je imena devedeset i osam manjih avola Treeg kruga, zaboravio je i ono malo to je znao o Geografiji pakla. to je jo gore nee da ui. Otac i majka se utke pogledae. Ovo je bilo zaista veoma ozbiljno. Nije bilo nieg loeg u deakoj nepaljivosti kada ona ne bi prelazila meru; naravno bilo bi to i pohvalno, jer je to bio znak ivahnosti. Ali dete je moralo nauiti osnovno. Kako e inae postati samostalni arobnjak? Moram vam rei bez okolianja, Nastavi gospoica Grib. Da bih vaeg sina bez razmiljanja oborila da su ovo nekadanja vremena. Ali ostalo nas je tako malo... Gospodin Di tuno klimnu glavom. arobnjatvo je tokom veka zaista neprekidno izumiralo. Stare porodice su izumrle ili su ih otele demonske sile ali su se prebacile na nauku a kolebljivu javnost nisu nimalo zanimale arolije i magija drevnih dana. Danas je samo malo porodica, ratrkanih po celom svetu, podravalo Staru odanost, uvalo je i poduavalo u ustanovama kakva je i privatna kola gospoice Grib, za decu arobnjaka. Bilo je to naslee i sveta dunost. Svemu tome krivo jer to glupo knjigovodstvo. Nastavi uiteljica. Ne znam ko mu je to usadio u glavu. Optuujue je pogledala u Dija. Isto tako ne znam zato neko to nije u poetku uguio. Gospodin Di oseti kako mu obrazi gore. Ali neto ipak znam... Sve dok Morton bude zaokupljen time nee se moi posvetiti Taumaturgiji. Gospodin Di vie nije izdrao pogled vetiijih crvenih oiju. Bila je to njegova krivica. Nije smeo Mortonu pokloniti tu raunaljku, iako je to bila samo igraka. A kada je prvi put primetio da se malian igra dvostrukog knjigovodstva trebao mu je spaliti knjigu saldakonta. Ali zar je mogao znati da e deaka to toliko obuzeti? Gospoa Di pogladi rukom kecelju i ree:
78
Gospoice Grib, vi znate da mi u vas imamo puno poverenje. ta nam predlaete? Ja sam uinila sve to sam mogla, odgovori uiteljica. Preostaje nam jedino da pozovemo Boarbasa, demona dece. Naravno o tome morate vi odluiti. Mislim da sve to ipak nije toliko ozbiljno. Brzo se umea otac. Dozivanjem Boarbasa je zaista ozbiljna mera. Rekla sam vam. Vi to morate odluiti. Moete i ne morate pozvati Boarbasa, kako vam drago. Ako ovako nastavi va sin nikada nee postati arobnjak. Ree gospoica Grib i okrete se. Ne bi ste li popili olju aja sa nama? urno upita gospodin Di. Ne. ekaju me na vetiijem poselu u Sinsinatiju. odgovori uiteljica i nestade u oblaku narandastog dima. Gospodin Di rukom rastera dim i zatvori vrata. Uh. ree on. Mogla bi bar upotrebiti mirisniji dim. Ona je staromodna. Promrmlja gospoa Di. Stajali su trenutak dva pored vrata ne govorei nita. Gospodin Di nije se mogao povratiti od zaprepaenja. Nije mogao verovati da njegov sin, krv njegove krvi, nije hteo nastaviti porodinu tradiciju. Prosto nemogue! Razgovarau sa njim, ree napokon. Posle veere. Siguran sam da nam nee trebati nikakva demonska pomo. Izvrsno. Ree gospoa Di. Znam da e to Morton shvatiti. Nasmeila se. Mu joj u oima primeti sjaj nekadanjeg arobnjakog duha. Moje peenje. uzdahnu odjednom i nestade joj sjaja u oima i otra u kuhinju. *** Veera je protekla u tiini. Morton je znao da ih je posetila gospoica Grib pa je jeo utke, svestan svoje krivice, tek povremeno bi pogledao u oca. Otac je razrezao i podelio peenje, ozbiljno se mrtei. Majka nije progovorila ni re. Progutavi kola deak odjuri u svoju sobu. No, sada emo videti. ree gospodin Di eni. Otpio je poslednji gutljaj kafe, obrisao usta i ustao. Sada emo malo ozbiljnije porazgovarati. Gde je moja Amajlija za uveravanje? Gospoa Di se na trenutak zamisli a onda prie polici sa knjigama. Evo je. ree i izvadi amajliju iz knjige jarkih korica. Oznaila sam njome mesto gde sam stala.
79
Gospodin Di je strpa u dep, duboko uzdahnu i ue u sinovljevu sobu. Morton je sedeo za stolom. Pred njim je bila belenica puna brojki i sitnih, paljivo ispisanih beleki. Na stolu je stajalo est fino zailjenih olovaka, gumica za brisanje, raunaljka sa kuglicama i deiji kalkulator. Na samoj ivici bile su sloene knjige: Rimrameov Novac, Donsonovo i Kalhunovo Bankarsko knjigovodstvo, Elmanov prirunik za knjigovoe i jo desetak knjiga slinih sadraja. Di gurnu u stranu gomilu odee i sede na krevet. Kako ide sine? Upita ga to je ljubaznije mogao. Odlino tata. veselo odvrati Morton. Ve sam doao do etvrtog poglavlja Osnova knjigovodstva i odgovaram na sva pitanja... Sine. Prekide ga otac blagim glasom. A kola i domai zadaci? Morton ga nevoljno pogleda i promekolji se na stolici. Danas malo deaka ima priliku da postanu arobnjaci Mortone. Znam tata. Promrmlja malian i odvrati pogled, pa gotovo odmah nastavi uzrujanim piskavim glasom. Ali tata, ja hou da postanem knjigovoa. Zaista tata. Gospodin Di odmahnu glavom. Mortone, u naoj porodici uvek je neko bio arobnjak. Dijevi su poznati u nadprirodnim krugovima ve osamnaest vekova. Morton je i dalje gledao kroz prozor i mlatarao nogama. Ne eli valjda da me razoara sine? otac se tuno nasmeja. Zna Mortone, svako moe postati knjigovoa ali samo malo izabranih moa savladati Crnu magiju... Morton sa stola uze olovku, pogleda joj vrh i polako je poe okretati u prstima. No sine? Hoe li se potruditi i nauiti ono to od tebe trai gospoica Grib? Morton tvrdoglavo odmahnu glavom. Hou biti knjigovoa! Di je jedva obuzdao navalu besa. ta se to dogodilo sa amajlijom za uveravanje? Valjda nije izgubila mo? Morao bi je ponovo napuniti, pomisli. No ipak nastavi: Mortone, ree on muklim glasom. Kao to zna, ja sam obian arobnjak treeg stepena. Moji roditelji bili su vrlo siromani i nisu me mogli poslati na univerzitet. Znam. Proaputa deak.
80
Hteo bih da ti postigne ono to ja nikada nisam mogao. Mortone, mogao bi postati arobnjak prvog stepena. Ree otac setno pogledavi sina. Nee nam biti lako ali tvoja majka i ja smo neto utedeli a ostatak emo ve nekako sakupiti. Morton je grizao usne i brzo vrteo olovkom. Pa sine? Kao arobnjak prvog stepena, zna nee morati raditi u prodavnici. Moi e biti neposredni zastupnik crnog gospodara. Neposredni zastupnik! ta kae na to mome? Trenutak se Diju uinilo da su njegove rei delovale. Mortonove usne kao da su malo zadrhtale a oi bljesnule. No tada je bacio pogled na svoje knjige, svoju malu raunaljku i kalkulator. Biu knjigovoa. ree deak. To emo jo videti! Viknu Di izgubivi strpljenje. Ti nee biti knjigovoa ve arobnjak. To je do sada bilo sasvim dobro za nau porodicu i tako mi svih prokletstava bie dobro i za tebe. Dobro to zapamti mome! Di je izjurio iz sobe. Morton se istog trenutka vratio svojim knjigama. *** Otac i majka sedeli su na kauu ne govorei nita. Gospoa Di je plela ue za doaravanje vetrova ali su joj misli oito lutale. On je pak mrzovoljno zurio u istroeni deo tepiha u dnevnoj sobi. Razmazio sam ga. Javi se on napokon. Boarbas je jedino reenje. Oh ne! urno odgovori ena. On je tako mlad... eli li da ti sin postane knjigovoa? ogoreno upita Di. Da vrlja brojke umesto da se bavi vanim poslovima crnoga gospodara' Naravno da elim. Ali Boarbas... Znam. I ja se oseam kao ubica kada na to pomislim. Razmiljali su neko vreme a onda se javi gospoa Di. Moda bi njegov deda mogao uiniti neto. On je voleo deaka. Moda bi mogao. Ali ne znam smemo li mu smetati. Stari gospodin mrtav je ve tri godine. Znam ali nam drugo ne preostaje; ili deda ili Boarbas. Gospodin Di se napokon sloio. Iako e to uznemiriti Mortonovog dedu. Boarbas je bio neuporedivo gore reenje. I tako se odmah latio priprema da bi dozvao mrtvoga oca. Uzeo je buniku, malo mlevenog roga jednoroga, list kukute i komad zmajevog zuba pa sve to poloio na tepih.
81
Gde je moj arobni tapi? upita enu. Stavila sam ga u torbu zajedno sa tvojim tapovima za golf. On ode po tap i mahne njime nad razasutim arobnim sastojcima. Promrmlajo je tri rei Oslobaanja i pozvao ime svog oca. Sa tepiha se odmah die oblai dima. Zdtravo deda! ree gospoa Di. ao mi je to te uznemiravam tata. Javi se gospodin Di. Ali moj sin, tvoj unuk ne eli postati arobnjak. Hteo bi biti... knjigovoa. Oblai dima zadrhta a zatim se uspravi i ispie slovo drevne azbuke. Da. Potvrdi Di. Pokuali smo ga uveravati ali on ne poputa. Dim je ponovo zadrhtao i oblikovao jo jedno slovo. Mislim da je to najbolje. Ree gospodin Di. Ako ga jednom zauvek uplai zaboravie na glupo knjigovodstvo. To je dodue malo okrutno ali bolje i to nego Boarbas. Oblai dima potvrdno klimnu i odlebdi do vrata deakove sobe. Gospodin i gospoa Di ponovo sedoe na kau. Vrata Mortonove sobe otvorie se uz tresak, kao da je u nju uao orkan. Morton pogleda ka vratima, namrti se i onda se ponovo udubi u knjigu. Oblai dima pretvori se u krilatog lava sa repom morskog psa. Kreatura uasno zaurla i zarea spremajui se na skok. Morton pogleda u udovite, podigne obrve i mirno poe ispisivati brojke. Lav se pretvorio u troglavog gutera. Na njegovim bokovima puila se krv i cela soba se ispuni neizdrivim smradom. Bljujui vatru kroz nozdrve guter krete prema deaku. Morton je mirno zavrio sabiranje, proverio rezultate na raunaljci i tek onda se udostojio da pogleda gutera. Uasno zakretavi guter se pretvori u ogromnog imia koji poe obletati oko deakove glave, stenjui i isputajui nerazumljive krikove. Morton se naceri i ponovo se udubi u knjigu. Gospodin Di najzad izgubi strpljenje. Do avola! viknu on. Zar se ne boji? Zato bih se bojao? Mirno upita Morton. Pa to je deda. im je izgovorio poslednju re slepi mi nesta u oblaku dima. Oblai tuno klimnu gospodinu Diju, nakloni se gosopi Di i nestade. Zdravo deda! veselo viknu Morton i usta da zatvori vrata. ***
82
Jesi li videla?' ree Di. Taj momak je previe samosvestan. Moramo dozvati Boarbasa. Ne! ree njegova ena. A ta emo drugo? Ne znam. Ree ona suznih oiju. Ali zna i sam kako Boarbas deluje na decu. Nikada vie nisu ista. Lice gospodina Dija bilo je kao isklesano iz granita. Znam ali drugo nam ne preostaje. Ali on je tako mlad. Cvilela je ena. To e ga silno potresti. Ako se to dogodi iskoristiemo sva sredstva moderne psihologije da ga izleimo. Poslaemo ga najboljim psihoanalitiarima. Ali deak mora postati arobnjak. Dobro. Zajeca ona. Ali nemoj od mene traiti da ti pomognem. Ah te ene, pomisli Di. Uvek se raspekmeze onda kada treba biti strog. Teka srca poeo se pripremati za dozivanje Boarbasa, demona dece. Najpre se posvetio crtanju sloenog pentagrama, dvanaestokrake zvezde unatar njega i napokon beskonane spirale u samoj zvezdi. Zatim su na red dole trave i ulja. Bile su to skupe stvari ali preko potrebne za dozivanje Boarbasa. Trebalo je zatim opisati Zatitne ari, kako se Boarbas ne bi oslobodio i sve unitio. I na kraju tri kapi hipogrifove krvi... Gde je hipogrifova krv? Viknu gospodin Di poto je uzalud pretraio orman u dnevnoj sobi. U kuhinji u boici za aspirin. odgovori mu ena jo uvek briui suze. Napokon je pronaao i hipogrifovu krv a zatim upalie crne svee i zapevae arobni napev. U sobi najednom postade pretoplo. Preostalo je jo samo zazivanje imena. Mortone! pozva ga Di. Doi ovamo! Deak otvori vrata i izae iz sobe dri vrsto jedan od knjigovodstvenih udbenika. Deak je delovao veoma bespomono. Mortone, upravo se spremam dozvati demona dece. Nemoj me prisiljavati na to... Deak preblede i ustuknu ka vratima i istovremeno odmahnu glavom. Dobro. ree otac. Boarbase!
83
Soba je zadrhtala od tutnjave a njom kao da je prohujao talas vreline. Tada se pojavio Boarbas, visok do tavanice, opako se cerekajui. Ah! viknu Boarbas a od njegovog glasa sve se zatrese. Deak. Morton je zurio iskolaenih oiju. Nevaljali deak! Zaurla Boarbas i nasmeja se a zatim krenu prema Mortonu. Od njegovih koraka kua se tresla. Oteraj ga! viknu gospoa Di. Ne mogu uiniti nita sve dok ne dovri svoje. Ogromne ruke demona, obrasle krljutima, pruie se prema deaku ali Morton brzo otvori udbenik. Spasi me! zavrita on. U tom trenutku pojavi se visok, neverovatno mravi starac, prekriven istroenim perima i listovima saldakonta, a oiju kao dve prazne nule. Ziko Piko Ril! Zaurla Boarbas, okreui se ka pridolici. Ali mravi starac se samo nasmeja i ree: Ugovor korporacija, koji je ultravires, nije samo ponitiv nego i ne valja.Te rei odbacie Boarbasa poput neke nevidljive sile i on pade, pri tome slomivi stolicu. No ubrzo je skoio na noge, koa mu je bila od besa usijana do crvenila i on zaurla glavnu demonsku aroliju: Vrat, hat, ho! Mravi starac zatitio je deaka svojim telom i povikao rei Razreenja: Dospee, Opoziv, Ustupanje, Odustajanje i Smrt. Boarbas zavrita od muke i ustuknu, teturajui se i pipajui vazduh sve dok nije pronaao Otvor. Skoio je kroz Njega i nestao. Visoki mravi starac okrete se ka gospodinu i gospoi Di koji su drhtali u uglu i ree im: Neka vam je na znanje da sam ja knjigovoa. Znajte nadalje da je ovo dete samnom potpisalo ugovor da bude moj egrt i moj slubenik. A za usluge to ih za mene ini ja, Knjigovoa, nauiu ga prokletsvu dua, poduiu ga kako e ih uplesti u prokletu mreu brojki, obrazaca i osveta. Pogledajte, ovo je moj znak! Knjigovoa podigne Mortonovu ruku i pokae mrlju od mastila na treem prstu. Zatim se okrete ka Mortonu i blaim glasom ree: A sutra emo mome razmotriti neke oblike neplaanja poreza na dohodak, kao puta u prokletstvo. Da gospodine. pokorno ree deak.
84
Pogledavi jo jednom prodorno u oca i majku Knjigovoa nestade. Dugo vremena vladala je tiina. Napokon se Di okrete ka eni i ree: Pa ako mu je toliko stalo da postane knjigovoa ja mu zasigurno neu stajati na putu.
85
MESO Autor nepoznat (izvor Internet) Prevod T.Jovanovi Zamislite ovo, voa pete invazione jedinice raportirao je svome pretpostavljenom, Oni su stvoreni od mesa. Mesa? Mesa. Sasvim su nainjeni od mesa Mesa? Nema nikakve sumnje. Pokupili smo ih sa nekoliko razliitih delova njihove planete, ukrcali ih na nae izviake brodove i usput smo ih ispitali. Kompletno su od mesa. To je neverovatno. A ta je sa radio signalima? Porukama ka zvezdama? Koriste radio signale da bi razgovarali, ali signali ne dolaze od njih. Signali stiu iz maina. A ko je nainio maine? Sa njim moramo stupiti u kontakt. Oni su stvorili maine. To vam pokuavam rei svo vreme. To meso je nainilo maine. To je smeno. Kako meso moe stvoriti mainu? Hoe da verujem u razumno meso? Ne traim to od vas, kaem vam. Te kreature su jedina razumna rasa u tom sektoru i oni su stvoreni od mesa. Moda su slini Orfoleima. Zna inteligencija na bazi ugljenika, koja prolazi kroz fazu mesa. Ne. Oni se raaju kao meso i umiru kao meso. Prouavali smo ih nekoliko njihovih ivotnih ciklusa, koji inae nije dug. Imate li neku predstavu o duini ivota mesa? Potedi me tog. Dobro, moda su samo delimino od mesa. Zna kao Vedliei. Glava od mesa sa mozgom od elektrine plazme, unutra. Ne.Mislili smo i o tome, poto imaju mesnate glave kao Vedliei. Ali kaem vam, ispitali smo ih. Sasvim su od mesa. Nema mozga. Oh, imaju mozga. Samo je i taj mozak nainjen od mesa. Pa... gde nastaje misao? Vi ne razumete, zar ne? Mozak je taj koji misli. Meso. Meso koje misli. Hoe da poverujem u razumno meso! Da razmiljajue meso. Svesno meso! Meso koje sanja! Meso sve radi! Moete li to zamisliti? Boe svemoni. Onda si ti ozbiljan. Stvoreni su od mesa.
86
Konano. Da! Stvarno su nainjeni od mesa. I pokuavali su stupiti u kontakt sa nama pre stotinu godina. I ta to meso ima na pameti? Prvo je elelo razgovarati sa nama. Onda su mislili da istrae univerzum, kontaktirati ostala razumna bia, menjati ideje i informacije. Uobiajeno. Trebali bi razgovarati sa mesom? To je bila ideja. Slali su poruke putem radija. Halo, ima li koga? Ima li nekog kod kue i te stvari. Onda oni stvarno govore. Koristei, ideje, koncepte? Oh da. Osim to to rade pomou mesa. Mislim da si mi upravo rekao da koriste radio. Koriste, ali ta mislite da je na radiju? Pesme mesa. Znate kako zvui meso kada ga udarite ili pljesnete? Oni govore talasanjem mesa jedni sa drugima. Mogu ak i pevati izbacujui vazduh kroz meso. Svetiboe. Meso koje peva. Onda su veoma inteligentni. I ta savetuje? Zvanino ili nezvanino? I jedno i drugo. Zvanino, traiemo kontakt, dobrodolicu i savet nekih ili svih razumnih rasa ili multibia u kvadrantu, bez predrasuda, straha ili simpatija. Nezvanino, savetujem da izbriemo zabeleke i zaboravimo itavu stvar. Nadao sam se da e to rei. Izgleda grubo, ali postoje granice. elimo li stvarno ostvariti kontakt sa mesom? Slaem se 1%., ta rei? Zdravo meso. ta ima? Ali hoe li moi tako? Koliko planeta emo deliti sa njima? Samo jednu. Oni mogu putovati do drugih planeta samo u kontejnerima za meso ali ne mogu iveti u njima. A bia od mesa mogu putovati samo kroz C svemir, to ograniava njihovu brzinu na brzinu svetlosti i time je mogunost kontakta veoma slaba. Ustvari beskrajno mala. Pa pretvaraemo se da nema nikog u univerzumu. Tako je. Okrutno. Ali priznaj sam sebi, ko bi eleo da se susretne sa mesom? A oni koji su bili ukrcani na brod, oni koje ste ispitivali? Siguran si da se nee seati? Bie uniteni ako bude tako. Uli smo u njihove glave i popravili njihovo meso pa e misliti da su to samo sanjali.
87
San za meso. Kako udno dolino, da smo mi samo san za meso. I moemo taj sektor ostaviti neposednutim. Dobro. Slaem se, i zvanino i nezvanino. Sluaj je zakljuen. Ima li jo neto? Neko interesovanje sa te strane galaksije? Da. Veoma plaljiva ali slatka hidrogena inteligencija u klasi devete zvezde u zoni G455. Imali smo kontakt pre dve rotacije i ponovo ele da budemo prijatelji...
88
Hans Kristijan Andersen (1805-1875) je najpoznatiji po svojim bajkama, koje se i danas rado itaju. Napisao ih je oko 190 i namenjene su i mladima i starima i tematski su veoma originalne i zanimljive. Osim ovoga Andrsen je pisao novele, putopise i poeme i radove za pozorite. Napisao je i roman o pozorinom ivotu Improvizator. Iako vue korene iz romantizma, on je modernih shvatanja jer je verovao u progres i industrijski napredak. Jedna od njegovih pria je i Za hiljadu godina kojom se bavi budunou, i moe se smatrati za pravi SF kako se pisao u njegovo vreme. Najpoznatije bajke H.K.Andersena su: Mala sirena, Carevo novo odelo, Hrabri olovni vojnik, Snena kraljica, palica. ZA HILJADU GODINA HANS KRISTIJAN ANDERSEN In a Thousand Years Autor: Hans Christian Andersen Prevod:Svetislav Filipovi-Filip Pria je napisana 1853 godine
89
Da, za hiljadu godina ljudi e leteti krilima koja e pokretati energija vodene pare. Kretae se po vazduhu, preletae okeane! Mladi stanovnici Amerike postae posetioci stare Evrope. Doi e preko mora da bi videli monumentalne graevine i velike gradove, koji e do tada ve postati ruine, ba kao to smo mi u naem vremenu ili na hodoae da gledamo ruevine u Junoj Aziji. Za hiljadu godina to e se dogoditi. Temza, Dunav i Rajna jo uvek e se kotrljati drei se svog toka. Mon Blan e stajati ponosit, vrhova pokrivenih snegom,a Polarna Svetlost sjajie nad zemljama na Severu; generacije za generacijom postae prah, mone vrste tog trenutka bie predate zaboravu, kao i oni koji spavaju, dremaju venim snom ispod breuljaka na kojima sadanji bogatai postavljaju klupice i na njima sede satima gledajui, svoja, ustalasana kukuruzna polja. U Evropu! kliu mladi sinovi Amerike;u zemlju naih predaka, dinu zemlju o kojoj sanjamo-u Evropu! Vazduni brod je doao. Prepun je putnika jer je za prevoz pogodniji nego da putuju morem. Elektromagnetne ice ispod okeana ve su javile broj brodova u vazdunom karavanu. Pogled na Evropu se pruao u nedogled: prvo su ugledali obalu Irske ali veina putnika je jo uvek spavala; probudili su ih tek kad su bili tano iznad Engleske.Tu e biti njihov prvi korak na obalama Evrope, u zemlji ekspira kako su ih uili;u zemlji politike, u zemlji maina kako bi je nazivali drugi. Tamo su ostali ceo dan. Vodili su trku sa vremenom da bi videli to vie od Engleske i kotske. Tada se putovanje nastavilo kroz tunel ispod Engleskog kanala, u Francusku, zemlju Napoleona i ampanjca. uli su i za Molijera (naravno samo oni malobrojni koji su izuavali klasinu kolu ili su ih zanimala antikviteti); radovali su se i bili ushieni izgovarajui imena heroja, pesnika, naunika, koje njihovo doba nije poznavalo, ali koji e se roditi nakon njihovog puta u Pariz,u centar Evrope ili bilo gde drugde. Vazduna laa letela je preko mora, a putnici su gledali Kolumba kako kree u pohod, prisustvovali su Kortezovom roenju, zavirivali preko ramena Kolderonu uivajui kako pie stihove o predivnoj tamnookoj eni koja luta cvetnim poljima, i sluali pradavne pesme o Sidovoj ljubavi ili o perivojima Alhambre. Kroz vazduh, iznad mora, do Italije, gde se nekada nalazio stari, romantini Rim. Vie ga nema isezao je, nestao.Ostala je samo
90
divljina, jedna jedina ruevina podseala je na crkvu Svetog Petra ali neki su sumnjali da je i ona originalna. Sledea je Grka, umorni putnici se spremaju na spavanje u prelepom,velikom hotelu na vrhu planine Olimp da bi se svima pohvalili da su bili na stanitu bogova.;uskoro se putovanje nastavlja ka Bosforu, da bi osetili energiju mesta gde se razvijala Vizantija;a,kad, tamo gde je po legendi postojao ogromni harem za vreme Otomanske vlasti, siromani ribari sada razapinju pocepane mree. irom obale prostrane i prastare reke Dunav pojavljivali su se ostaci monih gradova, iji su nazivi ve pali u zaborav, putnici su prolazili bez zaustavljanja, ali tu i tamo opstali su bogati gradovi opasani zidinama, karavani su tuda ponekad prolazili i razilazili se u nadi da e im se ponovo ukrstiti putevi. Nisu zaboravili da obiu Nemaku, nekada prebogatu zemlju prekrivenu mreom puteva, eljeznikih pruga, kanala, region gde je Luter govorio, Gete stvarao pesme, Mocart drao ezlo harmonije. Velika imena sjajila su tada, u nauci i umetnosti, imena koja su sada veini mladih Amerikanaca potpuno nepoznata. Putnici su odluili da bace pogled i na Norveku zemlju starih saga i heroja, zemlju mladih Normana. Odluili su da Island posete na povratku kuI jer je postao nezanimljiv: gejziri vie nisu izbacivali paru u vis. Ali zato ih je zaintrigirao prastari vulkan Hecla, koji se nalazi na sredini stenovitog ostrva okruenog penuavim morem. Zaista sam obavio veliki posao to sam posetio Evropu, rekao je mladi Amerikanac, i uspeo da sve vidim sudei po upustvima za putnike (ovde je spomenuo ime jednog od svojih saputnika) napisao je on to u svom nagraenom deluKako videti celu Evropu za nedelju dana.
91
POSLEDNJI VITEZ ZAMKA MAGLENOG MORA JOVANOVI TIHOMIR
92
Kronje visokih stogodinjih hrastova su se uplele visoko iznad glava trojice jahaa i inile neku vrstu zelenog svoda. Tek ponegde ukazala bi se pukotina u tom pokrovu i zraci sunca bi doprli do njih u brzim i kratkim trenucima. Svetlost bi i prola kroz kronje kao zvezda padalica. Sva trojica su bili obueni u jednoobrazne tunike od crvene oje. Na prsima je bio veoma primetan grb izveen od zlatne pree raspee u sunevoj koroni. Dugi dvosekli maevi su im bili u rukama kao da svakoga asa oekuju da se susretnu sa protivnikom. A uma u podnoju Provansalskih Alpa je delovala miroljubivo. Sve u njoj je izgledalo tako prijatno, gotovo rajski. Slab um lia i poj ptica, koji je uvek nekako bio ispred njih. Nikako ga nisu mogli dosei. Napred, za duinu konja ispred ostalih bio je Anri de Bloa. Konj pod njim bio je arac, sivo-crne boje, dok su ostala dva bili mrke, rasne ivotinje, koje su povremeno zastajkivale i irile nozdrve kao da pokuavaju da dokue miris nekog ili neeg. I kretale bi napred tek kada bi bile potaknute podbadanjem jahaa, nerado i oprezno. Izgleda da smo veoma blizu neega, Anri de Bloa se okrete ka jahau sa desne strane. ta ti misli brate Gaskon? Gaskon la Roel samo klimnu glavom, dok su mu oi pomno pretraivale gusti. Ono protiv ega su se borili moglo je izai iznenada, bilo kada i bilo od kuda. To nije imalo oblik ili je imalo vie oblika, od kojih se ni jedan ne bi mogao opisati drugim reima do uasno i nakazno. I u tom obliju zlo. Iskonsko zlo u materijalnom obliku. Zlo koje se moe sasei elikom, spriti ognjem, ubiti kao i sve ivo. Ali i zlo koje isto tako ubija Poneka od tih otelotvorenja zla u narodu su imala razliite nazive, kao to su adaja, avo, vukodlak. Ponekada se deavalo da to zlo zaposedne i telo oveka. Tada bi ga bilo najtee otkriti a najlake ubiti. A da li su sudije i egzekutori uvek bili u pravu? I u nekoliko trenutaka kroz Anrijeve misli prostrujae slike jednog dogaaja od pre nekoliko meseci. Selo Berno i ena koju su proglasili veticom i spalili na lomai, na platou pred crkvom. Bila je vezana uz stub i licem okrenuta tako da je u trenutku umiranja mogla da gleda na boiji hram. Mnotvo se okupilo ma trgu, doli su iz okolnih sela i varoi da posmatraju taj prizor. I dok je biskup itao osudu svete inkvizicije i plamen lizao uz stub i hvatao odeu osuene ene, rulja je bila prosto opinjena. Na njihovim licima je bio izraz koji Anri nikako nije mogao protumaiti kao neto normalno. I tada se prvi put zapitao nije li avo obuzeo tu gomilu a ne nesrenicu koja je vritala dok ju je plamen prodirao. Paklena vatra, koju je zapalilo sveteno lice, sluga boiji
93
Samo nekoliko nedelja kasnije slian prizor, samo je sada na lomai bio Pjer Monmorijon, njegov brat. Brat iz red Kastelara vitez Zamka Maglenog mora, podreda Templara, Na tren bljesnu seanje iu njemu slika zamka na litici. Zamak sa tri visoka minatera. A ispod dolina ispunjena maglom koju pritiskaju sunevi zraci.Gledano iz zamka dolina je liila na more, koje je umesto vode stvoreno od magle. I po tom moru zamak dobi ime, Zamak Maglenog mora a oni njegovi vitezovi Iznenadni prestanak poja ptica stvori zastraujuu tiinu. Samo um vetra kroz lie, kao da die neka ogromna zver. Sva trojica instiktivno stadoe jedan uz drugog. Nisu dugo morali da gledajui oko sebe da bi otkrili otkuda dolazi opasnost. Tiinu je prekinula lomljava grana i um koraka kroz opalo lie. Koraka od kojih je podrhtavalo tlo. Dolazi sa leve strane, vrhom maa pokaza an de Aneli, ka mestu odakle je dolazio zvuk. Anri de Bloa i Gaskon la Roel klimnue i sva trojica navukoe vizire. To im je bila jedina zatita. I ma jedino oruje, osim vere u sebe i Svevinjeg. Svaki drugi oklop ili teko oruje predstavljao bi optereenje i tekou u borbi u kojoj se trai brzina i vetina. Iskustvo ih je uilo da su se stvorovi zla po pravilu pojavljivala usamljena. I trojica njih su uvek bili dovoljni da se ona nadvladaju. Anri naglo okrete glavu ka anu. Nije mu morao videti lice, ve po okretu glave ka njemu je shvatio da je i on uo isto. Zvuk je sada dolazio s desna. Gospode, ima ih vie apnu Anri. Kroz bunje i granje put prokri stvorenje koje bi se na prvi pogled moglo opisati kao humanoidno. Ali osim toga to je imalo dve ruke i dve noge sve ostalo je bilo daleko od slinosti sa ovekom. Glava, koja je bila nasaena na kratki, debeli vrat, najvie je podseala na vuju. Telo je obraslo gustom crnom dlakom. Ruke su se zavravale prstima sa dugim, jakim noktima. Stopala su imala samo tri duga prsta, tako da stopalo praktino i nije postojalo. Stvor je vitlao dugim, jakim repom, kojim se koristio kao nekim petim, veoma savitljivim udom. Oko njega su manja stabla padala kao da su akalice dok je iao ka trojici vitezova ni malo ne oklevajui, niti se suspreui zbog njihovih isukanih maeva. Stvor je oigledno posedovao razum, ali ne i strah. Kada je primio prvi udarac maa po bedru, samo je zaurlao i besno zamahnuo rukom. Dugi nokti su zaparalllli miie na sapima
94
mrkova. Konj zanjita od bola i svali se na bok odbacivi jahaa, ana de Anelija nekoliko metara dalje. I dok se on trudio da se uspravi, stvor krenu ka njemu. Anri podbode svog arca i zamahnu maem, ije seivo zavri u kratkom debelom vratu zveri. Ovakav udarac bi odsekao glavu svakom ivom stvoru, ali ne i ovom bezbonom stvorenju. Zver ponovo zaurla i za tren zastade kao da razmilja sa kojim e se ovekom prvo obraunati. Ko je opasniji? Oigledno ovaj na konju. Okrenuo se ka njemu naglo i zamahnuo apom, ali bezuspeno jer se Anrijev konj prope i ubilaki nokti prooe ispod kopita rasne ivotinje. Iznenadni prasak grana i pad drvea kao da za tren zbuni i ljude i zver. Na malu istinu stupi jo jedan monstrum iz nonih mora. Ovo udovite ni u naznakama nije bilo humanoidno. Najvie je nalikovao dinovsklom guteru. Glava je bila tipina reptilska, sa vilicom punom jakih i otrih zuba i sa oima zatienim kapcima sputenim skoro preko cele beonjae. ute oi i izduena zenica su se tek nazirali. Noge su mu bile kratke i zdepaste, a du kime i repa, dugog nekoliko metara, protezala se kresta sa bodljama. Ovo stvorenje je nasrnulo na treeg jahaa, Gaskona la Roela. Otri zubi su se zarili u zadnju desnu nogu njegovog konja i pregrizli je uz odvratnu meavinu zvukova drobljenja kostiju i njiske ranjene ivotinje. Prokleti stvorovi, poslau vas nazad u pakao, odakle ste i doli! Viknu Anri i jo jednom zamahnu maem. U udarac je uloio svu svoju snagu, bes i oaj, tako da panda ovekolike zveri odlete u stranu, okrenuvi se nekoliku puta u vazduhu, dok je iz patrljka pulsirajui curkala zelenkasto-uta tenost koja je kolala njegovim venama umestio krvi. Krik iza Anrija natera ga da se okrene. Video je Gaskona na zemlji, prignjeenog truplom konja a reptilski stvor mu je prilazio polako, vukui po liu kratke noge. Polako, ali dovoljno brzo da zarije zube u njega pre nego iko od ostale dvojice stie da mu pomogne. Anri je bio zauzet borbom, a an poluoamuen od udarca se teturao pridravajui se za levu ruku, koja mu je beskorisno visila, slomljena negde u nadlaktici. Kada se eljusti sklopie oko Gaskonove glave, obojica zatvorie oi, ne mogavi da podnesu uasnu smrt svog prijatelja i brata. Gospode zato doputa ovo. apnu an i dohvati se maa.
95
Kada je Anri de Bloa otvorio oi pred sobom je video vuje eljusti zveri i instiktivno jurnuo maem napred. Otro seivo ratnika svetlosti,iskovano u kovanicama Zamka maglenog mora, probi se kroz kou i utrobu i izbi na lea zveri, koja je i dalje stajala, neosetljiva na bol i gubitak uda. Anri zakrenu seivo i rairi ranu na trbuhu izbegavajui ugriz. Ali konj mu izgubi ravnoteu, poto mu bi razdran vrat i Anri pade, drei vrsto ma u ruci. Seivo je izalo iz zveri ulepljeno ostacima utrobe i zeleno ute smrdljive tenosti. Uspravljajui se na noge, Anri vide da an prilazi drugom stvoru i zdravom desnom rukom zamahnu maem. Pre nego to se udarac spusti na zver njen dugi rep ibnu kroz vazduh i otri iljci se zabie u anovo telo. Anri krete ka njemu zaboravljajui na tren svog protivnika, ali ga anov glas odvrati. Ne nep rilazi, zavri sa tim monstrumom ja u Dizao se polako dok mu se tunika bojila grimiznom vlagom i uperio ma napred, gledajui da uvek bude ispred zveri kako bi izbegao njen opasni rep. Hajde, hajde prii doi da ti pokaem. aputao je mamei zver i odvlaei joj panju. Anri je moda samo tren due zadrao panju na anu de Aneliju nego to je trebalo. Pre nego to je shvatio da njegov protivnik jo nije dotuen, osetio je otar bol u bedrima. Duge pande su se zabole u miie i drale ih. Nije bio svestan svojih pokreta. Mehaniki je udarao i vitlao maem, dok sasvim ne bi ulepljen smrdvljivom tenou koj je obilato tekla iz rana na zveri. Kada je izgubio snagu u rukama, zastade i pomoli se Bogu da mu smrt bude brza i laka. Ali nita se ne desi. Samo je oseao kako ga pritiska neto teko. an! ta je sa anom? Ponovo prikupi snagu i podlakticom pree preko oiju, vie razmazavi nego obrisavi skramu sa oiju. Kroz izmaglicu bola i prljavtine video je kako njegov drug i brat po oruju i veri, jo nastoji da se postavi u pravi poloaj za napad i kako konano jurnu napred sa uperenim maem. Zver se propela i riknula razdraena od neprestanog bockanja po njuci. an de Aneli iz svetog podreda viteza svetlosti je ekao ba takav trenutak, da ma zabije u njegovo drelo, jedino mesto koje je moglo prouzrokovati smrt ovog paklenog nakota. Ubod nije bio jak, ali je bio dovoljno precizan i an oseti kako seivo putuje duboko kroz meso i hrskavicu, tanke i slabe kosti nepca do pihtijaste sive mase koja je upravljala pokretima i sveu ovog stvora.
96
Naredni pokreti su bili greviti i nekontrolisani. Poslednji pokreti koje je zver nainila. Mahala je repom kovitlajui lie, granje i prainu, ibajui po truplu ve mrtvog konja i zakaivi ana po nogama. an, an, pokuavao je da vikne Anri, ali mu je iz grla izlazio samo grubi, promukli apat, koji je i sam jedva mogao da razazna. Ono to mu je dopiralo do uiju bila je rika zveri i anovi jauci i um uskovitlanog lia. I ti zvuci se polako smirie. Onda se u jo samo teko disanje, u stvari samrtni ropac konja. eleo je da moe da ustatne i prekrati im patnje ubodom maa u srce, ali nije imao snage u udovima. I sam je oseao kako ga naputa snaga sa krvlju koja otie iz njegovih rana. Zvuci oko njega su postajali tii i bivalo je sve mirnije. Da li ja to umirem ili stvarno pada tama, kolale su mu misli glavom, dok se bezuspeno napinjao da oi dri otvorenim. I pre nego to sasvim utonu u tamu, uni mu se da uje um lia koje se razvlai pod neijim koracima. Misli li da je do sada gotova bitka? Upita jedan od petorice jahaa oveka kraj sebe. Naravno gospodine Godfroa, naravno, klimnu ovaj glavom i drei se za jabuicu sedla, lako se nae napred i zagleda u umu koja se prostirala pred njima. Slobodno moemo poi dalje. Onda naini poluokret unazad i rukom pokaza ostalim jahaima da se sa uzviice spuste ka umi. Posle nekoliko desetina metara uoe u potok potok i voda zaprta pod kopitima konja. Zatim preoe kameni put koji je vodio sa leve strane ka opatiji Sen Andre, a na desno ka selu Brig. Produili su pravo jedva vidljivim putem oznaenim svee ugaenom travom i nedavno polomljenim granicama. Devojka se jo jednom osvrnu oko sebe i pomilova konja po njuci umirujui ivotinju, koja je u vazduhu oseala miris smrti nedavno prohujale ovom istinom. Miran Doro, miran, sada je sve u redu, aputala je ona. Odmah u se vratiti. Prikupila je kosu i pritegla maramu na potiljku i zakoraila napred drei skute haljine da ne bi zapeli o grmlje kupina, ipaka i trnjina koji su oviavali istinu. Znala je da e prizor na proplanku biti uasan jer je ula uasnu buku pomeanih krikova, jauka, riku zveri i lomljenja grana i kostiju, dok je sakupljala drva po umi i trpala ih u improvizovanu nosiljku. Uplaena od jezivih i neprijatnih zvukova pritajila se u iblju i ekala
97
da se uasno deavanje okona. Sada kada je bila uverena da je opasnost minula, stupila je na bojno polje i osetila muninu. Stomak joj se stisnu, a kolena klecnue, tako da je na tren zastala da duboko udahne i povrati snagu. Osakaena trupla ljudi, konja i zveri su leala razbacana po proplanku. Dva konja su jo brektala epana zagrljajem smrti koja jo nije dovrila svoj posao. Devojka je bacila brz pogled po ljudima nadajui se da e bar nekog od njih moi izvui odavde, gde je smrt jo bila gotovo opipljiva u vazduhu. Jedan od njih oigledno nije bio iv, leao je obezglavljen. Drugi je bio sav u krvi, dok su mu iz tela virile neobine bodlje koje su oigledno poticale iz repa monstruma koji je leao nekoliko metara dalje. Moda trei mukarac ima neke nade da bude iv poto mu rane nisu bile vidljive, osim one na butini gde se krv poela gruati, ali je jo curkala u tankom mlazu. Prila mu je i klekla na tlo poloivi mu glavu na prsa. Oi joj se rairie kada oseti slabo bubnjanje ispod rebara. urno se uputila do konja koji je upkao travu, uhvatila ga za ular i povela napred. Hajdemo Doro, ima nekoga kome moemo pomoi, apnu ona, Ranjeni vitez Konj zarza i klimnu glavom kao da shvata ta njegova gospodarica misli. Poto izbie na istinu devojka oslobodi provizorna kolica suvinih drva i po nosiljci rasporedi sitne granice i lie tako da naini neku vrstu postelje. Rukom ukloni pramen kose sa oiju i pogled ka Anriju koji je tiho jaukao i pomerao ruku kao da neto trai. Dobro je, apnu ona, im osea bol, dobro je Uhvatila ga je ispod pazuha i pokuala odvui do kolica, ali je mlitavost ranjenog oveka uinila da bude preteak za nju. Uzdahnula je i odmahnula glavom, a oi joj skoro zasuzie. Ponovo je dohvatila ular konja i povela ga jo malo napred tako da kolica dooe neposredno pored Anrijevog tela. Duboko je uzdahnula i prikupila snagu i uhvatila Anrija ispod pazuha i povukla ga sebi, telo se trznu, a Anri tihio zajea i kao da shvata ta treba uraditi pomeri ruku i nogu i telo mu se smesti izmeu pritki u improvizovani leaj. Devojka upotrebi njegov opasa da ga vee za nosiljku. Jo jednom baci pogled na svoje delo i na uas koji je ostao na bojnom polju. Hajdemo Doro, neno je udarila konja po sapima i poterala ga napred. I dok su odmicali napred svo vreme je pazila na ranjenika u nosiljci plaei se da negde ne ispadne ili da se dodatno ne ozledi od granja i panjeva, kojih je bilo u izobilju, na jedva prohodnoj stazi. Poto
98
odmakoe od poprita bitke, devojka se osvrnu i posta svesna upadljivog traga koji je ostavljala za sobom. Iz nekog nepoznatog razloga je znala da to nije dobro. Oseala je opasnost koja jo nije minula. I naglo skrenu sa puta usmerivi se ka potoku koji je tekao dvadesetak metara dalje. Petorica jahaa ujahae na proplanak prekriven telima mrtvih ljudi, konja i bezbonih, ali smrtnih stvorova. Dok etvorica njih zastadoe na samoj ivici, jaha u crnom ue u polje i nastavi polako jahati od lea do lea, zagledajui ih radoznalo kao da posmatra zaklanu stoku, pripremljenu za neku svetkovinu. Poto pregleda celo polje, vrati se do ruba ume klimajui glavom i besno mumlajui psovke sebi u bradu, dok konano ne progovori glasno. Jednog nema. Anrija de Bloa. Pogledajte da ne lei tu negde u bunju. Razumem gospodine nadbiskupe, naravno, proveriemo i nai emo ga ako je tu, uzvrati Godfroa. Momci zaokruite proplanak i proeljajte unaokolo. Nadbiskup od Norbone osta sam, okruen drveem, dok su etvorica jahaa zala u umu. Sedei na konju imao je dobar pogled na tlo. Pogled mu je lutao po liu i granama, kao da e tu nai odgovore na pitanja koja su ga muila. Dok je tonuo u misli, do njega su dopirali sve slabiji umovi konjanika koji su se kretali po umi traei telo Anrija de Bloa. Kako su se vraali jedan po jedan i odmahivali glavama lice mu je postajalo mranije, a pokreti sve nervozniji. Doavola, ako je ostao iv - to se nekome nee dopasti, procedi nadbiskup kroz zube, naglasivi re Nekome. Oprostite gospodine nadbiskupe, umea se jedan od jahaa i dojaha blie. Ne vidim nikakvu opasnost. Koliko mi je poznato, njih trojica su smatrali da je ovo samo jedan od njihovih uobiajenih zadataka. I jeste. S tom razlikom to odavde nije trebalo da se vrate. I to ti je poznato. A njemu se to nee nimalo sviati. - Proguna nadbiskup ponovo naglasivi re Njemu, i podbode konja. U sledeem trenutku naglo zastade povukavi uzde, tako da se konj prope i zanjita od bola. Konano je shvatio ta mu je to na tlu bilo neobino i prekorevao je sebe kako se ranije nije setio toga. Dva traga u zemlji. Kao da se neto useklo u tlo, neko ili neto je ostavilo trag vuenja. Trava i bunje su polegli ili bili pokidani. A to oigledno nije
99
bila posledica bitke. Niti je taj trag dolazio ovamo, u tom sluaju bi To moralo biti ovde. Ne, odavde je neko otiao sa telom Anrija de Bloa, koji je nekim udom preivao pokolj na proplanku. Trag! Ree on konano poto se nakalja i smiri glas od nagomilanih emocija. Poimo za ovim tragom. Siguran sam da e nas on odvesti do nestalog Anrija de Bloa. A onda emo videti ta nam valja initi. Za poetak bez prenagljivanja, upamtite to. Bilo je lako pratiti dupli trag utisnut u umsko tlo. A jedini mogui logini kraj tog traga mogao bi biti u Brigu ili nekoj usamljenoj kolibi na obodu ume. Opatija je bila na drugoj strani. A osim toga nisu transportovali ogrev na ovaj nain. Za te potrebe opatija je imala kola. Postaje mrano, primeti jedan od pratilaca nadbiskupa. uma je nou opasna Znam to, znam proguna nadbiskup. Uskoro emo izai van ume i doi do Briga. A odatle ve postoji put ka opatiji ili ka Limanu. Ono to me brine vie od mraka je Anri de Bloa i onaj ko ga je uklonio iz ume. Suce je ve nestalo za vrhovima planina i nebo je bilo iarano prugama crvenila, koje je izbijalo izmeu razvuenih oblaka. Iz daljine se ula rika jelena, na ta konji uzvratie rzanjem. U blizini je uborio potok preko kamena, dok je jurio niz padinu ka nekoj veoj vode kojoj e predati svoju snagu. Tragovi koje su jahai pratili zavravali su se u potoku. Na drugoj obali nisu se nastavili. Pogledajte uzvodno i nizvodno, pronaite tragove, skoro da je zareao nadbiskup od Narbone. I dok su ostali traili, on se nervozno vrteo na konju terajui ga po nekoliko metara uzvodno i nizvodno sa obe strane vode, pokuavajui i sam da pronae neki trag. Bilo bi veoma znaajno da jo veeras pronau Anrija. No, ako to i ne uspeju, nije kasno ni sutra, jer on ne moe daleko stii. Samo e sutra mere morati biti drastinije i obuhvatnije. Anrijevo stanje je sigurno loe, inae ne bi bio odvuen na nosiljci. Da nije tako - otiao bi sam. Ako je uopte tana njegova pretpostavka o nosiljci kakvu okolna sela koriste za izvlaenje drva iz ume. Poterao je konja jo nekoliko koraka napred. Video je samo tragove kopita konja svojih pratilaca. Onda je uo kako se vraaju. Jahali su ka njemu pognutih glava kao da jo pokuavaju da nau trag. Nema tragova? upita nadbiskup, bacivi pogled ka dvojici jahaa koji dojahae iz nizvodnog pravca.
100
Glave su im ostale pognu. Nadbiskup pogleda ka jahaima pridolim iz uzvodnog toka. Prvi od njih je nosio komad tkanine crvene oje. Deo njegove odee, ree on. A nali smo i odbaene motke koje su sluile kao kolica. Takoe smo pronali i neto polomljenih grana umrljanih krvlju. Za danas je zavrena potraga, ree nadbiskup. Oito da neemo lako nai trag. Prenoi emo u opatiji i s jutra krenuti ka Brigu. Nai emo ga ivog ili mrtvog. Oe ta misli, hoe li se izvui? upita devojka starca koji se naginjao nad postelju i oslukivao teko disanje oveka oroenog znojem. Da Luna, bie sve u redu. Uzvrati on. Rana je ista i sreena. A izgleda da je dovoljno jak i eljan ivota. Starac istom krpom obrisa znoj sa ranjenikovog ela i umormo sede u stolicu. Sva srea da si naiao kada sam se vraala iz ume. Zadrala si se due nego obino i poao sam da vidim da ti se neto nije desilo. uma je to A ne zbog toga oe. Sama ga nikako ne bih mogla sama popeti na konja iz kolica. Ne znam otkuda mi taj oseaj da nije dobro da ostavim vidljivi trag. Moda zbog te njegove odee. To je odea Kastelara, zar ne? Da, Vitezovi Zamka Maglenog mora. Podred viteza Templara, pria se da se bore protiv natprirodnih bia i pojava. Nisu ba uvek omiljeni jer ih inkvizicija koristi u lovu na vetice Na proplanku su ostale dve mrtve zveri, stvorovi dospeli na ovaj svet ko zna kako. Moda je otvorena jo neka jama svetog Patrika? Neki prolaz koji spaja pakao i ovaj svet? I ko oslobaa ta bia? aputala je Luna etajui nervozno po sobi. Ili su ona oduvek ovde kao i mi? Odmori se eri, imala si teak dan. Ja u jo malo sedeti pored ranjenika ako mu ta zatreba da se naem. Dobro oe. Sloi se devojka i rukom pree preko ela kao da pokuava da odagna umor. Zatim ode do svoje sobe i uvue se u hladnu postelju. Danas nije uspela da dovue drva kojim bi naloili ognjite pre poinka. Navukla je prekriva do nosa i uprkos umoru dugo se muila da zaspi. Uvek su joj tu negde pred granicom snova pred oi izlazile slike neobinih
101
stvorova sazdanih od tame i zla. Kada je konano zaspala, sanjala je oveka kojeg je spasila sa bojita kako se bori i pobeuje zveri Jutarnja svetlost ju je probudila i ona se trgnu i brzo odagnala ostatke sna i snova. Ula je u sobu gde je leao anjenik i nala oca kako drema u stolici, glave oslonjene o ruke poloene preko stola. Oe, nisi spavao? Starac se trgnu i protrlja oi. Pogled mu skrenu ka erki, ali ne stie nita da kaejer ih oboje iznenadi glas iz kreveta. Gde sam ja to? Tiho je pitao Anri de Bloa, okreui glavu ka svojim domainima. Ne boj se prijatelju, na sigurnom si. Ree mu starac. Ja sam Tuluz Mone, a ovo je moja erka Luna. Ona te je pronala u umi i dovela te je ovamo. Previli smo ti rane i bie sve u redu A ostali, mrtvi? Pitao je kao da proverava svoja seanja na jueranji dogaaj. Devojka klimnu glavom i obori pogled kao da je krivica na njoj to ostalima nije mogla pomoi. Da, apnu Anri. Takav je na posao, oni su sada meu anelima i sa ostalim naim drugovima i braom. Svi emo tamo gde i Pjer Monmijar izvinite Pjer bio mi je vie nego brat. Ali pogreili su kada su Zautao je ponovo se prisetivi slike Pjerovog tela na lomai na trgu la Roe u Parizu. Presudu je pre toga proitao nadbiskup Narbone pred mnotvom okupljenog naroda. Dok je Pjer stajao vezan i poguren pred njegovim stopalima nadbiskup je glasno izgovatao rei presude. ei ut eius penna aliis transeat in explum, idricito Pier Monmorion hereticum et scimaticus quod ducatur ad locum iustitie consuetum, et ibidem igne et flammis ignies accensis concremetur et comburatur, ita quod penitus moriatur et anima a corpore separetur. 1 Po proitanoj presudi, Pjera su ugurali u kola u koja su bila upregnuta dva crna konja i poli ka trgu i lomai. Svo vreme je Pjer stajao i sluao kao da se to njemu ne deava. Kao da se ne deava uopte. Njegova dua je ve bila mrtva i kada je poeo da gori nije
Neka njegova kazna postane primer dugima, stoga neka se re~eni Pjer Monmorijon, krivovernik i otpadnik odvede ne uobi~ajeno mesto izvr{enja pravde i tu, po{to se zapali plamen vatre spali i saèè, tako da sasvim nestane i da mu se du{a odeli od tela. 102
vikao niti molio za milost. Samo su mu se usne micale i Pjer je uspeo da razana kako oblikuje rei per Dominum moriemur 2. Anri se ni tada, niti bilo kada kasnije nije mogao sloiti sa optubom da je Pjer izdao kralja i crkvu i da je duu prodao avolu. Pjer, koji je i sam pobio mnotvo avoljeg nakota i bezbroj puta bio na granici smrti branei kralja i svet od zla, sada umire od ruku onih koje je netedimice uvao. Nije mogao izdrati da to posmatra do kraja i poao je nazad usput se oeavi o nekoga, skoro ga oborivi. Podigao je glavu i pred sobom ugleda nadbiskupa od Norbone. Gledali su jedan u drugog, inilo se itavu venost, ne govorei nita, ne inei nikakve pokrete ni mimiku, a onda produie svojim puem. utanje osta i do danas. A Anri je esto pukuavao da ga rastumai, nou leei dugo budan u postelji pre nego to ga savlada san. Odgovor nije dobio. Luna, idi do tale i pobrini se za stoku a ja u paziti treba li neto ranjeniku. Ree Mone. Ne brinite, sasvim sam dobro, skoro da ne oseam ranu, ni bol. Melemi koje ste mi stavili su udesni. Da Luna, se bavi malo travama poe starac ali naglo zastade, kao da je rekao neto nepotrebno ili opasno. Zurio je u Anrija oekujui njegovu reakciju. Nadao se istovremeno da on u njegovim oina mee videti strah ili brigu. A plaio se, zaista se uplaio da je rekao zbog ega bi im ovaj ovek mogao navui neprijatnosti za vrat. Jer pripadao je onima koji gone natprirodna bia. I vetice. A svaka ena vina leenju travama lako se mogla nazvati veticom. Anri se zagleda u stareve oi a zatim u drhtave ruke, koje su sipale vodu u au. Od hladnoe vode aa se zamagli i posta neprozirna. Ah, ja ne verujem u te prie o veticama, ree on i razvue usne u osmeh. Ja lino ne verujem. Ima onih koji tako misle, ali ja verujem da je zlo u neem drugom a ne u lepim enama koje se bave travama. Stvarno. Starac uzdahnu i pogleda kroz prozor. Luna se merdevinama penjala na senik iznad tale a zatim baci dole nekoliklo navilaka sena. Kada je dovrila posao nije odmah sila dole. Stajala je na vhu merdevina i popela se jo jedan korak vie i zagledala se u daljinu, rukama zaklonivi oi od niskog sunca. Koliko je Roe mogao oceniti gledala je niz pu kojim se ulazilo u selo. Primetio je kao se uspravila od
2
Umirem za Gospoda. 103
uzbuenja, a onda urno spustila niz merdevine. Ula je u sobu odgurnuvi vrata. Konjanici. Nekoliko njih na ulazu u selo. Rekla je u jednom dahu. Kolko sam videla, idu pravo ovamo. Anri de Bloa se uzbueno pridie i osloni o laktove. Mislite da mene trae? Morate im nekako skrenuti panju od togada sam ovde. Luna je utala. Opet je imala onaj oseaj opasnosti kao i jue. Ovog puta je to bio intezivan, gotovo bolan oseaj. Pitala se nije li ona ipak vetica. Ne ona nee dati ovog oveka njima ivog u ruke. Svoje misli je pokuala sakriti osmehom i reima. Ne brinite, sve e biti u redu. Pripremiu vam neto da se okrepite. Prola je kraj oca i jo jednom bacila pogled unazad ka ranjeniku, a onda uzela prgrt mirisnih trava i potopila ih u kotli tople vode, okaen nad ognjitem. Vatra je pucketala lenjo i sama se budei sa novim jutrom. Miris aromatinog bilja ispuni sobu. Lepo mirie. ree Anri. Da, lepo. Uzvrati Luna. U glasu joj nije bilo nimalo vedrine. Kutlaom je usula napirak u vr i prinela Anriju isparavajuu tenost. Rukom je proverila toplotu vra i ocenila da se moe piti. Morate popiti naiskap. Bez otezanja. Ree ona. Anri prihvati vr i prvo duboko udahnu miris gorskog bilja, a zatim ispi. Lice mu se izoblii u grimasu. Ukus nije bio prijatan kao to je miris obeavao. Prilino je gorko, ree on. Posle nekoliko trenutaka oseti toplinu u stomaku. Isprva blagu, a zatim preu, bolnu. U glavi mu se poelo mutiti. Kada je pokuao pokrenuti ruku ka stolu da ostavi vr, shvati da nije sposoban da naredi svojim udovima da se pokrenu. Kroz glavu mu jurnu zastraujua i neshvatljiva misao i on pokua izrei to to je pomislio. Pokuao je da vikne, da optui svoje domaine da su ga spasili samo da bi ga otrovali, iz nekih samo njima poznatih razloga. Usne su oblikovale rei, ali glas se nije uo, osim u njegovoj glavi u kojoj je tutnjalo. Zato ste me otrovali, zato? Prokleti bili. Oi su mu bile irom otvorene i zurile su u plafon, ali ga nisu videle. Anri de Bloa vie nita nije video, uo niti oseao. Svet oko njega i u njemu je prestao da postoji. Luna, ta si to zaboga uinila! Viknu Mone primetivi iznenada nepokretno telo. Zato?
104
Oe ti ljudi to dolaze. Oni su zli. Kada bi ga pronali ubili bi i njega i nas. Ovako je puno bolje. Ovako nam nee nauditi Uzvratila je Luna i uzela vr iz Anrijevih ukoenih prstiju. U svakom sluaju ovako emo imati manje problema. Nije prolo mnogo vremena od kada je Anri ispio napitak, a sa druma se ulo rzanje konja, topot kopita i dovikivanje jahaa. Ujahali su u dvorite ne silazivi sa konja. Jednostavno su snane ivotinje svojim telima probile put kroz poluotvorenu kapiju, polomivi nekoliko natrulih dasaka. Njihov nastup je ukazivao na to da su znali da se ovde nalazi onaj koga su traili. U selu se malo tog moglo sakriti. Lunin otac iskorai pred vrata i pogleda u pridolice. Bilo ih je petorica. Ispred ostalih se nalazio konjanik u odori nadbiskupa. On je naizmenino podbadao i obuzdavao konja, koji je tako pokretan i uznemiren odavao utisak neobuzdane snage. Nadbiskup gotovo besno viknu. Da li vi skrivate nekog u kui? Ne gospodine, ne skrivamo nikog. Mi smo samo negovali jednog ranjenog oveka. Mirno uzvrati starac. Ove rei naterae nadbiskupa da stia svoj bes i da nastupi drugaije. Shvatio je da ne bi bilo dobro da selo upozna njegovu mranu stranu. Da, mislio sam na ranjenika iz ume uzvrati on znatno smirenije. Siao je sa konja i poao ka vratima gde se sada pojavila i Luna, popravljajui svoju odeu. Luna zakorai u stranu pravei mu prolaz i u trenutku kada zakorai na stepenik ona u rea. On je mrtav. Umro je Nadbiskup zastade i pogleda devojku u lice. Pokuao je da sakrije svoja oseanja. Nevericu i olakanje. Onda napravi skrueno lice. Kada se to desilo? Noas nije dolazio svesti. Pokuali smo ga izleiti ali Luna uzdahnu i skrenu pogled. Oh hvala vam na brizi no hajde da prvo proverimo da li je to onaj kojeg mi taimo. Imao je neobinu crvenu odeu? Luna klimnu glavom i propusti nadbiskupa u hodnik, a onda poe pred njim i otvori vrata sobe. Sunevi zraci su kroz prozor padali pravo na Anrijevo lice, istiui bledilo i odsutnost bilo kakvog pokreta. Nadbiskup prie postelji i poloi ruku na Anrijevo elo, a potom na prsa tragajui za nekim znakom ivota. Osetio je samo neprirodnu hladnou
105
tela. Kod grudnog koa malo zastade, ne - nije bilo otkucaja srca, to ga je na trenutak samo prevarilo njegovo uzbueno bilo. Da mrtav je. ao mi je ree nadbiskup od Narbone okreui se Luni i njenom ocu, koji je uao u sobu i stajao kraj dovrtaka nervozno krei prste. Da li je to god rekao buncao ili bilo ta drugo razumljivo? Ne ne samo je jeao mislim da je jednom spomenuo re uas, ako sam dobro razumela. Ne, nita drugo. Uzvratila je Luna i pogledala nadbiskupa pravo u oi, skrivajui la. Onda nita. Sahraniemo ga na seoskom groblju, daleko je odavde do trvave Kastelara. Ja u lino oitati opelo. Nadbiskup je pozvao dvojicu konjanika koji iznesoe telo Anrija de Bloa i poloie ga u kola koja je Lunin otac pripremio dok su njih dvojica pripremili telo pokojnika. Onda mala procesija krenu ka seoskom groblju gde se pogreb obavi bez prevelike ceremonije. Raku su iskopali pratioci nadbiskupa od Norbone i Anrijevo telo poloili u priruni koveg. Posle kraeg pojanja nadbiskup baci aku zemlje na koveg i ree. Gratia Domine vobis et pax 3 Potom koveg zatutnja od navale zemlje koja ga zasu i pokri. A svaka sledea lopata zemlje se ula sve slabije. Niko nije plakao, niko nije progovorio vie ni re, kao da su svi eleli da se ovo to pre okona i vrate se svojim svakodnevnim poslovima. No dobro, sada se moemo razii u miru Boijem. Ree nadbiskup. Njegovi ljudi zajahae konje a Luna i Mone se popee u kola. Starac blago trznu uzde i kola zakripae i krenue poskakujui niz grobljanski put obrastao retkim bunovim trave. Dok su zamicali iza drvea, Luna se jo jednom okrete i vide samo oblak praine koji su ostavili jahai urno se udaljavajui putem ka opatiji Sen Andre. U glavi mu je strano bualo. Pokuavao je da se priseti svega to mu se desilo. I ta je bilo poslednje? Popio je napitak za koji je verovao da e mu pomoi, ublaiti bolove. A onda je shvatio da je otrovan. Nemogue je da smrt izgleda ovako. Mada se jo niko nije vratio i kazao kako je tamo. Napregao je svu snagu da bi podigao one kapke. Opet tama. Ruke i noge su mu utrnule ali je oseao sitna
Milost ti Boìja i mir 106
probadanja u udovima, kao da su iglice tekle njegovim ilama od tela ka periferiji, dok mu se ivost vraala u ruke i noge. Kada je osetio da se toplina vratila u udove, Anri pokua da opipa ranu na butini ali mu ruka zastade, ometena neim to mu je onemoguavalo da je pokrene. ta je ovo doavola, pomisli on i ponovo pokua. Pokret mu je bio veoma ogranien. Srce mu poe uzbueno tui. Ponovo su mu kroz glavu prole slike jueranjih dogaaja. Od ume do napitka. Mislio je da je otrovan. Da li su i ostali pomislili da je mrtav i onda su ga sahranili? Ne, ne oni su znali. Ona je znala ta ini. Ali zato je iv sahtranjen? Pokuao je da sredi misli. Disao je polako da smiri puls posle uzaludnog pokuaja da podigne poklopac iznad glave. Koliko jo ima vazduha? Bolje bi bilo da je zaista mrtav. Da li halucinira? uje li zaista neki zvuk odozgo. Slab zvuk. Da li mu to samo bubnja u uima ili Ne, zvuk nije bio ravnomeran kao pulsiranje u venama. I zvuk je postajao sve jai i blii. Onda tup udarac. Neto je udarilo u poklopac kovega. Sada je jasno mogao uti struganje lopate po poklopcu, koja uklanja posledni sloj zemlje a onda se u kripa drveta i oseti navalu sveeg vazduha u pluima. Sa vazduhom naie i praina i on se zakalja. Bio je spaen. I poe se polako dizati pratei kretanje poklopca. iv je, iv je dobro je. uo je enski glas. Stigli smo na vreme. Napolju je bila tama. Nebo je bilo prekriveno oblacima i mesec se nazirao tek kao svetla mrlja iza njih. Ipak je jasno video Lunu i njenog oca kako stoje kraj ivice groba u kojem je do maloas bio sahranjen. Dobrodoao meu ive mome, ree mu starac. ta sve ovo treba da znai, upitao je zbunjeno. emu sva ova igrarija? Samo polako mome. Saznae sve. Moe li sam hodati? Upita ga Mone. Mogu, mislim da mogu. Uzvrati Anri i uspravi se, ali mu noge zadrhtae u kolenima i previ se nazad na zemlju. Dok je sedeo na zemlji jo nemoan da koraa, Luna i njen otac su uurbano zatrpaali grob i vraali ga u prvobitno stanje. Oblikovae humku i ponovo zabie krst u meku zemlju. Kada dovrie posao Anri jo nije imao dovoljno snage da sam koraa, pa ga Luna i starac prihvatie i povedoe putem sa kojeg se pre njega niko nije vratio.
107
No im je bila saveznik. Nikog nisu videli do povratka u selo. Uli su u kuu apuui kao zaverenici. Plamen svee osvetli sobu tek kada na prozore navukoe teke, neprozirne zastore. Svetlost je bila dovoljna da se se vide sedei za stolom. Mone svima natoi burgundac, to je Anriju posebno pogodovalo jer mu krv poe bre strujati i vrati mu se ivost u delimino umrtvljene udove i misli. Pa mislim da bi smo mogli zapoeti razgovor, ree Anri, poto odloi au. Nadam se da je ovog puta unutra bilo samo vino. Ova aluzija na omamljujui napitak potaknu Lunu da objasni svoj nedavni postupak. To to si sada iv i to sedi sa nama verovatno ti kazuje da ti nismo eleli nikakvo zlo. Ako smo neto i pogreili, nije bilo sa zlom namerom. Naprotiv, sve to sam uinila od trenutka kada sam te nala tamo u umi na ovamo, uinila sam u nameri da bih ti sauvala ivot. A svo vreme sam imala utisak prisustva neke nevidljive opasnosti. A kada su jahai, koje je predvodio nadbiskup Narbone ujahali u dvorite, moj strah se otelotvorio. Imala sam utisak da su doli sa namerom da te ubiju, da su kojim sluajem znali da si bio iv. Nadbiskup od Narbone kae? Upita Anri de Bloa. Da! Nimalo prijatna osoba. Na Anrijevom licu se nakupie bore. Kroz glavu mu proletoe slike sa trga la Roe i onog trenutka kada je odlazio ne elei da gleda lomau i kada se sudario sa nadbiskupom od Narbone. I one utnje za koju nije mogao nai odgovor. Ova devojka ju je sada rastumaila. Nadbiskup ga je mrzeo i mrzeo je Kastelare i iz nekog samo njemu poznatog razloga eli da ih uniti. Sve je ukazivalo na to. Uvek je bio tu kada bi neko od njegovih drugova nestao, na ovaj ili onaj nain. Kao da je eleo da se lino uveri u njihovu smrt. Naravno, uvek je to bilo u svojstvu zvaninog crkvenog lica. Ali to izgleda nije bio pravi razlog. Takoe, prekide ga Lunin glas iz razmiljanja, se uju rune prie o deavanjima u opatiji Sen Andre. Priaju seljani da se tamo deavaju nimalo svete stvari. Anri podie glavu i pogleda je u oi. Reci mi tano ta se pria. Luna je oklevala nekoliko trenutaka. Prstima je nervozno arala po stolu a pogled joj je lutao po sobi kao da pokuava da nae nain da ne odgovori na neprijatno pitanje koje je sama izazvala. Posle dubokog uzdaha ree:
108
Pa, pria se da nou kada se prie blie, napolju moete uti glasove iza zidina, neobine krike i uzdahe pomeane sa reanjem i rikom zveri. Takoe se u vazduhu moe osetiti miris nekih isparenja i dima. A to nikako nije miris votanica, to sigurno nije. Naravno, nisu imali sree svi koji su to doiveli da poive i to ispriaju Sigurna si da to nisu samo obine prie seljaka u dokolici ili lokalnih pijanaca Naalost, oni koji bi ti mogli dati najtaniji odgovor su pokopani na groblju. Onom istom odakle si se titi malopre vratio. Ali za razliku od tebe oni e veito ostati tamo. Luna je i sama bila zapanjena svojim podizanjem glasa. Anri se zamisli. utao je nekoliko trenutaka shvativi da je previe nepoverljiv prema ovo dvoje ljudi. Ne bi li nekako otklonio neprirodni mir koji je nastao posle Luninih rei dohvatio je bokal i svima nalio jo vina. Otpio je povei gutljaj aromatinog napitka i kazao: Otii u tamo i utvrditi ta se deava. Nemam nta protiv, mada je to veoma opasan potez, a naroito ako su tane sumnje da vas progoni nadbiskup Narbone. Moe se desiti da i on bude tamo. No, pre svega - morate se odmoriti jo neki dan. Ree Mone. Idem sutra, ree Anri i odie se od stola elei da naglasi svoju odlunost. Otar bol u butini primora ga da ponovo sedne i da shvati da je starac u pravu. Morae se odmoriti jo nekoliko dana. Imate pravo, prizna on. Nisam eleo vie da ostanem ovde kod vas, da ne bi saznali da se tu krijem. Ne govorim zbog sebe Gospodine, uveravam vas da e sa nae strane biti uinjeno sve da niko ne primeti nita neobino. A u na dom ionako retko ko zalazi, jer nas smatraju udacima, ree stari Mone. Luna usta od stola i izvini se ocu i Anrijui uputi se da pripremi postelje za spavanje, dok su dva mukarca nastavila razgovarati o planovima za naredne dane. Radei po sobi povremeno bi uputila pogled kroz pritvorena vrata, pomalo ljubomorna na oca to je uspeo privui mladievu panju. Uzdahnula je i poe dlanovima pritiskati jastuk, razmetajui perje u njemu i dajui mu eljeni, udobniji oblik. Sledeih dana Anri je uglavnom leao i hranio se ukusnim obrocima koje mu je Luna donosila u postelju. Ponekada, kada bi sluajno dodirnuo njenu ruku skretala bi pogled ili oborila glavu. A
109
onda bi Luna brzo izlazila iz sobe da ne bi primetio crvenilo na njenom licu. Kada bi ostao sam u kui, Anri bi razmiljao o danima provedenim u kastelu i o svojim drugovima. O tome kao e oni reagovati kada se vrati i sve im ispria. Pria moda zvui neverovatno, ali je istinita, on im to mora dokazati. U ime svih vitezova svetlosti i u ime svih Templara. I kroz glavu mu proe itav istorijat o svetim ratnicima na zemaljskom tlu. Davnog 1095 leta gospodnjeg, tako je pisalo u knjigama, krstai pooe da odbrane sveto tlo Palestine od Saracena. Jerusalem je osvojen 1099. Ipak u novoosnovanoj kraljevini osta malo vitezova. Veina njih se vrati u svoje domove preko mora. Ono malo to je preostalo moralo se nekako tititi od mnotva inoveraca. titili su se utvrenim zidovima tvrava i organizacijom drutva. Anri se priseti teksta Fuea od artra, kapelana Baldvina I o poetku ivota u Palestini i o tome kako su se preostali vitezovi prilagoavali tom novom ivotu. Kao da je i sada pred oima video pergamentne stranice sa tekstom prepodobnog Fuea. Mi koji smo bili ljudi Zapada postali smo ljudi Istoka Oni koji su iveli u Remsu ili artru sada su postali graani Tira i Antiohije; ve smo zaboravili koje je mesto naeg roenja a mnogi ga i ne znaju. Jedni od nas imaju u toj zemlji sluge i kue koje e predati potomcima na uvanje na osnovu nasledstva. Drugi su se venali enama koje nisu njihove sunarodnice ve potiu iz Sirije ili Jermenije a kad-kad se deava i da je Saracenka, koja je dobila milost krtenjem. Jedan obrauje vinograd, drugi njive; govore dodue, razliitim jezicima ili ve poinju da ga razumevaju; one koji su u svojoj zemlji bili siromani Bog je obogatio, onima koji nisu imali ak ni sala Bog je dao gradove u posedovanje. I zbog ega bi trebalo da se vraaju na Zapad ako im je tako dobro na Istoku? Meu tim ljudima koji su ostali nalazio se i Igo de Pejn. On je blaga brda svoje domovine zamenio za speenu zemlju Palestine. Sa jo nekoliko drugova je osnovao red s ciljem da brani hodoasnike od pljakaa i Saracena. Kralj Baldvin I im je odredio sedite na mestu nekadanjeg hrama cara Solomona. Po tome hramu templu dobie ime Templari. Svi oni se zavetovae na istotu i siromatvo. Kasnije Igo de Pejn dolazi u Francusku i Englesku gde je red Templara prihvaen kako od vlasti tako i od svetenstva. Mnogi knjeevi i baroni su prili redu a zatitnik Templara postaje sveti Bernard. On se u svom pismu De laude novae milites Templi
110
suprostavio rasipnom ivotu Templara u Evropi za razliku od onih koji su ostali u Palestini i Jerusalemu. Osnovna naela Templara, istota i potenje, kao i potreba za odbranom kraljevstva od bezbonih stvorova koji su se nekako naglo poeli obruavati i preplavljivati Provansalske alpe, bio je povod da se stvori podred od hrabrih i estitih vitezova. Oni su su slino Templarima, koji se nazvae po hramu, nazvae po zamku, po kastelu ato de Pelern u planinama Provanse. A taj zamak dobi ime po zamku u Palestini, koji je kralj Fridrih slobodio od Saracena. Kasnije taj zamak posta poznatiji po imenu Zamak maglenog mora. Od svog nastanka do danas, Kastelari su se suoili sa mnogim bezbonim stvorovima. Tu i tamo je bilo greaka, ali su svi bili odani svom zavetu i pozivu i mnogi su dali ivote za to. A ono to se sada deava u najmanju ruku je neobino. Nikada nije toliko tog nakota a jo gore od tih zveri su bili ljudi, oni koji bi trebali stati na stranu bojeg poretka i njegove vojske na zemlji, kao da su stali na suprotnu stranu. Sva svetla u opatiji sen Andre su bila pogaena i posvuda je vladao noni mir. U tami se ocrta figura, nalik na senu tamniju od tmine. Kresnula je varnicu i zapalila sveu ija se nejaka svetlost rasu po prostoriji spavaonice. Iskuenice se poee pomerati ispod prekrivaa. Znale su ta sada sledi i zadrhtae od uzbuenja. Osoba koja je ula unutra poela je napev a ostale redovnice prihvatie. Nekom sluajnom sluaocu bi to zvualo kao napev na nekom sasvim nerazumljivom - a ipak jeziku koji je izgledao nekako poznat. Poj je postajao sve glasniji ali su samo one znale njegov smisao. U ovo doba noi molitvu su uvek pevale unazad, ne molei se stvoritelju ve onima koje je on zbacio sa nebesa i prognao u carstvo mraka. Zidovi i temelji opatije zadrhtae od tutnjave pod zemljom. Izmeu pukotina poploanog poda poela se dizati izmaglica. Iskuenice se poreae u krug oko nje. Sada je svaka od njih u ruci drala upaljenu sveu koja joj je po licu bacala sablasno svetlo. Oi su im se zaarile, a to nije bio samo odsjaj plamena. Pojale su sve glasnije dok se izmaglica dizala i postajala sve gua i uskovitlanija. Magla polako posta neprozirna i poe se materijalizovati dok od nje ne nasta oblik slian ljudskom, a ipak tako razliit. Bio je to stvor vii od dva metra sa meavinom oveijeg i kozjeg lica. Telo mu je obraslo dugom dlakom. Meu nogama mu je visio dug fallus. Noge,
111
koje su poslednje poprimile vrst oblik su se zavravale raskoljenim kopitom. Redovnice opatije sen Andrej su prestale sa pojanjem i sa sebe zbacie odeu. Oi su im netremice gledale ka stvoru koji je sada potpuno materijalizovan stajao u krugu nagih tela. Lice mu se iskezilo u neku vrstu osmeha i otkri ute zube. Iz ustiju mu izlete dug, falusoidni jezik. Glas kojim je proigovorio bio je hrapav i isprekidan. A iz ustiju se osetio zadah trulei. Zvale ste me doao sam da proslavimo i proirimo carstvo tame priite kurve moje Opatice su se primakle i spustile na kolena. Najblia ga je uhuvatila rukama oko polunabreklog falusa i poela celivati. Ostale zastadoe i uarenih oiju posmatrae prizor tiho pevajui. Abigor, pecca pro nobis Amon, miserere nobis Samael, libera a bono Belial eleyson. Focalor, in corruptionem meam intende. Haborym, damnamus dominum. Zaebos, anum meum aperies. Leonardo, asprege me spermate tuo et inquinabor 4 Po zavrenoj svetogrdnoj molitvi, opatice prioe demonu i prosto su se borile oko toga koja e pre i vie njegovog mesa dohvatiti. One koje se nisu uspele dokopati falusa meu nogama, potraie zamenu u njegovom jeziku. A one koje ni to ne uspee svoju vatru, raspameene strasti gasie sveama, iji drugi kraj osta upaljen, te ih tako plamtee prinosae svojim telima ili jedna drugu prstima zadovoljavae. Gomila se uskomeala. I uprkos svemu svaka od njih se promeni i doe do svog trenutka kada bi dodirnula predmet udnje, koji je postajao sve vei i vei meu demonovim nogama. Na kraju jedan iskuenica primi seme njegovo u svoju utobu i orgija naglo presta. Posle toga sve celivae iskuenicu koja u sebe primi plod carstva tame a stvor odluta kroz odaje i izgubi se u tmini, nemoan da se vrati u carstvo iz kojega je zazvan. Prola su tri dana. Uz pomo Luninih krema Anrijev organizam se izbori sa ozledama. Na mestu rana ostali su samo crvenkasti oiljci. U rano jutro, dok sunce jo nije sasvim razbilo tamu, Anri se oprostio od starog Monea avrstim stiskom ruke. Luninu ruku je stisnuo znatno blae, ali ju je dugo zadrao u aci i gledao ju je u oi
Gre{i za nas smiluj se nama izbavi nas od svakog dobra bdi nad mojom pokvareno{}u proklinjem Gospoda stra`njicu }e{ moju otkriti pospi me semenom svojim i okalja}u se 112
4
sve dok ona ne obori pogled. Anri nita nije pitao ali su njegova utnja i njen oboreni pogled bili upravo to, pitanje i odgovor. utnju prekide Anri. Obeavam da u se vratiti. Razmakao joj je uvojke sa ela i celivao je. A onda je poao. Na sebi nije imao odeu kastelara. Zameniuo ju je pohabanom odeom koju mu je dao Mone. Bili su priblino iste grae i visine, tako da mu je njegova odea odgovarala. Ovako odeven liio je na prosjaka, to je upotpunjavala i njegova brada od nekoliko dana. Brada je istovremeno skrivala i njegov lik, tako da nije bilo lako prepoznati onog viteza koji je prenekoliko dana poao u boj sa bezbonim stvorovima. Neopaeno je napustio selo i krenuo putem ka opatiji. U ovo doba dana nije bilo prolaznika po drumovima. Anri je urno napustio selo i zaao iza ume . Tu pree drveni most ispod kojeg je huao potok i jurio preko kamenja a sa desne strane se ukazae zidine koje su opasivale opatiju. Iznad ograde su izvirivali krovovi konaka i klostera. Anri uspori korak i poe presliavati sam sebe o tome kao se treba ponaati kada bude unutra. Stigao je do vrata opatije. Duboko je uzdahnuo, a plua mu se napunie jetkim mirisom, nalik na trule. Prisetio se Luninih rei o mirisu, a onda se prekrsti i zvekirom pokuca o teka vrata. Bog ti pomogao sine, ree mu iskuenica koja otvori kapiju. ta te dovodi ovamo? Putnik sam namernik, uzvrati on. Za obrok i smetaj mogao bih vam pomoi oko teih poslova, pokositi travu, razumem se u drvenariju i zidariju, ako treba neka popravka Moram pitati nastojnicu. Ona o tome odluuje, uzvrati iskuenica. Otila je povukavi rezu na vratima i poto prethodno Anrija osmotri pogledom koji je pre priliio nekoj devojuri iz zloglasnih ili lukih krajeva gradova, nego iskuenici u manastiru. Anri osta pred kapijom ekajui odgovor i razgledajui zidine. Razmatrao je mogunosti ulaska ili izlaska preko njih u sluaju da na silu mora ui ili izai preko zida. Bio je neto vii od njega, ali su izboeno kamenje i udubljenja u zidu omoguavala da se neko spretniji lako popne i preskoi ga. Posle nekoliko minuta u se pomeranje reze u leitu i kapija se ponovo otvori.
113
Imate sree. Posla ima dovoljno. Samo se morate drati podalje od iskuenica, ispria kaluerica vodei ga poploanom stazom prema opatijskoj tali. Anri oseti jak miris stajskog ubriva i stoke. Iz tale se ulo rzanje konja i udaranje kopita po drvenom podu. Kraj tale se nalazio natkriven prostor kolnika. Odmah je uoio da su kola u njima neobino nagnuta na jednu stranu. Osovina, ree on. To se da popraviti ako imate odgovarajue drvo. Ima ih dosta tamo u pozadini, iskuenica mu pokaza na nagomilane oblice i debla u zadnjem delu kolnika. A ima i alata tu u sanduku. Anri klimnu glavom i otvori sanduk. To je za poetak, kaza mu opatica. Ostalo kasnije. Budite tu, doneu vam neto za jelo. Anri osta sam i na trenutak zanemari misli o popravci kola. Nije jo primetio nita neobino, nita materijalno neobino. Naravno, ako ne rauna neobian miris pre ulaska i udan pogled kaluerice. Ali to su moda subjektivne procene izazvane neobinim priama koje je uo za deavanja u opatiji. Izabrao je drvo koje je bilo dovoljno pravo i odgovarajue debljine i izdelja ga u eljeni oblik i stanjivi mu krajeve. Probao je da li ulaze u glavinu i poto se uveri da je osovina ira od otvora nastavi sa daljom obradom. Sledeeg puta bilo je u redu. Obrisao je znoj sa ela i uspravio se. U butini oseti samo malo zatezanje od dugog zgrenog poloaja. Oslonio se o levu i pogledao du staze. Moda je bilo sluajno, ali iskuenica je donosila obrok upravo u trenutku kada je zavrio sa radom. Nije se mogao oteti utisku da je svo ovo vreme bio posmatran iza neke zavese. Zaloite se malo, a posle videemo, ree mu opatica i spusti bou na sanduk. Poe nazad i zasta u pokretu dodavi, Umete li itati? Anri podie pogled. Misli su mu grozniavo radile. Znao je da je ovo vano pitanje. ta e dobiti ako kae da ume? Najverovatnije nita. Sve to treba proitati ili uraditi uradile bi same, ne bi ni u kom sluaju ekale zalutalog prosjaka da im rastumai neke rukopise. Ne njima ne treba osoba koja ume itati. Naprotiv. Srce mu poskoi od nade da e dobiti priliku da zaviri u neku od manastirskih tajni. Oborio je glavu pokuavajui da sakrije oseanja. Istovremeno bi se taj pokret mogao protumaiti i kao stid od onoga to je rekao.
114
Ne sestro. Kao moete oekivati od nekog ko je vet samo u rukama tako neto? Nadao se da e svevinji ovu la, na svetom mesu oprostiti. Ali ta la je bila samo deo sveukupne lai, to ih mora izrei ili delom uiniti da bi raskrinkao jo veu la i saznao istinu. Ne znate, ree ona, Onda nita od prepisivanja knjiga. ta se moe. Anriju srce gotovo stede. Nije mogue da je pogreno procenio situaciju i izgubio dragocenu priliku da zaviri u manuskripte. U tom sluaju, prenu ga enski glas iz obamrlosti, preostaje samo popravka nekoliiko polica u skriptarnici. Ve su prilino propale. Ponesite i alat sa sobom Da sestro. Anri nije mogao verovati u jo jedan preokret. Ne ovo nije preokret, ovo je samo potvrda onog to je ranije pomislio. Treba im neko ko ne ume itati da ne bi sluajno zavirio u tajne njihovih spisa. Poi ete samom do nastojnice, ona e vas odvesti do skriptarnice i objasniti ta treba preneti i gde. Preli su poploanom stazom i uli u predvorje zgrade opatije. Prvo to je uoio je nagla promena temperature. Iza debelih, kamenih zidova bilo je znatno hladnije nego napolju pod suncem. Zatim je primetio da je pod izraen od sitnih kamenia koji su sainajvali mozaik, to bi pre priliilo nekoj rimskoj ili vizantijskoj bogomolji. A sam motiv nije bio sakralan. Bio je to prikaz lavirinta nalik onom mitskom na grkom ostrvu Kritu. A onda se otvorie bona vrata i iz njih izae enska osoba za koju Anri pretpostavi da je nastojnica. Iza crne odede redovnice se skrivala pogurena prilika. Po liku bi se reklo da nema vie od pedeset godina, ali je telo bilo suvo i povijeno kao u starice od stotinu leta. Osmotrila ga je brzim pogledom. Onda se sitne oi skrie pod dugim trepavicama i nastojnica manastira poe uz stepenice rekavi samo. Poite za mnom. Stepenice su kripale i ugibale se pod nogama kao da e svakog trena popustiti pod njihovom teinom. No, dooe do gornjeg nivoa bez ikakvog problema. Nastojnica otvori vrata i pokaza na niz polica rasklimanih i nakrivljenih a gomila knjiga koja je verovatno poticala sa njih bila je razbacana po stolu prekrivenim sivom ojom. Raznobojno svetlo koje je dopiralo kroz prozore ukraene vitraima je pranjavim knjigama i sumornoj prostoriji dodavalo malo ivosti.
115
Ove police su trone i sklone padu. Trebale bi ste ioh uvrstiti i zameniti natrule daske, ree nastojnica. Da majko, ree Anri. Bie uraeno kao to kaete. I pazite da ne otetite knjige, neke od njih su retke i vane. I zapravo bi se moglo rei da mi vama inimo ast to ete biti u njihovoj blizini. No naalost, onu pravu vrednost nikada neete saznati jer rekoe mi da ne umete itati. Da li mu se to samo uinilo ili je u nastojnicinom glasu osetio malo poruge i oholosti, to nikako nije u skladu sa skromnou i poniznou koju im nalae sluenje Bogu. Nastojnica izae i zatvori vrata za sobom. Anriju se uini da u sobi temperatura poraste za par stepeni poto ona napusti prostoriju. Kraj police nalazile su se dasake potrebne za opravk. Anri ih na tren zanemari obuzet milju o knjigama. Prie knjigama i pogleda ih. Sa poetka stola su se izdvajale knjige koje prepozna kao prepise ivota svetaca i svetovnih ljudi. Malo dalje se nalazila druga gomila. Neto manja. Kada otvori korice od angrinske koe pred oima mu se ukaza naslov Templari i Kastelari poetak i kraj. Kraj? Zar vie ne postoji njegov red. Okrenuo je stranicu i na poetku knjige video poznate injenice o osnivanju Templara i Kastelara. Zatim su sledili prikazi bitaka i ostalih akcija u kojima su uestovali Kastelari. No ono to zapanji Anrija je bilo to to su tu isticane i ukazivane negativne strane tih akcija. Sve je prikazano drugaie nego to se stvarno deavalo. Povremeno bi nailazio na reenice u kojima se nadbiskup od Narbone lino obraa papi Klimentu V ili kralju Filipu Lepom i Anriju gotovo zasta dah shvativi da su i kralj i papa radili na unitenju i progonu Templara, a da im je nadbiskup bio samo produena ruka. Oseao se kao da mu se neka nevidljiva ruka provukla izmeu rebara i svojim hladnim prstima dri njegovo srce, guei mu otkucaje. Hladni znoj mu prekri celo telo. Udahnuo je duboko i odmahnuo glavom rasterujui izmaglicu sa misli. itao je brzo po nekoliko redova i preskaui stranice ne elei da se zadri previe na itanju, a da ipak dovoljno shvati sadraj knjige. Poslednjih nekoliko stranica je opisivalo poar koji se desio u tvravi ato Pelern u Zamku maglenog mora. U tom poaru, kako je pisalo, koji je iznenada zahvatio dvorac poginuli su svi pripadnici podreda. Poar se rairio naglo dok su svi spavali.
116
Anri je neokliko trenutaka zurio u papire ne verujui u ono to pie. Ne, ne, nije istina. To se njima nije moglo desiti. Nadbiskup od Narbone. On je tu sigurno umeao prste. Nije vie smeo gubiti vreme. Uzeo je u ruke daske i testeru i poeo rezati grau na duinu potrebnu za popravku naherenih polica. Posle obrade poe uglavljivati i zamenjivati daske. Radei na popravci polica stvarao je buku veu nego to je to potrebno u sluaju da neko oslukuje njegov posao u skriptarnici. Priseajui se injenica iz ivota i povezujui ih sa onim to je natukao iz knjiga. Priseao se svih dogaaja koji su povezivali kralja i papu sa Templarima. Negde poetkom 1305. godine kralj je poeo da pijunira red Templara, prikupljajui podatke od oloa izbaenog iz reda. A izvesni Nofo Dei je u zatvoru dao izjavu koja Templare optuuje za zlodela i otpadnitvo od vere. Moda je uzrok tome bilo odbijanje velikog majstora aka de Molea da se odazove pozivu pape Klimenta V u udruivanje sa redom Hospitalaca i da se krene u novi krstaki pohod? Moda? Ali taj isti prevrtljivi Filip Lepi je uivao zatitu Templara protiv koji se kasnije obretnuo. Iste te 1305 godine Pariani su se pobunili, a njihov protest je dobio tako estoke razmere da je kralju bio ugroen ivot. Beei od razjarene rulje, kralj se sa porodicom sakrio u templarskoj tvravi Tour de Temple i tu preivao poniavajuu opsadu svetine. Nekoliko dana kasnije po okonanju pobune njene voe su bile obeene na kapijama Pariza. Neshvatljivo je koliko oseaj zahvalnosti moe biti poniavajui. Naroito ako mora biti zahvalan onima koje mrzi i za koje tvrdi da su zloinci. Pre nego to je krenuo u obraun sa Templarima Filip Lepi se prvo obruio na Jevreje, koji su u Evropi bili deurni krivci. Konfiskovao im je imovinu i podvrgao ih muenju. Oni koji su uprkos svemu hteli ostati su osueni na progon. Stvari su se ponekad odvijale veoma brzo i zapanjujue neoekivano. Dvanaestog oktobra 1307.god. kralj Filip Lepi i veliki majstor ak de Mole su bili zajedno na pogrebu supruge arla de Viloa, a ve u osvit trinaestog oktobra mnogi Templari u Parizu su bili pohapeni. Papa Kliment V je i dalje insistirao na krstakom pohodu i Templari su mu bili potrebni a ak de Mole to koristi i obraa se papi sa molbom da se sprovede istraga i spere ljaga sa Templara. Ne mogavi da pronae valjane dokaze krivice Kliment V trai od Filipa
117
Lepog rezultate istrage. Kralj se ovog puta nije eleo osloniti na svedoke koje ine kriminalci i otpadnici iz redova. Pokrenuo je svoje falange i pohapsio mnoge Templare iz kojih su silom izvlaena priznanja o krivici. Prevashodno su optuivani za jeres da bi se papi izbili argumenti za eventualnu odbranu. Pod uasnim mukama Templari priznaju ono to Filip Lepi eli da uje. I sam ak de Mole je pred crkvenim velikodostojnicima, kao i pred predstavnicima Pariskog univerziteta priznao da u Redu ve odavno vlada obiaj da se u obred primanja novih vitezova monaha ukljuuje i odricanje od Hrista i pljuvanje na krst. Slinu izjavu dao je i ofroa de arne, s tom razlikom to je on kazao da nije lino primenjivao taj deo obreda, jer se sa njim nije slagao. Naravno istina je bila drugaija. Ali kada se rei izokrenu i da im se malo drugaiji znaaj onda do javnosti dopru sasvim drugaije prie. injenica je ta da je novodolazeem u Red pokazivan drveni krst i da je on pitan: Je li to Bog?. Ako bi upitani odgovorio da je to lik raspetog, brat koji bi obavljao obred primanja bi rekao .Ne veruj u to, to je samo komad drveta. Na gospod je na nebu. Zar to nije govorilo o visokoj svesti u odbacivanju idolatrije i visokom stepenu spiritualne vere. Pa ipak inkvizicija, na elu sa Gijomom ih je optuivala za idolopoklonstvo i tvrdila da oboavaju kip sa ljudskom glavom i bradom. To je navodno bio kip samog demona Bafometa. U svim potragama i premetainama koje su vrene po tvravama i hramovima Templara i Kastelara nikada nije pronaen takav, niti bilo kakav predmet idolopoklonstva. Papi Klimentu V su misli i dalje bile usredsreene na krstaki pohod a Templari i Kastelatitrae da im sudi Papa i crkva a ne kralj. I sam Filip Lepi daje pristanak da se oni izrue papi. Papa isprva ree da su mu neka priznanja templara nedovoljno verodostojna. No Filip lepi ga preko njemu vernih nadbiskupa od Narbone i Bura uspeva uveriti u suprotno. Juna 1311. proces je okonan. Sinod u Vjenu nije ukazao potrebnu podrku Redu i Templari su rasputeni a njihova dobra predata na upravljanje i vlasnitvo Hospitalcima. Za to vreme Kastelari su ostali poteeni ili je Anri do sada tako mislio jer to nije toliko oito. Nain njihovog uklanjanja je bio perfidniji. Bilo ih je manje, nisu bili u gradu i bili su naoruani i veti borci. Njihove pojedinane smrti su prole neopaeno. A sada se na kraju nekom izgleda urilo i sve dovrio poarom.
118
Na kraju se javlja velika sumnja protiv koga su se oni u stvari borili. Protiv ljudi ili protiv zveri. Za svoje zadatke izvetaje su podnosili onima koji su ih zapravo gurali u smrt. A zazvane zveri i nemani dolazile su iz nebojih predela u Njegovo carstvo, prizvane okultnim i mranim vradbinama ljudi koji su se izdavali za svete. Anri vrati skinuu gomilu knjiga na popravljenu policu. reostalo vreme upotrebi da prelista jo neke knjige i ovog puta nalete na knjigu na opise stvorova slinim onima sa kojima se on borio u brdima Provanse. Ali nisu ti opisi bili najmonstruozniji. Ono to ga je zgrozilo su bili opisi zveri dugih falusa, koji istovremeno opte sa vie devojaka, za koje je iz opisa shvatio da su redovnice neke opatije. urno je okretao stranice. Puno slinih opisa sa gotovo detaljnim zalaenjem u detalje bezbonog odnosa. itav rad je oznaen kao delo anonimnog autora i delo koje treba zabraniti i sakriti od ljudskih oiju, negde u podrumima Vatikana. Knjige ije e korice uskoro krasiti crveni peat sa natpisom Index librarum prohibitarum. Zavrivi poao i prelistavanje knjiga Anri izae iz skriptarnice i poe niz stepenite shvatajui injenicu da su te zazvane zveri posle optenja i sejanja svog demonskog semena ostajale da lutaju po umama i poto su postajale nepotrebne i opasne trebale biti uklonjene. A to je bio njegov zadatak. U dnu stepenita stajala je nastojnica i gledala na gore dajui mu do znanja da se unutra zaduao dre nego to je oekivano. Gotovo je, mislim da je dobro? Anrijeva tvrdnja je ujedno bila i pitanje. U redu je, klimnu nastojnica, a sada bi ste mogli otii u umu i doneti nam drva. Anri oseti blagu vrtoglavicu. Ponovo e u umu. Tamo gde je izgubio svoje drugove. I polazi po drva kao to je Luna pola kada ga je pronala ranjenog. Seanje na tu devojku mu uzburka krv. Nije bio siguran da li je to to osea prema njoj samo zahvalnost. Ili neto drugo to kao Kastelar ne bi smeo oseati. Istina - njegov red vie ne postoji, ali dat zavet je zavet do kraja ivota. Neto nije u redu? upita nastojnica primetivi njegov otsutni pogled. Ne, ne, u redu je, uzvrati on. Samo otvorite kapiju dok ja pospremim konje i kola. Anri je upregao konje to je bila dobra prilika da isproba valjanost nove osovine. Proterao je kola kroz kapiju i dok je zalazio putem ka umi uo je topot kopita. Grupa jahaa se pribliavala opatiji
119
,ali se Anri ne zadra da vidi ko je to. Pretpostavio je da bi to mogao biti nadbiskup od Narbone sa svojom svitom, a to ne bi bilo nimalo dobro. Mogao bi ga prepoznati uprkos svemu, lanoj smrti, bradi i odei. Remenima uzdi je blago oinuo konja i poterao kola dublje u umu skrivajui se od pridolica. uma je bila tiha, uo se samo topot kopita i kripa tokova. Vozei sve dublje u umu Anri je imao sve jai utisak prisutnosti. Njegovu sumnju je pojaavalo i neprestano zastajkivanje i rzanje konja. Isprva nije shvatio da li je taj oseaj osnovan ili ne i da li je To to je prisutno drugaije od onog ranije. esto je ovuda jahao sa svojim drugovima i borio se protiv mnogih zveri. I pre svake borbe je imao slian oseaj. Oseaj prisutnosti zlog stvora pre nego to bi naili na njega. Ali sada je oseaj bio drugaiji. Imao je oseaj da ga To prati neprestano od zalaska u umu i da je tu neposredno kraj njega. Osvrnuo se oko sebe i pogledao levo i desno, ali ne vide nita. Pribliavao se proplanku na kome se nalazilo podosta drva pogodnog za prikupljanje i za seenje i okrete se ka zadnjem delu kola da dohvati sekiru. U tom trenu pred sobom u lomljavu i naglo se okrete drei obema rukama rukohvat velike sekire za obaranje stabala, kao jedino oruje. Isuse, proaputa kada ugleda stvora pred sobom. Monstrum je bio za glavu iznad visine konja. Uplaena ivotinja zanjita i trgnu kola tako da Anri izlete iz njih i pade na tlo. Bio je dovoljno priseban da svo vreme u rukama zadri sekiru. Stvor je bio ovekoliki i nalik onima sa kojima se ve susretao i na ije opise je naiao u kjigama opatijske skriptarnice. Glava je bila meavina ljudske i jaree, sa kratkim rogovima i bradom. Na rukama je imao pande a noge su se zavravale papcima. A meu nogama mu je pri svakom koraku mlatio dugi, debeli falus, kojim je prethodne noi ushiivao iskuenice u opatiji. Bezboni stvor zakorai ka Anriju uz riku. On zamahnu sekirom i seivo skoro ujno rasee vazduh tako da stvor ustuknu. Ohrabren Anri krete napred zamahujui sekirom dok iza sebe ne zau umove. Ruke mu zastae u zamahu a krv mu se sledi. Opet ih ima vie. Ovog puta je izgubljen. Okrenuo se da osmotri svog protivnika. Ono to je video iza sebe vie ga zaprepasti no stvor pred njim. Na njegove oi iz nieg su se materijalizovala tri stvora. Tri oveka. I ne prepozna im odmah lik, nego prvo odeu sa grbom izveenim na
120
prsima. Raspee u sunevoj koroni. Kastelari. A onda razazna i njihova lica. an de Aneli, Gaskon la Roel i Pjer Monmiraj. Jo ne sasvim materijalizovani - njih trojica jurnue ka monstrumu. Njihovi maevi su ve imali ubojitu vrstinu i zabadali su se u zver koja ne stie da uzvrati ni najmanjim zamahom. Samo roptajem iz balavih ustiju. Krv je preplavi i ona se srui na tlo kao vrea kukuruza. Tri viteza uvukoe okrvavljene maeve u korice i okretoe se ka Anriju. Lica su im bila nasmejana i inilo se kao da se negde pod njihovom koom krije unutranje sunce, kao da isijavaju sopstvenu svetlost. Kada Anri krete ka njima svetlost posta sve bljetavija, zaslepljujua dok konano ne posta vatrena lopta koja nesta u bezzvunoj eksploziji a Anrija u tren preplavi talas neizrecivog blaenstva. Protrljao je oi zaslepljene od bljeska. Sve mu se inilo nestvarno, kao da se upravo trgao iz sna. Samo ga je mrtvo telo zveri uveravalo u suprotno. Osvrnuo se i pogledom potraio konja i kola ali nije bilo ni traga od njih. Poavi peice nazad ka opatiji priseao se Luninih i Moneovih rei i pria o neobinim dogaanjima u opatiji i o tome kako je malo njih, koji su proli blizu opatije ostalo ivo. Da li je i ovo upuivanje po drva u umu bilo sluajno? Da li su opatice znale da negde u blizini tumara stvor? Stvor kojeg su noas zazvale i oboavale predajui se putenoj strasti. Moda se on nije trebao vratiti iv? Znai li to da je otkriven njegov identitet? I ta ako su oni jahai, koji su dospeli u opatiju neposredno po njegovom odlasku, nadbiskup od Narbone i njegovi jahai? U tom sluaju ne bi ostao iv. To je sasvim izvesno, znali ko je on ili ne. Moda je konano i sve ovo pogreno zakljuio ali doneo je odluku. Kada je izbio na put izabrao je smer koji vodi ka selu u kome su iveli Luna i njen otac. Ne elei dodatne neprilike drao se sporednih staza razmiljajui kako se treba ponaati kada doe do sela. Da li da saeka mrak? I gde? Iao je polako napred pokuavajui doi do odgovora. Konano izae iza krivine i za sobom ostavi umu koja je skrivala pogled na selo i opazi neto od ega mu zastade dah. Na kraju sela, tamo gde se po njegovom seanju nalazila Lunina kua, izdizao se stub gustog crnog dima. Jedva primetni vetar ga je tek u visinama razvlaio i vukao ka brdima.
121
Prokleti, prokleti, aputao je. Nadbiskupe, ovo e ti biti poslednje Iao je dalje napred. Noge su mu klecale od umora i duevnog bola. Iao je napred ali nije znao zato. Ne bi mogao podneti da vidi kuu u plamenu i ruevinama. Luna i njen otac su moda unutra ivi spaljeni ili odvedeni u neku tamnicu a zatim ih eka ista sudbina. Iao je dalje dok ne doe do seoskog groblja. Tu gde su i njega privremeno pokopali. Radoznalost mu nije davala mira i on skrenu pogled ka mestu gde se nalazio grob sa njegovim imenom. Gomila raskopane zemlje i polomljeni krst baen preko nje. Srce mu je stalo. Ovog puta se oseao blie smrti nego onda kada je bio pokopan. Ovaj raskopan i uniten grob je znaio da su nadbiskup i njegovi jahai otkrili da on nije mrtav. Samo nije shvatao ta se prvo desilo. Da li su prvo spalili kuu i iznudili priznanje od Lune i Roea ili su posumnjali u njegovu smrt i raskopali grob a onda spalili kuu. Nije vie bilo vano. Udaljio se od groba i poao nesigurnim korakom, razmiljajui kako to pre i to dalje otii odavde. Epilog Zavrena je veernja sluba. Svi kalueri napustie kapelu i pooe to na spavanje to na nonu dunost. Poslednji je izaao brat Antonije. Izaao je leima okrenut i prekrstio se napustivi kapelu, a onda poao ka svojoj eliji. Uao je unutra sa sveom, iji je drhtavi plamen osvetlio sobu i bacio senke na zid. Brat Antonije sede na postelju i zamisli se a onda otvori fijoku svog stoia i izvue knjigu gusto ispisanu pravilnim rukopisom. Umoio je pero u mastionicu i poeo pisati. Zapisivao je svoje dane boravka u manastiru Tro, od dolaska do danas. Od dana kada se pocepan i gladan pojavio pred vratima manastira, daleko od mesta gde su ga znali kao Anrija de Bloa. Bratstvo u manastiru ga je primilo za iskuenika. Proao je kroz sve slube i iskuenja, obavljajui sve poslove koje su propisivala pravila ivota u samostanu. Ponekada bi iza samostanskih zidina doprle prie o udnoj i surovoj smrti nadbiskupa od Narbone. Pronali su ga nedaleko od opatije Sen Andre odseene glave. Osim toga na telu nije bilo drugih rana, samo taj jedan potez otrog i preciznog maa. A na blatnjavom tlu nije bilo nikakvih otisaka nogu osim njegovih Tada bi brat Antonije postajao zamiljeniji ali nikada nije javno izraavao svoje miljenje o njemu niti o njegovoj misterioznoj smrti.
122
Sve ono to je znao o njemu i to mu se ranije dogaalo, dok je jo bio Anri de Bloa je zapisao u jednu knjigu. Nju je uvao daleko od oiju druge brae, skrivenu u otvoru u zidu, koji je sam napravio izvukavi i stanjivi kamen za debljinu rukopisa i tim kamenom zatvorio otvor, tako das e spolja nije nita primeivalo. Brat Antonije dovri pisanje o dananjim dogaajima i spoznavanjima a onda dunu u sveu, senke postae tama i on se uvue u postelju i preda mislima. Nekada se nadao da e jednoga dana videti nadbiskupa od Narbone na mestu optuenog i krivog, privezanog uz stub srama. Nije morao biti spaljen ili obeen. Najvea bi mu sramota bila da je ostao iv posle izlaganja poruzi i pljuvanju svetine. Ali bilo je drugaije. I u onom trenutku, koji razdvaja javu od sna vide likove ana de Anelija, Pjera Monmijara i Godfroa la Roela. Postcriptum Moje ime je Simeon a nekada se zvah sasvim drugaije. Skoro da sam i zaboravio svoje nekadanje ime, kao da taj ivot u kojem ga nosih i ne proiveh. Ja sam samo jedan od mnogih koji jeste i koji e proi. Nadam se da e moji zemni ostaci biti pokopani ovde na posveenom tlu manastira Ruevo. Dooh ove kao deak od svojih petnaest leta, ne toliko gonjen verom u Boga niti eljom za isposnikim ivotom. Jednostavno nas petoro dece otac ne mogae prehraniti ni ikolovati. A bejah najslabiji od svo petoro. Sestre e se poudavati, otii od kue a ono malo imanja trailo je ruke jae od mojih. I tako dooh pred dveri manastira Ruevo. U poetku bee teko, meni naviknutom na prostranstvo i slobodu, biti utamnien meu zidinama i odajam u kojima nema drugog svetla do plamena votanica. Ali bilo je hrane, vazdan i knjiga. Voleo sam ih iitavati i prouavati itije svetaca i apostola. Kasnije, kada mi ruke postae vinije i sam dobih u zadatak da mnoge knjige prepisujem i rukotvorim za nova pokoljenja. I tako mi dani prolazahu u radu, a svaki novi dan mi je pojaavao i utvrivao veru u gospoda naega jedinoga. No, sam ne poeleh nikada da budem neto drugo do obian pisar, jer veoma zavoleh knjige i ini mi se da bih svisao bez njih. Ali ono o emu vam elim rei je jedan rukopis, koji bi sasma drugaiji od ostalih. Rukopisanije na latinskom jeziku, koje mi pre nekoliko leta donese jeromonah Antimonije. On ree da ne zna itati
123
jezik Latina i da ja ove knjige pretvorim na slavjanoserbski. I jo mi kaza da su ovi manuskripti doneeni sa svete gore Hilandarske, sa Atosa. A dotle dooe brodom iz Galije, i to nekim trgovakim brodom. Donese ih neki trgovac uljem, vinima i tkaninama. Proitah ovaj rukopisi pretvorih ga na slavjanoserbski da bih ga sauvao i dalje poslao, jer takva bee volja onog ko taj tekst sastavi. Sada kada sam sve to dovrio postalo mi je jasna volja Anrija de Bloa da ovi njegovi rukopisi nikako ne smeju dospeti u zapadno krilo nae crkve u podrume Vatikana, pre nego to se umnoe. Potujem njegovu volju i nainiu jo prepisa im uzmognem. I sada poto svtike stavih u bisage naeg akona, koji ih ima odneti dalje, ka Drini i Savi ostah zagledan prema zapadu i pitam se kakva li bee sudbina Anrija de Bloa, poto svoje rukopise posla van zidina manastira. Molim se svevinjem da sa njim bude sve u redu dok mi neki unutranji glas govori sasma drugaije
124
ZATO JE TATA OTIAO OD KUE
125
126
127
128
129
130
Urednik izdanja: Svetislav Filipovi Grafiki dizajn: Miroslav Jovanovi Lektor: Jovana Bogosavljevi Tehnika obrada: Tihomir Jovanovi Tira 500 Izdava: Udruenje graana fanovi naune fantastike SCI&FI, Beograd Beograd Oktobar 2006
www:sciencefiction.org.yu
131

Terra 2

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Terra 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Re urednika Fanovi SF-a svih zemalja ujedinite se! Kao to sam i obeao evo nas opet.

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

Impresije urednika: Svetislav Filipovi Filip

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

POPULARNA ASTRONOMIJA Izvor interne

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

SF VELIKANI : DENIKEN (Erich von Daniken) Preveo Svetislav Filipovi- Filip

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

Sve ili skoro sve to treba da znate o Tesli Svetislav Filipovi

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2

TERRA 2 Almanah naune fantastike No2