Bibliografija asopisa "Znak sagite" 1-5 Pripremio A. B.

Nedeljkovi, avgust 2001 Maja 1991, u dravi koja se u ognju razvaljuje na komade pri emu e poginuti etvrt miliona ljudi, "Alef" 27 ostaje potpuno pripremljen u Novom Sadu ali zaleen, da nikada ne bude tampan. Stvarni urednik, i tehniki urednik, i ujedno spiritus movens "Alefa", Boban Kneevi, nastoji da svoju energiju usmeri na neto novo, neto slino. Poto se njegov besplatni "Perpetuum mobile" vrlo brzo zaustavio, time potvrujui izvesne zakone fizike, Boban Kneevi u prolee 1993. pokuava da pokrene SF, F i H magazin latinicom (latinicom, u Srbiji) u obliku tanke knjige malo veeg formata (150 sa 240 mm) sa knjiarskom, pretplatnom i linom (u fandomu) prodajom. ("to se tie naina prodaje asopisa 'Znak sagite', okrenuli smo se ka pretplati i prodaji pouzeem uz svega par knjiarskih mesta" (Re urednika, asopis"Znak sagite" br. 1, str. 3). Namera je bila da ovo izlazi samo nekoliko puta godinje ali da ipak bude u nekom smislu naslednik mesenog "Alefa" (vidi: ibid, str. 2). eleo je Boban ovo nasleivanje da postigne bez kioskne prodaje, i to u vremenima uasne agonije drave i privrede. Startovao je sa 200 pretplatnika ali je taj broj polako opadao i nakon pet godina i pet brojeva (tako da bismo mogli u ali rei da je to bio godinjak!) asopis "Znak sagite" se ugasio. U broju 4, na str. 664, Boban e napisati: "Pre nekih etiri godine, kada sam pozvao italaku publiku da se izjasni o "Znaku sagite 4", odazvalo se tano 15 (petnaest) ljudi. (...) asopis "Znak sagite" je izdahnuo". Nijednog trenutka nije ni bilo nieg to bi privuklo decu i omladinu, uprkos injenici da SF mora imati stalni podmladak da bi opstala; tmurne korice, sa mnogo tamnosive povrine i malom ilustracijom opet nekih ugasitih i tmurnih boja i sadrina mogle su samo odbiti mlade. Dizajn petog broja je sasvim promenjen, slika je najzad preko cele strane, ali to je jedna krajnje odbojna

i arogantna iskeena zubata faca iz horora, niko to ne bi kupio svom detetu za roendan. Ime asopisa bilo je potpuno podudarno sa imenom Bobanove edicije knjiga "Znak sagite" tako da, ako pitamo kako se zasebno od te edicije asopis zvao, konstatujemo da se nije ni zvao nikako, a mi smo mu ovde nadenuli provizorno ime "asopis 'Znak sagite'" da bi se znalo o emu uopte govorimo. U anrovskom pogledu startna namera je bila da asopis "Znak sagite" sadri 50% SF, 25% F i 25% H, ali naslovne ilustracije su samo 20% SF (samo jedna, na br. 3, sa kurirom na svemirskom skuteru), 20% F (samo jedna, na br.2) a 60% horor; meutim ako se uzme u obzir koliko je horor-ilustracija na br. 5 vea po povrini, intenzitetu boja, i upadljivosti, vidimo da je prevlast horora zapravo bila mnogo vea, moda 80%. Umesto da misli o potrebama srpske mladosti, urednik je iao na vrh vrha starog, njegovog Ju-fandoma, koji se, meutim, krunio zbog politikog i ekonomskog raspada Druge Jugoslavije i naprosto zbog proticanja godina (ljudi odlaze, upregnu se u porodine obaveze, gube interesovanje... umiru...) a onda je i preostalu malu etu najvernijih pokolebao i razvejao prelaskom na horor i pokuajima da i njih i sebe prestroji u horor i u papazjaniju (postmodernizam) i da tim putem pridobije moda neki deo literarnog establimenta, koji ga je, meutim, tvrdo odignorisao. Jo jedna namera urednika/izdavaa je bila da ugasli "Perpetuum mobile" nastavi da izlazi kao "magazinski deo" ili segment asopisa "Znak sagite". (1) Kneevi, Boban, Re urednika, asopis "Znak sagite" br. 1, mart 1993, str. 2-3. (2) King, Stiven, "Balada o fleksibilnom metku", preveo Goran Skrobonja (prva pria, dakle udarna, pa odmah horor...). asopis "Znak sagite" br. 1, str. 5-36. (3) Markovi, Aleksandar, "Drvo koje jede zmajeve", kratka fantazijska pria o drvetu u stripu "arli Braun" koje svaki put pojede tom sedmogodinjem deaku papirnog zmaja. Onda i sam arli ue u kronju... i stvar postaje horor. Iritiran time, Dobrosav-Bob Genije ivkovi ovako je komentarisao ovu priu kad je bila na konkursu (str. 146): "Otkriu vam ime druge prie u seriji: 'ili Vili cepa jetru Paji Patku!'". asopis "Znak sagite" br. 1, str. 37-41. (4) Mateson, Riard, "Pij moju krv", preveo Vasa urin, horor. asopis "Znak sagite" br. 1, str. 42-7. (5) Jaki, Zoran, "O zebri i ibisu", kratka fantazijska basna locirana u Africi. Dakle prve etiri prie, i prvih 50 stranica, nisu SF. asopis "Znak sagite" br. 1, str. 48-50. (6) Silverberg, Robert, "Zona kloniranja", prevela Milena alji, tvrda SF pria o latinoamerikom diktatoru koji se okruio svojim klonovima da bi eventualni atentatori i puisti uvek likvidirali po jednog klona, nikada njega
2

samog. Ali, to mu i nije bio previe pametan potez, jer... asopis "Znak sagite" br. 1, str. 51-64. (7) Macan, Darko, "Mnogo puta devet koraka", dobra hrvatska kratka SF pria o meuplanetarnom ratu vienom iz perspektive jednog seoskog roba koji ima tri noge a dunost mu je da uporno hoda po jednom valjku-toku sa devet preaga, na taj nain ga okreui da bi se iz nekih poljoprivrednih plodova cedilo ulje. asopis "Znak sagite" br. 1, str. 65-7. (8) Elison, Harlan, "Tri, uo, tri", prevela Milena alji, nastavak bliskofuturske post-holokaustne SF prie "Deak i njegov pas", asopis "Znak sagite" br. 1, str. 68-76. (9) erovi, Jelena, "Zato u Beogradu ima toliko rotvajlera?", prva enska pria u ovom asopisu, naalost i jedina koju je erovi ikada napisala. Poprite radnje je Dagroeb, to zvui kao Zagreb, zar ne. (Ali nije, nego se dosetite sami ta je.) Parodija na SF. Da li ste znali da je u Beogradu u vozilima gradskog prevoza (GSP) takva guva da oni koji su ve unutra, ako su studenti fizike, nastoje da spree otvaranje vrata na stanicama jer ako nagrne jo putnika, zbijenost e se toliko poveati da e se svi skupa pretvoriti u singularitet? asopis "Znak sagite" br. 1, str. 77-80. (10) Plauger, P. J, "Dete svih doba", prevela Milena alji, to je klasik, arhetipska Plaugerova SF pria "Dete za sva vremena" koja je definisala itav jedan pod-anr. Ta devojica je stara nekoliko hiljada godina. asopis "Znak sagite" br. 1, str. 81-93. (11) Filipovi, Dragan R, "Zid", kratka fantazijska pria o dve ene, o jednom smutljivcu koji im se nabacuje, i o jednoj fresci na oblinjem zidu. asopis "Znak sagite" br. 1, str. 94-6. (12) Zanimljivosti -- 6 najduih i 7 neobinih SF naslova, asopis "Znak sagite" br. 1, str. 97. (13) MakHejl, Brajan, "Postmodernistika proza", esej, preveo A. B. Nedeljkovi (mada to nigde nije naznaeno), asopis "Znak sagite" br. 1, str. 98-103. (14) Elison, Harlan, "Zato deca ne lie na roditelje?", esej, preveo anonimus, asopis "Znak sagite" br. 1, str. 104-12. (15) Skrobonja, Goran, "udesni svet RPG", esej o FRP igricama (vidi Renik), asopis "Znak sagite" br. 1, str. 113-19.
3

(16) Skrobonja, Goran, intervju sa njim, vodio anonimus, verovatno urednik. asopis "Znak sagite" br. 1, str. 120-2. (17) urin, Vasa, "Fandom, dolazak u (klub) 'Lazar Komari' mnogima je promenio ivot!", esej, asopis "Znak sagite" br. 1, str. 123. (18) Fanovi, Marko, prikaz neprevedenog romana (to znai, jo ne prevedenog na srpski): Robert Silverberg, Lice voda, 1991, asopis "Znak sagite" br. 1 str. 124. (19) Fanovi, Marko, prikaz neprevedenog romana: Stiv Erikson, Plaa rubikon, 1986, ibid. (20) Fanovi, Marko, prikaz neprevedenog romana: Stiv Erikson, Krugovi crnog asovnika, asopis "Znak sagite" br. 1, str. 125. (21) Fanovi, Marko, prikaz neprevedenog romana: A. A. Atanasio, Poslednje legende Zemlje, ibid. (22) Fanovi, Marko, prikaz neprevedene kolekcije pria: Orson Skot Kard, Prie o Alvinu Tvorcu, asopis "Znak sagite" br. 1, str. 126. (23) Milovanovi Miodrag, prikaz romana: Mile Jankovi Beli, Bleda meseeva svetlost iz 1992, prikaziva insistira na linosti autora i na sporom tempu odvijanja radnje. asopis "Znak sagite" br. 1, str. 127-8. (24) Damnjanovi, Ljubomir, prikaz knjige: Rene Gijo, Nepoznata planeta, preveo Miodrag Gaji, "Nolit", Beograd, 1992. Ljuba totalno rastura ovu knjigu napisanu 1962. godine i objavljenu u Jugoslaviji sa trideset godina zakanjenja, knjigu za koju kae da je i 1962. ve bila beznadeno zastarela i sasvim nepotrebna. asopis "Znak sagite" br. 1, str. 128-30. (25) Damnjanovi, Ljubomir, prikaz knjige: Alizder Grej, Lanark, prevela Jelena Bogavac, Biblioteka "Feniks", izdava "Svjetlost", Sarajevo, 1991. Prikaziva tvrdi da je to obiman, sloen, visoko kvalitetan roman. asopis "Znak sagite" br. 1, str. 132-3. (26) Milovanovi, Miodrag, prikaz knjige: Marica Josimevi, Postaja Gospodnja, 1991. Prikaziva daje knjizi vrlo lou ocenu. asopis "Znak sagite" br. 1, str. 133-4.

(27) Fanovi, Marko, prikaz knjige: Goran Skrobonja, Nakot, objavljeno kao "Emitor" 110 u maju 1992. Kasnije e taj roman biti objavljen i kao knjiga. asopis "Znak sagite" br. 1, str. 134. (28) "Nagrade 1992", informacije o svetskim nagradama i, naroito vano za studije srpske SF, tabela nominacija i nagrada "Lazar Komari" te godine. asopis "Znak sagite" br. 1, str. 135-40. (29) "Konkurs 'Znak sagite' za domau SF i F priu", izuzetno dragocena i pregledna informacija o prva etiri Bobanova konkursa; navedeno je, za nekoliko desetina srpskih autora, kako su se plasirali na tim konkursima. Na kraju je naveden ukupan (zbirni) broj poena za 20 najbolje plasiranih, meu kojima su 17 srpski a 3 hrvatski autori. asopis "Znak sagite" br. 1, str. 1425. (30) ivkovi, Dobrosav-Bob, "Strane za nastrane", komentari o dvadesetak pria sa najnovijeg, etvrtog Bobanovog konkursa, koje je Bob pristao da proita. Komentari su veinom ultra-ironini i vrlo kratki, do te mere da se uopte ne razaznaje o emu je pria bila i ta je u njoj bilo loe (naprimer, "Sve moje nade su poloene u realnu mogunost da ova pria dobije zasluenih 0 poena"). ivkoviev komentar o Fipinoj prii "Zid" glasi ovako: "I ja mrzim i prezirem ene. No ja ih bijem -- ne piem o tome." ene -- ule ste ovo? Prozvane ste? Prooo-ziv-kaa! Prooo-ziv-KAaaA!!! (Ali, naravno, on se samo alio. I Boban i Bob su tada bili skloni takvim junako-momakim anti-enskim alama, naprimer za urednicu "Omnija" Elen Detlou Boban u asopisu "Znak sagite" br. 4, na str. 664, pie: "Elen Detlou je (...) toliko inteligentna (...) da mi se ini da je nemogue da je ensko" -- a onda je Bobanu u tom pogledu utiala ton izvesna osoba enskog pola sa imenom na A.) (Jo jednu, mnogo jau ivkovievu alu protiv ena, jednu koju je samo rekao a ne napisao, dobro pamtimo i uvamo je ipak zapisanu na jednom mestu pod ifrom "c s " a objaviemo je kad bude vreme za objavljivanje, to nee biti skoro.) Dodue redakcija je predloila itaocima, na str. 146, da ove Bobove dve stranice (146 i 147), koje su naspramne (suoene), naprosto premau lepkom, zalepe jednu za drugu, i zaborave da su ikada postojale! asopis "Znak sagite" br. 1, str. 146-7.

(31) Kneevi, Boban, Re urednika, "Znak sagite" br. 2, april 1993, str. 150. Nije to stvarno sto pedeseta strana, nego, realno, druga, ali je urednik odluio da paginaciju, malo u stilu nekih akademskih publikacija, nastavlja neprekinuto kroz sve brojeve ovog asopisa tako da "Znak sagite" br. 5 poinje ak stranicom 672. A cena? Nije naznaena, ali tih meseci se cena jednog primerka dnevnih novina raunala u stotinama hiljada milijardi dinara. Bila je to ekonomija destrukcije u punom zamahu. Urednik precizira kog dana pie ovu Re urednika (2. april 1993) i koliko je primeraka asopis "Znak sagite" br. 1 prodato: tano 173 primerka. Ali, kae on, javlja se jo poneki zainteresovan pojedinac, pa e se verovatno prodati i svih 200 primeraka. "Knjiarske ponude praktino nije ni bilo (...) interesovanje knjiara je veliko ali svi oni redom zamiljaju da izdavai treba da ih finansiraju, to 'Znak sagite' vie nikada nee initi." Ne pominje vie ambiciju da ova publikacija nasledi "Alef"... koji se prodavao na nekih 2.000 kioska u Srbiji... Najavljuje za jesen 1993. peti konkurs "Znak sagite"."Znak sagite" br. 2, str. 150. (32) Martin, Dord R. R, "Noni letai", preveo Goran Skrobonja, tvrda svemirska SF pria. Evo jedne divne poetne reenice: "Dok je Isus iz Nazareta umirao na svom krstu, volkrin je prolazio udaljen samo jednu svetlosnu godinu od njegove agonije, hitajui ka spoljnim prostorima." "Znak sagite" br. 2, str. 151-92. (33) Oltvanji, Oto, "Umirui leptir", kratka horor pria o ludaku koji see delove tela sa rtava ali i sa sebe,
6

ovo e godinu dana kasnije biti objavljeno i u knjizi Nova (alternativna) srpska fantastika na str. 233-236. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 193-5. (34) Kard, Orson Skot, "Vaenje potopljenog", preveo Aleksandar B. Nedeljkovi, SF pria o mormonima i potopljenom Solt Lejk Sitiju budunosti. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 196-209. (35) Skrobonja, Goran, "Kanada", pria u srpskom ambijentu, kratka, preovlaujue SF ali sa jakim horor elementima, vrlo dobra, uspela. Deava se u Beogradu, pa ba i na sred Terazija, i izrazito je srpska po tematici. Bila je tada blisko-futurska (objavljena 1993, radnja se dogaa 1998) i govorila je o jednom buduem nuklearnom ratu gde se poslunost naeg stanovnitva obezbeuje pomou jednog vrlo nehumanog sredstva. itamo i pismo koje general-pukovnik Gerasim Simovi, naelnik Vojno-medicinske akademije, alje Vrhovnom komandantu, a to je maral Mile ibica. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 210-3. (36) King, Stiven, "Majstor za travnjake" (zapravo, "Kosa"), preveo Goran Skrobonja, SF pria po kojoj je nastao proslavljeni SF film istog naziva. Access denied! Access denied! Kasnije je snimljen, tanije nabrljan nekakav nastavak tog filma, Kosa 2, bezvredan, glup, lo, samo da bi se iscedio jo neki dolar. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 214-20. (37) ekularac, Aleksandar, "Transformacija", kratka SF (oko 5 lajfni) pria sa elementima fantazije. (Jedna stranica asopisa "Znak sagite" puna-puncijata teksta ima 2,5 lajfne.) U distopijskoj srednjoj budunosti, kroz koju stotinu godina, ivimo okrueni vetakim, a ne prirodnim proizvodima; to je stanje prikazano u prvom delu prie, ali, na nesreu, taj prvi deo nema nikakve kompozicione veze sa drugim delom prie, gde se jedan soliter od ezdeset spratova preoblikuje, po svojoj sopstvenoj volji, u neto drugo. To znai da je pria, u pogledu kompozicije, neveto skrpljena. Pa ipak, autor pokazuje izvesnu snagu izraavanja. Ovo je jedina njegova pria za koju znamo. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 221-3. injenica da je odmah posle nestanka "Alefa" Kneevi nastavio da pravi ovaj svoj "Alef" pokazuje da je verovatno istinita njegova tvrdnja da je i "Alef" pravio u sutini on sam, bez uea izvesnih ljudi u Novom Sadu iji se posao, barem po Bobanovoj tvrdnji, ograniavao na to da "jednom meseno navrate, da pogledaju gotov 'Alef', zadre se petnaest minuta, i odu u grad na pivo". U post-komunistikom dravnom (takozvanom "drutvenom") vlasnitvu bilo je mogue tako zaraivati mesenu platu, i mnogi su to i inili. Da li su greili? A Boban Kneevi je radio, neumorno i neprestano, kao robot -- naprosto zato to je voleo fantastiku.
7

(38) Karter, Angela (ili Anela, a zapravo Ejndela), "Vukodlak", preveo MaF, kratka (oko 2 lajfne) horor pria po motivima bajke o Crvenkapi i vuku. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 224-5. (39) Kneevi, Boban, "Onaj koji nema duu" kratka (oko 8 lajfni) horor pria sa fantazijskim elementima, o ugovoru sa avolom i o demonima koji dolaze da izvre ono na kraju, kad potpisnik mora da preda i duu i telo. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 226-9. (40) Simak, Kliford D, "Epilog", preveo Goran Skrobonja, SF pria o dalekoj budunosti. Proslavljeni Simakov roman Grad nastao je 1952. godine objedinjavanjem osam SF pria, ranije objavljenih; dve decenije kasnije, Simak je napisao i ovu, devetu, koja je epilog prie o Gradu. Ovakve prie pronalaze i objavljuju oni ljudi koji SF poznaju i vole. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 230-7. (41) Filipovi, Dragan R, "Bela ptica", kratka fantazijska pria o vetrenjacima, duhovima koji se vijaju po oblacima iznad Srbije i mogu spreiti da pada grad (meteoroloka pojava). Oni se, u prii, sporekaju sa jednim mladim meteorologom koji se radije ne bi meao u to, a nagoveteno je i da e se oni boriti protiv SFORA ili NATO ili nekih takvih trupa na teritoriji bive (Druge) Jugoslavije, jedinoj teritoriji na kojoj je NATO ikada ratovao. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 238-40. (42) Tolkin, D. R. R, "Silmarilion", prevela Dubravka Grebenarevi, jedno poglavlje iz tog veoma uvenog fantazijskog romana, koji je prikvel takoe fantazijskog Gospodara prstenova. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 241-6. (43) Krsti, Sran, "Mefisto i Zlatokosa", odlomak iz istoimenog romana o borbama izmeu Mefista i demonskih hordi s jedne strane, i Isusa i aneoskih divizija sa druge strane, pri emu je nekako u sredini jedna zgodna enska (ne besmrtna, nego obina) po imenu Zlatokosa, koja svojim udima utie na ovaj veliki rat. Naime avo i jedan mladi aneo se u kafani nabacuju toj enskoj (obojici je do seksa), pa se i potuku, aneo pogine, i taj kafanski incident je poetak mnogo veih nevolja. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 248-56. (44) Fanovi, Marko, "Budunost koja je ostala u prolosti i ona koja to nije", esej o dosadanjim uspenim i neuspenim SF predvianjima budunosti. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 258-60. Koliko god puta dr Zoran ivkovi kazao da se SF ne bavi predvianjem budunosti i da se ne ocenjuje po tanosti tog predvianja nego po knjievnoj vrednosti, pa makar on to i milion puta objasnio, svejedno, ljudi naunu fantastiku itaju i gledaju
8

primarno zbog svoje futurski orijentisane radoznalosti. Mi smo takva rasa, elimo da znamo ta e biti s nama, a na knjievnoj ravni tu potrebu podmiruje SF. (45) Fanovi, Marko, "Bajke sa mranom stranom: Anela Karter (1940-92)", prikaz ivota i rada te ugledne engleske knjievnice, sklone fantazijskom pisanju sa SF elementima. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 261. (46) Gingold, Majkl (ali to je napisano u originalu, "Michael", Boban Kneevi je usvojio taj hrvatski obiaj), "Hororzini iz domae radinosti", esej o hororu, str. 262-6. (47) Kronenberg, Dejvid, intervju sa njim, razgovor vodio Majkl Rau, preveo anonimus. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 267-71. (48) Brajant, Edvard, prikaz neprevedene knjige: Liza Tatl, Koa due. Ovaj Brajantov prikaz preveo je, sa engleskog, najverovatnije ABN, ali to nije naznaeno. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 272-3. (49) Brajant, Edvard, prikaz neprevedene knjige: Den Simons, Entropijski leaj u pono, prikaz knjige, preveo najverovatnije ABN. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 274. (50) Oltvanji, Oto, prikaz neprevedene horor knjige: Robert MakKemon, ivot deaka. Citira navodnu izjavu Stivena Kinga da se "u svakom horor piscu krije dete". asopis "Znak sagite" br. 2, str. 274-5. (51) Oltvanji, Oto, prikaz neprevedene horor knjige: Don Skip i Krejg Spektor, Knjiga mrtvih. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 275-7. (52) Milovanovi, Miodrag, prikaz knjige: Monolit 7. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 277-8. (53) Milovanovi, Miodrag, prikaz knjige: Tamni vilajet 2. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 279. (54) Milovanovi, Miodrag, prikaz knjige: Polarisova SF antologija 1993. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 280. (55) Milovanovi, Miodrag, prikaz prevedene horor knjige: Klajv Barker, Velika i tajna predstava. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 280-1.

(56) Nedeljkovi, Aleksandar B, prikaz knjige: Tamni vilajet 2. Dakle, u ovom istom broju, dva vrlo razliita prikaza te iste antologije. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 281-3. (57) Natman, Filip, "Piter Etkins -- dug put do Pakla", prikaz filma Helrejzer 3, preveo Vasa urin. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 284-6. (58) Kermod, Mark, "Ejlien 3 -- ples sa tuincem", prikaz filma, preveo Goran Skrobonja. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 287-9. (59) Helms, Majkl, "Mrtav u mozgu, sa druge hemisfere", prikaz filma Modano mrtav (engl. Braindead) , preveo Goran Skrobonja. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 290-2. (60) Gingold, Majkl, "Nagrade motorne testere", lanak o nagradama za horor filmove, preveo Goran Skrobonja. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 293-5. (61) SF zanimljivosti -- liste 17 heroja, 8 antiheroja i 11 negativaca. Sastavio anonimus. "Znak sagite" br. 2, str. 296-7. (62) Todorovi, Vladimir, "Pogled iz svemirskog broda", lanak o rezultatima nekih radio-anketa koje je vodio u okviru emisije koja se tako zove. asopis "Znak sagite" br. 2, str. 298-9. (63) ivkovi, Dobrosav-Bob, "Strane za nastrane: predlaem da mrzite", humoristi-ni osvrt na 17 filmova, serija, knjiga, ljudi i pojava. O enama kae (str. 301): "One slue da: ute, sluaju, rade i raaju (ako im se naredi)." Dva filma nisu SF, ali Bob stavlja jasne naznake: "Sjaj u travi, ba me briga to nije SF, i, Love Story, ba me briga to nije SF". "Predivan" je Bobov komentar o filmu Ljubavna pria sa Rajanom O'Nilom i Eli Mak Grou: "Ovo je mogao da bude jedan dobar porni. teta to riba nije umrla u prvih 5 minuta filma, pa da tip nae neku dobru (...)". asopis "Znak sagite" br. 2, str. 300-1.

10

(64) Kneevi, Boban, Re urednika, asopis "Znak sagite" br. 3, septembar 1993, str. 306 (a zapravo je to str. 2 ovog broja). Zamera Eleni Laok da je "definitivno najsporiji prevodilac na planeti Zemlji" jer je pune tri godine prevodila novelu "Varvarska princeza" koja ima 60 lajfni. (Elenin tempo je dakle bio oko 0,38 lajfni nedeljno, ili, oko jedan i po red teksta dnevno.) Boban precizira da sada ima 27 pretplatnika. Zbog gigantske, munjevite inflacije, i zbog toga to (komunistika) dravna pota odugovlai i po 40 dana sa isplatom novca privatniku, sasvim je besmisleno da Boban ijedan primerak proda preko pote, pouzeem, ma kome. To je situacija u septembru devedeset tree. (65) Vind, Vernor, "Varvarska princeza", fantazijska pria, prevela Elena Laok. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 307-31. (66) urin, Vasa, "Sea li se Brajvia", kratka fantazijska pria o okupljanju grupe telepata reenih da jednog od njih postave za kralja Engleske, ali da prestonica bude Kamelot. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 332-4. (67) Praet, Teri, "Uvrnute sestre", preveo Vasa urin, fantazijska pria o veticama, kralju, glumcima itd. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 335-46. (68) Anelkovi, Radmilo,"Sva vuja deca". Ova pria je objavljena i u antologiji Tamni vilajet 3, a u toj bibliografiji je i komentariemo. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 347-63.
11

(69) MakKemon, Robert, "Jedi me", horor pria o vremenu "... kada je sivi grad bio pun pacova i nemirnih mrtvaca", preveo Goran Skrobonja. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 364-71. (70) Santo, Veronika, "Vrt pramanih figura", ova pria objavljena je i u knjizi Nova (alternativna) srpska fantastika, u toj bibliografiji je komentariemo. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 372-9. (71) MakAuel, Pol, "Genetski ratovi", preveo Marko Fanovi, odlina kratka tvrda SF pria o genetskim ratovima u bliskoj budunosti, koji poinju tako to se prodaju genetski izmenjene itarice koje raaju obilato, ali je seme posle prve generacije neplodno (to ameriki instituti za penicu i kukuruz sada rade, uveliko) a kupovina novog genetski poboljanog semena je tako uasno skupa da se cela etva, i jo vie, mora dati za to, tako da poljoprivrednici umiru od gladi iako proizvode vie nego ikad. (Naravno oni bi u stvarnosti ostali pri starim, jeftinijim sortama, ali u genetskim ratovima one bi mogle biti unitene novim vrstama virusa, parazita itd.) asopis "Znak sagite" br. 3, str. 380-4. (72) Nei, Ivan, "Drvo Labinovo", SF pria. U koloniji izgnanika na nekoj dalekoj planeti, drvo nezemaljskog porekla, bez lia, sa osmougaonim stablom i granama i granicama (koje svetle kad ih odlomi) poinje da deluje na naseljenike a zatim i da im namee svoju volju. Kompozicija prie je nespretna zbog vrlo opirnih priseanja jednog koloniste (aka) koja su grubo umetnuta, zbog ega postaju neuverljiva pria u prii. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 385-98. (73) Morou, Dejms, "Ejb Linkoln u Mekdonaldsu", preveo A. B. Nedeljkovi, izvanredna vremeplovska pria o dilemi izmeu ropstva i ukidanja ropstva. Vrhunska SF. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 399-406. (74) Filipovi, Dragan R., "Tri (miliona) kostura", pria sa motivima iz fantazijske i horor pesme ika Jove Jovanovia Zmaja "Tri kostura", i sa SF elementima. Politiki gledano, ova pria govori o ogromnim nepravdama koje su srpskom narodu uinjene u dvadesetom veku a naroito o ratnim zloinima poinjenim protiv srpskih civila u Prvom svetskom ratu i protiv naih vojnika prilikom povlaenja preko Albanije 1915 (prvi kostur), zatim protiv srpskih civila u graanskom ratu u Bosni prilikom raspada Druge Jugoslavije (drugi kostur, devojaki), i najzad protiv srpskih graana na Kosovu i Metohiji u vreme komunistike ili post-komunistike diktature (trei kostur). Meutim, nema ni pomena o makar i jednom ratnom zloinu srpske strane, a mi sada znamo da je i toga bilo. Nedostaju oni kosturi iz kamiona-hladnjae potopljenog u Dunav kod Golupca, i onih 8.000 iz
12

Srebrenice, ali, te stvari su se tada krile, pa autor nije mogao tada znati za to; a pisao je najiskrenije, iz dubine due. Oko 4.000.000 Srba (etiri miliona, a ne tri, kao to se u naslovu prie sugerie) je nepravedno i divljaki pobijeno u svakojakim ratovima u 20. veku, to e verovatno za sva vremena obeleiti svest ovog malog naroda, ali, nezaobilazna je istina da je na samom kraju veka, u ratovanju u Bosni oko 1993. i na Kosovu tokom tri meseca 1999, jedan mali broj Srba osramotio svoje oruje i svoj narod, postupajui slino zloincima na protivnoj strani, pri emu je ubijeno ukupno moda oko 15.000 zarobljenika i civila koji su bili pripadnici drugih naroda. Dakle, ti avetinjski vozovi sa kostima, koji kod Filipovia tako impresivno krstare ispod Balkana u nekoj dimenziji seni, morali bi imati ne samo etrdeset hiljada vagona ispunjenih srpskim rtvama, nego i nekih stotinu i pedeset vagona ispunjenih onim drugim rtvama, a to u bitnoj meri preureuje moralni prostor Balkana jer za sva vremena ukida srpsku bezgrenost koja je u Fipinoj prii snano implicirana, i koja je dugo bila u samom centru srpske slike o sebi. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 407-18. (75) Tolkin, drugo poglavlje Silmariliona. To je velianstvena fantazija maa i magije. Ali, nije SF. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 419-34. (76) Kranjac, Brankica, "Listing", kratka SF pria konstruisana kao kompjuterski ispis (print-aut) iz etrdesetog veka, o neuspelom upoznavanju jednog oveka i jedna ene na ulici. Teko se ita, nije osobito uspelo, ali, kao i druge prie ove vrste, ukazuje na razlike izmeu naeg uma i kompjuterskog uma. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 434-8. (77) epmen, Kliz, Gilijam, Ajdl, Dons i Palin (pet ljudi, kolektivni autor), "Fenomeni - Letei cirkus Montija Pajtona -- SF ske", preveo Goran Skrobonja, scenario zaista naunofantastine komine epizode koju su Pajtonovci snimili. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 439-47. (78) Ra, Kristin Ketrin, "Kud nestadoe stare SF tradicije?", esej, preveo A. B. Nedeljkovi. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 448-9. (79) Marota, Linda, i Filip Netmen, "One piu o krvi", esej o horor spisateljicama, preveo Goran Skrobonja. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 4504. (80) Elison, Harlan, "Nekako, ini mi se da vie nismo u Kanzasu, Toto", preveo Ljubomir Damnjanovi, lanak o neuspeloj TV seriji od 16 epizoda za koju je Harlan bio scenarista, Izgubljeni meu zvezdama (engl. Starlost) a koja je, po Elisonovoj tvrdnji, upropaena bez njegove krivice, nasilnim
13

intervencijama gomile nesposobnih, nestrunih i glupih ljudi koji su nad njom imali vlast. Evo jo jedne definicije SF, Elisonove, u Ljubinom prevodu: "SF pria mora da sadri unutranju logiku. Mora da bude dosledna ak i u granicama sopstvenih spekulacija. To je ono to SF pria ili scenario moraju potovati da bi mogli voditi itaoca ili gledaoca kroz radnju a da se ovaj ne osea prevarenim ili izigranim ili obmanutim. Striktna pravila zapleta moraju se potovati da bi se potisnula neverica publike, doputa joj da prihvati nemogue." (sic). asopis "Znak sagite" br. 3, str. 455-62. (81) Jankovi, prof. dr Milorad, "Uvod u kosmiku ekologiju", lanak o moralnim i etikim aspektima budueg osvajanja kosmosa. "Da li mi imamo pravo da u kosmikim prostorima osvajamo bilo ta i da porobljavamo i muimo bilo koga, ovako nemoralni i zli i sadistiko-mazohistiki sazdani, sa duom crnjom od najcrnje noi? Zar da ponavljamo, sada u kosmikim razmerama, krvavu istoriju genocidnog osvajanja Amerike, posebno June i Srednje Amerike, od strane Evropljana, u prvom redu krajnje neoveno ponaanje panskih i portugalskih osvajaa? Ili, naprotiv, humanizacija Kosmosa e biti neophodna da sam ovek postane humano i dobro bie (...)? Dakle, tri paralelna i uzajamno uslovljavajua su procesa: Kosmizacija oveanstva, Humanizacija kosmosa, Kosmika humanizacija oveanstva." (str. 464) Daje i definiciju kosmike ekologije: "Kosmika ekologija je bioloka nauka koja se bavi prouavanjem odnosa ivih bia (zemaljskih i vanzemaljskih) prema faktorima spoljanje sredine u slobodnom kosmikom prostoru i na kosmikim nebeskim telima, kao i u vetakim uslovima kosmikih letelica i postrojenja." (ibid) O oveku, na str. 466: "ovek kao ivo bie, bioloko i socijalno, ispoljava se u svome drutvu i u itavoj biosferi kao krajnje negativna pojava, kao bie krajnje izofrenino, do maksimuma obolelo od jednostruke ili, ak, i viestruke maligne izofrenije! ovek, dakle, kao Homo sapiens ustvari je Homo sapiens shizofrenicus!" ta uiniti? Str. 467: "Stvar je u sledeem: u pitanju je pre svega moralna obaveza oveka da svoju neetinost i nemoralnost ne prenosi u druge svetove kosmosa, sa, eventualno, specifinim civilizacijama humanoidnih stvorenja i drukijim biosferama, nameui im svoj (zemaljski) (ne)moral, odvratan i nepodnoljiv, i sopstveni odnos prema tim sveukupnim biosferama, prenet iz nae "prakse" i odnosa koje mi primenjujemo prema sopstvenoj biogeosferi (naroito ako su ta druga "ljudska bia", njihove civilizacije i njihova biosfera moralniji od nas i ekoloki etikiji nego to je to sluaj na Zemlji."
14

Profesor takoe razmatra pitanje da li e ljudi, izlazei u kosmos, shvatiti jednu misao: "svi smo mi braa (...) tu najznaajniju misao ovoga sveta" (str. 468) i da li e zbog toga razviti "apsolutni oseaj apsolutne solidarnosti" (ibid). Naravno da su kritike koje prof. Jankovi upuuje ljudskoj rasi neosnovane, jer su i druge ivotinje, i to ne samo sisari, i ne samo kimenjaci, surove jedna prema drugoj (ajkule... pauci... virusi...) pri emu jedino ovek ima svest da treba sauvati prirodu; takoe i zbog toga to profesor Jankovi poredi ljudski moral sa nekim potpuno imaginarnim moralom neke druge meuzvezdane rase za koju uopte ne znamo ni da li ona postoji, a ako postoji, kakva je. Meutim, istina je da bi u sluaju preovlaivanja neke diktature na Zemlji, i u sluaju da ona pone da se iri po kosmosu, irenje ljudskog uticaja bilo jednako irenju zla. Zamislimo samo itav Sunev sistem pod komandom nekog komunistikog ili nacistikog zlikovca, Velikog brata! Dakle, iako u mnogo emu preteruje ili naprosto nije u pravu (naprimer, apsolutna solidarnost je vrlo lo recept, jer bi to onda morala biti solidarnost i sa tetoinama i zloincima), prof. Jankovi je na tragu neega to za nas naunofantastiare ima smisla: zakoraujui u kosmos moramo se uvek pitati kakav moralni prtljag nosimo sa sobom. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 463-71. (82) Ljubotina, Sergej, "Fankor, lirska hardkor fantastika", kratak (oko 4 lajfne) lanak verovatno o fantastici, ali, skoro potpuno nerazumljiv. Verovatno pokuaj humora. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 472-3. (83) Oltvanji, Oto, prikaz neprevedene knjige: Dons, Stiven, i Remzi Kembel, Najbolji novi horor 3, 1992. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 474-5. (84) Marota. Linda, prikaz neprevedene knjige: Koda, Keti, ifra, 1991, ovaj prikaz preveo je sa engleskog neko, verovatno Oto Oltvanji. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 476. (85) Sali, Vejn Alen, prikaz neprevedene knjige: Den Simons, Molitva razbijenom kamenju, i ovaj prikaz preveo verovatno Oto. Ibid. (86) Marota, Linda, prikaz neprevedene knjige: Den Simons, Strvinarska uteha, 1989, i ovaj prikaz preveo verovatno Oto. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 477-8. (87) Marota, Linda, prikaz neprevedene knjige: K. V. Deter, Vuji tok, 1992, i ovaj prikaz preveo verovatno Oto. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 478-9.

15

(88) ou, Den, prikaz neprevedene knjige: Pol, Fred, Svet na kraju vremena, 1990, i ovaj prikaz preveo verovatno Oto, asopis "Znak sagite" br. 3, str. 479-80. (89) Letson, Rasel, prikaz iste te Polove knjige (ali drukiji nego ouov, naravno). I ovaj prikaz preveo verovatno Oto Oltvanji. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 480-1. (90) Vitmor, Tom, prikaz neprevedene knjige: Katarina Ker, Bluz Polarnog grada, i ovaj prikaz preveo verovatno Oto. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 481. (91) Damnjanovi, Ljubomir, prikaz knjige: Ursula Le Gvin, Vetar dvanaest etvrti, preveo Zoran Jaki, Beograd, "Polaris" 1992. Ljuba je ustanovio da je Zoran ranije objavio pet a tek sad preostalih dvanaest pria koje ine seriju od sedamnaest, to je, u idealnom sluaju, trebalo objaviti kao jednu knjigu sa priama u tano odreenom poretku (po hronolokom redu kad su nastajale) da bi se mogla pratiti Ursulina karijera, Ursulin umetniki razvoj. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 482. (92) Damnjanovi, Ljubomir, prikaz knjige: Bulgakov, Mihail, avolijada, i, Kobna jaja, preveo Andrija Lavrek, Novi Sad, Biblioteka BIS, izdava "Novi svetovi", 1993. To nije roman, to su dve novele Bulgakova, iz 1924. godine, jedna se zove "avolijada" a druga novela se zove "Kobna jaja". asopis "Znak sagite" br. 3, str. 483. (93) Ljubomir Damnjanovi, prikaz knjige: Milan Drakovi, Golijat (kolekcija njegovih pria, namenjena deci), Beograd, Srpska knjievna zadruga, 1993. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 484. (94) Ljubomir Damnjanovi, prikaz knjige: Tolkin, Silmarilion, Beograd, Biblioteka "Grifon", izdava "Ezoterija", 1993. Ovo je izuzetno obiman (oko 5 lajfni) prikaz i te knjige, ali i Tolkinovog ivota i rada. "Naite danas pisca koji je spreman da posveti sedamdesetak godina stvaranja svetu koji na kraju zaivi u jednoj knjizi." asopis "Znak sagite" br. 3, str. 484-6. (95) Milovanovi, Miodrag, "Futura, mjesenik za znanstvenu fantastiku i fantaziju", lanak o prvih pet brojeva tog hrvatskog magazina koji je naslednik "Siriusa" ali koji se barem do sad (leto 2001) nije poeo prodavati u Srbiji, niti donosi prie srpskih pisaca. Format "Future " je neobino mali, 11 sa 16 cm, za razliku od "Siriusovih" 13 sa 20 (dakle povrina korice je samo dve treine "Siriusove"). Miina ocena je pozitivna, ali vreme je pokazalo da to ovde gotovo niko i nee da ita. Jezik kojim je "Futura"
16

tampana sada je ve vrlo teko pristupaan Srbima. Pretpostavljamo da brza evolucija hrvatskog jezika ima svoj cilj, naime, da se i separatnim lingvistikim identitetom maksimalno garantuje da e hrvatska drava zauvek biti politiki zasebna i nezavisna od srpske drave. "Znak sagite" br. 3, str. 488-9. (96) Milovanovi, Miodrag, "Vreme kao kljuna odrednica SF anra", teorijski lanak namenjen mladim piscima SF. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 490-1. (97) "Nagrade 1993" i rezultati etvrtog konkursa "Znak sagite" u kategorijama "novelete" i "pria", takoe i plasman 32 najbolja jugoslovenska pisca na dosadanja etiri ta konkursa. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 492-7. (98) ivkovi, Bob, "Strane za nastrane", humoristiki komentari o priama i ljudima u SF. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 498-9. (99) Pejki, Ivan, fantazijski strip "Bekstvo", jedan kvadrat ovog stripa lii (pomalo) na Mebijusa. asopis "Znak sagite" br. 3, str. 500-1.

17

(100) Kneevi, Boban, Re urednika, asopis "Znak sagite" br. 4, avgust 1997. mada na korici lepo pie "juli 1994" -- Boban je korice tampao tada a tabake tri leta kasnije...), tira 250 primeraka, str. 506 (a zapravo druga). "'Znak sagite' kao asopis nije uspeo", kae ovde urednik/izdava. "Broj kupaca je mizerno nitavan. Zarada ne postoji. Prodaja preko knjiara gotovo i da ne postoji. Naplata preko knjiara kao i da ne postoji. Broj italaca je neznatno vei od broja kupaca. Niko nita ne ita u ovoj zemlji. Nikoga nita ne zanima. (...) Ja znam sve kupce asopisa 'Znak sagite' i antologije Tamni vilajet (...) Nikoga nita ne zanima u ovoj zemlji. To je osnovni problem nikakve prodaje asopisa." Verovatno pukim sluajem, istom koincidencijom, naslovna ilustracija prikazuje jednu neraspoloenu osobu koja se dri obema rukama za glavu kao da se zgraa nad nekim velikim neuspehom. (101) Skrobonja, Goran, "Dodir genija", duga horor pria o krvavim dogaajima u jednoj srpskoj koli u koju dolazi psihomona uenica Ana olovi. Ova pria je neto kao srpska Keri. Bila bi, takoe, perfektna za jednu epizodu "Zone sumraka". asopis "Znak sagite" br. 4, str. 507-35. (102) Smit, Alen, "Smrt Kapetana Budunosti", parodijska SF pria, preveo Ljubomir Damnjanovi. asopis "Znak sagite" br. 4, str. 536-66. (103) Praizovi, Ljiljana, "Isidor Mirkovi i njegov namerni poznanik", fantazijska i nadrealistika pria o Isidoru Mirkoviu i njegovoj eni Melaniji u Beogradu, a naroito o dogaaju 24. maja 1990. godine "na potezu od Karaoreve ulice pa do Kalemegdana". asopis "Znak sagite" br. 4, str. 567-9. (104) Maral, Majkl, "Umiranje", SF pria o ieznuu ivotinja ljudskom krivicom. Preveo Pea S. Vukovi. asopis "Znak sagite" br. 4, str. 57082.
18

(105) Stefanovi, Zoran M, "imiova no", kratka fantazijska pria u kojoj Betmen i Doker kolegijalno razgovaraju u zatvorskoj ludnici. Doker je samo posetilac, Betmen je taj koji je pod kljuem i pije lekove... asopis "Znak sagite" br. 4, str. 583. (106) Straub, Piter, "Neto o smrti, neto o vatri", preveo Goran Skrobonja, kratka fantazijska pria. asopis "Znak sagite" br. 4, str. 584-6. (107) Oltvanji, Oto, "Doni Neznammuprezime", kratka horor pria u vojvoanskom, novosadskom ambijentu, sasvim dobra za jednu epizodu "Zone sumraka". Govori o maloj staklenoj devojci sa vrlo otrim potpeticama. asopis "Znak sagite" br. 4, str. 587-91. (108) Garner, Alan, "Oseajte se slobodni", prevela Gordana Vukadinovi, SF pria sa elementima fantazije. asopis "Znak sagite" br. 4, str. 592-8. (109) Dragii, Igor, "Tri minuta do neba", kratka futurska SF pria o okraju telepata, vrlo snano i kvalitetno napisana. Dobila nagradu SDNF kao najbolja srpska SF pria objavljena 1997. godine. asopis "Znak sagite" br. 4, str. 599-602. (110) Karter, Anela, "Sneno dete", preveo Ljubomir Damnjanovi, vrlo kratka (oko 2 lajfne) bajkovita fantazijska pria. asopis "Znak sagite" br. 4, str. 603. (111) Filipovi, Dragan R, "Upis", zabavna fantazijska pria sa etno-temama iz Uica. asopis "Znak sagite" br. 4, str. 604-13. Evo kako seoski policajac Lendo i levitacija dospevaju u isti pasus: Za rastanak, udri ludilo! Ista postava, ista pria. "Pogledaj", obratio se Lendo svom kolegi usred prskanja glava i nametaja, "podigao sam kafanski sto snagom svojih misli." "Magare, to si se ti spustio!" (112) Ferante, Entoni C, "Sem Rejmijev (sve) ameriki strah", lanak o hororu, preveo Ivan Nei. asopis "Znak sagite" br. 4, str. 614-7. (113) Sterling, Brus, "Slipstrim", preveo Oto Oltvanji, lanak o tom navodnom trendu. Sama ta re bi znaila "izmicanje strujama, tokovima", to bi sugerisalo nekakvu razliitost, originalnost. Teko je shvatiti ta je Bobana Kneevia tada toliko privuklo "slipstrimu", jer, evo ta o toj navodnoj pojavi kae Sterling (na str. 620):
19

ini mi se da je sutina slipstrima agresivan stav prema "stvarnosti". Ovo jeste neka vrsta fantastike, ali ne fantastike koja je "futuristika" ili "van oblasti koje poznajemo". Ove knjige nastoje da cepaju strukturu "svakodnevnog ivota". Neke takve knjige, one koje najvie naginju "mejnstrimu", zapravo su nerealistine knjievne fikcije koje izbegavaju ili ignoriu konvencije SF-a kao anra. Ali hard-core slipstrim sadri jedinstvene mrane elemente. Prilino regularno ove prie nemaju mnogo smisla, a to je vanije, esto nekako sugeriu da nita to znamo nema "smisla", i moda ak i da nikada nita nee ni imati. lanak je iz 1989. godine, u momentu objavljivanja bio je star osam godina. asopis "Znak sagite" br. 4, str. 618-22. (114) Detlou, Elen, intervju sa njom, voditelj Edvard Brajant, preveo Oto Oltvanji. To je zapravo razgovor dvoje SF urednika o njihovom zanatu, veoma informativan, voen 1988. godine. Tu je i jo jedna, sasvim izuzetna stvar: na str. 637 je fotokopija odgovora koji je srpski pisac Radmilo Anelkovi dobio od te iste Elen Detlou za svoje dve prie ponuene asopisu "Omni". Na pismu iz "Omnija" vidljiv je datum: 26. januar 1988. Prole su godine, "Omni" vie ne postoji. asopis "Znak sagite" br. 4, str. 623-37. (115) Milovanovi, Miodrag, "Kuda ide savremena nauna fantastika?", teorijski lanak, na neki nain oprotajni jer posle ovoga, koliko znamo, nije vie pisao takve stvari. Ovo je dve godine ranije, februara 1995, bilo objavljeno u "Emitoru" br. 200, pa smo ovaj Miin lanak opirnije komentarisali u toj bibliografiji. Interesantno je, i trezveno, da se Mia za razliku od Bobana izjasnio da nijedan od tih tadanjih novih pokreta i trendova nije "smrt naune fantastike". asopis "Znak sagite" br. 4, str. 638-42. (116) Spinrad, Norman, "Modaliteti apokalipse", preveo Aleksandar B. Nedeljkovi, prikaz tri romana uz obilje teorijskih razmiljanja. Zato je ovaj lanak tako obiman, oko 22 lajfne. asopis "Znak sagite" br. 4, str. 643-53. (117) Damnjanovi, Ljubomir, "ovek u visokom dvorcu, ili kako nas je saekao iza ugla", prikaz tog romana, 35 godina nakon to je objavljen. asopis "Znak sagite" br. 4, str. 652-3. (118) Leskovek, iga, "Sudar", nije naznaeno da je ovaj lanak neko preveo sa slovenakog. Prikaz istoimenog romana D. G. Balarda o manijacima koji
20

vole da se zgruvaju u saobraajnim nesreama. Njima je to seks. Dakle, TRAS! je njihova stras (t). Po tom romanu je kasnije snimljen i film. Predlaemo, evo najzvaninije :) alternativni naslov tog Balardovog romana a i filma: TRAS! je njihova stras. Glavni junaci su, dabome, ubedaeni: na takama, protezama, ufalovani... "Znak sagite" br. 4, str. 6545. (119) ou, Dejvid D, "Igrarije sa glupim horor pitanjima", spisak deset najsmornijih i najglumpavijih pitanja koja narod postavlja profesionalnim horor piscima. Ekstra brzo treba beati od pitanja "Hoete li proitati moj rukopis?" a najgroznije glupomoran predlog (koji ponekad dobijaju i SF pisci, a i glavnotokovski) glasi: "Imam stranu ideju. (...) Ti napii moju idejku, a novac emo da podelimo." asopis "Znak sagite" br. 4, str. 656-8. (120) Rezultati etvrtog, petog i estog konkursa "Znak sagite". Urednik priznaje, u uvodnoj beleci na str. 659: "Prethodni broj asopisa 'Znak sagite' izaao je u septembru 1993. godine, dakle, pre skoro etiri godine". Jedno interesantno ime na etvrtom konkursu bila je Nataa Tuev, koja je, na sasvim drugom mestu, dala neobian "svakodnevno-konverzacioni" prepev pesme Edgar Alan Poa "Anabel Li". U estom ciklusu pominje se minijatura "Taka preokreta" Ivana M. Cvetkovia, koja se plasirala na skromno 35. mesto od 54 uesnika koji su dobili poene (a jo oko 40 njih nije dobilo nijedan poen). Na str. 663 je rang-lista ukupnog plasmana pisaca (na svih dotadanjih est konkursa; poeni su sabrani). (121) Kneevi, Boban, "Re urednika (drugi put)". "Znak sagite" br. 4, str. 664.

21

(122) Nei, Ivan, Re urednika, str. 672 (a zapravo str. 2), asopis "Znak sagite" br. 5, april 1998. Dakle, ba kao to je poslednji Monolit prepustio na ureivanje Otou, tako je i poslednji asopis "Znak sagite" prepustio na ureivanje Neiu. Hororistima. To i jeste logina zavrnica Bobanovih anrovskih kolebanja. (Tako su Vizantinci prepustili jednom Srbinu da bude car Vizantije u danima neposredno uoi njenog neizbenog pada i sloma.) Ali u oba sluaja je Boban ostao tehniki urednik i zapravo izdava i vlasnik biznisa. Ovde saznajemo koji roman je bio predvien za almanah Monolit 10: horor Iana MekDonalda Nekrovil. A to nije ono za ta su pretplatnici dali pare, oni su hteli ono to je bilo napisano na prvim knjigama te edicije, Science Fiction almanah, dakle oni bi tu bili prilino iznevereni. (123) MekDonald, Ian, "Fragmenti analize jednog sluaja histerije", preveo Goran Skrobonja, "prvo pa hororino", naime ve prva pria u ovom broju je horor, tek da se zna ko je preuzeo vlast. asopis "Znak sagite" br. 5, str. 673-88. (124) Stevanovi, Tihomir, "Uzorak", dobra kratka horor pria sa jakim SF elementima. Neuspeli vojni bioloki eksperiment strpan je u brod i poslat na juna mora sa ciljem da bude baen tamo negde. Htelo se "Pljus!" Ali... asopis "Znak sagite" br. 5, str. 689-2. (125) Stil, Alen, "Dobar pacov", preveo Ljubomir Damnjanovi, odlina SF pria o honorarnim zamoriima. asopis "Znak sagite" br. 5, str. 693-704. (126) Baki, Ilija, "Istinite lai o ratu svetova", parodija na taj roman H. D. Velsa. Na kraju reditelj Orson Vels kae: "Izgleda da smo dosta zaplitali. Sad poinju godine raspleta." asopis "Znak sagite" br. 5, str. 705-12.
22

(127) MakHju, Morin F, "Linkolnov voz", preveo Vasa urin. Alternativnoistorijska SF pria u kojoj atentat na Abrahama Linkolna nije uspeo ali stvari zbog toga nisu postale bolje, naprotiv. asopis "Znak sagite" br. 5, str. 713-9. (128) Kneevi, Boban, "Diabologika", fantazijska pria o pogodbi sa avolom. asopis "Znak sagite" br. 5, str. 720-4. (129) Gajman, Nil, "Trolov most", preveo Oto Oltvanji, fantazijska pria sa jakim horor elementima. asopis "Znak sagite" br. 5, str. 725-31. (130) Filipovi, Dragan R, "uro", fantazijska pria u kojoj policajci Lendo Jasnmin i efo Muharem biju jednoga uhapenog koji im se podsmeva a i moe da se podsmeva jer je natprirodno bie pa mu se bubrezi stalno regeneriu. asopis "Znak sagite" br. 5, str. 732-6. (131) Brajt, Popi Z, "Njegova usta imae ukus pelina", preveo Dejan Ognjanovi. Horor pria usmerena ka erotici. Moglo bi se rei da je delimino proivljena tj. pisana iz iskustva, jer Popi Z. Brajt (engl. Poppy Z. Brite, omanja, punana mlada ena, Amerikanka, poznata horor spisateljica) je u "Lokusu" saoptila da ivi u nevenanom trojnom braku sa dvojicom gejova, a u ovoj prii se (na str. 737) prikazuje upravo ta vrsta ivota utroje, plus droga, plus nekrofilija. Tu su tegle u kojima u formaldehidu plivaju izvaene ljudske oi, tu su butne kosti pokradene iz grobova pa naparfimisane, to se erotski svia protagonistima ove prie. "Tamo dole, na mekanoj postelji od crva" (str. 743) njihov je idealni ambijent. Kao to rekosmo, ovaj asopis zaista nije bio namenjen srpskoj deci i omladini... asopis "Znak sagite" br. 5, str. 737-43. (132) Lavkraft, H. F, "Goni", preveo Dejan Ognjanovi, horor pria iz 1922. godine. asopis "Znak sagite" br. 5, str. 744-8. (133) Ognjanovi, Dejan, "Nekrofilija nekad i sad", teorijski i istorijski lanak o horor knjievnosti, sa obimnim fusnotama i sa posebno priloenom biobibliografijom Lavkrafta. Ovaj Ognjanoviev tekst od blizu 40 lajfni ima mnoge karakteristike naunog rada i ve u ovom obliku, kako je objavljen, blizu je kvalitetu nekih magistarskih radova odbranjenih u prolim decenijama u Jugoslaviji. asopis "Znak sagite" br. 5, str. 749-64. (134) apiro, Mark, "Poinje rat sa bubama", lanak o snimanju filma Zvezdani vojnici po motivima istoimenog Hajnlajnovog romana (engl. Starship Troopers) sa lanom najavom da e u filmu biti i jake erotike. Ta najava bila je lana, ali danas znamo da je napravljen odlian, vrhunski kvalitetan film. asopis "Znak sagite" br. 5, str. 765-70.
23

(135) Gingold, Majkl, "Japanski monstrum terorie Njujork", preveo Ivan Nei, lanak o Godzili. asopis "Znak sagite" br. 5, str. 771-2. (136) Spinrad, Norman, "Postmoderna fantastika", preveo Ljubomir Damnjanovi, teorijski lanak i prikaz pet knjiga. "Ruke su vam suvie kratke da biste boksovali s Bogom?" pita Norman Spinrad (na str. 781) svoje itaoce, a onda im preporuuje da se okrenu komediji kao nainu poveavanja dohvata. asopis "Znak sagite" br. 5, str. 773-81. (137) Tuten, Jozep, "Umetnici van vremena: Sanjulian", lanak o tom panskom fantazi slikaru i ilustratoru, preveo Ivan Nei. Ilustrovano sa etiri njegove slike od kojih je jedna preko cele stranice. To su fotorealistine medievalne idealizovane slike, to su dame u elegantnim dugim ogrtaima, oklopnici na konjima, sekire u vrlo miiavim rukama heroja. asopis "Znak sagite" br. 5, str. 782-5. (138) Berntajn, Ebi, "U susret novom milenijumu", preveo Ivan Nei, lanak o TV seriji "Milenijum" koja je donekle povezana sa "Dosijeima Iks". asopis "Znak sagite" br. 5, str. 786-90. (139) Sterling, Brus, "Nestabilne mree", ovo je zapravo njegova biografija a zatim njegov lanak o kompjuterima i knjievnosti. Preveo Vasa urin. asopis "Znak sagite" br. 5, str. 791-6. (140) Nei, Ivan, "Izlog stranih knjiga", prevedeni prikazi desetak knjiga horora i o hororu. (Plus, Simonsovog Uspona Endimiona). asopis "Znak sagite" br. 5, str. 797-800.

24

(141) "Deset najboljih filmova sa vanzemaljskom tematikom po izboru magazina 'Ejlien'", preveo i priredio Ivan Nei. Ovo je bogato ilustrovan i luksuzno (ali, crno-belo) tampan (ali, stranice ispadaju) prilog o SF filmovima. Od nas se trai da verujemo da lista dvadeset najboljih filmova (o vanzemaljcima) svih vremena treba da glasi ovako: (1)Bliski susreti tree vrste, 1977 (najbolji svih vremena), (2)Ejlien 1, 2, 3 i 4, dakle tetralogija; (3)Mars napada (ona jadna parodija iz 1996); (4)Dan kada se Zemlja zaustavila, 1951; (5)Ratovi zvezda od 1977 do danas, serija; (6)Plan 9 iz svemira, 1956, navodno iz razloga to je "armantna glupost" i "biserno glup"; (7)Kontakt, 1997, po onom neuspelom, drvenom romanu Karla Segana; (8)Rat svetova, 1953, autentini klasik; (9)Ljudi u crnom, 1997; (10) Dan nezavisnosti, 1996. Kao daljih deset navedeni su, samo najkraim pominjanjem naslova: (11) Zajednica (Communion); (12) Vatra na nebu; (13) aura (Cocoon); (14) 2001 - odiseja u svemiru, 1968; (15) Invazija kradljivaca tela (bodisneera); (16) Predator; (17) Andromedin soj; (18) Pristizanje (The Arrival); (19) Ambis (The Abyss); i, (20) Zvezdane staze, cela ta serija sa stotinama epizoda. Da naglasimo, ovo nije lista najboljih generalno, nego samo najboljih o vanzemaljcima. "Znak sagite" br. 5, str. 801-7 (ali nije paginirano). Ovom prilogu o filmovima, sto etrdeset prvom prilogu, pripala je tuna ast da bude i poslednji u bibliografiji zlosrenog malotiranog preteno-horor asopisa "Znak sagite" koji je ipak mnogo uinio i za SF, pre nego to se ugasio.

25