broj 11 - septembar/oktobar 2011.

foto: Sinia Trifunovi

pogled iz ugla:

jedna prica: dva susreta 4

intervju:

Naslikani
v

Danilo Milosev Wostok

6

Konstantin Vaginov
8

citaliste:

prikazi knjiga: v Lovas - Ilic - Malaparte 10

Sikolyok .. .. es dormogesek
/ /

11

psihologija: v Kad se neko necem dobrom nada 13

Godine brzo odlaze i dolaze, meseci se sudaraju, dani komeaju Avangrad jo plovi, spreman za novo iskrcavanje rei, slika i ideja. Kada e brod zaploviti mirnijim vodama, kada e se izboriti sa podmuklim strujama mrtvog mora koje guraju prema Scili i Haribdi, kada e mornari dobiti svoj mukom zaslueni rum, to je pitanje koje mori pojedince okupljene oko lista. Sve u svemu, sadraj svakog broja mora biti ispotovan, poslati prilozi, ijim autorima je obeano objavljivanje, moraju biti objavljeni. Nepisani zakon veli da nee samo slavom ovenani autori dobijati poasno mesto u brodu zvanom Avangrad. Oni e biti tu ne bi li odvaili ostale, koje slava tek oekuje, na plovidbu sa nama. Dakle, materijal sa oznakom 11 spreman je za istovar, kultura je samo preventiva protiv kontrole upornih carinika naviklih na rutinu sivih dana. Isporuka tekih i klizavih paketa i dalje traje, te polako, ali sigurno, ona postaje neto to se s radou ili nelagodom oekuje. Branko uri

D BROD

recenzije
15

muzika:

And You Will Know Us By The Trail Of The Dead

Wire

The Veils Ulver

Cut Hands

Crni talas
YU filma
17

film:

dosije

ovde blizu: 19

Falcione Proesis
21
foto: Sanja Ivkov

opservacije o citanju i pisanju 33

v

Urednici: Branko uri i Milan ivkovi; redakcija: Ivan Pani, Brankica Opai, Dejan imurda, Sanja Ivkov; saradnici: Sinia Trifunovi, Aleksandar ilas, Mira Vuksanovi, Joef J. Fekete, Dalibor Dreki, Stefan Petrovi, Verica Ili, Ivan Despotovi, Katarina Fiamengo, Aleksandar Stoi, Katarina Radi, ila imurda, Spasoje . Milovanovi, Dalibor Banovi, Tomica iri, Slavko Mali, Zoran kiljevi, Bojana Jaroenko, Milena Vermezovi, Branko Radakovi (Srbija); Franko Bui, Emilija Vasiljevi, Kristian upan, Anto Zirdum (Hrvatska); Radost Stroynik (BiH); dizajn: Branko uri; tampa: Art Studio Sombor; izdaje: Udruenje ARTiFAKT Sombor; tira: 500 primeraka. Rad na naslovnoj i poslednjoj stranici: Aleksandar ilas. Priloge primamo na e-mail: avangrad@gmail.com Sajt: www.myspace.com/avangrad; www.facebook.com/avangrad Telefon: 064/157-34-48
CIP - , 008(05) AVANGRAD : besplatni list za kulturu / urednici Branko uri i Milan ivkovi. - 2009, br. 1 (maj)- .- Sombor : ARTiFAKT, 2009-. - Ilustr. ; 24 cm ISSN 1821-133X COBISS.SR-ID 239782407

Projekat je finansiran iz budeta Grada Sombora i donacijom Erste banke

Dizajn, priprema, tampa ART Studio, Sombor, Sterijina 5a tel: 063/444-025, 063/8922-480

pogled iz ugla
rad Aleksandra ilasa

JEDNA PRIA: DVA SUSRETA

predveerje na pesnikoj veeri i koncertu
Priu je potrebno poeti u predveerje, kada se dan zavrava... Tada obino poinje susret (s)umornog oveka dananjice s umetnou bilo koje vrste. Nakon preguranog dana u stegama divljeg kapitalizma, potrebno je sauvati makar toliko snage i potraiti uline muziare, oslunuti zvukove njihovih instrumenata, zamisliti se nad stihovima nadahnutog pesnika, primetiti udesni odsjaj boje sa slikarskog tafelaja, opipati zanatske rukotvorine na ijim glatkim povrinama se moe jasno nazreti sopstveni lik. Sve ovo moe vratiti ivost izmuenom oveku, epifanijsko uzbuenje ponovnog raanja i potpuno drugaije sagledavanje ustaljene svakodnevice. Potrebno je samo ostvariti jedan susret s umetnou i biti potpuno svestan njegove arobnosti... Deluje poput anestezije koja ostavlja neizbrisive posledice. To se i deava u predveerje... Poput veine svojih sunarodnika koji obitavaju u ovom nadasve siromanom vremenu, jedva se naterah da odem na predstavljanje knjige pesama poznatog amerikog pesnika srpskog porekla. Pored svih tehnolokih uda koja nas okruuju, odlazak na pesniko vee predstavlja istu egzotiku. Jednim klikom na monitoru raunara u stanju ste da ujete i ive i neive pesnike, sve sa sabranim ili odabranim delima (ukljuujui i posthumna koja su, kako nam kau, njihova). Elem, sluati ivog pesnika kako ita svoje stihove u dananje vreme deluje vie nego staromodno. Ipak, uoh u slabo popunjenu salu premiljajui se o (u)potrebi svega ovoga. Uskoro,

pogled iz ugla
pesnik i prevodilac zauzimaju svoja mesta, a i sala se iznenaujue brzo popunjava. Odjednom, poinje nestvarna magija. Ostadoh potpuno zateen slikom: iv pesnik (a ne neki virtuelni) sedi ispred publike i ita svoje pesme na engleskom jeziku, dok prevodilac pored njega, na jo inspirativniji nain, izgovara prevod istih stihova. Nema tu nikakvog lairanja i ulepavanja, postoje samo rei koje odzvanjaju u sali prepunoj publike koja uzbueno reaguje. Samo jezik i neobine rei. I sve to u dananjem svetu gde se spontanost vrlo retko deava spontano, pomislih. To danas nikako nije mala stvar. Svet u kome se uzbuenje podie aukcijskom prodajom rentgentskog snimka grudi Merlin Monro (ima i bizarnijih stvari), teko da ima ta da pronae u reima pesnika, uzgred, vrlo spontanog i prizemnog oveka. Postajete neobino poastvovani injenicom da ste unutar jednog prostora koji odie ivotom potpuno razliitim od onog koji vodi bahata i uzavrela gomila van njega. Takav utisak moda pojaava i injenica da pesnikova poezija izvire iz izloga bakalnica, butika, pa ak i javnih govornica koje odslikavaju ivot onakvim kakav on zaista jeste kiovit i sunan u isto vreme. Ipak, namera nije da se ovde ulazi u kritiko vrednovanje pesama pomenutog pesnika, niti da se diskutuje o nesumnjivom pomodarstvu dela publike... Treba istai snagu, iskrenost i samouverenost rei koje su kruile salom, od uva do uva svakog oveka. Prizor potpuno neverovatan i pomalo neprimeren svetu u kojem izvetaenost i otuenost ljudi dosee krajnje granice. Naime, neposrednost i prirodnost koje donose ovakvi skupovi doista odudara od lanog prijateljstva u okviru virtuelnih programa jo virtuelnije irokopojasne raunarske mree. Ovde se jasno ocrtava granica izmeu prave i virtuelne stvarnosti. Ipak, treba pogledati i drugu stranu. Oigledna je nemogunost estetskog, filozofskog i svakog drugog pokuaja izjednaavanja ovekovog neposrednog susreta s umetnou i onog kod kue, ispred monitora. Virtuelna dostupnost umetnosti, meutim, ini takav susret moguim i veoma korisnim. ovek se susree i s onim to ne moe da vidi u neposrednom okruenju, te i takav susret moe da pobudi interesovanje i otvori tzv. umetniku irinu kod svakog pojedinca. Kako drugaije objasniti organizovanje pesnikih takmienja putem Interneta, ali i razmenu ostalih vidova umetnosti. Ili, pak, uvideti pojavu internetske popularnosti pojedinih muzikih grupa, koje nisu imale podrku konvencionalnih muzikih kua i televizijskih kanala. Sve to se opet moe pripisati dostupnosti njihovih pesama velikom broju ljudi. To ukazuje i na alternativnu ulogu Interneta kao posrednika izmeu modernog oveka i umetnosti. U tom smislu, mnogo lake se naterah na jo jedan susret s umetnou u vidu posete koncertu jedne grupe koja svoju popularnost duguje Internetu, pre svega. Uprkos jezikoj barijeri (grupa peva pesme na francuskom jeziku) i prethodnom, skromnom znanju jedne do dve pesme, okupio se iznenaujue veliki broj ljudi uivajui u pesmama koje su jedva (tanije, nikako) razumeli. Da stvar bude jo udnija, sve ovo nije uticalo na izvanredan utisak koji je ovaj umetniki nastup ostavio na veinu ljudi. To pokazuje elju oveka da oseti ivu re, vidi stvarnu sliku i uje ivu muziku iju neposrednost nije mogue zameniti. Ovakvi susreti daju nadu da je sveprisutni pesimizam potroakog drutva, ipak, obina roba koju ne treba nipoto kupovati. Umetnost, ukljuujui poeziju i muziku, jeste integralni deo ljudske linosti, zato je ovek svake epohe prepoznaje i iznova joj se vraa. Ona izvlai ljude iz ivotnog geta u kome su se nesreom nali. Pri tom, ne radi se ni o kakvom eskapizmu, ve o sagledavanju manjeg i tee dokuivog dela dananje stvarnosti. Ta stvarnost zahteva kreativnu aktivnost kako bi se otkrila i saznala. Stoga, izmrcvareni i istroeni ovek dananjice mora doekati svoj lini susret u predveerje potpuno svestan i spreman, u svakom smislu... Milan ivkovi

rad Slavka Malog

intervju

STRIP
Poigravanje sa formom i sadrajem Danila Miloeva Wostoka, strip-umetnika iz Vrca, postalo je ve opte mesto u svetu alternativne umetnosti u dananjoj Srbiji. Nespojivi elementi, izvueni iz konteksta ustajale komercijalne kulture i pop-kulture, u Wostokovim radovima dobijaju dimenzije grotesknih, ali itljivih snolikih konstrukcija. Njegov crte je spontan, onaj ko zna da ita nije zbunjen njegovim potezima, pre se slae sa sadrajem stripa, prihvata njegovu formu i priznaje umetniku vetinu da razmakne gustu maglu i prikae skriveni rad uma. Iza Wostoka je ogroman i istrajan rad, ne samo u stripu, nego i u asopisima i fanzinima (Patagonija, Krpelj), ali i muzici (grupa Tehno muda). Objavljivao je u Americi, Francuskoj Nemakoj, Holandiji... Koja strana savremene drutvene zbilje je za tebe naroito inspirativna (politika, socijalna, ekonomska ili neka etvrta)? Skrivena strana zbilje me zapravo jedino istinski zanima. Ambiciozni ljudi koji se tiskaju po javnim medijima u najveem broju su tek organizovani mediokriteti sa jakom eljom za osvajanjem i pridobijanjem moi, slave i ostalih zala ovoga sveta. Moje iskustvo mi govori da se najdarovitiji i najzanimljiviji pojedinci najee nalaze daleko od javnog ivota. Da li su dananji strip junaci doiveli metomorfozu u odnosu na ranija vremena (osamdesete i devedesete) i prilagodili se novom dobu ili se odnos ljudi prema njima promenio? Da li danas uopte i postoji autentini strip junak adekvatnog etikog koda (pravednik, zloa, spasitelj sveta i slino)? Moje zanimanje za strip i njegove junake doivelo je ogromnu transformaciju od dana ranog detinjstva do danas. Nekada sam bio pravi ovisnik o stripu, a danas ga gotovo vie i ne itam, tako da i nisam ba najpogodnija linost da adekvatno odgovorim na tvoje pitanje. Razlog za oseku mog zanimanja za deavanja na polju stripa je jednostavan nekada su stripovi imali za mene neku arobnu privlanost, nosili veliki, tajanstveni i uzbudljivi intenzitet doivljaja, a danas to gotovo uopte ne mogu da osetim kada uzmem stripove u ruke. Pitanje je jesam li se ja promenio ili stripovi? Ili desilo se i jedno i drugo. Koliko su nove tehnologije, Internet ponajvie, unapredile ili unazadile dananju strip scenu? Da li daje prednost elektronici ili papirnim izdanjima? Naravno da svako ko je ikada itao stripove voli da dri iste u ruci u klasinom papirnom izdanju, da fiziki moe osetiti postojanje odtampanog stripa. To je neto oko ega se apsolutno svi slau, ali ja moram rei da i digitalna verzija i digitalna distribucija stripa ima svojih velikih prednosti. Prvo, nekako mi je ba drago kad pomislim da emo itajui stripove na netu potedeti mnoge ume od see, a drugo, ja kao pripadnik

VARVAR

alternativnog, nezavisnog stripa mogu rei da sam dobio ogromne mogunosti za nezavisnu distribuciju svojih radova. Koji crta i koji stripovi su ti bili i ostali omiljeni? Na samim poecima svi smo na ovim prostorima bili pod velikim uticajem italijanskih stripova kao sto su Zagor, Veliki Blek i drugi, kasnije smo otkrivali francuske autore i kopirali ih nastojei da dostignemo njihov tehniki nivo. Prva veza sa neim to bi moglo biti alternativni strip je zapravo legendarni Alan Ford crossover strip Magnusa i Bunkera koji ima nemerljiv uticaj na sve ovdanje autore underground stripa. Inae, omiljeni autor mi je najtvri undergrounder svih vremena S.Clay Wilson, a od domaih neverovatni Milo Krnjetin koji je neka vrsta pionira alternativnog stripa kod nas. Moram rei da bi potpuni spisak mojih omiljenih autora zauzeo verovatno pola stranice, pa u se zato ograniiti ovog puta na tih par imena.

Moe li strip umetnik da ivi od onoga to voli u ovom naem drutvu ili mu je potreban i rad sa strane? Pravo pitanje bi bilo da li ovek moe da ivi od bilo kog potenog rada u ovom drutvu, a da ne radi neto sa strane?... Ja sam nekako uspeo da se uopte ne bavim komercijalizacijom svog rada i ostanem dosledan sopstvenim kreativnim principima, ali to je trailo zaista mnogo odricanja. Poznavao si i saraivao sa velikanima alternativne scene bive drave. Ko je na tebe ostavio najupeatljiviji utisak? Slobodan Tima, Marko Brecelj, Ranko Muniti nekako su sva trojica u direktnom kontaktu skroz neposredni, kao neka velika deca koju slava ili ugled nisu nimalo dodirnuli ili promenili. Po tvojoj proceni, gde se strip vie ceni, ovde ili napolju? Upravo se vratih iz Nemake gde sam imao samostalnu izlobu i gde je o mom radu izaao tekst u Sudeutsche Zeitungu, a domaini mi predoie da je to apsolutno najuticajniji list u Minhenu i celoj Bavarskoj, a posebno u sferi kulture. Par meseci pre toga, u izdanju Narodne biblioteke Srbije izala je luksuzna antologija Nevidljivi strip koja je predstavila srpski alternativni strip u periodu od 1980-2010 na sajmu knjiga u Lajpcigu. Kada se setimo da je ovdanji underground strip krenuo iz fotokopiranih fanzina u veoma malim tiraima tokom devedesetih, onda moemo rei da se stvari jako popravljaju i da budunost izgleda poprilino svetlo. Za kraj, koju muziku slua dok radi? Moj omiljeni bend svih vremena je svakako Husker Du. A inae sam sluao sve i svata, od jednog Musorgskog do Residentsa, preko Black Sabbath i The Stooges do African Headcharge i Warren Zevona. Ovo je samo mali deo spiska, trebalo bi mi zaista mnogo mesta da nabrojim sve one koje volim i cenim Ono to ih vezuje je neka iskrenost i neposrednost to je vrlina koju cenim iznad svega, ne samo u muzici, ve i u stripu i u svim ostalim umetnostima, a i u linom ivotu. razgovarali: Branko uri i Dejan imurda

intervju

italite

SKI RU VAL RNE KA

Konstantin Konstantinovi Vaginov

Sabrana dela

Prevod: Duko Paunkovi i Zorislav Paunkovi PAIDEIA, Beograd, 2006.

Konstantin Vaginov

Posle Gogolja, a pre Bulgakova, u ruskoj knjievnosti nije bilo upeatljivih satiriara koje bi na pravi nain prepoznala italaka publika i van granica Rusije. Bio je tu samo neki Konstantin Vaginov, ija se kompleksna poetika, kao i kod pomenutih velikana, ne moe svesti samo na anr satire. Nita on nije rekao to ve nije bilo reeno, a opet, toliko je originalan da je prava teta to se jo uvek nalazi u senci ruskih literarnih gorostasa. Prozno delo Konstantina Vaginova, kolekcionara mitova o postrevolucionarnom Peterburgu, u isto vreme uzvienom i banalnom gradu, ine etiri romana: Jareva pesma, Poslovi i dani Andreja Svistonova, Bamboada i Harpagonijana. Pored toga, on je pisac vie pesnikih knjiga, koje stoje rame uz rame sa njegovim romanima. Ali, mi emo se, ovaj put, zadrati na prozi. Vaginov je svoje brojne likove nanizao u romane polifonine strukture. To podrazumeva da svaki od njih ima svoju viziju ivota, svoju muku i nain na koji se sukobljava sa okolinom. Nema, meutim, razvijenog unutranjeg monologa kako bismo mogli nekom od likova (sasvim obinih krajputaa, bednih pesnika, filozofa, kolekcionara sitnica, kloara, doktora i usamljenika) da pripiemo neku moralnu dijagnozu. Pisac razvija mreu satirinih podpria koje se tiu lika u prvom pripovedakom planu. Zato kod Vaginova sama pria slui za gradnju lika (lik priom izvodi svoju taku, kao cirkuzant), a ne unutranji monolog ili tok svesti.

Rezultat svega toga jeste velianstvena karikaturalna psihologija u kojoj besmisleno i banalno u ovekovoj svesti postaju glavni pokretai drutvenih aktivnosti zarad dostizanja vieg cilja. ulonbin iz Harpagonijane sakuplja i sistematizuje sitnice poput opuaka, odseenih noktiju, upotrebljenih olovaka, dok se uz nagovor glavnog dilera sitnica Anfertjeva poinje baviti i sakupljanjem snova. Lekar iz istog romana sakuplja psovke koje uje ujutro, na pijaci. Toropulo iz Bamboade sakuplja omote od bombona i svrstava ih na posebne police. Ima kolekciju na kojoj mu zavidi usamljeni Lokonov. Svi likovi su, dakle, voeni banalnim prohtevima u sebi, koji za njih predstavljaju ak svete inove, jedine oblike postojanja. Vaginov, prikazujui besmislene strasti kako bi parodirao ljude svog doba, otkriva smisao gomile, mase, koja je milela ulicama Peterburga. S obzirom da pieva dela imaju utemeljenje u realnosti i nisu apsolutni plod nadrealistike mate, trebalo bi rei da je on predosetio tu fatalnu, kolekcionarsku ljudsku prirodu, tu potrebu za gomilanjem nepotrebnih predmeta. Viziju vavilonske biblioteke u kojoj se nalaze apsolutno sve knjige, sa svim moguim kombinacijama naslova, predoie nam, neto kasnije, veliki Borhes, dok e taku omega staviti, jo kasnije, hipersitniarnica nazvana Internet. Vaginov se, dakle, sprdao sa strastima koje mue i predapokaliptinog oveka XXI veka, a ne samo postrevolucionarne Ruse.

italite
U tom smislu, valja napomenuti njegovo rano delo Manastir Gospoda naeg Apolona, svojevrsnu pesmu u prozi, napisanu u stilu Remboovih Iluminacija, gde on slavi venog boga Apolona, suprotstavljajui njegovu poeziju savremenom, mehanikom i kolekcionarskom dobu koje sputava ljudski um i srce. Nije Vaginovljev ton pripovedanja uvek vedro ironian. Roman Jareva pesma vrsta je posvete pievom dobu i najbliem okruenju. Autor ga sam definie kao mrtvaki koveg za dvadeset sedam godina svog ivota. Glavni lik je Nepoznati pesnik, ljubavnik vaseljene (mogue je da predstavlja i samog Vaginova) koji svojom imaginacijom oduevljava, a tako i povezuje, krug ambicioznih umetnika oko sebe. Pisac je neko ko stoji iznad njih, kao u pozoritu lutaka. Zove ih na veeru kako bi ih suptilno ismejao, a zatim ih puta da svako ide svojim putem. Vaginov je otar prema takozvanom umetnikom krugu svog doba, on bez ustruavanja iba kruoke slobodnih pisaca i filozofa, lako rui teorije naprednih futurista i romantinih humanista. Jer, dovraga sa svim revolucijama kada, kako tuno uzvikuje Kostja Rotikov, jedan od junaka, obraajui se Nepoznatom pesniku, od humanizma nee ostati nita: ...ako vi poludite, ako se Teptjolkin oeni, ako se filozof zaposli u kancelariji, ako Trojicin pone da pie o Fekli, ako ja prestanem da izuavam barok - mi smo poslednji humanisti, mi moramo da sauvamo plamen.(109) Poslovi i dani Andreja Svistonova predstavljaju parodiju na pisanje romana, na nastanak jednog velikog umetnikog dela. Svistonov je pisac-kolekcionar, ima osobinu da sve trpa na papir. Od grotesknih likova do povrnih, fragmentarnih dogaaja, sve smatra dovoljno zanimljivim za svoj roman iju radnju ne zna ni on sam. Ima samo utisak da pie veliko delo dok se kree kroz ivopisan mete umiljenika i splina koji ih, po prirodi stvari, sve obuzima. To su ljudi daleko od pravog ivota, njihove due zarobljene su u kavezima seanja i trivijalnosti. Idealna slika tog njihovog stanja bio bi prikaz Nunehije Usfazanovne: Nabujala je kosa na glavi Nunehije Usfazanovne, izgladile su joj se bore oko oiju. Jadnica je uronila u svoju mladost. (299) Svistonov ima utisak da je genijalan pisac koji upravlja marionetama u nekoj vrsti svetskog muzeja ludila. Ali, vara se. Pisac stoji iznad njega i o svemu odluuje, pa i o njegovoj nemiloj sudbini lika u sopstvenom romanu. Sve ono nepotrebno i besmisleno u oveku u Bamboadi dospeva u javnost. ovek postaje karikatura, odreen sopstvenim neloginim postupcima. Humor se zasniva na oprenim, tragikominim konstrukcijama izmeu ljudskih snova i miljenja da su ti snovi neto originalno i ogromno, neto to moe da protrese svet. U Harpagonijani ljudske kolekcionarske tenje kulminiraju i postaju opsesija koja vodi van zakona, ak i prema ubistvu. Moglo bi se rei da je sitniarenje u ovom romanu dostiglo nivo pravog, dojsovskog mita. A kada se dosegne ta taka, vie se sa sigurnou ne moe rei ta je zaista vredno, a ta bezvredno, trivijalno. Vaginov je pisac kog je nemogue svrstati u neku od ondanjih avangardnih kola. On je gledao na umetnost i ivot oima ego-futurista, emocionalista, imaista, formalista, helenista i apsurdista. Svim je ovim grupama pripadao, od svih je uio, da bi na kraju ostao svoj. Valja napomenuti i njegovu udesnu literarnu vezu sa Dostojevskim. Naime, u Zapisima iz podzemlja ruski klasik spominje zubara Vagenhajma, koji je bliski roak Vaginova (ije je poreklo nemako, a pravo prezime upravo Vagenhajm). Veina likova iz Vaginovljeve proze zaista je postojala i zato je opravdano njegovo pozivanje na pozorite i glumce koji skidaju maske. To je bit njegove poetike. Maskirati likove, a potom biti u ulozi Boga i upravljati njima. Pored toga, injenica da su pojedini likovi zaista iveli u tadanjem Petrogradu pojaava utisak o slojevitosti slike pievog mitopoetskog sveta. U njegovim delima imamo elemente i satire i tragedije i spojeve modernog i klasinog romana, dok je pripovedanje i sama radnja koherentna i kompaktna. Sve u svemu, u pitanju je jedno, da se posluimo renikom knjievnog teoretiara Mihaila Bahtina (Vaginovljevog prijatelja), manipejsko delo. Branko uri

Atrijum Ivan Despotovi, crte olovkom

italite

DEVOJA^KI, ROMAN
panska nevesta Ildiko Lova Fabrika knjiga, Beograd, 2010.

Kvalitet ovog romana nisu, kako bi se moglo na prvi pogled oekivati, devojake avanture nego psiholoka uverljivost glavnih junakinja. U pitanju su dve ene ija se pripovedanja smenjuju nakon zavretka jednog ili vie poglavlja, a svakako je interesantno to da glas jedne ene pripada supruzi velikog maarskog pisca Geze ata (o kom je Avangrad pisao u drugom broju). Pria druge ene predstavlja intimno seanje na odrastanje i ivot na ovim prostorima pred kraj XX veka. Pripovedanje supruge Geze ata sa pozicije neispitane, mrane take istorije, koju je napravila senka njenog slavnog mua, kontrastira pripovedanju druge ene jer, pored toga to je daleko traginije, ono se udaljava od stereotipnog uma mirne supruge zaljubljene do smrti u svog mua, genijalnog pisca i beskrupuloznog zavodnika. Naprotiv, ne uletajui u feministiku teoriju i praksu, lik supruge Geze ata upeatljiv je i samostalan, jak i svoj, spreman da promeni miljenje o poslunoj eni i iz najcrnjeg mraka due jasno kae da je odluan i da ubije ljubljenog supruga. Ba kao to je i on na to spreman. Dok se prva ena bori sa demoniima, druga za protivnika ima samog Satanu. I sasvim mu uspeno parira. Jer ni ona nije aneo. U samo jednoj reenici ove spisateljice mogu da se prepletu prolost i sadanjost, ali da se, sreom, glavna pria ne udalji od italake panje. Tako se ivotne prie dve junakinje granaju i povremeno, gotovo neprimetno, dodiruju. U par navrata stil pisanja podsea na svedeniju varijantu toka svesti Moli Blum iz Dojsovog Uliksa. itaocima je na taj nain ostavljena mogunost da sami poveu i uporede sudbine dve ene, bez autorkinog konanog suda.

LET U BLOGOSFERU
Iseci Zoran Ili Alma, Beograd, 2010.

Nikada nije bilo toliko mnogo pisaca kao danas. U tu grupu pisaca valja svrstati i one koje bi eleli da budu slavni i one koji piu samo da se zna da su ivi, ali i one koji to rade iz nekog hira. Mogunosti za objavljivanje pisanija ima puno. Pogotovo na Internetu. Retko ko na Internetu nije pisac. I nema svoj blog. Zoran Ili, Kralj Pajaca, jeste sada ve iskusni istraiva Blogosfere, mesta na Internetu na kojem tekstovi niu kao posle neke superplodonosne inspirativne kie. Iskustva sa svojih puteestvija po Blogosferi Ili je zabeleio u knjizi Iseci (prikaz njegove knjige Repriza Reprize moete proitati u Avangradu broj 4) te, bez pretenzija da napravi neko ultra analitiko delo o fenomenu novog vremena, ostavio interesantno svedoanstvo o pojavama i ljudima udobno skrivenim iza svojih lanih imena koji spokojno ive svoje virtuelne ivote. I koji su pisci. Nema u Isecima kritike, govora mrnje, da upotrebimo termin korektnih TV voditelja i novinara, na bilo iji raun. Jednostavno, Kralj Pajaca sagledava situaciju u Blogosferi, nadgleda svoje kraljevstvo i prenosi nam svoje impresije o nebuloznim, inteligentnim, zanimljivim, korisnim, nepotrebnim i niim izazvanim tekstovima. Svi linkovi koje nam predstavlja ovaj Blogobalzak zaista postoje pa je stoga itanje njegovih zapisa i zabavno i korisno.
x VHS k as i xx e

KO@A JE NA[A JEDINA DOMOVINA

Koa Kurcio Malaparte Kultura, Beograd, 1963.

10

Branko uri

a,

o{enih ~a izn ra

Novo izdanje ove knjige koje se pojavilo na naem tritu nosi oznaku zabranjeno. Ne ulazei u povod zbog ega je delo svojevremeno bilo igosano, to zabranjeno danas moe da se prevede i kao aktuelno. Zabranjivane stvari su aktuelne stvari, u njima itamo istoriju koja preti da se ponovi ili samo da se nastavi tegobnom pravolinijskom putanjom. Drugi svetski rat nikako da se zavri, tanije, nikako da doemo do kraja kraju rata. U romanu Koa italijanski pisac Kurcio Malaparte, kroz ispovednu prozu, sagledava dolazak oslobodilaca, saveznika (Amerikanaca) u njegov Napulj (centar pobeenog sveta) iz linog ugla, esto proaranog ironijom i konfuzijom proisteklom iz ljudskog, opravdanog straha za sopstvenu kou. Ogoren na potmuli blickrig nakon kog se stara, klasina Italija pretvara u plastinu igraku napredne i licemerne, slobodne omladine, i to u jeku estokih politikih sabotaa i trgovina ljudima i decom, i to pod okriljem naivnih oslobodilaca, on izbegava da upadne u zamku nacizma i faizma (bio je, inae, kritiar i protivnik i Hitlera i Musolinija i njihovih surogata, poput Pavelia). Naivnom i povrnom karakteru novog, zapadnog oveka (ratnika, pri tom) on suprotstavlja evropsku batinu u kojoj su se negovale prave vrednosti humanizma, u irem znaenju te rei. I ta batina ne moe da se osvoji na brzinu, da se shvati olako, onako kako to hoe ameriki pukovnik Don Hamilton, Malaparteov prijatelj i saborac. Za to je, kako smatra ovaj pisac, potrebno propatiti. Zato Koa nije samo roman o ratu, nego i duboko razmiljanje o razlikama starog i novog sveta, o ivotu i smrti i patnji kao drugom licu nametnute slobode. Jer, zakljuuje Malaparte, sramota je dobiti rat.
pa

KNJIGE SA PIJACE

ta

Izme|u

sa

te, la
luka, kabl ov

italite / dogaaji olvaskr

Sikolyok s drmgsek
Lovas Ildik: A kis kavics. Lni s Leni Riefenstahl knyve. Kalligram, PozsonyBudapest, 328 oldal, 2990 Ft
Valamifle renesznszt li napjainkban a detektvregny. A hagyomnyosnak tekinthet, bnfeltr, bncselekmnyt, elkvett, nyomozt s megoldst felttelez formja mellett egy olyan ga is npszer, amelybl a kteleznek tartott elemek valamelyike hinyzik. Ezek a kvzi detektvregnyek nem igazn egy-egy konkrt gyet helyeznek az elbeszls fkuszba, hanem ltalnosabb rtelemben tesznek fel krdseket az letrl. Lovas Ildik A kis kavics cm regnyben hullt tallnak az iskolapadlson, egy emberltvel korbban egy msik padlson egy halott katonai biztosra bukkannak, szvbe dftt jgcsappal, aztn valaki odaszarik a bazilika oltrra, szz esztendvel korbban egy brgyilkossg rzta meg a vrost, Szabadkt, ami sorn anyjt lette meg a lnya, hogy mielbb hozzjusson rksghez. Az elbeszlt valaki megprblja autval elsodorni, fenyeget telefonhvst kap, tanja lesz egy szvhallnak. A jelen s a mlt egyarnt bntnyektl terhes, a vrosban kptelensg megfordulni anlkl, hogy bngybe ne botolna az ember. Kozma Lni a regny hse s elbeszlje, a msik elbeszl pedig Leni Riefenstahl, a 101 vet meglt balett-tncos, sznszn, filmrendez, Hitler propagandafilmese. nem igazi elbeszl, hanem inkbb statiszta, az illusztrlshoz szksges epizodista, akinek narrcijt a tnyleges elbeszl brmikor kommentlhatja, helyreigazthatja s rtelmezheti. Kozma Lni a negyvenes veihez kzeled trtnelemtanrn, aki lmai, pontosabban Karen Blixen regnybl kivlasztott frfijre vr, kzben klns s kznapi dolgok trtnnek vele meg krltte. Folyton remeg, mintha a sirokk tpn idegeit, desanyja gyakorlatias tancsai ugyangy bosszantjk, mint kollgi lhasga, kicsinyessge s kpmutatsa.

11

olvaskr
A regny a llek elhajlsnak mdozatait vizsglja. Az elbeszl azt frkszi trtnszknt a mltban, a nci ribanc esetn klnsen, egyedlll nknt a jelenben, hogy mi lakozik az emberben, ami felkelti benne az sztnt, ami eleve a rossz oldalra sodorja, ami a bn vonzskrbe tasztja. Msfell az rdekli, mi llt meg sokakat a kzpszernl, a jelentktelensgnl, mi akadlyozza, hogy meghatroz egynisgg fejldjenek. Az elbeszl vals nyomozsra kszl, tvsorozatok inspirljk mdszeres kutatst, ami nyomn meg szeretn ismerni gy az elkvet, gy az ldozat korbbi lett, motivcijt, kapcsolatukat, vgzetket. A nyomozs sorn alapkrdsknt fogalmazdik meg, hogy mit jelent a lt peremn billegni. Ugyanis a regny szerepli kzl tbben, az elbeszl is hall kzeli helyzetbl meneklnek, vagyis eslyt kapnak egy j letre. Mennyiben j az ajndkba kapott let, ki hogyan kpes lni a vratlan lehetsggel, tpeldik Kozma Lni a regnyben. Leni Riefenstahl az nmegismers ilyen szndknak hinya folytn kptelen az erklcss letre. Nem ismer az ember pszicholgijbl egyebet, mint az er s a hatalom kultuszt, amit a nemzetszocializmus propagandafilmjeiben npszerstett. Rajongott a Fhrerrt, de annak buksa utn ksei hallig tagadta brminem kapcsolatt a ncikkal, kivve a ktelez, de csupn alkalmi munkakapcsolatot. Utlag beteges vdpnclt nvesztett szemlye kr a mvszetbl, magt a vilg dolgaitl fggetlen alkotknt kpzelte jra, aki nem tudott semmirl, ami a nci uralom alatt Nmetorszgban trtnt. E mgl a tragikomikus pnclzat mgl nyilatkozta nyegln, hogy ha tudott volna az akkori trtnsekrl, ngyilkos lett volna. De ehelyett sorban forgatta az ert, a kitartst, a termszet feletti hatalmat brzol filmjeit. A regnybl gy tnik, hogy az emberi rzsek kzl csupn a rajongst, a megilletdst, a tlcsordul nbecslst ismerte, egybknt llektelen figura. Vele szemben Kozma Lni gazdag pszicholgij regnyalak, akit test- s llekkzelbl ismer meg az olvas. Kis kavics is, parnyi, hiszen a kavics eleve apr, Lni s Leni radsul mg kicsi is a trsadalomban, de egynek, szemlyisgek. Egymssal ellenttes plusok. Nem csoda, hogy Kozma Lni az, aki bulldog termszete, vllalt esetlensge, remeg termszete, filmsorozatokon rlelt fantzija ellenre befszkel a szvnkbe. Olyan, mint brmelyik olvasja. Pszicholgiailag is hiteles nelbeszl. Ilyen mondatai vannak: .. nagyon beleszerettem () de nem is bel, hanem abba, ahogy volt szerelmes belm. (298.) Tekintve viszont, hogy nem csaldregnyrl van sz, noha a meteorolgia ltal megszllott anyuka s az ambivalens megkzeltsekben megjelen apuka, meg a szigor vlemny nagymama trtnete meghatroz vonulata a regnynek, az alaptrtnet szerint nem is n-regnyrl (pedig mgis arrl) van sz, hanem valamifle krimirl, most gald mdon felfedhetnm, ki a tettes. Vagy legalbb azt, hogy ki az ldozat. Sajnos, illetve a majdani olvas rmre erre nincsen mdom. Mert se a szerz, se a regny beszlje nem rulja el. A titok titok marad: ki volt az iskola padlsn felakasztva tallt frfi? A detektvnek kszl tanrn kollgja, a bel flig szerelmes fldrajztanr tudta, meg is rta a tanrnnek, aki nem volt hajland elolvasni a nevet. Lehet, hogy kzs titkuk lesz az ldozat kilte, amihez voltakppen semmi kzk sincs? Vagy mgis? letk egy korbbi szakasza lenne az ldozat? Mert ez a knyv vgs soron errl szl: letrl s hallrl. Arrl, hogy a hall az letnek egy tanulsg nlkli szablya, a gyilkossg pedig egy tanulsg nlkli szablytalansg, amit sem megrteni, sem felfogni nem lehet. (144.) Lovas Ildik remek elbeszl, prhuzamos trtneteinek sikolyok s drmgsek kzti elmondsa egyszerre tnygazdag s fikcionlt, grdlkeny s ismtlsekkel megakasztott, szertegaz s tmr, de nem tlzsfolt, hanem szellsen olvasmnyos. Olyan lovasildiks. Ami immr mrce s minsts. Fekete J. Jzsef

Lovas Ildik

12

psihologija

um KO JE ZA KORMILOM - post scriptum KO JE ZA KORMILOM - post script :

KAD SE NEKo necem KAD SE NEKo necem

Is there life on the earth? Is there life after birth? Anne Lonnberg
Jedna poznanica mi je, proitavi tekst koji sam objavio u prolom broju Avangrada, a iji je fokus bio strah od smrti (tanije zrele odbrane oveka od istog), napisala da e neke misli o smrti izreene u tekstu koristiti u ivotu (mislivi pri tom, verujem, i na polje svog profesionalnog rada). Fenomen smrti jedan je od bitnih predmeta teologije te mi je bilo drago to je tekst kod itateljke koja ima drugaiji referentni okvir od mog neprimetno omoguio ovakav asocijativni skok na podruje psihologije. Sama psihologija kao nauna disciplina u fazi je premoivanja dve naizgled suprotstavljene oblasti svog interesovanja: psihopatologije, odnosno sistematizacije, opisa i objanjenja mentalnih poremeaja i tzv. pozitivne psihologije, odnosno bavljenja onim to ini line resurse, psihike snage zdravog pojedinca. Iskljuivosti i podele koje i dalje postoje izmeu ove dve oblasti topie se sve vie, kako u redovima samih naunih delatnika, istraivaa i praktiara, tako i u definisanju ciljne populacije, prepoznavanjem vanosti pitanja optimizma, nade, vere, mehanizama prevladavanja za sve ljude, kakva god da im je startna pozicija u smislu datosti tih i takvih potencijala (ili ivotnih vetina). Pristupanje oveku sa teim psihikim tekoama kao nekom ko ima sebi svojstvene stvaralake tenje koje uz podrku mogu da budu i autoreparativne, sintetizacija je prethodno iskazanog stava. Iza klinike opservacije da je u situaciji sloma neurotskih odbrana usled gubitka oslonaca, poljuljane sigurnosti i ozbiljno naruenog samopotovanja osobe, dolo do proboja straha od smrti u vidu paninih napada, nalazi se osoba u egzistencijalnom vakumu, koja sebi postavlja pitanja o smislu svog ivota, sopstvene ostvarenosti u pogledu ivotnih uloga, i izgledima za postizanje sree i zadovoljstva ivotom. Ta pitanja nemaju svoje izvorite u strahu od fizike smrti, ve, naprotiv, u strahu od nekvalitetnog ivota, stagnacije, trajne obespravljenosti da se vodi ivot onakav kakvim se prieljkivao. ta sve doprinosi tome da strah od negativnog ishoda osoba ume da prevede u kretanje ka poeljnom ishodu, istrauje pozitivna psihologija. Prijemivost najire javnosti za koncepte nastale ili razvijane u okviru pozitivnopsiholokih istraivanja obezbedila je poplavu popularne psiholoke literature koja sa manje ili vie pretenzija poduava kvalitetnom ivljenju i putevima samoispunjenja. Upravo je zbog ove komercijalizacije tema pozitivna psihologija dospela na lo glas. Generalno, ako je knjiga bestseler koji vam otkriva tajne tipa ljudi kom ste oduvek eleli da pripadate, gde sam naslov ima formu uputstva za upotrebu, a sadraj vrvi od (auto)sugestivnih poruka, vrlo je verovatno da je posredi und maskiran u psihologiju. Kada poredite ono to italac tiva iz opisane kategorije, poto je od itanja prolo izvesno vreme, izdvaja kao vredan uvid iz proitanog sa onim kako je to na odreenom mestu u knjizi napisano, primetiete da je slobodna adaptacija originalnog sadraja pre pravilo nego izuzetak. ta se desi? Neubedljivost ubeivake metode autora knjige iziskuje dopisivanje znaenja od strane itaoca, te ovaj nesvesno postaje koautor poruke teksta. Poetni entuzijazam zbog otkrivanja sveta neogranienih mogunosti ljudskog uma (to je opte mesto u popularnoj literaturi o ljudskim potencijalima), tako se pretvara u bezbedan povratak preanjoj ivotnoj filozofiji sa svim njenim zabludama i iskrivljavanjima stvarnosti. Ono to veliki broj prirunika samopomoi previa ili svesno zloupotrebljava je to da znanja bez aktivnog osmiljavanja i reinterpretiranja od strane pojedinca ostaju dosadna mantra. Isporuujui gotove istine, itaocu se ne sugerie jedina stvar vredna sugerisanja da krene u preispitivanje svojih definicija sree i dogmi o ispravnom ivotnom stilu. Na tom putu dobrodola su iznenaenja. Da se ne bi stvorio utisak da sva dela popularne psihologije pate od istih bolesti, razmotriemo primer knjige koju je objavila izdavaka kua Psihopolis 2010. godine, pod naslovom Psihologija sree i dobrog ivota, sa podnaslovom Tri puta do ostrva sree, autorki iz Zagreba Dubravke Miljkovi i Majde Rijavec. Izdava, koji je prepoznatljiv po isporuivanju prvoklasne psiholoke literature, rotirao je naslov i podnaslov originala, verovatno da bi u prvi plan istakao da ete

DOBROM NADA DOBROM NADA

13

psihologija
privlani ljudi sreniji, da su mlai sreniji od starijih, zdravi od onih naruenog zdravlja, te da je uslov sree ivot bez bola i neprijatnosti. Knjiga e vas uputiti na bitne autore koji su rodonaelnici pozitivne psihologije kao to su Martin Selidmen i Mihalj iksentmihalji. Dobar deo knjige zauzimaju ispovesti u obliku odgovora na set pitanja, uz kratku biografiju, desetak javnih linosti mahom iz Hrvatske. Dok je zamisao za pohvalu, rezultati su aroliki. Moda je izbor sagovornika mogao da bude drugaiji, moda bi forma spontanijeg intervjua podstakla veu refleksivnost intervjuisanog, bilo kako bilo, dobili smo ive ljude sa svojim ivotnim priama, i to je svakako bolje nego da zamiljamo kako se kui snuden, posle jo jednog monotonog dana na poslu, vraa Petar Petrovi koji nikako sebi da kae: Ti si, Petre, divno ljudsko bie! Knjiga je krcata odlomcima iz romana, vicevima, anegdotama i citatima koji se kreu od duhovitih i ilustrativnih do petparakih i promaenih. Testovi koji se usput nude itaocu za razonodu suvini su i slue poveanju broja stranica. Prikaz knjige zavrio bih konstatacijom da vas itanje ovog dela nee uiniti srenijim, ali e vas garantovano bar malo pribliiti tome da svoju ili tuu sreu, pa i nesreu, ne uzimate zdravo za gotovo. Ja se posle svega pitam, zato u srpskom jeziku re srea oznaava dva razliita pojma ije je meanje ozbiljna pretnja ostvarivanju sree... Ako biste traili priruni video materijal na temu sree i dobrog ivota, preporuio bih vam da pogledate na youtube portalu kratki film pod naslovom Validation iz 2007. S obzirom da film veto balansira izmeu parabole i parodije, bie dobar test koliko ste dozvolili cinizmu da zavlada vaim ivotom. Pozitivnim jezikom reeno: nasmejte se iskreno, to moe samo ovek! Onima kojima ipak ne bude jasno na koju vrstu osmeha sam mislio, odgovor e dati poslednji kadar filma ta rei o srei (Thirteen Conversations About One Thing). Ivan Pani

izmeu korica knjige pre svega nai valjanu psihologiju. Proitavi knjigu, mogu da kaem da je takva odluka opravdana, mada je i mamac iz prvobitnog naslova knjige tu sa dobrim razlogom. Izbor autorki da skoro svako poglavlje zaponu nalazima istraivanja, i na osnovu njih kasnije izvlae zakljuke o stanju stvari, poteniji je od pristupa u kom se generalizacije pojava uoenih obinim posmatranjem predstavljaju kao opta pravila. Nauiete da svako ima odreen, bazian nivo sree na kom je nauio da funkcionie i kom se vraa nedugo nakon pozitivnih, kao i negativnih dogaaja, da imamo osobine linosti koje ne moemo da biramo, a koje su predispozicija za umee doivljavanja sree, ali i to da je puno faktora koji doprinose srei pod uticajem nae volje. Velika panja na vie mesta posveena je specifinoj vezi novca kojim osoba raspolae i opaenog zadovoljstva ivotom, koja je suprotno uvreenom miljenju nelinearna, odnosno pozitivna je samo do odreene granice. Veliko siromatvo zaista znaajno onemoguuje oseanje da se ivi dobro, ali u odreenoj taki, koja je u Hrvatskoj 2003. izmerena na mesenom prihodu od 500 evra, veza se gubi, tj. vie novca ne znai vie sree. Takoe se na vie mesta istie znaaj rada uopte, vrste posla kojim se bavimo i traenja profesionalnih izazova za zadovoljstvo ivotom. Bliski odnosi sa ljudima bitan su inilac sree, kao i zdrava doza duhovnosti. Najvredniji deo knjige posveen je rairenim mitovima o srei. Pored ve navedenog o vezi novca i sree, opisana su i uverenja o tome da bi ivot bio bolji da ne moramo nita da radimo, da imamo vie slobodnog vremena, da ivimo u nekoj drugoj dravi, da su pripadnici jednog pola sreniji od pripadnika drugog, da su fiziki

14

STARIH MRTVACA
recenzije, uz poneki razbijeni mit mir
U poslednje vreme ispada da sluam samo muziku od pre 30 godina. udno otkrovenje, te 3 decenije... sedunjav, zaglibljen, i dalje verujem da su Pixies, Chameleons, Swans, The Fall, Wire i jo par nekih iz starih dana apsolutno nenadjebivi. Dosadan sam. Jer, tihi su tirani to drhte u svojim emperima; znaju deklamovati kako OK Kompjuter jeste THE Album ovog meu-veka, a Kid A jeste THE Ononeto-elektro bola tuge otuenja (jebiga, zaboravio sam kako to kau na Pitchfork Akademiji). Ajde, nemam nita protiv. Naravno, nove mitologije se tancuju iz sata u sat. ta e onda biti moja slamka spasa dok rastu bare Dinosaurije? Probao sam i MGMT, ali ne ide. Na putu do (samo) gubilita nauo sam da su dede Wire objavili novi album ove godine. Krten je kao Red Barked Tree, au radosti. Starci se povraaju u, valjda, treoj do sad inkarnaciji i, iskren da budem, ne zanima me ko je tu od poetka, ko su novi lanovi, a ko je umro te ostali treberski podaci. Ono to je bitno jeste da je dragocena Wire misterija i dalje privlana. Verujte mi na re. Mutni su dozlaboga, neuhvatljivi. Ali i precizni, inteligentni, ubitani. One njihove mikrohirurke pank verzije ima u tragovima (Two Minutes, Bad Worn Thing), no sasvim dovoljno taman za fin balans, jer u Red Barked Tree ima i akustinih momenata, i puno sanjive (ali ne uspavane) atmosfere... Moram da objasnim to nije dream pop, neka bude dream punk, i zato daunloudujte Wire, ne biste li uz Red Barked Tree saundtrek sruili kapitalistiki poredak s lakoom, i to usred podnevnog dremea, sa svojom mladom obrazovanom devojkom. Eto ti sad paranormalnog, pa u tom smislu: ...And You Will Know Us By The Trail Of The Dead sa novim albumom Tao Of The Dead! Peva kae da su ga tako nazvali zbog iste zezancije, ne bi li ljudi ba pomislili da su oni neke pompezne drkadije. Svi, pa onda i ja, tvrde da se ovi indi teksaani nisu oporavili jo od divljaki dobrog Source Tags & Codes iz 2002. Skrenuli su sa one nezaboravne kidaine i poeli da brljaju sa nekim simfo konceptima, impotentnim psihodelik nebulozama i besciljnim demovanjima. A uspeli su i da me podsete da Bili Korgan voli Queen. Ko ovo shvati, shvatie. Ne volim ni jednog ni drugog. Trail of the Dead volim, i ne mogu da im oprostim. Tao Mrtvijeh ima dobar omot, koliko sam video, a kau da je tu i neki strip, maksimalno su sve nabudili. Odgovorno tvrde da se puno slualo Pink Flojda i Yes, to se i oseti, na alost, a poslednja stvar je iz 5 delova, traje 16 godina, menjaju timove, F i D. Znai, otprilike ovako: album ima dva dela, prvi je taj Mrtvi Tao (tu im valja jedino Summer of All Dead Souls), a drugi je, ni manje ni vie, nego Strange News From Another Planet (to je taj u F timu valjda, i nije toliko zabavan ko to se moda ini). Ta njihova megalomanija i akromegalija pside nita to ne valja. Hteli bi oni, ali uporno ne ide. Ajde da sumiram tinejderski i razmaeno, uz elje za brz oporavak: nemam pojma, meni je ovo i dalje bezveze, a ko tvrdi suprotno, taj stvarno nema pojma. A sad da vas obavestim da je tu konano novi The Veils, ali samo EP, i to Troubles Of the Brain EP. ta to znai? Taj EP znai da se mora pobediti praznina i neaktivnost, jer od 2009. nita nisu uradili, i to stvarno nema smisla. Namerno u sad da priam o ovom starijem izdanju zato to ove Troubles... vidim samo kao nenametljivo razbijanje tiine pred novi regularni album koji treba da izae uskoro. Jeste, 2009. je kod mene carovao odlini Sun Gangs, album preko kog sam otkrio The Veils, i odma se zatelebao u njihove zvuke egzistencijalne muke. Od prve stvari Sit Down By The Fire, koju je producirao znameniti Bernard Butler, preko lagane, bolne naslovne Sun Gangs, pa kroz weltschmertz poletnost The Letter i Killed By the Boom, i, pri kraju, niz epski drounovski Larkspur, ovaj album mi je bio fin za pijanske melanholije, ha ha. Znai, sluajte Sun Gangs, a moe i Nux Vomica za poetak, jer vi svi ivite u neznanju ako ne znate za The Veils, a ovaj EP, pa ajd dobro, moe da proe, kad ve nema pravog albuma.

nova zora

muzika

15

muzika
A za kraj sve sami spid metalci: Ulver, i njihov Wars Of The Roses! Ovi su toliko daleko otili od nonih madrigala u umi i krvoloka vukova u umi, da je to prosto neverovatno. Valjda su poeli da sluaju Coil u nevreme, ili neto slino, ja prosto ne mogu da verujem. Dobro, davno je to bilo kad su se valjali po snenim kolibama u umi uz barok stihove, ali kult je ostao do danas mnogi pamte legendarnu black metal trilogiju (Bergtatt, Kveldssanger i Nattens Madrigal) kao klasiku ovog pravca. A kad je promolila glavudu neman eklektike, bilo je kasno za plakanje. Ve desetak godina se oni odlino nose sa eksperimentalnom elektronikom, ambijentalom, noise-om, ma rade ta god hoe. Wars Of the Roses nije izuzetak; malo hrapavog spoken word-a, malo pseudo-gudakih lomljavina u Norwegian Gothic, malo ivahne sumranosti u February MMX, i jo kojeega to ja ne mogu da definiem, i eto nam recepta za sjajno putovanje po ivicama jednog ukletog grada, jer, koga je jo briga za ume i ivotnu sredinu. I za kraj, moram vam rei neto o oveku zvanom Cut Hands, jer on je nedavno objavio album Afro Noise I. Da, to je to, ba ko to ime kae nojz, i to na afriki nain. Ali da objasnim par stvari o William Bennet-u, velikom fanu italo disko muzike, skoro ko i afrike. Njegov bend Whitehouse je snimio puuuno albuma, ima par nezaboravnih iz 80-ih: Right to Kill, Erector, Psychopathia Sexualis ko nije uo, ne moe ni da zamisli. Ko je uo, ni pakao mu nee teko pasti. Kome se svidelo, a bilo ih je taj je sa istomiljenicima stvorio kult od Whitehouse, pomogao im u stvaranju pozicije oeva power elektronike i kao jedne od najuticajnijih (i najupornijih) dugovenih bunih formacija. Vremenom su od uobiajenih serijski ubica fanboy estetika+kriptofaistikih provokacija za pubertetlije i budale, doli do neurolingvistikog programiranja i, recimo, perverzne fascinacije afrikom. Sad vam je sve jasno William Bennett je ef Whitehouse ve 30 godina, i on evoluira, postaje DJ Cut Hands lino. Ovde se malo udaljavamo od graje Whitehouse nemilosrdne svae. Razni afriki instrumenti, neke udaraljke, ko zna ta sve, embe, glembe, ovde je to tako dobro zloupotrebljeno, da sam ostao bez rei. 100 ritmova pii odjednom, ne zna gde e ti ruke, a gde noge, svaki ud vue na svoju stranu, a Cut Hands Italo Bennetti maltretira do kraja. Pauzira samo u mranim, vrelim ambijentalima, i poruuje da zaepimo i krvarimo dok otrovne ivuljke puze unaokolo, ne bi li se konano alhemijski utopile/rastopile u naim kipuim onim dupljama, dok osakaeni buljimo direkt u sunce i to bez straha! Bravo za Cut Hands. Kad ve nema Aphex Twin-a, a Prodigy odavno svira na uvce danki abanima, dajte nam ovu (per)verziju mranog kontinenta, treba nam Fela Kuti distorziran i u slubi nekog estokog ceremonijalnog vudu masakra, to je to. Ajd zdravo! Dejan imurda

Bilo jednom u Parainu

-dokumentarni film Montiranje filma Bilo jednom u Parainu, koji velikim delom govori o najznaajnijim autorskim rok grupama, zapoeto je krajem februara ove godine, a do kraja aprila oko pola sata muzikog dokumentarca ve je izmontirano. Film montira i reira Branko Radakovi koji je roen u Parainu, a iveo je tamo do svoje dvadesete godine. Intervjue sa akterima koji su u muzici ve decenijama i sa onima koji su tek nedavno zaplovili vodama roka, sam reditelj je snimao tokom leta 2010., a u filmu e se nai i mnogobrojni arhivski materijali (pre svega, snimci koncerata i muziki spotovi) koje do sada ira javnost nikada nije videla. Reditelj je ove godine uradio i takozvani auto-intervju jer i sam pripada parainskoj rok sceni, poto je osniva i lan benda Argus koji je bio koncertno najaktivniji u drugoj polovini devedesetih godina XX veka. Danas je Argus samo studijski projekat na kome, najveim delom, radi jedino Radakovi uz pomo pojedinih, nekadanjih kolega, ali ne u kontinuitetu, kao nekada. Poto se ove godine navrava petnaest godina od osnivanja prve zvanine postave benda Argus, Branko, pored albuma Moda je ovo dovoljno koji je izdat maja ove godine, planira da do kraja godine izda i album na kome e uglavnom biti zastupljeni snimci sa nekih ivih svirki ove grupe. Inae, iako je bend u drugoj polovini devedesetih bio koncertno aktivan, svega dve svirke su zabeleene video kamerom, te e se na tom planiranom albumu nai najveim delom ivi nastup koji je odran 11. avgusta 2010. u Parainu. Tada je bend svirao u postavi koja se ponovo okupila nakon deset godina. Film Bilo jednom u Parainu, pored prie o grupi Argus, govori i o najdugovenijem muzikom sastavu Fani bendu, iji je osniva i frontmen Zoran Simi, zatim i o najznaajnijim parainskim muzikim festivalima i kratkotrajnim grupama iz devedesetih ali i o nekim bendovima koji su nastali u XXI veku. Pored toga, ovaj dokumentarac eli, izmeu ostalog, da pokae i kako je parainska alternativna muzika scena oduvek bila nepravedno zapostavljana u medijima, ali da je to nije uspelo uguiti. U drugoj polovini maja nastavljeno je sa montaom i reditelj oekuje da e Bilo jednom u Parainu biti definitivno realizovan do jeseni ili najkasnije do kraja ove godine. Bie to prvi dugometrani dokumentarni film multimedijalnog umetnika Branka Radakovia koji je do sada snimio dva srednjemetrana i dvadeset i dva kratka filma.

16

film
skog filma Prilozi za istoriju srp godi{njice povodom njegove sto

Sa snimanja filma V.

R. - Misterije organizma

iz 1971.

CRNI TALAS

ez Vrhovec Milena Dravi i Jan tica iz 1965. u filmu ovek nije

Od 1963. do 1973. snimljen je odreen broj filmova u Jugoslaviji koji je bio zabranjen. Ti filmovi pripadaju najplodnijem razdoblju jugoslovenske kinematografije koje je nazvano crni talas. Iako su po kvalitetu odudarali od mnogobrojnih ostvarenja iz tog perioda koja su bila podobna, crnotalasni filmovi su svoju pravu promociju doiveli tek nekoliko decenija kasnije. Zanimljivo je da, iako neki na tehnikom nivou danas izgledaju naivno, to je i normalno, u idejnom i umetnikom smislu mnogi nisu nimalo izgubili na kvalitetu. Jer kao i kod svih ostalih grana u umetnosti, tako i u kinematografiji vai nepisano pravilo da prave vrednosti ostaju vene. Za njih jednostavno ne postoji vremenska distanca. Sa druge strane, neki filmovi iz tog perioda su ipak dobili naklonost dananje mlae publike, eljne subverzije, samo zato jer su bili zabranjeni, ali koliko su zaista kvalitetni pokazae vreme. Dobar primer za takvu vrstu polemike je film iz 1971. Plastini Isus zbog kog je reditelj Lazar Stojanovi odleao tri godine u zatvoru. Taj film je bez pogovora vaan dokument tog razdoblja, ali da li je interesantan dananjim gledaocima samo zbog toga to je autor zavrio u zatvoru, pa hrle da ga pogledaju i vide zbog ega je autor morao biti lien slobode, ili to rade zbog samog kvaliteta. Da li e ovaj film zaista ostati vaan u budunosti ili je oko njega samo stvorena trenutna medijska praina, pitanja su na koja jo uvek ne moemo sa sigurnou i precizno da damo adekvatne odgovore. Najznaajniji i najkvalitetniji autori iz tog perioda su: Mia Popovi, Puria orevi, Aleksandar Petrovi, Duan Makavejev, Kokan Rakonjac, ivojin Pavlovi, elimir ilnik, Jovan Jovanovi, Krsto Papi i Bato engi. Najea tema crnotalasnih filmova je prikaz tamne strane totalitarnog reima i crne stvarnosti. Po prvi put kod nas su autori stvarali glavne likove koji nisu bili pozitivci. Veoma esto su tema bili ljudi i drutvo sa margine, a otvoreno se progovorilo o seksu, narkomaniji, kriminalu i o svemu onome to je bila tabu tema za iru javnost tog vremena. Uslovi u kojima su tadanji filmovi nastajali su bili neverovatno loi, ali bio je prisutan veliki entuzijazam, upornost i verovanje autora u svoja dela, to fali dananjim stvaraocima. Crnotalasna ekipa se nije mirila sa tadanjom situacijom i zbog toga nikada nee presahnuti iskre tih dela koja u sebi nose ogromnu hrabrost. Nikoga danas nije briga za okolnosti koje su zadesile tadanje umetnike, a samo oni zaista znaju kroz ta su sve morali da prou. Zanimljivo je da je tada, kada su ih zabranjivili, najvie filmova snimano.

Dolazimo tako do zakljuka da zabrane, u neku ruku, izgleda podstiu kreativnost. Danas, u eri kada nam je sve doputeno i kada je tehnika toliko napredovala, kreativnost je gotovo umrtvljena. Mnogi filmovi deluju poput video igrica, potpuno izvetaeno. Pored toga, izgledaju jeftino, a umetnici spominju neke basnoslovne cifre. Stalno se izvrdava i bei od sutine. Autori danas opravdavaju svoj nerad nedostatkom novca i neprihvatanjem medija. Akteri crnog talasa nas ue na sopstvenom iskustvu kako nisu potrebni uslovi, ukoliko imate ideju i znate ta hoete da kaete, direktno i bez ustezanja. Sa druge strane, cenzura je i dalje prisutna, kao to je bila prisutna i pre nastanka crnog talasa. Dakle, i danas postoje razne vrste zabrana, samo u nekom drugaijem obliku. Godine 1995. je objavljena knjiga Milana Nikodijevia Zabranjeni bez zabrane u kojoj su sabrani intervjui sa crnotalasnim rediteljima, a pod istim nazivom Nikodijevi je sa Dinkom Tucakoviem snimio 2007. dokumentarni serijal koji govori o glavnim akterima crnog talasa i cenzurom zbog koje su na razne naine bili sputani da regularno nastave sa radom. uveni novinar i eminentni filmski kritiar Bogdan Tirnani koji danas, naalost, vie nije meu ivima, objavio je 2008. knjigu Crni talas. To je verovatno do sada najobimnija i najznaajnija objavljena knjiga koja govori o tom periodu. Ova knjiga nije samo klasina hronologija te epohe, ve je ona interesantna izmeu ostalog i zbog toga to je Tirnani glumio u ilnikovom filmu Rani radovi iz 1969. i bio uvek u blizini svih tadanjih bitnih deavanja. Dakle, knjigu Crni talas je sastavio ovek koji je to vano poglavlje kinematografije zaista doiveo i proiveo. Jugoslavija nije jedina zemlja u kojoj je izvrena hajka na filmove i autore. I neki drugi filmski stvaraoci iz evropskih zemalja nisu proli puno bolje. Tako su, recimo, 1964. u Poljskoj bili napadnuti filmovi Andeja Vajde Nevini arobnjaci iz 1960. i Romana Polanskog No u vodi iz 1962. a i cela jedna grupa ehoslovakih filmova veoma talentovanih reditelja je zabranjena. Milo Forman, Jiri Mencl, Evald orm, Jan Njemec i Ivan Paser bili su stvaraoci kojima su zabranjivani filmovi. Iako su tada bili najznaajniji reditelji u ehoslovakoj, oni su doiveli slinu sudbinu kao nai crnotalasni autori. Bili su primorani da se bave ili onim to ne ele, ili da odu iz zemlje. Branko Radakovi

17

film
Jedan od znaajnijih dokumenata crnog talasa, u kojem je uestvovao i Makavejev, je kratki film Nedostaje mi Sonja Heni iz 1972., ako ne po svojim umetnikim kvalitetima, onda sigurno po tome to je na jednom mestu okupio izvanredna imena koja verovatno vie nikada pre, a ni posle, nisu mogla biti zajedno u jednom projektu. U njemu su uestvovali: Milo Forman, Tinto Bras, Puria orevi, Branko Vuievi... Skoro celokupan film Nedostaje mi Sonja Heni je snimljen u jednom statinom kadru i sam po sebi izgleda pre kao jedan konceptualni video rad nego ono to se od samog filma obino trai i u kratkoj formi. Bio je to jedan nonalantno odraen eksperiment autora koji su pre svega hteli da se zabave, bez puno razmiljanja i filozofiranja. Ta druga faza je trajala do ostvarenja Slatki film iz 1974., njegovog najokantnijeg dela u karijeri. Dakle, druga faza se sastoji iz dugometranih filmova koji predstavljaju zlatni stub crnog talasa. Od 1981. i ostvarenja Montenegro poinje trea faza. Tada je snimao filmove koji nimalo ne lie na Makavejeva iz vremena cenzure. To su lagani i simpatini filmovi koji u sutini nikome ne mogu da smetaju i odlino je to je svet upoznao Makavejeva u jednom sasvim drugaijem svetlu, a on je dokazao da i takve filmove moe da napravi bez problema. U treoj fazi, do tada revolucionarni Makavejev, prilino je smekao u svojoj dotadanjoj pobuni. Da li je shvatio da ne moe nita da promeni na umaloj umetnikoj sceni tadanje Jugoslavije i digao ruke ili je preao na lake teme samo zbog novca, najbolje zna on sam. Iako danas ima tema na pretek i to, ini se vie nego ikad, za autore nekadanjeg legendarnog crnog talasa, Makavejev maksimalno ignorie medije i uporno i mudro uti, apsolutno nezainteresovan za novi projekat. udno je da vie od jedne decenije nije snimio nijedan film. Mislim da je to jo jedan pokazatelj koliko je celokupna situacija nae zemlje krajnje apsurdna i za autora koji je u vreme totalitarizma uvek imao kritiku re u svojim delima. Danas, on je ostao bez teksta jer sve to za njega verovatno prevazilazi granicu svakog ukusa, te u zemlji u kojoj se deavanja smenjuju kao na filmskoj traci, nema razloga za ponavljanjem neega to vie nije skriveno. Kritika vie nita ni ne znai, jer je obezvreena poto danas svako moe da pljune svakoga u lice bez puno argumenata i to nije vie pravina borba, ve interno prepucavanje na svim poljima. Ozbiljno su naruene granice medijskog i vrednosnog sistema i Makavejev verovatno ne vidi puno smisla u tome da se pozabavi dugogodinjim cirkusom kada ve imamo svakodnevni cirkus na svakom koraku. On je bio buntovnik kada to nije bilo lako, a sada mu u ovakvoj situaciji verovatno takva uloga izgleda isuvie neinventivna, iako bi danas sigurno imao puno toga da kae. injenica je da bi veliki broj ljudi eleo da vidi neto novo od ovog legendarnog reditelja, odavno priznatog u svetu, a opet nikada dovoljno shvaenog i uvaavanog u sopstvenoj zemlji. Da li e to ostati samo u sferi elja ili e Makavejev konano snimiti neko novo revolucionarno delo, pokazae vreme, mada kako sada stvari stoje, teko da e se to desiti jer Makavejev nikada ni u jednom intervjuu, koje inae jako retko daje, nije izjavio da ima u planu, pa ni zamisao za tako neto, ve se u medijima pojavljuje samo kada se pria o crnom talasu. Domaa kinematografija je time sigurno uskraena, jer ovako joj ostaje siromana produkcija koja, ve vie od jedne decenije, godinje jedva iznedri dva filma vredna pomena, a nekada ni toliko. Ostaje nam samo nada ili da zamiljamo kako bi izgedali kadrovi nekog novog Duanovog ostvarenja. Nada poslednja umire. Branko Radakovi

Dusan

Makavejev

Duan Makavejev je roen 13. oktobra 1932. u Beogradu. Studije psihologije zavrio je 1955. Nakon toga studirao je reiju u klasi Huga Klajna na Akademiji za pozorinu umetnost u Beogradu. Zanimljivo je da je prvo eleo da bude novinar, a da ga je ta elja odvukla u sferu filma te je tako kasnije postao reiser, ali nije zapostavio ni svoju ljubav prema pisanoj rei. Bio je i urednik u listovima Student, Knjievne novine i Danas. Njegovi sabrani lanci objavljeni su 1960. u knjizi Poljubac za drugaricu parolu. Iz subjektivne vizure, filmski opus Duana Makavejeva ralanjen je na tri faze. Prva faza sastoji se iz kratkih dokumentarnih i igranih filmova i ona zvanino poinje 1953. filmom Jatagan mala. Za Antonijevo razbijeno ogledalo 1957. je dobio nagradu na festivalu amaterskog filma u Kanu, pa je tako ovo ostvarenje i najpoznatiji film iz te prve faze koja je trajala sve do 1964. i koja se zavrava filmom Nova igraka. Druga faza poinje 1965. sa njegovim prvim dugometranim igranim filmom ovek nije tica. Ova faza je velikim delom bila nabijena hrabro istaknutom erotinou. Ako je do tada Makavejev sa svojim prvim amaterskim filmovima bio cenzurisan bez puno argumenata od strane Titovih sledbenika, u ovoj drugoj fazi je i te kako imao materijala da ga zabrane i u drugim zemljama zbog skandaloznih filmova. Mnogi su to bespotedno i uinili, ne obazirui se na umetnike kvalitete samih ostvarenja. Bili su to anarhistiki filmovi u kojima je meao dokumentarnu i igranu strukturu, a glavne teme bili su seks i politika. U to vreme Titove Jugoslavije kritikovao je, kao i ostali crnotalasni junaci, komunistiko drutvo. Ipak, Makavejev je pored toga bio i otri kritiar kapitalizma. Poto je po obrazovanju pre svega psiholog, u svojim delima je govorio istinski hrabro u metaforama i kroz prizmu psihologa, kao pravi intelektualac. To je smetalo tadanjem sistemu koji je bio i previe ogranien u svom shvatanju slobode i sveta. Danas opet imamo drugaiju, ali takoe lou priu u kojoj su ljudi previe otili u drugu krajnost zloupotrebljavaju slobodu i usmeravaju je u pogrenom pravcu. Preterano agresivno i brutalno drutvo zapravo ubija slobodu. Kao pristalica lika i dela psihologa Vilhelma Rajha odao mu je poast i posvetio film V. R. - Misterije organizma iz 1971. Makavejev se, izmeu ostalog, u ovom neobino kolairanom remek-delu pozabavio temom seksa kao efikasnim nainom za oslobaanje od stresa, dok sutina tog ostvarenja zapravo predstavlja kritiku drutva koje bi pre da ratuje nego da vodi ljubav, koje bi pre da bude destruktivno nego humano, koje bi pre da bude grubo nego neno... Samim inom brutalne zabrane dela Vilhelma Rajha taj sistem je to i dokazao. I to je kljuna poruka filma sa kojom autor opominje drutvo da je previe zaostalo i da sebi zapravo pravi zamku. I pored silnih zabrana, Makavejev je za reiju filma V. R. - Misterije organizma dobio nagradu Luis Bunjuel na Kanskom festivalu, Srebrni Hugo u ikagu i nagradu Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke.

18

ovde blizu

Ludi Cira
1

dosije:

ira Falcione Milan Konjovi cm (1944) ulje na kartonu, 92 73 janskog Spomen zbirka Pavla Bel

O Aleksandru (andoru) iri Falcioneu (1868-1944) danas se zna samo preko uvene slike velikog Milana Konjovia. Ili se ne zna nikako. Naime, zahvaljujui ovom oveku upotpunjuje se slika somborskog kulturno-prosvetnog neimarstva. Da je u pitanju bilo koji zadubinar irokog srca, to svakako, meutim, podaci iz somborskog Istorijskog arhiva govore o strani njegove linosti koja je vrlo udna i intrigantna. Razgranata porodica Falcione predstavljala je veoma bogate italijanske Jevreje, a jedan od predaka junaka nae prie bio je intendant u Napoleonovoj vojsci koji je zgodnom prilikom pobegao iz armije i doneo u Sombor veliko bogatstvo. U vlasnitvu porodice Falcione bile su ciglane i fabrike, dok je srpsko zabavite bilo smeteno u kuu jednog od lanova te porodice. Sam ira Falcione poklonio je gradu Somboru zemljite, alate, ali i objekat neophodan za otvaranje Srednje poljoprivredne kole, preko potrebne gradu, jer se pred kraj devetnaestog veka gotovo svaki drugi stanovnik bavio poljoprivredom (otvaranje kole e biti omogueno tek nakon Drugog svetskog rata). Gospodin ira Falcione Svaki grad i svako vreme imaju svoje udake. Bez obzira na materijalni status, oni ine duh grada. injenica

je da je uspeni ekonom i trgovac ira Falcione bio jedan od somborskih udaka, prapretea svih onih koje danas sreemo dok prolazimo glavnom ulicom. eir i tap bili su obavezni deo njegovog stajlinga, a mlataranje tapom po, pre svega, prolaznicama uobiajeni ritual. Nije to bilo nikakvo nasilje, naprotiv, nego in simpatije prema ivotu kojeg je ovaj ovek voleo i znao da uiva u njemu. Svojevremeno, novine su pisale da je, iako spava na milionima, ira sklopio sporazum sa jednim berberinom da ga brije bez sapuna, ne bi li na taj nain jo poneto utedeo, jer brijanje bez sapuna bilo je za dinar jeftinije, pa kroz godinu, dve moe da se skupi pozamano bogatstvo. Njegova slabost su bile ene. Polazei ulicama voleo je da lepu devojku utine za obraz, uhvati za bradu, lepoticama sa salaa je podizao suknje, zbog ega je esto bivao iamaran i ispsovan od strane otresitijih dama ili ak oteran na optueniku klupu. Nemaju prostaci razumevanja, bio je irin odgovor na takve reakcije njegovih sugraana, ja imam dve ljubavi: vrance i ene. Za svoje vrance izradio je jasle od crvenog mermera, a iza njih je smetao skupocene statue sahranjenih ljubimaca od najskupljeg mermera, sa sjajnim ploama na kojima su bila ispisana njihova imena. Mnogo je ulagao u svoje vrance i kola. Bez toga nije mogao da ivi. Govorio je: Kad se ja vozim, volim da ceo Sombor psuje za mnom od muke!

19

ovde blizu
Bila je okruena cvetnim i uvek ureenim prostranim dvoritem iz kojeg se ulazilo u predsoblje, na ijim zidovima su visili rogovi srndaa, jelena i divokoza, to je bila domainova omiljena ornamentika. Pod je bio zastrt skupocenim tepihom i krznima. Iz predsoblja se ulazilo u veliku trpezariju u kojoj je dominirao dugaki sto postavljen za dvanaest osoba, sa tanjirima od ekog porcelana i priborom za jelo od zlata. Iznad stola se nalazio neizbean veliki luster od kristala, a po zidovima su visile slike bekih i petanskih slikara. Od ostalih prostorija valja napomenuti salon sa udobnim foteljama, i spavau sobu sa francuskim leajem i tekim zavesama. Unutar zidova vile ovek iz grada je mogao sebi da priuti uivanje u lepotama ruralnog ivota, ali da pri tome ne izgubi svu udobnost koju urbani ivot donosi. Ona je bila njegov locus amoenus, ljupko mesto u prirodi, u kojem se osea lepota ivljenja. Tragini kraj porodice Falcione Sudbina naeg junaka bila je tragina. Naime, ubijen je krajem 1944. godine. Kada je patrola OZNE dola po iru te hladne zimske noi da bi ga sprovela u somborsku policijsku stanicu, on je to mirno prihvatio i obukao kaput. Njegova ena Elza, meutim, poela je da plae i vriti, obgrlila je svog mua i nije ga putala, te je komandant patrole naredio da i nju povedu. Celim putem do stanice je vritala i plakala, pa je komandant, kada su doli do mosta koji vodi preko Mostonge, iznerviran, naredio da se oboje ubiju. Danas nam nije poznat ubica branog para Falcione i to kako se itav incident odigrao. No, sigurno je da se njihov tragian kraj dogodio u vreme kada su takve stvari bile dozvoljene i kada se raunalo da zakon novih, narodnih vlasti predstavlja jedinu pravdu. ira Falcione sahranjen je u kripti Velikog katolikog groblja u Somboru. Moda bi se Somborci irinog vremena ljutili zbog toga to izdvajamo prostor za jednog obeenjaka kakav je bio njihov neobini sugraanin, ovek od koga bi se valjalo sklanjati dok ide ulicom. Danas bi trebalo, ipak, obratiti panju na ono to je ostalo iza tog oveka, ali i na samu njegovu nesrenu sudbinu koju je razvejao vetar zaborava. Brankica Opai

Vila andora ire Falcionea Vojvoanska ulica , Sombor 2011.

uveni Milan Konjovi je govorio da je ira Falcione teko pristao da bude model. Smatrao je da e, kada se njegov lik otisne na slikarsko platno, sigurno umreti. Ovo romantiarsko sujeverje, meutim, nije spreilo Konjovia da naslika jednu od svojih uvenijih slika. O samom iri, slikar je govorio kao o tipinom osobenjaku, oveku koji je i u sopstvenoj porodici obeleen od strane oca. Naime, glava porodice Falcione, irin otac Laurencio, odredila je iri pet jutara zemlje, dok su njegova braa dobila po sto jutara. To dovoljno govori o tome koliko je ira Falcione, kasniji uspeni privrednik, od ranih dana ispoljavao svoj neobini, slobodni karakter. Vila Falcione Porodini dom ire Falcionea bio je i ostao jedno od najlepih zdanja, karakteristinih ba za duh Sombora. Smeten je u senovitu Vojvoansku ulicu. Ovo monumentalno zdanje je podignuto 1891. godine u stilu eklekticizma koji je sredinom devetnaestog veka bio preovlaujui stil u arhitektonskom stvaralatvu ovog podruja i koji je teio postizanju to vee dekoracije kako bi se na taj nain istaklo bogatstvo graevina. Ovaj stil se u arhitekturi javlja od 1830. godine, posebno u upotrebi ili imitaciji elemenata iz razliitih i esto kontradiktornih arhitektonskih stilova ili elemenata iz dela drugih umetnika i njihovog spajanja u nove celine. Dakle stil karakteristian ba za gospodina Falcionea. Spoljanji izgled vile ostao je gotovo nepromenjen. U njenoj unutranjosti danas je smeteno zabavite, a nekada, dok je tu iveo ira Falcione sa svojom suprugom Elzom, to je bila prava vila predviena za rad i uivanje.

20

Proesis
stranice posveene prozi i poeziji

Akt crte: Milena Vermezovi, bela kreda na papiru

proesis

Ljepotica i zvijer crte: Franko Bui , kombinovana tehnik a

amo

Tamo, iza zgrade, na ijem me vrhu posmatra Neko, oduzeta je moja dua i lebdi zarobljena u pomraini ogranienog prostora, daleko od sunevog zlatnog odsjaja, daleko od mene. Posmatra ekran koji prikazuje sramne slike mog ivota, ne bi li se dua divila mom bezdunom telu i nainu ivljenja. Ona je otkrila tajnu, iako lice nije ugledala, ula je zvukove, videla je ekran (lea) Neko mi se smeje. Bio sam mlad i radostan, to su moji uspesi obavezali i sainili iskidano srce pustivi duu da lebdi svojim ivotnim putem. Prikrala se i prvom prilikom me napustila, jer sam sa svim grekama napravio posledice, zbog ega sam i postao lo ovek. Ono to sam zvao hrianski podvig, ili podvig milosrdne sestre, drugi su nazivali egoizam. Svetlost i prijateljstvo su uvek tu i nikada neu ostati bez zlih stvari, tu se ne istie svetost podviga samounitenja. Dakle, ja sam srean i u kandama prijatelja, i u kandama neprijatelja. Smejali ste se kad sam govorio o Bogu, a vi ga traite samo kada ste u nevolji, i govorite da On ne postoji. Najzad, umro sam nesrean zbog srenog ivljenja, trenutak smrti je bio iznenadan, poeleo sam da vratim vreme i budem loiji ovek. Ali liberalan. Dakle, mo udesnih i loih stvari na jednom mestu - u mom telu, da ire svoje krune granice oko sveta i nastane haos. Ali, svet nam izmie. ta mi on znai kada umrem? Svakako sam i poeleo da vratim vreme, da bih gledao celog ivota u jednu taku i pokuavao da oslobodim duu - pomislio sam, ako je i bila u meni. No, zato sam svoj ivot nazvao loim kad nisam inio loa dela poput ubistva i slinog? Neloginosti shvatanja, davanja zakljuka o ivotu i odbrani istog, pod nekim tvrdnjama i volje za njim, su totalno besmislena. ivot je neprevaziena prepreka, a Smrt je ona visokokvalifikovana jaina tamne energije i nadmudri svaki pokuaj besmrtnosti, ako se radi o pokuaju. Granica veliine zadovoljstva nemih ljudi, u pustinji tiine, se smanjuje i postaje pustinja mrtvih dua, kao i zadovoljstvo ljudi u ivotu - ukoliko se pribliavaju godinama prosenim za ivotni vek, utoliko prestaju iveti i preputaju se svojom nesavladanom preprekom - dolaze u visokokvalifikovanu jainu tamne energije. I, najzad, pada no zaborava. Kao to sam rekao, moj ivot je izgoreo poput svee i priao Nebesima. Da sam vratio vreme i uradio ono ve izloeno, svakako bih se pokajao. Ugledao sam svoju duu, izbledelu, imala je oblik moga tela kao u trenutku kada me je napustila u mladosti, pogledom sam zakljuio. Stajao sam na vrhu zgrade, na poetku pomenute. Posmatrao sam svet - smejao sam se, u trenu su nestala sva moja seanja prolog ivota. Bog je stajao preda mnom. Stefan Petrovi

Trougao

Po tome kako je gledala na stvar, znao sam da se sprema da uzme stvar u svoje ruke. Ako se suprotnosti privlae, ja sam visoko moralan ovek. Ali srea je bila kurata, tanije, bio je to sreko: Zgodna enska, plus nezgodan mukarac, jednako - nevolja. Njen dragi je bio podzemljak, malograanin i veleseljaina, impulsivan kao mobilni na romingu. Da gledam sa njegove take gledita, stavio bih taku na gledite. Ljubavni trougao nije nita drugo do tri bia saterana u ugao, od kojih jedno mora da doivi nokaut. Pokuao sam da se dozovem pameti, ali me je izdao glas. Pruio sam mu prst, on zgrabio ruku, a zatim i tap. A ko se tapa lati, popije batine - bila je to kugla u vugla. Nije me brinulo to mi se loe pie, poto znam dobro da briem. ovek koji ne zna za poraz, naprosto je obina neznalica. Zato to se sve dobro zavrilo, sada mi je zlo i naopako. Najtei trenuci donose izbor izmeu dve mogunosti: ili e da se sabere, ili e da se oduzme. A poto je rakija na brendi, nisam se dugo dvoumio. Seo sam da napiem pesmu, a ispala je pria. Sreom, ne volim rimu. Dalibor Dreki

22

proesis

Nikad
Kad konobar narui pie kuvar ranjie i ostane gladan kurva zlostavi svodnika a djeak uiteljici keca da. Da li si ikada vidio potara kako prima pismo i ko mu ga donosi, dojilju kako sie dojilju kako sie dojilju i vraa kojem baba gleda u olju i da li si ikada upoznao zubara bez zuba i svetenika na motoru i pilota putnika druge klase konduktera u strahu bez karte. Kad kurva zlostavi svodnika i u suze ga natjera. Radost Stroynik

Sezona rua
Pjenuave strasti u ai vina ispijam. Uzburkano more Za postelju pripremam. Olujni vjetar mi pokriva Nevolja bijelo uzglavlje. I sve je u meni: Od gorine pelina Do slasti Mladog vina Od jasnih misli Azura Do Privida Nespokoja Sivila Sura... Ruke jo pamte Dodire I kada Tebe izgube Znaju da grle... Noge su zvuk bosih stopala na Stazi poljunanoj zapamtile. I sve je u meni... I sve je u meni... Korak po korak, poljunanom nevoljom za tvojim tragom silazim... Dodir po dodir, za tvojim rukama U Ruinjak Njenosti ulazim.. Ispod Duge Nemira Do tvojih zagrljaja Stiem... I sve je u nama! -Pjenuave strasti, kao nekada, U ai vina ti nudim! (dua pamti...) ... - Ne brini! To je samo Sjeanje: Bila je sezona rua. Sezona rua je bila. I nisam mogla Zaspati A nisam znala Moliti... ... Emilija Vasiljevi

Krik (Munk)
To nije bolni trenutak ve venost koloteine zarobljena u materiji Dani i dani i isti dani i isti dani Automatski stvor die jede hoda govori U jedan sumrak pukne mu osovina Nebo je kompromis boje krvi i masnica Sutradan je sigurno nastavio dalje posle prvog servisa

Katarina Fiamengo

23

proesis

Pricaj mi o ocaju
v v

crte: Mira Vuksanovi

Mrzim! Mrzim! Mrzim!, histerino je piskutala i

trkarala po malenom stanu s mokrom krpom natopljenom smrdljivim sredstvom za ienje. Predivnu medenasto crvenkastu kosu podignula je u punu i uredno je spremila pod bijelu pamunu doktorsku kapu. Njeno roze ruke zatitila je utim gumenim rukavicama, a rumeno lice prekrila bijelom pamunom maskom za usta. Odakle samo tih govana toliko?, pitala se detaljno briui svaki dio stana. Proljee je zasjalo i tek su poeli izlaziti zeleni listii iz zimskih sablasno golih grana uredno rasporeenih ispred njenog balkona. Zvukovi raspjevanih ptiica izmijeali su se s jutarnjim radijskim programom, a Zdenka je histerino trkarala po stanu uklanjajui i najmanju naznaku pauine uhvaene u tanane mree. Ne razumijem! Juer sam temeljito oistila cijeli stan i danas opet!, razgovarala je sama sa sobom. to bi bilo da ne istim i ovo malo to uspijevam, pitala se maui bijelom krpom iznad ormaria prekrcanog knjigama. Dnevna soba bila je natopljena suncem to je dopiralo kroz veliki otvoreni prozor; probijajui se kroz jo uvijek gotovo ogoljene grane to su se previjale jedna preko druge. Zdenka je davala sve od sebe da njen mali zapreiki stan na zadnjem katu niske zgrade, opkoljen malenim, zbijenim kuama u nizu, zablista za sestru koja je telefonski najavila da dolazi. Nije bila oduevljena iznenadnim telefonskim pozivom svoje sestre Danice. Razmiljala je o tome kako bi bilo divno provesti ovaj proljetni vikend sama. Olakavajua injenica bila joj je to e ovoga puta Danica doputovati sama, bez svoje kretave djeice koja bi svojim ruicama ostavile otiske po njenom tek oienom stanu kao da oponaaju stanovnike iz prapovijesnih spilja. Iako su joj bili neaci, nije ih pretjerano voljela. Nije ih ni mrzila. Jednostavno nije osjeala nita spram njih. Bila su to obina djeica kojima je ona sasvim sluajno bila teta. Mali Marko i Anita osjeali su da nisu pretjerano dragi teti Zdenki te bi esto ispitivali svoju majku: Zato nas teta Zdenka ne voli?, Zato je teta Zdenka ljuta na tebe to nas ti ima, a ne ona? Kojekakvim pitanjima mudrovali bi malci svaki put kada bi ih Zdenka otpratila i zaeljela im sretan povratak kui. Gotovo da je zaspala na balkonu, kada ju je iznenada prenuo zvuk zvona. Odloila je alicu kave na niski crni balkonski stoli i uputila se prema vratima. Otvorivi vrata, ugledala je enu lijepog uskog lica. Kratka crna kosa sputala se od tjemena preko uiju do ramena. Ispod dugakih crnih trepavica veselo su treperila dva smea oka. Malen nosi iznad tananih usnica kao da je titrao od veselja. Sestrice moja, ushieno je progrmila Danica. Bacila joj se u zagrljaj, drei u rukama dvije velike vreice. Oprosti to kasnim. Dogodila se nesrea na autocesti pa sam morala sii na dravnu cestu, ispriavala se s osmjehom na licu. Ui, ui Danice, uvela ju je u stan. Imam neto posebno. Samo za nas dvije, rekla je Danica, pruajui joj jednu od vreica. Danas slavimo, nastavila je. to je to?, znatieljno ju je upitala Zdenka. Neto to se zagrijalo u autu i to treba ohladiti, namignuvi dala joj je do znanja da je rije o alkoholu. Dugo se nismo zapile same, nastavila je Danica, ulazei u stan. Zapravo, nismo otkako smo zavrile gimnaziju,

dodala je. Zdenka je iz vreice izvadila dvije boce crnog vina i paljivo ih odloila u hladnjak. Moram se osvjeiti od puta, izgovorila je uputivi se u kupaonicu. Zdenka je produila u kuhinju izvaditi iz penice peeno pile natopljeno uljem i okrueno debelim peenim krumpirima. Borei se s dubokom tepsijom upitala je Danicu: Kako to da Marko i Anita nisu doli? Vadei veliki duboki protvan lagano se opekla i opsovala sebi u bradu. Uvijek dou s tobom, drei prst u ustima promrmljala je. to kae?, upitala ju je Danica iz kupaonice. Zar nisi rekla da ne voli putovati sama? nastavila je Zdenka pomno prouavajui opeeni prst koji se lagano zacrvenio. Pustila je lagani mlaz hladne vode da ublai opeklinu. Obrisala je ruke i izvadila veliku srebrnu vilicu i povei no. Oroena lica, s laganim crvenilom u obrazima, Danica se neprimjetno naslonila na tok kuhinjskih vrata. Pravo olakanje!, odahnula je. Ajme! Prepala si me!, uznemireno se stresla Zdenka, drei desnom rukom zabodenu vilicu u kokoji batak. Jesam li ti lijepo rekla da ne treba nita spremati, izgovorila je Danica, hinei ljubaznost. Ne budi smijena. Naravno da trebam, nadodala je Zdenka. Sjedni. Za tren u biti gotova, posjela je sestru za veliku drvenu kutnu klupu u dnevnom boravku. Zdenka je sjela za mali stol prekriven bijelim stolnjakom. Izvadila kutiju cigareta iz malene torbice, izvadila jednu i zapalila. Jo nisi prestala?, dobacila joj je Zdenka iz kuhinje. Ovo mi je zadnja kutija. Prekjuer sam odluila da u prestati, odgovorila joj je laganim osmijehom. Zdenka nita nije prokomentirala, samo se nasmijala. to je? Ne vjeruje mi?, dobacila je Danica. Kaem ti. Ovo mi je zadnja kutija. Prekjuer sam saznala da mi je zadnja, nastavila je. Zdenka se lagano nakaljala i ironino upitala: Saznala? To se saznaje? - Danica je ispuhala dim cigareta gledajui je tajanstvenim pogledom. Trudna sam, izbacila je tu reenicu kao iz topa. Zdenka se ponovno opekla na obezglavljeno ilavo pile to je razvaljano i otuno lealo na leima, tananim noicama dignutim u zrak kao da se predaje. Kvragu!, opsovala je maui rukom po zraku. Danica se nasmijala. Uvukla dim cigarete i zadovoljno izdahnula. Kako to?, glumei zainteresiranost upitala je Zdenka. Hou rei, koliko dugo?, zbunjeno je nastavila. Odloila je vilicu i rukom pridravala zagoreni batak dok ga je noem odvajala od ostatka tijela. Komad po komad, sada ve neprepoznatljive ivotinje, odlagala je na veliki bijeli tanjur to je stajao pored tepsije. Onako rasjeeni komadi jo su se uvijek dimili. Mjesec i pol, dva moda, nisam sigurna, odgovorila joj je i dalje uvlaei dim cigarete. Dnevni boravak bio je ispunjen dimom preko kojeg se slamala svjetlost to je ulazila u stan. Moram pogledati na kalendar kada je Ante zadnji put bio doma, izgovorila je zamiljeno. Izgleda da svaki put kada se vrati s mora, ti ostane oploena, podrugljivo uz smijeak dobacila je Zdenka. Trebala si djecu nazvati po imenima drava iz kojih se vraao nakon to si ostala oploena, nastavila je istim tonom. Odlini suveniri, moram priznati. Zdenka, nisam oploena. Trudna sam, nervozno je primijetila Danica. Argentina, dodala je Zdenka, ne doivljavajui laganu sestrinu uskomealost. Molim?, zbunjeno ju je upitala. Argentina, ponovila je gledajui Danicu kao da joj nije jasno to nije shvatila. Zadnje mi je poslao razglednicu

24

proesis
iz Argentine, naslovivi je najdraa enina sestro Zdenka, nastavila je i dalje paljivo secirajui jadno pile. Lijepo ime za ki, izgovorila je suzdravajui se od smijeha. Ako bude curica, naravno, dovrila je odlaui kokoje hrskavo krilo na tanjur sada ve ispunjen mnotvom komada. Nakon to je napokon izrezala cijelo pile, servirala ga je na stol. Dim cigarete pomijeao se s parom to se dimila iz odsjeenih komada mesa to su uredno stajali poslagani jedno do drugog. Mogla bi pogledati je li se vino ohladilo, podsjetila je Danica da u hladnjaku lee dvije netaknute boce crnog vina. Zdenka je ustala od stola, otvorila hladnjak i zadovoljno izvadila jednu bocu. Otvorivi je, prvo je natoila Danici, zatim sebi. To je Ante donio iz Argentine, sa smijekom je prokomentirala Danica. Znao je da e imati razlog za slavlje pa te pripremio, dobacila je Zdenka, vaui komadi piletine poput kaugume. To je pravi mu. Misli na sve, veselo je promrmljala, vrtei jezik kako bi skinula komadi mesa koji joj je zapeo meu prednje, lagano razdvojene zube. Sunce se ve skrasilo negdje u daljini i iznenada je no izmigoljila van. Zdenka je upalila arulju i umjetna se svjetlost prolila po dnevnom boravku. Druga boca, gotovo ispijena do kraja, stajala je do one s kojom su zapoele dananji ruak. Danica se previjala na drvenoj klupi, obloenoj tananom spuvom koja je poprimila obrise njene stranjice od cijelodnevnog sjedenja. Zdenka je jednu nogu podvila pod stranjicu, a drugu pustila da se lagano ljulja; tren naprijed, tren nazad. Pokreti obiju bili su lagani, njeni, kao u kakvom baletnom uprizorenju. Od lagane pripitosti koja im se uvukla pod tijelo, glave su im lagano klizile na ramenima, a teki kapci do pola su prekrili vodenaste oi. Danica je usporeno uvlaila dim cigarete, jo usporenije otresla izgoreni dio duhana u pepeljaru i tako opet, ponavljajui radnju, svaki put identino, dok je Zdenka paljivo, vrhom kaiprsta, pravila krugove oko ruba visoke vinske ae, tu i tamo pjevuei melodiju vjenog hita Danas sam luda. Mogu ti ispriati jednu priu?, oteano je upitala Zdenka. Danica je veselo mahnula glavom, oduevljeno oekujui poetak. Zdenka se nakaljala kako bi oistila grlo. Otpila je jedan gutljaj crnog vina i zapoela. Pamti li moj najvei strah iz djetinjstva?, upitala je Zdenka sestru. Arahnofobija, kroz smijeh je odgovorila Danica, osjeajui veliko zadovoljstvo kao da je odgovorila na tono pitanje na jednom od mnogobrojnih kvizova znanja. Zdenka se nasmijala. Upravo tako!, nastavila je Zdenka. Nedavno mi se dogodilo, kada sam radila generalku stana, neto neobino, govorila je sporo, ubacujui svojim pauzama daak tajanstvenosti. Danica je od zainteresiranosti zaboravila neko vrijeme povui dim cigarete, tako da je dobar dio izgorio i prosuo se po stolnjaku. Ispod sudopera, na onim vlanim cijevima, pronala sam pauicu, trudila se govoriti to razgovjetnije, ali jezik joj se svako malo zapleo od vina koje je kolalo njenom krvlju. Kako si znala da je pauica?, ubacila se Danica, sada jo vie zainteresirana za sestrinu priu. ekaj! ekaj Danice!, maui tromo rukom ispred njenog lica, Zdenka je hvatala zrak da nastavi zapoetu priu. Znala sam da je pauica zato to je bila okruena mnotvom malih jajaca omotanih u bijelu pauinu, prepriavala je s mnotvom grimasa na licu. Kako zna da nije bio brian otac kojeg je ena napustila i ostavila da sam brine za mlade?, ozbiljno je upitala Danica. Zdenka se grohotno nasmijala. Otpila malo vina i obrisala usne dlanom. Naravno da nije bio mujak. Koliko god mi bili odvratni ti pauci, skidam kapu enkama, ozbiljno je odgovorila na Daniino pitanje. Odmah si olakaju muke. Serviraju mujaka za ruak. Tako su zapravo i najkorisniji, ozbiljno je obranila svoju tezu. Danica se usuglasila i povukla dim cigarete, gledajui ukoenim oima vrh cigarete kako izgara i sve se vie pribliava njenim usnicama. Uglavnom, nastavila je Zdenka, nisam znala to bih uinila. Nisam htjela unititi kokon, njiui se na stolcu zabrinuto je prepriavala. Pobogu milom, to su joj djeca, izgovorila je udahnui cijelim pluima zadimljeni zrak to se krivudao dnevnim boravkom. Zasigurno je bila sva u panici. ena majka, ivotinja majka, sve su to isti osjeaji. Nisam to mogla uiniti, dovrila je primivi se za glavu. Danica je, ne sputajui pogled sa Zdenkinih oiju, vrhom cigarete oistila pepeljaru prepunu opuaka i stisnula cigaretu o dno kako bi ugasila opuak. I, priaj, to si napravila?, nestrpljivo je poticala Zdenku da nastavi s priom. Skupila sam hrabrosti. Uzela gumene rukavice i premjestila jajaca s majkom u akvarij u kojem bivi stanovnici, one blentave ribe koje sam dobila za jedan od roendana od isto tako blesavih kolegica s posla, nisu poivjele dugo, ali akvarij je ostao. Ne seeeri!, iznenaeno, pogledom punim divljenja, vrisnula je Danica. Uzela je kutiju cigareta, nespretno izvadila jednu, pripalila je, udahnula dim i odloila na rub pepeljare, ekajui da Zdenka nastavi s priom. Neko vrijeme nita se nije dogaalo, nastavila je, zadovoljna to je uspjela zainteresirati Danicu. enka je uglavnom bila ukipljena, a bijela pauina debela poput kakve loptice za golf, moda vea, stajala je kao smrznuta u vremenu. Zdenka je ispila zadnju kapljicu iz lijepe kristalne ae. Nagnula ju je jo jednom, oekujui da e vino potei ni otkud. No, jednog poslijepodneva, nakon to sam se vratila s posla, akvarij je bio ispunjen mnotvom odvratnih malih paukova, zgroeno je nastavila Zdenka. Prizor je bio zastrauju. Najeila sam se od glave do pete, jedva je izgovorila reenicu do kraja, tucajui na svaku drugu rije. Prepala sam se, Danice, govorila je kao da se opravdava. Prepala sam se kao nikad prije. Jedva sam disala, dok je izgovarala hvatala je zrak kao da se gui. Danica ju je gledala, sputenim kapcima do pola, glavom naslonjenom na dlan koji se njihao lijevo-desno. Pokuala sam se sabrati, panino, ubrzano i sa suzama u oima nastavila je. Uzela sam akvarij. Jedva. Skoro sam povratila. eludac mi se dignuo do grkljana, sve bre i bre izgovarala je, maui rukama oko kojih se istio zrak od dima to se protezao od stola do plafona. Osjetila sam gorku bljuvotinu u ustima, Danice, postepeno usporavajui, nastavila je. Uzela sam ibice, spustila je glavu, drei se za elo. One kojima palim plin, nastavila je. Zapalila sam rolu toaletnog papira, Danice moja, sa suzama u oima davala je sve od sebe da dovri priu. Tako sam je olako bacila u akvarij, zavrila je sa suzama to su se sputale niz oaren obraz preko brade do bijelog stolnjaka. Dala bih se okladiti da sam ula jauk u toj staklenoj kui koja je postepeno postajala sve crnja, izgovorila je gledajui Danicu ravno u oi. Mislila sam da se mogu nositi sa svojim strahovima, Danice, izgovorila je trijezno, kao da ni kap alkohola nije strujila njenim tijelom. Ali gadno sam se prevarila, sestro. Prevarila sam se ba kao onoga dana kada sam sva u strahu rairila svoje tanane djevojake noge na onom hladnom eljeznom stolu. Prevarila sam se ba kao onog jebenog dana kada si me ekala u ekaonici dok je doktor palio moju djecu, izgovorila je gledajui sestru preplavljenu oajem iznenadnog trijenjenja. Kristian upan

25

proesis

rad Bojane Jaroenko

IZNAJMLJENI
SEDIM na klupi i posmatram Grad pod maglom. Okreem glavu oekujui poznat enski lik. Teki kaalj je dopro iz plua dok je sprej Aentolin, koji iri bronhije i olakava disanje, strpljivo ekao u depu farmerki. Napipao sam pumpicu i zakljuio da jo nije vreme za nju. Vazduh je danas istiji, koliina radioaktivnih Emo estica je u granicama dozvoljenosti. Neni dodir vetra po licu, trenutak oputanja, pauza za rokadu misli. Vibracija mobilnog telefona u depu i nagli trzaj noge. Izvadio sam telefon i javio se. Odailjanje poruka kroz iznajmljenu stvarnost. Mia je vrsto stezala pitolj u ruci. Vrelina asfalta, nesnosna toplina, koraanje kroz napregnuto polje realnosti.

GRAD
Apokaliptino okruenje uvelih zgrada. eline konstrukcije odailju poruku stvarnosti. Gde je veliko dostignue ljudske genijalnosti? Komar se protee dok tople noi smenjuju vrelinu dana, vetar se eka kao prosvetljenje, a kapi kie kao eliksir ivota prolete usnulim gradom jednom meseno. Obrisala je znoj sa ela i zastala da osmotri okolinu. Naputeni centar, usijani beton, prelamanje suneve svetlosti o prozorska stakla. Gladne zveri ostavljaju trag urina koji vonja tekim, jakim mirisom. Mia je oprezno nastavila put, koncentriui se na umove oko sebe. Potmula buka donosi nagovetaj neprilike. Bande su otkopale ratnu sekiru ekajui strpljivo da oni sa suprotne strane naprave pogrean korak. Odstrel za smanjenje nataliteta koristio je prirodno gorivo u nedostatku

26

proesis
preraene nafte: vozila su se kretala na ljudsko-solarni pogon. Prola je ceo naputeni kvart i manju divlju deponiju. Spazila je devojku na izmaku snaga. Ulagala je poslednje atome svog bia da se odri na nesigurnim nogama. Smrad para plunu maramicu, sekret klizi niz grlo unosei nove bakterije koje razjedaju tkivo, a imuni sistem vriti u prazno. Suva, ispucala usta sa krastom u uglu, svrab, ulepljena majica, kosa vezana u rep. uje se buka kamiona koji donose novu koliinu ubreta. Nada u oima devojke, staklasti sjaj u nepreglednom moru arenog otpada. Moi e ponovo da zaroni i trai zakopano blago Atlantide. Pogledala je u pravcu iz kojeg je dolazila Mia i ravnoduno nastavila da pretura po smeu. Mia je pogledala na sat i ubrzala korak. Kasnila je, a smena nije mogla da eka. Poela je da tri dok je otkucaje srca oseala kao blago pulsiranje u glavi. Zna da su zveri u blizini, osea njihovo prisustvo, poglede koji se lepe za nju. Moram da ih ignoriem i stignem na vreme, mislila je, Alex me eka! Halo! Nita se nije ulo sa druge strane ice. Halo, ko je?, pitao sam, nervozno se vrpoljei na klupi. uo sam teki kaalj i ritmini kripavi zvuk. Ustao sam i prekinuo vezu. Vratio sam telefon u dep i poeo da se osvrem oko sebe. Iz pravca Grada ulo se prigueno zujane velikog generatora, dok je svetla crvena taka snajpera arala po mojim leima, strpljivo ekajui da napravim pogrean korak. Poeo sam da se preznojavam. Proklete zveri, samo da joj se neto nije desilo! Sve ovo je jedan veliki Biznis, borba za opstanak u kojoj jai, oni koji su prolili nevinu krv, ostaju na istim pozicijama. Dogovor je ovakav: svaki dan je nova ansa da dobijem metak u glavu. Kad Mia doe, ekau je sa paketom u kojem se, pored hrane i flae vode, svakog ponedeljka nalazi i puna baterija za mobilni telefon. Uputivi se prema Gradu, imam dvanaest sati da obavim zadatak. Ubijam zveri, jer njihova tela koristimo kao pogonsko gorivo. Mi smo robovi drutvenog poretka, marionete u rukama monih. Status na drutvenoj lestvici automatski odreuje nae mesto u sistemu koji mora besprekorno da funkcionie. Niko od nas nije ni gladan ni edan, nosimo kvalitetnu odeu i koristimo jake lekove u sluaju bolesti. Paze nas kao kune ljubimce dok obavljamo njihove prljave poslove. Krvavi smo do zuba, izvebani da ubijamo zveri i ljude. Ne biramo sredstvo, preivljavanje je dovoljan motiv. Podli kukini sinovi nas dre na lancu bacajui svaki put sve ukusniju kosku kojoj ne moemo da odolimo. Subota i nedelja su slobodni dani za povlaeni broj uvara Grada. Dobijamo nagrade u vidu masaa, bazena, orgijanja u Palati ljubavi, alkohola, ekstazija, haia i kokaina. Sa animalnom euforijom doekujemo te dane, zaboravljajui na svu prolivenu krv, istei podatke nataloene na mentalnom ekranu, briui svaki trag neprijatnog oseanja izazvanog radnim danima. Na roenju su nam u tela ugradili ipove koji pokazuju na poloaj u prostoru. Ne postoji nain da se ip izvadi. Mnogi su pokuali i zavrili kao gorivo. Magla se lagano sputala na Grad. Poput organizma, svetla su poela da se pale stvarajui efekat disko kugle po obodima nebeskog svoda. Mia se, kupajui u znoju, pribliavala mestu na kojem sam je ekao. Video sam njenu vitku siluetu kako prelazi ulicu koja izlazi pravo na park i uzanom stazom prilazi klupi kraj koje sam je, uznemiren, ekao. Pogledao sam na sat, registrovao jo jedno poniranje vremenskog tesnaca. Seo sam na klupu ubrzano diui. Kapi znoja slivale su se niz moje lice dok se daleki horizont pribliavao. Teskoba u grudima i ledena jeza u rukama. Je l ovo kraj pre vremena? Pokuavao sam da umirim disanje ne znajui ta se deava sa mojim telom. Znoj mi je izbijao po celom telu. Liio sam na suner koji upija svaki komadi magle. Krajikom oka sam spazio Miu. Ustao sam i privio je na grudi. Trenutak spajanja, toplota osobe koju volim, promena moje modane frekvencije i bezbedno prizemljenje. Suze su nezaustavljivo krenule. Nema izlaza, samo sluzavi tragovi udovita, olinjala nada da e do promene doi, da emo jednog dana raditi neke druge, lepe stvari. Pogledao sam u Miine umorne oi i prepoznao vapaj bespomonosti pomean sa oseanjem sigurnosti. vrst zagrljaj i mentalna povezanost. Moramo da nastavimo dalje. Grad se pod nama oblizivao, ekajui novi zalogaj, stvarajui neonski oreol odsjajem reklama, briui fiziku konekciju sa jedinim biem koje volim na ovom svetu. Deca noi su prodrljiva, halapljivo ekaju moj pogrean korak. Udaljavao sam se nesigurnim koracima, ostavljajui za sobom Miu, nosei u sebi ljubav, jedinu koja moe da me natera da preivim i doekam jutro. Moda. Aleksandar Stoi

27

proesis

RUZNA DEVOJKA RUZNA DEVOJKA KOJA JE RAZBILA KOJA JE RAZBILA O SVOJE OGLEDALO SVOJE OGLEDALO
kamilice i tako eka da joj se lice dobro napari, a potom da ukloni sve te neistoe kada bi joj se pore rairile. Ali, posle toga bi bila sva crvena i to crvenilo nije prolazilo nekoliko dana, a nos joj je izgledao vei od svih tih nateklina... Golicalo ju je u obrazima, to se obino deavalo kada je tuna i oajna, a ni sama ne zna zato. I to je due gledala u ogledalo, to je bivala sve oajnija. Ali nije mogla da prestane. Kakva je to kosa uopte, taj nedefinisani haos koji joj je trao sa glave! Pomiljala je esto, u napadu besa, kada nikako nije mogla da namesti te nazovi kovrde, da se oia, skroz, skroz na kratko. Ali, bila je svesna da bi tako bila jo odvratnija. Da joj je, na primer, gornja usna malo punija nego to jeste, moda bi ipak i dobro izgledalo. Mislia je da ima zanimljiv oblik usana, nekako srcast, ali je mrzela to joj je gornja usna previe tanka. Kada se nasmeje, onako jako, zubi iskoe i ona se maltene ni ne vidi. Odjednom, dok je mislima bila negde daleko, shvatila je da se ogledalo slomilo. To je zaista udno. Stajala je i zbunjeno gledala u krhotine. Ne, nemogue je da ga je ona slomila, pa samo se gledala. Ali, ko bi ga drugi slomio ako nije ona. Moda se samo slomilo? Za trenutak je pomislila da je to tano, meutim, razuverila se kada je videla da su njeni dugaki, tanki prsti krvavi i puni posekotina. Ona ga je slomila. Ona je kriva to ga nema, to je uniteno. Osetila je muninu u stomaku, a oi su joj se napunile suzama. Ona je kriva. Zato nije osetila bol? Krv kaplje sa njenih prstiju po komadiima ogledala koje je volela, a ona i dalje nita ne oseti. I dalje joj nije jasno. Celu no je plakala i lepila komadi po komadi razbijenog ogledala. Volela ga je, iako je mrzela i veito bila nezadovoljna onim to je videla u njemu. Lepljenje je bilo poput slaganja puzli, a to joj nikad nije ilo. Posekla se jo par puta na otre ivice, ali ponovo nije osetila ni najmanju bol. Suze, krv i lepak bili su na njenom licu, u njenoj kosi, na njenoj previe tankoj gornjoj usni. Izvini,izvini,izvini, govorila je krhotinama, ali, naravno, nije bilo nikakvog odgovora. Zavrila je i ponovo se pogledala. Vie nita nije bilo isto. Ogledalo je izgledalo jadno i tuno, iako tako tekom mukom sklopljeno i zalepljeno. Lepak je curio niz njega, a krv je bila razmazana po skoro svakom okrnjenom deliu. Jedan deo je falio, ba negde u sredini, jedan jako mali deo. Verovatno zbog toga nije ni mogla da ga pronae. Imao je oblik pomalo zakrivljenog srca. Ba takvo srce je jednom poklonila nekom. Stavila je ogledalo u stranu. Teko joj je, ali sama je kriva. Nikada vie se nee ogledati u njemu. Katarina Radi

Mrzela je to glupo, runo lice koje je bledo buljilo u nju iz ogledala, pomalo zamaenog i isflekanog. Ona je oduvek bila nemarna i nikad nije mogla da se seti da ga obrie. crte: ila imurda Meutim, zato bi to uradila? To bi joj, uostalom, zasigurno omoguilo da jo jasnije vidi svoju runou. Stajala je i gledala. Detalj po detalj, komadi po komadi svoje blede, suve koe. Kada bi se malo namrtila, na elu bi joj se pojavile dve zakrivljene crte, jedna dua, i ispod nje jedna kraa, koje su izgledale jako glupo. Brojala je bubuljice. Skoro uvek je to radila, i broj bi varirao, ali nikad nije bio nula. Rekord joj je jako davno bio tri, ni ne sea se kada, ali tada je sigurno bila veoma srena. Sada ih je bilo 18, mada moda i 19, jer nije bila sigurna da li je to ispod desnog oka jedna ili dve. Sve ih je paljivo posmatrala i pipala. Najvie je mrzela one tri na elu, bile su jako velike, jako crvene i jako su bolele. to je najgore, nikako nije mogla da ih sakrije, uvek bi se videle, koliko god pudera stavila. Muila ju je ona na levom obrazu. Ta je ve stara i potpuno suva, ali je jako velika, mogue je da e ostati i neki oiljak, jer je toliko puta kopana i stiskana i kidana, da se i deo koe oko nje poeo perutati. Ah, da su samo bubuljice problem. Razmiljala je o svojim obrvama. Koliko god da se trudila, uvek su imale neki bezvezni oblik. Takoe, nikad nisu bile iste, desna je bila deblja i kraa,a leva tanja i dua. To je zbog mladea koji je imala ispod leve i koji je uveliko ometao oblikovanje. Zapravo, bilo ih je i nemogue lepo oblikovati jer su dlake nekako predugake i uvijaju se. To je taj dlakavi gen sa tatine strane. Zbog njega je morala i da upa dlaice iznad usana onim votanim trakicama, a to je prilino bolno. Oi bi joj se uvek napunile suzama kada bi to radila, a to je najgore, uvek bi nekoliko dlaica ostalo, i njih nikako nije mogla da skine. Upravo je gledala te dlaice, toliko se pribliila ogledalu da je mesto ispod njenog nosa postalo zamagljeno. Ispod njenog prastog, irokog nosa, na kome je bilo neizbrojivo mnogo malih crnih takica kojih nije znala kako da se rei. Pokuavala je esto da gurne glavu u erpu sa vrelim ajem od

28

sva tvoja

svanuca
/

proesis

Hajde da crtamo pticu, Ja u biti drvo a ti budi kavez, Najtee je naslikati pticu, sa svim tim bojama i bespuem u mislima, raskriljenih ruku nad nesanicom i ravnicom, sa beznaem istisnutim po sredini palete, zeleno se nastavlja na zeleno, uto umire u utom, plavo je bedem ptijeg odsustva i neija radoznalost u pogledu, najtee je naslikati no, dok zvezde sijaju nad rekom, nacrtaj put ka poljima u daljini, potom i stablo izvijeno maglom, usni san od korena do lista, a kad ponovo probuena izjutra naslika nebo i otvori kavez utisnut bojama - ja u biti stablo na kraju puta Ptica e doleteti sama.

Aktovi, lavira ni crte; rad Verice Ili

Tomica iri

~ek am ~ekam
Na rame navuem kaput; Pod pazuhom ruke hladne. Sa severa pokrenu se Vetar tih i lak. Kraj mene spusti se list. Odavno je pao i mrak. Dalibor Banovi

To sam hteo da ka`em

kakav si ti zadivljujui crte u svoj svojoj mekoi i bestijalnosti kako ti telo opipljivo tone u ove fine bele jastuke zavodljivo kao u maneove kurtizane nita nije adekvatno razgranieno ni ramena ni bradavice ni stomak na pli to je ono to me frustrira kao mukarca eljnog lepote kad gledam da ponovim rei mike bal to ensko telo to je ono to izaziva bes to kad te razgledaju gde prvo da gledam* mogla bi jedanput da izae na prozor na balkon sa ilimom arafom iz politikih razloga ni o emu ili o neem drugom priam ti o samurajima i hamurabiju o fejsbuku istorije tako da spojim tebe sa leptirom da sam leptir sam da imam vezu u optini da ne moram da ekam red za bilo kakav papir na primer venani list kada bi htela nama bi tad i hor slavenski pevao opet javno sva ta deca lako je njima niti brige niti pameti odavno ja se uvek budim rano u zoru i gledam u prazno bez sadraja neko nebo neke zgrade neki ljudi pod navlakom zaborava zato i tebe budim jer smo novi jer smo spremni na sve i one poljupce s jezikom lubenice jer ne znamo ko smo jer nismo niko i nita u ovom svetu masovnih komunikacija ne znam ta bih ti rekao i to kaem ne znam ta kaem nemut sam sav
*vidi: Mike Bal, Oko njegovog gospodara, http://www.zenskestudie.edu.rs, 7.2.2011.

Spasoje . Milovanovi

29

proesis

Legenda o Svilenom i cetrdeset

v

Vrdalama

foto: Sinia Trifunovi

DA. Uistinu udni su putevi Gospodnji. udni i nepredvidivi. Kao to se ve uobiajilo, na prelomu vekova najee se postavljalo pitanje: ta donosi sutra? Kakve e biti godine koje dolaze? Tako je bilo i na izmaku XX veka. Najvie se govorilo i pisalo o tome kakva nam se budunost smei. I vidovnjanaci, i proroci, i astrolozi, i teolozi, i futorolozi, punili su stranice dnevnih i drugih listova, utrkujui se ko e sumornije da najavi da emo se svakodnevno guiti u nepodnoljivom, takorei ubitanom zagrljaju dosade. Ubeivali nas da nema govora o tome da nam se neto neobino ili dramatino moe dogoditi, da e sve biti isto ovako kako je i sad, ili zanemarljivo drugaije. Reju, da emo se udaviti u nesnosnoj abokreini umalosti i monotonije. Meutim, nije protekla ni decenija, dogodilo se pravo pravcato udo! Na voleban nain napustivi svoje kaveze, zveri su na prepad savladale svoje usnule uvare, i preuzele kontrolu nad gradskim zoo-vrtom. A svog vou, odvanog akala zvanog Svileni, aklamacijom, kako prevratnicima i dolikuje, ustoliile za vladara, upravnika Vrta. ta rei, bila je to zaista prvorazredna senzacija. Skandal koja je iz naeg grada definitivno proterao amotinju. Prialo se i pisalo o tome i nadugako i nairoko. Kako i ne bi, takve vesti se naprosto gutaju, od njih zastaje dah, one raspameuju. I staro i mlado, i lepukasto i runjikavo, i bosonogo i golotrbo, i ueno i preueno, i kooperno i tunjavo, i nabokano i gladnjikavo, i gizdavo i slinavo hrlilo je put Vrta, da se sopstvenim oima uveri da li je to istina, ili samo vet marketinki trik gradskih vlasti i uprave zoo-vrta. A, imali su se u ta i uveriti. VRT DOBRE NADE i OAZA MIRA I LJUBAVI - pisalo je na bedevima, duksericama, majicama, kapama i ostalim drangulijama, to su tekorei niotkud osvanule ispred kapija Vrta, na tezgama dovitljivih trgovaca. A iza kapija Vrta: tigrovi igraju trule kobile, panteri slau domine, medvedi imitiraju majmune, a ovi pleu, pleu, vuice toe limunadu, tigrice dele sladoled. Kao da je naas oiveo svet mate Volta Diznija. Mnogi posetioci su bili okirani, mnogi uasnuti, mnogi, pak, pokolebane vere u sopstvenu mo rasuivanja, s pravom pitajui se kakva li e jo udesa iznedriti dvadeset prvi vek. I era Vodolije. Ali, poimo redom. Meu zlosrenim uvarima Vrta, niko nije ni slutio ni pomiljao da bi tako neto moglo da mu se zalomi, takva blamaa da bude zatvoren u kavez, poput majmuna ili hijene. Niko. Nikada. Moda ba zahvaljujui tome, novi gospodari Vrta trudili su se da prema njima budu maksimalno predusretljivi. Nije im padalo na pamet da im se svete za to to su ih ovi kinjili tolike godine. Naprotiv. Rasporedili su ih po kavezima strogo prema stareinstvu, nije bilo protekcije. Vea zverka u kavez vee zverke, manja zverka u kavez manje zverke, i tako redom. Dakle, svrgnuti nadzornik bakario se u kavezu aktuelnog nadzonika; a aktuelni nadzornik zaseo je u kancelariju svrgnutog nadzornika. Da udo bude vee, uvarima nije trebalo previe vremena da se adaptiraju na nove okolnosti, na ivot oivien kavezom. Istina, nisu oskudevali ni u hrani ni u piu ni u drugim potreptinama. Kao i ostali tienici Vrta, dobijali su svoja sledovanja tano u minut. Ako je verovati glasinama, neki od njih nisu imali nikakvih primedbi na smetaj, a ni na tretman. tavie, proulo se da im je tu, u kavezima, bilo ugodnije nego sa svojim ukuanima. Pa ko hoe da veruje neka veruje. A, to se preostalih itelja Vrta tie, sudei po njihovim reakcijama, bolje da do prevrata nije ni dolo. Bolje da je sve ostalo po starom. Sloniima, zebrama, labudovima, kengurima, ivavama, da pomenemo samo neke, ne samo da nije bilo milo to su njihova dojueranja sabraa i sapatnici sada gospodarili Vrtom, ve su bili, najblae reeno, ogoreni takvim razvojem dogaaja. Otvoreno

30

proesis
pokazujui svoje nezadovoljstvo, bojkotovali su ih, trajkovali glau, ta sve nisu radili. Ali, koga je briga za to. Svak je gledao sebe, a njih niko nita nije pitao. Premda se njih ponajvie ticalo ko vedri i oblai u Vrtu. Jednostavno: novi poredak ili se uzmi u pamet ili beri kou na iljak! No, da se vratimo Vrdalamama, novim gospodarima Vrta. Opijeni zavodljivom arijom slobode, bili su i vie nego vrsto reeni da ne pokleknu ni pred kakvim i ni pred ijim pritiscima. Ni za ta na svetu ne bi vie nekome drugom prepustili upravu nad Vrtom. Niko im nita nije mogao, mada su se mnogi otrili da im stanu na put. Kako su samouvereno govorili, da ih svojski izlemaju ne bi li ih nauili pameti, i jednom zasvagda skrkaju tamo gde im je i mesto, natrag u kaveze. Neki, istina malobrojni, osmelili su se da na njima oprobaju sreu, i, naravno, izvukli deblji kraj. Novi gospodari Vrta nisu se libili da im oitaju bukvicu kakvu zasluuju. Oas posla bi im pokazali ta sve znaju i ta sve umeju kada im neko nasrne na poziciju u drutvu, i na ivot. A, ako pitate za organe reda da raistimo odmah i to nije im reeno da interveniu protiv Vrdalama, jer su zveri, kao to se ve zna, zatiene zakonom. A prema miljenju Vladinih uvaenih pravnih eksperata, prevratom u Vrtu ustavni poredak nije bio doveden u pitanje, pa onda ni vojsci nije bilo naloeno da se umea. Mada su to mnogi prieljkivali. A, kako se moglo uti, za tu opciju najvie su bili zagrejani neki nezavisni politiki analitiari lieni ideolokih i drugih prerasuda, zatim pojedini uticajni funkcioneri Vladinih tajnih slubi, par ministara sa i bez portfelja, jedan ili dva profesora univerziteta i zanemarljiv broj psihopata A javni zahtev za tim istaklo je nekoliko nevladinih organizacija, i to iz provincije. Ali, na njihovu veliku alost, kao to smo ve rekli, do toga ipak nije dolo. Novi gospodari Vrta spokojno i sa uivanjem su obavljali svakodnevne poslove. A sve im je ilo od ruke, to se organizacije tie ista desetka. Znalo se ko kosi, ko vodu nosi; nije bilo nikakvih improvizacija. Od njih etrdeset, vie od polovine bilo je angaovano na ureenju i odravanju Vrta, a ostali su se smenjivali u obavljanju drugih, svakako ne manje vanih poslova kao to je nabavka hrane, prodaja ulaznica, obezbeenje Vrta, marketing, organizacija kulturno-zabavnog ivota i slino. Inae, nije nikakva tajna da je inteligencija, a posebno ona humanistike provenijencije, meu prvima prigrlila novu vlast i dala nemerljiv doprinos novoj organizaciju ivota i rada u Vrtu. Tako da su promocije knjiga, knjievni susreti i mitinzi poezije u Vrtu bili esta, gotovo svakodnevna pojava. A, da pomenemo i to, Vrdalamama je naroito prijalo, da ne kaemo imponovalo, drutvo poeta, to je sasvim razumljivo, imajui u vidu da je malo ko osim njih redovno dolazio u Vrt u pratnji svojih kunih ljubimaca. A o poetesama i njihovim ljubimiima da i ne govorimo. I pored nezapamenog interesavanja za sve to se dogaalo u naem Vrtu dobre nade, do veih guvi pred njegovim kapijama dolazilo je veoma retko, i to uglavnom prilikom organizovanih poseta. Naroito kada bi vaspitaice s tekom mukom uspevale da disciplinuju razdraganu deicu opijenu sreom to su konano ovako dumle isparila iz vrtia. Ili, kada bi mnogi razredni stareina ili voa puta ciktao do neba rasren na zabludele parove kolaraca pogoenih Amorovom strelom; ni svi resursi Interpola ne bi bili dovoljni za njihovo pronalaenje po lagumima, okovima i padinama naokolo Vrta. Ili prilikom poseta radnih kolektiva; i tada bi Amor bio najee, i to po zlu pominjano ime. Jadni radnici, i jo jadniji direktori. A sad neto i o kolarcima, i to onim najmlaim. Klinci-prvaci su svojim prisustvom, svojom matom i kreativnou, davali posebnu dra Oazi mira i ljubavi. Stvarali prepoznatljiv i neponovljiv timung. Kada bi posvravali svoje domae zadatke i ratosiljali se drugih obaveza, Vrt bi preplavili Kadioni, Sneguljice, Iznogudi, Moni renderi, Ninda kornjae, Rz brzotrzi, Svemirci, mnogobrojni i raznoliki transformersi. Ushieni, trkarali bi sa jednog na drugi kraj vrta, skakutali za raznobojnim balonima i zmajevima, a samo neki od njih, i to oni koji bi tu poast i zasluili, mahali bi svetleim maevima i transparentima sa likovima svojih novih idola, Vrdalama. A, da udo bude vee, ne pitajui i ne konsultujui nikoga, njihovog vou, Svilenog, proglasili su ak za svog Boga. Za razliku od drugih, deca su oito znala ta rade i pri tom se lepo zabavljala. Malo, malo, pa bi doao ponedeljak, a to je znailo da je vreme za novu svetkovinu njihovom Bogu Svilenom u ast. Nepodeljeno je miljenje da su to bili pravi praznici za oi i za ui, uivali bi svi koji bi se u to vreme zatekli u carstvu Vrdalama. A ozareni i ushieni klinci vredno bi izvodili svoj program, ne marei ni za sve brojniju publiku, ni za svoje naisto sluene uitelje i uiteljice. Kao ni za itave svite eksperata Ministarstva prosvete, ozlojeenih zbog njihove kako se moglo uti nepojmljive drskosti da pored brojnih sugestija prilagoenih njihovom uzrastu, svakodnevno im upuivanih sa kolskih katedri i sa malih ekrana, sama izaberu svetinju kojoj e se klanjati! Pevali bi prigodne pesmice Svilenom u ast, izvodili gotovo do savrenstva uvebane skeeve, lutka-igre i plesne akrobacije. Mi imamo svoga Boga, svoga Boga, zver-Boga, Mi imamo svoga Boga, svoga Boga Svilenoga... Upravo jednog od tih dana, koje su i Vrdalame i deica s nestrpljenjem iekivali, dolo je do neviene pometnje. Na blagajni je ponestalo ulaznica a pred kapijama Vrta tiskale su se nepregledne mase sveta. ta emo sad, pitali su se unezvereni gospodari Vrta. Nije se imalo ta ekati, moralo se delati. Ustalasana masa samo to nije oduvala ve rasklimatanu ogradu Vrta. Meu usplahirenim Vrdalamama, samo je Svileni, samo on znajui kako, koliko-toliko uspevao da sauva prisebnost. Slutio je da se radi o sabotai, jer da ostanu bez ulaznica ba u ponedeljak, kada je najvie posetilaca, to ni u jednom drugom sluaju ne bi moglo da se dogodi. Ne mogavi da smisli neki razboritiji i pronicljiviji plan, uputio je dvojicu najhitrijih Vrdalama, kojote Munju i Lakonogog, u poverljivu i krajnje opasnu misiju. Trebalo je kriom da se iskradu iz Vrta i, kako god znaju i umeju, to je mogue pre, probiju do najblie tamparije. Za divno udo, to im je i polo za rukom, ali iznenaenjima nikad kraja. Njegove misionare doekao je hladan tu: Vladina uredba o zabrani tampanja ulaznica za zoo-vrt! Tako znai!, razgoropadio se Svileni saznavi za to. Ipak je u pitanju zavera. Ipak im je polo za rukom da zavrbuju i nekoga meu nama. Da mi je znati koga, ovim rukama bih ga zadavio! Ali, neka se ne

31

opservacija
raduju pre vremena. I mi konja za trku imamo! Smesta je izdao naredbu o izmeni reima pri ulasku u Vrt. Prema njegovoj zamisli, posetioci nee vie dobijati uobiajene ulaznice, ve ugrize. Naime, blagajnici bi trebalo da ugrizu za ruku svakoga ko plati za ulazak u Vrt. One koji nameravaju da ostanu due, dvaput, a one koji nameravaju da u prijatnom ambijentu Vrta provedu samo sat-dva, njih jednom. Iz tog reima, iz razumljivih razloga, bila su izuzeta samo deca. Reeno uinjeno. I, mada je, istina, bilo poetnog nesnalaenja, svakojakih komentara, negodovanja, nerazumevanja, pa i sablanjavanja, ubrzo se pokazalo da je to bio pravi potez. Guve pred kapijama je nestalo, a Vrdalame su konano mogle da odahnu. Blagajnici su zadovoljno trljali ruke. Svileni je likovao. Meutim, jo jednom se pokazalo da je stvarnost varalica sa istananim smislom za ironiju i lukavstvo. Meu posetioce nehotice je bilo baeno seme razdora. Kako je vreme odmicalo, sve vie su se pitali kako to da neke ugrizu dvaput, a neke samo jednom. Zato se niko nije udostojio da im objasni o emu je re. Nije im bilo pravo, a opet, iz njima neobjanjivih razloga, nisu imali ni isti tretman. Jedni su dobijali vie sladoleda, a drugi vie limunade. Svata se vrzmalo po njihovim, zlostima i opainom zatrovanim modanim vijugama, a odgovora niotkud. Ne mogavi da preu preko toga, da se opuste, da se predaju nekoj od brojnih zanimacija koje je nudio Vrt, poeli su da sumnjie jedni druge. Verovali ili ne, oni to su bili overeni s jednim ugrizom, bili su kivni na sve druge zato to su samo pravili guvu, i to namerno. Opanjkavali su ih da ne umeju da se drue ni sa ljudima ni sa ivotinjama. Oni drugi, to su primili dva ugriza, frktali su pak na one prve, zato to posebnu naklonost iskazuju prema jednim a zapostavljaju sve druge stanovnike Vrta. Ako nemaju ljubavi za sve govorili su onda neka se tornjaju odavde! Vrtom se irio prezir, podozrivost poput infekcije prelazila s jednih na druge. Mic po mic, i njihova netrpeljivost narasla je do nepodnoljivosti. Dolo je i do prvih kokanja i ozbiljnijih svaa. inilo se da e svaki minut sve mrnje i svi animoziteti i ovoga i onoga sveta suknuti iz njih. Nije izbilo ni podne, a blagajnike je ve savladao umor. Tome se, naravno, nije uditi, jer nije ih bilo vie od trojice, i nije im bilo nimalo lako da izau na kraj sa posetiocima, koji su i dalje, sa svih strana, pristizali. Zatraili su pomo. Poto je Svilenom ve uveliko bilo dozlogrdilo da sam odluuje o svemu, sazvao je vrhovni savet Vrdalama, vrh vrhova u njihovoj neobinoj hijerarhiji. Bez ijednog glasa protiv, doneta je odluka da se napravi novi tajming deustva na kapijama. Usaglaeno je da se blagajnici radnim danom smenjuju na svaka dva sata, a neradnim na etiri. Ko je jo mogao da pretpostavi da e morati da grizu takvim tempom, i to po smenama. Kada im je ponestalo psovki i uvreda, rasreni i raspomamljeni posetioci udarie jedni na druge. estoko. Prsa u prsa. Namerio se junak na junaka. Namerio se krvnik na krvnika. Kidisali se ime se stiglo, pesnicama, cokulama, ta je ko imao, ko je ta dohvatio. Udri! Udri!, razlegalo se Vrtom. Ratna srea smeila se jednima, namigivala na druge. Krici i jauci odzvanjali su na sve strane. Buljuci onih kojima je bilo dosta batina naputali su bojite, bauljajui ka izlazu iz Vrta okrvavljenih glava i kolena. Uto je pristizala svea, tek uzavrela krv. Udri! Udri!... Tuklo je srce u junaka, tuklo je i svetlo oruje. Na padinama Vrta, voene su zaista mnoge i mnoge bitke. Istorija je zabeleila upade Avara, Huna, Rimskih legija i Krstaa, okupaciju od Turaka, vaba, pa opet vaba, kao i njihovu beaniju. Vojevao je mnogi junak i delija, ukrtali maeve i plemii i fukara, Karaorevi i Miloevi sokolovi rasterivali baibozuk, ginulo se za krst asni i slobodu zlatnu ali, ovako neto uistinu jo nije vieno. Zaprepaene njihovim bezumljem i stupidnou, zveri su morale da razvaaju podivljale ljude. Ojadu se zabavile s njima, pokuavajui da ih dozovu pameti. I molile. I kumile. I preklinjale. Ali nije vredelo. Svileni je ak naloio da upotrebe i silu, ali ni to nije pomoglo. ta je njihova snaga u odnosu na ljudsku mahnitost. Udri! Udri!...Udri! Udri!... Uvidevi da, ukoliko neto ne preduzmu, i oni uskoro mogu da se nau u tom krvavom kolu, slonovi, kenguri, divokoze, labudovi i ostali itelji Oaze mira i ljubavi, na nekiliko mesta razbucali su ogradu i, glavom bez obzira, jurnuli niz padine Vrta, napred ka slobodi. Zarobljeni uvari, zaboravljeni od svih, oajniki su pokuavali da se iskobeljaju iz kaveza. Glodali su ice, razvlaili ih kaievima, palili ih, dozivali, moljakali za pomo, strahujui da se ovo pirovanje nee okonati sve dok neko na njima ne iskali svoj bes. Na svu sreu ako ovde o ikakvoj srei moe biti govora strahujui bezrazlono. Udri! Udri!...Udri! Udri!... Boj je potrajao do samog sumraja. Tada su na scenu stupile Vladine trupe za specijalnu namenu, i na prepad savladale ve premorene Vrdalame. A tek potom, na jadvite jade, razvadivi neumorne kavgadije, u Vrtu konano zavele red. Nema ta, specijalci su se zaista pokazali kao majstori od zanata. Da surovost nije njihovo ime, bila bi prava milina gledati ih u akciji. Opkoljavali bi dvojicu po dvojicu Vrdalama, zatim namicali na njih mree, pa onda udri motkama dok ih ne oamute. Najvie muka zadao im je, naravno, Svileni. Bilo je povuci potegni. Otimali su se s njim dobrih pola sata, ako ne i vie. A onda, izgubivi strpljenje, nekolicina njih se latila maeta i poput nemani nasrnula na njega. Tek tako im je polo za rukom da ga savladaju. uj me bedo ljudska i neljudska, dovikivao im je dok je jo imao glasa. Sreemo se u sledeoj inkarnaciji! Nisu vredela uveravanja da nisu Vrdalame skrivile masakr, ve sami ljudi. Nisu pomogla zaklinjanja oevidaca, ni protesti novinara. Nita nije pomoglo. Po nareenju ministra policije (jedne opskurne kreature, kakvi su inae ministri policije na brdovitom Balkanu), Vrdalame su likvidirane na licu mesta. Bez suda. Bez prava na odbranu. I bez porote. A o njihovoj kratkotrajnoj vladavini zoo-vrtom, za vreme koje su se izdeavala svakojaka udesa, ostale su da kolaju najnaverovatnije i najfantastinije prie. No, recimo jo i ovo. Narednog ponedeljka, u prisustvu snaga reda i brojnih novonarskih ekipa, klinci su odrali svoju, silom nemilih i neeljenih dogaaja, odloenu svetkovinu. Iz njihoviih majunih grla ulo se gromkije nego ikad: Mi imamo svoga Boga, svoga Boga Svilenoga...!

Zoran kiljevi

32

opservacija

OPSERVACIJE

O ITANJU I PISANJU
i - drug
Opservacija 5 . AMBIJENTALNI TEATAR
Teatarske zgrade su danas poluprazne. Pa i kina. Biblioteke imaju sve manje lanova, tiskovine na kiosku se manje kupuju. Novi mediji naprosto su se uvukli u spavae sobe. Malo tko nema televizor i u spavaoj sobi, a prijenosna raunala uskoro e postati sastavni dio jastuka. Zora svoje uenike upozorava da olako ne donose zakljuak kako je teatar u krizi, kako vie nitko ne e itati novine, ii u kino, posuivati knjige u knjinici i sl. I video i TV i internet imaju ogranienu mo manipuliranja i pasiviziranja, svoenja ovjeka na pasivnoga konzumenta, radnika koji se uveer presvlai iz radnog odijela u pidamu, a ujutro obrtno. Nita ne moe sasvim slomiti ljudsku slobodnu volju, potrebu da izie iz kreveta. Zora svoju djecu ui kako svaki medij sveukupne ljudske komunikacije ima svoju narav i da zbog toga teatar treba izii iz skupih zgrada i omoguiti glumcima da svoju ivu rije i igru predstave u ambijentu pristupanom iroj populaciji, a skupe zgrade ostanu kao sastajalite snobova i skorojevia kojima je vanije da budu vieni nego ono to e gledati.

deo -

Opservacija 6. JASNOST IZNAD SVEGA

Ratnici i ratnice prosvijetljenosti umjetniko e djelo, bilo da se radi o slici, pjesmi, glazbenoj kompoziciji, proznom uratku, skulpturi, filmu itd. valorizirati tako to e provjeriti udovoljava li osnovnim estetikim naelima (claritas, consonantia, integritas) jasnost, skladnost i cjelovitost, kako je to poodavno nauavao jedan ratnik prosvjetljenosti*. Njihova e ih uiteljica stoga upozoriti da s toga stajalita nema nikakve razlike izmeu mukog i enskog pisma, izmeu mladih i starih, izmeu ovih i onih, jer umjetniko djelo ili zadovoljava ili ne zadovoljava ove kriterije. Poslanje je vitezova prosvijetljenosti da ova naela, uvode i odravaju i u svakoj drugoj stvaralakoj djelatnosti. Jasnost iznad svega treba njegovati u filozofiji, jer je to jedini nain da se dekonstruira dekonstrukcijska ezoterinost ove manifestacije ljudskoga duha. Oni e vrlo oprezno koristiti rijei u prenesenom znaenju, izbjegavati dvosmislene i viesmislene pojmove kad god je to mogue, ali e se uvati simplifikacija, jer pojednostavljivanje nije put k jasnosti.
* Toma Akvinac

Opservacija 7. INDIVIDUALNO I KOLEKTIVNO

Svaki totalitarni reim preferira kolektivno stvaralatvo i kolektivizam u kulturi. Razlozi su prije svega u kontroli, a zatim u iluziji kako se reim zauzima za stvaralatvo najirih masa. Kontrola se vri na taj nain da se rukovoenje organizacijama za kulturne djelatnosti kolektivistikog tipa povjerava svojim provjerenim kadrovima, a iluzija tu slui da bi se uvijek mogli napasti opasni pojedinci koji prijete sustavu. Jedan ratnik prosvijetljenosti* je savjetovao mlade pisce da na spomen socijalistikog realizma napuste svaki dalji razgovor, a na temu angairanana knjievnost ute kao riba... Ratnici i ratnice prosvijetljenosti uvijek e vie biti na strani individualnog stvaralakog ina, spram kolektivnog, kao modusa kulturnog ivljenja u svim sferama ivljenja, a posebice u umjetnosti. Svi ljudi mogu jednog dana pisati poeziju, prozu, slikati ili skladati, pjevati ili glumiti, ali nikada to nee raditi kolektivno, (iznimno e to raditi i interaktivno), jer bi to bilo besmisleno i po svoj prilici bezvrijedno.
* Danilo Ki

Anto Zirdum

33

vodi/vesti

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki (Kralja Petra I 11)

Uzmite Va primerak AVANGRADA na sledeim mestima:

PEDAGOKI FAKULTET i STUDENTSKI DOM DR ZORAN INI (PODgorika 4) GALERIJA KC LAZA KOSTI (LAZE KOSTIa 5) biletarnica Narodnog Pozorita (Trg Koste Trifkovia 2 Bioskop Narodni (Kralja Petra I) Kafe Des ARTS (Kralja Petra I 18) Kafe Chelsea (Kralja Petra I 8 pasa) Kafe Mali Akvarijum (Zmaj Jovina 3 pasa)

SO MB

OR

NOVI SAD
knjiara Most (Zmaj Jovina 22)

Avangrad je neprofitni list, ali uvek spreman da profitira tako to e biti tiraniji i deblji, te je iz tih razloga otvoren za saradnju, donacije i sponzorstva.

RADIO KAFE (Miletieva 45)

IZBA (eleznika 4)
Crna kua CK13 (Vojvode Bojovia 13) Gradska biblioteka (Dunavska 1) Biblioteka Matice srpske (Matice srpske 1)

Gradska dunavska 35, novi sad www.muzejvojvodine.orG.rs

biblioTeka u

www.Gbns.rs

novom sadu dunavska 1

KIKINDA
Art Pozorini klub Pro ca 28) (Trg srpskih dobrovolja

Kulturno-etnolo ki klub ISKON (Bratstva i jedinstva 155)

BA

narodno pozoriTe sombor

bileTarnica:

Trg KosTe TrifKovia 2 025/436-373

www.npozorisTeso.co.rs/srp/reperToar.hTm

reperToar:

Bioskop NarodNi
sombor
reperToar:

Gradski muzej sombor TrG republike 4 www.Gms.rs

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki kralja peTra i 11 www.biblioso.orG.rs

kralja peTra i Telefon: 025/22-056

www.biosKopsombor.com/01reperToar

Venac Radomira Putnika 3

www.kcsomboR.oRG.Rs

Neposredno pre tampanja jedanaestog broja Avangrada, svetlost dana ugledala je zbirka pria Srana Srdia pod nazivom Espirando, u izdanju Stubova kulture. Autor Mrtvog polja u devet pria obrauje temu smrti, to jest odnos smrti i razliitih sociopsiholokih pojava. Ve provereni pripoveda i u svojoj novoj knjizi stvara upeatljive likove koji se batrgaju u svojim nemirima i snovima, i kreu se ka smrti, koja nekad ne predstavlja samo puko nitavilo nego i novu ansu.

Nagrade na treem ambijentalnom pozorinom festivalu Tvrava Teatar dodeljene su 20.8.2011. Najboljom predstavom Festivala iri (Ljiljana Todorovi, Zlatko Pakovi, Branko Dimitrijevi) je proglasio enidbu, komediju Nikolaja Vasiljevia Gogolja, u reiji Ane orevi i izvoenju Narodnog pozorita iz Sombora. Zdunom igrom ansambla, jarkim likovima koje jedna jedina opsesija uzima pod svoje i infantilizuje, spojem grotesknog i melodramatinog, prohujale epohe i savremenosti, ova somborska predstava, s lakoom i ironijom, i, dakako, ne bez dobrog sporta kako bi rekao siroti Bert Breht iznela je ideju Gogoljevog komada da je ovek sam sebi pakao. Nagradu za najbolju reiju iri je dodelio Zoltanu Pukau, reditelju predstave arobnjak iz Oza, u izvoenju jvidki Sznhz Novosadskog pozorita. Nagrada za najbolju muku ulogu dodeljena je Ninoslavu oreviu za ulogu Kajgane u predstavi enidba Nikolaja Vasiljevia Gogolja, u izvoenju Narodnog pozorita iz Sombora. Nagrada za najbolju ensku ulogu pripala je Emini Elor za ulogu Vetice sa zapada u predstavi arobnjak iz Oza, u izvoenju ansambla jvidki Sznhz Novosadskog pozorita. Specijalna nagrada za drutveni angaman dodeljena je predstavi Brat, nastaloj u koprodukciji teatra Koreja iz Lea i Pokretnog alternativnog teatra omladine Smederevo (PATOS).

Objavljena nova knjiga pesnika i novinara Milana B. Popovia NA KORI INTEGRALNOG HLEBA I OLOVCI (Izdava Narodna knjiga, 2011.) Na kori integralnog hleba i olovci je prilika da na kreativno neuobiajen i nutritivno izbalansiran nain konzumirate serviran pesniki obrok sastavljen od tri neodvojiva poglavlja. Jedno od poglavlja je kljuno. Ono, naprosto, vri i kljua pojasnio je pesnik i novinar, Milan B. Popovi. Retka knjiga poezije koja mada nije tradicionalno lirska, jeste duboko lina. U jedan mah pesnik vidi ljude kao ribe. Ljudi su somovi, somice, tuke i arani. Da, tuke! Popovieva poetska zbirka Na kori integralnog hleba i olovci, koja dolazi posle njegove ne tako davno napisane trilogije lirskih zapisa, spada u satiru. To je pledoaje za zdrav ivot, koji nam se otima jer je nezdrav strasniji - napisao je recenzent knjige, Raa Popov. Info o knjizi Na kori integralnog hleba i olovci na sajtu www.MolitvaTetoviranogSrca.com.

34

Gazdarica crte: Franko Bui