EVROPA UOI I PO ZAVRETKU PRVOG SVETSKOG RATA

I Z D A V A I :
VOJNOIZDAVACKI ZAVOD,
naelnik pukovnik ORE STANI
BALKANOLOSKI INSTITUT SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI,
urednik dop. lan SANU prof. dr RADOVAN SAMARDI
Izdavaka radna organizacija PROSVETA, OOUR izdavaka delatnost,
za izdavaa JORDAN ZlVKOVlC
Izdavaka radna organizacija RAD,
urednik DUAN PAPADOPOLOS
PARTIZANSKA KNJIGA Ljubljana,
OUR izdavako-publicistika delatnost Beograd,
za izdavaa direktor MIHAJLO F.LOVI
U FINANSIRANJU IZDAVANJA OVE KNJIGE UESTVOVALA JE I
ZAJEDNICA ZA NAUKU SR SRBIJE
Dr DUAN LUKA
TREI RAJH I ZEMLJE
JUGOI STONE EVROPE
P R V I D E O
1933-1936.
BEOGRAD, 1982.
RATNA PROLOST NARODA I NARODNOSTI
JUGOSLAVIJE
KNJIGA DVESTACETRDESETPETA
UREIVAKI ODBOR
RAHMIJA KADENI, general-pukovnik-predsjednik; lanovi: ALI UKRIJA;
RISTO DUNOV; DAKO PUA, general-pukovnik; IKA STOJI, general-
-potpukovnik; FABIJAN TRGO, general-potpukovnik; VELJKO MILADINO-
VI, general-potpukovnik; JOCO TARABI, general-potpukovnik; METODIJE
KOTEVSKI, general-potpukovnik; MILAN DALJEVI, general-potpukovnik;
SVETOZAR ORO, general-major; AUGUST VRTAR, general-major; MISO
LEKOVI, pukovnik; AHMET ONLAGI, pukovnik; VIKTOR KUCAN,
pukovnik; RADOMIR PETKOVI, pukovnik glavni i odgovorni urednik.
U r e d n i k
puk. ESAD TIHIC, prof.
R e c e n z e n t i :
akademik VASO UBRILOVI, ALI SUKRIJA, dr 2IVKO AVRAMOVSKI
i pukovnik AHMET ONLAGI
RE AUTORA
Sloenost teme stavila je autora ove knjige ve od poetka pred
velika iskuenja, jer je trebalo da obuhvati sve vrste odnosa Treeg
Rajha sa sedam zemalja jugoistone Evrope: Jugoslavijom, Maar
skom, Rumunljom, Bugarskom, Grkom, Albanijom i Turskom i
dvema srednjoevropskim zemljama Cehoslovakom i Austrijom,
kao kapijama na putu nemake ekspanzije prema jugoistoku, u goto
vo svim domenima: u privredi, politici, kulturi i drugim poljima de-
latnosti naroda i drava na ovom podruju u jednom od najburnijih
vremena svetske istorije, od 1933. do 1941. godine. Kada se tome
doda neuobiajeno veliki broj istorijskih izvora i obimna literatura
koja se dotie ili parcijalno obrauje pojedina pitanja iz ove teme,
onda se moe sagledati sva teina zadatka pred kojim se naao autor.
No, zahvaljujui ohrabrenju i pomoi inicijatora ove teme, prof,
dr Vase ubrilovia, direktora Balkanolokog instituta, koju mu je
pruao od izrade osnova koncepcije i prethodnih teza pa kroz itav
rad, i podrci Vojnoizdavakog zavoda Jugoslovenske narodne armi
je, posebno vojnih istoriara Ahmeta onlagia, Esada Tihia i
Radomira Petkovia, kao i injenici da je re o pionirskom radu
kojim se pokuava da osvetli ceo kompleks zbivanja vezanih za eks
panziju Nemake prema jugoistoku Evrope, autor se prihvatio ovog
zadatka.
O naunim i drugim kvalitetima ovoga rukopisa nije nae da
sudimo, o tome e dati svoju re itaoci i struni kritiari. Ipak,
oseamo se pozvanim da kaemo nekoliko rei o onom to je pretho
dilo napornom raanju ove knjige istraivakim poslovima.
Skromne materijalne mogunosti su nas prisilile da najvei deo
istraivakih poslova u vezi sa temom knjige obavimo u domaim
arhivima, u Jugoslaviji.
Smatramo da e biti korisno ako damo kratku informaciju o
korienim izvorima objavljenim i neobjavljenim, bez preten
zija da damo definitivnu ocenu bogatih fondova neobjavljene grae
i mnogobrojnih zbirki objavljene grae.
Umesto osvrta na obimnu literaturu koja, manje ili vie, zah
vata ili delimino obrauje pojedina pitanja iz ove teme, odluili
smo se da na kraju knjige damo selektivnu bibliografiju koja e
itaocu, posebno onome koji se bavi naukom, biti od koristi.
Zahvaljujui optem napretku tehnike, pa i u oblasti informa
tivnih i diplomatskih veza i optenja, kao i u tehnici umnoavanja i
uvanja zapisanih podataka, direktiva, informacija, nareenja i sli
no, iz vremena tridesetih godina ostale su tone sauvanog materi
jala, pa ak i u zemljama koje je drugi svetski rat najstranije
potresao. I pored unitavanja delova fondova i zbirki diplomatskih
arhiva pojedinih zemalja, za svaki dogaaj iz oblasti veza i odnosa
zemljama jugoistone Evrope i Nemake ili neke od drugih velikih
sila mogue je nai vie dokumenata, ponekad i na desetine. Prili
kom izrade ove teme doli smo do zakljuka da je za obradu ili
objanjavanje svakog pojedinanog dogaaja dovoljno ako se koris
timo podacima iz dva dokumenta, uz njihovu kritiku obradu i uza
jamno proveravanje i dopunjavanje. Korienje i navoenje izvora
i podataka za pojedine dogaaje iz vie arhiva uinilo bi nauni
aparat glomaznim i veoma bi opteretilo knjigu. Istovremeno, do
nekih diplomatskih izvora teko je bilo doi, jer veina zemalja
jugoistone Evrope nije jo otvorila svoje diplomatske arhive iz tri
desetih godina, ili, ako ih je otvorila, do tih dokumenata je veoma
teko doi. Poto je ovo delo namenjeno prvenstveno jugosloven-
skom itaocu, najvea panja je posveena dokumentima jugoslo-
venske provenijencije. Za takav odnos prema primarnim arhivskim
izvorima bilo je i drugih razloga, pored ostalog i otvorenost jugoslo-
venskih arhiva za naunu publiku, koji uz nemake arhive spadaju
u najotvorenije ne samo u Evropi ve i u svetu. Mesto, uloga i zna
aj, u periodu tridesetih godina, Nemake u evropskim okvirima i
Jugoslavije na podruju jugoistone Evrope, takoe su uticali na
masovnije korienje izvora iz ovih dveju zemalja. Poznata je inje
nica da su Jugoslaviji u tom vremenu, zbog njenog geopolitikog
poloaja na Balkanu, duge tradicije oslobodilakih tenji njenih
naroda, strategijskog, privrednog i saobraajnog znaaja, pridavali
veliku panju u svetu, pa i u Treem Rajhu.
Prilikom istraivakog rada doli smo do zakljuka da su diplo
matski dokumenti jugoslovenske i nemake provenijencije, kada sU
u pitanju hronoloki i drugi podaci kao i opisi i analize pojedinih
stanja i kretanja, prilino objektivni i tani. Sa jugoslovenske strane
tome su znatno doprineli pojedini diplomati koji su u Ministarstvu
inostranih poslova ili u diplomatskim predstavnitvima, a ije su
zbirke sauvane, nastojali da stanje i kretanje oslikavaju i opisuju
to realnije ne teei njihovoj politikoj ili ideolokoj obojenosti. U
nemakoj diplomatiji, sama injenica da su ove zabeleke pisane za
internu upotrebu i za potrebe nepobedive i sigurne hiljadugo-
dinje germanske imperije daje izvesnu garantiju da je najvei broj
podataka solidno proveravan i tano davan. Svakako da su ocene u
tim dokumentima morale biti podvrgnute naunoj kritici.
Od izvora nemake provenijencije najvie dokumenata i poda
taka za ovo delo naeno je u Arhivu Ministarstva inostranih poslova
Savezne Republike Nemake u Bonu (Politisches Archiv des Au
swrtigen Amtes), to su sadrajno bogati dokumenti, nastali u Kabi
netu ministra za inostrane poslove (Bro des Reichsministers), koji
su slani kao cirkulama pisma u poslanstva i ambasade u zemljama
jugoistone Evrope kao i razni izvetaji tih diplomatskih predstav
nitava: akta kancelarije dravnog sekretara i podsekretara; doku
menti Politikog odeljenja II (Politische Abteilung II), koje od
1936. nosi naziv samo Politiko odeljenje, a u ijem sastavu je radio
referat Pol. IV za jugoistonu Evropu, i koji se odnose na nemaku
balkansku i podunavsku politiku, politike i druge veze i odnose sa
pojedinim zemljama ovog regiona Jugoslavijom, Austrijom, e-
hoslovakom, Maarskom, Rumunijom, Grkom; akta spoljnotrgo-
vinskog, odnosno privrednopolitikog odeljenja od 1938 (Handel-
spolit. Abt., zatim Wirtschaftspolit. Abt.) o privrednim i trgovinskim
vezama i odnosima Nemake i zemalja jugoistone Evrope, kao i
kulturnopolitikog odeljenja (Kulturpolit. Abt.), koje je rukovodilo
poslovima nemakih manjina.
Po znaaju za ovu tematiku, posle Arhiva Ministarstva inostra
nih poslova dolazi Savezni arhiv u Koblencu {Bundesarchiv), gde su
naeni vredni dokumenti iz fondova Kabineta kancelara, vlade
Nemake, zatim dokumenti o odnosima sa pojedinim zemljama i o
radu politikih partija, posebno NSDAP, kao i dokumenti koji se
tiu privrednih odnosa. U Vojnoistorijskom odeljenju Saveznog ar
hiva (Bundesarchiv Militrarchiv) u Frajburgu naeno je dosta
podataka iz oblasti ratne privrede. Sledei po znaaju za nau temu
je Nemaki centralni arhiv (Deutsches Zentralarchiv) u Potsdamu,
gde smo nali prilino zanimljive dokumente i podatke iz Kance
larije ministra inostranih poslova i Inostranog odeljenja NSDAP itd.
U biblioteci i arhivu Instituta za svetsku privredu (Institut fr
Welt wirtshaft) u Kilu, nalaze se znaajni podaci o privrednim od
nosima Treeg Rajha i zemalja jugoistone Evrope.
Najvie grae i najdragocenije podatke pruio nam je Diplo
matski arhiv Sekretarijata za inostrane poslove SFRJ. Iako je ova
arhiva u toku rata oteena i znatnim delom unitena, posebno naj
znaajniji direktivni i analitiki dokumenti Ministarstva inostranih
poslova, u fragmentarnim zbirkama politikog odeljenja, privredno-
-konzularnog odeljenja, poslanstva u Londonu i poslanstva (od
kraja 1939. ambasade) u Ankari naeni su podaci i dokumenti za
sva zbivanja tridesetih godina na podruju jugoistone Evrope.
Znatan broj dokumenata i podataka za temu prikupljeni su i u
Arhivu SFRJ, arhivima radnikog pokreta u Jugoslaviji i Arhivu
Vojnoistorijskog instituta u Beogradu.
Od grae iz stranih arhiva korieni su diplomatski dokumenti
Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije (Foreign Office)
koji se uvaju u Public Record Office u Londonu, direktive i cirku-
lari britanskog Ministarstva inostranih poslova, kao i izvetaji bri
tanskih diplomatskih i drugih predstavnitava koji su posebno zna
ajni za period istorije uoi drugog svetskog rata i u njegovoj prvoj
fazi, kada je Velika Britanija, ostavi posle poraza Francuske usam
ljena, pokuavala da zaustavi dalju ekspanziju Treeg Rajha prema
jugoistoku Evrope i naroito prema krajnjem jugu Balkana.
OBJAVLJENI IZBORI
Prilikom izrade ove knjige, u moguem obimu, pregledani su i
korieni objavljeni zbornici dokumenata Nemake, zemalja jugo
istone Evrope, ehoslovake, Austrije, Velike Britanije, Francuske,
SSSR-a i Italije.
Najznaajnije podatke pruili su zbornici nemake diplomatske
grae objavljene paralelno na tri svetska jezika: engleskom, fran
cuskom i nemakom. Naime, u zavrnim operacijama, u prolee
1945, uoi definitivnog poraza Treeg Rajha, saveznike armije su
zaplenile vei deo diplomatske grae Nemake, koju su nacistike
vlasti, zbog opasnosti od bombardovanja, evakuisale iz Berlina.
Manji deo ove grae dospeo je u ruke Crvene armije, ali su je kas
nije Sovjeti vratili Nemakoj Demokratskoj Republici. Od prolea
1945. do leta 1948, graa koju se zaplenile zapadne sile je bila sme-
tena u Marburgu, u amerikoj zoni, a zatim je u doba hladnog rata,
zbog sve zaotrenijih odnosa oko Nemake, preseljena u London.
Od leta 1946. do prolea 1947. zakljuen je sporazum izmeu
ministarstava inostranih poslova Velike Britanije, SAD i Francuske
da se, u interesu utvrivanja prave istine o drugom svetskom ratu
i stradanjima oveanstva od nacizma, otpone sa publikovanjem
diplomatske grae Treeg Rajha. Jedan od vanih zakljuaka zajed
nike redakcije bio je da se pri izboru i objavljivanju grae potuju
nauni metodi. Odlueno je takoe da se diplomatska graa Nema
ke publikuje u vie serija. Serije A i B zahvatale su period Vajmar-
ske republike, dok su serije C, D i E obraivale period Hitlerovog
Rajha. Kao mea izmeu serija C i D uzeta je 1937. godina, kada
se u istoriji nacizma desio niz prelomnih dogaaja: obrazovanje
Osovine Rim Berlin, stvaranje pakta protiv Kominterne, poetak
otvorene ekspanzije prema prvim susedima u srednjoj Evropi itd.,
a kao granica izmeu serija D i E kraj 1941, od kada je Nemaka
bila prisiljena da zajedno sa svojim saveznicima vodi rat protiv anti-
nacistikih i demokratskih zemalja u svetu.
Zajednika redakcija, kojoj se kasnije pridruila i redakcija
Savezne Republike Nemake, radila je organizovano i uspeno i ve
1949. godine odtampani su prvi tomovi.
Kao rezultat zajednikog rada, pojavila se na engleskom jeziku
zbirka pod naslovom Documents on German Foreign Policy, objav
ljena u Vaingtonu i Londonu, koja je obuhvatila Seriju C, period
19331937, 5 knjiga u 10 svezaka i seriju D, period od 19371941,
13 knjiga u 16 svezaka.
8
Francuski deo zajednike redakcije poeo je sa publikovanjem
ove grae na francuskom jeziku pod naslovom Les archives secrtes
de la Wilhelmstrasse.
Nemaki deo ove redakcije objavio je ovu grau na nemakom
pod naslovom Akten zu deutschen ausrtigen Politik: serija C, u pet
knjiga i 10 svezaka, i serija D, u 13 knjiga i 16 svezaka.
Ove dve serije diplomatske grae Hitlerove Nemake za period
od 1933. do 1941, sa preko 5.000 dokumenata koji se odnose direktno
ili indirektno na tematiku odnosa Nemake i jugoistone Evrope,
inile isu jednu od vanijih podloga u pripremanju i pisanju ove
publikacije. Niz drugih manjih zbornika grae nemake provijeni-
jencije kojima smo se koristili prilikom izrade ovog rukopisa inio
je samo dopunu ovom znaajnom kritiki i nauno sastavljenom
zborniku.
Tradicionalni uticaji i uzajamne veze zemalja jugoistone
Evrope sa Velikom Britanijom i Francuskom uslovili su jako intere-
sovanje vlada ovih zemalja za sudbinu malih naroda na podruju
evropskog jugoistoka pa i snane otpore zapadnih sila ekspanziji
Nemakog Rajha u ovom smeru. Zato su za izradu ovog dela od
velikog znaaja bili i zbornici grae britanske i francuske proveni
jencije:
Documents on British Foreign Policy, 19191939, (2. serija,
za period od 1930. do 1935, objavljena u 14 knjiga, i 3. serija, za
period od 1938. do 1939, objavljena u 10 knjiga), kao i Documents
diplomatiques franais (1. serija, za period od 1932. do 1935, u 8
knjiga, i 2. serija, za period od 1936. do 1939, u 14 knjiga).
S obzirom na to da se Italija kao velika zemlja tradicionalno
orijentisala i ivo interesovala za podruje Balkana i Podunavlja,
vaan izvor za obradu ove tematike predstavljali su i objavljeni
izvori italijanske provenijencije, posebno zbirka I Documenti diplo
matici italiani: (8. serija, za period 19351939, objavljena u dve
knjige, i 9. serija, za period 19391943, objavljena u pet knjiga).
Isto tako vane podatke o zbivanjima na Balkanu, posebno u
kontekstu stalno prisutnih protivrenosti izmeu dveju sila Osovine
Nemake i Italije pruili su sauvani dokumenti iz Canovog ar
hiva objavljeni na i talijanskom pod naslovom U Europa Verso la
catastrofe (na francuskom, Les Archives secrtes du Comte Ciano),
prevedeni na srpskohrvatski pod naslovom Tajni arhivi grofa Ciana.
Prva zemlja socijalizma, SSSR, bila je na podruju jugoistone
Evrope naroito prisutna u vezama i saradnji radnikog pokreta ovih
zemalja sa sovjetskom dravom. U vreme sve jae ekspanzije ne
makog nacizma prema jugoistoku, Sovjetski Savez je pokuao da
ojaa otpore toj ekspanziji naroito na podruju Balkana. Zbog toga
je bilo neophodno koristiti se dokumentima sovjetske provenijencije,
posebno zbornika
XVI za 1933. god., XVII za 1934, XVIII za 1935, XIX za 193b, XX za
1937. i XXI za 1938. godinu.
U mnotvu drugih manjih ili veih zbornika arhivske grae
velikih zemalja korieni su i zbornici od ireg, meunarodnog
znaaja: Documents on International Affairs za period od 1935. do
1941. godine, ukupno sedam knjiga; Der Proces gegen die Haupt
kriegsverbrecher vor dem Internationalen Millitrgerichthof, N
rnberg, 14. November 1945 1. oktober 1946, Nirnberg, 1947),
ukupno 42 toma; Bneumai nojiuruxa CCCP, tom III m IV, MocKBa,
1946; RoKyMeHT-bi u Marepuanu Kanyua Mupoeo bohm, tom I u II,
MocKBa, 1948; HtopHepzcKu npou,ec, 36opHMK MaTepwajiOB b Tpex
TOMax, MocKBa, 1966; CCCP b 6op-be 3a Mup uaKanyue eropo mu-
poeo bohu (ceHTHpt 1938 ayrycT 1939 r.), /^OKyMeHTbi m MaTe-
pnajiBi, MocKBa, 1971; B. M. aumneB, EauKporcTBO crparezuu zep-
MancKOio cpaiuusMa, /JoKyMeHTbi m MaTepnajiBi, MocKBa, 1973; Welt
herrschaft im Visier, hrsg. von; W. Schumann, Berlin, 1975; Ana
tomie der Agression, hrsg. von G. Hass und W. Schumann, Berlin,
1972; Der zweite Weltkrieg, Dokumente, hrsg. von G. Frster und
O. Groehler, Berlin, 1974; A. H. Jacobson, Der Zweite Weltkrieg
in Chronic und Dokumenten, Darmstadt 1961; isti autor, Der Weg
zur Teilung der Welt, Koblenz/Bonn 1977! isti autor, Der zweite
Weltkrieg in Bilden und Dokumenten, 3 Bde, Mnchen-Wien-Basel,
1962; Dokumente zur Vorgeschichte des Krieges, Berlin, 1939.
Prilikom obrade veza i odnosa zemalja jugoistone Evrope i
Nemake i pokuaja suprotstavljanja ovih zemalja ekspanziji Ne-
makog Rajha koriene su mnogobrojne zbirke dokumenata, zatim
dela memoarskog anra i dela naunog karaktera, o kojima dajemo
osnovne informacije u Bibliografiji.
Mnoge oteavajue okolnosti, posebno obimnost izvorne ma
terije na kojoj se stvarala ova knjiga, uzrok su nekim propustima
kako u osnovnoj sadrini knjige, tako i u osvrtu na izvore u selek
tivnoj bibliografiji na kraju knjige. Jedna od slabosti ovoga prikaza
je nemogunost davanja celovite kritike korienih materijala, pa
i materijala koji iz odreenih razloga nisu korieni a mogli bi pru
iti podatke za ovakvu temu. Smatrali smo da ne postoje osnovni
preduslovi za nauno-kritiku ocenu ovolikog broja izvornih dela
u vremenu koje jo traje, posebno za ocenu njihovog odnosa prema
istorijskoj istini, istoriji kao nauci i konkretnoj stvarnosti koja se
nalazila i nalazi pod stalnim uplivima, pritiscima i nasleima pro
tekle ili tekue dravne politike, odnosno drutveno priznatih i kroz
dravne mehanizme u maloj ili veoj meri afirmisanih i priznatih
pokreta, politikih ideja, stremljenja, pravaca i opredeljenja.
Optereenost unapred odreenim i utvrenim konzervativnim
opredeljenjima pojedinih autora: nacionalna ili velikodravna ogra
nienost, verovanje u vodeu ulogu velikih naroda i zemalja, nepo
mirljivost prema levo opredeljenim pokretima, drutvima i reimi
ma, odbojnost prema revolucionarnim, radnikim i demokratskim
i posebno komunistikim pokretima i nepomirljivost prema toko
vima koji traju u socijalistikim zemljama, prihvaeni su kao realna
neminovnost i rezultat naega vremena.
U mnotvu drugih manjih ili veih zbornika arhivske grae
velikih zemalja korieni su i zbornici od ireg, meunarodnog
znaaja: Documents on International Af f a i r s za period od 1935. do
1941. godine, ukupno sedam knjiga; Der Proces gegen die Haupt
kriegsverbrecher vor dem Internationalen Millitrgerichthof, N
rnberg, 14. November 1945 1. oktober 1946, Nirnberg, 1947),
ukupno 42 toma; , III IV, ,
1946; , I II,
, 1948; ,
, , 1966;
( 1938 1939 .),
, , 1971; . . ,
, , , 1973; Welt
herrschaft im Visier, hrsg. von; W. Schumann, Berlin, 1975; Ana
tomie der Agression, hrsg. von G. Hass und W. Schumann, Berlin,
1972; Der zweite Weltkrieg, Dokumente, hrsg. von G. Frster und
O. Groehler, Berlin, 1974; A. H. Jacobson, Der Zweite Weltkrieg
in Chronic und Dokumenten, Darmstadt 1961; isti autor, Der Weg
zur Teilung der Welt, Koblenz/Bonn 1977! isti autor, Der zweite
Weltkrieg in Bilden und Dokumenten, 3 Bde, Mnchen-Wien-Basel,
1962; Dokumente zur Vorgeschichte des Krieges, Berlin, 1939.
Zamurili smo pred slabostima u delima ovakvih autora a prih
vatili ogromnu masu injenica i podataka koje su ponudili za poje
dine dogaaje i tokove u vremenu koje obraujemo. Uinili smo to
u ubeenju da su te subjektivne i oportune slabosti manje znaajne,
odnosno da e njihova sutinska vrednost tokom vremena sve vie
slabiti i da e podaci koje su nam ponudili, posebno za dogaaje za
koje ne postoje izvori, to je vano za memoarsku grau, moi sve
vie da se koriste u rasvetljavanju pojedinih istorijskih dogaaja.
Postupili smo tako i u ubeenju da bi dijalog sa takvim stva
raocima memoarske, a delom i naune literature, kako sa onima iz
konzervativno-buroaskog tabora, tako i sa onima u krilu marksis
tike istoriografije koji povremeno pate od dogmatizma, iskljui
vosti i prikazivanja tokova u crnom ili belom, bio teak, dug i bes-
koristan, jer su to posledice i rezultati (u ovom sluaju, u oblasti
istoriografije) svih tokova ljudske civilizacije XX veka.
Svestan neminovnosti svojih propusta, kako prilikom istrai
vati sugestije i predloge i da ih iskoristi u buduem radu, kako bi
smo se to vie primakli istorijskoj istini.
vakog rada, tako i prilikom izrade dela, autor je spreman da prih-
Prilikom istraivakog rada autor je naiao na predustretljivost
svih arhivskih ustanova u kojima je istraivao dokumente za ovu
temu i posebno se zahvaljuje za svestranu i pomo i uslugu koje su
mu ukazali: Vojnoistorijski arhiv u Beogradu, Politiki arhiv Mini
starstva inostranih poslova u Bonu (Politisches Archiv des Auswr
tigen Amtes), Arhiv Velike Britanije u Londonu (Public Record
Office), Vojni arhiv Nemake u Frajburgu (Bundesarchiv-Militrar-
chiv, Freiburg), Arhiv SFRJ u Beogradu, i Diplomatski arhiv u
Beogradu, a od bibliotekih ustanova: Biblioteka SANU u Beogradu,
Biblioteka Instituta za savremenu istoriju u Minhenu (Institut fr
Zeitgeschichte), Biblioteka Instituta za jugoistonu Evropu u Min
henu (Institut fr Sdosteuropa), Biblioteka Instituta za meuna
rodnu politiku u Beogradu, Lenjinska biblioteka u Moskvi, Biblio
teka Ciril i Metodije u Sofiji, Biblioteka Istorijskog instituta u
Budimpeti, i naroito Biblioteka ISI u Beogradu.
Posebnu zahvalnost na pomoi i podrci autor duguje recen
zentima: akademiku Vasi ubriloviu, Ali ukriji, Ahmetu on-
lagiu i dr Zivku Avramovskom, redaktorima i urednicima: Esadu
Tihiu, Radomiru Petkoviu, Duanu Papadopolosu, i prof. Andrej u
Mitroviu, koji je na molbu izdavaa paljivo proitao tekst i dao
niz korisnih sugestija i preporuka.
U V O D
Evropa utemeljena na Konferenciji mira 19191920. imala je,
prema zamisli svojih tvoraca, pretenzije da za dui period obezbedi
mir meu narodima i dravama na evropskom kontinentu i u elom
svetu, i da tako ostvari uslove za njihov trajni i nesmetani privredni,
politiki i kulturni razvitak. Meutim, za ostvarenje ovakvih ideja
nisu postojali odgovarajui objektivni uslovi kod pojedinih naroda
i drava u Evropi. I stare i novostvorene dravne zajednice bile su
optereene i spol ja i iznutra problemima nasleenim iz prolosti,
zatim onima koji su bili posledica imperijalistikog rata i nesree
nih meusobnih odnosa evropskih drava, kao i velikih promena u
tim dravama.
Naroito teke posledice minulog rata oseale su se u oblasti
privrede veine evropskih zemalja. Zbog smanjene industrijske i
poljoprivredne proizvodnje vladali su oskudica u osnovnim sred
stvima za ivot, siromatvo pa ak i glad stanovnitva.
Vlast u veini evropskih zemalja drale su najkonzervativnije
graanske partije ili grupacije buroazije, koje su svojom krutom
politikom socijalnog izrabljivanja radnike klase i seljatva i nacio
nalnog ugnjetavanja usporavale unutranju konsolidaciju u ovim
zemljama. U vienacionalnim kapitalistikim zemljama sve se otrije
izraavalo nacionalno ugnjetavanje pojedinih naroda i etnikih
grupa.
U odnosima izmeu pojedinih drava, velikih i malih, postojalo
je mnogo starih i novonastalih problema. Najveu smetnju odnosima
meu velikim silama i dalje je stvaralo pitanje kolonija. Posebno
se oseala pogoena nemaka buroazija, koja je izgubila sve kolo
nijalne posede u Africi i deo spornih teritorija u Evropi, meu njima
i one koje su nekad bile u sastavu nemakog carstva. Italijanska
buroazija je, zahvaljujui prelasku u tabor sila Antante 1915. go
dine, uspela da ostvari neka teritorijalna proirenja, ali je ipak osta
la nezadovoljna jer se njen san o stvaranju mediteranske imperije
nije ostvario.
13
Najvei problem, posebno meu malim narodima, bile su na
metnute granice novonastalih drava, koje nisu povlaene prema
etnikom sastavu i samoopredeljenju naroda, ve po elji i diktatu
velikih sila, ili na temelju nedemokratskih istorijskih i strategijskih
prava pojedinih drava. U nekim zemljama naao se znatan broj
etnikih manjina, koje su postale predmet nacionalnog ugnjeta
vanja i, istovremeno, osnova za revanistike i podrivake akcije
susednih zemalja.
Revolucionarno vrenje u nekim evropskim zemljama, koje je
pod uticajem pobede oktobarske revolucije poelo jo krajem rata,
buroazija je, koristei se vojskom i snano organizovanim apara
tom vlasti, uspela da suzbije, ali ne i da potpuno ugui. Snage kon
trarevolucije uspele su 1919. godine da ugue Maarsku Sovjetsku
Republiku, proletersku revoluciju u Berlinu i Bavarsku Sovjetsku
Republiku. Jedino je Lenjinova boljevika Rusija savladala mno
gobrojne unutranje tekoe, odbila sve intervencionistike pokuaje
iz inostranstva i stvorila, decembra 1922, Savez Sovjetskih Socijali
stikih Republika, obezbedivi time revolucionarnom radnikom
pokretu u elom svetu oslonac u borbi protiv kapitalistike eksploa
tacije. U jeku najvee ofanzive udruenih reakcionarnih snaga
meunarodnog imperijalizma protiv radnike klase, Lenjin je marta
1919. formirao Treu, Komunistiku internacionalnu koja e odigrati
znaajnu ulogu u buenju i organizovanju radnikog i demokratskog
pokreta u borbi protiv imperijalizma.
Pogoravanje uslova ivota u veini zemalja, povremene manje
ili vee politike i ekonomske krize, uslovljavale su sve dublje
politiko raslojavanje i jaanje mnogobrojnih unutranjih protiv-
renosti u pojedinim zemljama. Pred opasnou od masovnijih de
mokratskih i revolucionarnih pokreta narodnih masa, krupna bur
oazija veine zemalja poinje da se oslanja na najkonzervativnije
snage drutva u tim zemljama. Na temeljima takve sprege ve
1922. godine na vlast u Italiji dolaze faisti, sa Musolinijem (Benito
Mussolini) na elu.
Posebno teko stanje, pod uticajem mnogih negativnih posle-
dica rata, bilo je u Nemakoj, koja nas ovom prilikom naroito in-
teresuje. Gubitkom kolonija umanjene su mogunosti nabavke jef
tinih sirovina, u kojima je Nemaka oskudevala. Vraanje Francus
koj Alzasa i Lotaringije, privremena okupacija od strane francus
kih trupa privredno razvijene i rudama bogate Rurske oblasti i
stavljanje ove oblasti pod poseban meunarodni status pod upravom
Francuske, negativno su uticali na prevladavanje posledica rata i
posleratnih nedaa u celokupnoj nemakoj proizvodnji. Uz sve to,
nemaka privreda je imala da podnese teret ogromnih ratnih dugova
i ratne odtete, koju je morala da isplati silama pobednicama.
Prema odredbama Versajskog ugovora Nemaka je bila oba
vezna da plati silama pobednicama na ime dela ratne odtete (ija
14
suma nikad nije bila tano odreena) u toku 1919, 1920. i prva
etiri meseca 1921. godine iznos od 20 milijardi maraka u zlatu.
1
Naprezanja ratom oslabljene i preoptereene nemake privrede
ometala su konsolidaciju nemakog drutva. I pored izvesnog po
boljavanja ivotnog standarda, naroito od 1925. do 1929, kriza
nemakog drutva prenosila se u sve oblasti ivota i uslovlj avala
jau klasnu diferencijaciju, nezaposlenost, osiromaenje pojedinih
slojeva naroda, posebno radnika i seljaka. Sporom sreivanju unu
tranjih prilika doprinosilo je dranje krupne nemake buroazije,
koja je nastojala da svoje gubitke na unutranjem i spoljnom planu
podmiri izrabljujui radniku klasu Nemake.
U uslovima opte nesigurnosti i besperspektivnosti, uz postoja
nje milionske mase nezadovoljnika u redovima osiromaene sitne i
srednje buroazije, intelektualaca i radnika bez posla, postojali su
povoljni uslovi za delovanje razliitih konzervativnih, nacionalisti
kih i revanistikih grupa i struja.
U ovako nesreenoj drutvenoj klimi pojavljuje se ve u 1919.
godini nacionalistika i revanistika grupa oko Adolfa Hitlera, koja
se uskoro formira u posebnu organizaciju Nacionalistiku radni
ku partiju (Nationalsozialistische Deutsche Arbeiter Partei NS
DAP).
2
Hitlerova NSDAP demagoki je obeavala sreivanje unutra
njih prilika u Nemakoj i obezbeivanje uslova za napredak svih
slojeva drutva, a na spoljnopolitikom planu ukidanje ugovora
koji su naneli nepravde nemakom narodu posle prvog svetskog
rata.
Objektivno povoljne okolnosti omoguile su postepen uspon
Nacionalsocijalistike nemake radnike partije. Njenu bazu inili
su slojevi osiromaene sitne buroazije, a imala je pristalice i u
svim slojevima i klasama nemakog drutva. Osnovu za svoj pro
gram preuzela je od konzervativne desnice posebno o vojnoj su
periornosti germanske rase i njenoj predodreenosti da vodi glavnu
re na evropskom kontinentu i zauzme jedno od vodeih mesta u
svetskoj politici.
Ideja o superiornosti Nemaca dobila je jasnije oblike ve kra
jem XIX veka. Posle neuspelog pokuaja Nemake da se u prvom
svetskom ratu domogne primata na evropskom kontinentu, ova
ideja je u periodu Vajmarske republike dobila svoje mesto u pro*
1
D. Petzina, W. Abelshauser, A. Faust, Sozialgeschichtliches Arbeitsbuch,
III, Mnchen, 1978, pp. 150151; A. , ,
ucropuja 19191939, , 1974, pp. 273298;
A. Jacobsen, Nationlsozialistiche Aussenpolitik 19331938, Frankfurt a/M
Berlin, 1968, pp. 382384; J. M. JoBanoBnh, ucropuja
19181938, , 1939, I, . 124.
2
W. Hofer, Die Diktatur Hitlers bis Beginn des Zweiten Weltkriegs, Kon
stanz, 1960, p. 6. Sire: H. A. Winkler, Extremismus der Mitte, u: Vierteljahr
shefte fr Zeitgeschichte (dalje, Viert, f. Zeitgs.), Jg. 20, 1970, Heft 2, p. 181;
isti autor, German Society, u: Journal of Contemporary History (dalje, Jour
Cont. Hist.), vol. 11, nr. 4, 1976, pp. 116.
15
gramu i delovanju nacionalsocijalistikog pokreta, utemeljenog i
na najradikalnijoj platformi revanizma, ovinizma i totalitarnog
militarizma.
3
Krajnja desnica u politikom ivotu Nemake, ije su
osnovne ideje preuzeli nacisti kao svoje, videla je svoj interes u
revanistikim planovima nacistikog programa i u zahtevima za
priznavanje posebnog mesta Nemakoj u meunarodnim privred
nim i politikim odnosima. Parole i obeanja o sreivanju unutra
njih odnosa, o optoj zaposlenosti i podizanju standarda, bile su
bliske eljama jednog dela radnike klase, naroito onog koji je bio
nezaposlen ili onog kome je pretila opasnost da izgubi posao i mi
nimalnu sigurnost za opstanak i ivot.
Velika svetska ekonomska kriza od 1929. do 1932. godine uti
cala je na bre produbljavanje unutranjih protivrenosti u nema-
kom drutvu, stvarajui jo povoljnije uslove za demagoko delo-
vanje nacionalsocijalista. Ona je predstavljala jedan od osnovnih
preduslova za izbijanje nacistike partije u prvi plan nemake unu
tranjopolitike scene i za njen dolazak na vlast 29. januara 1933.
godine. Stoga ova pojava zasluuje da joj i ovom prilikom posve
timo vie panje.
Svetska ekonomska kriza, koja je zahvatila itav kapitalistiki
svet izmeu 1929. i 1933. godine, posebno se snano odrazila u veli
kim zemljama koje su imale jake privredne i proizvodne potencijale,
kao to su Sjedinjene Amerike Drave, Velika Britanija, Francus
ka, Nemaka i Italija. Pad proizvodnje u svim granama industrije u
ovim zemljama kao i opadanje unutranje i spoljne trgovinske raz-
mene, imale su, do tada nevien, negativan efekat. Meutim, eko
nomska kriza i njene posledice nisu se podjednako odrazile na sve
zemlje. One zemlje koje su imale vee ili manje kolonijalne posede
lake su savlaivale nestaicu sirovina, lake se oslobaale vikova
odreenih vrsta roba i u celini lake su se izvlaile iz ekonomske
krize.
Nemaka je spadala u red zemalja u kojima su negativne pos
ledice svetske ekonomske krize bile najsnanije i koje su, u isto vre-
me, imale najmanje mogunosti da se u osloncu na kolonijalne po
sede, iroka vanevropska trita, bogate izvore jevtinih sirovina i
3
Vie o ovom: A. Mitrovi, Prodor na Balkan, Beograd, 1981, pp. 715;
isti autor, Die Wirtschaftlich-politische Auffasung von Sdosteuropa in der
Weimarer Republik, u: Balcanica, XII, Beograd, 1981, pp. 149180; isti autor,
Kontinuitt und Diskontinuitt in der deutschen Sdosteuropapolitik 1914
1941, u: Balcanica, VII, Beograd, 1977, pp. 559572; isti autor, Istorijski po
gledi na nemaku totalitarnu misao, u: Gledita, br. 11, 1970, god. XI, pp. 1569
1581; F. Fischer, Krieg der Ilusionen, Die deutsche Politik 19111914, Dssel
dorf, 1969; H. J. Schrder, Deutsche Sdosteuropapolitik 19291936, u: Gesch-
hichte und Gesellschaft, 1976, nr. 1, pp. 532; isti autor, Der Aufbau der deut
schen Hegemonialstlelunng in Sdosteuropa 19331936, u: Hitler Deutschland
und die Mchte, Dsseldorf, 1976; D. Stegmann, Mitteleuropa 19251934, u:
Industrielle Gesellschaft und politisches System, Bonn, 1978; H. E. Volkmann,
Das aussenwirtschaftliche Program der NSDAP 19301933, u: Archiv fr So
zialgeschichte, nr. XVII, 1977; R. Berndt, Wirtschaftliche Mitteleuropaplne des
deutschen Imperialismus (19261931), u: Grundfragen der deutschen Aussen-
politik seit 1871, Darmstadt, 1975, pp. 305334, T. Kulji, Faizam, Beograd 1977.
16
radne snage izvuku iz privrednih tekoa.
4
Na primer, ukupan obim
industrijske proizvodnje u svetu u jednoj od najteih godina eko
nomske krize 1932. godine iznosio je 74,3/o svetske proizvod
nje iz 1928, dok je taj odnos u industrijskoj proizvodnji u Nemakoj
1932. u odnosu na 1928. godinu dostigao tek 54,0%.
U drugim velikim kapitalistikim zemljama koje su imale po
voljnije mogunosti za savlaivanje uticaja i posledica krize, pad
je bio blai, kao, na primer, u SAD, koje su bile uz Nemaku 1932.
godine najvie pogoene: opseg ukupne proizvodnje iznosio je
57,7% od proizvodnje u 1928, zatim u Velikoj Britaniji 88,5%, u
Francuskoj 75,6% itd.
5
Pad industrijske proizvodnje, koja je predstavljala osnovnu pri
vrednu granu Nemake, odrazio se adekvatno na pad nemakog iz
voza i uvoza.
6
Nemaki izvoz 1929. godine u iznosu od 14.761 miliona
maraka opao je 1932. na 6.312, dok je uvoz u Nemaku u isto vreme
opao sa 13.420 miliona maraka na 4.631 milion.
7
Nesumnjivo je da se ovako veliki pad u industrijskoj proizvod
nji i trgovini snano odrazio na poloaj radnike klase, a na prvom
mestu na stepen njene zaposlenosti. Snani uticaji krize na celo-
kupnu privredu Nemake doveli su do doga da je Nemaka ula u
red zemalja sa najveom stopom nezaposlenosti radnika i u isto vre
me sa najveim padom vrednosti radnike nadnice. Nemaka je kra
jem 1932. i poetkom 1933. godine, u vreme kada je kriza dostigla
vrhunac, imala neto preko 6 miliona nezaposlenih radnika.
8
Bila je
to najvea armija radnika u svetu bez posla, bez nade da e imati
hleba sutra, bez vere u budunost. Dovedena je u pitanje egzistencija
desetak miliona lanova radnikih porodica.
Dravna sredstva, ukoliko su i ulagana u ublaavanje krize,
ila su u prilog sanaciji ugroenog kapitala, tj u prilog najkrupni
jim slojevima nemake buroazije. Masa radnika i seljaka bila je
preputena stihiji. U takvom ustrojstvu nemakog drutva kriza
itavog sistema morala je biti sve dublja i sve izraenija. Milioni
ljudi bez ikakve perspektive i sutranjice, bez obzira na to iz kog
drutvenog sloja poticali, postajali su sve pogodniji za vrbovanje u
4
Uporedi: A. , ,
19191939, , 1974, pp. 280283.
5
Bundesarchiv, Koblenz, Reichskanzlei (dalje skraeno: BA), R 43, II,
Bd. 309, Deutschlands wirtschaftliche Entwicklung im ersten Halbjahr 1938.
Uporedi: F. Ltge, An Explanation of the Economic Conditions which Contri
buted to the Victory of Nationalsocialism, u zborniku: The Third Reich, Lon
don, 1955, pp. 426435; E. . , , ,
1974, p. 117.
6
P. Hizinger, Die Entwicklung der Aussenhandelsverflechtung Deutsch
land whrend der Weltwirtschaftskrise, Heidelberg, 1935, pp. 549.
7
BA, R 43, II, Bd. 310, Die weltwirtschaftlichen Verflechtungen, Aufbau
und Ordnung der zwischenstaatlichen Wirtschaftsbeziehungen, Beilagen 3, Die
Beteiligung Europas am Welthandel.
8 D. Petzina, o. c. p. 119; A. , . . p. 281; V. Milenkovi, Eko
nomske krize i pojava faizma izmeu dva svetska rata, u: Zbornik iz istorije
Jugoslavije 19181945, Beograd, 1958, p. 109; A. Bullock, The German Com
munists an the Rise of Hitler, u: The Third Reich, London, 1955, p. 51.
17
razne politike grupacije, partije i akcije koje su isticale neki pro
gram i nudile nadu za bolje sutra.
Graanske partije, koje su se do tada izmenjivale na vlasti i
koje su mogle biti proglaene za vinovnike tekog poloaja nema-
kog drutva, imale su malo ansi za mobilizaciju naroda oko svojih
programa. Izgubljeni i dezorijentisani ljudi opredeljivali su se za
nove snage, one iji su programi nudili neto sveije i opipljivije
ve za sutra. Osnovne politike snage koje su mogle da pridobiju
iroke slojeve naroda, bile su, u uslovima krize, Socijaldemokratska
partija Nemake (Sozialdemokratische Partei Deutschland SPD),
koja je ranije bila u vie navrata na vlasti, Komunistika partija
Nemake (Komunistische Partei Deutschland KPD) i Nacional-
socijalistika nemaka radnika partija (Nationalsozialistische Deut
sche Arbeit9partei NSDAP), koja je naroito pred kraj svetske
ekonomske krize imala sve vie uspeha u zavoenju naroda.
Prelom u opredeljivanju naroda u Nemakoj deava se oko
1930, u vreme kada poinje negativno delovanje posledica svetske
ekonomske krize u svim oblastima drutvenog ivota Nemake i u
svim slojevima njenog drutva. Sve do tada nacionalsocijalisti nisu
igrali neku znaajniju ulogu u Nemakoj. To najbolje ilustruju nji
hovi neuspesi na izborima za Rajhstag, gde su sa 32 poslanika me
sta dobijena na izborima 1924. pali na 14 poslanikih mesta na van-
rednim izborima decembra iste godine i na 12 mesta na izborima
1928. Stagnirale su i druge konzervativne partije i grupacije, meu
njima i Katoliki centar i naroito nacionalisti, koji su sa 106 posla
nikih mesta dobijenih na izborima maja 1924. pali na decembarskim
izborima 1924. na 103, a 1928. godine ak na 79 poslanikih mesta.
Suprotno njima, progresivnije partije, Komunistika partija
Nemake i Socijaldemokratska partija Nemake do 1930. imale su
znaajniji uspon: socijaldemokrati sa 131 poslanikim mestom u de
cembarskim izborima 1924. godine dobijaju 152 mesta u 1928, a ko
munisti sa 45 poslanikih mesta u decembru 1924. penju se na 54
poslanika mesta na izborima 1928. godine.
U vreme kada su se negativne posledice ekonomske krize sve
vie oseale i kada se bezizlaznost iz unutarnjih protivrenosti i
problema irila na sve slojeve nemakog drutva, poinje da slabi i
uticaj socijaldemokrata u Nemakoj. Uz ostale buroaske partije, i
nju birai poinju da naputaju i ona sa 143 poslanika mesta do
bijena na izborima za Rajhstag 1930. pada na 133 poslanika mesta
u julu 1932. odnosno na 121 mesto u novembru iste godine. Njeni
birai, kao i birai pomenutih buroaskih partija nasedaju demago
giji i propagandi nacista koji doivljavaju uspehe: na izborima za
Rajhstag 1930. godine 107 poslanikih mesta, a na izborima u julu
1932. ak 230 poslanikih mesta, da bi posle uoavanja sopstvene
zablude od strane jednog broja biraa, na izborima u novembru
1932. godine dobili 196 poslanikih mesta.
9
9
A. , . . pp. 279289; T. Edvards, Hitler Germany 19191939,
History Broadsheets, London, 1975, nr. 8, p. 39; D. Petzina, . . p.174.
18
Opasnost nije predstavljao ak ni ukupan broj glasova koji su
nacisti dobili na julskim izborima 1932 oko 13,735.000 prema oko
13,280.000 koje su dobili komunisti i socijaldemokrati Nemake za
jedno, koliko nesloga izmeu ove dve uticajne radnike partije u
Nemakoj.
10
Uz ostale potpomagajue inioce, koristei se meu
sobnom surevnjdvou i borbom komunista i socijaldemokrata, Hit
ler e uspeti da slomi otpore i doe na vlast, da bi odmah posle toga
ognjem i maem desetkovao i obezglavio ne samo ove dve par
tije ve i sve druge faktore nemake demokrati je.
O uzrocima i razlozima opredeljenja naroda u Nemakoj za na
cionaliste do sada je mnogo napisano. Obraeno je mnotvo inilaca
koji su uticali na orijentisanje naroda ka najreakcionarnijoj partiji
u svetu. Sa vie ili manje otrine, u mnogim radovima su kritiko-
vane subjektivne slabosti Socijaldemokratske partije Nemake, koja
je grubo odbacila svaku saradnju sa komunistima, kao i Komunis
tike partije Nemake, koja je svojim dogmatskim pogledima na
celokupnu situaciju u Nemakoj i svetu, a posebno krutim stavovi
ma u procenjivanju buroaskih demokratskih pokreta, suavala
mogunost za nalaenje puteva za saradnju sa socijaldemokratima i
nekim drugim demokratski opredeljenim grupama i strujama u ne-
makom drutvu.
No, mora se priznati da su ti stavovi nemakih komunista proi
zlazili iz optih gledita i programskih shvatanja meunarodnog
radnikog pokreta i njegove centrale Komunistike internacio-
nale.
11
Ve ranije, a naroito od estog kongresa Kominterne 1928.
godine, preovladalo je u meunarodnom radnikom pokretu milje
nje da e socijaldemokratske partije, zbog svoga oportunizma, pose
bno uloge nemake SDP u vreme revolucije u Nemakoj 1919. go
dine, i svoje saradnje sa buroazijom u revolucijama i ratovima
koji e uskoro zahvatiti svetsku pozornicu, postati glavna smetnja
na putu do pobede proleterskih revolucija. Na osnovu ovoga mi
ljenja, na pomenutom kongresu Kl usvojena je nova strategija
borbe klase protiv klase, prema kojoj je socijaldemokratija, kao
pokret sitne buroazije, odnosno srednjih slojeva, svrstana u red
neprijatelja komunistikog pokreta.
12
Socijaldemokratija je progla
ena socijalfaizmom i povedena je otvorena politika borba protiv
socijaldemokratskog pokreta u pojedinim zemljama.
Ovakav stav su prihvatili i nemaki komunisti i namesto okup
ljanja snaga i saradnje sa demokratskim partijama u borbi protiv
nacistike opasnosti, prihvatili su meusobna optuivanja i borbu
protiv socijaldemokrata. Na taj nain bila je neutralisana jedina
stvarna snaga koja je mogla da spase nemaki narod od nacionalso
10
A. , . . p. 189; W. L. Shirer, The Rise and Fall of the Third
Reich, London Sydney, 1975, p. 174 i p. 200; J. J. Schokking, Nacisms Way
to Success in the Third Reich, London, 1955, pp. 479503.
11
Uporedi: P. Damjanovi, Borba Komunistike partije Jugoslavije protiv
faizma u svetlosti meunarodnog antifaistikog pokreta do 1941. godine, u:
Prilozi za istoriju socijalizma, 10, Beograd, 1976, pp. 1846.
12
P. Damjanovi, o. c. pp. 1819.
cijalizma. Nemaki komunisti i socijaldemokrati, kao i meunarodni
revolucionarni pokret potcenili su opasnost koja je dolazila od fa
izma i nacionalsocijalizma. Nastojanja na XIII plenumu Izvrnog
komiteta Kl krajem 1933. da se zablude, naroito u pogledu procene
sutine faizma i nacionalsocijalizma otklone,
13
i uoavanje opte
opasnosti od faizma kao i donoenje programa borbe protiv te opa
snosti na VII kongresu Kl nisu vie mogla pomoi revolucionarnom
radnikom i demokratskom pokretu u Nemakoj. Koristei se svim
raspoloivim sredstvima nacisti su uspeli da obezglave ove pokrete
ve tokom prve godine svoje vladavine.
Nova strategija i taktika borbe protiv faistike opasnosti i po
sebno okupljanje revolucionarnih radnikih i nacionalnooslobodila-
kih snaga drutva imae mnogo veeg efekta i uspeha u drugim
zemljama, prema kojima je meunarodni faizam takoe irio svoje
pipke, pa u tom okviru i u zemljama jugoistone Evrope.
13a
No, uz sve to moramo da prihvatimo i nemilu injenicu da su
nacionalsocijalisti, i pored nekih drugih inilaca, bili vetiji u prila-
goavanju nenormalnom stanju i trenutnim tokovima, koji su ugav-
nom negativno uticali na nemaki narod. Program nacionalsocijali
sta bio je, bez sumnje, demagoki, laan i prilagoen trenutnoj si
tuaciji. Istovremeno, nudio je neto novo, neto to je najavljivalo
promene ve danas i sutra i izvlaenje iz teke unutranje krize u
kojoj se nalazilo celo nemako drutvo.
Rezultat viegodinjeg protivrenog i konfuznog razvoja nema-
kog drutva, na koji su negativno delovali i spoljnopolitiki (gub
ljenje znaajne uloge koju je Nemaka imala u klubu velikih svet-
skih sila, ratni dugovi, ratna odteta itd.) i unutranji inioci (stag
niranje proizvodnje, besposlica, beda, besperspektivnost i drugi)
ispoljio se 30. januara 1933. godine dolaskom nacionalsocijalista
na vlast. Nemaki narod, koji je jednako bio odgovoran za rat i za
sva ratna zla koliko i svi drugi narodi sveta, koje je vlastita buroa
zija mehanizmom nasilja gurala u svetsku klanicu, sticajem mnogih
okolnosti dobio je na kormilu svoje zemlje najnegativniju linost u
svojoj istoriji, a svet tiranina protiv koga e vie od decenije morati
da vodi do tada najveu i najkrvaviju bitku.
Nemaka buroazija i privredni kadrovi ove zemlje koji su se
stavili u slubu nacizma traili su dugoronija privredna reenja da
bi se unapred onemoguili snaniji efekti eventualnih kriznih raz
doblja u svetskoj ekonomici. Traili su sigurnija trita i sigurne
izvore sirovina. U novoj orijentaciji vanu ulogu u privrednom raz
vitku Nemake trebalo je da odigra sirovinski i poljoprivredno bo
gat i istovremeno industrijski nerazvijen jugoistok Evrope. Jedna
13 19171945, , ,
1976; . . ,
(19341939 .), , 1979.
13
Sire: D. ivkovi, Narodni front Jugoslavije 19351945, Beograd, 1978,
PP. 9108; . . , . . pp. 118306; A. Bullock, The German Commu
nists and the Rise of Hitler, in: The Third Reich, London, 1955, pp. 504551;
M. Broszat, Der Staat Hitlers, Lausanne, 1969, p. 13; A. , . . p. 289.
on
od neposrednih posledica velike politike i privredne krize u Ne
makoj bilo je oivljavanje i jaanje stalnih tenji nemakog priv
rednog prodora u zemlje jugoistone Evrope.
14
Da bismo to kom
pleksni je mogli sagledati jaanje ovih nastojanja i pratiti razvoj i
pravce nacistikog interesovanja prema jugoistoku Evrope, moramo
prethodno u najoptijim crtama da sagledamo poloaj toga regiona
u svetskim privrednim, politikim, kulturnim i drugim kretanjima
i odnosima, a posebno njegove veze sa Nemakom.
Termin jugoistona Evropa (Sdost Europa), uporedo sa poras
tom interesovanja za privredna bogatstva ovog dela Evrope, sve
ee se susree u diplomatskim, politikim i vojnim odnosima
velikih imperijalistikih sila krajem XIX i poetkom XX veka. Ter
min Sdost Europa, koji nacisti esto upotrebljavaju, u konkretnom
teritorijalnom uokviravanju nije bio jasno i vrsto formulisan kao
to je bio sluaj sa terminom Balkan, koji ima jasno odreene geo
grafske granice. Iako se u programskim izlaganjima, planovima,
vezama i konkretnim politikim i privrednim prodorima Nemake
prema jugoistoku Evrope pod ovim terminom podrazumevao celovit
geografski deo evropskog jugoistoka, pojedini autori i politiari u
svojim radovima, govorima ili izvetajima esto su pod pojmom
jugoistona Evropa mislili na samo jedan deo ovoga prostora, naj
ee na Balkansko poluostrvo ili na samo njegov deo. Tako su se,
na primer, kada se govorilo o agrarnom znaaju jugoistoka najee
u jugoistonu Evropu svrstavale Maarska, Jugoslavija, Rumunija
i Bugarska, odnosno zemlje koje su bile od posebnog znaaja za
Nemaku i razvoj njene privrede.
13
Otuda, kada se govorilo o rud
nom, trgovakom ili strategijskom znaaju i potencijalu, u jugois
tonu Evropu se svrstavala i Grka.
16
U veini sluajeva jugoistoku
14
nastanku, istorijatu i osobenostima planova i tenji germanskog
prodiranja prema srednjoj, istonoj i jugoistonoj Evropi objavljeno je posled-
njih godina vie znaajnih radova kao to su na primer: Andreja Mitrovia:
Die wirtschaftlichpolitische Auffasung Sdosteuropa in der Weimarer Repub
lik, u: Balcanica 12, Beograd, 1981, pp. 149180 i Kontinuitt und Diskontinui
tt in der deutschen sdosteuropa Politik 19141941, u: Balcanica VIII, Beo
grad, 1977, pp. 559572; Berend Jrgenda Wendta, England und der deutsche
Drang nach Sdosten. Kapitalbeziehungen und Warenverkehr in Sdosteuropa
zwischen den Weltkriegen, u: Deutschland in der Weltpolik des 19. und 20.
Jahrhundert, Msseldorf 1973, pp. 483512; Hansa Jrgena Schredera, Der Auf
bau der deutschen Hegemonialstellung in Sdosteuropa 19331936, u: Hitler
Deutschland und die Mchte, Dsseldorf 1976, pp. 757773 i Deutsche Sdost
europa politik 19291936, u: Geschichte und Gesellschaft, 1976, nr. 1. pp. 532;
Dirk Stegemanna, Mitteleuropa 19251934. Zum Problem der Kontinuitt
deutscher Aussenpolitik von Stresemann bis Hitler, u: Industrielle Gesellschaft
und politische Sistem, Bonn, 1978, pp. 203221; Marc Poulina, Deutschlands
Drang nach Sdosten contra Mussolinis Hinterlandpolitik 19311934 u: Der
Donauraum nr. 3. 1977, pp. 132151; Hansa Erika Volkmanna, Das aussenwirt-
schaftliche Programm der NSDAP 19301933, u: Archiv fr Sozialgeschichte
XVII, 1977, i drugi.
15
Ovaj sluaj je u delima: R. W. Krugmann, Sdosteuropa und Gros
sdeutschland, Breslau, 1939; J. Halsmayr, Die politischen Grundlagen der de
utsch-sdosteuropischen Wirtschaftsbeziehungen, mas. diss, 1938; K. Janov-
ski, Grossdeutschland und der sdost europische Raum, Kiel, 1940, itd.
16
Uporedi: A. Reithinger, Grossdeutschland und Sdosteuropa im Lichte
der Statistik, u: Allgemeines Statistisches Archiv, Bd. 29, Jena, 1940.
21
je prikljuivana i Turska.
17
Kada je uzimana u obzir Turska, retko
je odvajan evropski deo od azijskog a uzimani su pokazatelji
(statistiki i drugi podaci) za celu Tursku, pa emo i mi ovom pri
likom morati da se opredelimo na celovito obuhvatanje Republike
Turske.
Mi emo ovde obraditi u okviru jugoistone Evrope sedam ze
malja: Jugoslaviju, Maarsku, Rumuniju, Bugarsku, Grku, Tursku
i Albaniju. Svaka od ovih zemalja imala je i svojih posebnosti, o
kojima emo neto rei, u ovom uvodu.
JUGOSLAVIJA je izmeu dva svetska rata zapremala povri
nu od 248.987 km
2
, a po popisu iz 1931. godine imala je 13,934.038
stanovnika, od ega su 82,87% predstavljali pripadnici junosloven-
skih naroda, a ostatak su inili pripadnici nacionalnih grupa: Nemci,
Maari, Albanci i drugi.
Poetkom tridesetih godina ovog veka Jugoslavija je bila izra
zito poljoprivredna zemlja. Od privreivanja u poljoprivredi ivelo
je, prema podacima za 1921. godinu, 78,9% stanovnitva', a svega
9,9% od privreivanja u raznim granama industrije.
18
I pored dob
rih prirodnih i klimatskih uslova, prinosi po hektaru su bili niski.
Jedan od razloga za to bili su usitnjenost poseda i zastarela obrada
zemljita.
Sitni posedi, do 10 hektara, zahyatali su 55% celokupne obra
dive povrine. U takvim uslovima, uz neke druge oteavajue ini
oce, bilo je teko obezbediti intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.
Najvei deo obradivih povrina zasejavan je penicom, kukuruzom
i jemom. Od industrijskih biljaka najvie su gajene: uljarice, e
erna repa, duvan, hmelj, konoplja, lan, a poelo je i uzgajanje
pamuka. Povoljni klimatski uslovi i dobra zemlja omoguavali su
razvoj voarstva: ljive, jabuke, mediteransko voe i drugo. Stoar
stvo je bilo dosta razvijeno, ali sa slabo produktivnim sortama, sa
malim prinosima mesa, mleka, vune i drugog.
19
17
Mnogi autori prihvatili su gledite da u jugoistonu Evropu ulaze: Ju
goslavija, Maarska, Rumunija, Bugarska, Turska i Albanija. Uporedi: Sdost
Bericht, Deutsche Akademie, Mnchen, 1935; A. Golf, Die Beziehungen der
deutschen Landwirtschaft zum Sdostraum, u: Leipziger Vierteljahrschrift (da
lje skraeno: Leipz. V. J.) fr Sdosteuropa, nr. 3, 1937; H. Gross, Die wirt
schaftliche Bedeuthung Sdosteuropas fr das Deutsche Reich, Berlin, 1938;
H. Schrder Steingger, Sdosteuropa in der deutschen Donaurauwirtschaft,
Berlin, 1939; E. Dietrich, Grossdeutschland und Sdosteuropa, u: Leipz. V.
nr. 4, 1939; A. Fischer, Die Bedeutung der Versorgung Deutschland mit pflanz
lichen lrohstoffen, u: Leipz. V. J., nr. 3, 1939; Deutschland und Sdosteuropa,
Graz, 1942; O. Leibrock, Der Sdosten, Grossdeutschland und das neue Europa,
Berlin, 1941; W. Funk, Die Lnder des Sdostens und die europiche Wirt
schaftsgemeinschaft, Wien, 1944.
18 Wirtschafts-Enzyklopdie des Balkans, Wirtschaftliche Lage der Bal
kanlnder (dalje: Wirt. Enz. Balk.), I; Institut Balkanique, Beograd, 1938, Ju
goslawien, pp. 8384.
19
N. Vuo, Agrarna kriza u Jugoslaviji 19301934, Beograd, 1968, pp. 43
67; T. Stojkov, Opozicija u vreme estojanuarske diktature 19291935, Beograd,
1969, pp. 2552.
22
Ve prvih decenija dvadesetog veka, u fazi intenzivnijih geo
lokih istraivanja, otkrivena su prilino bogata nalazita ruda u
Jugoslaviji. Uvedena su u eksploataciju nalazita uglja i gvozdene
rude u mnogim predelima zemlje. U Boru je eksploatisano najvee
nalazite bakra u Evropi. Postojala su takoe i bogata nalazita
olova, cinka, antimona, boksita i drugih metala.
I pored znatnih prirodnih i rudnih bogatstava, industrija je
bila slabo razvijena i preteno preraivaka. Spoljna trgovina je
bila uslovljena strukturom proizvodnje. Agrarni proizvodi zahvatali
su 90% celokupnog jugoslovenskog izvoza, a samo 10% inili su
industrijski proizvodi. Najvie se izvozilo ito, razne rude, stoka,
povre, voe, meso itd., a uvozili su se razni industrijski proizvodi.
Najznaajniji partneri Jugoslavije u spoljmoj trgovini do 1929.
bili su Austrija, ehoslovaka i Italija. Od 1930. sve jae uestvuje
u njenom izvozu i uvozu i Nemaka.
Redosled zemalja po uvozu u Jugoslaviju 1924. bio je sledei:
Italija 1.687,6 miliona din. ili 20,52% jugoslovenskog uvozs
ehoslovaka 1.649,8 20,07%
Austrija 1.625,8 ,, ,, 19,77%
Nemaka 682,1 ,, 8,30%
Godine 1930, i pored uticaja krize, Nemaka je po uvozu u
Jugoslaviju dola na drugo mesto. Redosled po uvozu u Jugoslaviji
1930. godine bio je sledei:
ehoslovaka 1.224,7 miliona din. ili 17,60% jugoslovenskog uvoza
Nemaka 1.221,4 ,, 17,55%
Austrija 1.170,6 16,82% ,,
Italija 782,8 11,25% ,,
20
Velika ekonomska kriza naroito se snano u Jugosalviji od
razila u agrarnoj proizvodnji. To je, pored unutranjih tekoa:
pada ivotnog standarda uopte, nezaposlenosti i drugog, imalo uti
caja na spoljnotrgovinske odnose Jugoslavije i na njenu optu pri
vrednu mo i stabilnost. Na primer, uvoz u Jugoslaviju preteno
industrijskih proizvoda 1929. godine, u vrednosti od 7.595 miliona
di)nara, opao je 1932. na 2.860 miliona dinara. Slino je bilo i sa
jugoslovenskim izvozom. On je 1929. iznosio 7.922 miliona dinara, a
1932. samo 3.055 miliona dinara.
21
Zaduenost zemlje u inostranstvu
1931. i 1932. godine iznosila je 40.000 miliona dinara.
22
U politikom pogledu Jugoslavija je od svog osnivanja, usled
mnogih unutarnjih protivrenosti i nereenih pitanja, predstavljala
jednu od najnestabilnijih zemalja jugoistone Evrope. Drava, koja
je bila sastavljena od mnogo posebnih i pravnoistorijski formiranih
20 Wirt. Enz. Balk., p. 158.
21 Ibid., pp. 155157.
22 H. Hammer, Die Auslandsverschuldung Sdosteuropas, u: Leipz. V. J.,
2. Jg. nr. 4, Januar 1939, p. 301.
23
naroda kao i naroda koji su se nalazili u procesu svoje afirmacije,
dobila je centralistiko ureenje, to je i ozakonjeno nametnutim
Vidovdanskim ustavom, od 29. juna 1921. godine. Posebnim zako
nima, donetim 1920. i 1921, zabranjen je rad Komunistike partije
Jugoslavije i revolucionarnog radnikog pokreta, koji je, uz opozi
cione partije, postao ozbiljna opasnost za vladajue pozicije veliko
srpske buroazije u dravi.
Do koje je mere unutranje stanje u Kraljevini Srba, Hrvata i
Slovenaca bilo nestabilno vidi se po tome to su samo u periodu od
deset godina, do 1929, promenjene 24 vlade.
23
Najvei otpor centra
listikoj politici velikosrpske buroazije i politici nacionalnog i soci
jalnog izrabljivanja davao je pokret hrvatskog seljatva. Dvor i
vladajue grupacije buroazije, u nameri da suzbiju opozicioni i de
mokratski pokret, sve vie zaotravaju odnose sa najuticajnijim
opozicionim partijama i njihovim prvacima. Posledica ovih zaotra
vanja bilo je ubistvo prvaka Hrvatske seljake stranke, u Narodnoj
skuptini 20. juna 1928. godine, i zavoenje estojanuarske dikta
ture kralja Aleksandra, 6. januara 1929. godine. U takvim unutra
njim prilikama stvoreni su odreeni uslovi za irenje uticaja faiz
ma iz Italije i za jaanje privrednih veza sa Italijom i Nemakom.
24
MAARSKA. Prema odlukama mirovnog ugovora u Trijanonu,
juna 1920, maarski deo bive Austro-Ugarske znatno je umanjen i
sveden na povrinu od 93.010 km
2
, na kojoj je 1930. godine ivelo
neto vie od 8,685.000 stanovnika.
25
Vei deo ove teritorije u Pa
nonskoj ravnici podesan je za obradu, pa je poljoprivredna proizvo
dnja u zemlji veoma razvijena. Bolji poloaj povlaenih slojeva
maarskog naroda u okviru Austro-Ugarske uslovio je i neto ubr
zani j i razvitak industrije u Maarskoj. Zbog toga je Maarska tride
setih godina spadala meu agrarno-industrijske zemlje i predstav
ljala u to vreme najrazvijeniju dravu jugoistone Evrope.
26
Pogodna klima, plodno zemljite i opti vii nivo obrade i pro
izvodnje uslovljavali su vee prinose po hektaru. Od itarica najvie
su bile zastupljene: penica, kukuruz, ra, jeam i ovas, a od indu
strijskih biljaka: eerna repa, konoplja, lan, duvan, mak itd. Bilo
je razvijeno povrtarstvo i voarstvo, a takoe i stoarstvo. Pored
poznatih pasmina konja, masovni je su uzgajana goveda, svinje, per
nata ivina i drugo.
U rudnom blagu Maarska je siromanija od drugih juno-
evropskih zemalja, tako da je morala ve u to vreme da uvozi neke
vrste ruda i sirovina. U njoj se vadi ugalj, gvozdena ruda, mangan,
bakar, olovo, cink, boksit i treset. Najrazvijenije grane industrije
bile su tekstilna industrija, metalurgija, metalna industrija, elektro-
industrija i prehrambena industrija.
23
F. ulinovi, Jugoslavija izmeu dva rata, knj. II, Zagreb, 1961,
pp. 287301.
24
Uporedi: T. Stojkov, o. c. pp. 53110; Lj. Boban, Maek i politika
Hrvatske seljake stranke 19281941, dio I, Zagreb, 1974, pp. 15154.
25
Uporedi: Die Geschichte Ungarns, Budapest, 1971, p. 596.
26
J. Rothschild, East Central Europe between Two World Wars, Seatlle
and London, 1977, pp. 166174.
24
U izvozu bili su uporedo zastupljeni industrijski i agrarni pro
izvodi. Maarska je uvozila gvozdenu rudu, koks, proizvode dobi-
jene preradom nafte, obojene metale, pamuk i drugo, a izvozila:
ito, stoku i razne proizvode metalne industrije.
Maarska je, kao deo bive Austro-Ugarske, na mirovnim pre
govorima 1919. i 1920. bila u drutvu pobeenih.
Naprezanja i iscrpljenost u dugotrajnom ratu prouzrokovali su
u posleratnim godinama snana drutvena i politika previranja.
Buroazija nije mogla bez pomoi spolja da osigura svoju vlast i
pozicije u zemlji koja je, pod uticajem oktobarske revolucije i zah
valjujui mnogobrojnom radnitvu, bila zahvaena revolucijom.
Buroazija je, proglaavanjem republike 16. novembra 1918, poku
ala da odvoji ostale slojeve naroda od radnitva i da omete tok
narodne revolucije. Meutim, narodne mase, predvoene Socijalde
mokratskom i Komunistikom partijom Maarske, oborile su ovu
vladu i omoguile proglaenje Sovjetske Republike Maarske, 21.
marta 1919. godine.
Sovjetska revolucionarna vlast u Maarskoj odmah je poela,
po ugledu na oktobarsku revoluciju, da sprovodi reforme. Sile An-
tante pokrenule su svoju vojsku na Maarsku Sovjetsku Republiku
i, istovremeno, u kontrarevoluciju gurnule armije Cehoslovake i
Rumunije. Kolebljivo dranje znatnog dela socijaldemokrata u revo
luciji dovelo je do slabljenja unutranjeg jedinstva, tako da su snage
intervencije uspele da, u saradnji sa snagama kontrarevolucije u
zemlji savladaju, u avgustu 1919, Sovjetsku Maarsku Republiku.
Januara 1920. u Maarskoj je ponovo uspostavljena monarhija,
sa regentom Hortijem (Miklos Horthy), koji je zaveo faistiku dik
taturu. Istoga meseca maarska delegacija je stavila svoj potpis na
mirovni ugovor, sklopljen u Parizu, u velikom trijanonskom dvorcu
Versaja, koji po njemu nosi naziv Trijanonski ugovor.
27
Pod vlau diktatora Hortija Maarska je iz godine u godinu
sve vie plivala u vode meunarodnog faizma i revanizma. Ne
odriui se zahteva za revizijom mirovnih ugovora, ona je traila
saradnju sa zemljama koje su delovale protiv postojeeg stanja i
doprinosila zaotravanju odnosa na jugoistoku Evrope. Tako je njen
ugovor sa Italijom, od 5. aprila 1927, bio direktno uperen protiv
zemalja Male antante.
28
Velika ekonomska kriza, 19291934, pogodila je u Maarskoj
i agrarnu i industrijsku proizvodnju. Zbog sve teeg plasmana pro
izvoda, naroito na inostranom tritu, dolo je do opadanja proiz
vodnje i do pogoravanja poloaja radnika. Zaduenje zemlje u inos-
transtvu iznosilo je 1931/1932. godine 4.499 miliona forinti.
29
Pod
uticajem ekonomske krize sve vie su se zaotravali politiki odnosi
u zemlji i stvarali povoljni uslovi za delovanje faizma na tlu Ma
27
Uporedi: Die Geschichte Ungarns, Budapest, 1977, p. 658.
28
Ibid., pp. 560563.
29
K. H. Hammer, o. c. p. 301.
25
arske. Za vreme vlade vrste ruke, generala Gembea (Gyula
Gmbs), naglo je ojaao upliv snaga faizma i nacizma iz Italije i
Nemake.
30
RUMUNIJA je sa svojih 294.244 km
2
izmeu dva svetska rata
spadala u red teritorijalno najveih zemalja u jugoistonoj Evropi.
Prema statistikim podacima iz 1929, Rumunija je imala oko
18,053.000 stanovnika, od kojih su oko jedne etvrtine predstavljale
narodnosti: Maari, Nemci, Ukrajinci, Bugari, Jevreji i drugi.
31
Povoljni prirodni uslovi, uz mnoge druge uzroke, omoguili su
masovno bavljenje stanovnitva poljoprivrednom proizvodnjom. Go
dine 1930. oko 78,2% stanovnika Rumunije ivelo je od poljopriv
redne proizvodnje, dok je od privreivanja u svim granama indus
trije ivelo samo 7,2% stanovnitva. U poljoprivredi je preovladavao
sitni posed, do 10 hektara, koji je zahvatao treinu svih obradivih
povrina. Ovo je, uz neke druge inioce, uslovljavalo ekstenzivnu
poljoprivrednu proizvodnju i nizak prinos po hektaru. Najvie su
gajeni penica i kukuruz, zatim zob, jeam i ovas. Od industrijskih
biljaka najvie su se gajili lan, konoplja, suncokret, eerna repa i
duvan. Razvijeni su bili povrtarstvo, voarstvo i stoarstvo, ali je
zbog slabe primene agrotehnikih mera i ovde proizvodnja bila
niska.
U prirodnim bogatstvima Rumunija je ve tada bila poznata
kao jedna od bogatijih junoevropskih zemalja. Na irem prostoru
junog podruja Karpata, naroito oko Ploetija, nalazile su se ve
like koliine nafte. U Transilvaniji su otkrivena bogata nalazita
zemnog plina. Rezerve treseta procenjivane su na oko 200 miliona
kubnih metara, a uglja svih vrsta na oko 2.452 miliona tona.
32
Iako
ogromni prostori Rumunije nisu bili jo istraeni, otkrivena su nala
zita raznih ruda: gvoa, zlata, srebra, mangana, boksita, bakra,
kamene soli, ive itd. Pored eksploatacije i delimine prerade nafte
bile su razvijene tekstilna, prehrambena, hemijska i drvna indus
trija. Najvei napredak u proizvodnji beleila je industrija nafte.
Srazmerno strukturi proizvodnje i potrebama zemlje, najva
nije sirovine u izvozu Rumunije predstavljale su 1933. godine nafta
sirova i preraena, zatim, drvo i drvni proizvodi, itarice, meso
itd. Uvozila se tehnika roba, razni aparati i drugo.
33
Najznaajniji partneri Rumunije u uvozu 1933. godine bili su:
Nemaka (u vrednosti od 2.180 miliona leja), Velika Britanija (1.744
miliona leja), Francuska (1.238 miliona leja), Italija (1.235 miliona
30
Uporedi: M. Incze, The Conditions of the Masses in Hungary during
the World Economic Crisis of 19291933, u: Acta historica Academiae scienti-
arum Hungariae, 1954, III, 12, pp. 193; L. Zsigmond, Versuche des deut
schen Imperialismus, Seine Machpositionen nach Ost- und Sdosteuropa, u:
Acta historica, Budapest, 1958, V, pp. 47107; G. Magos, The Role of the Bri
tisch and American Imprialistes in the Stabilisation of Horthy Fascism, u:
Acta historica, Budapest, 1953, II, pp. 161216.
31
Wirt. Enz. Balk., Rumnien, pp. 4950; Walther Croll, Wirtschaft im
europische Raum, Wien, 1940, p. 124; J. Rothschild, o. c. pp. 283288.
32
Wirt. Enz. Balk., Rumnien, p. 87.
33
Ibid., p. 75.
26
leja, ehoslovaka (1.155 miliona leja) i Austrija (1.078 miliona
leja), dok je Rumunija izvozila najvie u Veliku Britaniju (2.181
milion leja), Francusku (1.752 miliona leja), Nemaku (sa 1.502
miliona leja) i Italiju (sa 1.299 miliona leja).
34
Uee Rumunije u prvom svetskom ratu na strani Antante i
drugi faktori omoguili su joj znatno teritorijalno proirenje posle
zavretka rata. Rumunija je, prema odlukama mirovnih ugovora iz
Trijanona, Neja, 1919. i Sen ermena 1920, dobila teritorije u pod-
reuju Transilvanije, Bukovine i june Dobrude, koje su pored Ru-
muna, nastanjivali i drugi susedni narodi. U vreme intervencionis
tikih pohoda Antante protiv SSSR-a rumunska vojska je otela Sov
jetima Besarabiju.
Rumunska buroazija, vrsto vezana sa francuskom politikom,
zavela je sistem nacionalnog ugnjetavanja u ovim predelima uz
socijalno izrabljivanje u celoj zemlji. Snani politiki pokreti naro
da u godinama posle rata izazvali su strah kod buroazije, zbog ega
je vlada Braanua (Jon Bratianu), 1924. godine, donela zakon o za
titi drave, uperen protiv demokratskog pokreta u zemlji i Komu
nistike partije Rumunije posebno. Otpor naroda nacionalnom ug
njetavanju i socijalnom izrabljivanju, i pored represivnih mera bio
je sve jai. Septembra 1924. izbio je masovni ustanak seljaka u
junoj Besarabiji, u kome je, u borbama sa vojskom ili kasnije,
ubijeno oko 3.000 ustanika. O unutranjoj nestabilnosti Rumunije
dvadesetih godina govore i este promene vlada i monarha.
Svetska ekonomska kriza, 19291934, veoma otro se odrazila
i na rumunsku privredu. Zaduenja zemlje u inostranstvu bila su
velika.
35
Proizvodnja u rudarstvu u toku krize smanjila se za 40%.
Nezaposlenost je zahvatila naroito oblast industrije oko 30%. Iz
godine u godinu opadala je realna vrednost radnike nadnice, to
je teko pogaalo ivotni standard radnika. Slino stanje je bilo i u
poljoprivrednoj proizvodnji.
Spoljna trgovina je opala za vie od dva puta. Godine 1929.
uvezeno je robe u vrednosti od 29.628 miliona leja, a 1933. za svega
11.742 miliona leja. Iz Rumunije je izvezeno 1929. godine robe u
vrednosti od 28.960 miliona leja, a 1933. svega 14.172 miliona leja.
Tekoe u privredi odrazile su se negativno i na unutranju i spolj-
nu politiku Rumunije. Na presto je 1930. doveden profaistiki ori-
jentisan kralj Karol II (Carol), uz iju e se pomo i podrku uvr
stiti, tridesetih godina, razne faistike organizacije, meu kojima
je najjaa bila Gvozdena garda (Garda de fier).
36
BUGARSKA je sa povrinom od 103.146 km
2
i oko 6,000.000
stanovnika od kojih 84% Bugara, tridesetih godina predstavljala
jednu od nacionalno kompaktnijih zemalja u jugoistonoj Evropi.
34
Ibid., pp. 9596.
35
K. H. Hammer, o. c. p. 291.
36
, XXXVII, , 1955, .
342348; The Independence of Rumania, Edited by Stefan Pascu, Bucuresti,
1977, pp. 188215, 1933; Les luttes revolutionnaires des cheminots et des petro-
liers de Romanie, Bucarest, 1973, pp. 718.
27
Konfiguracija njene teritorije, sa dve treine povrine ispod 500 m
nadmorske visine i sa preteno plodnim zemljitem, pruala je po
voljne uslove za razvoj poljoprivrede, stoarstva i voarstva. Oko
75% stanovnitva ivelo je od agrarne proizvodnje, a oko 25% od
zarada u industriji, trgovini, saobraaju i drugim vanagrarnim
granama privreivanja.
37
Rezultat ovakvih odnosa u privredi odrazio se na spoljnu trgo
vinu i izvoz. Izvozili su se uglavnom agrarni proizvodi: ito, povre,
stoni proizvodi, zatim industrijske biljke: duvan, lan, konoplja, e
erna repa, razne uljarice, cvee i drugo.
U to vreme nisu bila istraena sva rudna bogatstva, ali se znalo
da je zemlja bogata rezervama mrkog i kamenog uglja. Otkrivena
su nalazita antracita, bakra, olova, cinka, gvoa, mangana, boksita
i jo nekih ruda.
Uprkos znatnim mogunostima, industrija je bila slabo razvije
na, i to preteno preraivaka: tekstilna, prehrambena, drvna itd.
Veliki deo bugarske industrije nalazio se u rukama stranog
kapitala: nemakog, belgijskog, francuskog, vajcarskog i italijan-
skog. Zaduenja Bugarske u inostranstvu 1931/1932. godine iznosila
su 28.384 miliona leva.
38
Struktura uvoza i izvoza usmeravala je
bugarsku spoljnu trgovinu prema industrijski razvijenim zemljama:
Nemakoj, Velikoj Britaniji, ehoslovakoj, Francuskoj, Italiji,
Svajcarskoj, Holandiji i drugim. Najbri rast u bugarskom uvozu i
izvozu pokazivala je Nemaka, naroito poetkom tridesetih godina.
Nemako uee u uvozu u Bugarsku iznosilo je, na primer 1928.
godine, 21%, a 1935. ak 53% celokupnog uvoza, a u izvozu iz Bu
garske sa 28%, u 1928. ak na 48% u 1935.
39
Bugarski dvor i buroazija jo u vreme oslobodilakih ratova
balkanskih naroda doli su u sukob sa predstavnicima buroazije
susednih naroda. To je dovelo do izolacije Bugarske i do njenog
uea u drugom balkanskom i prvom svetskom ratu protiv balkan
skih zemalja. Posledica ovakvih odnosa bila je da se Bugarska nala
na Mirovnoj konferenciji meu pobeenima. Prema ugovoru o miru
potpisanom u Neju 1919, Bugarska je morala da izvri manje is
pravke svojih granica prema susedima i da plati silama pobednica
ma, na ime ratne tete, iznos od 2.250 miliona zlatnih franaka.
40
Prema odredbama mirovnih ugovora, morale su biti uinjene
ispravke granica i ustupci teritorija prema Kraljevini Srba, Hr
vata i Slovenaca u dolini Timoka, oko Caribroda, Bosiljgrada i Stru-
mice: prema Grkoj neto znatniji teritorijalni ustupci u junim
37
Wirt. Enz. Balk., Bulgarien, pp. 4849.
38
K. H. Hammer, o. c. p. 291.
39
JI. , (1919
1939), .: - , , 1972, I, .
295322.
40
. . , 19181938, -
, 1939, II, . 237; uporedi: D. Todorovi, Pitanje jugoslovensko-bugarske
granice na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine, u: Istorija XX veka,
Beograd, 1968, IX pp. 63132.
28
predelima ustendilskog okruga; u korist Turske u Trakiji deo
jedrenskog okruga, i u korist Rumunije cela juna Dobruda. Radi
kontrole prikupljanja sredstava i naplate ratne odtete, znatan deo
privrednog i finansijskog ivota Bugarske nalazio se pod tutorstvom
meunarodne reparacione komisije. Sve je to, zajedno sa privred
nim i ostalim unutranjim tekoama, sputavalo politiku i ekonom
sku stabilizaciju Bugarske i doprinosilo njenoj orijentaciji prema
faistikim zemljama.
Vlada, voe Bugarskog zemljoradnikog saveza Aleksandra
Stambolijskog, umesto da sa ojaanim revolucionarnim radnikim
pokretom u zemlji, putem revolucije izvede bugarsko drutvo iz
stalne i opte politike i privredne krize, odbijala je saradnju sa
njim. Istovremeno, Bugarska komunistika partija ostala je pasivan
posmatra u vreme pokreta zemljoradnika u Bugarskoj. Razbijenost
radnikog i agrarnog pokreta u zemlji iskoristili su profaisti pod
vodstvom Aleksandra Cankova i izvrili, juna 1923, prevrat u Bu
garskoj. Profaistika vlada Cankova do-nela je 1924. godine Zakon
o zabrani rada Komunistike partije Bugarske i drugih naprednih
revolucionarnih snaga.
Velika ekonomska kriza zahvatila je Bugarsku, kao agrarnu
zemlju, neto kasnije, tek u toku 1930. godine. Negativan uticaj
krize osetio se u svim oblastima privrede, a posebno u najmasovni-
joj privrednoj grani, agrarnoj proizvodnji.
Kriza se negativno odrazila na cene, zaposlenost radnika, na
industrijsku proizvodnju i spoljnu trgovinu. Uvoz u Bugarsku, ija
je vrednost 1929. iznosila 8.300 miliona leva, 1933. godine spao je
na 2.200 miliona leva. U isto vreme izvoz iz Bugarske iznosio je
1929. godine 6.400 miliona leva, a 1933. samo 2.846 miliona leva.
41
U vreme krize, uporedo sa produbljivanjem unutranjih pro ti v-
renosti, nastupio je period oivljavanja radnikog i demokratskog
pokreta u Bugarskoj. Ove snage su odnele pobedu na izborima 1931.
godine i formirale vladu Narodnog bloka. Meutim, ni ova vlada
nije uspela da sprei sve jae produbljivanje politike krize u Bu
garskoj, kao ni orijentaciju dvora i najkrupnijih slojeva buroazije
prema zemljama faizma.
GRKA, sa povrinom od 130.199 km
2
, ima samo neto oko
treine svoga zemljita pogodnog za privreivanje. No, i pored toga,
od 6,936.000 stanovnika, koliko je Grka imala po popisu iz 1936.
godine, vie od polovine je ivelo od ekstenzivne agrarne proizvod
nje. Na nedovoljno plodnom i za obradu nepodesnom zemljitu
gajene su razne vrste junog voa, uljarica, zatim sezam, duvan i
pamuk.
42
Rudna bogatstva, kao i u ostalim zemljama jugoistone Evrope,
nisu jo bila detaljnije istraena. Industrija se nalazila u razvoju, a
najglavnije njene grane bile su tekstilna, hemijska, prehrambena,
drvna i industrija koe.
41
Uporedi: JI. , . . . 299; Wirt. Enz. Balk., Bulgarien, p. 87.
42
Wirt. Enz. Balk., Griechenland, pp. 7273.
Struktura proizvodnje odreivala je sadraj i obim spoljne tr
govine!. Najvanije stavke u izvozu inili su: juno voe i rano
povre, alkoholna pia i proizvodi od koe. Najvie se uvozilo ito,
razni industrijski proizvodi za iroku potronju i drugo.
Negativne posledice velike ekonomske krize u Grkoj su se na
roito snano odrazile na obim uvoza i izvoza robe. Dok je vrednost
ukupnog uvoza u Grku 1929. iznosila 13.275 miliona drahmi, ona
je 1933. spala na 3.607 miliona drahmi. Slian pad je zabeleen i u
izvozu Grke. Na primer, Grka je izvezla 1929. godine robe u
vrednosti od 6.985 miliona drahmi, a 1933. samo 2.298 miliona
drahmi.
43
U unutranje politikom smislu Grka je spadala u red nesta-
bilnijih zemalja u jugoistonoj Evropi izmeu dva rata. Prema mi
rovnom ugovoru sa Bugarskom, sklopljenom u Neju 1919, Grka je
dobila delove june Trakije i june Makedonije, a prema ugovoru
sa Turskom, sklopljenom u Sevru 1920, Turska joj je morala ustupiti
zapadnu Trakiju, jedan deo istone Trakije i neka ostrva.
Ovim ugovorima, koji su sklapani uz podrku velikih sila, nisu
bili zadovoljni ni grka buroazija, koja je traila jo vie, ni Turska,
koja se oseala oteenom. Pri pokuaju razgranienja dolo je do
okupacije Smirne i do represalija nad turskim stanovnitvom, a
zatim e usiediti rat 1920, koji je posle neuspeha grke armije, zavr
en mirom u Lozani 1923. godine. Kao poraena strana, Grka je
morala da se odrekne jednog dela istone Trakije, koji joj je rani
jim ugovorom sa Turskom bio obean. Ovaj rat je imao negativne
posledice za odnose izmeu Turske i Grke. Posebno su teke posle
dice bile za grko stanovnitvo u graninim predelima Turske i
tursko u Grkoj, koja su morala da se presele.
Jo u vreme neuspelih vojnih operacija protiv Turske, u Grkoj
se pojavilo nezadovoljstvo koje je iskoristio deo armije pod koman
dom generala Plastirasa. On je izvrio dravni udar, oborio kralja
Konstantina i na vlast doveo kralja ora II. Unutranje protiv-
renosti sve su vie jaale, i opozicija, koristei se podrkom naroda,
obara kralja 1924. i proglaava u Grkoj republiku.
44
Ravnopravni partneri u spolj noj trgovini Grke bili su, sve do
poetka tridesetih godina, Sjedinjene Amerike Drave, Velika Bri
tanija i Nemaka. Meutim, Nemaka je poetkom tridesetih godina
poela da preuzima primat u grkom uvozu i izvozu, dok je opadalo
uee dotadanjih vanih grkih trgovinskih partnera, SAD i Veli
ke Britanije. Na primer, u ukupnom uvozu Grke 1929. godine SAD
su uestvovale sa 15,75%, Velika Britanija sa 12,52%, a Nemaka
samo sa 9,41%. Godine 1935. redosled u ueu u uvozu se menja.
Nemaka uestvuje sa 18,69%, Velika Britanija sa 15,52%, a SAD
samo sa 6,25%. Slian trend bio je i u izvozu iz Grke. Uz ova dva
glavna partnera, gubio je svoje mesto i etvrti partner Italija,
43
Ibid., . 131.
44
K. H. Hammer, o. c. p. 301; J. M. , . . I, pp. 189, 193197
i 250258.
30
koju je Nemaka sve vie i bre istiskivala sa ovog podruja. Ne-
maka je 1929. izvezla iz Grke robe u vrednosti od 1.164 miliona
drahmi, a Italija 1.278 miliona drahmi. Godine 1935. ovaj odnos se
izmenio u korist Nemake, koja je izvezla iz Grke robe u vrednosti
od 2.109 miliona drahmi ili 29,7% celokupnog grkog izvoza, dok je
Italija izvezla samo 422,5 miliona drahmi ili 5,95% grkog izvoza.
43
Velika ekonomska kriza poela je da zahvata grku privredu i
trgovinu ve 1929. godine. Tekoe oko plasmana voa, povra i
druge robe na inostrano trite dovele su do pada cena i proizvodnje
ovih artikala u zemlji. To se odrazilo na ivotni standard najsiro
manijih slojeva stanovnitva i posebno na porast nezaposlenosti.
U Grkoj se i dalje osealo jako unutranje previranje. Sukobi
izmeu buroaskih graanskih partija doveli su ponovo do obaranja
republike i uspostavljanja kraljevine 1935. godine. Svakako da je
ovakvo stanje pogodovalo jaanju profaistikih struja i u Grkoj
i prualo povoljne uslove za jaanje privrednog uticaja Nemake na
grkom podruju.
Evropski deo TURSKE zahvata povrinu od svega 2.627 km
2
, od
ukupno 772.340 km
2
, koliko ima cela Turska. Ova zemlja, iako veim
delom svoje povrine zahvata azijski kontinent u najveem delu
akcija, poduhvata, programa i konkretnih primera i pokazatelja,
uzimana je najee kao balkanska ili kao junoevropska zemlja. Po
broju stanovnika (16,200.694 u 1935. godini), Turska je izmeu dva
svetska rata bila na drugom mestu meu zemljama jugoistone
Evrope, odmah iza Rumunije. I pored nepovoljnih optih uslova,
Turska je bila, u vreme o kome je re, izrazito agrarna zemlja.
Prema statistikim podacima iz 1927. godine, u Turskoj je u svim
granama industrije bilo zaposleno samo oko 299.000 radnika. Iste
godine, neposredno pred uvoenje latinice, u Turskoj je bilo samo
1,111.496 pismenih graana.
46
Tako je, u nepovoljnim privrednim uslovima (nepostojanje po
godnih povrina za obradu, nepovoljni klimatski uslovi), uz nizak
stepen opteg razvoja, celokupna privreda u Turskoj tridesetih go
dina bila veoma nerazvijena i siromana. Od itarica najvie su
uzgajani penica, jeam, kukuruz, ra, zob, proso, pirina; od indu
strijskih biljaka duvan, eerna repa, pamuk, lan, konoplja, sunco
kret i mak. Bilo je razvijeno voarstvo, naroito gajenje junog voa
i vinogradarstvo. U oblasti stoarstva najmasovnije je bilo gajenje
ovaca, koza, goveda, konja, magaraca.
U Turskoj su do tridesetih godina bila otkrivena bogata nala
zita ruda: uglja, gvoa, hroma, sumpora, mangana, olova, cinka,
bakra, i drugih ruda. Eksploatacija rudnog bogatstva bila je u po
etnoj fazi. Naroito brzo je napredovala eksploatacija uglja, tako
da je 1926. godine izvaeno 1,216.000 tona, a ve 1934, i pored nega
tivnog uticaja ekonomske krize, izvaeno je 2,288.000 tona.
45
Wirt. Enz. Balk., Griechenland, pp. 131132.
46
Wirt. Enz. Balk., Trkei, pp. 5153.
31
Industrijska proizvodnja u Turskoj tridesetih godina bila je
tek u povoju. Najrazvijenije su bile tekstilna, prehrambena, kona i
drvna industrija.
Najvanije stavke u izvozu Turske predstavljale su: itarice, ru
de, povre, voe, duvan, stoka, a u uvozu razni proizvodi mainske
i metalne industrije, proizvodi dobijeni preradom nafte itd. Najglav-
niji partneri u spoljnoj trgovini bili su: Nemaka, SAD, Velika Bri
tanija, Italija, SSSR. Pred kraj ovog perioda najbre je raslo uee
Nemake i u uvozu i izvozu Turske.
47
Ostaci turske feudalne oligarhije, posle uea na strani pora
enih centralnih sila u prvom svetskom ratu, definitivno su u toku
1918. godine bili razbijeni. U odsustvu radnike klase i revolucio
narnog radnikog pokreta, ulogu organizatora i izvrioca demokrat
ske buroaske revolucije preuzela je u svoje ruke turska buroazija.
Povoljnu okolnost za uspeno izvoenje ove revolucije, u uslovima
poraene, okupirane i osiromaene Turske, predstavljala je odlu
nost, spremnost i sposobnost voe revolucije Kemal-pae (Mustafa
Kemal).
Nastojanja sultana Mehmeda VI i reakcionarnih predstavnika
okupacionih sila da suzbiju demokratski pokret u Turskoj nisu imala
uslova za uspeh. U mnogim delovima Turske poveden je oslobodi
laki rat protiv okupacionih trupa. U skuptini, koja se sastala u
januaru 1920, veinu su imale nacionalne grupacije koje su podra
vale buroasko-demokratsku revoluciju. Okupacione sile, u nameri
da suzbiju revoluciju, zauzele su Istanbul i raspustile skuptinu.
Oslobodilaki pokret izabrao je novu skuptinu, koja je na svom
prvom zasedanju, 23. aprila 1920. godine, formirala novu vladu sa
predsednikom Kemal-paom, sa seditem u Ankari. Nametnuti mi
rovni ugovor sa silama Antante, potpisan u Sevru 1920. godine, pre
ma kome je Turska liena velikog dela svojih poseda, doprineo je
jaanju otpora.
48
Vojska nove Turske u toku 1921. i 1922. godine nanela je neko
liko poraza grkoj vojsci, koja je nastupala u ime sila Antante i u
oktobru 1922. godine potpisano je primirje. Mirom u Lozani, 24.
jula 1923, priznata je nezavisnost Turske. Oktobra 1923. ukinut je
sultanat, a Kemal-paa je izabran za prvog predsednika Turske Re
publike.
U toku nekoliko narednih godina, u objektivno tekim uslovima,
Kemal-paa je uspeo da sprovede znaajne drutvene i kulturne
reforme u Turskoj. U spoljnoj politici Turska se drala neutralno,
odravajui dobre odnose sa svim velikim zemljama, ukljuujui i
SSSR. Tridesetih godina, irenjem ekonomskih veza, poee Nema
ka da jaa svoje politike veze sa Turskom.
49
Ibid., pp. 89, 103.
D. Todorovi, Stav Kraljevine Si-, Hrvata i Slovenaca prema mirov
nom ugovoru sa Turskom u Sevru 1920. godine, u: Istorija XX veka, Beograd,
1970, sv. XI, pp. 231270.
49
, , 1969, pp. 19139.
32
Svetska ekonomska kriza, 19301934, otro se odrazila na ne
razvijenu tursku privredu, posebno na njenu poljoprivredu i raz-
menu sa inostranstvom. Zaduenja Turske u inostranstvu 1931. i
1932. iznosila su oko 214 miliona turskih lira.
50
Uticaj krize bio je
naroito jak u spoljnoj trgovini Turske. Tako je uvoz u Tursku
1929. u vrednosti od oko 256 miliona turskih lira pao 1933. na oko
75 miliona turskih lira. Istovremeno je vrednost izvoza pala sa oko
155 miliona 1929. na oko 96 miliona turskih lira 1933. godine.
51
ALBANIJI je u nacistikim planovima u vezi sa nemakim pro
dorom prema jugoistoku Evrope retko pridavano neko znaajnije
mesto. U znatnom broju ovih dokumenata Albanija je prosto izo
stavljena. Najverovatnije je da je to injeno pod uticajem shvatanja
da je Albanija i geografski blia faistikoj Italiji, a ne zbog zaosta
losti i siromatva ove male balkanske zemlje.
Sa povrinom od 27.540 km
2
i sa 1,003.000 stanovnika (1930. go
dine) Albanija je predstavljala najmanju zemlju na prostoru jugo
istone Evrope. Vekovno robovanje njenog malog naroda tuinu i
sve vee zaotravanje interesa na ovom podruju izmeu novooslo
boenih balkanskih zemalja i velikih sila ometali su sazrevanje
albanskog drutva i uslovljavali njegovu zaostalost i siromatvo. U
ovoj maloj i iznutra politiki i ekonomski nekonsolidovanoj zemlji,
koja ima samo jednu desetinu teritorije pogodnu za zemljoradnju i
koja je ispresecana spletom visokih planina, oko 80%) stanovnitva
ivelo je od privreivanja u agrarnim delatnostima. Jednu treinu
zemlje prekrivali su panjaci, ali je stoarstvo ostalo primitivno i
nerazvijeno. Albanija je bila bez eleznikih pruga i sa slabim pute-
vima. Nepismenost u pojedinim oblastima zemlje, tridesetih godina,
kretala se izmeu 60% i 97%.
52
Rudna bogastva zemlje bila su jo neistraena i neotkrivena.
Tek u godinama izmeu dva svetski rata otkriveni su rudnici gvo-
a, gipsa, lignita i drugih ruda. Industrija je tek poela da se raz
vija i to preteno preraivaka: drvna, mlinarska, industrija name-
taja, piva, cementa, u koju je ulagan strani kapital, na prvom mestu
italijanski. Trgovina je bila nerazvijena i primitivna, a spoljna trgo
vina pod velikim uticajem stranih kupaca. Albanija je izvozila drvo,
stoku, mlene proizvode, duvan, vunu, sirovu naftu, kou, voe i
povre, a uvozila itarice, preraenu naftu, razne industrijske pre
raevine i proizvode iroke potronje.
Stalna nestabilnost politikih prilika u Albaniji bila je posledica
nezrelosti unutranjeg sistema albanskog drutva i meanja vlada
susednih zemalja i velikih sila, na prvom mestu Italije. Ve od sa
mog osnivanja Albanije kao drave, natureni nemaki plemi Vi-
ljem Vid imao je samo formalnu vlast u zemlji. Na pojedinim teri
torij ama stvarnu vlast su imali plemenski glavari koji su uivali
zatitu susednih zemalja: Grke, Jugoslavije, Italije i Austrije. Po
50
K. H. Hammer, o. c. p. 301.
51
Wirt. Enz. Balk., Trkei, p. 77.
52
Wirt. Enz. Balk., Albanien, pp. 2235.
33
Londonskom ugovoru od 26. aprila 1915, Albanija je po zavretku
rata trebala da bude podeljena izmeu zemalja koje su se borile na
strani Antante: Italije, Grke i Srbije. Posle duge diplomatske bor
be, ipak joj je, na konferenciji ambasadora 9. novembra 1921. go
dine, priznata nezavisnost u granicama iz 1913. godine.
U zemlji su se poele formirati politike grupe koje su pred
stavljale zaetke graanskih partija. U politikoj i stranakoj borbi
najvie koristi imali su najkrupniji predstavnici mlade albanske
buroazije Ahmed Zogu, iz poznate begovske porodice iz Mata,
i pravoslavni episkop Fan Noli, koji su se uz stalno meanje suse-
nih sila menjali na poloajima predsednika vlade Albanije. U uslo-
vima stalnih unutranjih borbi i meanja spolja, Albanija je 1925.
proglaena za republiku, u kojoj je prvi predsednik postao Ahmed
Zogu. Predsednik Zogu sve vie se vezivao za faistiku Italiju,
koja je ubrzano izrastala u vojnu silu. Njegovo (proglaavanje za
kralja Albanaca, 27. novembra 1928, imalo je samo formalni ka
rakter, jer su politiku Albanije usmeravali agenti Musolinija. Alba
nija je i zvanino vezana za Italiju takozvanim Tiranskim paktom o
uzajamnoj saradnji i pomoi, sklopljenim 27. novembra 1926. godi
ne. Ovaj pakt je dopunjen 22. novembra 1927. godine Tiranskim
dogovorom o italijansko-albanskom vojnom savezu. Svaki dalji po
kuaj albanske buroazije da se oslobodi italijanskog uticaja ugui-
van je od italijanskih faista. Ovakav tok italijansko-albanskih od
nosa vodio je italijanskoj okupaciji Albanije, koja je izvrena 6. ap
rila 1939. godine.
53
Iako privredno nerazvijena, Albanija je osetila posledice velike
ekonomske krize. Stoarski proizvodi sve su tee prodavani na ino
stranom tritu. Albanija je 1934. godine uvezla robe samo u vred
nosti od oko 12 miliona zlatnih franaka, dok je 1929. godine uvoz
iznosio oko 39 miliona franaka. Jo je vei bio pad u plasmanu al
banske robe. Godine 1934, kad se kriza najjae oseala u Albaniji,
izvezeno je iz zemlje robe u vrednosti samo neto veoj od 4 miliona
zlatnih franaka, dok je izvoz 1929. imao vrednost od oko 15 miliona
franaka. I uvoz i izvoz bili su usmereni uglavnom prema Italiji.
Zaduenja u inostranstvu, uglavnom u Italiji, iznosila su oko 100
miliona zlatnih franaka. Uporedo sa politikim uticajem rastao je i
ekonomski uticaj Italije na Albaniju, vodei ka konanom potinja-
vanju albanske privrede interesima Italije. Tako je 1933. godine u
Italiju ila polovina albanskog uvoza i izvoza.
54
*
U celini, stanje u zemljama jugoistone Evrope na prelazu iz
dvadesetih u tridesete godine naeg veka bilo je u znaku nestabil
nosti i sve veeg zaotravanja unutranjih i meudravnih protiv-
53 ire o ovom: . Avramovski, Albanska drava od 1921. do 1939, u:
Zborniku radova o istoriji Albanije, Beograd, s. a., pp. 153185; isti autor:
Italijanska ekonomska penetracija u Albaniji, u zborniku: Istorija XX veka,
Beograd, 1963, V, pp. 137224.
54
Wirt. Enz. Balk., Albanien, pp. 2829.
34
renosti. Slabo razvijena i u mnogim sluajevima sirovinsko-eksten-
zivna proizvodnja i razmena snano su potresani udarcima ekonom
ske krize. Posledice ekonomske krize oseale su se u svim oblastima
proizvodnje i ivota stanovnitva. Stvarna vrednost zarade pala je
na najnii stepen; nezaposlenost je pritiskivala i guila i onako ne
razvijenu i malobrojnu radniku klasu; radni i ivotni uslovi veine
stanovnitva u ovim zemljama seljatva bili su na dnu lestvice
standarda evropskih naroda. Spoljna trgovina balkanskih zemalja
bila je orijentisana izrazito na zemlje van jugoistone Evrope. Samo
oko 9/o trgovine Jugoslavije, Rumunije, Bugarske, Grke i Albanije
otpadalo je na meusobnu razmenu balkanskih zemalja.
55
Upravo
zbog toga trgovina i privreda ovih zemalja bile su podlone utica-
jima i raznim potresima koji su se prenosili iz razvijenih evropskih
zemalja u nerazvijene balkanske zemlje.
Velika svetska ekonomska kriza izazvala je krupne poremeaje
i u privrednim vezama i odnosima zemalja jugoistone Evrope sa
ostalim delovima sveta, koji e se veoma negativno odraziti na iona
ko slabo razvijenu privredu ovih zemalja. Ubrzano smanjivanje
obima spoljnotrgovinske razmene, posebno sa privredno razvijenim
evropskim zemljama, negativno e uticati i na ustaljene politike,
kulturne i druge veze i odnose zemalja jugoistone Evrope sa ovim
zemljama. Po zavretku ekonomske krize, pod uticajem niza inila
ca, doi e do lagane izmene pozicija pojedinih velikih sila na ovom
podruju. Da bismo lake sagledali ceo tok prividnog poputanja
interesovanja za ovo podruje i ponovo rasplamsavanje politike
borbe za osvajanje uticaja i pozicija na jugoistoku Evrope, razmotri-
emo, ukratko, mogunosti i okolnosti borbe vodeih svetskih sila za
pozicije u ovom prostoru.
Francuska je kao velika evropska sila, jedna od pobednica u
ratu, sa povrinom od 547.026 km
2
i oko 40 miliona stanovnika, sa
razvijenom industrijskom proizvodnjom, uspela da osigura snaan
politiki, kulturni, vojni, pa i ekonomski uticaj u ovom prostoru.
56

Pored uticaja koji je ostvarila kod zemalja saveznica iz prvog svet-
skog rata, od kojih je jedan broj uspela da okupi u savezu nazva
nom Mala antanta, ona je uspela da uspostavi dobre odnose ak i sa
zemljama koje su bile u ratu na suprotnoj strani: Austrijom, Ma
arskom i Bugarskom.
Privredna saradnja Francuske sa zemljama jugoistone Evrope
bila je ograniena njenim potrebama, a posebno mogunostima ovih
zemalja da se uklope meu snabdevae Francuske deficitarnim siro
vinama ili da uu u red kupaca njenih trinih vikova. Tekoe u
proirivanju trgovinskih veza sa zemljama jugoistone Evrope pred
stavljala je srodnost sirovinske baze. Francuska je imala dovoljno
55
H. C. , (19301934), u zborniku:
Actes du premier congres international des etudes balkaniques et sud-est Eu-
ropeennes, Sofia, 1970, V, p. 185.
56 Uporedi: 19181939, , 1974, pp. 239264;
J. M. , . . I, pp. 3948, 142147, 152, 199220, 287293, 352; A.
Oesterheid, Wirtschaftsraum Europa, Berlin, 1943, pp. 218229.
gvoa i boksita kao i jugoistona Evropa. Oseala je potrebu za
obojenim metalima, kojih je bilo neto vie u jugoistonoj Evropi,
ali je ovde nailazila na konkurente. Poto je imala ve tada bogatu
i raznorodnu poljoprivrednu proizvodnju, nije oseala potrebu za
veom razmenom u ovoj oblasti. Zbog toga je nivo spoljnotrgovinske
razmene izmeu Francuske i zemalja jugoistone Evrope bio nizak
ve pre ekonomske krize. Godine 1929, ona je u izvozu iz zemalja
jugoistone Evrope i njihovom uvozu bila na etvrtom mestu.
U vreme svetske ekonomske krize nastali su jo tei uslovi u
meunarodnoj trgovini, pa je, i pored nastojanja Francuske da po
mogne ovim zemljama u savlaivanju tekoa, nivo razmene ostao
nizak. Uvoz iz ovih zemalja je 1932. god. porastao na 116 miliona
nemakih maraka, to je Francusku dovelo na tree mesto uvoznika
iz ovih zemalja, ali su zato zemlje ovog regiona uvezle u toj godini
iz Francuske robe samo za 78 miliona nemakih maraka.
37
Jedan od
razloga pada uvoza ovih zemalja, iz Francuske bile su i tekoe u
obezbeenju sredstava za nabavke u Francuskoj. Privredne i poli
tike tekoe koje su nastale u samoj Francuskoj, naroito sve ubr-
zanija politika polarizacija i sve otrija borba izmeu profaistiki
orijentisanih grupa i organizacija i antifaistiki opredeljenih masa,
uticale su na slabljenje zainteresovanosti Francuske da se bori za
jaanje svoga uticaja u podrujima koja su u tim uslovima dobijala
drugostepeni znaaj, kakva je bila i jugoistona Evropa.
58
Sline uslove u pogledu uvrivanja i proirivanja svojih veza
sa zemljama jugoistoka Evrope imala je i Velika Britanija. Ugalj,
njeno najvee rudno bogatstvo, mogao je da nae prou na tritu
veine zemalja u jugoistonoj Evropi, ali su uslovi za plasman uglja
i nekih proizvoda bili povoljniji za Veliku Britaniju, u drugim zem
ljama i u njenim kolonijama. Britanija je na svojih 244 hiljade
kvadratnih kilometara imala oko 34 miliona i 700 hiljada kvadrat
nih kilometara kolonijalnih i drugih poseda, a na oko 48 miliona
stanovnika u metropoli oko 525 miliona stanovnika u dominionima,
kolonijama i drugim posedima.
39
U tim ogromnim prostranstvima
ona je mogla da nae potrebne koliine svih sirovina i isto tako da
joj ta prostranstva poslue kao iroko trite za plasman sopstvenih
industrijskih vikova.
Veliku Britaniju su u zemljama jugoistone Evrope posebno in-
teresovali obojeni metali i nafta, ali je tu nailazila na jaku konku
renciju drugih sila. Ali politiki razlozi, odnosno nastojanje da poja
a svoje prisustvo i u ovom podruju, motivisali su je da odrava
prilino visok nivo spoljnotrgovinske razmene sa zemljama jugo
istone Evrope. Ona je u izvozu iz ovih zemalja i uvozu u ove zemlje
1929. godine uspevala da odri tree odnosno drugo mesto. Zbog
57
BA, R 43, III, Bd. 310, Die weltwirtschaftlichen Verflechtungen, Aufbau
und Ordnung der zwischenstaaltlichen Wirtschaftsbeziehungen, Beilagen, 3. Die
Beteilugung Europeas am Welthandel.
58
Uporedi: A. Mitrovi, Vreme netrpeljivih, pp. 179193.
59
, pp. 183187; uporedi: W. Croll, Wirtschaft im eru-
pischen Raum, Wien, 1940, pp. 4351.
36
razloga koje smo ve naveli, u vreme svetske ekonomske krize ni
Velika Britanija nije uspela da odri dotadanji nivo razmene. Zato
je 1932. u izvozu iz ovih zemalja pala na etvrto mesto. U uvozu
ovih zemalja, zbog breg pada razmene drugih zemalja, uspela je
ipak da odri drugo mesto.
60
No, sledeih godina ni Britanija nee
moi da izdri konkurenciju Nemake, koja e se pokazati odlunija
i spremnija u borbi za dominaciju u ovom podruju.
Italija je sa svojih 302.000 kvadratnih kilometara, sa oko 44 mi
liona stanovnika i sa razvijenom industrijom imala sve uslove da se
ukljui u borbu za osvajanje pozicija u jugoistonoj Evropi. U toj
borbi ona je imala i neke prednosti blizina jugoistoka Evrope i
izraene potrebe za veinom vikova koje su mogle da izvezu zemlje
ovog podruja. Italija je imala vee rezerve boksita i cinka, ali je
oskudevala u osnovnim sirovinama za rad i razvoj industrije, u
uglju i gvou. Zemlje jugoistone Evrope mogle su da izvoze znatne
koliine i jedne i druge rude. Isto tako dobre mogunosti su posto
jale za uvoz u Italiju niz poljoprivrednih i drugih prehrambenih i
sirovinskih proizvoda. Na drugoj strani postojali su dobri uslovi za
plasman proizvoda italijanske lake industrije, u kojoj su posebno
mesto zauzimale automobilska industrija, industrija aviona, zatim
tekstilna industrija, naroito proizvodi od svile, kao i druge vrste
robe.
Sve je to pogodovalo Italiji da i pored privredne i ekonomske
premoi njenih suparnika uspe da odri u razmeni sa zemljama
jugoistone Evrope visoko mesto. Godine 1929. ona je u izvozu ovih
zemalja imala drugo, a u uvozu u ove zemlje tree mesto.
61
Meu
tim, u narednim godinama, ona, zbog sve vee orijentacije na vojnu
industriju, zatim zbog pogoravanja svojih odnosa sa nekim zem
ljama u jugoistonoj Evropi, nee moi da odri zauzeto mesto.
Videemo kasnije da e njeno angaovanje u etiopskom ratu dovesti
do daljeg opadanja njenog uea u razmeni sa zemljama jugoisto
ne Evrope i do deliminog istiskivanja Italije sa ovog podruja, a
do jaanja prisustva Hitlerove Nemake.
62
Uticaj SSSR-a u ovom podruju u toku dvadesetih i poetkom
tridesetih godina moe se pratiti samo sa aspekta veza i uticaj a ove
zemlje i njenih revolucionarnih tekovina na radniki pokret u zem
ljama jugoistone Evrope. Za unapreenje privrednih odnosa, po
sebno u oblasti trgovinske razmene (sa izuzetkom Turske), nisu
postojali odgovarajui uslovi. SSSR je, uglavnom, raspolagao pot
rebnim koliinama veine ruda, poljoprivrednih proizvoda i drugih
proizvoda koje su mogle da izvoze zemlje jugoistone Evrope. Na
60
BA. R 43, II, Bd. 310, Die weltwirtschaftlichen Verflechtung, Aufbau
und Ordung der zwischenstaatlichen Wirtschaftsbeziehungen, Beilagen, 3. Die
Beteilugung Erupas am Welthandel.
61
Ibid., W. Croll, o. c. pp. 7393; Oesterheld, o. c. pp. 9398.
62
Uporedi: . P. , ,
, 1977, . 140159.
37
drugoj strani razvijene kapitalistike zemlje dugo su pravile smetnje
uspostavljanju i razvijanju razmene ovih zemalja sa Sovjetskim
Savezom.
Splet okolnosti i mogunosti svetske spoljnotrgovinske razmene
vodio je ve dvadesetih godina privrednom i ekonomskom usmera-
vanju zemalja jugoistone Evrope prema Nemakoj, odnosno jaanju
prisustva Nemake u ovom prostoru.
Sa svojih oko 468.000 km
2
i oko 69 miliona stanovnika i posebno
svojim razvijenim industrijskim potencijalom, Nemaka je bila
jedna od vodeih evropskih zemalja jo pre prvog svetskog rata.
63

Gubitak kolonija i privremeno oduzimanje dela matinih podruja,
naroito u dolini Rajne, prisilili su nemake privrednike ve poet
kom dvadesetih godina da trae povoljnija trita i podruja iz
kojih bi dovozili potrebne sirovine. Osnovu za izgradnju privredne
moi inila su veoma bogata nalazita kvalitetnog uglja i solidne
rezerve gvozdene rude, koji su Nemakoj omoguili da razvija teku
i hemijsku industriju. Znatniji deo ostalih ruda koje je trebalo uvo
ziti mogao se nai na jugoistoku Evrope. Prema procenama nema-
kih privrednika, veliki deo potreba u rudama mogao je biti nadok
naen organizovanjem intenzivnije eksploatacije i izvozom iz ovih
zemalja.
Tako je nedostatak vie od jedne treine potreba u gvozdenoj
rudi znatnim delom trebalo da bude nadoknaen uvozom iz Jugosla
vije i drugih zemalja jugoistone Evrope. Veliki deo potreba u bak
ru i olovu podmirivan je uvozom iz Jugoslavije. Samo neto oko
polovine potreba u cinku pokrivano je domaom proizvodnjom, blizu
polovinu potreba ove rude trebalo je nadoknaditi uvozom iz Jugo
slavije i Turske. Rudu nikla trebalo je dobavljati iz grkih rudnika,
a potrebe u hromu trebalo je popuniti uvozom iz Turske, Grke
i Jugoslavije. Snabdevai Nemake hromom trebalo je da budu
Turska, Grka i Jugoslavija, a izvoznici antimona, Jugoslavija,
ehoslovaka i Turska. Skoro celu planiranu koliinu rude boksita
trebalo je dobiti iz rudnika u Maarskoj, Jugoslaviji i Grkoj, a
znatan deo nepodmirenih potreba sumpora u Grkoj i Jugoslaviji.
Potrebe u nafti i skoro u svim vrstama naftinih derivata trebalo je
obezbediti u Rumuniji.
Veliki deo vikova poljoprivredne proizvodnje zemalja jugoisto
ne Evrope, umarstva i drugih polufabrikata i sirovina izvozio se
u Nemaku. Nedostatak u penici i drugim vrstama itarica trebalo
je namiriti uvozom iz Maarske, Rumunije, Jugoslavije i Bugarske.
Ove zemlje zajedno sa Grkom i Turskom snabdevale su nemako
trite mesom i jajima. Potrebe za konopljom, lanom i drugim vrs
tama industrijskih biljaka, kao i uljarica, obezbeivale su Maarska,
Rumunija, Jugoslavija i Bugarska. Snabdevai najvakilitetnijim vr-
63
Uporedi: . . ,
. , , 1976, . 735.
38
starna primorskog voa i duvana, kao i ranog povra, bile su Grka,
Turska i Jugoslavija.
64
Deo ovoga programa o proirivanju privrednih veza izmeu
Nemake i zemalja jugoistone Evrope, odnosno pretvaranja ovoga
regiona u jedan od vanijih snabdevaa nemakog trita sirovina
ma i prehrambenim artiklima, bilo je delimino ostvareno ve dva
desetih godina, odnosno pre svetske ekonomske krize. Tome su dop-
rinele i stalne potrebe trita zemalja jugoistone Evrope za proiz
vodima nemake industrije: mainama, elektromaterijalom, proizvo
dima hemijske industrije, velikim asortimanom industrijske robe za
iroku potronju i drugim.
Svi ovi inioci doveli su do toga da je Nemaka ve 1929 go
dine imala prvo mesto i u izvozu i u uvozu zemalja jugoistone
Evrope. Na primer, Nemaka je uestvovala u uvozu 1929. u Maar
sku sa 62,8 miliona dolara, u Jugoslaviju sa 35 mil. dolara, u Rumu-
niju sa 58,9 mil. dolara i u Bugarsku sa 22,6 mil. dolara, a u izvozu
iz Maarske sa 35,8 mil. dolara, iz Jugoslavije sa 20,1 mil. dolara,
iz Rumunije sa 81,3 mil. dolara i iz Bugarske sa 23,3 mil. dolara.
65
Negativne posledice svetske ekonomske krize, koje su se naj
jae manifestovale u Nemakoj, bez sumnje su utacale i na veze
Nemake sa zemljama jugoistone Evrope. Ali, zahvaljujui nekim
stimulativnim iniocima, Nemaka e ipak uspesti da odri prvo
mesto u razmeni sa zemljama jugoistone Evrope i da zapone pro
ces njihovog ubrzanijeg razvoja i jaanja. Do pred kraj ekonomske
krize, 1932. godine, Nemaka e zadrati prvo mesto i u uvozu i u
izvozu zemalja jugoistone Evrope. Jedan od inilaca koji je stimu-
lisao takav razvoj bila je skuenost nemakog trita posle gubitka
kolonijalnih poseda i nunost da se trai izlaz u podrujima malih
zemalja Evrope. U toku delovanja ekonomske krize oteani su uslovi
kako nabavke sirovina, tako i plasmana proizvedene robe, pa je pot
reba da se trai izlaz u odgovarajuim podrujima Evrope u to vre-
me postala jo izraenija.
Drugi vaan inilac bila je komplementarnost nemake ekono
mike sa ekonomikom zemalja jugoistone Evrope. Najvei broj
artikala i vikova robe, na prvom mestu sirovina i polufabrikata,
zemalja jugoistone Evrope, mogao je da se plasira u Nemakoj, a
64
BA, R 7, X, Bd. 323, Die rohstoffwirtschafliche Bedeutung des Sd
ostraumes fr die deutsche Wehrwirtschaft, p. 46; uporedi: Sdosteuropa als
wirtschaftlicher Ergnzungsraum fr Deutschland, u: Gutachten des Mittel
europischen Wirtschatstages, AugustDezembar, 1939, pp. 25251; Gross
deutschland und der sdosteuropischen Raum, Eine statistische Studie, ber
reicht von der Dresdener Bank, Berlin, 1938, pp. 316; Bundesarcihv-Militr-
archiv, Freiburg, Bestand Wi/I C 79, Die Bedeutung Sdosteuropas fr die Fet
tversorgung Grossdeutschlands, Berbeitet im Institut fr Weltwirtschaft, Kiel,
Mai 1939; Ibid., Bestand Wi/I C 78, Die Bedeutung der sdosteuropischen
Getreidewirtschaft und ihre wehrwirtschaftliche Beurteilung, Bearbeitet im
Institut fr Weltwirtschaft, Kiel, April 1939, pp. 138.
6
5
Institut fr Weltwirtschaft, Kiel, E g. 1477/75; Centre for Soviet and
East European Studies, St. Antonys College, Oxford, Papers ine East European
Economics, 28. March 1973, pp. 2540.
39
isto tako vei deo industrijskih proizvoda Nemake mogao je u odre
enim koliinama da se proda na tritu zemalja jugoistoka Evrope.
Svakako da je ovde odreenu ulogu igrao i geografski kao i
politiki poloaj Nemake u odnosu na jugoistonu Evropu i, obrnu
to, zemalja jugoistone Evrope u odnosu na Nemaku. Nemaka je
imala najpovoljnije saobraajne veze sa jugoistonom Evropom:
eleznica i putevi u dolini Rajne, Dunava i nijhovih pritoka ili vo
deni putevi ovih reka. Vodeni saobraaj je bio jeftiniji od svih
drugih vidova prevoza. Uz sve to, Nemaka je imala, u jakim narod
nosnim grupama u Maarskoj, Rumuniji i Jugoslaviji, veliku podr
ku, preko koje su tradicionalno izgraivane i tekle kako kulturne,
tako i privredne i politike veze Nemake sa zemljama ovog pod
ruja.
Sve su to znaajni faktori koji e posle dolaska nacista na vlast
u Nemakoj omoguiti jo bri privredni prodor Nemake u zemlje
jugoistone Evrope.
G l a v a p r v a
PRVI POGLEDI I KORACI PREMA JUGOISTOKU
I PRVI USPESI I NEUSPESI HITLEROVE
DIPLOMATIJE NA OVOM PODRUJU
1. PRVI KORACI NOVOG REIMA, DILEME U SPOLJNOJ
POLITICI, PRVI USPESI I NEUSPESI
Nacisti su, pre dolaska na vlast, u osnovnim crtama razradili
program spoljne politike Treeg Rajha.
1
Ovaj program proisticao je
iz ubedenja da su Nemci via rasa, koja je po zakonima prirode
odreena da vlada ostalim niim narodima, koji su po svojim pri
rodnim mogunostima predodreeni za to da sluaju i pokorno rade
za viu rasu. Spoljnopolitiki program nacionalsocijalista, zasno
van na idejama i stremljenjima najkonzervativnijih slojeva nema-
kog drutva druge polovine XIX i prvih decenija XX veka, u osnov
nim crtama bio je formulisan ve poetkom dvadesetih godina i
kasnije je razraivan u dva dela. Javni deo izloen je najcelovitije
u 'Hitlerovom delu Mei n Kampf ( Moj a borba) , zatim u radovima
drugih prvaka Nemake nacionalsocijalistike radnike partije
(NSDAP), zatim prilikom raznih skupova ove partije i u njenim
mnogobrojnim pisanim dokumentima. Drugi je bio tajni deo o kome
se raspravljalo uglavnom usmeno, i to u najuem krugu Hitlerovih
saradnika.
2
Krajnji cilj ovoga programa bio je ostvarenje dugovenog ne-
makog carstva i supremacije Nemaca u svetu. Jedan od prvih ko
raka i prvih zadataka nacionalsocijalistike spoljne politike na putu
do toga cilja bilo je obaranje Versajskog mirovnog ugovora i pre
krajanje karte i granica Evrope u pravcu nemakih elja i stremije-
1
Uporedi: A. Kuhn, Hitlers aussenpolitisch.es Program, Stuttgart, 1970,
pp. 24140; E. Cali, Hitler ohne Maske, Frankfurt am Main, 1969; isti autor:
Trei Reich i drugi svjetski rat u dananjoj historiografiji, u zborniku: Simpo
zij drugi svjetski rat i mir medu narodima, Zagreb, 1970, p. 29; F. Zipfel, Hitlers
Koncept einer Neuordnung Europas, u zborniku: Simpozij drugi svjetski rat,
p. 127; A. Ballock, Hitler, A study in , London, 1952, pp. 51228.
2
, , tom III, . 577582; X. .
Moju , , s. ., . 9; A. Hitler, Mein Kamf, Mn
chen, 1937, pp. 692725, 738756; Hitlers Zweites Buch, Ein Dokument aus
dem Jahr 1928, hrsg. von G. L. Weinberg, Stuttgart, 1961, pp. 46223;
H. E. Volkmann, Aussenwirtschaftliche Program der NSDAP 19301933, u:
Archiv fr Sozialgeschichte, Bd. 17, 1977, pp. 251274.
43
nja. Ve u prvom programu NSDAP (do 8. avgusta 1920 Nemaka
radnika partija), koji je 1920. izradio Hitler i u kome su prve tri
take posveene spoljnoj politici, traeno je ponitavanje Versajskog
ugovora i istaknut je zahtev za vranje kolonija Nemakoj i obezbe-
enje prostora za iseljavanje dela nemakog naroda.
3
Ukidanje mi
rovnih ugovora znailo je reviziju granica i revanizam grupe po-
beenih i uvreenih zemalja, meu kojima je vodee mesto zau
zimala Nemaka. Revizija granica, na prvom mestu, odnosila se ili
na obnovljene drave, kao to je Poljska, ili na drave prvi put zas
novane u XIX veku ili formirane po zavretku prvog svetskog rata,
kao to su ehoslovaka, Rumunija i Jugoslavija. Ona se u neto
blaem obliku odnosila i na neke stare zemlje, na Francusku, Bel
giju i druge. Hitler je mnogo puta isticao, a i u knjizi Mein Kampf
je zapisao, da se nacionalsocijalisti ne misle ni u kom sluaju zadr
ati na granicama Nemake iz 1914, ve da e ii mnogo dalje i
ire.
4
Pravo na irenje Nemake Hitler je zasnivao na prirodnom
pravu, po kome je odabrana nemaka nacija trebalo da ivi i razvija
se u posebnim uslovima. Bio je to intenzivirani sada neto radikal
niji oblik poznatih germanskih tenji prema istoku Evrope. Prema
nacistikoj teoriji, najniu stepenicu u rasnoj lestvici zauzimali su
Jevreji, Romi i slovenski narodi. Iz ovog shvatanja je proizlazilo da
osnovni pravac prodiranja i prirodnog irenja Nemake treba usme-
riti prema istoku i jugoistoku Evrope. Ovo su Hitler, Rozenberg
(Alfred Rosenberg) i drugi vodei ideolozi nacizma javno isticali i
zapisali u svojim delima.
5
Hitler je u Mein Kampf-u jo 1924. godine
napisao da e NSDAP povesti Nemce tamo gde su stali krstai pre
est stotina godina i da e maem obezbediti trajni ivotni prostor
nemakom narodu. Program irenja Nemake prema istoku i jugo
istoku Evrope Hitler je dalje razradio u svom spisu iz 1928, koji je
kasnije objavljen kao ve pomenuta Druga Hitlerova knjiga (Hitlers
Zweites Buch).
1
Celovitu sliku o irenju budueg nemakog carstva izneo je
Hitler u toku razgovora sa urednikom lista Leipziger Neuesten Na
chrichten, u maju 1931. godine. On je u detalje izloio svoje preten
zije prema zemljama jugoistone Evrope.
Prvi korak u irenju prema jugoistoku trebalo je da bude an-
lus Austrije i ukljuivanje ehoslovake u Trei Rajh. Svajcarsku
je, po ovom programu, trebalo podeliti prema njenim jezikim gra
3
A. Mitrovi, Vreme netrpeljivih, p. 267; isti, Istorijski pogled na nema-
ku totalitarnu misao, u asopisu: Gledita, br. 11, god. XI, Beograd, 1970, pp.
15801581; Der Nationalsozialismus, Dokumente, 19331945, Frankfurt am
Main, 1957, 14, pp. 2831.
4
A. Hitler, Mein Kampf, p. 736, i takoe u: Hitlers Zweites Buch, pp.
104116.
5
Hitlers Zweites Buch, pp. 138171; A. Rosenberg, Der Mythus des 20
Jahrhunderts, Mnchen, 1936, p. 523.
6
A. Hitler, Mein Kampf, p. 742.
7
Sire: Hitlers Zweites Buch, Ein Dokument aus dem Jahr 1928, Stut
tgart, 1961.
44 1
nicama, Cirih, Bazel i Bern smatrao je nemakim gradovima. To bi
bili samo prvi koraci prema jugoistoku Evrope, kuda je austrijska
carevina vekovima stremila.
8
Maarska je smatrana za tradicional
nog i prirodnog saveznika. Njoj bi bili vraeni delovi teritorije pre
ma ehoslovakoj, Rumuniji i Jugoslaviji, koji su joj nepravedno
oduzeti mirovnim ugovorima od strane sila pobednica. Kraljevinu
Jugoslaviju, prema ovom planu, trebalo je razbiti. Iz nje je trebalo
izdvojiti Hrvatsku i dati joj neku autonomiju. Slovenija je trebalo
da bude sastavni deo Nemake. Hitlerove pretenzije ile su dalje.
Hitler ovde doslovce kae: Beograd je bio i ostaje tvrava princa
Eugena (Savojskog).
9
Zagreb i Bratislava, kao sredita buduih
vazalnih drava, bili bi samo predgraa Bea.
10
Rumunija bi bila sma
njena, jer bi, po Hitlerovom programu, morala vratiti deo teritorija
Maarskoj i Bugarskoj. Bugarska bi bila drugi saveznik Nemake.
Njoj bi bili vraeni delovi Makedonije koji su pripali Jugoslaviji i
Grkoj. Ovde kao da je Hitler prevideo da u Bugarskoj ivi sloven
ski narod. U svojim kalkulacijama oko Bugarske imao je pred oi
ma samo bugarskog kralja Borisa, poreklom Nemca, predodreujui
mu posebnu funkciju u nemakom zatitnom zidu koji se protezao
od Norveke do Bugarske."
Hitler i njegovi saradnici ni za trenutak nisu posumnjali da bi
neko mogao stati na put irenju vie nemake rase i stvaranju
dugogodinjeg nemakog carstva. Vero vali su u natprirodne mogu
nosti Nemaca, i, posebno, u neograniene mogunosti Nemaca rat
nika. Jedan od preduslova svih uspeha Nemake u irenju vien je u
brzom privrednom i vojnom uzdizanju Nemake i neutralisanju
njenog glavnog konkurenta na kontinentu Francuske. U obra
unu sa Francuskom predvian je savez sa Velikom Britanijom i
Italijom.
12
Zastraujue je delovao tajni program, koji nije putan u jav
nost zbog opreznosti, ali o kome se u krugovima nacistikog vrha
razgovaralo i polemisalo. Kakvo je apokaliptiko bezumlje predstav
ljao ovaj drugi program za sva dostignua oveanstva i civilizacije,
najbolje se moe videti iz jednog razgovora najviih predstavnika
nacistikog pokreta sa Hitlerom, u leto 1932. godine, o buduem
ureenju Evrope.
Jedan od najbliih Hitlerovih saradnika i ideologa nacionalsoci-
lizma, Valter Dare (Walter Darre), u uvodnom izlaganju istakao je
da e budua nemaka drava predstavljati samo jedno elino jez
gro oko koga e se formirati niz manjih vazalnih drava. Na jugo
istoku Evrope, dolo bi do velikih promena: Maarska, kao saveznik,
bila bi uveana, Hrvatska odvojena od Srbije, Rumunija umanjena.
Sve te okolne drave bile bi povezane u velikom nemakom carstvu
8
F. Zipfel, Hitlers Koncept einer Neuordnung Europas, p. 131.
9
Ali neemo zaboraviti ni jaku grupu pripadnika nemake narodnosti
na utoku Save u Dunav i zahtevaemo njihovo pregrupisavanje i preseljenje.
Beograd je bio i ostaje tvrava princa Eugena (ibid., p. 132).
10 Ibid., p. 132.
11
Ibid., p. 132.
12
X. , . . . 32; A. Kuhn, . . pp. 3196, 124130.
4 5
zajednikom vojskom, privredom i novanim sistemom. Usledilo bi,
zatim, sistematsko unitavanje inferiornih slovenskih naroda. Taj
zadatak bio bi izvren raseljavanjem i sistematskim delovanjem na
slabljenju nataliteta ovih naroda.
13
Sva sredstva za proizvodnju iz
tih zemalja trebalo bi da preu u ruke nemake gospodske klase,
dok bi poljoprivredni radnici bili regrutovani iz ostalih naroda. Oni
bi bili i nekvalifikovani radnici u industriji. Po miljenju Darea,
pored slovenske plodnosti, opasnost za nacistiko gospodstvo pred
stavljale su i nacionalna kultura i prosveta. Ljudi trpe i robiju samo
dok ive u neznanju. Zato ih treba liiti prosvete i kulture. U deba
tu se, uz druge ideologe nacionalsocijalizma, ukljuio i sam Hitler i
na prvom mestu skrenuo panju prisutnima da takve rasprave o
drugom delu spoljnopolitikog programa NSDAP moraju ostati u
najstroijoj tajnosti. Zatim je Hitler dopunio izlaganja svojih pret
hodnika o buduem nemakom carstvu. Istakao je pri tome da su
najvaniji uslovi za ostvarenje nemake hegemonije u svetu snaga
i jedinstvo nemakog jezgra, jaine 80 100 miliona stanovnika.
Svi Nemci trebalo bi da ine jednu vrstu i potpunu celinu. Narode
koji budu smetali stvaranju monog nemakog carstva (Slovene i
ostale) trebalo je raseliti.
14
U javnom delu spoljnopolitikog programa, koji je esto usme
no ponavljan i publikovan u delima Hitlera, Rosenberga i drugih
ideologa nacizma, saoptavan je samo jedan deo elja i namera
NSDAP. Bio je to i vremenski i prostorno blii program, u kome je
pored isticanja univerzalne uloge nemake vie rase, neto detalj
nije obraen blii cilj ruenje versajskog sistema i njegovog glav
nog oslonca Francuske, ekspanzija prema istoku i jugoistoku i
uopte ostvarivanju privredne i politike ekspanzije u Evropi. U
borbi za ostvarenje ovog dela programa Hitler je nameravao da se
osloni na savez i saradnju sa Italijom i Velikom Britanijom, ije je
aspiracije nameravao da usmeri u drugim pravcima.
15
U drugom, tajnom delu spoljnopolitikog programa, o kome se
raspravljalo u krugu najviih nacistikih rukovodilaca, matalo se o
nemakoj dominaciji u elom svetu.
16
Dominacija velikog german
13
X. , . . . 73; ire: . . ,
, , :
, , 1961.
14
X. , . . . 35: -
je
... je jap-
je oje ."
15
Uporedi: J. Henke: Hitlers England Konception Formulierung und
Realisirungsversuche im Hitler Deutschland und die Mchte, Materialen zur
Aussenpolitik des Dritten Reiches, Dsseldorf, 1976, pp. 584603; A. Hillgruber,
Englands Place in Hitlers Plans jor World Dominion, u as.: Jour. con. hist.,
v. 9, nr. 1, 1974, pp. 522; isti autor: England in Hitlers aussenpolitischen
Konception, u asopisu: Historische Zeitschrift, Mnchen, Bd. 218, Heft 1, 1974,
pp. 6584.
16
Hitlerovi jurini odredi marovali su uz pesmu: Jer danas nam pri
pada Nemaka, a sutra ceo svet (Elwyn Jones, The Battle for Peace, London,
1938, p. 51). Uporedi: M. Hauner, Did Hitler want a World Dominion, u as.:
Jour. con. hist., V. 13, nr. 1, 1978, pp. 114.
46
I
skog carstva trebalo je na odreeni nain da se protegne i na jednu
od najveih i najjaih zemalja sveta, daleko od Evrope, Sjedinjene
Amerike Drave.
17
Po dolasku na vlast, 30. januara 1933. godine, svetska javnost
je od nacista i njihovog voe Hitlera oekivala izjavu o spoljnopoli-
tikoj aktivnosti njegove vlade u praksi. Bilo je to u duhu ustaljene
prakse u elom svetu da nova partija, grupacija ili garnitura, kad
dolazi na kormilo neke zemlje, iznese pred javnost svoje zemlje i
sveta osnovne smernice svoje spoljne politike. Meutim, nacisti u
svojim turim izjavama po dolasku na vlast ne samo to nisu pono
vili i u novim uslovima proirili platformu svoga nastupanja u me
unarodnim odnosima, ve su veto izbegavali i zapostavljali spolj-
nopolitiku tematiku. U obraanju nemakom narodu, po dolasku na
vlast, 1. februara 1933, iznet je spoljnopolitiki deo programa nove
vlade koji je bio veoma tur i neodreen.
18
U prvom susretu i raz
govoru sa stranim novinarima, 3. februara 1933, Hitler je izbegavao
spoljnopolitike teme. I ono to je tada rekao pred novinarima nije
vie odraavalo ni senku ranijeg stava nacista, njihovih pretnji da
e razoriti meudravne sporazume, brisati granice, istrebljivati na
rode i osvajati nova prostranstva. Svoje miroljubivo izlaganje Hitler
je zavrio reenicom da niko ne eli toliko mir i red koliko on,
koliko nemaki narod.
19
Duh pomirljivosti provejavao je kroz intervju koji je dao do
pisniku londonskog lista Dejli mejl (Daily Mail), pukovniku Eter-
tonu (Etherton), 6. februara 1933. godine. Hitler je ovom prilikom
neto vie govorio o potrebi za razoruanjem, ali . . . potenim i
stvarnim razoruanjem, kao to je, po njegovom miljenju, ne sa
mo na recima ve i u praksi pokazala Nemaka. On nije zaboravio
da i ovom prilikom taktizira, istiui da itava akcija razoruanja
zavisi od dranja anglosaksonskih naroda, ciljajui i tom prilikom
na Veliku Britaniju. U Versajskom ugovoru vie nije gledao nesreu
Nemake i pobeenih drava, ve i svih drugih, ukljuujui tu i po-
bednike drave iz prvog svetskog rata. Jer, mirovni ugovori su, po
Hitlerovom miljenju, potkopali i oslabili politiku i privrednu sta
bilnost i pobeenih i pobednikih drava. Uz to, odmah ukazuje na
mogunost da se stanje popravi mirnim revizijama ugovora, koje bi
bile u interesu ne samo Nemaca ve i svih naroda sveta. On je ak
dozvolio mogunost da se u jednom periodu posle rata narodi mogu
deliti na pobednike i pobeene, ali da je potrebno da se jednom
isprave nepravde koje su sadrane u tim ugovorima. Osetljive te
me, kao to su pitanja istone politike, izbegavao je ili je davao na
njih ublaene i neodreene odgovore. Za njega je Koridor i odvaja
nje Istone Pruske od matice bila velika nepravda, ali uz to ne istie
pretnje i namere da se ta nepravda ispravi. Njegova pomirljivost
17
X. Payiimur, o. c. pp. 4245, i 70.
18
M. Domarus, Hitler, Reden und Proklamationen 19321945, Wirzburg,
1962, p. 191.
19
Stoga niko vie ne eli mir nego ja, nego nemaki narod . . . (M. Do
marus, o. c. pp. 199200.
47
ni po emu nije liila na starog Hitlera, iz vremena borbe za vlast.
Da bi itava stvar bila neto blia istini i stvarnom programu naci
sta u spoljnoj politici, pukovnik Eterton je slobodnije interpretirao
Hitlerove izjave. To je izazvalo protest Nemake i zvaninu izjavu
u tampi, u kojoj je data nemaka verzija Hitlerovih odgovora pri
likom intervjua.
20
Govorei prvi put pred punom dvoranom u Palati sportova u
Berlinu, 10. februara 1933, Hitler je skoro ceo svoj govor posvetio
unutranjim, nemakim temama.
21
U mnogim istupanjima do kraja februara 1933. godine nacistiki
voi su se uglavnom bavili unutranjim temama i pitanjima razoru
anja.
22
Osnovni zadatak nacionalsocijalista u tim trenucima, pred
izbore, bio je obraun sa komunistima i drugim revolucionarnim i
demokratskim snagama u zemlji. Sa posebnim interesovanjem se
oekivao Hitlerov govor pred novoizabranim Rajhstagom, 23. marta
1933, u kome je NSDAP dobila apsolutnu veinu. I ovog puta Hitler
je veoma malo zalazio u meunarodne odnose Nemake. I ti krti
izleti u meunarodne teme bili su neodreeni i blagi u odnosu na
stavove nacista prema svojim politikim protivnicima u zemlji.
Savremenicima se inilo ak da je spoljnopolitiki program nacisti
ke vlade pomirljiviji od programa prethodnih vlada i kancelara, fon
Papena (Franz von Papen) i Brininga (Henrich Brning). Posebno
je padalo u oi to to se izraavala esto elja za mirom u svetu, kao
i plediranje za iskrenu saradnju meu velikim silama Velikom
Britanijom, Francuskom, Italijom i Nemakom. Hitler je naroito
isticao ulogu svoga prijatelja Musolini ja i obeao da e stalno raditi
na produbljivanju prijateljskih odnosa sa Italijom. Predlagano je da
se ve jednom odstrane razlike koje su stvorene izmeu pobednika
i pobeenih. Prisutna su bila nastojanja da se ne pogoravaju odnosi
ni sa istonim susedima. Obraun sa komunistima u Nemakoj ob
janjavan je kao unutranji problem, ije posledice ne bi trebalo da
se odraze na meunarodne i meudravne odnose, odnosno na od
nose Nemake i SSSR-a. Hitler je obeao saradnju u meunarodnim
forumima i poeleo je uspeh Svetskoj privrednoj konferenciji i Kon
ferenciji za razoruanje.
23
Duh pomirljivosti i elja za saradnjom ispunjavali su i Hitlerove
intervjue dopisniku Dejli telegrafa (Daily Telegraph) Fosteru (Sir
John Foster), 2. maja, i njegov drugi govor pred Rajhstagom, 17.
maja 1933. godine.
U narednim mesecima, uporedo sa uvrivanjem pozicija u
zemlji, nacisti poinju da ine male izlete u vrue meunarodne
probleme, koji su nagovetavali da e se on ubrzo vratiti svom pra-
20
Ibid., pp. 201202; Diplomatski arhiv Sekretarijata inostranih poslova
SFR Jugoslavije (u daljem tekstu: DASIP), Bilten Centralnog presbiroa (CPE;,
III, 15. februar 1933, pp. 9697.
21
M. Domarus, o. c. pp. 204208.
22
Ibid., pp. 212213.
23 Ibid., pp. 229245.
48
vom biu. Pravo bie nacizma e se otkrivati uporedo sa unutra
njim i spoljnim jaanjem Nemake. Ve u daljim nastupima, u maju
L junu 1933, zaklanjajui se plastom mirne revizije, u duhu etvor
nog pakta i dogovora sa Italijom, Velikom Britanijom i Francuskom,
Hitler i njegovi saradnici najavljuju svoje namere prema istonim
granicama.
24
Ova preterana skromnost i neoekivana pomirljivost voe na
cionalsocijalizma u Nemakoj, Adolfa Hitlera, i njegovih saradnika
nije znaila i stvarno odustajanje nacistike Nemake od njenog
spoljnopolitikog programa, koji su Hitler i njegovi najblii sarad
nici bili razradili u najglavnijim crtama. Nacistika praksa u nared
nim godinama pokazala je da se spoljnopolitika aktivnost Nemake
kretala tano po trasama koje su ranije bili postavili i razradili
nacistiki ideolozi.
25
Ova lako uoljiva protivrenost, izmeu ranije
postavljenog i razraivanog programa i prvih koraka nacistike
vladavine u Nemakoj, u spoljnoj politici bili su samo prividno od
stupanje, uslovljeno nizom unutranjih i spoljnopolitikih inilaca.
Da je to bilo stvarno taktiziranje i prikrivanje vrsto formulisanih
planova potvruje injenica da je Hitler ve 3. februara 1933, u da
nima kad je najvie govorio o miru, na zatvorenom sastanku glavnih
komandanata nemake oruane sile, razraivao svoje planove o is
tonoj politici i ekspanzionistikim planovima Nemake u Evropi.
26
Uglavnom, faktori unutranje politikog karaktera zahtevali su
privremeno odstupanje nacistike vlade na spoljnopolitikom planu.
Jedan od najznaajnijih unutranjih zadataka bila je borba za u
vrenje nacistike vlasti u zemlji. Imenovanje Hitlera za kancelara
Nemake, 30. januara 1933, nije znailo i punu pobedu nacista. To
potvruje i injenica da su u prvoj vladi koju je obrazovao Hitler
sedela samo dvojica starih nacionalsocijalista: Hitler i ministar unu
tranjih poslova Frik (Wilhelm Frick), dok su ostali lanovi kabine
ta bili predstavnici drugih buroaskih partija. Na putu do pune
vlasti trebalo je reiti jo mnogo unutranje politikih zadataka,
meu kojima su se posebno isticali osvajanje svih vanijih pozi
cija u rukovodeim organima: Rajhstagu, vladi, vrhovima oruane
sile, zatim unitavanje mnogobrojnih lanova Komunistike partije
24
Niko u Nemakoj je uestvovao u ratu nee jo jednom da proe
kroz to iskustvo . . . On se nada da se revizija Versajskog ugovora moe postii
miroljubivim sredstvima. Sudbina Nemake ne zavisi od kolonija ili dominiona,
ve od njenih istonih granica . . . (ibid., pp. 265).
25
W. Hofer, Die Diktatur Hitlers bis zum Beginn des Zweiten Weltkrieges,
Konstanz, 1960, pp. 3648; uporedi: M. Broszat, Der Nationalsozialismus, Wel-
tanschaung, Programm und Wirklichkeit, Stuttgart, 1961, 4. Aufl., p. 84; The
Third Reich, London, 1955; A. Hillgruber, Deutschland Rolle in der Vorgeschi
chte der beiden Weltkrige, Gttingen, 1967; . JI. ,
, 19331939, , 1964; . . . .
, , , 1967.
26
R. Ktihnl, Der deutsche Faschismus in Quellen und Dokumenten, Kln,
1975, dok. br. 112 i 112a, pp. 207212; isti autor, Uslovi uspona i pobjede
NSDAP, u zborniku: Faizam i neofaizam, Zagreb, 1976, p. 102.
4
49
Nemake, a zatim i drugih demokratskih snaga, ukidanje graan
skih sloboda, odnosno naterivanje graana na potpunu poslunost.
27
Prividno odstupanje nacista od slova sopstvenog programa, pa
ak i privremeno naputanje pojedinih vanih stavki toga programa,
bilo je uslovljeno tekoama, pre svega, unutranjeg karaktera, koje
su oni morali u prvim mesecima, pa neke i godinama, da otklanjaju,
razume se, nasilnim sredstvima.
Jedna od njih je bila i neslaganje sa radikalnim potezima na
meunarodnom planu jednog dela saradnika i strunih ljudi, koje
su nacisti preuzeli od vajmarskog reima, koji su inae pripadali, u
veini sluajeva, najkonzervativnijim slojevima nemakog drutva i
ije su se ideje u osnovnim crtama poklapale sa idejama i strategij
skim koncepcijama nacista.
Ovakvi saradnici i strunjaci preuzeti u Ministarstvu inostranih
poslova, meu njima i diplomata evropskog imena fon Bilov (Bern-
hard von Blov) na poloaju dravnog sekretara realnije su proce-
njiivali stvarne mogunosti novog reima i zalagali su se da se iz-
begne ili odgodi konfrontacija Treeg Rajha sa veim brojem zema
lja, posebno sa kolonijalnom silom Velikom Britanijom. Fon Bilov
je u jednom svom nacrtu o moguim putevima spoljne politike Tre
eg Rajha, koji je izradio ve u martu 1933, predviao realniji i
smireniji kurs nemake spoljne politike, zbog ega e kasnije doi
do neslaganja izmeu njega i nekih drugih prvaka u vrhu diploma-
tije Hitlerove Nemake.
28
Ipak, same prilike i mogunosti Nemake
uslovie opredeljivanje diplomatije, bar u prvo vreme, za kurs koji
je zastupao fon Bilov. Osnovna poenta ovoga elaborata je identina
sa Hitlerovom spoljnopolitikom koncepcijom ruenje versajskog
sistema i stvaranje nemakog carstva, ali samo neto smiljenijim
putevima i sigurnijim sredstvima, naroito u poetnom periodu bor
be. Fon Bilov je u ovom elaboratu pokuao da konkretno izvrava
nje Hitlerovog programa prilagodi mogunostima nove Nemake i
optim uslovima u svetu. Vojniki potpuno nespremna, Nemaka je
morala, poto je bila bez vrih veza i saveznitava, jedno vreme da
vodi miroljubivu politiku. Revizija u takvim uslovima bila bi mo
gua samo mirnim sredstvima i uz dozvolu ostalih velikih sila, na
prvom mestu uz podrku i saradnju Italije i Velike Britanije. U
prvo vreme trebalo je svu panju posvetiti unutranjem jaanju
nacistike vlasti, unitenju komunista i jaanju oruane sile Nema
ke. Fon Bilov je uz to bio veliki zagovornik saradnje i saveza sa
Velikom Britanijom, ono to je prieljkivao dugo i sam Hitler, bez
koje se ne bi mogle ostvariti spoljnopolitike tenje Nemake. Da
27
Uporedi: A. , . . pp. 290298; W. L. Shirer, o. c. pp. 235
260; O. Meissner, Staatssekretr unter Ebert Hindenburg Hitler, Ham
burg, 1950, pp. 279340.
28
Deutsches Zentralarchiv Potsdam (u daljem tekstu: DZA Potsdam),
Auswrtiges Amt Bro RAM nr. 60966, 13. mart 1933; uporedi: P. Krger
und E. J. C. Hahn, Der Loyalittskonflickt des Staatssekretrs Bernhard Wil
helm von Blow, im Frhjahr 1935, u as.: Vierteljahrsheffte fr Zeitgeschichte
(skraeno: Viert, f. Zeitgs.), Jg. 20, 1972, Heft 4, pp. 376410.
50
bi se pridobila naklonost Velike Britanije, on je predlagao da se od
loi pitanje vraanja nemakih kolonija i uopte da se odloe raz
govori o kolonijalnim aspiracijama Nemake. Smatrajui da je
Francuska glavna prepreka na putu konsolidacije i jaanja Nema
ke, on je savetovao da se vodi taktina dobro smiljena politika pri
likom nastupanja u podrujima francuskog interesovanja u Evropi.
Sovjetski Savez i komunizam su najvei protivnici nacizma, ali i na
toj strani fon Bilov predlae taktiziranje. Delatnost nemakih ko
munista i marksista treba uvek posmatrati i isticati kao domau,
unutarnemaku problematiku.
29
Spoljnopolitiki program fon Bilova,
daje posredan odgovor na pitanje zato je Hitler morao toliko da
taktizira.
Izmeu nagomilanih zahteva nacistikog spoljnopolitikog pro
grama, koji je bio izloen u Mein Kampf-u i drugim delima nacis
tikih ideologa, i stvarnog stanja i mogunosti Nemake iz 1933, po
stojao je irok jaz. Privredno oslabljena i osiromaena, Nemaka je
bila bez oslonca u svetu i bez ijednog vreg saveza. Nekoliko dr
ava u susedstvu, prema ijim je teritorijama Nemaka imala aspi
racije, bile su u tom trenutku vojniki jae od nje. U takvoj situaciji
Hitler je imao samo jedan put da privremeno odloi ostvarivanje
sopstvenog programa i da sve snage posveti jaanju Nemake i
njenom osposobljavanju za izvrenje prikrivanih megalomanskih
planova. Bilo je to smiljeno odstupanje, a bi se kasnije sa vie
udarne snage nastupilo. Privremeno odstupanje od sopstvenog pro
grama nametao je, dakle, teak poloaj Hitlerove drave u prvim
mesecima 1933. godine i u unutranjim i u spoljnim odnosima.
30
Slaba aktivnost nacista na spoljnom planu prvih meseci 1933.
godine nadoknaena je intenzivnim aktivnostima na unutranjoj
politikoj sceni u Nemakoj, u kojoj su nacisti morali savladati sve
otpore da bi izbegli da sami budu savladani. Zbog toga prvih neko
liko meseci nacistikog reima u Nemakoj predstavljaju period es
toke borbe izmeu nacista i svih drugih, manje ili vie demokrat
skih, slojeva i snaga, koje su bile u odstupanju. Glavni udar je bio
usmeren protiv Komunistike partije Nemake i radnikog pokreta.
Znajui da je najmonije sredstvo za slamanje otpora i volje naroda
vrsta vlast, nacisti su, uz blagonaklono dranje Hindenburga (Paul
von Hindenburg), prvo oistili ostatke demokratskih snaga i liberal
nih odnosa u svim vladajuim strukturama i organima u zemlji.
31
29
V. Bystrick, L. Dak, Europa na preloma, Diplomatick a politike
vzthy V rokoch 19321933, Bratislava, 1973, pp. 188190.
30
Poznati istoriar V. Hofer (Walther Hofer) u svojoj raspravi Die Be
deutung des Weltpolitischen Dreieks BerlinRomTokio fr die Entfesse
lung des Zweiten Weltkrieges, zbornik: Drugi svjetski rat i mir meu naro
dima, p. 72; u vezi sa ovim on kae: Ko politiki razborito sudi, odmah uvia
da Hitler u prvim godinama nije imao ba nikakve druge mogunosti do da
svoj stvarni program to je mogue radikalnije porie ... Jednom rei, politika
ravnopravnosti i miroljubive revizije naplaivala se moralnim i meuna
rodnopravnim argumentima ili i samim lagvortima.
31
A. Bullock, Hitler, A Study on Tirany, London, 1952, p. 229267.
4*
Rajhstag, izabran na novembarskim izborima, i pored pobede
nacista, nije bio nacistiki. Zato je rasputen i raspisani su novi
izbori za 5. mart 1933. godine. Radi to organizovanije borbe protiv
komunista i svih drugih demokratskih snaga, donesena je, 1. feb
ruara 1933, Naredba o zatiti nemakog naroda.
32
Bilo je to jo jedno
orue u rukama nacista. Koristei se posebnim ovlaenjima, vlada
je donela odluku o odgaanju zasedanja pokrajinskih skuptina a
svu vlast su preuzeli u svoje ruke poverljivi nacisti. Izvreno je ri-
gorozno ienje inovnikog aparata od lica koja su bila nepoeljna
nacistima. Na njihova mesta preko noi su dolazili nacisti. Hitler je
na taj nain reavao dva vana zadatka jednim potezom: preuzimao
je sve pozicije u organima vlasti i u isto vreme davao dobro uh-
lebljenje svojim pristalicama. Od posebnog znaaja za brzo savla
ivanje demokratskih snaga bilo je osvajanje pozicija u policiji, u
koju su uli najistaknutiji nacistiki kadrovi iz jurinih odreda, SA
(Sturmabteilung) i SS (Schutzstaffeln) odreda.
Sa ovakvim pozicijama u organima vlasti i u policiji nacisti su
krenuli protiv svih demokratskih snaga u Nemakoj, na prvom
mestu protiv Komunistike partije Nemake. Sredstva ve tada nisu
birali na putu do ostvarenja cilja. Tako su, 27. februara 1933. orga-
nizovali paljenje zgrade nemakog Rajhstaga, kuu parlamentarne
borbe demokratski opredeljenih snaga u novijoj istoriji Nemake, i
onda za taj in optuili komuniste. Uz nemake komuniste nacisti su
pokuali da okrive za paljenje Rajhstaga meunarodni komunistiki
pokret, optuujui jednog od istaknutih rukovodilaca u Kominterni
Georgi Dimitrova za sauee u paljenju Rajhstaga. Na procesu u
Lajpcigu, u jesen 1933. godine, Dimitrov je, branei sebe i meuna
rodni radniki pokret, razotkrio pred svetskom javnou stvarno lice
nacionalsocijalista, koji nisu prezali ni od ega da bi ostvarili svoj
mrani cilj.
33
Ne osvrui se na neuspeh ovog poduhvata, nacisti su
krenuli u opti napad protiv komunista i demokrata u Nemakoj.
Samo u noi izmeu 27. i 28. februara pohvatano je i zatvoreno vie
od 10.000 komunista, koje e kasnije nemilosrdno ubijati u koncen
tracionim logorima.
No, i pored ovakvih mera i progona, nacisti nisu uspeli da slome
otpor demokratskih snaga u Nemakoj. Primenjujui sva mogua
nedozvoljena sredstva, pre i za vreme izbora, na vanrednim izbori-
32
Akten zur deutschen Auswrtigen Politik 19181945 (u daljem tekstu:
ADAP), Serie C, I/l, dok. nr. 8, pp. 1618. (U naem radu najee emo se
koristiti ovom dobrom i nepristrasno sainjenom zbirkom, koja je raena kri
tiki i naunim metodom. Zbirke diplomatske grae koje su objavljene u
vreme Hitlerove vladavine u Nemakoj, meu njima i najobimniju Dokumente
der deutscher Politik. Das Reich Adolf Hitler 19331940, objavljene do 1942.
god. u 8 tomova, zbog njihove politike obojenosti i sluenja politici nacional
socijalizma mogle su biti samo konsultovane, ali ne i koriene). Uporedi: Do
cuments on British Foreign Policy (dalje skraeno: DBFP) 19191939, S. 2,
Vol. V, London, 1956, pp. 155; W. Hofer, Der Nationalsozialismus, Dokumente
19331945. nr. 24 i 27, pp. 53 i 57; R. Khnl, Der deutsche Faschismum in
Quellen und Dokumenten, nr. 102, pp. 192197.
33
A. Brissaud, J. Mabire, No i magla Gestapoa nad Evropom, Zagreb,
ma za Rajhstag 6. marta 1933. dobili su samo oko 17,300.000 glasova,
dok su antinacistiki opredeljene partije dobile oko 12,000.000, meu
kojima i Komunistika partija preko 4,800.000 glasova. Otpor naroda
u Nemakoj protiv nacizma izazvao je jo otrije mere nove vlasti
protiv komunista i svih demokratskih snaga, a u narednim mesecima
i protiv ostalih umerenih pa ak i manje konzervativnih graanskih
partija i grupa.
34
Koristei se ovlaenjima koja su sami uzurpirali,
a posebno zakonom po kome je bez konsultovanja sa Rajhstagom
mogla donositi najvanije propise i odredbe, nacisti su u toku neko
liko meseci uspeli da ukinu sve ostatke demokratskog ivota, da
zabrane sve listove i publikacije, da ukinu sve oblike sloboda i oza
kone totalitarnu vlast u Nemakoj.
35
2. REAKCIJA U ZEMLJAMA JUGOISTONE EVROPE
I U ITALIJI NA PROMENE U NEMAKOJ U PRVOJ POLOVINI
1933. GODINE
Neaktivnost i prividna nezainteresovanost Nemake u spoljnoj
politici prvih meseci nacistike vladavine delimino su uticale na
dranje manjih evropskih zemalja prema novoj vladi u Nemakoj.
Pretpostavljalo se da su pretnje koie su na njihov raun izricali na
cisti bile jedan od oblika borbe za vlast. U zemljama jugoistone
Evrope u kojima su na vlasti bili diktatorski i konzervativni reimi,
nacistike mere protiv radnikog pokreta, komunista i svih demo
kratskih stremljenja uivale su simpatije.
38
Ovo i mnogi drugi unu
tranji i spoljnopolitiki inioci uslovili su bleda reagovanja na pro-
mene u Nemakoj u veini junoevropskih zemalja.
37
Nasuprot ova
kvom dranju vlada i veeg dela buroazije, radniki pokret i uop-
te demokratski opredeljeni slojevi naroda u ovim zemljama izra
avali su ve od poetka negativan odnos prema nacionalsocijalizmu
i ukazivali na opasnost koja dolazi od nemake ekspanzije. Komu
nistike partije u zemljama jugoistone Evrope naroito su bile ak
tivne u razotkrivanju prave prirode nacionalsocijalizma. One su
svojim lanovima i irim slojevima naroda pomou partijske tampe,
34
Uporedi: , ,
1970, . 188189; 19181939, , 1974, . 162164;
H. Graml, Europa zwischen den Kriegen, Lausanne, s. a., pp. 275308; M. Bros-
zat, Der Staat Hitlers, Grundlagung und Entwicklung seiner inneren Verfas
sung, Lausanne, 1969, pp. 13325; E. Paterna, W. Fischer, K. Gossweiler, G.
Markus, K. Ptzold, Deutschland von 1933. bis 1939, pp. 11132; M. Freund,
Das Dritte Reich 19331939, Gttersloh, 1963, pp. 955.
35
DASIP, Londonsko poslanstvo (dalje skraeno: LP), 1933-11/14, pov. br.
399 od 26. aprila 1933, meseni izvetaj za februar i mart 1933, pov. br. 7520,
20. aprila 1933, p. 11; R. Khnl, Der deutsche Faschismus in Quellen und Do
kumenten, nr. 102a, 103, 104, 104a, 105, 106, 197, 198, pp. 194200.
36
Uporedi: M. , ,
u: Etudes historiques, Budapest, 1970, . 513534.
37
DASIP LP 1933, 11/14, pov. br. 399 od 26. aprila 1933, meseni izvetaj
MIP KJ za februar i mart 1933, pov. br. 7520 od 20. aprila 1933; uporedi:
Survey of International Af f a i r s 1933, London, 1934, pp. 161188; J. M. -
, . . II, pp. 378383.
53
a i na druge naine, iznosei stravine primere fizike likvidacije ne
samo komunista ve i svih rodoljuba u Nemakoj i Italiji, ukazivali
na opasnost koja preti celokupnom oveanstvu od faizma.
Iako je plan nacionalsocijalistike ekspanzije, uz zemlje istone
i centralne Evrope, najvie pogaao drave Male antante, one nisu
bile jedinstvene u procenama opasnosti koje je sobom donosio nacio-
nalsocijalistiki poredak u Nemakoj. Otro i beskompromisno je
dino je reagovala ehoslovaka. Odmah po dolasku Hitlera na vlast
u Nemakoj, pojavili su se u ehoslovakoj tampi lanci u kojima
je ukazivano na opasnost koju sobom donose promene u Nemakoj.
Kroz ehoslovaku tampu pokuavalo se delovati na buenje anti-
nacistikog otpora u mnogim zemljama, posebno u Jugoslaviji. Uka
zivano je na opasnost koju nacionalsocijalizam sa svojom beskom
promisnom osvajakom politikom donosi malim zemljama, posebno
Jugoslaviji i Rumuniji, koje su bile prve na udaru revizionistikih i
revanistikih planova.
38
Jugoslovenska demokratska javnost, i na prvom mestu radniki
pokret, kao to smo ve istakli, sagledavali su opasnost koja je dola
zila sa severa, ali nisu imali uslova za javno ispoljavanje svoga sta
va. Velikosrpski reim guio je sve demokratske slobode, pa i slo
bodno izraavanje o opasnosti koja dolazi od nacistike Nemake.
Vladajui krugovi u Jugoslaviji simpatisali su totalitarni Hitlerov
sistem.
39
Zamagljivanje oiju pred pretnjama koje su mnogo puta
ponavljane u programskim aktima i istupima nacionalsocijalista pro
tiv integriteta i opstanka Jugoslavije kao drave bilo je posledica
mnogih unutranjih problema i spoljnopolitikih tekoa Kraljevine
Jugoslavije. Pod pritiskom monarhistike diktature i nacionalne
i socijalne obespravljenosti, mnogobrojne unutranje protivrenosti
privrednog, meunacionalnog, politikog i kulturnog karaktera iz
godine u godinu postajale su sve jae i dublje. Negativne posledice
svetske ekonomske krize jako su se odrazile na nerazvijenu i slabo
organizovanu jugoslovensku privredu.
U nastojanjima da ouva vlast u borbi protiv demokratskih i
nacionalnih pokreta, velikosrpski reim se sluio surovim sredstvi
ma i metodima. Nije sluajno to je nova vlada Kraljevine Jugosla
vije, sa predsednikom Milanom Srkiem, upravo u trenutku dolaska
Hitlera na vlast u Nemakoj, stavila u zatvor predsednika jedne od
najveih graanskih stranaka u Jugoslaviji, Hrvatske seljake stran
ke, Vlatka Maeka. Povod za hapenje bilo je Maekovo uee u
Seljako-demokratskoj koaliciji prilikom izrade rezolucije Seljako-
-demokratske koalicije, poznate pod imenom Zagrebaka punktacija,
u kojoj je zahtevano ograniavanje velikosrpskog centralizma.
40
38 DASIP CPB, februar 1933, III, p. 516.
39 J. M. Jovanovi, o. c. p. 382.
40
ire o ovom: Lj. Boban, Maek i politika Hrvatske seljake stranke
19281941, Zagreb, 1974, I, pp. 8797; ulinovi, Jugoslavija izmeu dva rata,
Zagreb, 1961, II, pp. 5665; T. Stojkov, Opozicija u vreme estojanuarske dik
tature 19291935, Beograd, 1969, pp. 187274; N. Vuo, Agrarna kriza u Jugo
slaviji 19301934, u zborniku: Svetska ekonomska kriza 19291934. godine i
njen odraz u zemljama jugoistone Evrope, Beograd, 1976, pp. 135291.
54
I na spoljnopolitikom planu Kraljevina Jugoslavija je imala
mnogo nereenih problema koji e direktno uticati na nemako-ju-
goslovenske odnose. Od sedam zemalja koje su imale zajedniku
granicu sa Jugoslavijom, etiri su prieljkivale reviziju mirovnih
pregovora i aspirale na delove jugoslovenske teritorije. Svaka od
ovih zemalja (Italija, Maarska, Bugarska i Albanija) vrila je stalan
pritisak i na sebi svojstven nain koristila sve mogunosti u meu
narodnim odnosima protiv Jugoslavije. Najopasnija meu njima bila
je faistika Italija, koja je krajem 1932. i u vreme promena u Ne
makoj poetkom 1933. pojaavala politiki pritisak na Jugoslaviju.
Mnogobrojni pokuaji iz Beograda da smire i odobrovolje suseda sa
druge strane Jadrana sitnim ustupcima nisu dali trajnije rezultate.
Lino angaovanje kralja Aleksandra, u vremenu od 1930. do 1932.
godine, da posredstvom Gvida Malagole (Conte Guido Malagola
Cappi) nae puteve sporazumevanja sa Musolinijem nije dovelo do
eljenih uspeha.
41
Neuspeh prema Italiji podstaknue nastojanja ju
goslovenske vlade da pobolja svoje odnose sa Nemakom.
Na pribliavanje jednog dela vladajuih vrhova u Jugoslaviji
Nemakoj posebno su snano uticala tri dogaaja u meusobnim
odnosima Italije i Kraljevine Jugoslavije iz 1932. i poetkom 1933.
godine: direktno usmeravanje Pavelievih ustaa na diverzantske
akcije protiv Jugoslavije, zatim tzv. Hirtenberka afera (nazvana po
Hirtenbergu, gradu u Austriji) i pokuaji Italije da potpuno vee za
sebe Albaniju, prema kojoj je imala aspiracije i velikosrpska bur
oazija.
42
Uz materijalnu i moralnu pomo vlada u Italiji i Maarskoj
okupljale su se grupe ustakih emigranata pod rukovodstvom Ante
Pavelia i spremale za ubacivanje u Jugoslaviju radi pokretanja
ustanka i cepanja ove zemlje. Jedna takva grupa ubaena je 1932. u
Liku.
43
Na taj nain Musolinijeva Italija bila je direktno angaovana
protiv opstanka i integriteta Jugoslavije.
Izmeu vlade Kraljevine Jugoslavije i Italije dolo je do novog
zaotravanja odnosa i zbog Albanije. Do poetka 1933. italijanski ka
pital je uspeo da istisne sve oblike uticaja drugih zemalja u Albaniji
i da obezbedi potpunu dominaciju u ovoj zemlji. Italijanska buroa
zija posebno se angaovala u istraivanju izvora nafte u primorskim
oblastima Albanije. Nova albanska vlada predsednika Evanelita
(Pandeli Evanelit), obrazovana 12. januara 1933, bila je proitali-
41
Opirnije o ovom: B. Krizman, Italija u politici kralja Aleksandra i
kneza Pavla (10181941), u: asopis za suvremenu povjest,, Zagreb, 1975/1,
pp. 4454.
42
V. Vinaver, Jugoslavija i Maarska 19181933, Beograd, 1971, pp.
544550.
43
D. Luka, Radniki pokret u Jugoslaviji i nacionalno pitanje 19181941,
Beograd, 1972, pp. 255257; T. Stojkov, O takozvanom likom ustanku 1932,
u: asopis za suvremenu povjest, 1970, II, pp. 167180.
55
janska.
44
Sredinom januara 1933. posetio je Albaniju italijanski mi
nistar saobraaja i pozvao vladajue krugove u Tirani da se trajno
opredele za Italiju. Pokuaji demokratski opredeljenih snaga alban
skog drutva da se suprotstave opredeljivanju albanske vlade prema
Italiji bili su suvie slabi. Siromana albanska buroazija i inovni
ka birokratija, u zemlji koja je sve vie zapadala u privrednu bedu,
radi ouvanja dela svojih pozicija i standarda, bila je spremna na
saradnju sa Musolinijem, iji emisari nisu krtarili u davanju kre
dita i u podmiivanju.
45
Vest da e se izmeu Italije i Albanije sklo
piti carinska unija uzbunila je vladu Kraljevine Jugoslavije i veli
kosrpsku buroaziju, koja nije gubila veru da e jednog dana ues
tvovati u podeli Albanije.
46
Tokom februara 1933. poverljiva lica jugoslovenske vlade pri-
metila su intenzivniji prevoz robe, naroito oruja i ratne opreme, iz
Italije prema Albaniji. Pojavile su se vesti da se priprema oruani
napad iz Albanije na Jugoslaviju.
47
Pretnje Italije Jugoslaviji dola
zile su ranije i sa druge strane, sa zapada. Na veeri koju je 13.
decembra 1932. priredio u ast Ante Pavelia faistiki prefekt pro
vincije Kvarner, u zdravici je reeno: Hrvatska e uskoro biti slo
bodna pod protektoratom Italije, a Dalmacija e biti provincija Ita
lije.
48
Musolini je svoje namere protiv Jugoslavije izvodio i u sklopu
obimnije akcije za irenje italijanske dominacije na Balkanu i u
Podunavlju. Ulogu isturenih odreda faistike Italije trebalo je da
igraju Maarska i Austrija, zemlje koje su bile nezadovoljne versaj-
skom Evropom.
49
Radi pripremanja Maarske za akcije protiv Jugoslavije, Muso
lini je poeo da naoruava maarske revizioniste i revaniste. Svet-
ska javnost je obavetena da je samo 8. januara 1933. tajno preve
zeno iz Italije 47 vagona oruja, od kojih je 40 vagona upueno pod
oznakom staro gvoe u Maarsku, dok je 8 vagona upueno na
opravku u fabriku oruja u austrijskom gradu Hirtenbergu. To je
bila samo jedna u nizu poiljaka najraznovrsnijeg oruja, ratne op
reme i bojnih otrova.
50
44
DASIP CPB, februar 1933, III, p. 64; 2. Avramovski, Italijanska eko
nomska penetracija u Albaniji od 1925. do 1939, u: Istorija XX veka, Beograd,
1963, V, pp. 167194; isti, Iz istorije Albanije, Beograd, 1969, pp. 153174;
Dokumenta e materiale historike nga lufta e popullit Shiqiptar per liri e de-
mokraci 19171941, Tirane, 1959, dok. br. 245, pp. 239244, i br. 246, pp.
244247.
45
DASIP LP, 1933, 11/14, pov. br. 399, od 26. aprila 1933, meseni izvetaj
za april, pov. br. 9210, 12. maj 1933.
46
DASIP LP, 1933, 11/14, pov. br. 290, meseni izvetaj MIP KJ za ja
nuar 1933, pov. br. 5010, 28. mart 1933.
DASIP CPB, III, januar 1933, p. 23, 46, 52, 61, 64.
48
DASIP CPB, IV, od 29. decembra 1932, p. 38.
49
DASIP CPB, III, 8. januara 1933. p. 56.
50
DASIP LP, 1933, 11/14, pov. br. 290, meseni izvetaj MIP KJ za januar
1933, pov. br. 5010, p. 14 i dopis Ministarstva inostranih poslova Kraljevine
Jugoslavije jugoslovenskom poslanstvu u Londonu, br. 1370; uporedi: M. Van-
ku, Mala antanta 19201938, Titovo Uice, 1969, p. 71; Documents diplomati
ques Franais 19321939 (dalje: DDF), S. 1, V. II, nr. 196, 210, 243, 330, 331,
341, 345, 387.
56
Ovo oruje moglo je biti upotrebljeno samo protiv Jugoslavije i
drugih lanica Male antante, Rumunije i ehoslovake, prema koji
ma je Maarska takoe imala odreene aspiracije.
Otra intervencija lanica Male antante u vezi sa Hirtenber-
kom aferom nije postigla krajnji cilj, jer se Musolini nije odricao
politike pritiska i ekspanzije prema jugoistonoj Evropi i Balkanu.
On nije mnogo zazirao ni od osuda upuivanih od velikih sila. Nas
tojao je da bude paljiv jedino prema Nemakoj.
Jedan deo vladajuih krugova jugoslovenske buroazije, sma
trajui da Francuska sve vie poputa pred Italijom, to se desilo i
prilikom Hirtenberke afere, bio je nezadovoljan svojim tradicional
nim patronom Francuskom i poeo je da razmilja o osloncu na
Nemaku, ali razmiljanja o ovakvom izboru pratila su i odreene
dileme i opreznost. Zbog toga je jedan deo vladajue buroazije u
Kraljevini Jugoslaviji doekao promene u Nemakoj sa velikim inte-
resovanjem i neprikrivenom opreznou.
U vreme velikih promena u Nemakoj krajem 1932. i poetkom
1933. godine desile su se znaajne promene i u Rumuniji. U zemlji
u kojoj je agrarna kriza dostizala svoj vrhunac dolo je do promene
vlade Manijua (Iliu Maniu) na poloaju predsednika vlade zame-
nio je radikalni Vaida Voevod (Aleksandru Vaida Voevod). Teko
ekonomsko i unutranje politiko stanje zemlje dovelo je do socijal
nih nemira i pokreta. Poetkom 1933. masovni trajkaki pokret,
koji je organizovala rumunska Komunistika partija, zahvatio je
celu zemlju.
51
U takvim uslovima buroazija i vladajui vrh u Ru
muniji nisu imali vremena da se mnogo bave spoljnopolitikim pro
blemima i da se jasnije odreuju prema promenama u Nemakoj.
Oni e to uiniti posle izvesnog smirivanja stanja u zemlji pa i u
svetu, nekoliko meseci kasnije.
Nasuprot njima, radnitvo i demokratski slojevi rumunskog dru
tva, ukljuujui tu i deo graanskih partija i uglednih funkcionera
u vladi, kao to je bio ministar Titulesku, odmah su se izjasnili pro
tiv totalitarnih oblika vlasti koje je uvodila Nacionalsocijalistika
partija u Nemakoj.
52
Bio je to isti stav koji su demokratski opre-
deljeni slojevi u Rumuniji, posebno oni u vladajuim vrhovima, zau
zimali prema faistikoj Italiji, prema kojoj je prihvatana saradnja,
ali ne i vezivanje za njenu politiku.
53
Ipak, unutranje prilike i meunarodni poloaj Rumunije uslo-
vili su zauzimanje nekog srednjeg kursa i politike balansiranja iz
meu velikih sila.
51
Sire uspenom radu radnikog pokreta u Rumuniji u ovom vremenu:
1933. Les luttes revolutionres des cheminots et des petroliers de Romanie,
Bucaresti, 1973, p. 241; , 19181970, , 1971, pp. 164
170; T. Georgescu, Organiza\ii de mas legale conduse de PCR, Bucure?ti, 1967,
pp. 17223.
52
Uporedi: Nicolae Titulescus Diplomatie Activity, Bucuresti, 1968, pp
112121.
53
DASIP LP, 1933, 11/14, pov. br. 290, meseni izvetaj MIP KJ za januar
1933, pov. br. 5010, 28. mart 1933, pp. 89.
57
Za konzervativne delove rumunske buroazije, za koju je blizi
na Sovjetskog Saveza predstavljala najveu opasnost, saznanje da
je novi reim u Berlinu udarna pesnica ne samo protiv nemakog
nego i protiv meunarodnog radnikog pokreta i komunizma, pred
stavljalo je veliko ohrabrenje. Oni e uskoro svesrdno podrati na
cistiki reim u Nemakoj. Znatan deo rumunske buroazije, poseb
no onaj koji je strahovao od maarskog revizionizma i od sigurne
podrke koju e taj revizionizam dobiti od nacista, bio je za jo vr
i oslonac na zapadne sile i za vezivanje za postojee saveze i siste
me kolektivne bezbednosti u Evropi.
Iz ovakve unutranje situacije i oprenih gledanja na pojedine
probleme evropske politike proizaao je i zvanini stav vladajuih
vrhova u Bukuretu prema promenama u Nemakoj. Na Trei Rajh
je gledano kao na neminovnost i proizvod evropske realnosti, sa
novim reimom je trebalo saraivati, ali, istovremeno, i izbegavati
da se rumunska politika vre vee i orijentie samo prema njemu.
34
U Maarskoj, Bugarskoj i Austriji, koje su bile nezadovoljne
svojim postojeim granicama i meusobnim odnosima zasnovanim
na mirovnim ugovorima u Sen Zermenu, Neju i Trijanonu, promene
u Nemakoj doekane su uglavnom sa simpatijama.
35
Radniki pokret i ostale demokratske snage u ovim zemljama
i u svetu ukazivale su na opasnost od nemakog nacizma i uopte
meunarodnog faizma i u okviru svojih skuenih mogunosti vodile
su borbu protiv te opasnosti.
36
Jedna od najnezadovoljnijih zemalja mirovnim ugovorima i
uopte reenjima svojih granica u Evropi bila je Maarska. Pred
nezadrivim naletom nacionalnooslobodilakih pokreta i pod udarom
odluka mirovnog ugovora u Trijanonu, prostrane zemlje krune Sve
tog Stefana su zauvek razbijene. Maarska je bila nezadovoljna
svojim granicama, osim granicom prema Austriji. U odnosu na osta
le susede: Jugoslaviju, Rumuniju i ehoslovaku, oseala se ote
enom i prieljkivala je revan i ispravke granica prema ovim
zemljama. Duh revizionizma i revanizma maarske buroazije bu
dio se uporedo sa jaanjem snaga faizma u Italiji i Nemakoj.
37
Po
sebno povoljni uslovi za njegovo jaanje i podgrejavanje nastupili
su posle pada vlade grofa Karoljija (Gyula Karolyi) i dolaska pro-
faistiki orijentisanog generala Gembea (Dyula Gmbs) za pred-
sednika vlade i Kanje (Kalman (Knya) za ministra spoljnih poslo
va. U trenutku optih previranja i sve oiglednijih znakova da na-
54 DASIP , III, 5, 6. januar 1933, p. 23 i 31.
55
Uporedi: . ,
, : Etud.es historiques, Budapest, 1970,
. 485512; Die Geschichte Ungarns, Budapest, 1971, pp. 568580; J. M. Jo-
, . . p. 382.
56 , , 1972, tom III, pp. 261274, i pp. 283326.
57
DASIP LP, 1933, 11/14, pov. br. 290, meseni izvetaj MIP KJ za januar
1933, pov. br. 5010, 28. mart 1933; G. Juhs, Hungarian Foreign Policy 1919
1945, Budapest, 1979, pp. 4167; , 29. decembar 1932, IV, . 38; uporedi:
Survey oj International Affairs 1933, pp. 193196.
58
cisti, dolazei na vlast u Nemakoj, ele uspostavljanje novog po
retka, Gembe, 15. januara 1933, izjavljuje da pitanje revizije gra
nica treba drati stalno na dnevnom redu.
58
Dolazak Hitlera na vlast u Nemakoj doekan je u maarskoj
zvaninoj tampi sa velikim simpatijama. Sa maarske strane pre-
duzete su inicijative da se to pre osigura najprisnija saradnja iz
meu dve zemlje.
59
Prva estitka Hitleru, ve u toku prvog dana
njegove vladavine u Nemakoj, stigla je od predsednika maarske
vlade Gembea.
60
U Gembeevoj pozdravnoj poslanici bili su i pred
loi da se uspostavi to tenja saradnja izmeu Nemake i Maarske
u svim oblastima, posebno u spoljnoj politici, i da se proire trgo
vinske i privredne veze.
61
Ministarstvo inostranih poslova Nemake
nije se urilo sa odgovorom Gembeu. Razlozi su bili unutranjepo-
litikog karaktera kao i slabe mogunosti novog reima na meuna
rodnom planu. Problem su predstavljale i vrste veze izmeu Italije
i Maarske i njihovo angaovanje oko Austrije, koja je, kao to je
ve reeno, smatrana za deo nemake drave.
Vladajui krugovi u Bugarskoj manje su bili glasni i uporni u
isticanju zahteva za reviziju granica, ali su ipak promenu vlade u
Nemakoj doekali sa simpatijama. Negativne posledice agrarne
krize na slabo razvijenu privredu zemlje, teki obrauni izmeu
pojedinih graanskih partija i struja, opasnost od revolucionarnog
radnikog pokreta i drugi unutranji inioci usmeravali su vladaju-
u buroaziju Bugarske prema diktaturi faistikog tipa. Nosioci ove
ideje bili su vrhovi bugarske buroazije, sa kraljem Borisom i kli
kom oko njega.
62
Uspesi faista u Italiji i pobeda nacista u Nema
koj dali su podstrek ovim snagama u borbi protiv postojeih protiv
nika u Bugarskoj. Iako na spoljnopolitikom planu nisu bile tako
aktivne, one su reviziju granica i revanizam, u svakom sluaju,
podravale. U trenutku pobede nacista u Nemakoj, u Bugarskoj je
odran kongres emigrantskih organizacija i udruenja iz Makedo
nije, na kome je dominirala tema o razbijanju Kraljevine Jugosla
vije.
63
Ali opta unutranja rastrojenost i izolacija tadanje Bugarske
u meunarodnim odnosima prilino su sputavale aktivnost profais-
58
DASIP III, 21. januar 1933, p. 71; ire profaistikoj orijentaciji
Gembea: Kny Sndor, Gmbs Kiserlete totlis fasiszta diktatura megterem-
tisere, Budapest, 1968, pp. 29141; Kerekes Lajos, Az Els osztrk kztrsasg
alkonya, Budapest, 1973, pp. 126162; Berend T. Ivn - Rnki Gyrgy, Magyar-
orszg a fasistzta nemetorszg Elettereben 19331939, Budapest, 1960, pp.
67123; Gyula Juhsz, o. c. pp. 107125; isti, Magyarorszg Klpolitikja
19191945, Budapest, 1969, pp. 141163.
59 ADAP C, I/l, dok. nr. 15. p. 34; DASIP , III, 9. februar 1933, . 68.
80
Magyarorszag es a msodik Vilghabor, Budapest, 1959, dok. nr. 1,
pp. 4647; Alianz Hitler, Horthy, Mussolini, Budapest, 1966, nr. 1, pp. 107108.
61 ADAP C, 1/1, nr. 15, p. 34.
62 DASIP LP, 1933, 11/15, pov. br. 290, izvetaj MIP KJ za januar 1933,
pov. br. 5010, 28. mart 1933, pp. 1314.
63 DASIP LP, 1933, I, pov. br. 283, 28. mart 1933; izvetaj jugoslovenskog
poslanstva iz Sofije, pov. br. 282, 23. februar 1933; ibid., DASIP , III, mart
1933, p. 82 i 175.
59
tikih snaga u Bugarskoj. Zbog toga je u Bugarskoj profaistiko
reagovanje na promene u Nemakoj bilo blae nego, na primer, u
Maarskoj.
Neto slino se dogaalo u prvim mesecima 1933. godine i u
Grkoj. Politika situacija u zemlji bila je nestabilna i puna prob
lema. Svetska privredna kriza i ovde je ostavila teke posledice. Geo
grafska udaljenost od srednjoevropskih zbivanja uslovila je izvesnu
opreznost ak i onih snaga koje bi u drugim uslovima javno ispoljile
cimpatije prema promenama u Nemakoj. Vlada Grke bila je za
status quo na Balkanu, ostajui pri odluci da se ne vezuje ni za ka
kav blok zemalja u Evropi. Politika odbrane postojeeg stanja zna
ila je, u stvari, preutno protivljenju svakoj reviziji granica i re
vanizmu, to je pozitivno ocenjeno od lanica Male antante i drugih
antirevizionistikih drava.
64
Ipak, grka vlada je nastojala da ostavi dobar utisak i na dru
goj strani. Prema Italiji je izraavala stav nezainteresovanosti, ak
i u odnosu na njene namere prema Kraljevini Jugoslaviji. Prema
Nemakoj preduzimala je konkretne korake radi unapreenja sarad-
nje. Grki poslanik Politis, prilikom zvanine posete Ministarstvu
inostranih poslova Nemake, poetkom marta 1933, dao je konkretne
predloge za jaanje privredne i ekonomske saradnje Nemake i
Grke.
65
Turska je bila i geografski i politiki jo udaljenija od burnih
zbivanja u centralnoj Evropi poetkom 1933, to je uticalo na njeno
veoma sporo reagovanje na promene u Nemakoj. Zbog pokuaja
Musolinija i Hitlera da u Evropi uvedu direktorij um etiri velike
sile: Italije, Nemake, Francuske i Velike Britanije, reagovanje
Turske usledie tek tokom marta i kasnije.
Znatne uticaje na prva reagovanja vlada zemalja jugoistone
Evrope na promene u Nemakoj 1933. godine vrilo je neposredno
prisustvo faistike Italije u ovom prostoru, a naroito njeni odnosi
sa nekim zemljama ovoga regiona, zatim spoljnopolitiki programi
ovih dveju totalitarnih zemalja, posebno njihove namere i tenje
prema podrujima jugoistoka Evrope. Na prvi pogled ini se da je
tu bilo mnogo zajednikog. I Musolinijevi faisti i Hitlerovi nacisti
bili su protiv postojee Evrope i za reviziju granica i revanizam. I
jedni i drugi su zazirali od vodee uloge Francuske u Evropi i od
kolonijalne moi Velike Britanije. Osnovna komponenta i Hitlerovog
i Musolinijevog spoljnopolitikog programa bilo je osvajanje, a za
osvajanja nuni su bili saveznici. U sueljavanju sa Francuskom i
Velikom Britanijom Musoliniju je bila potrebna jaka Nemaka. Isto
tako, u bacanju na kolena tada najmonije sile na kontinentu,
64
DASIP LP, 1933, 11/14, pov. br. 399 od 26. aprila 1933, meseni izvetaj
MIP KJ za februar i mart 1933, pov. br. 7520, p. 19 i 20; CPB, III, februar
1933, p. 28 i mart, p. 33.
65
Politisches Archiv des Auswrtigen Amtes, Bon (skraeno: PA), pol. V,
Balkan, Bd. 11, pribeleka o poseti grkog poslanika u Berlinu Politisa Mini
starstvu inostranih poslova Nemake, nr. 186, od 21. marta 1933.
60
Francuske, i u eventualnom sukobu sa drugim velikim silama, npr.
Sovjetskim Savezom, ili malim evropskim zemljama, Hitler je mo
rao imati saveznika. Najpodesniji za to bio je Musolini.
Meutim, mnogobrojni zajedniki interesi i lociranost na rela
tivno skuenom prostoru neminovno su dovodili i do sukobljavanja
u odnosima izmeu Italije i Nemake. Njihova meusobna neslaga
nja bila su blaa nego protivrenosti ispoljene prema drugim veli
kim silama, ali ipak takve prirode da su mogla uticati na intenzitet
njihove saradnje, a kasnije i na saveznitvo i zajednike poduhvate
u Evropi i svetu. Najvei problem izmeu Italije i Nemake, od tada
pa sve do kraja njihovog saveznitva, predstavljalo je upravo pod
ruje jugoistone Evrope, gde su se njihovi ekspanzionistiki planovi
stalno sueljavali.
U prvim trenucima, po dolasku nacista na vlast, ove protivre
nosti su bile zapostavljene i potcenjene. Tome je doprinela bliskost
ideja, ideologija i afiniteti samih voa.
06
Hitler je pre osvajanja vla
sti drao u svojoj radnoj sobi bistu Musolinija. Pobeda Hitlera u
Nemakoj posebno je obradovala Benita Musolinija. Veliki faistiki
savet u Rimu konstatovao je, u trenutku dolaska nacionalsocijalista
na vlast u Nemakoj, da je faizam pobedom Adolfa Hitlera dobio
internacionalni karakter.
67
Italijanska tampa je tada bila preplav
ljena lancima u kojima su izraavane simpatije prema nacistikoj
Nemkoj.
68
Jo u vreme borbe za vlast u Nemakoj, decembra 1932, Muso-
liniji je nudio Nemakoj saradnju. Svakako je oekivao da e na taj
nain najlake uspeti da privoli budueg saveznika da mu prizna in
terese u susednoj Austriji.
69
Odmah po dolasku na vlast nacista u
Nemakoj, Musolini je obnovio predloge za saradnju i zajednike
akcije u meunarodnim forumima, a posebno u jugoistonoj Ev
ropi.
70
Hitler je u prvim danima svoje vladavine, s obzirom na to da je
bio preokupiran unutranjim problemima i borbom za uvrivanje
ajpsolutne vlasti u Nemakoj, bio veoma suzdrljiv kad su bili u
pitanju bilo kakvi konkretni potezi izvan granica Nemake. Nemci
su bili veoma oprezni u pogledu svoga angaovanja u podruju jugo
istone Evrope i udruivanja s Italijom u pojedinim akcijama, koje
su u tim uslovima mogle dovesti do jaanja uticaja Italije u ovom
podruju
71
utanje i sporo reagovanje u Berlinu na pomenute pred-
66 DASIP CPB, III, januar 1933, p. 30, 72, 127, 174, 223; uporedi: E. Wis-
kemann, Fascism in Italy, its Development and Influence, London, 7. edit., pp
94102; A. Mitrovi, Nemake i italijanske tenje za novim poretkom i ju
goistona Evropa, u: Istorijski glasnik, 2/1971, pp. 5670.
67 DASIP CPB, III, 2, februar 1933, p. 194.
68 DASIP CPB, III, februar 1933, p. 6, mart, p. 113 i 114.
69 ADAP C I/l, nr. 14, pp. 2833; DASIP LP, I, izvetaj poslanstva Kra
ljevine Jugoslavije, iz Berlina, pov. br. 54 od 24. januara 1933.
ADAP, C, I/l, nr. 12, p. 24.
71
DASIP LP, 1/2, izvetaj poslanstva Kraljevine Jugoslavije iz Berlina,
pov. br. 68, 24. I 1933; uporedi: H. Jacobsen, Nationalsozialistische Aussenpoli-
tik, 19331938, Frankfurt am Main, 1969, pp. 389390.
61
loge nisu pokolebali Musolinija. Iz Rima je, u toku nekoliko sedmi
ca, odaslano mnogo pisama u kojima je pourivana meusobna sa-
radnja.
72
Davani su i konkretni predloi za zajedniko delovanje na
privrednom i politikom polju. Udar je trebalo da bude usmeren
protiv lanica Male antante, a posebno protiv Jugoslavije. Glavni
pion u ovom prostoru, u akciji buduih saveznika, trebalo je da
bude Maarska, u kojoj je Musolini, pri tome, eleo da ima odluu
juu re.
Ministarstvo inostranih poslova Nemake, u usi ovima kada je
jo bilo skrpljeno od novih nacistikih i starih konzervativnih snaga
i kadrova, u kome su nacisti tek osvajali vlast, nalo se u neugodnoj
situaciji. Sam sistem nastupanja dveju zemalja bio je protivrean.
Musolini je juriao frontalno protiv vojniki jake Male antante,
koja je uivala podrku i naklonost Francuske i drugih zemalja, a
Hitler je planirao da nastupa taktiki i da pojedinano odvaja i ne
utralise deo po deo ovog saveza, zemlju po zemlju. Hitler je bio za
taktiku odvajanja Jugoslavije, ili Jugoslavije i Rumunije, od vojni
ki i privredno najspremnijeg lana Male antante ehoslovake.
Frontalni napad, za koji se zalagao Musolini, doveo bi do meusob
nog zbijanja zemalja Male antante, dok je Hitler imao u planu neto
sasvim drugo: slabljenje Male antante njenim unutranjim razriva-
njem.
73
No, u uslovima kad je tek trebalo savlaivati unutranje i spolj
ne otpore, Hitleru je saradnja sa Italijom bila neophodna i korisna.
Stoga je nemako Ministarstvo spoljnih poslova prihvatilo uopteno
Musolinijeve predloge o saradnji, izbegavajui pri tome konkretna
vezivanja i akcije koje bi mogle biti opasne po nemake interese. U
odgovorima koji su stizali iz Berlina iznoena je spremnost da se
sarauje, ali se konkretno nije ulazilo u politiku saradnju. ak je
isticano da se sa nemake strane nee initi nikakve smetnje priv
rednim i politikim vezama Italije sa Maarskom ili sa drugim zem
ljama na jugoistoku Evrope, zatim da u tome prostoru nema nere-
enih problema izmeu Italije i Nemake, osim u pogledu Austrije,
za koju e se nai zadovoljavajue reenje.
74
Bilo bi naivno verovati da obe sile nisu znale za namere i pla
nove druge strane u prostoru koji ih je delio u Austriji i drugim
zemljama jugoistone i centralne Evrope. Interesi Italije i Nemake
su se otro sukobljavali u Austriji. Stoga je dranje oba saveznika
na odstojanju, posebno Nemake, koja je tek trebala da stasa i oja
a, znailo u isto vreme odgaanje reavanja sudbine spornih pod
ruja za bolje prilike.
73
Nemci su prihvatili saradnju sa Italijom, ali
72 ADAP, C, I/l, nr. 35, 40, 51, 64.
73
V. Vinaver, Jugoslavija i Maarska 19331941, Beograd, 1976, p. 7.
ADAP, C, I/l, nr. 14, p. 29.
75
Ibid., nr. 27, p. 57; u pismu ministra spoljnih poslova Nemake fon Noj-
rata poslaniku Nemake u Rimu, 7. februara 1933, pie: Kao to znate, mi
smo dosad oblikovali svoj politiki odnos prema Italiji prema principu: naj-
tenja saradnja svuda tamo gde postoje zajedniki interesi, ali nikakvo vrsto
vezivanje nemake politike za italijansku.
62
I
bez vreg vezivanja. I Nemci su eleli menjanje postojeeg sta
nja i slabljenje sistema kolektivne bezbednosti na jugoistoku Evro
pe, na prvom mestu Male antante, ali ne silom, kao to je htela
Italija, ve sistematskim i dobro organizovanim i pripremljenim
nastupanjem.
76
Musolini je imao vremena da uoi i prozre taktiku svog idejnog
istomiljenika. Kod njega se, posle neuspeha da su ugovori saradnja,
odnosno podela sfera na pomenutom podruju, pojavila sumnja da
Hitler eli ovo podruje za sebe. Upravo to je potvrdio razvoj doga
aja kasnije. Ali irenje sumnje i hlaenje odnosa sa Italijom nije
ilo u prilog Nemakoj. Zato je iz Berlina naloeno poslaniku u Rimu
Haselu (Ulrich von Hassell) da se italijanska sumnja u tobonji plan
Nemake o hegemoniji na podruju jugoistone Evrope mora svim
sredstvima neutralisati.
77
Meutim, ovaj zadatak nije bio nimalo lak.
Postojali su krupni problemi i duboka razmimoilaenja, koji e go
dinama optereivati odnose izmeu Nemake i Italije.
78
Jedan od neposrednih i prvih ciljeva Musolinijeve spoljne poli
tike u to vreme unutranje razaranje i razbijanje Jugoslavije, nije
bio prihvatljiv za Nemaku, jer bi stvaranje neuralginih taaka na
Balkanu jo vie otealo nemake akcije u Austriji.
79
Dakle, prvi
koraci ekspanzije ovih dveju totalitarnih sila, koje su elele meu
sobni savez: Italije prema Maloj antanti i Jugoslaviji bahat i sa-
mouveren, i Nemake prema Austriji prikriven i smiljen, uz
taktiku laganog i sigurnog nastupanja, sukobljavali su se i dovodili
do meusobne surevnjivosti. Ovi i mnogo drugih pritajenih proble
ma i protivrenosti u namerama, planovima i odnosima izmeu Rima
i Berlina uticae snano na odnose zemalja jugoistone Evrope pre
ma Italiji i Nemakoj, a takoe i na njihove stavove prema ostalim
velikim silama.
76
Ibid., p. 58; u ve pomenutom Nojratovom pismu dalje pie; Zabrinu
tost Italije za njenu granicu na Breneru i ubudue svakako e za dogledno
vreme odreivati njen stav prema pitanju anlusa i, dok mi traimo slobodan
put za nau ekonomsku ekspanziju ka jugoistoku, Italija pomilja na podiza
nje bedema koji treba da nas odvoji od tog podruja. Dakako da je i nama,
kao i Italiji, u interesu da se olabavi Mala antanta, a time i francuski sistem
saveza. No, dok smo mi, ne bez nade na uspeh, pokuavali da izazovemo to
labavljenje odigravajui prema pojedinim balkanskim dravama ekonomske
adute koje su nam davali na geografski poloaj i kapacitet naeg trita,
italijanska je politika, postavljajui sebi ciljeve politike sile, dovela dosad do
poveanja politikih zategnutosti i time do upravo ovih dana u enevi dogo
vorenog obrazovanja Male antante.
77
Ibid., p. 61; u pismu upuenom Haselu, pored ostalog, stoji: S druge
strane, nama je, razume se, i te kako u interesu da svim sredstvima razbijemo
italijansko nepoverenje prema navodnim nemakim hegemonistikim plano
vima na jugoistoku.
78
Vie o ovome: A. Mitrovi, Nemake i italijanske tenje za novim
poretkom i jugoistona Evropa, u: Istorijski glasnik, 2/1971, pp. 4786; isti,
Il Terzo Reich e gli interessi italiani in Jugoslavia 19391941, u: Limperialismo
italiano e la Jugoslavia, Alti del convegno italo-jugosalvo, Ancona, 1416. X
1977, pp. 353370.
79
ADAP, C, 1/1, nr. 99, p. 180: Nama je izvesno od najveeg interesa
poputanje zategnutosti u italijansko-jugoslovenskim odnosima. Nema sumnje
da produavanje te zategnutosti u cilju uznemiravanja unutranje situacije
Jugoslavije, dakle, odvajanje Hrvatske, Slovenije, mora nam upravo u naj
63
U celini, moemo konstatovati da su januarske promene u Ne
makoj 1933. izazvale negativnu reakciju u zemljama jugoistone
Evrope kod svih progresivnih snaga, radnikog i demokratskog pok
reta, na jednoj, i simpatije kod veeg dela vladajuih struktura,
posebno u zemljama koje nisu bile zadovoljne versajskom Evropom,
na drugoj strani.
Jedan deo vladajuih krugova u antirevizionistikim zemljama
simpatisao je promenu reima i dolazak nacista na vlast u Nema
koj iako je njihov spoljnopolitiki program bio uperen protiv op
stanka i integriteta tih zemalja. Bio je to izbor manjeg zla, jer je
(po njihovoj oceni) veu opasnost za njih predstavljao domai rad
niki pokret ili neka druga spoljnopolitika opasnost od eventualne
ekspanzije faistikih zemalja i ostvarivanja njihove dominacije u
jugoistonoj Evropi.
3. NEMAKA, ETVORNI PAKT I ORGANIZACIONI PAKT
MALE ANTANTE
Januarske promene u Nemakoj 1933. predstavljale su krupan
dogaaj u evropskim, pa i svetskim razmerama. Spletu evropskih
protivrenosti prikljuio se niz novih, koje je na svetsku pozornicu
donela nacistika Nemaka i koje e se, uporedo sa jaanjem Ne
make, svakodnevno umnoavati i iriti. Nemaki nacionaloscijali-
zam i njegova pesnica Hitlerov Trei Rajh, postali su interesan
tan mamac i opasnost za sve velike buroaske sile Evrope, ukljuu
jui i Musolinijevu Italiju. Sve te zemlje plaile su se nekontrolisa-
nog i brzog uspona Hitlerove moi. Istovremeno, u ovim zemljama
rasle su i mnoge snage koje su u nacistikom antikomunizmu videle
sopstveni interes, pa ak i sigurniju perspektivu. To je bilo karak
teristino i za znatan deo francuske vladajue buroazije, i pored
toga to je nacizam smatrao Francusku jednim od svojih prvih nep
rijatelja i to je strah od prevelike Nemake uopte u ovoj zemlji
bio najjai. Nemake moi se plaio i idejni brat Adolfa Hitlera,
tvorac i voa italijanskog faizma, Benito Musolini. Diplomatija
Velike Britanije bila je spremna da prihvati novu Nemaku, ali ne
i takvu koja bi poremetila ravnoteu na evropskom kontinentu. I
vei broj vladajuih struktura u malim evropskim zemljama video
je u pojavi Treeg Rajha neku svoju ansu i istovremeno strahovao
od te nove, razbuktale Nemake.
80
Kao posledica ovih kretanja i odnosa u meunarodnoj politici
na prelazu 1932. u 1933. godinu javila se misao o etvornom paktu
vodeih sila u zapadnoj Evropi: Italije, Nemake, Francuske i Velike
blioj budunosti biti posebno nepoeljno, jer treba oekivati da e sad i situ
acija u Austriji biti u jednom ili u drugom pravcu snano uplivisana brzim
razvojem stvari kod nas.
80
Uporedi: G. L. Weinberg, The Foreign Policy of Hitlers Germany, Chi
cago London, 1970, pp. 2556; J. Petersen, Hitler Musolini, Die Entste
hung der Achse Berlin Rom 19331936, Tbingen, 1973, pp. 137185.
64
Britanije i, kao pandan ovoj grupi velikih, ideja o vrem zbijanju
malih u okviru pakta Male antante. Svakako da je i pobeda najkon
zervativnije politike snage u Nemakoj, nacionalsocijalizma, uti
cala na ideju okupljanja velikih i malih.
81
Preovlauju ubeenja da je ideja o etvornom paktu potekla
sa vie strana. Oktobra 1932. najavio je mogunost tenjeg povezi
vanja i saradnje Francuske, Italije, Britanije, i Nemake britanski
premijer Makdonald (James Ramsay Mac Donald), Musolini je po
drao i ire razradio ovu ideju u svom govoru u Torinu, 23. oktobra
1932. godine.
82
Na Volta kongresu u Rimu, novembra iste godine,
jedan od vodeih nacistikih ideologa, Alfred Rozenberg, saglasio se
s predloenom idejom i pokuao da joj d konkretniji smisao. Os
novna komponenta ideje (po Rozenbergu) bila bi podela interesnih
sfera izmeu sila i odreivanje pravaca njihove ekspazije Nema
ke prema istoku i severoistoku, Italije prema jugoistoku i istoku,
Francuske prema jugu i Velike Britanije prema prekomorskim pro
storima.
83
Musolinijev konani nacrt sadrao je ovu Rozenbergovu
podelu.
Ova akcija velikih sila, kao i niz drugih dogaaja, koji su direk
tno bili upereni protiv interesa malih zemalja i SSSR-a, naili su
na otpor kod najjaeg saveza malih drava Male antante.
84
Svaka
nagodba izmeu velikih predstavljala je novu opasnost za male na
rode i drave.
Rezolucija o jednakom pravu na naoruanje Nemake, koja je
prihvaena na konferenciji za razoruanje, lanano je vodila ka nao-
ruavanju i drugih nezadovoljnih drava, onih koje su traile, za
jedno sa Nemakom i Italijom, revizije granica.
Ti novi faktori u politikim odnosima u Evropi, a naroito poja
va ideje o direktorijumu velikih sila i opasnost od nacionalsocijaliz
ma u Nemakoj, uslovili su potrebu za vrim povezivanjem zema
lja Male antante.
85
Na proces vreg okupljanja ovih zemalja uticali
su i drugi inioci, na primer, pritisak Italije na Jugoslaviju, strah
rumunske buroazije od Sovjetske Rusije, revizionistika kampanja
susednih zemalja Maarske i Bugarske i drugi. Da nacistika opas
nost nije bila jedini inilac koji je doveo do ideje o stvaranju Orga-
81
ire ovom: , , 1965, tom III, . 585588;
The Little Entente Pact and. the Four-power Pact, u: Survey of International
Affairs, 1933, London, 1934, pp. 203224; J. M. , . . pp. 8294; M.
Vanku, Mala antanta 19201938, Titovo Uice, 1969, pp. 8184; K. H. Jarausch,
The Four-power Pact 1933, Medison, 1965.
82
V. Vinaver, Jugoslavija i Maarska 19331941, pp. 9 i 10.
83
A. Rosenberg, Blut und Ehre, Mnchen, 1942, p. 311; . P. ,
. . pp. 177178.
84
Documents on British Foreign Policy 19191939, Series II, (dalje skra
eno DBFP), II/5, nr. 56, pp. 110112, 57, pp. 112113, 84, p. 153; DDF 1/3, nr.
5, 10, 15, 16, 43, 45, 47, 128, 231 i 331; . . ,
, , 1979, . 2024.
85
Uporedi: . Popov, Od Versaja do Danciga, Beograd, 1967, p. 436; . .
, - . 1933
1938, , 1966, . 1732.
5
6 5
nzaconog pakta zemalja Male antante vidi se i po tome to su pak
tu odluno prile i vlade Kraljevine Jugoslavije i Rumunije, koje su
inae simpatisale nacionalsocijalistiki pokret u Nemakoj i njegove
metode obrauna sa radnikim pokretom i demokratskim snagama u
Nemakoj.
86
Svaka od triju zemalja Male antante imala je mnoge
protivnike izvan svojih granica, ali je najsnaniji pritisak dolazio,
uglavnom, sa jednog mesta: Kraljevina Jugoslavija najvie je bila
ugroena od Italije, ehoslovaka od Nemake, dok je rumunska
buroazija najvie strahovala za posede koje je u toku graanskog
rata prigrabila od Sovjetske Rusije. Svaka od vlada ovih zemalja
oekivala je odreene koristi za svoju zemlju od vreg meusob
nog povezivanja i bolje mogunosti uvrivanja vlastitih pozicija u
meunarodnim odnosima. Inicijativu za vre meusobno poveziva
nje dala je ehoslovaka, koja se oseala najugroenijom od nacis
tike Nemake.
87
Nacrt teksta Organizacionog pakta izradio je ministar spoljnih
poslova ehoslovake Eduard Bene.
88
Obrazlaui ideju Organiza
cionog pakta Male antante, Bene je kao glavne razloge za formira
nje ovoga saveza istakao velike politike i privredne promene koje
su nastale u i oko Nemake krajem 1932. i poetkom 1933. godine,
slabe rezultate Konferencije za razoruanje, posebno kad je u pita
nju zatita interesa malih drava, i sve snaniju kampanju revizio
nizma i revanizma u Evropi.
89
Predlog o vrem povezivanju ze
malja Male antante pao je prvi put na konferenciji ministara spolj
nih poslova Male antante, u Beogradu, 19. decembra 1932. Na nared
nom sastanku ministara spoljnih poslova Male antante, u enevi, 16.
februara 1933, potpisan je pakt o organizaciji Male antante.
90
Osnovni cilj Organizacionog pakta Male antante, kao i zadatak
do tada sklopljenih bilateralnih ugovora i konvencija izmeu eho
slovake i Jugoslavije od 14. avgusta 1920, ehoslovake i Rumunije
od 23. aprila 1921. i Jugoslavije i Rumunije od 7. juna 1921. godine
i trojnih sporazuma od 31. avgusta 1922. godine, bio je odranje
postojeeg stanja, odnosno borba protiv revizionistikih namera koje
su ispoljavale poraene drave u prvom svetskom ratu. Novo to je
usledilo stvaranjem Stalnog saveta zemalja Male antante, odnosno
vrim organizovanjem ovog saveza, bilo je proirivanje i usmera-
vanje odbrambenih priprema protiv pojaanog talasa revanizma i
revizionizma, u kome su najveu opasnost predstavljale ne vie Bu
86
Uporedi: V. Bystricky, L. Deak, Europa na prelome, Bratislava, 1973,
p. 238.
87
Uporedi: H. . , , II ,
, 1968, . 93; DDF 1/3, nr. 45, 81, 82 i 231.
88
DDF 1/3, nr. 209, p. 469, nr. 269, pp. 554555 i nr. 314, pp. 647648;
V. Bystricky, L. Deak, o. c. pp. 232236.
89
DASIP , III, mart 1933, p. 38.
90
Pakt organizaciji Male antante, zakljuen u enevi 16. februara 1933.
Vidi: Zbornik zakona, Zbirka meunarodnih ugovora, Ministarstvo inostranih
poslova Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, I, pp. 4752.
66
garska i Maarska, ve velike sile: Italija i Nemaka.
91
Uspostav
ljanje Stalnog saveta triju zemalja i njegovi redovni sastanci pruali
su najpovoljnije mogunosti i za meudravnu saradnju i razrea-
vanje unutranjih protivrenosti. Radi zatite meusobnih privred
nih i ekonomskih odnosa, uspostavljen je Privredni savet, koji je
trebalo da radi na jaanju privrednih veza i poveanju meusobne
trgovine.
92
Sve to se htelo postii Organizacionim paktom Male antante
bilo je dobro zamiljeno, ali teko ostvarijivo, jer je svaka od ovih
drava imala i sopstvene interese. Pakt je, prema zamisli svog inici
jatora, ministra inostranih poslova ehoslovake, Benea, svoju
otricu trebalo da usmeri protiv najjae snage revizionizma i revan
izma u svetu Hitlerove Nemake. Meutim, u Rumuniji i Jugo
slaviji bile su vrlo jake snage koje su smatrale da e svoj ugroeni
opstanak moi da obezbede oslanjanjem upravo na Nemaku. Snage
koje su u okviru Male antante bile iskreno za saradnju morale su
da ine kompromise, posebno kad su bile u pitanju vodee sile iz
tabora protiv koga je Organizacioni pakt i bio usmeren. Tako je za
govornik saradnje zemalja Male antante sa zapadnoevropskim demo-
kratijama, ministar inostranih poslova Rumunije, Titulesku, morao
pod pritiskom jakih pronacistikih snaga u sopstvenoj zemlji da tak
tizira prema Nemakoj. Pred spoljnopolitikim odborom Senata i
Narodne skuptine, 19. marta 1933, on je posebno isticao da izmeu
Rumunije i Nemake nema problema i da postoje dobri uslovi da se
i ubudue ne pojave.
93
Odmah po zakljuenju Organizacionog pakta Male antante,
rumunski poslanik u Berlinu Petresku (Comnen Petrescu) posetio je
sekretara fon Bilova u nemakom Ministarstvu inostranih poslova i
preneo mu poruku da Organizacioni pakt Male antante nije usme
ren protiv Nemake. Slini gestovi su injeni i od strane predstav
nika vlade Kraljevine Jugoslavije, direktno ili indirektno.
94
Da u nemakom Ministarstvu inostranih poslova nisu mnogo
verovali ovim izjavama potvruje reagovanje nemake tampe na
Organizacioni pakt. elom svetu, pa i Nemcima, bilo je jasno da je
ovaj pakt bio usmeren protiv ekspanzionistikih i revizionistikih
namera Nemake, Italije, Maarske i Bugarske.
93
Nema sumnje da je na pokuaje vre saradnje zemalja Male
antante uticalo nastojanje velikih sila da meusobne probleme raz-
91
U uvodniku sovjetskog lista od 27. februara 1933,
posebno se podvlai da je Organizacioni pakt Male antante uperen protiv
revizionizma nacionalsocijalistike Nemake; DASIP , III, mart 1933, pp.
2526 i 38.
92
M. Vanku, o. c. pp. 7779.
93
Nikolae Titulescu, Documente diplomatice, Bucure^ti, 1967, nr. 275, pp.
277483.
34 ADAP, C, I/l, nr. 32, pp. 6869; V. Vinaver, Jugoslavija i Maarska
19331941, pp. 528.
95
PA II, pol. 4, Bd. 11, izvetaj nemakog poslanika iz Bukureta, nr. 445,
19. februara 1933; DASIP , III, februar 1933, pp. 2526 i 180.
S*
67
reavaju na raun malih naroda. Projekt etvornog pakta, koji je
izradio i izneo u javnost Musolini, 18. marta 1933, sadrao je u sebi
dve osnovne intencije velikih: nalaenje najpogodnijeg puta za
kompromisno reavanje ili zatakavanje mnogobrojnih meusobnih
problema i usklaivanje u moguim granicama spoljnopolitikih
pretenzija i planova pojedinih zemalja iz ovoga tabora, posebno
revizionistikih planova Italije i Nemake.
96
Prema ovoj zamisli, do
govor i kompromis bio je potreban i nuan samo izmeu velikih,
dok su interesi malih bili potpuno zapostavljeni. Male zemlje su
morale sluati i pokorno izvravati elje i odluke velikih. rtve tog
kompromisa velikih trebalo je da budu, na prvom mestu, zemlje
istone i jugoistone Evrope.
Bez obzira na razliite mogunosti buduih lanica ovoga pakta,
a u vezi s tim i mogue koristi od lanstva, sve etiri sile su u za
misli ovoga pakta videle samo svoje interese.
Musolini je ulazio u pakt sa najrazraenijom raunicom. Pak
tom je trebalo, koliko je to bilo mogue, oslabiti savez zemalja Male
antante i Francuske radi stvaranja povoljnije situacije za prodiranje
itali janskog uticaj a u podruje jugoistone Evrope. Istim udarcem
trebalo je, na suptilan nain, odvratiti Hitlerovu Nemaku od Bal
kana i dela Podunavlja, i posebno Austrije, gde je Italija imala
vrste namere da sprovodi svoju ekspanziju. Smiljenom akcijom i
malim ustupcima trebalo je ukljuiti, u italijansku interesnu sferu,
Maarsku i Bugarsku. I najzad, sa jakim saveznikom na severu,
Nemakom, Musolini je bio sigurniji od eventualne opasnosti koja
mu je pretila od Francuske i Velike Britanije.
97
Velika Britanija je u ideji etvornog pakta videla povoljne
mogunosti za odravanje ravnotee izmeu sila na kontinentu, po
sebno izmeu agresivne Nemake i Italije kao i ostalih zemalja.
Istovremeno, ona je u paktu videla mogunost zatite od komunis
tike i sovjetske opasnosti.
Prema proraunima francuske vlade, u predloenom paktu uka
zivale su se najpovoljnije mogunosti za spreavanje i gaenje eks
panzionistikih poduhvata nacistike Nemake.
98
(Kurjaka u toru
lake je saterati u ugao nego se s njim ganjati po poljani.) Hitler
je mogao vie da se kostrei izvan pakta, to ne bi mogao da ini
nalazei se u njemu. Verovaio se, uz to, da e se nai osnove za iz
glaivanje nesuglasica izmeu Italije i Jugoslavije i za zbliavanje
zemalja Male antante i Italije. I ono najvanije, oekivalo se da e
se tim paktom spreiti bilateralno sporazumevanje i udruivanje
Nemake i Italije, to bi predstavljalo najveu opasnost upravo za
Francusku.
99
96
DDF, 1/3, nr. 2, pp. 1516. Uporedi: M. Vanku, o. c. p. 81; . Popov,
o. c. pp. 436437; A. Freytagh Loringhoven, Deutschlands Aussenpolitik,
Berlin, s. a., pp. 1217.
97
V. Bystrick, L. Dek, o. c. pp. 249277.
98 Vie podataka o ovom: DDF 1/3, nr. 3, 4, 7, 12, 14, 23, 30, 46, 48, 62, 78,
108, 111, 171, 175, 221, 355, 374, 450; DBFP, II/5, nr. 56239.
S9
Uporedi: V. Vinaver, Jugoslavija i Maarska 19331941, pp. 1011.
68
Od posebnog interesa za naa razmiljanja su pogledi nacista
na ideju etvornog pakta i njihova oekivanja od njega posebno u
pogledu obezbeenja ansi za prodiranje Nemake prema jugoistoku.
itav proces pripremanja nacrta etvornog pakta upuuje na zak
ljuak da je prvobitna i ujedno naj reakcionarni ja varijanta nacrta
bila podjednako delo Musolinija i Hitlera i njihovih saradnika. e
tiri dana pre iznoenja u javnost definitivnog nacrta pakta, Musolini
je, posredstvom italijanskog ambasadora u Berlinu, erutija (Vitto
rio Cerruti), detaljno upoznao Hitlera sa nacrtom i koncepcijom
pakta. U obrazloenju, koje je preneo ambasador Italije, bile su do-
minirajue intencije Musolinija da se Nemaka usmeri prema istoku.
Na kraju Musolinijevog pisma Hitleru dodirnuta je i najosetljivija
taka u odnosima izmeu Italije i Nemake, pitanje Austrije, odno
sno pitanje jugoistoka Evrope. Sva nastojanja Musolinijeva teila su
ka tome da Hitleru objasni i dokae kako je mogua najtenja sa-
radnja izmeu dve ju sila i da je, uz obostranu volju, mogue nai
reenje za Austriju, koje je u tom trenutku bilo najosetljivije. U to
vreme Musolini je bio jak i nije se plaio da kae kako je jedina
garancija za napredak Austrije jaanje poloaja kancelara Dolfusa
i stabilizacija privrednih i politikih prilika u Austriji, odnosno sta
tus Austrije izvan nemakog Rajha. Musolini je tvrdio da austrijski
nacionalsocijalisti nisu u stanju da bilo ta urade za napredak
Austrije i da bi anlus u datim uslovima, s obzirom na konstelaciju
meunarodnih odnosa, bio jedno od najloijih reenja. Pozivajui se
na sve te elemente, Musolini je izriito naglaavao a je Italija
protiv anlusa.
100
U duhu ovakvog stanovita poslao je Musolini
Hitleru i prvobitni nacrt etvornog pakta, od est lanova, od kojih
je za obe strane od posebnog znaaja bio lan drugi, o reviziji mi
rovnih ugovora.
101
Ve 15. marta usledio je aide-mmoire nemake vlade, u kome
se, ve u prvoj reenici, istie da je nacrt pakta genijalna koncep
cija i da samo takav pakt moe da prui mogunost za izlazak iz
tekoa u koje je zapala Evropa. Hitler je posebno istakao prvu re
enicu lana 2. nacrta pakta, koja govori o reviziji, ali je pri tome
izrazio rezervu prema drugoj, kompromisnoj, reenici ovoga lana,
koja je uslovljavala tu reviziju saglasnou Drutva naroda.
102
No, i
pored ovih sitnih rezervi, Hitler je prihvatio ideju i sam nacrt et
vornog pakta.
103
Bez sumnje da je pakt, i pored nekih slabosti, mo
i ADAP C, I/l, nr. 83, pp. 157159: Sto se tie anlusa, neka bude
poznato da ga Italija nikako ne moe dopustiti i da se stoga i sama mora
suprotstaviti takvim tenjama, poruivao je tada Musolini prijateljima u Ber
linu. Uporedi: O. Meissner, Staatssekretr unter Ebert Hindenburg Hitler,
Hamburg, 1950, pp. 340341.
101
ADAP C, 1/1, dok. 83, p. 160. Drugi lan je glasio: etiri sile potvr
uju, shodno odredbama Pakta Drutva naroda, princip revizije mirovnih ugo
vora s obzirom na one odnose koji bi mogli dovesti do sukoba izmeu drava.
102 ADAP C, I/l, nr. 84, p. 161. Druga reenica lana 2. glasi: One, me
utim, izjavljuju da taj princip revizije moe da se primenjuje samo u okviru
Drutva naroda i putem meusobnog sporazuma i solidarnosti.
103 Uporedi: V. Bystrick, L. Dek, o. c. pp. 188191.
gao, naroito u prvo vreme, da bude od koristi Hitlerovoj Nemakoj
u njenim prvim nastupanjima u meunarodnim odnosima. Nacrt
pakta je bio u duhu koncepcije pomenutog elaborata fon Bilova o
spoljnoj politici Nemake u datim uslovima, odnosno u duhu optih
smernica nacistikog spoljnopolitikog programa, jer je predstavljao
savez sa Engleskom i Italijom, uz iju je blagonaklonost planirao
Hitler svoje prve ekspanzionistike korake. Sa Francuskom je tre
balo ii pod ruku, ne radi toga da se ona podrava, ve, obrnuto,
da se obuzdava. Bilo je to u duhu teze fon Bilova da se prema Fran
cuskoj taktizira sve dok Nemaka ne ojaa na unutranjem i spolj-
nom planu.
104
Na Musolinijevu slobodu da rasuuje o sudbini Austrije, koja
je, prema planovima nacionalsocijalista, bila i ostala deo Nemake,
Hitler u datom trenutku nije reagovao, nalazei u svemu tome neke
ire i dugoronije interese. Ne sme se pri tome gubiti iz vida da je
Musolini i ranije, a i tada, za Hitlera predstavljao autoritet.
105
Nemaki ambasador u Rimu, Hasel, inae zagovornik i jedan od
inicijatora ideje o zbliavanju Italije i Nemake, vodio j ve 15.
marta dug razgovor sa Musolinijem o nacrtu Cetvorng pakta.
Osnovna tema tog razgovora i kasnijih kontakata i pisama na liniji
Berlin Rim ticala se lana drugog, koji govori o reviziji. Traeni
su najpovoljniji i najsigurniji putevi nastupanja prema drugoj polo
vini planiranog pakta Francuskoj i Velikoj Britaniji radi nala
enja najpovoljnije mogunosti za priznavanje prava na reviziju, u
saglasnosti sa lanom 19. Ustava Drutva naroda, ime bi se omo
guila mirna ekspanzija Nemake i Italije.
106
Mirna, pa i ograniena
ekspanzija posebno je odgovarala tada slaboj Nemakoj. Meutim,
ve prvi talas revolta u svetskoj tampi i uopte svetskoj javnosti i
otri napadi na diktatorsku zamisao o paktu velikih izazvali su kod
zagovornika pakta prve sumnje.
107
Na udaru su bile sve etiri sile,
ali posebno Nemaka i Italija.
Na pojavu nacrta pakta naroito su otro reagovale zemlje
Male antante, zatim Poljska, Belgija i neke druge zemlje. Povedena
je opta ofanziva malih, ugroenih naroda, dok su, na drugoj strani,
etiri velike sile meusobno lomile koplja oko sadraja nacrta i uop
te ustrojstva Pakta etvorice. Dok su se Nemaka i Italija zalagale
2a njegovu konzervativnu (revizionistiku) sadrinu, Francuska i
Velika Britanija nastojale su da mu ublae revizionistiku i dikta
torsku otricu, kako bi pakt dobio preutan pristanak i malih na
roda.
108
Za nau su temu od posebnog znaaja saradnja, dileme i protiv-
renosti izmeu Hitlera i Musolini ja u periodu razrade ideje o
io Ibid.
105 e. Nolte, Die Krise des liberalen Sistems und der faschistischen Be
wegung, Mnchen, 1968, p. 134.
106 AD AP C, 1/1, dok. 87, p. 164, dok. 88, pp. 165166.
107 DASIP CPB, III, mart 1933, pp. 218219 i 233.
108 DASIP CPB, III, mart 1933, pp. 282, 283, 284, 334, 378, 391; DDF, 1/3,
nr. 7, 14, 33, 35, 69, 108, 212. Uporedi: K. Hildebrand, The Foreigen Policy of
the Third Reich, London, 1973, p. 34; . Popov, o. c. pp. 436437.
70 I
etvornom paktu. Ponovo je, 17. marta, italijanski ambasador u
Berlinu posetio nemako Ministarstvo inostranih poslova i preneo
nova razjanjenja o delovima nacrta pakta.
109
Ova uurbanost, po
sebno u pogledu iznalaenja puteva za zajedniki nastup, usledila je
posle Makdonaldovog govora od 16. marta i njegovog pristanka da
se pristupi pripremama za sklapanje pakta etiri velike sile.
110

Tokom nekoliko narednih dana dolo je do intenzivne saradnje Ber
lina i Rima u definitivnom pripremanju projekta pakta.
111
Ovaj ujednaeni i usaglaeni tekst, koji se mogao smatrati za
jednikim nacrtom Nemake i Italije, izneo je, 18. marta 1933,
Musolini pred delegaciju Velike Britanije koja je tada boravila u
Rimu i koju je predvodio lino predsednik Makdonald.
112
Makdonald
je upozorio Musolinija na neke take projekta koje ne bi mogle biti
prihvaene, posebno taku drugu, koja namee malim zemljama re
viziju granica. Posle nekoliko dana bio je gotov nov, britanski, od
nosno Makonaldov nacrt etvornog pakta, u kome je bio neto
drugaije formulisan lan drugi po kome se revizija granica mogla i
morala vriti samo uz punu saglasnost Drutva naroda.
113
Bez obzira na ublaavanje, posebno u pogledu mogunosti revi
zije, Makdonaldov projekt naiao je na kritiku zemalja Male an-
tante, manjih zemalja severne Evrope, Poljske i SSSR-a, pa i opo
zicionih partija i znatnog dela javnosti u Francuskoj i Velikoj
Britaniji.
Zemlje Male antante, prema kojima je otrica revizije i bila
usmerena, poele su i konkretno da deluju na meusobnom vrem
povezivanju, o emu smo ve govorili. Na prvoj sednici Stalnog
saveta Male antante, odranoj 25. marta 1933. u enevi, posle izno
enja ovoga nacrta, dominirala su pitanja vezana za projekt etvor
nog pakta. Sve tri delegacije izjasnile su se protiv bilo kakvog pakta
velikih koji bi imao pravo da odluuje o sudbini malih naroda. I
sama pomisao na reviziju je odbaena i jasno je istaknuto da bi
svaki pokuaj menjanja granica bilo koje od tri zemlje znaio uvod
u rat.
114
Neoekivano brz i odluan otpor malih zemalja, naroito lanica
Male antante i Poljske, omoguio je velikim silama, posebno zapad
nim, da uoe nedostatke i neodrivost pakta. Vlada Velike Britanije,
los ADAP C, I/l, dok. 95, p. 174.
no ADAP C, I/l, dok. 90, p. 168.
ni ADAP C, I/l, dok. 98, pp. 178179, i br. 100, p. 181.
112 ADAP C, I/l, dok. 101, 102 i 109, pp. 182184, p. 201.
11
3
ADAP C, I/l, nr. 105, p. 189. U ovom nacrtu l. 2. je glasio: etiri
sile potvruju da, dok odredbe Pakta Drutva naroda ukljuuju skrupulozno
potovanje svih ugovornih obaveza kao sredstva postizanja meunarodnog
mira i bezbednosti, nastaju i uslovi koji bi mogli dovesti do sukoba izmeu
nacija. Da bi se regulisala i definisala primena tog principa revizija, etiri sile
izjavljuju da ta primena treba da se vri sporazumima zasnovanim na uza
jamnom priznavanju interesa svih zainteresovanih i u okviru Lige naroda.
Uporedi: DBFP, II, 5, nr. 64, pp. 120121; DDF, 1/3, dok. 69, pp. 115117.
114 M. Vanku, o. c. pp. 8283. Uporedi: A. Magda, Maqyarorszg s a Ki-
santant a Harmincas evekeben, Budapest, 1968, p. 389.
71
izloena kritici svetske javnosti i otrim napadima opozicije u sop-
stvenoj zemlji, pokazala je spremnost za ublaavanje nacrta pakta i
njegovo usklaivanje sa eljama malih naroda. Vlada Francuske
angaovala se na ublaavanju teksta nacrta do te mere da je on
postao nova verzija pakta, koji ne bi ni u kom vidu dirao u integri
tet malih naroda, a koji bi, po njenom miljenju, bio od koristi za
svet i posebno za meusobne odnose velikih sila. I sam Musolini je,
iz odreenih oportunistikih razloga, pokazao spremnost da poputa.
Nova orijentacija sila koje su se dogovarale nije se svidela
nacistima. Pakt bez revizije bio je nekoristan za Nemaku, dok je
on i takav mogao koristiti Musoliniju. U okviru pakta Musolini je
imao vie mogunosti da sputava Hitlerove namere i elje prema
Austriji i zemljama jugoistone Evrope. Krajem marta, nemaki
poslanik u Rimu, Hasel, izneo je svoje sumnje u etvorni pakt i
koristi koje bi Nemaka trebala da izvue iz njega. U jednoj pod
robnoj analizi zakljuio je da bi pakt mogao imati negativne posle-
dice po Nemaku, na primer: doveo bi do zbliavanja Italije i Fran
cuske, mogao bi da prui povoljne uslove za jaanje italijanskog uti-
caja u Austriji, Maarskoj i ostalim zemljama jugoistone Evrope
itd. Hasel je ukazao na opasnost da e se na taj nain oteati anlus
Austrije i uopte usporiti privredna i politika ekspanzija Nemake
prema jugoistoku Evrope.
115
Jedna od najteih senki, koja je padala
na odnose izmeu ove dve zemlje, bilo je jasno izraeno stanovite
Musolinija da anlus Austrije ne dolazi ni u kom sluaju u obzir.
11(i
Hitler je iz igre oko etvornog pakta, ve posle nekoliko sed
mica od pojave njegovog nacrta, stekao nova iskustva u borbi protiv
svojih neprijatelja i saradnji sa svojim buduim saveznikom Ita
lijom. Na saradnju sa Italijom njega je upuivala ideoloko-politika
bliskost i identinost u mnogim pogledima na drutveno ureenje,
zatim geografski poloaj Italije i injenica da se Italija i Nemaka
nisu mogle oseati direktno ugroene jedna od druge. Bilo je mo
gue da se njihovi ekonomski, politiki i vojni potencijali i preten
zije sukobe na teritoriji izvan nemakih i italijanskih granica, ali to
se, uz obostrano zalaganje i prisustvo bliskih idejnih pogleda i
principa, moglo reavati. Na drugoj strani, postojala je mogunost
ugroenosti Nemake od bilo koje druge velike sile.
Prva iskustva u pokuaju izgradnje etvornog sporazuma otkrila
su Hitleru da njegova sueljavanja sa italijanskim namerama i te
njama u Austriji, Maarskoj i susednim malim zemljama nisu tako
sitna i lako reiva. Iz svega je izvukao pouku da e i prema Italiji
u ovom podruju morati da vodi dugu borbu, uz primenu promilje-
nih taktikih metoda, u kojima e dominirati raskorak izmeu rei i
dela, izmeu obeanja i njihovog ispunjavanja.
115
ADAP C, I/l, nr. 109, p. 199: Sto se tie politikih dejstava Pakta za
sluaj ostvarenja, neemo smeti da izgubimo iz vida gledite da bi jedno ita-
lijansko-francusko zbliavanje, do koga bi dolo putem Pakta, moglo da se
pokae i nama nautrb.
116
ADAP C, I/l, nr. 112, p. 205: Sto se tie pitanja anlusa, on je po
nalogu Musolinija skrenuo panju gospodinu kancelaru Rajha da Italija nikako
ne moe da dopusti anlus.
72
Imajui u vidu mnoge poslove koje je trebalo da posvrava u
zemlji, Hitler se prihvatio smirene taktike laviranja i nagaanja. Pri
tome je, radi zadravanja Italije kao saveznika, prepustio inicijativu
Musoliniju u konanom pripremanju teksta etvornog ugovora.
117

Istovremeno, Nemaka je pojaala svoju viestruku ilegalnu delat-
nost u Austriji radi jaanja austrijske nacionalsocijalistike stranke.
Uloeni napor brzo je dao eljene rezultate. Na primer, na optin-
skim izborima u Insbruku, krajem marta, austrijski nacisti su, od
ukupno 20 mesta, dobili devet u optinskom veu, dok su sve ostale
partije dobile preostalih jedanaest.
118
Nasuprot Musolinijevoj tvrdnji, nacisti su u Austriji jaali i sve
uspenije se probijali i uvlaili u sve strukture austrijskog drutva.
Oni su, uz moralnu i materijalnu podrku nacionalsocijalista iz Ne
make, poeli da stvaraju svoja uporita ak i u redovima Hajmvera
(Heimwehr), koji je, uz podrku Musolinija, vodio knez taremberg
(Ernst Rdiger Frst von Starhemberg) i na koji se, u svom odupi
ranju Hitleru, oslanjao austrijski kancelar Dolfus (Engelbert. Doll-
fuss).
Ubrzaniji tempo prodiranja nacizma u Austriju mogao je u tim
okolnostima dovesti do neeljenih posledica za Nemaku. Prenaglo
delovanje u korist nacistike Nemake u Austriji pretilo je da pot
puno odvoji Italiju od Nemake i da je vee za Francusku, koja je
u Nemakoj smatrana za neprijatelja broj jedan. U trenucima kada
je zamrenost zbivanja u Austriji mogla iz korena da izmeni odnose
izmeu Italije i Nemake, intervenisali su najpoverljiviji ljudi i pos
lanici Adolfa Hitlera. Upravo zbog toga dolo je, sredinom aprila,
do neoekivane posete Rimu Hermana Geringa (Herman Gring) i
vicekancelara Nemake, fon Papena (Franz von Papen), i do dugih
poverljivih razgovora o Austriji.
119
Radi ublaavanja protivrenosti
i pronalaenja najpovoljnijeg reenja za obe, odnosno za sve tri
strane, u Rim je, na poziv Musolinija, stigao i austrijski kancelar
Dolfus.
120
Uz ustupke sve tri strane, daljne zaotravanje odnosa zbog
Austrije je zaustavljeno, ili, bolje reeno, pitanje Austrije u odno
sima Nemake i Italije je odloeno za drugo vreme. Glavni cilj
borba za podelu sveta dvojice diktatora, Hitlera i Musolinija po
tisnuo je u pozadinu sitnije interese i nesuglasice. Sa uspenim ot
klanjanjem meusobnih protivrenosti izmeu Nemake i Italije,
konano su pale u vodu nade zapadnih saveznika da e kroz etvor
ni pakt uspeti da odvoje Italiju od Nemake. Uprkos protivrenosti-
ma i manjim ili veim nesporazumima, sukobima i zahlaenjima
U7 ADAC C, I/l, br. 120. Sire i br. 122, 123, 125, 128, 133, 135, 158, 151, 153,
154, 159, 164, 171, 178, 181, 208, 220, 230, 254, 258, 260, 265, 268, 282, 290, 291, 292.
HB DASIP LP, 1933, 11/14, pov. br. 520 od 6. juna 1933, meseni izvetaj
MIP KJ za april 1933, pov. br. 9210, 12. maj 1933, p. 1.
us Ibid., p. 18; ADAP C, I/l, dok. br. 154, pp. 285286 i br. 162, p. 296.
120 DASIP LP, 1933, 11/14, pov. br. 520 od 6. juna 1933, meseni izvetaj
MIP KJ za april 1933, pov. br. 9210, 12. maj 1933, p. 1 i 4; ibid., pov. br. 734
od 30. septembra 1933, meseni izvetaj MIP KJ za jun 1933, pov. br. 13820,
25. jul 1933, p. 4; ibid., CPB, III, april 1933, p. 110, 170 i 234.
73
meusobnih odnosa, prema logici drutvenih odnosa i celokupnih
zbivanja u svetu, Hitlerovi nacisti i Musolinijevi faisti morali su
postati saveznici.
Ovom prilikom bilo bi korisno da se razmotre stavovi zemalja
jugoistone Evrope i reagovanja njihove zvanine javnosti na zami
sli i namere etvornog pakta, posebno u odnosu na revanistike i
revizionistike tenje koje su Nemaka i Italija nameravale da pod
okriljem pakta sprovedu u delo.
Nagovetaje mogueg pakta izmeu velike etvorice, maarska
vlada generala Gembea je pozdravila i podrala. Za Maarsku je
od posebne vanosti bio lan drugi predloenog projekta ugovora, u
kome su bile sadrane revizionistike namere Musolinija i Hitlera.
Maarska konzervativna buroazija je kroz ovaj pakt oekivala is
punjenje sopstvenih revizionistikih zahteva prema ehoslovakoj,
Rumuniji i Jugoslaviji i, istovremeno, stabilnije veze izmeu Italije
i Nemake, iju je naklonost i zatitu elela.
121
U trenucima prvih
kriza u odnosima izmeu Hitlera i Musolinija ona je pomagala u pro
nalaenju puteva i naina za saniranje iskrslih problema.
122
U jaa
nju Nemake i Italije i uvrivanju njihove saradnje, profaistika
vlada generala Gembea videla je povoljnije uslove za guenje
otpora maarske radnike klase i demokratski opredeljenih snaga
maarskog drutva.
123
Radi pruanja to efikasnije podrke revizio-
nistima na jugoistoku Evrope, nemako Ministarstvo inostranih pos
lova je u toku pripremanja etvornog pakta prikupilo iz zemalja
jugoistone Evrope izvetaje o meunacionalnim problemima, revi-
zionistikim eljama i, posebno, miljenja o mogunostima mirnih
revizija granica u tom podruju.
124
Razumljivo je da revizionizam i revanizam vladajuih krugova
Maarske i Nemake nisu mogli uvek tei istim smerom. Prilikom
posete Gembea Berlinu, 18. juna 1933, u njegovim izlaganjima i
razmiljanjima dominantna mesta su zauzimale revizionistike elje
Maarske. Otrina Gembeovih zahteva prema nekim zemljama ju
goistone Evrope ila su protiv nekih pogleda i stavova Nemake.
Na primer, Gembe je bio za beskompromisnu akciju protiv Kralje
vine Jugoslavije, dok se Hitler zalagao za usmeravanje otrice pro
tiv najjae drave u Maloj antanti ehoslovake. I pored elje da
svim snagama slui Hitleru i obeanja da e pojaati akcije protiv
ehoslovake, Gembe se nije mogao osloboditi revanistikih tenji
121 DASIP CPB, III, april 1933, p. 110.
122 ADAP C, I/l, dok. br. 179, pp. 324325, br. 195, p. 355; DASIP LP, 1/4,
Izvetaj o maarskoj revizionistikoj propagandi, pov. br. 7762, 26. april 1933,
11/14, Meseni izvetaj MIP KJ za april 1933, pov. br. 9210 od 12. maja 1933,
Meseni izvetaj MIP KJ za maj 1933, pov. br. 11510 od 14. juna 1933.
!23 CPB, III, jun 1933, p. 217.
124 pa, pol. I, Ungarn, Bd. 2, izvetaj nemakog poslanstva iz Budimpete,
br. 92, 23. maj 1933, p. 31, pol. 2, Ungarn, Bd. 4, izvetaj nemakog poslanstva
iz Budimpete, 18. maj 1933, pol. 2, Ungarn, Bd. 4, izvetaj nemakog poslan
stva iz Budimpete, 18. maj 1933, pol. 4, Balkan, cirkular PA, pov. br. 602, 27.
maj 1933. i izvetaj nemakog poslanstva iz Praga od 9. juna 1933; ADAP C.
I/l, dok. br. 266, p. 490.
74 I

prema Jugoslaviji i odrei se saradnje sa svojom drugom velikom

saveznicom i zatitnicom Italijom.
125
Jugoslovenska zvanina javnost, a na prvom mestu dvor i vlada,
bili su protiv etvornog pakta i njegovih revizionistikih pretenzija,
koje su bile usmerene i prema Jugoslaviji. U akcije protiv formira
nja i delovanja pakta ukljuila se jugoslovenska vlada na prvom
mestu zbog Italije i njenih saveznika na Balkanu, koji su teili po-
deli teritorija Kraljevine Jugoslavije.
12
Pritisci Musolinija na Jugo
slaviju usmeravali su vladu Kraljevine Jugoslavije prema njenim
saveznicima, a pre svega prema zemljama u Maloj antanti i, istovre
meno, u pravcu ostvarivanja kontakata i saradnje sa nacistikim
reimom u Nemakoj.
127
Ve u zimu 1933. odrano je nekoliko susre
ta na najviem nivou au neke od njih bio je ukljuen i sam
kralj. Prilikom prvog susreta i razgovora kralja Aleksandra i ne
makog poslanika u Beogradu, Dufura (Albert Dufour), 12. febru
ara 1933. bila su obostrano prisutna nastojanja da se nau mogu
nosti za proirenje saradnje dveju zemalja.
128
Novi reim u Nema
koj pokazao je interesovanje za razvijanje odnosa sa vladom u
Beogradu. U pismu Ministarstva inostranih poslova Nemake, koje
je iz Berlina upueno poslaniku Haselu u Rim, 16. marta 1933, izra
ava se miljenje da eventualno razbijanje Jugoslavije, za kojim
tei Musolini, ne bi ilo u prilog nemakim interesima na jugoistoku
Evrope.
129
Dok su odnosi sa Italijom u vreme stvaranja etvornog pakta i
dalje slabili, kontakti sa Nemakom su nastavljeni sa jo veim us-
pehom.
130
Ponovo je, 1. juna 1933, dolo do razgovora izmeu kralja
Aleksandra i nemakog ambasadora i opet je uglavnom tema razgo
vora bila odnosi na relaciji trougla: Rim Beograd Berlin.
Kralja su posebno interesovali konkretni stavovi i namere u oblasti
spoljne politike, revizija mirovnih ugovora i promene granica. Posle
neodreenih i polovinih odgovora, kralj se izjasnio da je i protiv
same pomisli na bilo kakve izmene jugoslovenskih granica. Nema
koj je priznao interese u Austriji i izneo svoje miljenje da bi carin
ska unija izmeu Austrije i Nemake, s njegove strane, bila rado
prihvaena.
131
Kralj je ukazao na bliskost reima u Jugoslaviji i
Nemakoj, posebno u pogledu borbe protiv komunista i radnikog
pokreta. Na kraju je izraena obostrana spremnost za pronalaenje
mogunosti i puteva za jo plodnije privredne i trgovinske veze iz
meu dve zemlje.
132
Hitler je ve u borbi za prvobitni projekat etvornog pakta i
u stalnim sukobljavanjima interesa Nemake i Italije u jugoistonoj
125 Uporedi: V. Vinaver, Jugoslavija i Maarska 19331941, p. 19.
126 Sire: B. Krizman, Italija u politici kralja Aleksandra i kneza Pavla
(19181941), u: asopis za suvremenu povjest, 1975/1, pp. 3558.
127 Uporedi: V. Vinaver, o. c. pp. 2023.
128 ADAP C, I/l, dok. br. 99, p. 179.
129 ADAP C, I/l, dok. br. 99, p. 180.
130 ADAP C, 1/2, dok. br. 218, p. 393 i br. 378, pp. 685687.
131 ADAP C, 1/2, dok. br. 279, pp. 502506.
132 Ibid., p. 506.
75
Evropi uoio pozitivne strane postojanja Jugoslavije, kao brane su
vie brzoj ekspanziji Italije prema Balkanu. Ve od prolea 1933.
sve su vidljivija nastojanja Nemake da se sauva integritet Kralje
vine Jugoslavije. Nemci su, uz to, bili ubeeni da Kraljevina Jugo
slavija nije slaba i da su Musolinijeve procene o skorom rasulu ove
drave preterane. U izvetaju nemakog poslanika u Beogradu, od
30. juna 1933, uz podrobnu analizu meunacionalnih odnosa u Jugo
slaviji, prilino vernog izvetaja o stanju u Jugoslaviji, zakljuuje
se da Kraljevina Jugoslavija, i pored niza unutranjih slabosti, nije
tako slaba i nestabilna. Poslanik kae da u zemlji postoji nezadovolj
stvo, naroito kod ugnjetenih naroda, ali da ti narodi ipak ne bi
prihvatili razbijanje drave, ve da trae jedino priznavanje svojih
nacionalnih prava.
133
On takoe tvrdi da se nemaka narodnosna
grupa, ako bi joj se pruila mogunost izdvajanja, ne bi prikljuila
Maarskoj, koja je u to vreme bila jedna od najbliih saradnica na
cistike Nemake, ve da bi radije ostala da ivi u granicama Kra
ljevine Jugoslavije.
134
Tako je, i pored uea jugoslovenske vlade u borbi protiv et
vornog pakta i znatnog angaovanja Kraljevine Jugoslavije u orga
nima Organizacionog pakta, meu vladajuim krugovima u Jugosla
viji jaala tendencija proirivanja privrednih, politikih i drugih
veza sa Nemakom. Svakako da je ova orijentacija nastala i jaala
zbog strahovanja od Italije, ali i iz razloga laganog ali vidljivog
zahlaivanja odnosa i veza sa Francuskom. Francuska dodvoravanja
Italiji, pokuaji da se savezom u taboru etiri sile obuzda Musolini-
jev ekspanzionizam, doveli su do male pukotine u odnosima izme
u starih saveznika Francuske i Jugoslavije, koja e se, videemo
kasnije, sve vie iriti. Uporedo sa irenjem ove pukotine, brod jugo
slovenske spoljnopolitike orijentacije poee polako da se usmerava
prema Nemakoj.
Rumunija se, usled jo zamrenijih unutranjih i spoljnopoliti-
kih protivrenosti, nala u tekoama u prolee 1933, odnosno u
vreme sukoba izmeu etvornog pakta velikih sila i Organizacionog
pakta Male antante. Njena diplomatija, zahvaljujui, pre svega, de
mokratskoj, orijentaciji ministra inostranih poslova Tituleskua, spa
dala je meu najangaovanije u organima Male antante i uopte u
nastojanjima da se obori revizionistika sadrina i struktura etvor-
133 ibid., dok. br. 345, p. 612. U pomenutom izvetaju nemakog poslanika
pie: Ali, po mom uverenju, to nezadovoljstvo ne znai da ti oteeni elementi
hoe u svojoj pretenoj veini da svrgnu kralja ili da prieljkuju odvajanje
pojedinih delova zemlje. Oni, dodue, kau da bi eleli da je stara Srbija ostala
za sebe. Ali njihov cilj nije da izazovu smanjenje drave, ve davanje vee
autonomije i pravinija raspodela poloaja u dravnoj slubi u okviru posto
jee drave.
134
Ibid. Nemaki poslanik dalje nastavlja: Maarska manjina bi svakako
optirala za Maarsku, no, da li bi i nemaka manjina isto to uinila, izgleda
mi neizvesno. Ne znam ni da li bi bilo u interesu Nemstva u Vojvodini ako
bi nemaka manjina ponovo pripala Maarskoj. Manjinska politika maarske
vlade ne ini ba Nemcima nita primamljivim da stanuju u Maarskoj, i sudei
Ptema izjavama ovdanjih voa Nemstva, Nemci u Jugoslaviji bi radije ostali
ovde u zemlji, ako bi jugoslovenska vlada vie pokazivala predusretljivosti
Ptema njima, za ta upravo sada postoje jedva primetni nagovetaji.
76
nog pakta. Meutim, bila je to samo spoljna ljutura, jer takva ori
jentacija nije imala solidniju podrku vladajueg vrha u zemlji.
Politike snage u vrhovima rumunske buroazije bile su usmerene
u raznim pravcima. Postojale su izdiferencirane grupacije, meu
kojima su dominirale dve, jedna stara, profrancuska, koja se zala
gala za odravanje ustaljenih veza sa Francuskom, i druga, moda
nimalo slabija, koja je elela promenu politike i spoljnopolitiko
usmeravanje prema Italiji, Nemakoj pa ak i Maarskoj. I ovde je
strah od domaeg radnikog pokreta i komunizma, koji je, obino,
poistoveivan sa prvim susedom Rumunije, SSSR-om, potisnuo u
drugi plan opasnosti od revizije koja je dolazila od Maarske i bila
podravana od Italije i Nemake. Sam predsednik vlade, Vajda Vo-
jevod, bio je za pribliavanje Hitlerovoj Nemakoj.
135
U takvim uslovima Nemaka nije morala da preuzima inicija
tivu, jer su sami predstavnici Rumunije, pod uticajem pronemakih
snaga u Rumuniji, traili kontakte i saradnju sa Hitlerom. Ve smo
napomenuli da je rumunski poslanik Komnen Petresku u Berlinu,
odmah po zakljuivanju Organizacionog pakta, pourio u nemako
Ministarstvo inostranih poslova sa namerom da ukae na prijatelj
ska oseanja Rumunije prema Nemakoj.
136
I drugi kontakti pred
stavnika Nemake i Rumunije, u to vreme, imali su isti cilj. U vre-
me privremenog zahlaenja odnosa izmeu Italije i Rumunije, u
maju 1933, koji su usledili zbog angaovanja Tituleskua protiv Mu-
solinijevog etvornog pakta,
137
pronosile su se vesti da e Titulesku
tajno posetiti Hitlera.
138
135
ADAP , 1/2, br. 395, . 720; PA, pol. 4, Balkan, Bd. 6/7, izvetaj ne-
makog poslanika iz Bukureta, br. 1237, 23. maj 1933; PA, II, pol. 4, Bd. 11,
br. 34, p. 15, izvetaj nemakog poslanstva iz Budimpete, 28. februar 1933;
DASIP , februar, II, p. 183.
ise ADAP C, I/l, dok. br. 32, pp. 669. Uporedi: , pp.
174176.
1 DASIP , II, april 1934, p. 58 i 325.
138
Za ovu se posetu zalagao voa rumunskih nacionalsocijalista Tata-
resku (Stefan Tatarescu). U pismu savetnika nemakog poslanstva iz Buku
reta od 26. aprila 1933. pisalo je: Voa rumunskih nacionalsocijalista Tata-
resku mi je sino rekao da upravo dolazi od Tituleskua, koji mu je potvrdio
prijem poziva koji mu je privatnim putem stigao od kancelara Rajha, Hitlera,
da doe u Minhen na lini razgovor. Titulesku je tada izjavio da taj poziv
prihvata s najveim zadovoljstvom, ali zasad ne moe da fiksira termin, i da
e ga, im bude naisto sa svojim vremenom, otprilike nedelju dana ranije
saoptiti. Titulesku je zamolio da se kancelar Rajha ovom lino i diskretno
obavesti. Pismo savetnika nemakog poslanstva u Bukuretu, od 26. aprila
1933, ADAP C, I/l, dok. br. 189, p. 346.
U vezi sa ovim pronela se vest poseti Tituleskua Berlinu. U jednom
budimpetanskom listu od 27. juna 1933, objavljeno je: Rumunski ministar
spoljnih poslova bio je, otprilike pre tri nedelje, u najveoj tajnosti u Berlinu,
gde je boravio dva dana.
Ove vesti Tituleskuovoj poseti Berlinu nisu bile tane, to potvruju
i zvanini dokumenti. U jednoj analizi Ministarstva inostranih poslova Ne-
make politici Rumunije pie i sledee: 1. Tituleskuova linost. On zna
da je kralju Tituleskuov stav neugodan i sada se prikuplja materijal protiv
Tituleskua. Gospodin kancelar Rajha je izjavio takoe spremnost da se sasta
nak u Minhenu odri uz potpuno iskljuenje javnosti. No Titulesku otad vie
nije dao glasa od sebe. Rumunska vlada, a naroito gospodin Titulesku, posle-
njih deset godina bili su u svakoj prilici na strani naih politikih protivnika.
77
Spremnost predstavnika rumunske vlade za pregovore nastojali
su da iskoriste u Berlinu u sopstvene svrhe, u borbi protiv eho-
slovake, koja je kao prvi sused, po prirodi svoga geopolitikog
poloaja, morala biti meu prvim rtvama nacistike ekspanzionis
tike politike. Vesto organizovanim i usredsreenim delovanjem na
najosetljivija mesta trebalo je iznutra oslabiti Malu antantu i iza
zvati njeno raspadanje. Prekori koje je Hitler lino uputio rumun-
skom poslaniku u Berlinu, 26. maja 1933, na raun revnosnog anga-
ovanja pojedinih predstavnika rumunske vlade na planu jaanja
Male antante,
139
izgleda da su imali efekta kod Rumuna. Ministar
Titulesku je posle toga dao nekoliko izjava radi ublaavanja sumnji
u Berlinu.
140
Za vreme Svetske privredne konferencije u Londonu
u junu 1933. Titulesku se sastao sa ministrom inostranih poslova
Nemake i tom prilikom je pokuao da ga ubedi da izmeu Buku
reta i Berlina nema nereivih problema, odnosno da problemi pos
toje samo u odnosima sa Maarskom i Italijom.
141
Nije sluajno to
je ovaj susret izmeu ministara spoljnih poslova Nemake i Rumu-
nije usledio posle zvanine posete maarskog predsednika vlade
Gembea Berlinu 16. juna 19 3 3.
142
Titulesku je, pred svojim kole
gom, nemakim ministrom spoljnih poslova fon Noj ratom, izjavio
da e se Rumunija uporno boriti protiv revizionistikih planova Ma
arske i, istovremeno, da se Rumunija nee protiviti anlusu Aus
trije od strane Nemake. Bila je to igra Tituleskua na Gembesovu
slabu kartu, koju je Hitler rado prihvatio zbog svojih planova u
junoevropskoj politici.
Postojao je jo jedan inilac koji je podsticao saradnju rumun
ske buroazije i Hitlera strah od Sovjetskog Saveza. On e omo
guiti pronemakim snagama u Rumuniji da postupno ojaaju svoje
pozicije u zemlji i da kasnije sa jo vie uspeha rade na jaanju
uticaja i veza sa nacistikom Nemakom.
Vlada, dvor i vei deo bugarske buroazije doekali su sa sim
patijama prvi nacrt etvornog pakta, posebno one delove nacrta koji
su isticali u prvi plan reviziju mirovnih ugovora i izmene granica.
tJ tom revizionistikom nacrtu velikih buroaskih i faistikih sila,
bugarski revizionisti su videli povoljne mogunosti za ispunjenje
139
ADAP C, 1/2, dok. br. 264, p. 488. Hitler je ovom prilikom, pored osta
log, rekao: Rumunija, koja se kao lan Male antante u svim prilikama uvek
okretala protiv Nemake i njenih zahteva za ravnopravnim tretmanom, ne
Tnoe se aliti, jer je sama svojim ponaanjem skrivila to u Nemakoj ne
moe da doe do ekonomskog poleta.
1
40
DASIP CPB, III, jun 1933, p. 100. Uporedi: Nicolae Titulescu Discur-
suri, Bukuresti, 1967, pp. 388396.
141
ADAP C, 1/2, dok. br. 328, p. 380. Ministar inostranih poslova Nemake
je o ovom zabeleio: Gospodin Titulesku je poeo time to je rekao da je on,
Po sebi se razume, antirevizionista. Iz tog razloga on se svim sredstvima borio
Protiv etvornog pakta. Rumunija ne moe nikada da izrazi saglasnost s ma
arskim planovima o reviziji koju podrava Italija ... Protiv prikljuenja
Austrije Nemakoj Rumunija nema nita da prigovori.
142
DASIP CPB, III, jun 1933, p. 218, 243 i 249.
sopstvenih snova o uveanoj Bugarskoj.
143
Protiv pakta bile su
snage koje su se borile protiv profaistike orijentacije Bugar
ske, a to su, pre svih, bili Komunistika partija Bugarske i rad
niki pokret.
144
Teka unutranja privredna i politika situacija i
izolovanost od ostalog sveta ipak nisu dozvoljavali jae eksponiranje
vladajuih snaga Bugarske u propagiranju i konkretnoj podrci
zamsli o formiranju pakta etiri velike sile. esti i veoma surovi
obrauni izmeu pojedinih grupa i struja u politikim partijama
uticali su takoe na slabo angaovanje bugarske vlade u spoljnopo-
litikim poduhvatima drugih drava. Naroito su bili opasni i esti
obrauni izmeu pojedinih struja u okviru makedonske emigracije,
koja je najee, koriena u revizonistikim i revanistikim plano
vima protiv Jugoslavije i Grke.
145
Upravo u vreme formiranja Organizacionog pakta Male antan
te, u Gornjoj Djumaji je, 27. februara 1933. odran Kongres make
donskih emigrantskih drutava i organizacija, gde je dominirala
Vnutrena makedonska revolucionarna organizacija Vane Mihailova,
prijatelja faistikih drava i neprijatelja Jugoslavije.
146
Iako se
vlada i zvanina tampa nisu eksponirale u borbi protiv nove orga
nizacije Male antante, kakav je bio sluaj sa Maarskom, kongres u
Djumaji i njegov revizionistiki karakter potvrivali su antijugoslo-
vensku orijentaciju onih koji su omoguili njegovo odravanje, od
nosno, bugarske vlade i njenih organa.
147
Antijugoslovensko raspoloenje Bugarske, odnosno, njeno neza
dovoljstvo politikom lanica Male antante, pokuala je da iskoristi
Italija.
148
Italijanski faisti pomagali su i podsticali delovanje revi-
zionistikih snaga u Bugarskoj i uzimali uea u revanistikim ak
cijama uperenih protiv Jugoslavije. Na Kongresu meunarodne
studentske lige za reviziju ugovora o miru, koji je odran u Sofiji
od 25. do 28. juna, vanu ulogu su odigrali Musolinijevi izaslanici i
delegacija Pavelievog ustakog pokreta, koja je stigla iz Italije.
149
143
Na sednici parlamentarne komisije za spoljne poslove u maju 1933.
predsednik bugarske vlade Nikola Muanov je podvukao potrebu da bugarska
vlada bude spremna za eventualnu reviziju granica: Bugarska treba da ima
jedno jasno i tano stanovite po ovom pitanju. etvorni savez velikih sila,
u kome su Engleska, Francuska, Nemaka i Italija, pokrenue pitanje deli-
mine revizije. Ima mnogo izgleda da dobijemo natrag zapadne pokrajine, koje
su zauzete od Srba iz strategijskih razloga (List , od 29. maja 1933); vidi:
, IV, maj 1933, p. 293.
1
44
Sire ovom: . ,

(19291935), u zborniku:
, , 1972, . 7580; , , 1964, tom III.
. 226262; DASIP LP, 1933, II/14, pov. br. 561 od 22. juna 1933, meseni
izvetaj MIP KJ za maj 1933, pov. br. 11510 od 14. juna 1943.
145
DASIP LP, 1933, 1/14, pov. br. 561 od 22. juna 1933, meseni izvetaj
MIP KJ za maj 1933, pov. br. 11510 od 14. juna 1933.
i DASIP , IV, mart 1933, p. 175.
1
47
Ibid., pp. 8283.
143
DASIP LP, pov. br. 283 od 28. marta 1933, izvetaj poslanstva Kralje
vine Jugoslavije iz Sofije, upuen MIP KJ, pov. br. 3932 od 2. marta 1933.
149
DASIP LP, 1933, 1/14, pov. br. 734 od 13. septembra 1933, meseni iz
vetaj MIP KJ za jun 1933, pov. br. 13820, 15. jul 1933, p. 4.
79
Mora se priznati da delovanje antijugoslovenskih snaga u Bu
garskoj nije nailazilo na podrku veine bugarskog naroda koji je
bio protiv faistike orijentacije Bugarske i njenog oslanjanja na
Musolinijevu Italiju.
150
Suprotno revizionistima narod je izraavao
elju da se pronau putevi saradnje sa srpskim narodom.
151
Pojava Musolinijevog nacrta etvornog pakta, od 18. marta
1933, izazvala je negativnu reakciju u Grkoj i Turskoj. Svakako da
je, pored straha od mogue revizije i prema Grkoj, na jainu ovog
otpora uticalo jedinstveno istupanje Male antante i mnogih drugih
zemalja protiv pakta. Shvaeno je da je pakt podjednako opasan za
sve zemlje koje nisu u njega ukljuene, a posebno za male zemlje,
koje bi zbog svog poloaja i svojih ogranienih odbrambenih mo
gunosti, trebale da budu prve rtve reviziionistikih planova velikih
drava. Stoga su predstavnici grke i turske vlade, javnosti i tampe
istupali protiv projekta pakta velikih sila.
152
Aktivno angaovanje u akciji oko pakta dovelo je Francusku
do gubljenja ugleda u ovim zemljama.
153
Strah od oivljavanja stare germanske ideje o prodoru na istok,
prema Bagdadu, bio je razlog to je Turska vlada razvila veliku
aktivnost protiv ovog pakta. Jo prilikom posete Atini, 8. marta
1933, ministar inostranih poslova Turske, Rudi Bej (Riistii Bej Tev-
fik), predlagao je da se pojaaju meusobne veze Grke i Turske u
spoljnopolitikoj oblasti.
154
Neto kasnije ova ideja je pretvorena u
konkretan predlog o zbliavanju Turske, Grke i Bugarske.
155
Rudi
Bej je u razgovoru sa poslanikom Kraljevine Jugoslavije u Turskoj,
pred svoj polazak u Zenevu maja 1933, najavio da e svoju aktivnost
usmeriti na pridobijanje Grke za organizovanu saradnju balkanskih
drava protiv namera etvornog pakta.
156
Koliko su bili umeani Musolinijevi prsti u pokuaje stvaranja
jo jednog bloka u koji bi bila ukljuena Bugarska, bloka koji ne bi
bio protiv Italije i njenog nacrta etvornog pakta, ve protiv zema
lja Male antante, teko je utvrditi. Meutim, koincidiranje jednog i
150
Ibid., pov. br. 561 od 22. juna 1933, meseni izvetaj MIP KJ za maj
1933, pov. br. 11510 od 14. juna 1933.
151
U pograninom mestu Trn, na zboru povodom otkrivanja spomenika
palim ratnicima, narod je spontano izraavao elju za zbliavanjem sa Jugo
slavijom. CPB, aprila III, 1933, p. 258; ibid. LP 1933, 1/14, meseni izvetaj
MIP KJ za maj 1933, pov. br. 11510 od 14. juna 1933, p. 3.
152
DASIP LP, 1933, 1/5, pov. br. 521 od 6. juna 1933, izvetaj jugosloven-
skog poslanstva iz Atine, pov. br. 218, 28. april 1933.
153 DASIP LP, 1933, 18, pov. br. 130 od 7. maja 1933, izvetaj jugosloven-
skog poslanstva iz Ankare, pov. br. 130, 6. maj 1933.
154 DASIP LP, 1933, 11/14, pov. br. 399 od 26. IV 1933, meseni izvetaj
MIP KJ za februar i mart 1933, pov. br. 7520, 20. april 1933.
1
55
DASIP LP, 1933, 18. pov. br. 159 od 6. juna 1933, pismo MIP KJ, pov.
br. 9557 od 20. maja 1933, o pitanju grko-tursko-bugarskog pakta, 20. maj 1933.
156 DASIP LP, 1933, 1/14, pov. br. 561 od 22. juna 1933, meseni izvetaj
MIP KJ za maj 1933, pov. br. 11510, 14. jun 1933; uporedi: V. Bystrick, L Deak,
o. c. p. 240 i 350.
80
drugog pokuaja, Musolinija i Rudi Beja, izazvalo je uglavnom
negativnu reakciju balkanskih zemalja. Izbor je pao na ve ustalje
nu orijentaciju odravanja postojeeg stanja i sklapanja bilateralnih
sporazuma izmeu pojedinih zemalja.
157
Tako je u toku maja dolo
do intenzivnije saradnje izmeu Turske i Grke i do politikog
pribliavanja ovih dveju zemalja.
158
To je, istovremeno, pozitivno
delovalo i na njihove odnose prema Jugoslaviji i Maloj antanti.
159
Pokuaji da se ostvari pribliavanje Turske i Grke Bugarskoj,
razume se na bilateralnoj osnovi, nisu uspeli zbog mnogih razloga,
meu kojima su posebnu jainu imali nereeni problemi na granica
ma izmeu Bugarske i ovih zemalja i revizionistike pretenzije bu
garske buroazije.
100
Poboljavanje odnosa Turske prema njenim zapadnim susedima,
u leto 1933. godine, omoguilo joj je da se vie angauje u irim
vanblokovskim akcijama. Tome je doprineo i obnovljeni strah od
starog nemakog plana o prodoru na istok.
Jedno od vanih podruja istoka bili su Bosfor i Dardaneli.
Kroz ove moreuze mnogo puta su prolazili osvajai i sanjali o pro
doru prema Bagdadu. Strah od nacistikih planova i namera prema
istoku pojaan je posle nespretne interpretacije nemake istone
politike koju je dao na Svetskoj privrednoj konferenciji u Londonu,
14. juna 1933, Hitlerov ministar za ishranu i poljoprivredu, Hugen-
berg (Alfred Hugenberg).
161
Posle toga usledie jo vee angaovanje
Turske na prevazilaenju protivrenosti i problema izmeu pojedi
nih balkanskih drava. Turska e tada biti zagovornik ublaavanja
protivrenosti izmeu Bugarske i zemalja Male antante i njihovog
meusobnog pribliavanja.
162
Zdrueni tromeseni otpor malih zemalja, a na prvom mestu ze
malja Male antante, protiv projekta pakta etiri velike sile doveo je
do eljenih rezultata. U tekstu ugovora izmeu etiri sile: Nemake,
Francuske, Velike Britanije i Italije, koji je potpisan 16. jula 1933,
nema pomena o reviziji granica evropskih drava. Sadrina pakta se
odnosila, u sutini, samo na odnose etiri velike sile i na naine re-
avanja njihovih meusobnih problema. On nije imao nikakve kom
157
DASIP LP, 1933, 18. pov. br. 9557, pismo MIP KJ pitanju grko-
-tursko-bugarskog pakta, 20. maj 1933.
158
DASIP AP, 18. pov. br. 159 od 6. juna 1933, pismo MIP KJ, pov. br.
9557 od 20. maja 1933, grko-turskim odnosima, 17. maj 1933.
159
DASIP LP, 1933, 18, pov. br. 157 od 6. juna 1933, pribeleke razgo
voru jugoslovenskog poslanika u Atini sa grkim ministrom inostranih poslova,
pov. br. 10219, 29. maj 1933.
160
DASIP LP, 1933, 18, pov. br. 670 od 5. jula 1933, MIP KJ grko-
-bugarsko-turskim odnosima, pov. br. 2022 od 24. juna 1933; ibid., br. 242 od
19. avgusta 1933, pismo MIP KJ, pov. br. 12837 od 4. jula 1933, posredovanju
Rudi Beja u grko-bugarskim odnosima; PA, pol. 4, 26/7, br. 602, izvetaj
nemakog poslanstva iz Ankare, 10. jun 1933.
161 ADAP C, 1/2, dok. br. 312, p. 562 i br. 361, pp. 643644;
, , tom III, dok. 204, pp. 637638.
162 DASIP LP, 1933, 1/14, pov. br. 734 od 13. septembra 1933, meseni iz
vetaj MIP KJ za jun, pov. br. 13820, 15. jul 1933.
6
81
petencije za reavanje problema izmeu drugih drava, posebno iz
meu velikih i malih drava, to je bila prvobitna namera njegovih
autora.
163
Takav pakt, bez ikakve koristi za njegove inicijatore, Musoli
nija i Hitlera, upravo zbog ponaanja i zasluge njih dvojice, ostao
je mrtvo slovo na papiru. Otpor malih zemalja i uopte svih pro
gresivnih snaga omeo je nagodbu velikih na raun malih, a protiv
renosti izmeu Italije i Nemake (pre svega na tlu Austrije), one
moguile su stvaranje vrih veza i odnosa izmeu ovih dveju ze
malja, kako u okviru etvornog pakta, tako i van njega.
164
Tako su estomeseni period nacistikog reima u Nemakoj i
etvoromesena nastojanja Hitlera i Musolinija da se nau mogu
nosti i putevi vreg povezivanja Nemake i Italije u konfrontaciji
prema ostalom svetu dali mrave rezultate. Hitler je iz ove borbe
ipak izvukao pouku: da njegova predvianja o moguim i relativno
lakim putevima saveznitva sa Italijom i Musolinijem nee tei ona
ko kao to je on zamiljao i programirao. Uverio se da e mu biti
potrebno mnogo rada na jaanju nacistikog reima u svim pravci
ma, a naroito u oblasti privrede i izgradnje oruanih snaga, to e
mu omoguiti da samouverenije krene u prekrajanje karte Evrope.
163 DBFP, II, V, 5, dok. 316, pp. 483489. Uporedi: M. , . .
. 446457; . Vanku, . . . 84.
1
64
Uporedi: V. Vinaver, Jugoslavija i Maarska 19331941, p. 17; South-
-Eastern Europe, A political and Economic Survey, London, 1939, p. 26; E. Wis-
kemann, The RomeBerlin Axis, A History of the Relations between Hitler
and Mussolini, London New York Toronto, 1969, . 34.
82
Demonstracije nemakih radnika 1931. godine
Sa konferencije Male antante u Pragu 1930: E. Bene, N. Titulesku i B. Jefti
Hitler preti 1933.
84
Ovako se novi poredak najavljivao na dalekom istoku. Kineski rodoljubi
ubijeni od japanskih osvajaa u severo-istonoj Kini 1932.
Hitler uruuje septembra 1935. u Nirnbergu zastave novoformiranim
esesovskim jedinicama
85
Jedna od najbezumnijih knjiga Hitlerov Mein Kamph, koja ironijom ovekove
sudbine spada u red najizdavanije knjige u svetu, bila je obavezan poklon
i prilikom sklapanja braka u Nacistioj Nematkoj
Spaljivanje slobodoumnih knjiga u Nemakoj posle dolaska nacista na vlast
u ovoj zemlji
86
Posle dolaska nacista na vlast u Nemakoj su poeli progoni demokratski
opredeljenih nemakih graana. Na desetine hiljada je premlaivano u
zatvorima, ubijano ili sistematski unitavano u logorima. Na slici, esesovci
progone kolonu graana, 1933. godine
Sa zasedanja Male antante 30. maja 1933. u Pragu. Ministri inostranih poslova:
N. Titulesku, E. Bene i B. Jefti
87
G l a v a d r u g a
PRIPREMANJE POHODA
1 . OP TI PREDUS LOVI EKS PANZI J E TREEG RAJ HA
Poetak procesa izgradnje velikog nemakog carstva u duhu
programa NSDAP bio je vezan sa nizom prethodnih krupnih akcija
koje je trebalo izvesti na tlu Nemake i ire, u meunarodnim raz-
merama. Unitavanje svih demokratskih otpora i uvrivanje tota
litarnog reima, to je obavljeno u prvoj polovini 1933. godine, u
Nemakoj bila su samo prvi i osnovni preduslovi za ostvarenje na
cistikog plana. Sa ovog unutranjeg i po svojoj sutini kratkoro
nog zadatka moralo se prei na dugoronije poduhvate: obezbei-
vanje uslova za potpuno guenje svih moguih otpora i suprotstav
ljanja totalitarizmu u Nemakoj, za utiranje puteva irenju nacio-
nalsocijalistike suprematije i van nemakih granica, prvo u sred
njoj Evropi, a zatim i dalje.
Osnovni preduslovi za uspostavljanje i obezbeenje moi na
cizma u Nemakoj i izvan nje bio je jaanje nemake privrede. Na
osnovama mone proizvodnje mogao se ostvariti vii drutveni stan
dard za sve slojeve nemakog drutva i na taj nain obezbditi jaa
nje linog prestia nacistikog voe i njegove partije u Nemakoj.
1

Istovremeno, snana privreda bila je oslonac izgradnje vojne indus
trije i oruanih snaga, koje su garantija za ouvanje totalitarizma
unutar granica i glavni preduslov za prodor Treeg Rajha u svet. U
kontekstu ovakvih stremljenja istaknuta je parola u krugu voa
nacionalsocijalizma: najpre izgradnja oruane moi, a zatim odluna
spoljna politika.
2
Tokom borbe za vlast u Nemakoj, nacionalsocijalisti su isticali
u prvi plan potrebu za ozdravljenjem nacionalne privrede i ve tada
su nudili reenja za savlaivanje mnogobrojnih problema nemake
privrede i uopte nemakog drutva, koje je pod uticajem unutarnjih
1
Uporedi: H. Mottek, W. Becker, A. Schroter, Wirtschaftgeschichte Deut
schland, ein Grundriss, Berlin, 1974, Bd. 3, M. Broszat, Der Staat Hitlers, Lau
sanne, 1969, p. 175.
2
Uporedi: A. Kuhn, Hitlers aussenpolitisches Program, Stuttgart, 1970,
p. 162, W. Treue i G. Frede, Wirtschaft und Politik 19331945. Braunschweig,
1953, pp. 2664.
9 1
i spoljnih inilaca zapadalo u sve teu krizu. Nacisti su, istovreme
no, predlagali recepte i davali obeanja svim klasama i drutvenim
kategorijama za razreavanje njihovih problema.
I zaista, odmah po dolasku na vlast oni su pojaali napore za
prevazilaenje tekoa u nemakoj privredi radi njenog to breg
ozdravljenja. Snanu podrku su nali kod privrednih strunjaka,
vlasnika privrednih preduzea, a naroito kod najkrupnijih mono
polista. Njima je ilo u prilog jaanje privrede. itave grupe nau
nika i strunjaka pristupile su teorijskoj analizi i razradi problema
iz oblasti ekonomike i proizvodnje predlaui konkretna reenja za
pojedine probleme.
Ve 1. februara 1933. odran je sastanak trgovinske i industrij
ske komore Nemake, na kome je glavna tema bila pronalaenje pu-
teva za oivljavanje i jaanje privrede i trgovine. Sa ovog sastanka
upueno je pismo novom kancelaru i mnogim drugim rukovodiocima
u kome je naglaena uloga i znaaj privredne proizvodnje za budu
nost Nemake.
3
Slino pismo uputio je nemaki privredni savet no
vom kancelaru ve 23. februara 1933, u kome se posebno ukazuje
na znaaj poveanja poljoprivredne proizvodnje za prosperitet naci
stike Nemake.
4
Usledile su i druge sline inicijative pojedinaca i
strunih udruenja, koja zatim izrauju analize o stanju u pojedinim
granama nemake privrede i o moguim putevima njene stabiliza
cije i breg razvoja.
5
injenica je da ova masovna razmatranja i razmiljanja o pri
vrednim problemima u Nemakoj nisu bila pokrenuta samo od la
nova i simpatizera NSDAP; njih su pokretala i ostala lica: privredni
strunjaci, angaovaniji graani i pojedinci koji su neposredno bili
zainteresovani za bri razvoj privrede i za stabilizaciju nemakog
drutva. Plima interesovanja za privredni progres bila je delimino
posledica tekog stanja privrede, koje je, 1932. godine, odnosno pred
kraj svetske ekonomske krize, u Nemakoj dostiglo vrhunac.
Ove inicijative doprinele su intenzivnijem bavljenju privrednim
problemima dravnih organa i rukovodilaca Nacionalsocijalistike
partije. Problemima privrede poinje da se posveuje najvea panja
u najviim organima Treeg Rajha. Na sednicama vlade Rajha, na
roito od polovine 1933, raspravlja se o problemima privrede, oce-
njuje se njeno stanje i odreuju konkretni zadaci da bi se prevazile
mnogobrojne tekoe na putu njenog ozdravljenja.
6
Na prvoj sednici
3
BA, R 43, II, 308a br. 795 od 1. februara 1933.
4
Ibid., br. 1572 od 23. februara 1933.
5
Ibid. br. 1349, od 17. februara 1933 i br. 4049, ire ovom: F. Fischer,
Weltmacht oder Niedergang, Frankfurt am Main 1965, A. C. .
, , , 1964.
6
Ibid. R 43, , Bd. 1459, zapisnik sa sednice vlade Rajha od 16. februara
1933 i 27. februara 1933, Bd. 1460, zapisnik sa sednice vlade Rajha od 2. marta
1933, Bd. 1465, zapisnik sa sednice vlade Rajha od 22. septembra 1933, Bd. 1469,
zapisnik sa sednice vlade Rajha od 3. jula 1934, DASIP, PKO, F, XVII, reg.
br. 295, pov. br. 4061 od 8. maja 1933, izvetaj poslanstva KPJ iz Berlina, pov.
br. 653 od 27. aprila 1933, novim merama agrarne zatite u Nemakoj, do
nesenim na sednici vlade Rajha 26. aprila 1933.
92
novoformiranog odbora nemake industrije, 16. XI 1933, kome su
prisustvovali dravni sekretar dr Pose (Hans Ernst Posse), i drugi
privredni strunjaci i dravni rukovodioci, doneseni su znaajni du
goroni zakljuci u pogledu unapreenja nemake industrije i osva
janja trita van granica Nemake. Posebna panja je posveena
pronalaenju najboljih puteva za savlaivanje konkurencije glavnih
suparnika na meunarodnom tritu.
7
U toku 1934, razvoju privrede posveena je jo vea panja u
svim dravnim organima i partijskim forumima. Polovinom iste go
dine preduzete su nove privredne mere, poznate pod imenom Novi
plan (Neue Plan), koji e zvanino stupiti na snagu septembra 1934.
godine. Po Novom planu, izvrene su znaajne izmene u svim gra
nama privrede, a posebno u spoljnotrgovinskoj razmeni, radi ubrza
nja razvoja privrede uopte, poveanja njene produktivnosti i pro
dora na svetsko trite.
8
U sklopu privrednog razvoja uopte, posebno mesto je pridava-
no vojnoj industriji. Samo dvadesetak dana posle osvajanja vlasti,
20. februara 1933, Hitler je u krugu svojih najbliih saradnika isti
cao znaaj razvoja vojne industrije za novi reim i njegove daleko
sene planove.
9
Jedna od znaajnih mera preduzetih u privredi ve od prolea
1933. bile su temeljite kadrovske promene. Sve vodee pozicije u
privredi prele su u ruke lanova NSDAP. Izvrene su promene u
privrednim i trgovinskim komorama, trgovinskim predstavnitvima,
privrednim savetima itd. Na elo jedne od najznaajnijih institucija
za razvoj privrede, Rajhsbanke, doao je iskusni strunjak dr Saht
(Hjalmar Schacht).
10
Radi poveavanja proizvodnje prehrambenih artikala i podiza
nja standarda prehrane, odnosno ivotnog standarda uopte, velika
je panja posveena poljoprivrednoj proizvodnji. Uvedeno je mnogo
zakonskih olakica za poljoprivredne proizvoae, kao to su: garan-
tovani otkup poljoprivrednih vikova, smanjene takse za stoku i me
so, pruanje pomoi u borbi protiv poljoprivremnih tetoina itd.
11
U nacionalsocijalistikoj propagandi isticana je parola da je se
ljaki stale osnovna snaga Treeg Rajha. Jedan od najbliih Hitle-
rovih saradnika, Dare (Richard-Walther Darre), bio je zaduen za
7
BA R 43, I, Bd. 1079, fol. 1. Ernste Sitzung die Handelspolitischen Aus
schusses des Reichsstandes der deutschen Industrie, pp. 137148.
8 ADAP C, III/l, dok. 175, 207, 250, 261 i 316, uporedi: J. Wendt, Economic
Appeasement, Handel und Finanz in der Britischen Deutschland Politik 1933
1939, Hamburg, 1971, pp. 221223 i p. 260.
9
, III, . 581.
1 DASIP , F XVII, N/1933, reg. br. 295, pov. br. 2619 od 30. matra
1933, izvetaj Poslanstva KJ iz Berlina, pov. br. 469 od 29. marta 1933. prvim
privrednim merama vlade kancelara Hitlera.
u Ibid. izvetaji Poslanstva KJ iz Berlina promenama u nemakoj pri
vredi i trgovini, pov. br. 4542, od 18. aprila, pov. br. 4061, od 8. maja, pov. br.
4263 od 12. maja, pov. br. 10315 od 7. oktobra i pov. br. 12207 od 28. no
vembra 1933.
93
agrarnu politiku u NSDAP i u vladi Treeg Rajha. Hitler je ve u
leto 1933. istakao da se unapreenjem poljoprivredne proizvodnje
obezbeuju dva vana preduslova za napredak Treeg Rajha: ishra
na nemakog stanovnitva iz sopstvenih izvora i materijalna egzi-
stenzija seoskog stanovnitva, koje predstavlja ivotnu snagu ne
makog naroda.
12
Mere za mobilizaciju svih snaga i rezervi u poljoprivrednoj pro
izvodnji i povoljne klimatske prilike donele su bolje rezultate ve
prilikom etve i berbe u leto i jesen 1933. godine. Nemaka, koja je
godinama uvozila hranu pa i gladovala, naroito u toku krize, pro
izvela je dovoljno itarica za strogo kontrolisanu ishranu svog sta
novnitva. Ostvaren je jedan od glavnih preduslova za podizanje
ivotnog standarda, obezbeen je minimum hleba, to znai jo je
dan poen u jaanju prestia nacionalsocijalizma i njegovog voe u
Nemakoj.
Da bi se odrao polet sopstvene proizvodnje, primenjena je
jo jedna efikasna mera ogranien je uvoz uvoenjem mnogih
carinskih ogranienja. Ova mera e dovesti do novih momenata u
spoljnotrgovinskoj razmeni, o emu e biti rei kasnije.
Proces stabilizacije i poveanja proizvodnje zapoeo je ve 1933.
godine u svim proizvodnim granama. Poveana proizvodnja uslov-
Ijavala je poveanu potronju i uopte poveanje ivotnog standarda
stanovnitva. Tome je doprinela bolja organizacija rada, ukljuiva
nje u rad normalnim merama ili silom, svih za rad sposobnih gra
ana. Doneta je uredba prema kojoj je svaki graanin bio duan da
izvesno vreme u toku godine radi na velikim javnim poslovima.
Radi zapoljavanja armije nezaposlenih radnika, zapoeti su mno
gobrojni javni radovi, meu kojima su se posebno isticali oni na
izgradnji mree puteva, gde je bilo zaposleno oko pola miliona rad
nika.
13
Finansiranje ovih poduhvata izvoeno je mnogim prisilnim
ili dobrovoljnim merama, a svodilo se, u sutini, na ulaganje celog
drutva.
14
U procesu pridobijanja i uopte angaovanja nemakih masa u
privrednoj delatnosti znaajnu je ulogu odigrala i idejno-propagan-
dna mainerija NSDAP. Svaki korak napred, pa i onaj koji je bio
posledica opte privredne stabilizacije u svetu, pripisivan je kao do
prinos novog reima i nacionalsocijalizma, dok je sve to je bilo ne
gativno pripisivano demokratiji.
15
U sklopu opteg kretanja napred bilo je i takvih inilaca koji su
nepobitno ili u prilog novom reimu i ubeenju masa da je ovaj
garanti ja napretka Nemake. Na primer, samo u toku prvih est me
seci novog reima ponovo je dobilo posao preko dva miliona radnika,
12
Ibid, pov. br. 4796 od 26. maja 1933, izvetaj Poslanstva KJ iz Berlina,
pov. br. 771, od 23. maja 1933.
13
Ibid, pov. br. 4263 od 12. maja 1933, izvetaj Poslanstva KJ iz Berlina,
pov. br. 696 od 8. maja 1933.
14
Ibid, pov. br. 4796 od 26. maja 1933, pov. br. 5334 od 9. juna 1933.
15
CPB, III, 28. oktobar 1933, p. 401.
94
tako da je broj nezaposlenih sa oko 6,613.000 sveden na oko
4,463.000.
1B
U privrednom pogledu veoma potresenoj zemlji, kakva
je bila Nemaka u toku krize, u prvom polugou po zavretku krize
ostvaren je najvei napredak. Nacistiki reim je uspeo, sluei se
svakako i prinudom, da ostvari najbri tempo reavanja jednog od
goruih problema kapitalistikog sveta: uvoenje u radni proces ma
se nezaposlenih radnika.
17
Bez sumnje, to e biti jedan od vanih
inilaca u procesu totalnog zavoenja masa i njihovog ukljuivanja
u destruktivni mehanizam nacionalsocijalistikog carstva nasilja i
smrti.
2. NAJVANIJI SPOLJNOPOLITIKI POTEZI NEMAKE
U BORBI ZA PRESTI U EVROPI OD 1933. DO 1936. GODINE
Ve su pomenuti i delimino objanjeni neki vaniji unutarnji
preduslovi snaenja Nemake, koja bi bila u stanju da se upusti u
sukob sa najmonijim silama u Evropi i da tu sebi obezbedi apso
lutnu prevlast i vodee mesto u svetu. Najvaniji meu njima bili
su, totalitarna vlast i snana privreda. Na bazi mone privrede izgra
ivala se snana oruana sila.
18
Sve do ostvarenja tih preduslova za
nasilni prodor u svet, moralo se taktizirati, prividno saraivati, ko
ristiti se svim, pa i najmanjim mogunostima koje bi mogle ii u
prilog razvoju nove Nemake, a esto pribegavati i istom riziku i
hazarderstvu.
Zato je nacistiki reim, u prvoj godini svog postojanja vodio
uglavnom diplomatsku bitku protiv versajskog sistema, u Drutvu
naroda i na Konferenciji za razoruanje. Uporedo sa legalnom bor
bom u najviim forumima Drutva naroda intenzivno se radilo na
naoruavanju i izgradnji snane nemake armije. Taj proces unu
tranjeg jaanja Nemake, i pored toga to je tekao veoma brzim
tempom, ipak je za novi reim bio spor. Hitleru se urilo i bio je sve
nestrpljiviji. Morao se koristiti postojeim neskladima meu silama
zatitnicama versajskog sistema, ali ni u tom prostoru nisu se uvek
mogla nai eljena i brza reenja, pa se esto ilo na rizine poteze.
19
Protivrenost izmeu elja Hitlerove Nemake, da izraste u
diva na ruevinama versajske Evrope, i samih zatitnica Versaja
nije bila jedina protivrenost u tadanjoj Evropi. Tinjao je i sukob
interesa izmeu ostalih velikih sila, pa i bliskih saveznica Fran
cuske i Velike Britanije. Ipak, nacistiki antiboljevizam bio je veli
le DASIP KPO, F, XX, reg. br. 296, pov. br. 12225 od 28. novembra 1933,
izvetaj poslanstva iz Berlina, pov. br. 1538 od 20. novembra 1933.
1
7
Sire o ovom: BA, R 43, Bd. 309 Deutschlands wirtschaftliche Lage an
der Jahreswende 1933/34, pp. 188, Ibid. Bd. 310, Einkommen Verbrauch und
Sparung im Deutschland 19291932, pp. 133.
1
8
Sire o ovome: R. Absolon, Die Wehrmacht im Dritte Reich, Bopparad
am Rhein, Bd. I, 1969, Bd. II, 1971.
19
Uporedi: K. Hilderbrand, The Foreigen Policy of the Third Reich, Lon
don, 1970, p. 28, Isto tako: G. L. Weinberg, The Foreigen Policy of Hitlers
Germany. Diplomatic Revolucion in Europa 193336, Chichago, 1970.
95
ki mamac za konzervativne krugove u Velikoj Britaniji, Francuskoj
i drugim zemljama. Teite nacistike spoljne politike, u vreme do
voenja Nemake na pozornicu Evrope, bilo je usmereno na slabe
take u odnosima izmeu Velike Britanije, Francuske i Italije, i na
one snage koje su razbijale i slabile pokuaj vreg povezivanja
ovih zemalja.
U vreme dok je Trei Rajh bio jo slab, Hitlerova diplomatija je
inila sve da obezbedi savez sa Velikom Britanijom i Italijom radi
unitavanja svog glavnog protivnika Francuske. U sluaju da ovo
uspe, Velika Britanija bi bila partner broj jedan u svetskim razme-
rama, a Italija saveznik na tlu Evrope. Saveznitvo sa Musolinijem
omoguilo bi obuzdavanje italijanskih apetita na spornom prostoru,
posebno u predelima jugoistone Evrope.
20
Dobre odnose u ovim zemljama, posebno pokuaje saradnje u
okviru trougla Rim Pariz London, kvarila je Nemaka svim
moguim sredstvima. Istom snagom su srpeavani i suzbijani uplivi
ovih sila, suparnica Nemake, u taboru malih evropskih zemalja,
posebno u susedstvu Nemake. Uz krajnju odbojnost prema svakom
novom pokuaju stvaranja novih oblika kolektivne bezbednosti na
tlu Evrope, pod sistematskim udarom su se nali svi postojei savezi,
naroito savezi koji su osnivani i nalazili se pod kontrolom glavne
suparnice Francuske.
U suzbijanju i ruenju onoga to nije bilo u skladu sa njihovom
politikom, nacisti se nisu pridravali uobiajenih meunarodnih
pravnih i moralnih normi i principa.
21
Tvrdoglavo idui ka svom
cilju, oni su se sluili neuobiajenim i neoekivanim sredstvima, e
sto neozbiljnim, hazarderskim i nepromiljenim. Ali, zahvaljujui
neslozi suparnika, ovi udni metodi i putevi u meunarodnim odno
sima donosili su uspehe i doprinosili sve jaem irenju nacistikih
megalomanskih i nezajaljivih zahteva i elja.
Zahvaljujui nejedinstvu buroasko-demokratskih drava, na
prvom mestu Francuske i Velike Britanije, nacisti su se upustili u
smeo korak povlaenja nemake delegacije sa Konferencije za razo
ruanje (ve 12. oktobra) i iz Drutva naroda (19. oktobra 1933. go
dine).
22
Nije to bio samo smeo, ve i dobro procenjen i sraunat po
tez zemlje koja je ila na razbijanje sistema bezbednosti postojeeg
evropskog poretka, upotrebljavajui kao glavno oruje ne svoju mo,
20
Hitler i njegovi saradnici gajili su izvesnu nadu u savez sa Britanijom
sve do 1937, a neki u nacistikom vrhu gajili su zraak nade i docnije. Ovo
se dobro vidi i iz strogo poverljive beleke Ribentropa, pod naslovom Die
Mglichkeiten einer Verstndigung mit England, iz januara 1938. Dokument
publikovan u: Ausgewhlte Dokumente zur Geschichte des Nationalsocialismus
19331945, IV, Biefeld, 1961, pp. 13, Uporedi: B. J. Wendt, Economic Appea
sement, Handel und Finanz in der britischen Deutschland Politik 19331939,
Dsseldorf Niederpleis, 1971, O. Hauser, England und das Dritte Reich, 1933
1936. Stuttgart, 1972, Bd. 1, R. Meyers, Britische Sichereits Politik 19331938.
Dsseldorf, 1976, J. Hiden, Germany and Europa 19191939. London New
York, 1977, pp. 50157, Axel Kuhn, o. c. pp. 141190.
21
, tom III, . 583.
22
M. Dommarus, . . . 305314, K. Christo, Germany and the Legue /
nations, Chichago London, 1976, pp. 173193.
vojniku, politiku ili bilo kakvu drugu, ve upravo razbijenost i
meusobnu neslonost protivnika. Nacisti bi u takvim trenucima
uvek dobro izuavali i procenjivali kretanja u tadanjem svetu, po
sle ega bi dolazili do jedino mogueg zakljuka, da se u da tim uslo-
vima nee nai snaga koja bi ustala protiv ovih, do tada neuobiaje
nih, poteza u meunarodnoj politici.
23
Naputanje Konferencije za
razoruanje i Drutva naroda imalo je i unutranji politiki smisao
i cilj: da se pred nemakim narodom okrive zapadne demokratije
kako ele da zadre Nemce na stepenu nieg naroda i u obesprav
ljenom poloaju. Rezultat ovih poteza trebalo je da bude jae zbija-
nje masa nemakog naroda oko novog reima, koji se hrabro bori
za sticanje mesta pod suncem i za Nemaku i nemaki odabrani
narod.
Posle psiholokog pripremanja masa, pri emu je uvek propa
gandna mainerija odigravala veliku ulogu, pristupalo se plebisci
tarnom opredeljenju nemakog naroda za takvu politiku. Posle iz
vanredno izvedenih priprema, usledio bi odgovarajui rezultat; tako,
na primer, 95 odsto nemakog stanovnitva odobrilo je nacistiku
odluku o povlaenju Nemake iz meunarodnih vodeih foruma.
24
Uspesima koje su postigli na spoljnom i unutranjem planu do
jeseni 1933, nacisti nisu bili zadovoljni, eleli su vie. Neposredno
posle izlaska iz Drutva naroda, Hitler je zemlji koja je inila stub
versajskog sistema, Francuskoj, radi njene izolacije, a time i slab
ljenja, ponudio pregovore. Izneti su konkretni predloi o reavanju
sarskog pitanja i razoruanju.
25
Nemakoj, meutim, to nije bio je
dini cilj. Ona je elela da uini korak dalje, kako bi to vie odvojila
Francusku od Velike Britanije, koja nije izala u susret eljama na
cista na Konferenciji za razoruanje. U Hitlerovim proraunima bilo
je predvieno da se u sluaju negativnog odgovora Francuske (to
se i dogodilo), pred svetom, a naroito pred nemakom javnou,
pokae miroljubivo nastojanje nacionalsocijalizma i jo jedno odbi
janje pruene nemake ruke.
Poto je naila na negativan odgovor Francuske, nemaka dip-
lomatija se okrenula na drugu stranu, prema istoku, i ponudila pri
jateljstvo Poljskoj. Poljska je u Hitlerovom programu trebalo da
bude jedna od prvih rtava na putu stvaranja velikog germanskog
carstva. Raspoloenje u vladajuim krugovima Poljske ilo je u pri
log Hitlerovim nastojanjima. Jo od vremena ukljuivanja Francu
ske u etvorni pakt, u prolee 1933, poelo je u Poljskoj zahlaenje
prema Francuskoj. Istovremeno, poljska vlada generala Jozefa Pil-
sudskog i sama je bila naklonjena totalitarizmu i merama koje je
Hitler sprovodio protiv radnikog pokreta i svih vidova uticaja de
mokratije.
23 , III, 21. oktobra 1933, . 312, . 313.
24
W. Hofer, Die Diktatur Hitlers bis zum Beginn des Zweiten Weltkrieges,
Konstanz, 1960, p. 39, Uporedi: J. Petersen, Hitler Mussolini die Entstehung
der Achse 19331936. Tbingen, 1973, pp. 232261.
25 , tom III, . 589.
Odgovarajue raspoloenje s obe strane dovelo je ubrzo do
saglasnosti i do sklapanja ugovora izmeu Nemake i Poljske o pri
jateljstvu i nenapadanju. Od ovoga ugovora, koji u odgovarajuim
uslovima nije mogao imati dugoroniji znaaj, nalazile su neke tre
nutne koristi i jedne i druge strane. Hitleru je on doao kao vano
olakanje u trenucima kada je Nemaka bila najvie izolovana.
Istovremeno se ovim, za nemaku stranu u sutini beznaajnim ugo
vorom htelo da pokae pred svetom kako nacisti rade na izgradnji
evropskog mira i bez Drutva naroda. Ugovorom izmeu Poljske i
Nemake nanesen je udar francuskoj politici i obezbeen meupro
stor prema Savezu Sovjetskih Socijalistikih Republika, koga je na
cionalsocijalizam smatrao za svog glavnog neprijatelja. Sve su to
bile raunice nemake diplomatije, kojima su naseli, zbog svoje an-
tiboljevike zaslepljenosti, i poljski vladajui krugovi. Da je to
sraunati manevar nacista priznavali su, jo u vreme stvaranja spo
razuma, vodei ljudi u nemakom Ministarstvu inostranih poslova.
26

Za Pilsudskog, ugovor sa Nemakom bio je odgovor Francuskoj za
njenu neiskrenost u istonoj politici i izraz njegove mrnje prema
prvoj socijalistikoj dravi na svetu, svom istonom susedu, Sovjet
skom Savezu.
Posledica direktne konfrontacije prema snanijoj Francuskoj i
privremenog smirivanja prema Poljskoj bila je, ve 1933. godine,
usmeravanje nemake spoljne politike ka jugu, prvenstveno prema
Austriji, Maarskoj, a i drugim zemljama jugoistone Evrope. Jedan
od razloga da se diplomatska aktivnost usmeri ka jugu bile su i sve
ee vesti da se priprema trojni sporazum izmeu Rima, Budimpe
te i Bea.
27
U Nemakoj se znalo da je inicijator ovoga trougla Musolini i
da je krajnji cilj te akcije ograivanje Austrije od Nemake i uklju
ivanje jugoistone Evrope u tabor zemalja pod dominacijom Rima.
Zato je Nemaka usmerila svoju politiku ka Rimu. Na obostranu
elju (koja je bila plod ideoloke bliskosti i vernosti sili i totalitari
zmu), dvojica voa, Hitler i Musolini, prvi put su se sreli u Veneciji,
juna 1934. godine. Hitler je, i pored intenzivnog rada na jaanju
Nemake, bio jo uvek slabiji partner. To to su njegove perspektive
bile neto povoljnije nije igralo bitnu ulogu. Do sporazuma o podeli
sfera na prostoru Podunavlja i jugoistone Evrope izmeu veju
totalitarnih sila jo nije moglo doi. Hitler i Musolini su se razili
bez sporazuma. Produeno je neraieno mutno stanje odnosa i sa-
radnje, u kome e se svaka strana koristiti svojim sredstvima za
obezbeenje dominacije na osetljivom meuprostoru Podunavlja i
jugoistoka Evrope.
28
26
DASIP LP, 1934, 1/10, pov. br. 199 od 24. februara 1934, izvetaj Po
slanstva KJ iz Berlina, pov. br. 93 od 12. februara 1934.
27
DASIP LP, I, 1934, VMRO, pov. br. 291 od 4. aprila 1934, MIP KJ, pov.
br. 244 od 3. marta 1934, razgovor generalnog sekretara Drutva naroda sa
delegatom Kraljevine Jugoslavije u enevi o problemima srednje Evrope.
28
ADAP C, III/l, dok. br. 5, 6, 7, 10, 19, 26, 62; J. Petersen, o. c. pp.
267366.
QR
Politika bitka na tlu najspornije sfere na ovom prostoru, Au
strije, jo se vie zaotrila. Nacionalsocijalizam, po prirodi nestrpljiv
i nasilan, i ovog puta, u Austriji, baca sve na kocku, u nameri da
nasilno u njoj osvoji vlast. U puu, koji je izbio 25. jula 1934. go
dine, ubijen je austrijski predsednik Dolfus.
29
Brza intervencija pro
tiv nacista, koja nije usledila ni zaslugom Francuske ni Velike Bri
tanije, ve zaslugom Rima, zapravo Musolinija, spreila je promenu
reima u Beu.
30
Posle dueg pripremanja, zajednikom deklaraci
jom Francuske, Velike Britanije i Italije osuena je nacistika akcija
u Austriji i ponovo potvrena odlunost da se postojei reim u
Austriji sauva.
31
Hitler je iz ovog sluaja izvukao jo jednu pouku na putu tra
enja moguih reenja za uspenu ekspanziju prema jugoistoku
Evrope. U praksi se uverio da je njegovom prodiranju u ovom prav
cu vea konica njegov ideoloki istomiljenik Musolini nego fran
cuski i britanski dravnici i da e u akcijama prema jugoistoku mo
rati da nastupa strpljivije i taktinije.
Sluaj Austrije iz jula 1934. godine ukazivao je svetu na opas
nost od novog nacistikog poretka u Nemakoj. Sve bre naoruava-
nje Nemake pothranjivalo je strah i uslovljavalo odreene akcije
radi obuzdavanja nacionaloscijalistike ekspanzije. U tom smislu,
oivljena su nastojanja na jaanju veza zapadnih sila i sa Sovjet
skim Savezom. Prvi otriji sukob interesa Nemake i Italije, u jesen
1933. doprineo je sklapanju sovjetsko-italijanskog pakta o saradnji,
nenapadanju i meusobnoj neutralnosti, koji je potpisan 2. septem
bra 1933. godine.
32
Zbog sve samovoljnijeg ponaanja Hitlerove diplomatije u me
unarodnim odnosima, u prvoj polovini 1934. godine, Francuska je
pokrenula inicijativu da se ostvari prisnija saradnja sa Sovjetskim
Savezom. Inicijator i pristalica sporazumevanja sa SSSR-om bio je
francuski ministar inostranih poslova Bartu (Louis Barthou), koji je
poginuo prilikom atentata na jugoslovenskog kralja Aleksandra u
Marseju, 9. oktobra 1934. godine. Iako je bio antikomunistiki ras
poloen, Bartu je, u strahu od suvie ojaale Nemake, smatrao da
moe oekivati pomo i podrku od Sovjetskog Saveza. U sklopu
ovih tenji nikla je ideja o Istonom paktu, u kome je, uz ostale
zemlje istone Evrope, znaajno mesto trebalo da ima Sovjetski Sa
vez. Da bi se ublailo negativno reagovanje Nemake prema ovom
paktu, i njoj je ponueno da ue u njega. Svima je bilo jasno da se
ovim paktom elelo da postigne na prvom mestu, obuzdavanje su
vie opasnih akcija Nemake i eventualno drugih zemalja, koje su
bile nezadovoljne postojeim stanjem.
29
Andre Brissaud, Jean Mabire, No i magla, Gestapo nad Evropom.
Zagreb, 1977, pp. 9194.
30 ADAP C, III/l, dok. br. 127, 128, 132, 152, 161, Andre Brissaud, Jean
Mabire, o. c. pp. 9094.
31 ADAP C, III/l, dok. br. 241 i 267.
32 ( ) tom XVI, dok.
277, . 494496.
7*
9 9
Ostajui dosledan borbi protiv svih paktova kojima je cilj bio
kolektivna bezbednost i koji su bili upereni protiv osvajakih na-
mera, Hitler je odbio saradnju sa Istonim paktom.
33
Isto je uinila
i poljska vlada Pilsudskog, koja se oduvek vie plaila svoje radni
ke klase i boljevizma nego bilo kakve druge opasnosti. Pakt su od
bile i vlade drugih manjih zemalja, tako da je na kraju dolo do
sporazuma i saradnje samo izmeu SSSR, Francuske i ehoslovake.
S obzirom na mnoge slabosti, kao i na teritorijalnu odvojenost ovih
zemalja, pakt sklopljen izmeu Francuske i SSSR-a, i ehoslovake
i SSSR-a, uz obostrane garantije Francuske, nije mogao da odigra
svoju ulogu. Bio je to od poetka do kraja jo jedan neuspeli poku
aj da se sprei snaenje nacistike Nemake i irenje opasnosti koju
je nacizam nosio sa sobom.
34
U drugoj polovini 1934. godine, radei intenzivno na naoruava-
nju nemake armije i pripremajui prikljuenje Sarske oblasti Raj-
hu, Hitler se u nekoliko navrata, prilikom svojih javnih istupanja,
zaklinjao u mir. Tako je, 6. avgusta iste godine, u intervjuu dopis
niku londonskog lista Dejli mejl izjavio da, ukoliko to bude zavi
silo od Nemake, nikada nee doi do rata, jer Nemci znaju ta rat
znai i kakva je to katastrofa. Hitler je takvom izjavom nastojao da
umiri svoje protivnike. Britancima je, da bi ih uinio manje zainte-
resovanim za probleme koje Nemaka kao vodea kontinentalna sila
treba da reava, govorio da se zauvek odrie svih zahteva o povratku
nemakih kolonija i namera o osvajanju novih.
33
Francuzima je i
ovoga puta poruivao da izmeu njega i njih nema nikakvih prob
lema i da ih nee biti ukoliko se sarsko pitanje, kao jedini postojei
problem, rei u korist Nemake.
36
Na Drugom kongresu NSDAP (drugom posle osvajanja vlasti),
u Nirnbergu, od 5, do 7. septembra 1934. godine, uz ve poznati na
cistiki antikomunizam, dominirale su parole o borbi za mir i rav
nopravnost meu narodima. Tamo su se ule i krupne rei, da pobe-
dom Hitlerove revolucije u Nemakoj nastupa period hiljadugodi-
njeg razvoja i prosperiteta.
37
Svakako da su ovakva miroljubiva obeanja imala uticaja na
privlaenje novih pristalica za nacionalsocijalistike ideje, kako u
Nemakoj tako i u inostranstvu. Nacionalsocijalizam je irio krug
svojih sledbenika u svim zemljama. Jo je iri bio krug simpatizera
ovoga, na recima miroljubivog, a u sutini najreakcionarnijeg, mili
taristikog i nasilnikog pokreta. Nacizam, njegova ideologija, i na
roito njegova surovost prema radnikom pokretu imali su sledbe-
33
. . ,
30- ( ) Zbornik,
, 1974, . 222238.
34
, tom III, . 599607. ,
tom IV, dok. br. 20, 23, 25, 26, 27, 28, 30 i 94.
35
Uporedi: K. Hildebrand, Vom Reich zum Weltreich, Mnchen, 1969.
pp. 441547.
36
DASIP , III, 8, avgusta 1934, p. 86.
37
DASIP , III, 8. septembra 1934, . 59.
100
nike i u vladajuim krugovima zapadnih zemalja. Te snage e kas
nije biti znatna podrka nacistikim akcijama. I u glavnom centru
antinaicizma na Zapadu, u Francuskoj, ove snage nisu bile za pot-
cenjlvanje. Zahvaljujui njihovoj aktivnoj ili pasivnoj podrci, Hit-
lerovi agenti su uspeli, koristei se netrpeljivou prema Francuzi
ma tamonjeg stanovnitva, da ideolokom propagandom i nasilni
kim akcijama pripreme ishod plebiscita u Saru u svoju korist.
38
Za
vreme glasanja, 13. januara 1935, od 528.000 glasaa, oko 477.000 se
opredelilo za Hitlerovu Nemaku.
39
Hitlerove trupe su ubrzo trijum
falno ule u Sarsku oblast, zahvaljujui pre svega pasivnom dranju
Francuske, iji je tadanji ministar inostranih poslova Lavai (Pierre
Laval) otvoreno simpatisao nacistike metode i totalitarni dravni
poredak, i u njoj uguile svaki demokratski otpor. Otpori, koje je
Lavai podravao ili lino inicirao kao jedan od tadanjih rukovodi
laca Francuske, prema nacistikoj Nemakoj, bili su motivisani pro-
tivrenim interesima velikih sila, a ne njegovim neslaganjem sa na
cionalsocijalizmom. Njegove simpatije prema totalitarizmu navele
su ga da poveruje kako je reenjem pitanja Sarske oblasti skinut po-
slednji problem u odnosima Francuske i Nemake.
Pod ovim utiskom Laval je krenuo na svoju turneju po Italiji,
s namerom da rei sve probleme sa drugim diktatorom na podruju
Mediterana. Prilikom posete Rimu, tokom druge polovine januara,
pretresao je sa Musolinijem sva sporna pitanja; obojica su nastojala
da nau kompromisna reenja. U ovim pregovorima i prihvaenim
reenjima videle su svoje interese i jedna i druga strana. Lavai
je sporazumom sa Musolinijem eleo da suzbije mogunost priblia
vanja i povezivanja totalitarnih zemalja, Nemake i Italije. Italiji,
koja se spremala za agresiju u Africi, odgovarao je sporazum sa
Francuskom, jer je na taj nain stekla sigurnu zatitu od eventual
nog pokuaja Nemake da se domogne Austrije. Kompromisi i us
tupci jedne i druge strane imali su za cilj ouvanje postojeeg sta
nja u Austriji.
40
I jedna i druga strana nastojale su da se Hitlerova
opasna igra vatrom udalji od njihovih granica i da se usmeri pre
ma Istoku, odnosno prema Sovjetskom Savezu, koji je obema stra
nama bio trn u oku.
Nemakim nacistima je u tim trenucima bilo jasno da svoju ak
ciju prema Austriji moraju odgoditi i dobro pripremiti. Istovremeno,
vojniki ojaan, nacizam je mogao neto slobodnije da pokae deo
svog pravog lica pred svetom. Tokom marta 1935, Hitler je potpisao
Zakon o obaveznoj vojnoj slubi u Nemakoj, to je znailo odbaci
vanje Versajskog ugovora, po kome je naoruanje pobeenih zema
lja bilo ogranieno.
41
Akcija protiv odbacivanja vojnih klauzula Ver
sajskog ugovora, koju su vodile Francuska, Italija i Velika Britanija,
38 DBFP, 11/12, dok. 294, 316, 323, 324, 330, 331, 332, 335.
39 DBFP, 2/12, dok. 338, p. 379, ire: C. Popov, o. c. p. 456, H. Oswald,
England und das Dritte Reich, Stuttgart 1972, Niedhart Gottfried, Grossbrita-
nien und die Soviet Union 19341939, Mnchen, 1972.
ADAP C, III/2, dok. 408, 409, 417, 418, 440.
41 CPB, III, 21. marta 1935. pp. 200.
101
nije bila vrsta i odluna. Glavni dogaaj u ovoj akciji bio je sasta
nak predsednika vlada i ministara spoljnih poslova ovih triju zema
lja, u Strezi. Na sastanku je, istina, osuen postupak nacistike Ne
make, ali protiv prekrioca nisu preduzete nikakve konkretne me
re.
42
Na inicijativu Musolini ja, uesnici skupa u Strezi su jo jednom
naglasili potrebu za odravanjem nezavisne Austrije. Slian je bio i
rezultat rasprave u Drutvu naroda o Hitlerovom odbacivanju voj
nih klauzula Versajsokg ugovora.
Uoivi veliku dilemu kod svojih glavnih suparnika, koji su pri
hvatili nacizam kao branu protiv komunizma i istovremeno se plaili
njegove prekomerne moi, Hitler je pristupio jo smelije izgradnji
velike Nemake.
43
U nameri da obuzda preterane ambicije Nemake, diplomati ja
Velike Britanije je pokuala da odreenim ugovorima regulie i og
ranii razmere naoruanja Nemake. Tako je u junu 1935. dolo do
anglo-nemakog pomorskog sporazuma, po kome je Nemaka mogla
da izgradi flotu snage 35% britanske flote, to je bilo znatno vie
nego to je Nemakoj dozvoljavao Versajski ugovor u oblasti pomor
skog naoruanja.
44
Velika Britanija je na ovaj nain i de jure prekrila odredbe
Versajskog ugovora, ije izmene su mogle da se donose samo na
nivou Drutva naroda.
45
Ovaj postupak Velike Britanije znaio je, istovremeno, poputa
nje prema Nemakoj, koja je na taj nain elela da nae kompromis
sa Britanijom, te da svoje snage, usmeri protiv kontinentalnih sila,
na prvom mestu protiv SSSR-a i Francuske.
U ovakvoj situaciji usledio je, u toku nemako-britanskih pre
govora, protivmanevar Francuske, odnosno najavljena je mogunost
sklapanja krnj eg Istonog pakta Francuske sa Sovjetskim Savezom
i ehoslovakom, o kome smo ranije govorili i koji usled mnogih
slabosti, nije nikad ni stupio na snagu.
46
Sve izraziti ja kolebanja u odnosima u trouglu LondonPariz
Berlin iskoristio je Musolini radi pripremanja agresije na Abisi-
niju. Za Musolinijeve agresivne namere prema Abisiniji znala je
vlada svake od triju velikih zemalja. Musolinijeva akcija imala je i
za Francusku i za Veliku Britaniju svoju negativnu stranu. I Fran
cuska i Velika Britanija imale su razloga da strahuju za svoje kolo
nijalne posede u Africi u sluaju italijanske agresije. To vai po
sebno za Veliku Britaniju, koja je i mala znatna kolonijalna pros
transtva u regionima oko Abisinije. Italija, u sprezi sa jednom od
ovih sila ili, pak, sa Nemakom, mogla je postati opasnost za drugu
silu. Zbog toga je, u aprilu 1935, Velika Britanija ponudila da se
42
, tom XVIII, dok. 127, 129, 146, 147, 165, 166, 173, 177, 181,
183 i 286. Documents on international affairs 1935, vol. I, London 1936. pp.
8086. Archiv der Gegenwart 1935, Wien, p. 1987.
43
, tom III, . 613615.
44 DBFP, II, 12, pp. 300573, , tom XIX, 3, pp. 1314.
43 ADAP C, IV/1, dok. 156, pp. 315320 i dok. 165, pp. 334341.
46 . . , I, . . pp. 236238, DBFP, 11/14, dok. 663667, pp. 726732.
109
Abisinija podeli. Musolini je eleo da ovaj deo afrikog kontinenta
ue u celini u sastav njegovog budueg carstva. Nemakoj je ilo u
prilog angaovanje Italije u Africi, iz dva razloga: prvo, udaljavao
se opasni suparnik sa podruja Podunavlja, naroito od Austrije, i
drugo, Musolini je upuivan na podruje gde je moralo doi do zao
travanja odnosa izmeu kolonijalnih sila, Velike Britanije i Fran
cuske, i novog pretendenta na kolonijalno bogatstvo Italije. Up
ravo zbog toga Hitler od poetka svesrdno podrava Musolinijeve
namere prema Africi.
Koristei se sve vidnijim razilaenjima interesa Velike Britani
je i Francuske, naroito posle pomenutih pribliavanja Velike Bri
tanije Nemakoj, Musolini je poeo svoj pohod na nezavisnu Abisi-
niju, 3. oktobra 1935. godine.
47
Neodlunost zapadnih sila, Francuske
i Velike Britanije, u Drutvu naroda u vreme preduzetih sankcija
prema Italiji kao agresoru, omoguila je Musoliniju da savlada ilav
otpor abisinskih ratnika i da osvoji ovu zemlju do maja 1936. gp-
dine.
Raunice vlada Velike Britanije i Francuske u vreme preutnog
odobravanja Musolinijevog poduhvata u Africi, ipak se nisu ostva
rile. Iz italijanskog angaovanja u Africi najvie je koristi izvukao
Hitler. Ve je poetak italijanskog angaovanja na tlu Afrike nago-
vetavaao reenje dva krupna problema. Prvo, prisustvo Italije na
tlu Austrije poelo je da slabi, to je omoguavalo potpuno angao
vanje hitlerovaca na pripremanju ove zemlje za anlus. Na drugoj
strani, cenkanja Britanaca i Francuza sa Italij anima oko Afrike,
posebno njihova aktivnost u Drutvu naroda protiv Italije, i bezu-
slovna podrka nacista ovoj agresiji konano su opredili Musolinija
za savez s Nemakom.
Italijansku agresiju i njene neposredne posledice u svetu Hitler
je iskoristio za jaanje vojno-politikog prestia Nemake i njene
privrede. U vreme ekonomskih sankcija prema Italiji, Nemaka je
dobro organizovanom akcijom, ve u toku rata u Abisiniji, preuzela
najvei deo ranijeg italijanskog izvoza iz zemalja jugoistone Evro
pe, to joj je uskoro omoguilo uspostavljanje ekonomske dominacije
na ovom podruju, o emu emo kasnije neto vie rei.
48
Na drugoj strani, Hitler je iskoristio zauzetost svoje glavne su
parnice na evropskom kontinentu, Francuske, oko abisinske krize i
poeo sa pripremanjem masa u Nemakoj za remilitarizaciju Rajn
ske oblasti.
49
Samouvereno bacajui na kocku sve to je do tada us
peo i ne sluajui savete svojih generala, on je naredio da nemake
trupe umariraju, 19. marta 1936, u ovu bogatu industrijsku oblast
na prostoru izmeu stare francuske granice i reke Rajne.
50
Prethod
47
2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile, Beograd 1978, pp. 3564,
ire o ovom: DDF I/l, poglavlje: Le conflict Italo-Ethiopien.
48
2. Avramovski, o. c. pp. 97130.
DBFP, 11/15, dok. 213, pp. 264268.
50
W. Hofer, o. c. pp. 5154, DASIP Poslanstvo Ankara F 21/1935. pov. br.
670 od 19. decembra 1935, okrunica MIP pov. br. 1375 od 4. decembra 1935.
O francusko-nemakim odnosima: 2. Avramovski, o. c. pp. 120172, DBFP
11/16, dok. 29, 34, 42, 43, 45, 48, 56, 63, 70, 81, 99, 110, 115, 134, 135, 144.
103
no je Gebelsova propagandna maina i ovde pripremila narod za
ulazak nemakih trupa. Na plebiscitu, koji je na brzinu izveden uz
prisustvo nemakih trupa, Hitler je dobio ak 99% glasova.
51
Pre
ulaska nemakih trupa u Rajnsku oblast, Hitler je, zauzvrat za
podrku u abisiniskom ratu, dobio puni blagoslav Musolinija za ovu
akciju.
52
Vladajui krugovi Francuske, koji su ovim Hitlerovim korakom
najvie bili pogoeni, u prvim trenucima, kada je trebalo da se in-
tervenie, bili su zbunjeni. Na predlog britanske diplomatije, koja
se od svega najvie plaila rata i poremeaja ravnotee na evrop
skom kontinentu, problem je prenesen u Drutvo naroda. U Drutvu
naroda ovaj akt je osuen, ali protiv izvrioca, Nemake, ni tada
nisu preduzete sankcije. Problem je trebalo da se rei pred Meu
narodnim sudom u Hagu.
Remilitarizacijom Rajne nacisti su stekli politiki presti, isto
vremeno, dobili jednu od najrazvijenijih industrijskih oblasti u sve
tu, koja e odigrati izvanredno znaajnu ulogu u izgradnji vojne
moi Treeg Rajha. To e im uveliko omoguiti da ve do kraja
1936. raspolau sa vie od sedam stotina hiljada izvanredno oprem
ljenih i obuenih vojnika. Samo posle tri nepune godine, nacistiki
reim se mogao sa punim pravom pohvaliti da je duh Versajskog
ugovora uniten.
53
Zahvaljujui ovim uspesima, nacisti su mogli napustiti politiku
taktiziranja i dodvoravanja u meunarodnim odnosima. Ve tada su
izgradili solidne pozicije za otvorenu igru i pretnje silom. Poeli su
jednostrano da naputaju i raskidaju meunarodne ugovore i da na
turaju, gde god su mogli, svoje stanovite i svoju politiku. Takav je
gest uinio Hitler kad je ukinuo dotadanji reim plovidbe Dunavom
kroz Nemaku.
54
Uspesi nacistike Nemake u toku 1936. godine snano su se
odraavali na spoljnopolitike odnose malih evropskih zemalja. Na
cizam je izrastao u diva koji je predstavljao smrtnu opasnost za one
koji su titili versajski poredak i demokrati ju. Vlade malih zemalja
su se sa sve vie respekta odnosile prema ulozi i stavovima Nemake
u meunarodnim odnosima.
Uspesi nacista su uticali na konano i definitivno priklanjanje
Musolinija Hitleru i Nemakoj, i to ne vie kao slabijem i drugoste-
penom partneru, ve kao ravnopravnoj sili. Ova saradnja e se pro
ver vati i uvrivati u zajednikom ueu Nemake i Italije u
panskom graanskom ratu, od 1936. do 1938, na strani Frankove
kontrarevolucij e.
55
si . Popov, o. c. p. 472.
32 2. Avramovski, o. c. pp. 133136.
53 , III, p. 627.
54
DASIP LP, 1/10, 1936, pov. br. 1812 od 4. januara 1935, izvetaj Poslan
stva KJ iz Londona, pov. br. 849 od 14. decembra 1936, Poslanstvo Ankara
F. 24/1936. pov. br. 1220 od 9. decembra 1936, dopis MIP Poslanstva KJ u Tur
skoj, pov. br. 3356 od 27. novembra 1936.
55
Detaljnije saradnji Nemake i Italije u panskom graanskom ratu;
ADAP D, III, Deutschland und der Spanische Brgerkrieg 19361939.
1 04
Neoekivani uspesi Nemake i nesigurnost Francuske i Velike
Britanije u direktnom sueljavanju sa njom ubrzali su sklapanje
sporazuma izmeu Italije i Nemake. To je usledilo posle smirenja i
ureenja odnosa izmeu Austrije i Nemake, to je, u stvari, zna
ilo priznavanje prestia nacionalsocijalista u Austriji. Dolo je po
novo do susreta upravljaa Nemake i Italije, ali ovoga puta putnici
iz Rima dolaze u Berlin. Novi, pronemaki orijentisani ministar ino
stranih poslova grof, ano, (Galeazzo Ciano di Cortellazzo), doputo
vao je u Berlin i sa najviim predstavnicima Rajha, 20. oktobra
1936, utvrdio osnove budue saradnje Italije i Nemake. U pogledu
sudbine najosetljivijeg podruja u odnosima Rim Berlin, zemalja
jugoistone Evrope, nemaka strana je zvanino izrekla frazu, koja
e se kasnije ponavljati, da Nemaka priznaje interese Italije na i
rem prostoru Sredozemlja, uz napomenu da ona na ovom prostoru
ima samo ekonomske interese.
36
Pet dana kasnije, potpisan je ne-
mako-italijanski sporazum, koji e Musolini u jednom govoru
1. novembra 1936. nazvati osovinom nove Evrope.
37
Stvaranjem osovine Rim Berlin, Hitler je definitivno odredio
pravac svojih spoljnopolitikih akcija. Iako ideja o sporazumu sa
Velikom Britanijom nije bila definitivno odbaena,
38
Musolinijeva
Italija bila je konano odabrana za saveznika broj jedan u Evropi.
U to vreme nacistika Nemaka uspeva da ostvari solidne os
nove za svoje ekonomsko i politiko prodiranje prema jugoistoku
Evrope.
3. UTVRIVANJE OSNOVNIH PRAVACA I METODA
EKSPANZIJE TREEG RAJHA PREMA JUGOISTOKU EVROPE
Od prvih trenutaka zajednikog postojanja na evropskom kon
tinentu, dve totalitarne sile, Italija i Nemaka, oseale su potrebu
za to vrom meusobnom saradnjom. Njihovo saveznitvo bilo je
rezultat njihove ideoloke bliskosti i delom podudarnosti njihovih
spoljnopolitikih programa. Obe sile teile su sprovoenju korenitih
izmena postojeih granica i stvaranju nove politike karte Evrope,
pa i sveta. Predimenzionirani planovi irenja obeju zemalja dovodili
su ih do sueljavanja i protivrenosti. Protivrenosti izmeu Hitle-
rovog Treeg Rajha i Musolinijeve italijanske imperije bile su naj
otrije izraene u Podunavlju i u jugoistonoj Evropi. Istovremeno,
obe totalitarne sile su se trudile da nau mogunosti za previzilae-
nje meusobnih nesporazuma i problema i uspostavljanje prisnije
meusobne saradnje, naroito na najosetljivijem prostoru za obe
zemlje, na prostoru jugoistone Evrope.
39
Ideologija, njihov poloaj
56
Tajni arhivi grofa Ciana, Zagreb, 1952, pp. 5677.
57
. Popov, o. c. p. 492.
58
Ausgewhlte Dokumente ziLr Geschichte des Nationalsozialismus 1933
1945. Biefeld, 1961, IV, Ribentropova strogo poverljiva pribeleka za Hitlera
mogunostima saradnje sa Velikom Britanijom, pp. 13.
59
Uporedi: J. Petersen, Hitler Mussolini. Die Entstehung der Ache Ber
lin Rom, Tbingen, 1973, pp. 55492.
105
i posebno opasnost koja im je mogla i morala zapretiti od ostalog
sveta, upuivali su ih na tu saradnju.
Prvi praktini pokuaji zatakavanja onoga to ih deli i ostva
rivanja saradnje nisu bili krunisani znaajnijim rezultatima, o emu
je ve bilo rei. Jedan od prvih pokuaja, u Drolee 1933, da se
ublae meusobne protivrenosti na prostoru Podunavlja i da se
jednim meunarodnim aktom prizna i legalizuje pravo na reviziju
granica na tetu zemalja uglavnom istone i jugoistone Evrope, bio
je etvorni pakt velikih sila, koji je, posle viemesenih meusob
nih natezanja, zakljuen 16. jula 1933, ali koji, zbog toga to nije
ispunjavao elje i namere nijedne od sila, nije nikada stupio na
snagu. On je ostao samo znaajan pokuaj, koji je za novajlije na
svetskoj pozornici, naciste, bio samo dragoceno iskustvo, posebno u
trasiranju meusobnih odnosa politike prema Italiji u Podunavlju i
jugoistonoj Evropi.
Ve tom prilikom nacisti su doli do saznanja da bi svaki multi-
lateralni pakt, pod okriljem neke velike sile, pa i Italije, koji bi se
ticao Evrope, a posebno Podunavlja, istone i jugoistone Evrope,
bio protiv interesa i elja Nemake. Postalo im je jasno da bi svaki
novi pakt predstavljao novo pojaanje starim paktovima koji su se
zasnivali na Versajskom mirovnom ugovoru, a protv njega je bila us-
merena otrica spoljnopolitikog programa Nacionalsocijalistike ne
make radnike partije. Iz ovog iskustva izvuene su pouke i postav
ljeni osnovni zadaci i ciljevi nemake spoljne politike prema jugois
tonoj Evropi: stalno i organizovano delovanje na razbijanju svih
postojeih paktova zasnovanih na Versajskom mirovnom ugovoru;
ometanje stvaranja novih multilateralnih paktova, ukljuujui tu i
ugovore i paktove na prostoru Sredozemlja i jugoistone Evrope, u
kojima bi dominirala ili vodila jednu od vanijih rei budua savez
nica Italija; stalni rad na jaanju bilateralnih veza sa svim zemljama,
ukljuujui tu i privremeno neprijateljski opredeljene drave prema
Nemakoj; ulaganje posebnih napora u zatakivanje nereenih prob
lema prema Musolinijevoj Italiji i u odravanje dobrih odnosa sa
ovom zemljom, koja nije smela biti nepromiljenim aktom gurnuta
u suprotan tabor, naroito ne u zagrljaj Francuske.
Razraivanje osnovnih smernica i oblika spoljne politike uopte
i spoljnopolitikog programa i delovanja prema zemljama jugoisto
ne Evrope, vreno je na najviem nivou, na sednicama vlade Raj ha,
u slubama Ministarstva spoljnih poslova i u centralnim rukovod
stvima NSDAP.
60
Od posebnog znaaja za razraivanje i uopte
utvrivanje osnovnih preliminarnih tokova politike prema jugoisto
ku Evrope bile su sednice Rajha od 7. aprila
61
i 4, 13. i 14. oktobra
60
Ne bismo ovom prilikom ulazili u sadrinu materijala donesenih na
privrednim, naunim ili drugim skupovima niih drutvenih i politikih instanci
Rajha, kao to su sednice privrednih strunjaka, drutava, komora itd. Vidi:
Weltherrschaft im Wisier, Berlin, 1975, dok. 86, pp. 230231. dok. 89, pp. 233
234, dok. 91, pp. 239241, dok. 93, pp. 242243, itd.
61
Podrobnu i nauno obrazloenu analizu ovog znaajnog dokumenta kod
nas je prvi dao A. Mitrovi u svojoj raspravi: Nemaki privredni prostor i
jugoistona Evropa 1933. (Prilog istoriji nastanka nacistikih planova), objav
ljen u: Istorijskom asopisu, Beograd, 1974, XXI, pp. 225238.
106 L
1933. i detaljne analize Spoljnopolitikog odeljenja NSDAP od 24.
januara i 28. oktobra 1934. godine,
62
kao i analize Memoranduma
Gebelsovog Ministarstva propagande od 3. aprila 1934. godine.
63
U ovim programskim analizama i dokumentima prisutna su
nastojanja da se ukae i objasni znaaj evropskog Jugoistoka za
Trei Rajh.
64
S obzirom na njegov geografski obim i politiku ne-
kompaktnost, ovom regionu je ve tada bila dodeljena drugostepena
ili dopunska uloga,
65
jer se polazilo od procene da za zahvatanje
ovog podruja, na kome postoji vie meusobno neslonih drava,
nee biti potrebno jae vojniko angaovanje. Mislilo se da bi prete-
rano angaovanje nemake oruane sile na ovom pravcu, s obzirom
na interese Italije i njene namere u ovom regionu, moglo dovesti do
neeljenih rezultata za nemaku politiku. Zbog toga je privredno i
sirovinski bogate zemlje jugoistone Evrope trebalo pridobiti mir
nim sredstvima, prvenstveno dobro organizovanom i postupnom pri
vrednom ekspanzijom. Tom evropskom regionu je dodeljena uloga
dopunskog prostora (Erganzungswirtschaft), ali ne u odnosu na dru
ge pravce prodiranja, ve u odnosu na samu Nemaku, koja je tre
balo da u njemu nae potrebne sirovine i izvore za prodor u glav
nim pravcima: prema Sovjetskom Savezu i Francuskoj.
U procenjivanju znaaja i uloge zemalja jugoistone Evrope za
nemaku trgovinu i privredu, nemakim privrednim strunjacima
su pomogla iskustva iz tek prebroene svetske ekonomske krize.
Nemaku je kriza najjae pogodila upravo zbog ogranienosti osnov
62
BA, R 43, I, Bd. 1461, zapisnik sa sednice vlade Rajha od 7. aprila 1933.
Dokument objavljen u zborniku ADAP C, I/l, dok. 142, pp. 255266, BA, R 43,
I, Bd. 1465, zapisnik sednice vlade Rajha od 4. oktobra 1933. Ibid. zapisnik sa
sednice vlade Rajha od 13. i 14. oktobra 1933. objavljen u zborniku ADAP D,
1/2, dok. 449, pp. 905909, BA, NS, 43, 2/3, Bd. 54, elaborat spoljnopolitikog
ureda NSDAP od 24. januara 1934, BA NS 2/3, Bd. 54, Odeljenje za jugoistok,
analiza spoljnopolitikog ureda NSDAP od 27. oktobra 1934, delimino objav
ljeno u Weltherrschaft im Visier, pp. 234239, uporedi: J. Berend und Gy
Rnki, Die Deutsche wirtschaftliche Ecpansion und. das Ungarische Wirtschaft
sleben zur Zeit des zweiten Weltkriegen u: Acta Historica V, Budapest, 1958.
pp. 313359.
63
PA Abt. II, Politik 2 D, Jugoslawien Bd. 1, Memorandum Ministarstva
za propagandu Rajha, br. VII/7023 od 3. aprila 1934, O politici prema Ju
goslaviji.
64
Detaljnije vidi: H. J. Schrder, Jugoistona Evropa kao nezvanina
imperija (Informal Empire) Nacionalsocijalistike Nemake primer Jugo
slavija 19331939; objavljen u Istorijskom glasniku, Beograd, 1976, 12, pp.
4880. Isti autor, Der Aufban der deutschen Hegemonialstellung in Sdost
europa 19331936, u: Hitler Deutschland und die Mchte, Dsseldorf, 1976.
Isti autor, Sdosteuropapolitik 19291936, "u: Geschichte und Gesellschaft,
1976, Nr. 1.
63
A. Mitrovi, Ergnzungswirtschaft. O teoriji jedinstvenog privrednog
podruja Treeg Rajha i jugoistone Evrope (19331941), objavljen u Jugoslo-
venskom istorijskom asopisu, Beograd, 1974, 34, pp. 542, isti autor: Nacis
tika ideja velikog privrednog prostora i jugoistona Evropa (1940), objavljen
u Zborniku Filozofskog fakulteta, XI-1, Beograd, 1970, pp. 709733; isti autor:
Nemake i italijanske tenje za Novim poretkom i jugoistona Evropa, objav
ljen u Istorijskom glasniku, 2, Beograd, 1971, pp. 4786.
107
nih sirovinskih izvora i skuenog trita/
6
Pridobijanjem drava
ovog sirovinski bogatog a privredno nerazvijenog podruja i njego
vim ukljuivanjem u slubu Treeg Rajha trebalo je resiti dva zna
ajna problema: obezbediti se od novih velikih potresa, kakva je
bila svetska ekonomska kriza, i, istovremeno, obezbediti minimum
sirovina za nemaku vojnu industriju. Trebalo je obezbediti poljo
privredne proizvode za ishranu nemakog naroda u periodu pripre
manja i izvoenja glavnih udara prema Istoku i Zapadu radi dobi-
janja novih irokih prostranstava na teritoriji Sovjetskog Saveza i
Francuske. Za ove planove znaajno je bilo podruje koje se prostire
u blizini nemakih granica, politiki i vojno heterogeno, koje
je bogato sirovinama, a privredno nerazvijeno i podlono nemakoj
ekonomskoj, kulturnoj i politikoj penetraciji. Letimian pogled na
politiku, vojnu i kulturnu situaciju u zemljama jugoistone Evrope
toga doba otkriva nam da je ovo podruje posedovalo gotovo sve
nabrojane preduslove. Jugoistok Evrope bio je u svim oblastima
drutvenog ivota heterogen i razbijen, podloan raznim uticajima,
sa stalno prisutnim nesuglasicama izmeu zemalja koje su se borile
za odravanje statusa stvorenog mirovnim ugovorima i onih koje su
bile nezadovoljne mirovnim ugovorima, zahtevale njihovu reviziju.
Nesporazumi i problemi u odnosima naroda i zemalja jugoisto
ne Evrope pruali su najpovoljnije mogunosti za infiltriranje uti-
caja Nemake, u prvo vreme u oblasti privrede i trgovine, a zatim
uopte.
Najtvru prepreku na putu prodiranja nemakog uticaja u
pravcu Jugoistoka i nastojanjima da se ovo podruje ukljui u slu
bu Treeg Rajha predstavljale su ekspanzionistike namere Musoli-
nijeve Italije u ovom smeru. Zelja Nemake da po svaku cenu sa
uva Italiju kao saveznika nalagala joj je posebnu taktiku i postup
nost u aktivnostima prema zemljama i narodima jugoistone Evrope.
Osetljivost i opreznost je rasla prema onim zemljama koje su geo
grafski bile blie Italiji.
Da bi se izbeglo sumnjienje i konkretno reagovanje Italije,
akcija prema Jugoistoku je u poetku voena pod parolom tradicio
nalnih veza i privrednih i trgovinskih interesa Nemake u jugois
tonoj Evropi. U javnim istupanjima naglasak je stavljen na jaanje
trgovinskih veza, u ta je druga strana, Italija, mogla najmanje da
sumnja.
67
Meutim, Musolini, u to vreme vojniki jai, nije se uste
zao da iznese i ponovi svoje pretenzije prema Jugoistoku, pa ak i
prema Podunavlju i Austriji, koju je Hitler smatrao sastavnim de-
lom Nemake,
66
Detaljnije vidi: Svetska ekonomska kriza 19291934. godine i njen
odraz u zemljama jugoistone Evrope, Beograd 1976, . . ,
-
19331935 . Zbornik, .
, 1975. . 320.
67
, R I, Bd. 1465, zapisnik sa sednice vlade Rajha od 4. oktobra 1933.
H. J. Schrder, u pomenutom lanku, podvlai: .. . privredno prodiranje u
Podunavlje sluilo je (Nemakoj) spoljnoj politici samo kao instrument, o. c.
pp. 4849.
1 08
U jeku zajednikih nastojanja da se etvornom paktu nametne
revizionistika koncepcija, na sednici vlade Rajha, od 7. aprila 1933.
godine, konstatovano je da se sa Italijom u pogledu Podunavlja
veoma teko nalaze putevi spzorazumevanja. Italija je inila najvee
smetnje prvim koracima Hitlerove ekspanzije prema Austriji, ire
nju pronemake, odnosno pronacistike orijentacije u ovoj zemlji i
pripremanju za ukljuivanje Austrije u Trei Rajh. Nacisti su stoga
smatrali da je najpodesniji oblik delovanja Nemake u ovom prav
cu, u datim uslovima, dobro organizovan i sistematski rad na spre
avanju svih inilaca koji bi radili protiv interesa Treeg Rajha u
Austriji. Nemaka je vodila stalnu akciju protiv bilo kakvog uklju
ivanja Austrije u druge saveze, posebno protiv njenog vreg ve
zivanja za Italiju. Istovremeno su suzbijani svi pokuaji da se Aus
trija ukljui u neki iri evropski pakt, a takoe i sve kombinacije
oko restauracije monarhije.
Na pomenutim sednicama vlade Rajha utvreni su pravci poli
tikog delovanja i prema drugim zemljama u jugoistonoj Evropi.
Ponovljeno je staro Hitlerovo uverenje o bliskosti interesa Nemake
i Maarske i ukazano je na potrebu da se meusobna saradnja pro
dubljuje, posebno u oblasti trgovinske razmene. U vezi sa maar
skim revizionizmom prihvaen je stav (koji e se potovati do kraja
meusobne saradnje), da se maarski revizionizam koristi, ali da se
istovremeno i spustava onda kada preterani maarski zahtevi prema
drugim zemljama na jugoistoku Evrope mogu negativno da utiu
na veze Nemake sa tim zemljama i na jaanje nemakog uticaja u
tom regionu uopte.
68
Sto se tie odnosa zemalja Male antante, na pomenutim sedni
cama vlade Rajha ponovljena su programska naela koja je Hitler
vie puta isticao do 1933. godine, kao i pogledi fon Bilova, sadrani
u njegovom elaboratu o spoljnoj politici Treeg Rajha, od marta
1933. godine;
69
da treba nastaviti politiku razbijanja toga pakta
iznutra, na taj nain to bi se privrednim i trgovinskim vezama, a
zatim i drugim merama, odvojile Jugoslavija i Rumunija od eho-
slovake, prema kojoj su nacisti bili beskompromisni. Imajui u
vidu bogastva Jugoslavije i Rumunije, njihovu jaku sirovinsku bazu,
posebno je ukazivano na znaaj trgovinske razmene sa njima.
Detaljnije su razraene i objanjene koncepcije nemake politi
ke prema zemljama jugoistone Evrope u aktima rukovodstva
NSDAP u toku naredne, 1934, godine. Svakako da su se ovde ve
mogli koristiti nekim rezultatima nemake spolj ne politike prema
zemljama jugoistone Evrope, kako pojedinano, tako i u celini.
Na temeljima ovih iskustava i postignutih rezultata moglo se
detaljnije govoriti o najsigurnijim pravcima i najpodesnijim meto
88 BA R 43, I, Bd. 1461, p. 94.
69
V. Bystrick, L. Dek, Europa na prelome, Diplomatick a politike
vztahy v rokoch 19321933, Bratislava, 1973, pp. 188190.
109
dama postupne infiltracije uticaja nacistike Nemake u svaku od
zemalja jugoistone Evrope. U analizi politike situacije u jugoisto
noj Evropi, od 27. oktobra 1934, dat je za svaku zemlju ovog regi-
ona detaljan i prilino veran pregled optih prilika, zatim spoljno-
politike aktivnosti ovih zemalja, a na kraju su prikazani najpodes-
niji putevi jaanja uticaja Nemake u svakoj od zemalja jugoistone
Evrope.
Austrija je u ovoj analizi izostavljena, jer se na nju gledalo kao
na deo Nemake. Pri tome se autori analize pravdaju da im nisu
poznati detalji konkretnih i neposrednih akcija prema Austriji koje
Hitler namerava da preduzme. Jedan od moguih razloga preutki-
vanja austrijskog pitanja u ovoj analizi mogla bi da bude opreznost
prema Italiji. Upravo u to vreme dolo je do zahlaenja u odnosima
s Italijom, koje je pretilo da ove odnose pokvari do neeljenih raz-
mera. U optim uvodnim razmatranjima ovoga dokumenta naglaava
se da je austrijski primer u praksi pokazao da e Nemaka u svim
svojim nastojanjima i potezima prema jugoistonoj Evropi uvek
morati da rauna na smetnje koje e joj praviti Italija. Jer, konflikt
se ne raa samo u Austriji i jedino zbog Austrije, ve se prenosi
dalje; na Maarsku, Jugoslaviju, Grku, odnosno du cele trase pla
niranog prodora Nemake prema Jugoistoku, na koji, takoe, sa
puno elja i oekivanja, pretenduje i Musolinijeva Italija.
70
ehoslovaka je svrstana u red zemalja jugoistone Evrope i
data joj je istaknuta uloga zatitnika versajskog sistema na prostoru
centralne Evrope. Oznaena je kao stub Male antante i glavni oslo
nac francuskog uticaja na ovom prostoru. Poto se smatra da je
ehoslovaka stvorena na ivotnom prostoru Nemake i nemakog
naroda, protiv nje se predvia beskompromisna borba. U borbi za
razbijanje ehoslovake drave, kao versajske tvorevine, rauna se
posebno na pomo mnogobrojne nemake narodnosne grupe u Su-
detskoj oblasti. Radi podrivanja meunarodnog poloaja Republike
ehoslovake, nemakoj diplomatiji se stavlja u zadatak da se anga-
uje na produbljivanju jaza i nesporazuma izmeu nje, na jednoj, i
Maarske i Poljske, na drugoj strani.
71
Jugoslavija je u ovoj analizi dobila centralno mesto, koje e joj
Hitler pridavati u svojim politikim akcijama prema jugu Evrope
sve do martovskih dogaaja 1941. godine. U materijalima se potvr
uje misao, koja je potekla iz francuskog Ministarstva inostranih
poslova da u Beogradu lei klju za svaku politiku akciju na pros
toru jugoistone Evrope.
72
Pri tome se objanjava da se ovakva
uloga ne pridaje Jugoslaviji zbog njenog centralnog poloaja na
Balkanu, ili zbog toga to je lanica dva junoevropska pakta
Male antante i Balkanskog sporazuma, nego zbog njenog geografskog
poloaja prema Italiji i uloge tita protiv preteranih Musolinijevih
70
BA, NS 2/3, B. 54. Memorandum spoljnopolitikog ureda NSDAP o
politici u jugoistonoj Evropi, p. 3.
71
Ibid. pp. 1921.
72
2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile, pp. Ill114.
110
pretenzija u pravcu Balkana i Podunavlja. Nije zaboravljeno da se
ukae na tradicionalnu borbenost, hrabrost i izdrljivost jugosloven-
skih vojnika.
U pogledu spoljne politike Jugoslavije ukazano je na mogu
nost slabljenja veza Jugoslavije i Francuske, koje e uslediti zbog
pokuaja Francuske da pridobije Italiju. Duboke suprotnosti izmeu
Italije i Jugoslavije, koje proizlaze iz namera Musolinija da obnovi
staru rimsku imperiju na prostoru celog Sredozemlja (to je pretpo
stavljalo unitenje jugoslovenske drave), nisu omoguavale zblia
vanje Francuske i Italije uz odravanje starih veza izmeu Fran
cuske i Jugoslavije.
U ovom voru vide se povoljne mogunosti za delovanje Nema
ke na tlu Jugoslavije, tim vie to izmeu Nemake i Jugoslavije
nema nesporazuma i to postoje svi uslovi za zbliavanje, kae se u
dokumentu. Smatra se da je jugoslovenska privreda po svojoj struk
turi upuena na privredno razvijeniju Nemaku i da se treba koris
titi svim mogunostima za jaanje trgovinskih, privrednih i ostalih
veza, koje e omoguiti politiko vezivanje Jugoslavije za Nemaku.
Ukratko, u zakljuku se predviaju mogui pravci razvoja
spoljne politike Kraljevine Jugoslavije i njene saradnje sa Nema
kom. Preporuuje se ublaavanje italijansko-jugoslovenskih protiv
renosti do odreenog nivoa, jer njihovo preterano razbuktavanje
moe u datim uslovima tetiti Nemakoj. Samo konsolidacija ovih
suprotnosti omoguava povoljnu ravnoteu i odgovarajuu klimu za
delovanje Nemake na ovom podruju. Proces slabljenja trgovinskih
i privrednih veza izmeu Francuske i Jugoslavije treba pomagati i
nastojati da se on prenese i u druge oblasti ivota. Oivljavanje pri
vrednih veza izmeu Nemake i Jugoslavije treba pojaati, naroito
trgovinske veze. Radi toga potrebno je dati odreene garantije za
plasman jugoslovenskih poljoprivrednih vikova u Nemakoj, itd.
73
Za Maarsku se tvrdi da je najvea greka njenih politiara, od
mira u Trijanonu, predimenzionirana revizionistika politika prema
svim susedima. U interesu je Nemake da se revizionistiki zahtevi
Maarske prema ehoslovakoj zaotravaju, a prema Jugoslaviji i
Rumuniji ublaavaju, kako bi se stvorili povoljniji uslovi za razbi
janje Male antante. Iz ovih procena izlvae se najvaniji zadaci ne
make politike prema Maarskoj: delovanje na ublaavanju protiv
renosti izmeu Maarske, s jedne, i Kraljevine Jugoslavije i Rumu
nije, s druge strane; podravanje maarskih revizionistikih zahteva
prema ehoslovakoj kako bi se nastavio proces produbljivanja sa-
ranje i jo vreg vezivanja Maarske za Nemaku; suzbijanje
uticaja Italije u Maarskoj, koja svoje pozicije u nezadovoljnim
zemljama u jugoistonoj Evropi izgrauje na parolama podrke nji
hovom revizionizmu; nastavljanje sa jaanjem trgovinskih i drugih
veza izmeu Maarske i Nemake i njihove saradnje u svim oblas
tima.
74
73
BA, NS, 2/3, Bd. 54, Memorandum spoljnopolitikog ureda NSDAP o
politici, pp. 48.
74 Ibid. p. 15.
I l l
U ovoj analizi znatan deo prostora je posveen Rumuniji. Sma
tra se da je ona, zahvaljujui delu prozapadno opredeljenih vlada-
juih krugova, na elu sa ministrom Tituleskuom, uz ehoslovaku,
najverniji saveznik Francuske u Evropi, ali da su jake i one snage
koje su voljne da ostvare prisniju saradnju sa Nemakom. Kao naj
tei problem u spoljnoj i unutranjoj politici Rumunije izdvaja se
manjinsko pitanje i pitanje Besarabije, koju je Rumunija u graan
skom ratu uspela da otrgne od Rusije, ali koju nije uspela da uklopi
u tokove rumunskog drutva. Pretpostavlja se da e se problem Be
sarabije sve vie zaotravati, jer se Sovjetski Savez nee pomiriti sa
gubitkom ove teritorije. Sa druge strane, Rumunija je izloena sna
nom nasrtaju maarskog revizionizma. U takvim uslovima ona trai
obezbeenje svoje egzistencije u saradnji sa ehoslovakom i Jugo
slavijom u okviru Male antante i u osloncu na Francusku. Na teme
lju ovakvog stanja u Rumuniji, predlau se sledee mere Rajha:
pruanje podrke kralju i drugim pronemaki orijentisanim snaga
ma, koje pokazuju spremnost da rade na pribliavanju Rumunije
Nemakoj; nastojanja da se za saradnju sa Rajhom pridobije deo ru-
munske armije, pri emu se ovom zadatku mora pristupiti paljivo
i sa dosta opreznosti; jaanje politikog uticaja Nemake u Rumuniji
i nastojanja da se ona izdvoji iz Male antante. Ovaj zadatak nema
ke politike se ire povezuje sa planom da se prethodno Jugoslavija
odvoji od Antante, posle ega bi se lako izdvojila Rumunija i vezala
za politiku Nemake; jaanje trgovinske i privredne saradnje izme
u Nemake i Rumunije i posebno omoguavanje uvoza vikova
ita iz Rumunije u Nemaku, zatim nafte i naftinih derivata, drugih
sirovina, uljarica itd.
75
Bugarska se u ovom dokumentu smatra za najizolovaniju zem
lju na prostoru jugoistone Evrope, jer je sa svih strana opkoljena
dravama koje su ukljuene u antibugarske paktove Malu antan-
tu i Balkanski sporazum. Izolovanost i teak politiki i privredni po
loaj Bugarske pokuavala je i pokuava da iskoristi Italija, naro
ito jaanjem trgovinskih, politikih i drugih veza sa Bugarskom.
Ukazuje se na tradicionalne veze i prijateljstvo Bugarske i Nemake
i na povoljne mogunosti meusobne saradnje, posebno u oblasti
razmene, i smatra se da Nemaka moe da preuzme i apsorbuje oko
80 odsto svih poljoprivrednih vikova Bugarske. Predviaju se mo
gunosti daljeg proirivanja meusobnih odnosa, uz suzbijanje sup
rotnih uticaja. U tom smislu, nemakoj spoljnoj politici stoje sledei
zadaci: puna podrka svim nastojanjima da se ostvari zbliavanje
Bugarske i Jugoslavije; istiskivanje francuskog kulturnog uticaja i
jaanje veza Bugara i Nemaca, posebno u oblasti razmene kolske
i univerzitetske omladine; sistematsko osvajanje pozicija u privredi
i trgovinskoj razmeni, pri emu se predlau olakice za izvoz bugar
skih poljoprivrednih vikova na nemako trite; jaanje nemakog
uticaja u bugarskoj vojsci; ulaganje industrijskog i finansijskog ka
pitala, i drugo.
Ibid. pp. 1619.
112
Na kraju se istie da e u jaanju uticaja Nemake u Bugarskoj
vanu ulogu odigrati line veze, koje su ve uspostavljene preko
nekih ljudi u bugarskoj vladi.
76
Za Grku se tvrdi da je njeno politiko opredeljivanje prema
Jugoslaviji i Turskoj usledilo uglavnom pod uticajem spoljnopoliti-
kih faktora, prvenstveno zbog straha od bugarskog revizionizma.
Smatra se da u samoj Grkoj postoje jake snage, u koje se ubraja i
kralj sa dvorom, koje su voljne za prisniju saradnju sa Nemakom.
Predlae se da Nemaka svoju politiku aktivnost prema Grkoj
usmeri u sledeim pravcima: pomaganje spoljnopolitike i unutra
nje konsolidacije Grke, uz podrku pokretu Venizelosa; pruanje
podrke kralju, koji predstavlja garantiju saradnje Grke sa Ne
makom.
77
Albanija je, prema procenama u ovom dokumentu, ve postala
plen italijanske ekspanzije.
Nasuprot optem shvatanju i gleditima izraenim u drugim
slinim dokumentima neto kasnije, u ovom dokumentu Turska nije
uzimana kao zemlja jugoistone Evrope.
Na kraju dokumenta daju se neke zakljune misli i predloi za
rad na elom prostoru jugoistone Evrope. Zakljuak i moto budue
nemake politike prema zemljama jugoistone Evrope jeste svestra
na i dobro organizovana aktivna politika Treeg Rajha na ovom
podruju. Jugoistona Evropa, sa svojim bogatstvima i mogunosti
ma, predstavlja se kao obeana zemlja za nemaku privrednu eks
panziju. Najopasnijim suparnikom u jugoistonoj Evropi, ve u to
vreme, smatra se Musolinijeva Italija. Na sukobljavanje interesa
Nemake i Italije na ovom podruju gleda se kao na neminovnost
sa kojom Nemaka mora unapred da rauna i u tom smislu ona mo
ra svoju delatnost da usmerava i izgrauje.
78
U ovim programskim aktima trasirana je dugorona aktivnost
nacistike Nemake u oblasti privrede, politike, vojske, kulture itd.,
u njenom smiljenom i organizovanom nastupanju u pravcu Jugo
istoka. Na ovim polaznim naelima, narednih godina razradie se
itava teorija o dopunskom privrednom podruju Ergnzung-
swirtschaft-u nacistike Nemake na podruju jugoistone Evrope.
Pojavie se veliki broj rasprava i elaborata, u kojima se viestruko
obrauju sve komponente upuenosti i vezanosti Nemake sa evrop
skim jugoistokom. U ovim dokumentima izloena je dobro odabrana
i pripremljena taktika nemakog nastupanja, koja e se provoditi u
konkretnoj politikoj i privrednoj aktivnosti Nemake na ovom pod
ruju postupno i mirno istiskivanje uticaja svih drugih velikih
sila sa ovoga prostora i pretvaranje uzavrelog balkanskog kotla u
podruje isto nemakog uticaja.
Ibid. pp. 811.
77
Ibid. pp. 2224.
78
Ibid. pp. 26: Jugoistok je za Nemaku oblast njene privredne ekspan
zije. Jugoistok e i dalje biti bojno polje rasprave sa faistikom Italijom.
Nemaka se mora za tu raspravu pripremiti jer do raspleta mora jednog dana
doi. Polazne smernice, izloene u najkrupnijim crtama koje mogu obezbediti
uspeh Nemakoj u borbi u jugoistonoj Evropi su pred nama.
8
113
Na temelju ovih akata i predvienih mera, ve tokom 1934.
godine pristupilo se psiholokoj i teorijskoj pripremi nemakog pro
dora prema Jugoistoku: na jednoj strani, psiholoka priprema nema
kog naroda za akciju koja je, kao i veina akcija nacizma, bila
osvajaka, i, na drugoj strani, priprema jednog dela svetske javnosti,
na prvom mestu javnosti u zemljama koje su trebale da budu rtve
nemake privredne, politike, a zatim i vojne ekspanzije; za uklju
ivanje u imperiju Treeg Rajha.
Ova aktivnost bila je usmerena ka celovitom ukljuivanju jugo
istoka Evrope u slubu nemakom Rajhu. Jer, ovo podruje je ne-
deljivo. Njega ne moe deliti ni Italija, ni Francuska, niti bilo koja
druga sila. Ono je, po zamisli nemakih nacionalsocijalista i njiho
vim stremljenjima, moralo biti samo nemako.
79
4. OBEZBEIVANJE PREDUSLOVA ZA OSVAJANJE POZICIJA
U SPOLJNOTRGOVINSKOJ RAZMENI NEMAKE SA
ZEMLJAMA JUGOISTONE EVROPE
Novi reim u Nemakoj iskoristio je steena, uglavnom nega
tivna, iskustva u oblasti spoljnotrgovinske razmene iz perioda svet
ske ekonomske krize.
80
Neoekivano veliki pad spoljnotrgovinske
razmene u godinama krize, tekoe oko nabavke deficitarnih siro
vina i jo vei problemi oko plasmana nemake industrijske robe,
nalagali su uvoenje novih mera i bolju organizaciju u trgovini
uopte i posebno u razmeni sa inostranstvom. Razmena sa inostran-
stvom bila je znaajna za novi reim i zbog mnogih drugih razloga.
Prema svim planovima NSDAP, privredni razvoj Nemake trebalo
je ubrzati. Taj bri hod privredne proizvodnje morao se obezbediti,
uz mnoge unutranje inioce (bolja organizacija rada, vei uloeni
rad, vea proizvodnost, racionalna potronja obrtnih i potronih
sredstava itd.), i brom, redovnijom i sigurnijom nabavkom sirovina
i sredstava koja su bila neophodna za razvoj nemake industrije, a
kojih nije bilo dovoljno u zemlji. Dobro organizovanim i sigurnim
uvozom potrebnih sirovina za industriju i poljoprivrednih i drugih
proizvoda za ishranu i vii drutveni standard, trebalo je obezbediti
bri privredni razvoj i uopte unutarnju izgradnju Nemake do nje
nog dovoenja na nivo svetske sile, kada bi ona snagom svoga oruja
poela prekrajanje karte Evrope po sopstvenim eljama i merilima.
Poseban zadatak uvoza bio je da obezbei neke strategijske sirovine,
koje Nemaka nije imala, a koje su bile neophodne za izgradnju
oruane moi; na primer: nafta, neke vrste metala i drugo.
Uoavajui znaaj spoljnotrgovinske razmene za ostvarenje svo
jih privrednih planova, nacionalsocijalisti su, posle uvrivanja
79
Ibid.
80
Uporedi: H. Sundhaussen, Die Weltwirtschaftskrize im Donau Bal
kan Raum und ihre Bedeutung fr den Wandel der deutschen Aussenpolitik
unter Brning, u knjiz'. Aspekte deutscher Aussenpolitik im 20. Jahrhundert,
Stuttgart, pp. 121164.
114
svoga reima, punu panju posvetili sreivanju stanja u spoljnoj
trgovini i njenom brem oivljavanju i unapreenju.
81
U jesen 1933.
osnovan je Savet za spoljnu trgovinu Rajha (Aussenhandelsrat), koji
je objedinio vane funkcije u organizaciji spoljne trgovine i koordi
naciji izmeu privrednih udruenja i Ministarstva trgovine.
82
U to
vreme ukazivano je na znaaj unapreenja spoljne trgovine u naj
viim partijskim i dravnim forumima Treeg Rajha.
83
Uvedeno je mnogo mera u razmeni sa inostranstvom, kojima je
bio cilj da se to vie izvozi ono to je Nemaka proizvodila vie
nego to joj je bilo potrebno, u prvom redu industrijski proizvodi, a
uvoze oni proizvodi koji su neophodni za bri razvoj i napredak
privrede uopte. Obim razmene sa pojedinim zemljama utvrivan
je tano ugovorenim kontigentima za pojedine vrste robe.
Poetkom 1934. mogli su se sumirati prvi rezultati i odrediti
dalji tokovi. Na temelju ovih iskustava nikao je u septembru 1934,
novi plan (o kome smo ve govorili), koji je naroite mere predvi
ao upravo u spoljnotrgovinskoj razmeni. Intervencije drave i nje
nih organa bile su stalno prisutne u ovoj oblasti. U martu 1935.
godine Hitler je uputio direktivu vodeim faktorima nemake priv
rede u kojoj je posebno ukazao na mogunosti poveanja razmene
sa inostranstvom i istakao znaaj izvoza i uvoza za opti razvitak
Nemake.
84
Posebna panja je posveivana unapreenju trgovinskih veza sa
zemljama jugoistone Evrope, koje su, po procenama nemakih pri
vrednih strunjaka, svojim poloajem, sirovinskom bazom i privred
nom strukturom sa Nemakom predstavljale privrednu celinu.
85

Ova ideja bie razraena kasnije u posebnu teoriju o jedinstvenom
privrednom podruju Nemake i zemalja jugoistone Evrope, koje e
se poblie oznaiti kao dopunsko privredno podruje Treeg Rajha
si DASIP PKO, 1933, F. XVII, reg. br. 295, izvetaj Poslanstva KJ iz Ber
lina, pov. br. 390 od 18. marta 1933, o stanju u nemakoj trgovini.
82
Ibid. pov. br. 10976 od 24. septembra 1933, izvetaj Poslanstva KJ iz
Berlina, pov. br. 1388 od 24. oktobra 1933.
83
Ibid. pov. br. 2319 od 20. matra 1933, izvetaj Poslanstva KJ iz Berlina,
pov. br. 390 od 20. marta 1933.
84
BA, R. 43, II, Bd. 38, Reichskanclei, nr. 2031 od 22. marta 1935.
85
DASIP PKO, F. XVII, reg. br. 295 N-1933, izvetaj Poslanstva KJ iz
Berlina, pov. br. 9473 od 13. septembra 1933, Deutsches Zentralarchiv Potsdam
(dalje: DZA) AA nr. 40682, pp. 6164. Detusche diplomatisch-politische Korres-
podenz, nr. 28 od 4. februara 1936, Die Sprache der Tatsachen; PA Abt. W,
III SE, Handel 11, Sdeuropa, Bd. 1, Elaborat Zur Einfuhr von Gartenbauerze
ugnissen aus dem Sdostraum. ire o ovom: H. Gross, Die vitschaftliche Be
deutung Sdosteuropas fr das Deutsche Reich, Stuttgart, Berlin, 1938, R. W.
Krugmann, Sdosteuropa und Grossdeutschland, Breslau 1939, H. Schrder-
-Steinegger, Sdosteuropa in der deutschen Donauraumwirtschaft, Berlin 1939.
K. Janovsky, Grossdeutschaland und der sdosteuropischen Raum, Selbstver
lag, 1940, A. Reithinger, Grossdeutschaland und Sdosteuropa im Lichte der
Statistik u: Allgemeines Statistisches Archiv, Bd. 29, Jena, 1940, W. Funk, Die
Lnder des Sdostens und die europische Wirtschaftsgemeinschaft, Wien, 1944;
W. Croll, Wirtschaft im Europa, Berlin, 1943, N. Mirkovi, Trgovinska politika
dr Schachta i jugoistona Evropa, Ekonomist, god. II, Zagreb, jul-august 1936,
nr. 78. pp. 303310.
8 1 1 ^
(Ergnzungswirtschaft). Privredna funkcija ovog regiona dola bi
do izraaja posebno u periodu podizanja Nemake na nivo privredne
i vojnike sile, odnosno njenog snaenja do stepena kad bi mogla
silom poeti da prekraja kartu Evrope i da osvaja prostranstva na
istoku. Znaajnu ulogu u izgradnji oruane moi Treeg Rajha tre
balo je da odigraju rudne sirovine, nafta i druge strategijske siro
vine, koje je imao jugoistok Evrope.
Politike promene u Nemakoj januara 1933. i nove mere vlade
Rajha u spoljnotrgovinskoj razmeni uslovile su, u prvim mesecima
ivota novog reima, pad obima trgovine sa pojedinim zemljama ju
goistone Evrope. Sa nekim od ovih zemalja trgovinski ugovori su
bili istekli. Carinske barijere, koje su bile uvoene na granicama
Nemake tokom 1933. godine, dovele su do slabljenja nekih postoje
ih ugovora i veza. Sve je ovo nalagalo organizovanu akciju na sre
ivanju ugovornih trgovinskih veza sa pojedinim zemljama jugois
tone Evrope. U drugoj polovini 1933. i u 1934. godini intenzivno se
radilo na oivljavanju postojeih ugovora i veza i na stvaranju
novih.
Poslovi oko sreivanja odnosa u trgovini najsporije su tekli sa
Austrijom, koja je do krize bila jedan od znaajnih trgovinskih par
tnera Nemake. Posle neuspelog pua nacista, u julu 1934. godine,
ekonomski odnosi izmeu Austrije i Nemake bili su pali na najniu
taku,
86
dok je udeo Italije u austrijskom izvozu i uvozu ostao na
ranijem nivou. ivlji razvoj trgovinskih veza izmeu Rajha i Aus
trije poinje posle definitivnog opredeljivanja Musolinija za najpris
niju saradnju sa Hitlerom, u vreme abisinskog rata, i posle sklapa
nja ugovora o prijateljstvu izmeu Nemake i Austrije, 11. jula
1936. godine.
U Hitlerovim proraunima u vezi sa programom prodora prema
jugoistoku Evrope nikad nije pridavan poseban znaaj trgovinskim
vezama kao sredstvu i metodu prodora Nemake u ehoslovaku.
Glavno sredstvo u prodoru prema ovoj zemlji trebalo je da bude
jaka peta kolona, koju bi sainjavala mnogobrojna nemaka na
rodnosna grupa u Cehoslovakoj i oruana snaga Treeg Rajha.
Trgovinske veze sa ovom zemljom su zbog toga, a svakako i zato to
je struktura privrede i spoljne trgovine ovih razvijenih industrijskih
zemalja bila istorodna, odravane na nivou i u okviru ranijih veza iz
vajmarskog vremena. Uspeno okonani trgovinski pregovori, u
aprilu 1933, izmeu dve zemlje nisu uticali znatnije na rast meu
sobne trgovinske razmene. Na primer, uvoz u Nemaku iz ehoslo-
vake opao je sa 243,7 miliona RM u 1931. na 139,8 miliona RM u
1933. godini, sa tendencijom stagnacije u sledeim godinama.
87
Suprotno takvom trendu spoljnotrgovinskih odnosa sa Austri
jom i Cehoslovakom, u Nemakoj je izuzetna panja posveena
trgovinskoj razmeni sa agrarnim zemljama jugoistone Evrope, ija
je ekonomika bila komplementarnog karaktera u odnosu na ne
maku.
86
Vidi: Statistische Jahrbuch fr das Deutsche Reich, Berlin, 1934, p. 227.
87
Ibid.
1 1 f i
Jugoslaviji, bogatoj sirovinama, meu kojima i znatnim brojem
strategijskih, kao to su bakar, olovo, cink, boksit itd. (uz veoma
nizak stepen industrijske razvijenosti), pridavan je poseban znaaj.
Jugoslovenski prostor imao je i izvanredan strategijski i politiki
znaaj. Kroz Jugoslaviju prolaze strategijski putevi: Zapad Istok
i Srednja Evropa Mediteran. Ona je ujedno bila istureni bastion
prema Musolinijevim pretenzijama i trebalo je da odigra ulogu
poprita na kome e se neposredno sueliti i istupiti otrice nema-
ko-italijanskih suprotnosti, svakako na tetu italijanske strane. U
prvim godinama novog reima na tlu Jugoslavije prihvaena je
politika obostranih interesa: nemakih i italijanskih. Formalno je
ovo podruje priznato za sferu italijanskih osvajakih pretenzija, a
stvarno, od 1933, kroz najrazliitije vidove, najoiglednije kroz trgo
vinske i privredne veze, pripreman je teren za privredno, politiko i
opte ukljuivanje podruja Kraljevine Jugoslavije u sferu interesa
Treeg Rajha.
88
Zbog toga to je vajmarska Nemaka u jesen 1932. otkazala
trgovinski ugovor sa Kraljevinom Jugoslavijom iz 1927. godine, koji
je isticao u prolee 1933, dolo je do poremeaja u trgovinskim od
nosima izmeu dveju zemalja. Smanjivanju uvoza u Jugoslaviju iz
Nemake doprinela su i carinska ogranienja na koja je naila jugo-
slovenska roba.
89
Takvo stanje privrednih odnosa moglo je da teti politikom
prestiu Nemake kod onih krugova u Jugoslaviji koji su simpatisali
nacionalsocijalizam i onih koji bi se, eventualno, mogli pridobiti za
saradnju. Radi sreivanja stanja u oblasti meudravne razmene,
nemaka vlada je, u junu 1933, poslala u Beograd poljoprivrednog
strunjaka Flugea (Flgge) sa zadatkom da ubrza posao na obnav
ljanju i proirivanju trgovinskih veza sa Jugoslavijom. Fluge je po
sebnu panju posvetio ispitivanju mogunosti preorijentacije jugo-
slovenske privredne proizvodnje sa artikala za koje Nemaka nije
bila zainteresovana (na primer, ito) na one koji su Nemakoj ne
dostajali (na primer, uljarice).
90
Zahvaljujujui obostranim eljama da se trgovinski odnosi pro
ire, u avgustu 1933. sklopljen je privremeni trgovinski sporazum, sa
vanou do 1. marta 1934. godine.
91
Dejstvo ovog ugovora se odra
zilo na poveanje razmene, ali su i dalje ostali problemi koji su pro-
isticali iz stalnih nastojanja nemakih trgovakih krugova da iz
Jugoslavije bre i vie uvoze uz nesrazmernu kompenzaciju sa svoje
88
PA Ha, pol. IV Wirtschaft 6, Bd. 1, Sd-Europa, nr. 3435 od 21. augusta
1936; Deutsch-italienische Verstndigung ber die Wirtschaftspolitik im Do-
naureum.
88
DASIP PKO, F. VII, reg. br. 211, N. 1934, pov. br. 3604 od 29. marta
1933, analiza MIP KJ o trgovinskim odnosima Nemake i Jugoslavije, DBFP.
IV/5, nr. 39, pp. 5962.
so pa W, III SE, HA pol. IV, Wirtschaft 6, Bd. 1, Sd-Europa, nr. 3455
od 31. avgusta 1936, DASIP PKO, F. VII, reg. br. 211, N. 1934, pov. br. 4281
od 14. aprila i pov. br. 4306 od 16. aprila 1934. godine.
9i DASIP PKO, F. VII, reg. br. 211, N 1934, pov. br. 1465 od 9. februara
1934, MIP KJ O trgovinskom sporazumu izmeu Nemake i Jugoslavije, pov.
br. 2225 od 8. februara 1934.
117
strane. Drugim recima, teilo se tome, da jugoslovenska sirovinska
privreda kreditira razvijenu nemaku industriju, to se oitovalo u
poveanju aktive na jugoslovenskoj strani. Ove potekoe su bile
prisutne i u vreme pregovora jugoslovenskih i nemakih strunjaka
oko sklapanja novog ugovora u toku marta i aprila 1934. godine.
Interesi nekih privrednih i politikih grupacija (koje su u priblia
vanju Nemakoj videle dugoronije i sigurnije perspektive sopstve-
nog bogaenja i jaanja), pomogli su sklapanju novog trgovinskog
ugovora izmeu Nemake i Jugoslavije, na bazi odreenih preferen-
cijala i obostranog ugovornog kontingentiranja pojedinih vrsta robe,
koja e se, s jedne ili druge strane, uvoziti i izvoziti. Imajui u vidu
privrednu mo Nemake i njene ire mogunosti za spoljnotrgovin-
sku razmenu i uopte plasman njenih vikova, ovaj ugovor je pru
ao vie mogunosti nemakoj strani. On e biti jedan od vanih
inilaca sve bre infiltracije nemakog uticaja na prostoru Jugosla
vije.
92
I pored simpatija maarske vlade i uopte vladajuih krugova
koje je gajila prema nacionalsocijalistikom reimu, dolo je, tokom
1933. godine, do znatnih tekoa u maarskom uvozu iz Nemake.
Uzrok je bio isti kao i u sluaju Jugoslavije: nove pootrene mere
nemake vlade u pogledu uvoza poljoprivrednih proizvoda u Nema
ku. I ovde su nemaki strunjaci nastojali da zainteresuju maar
ske privrednike za preorijentaciju u oblasti poljoprivredne proizvod
nje, u smeru razvijanja onih kultura koje bi se mogle izvoziti u
Nemaku.
93
Pregovori oko sreivanja stanja i regulisanja trgovinske razme
ne izmeu Nemake i Maarske zavreni su 21. februara 1934. go
dine. Potpisan je trgovinski sporazum, po kome su, kao i u sluaju
sa Jugoslavijom, utvrene kvote pojedinih vrsta robe, koje su se
mogle uvoziti i izvoziti na bazi raznih meusobnih povlaenja, pre-
ferencijala i klirinkog oblika plaanja.
94
Regulisanje problema u oblasti trgovinske razmene Nemake sa
Rumunijom tekli su jo sporije. Pored carinskih i drugih mera koje
je preduzela Nemaka, vanu ulogu su igrali antinemaka oprede-
ljenost jednog broja ministara vlade Rumunije sa Tituleskuom na
elu, i jak upliv Italije u spoljnotrgovinskoj razmeni Rumunije.
93
U
1933. najvei pad u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Nemakom, od
agrarnih zemalja jugoistone Evrope, zabeleila je Rumunija.
Pod sve snanijim uplivom pronemaki opredeljenih snaga u
vladi Rumunije, krajem 1934, a naroito od potpisivanja trgovinskog
92
DASIP AP F. 23/36, pov. br. 1213 od 9. decembra 1936, cirkular MIP
KJ, pov. br. 385 od 5. novembra 1936, O zasedanju jugoslovensko-nemakog
stalnog privrednog odbora.
93 DASIP KPO, F. XVII, reg. br. 295, N 1933, pov. br. 10749 od 18. oktobra
1933, izvetaj Poslanstva KJ iz Berlina, pov. br. 1353 od 18. oktobra 1933.
W DASIP PKO, F. VI, reg. br. 220, Ma. 1933, izvetaj Poslanstva KJ iz
Budimpete, pov. br. 3327 od 13. aprila i pov. br. 3937 od 4. maja 1933, PA, III
SE, Ha, Pol. IV, Wirtschaft 6, Sdeuropa, Bd. 1, br. 3435 od 17. jula 1936.
95
PA II, Handel 11, Bd. 3, izvetaji nemakog poslanstva iz Bukureta,
nr. 853/33-IX C 7 od 10. aprila 1933 i nr. 2689 od 4. septembra 1935.
118 i
ugovora 23. marta 1935. izmeu Nemake i Rumunije, obim razmene
e poeti brzo da raste.
96
Zahvaljujui pre svega kvalitetnom duvanu, koji je inio vanu
stavku u nemakom uvozu iz Bugarske, zatim ranom povru i vou,
poremeaji usled carinskih ogranienja izmeu Nemake i Bugarske
nisu bili tako otri. Trgovinska razmena izmeu ove dve zemlje ba
zirana u 1933. na sporazumu sklopljenom 24. juna 1932, doivela je
najmanji pad u odnosu na ostale zemlje jugoistone Evrope. U sle-
deoj godini usledie bri rast razmene, tako da e uee Nemake
u bugarskom uvozu i izvozu zauzeti dominantno mesto.
97
Struktura izvoza iz mediteranskih zemalja, Grke i Turske, ta-
koe je uticala da su poremeaji u spoljnotrgovinskim odnosima sa
Nemakom, posle uvoenja novih mera sa Nemake strane, imali
slabiji efekat. Pad obima razmene izmeu Nemake i Grke pojavio
se samo u 1933. i bio je neznatan, da bi ve u 1934. i naroito u
1935. dolo do stabilizacije i brzog porasta razmene u oba smera.
98
Razmena Nemake sa Turskom, na temelju trgovinskog ugovo
ra od 1930. i dopuna od 10. avgusta 1933, imala je slian trend kao
u Grkoj.
99
U cilju skladnijeg regulisanja sve intenzivnije razmene,
15. aprila 1935, sklopljen je dodatni trgovinski ugovor, koji e omo
guiti bru privrednu ekspanziju Nemake u ovom pravcu. U 1935.
Nemaka je ve potisnula svoje konkurente i izbila na prvo mesto
u turskom izvozu i uvozu.
100
Tako je, posle kratkotrajne krize u spoljnotrgovinskim odnosi
ma Nemake i zemalja jugoistone Evrope, izazvana optim prome-
nama u Nemakoj u januaru 1933. i posebno merama zatite domae
privrede i trgovine, tokom iste godine dolo do brzog poboljanja u
razmeni Nemake sa svim zemljama jugoistone Evrope. U procesu
razmene sve su vie dolazile do izraaja elje i intencije Nemake.
Trgovalo se na temelju preferencijala i drugih normi, koje je,
kao sila i moniji partner, uglavnom odreivala Nemaka. U poslo
96
J. G. de Wilde, Foreign Policy Reports, V XII, nr. 17, New York, 1936,
German Trade Drive in Sautheastern Europe, N. Mirkovi, Trgovinska politika
Schachta i jugoistona Evropa. Ekonomist, Zagreb, VIIVIII/1936, pp. 303
310, The Bulletin of international News, V. XIII, nr. 1, July 1936, lanak:r
Schacht in the Balkans the Economic Baeckground, pp. 39; DZA Potsdam,
AA nr. 68428, pp. 6971; Izvetaj nemakog poslanika iz Bukureta, nr. 2993
od 26. novembra 1936. i nr. 3185 od 16. novembra 1936.
97
PA, Abt. II, Handel 50, Bulgarien, Bd. 2, izvetaj nemakog poslanstva
iz Sofije, nr. 945 od 30. aprila 1935. i 938 od 29. aprila 1936; Ibid. Handel II,
Bd. 1, Bulgarien, izvetaj nemakog poslanstva iz Sofije, nr. 1715, od 13. no
vembra 1936, Ibid. Ha, pol. IV, Wirtschaft 6, Bd. 1, Sd-Europa, nr. 2804 od
31. avgusta 1936.
98
PA, Abt. II, Handel 50, Griechenland, Bd. 1, Izvetaj nr. 3667 od 12.
novembra 1935, The Bulletin of international News, V. XIII, nr. 1. July 1936,
pp. 39.
99
DASIP, Poslanstvo Ankara, F. 19/34, izvetaj Poslanstva iz Ankare, pov.
br. 597 od 12. decembra 1934.
100 DASIP, AP, F. 23/36, izvetaj Poslanstva KJ u Turskoj, pov. br. 656
od 28. maja 1936. Weltwirtschaftsinstitut im Kiel, Untersuchungen und Materi
alen zur trkischen Volkswirtschaft in Sonderheit zum Deutschen trkischen
Handelsverkehr, Bag, 668, 31. jula 1951.
119
vima oko razmene bile su angaovane razne komisije i drugi organi,
koji su se brinuli o tome da sve bude sprovedeno u duhu planiranih
koliina, kontingenta, vrsta robe i slino.
Odreeni preferencijali, koje je nemaka strana davala svojim
partnerima na prostoru jugoistone Evrope, ili su samo prividno u
korist trgovine ovih malih zemalja. Nemaka je otkupljivala manje
koliine njihovih poljoprivrednih vikova, po neto niim cenama,
zatim je deo te robe izvozila na druga trita, za koje je indirektno
dobij ala vie, jer su u iznosu vrednosti prodatih proizvoda partneri
iz zemalja jugoistone Evrope morali da uvoze industrijsku robu,
gde je cene diktirala nemaka strana. Tako je Nemaka indirektnim
putem vrila kompenzaciju i u isto vreme obezbeivala plasman
svojih industrijskih vikova. Osiromaena privreda zemalja jugo
istone Evrope nije mogla da apsorbuje sve kontigente ugovorenog
uvoza industrijske robe i dolo je do neobine pojave stvaranja
aktive malih i nerazvijenih zemalja u odnosu na razvijeniju i jau
Nemaku. Ostvarilo se ono to su u praksi eleli nemaki privrednici,
svojevrsno kreditiranje ubrzanog razvoja nemake privrede na ra
un malih i nerazvijenih zemalja.
1003.
Na temelju ovih mera i jasno usmerenih trgovinskih ugovora
Nemaka je ve u 1934. godini postavila solidne osnove za osvajanje
vodeih pozicija u razmeni i privrednim vezama sa zemljama jugo
istone Evrope, a na osnovu takvih veza i povoljne uslove za poli
tiku penetraciju na ovom prostoru.
5. NEMAKA I BALKANSKI SPORAZUM
Veliki svetski poremeaji za vreme svetske ekonomske krize,
politika kretanja u Nemakoj u 1933. godini i sve glasniji zahtevi
revanistikih zemalja, na elu sa faistikom Italijom, izazvali su
pojaanu brigu malih zemalja Evrope za svoju budunost. Strah od
nove opasnosti zahvatio je i male balkanske zemlje, koje su u veli
kom broju ratova i sukoba bile bojno i politiko poprite i jedno od
najznaajnijih prostora u Evropi za obraune velikih sila. Opasnosti
od strane Italije, pridruila se i opasnost od Hitlerove Nemake, koja
je u svom programu imala jasno zacrtan pravac prodora ka jugo
istoku.
101
Na jednoj strani, unutarnje protivrenosti izmeu Turske, Gr
ke i Bugarske, a na drugoj, delovanje progresivnih snaga u ovim
zemljama protiv upliva faizma omeli su inicijative faistike Italije
i istovremeno su stvoreni uslovi za postepeno ublaavanje protivre
nosti izmeu ovih zemalja i, uopte, na prostoru Balkanskog polu-
ostrva. Takvim sticajem okolnosti rodila se ideja o Balkanskom pak
tu, koji je u sutini predstavljao kompromis meu narodima na uvek
nesigurnom i vruem podruju Balkanskog poluostrva. Pakt nisu
looa gire, H. J. Schrder, Der deutschen Hegemonialstellung in Sdost
europa 19331936, u: Hitler Deutschland und die Mchte Dsseldorf, 1976.
101
DASIP, AP, F. 18, pov. br. 233 od 24. juna 1933, okrunica MIP KJ,
pov. br. 144/6 od 24. jula 1933, bugarsko-grko-turskim odnosima.
120
elele jedino zemlje koje su traile promenu postojeeg stanja. Sve
zemlje koje su bile za odravanje postojeeg stanja u odnosima me
u narodima i dravama Evrope bile su u manjoj ili veoj meri
zainteresovane za ovakav sporazum balkanskih drava.
Francuska je prihvatila ideju o paktu, jer je oekivala da e na
taj nain umanjiti mogunost stvaranja bilateralnih sporazuma, koji
bi ili na tetu njenog uticaja na ovom prostoru na primer, spo
razuma Jugoslavija Bugarska koji bi oslabio koheziju Male
Antante, ili sporazuma Grka Turska koji bi doao pod uticaj
Italije. Britanija je bila za Balkanski pakt, u koji je po svaku cenu
trebalo uvui i Bugarsku, jer se oekivalo da bi se na taj nain uma
njila potreba ovih zemalja da se vezuju za neku kontinentalnu silu:
Francusku, Sovjetski Savez, Italiju ili Nemaku. Sovjetski Savez je
u sporazumu balkanskih zemalja sagledavao ire mogunosti odbra
ne ovih zemalja od tutorstva zapadnih sila i posebno zatite od sve
prisutnije ekspanzije Musolinijeve Italije i Hitlerove Nemake.
102
Ublaavanju protivurenosti izmeu pojedinih balkanskih dra
va dosta su doprineli meubalkanski kontakti a naroito balkanske
konferencije odrane 1930. Prva, 1931. Druga, 1932. Trea i, od 5. do
11. novembra 1933, etvrta.
103
Meusobno pribliavanje balkanskih
naroda i drava dolo je zbog straha od velikih sila, koje su poka
zivale sve vie spremnosti da se pogaaju na raun malih zemalja.
Inicijatori ovoga zbliavanja su zemlje koje su bile protiv revizije
granica i revanizma, odnosno, koje su se zalagale za odranje posto
jeeg stanja u prvom redu: Jugoslavija, Grka i Turska. Vreni su,
pokuaji, naroito Jugoslavije i Turske, da se na saradnju privoli i
Bugarska, kao jedina balkanska zemlja koja je prieljkivala reviziju
postojeih granica. Bugarska buroazija, nezadovoljna mirovnim
ugovorima i granicama, i sama je elela ispunjenje svojih revizioni-
stikih planova upravo uz pomo revanistikih sila, Nemake i Ita
lije.
104
Turska, Grka i Jugoslavija, izmeu kojih nisu postojale dublje
revizionistike elje za promenu postojeih granica i za koje je vea
opasnost mogla doi spolja, lake su savladale meusobne proti vu
renosti na putu sklapanja saveza. Zahvaljujui tome dolo je do bi
lateralnih ugovora o prijateljstvu.
105
Uporedo sa ovim usledila je
intenzivnija saradnja u drugim oblastima i poveanje trgovinske
razmene.
106
102
, tom XVII, dok. 1, 4, 13, 14, 35, 38, 47, 48, 51, 56, 57, 70,
132 i 224.
103
J. , II, . . pp. 151159, H. C. ,
(19301934), Actes du premier congres international des etudes Bal-
kaniques et Sd-est Europeenees, V, Sofija, 1970, pp. 183195.
DASIP, AP, F. 18, pov. br. 625, izvetaj Poslanstva KJ iz Sofije, pov.
br. 1364 od 28. septembra 1933.
105 ibid. Pismo MIP KJ Poslanstvu u Ankari, pov. br. 282 od 13. septem
bra 1933, Ibid. izvetaj Poslanstva KJ iz Atine, pov. br. 626 od 28. sep
tembra 1933.
1 DASIP, AP, F. 18, izvetaj Poslanstva KJ iz Ankare, pov. br. 371 od
9. septembra 1933, Ibid. PKO F. VI, reg. br. 220, izvetaj Poslanstva KJ iz
Atine, pov. br. 780 od 20. novembra 1933.
121
U procesu meusobnog pribliavanja balkanskih zemalja rodila
se krajem 1933. godine ideja o stvaranju Balkanskog pakta.
107
Me
utim, njegovo ostvarenje je odgaano u nameri da se za ukljuiva
nje u pakt privoli i bugarska vlada. U naporima za makar privre
meno otklanjanje postojeih protivurenosti i privlaenja Bugarske
u Balkanski pakt posebno je bila aktivna vlada Kraljevine Jugosla
vije.
108
Vlada je prieljkivala da na ovaj nain stvori atmosferu za
uspostavljanje boljih meususedskih odnosa sa Bugarskom sa kojom
je stalno imala problema zbog Makedonije. Na relaciji Beograd
Sofija usledilo je, krajem 1933. i poetkom 1934. godine, niz konta-
kata i sastanaka na najviem nivou. Pored ostalog, sastali su se i
monarsi Jugoslavije i Bugarske.
Pribliavanje Jugoslavije i Bugarske izazvalo je sumnje i podo-
zrenja kod svih susednih zemalja, odnosno njihovih vlada, a naroito
kod vlade Grke i Rumunije. Raunalo se da bi pribliavanje ovih
dveju zemalja uticalo na jo jae revizionistike elje bugarske vla
de prema Rumuniji i Grkoj. Upravo stoga su one ometale ovo prib
liavanje.
1
"
9
Meutim, bugarska vlada i, buroazija, zajedno sa kra
ljem, teko se oslobaala svojih starih namera o reviziji mirovnih
ugovora i promeni granica prema susednim dravama. Stupanje u
pakt znailo je za bugarsku buroaziju naputanje programa revizije
ovih granica.
110
Nastojanja diplomati ja velikih zapadnih sila, na
prvom mestu iplomatije Velike Britanije, da se protivurenosti iz
meu Bugarske i ostalih balkanskih zemalja prevaziu i da se u pakt
uvue i Bugarska, ime bi se smanjio uticaj tradicionalnih sila na
ovom prostoru, Francuske i Italije, i onemoguio prodor nove sile,
na prvom mestu Nemake, nisu uspele. Poto nije usepo rad na pri-
dobijanju Bugarske, Jugoslavija, Rumunija, Grka i Turska, na ini
cijativu grke vlade, sklopile su Balkanski sporazum, februara 1934.
godine, na rok od 7 godina.
111
Osnovna zamisao i svrha Balkanskog sporazuma bilo je uzajamno
meusobno garantovanje granica izmeu ove etiri zemlje i njihovo
konsultovanje u sluaju opasnosti od strane neke druge sile. Na
17 Survey of international Affairs 1934. London, 1935, pp. 524525, DDF,
1/5, dok. 58, 161 i 240. . . , . C. ,
(19331934), , 2.
1978. . 324.
108 DDF, 1/5, dok. br. 58, 61, 240, 254 i 259.
109
J. , . . pp. 172178.
110
DASIP , III, januar 1933, pp. 115 i 136, februar 1933, p. 22.
111
DASIP, LP, F. I, 1934, pismo MIP KJ poslanstvu London, pov. br. 115,
od 27. januara 1934, i pov. br. 369 od 7. aprila 1934, lanak u Politici: O Bal
kanskom paktu od 17. februara 1934. ire paktu: 2. Avramovski, Balkanske
zemlje i velike sile 19351937, Beograd, 1968, pp. 734, M. Vanku, Mala An-
tanta 19201938, Titovo Uice, 1969, pp. 9498, C. Svolopoulos, Le probleme de
la securit dans le Siid-st Europeen de lentre deux Guerres; A la rcherche
des origines du Pacte Balcanique de 1934. u: Balkan Studies, v. 14, nr. 2, Thes
saloniki, 1973, pp. 277292, . ,
, Actes du Premier Congres international des Etudes balkani-
ques et Sd-est Europeennes, V, Sofija, 1970, pp. 103212. Zatim u istom delu
diskusije Balkanskom paktu Petra Arsova, Krste Maneva, Antonina Kuz-
manova, Dimitru Tutu, i Henryka Batowskog pp. 216225.
1 2 2
inicijativu jugoslovenske vlade u sadraj pakta unesen je stav koji
prua mogunosti i preostalim balkanskim zemljama da se ukljue
u njega. Ali, u lanu 2 dola je do izraaja tenja ostalih saveznica
da se onemogui jugoslovensko-bugarski bilateralni sporazum, na
ime, ovaj lan je sadravao i stav da ni jedna od zemalja potpisnica
ne moe da sklapa politike sporazume sa balkanskim zemljama iz
van pakta bez pristanka ostalih lanica pakta. Ipak najvanije je da
je pakt bio produkt nastojanja i rada samih vlada ovih drava, a
ostvaren je bez jaeg uplitanja sa strane bilo koje velike sile.
Iz ovakve njegove prirode, kao i daljih i bliih ciljeva Hitlerove
politike, proizaao je i odnos Hitlerove Nemake prema Balkanskom
paktu. U planovima ekspanzije Treeg Rajha u iroj i vremenski
neto daljoj perspektivi, svaki drugi pakt je mogao da postane ko
nica nemakom nadiranju, pa i ovaj, koji je u sueljavanju s opas
nou od revanizma i iznikao na Balkanu. No, s obzirom na trenut
nu situaciju u svetu i suvie ivo angaovanje Italije na prostoru
Balkana, ovaj sporazum je bio od koristi za Nemaku, naroito u
odravanju postojeeg stanja na ovom podruju dok Nemaka ne
ojaa i ne bude u stanju da sama reava probleme ovoga dela Evro
pe, u duhu svojih planova i stremljenja.
U procesu stvaranja pakta diplomatija Treeg Rajha je bila
ubeena da do sporazuma, s obzirom na velike suprotnosti izmeu
drava na Balkanu, ne moe doi.
112
Hitler nije uoio da su, pored
inilaca koji su delovali u smislu razbijenosti, svakim danom bile
sve jae i one druge snage, koje su pokuavale da sopstvenim sna
gama samih balkanskih naroda obezbede budunost ovih zemalja
113
Kad se pojavio Balkanski pakt (sa napred pomenutim karakte
ristikama) Hitlerova diplomatija ga nije pozdravila, ali se nije usme-
rila protiv njega.
114
To je uinio Musolini, poto nije uspeo da sprei
pribliavanje Turske i Grke na liniji balkanske saradnje. Musolini
je prvo formalno pozdravio ideju o paktu, a onda je, po njegovom
sklapanju, pokuavao raznim sredstvima da omete njegovo stupanje
u ivot.
115
Za ovo je koristio dve osetljive take: Bugarsku, koju je
odgovarao od bilo kakve saradnje u savezu, i proitalijanski orijen
tisane snage u Grkoj, koje je hteo odvratiti da ne potuju slovo
ugovora, pre nego je pakt de facto i stupio na snagu.
116
Musolini je
u poetku bio ubeen da je uspeo u Grkoj, gde je opozicija, poseb
no njen deo oko Venizelosa istupala protiv sporazuma. Meutim,
bile su to samo trenutne i spoljne manifestacije, izazvane unutarpo-
litikim problemima i protivrenostima grkog drutva. Ideja pakta
imala je i u Grkoj daleko vei broj pristalica nego protivnika.
112 DASIP CPB, januar II, p. 231.
113 DASIP LP, F. 1/34, pov. br. 310 od 4. aprila 1934, pismo MIP KJ Po
slanstva u Londonu, pov. br. 362, od 31. marta 1934.
U4 DASIP CPB III, marta 1934, p. 342, G. Reichert, Das Scheitern der
kleinen Entente, Mnchen, 1971, pp. 2024.
11
5
Sire: V. Vinaver, Jugoslavija i Maarska 19331941. Beograd, 1976,
pp. 6983.
ne DASIP LP, 1/34, MIP KJ Poslanstvu u Londonu, pov. br. 8181 od 18.
aprila 1934, i pov. br. 460 od 7. maja 1934.
1 2 3
Kad Musoliniju nije uspelo da na ovaj nain oslabi sistem ko
lektivne bezbednosti balkanskih zemalja on je kao pandan Maloj
antanti i Balkanskom paktu, uz podrku maarskih revizionista,
pokuao da formira novu grupaciju zemalja u centralnoj Evropi u
kojoj bi, svakako, Italija vodila glavnu re. Samo neto vie od
mesec dana posle sklapanja Balkanskog pakta dolo je u martu iste
godine do potpisivanja pomenutih Rimskih protokola izmeu Italije,
Austrije i Maarske i do stvaranja tzv. rimskog trougla pod tutor
stvom Musolinija.
117
Pojava ove nove kombinacije drava na jugu Evrope, koja je
uz svoju usmerenost protiv antirevizionistikih blokova na Balkanu
bila opredeljenja jednim delom i protiv nemakih pretenzija prema
jugoistoku Evrope, takoe je uticala na neutralno dranje Hitlerove
diplomatije prema Balkanskom paktu. Prema procenama Hitlerove
diplomatije, Balkanski pakt je bio jedan od recidiva saveza i kombi
nacija, nastalih na osnovama politike Versaja i Drutva naroda, a
sa ciljem da se i dalje grade odnosi meu narodima i dravama, za
snovani na mirovnim ugovorima.
118
U duhu ovog gledanja na pakt, Hitler je odredio svoj odnos pre
ma njemu i zemljama koje su ga potpisale. Sve one snage, u takvoj
kombinaciji, koje su mogle koristiti interesima nemake spoljne po
litike, obilato su se koristile. Istovremeno, pristupilo se politici raz-
rivanja ugovora iznutra, jaanjem svog uticaja na pojedine zemlje
u njegovom sastavu i slabljenjem veza i saradnje u Balkanskom
paktu. Za takve namere bila je pogodna Bugarska. Prilikom prve
posete bugarske kraljevske porodice svom rodnom kraju, Koburgu,
dolo je do susreta na najviem nivou izmeu Bugarske i Nemake
i razgovaralo se o politici prema novoj tvorevini na Balkanu.
119

Tada je pojaan rad Hitlerove diplomatije na planu smirivanja pro
tivrenosti izmeu Bugarske i Jugoslavije, ne u cilju uvlaenja Bu
garske u Balkanski pakt, ve obrnuto, u cilju razrivanja unutarnje
kohezije pakta, dejstvujui na njegovu lanicu Jugoslaviju. Takva
politika Treeg Rajha e se nastaviti i prema drugim lanicama i
vodie se sve do njegovog unitavanja, odnosno ruenja sistema bez
bednosti malih drava na Balkanu.
120
117
Ibid. AP F. 30, izvetaj, pov. br. 460 od 7. maja 1934, pov. br. 202 od
12. maja 1934, pov. br. 480 od 28. maja i pov. br. 16162 od 20. maja 1934.
us ADAP C, II/2, dok. 246, pp. 452453.
us Ibid. dok. 291, pp. 534535.
120 DASIP LP, 1934, 1/10, MIP KJ Poslanstvu u Londonu, pov. br. 1011
od 14. maja 1934, DZA Potsdam, AA nr. 42630, BI. 177179, dok. AA II, Pol.
3, Bd. 4, Frankreich-Jugoslawien, nr. 1400 od 30. juna 1934.
124
Potpisivanje Pakta o organizaciji Male antante 16. februara 1933. u enevi:
N. Titulesku, E. Bene i B. Jefti
Ministar inostranih poslova B. Jefti govori u narodnoj skuptini 8. juna 1933.
o etvornom paktu velikih sila
125
Doek Hermana Geringa na zemunskom aerodromu 1934.
Ministar za inostrane poslove Francuske Luj Bartou sa pretstavnicima zemalja
Male antante: Jeftiem, Beneom i Tituleskuom u vreme stvaranja
organizacionog pakta koji je bio usmeren protiv nemake ekspanzije,
u Zenevi, jula 1934. godine
126
Luj Bartu (levo), ministar spoljnih poslova francuske i Nikola Uzunovi,
predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, prilikom posete Luja Bartua
Jugoslaviji, 1934.
Mar nacionalsocijalista kroz Sarbriken 1. marta 1935. nepuna dva meseca
posle pripajanja Sarske oblasti Nemakoj (13. januara 1935.)
127
Pripreme Musolinijeve soldateske za agresiju na Abisiniju, parada posle
velikih manevarskih vebi kod Napulja 1936.
1 2 8
Pripreme abisinske vojske za od.branu, maj 1935.
G l a v a t r e a
NASRTAJ NA PRVE SUSEDE
1. MESTO I ULOGA FOLKSDOJERA U PRIPREMANJU
PRODORA NEMAKE NA JUGOISTOK EVROPE, SA
POSEBNIM OSVRTOM NA RAD SUDETSKE GRUPE
NA SLABLJENJU EHOSLOVAKE
Uloga nemake nacionalne manjine u zemljama jugoistone
Evrope, u toku pripremanja nemake privredne, kulturne i politike
ekspanzije, a zatim i vonjog i opteg prodora Treeg Rajha u ovome
pravcu, nalae nam da neto ire govorimo o nacionalnim manjinama
Nemaca na ovom podruju, o njihovoj funkciji isturenog odreda u
savladavanju antinemakih otpora u pojedinim zemljama jugoistone
Evrope. Pokuaemo da neto detaljnije obradimo tu pojavu na pri-
meru najbrojnije nacionalne manjine izvan Treeg Rajha, sudetskih
Nemaca da bismo objasnili i analizirali ulogu ove manjine u slab
ljenju unutarnje snage ehoslovake Republike u vremenu od 1933.
do 1937. godine. Ova okolnost e nas navesti da delimino obradimo
i ehoslovaku, iako ona, po svom geopolitikom poloaju (kao i
Austrija) ne ulazi u grupu zemalja jugoistone Evrope. Trudiemo
se pri tome da damo kontinuirani pregled antiehoslovakog elova-
nja ove nacionalne manjine, kao i da obradimo nastojanje ehoslo
vake vlade da otkloni direktnu opasnost, koja joj je sve vie pre
tila, od Treeg Rajha.
1
Kao posledica ekspazionistike politike germanskih sila, Nema
ke i Austro-Ugarske, velikih tenji i nastojanja najkonzervativnijih
slojeva u njima i kolonizatorskih namera i politike ovih zemalja, na
prostoru jugoistone Evrope, naroito u privredno pogodnijim oblas
tima, nastale su nemake skupine, poznate pod imenom Folksdojeri
(Volksdeutscher). Prema nemakim statistikim podacima, Folksdoj-
era je, na prostoru jugoistone Evrope i ehoslovake, po dolasku
1
Uporedi: F. Seibt, Deutschland, und die Tschechen, Geschichte einer
Nachbarschaft in der Mitte Europas, Mnchen, 1974, pp. 171299; H. Rn-
nefarth, Die Sudetenkrise in der internationalen Politik, Wiesbaden, 1961, II,
pp. 5754.
9* 1 Q1
nacista na vlast u Nemakoj, bilo neto preko pet miliona.
2
Najvie
ih je bilo u Cehoslovakoj, oko 3,230.000, od kojih je blizu tri mili
ona bilo u Sudetskoj oblasti, na severozapadu Cehoslovake, oko
300.000 u ostalim predelima Cehoslovake Republike, od kojih vei
deo u Slovakoj.
3
U Maarskoj je, 1940. godine, bilo oko 623.000 Nemaca, od kojih
u zapadnim oblastima Maarske oko 79.000, u Srednjim brdima
(Mittel Gebirge) oko 220.000, u takozvanoj Svapskoj Turskoj oko
233.000, u maarskim predelima Bake oko 48.000 i u ostalim pre
delima oko 40.000.
4
Bila su to uglavnom privredno podesnija i raz
vijenija podruja Maarske.
U Kraljevini Jugoslaviji bilo je, po popisu iz 1931. godine, 499.969
Nemaca, od kojih je bila najbrojnija skupina u Bakoj oko 170.000,
zatim u Banatu oko 120.000, u Sremu oko 70.000 i Slavoniji oko
2 ire o ovom: Die deutschen Vertreibungsverluste. Bevlkerungsbilancen
fr die deutschen Vertreibungsgebiete 1939/50, Wiesbaden, 1958, pp. 381, 415,
460, 536; F. Hieronimus Riedel, Bestand und die Lage Deutschtums in Sdost
europa in Wirtschaft und gesellschaft Sdosteuropas, Mnchen, 1961, pp. 414
446; Dmmert, Deutschlands Nachbarn im Sdosten, Vlker und Mchte im
Donauraum, Leipzig, 1938, pp. 197203, 275280 i 366380; Th. Grentrup, Das
Deutschtum an der Mittleren Donau, in Rumnien und Jugoslawien, Mnster,
1930, pp. 1336; W. Scheefuss, Deutschtum in Sdost Europa, Leipzig, pp. 141
142; Lebensraumfragen europischer Vlker, Bd. 1, Europa, Leipzig, 1941,
pp. 588735; F. H. Riedl, Das Sdostdeutschtum in Jahren 19181945. Mnchen,
1962, pp. 1367; A. Valentin, Die Banater Schwaben, Mnchen, 1959, pp. 78
114; M. Annabring, Geschihte der Donauschwaben, Bd. 1. Volksgeschichte der
Deutschen im Ungarn, Stuttgart, 1954, Bd. 2, Volksgeschichte in Jugoslawien,
Stuttgart, 1955, pp. 380, Bd. 3; Volksgeschichte der Donauschwaben in Ru
mnien, Stuttgart, 1956, pp. 362; Hartl, Das Schicksal des Deutschtums in
Rumnien 193819451953, Wrzburg, 1958; A. Pampuch, Heimkehr der Bes-
sarabiendeutschen, Breslau, 1941, pp. 1237; J. Weidlen, Schicksalsjahre der
Ungardeutschen. Die Ungarische Wendung. Wrzburg, 1957, pp. 1164; H. J
Seraphin, Die Siedlungsstruktur der deutschen Volksgruppe in Bessarabien und
ihre Vandlungen in der Gegenwart, u: Leipziger Vierteljahrschrift fr Sdost
europa, Januar 1939, nr. 4, pp. 252257; W. Miege, Das Dritte Reich und die
deutsche Volksgruppe in Rumnien 19331938, Frankfurt am Main, 1972, pp.
1346; Uporedi: C. A. Macartny, Hungary and her Successors, The Treaty of
Trianon and conseqences 19191937, London, 1965, p. 78, p. 118, p. 252, p. 380,
p. 447; H. Seton-Watson, Eastern Europa between the Wars 19181941. Cam
bridge, 1945, pp. 171430; G. C. Paikert, The Danube Swabians, Hague, 1967,
pp. 246305.
3
J. M. Jovanovi u Diplomatskoj istoriji nove Evrope, II, p. 127, navodi
cifru od 3.231.000 Nemaca u Cehoslovakoj 1938. Prema podacima iz: Survey
of international Affairs 1936. Oxford, 1937, pp. 473, Nemaca je u Cehoslovakoj
Republici bilo 1930. godine 2,231.688. W. Schneefuss, u svojoj knjizi, Deutschtum
in Sdost Europa, procenjuje broj Nemaca samo u Sudetskoj oblasti u 1939.
godini na 3,087.165, a u ostalim delovima Cehoslovake 326.733. (p. 141).
4
Prema knjizi: Die Deutschen Vertreibungsverluste. Stuttgart, 1958, Ne
maca je bilo u Maarskoj 1940. godine oko 623.000. Prema podacima C. A.
Macartney u: Hungary and her Successors. London, 1965, bilo ih je u Maar
skoj, po popisu iz 1920. godine, 551.211. Ovu cifru navodi i H. Seton-Watson,
u: Eastern Europe between the Wars 19181941, p. 283; Walter Schneefuss, u:
Deutschum in Sdost Europa. Leipzig, 1939, p. 141, navodi cifru za 1920. go
dinu od 554.772, a za 1939. godinu 627.292. G. C. Paikert, u: The Danubian
Swabians, p. 304, procenjuje da je Folksdojera u Maarskoj bilo 1939. oko
650.000. Sire, L. Tilkovsky, Ungarn und die deutsche Volksgruppenpolitik
19381945, Budapest 1981. pp. 724.
1 3 9
65.000. Ostatak su inile manje grupe razbacane uglavnom po Slo
veniji, Hrvatskoj i severnim delovima Bosne i Srbije. Sve ove sku
pine nastanjivale su ekonomski pogodne oblasti, najee najplod
niju zemlju u ravniarskim predelima Jugoslavije.
5
U Rumuniji je, u 1940. godini, pre razmene stanovnitva iz me-
ovito nastanjenih podruja, bilo oko 786.000 Nemaca, od kojih je
najvei deo nastanjivao predele Transilvanije (Siebenbrgen) oko
237.000, u rumunskom delu Banata oko 275.000, u Besarabiji oko
81.000 i u Bukovini oko 76.000 Nemaca.
6
U drugim zemljama jugoistone Evrope (Bugarskoj, Grkoj,
Turskoj i Albaniji) ivele su manje skupine, od svega nekoliko hi
ljada Folksdojera. Na primer, u Bugarskoj ih je bilo oko 4.000, a
iveli su u Sofiji i u mestima oko Dunava.
7
ivei u klimatski i ekonomski najpodesnijim podrujima, ove
nemake kolonije su i ranije imale neto bri privredni i kulturni
razvoj. Svakako da su tome doprineli i vii stepen njihovog priv
rednog i kulturnog razvoja u trenutku doseljenja, a isto tako i privi
legije koje su, kao kolonizatorska snaga vladajuih germanskih dr
ava, u najvie sluajeva, uivali. Posle mirovnih ugovora i stvara
nja novih drava na prostoru centralne i jugoistone Evrope, 1919.
godine, i naroito kasnije, od kraja dvadesetih godina ove nemake
skupine su uglavnom uivale graanske i druge slobode. Njihova
buroazija se ravnopravno borila za to veu dobit i to sigurniji po
loaj uporedo sa ostalim nacionalnim buroazijama.
Kao pripadnici jednog velikog naroda, sa bogatom tradicijom u
pogledu doprinosa svetskoj kulturi, nemaka nacionalna manjina, u
pogledu kulturnog izraaja, bila je esto privilegovana meu osta
lim nacionalnim manjinama u pojedinim zemljama. Celu deceniju
odnos nemake nacionalne manjine prema vladama i reimima ze
malja u kojima je ivela bio je normalan, pozitivan i najee, zbog
privredne razvijenosti podruja na kojima su takvi Nemci iveli,
stvaralaki koristan za itavu zajednicu.
Pojava nacizma, sa rasnom teorijom i ideologijom, poremetila
je ove odnose. Prema nacistikoj ideologiji, svi Nemci, bez obzira u
kom delu sveta iveli i kojoj dravnoj zajednici pripadali, morali
su se prvo oseati kao Nemci, sluiti ideji novog nemakog carstva,
biti voeni idejom nemakog nacionalsocijalizma i sluiti velikom
nemakom voi. Svi graani, u ijim je venama tekla ista german
ska krv, bez obzira na dravljanstvo i obaveze prema zemljama u
kojima su iveli, morali su biti u slubi Treeg Rajha
8
5
Die Deutschen Verrtreibungsverluste, p. 416. Paikert G. C. u: The Da
nube Swabians, p. 304, procenjuje da je u 1939. godini u Jugoslaviji bilo oko
600.000 Folksdojera.
6
Die Deutschen Vertreibungsverluste, pp. 460462.
7 Ibid, pp. 536539.
8
E. Jones, The Battle for Peace. London, 1938, p. 52: Svi oni koji su
nemake krvi, pa bili oni danski, poljski, eki, italijanski ili francuski poda
nici morae biti ujedinjeni u jedno germansko carstvo. W. Hofer, Der Natio
nalsozialismus, Dokumente 19331945. Frankfurt am Main, 1957, dok. nr. 95,
p. 177. (Iz jednog tumaenja programa NSDAP).
133
Na temelju ovih programskih naela poelo je okupljanje i po
litiko vaspitanje nemake nacionalne manjine u zemljama jugois
tone Evrope. Nauka do sada nije utvrdila razloge tako brzog prodi
ranja nacistike ideologije u redove nemakih nacionalnih manjina
u zemljama jugoistone Evrope, koje su u veini sluajeva imale ve
lika privredna, kulturna, pa i politika prava u zemljama u kojima
su iveli. Uticaj radnikih, leviarskih i demokratskih organizacija,
partija i struja u okviru nemake nacionalne skupine u svakoj od ze
malja jugoistone Evrope brzo je slabio i, paralelno s tim, sve se
vie oseao uticaj NSDAP iz Nemake, njenih filijala u pojedinim
zemljama. Za samo tri-etiri godine po dolasku Hitlera na vlast u
Nemakoj, ovaj uticaj je toliko porastao da je dolo do brzog uta
panja svih dotadanjih partija i pokreta Nemaca u postojee legalne
ili ilegalne oblike delovanja NSDAP. Unutarnje prilike u veini ze
malja jugoistone Evrope, snaniji pritisak iz sve monije nacistike
Nemake doveli su do toga da se nemaka nacionalna manjina, u ve
em procentu, ukljuila u slubu Treem Rajhu i u mnogim zemlja
ma odigrala ulogu nacistike prethodnice.
U ehoslovakoj je ovaj proces tekao neto drugaije. U ovoj
zemlji nemaka nacionalna grupa nije bila samo prethodnica ve i
osnovna snaga, koja je unutar ehoslovake bila jedan od znaajnih
faktora njenog komadanja. Aktivnost i funkcija nemake nacionalne
grupe u ehoslovakoj bila je delimino predodreena znaajem e
hoslovake teritorije za Nemaku. Jo je Bizmark izjavljivao da je
ehoslovaka tvrava Evrope i da je onaj, ko nju ima, gospodar kon
tinenta.
9
esi i Slovaci su vekovima bili brana i smetnja germanskom
prodiranju, to je kod rasista izazvalo veu netrpeljivost prema njima.
Pre dolaska nacista na vlast nacionalsocijalistike ideje su po
ele da prodiru i meu sudetske Nemce. U organizaciju sudetskih
Nemaca, Sudetskonemaki zaviajni savez (Sudetendeutsche Heimat
bund), a naroito u njene rukovodee organe, poele su da prodiru
nacistike ideje i nacistika programska naela.
10
Teko da bi se ovako dranje sudetskih Nemaca prema zemlji,
u kojoj su, zajedno sa esima, iveli nekoliko vekova moglo prav
dati nekim objektivnim okolnostima. Pored ostalog, sudetski Nemci
su imali svoj univerzitet, tri visoke kole, muziku akademiju, osam
deset gimnazija, pedeset i dve poljoprivredne kole, 447 viih narod
nih kola, 3.298 osnovnih kola i oko 500 deijih zabavita.
11
Jedan
od faktora koji je mogao da utie na otuivanje od eha i ehoslo
vake bila je nesrazmerno vea nezaposlenost Nemaca, nego eha
to je bilo, pored ostalog, usi ovijeno i strukturom proizvodnje, na
prvom mestu industrijske proizvodnje u Sudetskoj oblasti. ak je i
23 godine posle ekonomske krize bilo meu Nemcima u ehoslo
vakoj oko 525.000 nezaposlenih, i to u vreme kada je Hitler u Raj
hu potpuno razreio pitanje nezaposlenosti.
12
9
Deutschland und die Tschechoslowakei 19181945, p. 5; ire znaenju
ehoslovake, uporedi, F. Seibt, o. c. pp. 9274.
1 Deutschland und die Tschechoslowakei 19181945, pp. 1820.
11
J. M. , II, . . p. 127.
12
F. Seibt, Deutschland und die Tsehechen, Mnchen, 1974, p. 259.
134
Od januara 1933, nacionalsocijalisti u Sudetskoj oblasti pojaali
su svoju antiehoslovaku aktivnost. Bilo je to u skladu sa razvojem
situacije u Rajhu i sa brzom Hitlerovom likvidacijom svih politikih
delatnosti Nemaca koje su se odvijale ili se mogle pojaviti izvan
NSDAP.
13
Nacisti su, ve od leta 1933, otpoeli vrbovanje sudetskih
Nemaca u svoje SA odrede, sa ciljem da te snage upotrebe prven
stveno u razbijanju ehoslovake drave.
14
ehoslovaka, kao najisturenija mala evropska drava prema
nemakom nadiranju, na vreme je sagledala opasnost sa severa i za
pada i njena vlada je, ve tokom 1933. godine, poela da radi na suz
bijanju i umanjivanju te opasnosti, stvarajui prepreke nemakom
ekspanzionizmu. Prva brana nemakom nadiranju bio je pakt Male
antante, o kome smo ve govorili, i koji je graen na inicijativu i
uz veliko zalaganje ehoslovake, odnosno njenih dravnika. eho-
slovaka vlada je koristila sve mere i mogunosti koje su vodile slab
ljenju nemakog pritiska. Bila je jedna od inicijatora Konvencije o
definiciji agresora, koju su, 4. jula 1933. godine, potpisale lanice
Male antante, SSSR i jo neke zemlje, a takoe pokreta akcije za
priznavanje Saveza Sovjetskih Socijalistikih Republika i njegovo
ukljuivanje u Drutvo naroda, koje e i uslediti godinu dana
kasnije.
15
Ve u 1933. godini uspele su razne pijunske i propagandne tajne
ekspoziture Nemake da razviju ivu delatnost u Sudetskoj oblasti
i drugim delovima ehoslovake. Delovale su pod direktnim ruko
vodstvom centra u Minhenu i drugim mestima prema ehoslovakoj
granici. ehoslovake vlasti su pokuavale da ovu aktivnost u za
etku spree. U leto 1933. nekoliko stotina sudetskih Nemaca izve
deno je pred sud. Mnogi od njih su osueni za antidravnu delat
nost. Nala su se pod udarom zakona mnoga udruenja i drutva
Nemaca, koja su saraivala sa nacionalsocijalistima.
16
Ove otre mere ehoslovakih vlasti nisu pomogle, naprotiv, iza
zvale su jo smiljeniju i iru aktivnost nacionalsocijalista meu su-
13
H. K. G. Rnnefart, u: Die Sudetenkrise in der internationalen Politik,
ve na poetku svoje dvotomne, veoma dokumentovane knjige, tvrdi da su-
detsko pitanje nije produkt nacionalsocijalizma, ve vievekovnog razvitka i
istorijskog naslea. Pitanje sudetskih Nemaca nije proizvod nacionalsocija
lizma, ono je prisutno decenijama, prije pojave nacionalsocijalizma. p. 65.
Meutim, svaka dokumentovana analiza, pa i ova Renefartova, otkriva da
je sudetsko pitanje produkt i istorijskog naslea, a i pojave konkretnog delo-
vanja nacionalsocijalizma.
Ovo dokazuje i F. Seibt u pomenutoj naunoj studiji: Detuschland und
die Tschechen. Mnchen, 1974, pp. 78, 251286; ire: Nemecky imperialismus
proti SR, Praha, 1962; 19181939, -
, , 1959.
14
Deutschland und die Tschechoslowakei 19181945. Prag, 1965, pp.
8990.
15
. K. , - -
19331938, 1966, . 3132. , tom III,
dok. 209212, . 645650,. XVII, dok. 33, 45, 48, 78, 80, 83, 102,
113, 147, 192, 199, 218, 219, 220 i 254; eko slovenske zahranini politice 1918
1939, Praha, 1956.
16 ADAP C, 1/2, dok. 326, pp. 577579 i dok. 334, pp. 589592.
135
detskim Nemcima. Usledilo je jae meanje Nemaca iz Rajha, pa
ak i zvaninih predstavnika, to je dovelo do zvanine intervencije
ehoslovakog poslanstva u Berlinu.
17
Nacisti, dosledni svojoj taktici, ne samo da nisu mislili na izvi-
njenje, ve su ehoslovake doekali sa uenjem. Nemaki poslanik
u ehoslovakoj, dr Koh (Koch Walter), prilikom posete ministru
inostranih poslova ehoslovake, Krofti, u Pragu 13. septembra 1933.
godine, izrazio je nezadovoljstvo to su esi apostrofirali opasnost
od Treeg Rajha da imaju nameru da razbiju ehoslovaku. Na napo
menu ekih diplomata da su to istakli nacisti u svom programu Koh
se pravdao da je to to je zapisano u programskim aktima NSDAP o
ciljevima nacistike politike na istoku, zapisano pre deset godina i
da je Hitlerova diplomatija ve u stvarnosti pokazala da se bori za
mir i da potuje suverenitet susednih drava.
18
Ministar Krofta je
zatim odgovorio Kohu da je u stvarnosti drugaije i da se program
ska naela nacionalsocijalista prema ehoslovakoj ostvaruju. To do
vodi do toga da su se politiki pogledi obe zemlje o meusobnim
odnosima sueljili kao voda i vatra.
19
Antiehoslovaka aktivnost nacionalsocijalista u Sudetima i dru
gim delovima ehoslovake, u kojima su iveli pripadnici nemake
nacionalne manjine, i njihove veze sa nacistima u Nemakoj, pred
stavljale su sve veu opasnost za ehoslovaku. Stoga je ehoslova-
ka vlada zabranila, 3. oktobra 1933. godine, rad NSDAP u ehoslo-
vakoj. Voe sudetskib nacista i poslanici u Narodnoj skuptini e
hoslovake, Jung (Jung Rudolf), Kasper (Kasper Rudolf) i ubert
(Schubert Leo) su uhapeni, a Krebs (Krebs Hans), kao glavni voa
nacista u ehoslovakoj, uspeo je uz pomo ljudi iz Rajha da po-
begne.
20
Zabranom rada nacista u ehoslovakoj bila je privremeno pa-
ralisana aktivnost nemake nacionalne grupe u ehoslovakoj. Ne
make graanske partije u ehoslovakoj su se razbile u tri dela.
Jednu grupu inili su zemljoradnici (Landbiindler) i socijaldemokrati,
koji su delovali legalno, u okvirima zakona i reima ehoslovake
Republike i bili su oslonac reimu u borbi protiv nacista. Drugu gru
pu su inile konzervativne partije, koje e uskoro postati glavna re
zerva i baza nacionalsocijalista hrianski socijalisti, sa nekim
manjim grupama. Treu grupu inili su razbijeni ostaci zabra
njene NSDAP.
Na temelju ovakvog stanja poee jedan od uticajnijih prvaka
sudetskih Nemaca, Henlajn (Konrad Henlein), da osniva Zaviajni
front Heimatfront. Iz njega kasnije izrasta politika partija sudet-
17
ADAP C, 1/2, dok. 346, pp. 647648 i dok. 366, pp. 649650.
18
ADAP C, 1/2, dok. 429, p. 790. dok. 483, p. 877 i II/l dok. 51, pp. 5152.
19
Ibid, p. 791; uporedi: Nmeck imperialismus proti SR. Praha, 1962;
Encyclopedia of Third Reich, by Louis L. Snyder, New York, 1976. pp. 141142.
20
ADAP C, 1/2, dok. 483, p. 877 i II/l, dok. 51, pp. 8992; Helmuth K. G.
Rnnefart, o. c. pp. 11120.
136
skih Nemaca Sudetendeutsche Partei, skraeno SDP, u kojoj e
pozicije postepeno zauzeti nacionalsocijalisti.
21
Smeli nasrtaji nacista na ehoslovaku i dobro organizovane
mere ehoslovakih vlasti protiv NSDAP nali su, obostrano, odraza
u tampi i propagandi. Dolo je do meusobnih optuivanja sa obe
strane i slubenih intervencija. Tako je nemaki ambasador posetio
ministra inostranih poslova ehoslovake, Benea, 8. novembra 1933.
godine, i tom prilikom napao ehoslovaku tampu zbog pisanja o
ekspanzionistikim namerama Nemake prema ehoslovakoj. Bene
se nije mnogo trudio da razuveri svoga sagovornika u suprotno nego
je preporuio politiku trpeljivosti, saradnje i izbegavanja moguih
konflikata.
22
Posle samovoljnog povlaenja delegata iz Drutva naroda, 19.
novembra 1933, Hitlerova diplomatija nala se u izolovanom poloaju.
U takvim uslovima smirivanje konflikata prema Suetima bilo je
nuno i korisno i za Nemaku. Zbog ovakvih potreba i zbog uspenih
kontakata sa predstavnicima Poljske, Hitler je najavio mogunost
sklapanja pakta o nenapadanju i sa ehoslovakom. Vlada ehoslo
vake Republike bila je spremna da ravnopravno sarauje sa svim
susedima i sa interesovanjem je primila ovu Hitlerovu izjavu.
23
Radi
to konkretnijeg informisanja ehoslovaki poslanik u Berlinu, Mast-
ni (Mastny Vojtch), posetio je Ministarstvo inostranih poslova Ne
make i, pored ostalog, izneo miljenja ehoslovakih dravnika o
mogunostima i izgledima pakta o nenapadanju. Nemaka je morala,
u sluaju da eli pakt, prihvatiti realno stanje i injenicu da je eho
slovaka Republika takoe vezana paktovima sa Francuskom i Malom
antantom.
24
U stvarnosti, Hitler nije eleo takav pakt. Njemu je parola o
paktu sa ehoslovakom u tom trenutku sluila samo kao taktiki
potez.
25
Sve to su nacisti eleli bila je privremena normalizacija od
nosa sa ehoslovakom. Upravo, koristei se ovakvim potezima Hitler
je hteo, bar formalno, da ublai stvarnu izolaciju svoje zemlje. Mini
starstvo inostranih poslova Nemake, u to vreme, pie svom posla
niku u Pragu da ne postoje izgledi da se krupni problemi u odnosima
Nemake i ehoslovake mogu reiti, ali da treba nastojati da se u
konkretnim uslovima odnosi izmeu dve zemlje koliko je mogue
normalizuju.
26
Kao prvo predloena je razmena miljenja o pitanju
sudetskih nacionalsocijalista koji su se nalazili u zatvorima u eho
slovakoj .
21 DASIP LP, F 1/14, pov. br. 186 od 6. III 1934; Meseni izvetaj MlP-a
za decembar 1933, Deutschland und die Tschechoslowakei, p. 22; F. Seibt, De
utschland und die Tschechen. Mnchen, 1974, pp. 255259; R. M. Smelser, The
Sudeten Problem 19331938. Volkstumspolitik and the Formulation of Nazi
Foreign Policy, Middletown, Connecticut, 1973, pp. 4269; H. Rnnefarth, Die
Sudetenkrise in der internationalen Politik I, Wiesbaden, 1961, pp. Ill122.
22 ADAP C, 1/2, dok. 488, pp. 889890, C II/l, dok. 51, pp. 8992 i dok.
56, pp. 98100.
23 ADAP C, II/l, dok. 68, pp. 123125.
24 ADAP C, II/l, dok. 68, pp. 123125.
25 ADAP C, II/2, dok. 293, p. 537.
26 ADAP C, II/l, dok. 83, pp. 144145.
Za sudbinu nacista u zatvorima ehoslovake lino se intereso-
vao Hitler. Naredio je svom zameniku, Hesu, da se u saradnji sa
ostalim partijskim i dravnim organima pokrene stalna akcija za
pruanje moralne i materijalne pomoi nacionalsocijalistima u eho-
slovakoj i njihovim porodicama.
27
Na temelju zahteva iz Berlina, poslanik Nemake u Pragu, Koh,
ispitao je mogunosti pruanja pomoi i podrke nemakim nacional
socijalistima u ehoslovakoj i o tome je, 17. decembra 1933. godine,
poslao u Berlin izvetaj. Detaljnom analizom Koh je doao do za
kljuaka da prilike u ehoslovakoj dozvoljavaju samo finansijsku
i moralnu pomo. S obzirom na veoma dobro organizovane mere e-
hoslovakih vlasti, svaka politika ili neka druga akcija mogla je
samo da otea poloaj nemakih nacista u ehoslovakoj. injenica
da je vodstvo nacionalsocijalista u ehoslovakoj potpuno razbijeno,
a ostale nemake partije nejedinstvene nalagala je krajnju opreznost
u radu nacista u ovoj zemlji. Novana pomo stizala je preko ile
galnih kanala poslanstva u Pragu. Pomo porodicama zatvorenih na
cista trebalo je da odigra posebnu ulogu u moralnom smislu, radi
pridobijanja nemakog stanovnitva u ehoslovakoj za Rajh.
28
U cilju organizovanijeg pruanja ove pomoi u Ministarstvu ino
stranih poslova Nemake odrano je, 19. decembra 1933. godine, sa-
vetovanje kome je prisustvovalo nekoliko vodeih nacista iz raznih
ministarstava i partijskih foruma. Na sastanku je utvreno koliko ko
treba ubudue da daje. Odreeno je da poslanstvo Nemake u Pragu
za najhitnije potrebe odmah odvoji deo novca za pruanje pomoi
nacistima u ehoslovakoj. Formiran je Komitet za pomo, koji je
u toku est narednih meseci trebalo da obezbedi najmanje po
5.000 RM za naciste u ehoslovakoj. Ministarstvo inostranih poslova
trebalo je da d 30.000 RM za procese protiv nacionalsocijalista koji
su se nalazili u ehoslovakim zatvorima. Odreenu sumu za potrebe
propagande trebalo je da obezbedi Ministarstvo za propagandu.
29
Savetnik u Ministarstvu inostranih poslova Hifer (Hffer Her
mann) putovao je, poetkom januara 1934. godine, u Prag sa zadat
kom da detaljnije ispita poloaj nemake nacionalne manjine u e
hoslovakoj i, posebno, mogunosti podele pomoi nacionalsocijalis
tima i njihovim porodicama. Hiferov izvetaj od 12. januara 1934.
godine pun je pesimistikog gledanja na mogunosti rada sa nacio
nalsocijalistima u ehoslovakoj. Mere ehoslovake vlasti protiv
okupljanja i delovanja nacista pogodile su i one Nemce koji su izjav
ljivali da ele da rade u okviru ehoslovake Republike i u duhu
njenih zakona. Hifer izvetava da neki nacionalsocijalisti moraju da
se javljaju policiji i tri puta dnevno. Zbog ovakvih mera ehoslo-
vake rad sa razbijenim organizacijama NSDAP i pojedincima, kao
i pruanje novane pomoi, morali su da se odvijaju oprezno. Nov
ana pomo, deljena u ekim krunama, imala je eljeni efekat kako
27
ADAP C, II/l, dok. 128, pp. 222223.
2
ADAP C, II/l, dok. 132, pp. 230233.
2
ADAP C, II/l, dok. 137, pp. 243245.
138
u materijalnom tako i u moralnom smislu. Posebno snaan efekat
imala je suma od 8.036 ekih kruna, koju je lino poslao Hitler.
30
Sve tei uslovi za rad nacionalsocijalista u Cehoslovakoj izaz
vali su nove mere u Rajhu, posebno u pogledu predostronosti u radu
s Nemcima u Cehoslovakoj. U duhu optih smernica organizovanja
rada sa Nemcima u inostranstvu,
31
partijski zamenik Adolfa Hitlera,
Hes, izdao je posebna uputstva za rad sa Nemcima u Cehoslovakoj
Republici. Uputstva su sadravala mere krajnje opreznosti u susre
tima i saradnji Nemaca iz Rajha i onih koji ive u Cehoslovakoj.
Pored ostalog, bilo je privremeno zabranjeno regrutovanje Nemaca
iz Cehoslovake u SS i SA odrede.
32
Svakako da je ova predostronost Nemake u pogledu delovanja
nacionalsocijalista u Cehoslovakoj Republici imala razloge i proizi-
lazila je iz konteksta opteg poloaja Nemake i odnosa u svetu u to
vreme. Pored toga to je Nemaka bila izolovana, ona je imala i mno
ge druge razloge i opravdanja za opreznost prema Cesima.
Cehoslovaka je u to vreme bila vojniki spremnija i ulazila je
u red jaih zemalja Evrope u pogledu opremljenosti i mogunosti
njene armije. Uz sebe je imala i savez zemalja koje su inile Malu
antantu. Uz sve to, otpor Dolfusa protiv Treeg Rajha u Austriji bio
je sve jai.
Ovakve prilike u Evropi i veoma dobro organizovane akcije re
ima u Cehoslovakoj protiv nemakih nacionalsocijalista svodile su
pokuaje Rajha, da uspe u svom poduhvatu podrivanja Cehoslovake
Republike, na najmanju meru. Pozicije nacionalsocijalista u Ceho
slovakoj bile su jo vie oslabljene posle februarskih dogaaja u
Beu i potpisivanja Rimskih protokola, marta 1934. godine, koje je
Cehoslovaka doekala sa simpatijama.
33
Ovo je navelo vou saveza Nemaca u inostranstvu, dr tajna-
hera (Steinacher Hans), da 19. marta 1934. godine, u Ministarstvu
inostranih poslova Nemake izjavi kako se u dogledno vreme, u po
stojeim okolnostima, ne moe misliti na nacionalsocijalistiku poli
tiku organizaciju sudetskih Nemaca. tajnaher je zakljuio da e su-
detski Nemci morati da se oslone, uglavnom, na sopstvene snage.
Razvoj situacije na jugu i zaotravanje odnosa sa Dolfusom, nala
gali su Rajhu privremeno mirovanje prema Cehoslovakoj. Da bi se
ovakva taktika provodila to striktnije, u martu 1934. godine, poja
ana je kontrola rada prema Cehoslovakoj. Sve akcije su bile cen-
tralizovane i strogo voene od najviih rukovodilaca Rajha. Prepo
ruivana je taktika organizovanog i smiljenog rada na due vreme,
uz oslonac na Folksdojere u Cehoslovakoj. Delatnost Rajha meu
sudetskim Nemcima ometale su snage meu samim Folksdojerima
u Cehoslovakoj (antinacistiki orij entisane) uglavnom pripadnici
Agrarne partije i Socijaldemokratske partije sudetskih Nemaca.
34
30 ADAP , II/l, dok. 180, pp. 180343; H. Rnnefarth, . . 123126.
31 ADAP , II/l, dok. 74, . 133.
32 Ibid, dok. 180, p. 343.
33 Survey of International Affairs 1935, Oxford-London, 1936, pp. 279298.
34 ADAP C, II/2, dok. 330, p. 601, 355, pp. 653655, 311, pp. 664667, 453,
pp. 803806.
Meutim stagnacija nacionalsocijalistikog pokreta i uticaja iz
Rajha meu sudetskim Nemcima. krajem 1933. i poetkom 1934. go
dine, nije bila dovoljna i trajna garantija bezbednosti ehoslovake.
Novi militaristiki kolos na zapadnim i severozapadnim granicama
ehoslovake Republike, sa opasnim revanistikim pobudama i os
vajakim namerama rastao je. Oekivala se brza i neminovna pro
mena odnosa snaga na tetu male ehoslovake. Zbog toga je eho
slovaka vlada nastavila sve akcije i poduhvate koji su sputavali re
vanizam i militarizam Nemake
ehoslovaka je pomogla, u granicama svojih mogunosti, i po
drala formiranje Balkanskog pakta. Gajene su odreene nade i u
Rimski trougao i vre povezivanje Italije, Maarske i Austrije.
Isto tako, sve snage i akcije, koje su doprinosile jaanju poloaja
Treeg Rajha, nisu uivale simpatije u ehoslovakoj. Tako je u ovoj
zemlji veoma nepovoljno ocenjen Pakt o nenapadanju izmeu Ne
make i Poljske. Vrljanje nacista u susednoj Austriji posebno je
zabrinjavalo ehoslovaku diplomatiju, a naroito pokuaj pua u
Beu jula 1934. godine.
ehoslovaka diplomatila bila je nezadovoljna razvojem zbiva
nja, a posebno dolaskom Papena u Be, kao novog diplomatskog
predstavnika Nemake u ovoj zemlji i oveka koji je trebalo da do
prinese smirivanju napetih odnosa izmeu Austrije i Nemake.
35

eki diplomati su proroanski ukazali da e Papen nastaviti poli
tiku Treeg Rajha prema Austriji, samo na drugi nain. Dok su nje
govi prethodnici hteli da pridobiju Austriju silom, fon Papen e to
initi drugim sredstvima, mirnim putem. Oni e, postepeno, oslabiti
pozicije svojih protivnika u vladi Austrije, ojaati snage pristalica i
istomiljenika, koristei se i samim Austrijancima, i to onima koji
predstavljaju narod i sprovesti anlus.
ehoslovaka diplomatija je videla jedinu mogunost borbe pro
tiv ove opasnosti u jaanju sistema kolektivne bezbednosti u celoi
Evropi, a posebno na podruju Podunavlja i u jugoistonoj Evropi.
36

Zato su osude, koje su Nemakoj uputile neke zemlje naile na ve
liko odobravanje u ehoslovakoj. Pozdravljena je zajednika dekla
racija Italije, Francuske i Engleske, u kojoj su osueni pokuaii mi
niranja austrijske nezavisnosti i nastojanja da se nau putevi vre
saradnje izmeu Italije i Francuske, u leto 1934. godine. Sa posebnom
panjom doekana je ideja Francuske o stvaranju Istonog pakta,
kome je osnovni cilj bio spreavanje sukoba na prostoru istone Ev
rope i u tome sklopu i eventualnih ekspanzionistikih namera Ne
make u ovom osetljivom delu evropskog kontinenta.
37
Oko pripre
manja Istonog pakta naroito se zaloio tadanji ministar inostranih
poslova Francuske republike Lui Bartu sve dok niie poginuo u aten
tatu na jugoslovenskog kralja Aleksandra Karaorevia, u Marseju,
35
, tom XVI, dok. 281, . 515518.
36
ADAP , III/l, dok. 33, dp. 7980; uporedi: A. Gajanova, SR a sred-
njeevrooska politika velmoci (19181938). Praha, 1967, pp. 329359.
37
, tom XVII, dok. 417. pp. 725726, 424, pp. 783789, DDF,
1/6, dok. 99, pp. 252258, 299, pp. 637640.
oktobra 1934. godine. Naslednik Bartuov, Lavai, odloio je napore i
plan svoga prethodnika o Istonom paktu i ustremio nastojanja na
sklapanje ugovora sa Italijom, koji je konano, 7. januara 1935, pot
pisan u Firenci. I ovo pribliavanje Francuske i Italije, ma koliko
bilo nepopularno u zemljama Male antante (posebno u Jugoslaviji
zbog njene ugroenosti od strane Italije) budilo je nade u ehoslo-
vakoj da bi ono moglo doprineti spreavanju anlusa Austrije, a
takoe i ekspanzionistikim namerama prema ehoslovakoj i zem
ljama jugoistone Evrope.
38
Hitlerova odluka o uvoenju Zakona o obaveznoj vojnoj obuci,
marta 1935, nagnala je Lavala da se ire pozabavi stvaranjem bede
ma protiv namera Nemake na istoku. Obnovljena je akcija za pri
premanje Istonog pakta, koji je trebalo da okupi sve istono-evrop-
ske i neke zemlje iz jugoistone i centralne Evrope, sa zadatkom da
deluje na odravanju postojee ravnotee snaga.
39
Nemci su ovaj
pakt odmah odbili, a za njima dravnici i vlade, zemalja koje su vie
strahovale od mirne saradnje sa boljevicima, nego od rata i agresije
nacionalsocijalistike Nemake. Plan izgradnje Istonog pakta, koji
bi predstavljao stub kolektivne bezbednosti na najosetljivijim podru
jima Evrope, svesrdno je uz SSSR prihvatila i ehoslovaka, koja se
nalazila na najugroenijem poloaju i bila izloena opasnosti od sve
spremnijeg nemakog militarizma.
40
ehoslovaka je ideju Istonog pakta prihvatila iz vie razloga.
Nemaka je, posle uvoenja opte vojne obaveze i breg naorua-
vanja, predstavljala veliku opasnost za Cehoslovaku. Politiko sta
nje u ehoslovakoj, posebno odnosi meu graanskim partijama,
bili su sve nesreeniji. Pripremali su se parlamentarni izbori, a vla
dajue stranke nisu bile ni malo sigurne u pobedu. U takvim uslovi-
ma vlada ehoslovake je traila saveze sa svim susedima. U neko
liko navrata uinjeni su pokuaji da se poprave odnosi i sa Nema
kom. Kao prvi korak ehoslovaci su predlagali obostrano reavanje
pitanja emigranata.
41
Hitleru je bilo jasno da pozicije ehoslovake slabe i nije mu
bilo nuno da se odrekne pomoi emigranata iz ehoslovake koji
su predstavljali znaajan faktor u pridobijanju sudetskih Nemaca.
Nacisti iz Rajha su cenili da nee moi da ojaaju razbijenu NSDAP
u Sudetskoj oblasti, pa su pribegli novoj taktici: osvajanju pozicija
u Henlajnovom Hajmatfrontu. Poetkom 1935. godine poinju ei
kontakti sa pojedincima iz Henlajnove partije i razmatraju se mo
gunosti svestrane podrke Henlajnu.
42
Nemaki poslanik Koh, u jed-
38 DDF, 1/7, dok. 224, p. 335, 413, p. 658, 417, pp. 661663, 418, pp. 663664,
476, pp. 753758. Documents on International Affairs, 1935, Vol. I. London,
1936, pp. 1524. Archiv der Gegenwart 1935, pp. 18011802.
39 DASIP LP, 11/14, MIP KJ, meseni izvetaj, pov. br. 188, 1934. od 18.
augusta 1934; B. H. Cwnojic, o. c. pp. 5589.
40
flBII CCCP, tom XVII, dok. 34, pp. 5660, 50, pp. 9499, 123, pp. 190
192, 129, pp. 196199, 163, pp. 264265.
ADAP C, III/2, dok. 477, p. 881, 511, p. 949, 523, p. 969.
42
R. M. Smesler, o. c. pp. 70142; H. Rnefahrt, o. c. pp. 123126.
nom izvetaju iz Praga, od 5. februara 1935. godine, ire razmilja
o ovom pitanju. On nasluuje iroke mogunosti Hajmatfronta u
narednim parlamentarnim izborima. Koh je bez dvoumljenja za po
drku Hajmatfrontu, ali strahuje da pri tome ne izazovu ehoslo
vaku da Hajmatfront stavi pod udar zakona ehoslovake Repub
like. Isto tako osea se bojazan da Hajmatfront ne povedu pojedinci
iz Henlajnove grupe stazama austrijskog kancelara Dolfusa.
43
Mogunosti Henlajnovog pokreta najbolje je sagledao rukovodi
lac Narodnog saveza Nemaca u inostranstvu (Volksbunds fr das
Deutschum im Ausland VDA) Stajnaher, koji, kao potporu Hen-
lajnu za pripreme nemake nacionalne manjine u ehoslovakoj za
izbore, trai od Rajha tri miliona ekih kruna, odnosno,
300.000 RM.
44
Uporedo sa pomoi, koja e poeti da pritie, menjan je u pot
punosti odnos prema Henlajnu. Ne napada se vie njegova saradnja
sa reimom ehoslovake Republike. Hitlerov zamenik u NSDAP,
Hes, izdao je, 11. marta 1935. godine, nareenje da se u tampi Rajha
obustave svi napadi na vou sudetskog Hajmatfronta, Henlajna.
45
Izgleda da su ehoslovaci potcenili ovu opasnost i eventualnu
mogunost da se Henlaj nov pokret pretvori u glavno Hitlerovo oru
e za razbijanje ehoslovake Republike. ehoslovaka vlada je ve
like nade gajila u perspektive razvoja meunarodnih odnosa, poseb
no u mogunost ostvarenja saradnje izmeu Francuske i SSSR-a,
ime bi se onemoguilo ostvarenje ekspanzionistikih planova Tre
eg Rajha.
Sklapanje Francusko-sovjetskog sporazuma o uzajamnoj pomoi,
2. maja 1935. godine, doekano je sa velikim oduevljenjem od svih
demokratskih struktura u ehoslovakoj. ehoslovaka vlada i dip-
lomatija su ve 16. maja iste godine potpisali Sovjetsko-ekoslovaki
ugovor o bezbednosti i uzajamnoj pomoi.
46
Ovaj ugovor, i pored sla
bosti, od kojih je bila najvanija uslovljavanje ispunjenja slova
ugovora i meusobnih obaveza uz obaveznu saglasnost Francuske,
davao je nade ehoslovacima da bi blok Francuske, SSSR-a i eho
slovake mogao da obuzda eventualnu invaziju Treeg Rajha prema
ehoslovakoj ,
47
Iako ovaj sporazum sa SSSR-om nije bio nikakva pretnja Ne-
maokj, on je od nacista doekan sa najcrnjim osudama.
48
Nacisti su
43
ADAP , III/2, dok. 482, pp. 888889.
44
Ibid, dok. 509, pp. 947948.
45
ADAP C, III/2, dok. 525, pp. 973974.
46
, tom XVIII, dok. 95, 122, 127, 149, 152, 157, 169, 166, 197, 199,
200205, 219 i 223; tom XIX, dok. 46, 50, 84, 114, 138, 357. Documents on Inter
national Affairs 1935. Vol. I p. 140.
47
. . , . . . 22239; . . ,
(19341935). u: Studia Balcanica, 4, Sofija,
1971, . 537; uporedi: South-Eastern Europe, London, . 32;
19181939 . , 1959. , tom XVIII, dok.
264, . 388389, 291, . 422.
48
DBFP, II/15, dok. 382, . 484487, 283, . 487492, 504, . 637, 538,
. 608 i dok. 549, . 702.
1 4 2
bili protiv ovoga pakta, jer je saradnja izmeu Cehoslovake i dru
gih dveju evropskih sila predstavljala smetnju namerama nacista
da prvom povoljnom zgodom zbriu ehoslovaku dravnu zajednicu
sa karte Evrope.
Pre potpisivanja pakta, ministar inostranih poslova Cehoslo
vake, Bene, pokuao je da razuveri Nemce u to da pakt ima bilo
kakve agresivne namere prema Rajhu. On je, dan uoi potpisivanja
pakta sa SSSR-om, vodio razgovor sa poslanikom Nemake u Pragu
i uzalud se trudio da mu objasni i dokae da taj pakt ima jedino
odbrambeni karakter. Bene je pokuao da ubedi poslanstvo Nema
ke u potrebu stvaranja paktova i izmeu drugih zemalja Evrope,
ukljuujui tu i Nemaku. Poslanik Rajha je otiao sa sastanka za
dovoljan, ne zbog uspeha i rezultata razgovora, ve zbog toga to
je kod svoga sagovornika, kako je on to sam izjavio, osetio strah od
moi Treeg Rajha koji je ve postojao kod ehoslovaka.
49
Nacisti iz Rajha imali su razloga da se raduju uspesima nemake
nacionalne manjine u Cehoslovakoj. Do pre dve godine skoro ano
nimni, Henlajn i njegov Hajmatfront postigli su neoekivane uspe-
he na parlamentarnim izborima u Cehoslovakoj, 22. maja 1935. go
dine. Od oko 2,000.000 nemakih biraa Henlajnova grupa je dobila
preko 1,249.497 glasova sa 44 mandata i izbila u red najjaih par
tija u ehoslovakom parlamentu. Ostale nemake partije su dobile
22 mandata. Bilo je to po prvi put da jedna nemaka partijska gru
pacija osvoji dve treine glasova svih Nemaca u Cehoslovakoj.
50

Uspesi Henlajna predstavljali su senzaciju u svetu. Iznenaeni su
bili, jedan pozitivno, a drugi negativno, i Hitler i Bene, jer su oboji
ca potcenili Henlajna.
Posle ovih uspeha u Rajhu su se uverili da vie ne preti opas
nost Henlajnovoj partiji da bude zabranjena u Cehoslovakoj, jer je
to bila snaga koju su organi ehoslovakog reima morali da uvaa
vaju. U Rajhu su se pribojavali jedne druge opasnosti: da ne ojaa
ju, u Henlajnovom sudetskom bloku, one snage koje bi elele da us-
mere svoju borbu u cilju sopstvenog razvoja u Cehoslovakoj Re
publici. U tom smislu trebalo je nastupati posebnom i dobro orga-
nizovanom taktikom i prema sudetskim Nemcima i prema Cehoslo
vakoj Republici. Da se ne bi izazvale neeljene akcije cehoslovake
vlade, nemakoj tampi i javnosti je naloeno uzdravanje i ravno
dunost na uspehe sudetskih Nemaca.
51
Izvanredne uslove za sueljavanje sudetskih Nemaca i Benee-
vog reima pruala je nejedinstvenost i razbijenost ehoslovakih
graanskih partija. Pored sudetske grupacije, vei broj poslanikih
mesta dobile su antireimske partije, Glinkin autonomni blok u Slo
vakoj 22 mandata i Komunistika partija Cehoslovake 30 mandata.
49 ADAP C, IV/l, dok. 89, pp. 159160.
50
ADAP C, IV/l, dok. 99, pp. 184186; Survey of International Affairs
1936. pp. 491493; F. Seibt, o. c, p. 262; H. Rnnefahrt, o. c, pp. 133152.
si Ibid, p. 186.
143
Odlaui iz taktikih razloga borbu za sudetske Nemce, Rajh je
otricu borbe protiv ehoslovake, u 1935. godini, usmerio na me
unarodne odnose. Pod najstranijim udarom se naao ehoslovako-
-sovjetski pakt o nenapadanju. Nacisti su optuivali ehoslovaku za
agresivne namere, pripremajui sopstvenu agresiju i potpuno uni
tenje te iste ehoslovake. Povedena je propaganda i diplomatska
akcija za kompromitovanje ovoga pakta. Poslanstvima u inostran-
stvu je naloeno da pakt objanjavaju kao pretnju i opasnost od
Sovjetskog Saveza i komunizma. ehoslovaka je oznaavana kao
brod nosa sovjetskih aviona za unitavanje slobodne Evrope. Ras
pirivan je strah kod velikih i malih naroda Evrope. Rumuniji je uka
zivano da e kroz nju ii ratni put za prebacivanje Crvene armije
do ehoslovake, itd.
52
Uporedo sa intenzivnijom diplomatskom i propagandnom aktiv
nou, Rajh poinje da daje novanu pomo Henlajnu, koji, pove
zujui svoju grupaciju, stvara i uvruje optu nemaku partiju,
pod nazivom Partija sudetskih Nemaca.
53
Ve 29. maja, voa saveza Nemaca trai od Ministarstva ino
stranih poslova Rajha da kao pomo sudetskim Nemcima odredi
272.852 RM, koje je ovaj sam ve bio u pomenute svrhe potroio.
54

Novana pomo Sudetskoj partiji poela je da tee redovno i u ve
likim iznosima. U septembru je bilo odreeno da se za dnevne no
vine sudetskih Nemaca d jednokratna protivuvrednost (ekvivalent)
od 400.000 RM.
55
Sve vee ulaganje i organizovan rad doveli su do eljenih re
zultata. Nacistika orijentacija u Sudetskoj partiji poinje da postaje
sve uoljivija. Ministarstvo inostranih poslova Nemake posetila je,
2. septembra 1935. godine, delegacija partije sudetskih Nemaca, u
ijem sastavu su bili Frank (Frank Karl Hermann), ikedanc (Schi-
ckedanz) i Holman (Hollmann).
Najvie panje i ovoga puta posveeno je saradnji i pomoi Raj
ha Sudetskoj partiji. Predstavnici Sudetske partije zatraili su hitnu
pomo za rad partije u iznosu od 585.000 RM, koja je trebalo da
bude isplaena do 10. novembra 1935. godine. Iako nisu dobili ovaj
iznos odjednom, Rajh je poeo da alje sve zamanije svote, uglav
nom za politike i propagandne akcije Sudetske partije.
56
Istovremeno sa organizovanim osvajanjem pozicija meu sudet
skim Nemcima, Hitler je i dalje veoma angaovano radio na diskre-
52 ADAP C, IV/1, dok. 105, pp. 194195, dok. 107, pp. 199201, dok. 129.
pp. 242243.
53
W. L. Shirer, u: The Rise and Fall of the Third Reich, London, 1975,
p. 440, kae da je Konrad Henlajn primao meseno iz Rajha do 1935. godine
oko 15.000 maraka. U: Deutschland und die Tschechoslowakei, pp. 9495, na
vodi se cifra od preko 300.000 DM, koje je Henlajn primio samo za kampanju
oko izbora u Cehoslovakoj, maja 1935. godine; uporedi: R. M. Smelser, o. c.,
pp. 123126; H. Rnnefahrt, o. c., pp. 133142; F. Seibt, o. c., pp. 261264.
54 ADAP C, IV/1, dok. 119, pp. 227228.
55 ADAP C, IV/1, dok. 285, pp. 603607.
56 ADAP C, IV/2, dok. 320, p. 668, dok. 357, p. 729, dok. 413, p. 806, dok.
512, pp. 10051006.
144 i
ditovanju spoljne politike ehoslovake Republike. I dalje je teite
udara bilo usmereno na iskrivljavanje smisla i ciljeva saradnje e
hoslovake sa njenim saveznicima, posebno sa Sovjetskim Savezom.
Uzalud su bila sva nastojanja ehoslovakih dravnika da Nemcima
objasne odbrambeni karakter paktova koje je sklopila ehoslovaka,
u emu je naroito bio uporan Bene.
57
Nacisti nisu eleli nikakva objanjenja, ve su uporno radili na
irenju vesti i histerije o navodnoj opasnosti od boljevizma, koju
Evropi donosi ehoslovako paktovanje sa Sovjetskim Savezom.
58

U isto vreme ti veliki zagovornici zatite Evrope od boljevizma
imali su izraen ratni plan za napad na ehoslovaku i za njeno bri
sanje sa lica Zemlje. Na granicama ehoslovake, krajem 1935, po
inje serija incidenata koju izazivaju nemaki nacisti.
59
Sve izrazitija opasnost sa severa i slabljenje kohezije u Maloj
antanti, zbog koketiranja vlade Kraljevine Jugoslavije sa Hitlerom,
prisiljavali su ehoslovaku da trai nove izlaze za osiguranje svoje
bezbednosti. U tom cilju pozdravljen je Streza front, prihvaen obe-
ruke podunavski pakt i, kao otpor anlusu Austrije, ak prieljki
vana restauracija Habsburgovaca u Beu. U sve teim okolnostima
za bezbednost ehoslovake, u eri kad su veze sa starim saveznicima
postajale labavije, dravnici ehoslovake pokuavali su da iznau
nove mogunosti radi obezbeenja mira u centralnoj Evropi.
Tako se pojavio, poetkom 1936, novi plan oslanjanja malih dr
ava srednje Evrope na sopstvene snage, takozvani Hodin plan (Mi
lan Hoda), uz odricanje od zatite velikih sila i njihovog meanja u
pitanja sudbine ovih zemalja. Osnovni problem u ostvarenju ovoga
plana predstavljao je otpor maarske buroazije, koja je, upravo uz
pomo Nemake, oekivala ispunjenje svojih ambicija. Mnogi kon
kretni pokuaji ehoslovakih dravnika na ovome planu u kontak
tima sa predstavnicima vlada Austrije i Maarske, poetkom 1936,
usled otpora maarskih revizionista i smetnji koje su stvarali nacisti
iz Nemake, ostali su bez uspeha.
60
Ne samo da nije dolo do zbli-
enja ehoslovake i Maarske, to je prema planu Hode trebalo
da bude prvi korak u izgradnji bloka malih podunavskih zemalja,
ve je, krajem 1936, dolo do zaotravanja odnosa izmeu Maarske
i ehoslovake. Sve izrazitija orijentacija vlade Milana Stojadino-
via u Jugoslaviji prema Nemakoj, jaanje pronemaki opredelje-
nih snaga u Rumuniji posle pada Tituleskua, opadanje uticaja Fran
cuske u srednjoj Evropi, pogorali su poloaj ehoslovake Re
publike.
61
57 ADAP , IV/2, dok. 359, p. 731. i dok. 429, p. 841.
58 DDF, II/3, dok. 289, pp. 423424. ADAP C, IV/2, dok. 359, pp. 731, 429,
pp. 841843.
53 Deutschland und die Tschechoslowakei, . 25. Survey of international
Affairs 1936, pp. 484485; A. Gajanova, . C., pp. 343347.
60
. . , - (19351939), Mos
kva, 1972, . 1542; ADAP , I V/l, dok. 249, p. 259, dok. 253, p. 534, dok. 280,
p. 593, IV/2, dok. 560, p. 1108, dok. 580, p. 1152, dok. 593, p. 1179.
ei DDF S 1/2, dok. 42, 52, 140, 377 i 422. S 1/4, dok. 48, 72, 81, 161 i 213;
, tom XIX, dok. 6, 46, 181 i 392.
10
145
Oseajui nadmo nad usamljenom ehoslovakom, Hitler na
stavlja svoju nepotenu igru nudi saradnju uz istovremeno poja
avanje pritisaka na granicama ehoslovake. Tako je, u cilju izola
cije ehoslovake iz Berlina, 7. marta 1936, potekla nova ponuda
pakta o nenapadanju izmeu dve zemlje.
62
Pitanje sudetskih Nemaca preneseno je na meunarodnu po
zornicu. Gebelsova propagandna maina irila je vesti o muenikom
poloaju nemake manjine u ehoslovakoj i o nasilju koje nad nji
ma ine organi ehoslovake vlasti. Uz novanu pomo, koja je sada
tekla u stotinama hiljada RM nacisti su postepeno osvajali pozicije
u Henlajnovoj partiji, usmeravajui je u sve otvoreniju borbu pro
tiv ehoslovake drave. Henlajn je postajao posluni pion u rukama
Hitlera.
63
Njegova grupa u ehoslovakom parlamentu redovno je
glasala protiv svih mera vlade i drugih organa ehoslovake skup
tine.
64
Uporedo sa jaanjem antiehoslovake aktivnosti u meunarod
nim odnosima i raspirivanjem revizionistikog pokreta meu sudet-
skim Nemcima, Hitler je, iz taktikih razloga, imajui u vidu ire
planove i kalkulacije u evropskim okvirima, ponovo, u novembru
1936. godine, ponudio pregovore o paktu izmeu Nemake i eho
slovake. Predsednik Bene je, 13. novembra, prvi put primio Hitle-
rove emisare, grofa Trautsmandorfa (Grafen Trautsmandorff) i
dr Haushofera (Haushofer), koji su preneli Hitlerove predloge o
paktu. Osnovni cilj ovih predloga je bio kompromitovanje ehoslo-
vake i slabljenje njenih veza sa Sovjetskim Savezom. ehoslovaki
nacrt ugovora, raen na principima ravnopravnosti i potovanja slo
boda i jednog i drugog naroda, iz decembra 1936, odbijen je, uz isti
canje zahteva da se nemakoj nacionalnoj manjini u ehoslovakoj
daju takva prava koja bi krnjila i integritet ehoslovake Republike.
Drugi zahtev, da se prekine saradnja i otkae pakt sa SSSR-om, od
koga je u tim uslovima ehoslovaka mogla jedino da oekuje sigur
niju podrku, direktno je zadirao u suverenitet ehoslovake drave.
65

Hitler ni ovoga puta nije pomiljao na ravnopravnu saradnju i po
tovanje slova ugovora sa ehoslovakom. Pronalazio je nove na
ine jaanja pritiska na ehoslovaku i na njenu meunarodnu izo
laciju, igrajui na najosetljiviju kartu na opasnost od bolje
vizma. U ovo vreme, svoju podrivaku aktivnost u ehoslovakoj,
nacizam je poeo da prenosi na najkonzervativnije slojeve ekog
i slovakog naroda. U sklopu te aktivnosti obilato su pomagani na-
ciondlsocijalistiki pokreti slovakih separatista.
66
62
Deutschland und die Tschechoslowakei, p. 26.
63
Ibid, pp. 2728; DDF, II/3, dok. 122, pp. 175177, 154, p. 228.
64
DASIP LP, 1936, VI/14, pov. br. 713 od 27. maja 1936, Meseni izvetaj
MIP J za april 1936, pov. br. 12759 od 23. maja 1936.
65
Ibid; Survey of International Affairs 1937. I, Oxford London, 1938,
pp. 448456.
66
Deutschland und die Tschechoslowakei, p. 119: DDF, II/3, dok. 293, p.
426, 469, pp. 737740.
146
Poto je postigla eljene uspehe u izolaciji ehoslovake, u slab
ljenju njenih veza sa Francuskom, u podrivanju kohezije u Maloj
antanti, Nemaka e, tokom 1937. godine, usmeriti svoju aktivnost
na jaanje delovanja nemake nacionalne grupe. Broj incidenata na
samoj granici i u krajevima ehoslovake gde je ivelo izmeano
nemako i eko stanovnitvo stalno je rastao. Predstavnici nema
kih sudetskih partija, po instrukcijama iz Nemake, svakodnevno su
postavljali nove zahteve ehoslovakoj vladi, koji su imali za cilj, ne
ostvarivanje prava nemake manjine u ehoslovakoj, ve podriva
nje ehoslovake drave i njeno ruenje. Najvei deo tih zahteva,
pa ak i deo onih koje su prihvatale ehoslovake vlasti, vodili su
uvoenju nacionalsocijalistikih drutvenih odnosa meu sudetskim
Nemcima, odnosno, na tlu ehoslovake, u kojoj je vladao demokrat
ski buroaski poredak.
Pritisnuta mnogim unutarnjim tekoama i u uslovima meu
narodnih odnosa koji su sve vie bili upereni protiv ehoslovakih
nastojanja da se suzbije pritisak sa severa (saradnja Velike Brita
nije i Nemake, povlaenje Francuske iz Podunavlja, oigledno na
putanje ehoslovake od strane starih saveznika, Kraljevine Jugo
slavije i Rumunije, sve otvorenije pretnje revizionista iz Maarske i
Poljske) prisilili su ehoslovaku vladu da odstupa pred nemakom
nacionalnom manjinom. U februaru 1937. godine vlada je ponudila
mnoge znaajne ustupke nemakoj nacionalnoj manjini. Meutim,
predstavnici sudetske nemake partije, na elu sa Henlajnom, nisu
postavljali zahteve u elji da se oni ree, ve obrnuto, da se njiho
vim neispunjavanjem jo vie zaotravaju odnosi izmeu njih i eha
i Slovaka. Krajem februara, Henlajn je postavio nove zahteve, ije
bi ispunjenje direktno ilo protiv suvereniteta ehoslovake Repub
like.
67
Jaz izmeu ehoslovake drave, koja se pokuavala ouvati
u sve snanijoj matici uzburkane evropske politike, i dela njenih
sugraana Nemaca, koji su duhom, telom i voljom postali deo
druge velike zemlje i njene ekspanzionistike politike, sve se jae
produbljavao.
U novembru 1937. zavravala se Hitlerova velika bitka u vie
godinjem obuzdavanju i priklanjanju ka nemakim ciljevima veli
kog diktatora sa juga, Benita Musolinija. Uoi pristupanja Italije
Antikominterna paktu, pred definitivno savlaivanje nestalnih elja
i namera Benita Musolinija, sav u zanosu, Hitler je, 5. novembra
1937. godine, u krugu najbliih saradnika, izneo definitivni plan
otvaranja procesa osvajanja evropskog kontinenta i uspostavljanja
svetskog gospodstva. Na prvom koraku ka stvaranju monog jezgra
budueg nemakog carstva u Evropi, od oko 85,000.000 stanovnika,
rtve su trebale da budu ehoslovaka i Austrija. Izneo je svoju od
luku da ve u toku naredne, 1938. godine, o emu emo u drugoj
knjizi detaljnije govoriti, prikljui Rajhu Sudetsku oblast i Austriju,
67 Survey of International Affairs 1937. I, p. 449 i 451.
io* i A.n
kako bi se stvorila to jaa baza za poetak velikog svetskog obra
una i krenulo u osvajanje prostora na jugoistoku i istoku Evrope.
68
Polazei od pripremljenosti akcije i uspeha dotadanjih podu
hvata, Hitler je odluio da prva rtva bude Cehoslovaka. Smatrao
je da je u pripremanju i okupljanju nemake nacionalne manjine u
Cehoslovakoj postignut takav rezultat da garantuje pun uspeh ove
akcije. Istovremeno, nacisti su ve tada bili ubeeni da su dovoljno
rastrojili itav sistem kolektivne bezbednosti na ovom prostoru, po
sebno da su uspeli rastrojiti Malu antantu i da sa te strane ne treba
oekivati nikakvu opasnost. Polazei od ve isprobane i pokazane
kolebljivosti i popustljivosti, vlada Velike Britanije i Francuske, Hit
ler je vrsto verovao da one nee intervenisati.
Najvaniji razlog da je u ovom planu Austriju bio stavio na
drugo mesto, bila je Italija. Hitler je pretpostavljao da e Musolini
jo uvek pokuati da se suprotstavi takvom aktu i stoga je smatrao
da je korak prema Austriji bolje izvesti posle uspenog koraka pre
ma Cehoslovakoj.
Videemo to kasnije. Razvoj odnosa u svetu i, posebno, dranje
Musolinija, krajem 1937. i poetkom 1938. godine, uslovie izvesne
promene u Hitlerovim planovima i njegova armija e krenuti prvo
preko austrijske granice, pa onda u Sudetsku oblast, o emu emo
govoriti u drugoj knjizi.
Brzom slabljenju uloge Cehoslovake, jedne od najvanijih ze
malja u sistemu kolektivne bezbednosti u Evropi i njenom pretva
ranju u najslabiju kariku na putu ekspanzije Treeg Rajha doprinelo
je mnogo inilaca. Jednom od njih, Folksdojerima i njihovoj ulozi
u slabljenju cehoslovake drave posvetili smo dosta panje u pret
hodnom delu teksta. Unutarnjem slabljenju Cehoslovake Republike
znatno su doprineli i razdor i sukobi interesa graanskih partija
od krajnje levih socijaldemokrata, do desnih faista generala Gajde.
Posebnu opasnost za ehoslovaku dravnu zajednicu predstavljala
je stalna borba meu ehoslovakim graanskim strankama koja je
bila najotrija u trenucima izbijanja na politiku pozornicu i jaanja
nacistiki nastrojene Henlajnove partije sudetskih Nemaca. Poetak
kraja cehoslovake buroaske republike poeo je onoga momenta
kad je nemaka nacionalna grupa kao nacionalna manjina, na maj
skim izborima 1935. godine, dobila najvei broj glasova.
U istom trenutku negativnu ulogu je igrao i slovaki nacionalni
pokret. Iznikao na osnovama opravdane borbe za nacionalna prava,
on se svojom borbom za autonomiju u vreme sve vee opasnosti od
faizma, posebno Glinkina grupacija, indirektno svrstao u one snage
koje su radile na ruenju cehoslovake dravne zajednice.
68
W. Hofer, Der Nationalsozialismus Dokumente 19331945, dok. 110, pp.
193196; R. Khnl, Der deutsche Faschismus in Quellen und Dokumenten.
Kln, 1975, dok. 185, pp. 289293; H. Holldack, Was wirklich geschah. Mnchen,
1949, pp. 285292.
1A
U spoljnopolitikim odnosima na razvoj ehoslovake i posebno
na njenu borbu protiv ekspanzije Treeg Rajha ve je u ovo vreme
negativno uticao njen nepovoljan geopolitiki poloaj. Kao to smo
ranije istakli, ehoslovaka lei u sreditu Evrope na polaznom putu
germanskih tenji i preko nje prolaze strategijski putevi i pravci u
svim smerovima. Bila je opkoljena sa svih strana zemljama koje su
bile nezadovoljne svojim granicama ili reenjima mirovnih ugovora
i teile proirenju na raun ehoslovake dravne teritorije. I pored
toga to je bila lan nekoliko multilateralnih ili bilateralnih saveza
i sporazuma, ehoslovaka nije mogla raunati na bezbednost ili na
podrku, jer je zauzimala takvo mesto da se skoro uvek nalazila na
isturenim poloajima tih saveza i sporazuma.
Vernu ocenu meunarodnog poloaja ehoslovake dao je, ok
tobra 1936. godine, generalni sekretar vladajue stranke, ilka, kad
je pesimistiki izjavio da su svi oslonci ehoslovake u meunarod
nim okvirima nesigurni i slabi. ilka je tada podvukao da je Dru
tvo naroda, u koje je toliko nada polagala ehoslovaka, slabo i ne
pouzdano, da je Mala antanta nepraktina, odnosno, zbog svoje
slabe unutarnje koherentnosti, neupotrebljiva, da je Francuska da
leko u svakom pogledu, da je savez sa SSSR-om izazvao vie opas
nosti nego praktine koristi itd.
69
Ovi negativni inioci vezani za poloaj ehoslovake i njenu
unutarnju i spoljnu politiku uslovili su da ona bude jedna od prvih
rtava ekspanzionistike politike Treeg Rajha.
2. SAVLAIVANJE PREPREKA NA PUTU ZA AUSTRIJU
U prethodnom poglavlju, napomenuli smo da emo, uz obradu
sedam drava jugoistone Evrope u najkraim okvirima zahvatiti i
kretanje u ehoslovakoj i Austriji, zemljama koje su stajale na
putu prodora Treeg Rajha prema jugoistonoj Evropi i koje su zbog
takvog poloaja postale i prve rtve ekspanzije monog suseda sa
severa.
Susedstvo i blizina Austrije Treem Rajhu, u ovom sluaju, ne
samo u smislu zajednike granice, ve i u bliskosti istorije, kulture
i drugih oblasti ivota sa narodima stare Nemake, uslovljavali su
posebnu taktiku i sistem priprema za osvajanje ove zemlje iznutra i
njeno ukljuivanje u Trei Rajh. Dok su prema drugim narodima
predviani i korieni u prvo vreme preteno mirni oblici prodiranja
nemakog uticaja jaanjem meusobne trgovinske razmene, povea
njem obima i uloge uvezenog kapitala, jaanjem privrednih, kultur
nih i drugih veza, u odnosu prema Austriji nacisti su ve od poetka
stavili akcent na politiko jaanje pronemakih struja i organizacija,
na prvom mestu NSDAP i njenog punog angaovanja na razrivanju
69 DASIP LP, MIP KJ, Meseni izvetaj, pov. br. 27973 od 24. novem
bra 1936.
149
unutarnjeg sistema vlasti Austrijske Republike.
70
Ovakav odnos pre
ma Austriji proizilazio je iz ubeenja nacista da su Austrijanci deo
nemakog naroda i da je njihovo mesto samo u sklopu Treeg Rajha.
71

Suprotno taktici svojih prethodnika na vlasti da putem jaanja eko
nomskih veza ostvare pribliavanje Austrije i Nemake, Hitler se,
ve prvog dana, opredelio za mere pritiska, unutarnje diverzije, vr
bovanja pristalica u samoj Austriji u cilju nasilnog ukljuivanja Aus
trije u Rajh. Ova akcija e brzo jaati i pitanje anlusa e postati
osnovno pitanje nacionalne asti a u isto vreme i kamen temeljac
za jaanje prestia novog reima u Nemakoj.
72
Vaan inilac u usporavanju ove akcije bila je Italija i snano
izraen Musolinijev interes za Austriju. Pomisao da se zbog Austrije
ne uniti mogunost saveznitva u stvaranju novog poretka u Evropi
predstavljao je konicu, koja e ublaavati i usporavati nacistiku
akciju prema Austriji. Ipak, nemakoj strani je bilo jasno da e jed
nog dana moi da pridobije Italiju pruanjem ustupaka Musoliniju
na nekoj drugoj strani.
73
Pitanje Austrije u odnosima nacistike Ne
make i faistike Italije u punoj snazi je iskrslo i potpuno se obe-
lodanilo ve u prolee 1933. godine, u periodu pripremanja etvor
nog pakta (o tome smo govorili u prvoj glavi).
74
Nemogunost obez-
beenja prestia u Austriji, za bilo koju stranu, kroz paragrafe i
slovo etvornog pakta bio je jedan od razloga to je ovaj pakt pro
pao ve u trenutku nastajanja i potpisivanja. Utvrdili smo da je
tlo Austrije bilo upravo onaj klizavi teren koji je omeo pokuaj kom
promisne saradnje Italije i Nemake na prostoru Podunavlja i jugo
istone Evrope.
U senci interesa obe sile poele su se stvarati struje za i protiv
jedne i druge strane, ve u prolee 1933. Osnovnu snagu u akciji
70
ADAP C I/l, dok. 25, pp. 5255 i dok. 219, p. 394; Sire o nacistikim
pripremama za prodiranje u Austriju i o konkretnom toku ekspanzije nema
kog Rajha prema ovoj zemlji: Das Jahr 1934: 12. Februar, Protokoll des Sym
posiums in Wien am 5. Februar 1974, Wien 1975: Das Jahr 1934: 25 Juli. Proto
koll des Simposiums in Wien am 8. Oktober 1974, Wien 1975: Das Juliabkom
men von 1936. Vorgeschichte, Hintergrnde und Folgen. Protokoll des Sym
posiums in Wien am 10. und 11. Juni 1976, Wien 1977: Anschluss 1938. Proto
koll des Symposiums in Wien am 14. und 15. Mrz 1978, Wien 1981: Jagschitz
Gerhardt, Der Putsch. Die Nationalsozialisten 1934 in sterreich, Wien 1976:
Schausberger Norbert, sterreich und die nationalsozialistische Anschlusspoli
tik, u: Hitler Deutschland und die Mchte, Dsseldorf 1976, pp. 728757. i
ire o ovom: N. Schausberger, Der Grif Nach sterreich, Mnchen 1978. pp.
212264, R. Lua, Austro-German Relations in the Anschluss Era, London 1975,
pp. 3126; Survey of International Affairs 1934. Oxford-London, 1933, pp. 428
433. sterreich 1927 bis 1938. Protokoll des Simposium in Wien 23 bis 28,
Oktober 1972, Verlag fur Geschichte und Politik, Wien, 1973.
71
Weltherrschaft im Visier, Berlin 1975, dok. 83, pp. 223226; uporedi:
G. L. Weinberg, The foreign Policy of Hitlers Germany. Chichago-London,
1970, pp. 87107.
72
DASIP, CPB, III, august 1933, p. 75.
ra ADAP C, 1/2, dok. 262, p. 483; DDF, 1/3, dok. 19, 20, 23, 107, 114,
118 i 132.
74
Uporedi: The Rome Berlin Axis, London New York Toronto,
1949, pp. 2340; J. Petersen, o. c., pp. 137185.
150
Rajha predstavljali su austrijski nacisti, koji su delovali po uzoru
na nemake naciste. Posebno su bile opasne njihove veze sa ljudima
iz Rajha i podrka koju su nacisti u Austriji imali od prijatelja iz
Nemake.
75
U cilju onemoguavanja delovanja NSDAP i njene sa
radnje sa Nemakom, Dolfusov reim bio je prisiljen da zabrani rad
NSDAP u Austriji, 19. juna 1933. godine.
76
Tako je dolo do zaotra
vanja odnosa izmeu Nemake i Austrije, to je u Nemakoj i oe
kivano. Otpor Dolfusa i jednog dela graanskih partija nije mnogo
zabrinjavao naciste. Njih je vie brinulo meanje sila sa strane, na
roito velikih sila i glavnih suparnica za primat u Evropi, Italije,
Francuske i Velike Britanije.
77
U takvim prilikama suvie jak priti
sak na Austriju mogao je da izazove ne samo slom Austrije ve i
intervenciju susednih zemalja, koje, kako to procenjuje nemaki di
plomata, samo vrebaju zgodnu priliku da upadnu u ovu zemlju.
Upravo zbog toga nacisti su jo tokom maja 1933. godine doli do
zakljuka da se pitanje anlusa Austrije mora odgoditi.
78
Posle zabrane NSDAP, rad austrijskih nacista delimino je pre-
net u ilegalnost, a znatnijim delom na tlo susedne Nemake. Nastav
ljena je stalna i organizovana kampanja putem radija, tampe i dru
gih kanala protiv Dolfusa i izabrane vlade u Austriji. Ubrzo zatim
sve je bre rastao broj austrijskih izbeglica u Nemaku. Njih su na
cisti smetali u logore i pripremali ih, vojniki i politiki, za obaranje
postojeeg stanja u Austriji i njeno ukljuivanje u Rajh.
79
Ove organizovane i dugorone pripreme, uperene protiv posto
jeeg stanja u Austriji, uslovile su jo veu opreznost kancelara Dol
fusa i pojaanu aktivnost na unutranjem i meunarodnom planu.
Ojaali su vladin Patriotski front i faistiku organizaciju Hajmver.
Stalna prebegavanja iz Austrije u Nemaku prisilili su Dolfusa da, u
avgustu 1933. godine, donese Uredbu o gubitku graanskih prava za
one koji samovoljno napuste Austriju. Ovo je posebno bilo upereno
protiv nacionalsocijalista, koji su sve masovnije prebegavali u Ne
maku i tamo se ukljuivali u nacistiku austrijsku legiju.
Opreznost austrijske vlade prema Nemakoj podsticana je iz
susedne Maarske. Maarski predsednik Gembe radio je na smire
nju odnosa na relaciji Berlin Rim, odnosno, Berlin Be. Isto
vremeno je bio protiv ublaavanja suprotnosti izmeu Rima i Pa
riza. Radi ispunjenja toga cilja Gembe je krenuo u Be, 10. jula
75 ADAP C, 1/2, dok. 267, p. 591; dok. 298, p. 542; doli. 305, p. 550; dok.
306, p. 551; dok. 307, p. 551.
76 R. Lua, o. c., p. 17; G. L. Weinberg, o. c., pp. C795; J. Petersen, o. c.,
pp. 186206.
77 ADAP C, 1/2, dok. 333, p. 696; dol:. 385, p. 700; dok. 298, pp. 723724.
78 ADAP C, I/'2, dok. 262, p. 485. Na sednici vlade Rajha, od 26. maja 1933,
Hitler je, izmeu ostalog u vezi sa Austrijom, rekao: Pri motivisanju naih
mera no sme ze naravno, sa velikonemakim argumentima raditi. Isto tako
pitanje anluca mora C2 privremeno odgoditi.
7 DASIP, CPB, III, august 1933, p. 158; ADAP, dok. 407, p. 754; Pismo
poslanika Nemake iz Bea od 26. jula; uporedi: Survey of International Affa
irs 1934. p. 448 i ADAP C, 1/2, dok. 411, p. 762.
1 S T
1933, gde je pokuao da privoli Dolfusa na saradnju u trouglu Be
Budimpeta Rim i na neophodnost smirivanja prema Nemakoj.
80

Dolfus, pritisnut tekim stanjem u zemlji, morao je da prihvati ovak
vu orijentaciju. Prihvaena je politika oslonca na Italiju, uz nasto
janja da se smire odnosi prema Nemakoj.
81
Prvi deo puta Gembe je zavrio uspeno u Beu, a drugi deo
je trebalo zavriti u Rimu. Sa istim ciljem i nastojanjima krenuli
su Gembe i njegov ministar inostrainh poslova, Kanja, u Rim. Muso
lini je prihvatio plan Gembea, jer je to bio u biti i njegov plan.
Musolinijev budui saveznik trebalo je, svakako, da bude voa
Nemake, s kojim je, i pored idejno-politike srdonosti, bio u sporu.
Ugovorena je politika, koja e voditi sklapanju trojnog sporazuma
izmeu Rima, Bea i Berlina, uz zajednika nastojanja da se sup
rotnosti i problemi na relaciji Berlin Be smire i da se vodi po
litika saradnje i zbliavanja sa Nemakom. Ova orijentacija bila je,
pre svega, produkt bliskosti reima i tendencija u voenju spoljne
politike revanistikih i nezadovoljnih zemalja, kakve su bile Italija,
Maarska, Austrija i Nemaka. Politiko smirivanje izmeu ove e
tiri revanistike drave bilo je neminovni produkt unutarnjeg raz
voja u okviru svake od ovih drava, a isto tako i njihovih meusob
nih odnosa i spoljnopolitikih planova i htenja. Krug je trebalo za
tvoriti susretom Dolfusa i Musolinija.
Dolfus kree u Italiju i, 19. avgusta 1933, u susretu sa Musoli-
nijem u Rioneu (Riccione) potvruje vernost politici utvrenoj ra
nije na sastancima u Beu i Rimu.
82
Musolini je obeao pomo Aus
triji u zatiti njene nezavisnosti, imajui na prvom mestu u vidu
opasnost koja joj je pretila od Nemake, ali je istovremeno potvreno
da treba da se ostvari saradnja Austrije i Italije sa Nemakom.
83

Vezujui se vre prema Italiji, Dolfus je morao u unutranjoj po
litici da prihvati faistiki totalitarizam i, po ugledu na italijanske
faiste, pootri mere prema leviarskim i demokratskim organizaci
jama u zemlji, meu kojima su najjau snagu predstavljali socijal
demokrati, koji su se borili i protiv nemakog nacionalsocijalizma i
protiv italijanskog faizma.
Neuspeh nemako-italijanskog pribliavanja, poeci osnivanja
bloka Italije, Austrije i Maarske i otvaranje procesa poputanja iz
meu rimske grupacije sa Italijom na jednoj strani i Francuske i nje
nih saveznika u jugoistonoj Evropi, na drugoj strani, naveli su na
ciste na smiljenije i organizovanije delovanje prema Austriji. Jedan
od koraka smirivanja prema Austriji bila je odluka o preseljavanju
logora austrijskih izbeglica, protivnika Dolfusovog reima, iz pogra
ninih delova Nemake u podruja udaljena od granice.
84
Ovi smire
niji potezi Rajha ulivali su nadu kod jednog broja pristalica saradnje
80 DDF, 1/3, dok. 488, p. 865; DBFP 2/5, dok. 75, 81, 85, 197 i 198.
81
DASIP, CPB, III, august 1933, p. 158; J. Petersen, o. c., pp. 272291.
82
DBFP, II/5, dok. 345, 346, 353, 354, 356, 365 i 366.
83
ADAP C, 1/2, dok. 408, p. 758; uporedi i: dok. 443, pp. 817819 i: Sur
vey of International Affairs 1934, p. 447.
84 ADAP C, 1/2, dok. 407, p. 754; dok. 411, p. 762; dok. 427, p. 787.
152
Nemake i Austrije da e doi do raiavanja odnosa i pribliava
nja dveju zemalja. Uticajniji pojedinci ponudili su svoja posredo
vanja.
85
Berlin je odbijao ponude predstavnika austrijskog reima,
uslovlj avaj ui reavanje spornih pitanja u meudravnim odnosima
prethodnim razreavanjima najkrupnijih problema u odnosima iz
meu austrijskih vlasti i NSDAP u Austriji.
86
U sutini, nacisti su eleli da sami vode igru po sopstvenom iz
boru, pa je, 6. novembra 1933, Hitler uputio u Rim svog najboljeg
saradnika Geringa. Iako je za jednu i za drugu stranu glavni prob
lem i kamen spoticanja predstavljala Austrija, obe strane su se tru
dile da o svemu vie govore nego o tom problemu, traei mogu
nosti saradnje van najvanijeg i gorueg pitanja.
87
Mesec dana kas
nije, prilikom posete italijanskog ministra inostranih poslova, Suvia,
Berlinu, 12. decembra 1933, uz ostala pitanja, bilo je vie govora i o
problemu Austrije.
8S
Oba pretendenta na dominaciju u ovoj zemlji
trudila su se da iskau svoja nastojanja da se nezavisnost ove zemlje
ouva a njena privreda, i politiko stanje, unapredi. Hitler je ube-
ivao Suvia da se ne treba plaiti anlusa, jer bi on samo pogorao
stanje u Austriji i opteretio samu Nemaku. Pri tome je izrazio po
trebu da zajedniki, Italija i Nemaka, pomognu Austriju u srei
vanju unutarnjeg stanja, kako Austrija ne bi postala plen neprija
teljskih zemalja centralne i jugoistone Evrope.
89
Ministar Suvi, go
vorei slino Hitleru, ubeivao je svoga sagovornika da je Dolfus
duhom Nemac i da eli izmirenje sa Rajhom, ali da mu potekoe u
odnosima Austrija Nemaka stvaraju uglavnom austrijski nacisti,
sa Habihtom na elu, koji su na zastavi ispisali cilj svoje borbe
anlus Austrije. Hitler se branio da su sve te akcije Habihta i njego
vih drugova uslovljene slabou reima u Austriji i njegovim nepo
mirljivim stavom prema nacistima. Onda kad se obezbedi red i
bezbednost slobodnog rada nacionalsocijalista, podvukao je Hitler,
oni e saraivati sa vladom i pomoi da se unapredi stanje u samoj
zemlji i da se stvori povoljna klima za saradnju Italije, Nemake i
Austrije.
90
U celoj ovoj igri bilo je tano samo jedno: da se svi zajedno bore
protiv radnike klase i marksista, a da je sve ostalo taktiko nad
mudrivanje. To e potvrditi dogaaji koji e uslediti tokom januara
i februara 1934. godine. U razgovorima, koje je poslednjih dana ja
nuara 1934, Suvi vodio sa Dolfusom u Beu, dominiralo je pitanje
intenzivnijeg rada na zavoenju totalitarnog reima u Austriji, po
ugledu na italijanski faizam. Austrija, ako je elela zatitu, morala
je da slua i da se vee ekonomski i politiki za Italiju, a Dolfus,
85 ADAP C, II/l, dok. 20, p. 33; dok. 35, p. 54; dok. 46, p. 77.
86 Ibid, dok. 49, p. 85; 49. p. 85.
87 ADAP C, II/l, dok. 50, pp. 8688; 115. p. 193; CPB, III, 10. novembar
1933. pp. 112113.
88 DDF, 1/5, dok. 165, pp. 327329.
89 ADAP C, II/l, dok. 120. pp. 203205; 126. p. 219; J. Petersen, o. c.,
pp. 286292.
so ADAP C, II/l. dok. 126, p. 220; uporedi dok. 115. p. 193.
ukoliko je eleo da ima vlast, morao je da se prikloni onoj strani
koja mu je tu vlast, radi postizanja vlastitih interesa, garantovala.
U trenucima pritisaka sa svih strana nemoni Dolfus se poverio jed
nom diplomati i rekao da se nalazi u vrlo tekom poloaju, izmeu
dve sile, Nemake i Italije i, poto je u takvoj situaciji neminovno
opredeljivanje, on je izabrao manje opasnu stranu (po njega i Aus
triju) Italiju.
91
Dolfusovo jae oslanjanje na Italiju, uz istovremeno pootrava-
nje mera prema nacistima, odnosno, Nemakoj, suzbijano je iz Bu
dimpete, posebno od njenog premijera Gembea, koji je nastojao da
se jaz izmeu Bea i Berlina ne produbljuje. U takvim uslovima ne
moni Dolfus je imao dovoljno snage jedino da se ustremi protiv
radnikog pokreta u zemlji, protiv koga su bili (uzimajui radniki
pokret u celini) i Hitler i Musolini a i reimi u susednim zemljama.
I unutarpolitika klima je pogodovala ovakvom opredeljivanju Dol-
fusovog reima. Pored nacionalsocijalista, koji su, prema nekim
procenama, imali oko pedeset posto graana u Austriji za svoju po
litiku,
92
jak uticaj su vrile radnike partije naroito socijaldemok
rati, koji nisu odobravali Dolfusovu politiku oslonca na totalitarizam.
Ostale graanske partije i grupacije, meu kojima su bili najbroj
niji hrianski socijalisti, na koje se oslanjao Dolfus, i hajmverovci,
preko kojih je delovao Musolini, bile su razbijene i meusobno ne-
slone. U takvim uslovima krenulo se protiv one snage koja je imala
najmanje zatite i ije guenje nije moralo dovesti do meanja
spol ja.
93
Bili su to socijaldemokrati i uopte demokratski opredeljeni
elementi, protiv kojih je povedena hajka u Beu.
94
Dolfus je, sedmog i osmog februara 1934, bio u Budimpeti i
odmah po povratku poela je akcija, 12. februara u Beu, a zatim
je preneta i na celu zemlju. Socijaldemokratska stranka je razbijena
i svaka aktivnost radnikog pokreta je zabranjena. U zemlji je po
elo izgraivanje faistikog sistema, Musolinijevog tipa.
95
Likvida
cijom Socijaldemokratske partije unitena je glavna snaga unutar
zemlje i van granica, koja se borila protiv ekspanzije iz inostran-
stva, Italije i Nemake.
96
U ovakvim uslovima znatan deo lanstva
razbijene Socijaldemokratske stranke pokazao je spremnost da se
ukljui u ilegalnu Nacionalsocijalistiku stranku. Jaanje uticaja pro-
italijanske orijentacije izazvalo je pojaani rad nacista i drugih pro-
nemakih snaga, koje su pokuavale da iskoriste vrenje u zemlji i
91
DASIP, LP, 1/4 1934, pov. br. 92 od 30. januara 1934; cirkularno pismo
MIP Poslanstvu u Londonu, pov. br. 1856 od 27. januara 1934.
92
DASIP, LP 1933, MIP, pov. br. 186 od 6. marta 1933; meseni izvetaj
za decembar 1933; CPB, februar 1934, p. 125.
93
Public Record Office, Foreigen Office (Skraeno PRO FO) 371. Politi
cal Southern, General 1934, R 263/22/67, F 19385, R 354/22/67, F 18385, R 593/22/
/67. Britanski izvetaji o stanju u Austriji.
94
J. Petersen, o. c., pp. 292300; G. L. Weinberg, o. c., pp. 98100.
9
5 DDF, 1/5, dok. 356, 361, 365, 371, 378, 380; 1/6, dok. 2 i 9; DBFP, II/6,
dok. 267, 268, 269, 273, 275, 276 i 277; uporedi: K. Puball, Die Kmpfe in Wien,
im Februar 1934. u: Militr historische Schriftenreiche, 25. sterreichischer
Bundes Verlag, Wien, 1974.
96
Survy of International Affairs 1934. Oxford-London 1935, pp. 456467.
154
dou na vlast. Otar obraun austrijskih vlasti sa nacistima i pretnje
Italije ponovo su zaotrile odnose Nemake i Austrije, to se od
mah odrazilo i na odnose Nemake i Italije.
97
Pogibija nekoliko aus
trijskih nacista u sukobima sa policijom i vojskom, 12. februara, iza
zvala je snaan talas napada na Dolfusa u nemakoj tampi i jav
nosti
98
. Pootravanje raspre oko Austrije izazvalo je bojazan kod ve
ine velikih i malih evropskih zemalja. Dolo je do hitnog sastanka
predstavnika Italije, Francuske i Velike Britanije i obnarodovanja
zajednikog kominikea, 17. februara, o spremnosti da se sauva ne
zavisnost, integritet i dravnost Austrije.
99
Ovaj zajedniki kominike
tri velike sile izazvao je otro reagovanje Rajha. Tada je zamenik
ministra inostranih poslova Nemake, fon Bilov, brigu o nezavisnosti
Austrije triju zapadnih sila nazvao strategijskim aktom, uperenim
protiv interesa Nemaca.
100
Pogoravanje odnosa na liniji Berlin Be, odnosno, Berlin
Rim, posebno je zabrinulo vladu Maarske, za koju je takav ishod
uvek predstavljao najcrnji izlaz i koja je upravo tih dana pripre
mala sa Nemakom novi trgovinski ugovor. Nije sasvim sluajno
to je Gembe, ve 14. februara 1934, uputio pismo Hitleru, u kome
je dominiralo pitanje manjine, ali i s namerom da utie, koliko je
mogue, na smirenje Hitlera.
101
Istovremeno, za Italiju je bilo veoma
vano dranje Maarske, jer bi njeno eventualno iskliznue iz sa
radnje sa Italijom i usmeravanje prema Nemakoj otealo italijan-
sku akciju u Austriji i poremetilo postojee odnose snaga na Balkan
skom poluostrvu. Tadanji uspesi Musolinija u veini akcija u Po
dunavlju i na Balkanu znatno su ovisili od dranja Maarske. Zato
je, u trenutku kad je dolo o sukoba izmeu Bea i Berlina i kad
je zapretila opasnost da se on prenese i na austrijsko-maarske od
nose Musolini je ve 21. februara 1934, uputio svoga ministra inostra
nih poslova u Budimpetu sa zadatkom da postavi temelje italijan-
sko-maarsko-austrijskog bloka.
102
S obzirom na to da je Italija bila
jo uvek jaa od Nemake i da je bila siguran saradnik protiv jed
nog od neprijatelja Maarske, Jugoslavije, Gembe je pristao na sa
radnju sa Italijom, ali pod uslovom da mu se omogui da sarauje i
sa drugom, nemakom stranom.
103
Obe strane su se sporazumele da
se pristupi formiranju bloka Rim Budimpeta Be, koji je,
prema Musolinijevim zamislima, trebalo da sauva Austriju od na
srtaja Nemake i obezbedi laku ekspanziju Italije na Balkanu i Po
97 Uporedi: ADAP , II/2, dok. 254, pp. 471473 i dok. 263, p. 486; H. Hol-
ldack, Was Wirklich Geschah, Mnchen 1949, . 45; . Meissner, Staatssekretr
unter Ebert-Hindenburg-Hitler, Hamburg, 1950, p. 444; Survcy of International
Affairs 1934, pp. 261263.
98 , III, 22. februar 1934, . 273.
99 DDF, 1/5, dok. 402, pp. 740751; DBFP II/6, dok. 277, 288, 290 i 293.
W. Hofer, Die Diktatur Hitlers. Konstanz, 1960, pp. 4445; Survey of Interna
tional Affairs 1934, pp. 454456; O. Hauser, England und das Drite Reich.
Stutgart, 1972, pp. 5069.
ADAP C, II/2, dok. 261, pp. 482483.
loi Ibid, dok. 252, pp. 466470; J. Petersen, o. c. pp 303307.
, III, 22. februara 1934, . 285.
ADAP , II/2, dok. 279, . 518.
1 5 5
dunavlju, a prema eljama Gembea, da se taj blok iskoristi, na pr
vom mestu, protiv zemalja Male antante. Tano mesec dana posle
objavljivanja pomenutog kominikea triju velikih sila o zatiti aus
trijske nezavisnosti, 17. marta 1934. godine, Musolini, Dolfus i Gem-
be u ime Italije, Austrije i Maarske su potpisali Rimske protokole,
ime je ozvanieno formiranje novog bloka na prostoru Sredozemlja
i srednje Evrope.
104
Potpisana su tri protokola: prvo konsultativni
pakt, drugo protokol o privrednoj saradnji i tree dopunski
protokol o italijansko-austrijskoj ekonomskoj saradnji.
Teite Rimskih protokola bilo je usmereno formalno na priv
rednu saradnju triju zemalja potpisnica, iako su oni imali u osnovi
politiki cilj: spreavanje prodora Nemake sa severa prema jugois
toku, odnosno, prema zemljama koje je trebalo da uu u sferu inte
resa Italije.
105
Svaka od zemalja potpisnica sagledavala je i pretpos
tavljala u paktu svoje sopstvene interese. Za Musolinija on je, pored
zatite Austrije od nacista trebalo da bude bedem i protiv zemalja
Male antante, na prvom mestu Jugoslavije. Za Gembea je trebalo
da predstavlja konicu, koja bi spreavala i ublaavala zaotravanje
odnosa izmeu Berlina i Rima. Za Dolfusa je znaio jedini nain da
se odri njegov reim u Austriji, iznutra i spolja uzdrman itd.
U svetskoj javnosti a naroito u tampi nekih zemalja preovla-
davala je realna ocena da je novi blok stvoren kao brana prodiranju
Treeg Rajha prema jugoistoku Evrope i istovremeno kao protutea
Maloj antanti.
106
Imajui u vidu usmerenost ovih sporazuma protiv
nadiranja Nemake i njegovu tobonju otvorenost, izraenu u princi
pu mogue saradnje zemalja potpisnica Rimskih protokola sa svim su-
sednim i ostalim zemljama na slinim principima, Rimski protokoli
su pozitivno ocenjeni u veini zemalja, izmeu ostalog u Francuskoj,
Velikoj Britaniji, ehoslovakoj i tako dalje. Protokol je, kod jednog
dela ovih zemalja i njihovih vlada, bio precenjen u nadi da e se nji
me mnogo postii.
Nas ovde prvenstveno interesuje stav Nemake, jer je trougao
nastao u procesu njenog sukoba oko Austrije. Nacisti nisu odobravali
ovaj pakt i procenjivali su da nije pokuaj uspeo iz vie razloga. Kao
glavni razlog isticali su nemogunost ispunjavanja osnovnog zadatka:
zatite Austrije od Nemaca, jer su i Austrijanci Nemci, i Nemci u
Nemakoj i Nemci u Austriji ine . . . jednu zajednicu, koja se
iz dana u dan, sve vie obnavlja.
107
Na drugoj strani, prema milje
njima iz Berlina, zemlje rimskog trougla nisu bile ni politiki ni pri
vredno spremne i sposobne za vrstu akciju, u smislu i cilju koje je
postavljao pred njih ovaj sporazum. Svaka od ovih zemalja, u veoj
ili manjoj meri, imala je odreene i posebne interese u odnosima pre
104 ibid, dok. 332, pp. 603619; J. Petersen, . c., pp. 312377; G. L. Wein
berg, . ., pp. 9899.
i
5
J. M. , . ., II, . 1920.
1 III, 9, 14. i 15. mart, . 140, . 212 i . 228.
107
Ibid, . 22, iz uvodnika lista Mnchener Neueste Nachrichten od 13.
marta 1934. *
156
ma Nemakoj. Profil nacionalnih privreda ovih zemalja, uglavnom
srodnih po strukturi, nije pruao mogunosti za jae unapreenje pri
vredne saradnje.
108
Nije za potcenjivanje ni zajedniki interes ove tri zemlje i Ne
make, koji je proizilazio iz njihovog nezadovoljstva sa mirovnim pre
govorima i, uopte, sa rezultatima prvog svetskog rata. Jedan od naj
veih nezadovoljnika i zagovaraa revizije granica, Gembe, bio je
najaktivniji u prevazilaenju protivrenosti izmeu zemalja rim
skog bloka i Nemake, jer je znao da se samo uz oslonac na Nemaku
moe obezbediti ispunjenje revizionistikih ciljeva maarske buro
azije. Gembe se i ranije i tada prilikom pregovora u Rimu, borio za
otupljivanje otrice sukoba i protivrenosti prema Nemakoj.
109
Musolini je kroz Rimske protokole gradio branu ekspanziji Tre
eg Rajha prema Austriji u elji i nastojanjima da to je vie mogue
sauva ovo podruje za sebe i sopstvenu ekspanziju, ali nije ni pomi
ljao da prema Hitleru zatvori sva vrata. Hitler mu je, kao najblii
po sistemu vlasti i ideologiji, itekako bio potreban u obraunu sa dru
gima iz demokratskog tabora. Do obrauna je moralo doi u pro
cesu ostvarivanja zamisli o obnovi i izgradnji velikog rimskog car
stva. Ostajui verna krajnjem i glavnom cilju, Musolinijeva diploma-
tija koristila je sve mogue kanale za iznalaenje dodirnih taaka sa
Hitlerovom diplomatijom.
Razvojem zbivanja oko Rimskih protokola i njihovim slabim re
zultatima najmanje je mogla da bude zadovoljna Austrija. Ne samo
zbog toga to je slaba austrijska privreda, putem poveane aktive,
kreditirala Musolinijevu privredu u leto 1934, ve i zbog nesigurno
sti austrijskog reima usled postojeih protivurenosti zemalja Rim
skog trougla i izraenih interesa Maarske prema Nemakoj. I Maar
ska i Italija imale su i zastupale svoje interese u odnosu prema Ne
makoj, a borba za odravanje Dolfusovog reima bila je samo deo
nastojanja da se ostvare ti interesi. Znajui dobro sve ovo, odmah po
sklapanju Rimskih sporazuma, Dolfus je pokuavao da nae i neke
druge unutarnje i spoljne mogunosti za obezbeenje vlasti u zemlji.
Jaanje vladinog patriotskog fronta i njegove vojne formacije, tipa
Hajmvera, rasturanje svih ostalih graanskih partija i formiranje
kooperativne drave, po novom Ustavu od aprila 1934, nisu predstav
ljali dovoljnu bezbednost od sve izraenije pretnje sa severa.
110
Zato
108
Iako zemlje Male antante nisu imale posebne trgovinske sporazume
sa Italijom, njihova razmena sa ovom zemljom tekla je bre nego razmena
ostalih dveju lanica Rimskih protokola, Austrije i Maarske. Isti je sluaj
bio i sa razmenom Nemake i Italije. Na primer, Nemaka je u prvih deset
meseci 1934. godine uvezla u Italiju robe u vrednosti od 970,6 miliona lira, u
odnosu na 871 milion u istom periodu prethodne godine. Italija je u odnosu
prema svojim saveznicima stekla u 1934. izvoznu aktivu od 10,3 miliona lira.
Dalje tome: J. M. , . ., II, . 2324.
ADAP , /2, dok. 332, . 608; Uporedi: DASIP LP, 1/2, 1934. cirku-
larno pismo MIP KJ, pov. br. 6253 od 23. marta 1934. i str. pov. br. 365 od 7.
aprila 1934.
110
J. M. , . ., . 393; DASIP LP, II/14, MIP KJ; meseni
izvetaj za april 1934, pov. br. 11040 od 20. maja 1934; uporedi: B. R. Holmes,
Europe and. the Habsburg Restauration 1938. in Austria, u: East. Europ. Quart,
V. 9, nd. 21/1975, pp. 173184.
je pojaanje poloaja na unutarnjem planu, potraeno u prolee 1934.
godine, u oivljavanju ideje o restauraciji Habsburke Monarhije.
Nemaki ambasador u Rimu, Hasel, govorei o pobudama restaura
cije Habzburgovaca, kae, da celu ovu akciju oko povratka Habzbur-
govaca vodi vojna i klerikalna aristokratija.
111
U ovu grupu ulazio je
i sam Dolfus, trudei se da i na ovaj nain osigura svoje pozicije u
vlasti. Podrka, koju su pruali legitimistima pristalicama restau
racije Habsburke Monarhije vladajui krugovi u Austriji od ap
rila 1934, poinje da se preobraava u puno podravanje i ispomaga-
nje legitimistikih akcija od najviih organa vlasti u Arstriji.
112
Sku
povi legitimista postali su zvanini dravni skupovi. Na njima su is
tupali proslavljeni ratnici stare Austro-Ugarske Monarhije, a sve radi
pridobijanja naroda za tu ideju, odnosno, za odravanje postojee
vlasti u ovoj zemlji. Tako je, neposredno posle potpisivanja Rimskih
protokola, na skupu legitimista, 8. aprila 1934, povodom desetogodi-
njice smrti cara Karla, uz deset hiljada prisutnih bilo i mnogo najvi
ih predstavnika vlasti u Austriji, meu kojima i vicekancelar Faj
(Emil Fey). Pred narodom su postrojeni bivi oficiri u uniformama
starih austrijskih pukova. Muzika je dopunjavala ovu atmosferu him
nom Austro-Ugarske Monarhije i starim vojnim marevima.
113
I sam Musolini se uhvatio u ovu igru oko restauracije iz vie raz
loga. Parolama Habsburke Monarhije zastraivao je svoga suparni
ka na severu i do besa dovodio najblieg suseda, inae oznaenog kao
neprijatelja Italije broj jedan, Jugoslaviju. Ideja o restauraciji Habs-
burgovaca izazvala je neslogu meu lanovima Male antante, jer su
se Cesi manje plaili restauracije od anlusa, dok je za Jugoslaviju i
Rumuniju anlus bio mnogo manje zlo od restauracije. ak i u sluaju
ostvarenja ovoga plana, u ta niko tada nije verovao, Musolini bi
imao veliku prednost, jer bi obnovljena monarhija bila pod uticajem
Italije. U eventualnom ostvarivanju ovoga plana trebalo je da doe
do razbijanja Kraljevine Jugoslavije, odnosno, do prikljuenja Dal
macije Italiji, i vraanja Hrvatske i Slovenije u sastav stare monar
hije.
1
'
14
Osnovnu smetnju u propagiranju ove ideje predstavljala je vlada
Maarske. Gembe je mogao da prihvati ideju o restauraciji samo u
onoj meri u kojoj je ona izazivala strah kod njegovih glavnih protiv
nika u taboru Male antante. Svi ostali mogui efekti ove akcije nisu
odgovarali Maarskoj. Stoga je maarska diplomatija radila protiv
ove ideje i istovremeno saraivala sa Nemakom. u cilju njenog one
moguavanja. Tako je ministar inostranih poslova Maarske, Kanja,
posredstvom nemakog poslanstva u Budimpeti i poslanika fon Ma-
kenzena (Hans Georg von Mackensen) obavetavao o legitimistikom
pokretu u Austriji i ukazivao na opasnosti ovog pokreta, posebno zbog
111
ADAP C, II/2, dok. 478, p. 849.
U2 DDF, 1/6, dok. 285, pp. 615616; DASIP MIP KJ AP, pov. br. 1731 od
30. novembra 35. i pov. br. PA 673 od 19. decembra 1935.
11
3
DASIP LP, 1/4, 1934, MIP KJ Ambasadi u Londonu, pov. br. 8215 od
20. aprila 1934; Ibid, meseni izvetaj za jun 1934, pov. br. 15810 od 11. jula 1934.
11
4
Ibid, 1/4, pov. br. 501 od 5. juna 1934. MIP, Ambasadi u Londonu, pov.
br. 9562 od 7. maja 1934. Rad na restauraciji Habsburgovaca.
158
pozitivnog dranja Italije prema planovima za restauraciju Habsbur
ke Monarhije.
115
Sline vesti su, u vie navrata, stizale od nemakih
poverenika iz Bea, tako da su u Nemakoj bili dobro obaveteni o
itavoj akciji legitimista. Koristei se ovim vestima, Ministarstvo
spoljnih poslova Nemake uputilo je svojim predstavnitvima u ino-
stranstvu cirkularno pismo, 14. maja 1934-, u kome je data preporu
ka da se problem restauracije istakne kao internacionalna opasnost,
kako bi se protiv nje pokrenula svetska javnost.
116
Ipak, u poverlji-
vom odgovoru, koga je Hitler uputio Kanji 18. maja, primeuje se
da legitimistika akcija ne predstavlja takvu snagu i opasnost,
jer nema podrke naroda.
117
Mada ova akcija nije imala nikakve izglede na uspeh, ipak je
znaila poen vie za Musolinija i za jaanje uticaja Italije u Austriji.
Stoga je i bitku protiv legitimistikog pokreta trebalo voditi u Italiji.
Tano procenjujui mogunost i namere Musolinija, Hitler je ponovo
pokuao da nae mogunost za razgovor sa Musolinijem za reenje
jedinog i gorueg pitanja u njihovim odnosima kompleks problema
oko Austrije. Ozbiljnost problema potvruje odluka Hitlera da lino
krene u Rim i pokua, sa Musolinijem, da nae odgovarajue reenje
za smirivanje suprotnosti i za saradnju.
Pripreme puta poele su polovinom maja.
118
U tom smislu, kre
nuo je, 18. maja, u Rim jedan od najbliih saradnika Hitlera, Riben-
trop.
119
Prvi zvanini razgovori izmeu Hitlera i Musolinija, u Vene
ciji, nisu tekli glatko. Osnovni problem je predstavljalo pitanje Aus
trije i jasno izraeni suprotni interesi jedne i druge strane za ovu
zemlju. Hitler je, odriui se anlusa, samo prividno, izloio druge
zahteve koje nije mogla da prihvati ni jedna vlada, ni jedan saveznik
Austrije. Pored ostalog, zahtevao je odlazak kancelara Dolfusa, sa po
loaja predsednika vlade u Austriji, ulazak nacista u austrijsku vla
du i na kraju, da se Musolini odrekne zatitnike uloge nad Aus
trijom.
Musolini je uspeo da malo ublai ove Hitlerove zahteve, vero-
vatno znajui da ih ni takve Hitler nee primiti i da e oni ostati
mrtvo slovo na papiru.
120
I pored toga to su nemaka i italijanska
tampa nairoko pisale o uspesima prvog susreta dvojice diktatora,
svetu je bilo jasno da je problem Austrije ostao otvoren i da e obe
strane nastaviti sa uobiajenim metodama borbe za presti u ovoj
zemlji.
121
Obeanja nacista da e potovati suverenitet Austrije bila
je samo maska sa jasnim ciljem da uz to manje prepreke zavre za
poete pripreme za nacistiki pu u Austriji.
115 ADAP C, II/2, dok. 444, p. 791.
U6 Ibid, dok. 448, p. 797.
U7 Ibid, dok. 455, pp. 807808.
us ADAP C, II/2, dok. 459, p. 817; 449, p. 798.
na Ibid, dok. 456, pp. 806813; CPB III, 21. maj 1934, p. 213 i 18. juni
1934, p. 188.
120 ibid, C, III/l, dok. 5, p. 10; 7. p. 13 takoe: M. Domarus, Hitler Reden
und Proklamationen, I, p. 387.
121 CPB, III, 18. juni 1934, p. 190, 204; E. Wiskemann, o. c., pp. 339.
159
Ipak, susret Musolinija i Hitlera u Veneciji uticao je na Dolfusa.
Na jednoj strani, uticao je na njegovu budnost prema glavnom ne
prijatelju, nacionalsocijalizmu, a na drugoj, izazvao je neke promene
u Dolfusovoj unutarnjoj i spoljnoj politici. Delimina rekonstrukcija
vlade imala je trostruki cilj: da popravi odnose sa Francuskom i zem
ljama Male antante, da smiri stanje prema Nemakoj i da ojaa linu
vlast kancelara. Naime, Dolfus je uklonio iz vlade ministra vojske
Hartentajna (Hartensteina), jednog od vodeih legitimista, kako bi
pred zemljama Male antante i Francuske, pokazao da je pitanje res
tauracije skinuto sa dnevnog reda. Postavljanjem Tauica (Stephan
Tauschitz), dotadanjeg poslanika Austrije u Berlinu, za ministra
spoljnih poslova, eleo je da pokae da je u vreme saradnje izmeu
Musolinija i Hitlera i sam voljan da doprinese smirivanju odnosa sa
Nemakom. Uzimajui u svoju nadlenost poslove vojnog ministar
stva i resor javne bezbednosti eleo je da, po ugledu na Musolinija,
uvrsti faistiki sistem u Austriji. Istovremeno, sve je ovo vodilo
slabljenju budnosti prema glavnom neprijatelju Dolfusovog reima
nacionalsocijalistima. Tako su olakana nastojanja nacionalsocijalista,
onih u Austriji i njihovih centrala u Rajhu da se pripreme za defi
nitivan udar protiv Dolfusa.
122
Samo neto vie od mesec dana posle sastanka Hitler Muso
lini austrijski nacisti su, uz punu pomo i angaovanje Rajha, kre
nuli u napad na reim u Austriji. ak je legija austirjskih nacista u
Bavarskoj bila spremna da na dati znak upadne u Austriju. U Beu,
naoruani nacisti su, 25. jula 1934, izvrili prepad, stavili u pritvor
kancelara Dolfusa i grupu njegovih najbliih saradnika.
123
Neoeki
vano brza intervencija Majmvera i policije, pod rukovodstvom pred-
sednika Republike Miklasa (Mklas Wilhelm) omela je ovu grupu da
se doepa vlasti. Dolfus je ubijen i nastao je opti obraun izmeu
snaga reima i nacista. Brzi pokreti italijanskih divizija prema aus
trijskoj granici i nadmonost protivnika nacistikog pua u Austriji,
kao i osuda cele svetske javnosti, omeli su intervenciju iz Nemake.
124

Pu je neoekivano brzo propao, ali nisu propale Hitlerove nade da
e njegov ulazak u Austriju jednog dana uspeti.
125
Novi kancelar Su
nik (Schuschnig Kurt von), koga je imenovao predsednik Austrijske
Republike Miklas, predstavnik hrianskih socijalista i po ubeenju
legitimista, brzo je preuzeo inicijativu u svoje ruke. Stotine nacista
i njihovih pomagaa je ubijeno ili zatvoreno. Oko pedeset hiljada
izbeglica iz Austrije prelo je u Nemaku.
126
Hiljade izbeglica iz Aus
trije, koje su bile direktno ili indirektno umeane u pu, prelo je i u
druge susedne zemlje.
122 DASIP LP 1934, 11/14, MIP KJ pov. br. 755. od 18. septembra 1934,
meseni izvetaj za juli 1934, pov. br. 18838 od 18. avgusta 1934.
123 o. Meissner, o. c., pp. 3839; N. Schausberger, o. c., pp. 265306;
DBFP, II/6, dok. 524, 525, 526, 528.
124
Survay of International Affairs 1934, pp. 467487.: DDF 1/7, dok. 1.
5, 6, 8, 12 i 17.
125 ADAP C, III/l, dok. br. 112, 115, 116, 119, 122 i 125; W. Hofer, o. c.
p 45; H. Holldach, o. c., pp. 4648; O. Meissner, o. c., pp. 444446.
126 ADAP C, III/l, dok. 143, pp. 275280; DDF 1/7, dok. 4, pp. 67.
160
Pu, pripreman uz punu podrku Rajha, ne samo da nije uspeo,
ve je pogorao poziciju Hitlera na ovom prostoru Evrope.
127
Hitlera
je najvie pogaalo to to je najvatreniji borac u spreavanju pua
bio njegov idejni brat, Musolini. On je meu prvima pustio u svetsku
javnost vest da su nacisti ubili jednog predsednika vlade i da su iz
vrili teke zloine u Austriji. Videvi da je pu doiveo krah i da
je izazvao neeljene posledice, Hitler se odluio na ograivanje od
svega toga; nemaka tampa i sredstva informisanja objavljivali su
da je pu delo samih Austrijanaca i da niko iz Rajha nije u njemu
bio angaovan.
128
Da bi to ubedljivije pokazao svoju nevinost pred
svetom, Hitler je opozvao nemakog ambasadora u Beu, Kurta Rita
(Rieth Kurt), i na njegovo mesto postavio svog pomonika, vicekan-
celara fon Papena (Papen Franz). Hitler je Papenu lino dao zadatak
da uradi sve kako bi se posledice pua zaboravile i da se odnosi iz
meu Austrije i Nemake normalizuju i unaprede.
129
Vlade Francuske i Velike Britanije izrazile su zabrinutost ve
u toku pua, ali njihovo konkretno reagovanje bilo je sporije i blae
nego to je to u odbrani Austrije pokazao Musolini. Dva meseca po
sle pua Francuska i Velika Britanija su zajedno sa Italijom, 27. sep
tembra 1934, izdale deklaraciju o spremnosti da uvaju nezavisnost
Austrije.
130
Sami nacisti su izvukli pouku iz neuspelog pua i izvrili su ko-
renite promene u svom organizovanju i radu u Austriji. Aktivnost
austrijskih nacista svedena je u strogo organizovane i kontrolisane
mere. Prva od mera bila je reorganizacija austrijskih izbeglikih le
gija i njihovo premetanje u unutranjost Nemake.
131
Berlin je, 8.
avgusta 1934, izdao poverljivu naredbu, koja je sadravala nove di
rektive za naciste u Austriji i nove oblike rada na pripremanju Aus
trije za anlus. Sva propagandna, publicistika i druga aktivnost, ve
zana za Austriju bila je koncentrisana u rukama najodgovornijih ljudi
i vrsto organizovana i voena.
132
Posebna panja je posveena orga
nizovanju i kontroli rada izbeglica iz Austrije.
133
U kontekstu ovih
smirivanja, u drugoj polovini 1934. godine, pojavile su se diskusije u
okviru nemake diplomatije o eventualnom ispitivanju mogunosti i
oportunosti ukljuivanja Nemake u Rimske protokole.
134
127 Otto Meisner, . ., 445.; DBFP H/12, dok. 43, 46, 48, 49, 56; DDF, S/I,
T 6. dok. 497, 500, 504, 505, 506, 507.
128 W. Hofer, . c., p. 45.
1
29
Tom prilikom Hitler je napisao fon Papenu: Posle dogaaja u Beu,
napada na austrijskog kancelara, koji vlada Rajha mora strogo osuditi i a
liti, oteana je, bez nae krivice, i inae nestalna politika situacija u Evropi.
Moja je elja da pomognem poputanju zategnutosti u optem poloaju, a
naroito da vidim da se odnosi sa nemako-austrijskom dravom, koji su odav
no bili pomueni, povrate na redovan i prijateljski put. J. M. , . .,
I, . 449; uporedi: ADAP , III/l, dok. 123, . 245; DBFP, II/6, dok. 550 pp.
886887; DDF 1/7, dok. 2, 4, 9, 10.
!30 J. M. , . ., I, . 450.: DDF S 1, 7, dok. 396, pp. 632634.
131 ADAP C, III/l, dok. br. 135, p. 265; dok. 141, p. 273; dok. 183, p. 359;
III/2, dok. 337, p. 627; dok. 347, p. 645; dok. 362, p. 671; dok. 425, p. 781; dok.
437, p. 801; dok. 522, p. 968.
132 ADAP, III/l, dok. 151, p. 291; dok. 167, p. 626 i dok. 173; p. 342.
133 ADAP C, III/l, dok. 165, p. 323 i dok. 186, p. 361.
134 ADAP C, III/l, dok. 167, p. 326, dok. 174, p. 343, dok. 152, p. 291.
li
161
Novi austrijski kancelar, Sunik, bio je, uglavnom, sledbenik Dol-
fusov i u unutarnjoj i u spoljnoj politici, ali i ovek koji je video
teke posledice slepog vezivanja za neku od suparnikih sila, ovde u
sluaju vrstog naleganja na kolosek Musolinijeve politike. Meutim,
nasuprot hrianskim socijalistima i Suniku stajao je Hajmver sa
italijanskim plaenikom i vicekancelarom Starhembergom (Starhem-
berg Ernst). Sunik je strahovao od Rajha, ali je imao u isto vreme
i dovoljno razloga da se plai i svog zatitnika Italije, jer svako vre
vezivanje uz Italiju izazivalo je jaa nasrtanja Nemake.
Izlaz iz te nezahvalne pozicije za Austriju Sunik je video u is
tovremenoj akciji obezbeivanja od Nemake i postepenog osloba
anja od iskljuivog tutorstva Italije. Ovo bi se izvelo tako to bi se
pribeglo restauraciji Habsburke Monarhije i traila podrka Fran
cuske, koja nije u tolikoj meri zainteresovana za iskljuivi sopstveni
presti u Austriji. Podrku za takve planove potraio je u razgovo
rima sa prvim susedom i saradnikom iz Rimskih sporazuma, Gembe-
om, polovinom avgusta 1934, u Budimpeti. unikove ideje su na
ile na otar otpor Gembea. Ukoliko je eleo da ima saveznika u
Budimpeti Sunik se morao odrei svih pomisli u osloncu izvan tro-
ugla Rim Budimpeta Berlin. Nemoan i bez sigurne podrke
u zemlji i spolja, Sunik je, kao i Dolfus ranije, morao da prihvati
ideju da je jedina perspektiva za Austriju, isto kao i za Maarsku,
povezivanje i puna saradnja sa Berlinom i Rimom.
135
Nesreene prilike u Austriji i posebno surevnjivost izmeu hri-
anskih socijalista i Hajmvera, koje je vodio knez Starhemberg,
vicekancelar i ministar za bezbednost, prisiljavali su Sunika da se
prikloni staroj koloteini spoljne politike. Da bi se u okviru vlada-
jue strukture odrao, naroito u odmeravanju sa knezom Starhem
bergom, morao se i sam opredeliti za slubu Rimu. Na ovaj korak
ga je prisiljavao strah od raspoloenja u masama, koje su u znat
nom broju podlegle nacionalsocijalistikoj ideologiji i bile spremne
da se prikljue Treem Rajhu. Prema nekim podacima, u Beu je u
to vreme oko 60/o graana naginjalo prema Rajhu, a u celoj Austriji
ak i 70/o.
136
U takvim uslovima dolo je do prvog susreta Sunika sa Muso-
linijem, 21. avgusta 1934. godine, u Firenci.
137
Sunik je ovog puta
morao da slua diktat Musolinija, jer su njegove pozicije u zemlji
bile vrlo slabe.
138
Istina, Musolini mu je, kao protivuslugu za dosled-
nost u sprovoenju politike Italije, obeao punu zatitu od anlusa.
139
135
DASIP LP 1/2, cirkularno pismo MIP Poslanstvu KJ u Londonu, pov.
br. 18397/V, M-34 od 16. avgusta 1934.
136
Ibid, 1/4, pov. br. 749 od 17. septembra 1934. cirkularno pismo MIP
Poslanstvu KJ u Londonu, pov. br. 24505 od 31. oktobra 1934.
137
J. M. , . ., I. . 449; DDF, S I, T 7, dok. 134, 135 i 136.
138
DASIP LP, 1/4, pov. br. 749 od 17. septembra 1934. cirkularno pismo
MIP. Poslanstvu KJ u Londonu, pov. br. 20374 od 12. septembra 1934.
139
Musolini je u svom govoru od 7. oktobra 1934. pored ostalog izjavio:
Mi smo branili i braniemo nezavisnost Austrijske Republike, nezavisnost
koja je bila posveena krvlju jednog kancelara, koji je bio malog rasta, ali
velikog duha i srca. III od 8. oktobra 1934, p. 38.
162
Borei se protiv mnogih unutarnjih i spoljnopolitikih nevolja,
Sunik se trudio da ostane na liniji stare politike, ujedno koristei
i druge pogodne mogunosti. Tako je, u vreme pribliavanja Fran
cuske i Italije, krajem 1934. godine i poetkom 1935, pokuao da obez-
bedi podrku Francuske i drugih sila. Istovremeno, njegovi ljudi su
vodili pregovore sa nacionalsocijalistima. U decembru 1934, ponovo
je otiao u Budimpetu i pokuao da podstakne kod Maara svoju
staru ideju o proirivanju saradnje sa Francuskom.
140
Posle potpisivanja ugovora izmeu Francuske i Italije, 7. janu
ara 1935. godine, ukazale su se povoljnije prilike za ostvarenje u-
nikove zamisli. U ovom sporazumu izmeu Italije i Francuske bilo je
predvieno da Austrija i njeni susedi zakljue sporazum o nemea-
nju u unutarnje stvari i o garantovanju samostalnosti i suvereniteta
Austrije.
141
Na tim osnovama nikla je u centralnoj Evropi nova blo
kovska kombinacija, najee oznaavana kao Podunavski pakt. Su
nik je ideju Podunavskog pakta oberuke prihvatio. Ve u februaru
1935. posetio je Pariz, a zatim i London, jer je Velika Britanija po
dravala zblienje Italije i Francuske zbog odravanja ravnotee na
kopnu prema sve jaoj Nemakoj.
142
Cilj ovoga puta bio je jasan. Tre
balo je pokazati pred svetom kako Austrija nije satelit Rima, ve
da je ona vezana i sa Francuskom i Britanijom. U direktnim razgo
vorima u Parizu i Londonu trebalo je ove sile ubediti u nunost po
stojanja Austrije, kojoj preti opasnost od Rajha i dobiti njihovu sa-
glasnost za izmenu vojnih klauzula Senermenskog mirovnog ugo
vora. Takoe je trebalo pouriti formiranje Podunavskog pakta, u
koji je Sunik gajio velike nade. Sunik se odluio takoe da prili
kom ove posete postavi pitanje restauracije Habsburke Monarhije,
po njegovom miljenju, najefikasnijeg sredstva protiv nemake opas
nosti i anlusa.
Bili su to sve problemi koje je lako izloiti i pokrenuti, ali iju
je realizaciju bilo teko ostvariti. Jer, pokuaj reavanja bilo kog pi
tanja u vezi sa austrijskim problemom izazivao je nove zaplete i ot
pore na drugoj strani. Zbog toga je Sunik, ovoga puta, mogao da
dobije samo obeanja koja e ubrzo biti zaboravljena.
143
Na drugoj strani, Nemaka je iz meseca u mesec postajala sve
snanija, a uporedo s tim rasla je opasnost za Austriju i njenu neza
visnost. Preloman trenutak u jaanju oruane moi Treeg Rajha
odigrao se marta 1935. godine, kad je, suprotno vojnim klauzulama
mirovnog ugovora iz Versaja, u ovoj zemlji uvedena obavezna vojna
sluba. Reakcija sila pobednica, na prvom mestu Francuske i Brita
nije na ovu jednostranu odluku Nemake, bila je veoma blaga i ne
odluna. Na sastanku najviih dravnih predstavnika Francuske, Ve
i DASIP , III, decembar 1934, p. 50 i p. 69.
141
J. M. , . ., I, . 386, 397.
i DASIP LP, 1/3, 1935, pov. br. 156 od 21. februara 1935. MIP Poslanstvu
KJ u Londonu, pov. br. 6109 od 14. februara 1935; O. Meisner, . c., p. 401.
i DASIP LP, 11/14, 1935, pov. br. 340 od 22. aprila 1935. MIP KJ, meseni
izvetaj za februar 1935.
ii*
163
like Britanije i Italije, u Strezi, 11. aprila 1935. godine, kako smo to
ranije spomenuli samo je ponovljena ve poznata konstatacija da je
Nemaka prekrila meunarodni ugovor, ali nisu preduzete nikakve
mere da se prekrilac zaustavi u izvravanju protivzakonitog dela.
144

Strah od radnikog pokreta i Sovjetskog Saveza u oima veine dr
avnika ovih zemalja bio je toliki da se od toga nije mogla sagledati
opasnost od sve snanijeg nacizma. Samo su ponovljena obeanja
Austriji da e tri velike sile i dalje tititi njenu nezavisnost.
Ouvanje celovitosti Republike Austrije posebno je bilo zna
ajno za Musoliinja, koji se pripremao da krene u osvajanja u Af
riku. Musolini je uspeo da ubedi svoje sagovornike u Strezi da bi, u
cilju ouvanja mira na jugoistoku Evrope, bilo potrebno dati Maar
skoj i Bugarskoj pravo na vojnu ravnopravnost u odnosu na njihove
susede, to e dovesti do novih zapleta u odnosima izmeu Maarske
i Bugarske na jednoj strani i njihovih suseda na drugoj.
Streza je bio jo jedan pokuaj kompromisnog razreavanja ve
likih evropskih problema, koji nije uplaio Hitlera ni poveao sigur
nost Sunikove Austrije. Sunika je posebno zabrinjavalo brzo slab
ljenje njegovih pozicija u zemlji. Uticaj nacionalsocijalista, koji su
po direktivama iz Rajha, naputali stari sistem konfrontacije protiv
sistema i prihvatili opasniju taktiku delovanje kroz sam unikov
reim, bio je sve prisutniji i jai. Nacionalsocijalisti su se uvlaili u
sve pore drutvenog ivota i tako razdirali i ruili Sunikov reim.
Oni su uspeli da se ubace u sve graanske grupacije i strukture, u
Hajmver, pa ak i u slubu bezbednosti i policiju. Prema nekim ves-
tima, ve marta 1935. godine, uspeli su da pridobiju oko 60/o pri
padnika Sunikove policije. Da je ovaj podatak taan, potvruje i
njenica da su sve policijske akcije usmerene na otkrivanje nacional
socijalista u Beu propadale ili imale veoma slab rezultat. Razlog
za ovo je bila stalna i dobro organizovana saradnja izmeu nacional
socijalista van policije i u policiji.
145
Posledica sve nepovoljnijeg poloaja Austrije u meunarodnim
odnosima, bio je pokuaj njenih dravnika da ponovo trae spas u sta
roj ideji o restauraciji Habsburke Monarhije.
14
' Ovoga puta sve pro
pagandne akcije oko restauracije preuzeli su organi vlasti i oruane
snage. Sveanosti, povodom obeleavanja znaajnih datuma carske
porodice, bile su sve masovnije i organizovanije. Tokom septembra i
oktobra 1935, pukovima austrijske vojske podeljene su stare vojne
zastave, crno-ute boje. Predaju ratnih zastava u vojnoj akademiji u
Viner Nojtatu, kao i veim garnizonima u Beu, lino je izvrio
kancelar Sunik. Pretendent na carski presto, Oto Habsburki, biran
144 DBFP 11/12, dok. 664, 674, 681, 682, 691, 694, 696, 697, 700, 717 i 722.
!45 Survey of International Affairs 1936. Oxford London, 1937, pp. 404
412; South-Eastern Europe, a political and Economic Survey. London, p. 31;
2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile, pp. 131 i 148; CPB, 16. april,
pp. 244247.
!46 DASIP LP, 1935, 11/14, pov. br. 418 od 3. juna 1935, meseni izvetaj
MIP za mart 1935., pov. br. 10500 od 3. juna 1935; uporedi, Heinz Holldack, Was
wirklich Geschah, dok. V/l, pp. 297299 i dok. VI/1, pp. 299304.
164
je, samo do poetka oktobra 1935, za poasnog lana u 906 od ukupno
oko 4.000 optina u Austriji.
147
U novembru se pronela vest da e se knez Starhembeg progla
siti za regenta, ime bi se izvela delimina restauracija, lake savla
dao otpor i izbegle protivakcije antilegitimistikih snaga u zemlji i
iz inostranstva. Ovu akciju je svesrdno podravao Vatikan, a podstre-
kivao je iz taktikih razloga i sam Musolini, iako je on u to vreme
ve definitivno odluio da se, u velikom poduhvatu stvaranja novog
poretka, udrui sa Hitlerom.
148
Na spoljnopolitikom planu oekivala se podrka za akciju od
Francuske i ehoslovake, jer su obe elele da na taj nain stvore
branu Hitlerovom prodiranju prema jugoistoku. Hodin plan, iz pr
vih meseci 1936. godine, o neutralizaciji Podunavlja, sa oduevlje
njem je doekao Sunik i njegove pristalice. Sunik je, 16. januara
1936, stigao u Prag i povedeni su razgovori o saradnji u vezi sa
Hodinim planom. U razgovorima sa Hodom i predsednikom Bene-
om Sunik je pokuao da nae direktne mogunosti za bilateralnu
saradnju u cilju jaanja sigurnosti pred nacistikom ekspanzijom.
149
Pregovori o istoj temi su nastavljeni prilikom Hodine posete
Beu, 10. marta 1936. godine.
150
Motivi za ovu zajedniku akciju Su
nika i Hode bili su isti raao ih je strah od saveza Italije i Ne
make, koji je bio na vidiku ve januara 1936. Musolini je tada defi
nitivno stao uz Hitlera, pokazujui ak spremnost da prepusti sud
binu Austrije u ruke svog monog saveznika.
151
U strahu od takvog
saveza i moguih nagodbi, Sunik je traio izlaz bilo gde i sa bilo
kojom kombinacijom u susedstvu. Isto tako, Hoda je bio spreman
da uloi sve, pa ak i da se odrekne saveznitva sa SSSR-om odnos
no da se mogunost takvog pakta sprei. Postojale su i nade da bi
nova kombinacija u Podunavlju mogla da se ostvari. Hodin plan
uspostavlja niz bilateralnih sporazuma meu dravama na ovom pro
storu o prijateljstvu i nenapadanju, nailazio je na odobravanje Fran
cuske i Velike Britanije, jer se verovaio da bi se na taj nain stvo
rila odreena ravnotea prema Nemakoj. Meutim, sa tih strana
Hoda i Sunik su dobij ali samo simpatije, a ne i konkretnu podrku.
Na drugoj strani postojali su snani otpori pribliavanju Austrije i
ehoslovake u susednim malim zemljama, naroito u Maarskoj i
Jugoslaviji. Vlada Milana Stojadinovia plaila se da se kroz Hodin
plan ne povrati u srednju Evropu neki atavistiki oblik Habsburke
Monarhije. Upravo zbog toga sva nastojanja ehoslovakih diplomata
da pridobiju vladu Jugoslavije propadali su od samog poetka.
i DASIP AP 21/1935. pov. br. 673 od 19. decembra, MIP KJ Poslanstvu
KJ u Ankari, pov. br. 1731 od 30. novembra; takoe: ADAP C, IV/1, dok. 198,
p. 415; dok. 216, p. 450, dok. 417, p. 815; dok. 428, p. 836.
i DASIP LP, 1935, 1/2, pov. br. 74 od 21. januara 1936. MIP Poslanstvu
KJ u Londonu, cirkularno pismo, pov. br. 2063/V, AU od 25. decembra 1935;
Survey of International Affairs 1936; pp. 405407; ADAP C, IV/2, dok. 428.
pp. 836, dok. 476, pp. 919920.
149
DASIP LP, 1936, 1/2, pov. br. 206 od 17. februara 1936, Cirkularno pis
mo MIP Poslanstvu KJ u Londonu, str. pov. br. 259/V od 22. januara 1936;
ADAP C, IV/2, dok. 515, pp. 10081010; dok. 526, pp. 10241025.
iso DASIP CPB, III od 12. marta 1936, p. 135.
151 ADAP C, IV/1, dok. 96 p. 173.
165
r
U strahu da se ne zameri Hitleru, Stojadinovi je odbio ak i ponu
enu posetu Sunika Jugoslaviji, a knez Pavle Karaorevi ak
nije hteo da razgovara na sahrani britanskog kralja, u Londonu, ja
nuara 1936, sa ministrom spoljnih poslova Austrije Berger Val-
denegom (Berger Waldenegg, Egon). Hoda je, po povratku iz
Beograda, krajem februara 1936, posle neuspeha, njegove beograd
ske turneje, dao ostavku na poloaj ministra inostranih poslova e
hoslovake Republike, zadravi poloaj predsednika vlade.
152
Veliku prepreku Suniku za iznalaenje puteva u cilju otkla
njanja ili otupljivanja otrice nacistike opasnosti inila je vlada
Maarske sa Gembeom. Sunik je morao, 13. marta 1936, zbog sus
reta sa Hodom, lino da ode u Budimpetu da se pravda pred Gem
beom, objanjavajui mu da je cela akcija sa ehoslovakom imala
samo privredni karakter.
153
Sunikova oekivanja od Hodinog plana i nove kombinacije u
srednjoj Evropi bila su izneverena ve u samom zaetku, a isto tako
i oekivanja podrke i potpore od saveznika iz rimskog trougla.
Na sastanku ministara inostranih poslova Rimskih protokola 21. mar
ta 1936, povodom dvogodinjice postojanja ovog sporazuma, pred
stavnici Austrije mogli su da osete drukiju atmosferu, uslovljenu
orijentacijom Italije prema Nemakoj. Musolini je bio suvie zado
voljan svojim uspesima u Africi i pokazivao je sve manje interesa
za sudbinu Austrije. Dopunski protokoli ovoga savetovanja bili su
bledo ponavljanje optih pitanja meusobne saradnje triju zemalja.
Krupna pitanja koja su interesovala Austriju i Maarsku, na primer
pitanje revizije, koje je Gembe uvek isticao u interesu saradnje sa
Nemakom, nisu uopte pretresana.
154
U aprilu 1936, i samom Suniku je postalo jasno da e se mo
rati nai licem u lice sa monim Firerom sa severa i stoga je poeo
sam da priprema to povoljnije staze za neminovni susret sa njim.
Na jednoj strani, radilo se na jaanju sopstvene moi, u ime ega je,
1. aprila 1936, uvedena opta vojna obaveza. Na drugoj strani, inili
su se napori da se prema Rajhu ne zaotravaju odnosi.
155
Poetkom
maja 1936, ovaj proces je nastavljen jo intenzivnije. Radi to ne-
smetanijeg voenja nove politike trebalo je ukloniti sa poloaja pro
tivnike saradnje sa Nemakom. Pod udar su doli ljudi koji su kao
sluge Musolinija godinama inili temelj austrijske politike i njenog
vrstog oslonca na Italiju.
Najvei preokret desio se 13. maja 1936, kada je smenjen ru
kovodilac Patriotskog fronta, knez tarhemberg, dugogodinji Mu-
solinijev glavni pion na austrijskoj ahovskoj ploi, i ministar ino
152 ADAP C, IV/2, dok. 544. pp. 10771082; M. M. non, o. c., pp. 934;
V. Vinaver, o. c., pp. 138143.
153 M. Adam, G. Juhasz, L. Kerekes, Allianz Hitler Horty Mussolini.
Budapest, 1966, dok. 9, pp. 119123.
154 DDF, II/l, dok. 511, pp. 671672; 523, p. 695; CPB III, 14. marta 1936.
p. 168; M. Adam, o. C., dok. 10, pp. 123127.
1
55
DASIP LP, 1/2, 1936, pov. br. 538 od 20. aprila 1936, Cirkularno pismo
MIP KJ Poslanstvu KJ u Londonu, pov. br. 7116 od 23. marta 1936, i pov. br.
7571/V od 2. aprila 1936.
166
stranih poslova, Berger-Valdeneg. Ministarstvo vojske i inostranih
poslova, po ugledu na diktatore u Rimu i Berlinu, preuzeo je u svoje
ruke kancelar Sunik. U Rimu, protiv ovih promena, nisu imali ni
ta, jer je i Musolini, pod pritiskom iste klime, zamenio svoga mi
nistra inostranih poslova, Suvia, i doveo grofa ana (Ciano di Cor-
tellazo Galeazzo). Uporedo sa ovim promenama Sunik je oivljavao
novi talas pokreta za restaurisanje Habsburke Monarhije, prielj
kujui da na taj nain nadmudri obojicu diktatora. Meutim, ovu
ideju vie nije prihvatao ni Musolini, a pogotovu ne Hitler, jer su
obojica krenuli putem uspeha i saradnje.
Popravljen je poloaj nacista u Austriji. U takvim uslovima
Hitler je ponudio Suniku pakt o prijateljstvu izmeu Nemake i
Austrije. Nacistike kalkulacije su bile sasvim realne, jer je u Austri
ji oko dve treie stanovnitva bilo za prikljuenje Treem Rajhu.
136

Glavni suparnik na ovom tlu, Musolini, skoro je otpao. Trebalo je
bez velikih oluja i pometnji, putem saradnje, savladati i one koji su
se borili za Austriju kroz borbu za sopstvenu vlast. I sam Sunik je
nasluivao dalji razvoj dogaaja i rezultate koje su oekivali naci
sti od ovih promena. Pored ostalog, Sunik se mogao uveriti u neza-
jaljivost elja Berlina jer uklanjanje Starhemberga i njegovih ljudi
ne samo da nije zadovoljilo naciste, ve im je pojaalo apetite. Stoga
je Sunik, krajem maja, poao u Rim na usmeno konsultovanje sa
svojim tadanjim iskljuivim patronom, Musolinijem. Ali, i sam Mu
solini se nalazio pred snanijim divom sa severa. Morala je biti us
postavljena saradnja sa Hitlerom. To isto je preporuio i svome va
zalu sam Musolini.
Tokom juna pristupilo se pripremanju Ugovora o prijateljstvu
izmeu Austrije i Nemake, koji je definitivno potpisan 11. jula 1936.
godine. Sadraj tog ugovora predstavljao je u celini sahranjivanje
dotadanje politike zvanine Austrije i pobedu Nemake. Istina, Nem-
ci su u ovom ugovoru dali obeanje da e potovati dravni suvere
nitet Austrije i njeno lanstvo u rimskom trouglu. Ali, sve je bilo
dobro smiljeno i proraunato. U Berlinu su bili odluili da upravo
pomou austrijskog reima i njegovih vodeih organa izvedu pri
pajanje Austrije Nemakoj. Obaveza Sunika data u ugovoru, da
e voditi rauna o pripadnitvu Austrijanaca nemakoj nacionalnoj
zajednici i o davanju prava NSDAP bilo je direktno usmeravanje
premorene zvanine Austrije prema Treem Rajhu i anlusu. Takva
orijentacija se osetila odmah ukljuivanjem u Sunikovu vladu dvo
jice saradnika nacistike stranke, Glajze Horstenaua (Gleise von
Horstenau, Edmund) i Gvida (Gwido Schmidt).
157
Ugovorom o prijateljstvu izmeu Austrije i Nemake, od 11.
jula 1936, i zbivanja u odnosima Austrije i Nemake u drugoj
!56 flBII CCCP, tom XIX, dok. 40, 178, 181, 223, 226 i 253; CPB, 15. jula
1936, p. 97.
157 DASIP CPB, III, juli 1936, p. 97, 132, 202, 203 i oktobar 1936, p. 103,
184, ire o tome: N. Schausberber o. c., pp. 309375; . Popov, o. c., pp. 482
484; V. Vinaver, o. c., p. 170; Saut-Eastern Europa, p. 33, W. Hofer, o. c., pp.
5458; H. Holldack, o. c., dok. VII/1, pp. 304307.
polovini iste godine, zavrava se etvorogodinji period Hitlerove
borbe za slamanje otpora na putu za Be.
158
Osnovna karakteristika
etvorogodinjeg slabljenja reima Republike Austrije izraava se u
stalnoj nestabilnosti i krizi austrijskog drutva i intenzivnom uplita-
nju sila i agentura spolja. U neprestanom prisustvu protivrenih
komponenata u austrijskom drutvu i njihovom sve otrijem sue
ljavanju treba traiti uzroke masovnog opredeljivanja stanovnitva
Austrije za Hitlerov Trei Rajh.
Odmah po dolasku nacista na vlast u Nemakoj Dolfusov reim
je osetio opasnost sa te strane i u uzburkanom moru evropskih od
nosa pokuao je da spolja nae izlaz i oslonac iz takve situacije. Kao
katolik i hrianski socijalista, okrenuo se prema Vatikanu i isto
vremeno, prema Musoliniju. Znajui za pretenzije Rima i Berlina
prema Austriji prieljkivao je da korienjem protivurenosti izme
u dvojice diktatora osigura opstanak svoga reima. U cilju stvara
nja unutarnjeg oslonca formirao je Patriotski front i poeo da ga
usmerava linijom Musolinijevog faizma. Heterogeni Patriotski front
samo je po formi bio slian Musolinijevim crnim kouljaima, a po
sadrini je blii bio germanskom duhu i vie naklonosti imao za Hit-
lerovu nacistiku ideologiju. Pokuaji da se suzbiju protivnici, levi
i desni, prvo socijaldemokrati, 12. februara 1934, zatim ostali, uklju
ujui tu i suparnike u Patriotskom frontu sa njegovim rukovodio
cem, roenim Saksoncem, Fajem, stajali su Dolfusa ivota.
Dolaskom Sunika za kancelara, zamreni odnosi unutar Aus
trije nisu se poboljali. Nastavljena je borba za prevlast kako smo
to ve kazali izmeu novog kancelara i novog efa Patriotskog fronta,
kneza Starhemberga. Starhemberg je bio sluga i plaenik Musoli-
nija, Sunik je uivao podrku katolika dok su nacionalsocijalisti
bili pod punim patronatom Nemake. U takvim uslovima najtee je
prolazio i najvie stradao radniki i demokratski pokret u Austriji,
poev od komunista pa do desno orijentisanih socijaldemokrata.
Meutim, odnosi Rajha prema Austriji, posle neuspelog pua i
ubistva Dolfusa, mnogo su se izmenili. Nemci su napustili taktiku
frontalnog napada na reim u Austriji i pristupili taktici laganog
osvajanja svih institucija tog reima iznutra i njegovog obaranja bez
znaajnijeg spoljnog udarca.
Teki uslovi ivota i stalna unutarnja i spoljna nestabilnost Aus
trije, uz mnoge druge inioce- doveli su do masovnog opredeljivanja
stanovnitva Austrije za Trei Rajh. Nacionalsocijalisti su poeli da
osvajaju sve ustanove Republike Austrije, pa ak i u armiji i policiji.
Proces je tekao toliko brzo da se u njegovom zaustavljanju morao
lino da angauje sam Musolini. On je, maja 1935, traio od Sunika
da se austrijska armija ukljui u Patriotski front, sa ciljem da se iz
nje to bezbolnije odstrane oficiri i podoficiri, pristalice nacionalso
158
Sire o tome: R. Lua, o. c., pp. 3147; E. Wiskemann, o. c., pp. 4970;
I. Robert, Der Griff nach sterreich. Zrich 1938, pp. 1179; G. Salvemini,
Prelude to World War II. London, 1953, pp. 142198; BII CCCP, tom XVI,
dok. 190. pp. 360361; 209. pp. 283284; i 266. pp. 476481.
168
cijalizma.
159
Meutim, ni ova mera nije mnogo pomogla. I u armiji i
u Hajmveru bilo je mnogo pravih Nemaca, kao to su bili Prus Papst,
Bavarac Sajul, Saksonac Faj, Vestfalac Rintelen i drugi.
Hajmver je takoe iznutra bio nejedinstven i heterogen. Ruko
vodei ljudi reima Austrijske Republike previe su panje posvei
vali linom prestiu. Sunik je tri puta vrio rekonstrukciju vlade,
a sve zbog jaanja svoje uloge i vlasti. Knez Starhemberg je oeki
vao da e pomou svojih saradnika obezbediti sebi regentski poloaj.
Kada se uverio da to ide teko, pokuao je da ak, 2. juna 1935, pri
premi pu za obaranje Sunika.
Hitlerovci su saznali za ove namere i omeli su pu. Posle toga
e Sunik promeniti svoj odnos prema Treem Rajhu.
160
Unutranji politiki razvoj i neki spoljnji dogaaji, meu koji
ma je najsnanije delovalo sve vidnije pribliavanje Hitlera i Mu-
solinija, uslovie, krajem 1935. i 1936. godine, proces prvo smiriva
nja odnosa izmeu Austrije i Nemake a zatim i sve oiglednije ost
varivanje meusobne saradnje. Decembra 1935, ministar spoljnih
poslova Austrije, Valdeneg, najavljivao je smirivanje odnosa sa Ne
makom.
Kljuni dogaaj u menjanju politike prema Treem Rajhu pred
stavljao je pomenuti ugovor od 11. juna 1936. godine.
tampa austrijske Socijalistike stranke proglasila je ovaj spo
razum prikrivenim anlusom. U svakom sluaju, ovaj ugovor i do
gaaji koji su sledili otvorili su put anlusu.
Jula 1936, u Berlin je otputovala delegacija Republike Austrije,
sklopila sa Rajhom Sporazum o turistikom prometu, Sporazum o
pograninom prometu i Sporazum o meusobnom platnom prometu.
Bile su to oblasti meunarodnih odnosa, u kojima su iskrsli prob
lemi ve poetkom 1933, odnosno koji su onda bili uvod u sukobe i
zaotrene odnose. Sporazumi u ovim oblastima otvarali su novu epo
hu saradnje sve do definitivnog uklapanja Austrije u sastav Tre
eg Rajha.
161
3. UVRIVANJE SARADNJE SA GEMBESOVOM
MAARSKOM
U jednom od prethodnih poglavlja ukazali smo na pozitivan od
nos vlade i znatnog dela maarske buroazije prema januarskim
promenama u Nemakoj 1933. godine. Sline elje i stremljenja ma
arskih revizionista i nemakih nacista uslovili su da je Gembe sa
159 DASIP LP, 1935, 11/14, pov. br. 548 od 26. jula 1935, MIP KJ, meseni
izvetaj za maj 1935, pov. br. 15960 od 1. juna 1935.
160 ibid, pov. br. 631 od 20. avgusta 1935, meseni izvetaj za juni 1935,
pov. br. 14665 od 1. avgusta 1935.
1
61
Ibid, pov. br. 1069 od 30. avgusta 1936, meseni izvetaj za juli, pov.
br. 20791 od 30. avgusta 1936; DDF. II/3, dok. 41, 43, 98, 178; II/4 dok. 13,
16 i 149.
simpatijama doekao dolazak na vlast nacista u Nemakoj. Novi re
im u Nemakoj teio je ruenju postojeeg sistema iz temelja i
uvoenju novog poretka sa novim granicama i odnosima na konti
nentu. Bile su to tenje poraene maarske vojne oligarhije koja je
posle uguivanja maarske sovjetske vlasti zauzela vodee pozicije
u zemlji i maarske buroazije, koja je ve od Trijanonskog mirov
nog ugovora, poela da sanja o menjanju nametnutih granica i o
povratku velike Maarske Svetog Stefana.
162
Krajnji cilj nacista i Gembea bio je isti ruenje postojeeg
sistema. Meutim, putevi su im se ukrtali, a elje delimino razi
lazile na oznaenom pravcu do cilja. I jedna i druga strana bile su
nestrpljive. Hitler je eleo da koristi Gembea, za to je imao vie
mogunosti, a Gembe Hitlera pri emu su ee iskrsavale smetnje.
163

Jedna od osnovnih i glavnih suprotnosti u ovoj neminovnoj sarad-
nji bio je izbor prvih rtava. Nacisti su odredili da prva rtva bude
Austrija, da bi pripremili put prema jugu, a zatim ehoslovaka, da
bi razbili Malu antantu. Gembe se, u ime saradnje sa Italijom, bri
nuo za Austriju i bio spreman da napada sve lanice Antante, u stva
ri da se po eljama Rima, usmeri prvo protiv Jugoslavije. Nema-
kim nacistima je, meutim, bila potrebna Jugoslavija. Neskladi iz
meu maarskih konzervativaca sa Gembeom i nacista sa Hitlerom
ostae sve do 1936. godine, ali nee initi prepreku njihovoj plodnoj
saradnji jer bilo je mnogo vie dodirnih taaka, nego razmimoila-
enja.
164
I Gembe je, kao jedan od retkih evropskih dravnika koji
je ve ranije saraivao sa nemakim nacistima, bio raspoloen za tu
saradnju.
165
Austrijsko-nemaki sukob se tek razvijao, kad je bivi maarski
predsednik vlade, Betlen, marta meseca 1933, krenuo u Nemaku sa
zadatkom da radi na zbliavanju Austrijanaca i Nemaca.
166
Prilikom razgovora izmeu Hitlera i Gembea u Berlinu, 16. i
17. juna 1933. godine, dominiralo je pitanje saradnje etvorougla ze
182
M. Adam... . ., dok. 1, . 107108; uporedi: I. . Berend
Gy. Rnki, Magyarorszg a fasiszta nemetorszg elettereben 19331939,
Budapest, 1960, pp. 6794; T. L. Sakmyster, Army Officers and Foreign
Policy in interwar Hungary 19181941. Jour. Cont. Hist. V 10 nr. 1, January.
pp. 1940.
163
Uporedi: I. T. Berend i Gy. Rnki, German-Hungarian Relations follo-
wing Hitlers Rise to power 19331934. Acta Historica VIII, Budapest, pp.
313348; S. Konya, To the Attepmt to Establish Totalitarian Fascism in Hun
gary 19341935, u: Acta Historica XV, Budapest, 1969, pp. 299334; A. Magda,
Les Pays danubiens et Hitler 19331936, Revue guerre mondiale deuxieme, 24.
April 1975. 98.
164
V. Vinaver, Jugoslavija i Maarska, 19331941. Beograd, 1976, pp.
17176.
165
A. . (. ) , 1970, tom III,
. 281; I. Barta, I. . Bernd, . Hanak, . Lacko, L. Makkai, Zs. L. Nagy i Gy
Ranki, Die Geschichte Ungarns, Budapest, 1971, p. 575.
166 y. Vinaver, . C., p. 18; DDF, 1/2, dok. 387, pp. 768769; uporedi: . M.
, ( 1936)
, , , 1957.
170
malja Italije, Nemake, Maarske i Austrije.
167
Gembeova ideja o
povezivanju revizionistikih zemalja nije naila na podrku Firera,
jer je upravo zbog nesporazuma sa Italijom oko Austrije propao
etvorni pakt. Isto tako, Gembeova predloena politika prema ma
arskim susedima nije odobravana kao ni zahtevi maarske buro
azije za radikalnu reviziju granica. Berlin nije smeo da podri pre-
terane revizionistike apetite maarske konzervativne buroazije, jer
bi time presekao sve mogunosti saradnje sa Jugoslavijom, koja mu
je sluila kao tampon-drava prema Italiji. Na drugoj strani, vlpda
Maarske nije mogla da prihvati politiku poputanja prema Jugo
slaviji, jer su Italijani traili suprotno usmeravanje otrice prema
ovoj zemlji. Ipak, sve su to bili sekundarni neskladi, koji su se, pred
zajednikim ciljem i eljama, mogli prenebregnuti.
168
Gembe je ve tada poeo da osea da se nalazi izmeu dve
vatre. Njegov put u Berlin nije bio popularan u Italiji, zato je Mu
solinija morao pismeno da obavesti o emu je razgovarao sa Nem-
cima a onda je krenuo u Rim.
169
Istovremeno, smirivan je i Berlin.
Maarski poslanik u Berlinu, prilikom posete Ministarstvu inostra
nih poslova Nemake, 14. jula 1933, saoptio je da je poseta Gem-
bea Berlinu pomogla da se sprei pribliavanje Austrije Francuskoj
i zemljama pod njenim uticaj em.
170
U ovom smislu posebno je zna
ajna poseta Gembea Beu i njegovi sastanci sa Dolfusom, na ko
jima je, kao tema razgovora, dominirala neophodnost konfrontacije
revizionistikih zemalja prema zemljama Male antante. Tom prili
kom Gembe i Dolfus su utvrdili osnove svoje budue saradnje, kao
osnove veza i odnosa Maarske i Austrije sa Italijom. Najvaniji
faktori te saradnje trebalo je da budu: redovno konsultovanje o svim
problemima koji tite dve zemlje, zadaci i napori na usaglaavanju
gledita i uvrivanju veza sa Italijom u pravcu poboljanja od
nosa sa Nemakom, uz politiku konfrontacije prema zemljama Male
antante.
171
Bile su to znatnim delom ideje Gembea, koje je Dolfus,
sticajem okolnosti, morao da prihvati.
Put, koji je zamislio Gembe, morao se zavriti u Rimu.
Gembe i Kanja sreli su se sa Musolinijem i Suviem, 26. i 27.
jula 1933, u Rimu. Iako je Musolini u ovakvim sluajevima odlu
ivao u dogovorima postignutim na sastanku u Rimu, prihvaene su
i neke Gembeove ideje. Prihvaena je Musolinijeva ideja o formi
ranju trojnog bloka, koji bi inile Italija, Maarska i Austrija, sa
osnovnim ciljem da se na najmanje opasan nain sprei eventualni
167 ADAP C, 1/2, dok. 780, p. 506, dok. 324, p. 575; dok. 329 p. 581; dok.
330, p. 583; DDF, 1/3, dok. 403, pp. 733734; 419, pp. 761765. G. Juhsz, Hun
garian Foreign Policy 19191945, Budapest 1979, pp. 110112.
168 v. Vinaver, o. c., p. 19; M. Adam . .. o. c., dok. 3, pp. 108112.
169 ADAP C, 1/2, dok. 344, p. 609; dok. 377, p. 684; M. Adam . .. o. c., dok.
4, pp. Ill113 i dok. 5, pp. 113114; uporedi: G. Juhsz, o. c., pp. 107125;
I. T. Berend Gy. Ranki, Maggarorszaga fasista nemetorszag elettereben 1933
1939, Budapest, 1960.
170 ADAP C, 1/2, dok. 363, p. 647.
171 Vuk Vinaver, o. c., p. 30; DDF, 1/3, dok. 432, pp. 789790; 485, pp.
885886; PA Pol, II Ungarn, Bd. 4. nr 11, P 34, od 14. jula 1933.
171
pokuaj anlusa, ali i nastojanja Maara da se kroz ovaj blok stvore
bolje mogunosti za ublaavanje nemako-italijanskih protivureno-
sti na jugoistoku Evrope.
1713
Kompromisna politika, izmeu Nemake i Italije, koju je Gem
be zastupao, uspela je tada, a uspee i docnije, upravo zbog toga
to su italijanski faisti i nemaki nacisti, u krajnjem sluaju bili
za tu politiku. U datim uslovima, iako je sklopio pakt sa Musolini-
jem, Gembe je vie zastupao nemaku politiku. Stoga je Hitler ve
tada inio poteze radi to vreg vezivanja Maarske sa Nema
kom.
172
S obzirom na to da su trgovinske i privredne veze izmeu
Maarske i Italije bile slabo razvijene, teite saradnje bilo je usme-
reno ka privrednoj i kulturnoj saradnji.
173
Tako je Maarska bila
prva zemlja koja je od Nemake, ve avgusta 1933, dobila posebne
uslove u trgovinskoj razmeni, konkretno u izvozu jaja i arana.
174

Istovremeno su obostrano ulagani napori da se otklone postojei pro
blemi u odnosima maarskih vlasti i nemake nacionalne manjine
u toj zemlji. Uz naroit trud uklanjane su negativne pojave iz pro
losti u tim odnosima a spreavani su novi, uglavnom sitni, ispadi
i njihovo naglaavanje u tampi.
175
Slabiji partner, u ovom sluaju
Maarska, istakla je ak elju da pripadnici nemake i maarske
nacionalne manjine u drugim zemljama, u ovom sluaju u ehoslo-
vakoj, rade zajedno u borbi protiv postojeeg reima.
176
Napori, koje su ulagali Gembe i Kanja u cilju stvaranja po
voljnije klime na relaciji Rim Be Berlin doveli su brzo do
rezultata. Ve polovinom avgusta 1933, poao je u Italiju i Dolfus.
Na sastanku izmeu njega i MusoHnija, 19. avgusta u mestu Rione
(Riccione), utvreni su pravci dalje saradnje, u stvari, vreg ve
zivanja Dolfusa za Italiju.
177
U jesen 1933. godine, u vreme nastojanja da se ostvari zbliava
nje Francuske i Italije, maarski revizionisti su bili smetnja tome
cilju. Konkretne akcije Francuske, radi ekonomskog povezivanja
zemalja Male antante sa Austrijom i Maarskom, nailazile su na
otpore u Budimpeti jer su one vodile slabljenju nemakog uticaja
na ovom prostoru, bez koje Maarska buroazija nije mogla da os
tvari svoje planove o reviziji granice. U cilju delovanja na maarske
171a
G. Juhsz, o. c., pp. 112113.
172 ADAP C, 1/2, dok. 377, p. 684; dok. 378, p. 635, dok. 382, p. 694; CPB.
III, juli 1933. p. 322 i avgusta 1933, p. 3 i 4. Ostvarivala se politika koju e
Hitler pozdraviti i pozitivno oceniti na sednici vlade Rajha 24. septembra 1933.
Tada je reeno da Maarska u politici Rajha igra u Podunavlju posebnu ulogu.
Vidi: ADAP C, 1/2 dok. 448, p. 827.
173
DASIP PKO, 1933, F VI, pov. br. 7987 od 9. augusta 1933. izvetaj Po
slanstva KJ iz Budimpete, MIP KJ, pov. br. 2065 od 7. avgusta 1933.
174
DASIP PKO, 1933. XVII, pov. br. 8197. od 14. augusta 33, izvetaj Po
slanstva iz Berlina MIP KJ, pov. br. 1118 od 6. avgusta 1933; ADAP C/2, dok.
646, pp. 854855.
175
ADAP C, 1/2, dok. 400, p. 782; dok. 440, p. 813; C, II/l, dok. 129, p. 223;
uporedi: T. Spira, German-Hunjarian Relations and the swabian Problem,
New York, 1977, pp. 262320.
17
<5 ADAP C, 1/2, dok. 440, p. 814.
177
V. Vinaver, o. c., pp. 31, 32; CPB III, 23. avgust 1933, p. 190.
172
dravnike angaovala se i francuska diplomatija pa je dolo do po-
sete ministra Kanje Parizu, ali ni tada nisu postignuti eljeni re
zultati. Da je Maarska ostala dosledna borbi za dobre odnose iz
meu Nemake i Italije potvruje i to da su, upravo kad se Kanja
nalazio u Parizu, posetili Budimpetu vicekancelar Papen i maral
Gering.
178
Revizionistika politika, koja se pozitivno mogla ostvariti
samo uz podrku i Nemake i Italije ostala je dominantna. Nepo
sredno posle povratka Kanje iz Pariza, Gembe i Kanja su posetili
Bugarsku, koja je takoe bila nezadovoljna versajskom Evropom, i
Tursku, koja je u to vreme pokuavala da vodi iru i znaajniju poli
tiku na jugoistoku Evrope. Gembe je bugarskim seljacima govorio
na srpskohrvatskom jeziku, posebno istiui slinost dveju zemalja
i mislei na bliskost revizionistikih planova i elja. Prilikom ovih
susreta rasturani su leci, u kojima je naglaena potreba stvaranja
Maarsko-bugarskog pakta i zahtevana revizija ugovora o miru. Po
povratku iz Sofije Gembe je proglaen borcem za osloboenje ne
samo porobljenih Maara, ve i Bugara, kojima su, kao i Maa
rima, nametnuti nepravedni mirovni ugovori.
179
Izlazak Nemake iz Komisije za razoruanje i iz Drutva naroda,
oktobra 1933, ulilo je nove nade revizionistikim zemljama meu nji
ma i revizionistima u Budimpeti.
180
Posle toga poinje jo intenziv
nije oslanjanje Maarske na Trei Rajh. Poslanik Maarske u Ber
linu Masirevi, 11. januara 1934, izneo je dravnom sekretaru Bilovu
plan konsultativnog pakta izmeu Nemake i Maarske, u cilju or-
ganizovanijeg istupanja protiv zemalja Male antante.
181
Meutim,
to je bilo u suprotnosti sa Hitlerovom politikom da u ime vrste sa-
radnje sa jednom malom zemljom, Maarskom, propusti mogunost
delovanja na savlaivanju drugih zemalja, u ovom sluaju zemalja
Male antante, gde je Hitler imao itekako vane interese. Ne sme
se uz to zaboraviti injenica da kreatori maarske politike, Gembe
i njegova vlada, nisu uivali punu podrku ni kod vladine veine,
koju je vodio grof Stevan Betlen, a kamoli u jakoj graanskoj opo
ziciji i snanom radnikom pokretu koji Gembeov policijski reim
nije mogao da uniti. Grof Betlen, istina, je podravao Gembeov re
vizionizam, ali je on isto tako traio oslonac u zapadnim silama.
182

Sve to se, u irem planu ekspanzionistike politike Nemake, moglo
178 v. Vinaver, o. c., pp. 3233; PA Politik, 2. Ungarn. Bd. 4; izvetaj
Poslanstva Nemake iz Budimpete, AA nr. Ill, P od 21. septembra 1933.
179 DASIP LP, 14 MIP KJ, meseni izvetaj za oktobar 1933, pov. br.
25320 od 10. januara 1934. p. 3; CPB, III, oktobar 1933, p. 280, p. 449.
iso ADAP C, II/l, dok. 40, pp. 6266; uporedi: dok. 50, pp. 8688; dok.
42, pp. 7173; dok. 120, pp. 203205.
lsi ADAP C, II/l, dok. 175, p. 327; DASIP pov. br. 20 od 6. marta 1934.
LP 11/14, 1934, MIP KJ, meseni izvetaj za januar 1934, pov. br. 3050 od 12.
februara 1934.
182 DDF, 1/5, dok. 230, pp. 463-^166.
uiniti prema Maarskoj, bilo je da se nastavi rad na razvijanju
meudravnih veza, uz davanje odreenih povlastica, to e dovesti
do sklapanja novog trgovinskog ugovora izmeu Nemake i Maar
ske, 21. februara 1934. godine, koji e predstavljati jedan od vanih
inilaca jaanja nemakog uticaja na tlu Maarske.
183
vre vezivanje, kao to smo rekli, se nije smelo ostvariti jer
se strahovalo da bi se tada mostovi prema drugim zemljama, koje
je trebalo pripremati za saradnju ili ukljuivanje u interesnu sferu
Rajha, potpuno poruili. Upravo zbog toga Nemaka je sputavala i
revizionistike planove Gembea i njegovih saradnika prema suse-
dima, koje je takoe trebalo, kroz jedan dui proces, uvui u oblast
nemakih interesa.
184
U odgovoru na predloge od 11. januara, datom
24. januara 1934. godine, jasno je izneto da ugovorno vezivanje Ne
make i Maarske u datim uslovima ne dolazi u obzir jer ono ne bi
donelo koristi ni jednoj zemlji.
183
Na ovo je uticalo dosta inilaca,
meu kojima veoma snano i unutarnje stanje u Austriji, o emu smo
ranije govorili.
Naroito je bilo teko delovati u ovom smeru posle februarskih
dogaaja u Beu 1934. U danima sve veeg zaotravanja odnosa na
relaciji Be Berlin, zbog uea i nacionalsocijalista u meteima
u Beu, Gembe se zajedno sa Dolfusom naao u Rimu, ali u ulozi
vatrogasca razbuktalog poara.
186
Ovde je morao, pod pritiskom svo
jih saveznika, da se svrsta u tabor iji je zadatak bio da koi pro
dor Nemake ka jugu, meutim, ipak je pri tome uspeo da ublai
otricu uperenu prema Nemakoj.
1

7
Ni jedan od tri potpisana pro
tokola od 17. marta nije direktno bio uperen protiv Nemake.
188
U pro
tokolima je samo izloena spremnost da se zatiti nezavisnost Aus
trije ali bez nekih vrih obaveza. Jo u vreme pripremanja ovih
protokola Gembe se trudio da ojaa svoje veze i saradnju sa Hit-
lerom. Tako je 14. februara 1934. godine uputio pismo Hitleru u
vezi saradnje oko organizovanja rada i ivota nemake nacionalne
manjine u Maarskoj, kao i maarske i nemake u drugim zemljama
i mogunosti njihovog ukljuivanja u borbu za novi poredak.
189
U Hit-
lerovom odgovoru, koji je usledio 28. februara, pozdravljena je Gem-
beova inicijativa i saradnja Maara i Nemaca.
190
Zbog gaenja even
tualnih sumnji u podrku i saradnju, sam regent Horti (Horthy Mik-
ls) je 27. februara 1934, posebno govorio o sudbonosnoj vezanosti
183 ADAP C, II/l, dok. 182, p. 344; dok. 189, p. 364; C II/2, dok. 322, p. 588.
'84 ADAP C, II/l, dok. 192, p. 371; BA, R 43, II 307 C, Fol. 1, nr. 170/IV,
od 13. marta 1934.
185
Ibid, dok. 216, p. 407.
186 DDF, 1/6, dok. 19, pp. 5054. G. Juhsz, o. c., pp. 113116.
i
7
M. Adam ... o. c., dok. 6, p. 116. G. Juhsz, o. c., pp. 114115.
188 V. Vinaver, o. c., pp. 4448; Survey of International Affairs 1934, Ox
ford London, 1935, pp. 487507; CPB III februar 1934, p. 123, p. 297, p. 348
i p. 349. i mart 1934, pp. 266267.
189 ADAP C, II/2, dok. 252, p. 467. Normalno je da se politika i privred
na borba nemake i maarske manjine dovede u sklad jer se obe bore protiv
jednog zajednikog neprijatelja, takozvanog vladajueg dravnog naroda.
190 ADAP C, II/2, dok. 288, p. 529 i dok. 371, p. 676.
Maarske i Nemake.
191
No, borei se za opredeljenje u spoljnoj po
litici, maarska vlada nije prekidala veze saradnje i sa ostalim ve
likim silama, ukljuujui tu i Sovjetski Savez. Upravo u ovo vreme
Maarska je uspostavila (meu prvima od junoevropskih zemalja)
diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom.
192
Pod pritiskom Italije, na koju je delovala Francuska, maarska
vlada je obeala da e popraviti svoje odnose sa zemljom sa kojom
je tada imala najloije odnose, sa Kraljevinom Jugoslavijom. U tom
smislu je usledilo, 26. aprila 1934, rasputanje ustakih logora u
Janka Pusti. Meutim, sve su to bila samo obeanja ustaki pokret
e i dalje tajno biti podravan. Maarski predstavnik e, ve 12.
maja, u Drutvu naroda podneti optubu protiv napada i incidenata
koje toboe izaziva jugoslovenska strana na zajednikoj granici, sa
ciljem da se omete pribliavanje Jugoslaviji i otea posao Fran
cuske na stvaranju novog sistema kolektivne bezbednosti na Jugo
istoku Evrope.
193
Uznemirenje u Budimpeti su izazvale posete ministra inostra
nih poslova Francuske, Luja Bartua, mnogim zemljama i prestoni-
cama Evrope (tokom maja i juna) i naroito njegovi uspesi u Rimu
i Beogradu, na polju stvaranja saradnje izmeu Francuske i Italije
u spreavanju irenja uticaja Nemake prema jugu. Bartu je ovom
prilikom posetio i Budimpetu, ali je tamo naiao na hladan prijem.
194
Maarska vlada nije imala vrst stav ni u vezi sa pokretom za
restauraciju Habsburke Monarhije. Gembe je nasuprot Musoli-
niju, koji je u ovom pokretu sagledavao i neke svoje mogunosti,
ostao uglavnom veran kursu nemake politike u ovom pitanju i bio
protiv restauracije. Samo je u nekim trenucima bauk restauracije
korien u zastraivanju Jugoslavije i Rumunije.
195
Pomenuti susret Hitlera i Musolinija, u Veneciji 14. i 15. maja
1934, maarski dravnici su doekali sa simpatijama. I pored toga
to se od ovog prvog susreta dvojice voa totalitarnih sistema u Ev
ropi nije mogla oekivati neka prelomna odluka, ipak se, samim
nastojanjima, pa i kompromisnim reenjima, ostvarivala Gembeova
vizija evropske politike, u okviru koje bi temeljnu liniju predstav
ci ADAP C, II/2, dok. 290, pp. 531534.
192 BII CCCP, tom XVII, dok. 12, 27 i 41.
193 DASIP LP, 1/4, cirkularno pismo MIP KJ Poslanstvu u Londonu, pov.
br. 10412 od 18. maja 1934. i MIP KJ AP, pov. br. 10310 od 14. maja 1934,
pov. br. AP 209 od 19. maja 1934; uporedi: Survey of International Affairs 1934,
pp. 537577; M. Sz. Ormos, Sur les causes de Vechece du pacte danubien 1934
1935. Acta Historica, T 14, (12), Budapest, 1968, pp. 2183; isti autor: A
propos de la scurit est europenne dans anns 1930. Acta Historica, T 16,
Budapest, 1970, pp. 307322.
194 pa, Poi. 3, Frankreich/Ungarn, Bd. 2, izvetaj nemakog poslanstva iz
Budimpete A r. 179, P 31, 16. juni 1934; DASIP LP, 1934, 1/2, pov. br. 752 od
18. septembra 1934, cirkularno pismo MIP Poslanstvu KJ u Londonu, pov. br.
18397 V M-134, 16. avgusta 1934; BII CCCP, tom XVII, dok. 131, pp. 266
270 i 205, pp. 399400.
1
95
M. Adam... o. c., dok. 6, p. 115; ADAP C, II/2, dok. 444, pp. 791794
i dok. 455, pp. 807808.
175
ljala saradnja Rim Berlin.
196
Obe sile su prihvatile nunost meu
sobne saradnje, posebno u pitanjima oko Austrije, to je odavno
prieljkivala i Gembeova vlada u Budimpeti. Meutim, razvoj do
gaaja na tlu Austrije, tokom narednog meseca, pokuaj pua na
cista i ubistvo Dolfusa, pokazali su da svaka strana ide svojim sta
zama i da e za raiavanje problema iz nemako-austrijskih od
nosa biti potrebno jo mnogo vremena i napora.
Pokuaj pua i ubistvo Dolfusa u Beu izazvali su veliko uzne
mirenje u Maarskoj. Vojne jedinice u garnizonima prema austrij
skoj granici stavljene su u stanje pripravnosti. Deo maarske tam
pe poeo je da napada nacionalsocijaliste, posle ega je usledila in
tervencija ministra inostranih poslova Kanje i ublaavanje revolta
prema dogaajima u Austriji. Data je direktiva redakcijama listova
da ne objavljuju dopise koji bi svojim sadrajem mogli izazvati Ne
maku. Tako je maarska vlada i tampa delovala u cilju smiriva
nja odnosa izmeu Rima i Berlina u vreme julskih dogaaja u Beu.
Ministar Kanja je, na sahrani Dolfusa, savetovao novoj vladi u Beu
da izbegava dalje zaotravanje odnosa sa Hitlerom i da prihvati fon
Papena kao novog diplomatskog predstavnika Nemake u Beu.
197
U odnosu prema Nemakoj vlada Maarske se trudila da to pre
otkloni sve senke koje su mogle pasti na nemako-maarske odnose,
izazvane julskim dogaajima u Beu.
198
Neposredno posle toga prili
kom sahrane Hindenburga, ministar Kanja se sastao sa Hitlerom i
s njim razgovarao o zbivanjima u Beu i njihovim posledicama za
odnose Austrije i Nemake. Naglaena je odlunost Maarske da gaji
prijateljstvo i saradnju sa Nemakom i da radi na usklaivanju gle
dita prilikom razmatranja i reavanja problema u Evropi.
199
U cilju
izvravanja ovih obaveza usledile su akcije Maarske prema vladi u
Rimu i Beu. U leto i jesen 1934, pred talasom jaanja italijansko-
-francuskih veza, usledilo je lagano labavljenje odnosa izmeu Ita
lije i Maarske. No, to ipak nije znailo prekid veza i saradnje. Gem
be je u ovom trenutku ostao veran svojoj nameri da ostane prijatelj
sa Italijom i da eventualno doprinese zbliavanju Musolinija i Hit
lera. Sa Musolinijem je ostao u savezu, a sa Hitlerom je koristio sve
mogunosti za jaanje saradnje i veza.
136
Gembe je povodom sastanka Hitler Musolini u Veneciji izjavio:
Danas posle pregovora u Veneciji i sastanka izmeu Hitlera i Musolinija,
imam prava tvrditi da je moja spoljna politika nala svoje opravdanje.
DASIP LP 1934, 11/14, pov. br. 604 od 26. juna 1934. MIP, meseni izvetaj za
juni 1934, pov. br. 15810 od 14. jula 1934; DDF, S/l, T 6, dok. 295, pp. 631634;
411, pp. 838841; Vuk Vinaver, o. c., pp. 6980; ADAP C, III/l, dok. 115, p. 228
i dok. 119, p. 238.
19
? DASIP LP, 1934, 11/14, pov. br. 755 od 18. septembra 1934. MIP, me
seni izvetaj za juli, pov. br. 18838 od avgusta 1934. G. Juhsz, o. c., pp.
116117.
138 y vinaver, o. c., p. 78.
i" ADAP C, III/l, dok. 286, p. 288: Maarska je u takvom poloaju da
Nemaka moe sa njom u saranji da zastupa zajednike interese u Podunav
lju. Maarskoj odgovara nemako-italijanska i nemako-austrijska saradnja.
Problemi u Podunavlju se ne mogu reavati protiv ili bez Maarske. Zato je
saradnja izmeu Maarske i Austrije pomagana i od Nemake i od Italije.
176
Oktobra 1934, dolo je do novih momenata u meunarodnim
odnosima, koji su oteali rad maarske diplomati]e. Otkrivanje sau-
esnitva maarskih vlasti u pripremanju atentata na jugoslovenskog
kralja Aleksanda Karaorevia, u Marseju, pogorali su poloaj i
uslove rada maarske diplomatije u mnogim evropskim zemljama.
Gembea su osuivali i konzervativni vrhovi pojedinih zemalja. Neke
zemlje, iz oportunih razloga, nisu htele da napadaju Italiju, koja je
takoe sauestvovala u atentatu, ve su sve napade usmeravali ka
Maarskoj. Optube zemalja Male antante imale su jasan cilj, da
izazovu krizu vlade u Maarskoj i obore Gembea. Na ovome je po
sebno radila ehoslovaka, prema kojoj je vodea grupacija u tada
njoj Maarskoj bila neprijateljski opredeljena.
Meutim, sve o emu smo govorili, kao ni sama istraga, koja e
na kraju ostati bez znaajnijih rezultata, nisu zabrinjavali maar
sku vladu, koliko je to uinila Musolinijeva saradnja sa Francuskom
i saradnja vlade Nemake sa vladom Kraljevine Jugoslavije. Dola
zak ministra, predsednika Pruske i marala Treeg Rajha, Geringa,
na sahranu kralja Aleksandra, doek i njegove izjave o prijatelj svu
prema Jugoslovenima, i posebno izjave o dobrim uslovima ivota
nemake manjine u Vojvodini, kao i o preteranosti revizionistikih
planova i zahteva Maarske prema Jugoslaviji i Rumuniji, uzbudili
su duhove u Budimpeti. Odmah posle sahrane kralja Aleksandra,
maarski poslanik Masirevi (Masirevich Constantin von) posetio
je u Berlinu ministra inostranih poslova Nemake, Nojrata i u do
sta otrom obliku zatraio objanjenja u vezi Geringovih izjava u
Beogradu. Noj rat je Masirevia prvo ismejao, a zatim pokuao da
mu objasni kako tu nema niega opasnog za Maarsku, u stvari, da
pribliavanje Jugoslavije Nemakoj moe ii samo u prilog Maar
skoj.
200
Gembea su razljutili novi antimaarski napisi u delu ne
make tampe pa je poslanik Masirevi ponovo zatraio prijem kod
Nojrata 26. oktobra 1934. Masirevi je prilikom ovoga susreta po
kuao da uplai svoga sagovornika kako na drugoj strani Francus
ka radi na stvaranju bloka: Pariz-Beograd-Rim, koji je uperen pro
tiv Maarske i Nemake.
201
Diskusija se zaotravala i preneta je u
nemako poslanstvo u Budimpeti. Glavni povod bila je izjava Ge
ringa za vreme boravka u Beogradu, kako je Nemaka nezaintereso-
vana za maarsku revizionistiku politiku i da se revizionizmom, kao
sredstvom, slui Italija, a ne Nemaka.
202
Od savetnika nemakog
poslanstva u Budimpeti Sure (Schurre Karl) zatraeno je, 1. no
vembra, objanjenje u vezi Geringove posete Beogradu. Naroito je
napadnuta Geringova izjava da se nemaka nacionalna grupa u Ju
goslaviji bolje osea nego nemaka nacionalna manjina u Maar
skoj.
203
Prigovoreno je da Nemaka daje prednost trgovinskim ve
zama sa Kraljevinom Jugoslavijom i da se odrie revizionistike po
litike na Balkanu.
204
zoo ADAP C, III/l, dok. 263, pp. 501503; dok. 269, p. 515.
201 ADAP C, III/l, dok. 273, pp. 519520.
202 ibid, dok. 284, p. 533.
203 ADAP C, III/2, dok. 305, pp. 568569; PA Abt. II, Pol. 2, Ungarn, Bd.
5, 6. novembar 1934.
204 ADAP C, III/2, dok. 305, pp. 568571.
12
177
U vreme diplomatskih polemika izmeu Maarske i Nemake,
predsednik maarske vlade, Gembe, posetio je 19. oktobra nemaku
saveznicu Poljsku, u nameri da pokae kako Maarska ima jo pri
jatelja. Samo nekoliko dana kasnije Gembe ide u Rim, a po pov
ratku iz Rima, zadrava se u Beu. Razgovarao je sa Musolinijem,
Sunikom i na kraju sa nemakim poslanikom u Beu, fon Pape-
nom.
205
Cilj ove turneje bio je osveavanje poznate ideje povezivanja
revizionistikih zemalja i odvraanje pojedinih dravnika ovih ze
malja od saradnje sa antirevizionistikim zemljama u Podunavlju.
Uvrede koje je Gering naneo Maarskoj prilikom posete Beo
gradu i naroito njegove izjave teko su se zaboravljale. I 17. novem
bra 1934, za vreme ponovnog prijema kod ministra inostranih poslo
va, Nojrata, Masirevi je kritikovao dranje Geringa
206
i zap-
retio da e Maarska, ukoliko Nemaka sklopi pakt sa Jugosla
vijom, krenuti u novi savez sa ehoslovakom i Sunikovom Aus
trijom.
207
Ipak, bili su to samo trenutni sporovi ljudi istih pogleda i
slinih reimskih orijentacija. Nekoliko dana kasnije Masirevi je
opet doao u nemako Ministarstvo inostranih poslova i izvinio se za
svoje dranje prilikom razgovora sa ministrom Noj ratom.
208
Oigledno je da vodea garnitura reima u Maarskoj nije bila
sazrela za prihvatanje smernica nemake politike prema jugoistoku
i posebno ulogu koju je Hitler u tom pohodu predodredio Kraljevini
Jugoslaviji, odnosno, vodeoj grupi u ovoj zemlji, koja je bila sklona
da sarauje sa Rajhom. Tendencije Treeg Rajha milom ili silom pri
hvatili su maarski dravnici tek nekoliko godina kasnije.
Sporazum postignut izmeu Lavala i Musolinija, 7. januara
1935, koji je formalno predstavljao vrhunac italijansko-francuske sa
radnje nije naiao na odobrenje u Budimpeti.
209
No, ini se da je
Gembe na vreme uoio indirektne mogunosti iskoriavanja ovog
formalnog sporazuma. Povlaenje sa ovoga prostora Francuske (koja
je imala da reava mnoge unutarnje i spoljnopolitike probleme, ve
zane naroito za njenu kolonijalnu politiku) i Italije zbog angaova-
nja u Africi iskoristila je upravo Nemaka i ojaala u ovom delu Ev
rope prvo svoje trgovake, a zatim i politike i druge veze. Nastoja
nja Italije i Francuske da sistemom bilateralnih sporazuma malih po
dunavskih zemalja i garancijama austrijske nezavisnosti sprei prodi
ranje Nemake prema jugu, ve u samom poetku bila su bezus-
205
G. Juhsz, o. c., pp. 118119; V. Vinaver, o. c., pp. 8990; PA, Abt.
II, Pol. 2, Ungarn, Bd. 5, izvetaj poslanstva Nemake iz Budimpete AA u
Berlin A, nr. 271-P-3, 16. oktobra 1934.
206 ADAP C, III/2, dok. 336, p. 627.
207
Ibid, Gospodin Masirevi proitao je tada jedan odlomak koji je ot
prilike ovako glasio: Ako Nemaka uskoro ne obustavi svoje prijateljske od
nose sa Jugoslavijom, onda e se Maarska sa ehoslovakom i Austrijom
ukljuiti u Dunavski pakt...
208
Ibid, dok. 349, p. 648.
2
9 Ibid, C, III/2, dok. 410, pp. 755756. i dok. 418, pp. 773776; PA Abt.
II Pol. 1, Ungarn, Bd. 3; izvetaj poslanstva Nemake iz Budimpete AA u
Berlin A, nr. 22-P-3, 23. januar 1935; Survey of International Affairs 1935,
Oxford London, 1936, pp. 91118.
178
pena. Namere ovih sila, prvenstveno Francuske, koja je imala vie
interesa da Nemaku zaustavi, prozreli su maarski dravnici i za
lagali su se za ostvarenje uticaja Nemake u podruju Podunavlja,
oekujui da e Nemaka omoguiti ispunjavanje njihovih revizio-
nistikih elja.
Meutim, u sprovoenju ovog plana Gembe je nailazio na naj
jae otpore u Beu. On je morao prvo da razbije iluzije i sprei
konkretne poteze kancelara Sunika, koji je u novoj orijentaciji i
spoju Pariza i Rima video svoj spas, odnosno odravanje postojeeg
reima u Austriji.
210
Gembe se isto tako morao posebno angaovati
na suzbijanju unikovih namera da uvrsti veze sa ehoslovakom
naroito posle posete kancelara Sunika Pragu februara 1935. go
dine.
211
Musolinijev savet da Maarska pone da se pribliava zem
ljama Male antante Gembe takoe nije prihvatao uslovljavajui to
prethodnim davanjem vojne ravnopravnosti i revizijom granica, na
ta zemlje Male antante nisu htele da pristanu.
Uporan otpor Maara protiv ukljuivanja u Podunavski pakt
bio je u skladu sa stavom Nemake prema ovoj kombinaciji.
212
Nemci
su znali da itava zamisao o podunavskom paktu pliva u moru pro-
tivrenosti, meu kojima su i snani sukobi interesa vodeih zago
vornika pakta Francuske i Italije. Pakt je trebalo da koristi cilje
vima ovih dveju zemalja, Francuska bi na taj nain spreila pro
diranje uticaja Treeg Rajha u Austriji i uopte, u Evropi, Musolini
je paktom eleo da obezbedi nezavisnost Austrije za vreme njegovog
angaovanja u Africi. Bili su to jasni ciljevi, koje je i maarska dip
lomatija prozrela i ve od poetka odbila bilo kakvu saradnju u
paktu.
213
Sve vidnije povlaenje Italije iz Podunavlja, zbog njenih
priprema za rat u Africi, i na drugoj strani sve bre naoruavanje
Nemake, vie su uticali na vladajue konzervativne krugove u Ma
arskoj da se sve izrazitije opredeljuju za Nemaku.
Ipak Maarska e u ovo vreme, kao i Italija, pod direktnim uti-
cajem Nemake, poeti lagano da menja svoj stav i prema Jugosla
viji. Izjava italijanskog poslanika u Beogradu, 15. marta 1935, da
Italija priznaje integritet Jugoslavije,
214
loe je primljena u Maar
skoj ali nije rigorozno osuena kao to je to bio sluaj ranije. Izjava
je ukazivala na promene Musolinija prema Jugoslaviji, koje su na
stale pod uticajem Nemake ali je ona isto tako bila izraz potrebe
smirivanja stanja na jugu Evrope, kako bi se italijanske snage lake
mogle angaovati u Etiopiji. Imajui u vidu da je ovakvu politiku
prema Jugoslaviji zagovarao Hitler, Maari su bili prisiljeni da i
sami ponu da poputaju i menjaju svoj kruti stav prema ovoj
zemlji. Usledie proces laganog pribliavanja Maarske i Jugosla
vije tano u skladu sa eljama Nemake.
210 CPB III, 20. decembar 1934, p. 50.
211
V. Vinaver, o. c., p. 93.
212 ADAP C, III/2, dok. 338, p. 803; dok. 446, p. 819; dok. 453, p. 830; dok.
454, p. 833; dok. 455, p. 834; dok. 472, p. 873; dok. 520, p. 964; dok. 563, p. 1067.
213 ADAP C, III/2, dok. 418, pp. 773776; ABII CCCP, tom XVIII, dok.
273, p. 399.
214 y. Vinaver, o. c., p. 102.
1 2 1 79
U spletu protivurenosti i u odnosima totalitarnih sila, Gem-
be e morati da taktizira. Tako je uvoenje opte vojne obaveze u
Nemakoj, u martu 1935, pozdravio, ali isto tako i kompromisne od
luke Konferencije trojice u Strezi, 11. aprila 1935. Procenjujui da
mu meunarodne i unutarnje prilike nisu sasvim naklonjene, Gem-
be nije posluao savete svojih saradnika da i Maarska krene pu
tem Nemake i da raskine mirovni ugovor. Odluio je da problem
naoruanja Maarske prepusti reenju Drutva naroda. Istovremeno
je odluio da se obrauna sa protivnicima u zemlji, kako sa onim u
opozicionom taboru tako i sa partijskim saradnicima u vladajuoj
Stranci jedinstva i naroito sa svojim glavnim suparnikom grofom
Stefanom Betlenom. Neoekivano Gembe je, uz prethodnu saglas-
nost regenta Hortija, krajem marta 1933. doneo odluku o rasputanju
maarskog parlamenta. Ovaj korak doneo je znatnu korist Gembeu
u uvrenju posebnog oblika totalitarnog reima u Maarskoj, ali je
jo vie pojaao unutarnje protivurenosti u samoj Maarskoj koja je
postala jo osetljivije mesto u nestabilnim meunarodnim odnosima
velikih evropskih zemalja.
215
Protivurenosti velikih i malih zemalja Evrope bile su pojaane
traenjem spasa malih zemalja od nemake opasnosti i njihovim pri
bliavanjem Sovjetskom Savezu, sklapanjem bilateralnih sporazu
ma o prijateljstvu i uslovljenoj uzajamnoj pomoi sa ovom zemljom.
216

Uvlaenjem Sovjetskog Saveza u okrnjeni sistem evropske sigurno
sti jo e jae usmeriti konzervativne delove maarske buroazije sa
pronacistiki orijentisanim Gembeom i Hortijem na elu prema
Hitleru. Glavni objekt, prema kome e biti usmerena aktivnost ma
arskih revizionista, od tada e biti ehoslovaka, koja se usudila
da uz pomo Sovjetskog Saveza pokua da ouva postojee stanje u
Evropi.
217
ehoslovaka je i u Budimpeti, isto kao i u Berlinu teko
optuivana da je istureni bastion i nosa aviona Sovjetskog Sa
veza. Pakt izmeu Francuske i Sovjetskog Saveza uslovie promene
i nova pomeranja i u odnosima evropskih zemalja pa i u spoljnopo-
litikim odnosima Maarske. Maarska vlada e morati da menja
svoje tradicionalno hladno dranje prema Jugoslaviji. Na ovakav
stav nagovarae je i primoravati sada i Musolini, koji je eleo slo
bodnije ruke u Africi, i Hitler, koji je to ve ranije inio. Sama
vlada Kraljevine Jugoslavije postae popustljivija prema Maarskoj,
ne samo zato to je to elela Nemaka, ve i zbog razoarenja, koje
e ovde nastupiti zbog povlaenja Francuske sa Podunavlja i nje
nog suvie izloenog urovanja sa Italijom.
Ona trenutna i povrna zaotravanja u odnosima izmeu Ne
make i Maarske posle posete Geringa Beogradu brzo su splasnula
i uvrede su bile zaboravljene ve u prvoj polovini 1935, kada je po
ela ubrzanija saradnja Maarske i Nemake. U prvim mesecima
1935, ova saradnja je bila iva i plodonosna, posebno u oblasti regu-
215
DASIP LP, 1935, 11/14, pov. br. 418 od 3. juna 1935. MIP, meseni iz
vetaj za mart 1935, pov. br. 10500 od 9. maja 1935.
216
C. Popov, . c., p. 461; South-Eastem Europe, London, p. 32.
217
, tom XIX, dok. 50, 58, 61, 86, 317.
180
lisanja statusa i poloaja nemake narodnosne grupe u Maarskoj.
Geringovo poreenje poloaja Folksdojera u Maarskoj i Jugosla
viji uslovilo je jae zalaganje maarske vlade da se nemakoj ma
njini u Maarskoj prue to bolji uslovi za ivot i njihovu saradnju
sa Rajhom. Razgovaralo se i o oblicima saradnje nemakih i ma
arskih nacionalnih manjina u susednim zemljama, posebno o onima
u ehoslovakoj, Rumuniji i Jugoslaviji.
218
Tokom prve polovine 1935, maarskoj vladi je bilo sve jasnije
da i sama Italija ubrzava saradnju sa Hitlerom, odnosno, da se ostva
ruje ono to je Gembe eleo godinama. To se jasno pokazalo na po-
menutoj konferenciji zemalja Rimskih protokola, od 4. do 6. maja
1935. Nepune tri sedmice posle ovog sastanka, u Budimpetu je sti
gao 24. maja Gering sa ciljem da objasni stare nesporazume i da
lino doprinese saradnji izmeu Maarske i Nemake. Posle Hitle-
rovog govora u Berlinu usledio je Geringov put kroz Evropu koji je
otkrivao smisao i pravac interesovanja nacistike spoljne politike.
Nekoliko dana posle uea na sahrani marala Pilsudskog, u Var-
avi, Gering je krenuo na jug da bi 24. maja posetio Budimpetu,
zatim svoj pohod na jugoistok produio preko Beograda i Sofije.
Gembeu i Hortiju je konano bilo jasno, ukoliko ele prijateljstvo
Rajha, da se moraju ukljuiti u smerove politike koju vodi i pro
nosi matica Treeg Rajha. Gering je obeao Gembeu nemako nao
ruanje, ali je ljubazno preporuio da Maarska ubrza napore oko
pribliavanja Kraljevini Jugoslaviji i novoj pronemakoj vladi Mi
lana Stojadinovia.
219
Jedan od stimulativnih faktora, koji je vodio
prevazilaenju protivurenosti izmeu Jugoslavije i Maarske, bio
je novi talas pokreta u Austriji za restauraciju Habsburke Monar
hije, koji je ovog puta podjednako osuivan i od Stojadinovia i od
Gembea.
U ovo vreme sve je vie tekao proces nemako-italijanskog pri
bliavanja i nagaanja oko Austrije i ostalih malih zemalja u Podu
navlju. U fazi ubrzanih priprema za oktobarski rat 1935, u Abisiniji,
Musoliniju je kao poruena dola Hitlerova majska izjava pred celim
svetom, da anlus Austrije ne dolazi u obzir i da Nemaka jedino
eli saradnju na tom prostoru.
Jasniji znaci definitivnog savlaivanja najvanijih protivure
nosti izmeu Nemake i Italije davali su novu snagu Gembeu,
kome su pozicije zbog otpora njegovoj vlasti u samoj zemlji ponovo
bile uzdrmane. Gembe je 26. septembra 1935, ponovo otiao u Ber
lin, gde je pored opte diskusije o smernicama spoljne politike jedne
i druge zemlje razgovarao i o konkretnim pitanjima; odnosu prema
restauraciji monarhije u Austriji, Podunavskom paktu itd. Hitler
je ovoga puta jo odreenije traio da se neprijatelji Rajha smatraju
218
PA, Abt. II, Pol. 1, Ungarn, Bd. 3, izvetaj nemakog poslanstva iz
Budimpete, A nr. 22, P 3 od 23. januara 1935. god. ADAP C, IV/1, dok. 38, p.
69; dok. 139, p. 270; dok. 146, p. 287; dok. 178, p. 364; dok. 209, p. 442; dok. 233,
p. 494; dok. 267, p. 558; dok. 274, p. 576 i C, IV/1, dok. 307, p. 646.
219 ADAP, C, IV/1, dok. 98, p. 182, dok. 115; p. 220; uporedi: V. Vinaver
o. c., p. 111. G. Juhsz, o. c., p. 120.
181
i kao neprijatelji Maarske.
220
Prva rtva Rajha, ovoga puta eho
slovaka, morala se nai pod snanim udarom maarske politike, dok
je Kraljevina Jugoslavija, na koju je raunao Berlin, morala biti
poteena i od maarskih nasrtaja. Vladajui vrh u Budimpeti je
prihvatao glavni cilj, ali je pokuavao jo uvek da sauva neto pro
stora za vlastitu politiku. Prihvatao je da ide protiv ehoslovaka,
kao zajednikog neprijatelja broj jedan, ali i da zajedno sa Musoli-
nijem, nastavi svoju politiku prema Jugoslaviji, ne pruajui joj
suvie ruku. Gembeu se inila prevelika rtva potpuno odlaganje
svake diskusije o spornim pitanjima koje je imao sa Jugoslavijom.
221

Nije uspeo ni ovoga puta da zainteresuje Hitlera za blok: Varava
Berlin Be Budimpeta Rim, ali je zato konano uspeo da
vee maarske revizioniste za Trei Rajh i za njegovu sudbinu.
222
Prvi konkretni rezultati poslednjeg susreta Gembea i Hitlera
bile su ivlje privredne veze, posebno u oblasti naoruanja Maar
ske i bolji odnosi reima i nemake nacionalne manjine u Maar
skoj.
223
Za prihvatanje osnovnog zahteva Berlina pribliavanje Ma
arske Kraljevini Jugoslaviji postojali su neki olakavajui ob
jektivni faktori koji su ve vodili ublaavanju suprotnosti izmeu
Kraljevine Jugoslavije i Maarske. Vlada Milana Stojadinovia, u
interesu politike pribliavanja Rajhu i stabilizacije poloaja Kralje
vine Jugoslavije, pokazala je mnogim konkretnim potezima da eli
smirenje odnosa prema Maarskoj i uspostavljanje saradnje. Sma
njeni su sukobi na granici, kao i obostrani ispadi i optuivanja u
tampi. Dolo je do poveavanja privrednih veza i porasta spoljnotr-
govinske razmene izmeu Maarske i Kraljevine Jugoslavije..
224
Rat koji je Italija povela u Africi, poetkom oktobra 1935, pru
io je vee mogunosti za delovanje nemake spoljne politike na
ovom prostoru. Privremeno i delimino povlaenje Italije iz Podu
navlja, kao i njena spremnost sporazumevanja sa Nemakom, plaili
su Sunika i njegov reim u Austriji. Na drugoj strani, pribliava
nje Jugoslavije Nemakoj i njeno smirivanje odnosa prema Maar
skoj, predstavljali su pretnju za ehoslovaku, u kojoj je delatnost
nemake nacionalne manjine i slovakih separatista bila sve opas
nija. U takvim uslovima pojavie se tenja Austrije i ehoslovake
da u uzajamnoj saradnji nau mogunosti za zatitu pred sve veom
pretnjom sa severa. Razoarani u velike sile i u njihovu nesigurnu
podrku, ove zemlje e poeti da propagiraju ideju oslonca malih
podunavskih zemalja na sopstvene snage.
220 ADAP C, IV/2, dok. 307, pp. 646650. G. Juhsz, o. c., p. 121.
221 DASIP CPB, III, septembar 1935, p. 431 i oktobar III 1935, p. 76 i p
77. G. Juhsz, o. c., p. 121.
222 ADAP C, IV/2, dok. 310, p. 652; dok. 311, p. 655; dok. 314, p. 659; dok.
316, p. 662; dok. 318, p. 664; dok. 328, p. 684; dok. 337, p. 697; dok. 344, p. 705;
dok. 348, p. 710; dok. 380, p. 761.
223 ADAP C, IV/2, dok. 391, p. 773; dok. 424, p. 827; dok. 527, p. 1025.
224 DASIP LP, 1935, F I, 1935, pov. br. 902. od 8. novembra 1935; izvetaj
Poslanstva KJ iz Budimpete, pov. br. 213, 16. oktobar 1935; Ibid, PKO F V reg.
br. 211, Maarska 1935; izvetaj sa sastanka jugoslovensko-maarske meovite
komisije, od septembra 1935.
ia?.
Gembe ovu novu kombinaciju uperenu protiv Nemake, i po
sebno udruivanje Austrije i ehoslovake, nije eleo da prihvati.
U cilju odvraanja Sunika od ovakvog pokuaja krenuli su u Be
Gembe i Kanja sa predlogom da Sunik, poto Hitler obeava po
tovanje nezavisnosti Austrije, prihvati politiku saradnje sa Nema
kom. Meutim, u uslovima kad je opasnost od Nemake bila sve oi
glednija i prisutnija i kada je ak i Musolini poeo da najavljuje pri
stanak na anlus uz odreene uslove, Sunik vie nije imao nikakvih
razloga da veruje bilo kome, a najmanje proverenim prijateljima
nacista, Gembeu i Kanji.
225
Pred opasnou, koja je po njegov re
im svakim danom bivala sve vea, Sunik je traio bilo kakav izlaz.
Prihvatanjem plana novog ehoslovakog premijera i ministra ino
stranih poslova Milana Hode, o istiskivanju svih velikih sila iz Po
dunavlja i traenju oslonca na sopstvene snage, Sunik e postati,
prvih meseci 1936, velika smetnja Gembeovoj orijentaciji definitiv
nog povezivanja, na ovom prostoru, revizionistikih i totalitarnih sila,
pod vodstvom Nemake i Italije. Sunik je, u sve teem poloaju
sopstvenog reima, u Hodinom planu o povezivanju, izmeu zema
lja Male antante, Maarske i Austrije, u oblasti privrede, nalazio
neku mogunost za spreavanje ekspanzije Treeg Rajha i guenje
Austrijske Republike. Radi toga se Sunik naao pod udarom kritike
svoga saveznika u Budimpeti, a Hoda pod udarom svojih savez
nika Jugoslavije i Rumunije.
Strani diplomati u Budimpeti su zapazili da regent Horti nije
vie od nedelju dana u januaru 1936, primio novog poslanika Aus
trije u Budimpeti, iako je, po pravilu, rok predaje akreditiva bio
dva do tri dana.
226
U isto vreme novi maarski poslanik u Berlinu,
koji je, na traenje Geringa, zamenio Masirevia, prilikom svoje prve
posete Noj ratu, dao je vrsto obeanje da Maarska nee vie ue
stvovati ni u jednoj kombinaciji i bilo kakvim pregovorima u sred
njoj Evropi bez saradnje i uea Nemake i Italije.
227
U duhu ovog
obeanja Maarska je radila na razbijanju Sunikove i Hodine
akcije. unikov pokuaj da u Budimpeti, 13. marta 1936, objasni
mogunosti ekonomske saradnje kroz Hodin plan, otro je odbijen.
228

Ministar inostranih poslova Maarske, Kanja, nije preterivao kad se
tih dana hvalio da je maarska vlada uspela da osujeti pokuaj sa
radnje izmeu Austrije i ehoslovake.
229
Ulazak Hitlerovih trupa li demilitarizovanu zonu Rajne, marta
1936, Musolinijeva invazija na Abisiniju sa zadovoljstvom su prim
ljeni u Budimpeti. Ministar Kanja ushien pobedama totalitarnih
225 v. Vinaver, o. c., pp. 131137.
226
H. H. non, o. c., pp. 1626; DDF, II/l, dok. 72, 74, 88; DASIP Poslan
stvo Ankara, 1936, VI/14, MIP, pov. br. 547 od 25. aprila 1936, meseni izvetaj
za februar 1936.
227
PA, Abt. II Pol. 4, Bd. 3, Izvetaj nemakog poslanstva iz Budimpete
AA nr. 38, P-51, 17. februara 1936; V. Vinaver, o. c., p. 133.
228 v. Vinaver, o. c., 143, M. Adam, o. c., dok. 9, pp. 119123.
229
H. M. non, o. c., pp. 3233.
183
sila tada je francuskom poslaniku u Budimpeti rekao da se ne treba
uditi to se maarski narod raduje svakom inu koji pokazuje da
ugovori o miru nisu veiti.
230
U ovakvim prilikama posle uvoenja vojne obaveze, u Austriji,
1. aprila 1936. godine Gembe je zatraio to isto za Maarsku to
Hitler nije odobrio iz vie razloga. Maarska se nalazila ukljetena
izmeu zemalja Male antante, sa kojima je imala neraiene ra
une. Isto tako, otvoren proces pribliavanja nove vlade Milana Sto-
jadinovia i maarske vlade nije dozvoljavao naoruavanje Ma
arske.
231
Ulazak Musolinijevih trupa, u maju 1936, u Adis-Abebu i osvaja
nje Abisinije oduevljeno je doekala maarska vlada. Po zavretku
ovoga rata, tokom koga je dolo do konanog udaljavanja Musolinija
od Francuske i Velike Britanije, i njegovo pribliavanje Berlinu,
oekivalo se jae angaovanje Italije u Podunavlju i definitivno os
tvarivanje saveza izmeu Hitlera i Musolinija. Osnovni problem iz
meu dve zemlje, unikov otpor prodiranju nacistikih ideja u Aus
triju, poeo je da slabi.
U velikim promenama koje su nastupile u prvoj polovini 1936.
godine maarski revizionisti su eleli da osiguraju odgovarajue me
sto u novom sistemu saradnje i odnosa totalitarnih sila. Zbog toga
je, 23. avgusta 1936, u Berlin doao lino regent Horti. Hitler i Horti
su bili saglasni o mnogim pitanjima budueg razvoja i saradnje. Od
luili su da nastave borbu protiv Cehoslovake gde su im se interesi
poklapali. Hitler je pripremao upad u Sudete, a Horti je eleo june
delove Slovake, nastanjene Slovacima i Maarima. Saglasili su se
u pogledu daljeg rada na ostvarivanju saradnje sa Musolinijem i u
mnogim drugim pitanjima. Hitler i Horti su bili veliki protivnici Male
antante i odluni u borbi za njeno ruenje ali se nisu potpuno sla
gali u pogledu izbora puteva te borbe. Osnovni problem je predstav
ljala Jugoslavija. Horti Jugoslovenima nije verovao i smatrao je da
sve to Jugosloveni rade na planu irenja saradnje sa Rajhom rade
samo iz straha i iz taktikih razloga. Meutim, Hitleru je bila pot
rebna Jugoslavija, za razbijanje Male antante iznutra i istovremeno
kao sigurnosni tampon prema Italiji, da sputava prevelike ambicije
saveznika sa juga. Horti je bio slabiji i morao je prihvatiti preporuke
Berlina.
Stvaranjem osovine Rim Berlin ostvarene su viegodinje te
nje maarskih revizionista o povezivanju vodeih totalitarnih sila,
Nemake i Italije. Glavni inilac u voenju ove politike u Maarskoj
230
DASIP LP, 1/2, 1936, izvetaj poslanstva iz Budimpete, pov. br. 380,
12. marta 1936; ADAP C, IV/2, dok. 576, pp. 11421143; M. Adam... . c., dok.
9, pp. 119123; V. Vinaver, . c., pp. 149150.
231
ADAP C, IV/2, dok. 597, p. 1185; M. Adam ... . c., dok. 10, p. 124;
uporedi: Survey of International Affairs 1936. Oxford London 1937, pp. 402
446; DDF, II/l, dok. 511, pp. 671672; 523, p. 695. PA, Abt. II, Pol. 2, Ungarn.
Bd. 6; izvetaj nemakog poslanstva iz Budimpete MIP Nemake A nr. 77,
P 51, 30. marta 1936. . . , . ., . 40.
184
i u nastojanjima da se sile, nezadovoljne postojeim stanjem, nau
na okupu, bili su konzervativni delovi maarske buroazije sa regen
tom Hortijem i predsednikom vlade Gembeom.
Delovanje Gembeove vlade izvan granica Maarske esto je
zavisilo od mnogih objektivnih i drugih inilaca u meunarodnim
odnosima. U unutarpolitikoj borbi Gembe je mogao da ispolji vie
inicijative. Na polju izgradnje maarskog totalitarnog sistema, u ko
me bi on bio voa, najveu smetnju mu je predstavljao njegov pret
hodnik grof Stevan Betlen. S obzirom na to da je grof Betlen bio je
dan od vodeih i uglednih maarskih dravnika, i na to da je pomo
gao Gembeu da doe na elo maarske vlade, prve dve-tri godine
su blisko saraivali.
Gembe je, marta 1935, raunao da su njegove pozicije dovoljno
uvrene i krenuo je protiv svoga suparnika i svih protivnika nje
govih nastojanja da bude voa nacije. Raspustio je maarski parla
ment i raspisao nove izbore, po zakonima koji su njemu odgovarali.
Kako je obezbedio podrku Hitlera i stekao nove pristalice u zemlji,
regent I-Iorti mu je odobrio ovaj potez. Uspeo je da na novim izbo
rima, aprila 1935, na razne naine obezbedi svojoj stranci 170 man
data, dok su sve ostale stranke sakupile oko 70 poslanikih mesta.
Ovom prilikom Gembe je suzbio snagu opozicionih partija, meu ko
jima su bili vodei liberali, socijaldemokrati, legitimisti i hrianski
socijalisti.
Posle izbora, na zboru u Segedinu, 24. aprila, Gembe je trijum
falno poruio svim protivnicima da on, posle te pobede, sebe smatra
voom maarskog naroda.
232
Posle ovog uspeha sa jo vie upornosti
nastavio je da razbija sve oblike demokratskog izraavanja maar
skog drutva i da grabi vlast u svoje ruke. Njegovom uspehu do
prinosilo je stanje u meunarodnim odnosima, koje je, od 1935, sve
vie ilo u prilog revizionistikih sila. Zbliavanje Italije i Nemake
u 1935. godini, to je bila njegova elja, ojaalo je ugled Gembea
kod prijatelja u Berlinu i Rimu. Uvek kada mu je pretila opasnost
slabljenja poloaja u zemlji traio je oslonac u Berlinu i Rimu.
Zahvaljujui navedenim okolnostima Gembe je, u vremenu od
1933. do 1936. godine, uspeo da ostvari svoje planove. I pored otpora
sa vie strana uvrstio je sistem apsolutne vlasti u zemlji i potisnuo
sve suparnike.
Na spoljnopolitikom planu znatno je doprineo razbijanju siste
ma kolektivne bezbednosti na prostoru jugoistone Evrope, slabljenju
Male antante i sve veem ugroavanju ehoslovake.
Gembe je takoe imao znatnog udela u savladavanju svih de
mokratskih otpora u Maarskoj i u pripremanju za ukljuivanje Ma
arske u slubu ekspanzije Treeg Rajha preko jugoistone Evrope.
232 v. Vinaver, o. c., p. 171; Survey of International Affairs 1936, pp. 456
469; uporedi: CPB, III, 25. avgusta 1936, p. 215, 216, 217; DDF, II/3, dok. 205,
208, 220, 233, 431. T 4, dok. 89, pp. 129132; PA Pol. 4, Ungarn, Bd. 1; zabeleke
o razgovoru sa Kanjom od 24. septembra 1936. DASIP LP, 1935, 11/14, MIP,
pov. br. 419 od 3. juna 1935, meseni izvetaj za april, pov. br. 11150 od 18.
maja 1935.
185
Sa susreta Hitlera i Musolinija u junu 1934. u Veneciji u vreme stvaranja
etvornog pakta
Nemaka vlada sa kancelarom Hitler om, 16. marta 1935.
186
Kancelar Republike Austrije Dr Engelbert Dolfus sa svojim saradnicima
neposredno pred pokuaj nacistikog pua u Beu 25. jula 1934. i svoju
pogibiju od nacistikih agenata
187
Odvoenje demokratski opredeljenih graana u Nemakoj u zatvore i logore
Dr Eduard Bene (sa tapom) ministar spoljnih poslova ehoslovake, Bogoljub
Jefti, ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, Flider, ehoslovaki
poslanik u Beogradu i dr. prilikom doeka Benea na beogradskoj eljeznikoj
stanici, 1935.
188
G l a v a e t v r t a
PODRIVANJE I SLABLJENJE MALE ANTANTE
1. UTIRANJE PUTA ZA JUGOSLAVIJU
Tenja za iru saradnju i za produbljivanje odnosa izmeu vla
daj uih vrhova u Kraljevini Jugoslaviji i Nemakoj pojavile su se
obostrano ve u 1933. godini. Ova saradnja bila je uslovljena mno
gim iniocima, na primer: ekonomskim interesima; bliskou kralje
vog reima u Jugoslaviji i nacistikog u Nemakoj; slinim meto
dama obrauna sa radnikim pokretom i demokratskim stremlje
njima uopte; mrnjom prema komunistima, zatim nemakim inte
resom za poloaj, mesto i ulogu Jugoslavije na prostoru Balkana i
pogledima jugoslovenske vlade na ulogu Nemake u Evropi.
Za Nemaku su bila od posebnog znaaja rudna bogastva Jugo
slavije i komplementarnost njene sirovinske i agrarne privrede sa
nemakom industrijskom privredom.
1
U svim ranijim planovima o
privrednoj ekspanziji Nemaca u pravcu jugoistoka, posebno u onim,
koji su se javili u vreme Vajmarske Republike i tokom ekonomske
krize, koji e u epohi nacizma prerasti u teoriju o jugoistoku kao
dopunskom privrednom prostoru Nemake (Ergnzungswirtschaft),
prostoru Jugoslavije je pridavano znaajno i esto puta centralno
mesto.
2
Nemaka je raunala na rudna bogatstva Jugoslavije zbog
snabdevanja ratne privrede u pripremanju rata za prekrajanje poli
tike karte Evrope.
1
Uporedi: S. Dimitrijevi, Privredni razvitak Jugoslavije od 1918. do 1941.
Beograd, 1962; isti autor: Strani kapital u privredi bive Jugoslavije, Beo
grad, 1958.
2
ire o ovome: H. J. Schrder, Jugoistona Evropa kao Nezvanina im
perija (Informal Empire) Nacionalsocijalistike Nemake primer Jugosla
vija 19331939, Istorijski glasnik, 1-2/1976, pp. 4880, i u neto skraenom
obimu objavljen na nemakom pod naslovom: Sdosteuropa als Informal
Empire NS Deutschlands das Beispiel Jugoslawien 19331939, zbornik: The
Third Reich and Yugoslavia 19391945, Beograd, 1976, pp. 240258; isti autor,
Der Aufbau der Deutschen Hegemonialstellung in Sdosteuropa 19331936 u:
Hitler Deutschland und die Mchte Dsseldorf, 1976; A. Mitrovic, Nacistika
ideja velikog privrednog prostora i jugoistona Evropa (1940), Zbornik Filo
zofskog fakulteta, XI 1, Beograd, 1970, pp. 709733; isti autor: Nemaka i ita-
lijanska tenja za Novim poretkom i jugoistona Evropa, Istorijski glasnik,
2/1971, Beograd, pp. 4786; isti autor: Ergnzungswirtschaft. O teoriji jedin
ici
U politikim i privrednim krugovima Rajha ve u prvim godi
nama nacistike vladavine preovladavalo je miljenje da bez Jugo
slavije ne moe da se formira celovito jugoistono evropsko privred
no podruje, odnosno da Jugoslavija svojim poloajem i svojom siro-
vinskom bazom predstavlja centralni deo toga podruja.
3
U politi
kim planovima Nemake, Kraljevina Jugoslavija je, pored drugih
vanih funkcija, trebala da bude brana italijanskim nasrtajima i
njenim prenaglaenim pretenzijama na Balkanu i u Podunavlju.
Kraljevina Jugoslavija je bila i jedan od odluujuih inilaca u pro
cesu slabljenja uticaja Francuske na ovom prostoru.
4
Ova specifina uloga Kraljevine Jugoslavije, uz neke druge
inioce, uslovila je istaknuto mesto Jugoslavije u spoljnoj politici
Rajha na prostoru jugoistone Evrope.
Stvaranje proitalijanskih blokova na jugoistoku Evrope Nema
ka je ometala, a radom na produbljivanju suprotnosti izmeu Ju
goslavije i njenih saveznika pripremala unutarnje razjedinjenje
postojeih, uglavnom profrancuskih i antirevizionistikih, paktova
Male antante i Balkanskog sporazuma. Vaan oblik razrivanja ovih
saveza iznutra trebalo je da bude politika pribliavanja i saradnje
Kraljevine Jugoslavije i revizionistikih reima Maarske i Bugar
ske, odnosno zemalja protiv kojih su ovi savezi bili i usmereni.
5
Zahvaljujui tampon-zoni koju je predstavljala Jugoslavija pre
ma Italiji i protivurenostima koje su postojale i koje su se proiri
vale (kako izmeu revizionistikih i antirevizionistikih zemalja,
tako u okviru ovih blokova i u njihovim odnosima prema drugim
velikim silama), Trei Rajh je ve od poetka svoga egzistiranja
imao povoljne uslove za razbijanje antinemakih kombinacija na
jugoistoku i za jaanje svoga uticaja, kako u Jugoslaviji tako i u
drugim junoevropskim zemljama. Jugoslavija, kao najisturenija
zemlja prema Italiji, iskljuujui Austriju koju je Hitler smatrao
delom Rajha, imala je ulogu priguivaa italijanskih elja i aspiracija
na itavom podruju jugoistoka i Podunavlja. Upravo je zbog toga
stvenog privrednog podruja Treeg Rajha i jugoistone Evrope (19331941),
Jugoslovenski istorijski asopis, br. 3-4/1974, Beograd, pp. 542; isti autor:
Nemaki privredni prostor i jugoistona Evropa, Istorijski asopis Istorijskog
instituta u Beogradu, knj. XXI, Beograd, 1974, pp. 225240; isti autor: Ergn
zungswirtschaft: The Theory of an integrated economic Area of the Third Re
ich and Southeast Europe (19331941), u zborniku: The Third Reich and Yugo
slavia 19331945, Beograd, 1976, pp. 745; L. Cvijeti, The Ambitions and
Pains of the Third Reich with regard to the Integration of Yugoslavia into its
so-called Grosswirtschaftsraum, zbornik: The Third Reich and Yugoslavia
19331945, Beograd, 1976, pp. 184196; R. Schnfeld, Deutsche Rohstoffsicher
ungspolitik in Jugoslawien 19341944. u: Viertf. Zeitg, 1976, 3 Heft, pp 215254.
3
PA, II b, Wirtschaft, 6, Rumnien; Izvetaj grupe privrednih strunjaka
o jednom putovanju u Jugoslaviju i Rumuniju; uporedi: B. Krizman, Vanjska
politika jugoslovenske drave 19181941. Diplomatsko-istorijski pregled, Za
greb, 1975, p. 81.
4
Uporedi: D. Biber, Die jugoslawisch deutschen Beziehungen von 1933.
bis 1941. u: Deutschland Jugoslawien, Sonderdruck aus dem Internationalen
Jahrbuch fr Geschichts unterricht, Bd; 1963/64, Braunschweig, 1961, pp. 3334.
5 Weltherrschaft im Visier, Berlin, 1975, dok. 90, pp. 234235.
prema Jugoslaviji povedena veoma vesta i smiljena politika ve od
1933, radi njenog usmeravanja prema Treem Rajhu posle ega je
usledilo ukljuivanje Jugoslavije u interesnu sferu Nemake.
6
I u strategijskom i vojnom smislu Jugoslaviji su rukovodei
vrhovi nacistike Nemake pridavali vano mesto. Centralni poloaj
meu zemljama jugoistone Evrope, vani strategijski pravci, pose
bno oni koji vode starim istorijskim putevima od severozapada ka
jugoistoku uslovili su to da je Jugoslaviji odreivana posebna uloga
meu zemljama jugoistone Evrope.
7
Vladajui vrhovi Kraljevine Jugoslavije, i pored toga to su
strahovali od dobro poznatih namera i planova nacista prema poje
dinim narodima, naroito prema Slovenima, priklanjajui se manjem
zlu, u interesu odravanja steenih pozicija, prihvatili su saradnju i
vezu sa Treim Rajhom.
8
Jedan od prvih i najjaih razloga bile su
sve otvorenije ekspanzionistike namere Musolinijeve Italije prema
zemljama Balkana i Podunavlja i njegove neprikrivene aspiracije
na pojedine delove Kraljevine Jugoslavije. Mnogi neuspeli pokuaji
jugoslovenske diplomatije da se nau putevi za izmirenje sa Itali
jom i da se uspostavi saradnja na principu status quoa, kao i delo-
vanje Musolinijevih agenata protiv Jugoslavije, uticali su na vlada-
jue krugove u Kraljevini Jugoslaviji, zajedno sa kraljem Aleksan
drom, da protivteu ovoj opasnosti potrae na severu u Hitlerovoj
Nemakoj.
9
Stalno prisutne i sve oiglednije protivurenosti izmeu
Nemake i Italije, i problemi naroito oko Austrije, budili su nadu
kod kralja Aleksandra da Italijani nee smeti da krenu na Jugosla
viju ako ona ostvari odreeni stepen saradnje sa Nemakom.
Na ovakvo dranje kralja Aleksandra u spoljnoj politici uticalo
je i slabljenje uticaja Francuske na Balkanu, i njeno pribliavanje
Italiji u cilju suzbijanja Nemakog revizionizma. Pri svemu tome su
postojale i opravdane nade da e u procesu izgradnje konzervativ
nog antikomunistikog fronta doi do odreenog pribliavanja Veli
ke Britanije i Nemake.
19
Ovakvo opredeljivanje vrhova Kraljevine
Jugoslavije ulo vile su i sve uestalije akcije legitimista u Austriji i
mogunost restauracije Habsburke Monarhije to je predstavljalo
pretnje integritetu Kraljevine Jugoslavije.
11
Svi ovi momenti uinili su da se dvor i vlada Kraljevine Jugo
slavije okrenu novom reimu u Nemakoj. Konkretne inicijative sle
dile su obostrano, a u njima je uestvovao i sam kralj Aleksandar.
6
D. Biber, . ., pp. 3334.
7
Uporedi: J. Wuescht, Jugoslawien und das Dritte Reich, Stuttgart, pp.
3141.
8
Uporedi: . K. , -
, , 1966, . 35.
9
ire ovom: . Krizman, Italija politici kralja Aleksandra i kneza
Pavla (19181941), asopis za suvremenu povijest 1/1975, pp. 3358; J. .
, 19341941, s. 1, 1964, . 4041.
Uporedi: . Krizman, Das Dritte Reich und Jugoslawien, Zbornik na
unih radova sa Simpozijuma drugi svetski rat i mir meu narodima, Zagreb,
1972, pp. 9394.
u DASIP LP, 11/14 MIP KJ, meseni izvetaj za april 1933, pov. br. 9210,
od 12. maja 1933, pp. 12.
is
1 9 3
U razgovoru sa nemackim poslanikom Difurom (Dfour von Eeron-
ce, Albert) u Beogradu 12. februara 1933, samo desetak dana posle
dolaska nacista na vlast u Nemakoj, kralj Aleksandar je izrazio
zainteresovanost za dobre odnose i saradnju sa novom Nemakom.
Znaaj i ulogu tek roene Hitlerove Nemake u oima jugosloven-
skog monarha videla se i u tome to je kralj Aleksandar zamolio da
Hitler koji uiva ugled i panju kod Musolinija posreduje da se
prekinuti konac saradnje izmeu Beograda i Rima ponovo spoji i
smire poremeeni odnos izmeu ove dve zemlje.
12
Svakako da je ova panja kralja Aleksandra imponovala tek
roenom nacistikom reimu u Nemakoj. Uz to takva ponuda za
posredovanje ila je u prilog ve davno izraenim stremljenjima i
ekspanzionistikim namerama nacista prema jugoistoku. Nemaka
strana je oberuke prihvatila ponuenu saradnju. Sef Drugog ode-
lenja u Auswertiges Amtu Kepke (Kpke Gerhard) u svom pismu
nemakom ambasadoru u Rimu Haselu od 16. marta 1933. govorei
o ovome ukazuje na znaaj saradnje Nemake i Jugoslavije zbog na-
mera i elja nemake spoljne politike na jugoistoku Evrope. Polazei
od realne procene da bi svako slabljenje unutarnje stabilnosti i me
unarodnog poloaja Kraljevine Jugoslavije dovodilo do jo irih
italijanskih akcija na Balkanu i jo intenzivnijih pokuaja infiltraci
je Musolinijeve Italije na elom prostoru jugoistone Evrope, nacis
tika Nemaka se opredelila za uvanje integriteta Kraljevine Jugo
slavije i pruanje podrke akcijama koje su vodile smirivanju itali-
janske ekspanzije na ovom podruju. U cilju izbegavanja svih otvo
renih sukoba koji su mogli dovesti do krupnijih poremeaja i izmena
postojeeg stanja, pri emu bi bile smanjene anse za dugoronu
akciju ukljuivanja ovog dela Evrope u interesnu sferu Rajha, ila
su takoe i konkretna nastojanja da se nesporazumi izmeu ove dve
zemlje ublae i smire. Zbog toga je zadatak nemake diplomatije u
Rimu bio da deluje na stiavanju italijanskih agresivnih namera
prema Jugoslaviji i da radi na stvaranju atmosfere poverenja, a pri
tome bi bili najbolje osigurani i interesi Nemake.
13
Svaki vei sukob u jugoistonoj Evropi u vreme dok je Nema
ka bila jo vojniki i politiki slaba, u procesu stabilizacije, mogao
je dovesti do jaeg uplitanja neke druge velike sile na ovom pros
toru i do slabljenja uslova za nacistiku akciju, koja je lagano i
veoma organizovano poela ve od 1933. godine.
Nezadovoljstvo pojedinih zemalja sa reenjima mirovnih ugo
vora i tenje za revizijom postojeeg stanja bilo je, ve od 1918.
godine, veliki problem i u odnosima zemalja i naroda jugoistone
Evrope. Ovaj gorui problem meuratne Evrope mutio je odnose
Jugoslavije sa Maarskom, Italijom, Bugarskom, Albanijom pa de-
lom i sa Austrijom i Grkom. Po svojoj sutini on je predstavljao
problem i u sklopu jugoslovensko-nemakih odnosa.
12 PA II, Balk., Bd. 390, Js izvetaj Nemakog poslanstva iz Beograda od
12. II 1933. i Bd. 470, Js izvetaj poslanstva Nemake iz Beograda od 25. febru
ara 1933, ADAP C I/l dok 99, pp. 179181.
13 ADAP C, I/l dok. 99, pp. 180181; PA Abt 2, Bulgarien, Pol 2, Bd. 1,
zabeleka u AA 576 od 22. septembra 1933.
194
Meutim, u kontekstu konkretnih politikih kalkulacija i du
goronije politike ovaj problem u odnosima Nemake i Jugoslavije
primao je u ovim godinama druge karakteristike. I pored toga to
je zadatak prekrajanja postojeih granica izmeu evropskih naroda
predstavljao polaznu taku nacistike spoljne politike, u datim uslo
vima i u konkretnim odnosima na jugoistoku Evrope revizija nije
mogla da dobije puno svetio u politici Treeg Rajha. Revizija kao
sredstvo za pridobijanje pojedinih zemalja jugoistone Evrope mogla
je da odigra pozitivnu ulogu, ali isto tako ona je mogla i negativno
da deluje na globalnu politiku Treeg Rajha. Pruena podrka, na
primer revizionistikim planovima bugarske buroazije mogla je da
ubrza irenje nemakog uticaja u Bugarskoj, ali bi takva politika
istovremeno umanjivala mogunost delovanja Nemake na tlu Ju
goslavije. Od poetka su nacisti eleli celu jugoistonu Evropu, samo
za sebe i u tom duhu trebalo je voditi odreenu politiku. Ovo je
uslovljavalo posebnu taktiku nacista u oblasti politike revizija i re
vanizma. Na kartu revanizma se igralo ublaenim tempom, smi
ljeno, taktiki i u skladu sa konkretnom situacijom i odnosima meu
pojedinim zemljama. Prema Kraljevini Jugoslaviji morala je stalno
biti pokazivana negativna ili u krajnjem sluaju bezbojna karta.
Da bi se u ovoj veoma osetljivoj oblasti meunarodnih odnosa,
posebno u zemljama jugoistone Evrope istupalo to pripremljenije
Auswrtiges Amt ve u prvim mesecima nacistike vlasti naloio je
svojim predstavnicima u ovim zemljama da dobro proue pitanje
revizije, izrade potrebne analize i ukau na na j podesni je pute ve i
mogunosti delovanja Nemake.
14
Za nas su posebno znaajne analize tadanjeg nemakog posla
nika u Beogradu, Difora, koji je u svojoj proceni ukazao na osetlji-
vost ovoga pitanja kod vladajuih krugova u Jugoslaviji. Odgovara
jui na pitanje eventualnih mogunosti mirne revizije granica, on je
podvukao da bi svaki pokuaj revizije jugoslovenskih granica u smi
slu odvajanja i najmanjih delova jugoslovenske teritorije, bez obzira
na nain kako bi se to izvodilo, dovelo do mobilizacije jugoslovenske
vojske i rata. Indirektno opovrgavajui tvrdnje vodeih linosti re-
vizionistike politike u Evropi toga doba, Musolinija i Gembea
da se Kraljevina Jugoslavija nalazi pred rasulom zbog svojih unu
tarnjih, pre svega meunacionalnih trvenja Difor tvrdi da su te
nje za razbijanjem zemlje slabe u poreenju sa eljama stanovnitva
da se odri celina Jugoslavije. Da bi potvrdio svoje miljenje, Difor
se posluio jednim smelim zakljukom da bi se vei deo nemake
nacionalne manjine u eventualnom opredeljivanju izmeu versajske
Jugoslavije i Gembeove Maarske radije opredelio za Kraljevinu
Jugoslaviju. Tako je Difor opovrgao Musolinijeve i Gembeove tvrd
nje o trulosti i skorom rasulu jugoslovenske dravne zajednice.
Polazei od ovakvih procena i konkretnih interesa, nemaka
diplomatija se opredelila za borbu stiavanja prenaglaenih proh-
14 ADAP C, I/l, dok. 102, pp. 182184; C 1/2, dok. 220, pp. 395396; dok.
266, p. 490; dok. 299, pp. 542544; dok. 344, pp. 609611; dok. 345, pp. 611613.
13*
195
teva revizionistikih zemalja u jugoistonoj Evropi prema Jugosla
viji, odnosno za politiku zatite integriteta Kraljevine Jugoslavije.
Ovo je, mimo njenih elja, vodilo Nemaku u jedan oblik konstan
tnog sukoba sa revizionistikim zemljama koje su imale konkretne
zahteve za izmenu granica prema Jugoslaviji.
15
Mora se naglasiti da
je to bila privremena i taktika orijentacija, jer je u konanom isho
du u programima nacionalsocijalizma Jugoslaviji, kao i drugim ma
lim zemljama jugoistone Evrope, bila predviena druga sudbina.
Najustriji zagovornik revanizma i revizije granica bio je pred
sednik maarske vlade Gembe. Stoga su svi vidovi saradnje izme
u njega i Hitlera izazivali sumnju kod jugoslovenske vlade i kralja.
Nije se sluajno desilo da je kralj Aleksandar ponovo primio nema
kog poslanika u Beogradu krajem maja 1933. godine, neposredno
posle posete Gembea Berlinu. Interesovanja kralja Aleksandra su
bila usmerena na odnose Budimpete i Rima i na pokuaje Italije
da kroz etvorni pakt pronae puteve saradnje sa Berlinom. Kralj
je izrazio spremnost da svesrdno podri ekonomsku saradnju izmeu
Nemake i Austrije. Istovremeno je izrazio bojazan da bi proces
pribliavanja Italije i Nemake koji je tada bio u toku, mogao do
vesti do jo agresivnijih koraka Musolinija prema Jugoslaviji. Difor
je smirivao svoga sagovornika i isticao prisustvo Nemake u svemu
tome i njenu elju da ima dobre i stabilne odnose sa Jugoslavijom.
Obostrano su izraene elje za stabilizaciju i proirivanje privrednih
veza i trgovine izmeu Nemake i Jugoslavije.
18
Na laviranje i traenje oslonca na raznim stranama u spoljnoj
politici Kraljevine Jugoslavije polovinom 1933, uticalo je pored sve
vee nestabilnosti u svetu, takoe i sve tee politiko stanje u zem
lji. U Jugoslaviji je u to vreme agrarna kriza doivljavala kul
minaciju. Pad cena poljoprivrednih proizvoda, smanjivanje nadnica
i sve vea nezaposlenost doveli su do brzog pada ivotnog standarda
stanovnitva.
17
U politikim odnosima u zemlji u to vreme, uz stare
osnovne protivurenosti izmeu radnike klase i buroazije, mnoili
su se sukobi vladajue srpske buroazije sa nacionalnim pokretima
u koje su se ukljuivale ili sa kojima su saraivale i buroazije ug-
njetenih naroda i delovi srpske buroazije u opoziciji.
18
Sve osornija
u konfrontaciji sa svojim protivnikom uz korienje politikih sred
stava, ona je poela sve ee pribegavati sili i prema svojim pro
tivnicima iz redova buroaskih partija. Tako je aprila 1933. izvela
pred sud i osudila efa Hrvatske seljake stranke, Vlatka Maeka,
ime je izazvala jo vei revolt i otpor i u onim slojevima nacional
no ugnjetenih masa koji su je u ime sitnih interesa i razliitih ko
risti ranije podravali.
15
ADAP C, 1/2, dok. 345, pp. 611613, dok. 378, pp. 685687.
ADAP C/2, dok. 279, pp. 502507.
17
ire o ovom: N. Vuo, Agrarna kriza u Jugoslaviji 19301934. Svetska
ekonomska krizal9291934. godine i njen odraz u zemljama jugoistone Evrope,
Beograd, 1976; N. Gaea, Agrarna reforma i kolonizacija u Banatu 19191941,
Novi Sad, 1972, pp. 8097.
18
ire o ovome: T. Stoj kov, Opozicija u vreme esto januarske diktature
19291935. Beograd, 1969; B. Ward, Jugoslavija u knjizi, Hitlers Route to
Bagdad, London, 1939, pp. 4953.
196
Unutarnje boljke reima uz stalne pretnje i sve brojnije prob
leme u spoljnoj politici a naroito pretnje od strane Italije, zatim
opasnost od restauracije Habsburgovaca u Austriji i smanjenje uti
caja Francuske sa podruja jugoistoka, uslovili su sve ee takti
ziranje u spoljnoj politici iz ega e postepeno poeti da jaa mesto
i uloga Treeg Rajha u planovima jugoslovenskih dravnika i politi
ara raunajui i najuu grupu oko kralja Aleksandra.
19
U sve nesi-
gurnijoj spoljnopolitikoj situaciji i velike unutarnje probleme kra
lju se inilo da je jedan od perspektivnijih oslonaca u Evropi upravo
nacistika Nemaka koja je od dolaska nacista na vlast uspela da se
oslobodi mnogih tekih unutarnjih problema. Znaajne su u ovom
opredeljivanju bile i naklonosti kralja Aleksandra prema totalitar
nom sistemu i njegova mrnja prema komunizmu i radnikom pok
retu uopte, protiv koga je otricu svoga maa od samog poetka
usmerio Trei Rajh.
20
Nemaka strana, iako je oberuke prihvatila ponuenu ruku,
zbog svojih rauna i krupnijih poteza u svetskoj politici, posebno
zbog odnosa s Italijom, nije smela suvie iroko da prihvati ovu
saradnju, ve je ona u poetku bila veoma odmerena i tiha.
21
Ovaj
tempo ostvarivanja kontakata i saradnje izmeu Nemake i Jugo
slavije pojaae se uskoro, odmah posle novog zaotravanja odnosa
izmeu Rima i Berlina.
Nemakoj politici laganog prodiranja prema Jugoslaviji ila je
u prilog i politika vlade Kraljevine Jugoslavije prema susedima u
drugoj polovini 1933. i u vreme pripremanja Balkanskog pakta. Ve
smo ranije naglasili da je Rajh bio protiv paktova u kojima on ne
bi imao vodeu ili bar istaknutiju ulogu. Zbog toga su Nemaku ra
dovali svi klizavi tereni i neuspesi u procesu izgradnje Balkanskog
sporazuma. U prilog nemakim nastojanjima ilo je negativno dra
nje bugarske vlade prema ovome paktu. Sve druge velike sile, ugla
vnom iz sopstvenih rauna i interesa, teile su uvlaenju svih bal
kanskih zemalja u ovaj pakt oekujui da on bude regulator njiho
vih odnosa vaan inilac u spreavanju irenja uticaja Nemake na
19
ire o ovom: Lj. Boban, Maek i politika Hrvatske seljake stranke
19281941. Zagreb, 1974, I, pp. 87111; F. ulinovi, Jugoslavija izmeu dva
rata, Zagreb II, 1961, pp. 5660; DDF, 1/5, dok. 100. pp. 183184.
20
Veina jugoslovenskih istoriara koji su objavljivali studije iz ove
problematike dozvoljavaju mogunost da su ture vesti nemakih izvora o
putu kralja Aleksandra incognito u Nemaku, ve u avgustu 1933. tane.
Sire vidi o tome: D. Biber, Kraljevina Jugoslavija na raskru 1939. godine,
feljton u Politici, od 18. septembra 1971. nastavak 20 (dalje skraeno: Feljton
nastavak...); B. Krizman, Vanjska politika jugoslovenske drave, p. 80. O afi
nitetu vladajuih struktura u Jugoslaviji prema nacionalsocijalizmu vidi u
izvetaju V. Gomola (Wilhelm Conrad Gomol); PA Ab, II b, Bulgarien, Bd. 1,
mr. II, Balk 2241 B, od 22. septembra 1933.
21
D. Biber u citiranom feljtonu, nastavak 20, daje izvod iz jedne pribe-
leke nemakog diplomate Kepkea od 2. septembra 1933. u vezi planirane po-
sete Nojrata Ankari i eventualnog navraanja ministra Nojrata u Beograd:
Isto, bi, s obzirom na oiglednu jugoslovensku tenju za odreeno politiko
pribliavanje novoj Nemakoj, samo nezvanina poseta Beogradu mogla izgle
dati poeljna, ona bi ipak teko mogla doi u obzir zbog jugoslovensko-itali-
janske protivrenosti i naeg prijateljstva s Italijom.
197
ovom podruju. Nasuprot stremljenjima vlade Grke, Turske i Ru
munije da zbog straha od bugarskog revizionizma i od panslavizma,
odnosno zbliavanja Bugarske i Jugoslavije, ometu ulazak Bugar
ske u pakt, kralj Aleksandar je bio za uvlaenje Bugarske u pakt
jer je oekivao da bi tako reio stalno prisutne probleme na granici
prema Bugarskoj i osigurao povoljnije uslove za obraun sa otpo
rom u zemlji. Mislio je da bi smirivanje na Balkanu pozitivno delo-
valo na razvijanje saradnje izmeu Engleske i Francuske sa Nema
kom i njihovog zajednikog angaovanja prema SSSR-u. Kralj je
video opasnost u SSSR-u i za njegov lini reim i za buroaski po
redak uopte.
Angaovanje Nemake na jugoistoku u vreme pripremanja
Balkanskog pakta bilo je oslabljeno zbog nejnog bavljenja drugim,
krupnijim problemima.
22
Upravo u to vreme dolo je do prekida
saradnje sa zapadnim silama u meunarodnim organima i do istu
panja Nemake iz Drutva naroda i Komisije za razoruanje.
U neto oteanim spoljnopolitikim uslovima izolacije koja je
nastupila posle istupanja Nemake iz Drutva naroda pojaana je
spremnost Nemaca za ivlju saradnju sa Jugoslavijom. Obe strane
su isticale vie puta da nema problema koji bi ometali i koili ovu
saradnju. Najvei problem je predstavljala grupa ustakih emigra
nata u Nemakoj koja je izdavala i dva svoja lista: Nezavisna hr
vatska drava i Croatia-press.
23
Prisustvo ustakih emigranata u
Nemakoj stvaralo je smetnju u odnosima izmeu Berlina i Beogra
da i isto tako izazivalo je neslaganje i izmeu vodeih organa vlasti
i partije u Nemakoj u vezi politike prema Jugoslaviji.
U pogledu politike prema Kraljevini Jugoslaviji razlike su pos
tojale i u gledanjima Ministarstva spoljnih poslova Nemake i Spo
ljnopolitikog ureda NSDAP. Predstavnici Auswrtiges Amta, ima
jui pred sobom dugoronije ciljeve, smatrali su da im Kraljevina
Jugoslavija moe u mirnom procesu biti korisna u istiskivanju uti-
caja drugih velikih sila iz jugoistone Evrope i ekspanziji Nemake
u ovom smeru. Deo rukovodeih ljudi u Spoljnopolitikom uredu
NSDAP i obavetajnoj slui Abwehra kalkuliui na krae staze,
(polazei od znaaja mogue podrke koju bi Nemakoj u sluaju
rata u kome bi po svim tadanjim pretpostavkama Jugoslavija bila
u antinemakom taboru, pruile ustae), davali su prednost saradnji
sa ustaama. Pobedilo je definitivno ovo prvo gledite koje je bilo
uglavnom i stav vlade Rajha, prema kome je sa svim balkanskim
zemljama trebalo odravati prijateljske odnose . . tako dugo i tako
daleko dokle nai vlastiti interesi (interesi Nemake, prim. D. L.)
nalau, bez obzira na unutarnje prilike tih zemalja.
24
22
PA Abt. II b, Generalia Balkanpolitik, im Allgemeinen, Bd. 6, F 2,
telegrami iz Beograda od 9. januara i iz Atine od 8. januara 1934; DDF, 1/5,
dok. 58, 150 i 403; ADAP C, H/l, dok. 1, pp. 12.
23
ire o ovome: D. Biber, Ustae i Trei Rajh, Prilog problematici jugo
slavensko-nemakih odnosa 19331939, JlC 11/1964, pp. 3756; isti autor: De
utschland und Jugoslawien, p. 35; ADAP C, 2/1, dok. 43, pp. 7374; dok. 92
pp. 157158.
24
ADAP C, II/l, dok. 92, p. 158.
198
Ovakva orijentacija postajala je sve prisutnija u Nemakoj
spoljnoj politici prema zemljama jugoistone Evrope naroito kra
jem 1933, i poetkom 1934, posle sve oiglednijeg vezivanja kance
lara Dolfusa sa Musolinijevom Italijom. U duhu ove orijentacije i
uz angaovanje vodeih ljudi Rajha suzbijene su radikalno usme-
rene struje u NSDAP i ostvaren je proces saradnje sa Jugoslavijom.
Radi to doslednijeg sprovoenja te politike dolo je i do promene
u nemakom poslanstvu u Beogradu, na mesto Difora za poslanika
je postavljen Heren (Viktor von Heeren) svakako sa odreenim i
jasnim zadacima.
Heren ve u prvim svojim izvetaj ima obavetava Berlin o ne-
pristrasnom odnosu jugoslovenske vladine tampe prema Nemakoj
koja prilikom informisanja javnosti o nemako-francuskim suprot
nostima, najee prenosi samo vesti francuskih agencija bez sop-
stvenih komentara. Iz ovoga je Heren izvukao zakljuak da e jugo-
slovenska strana ubudue pokazivati sve vie samostalnosti kad su
u pitanju odnosi sa Francuskom i da e jugoslovenska diplomatija
zahvaljujui inteligentnoj politici kralja Aleksandra, izbei opre-
deljivanje u sukobima velikih sila. To je znailo da se vlada Jugo
slavije vie nee slepo drati francuske linije ve da e traiti sop-
stveni put na kome bi mogla uspenije da deluje i Nemaka u smi
slu privlaenja ove zemlje. Po njegovom miljenju ovo e se naj
ee sretati u sloenim nemako-francuskim sporovima koji nisu
direktno pogaali Jugoslaviju.
25
Diretna pretnja da se Italija uvrsti u Austriji, naroito posle
februarskih dogaaja 1934. uticala je na jaanje elja i nastojanja
obe strane, u Berlinu i Beogradu, za saradnju protiv te opasnosti.
Eventualni ulazak Musolinijevih trupa u Austriju predstavljao bi
najgore reenje i za jednu i za drugu stranu. Za Rajh ono bi znailo
gubitak Austrije koja je smatrana delom Nemake i brisanje pos-
lednjih mogunosti da se sa Italijom nau putevi saradnje. Za Kra
ljevinu Jugoslaviju to bi znailo zatvaranje kruga oko cele zapadne
granice zemlje i pruanje jo povoljnijih uslova Musoliniju za slab
ljenje Kraljevine Jugoslavije iznutra i za njeno razbijanje. Sama
pomisao da bi se Musolinijeve trupe mogle nai u Alpima izazivala
je strah kod vladajue jugoslovenske buroazije. Buroazija je mis
lila da je to neuporedivo vee zlo od eventulanog anlusa Austrije
i izbijanja Nemake na granice Kraljevine Jugoslavije. Sve je ovo
dovelo do toga da su se u izgradnju saradnje izmeu dve zemlje
ukljuili najvii dravnici Nemake i Jugoslavije. U kontekstu tak
vih nastojanja dolo je 9. marta 1934. do susreta izmeu Hitlera i
jugoslovenskog poslanika u Berlinu Zivojina Balugdia. U razgovo
ru je dominirao tada najaktuelniji problem Evrope pitanje
Austrije. Uzajamno su pokrenute i spomenute mnogobrojne opas
nosti koje bi mogle iskrsnuti na ovom podruju zbog sve osornijeg
meanja Italije u unutarnje stvari Austrije. Pretnje Italije su pod
jednako bile uperene protiv interesa Nemake i Jugoslavije i direk
tno su uticale na pribliavanje i saradnju Nemake i Jugoslavije.
25 Uporedi: D. Biber, cit. feljton od 19. septembra 1971.
Kancelar je smatrao da ne postoje nikakve smetnje za saradnju i
da je Rajh spreman na saradnju sa Srbima.
Hitler je kao prvi korak u tom smeru predlagao poboljanje
trgovinskih odnosa sa Kraljevinom Jugoslavijom i otkup srpskih
privrednih vikova, i pored unutarnjih privrednih potekoa Rajha.
injenica je da je taj korak ve bio u toku. Obostrano su pojaani
kontakti privrednika i odreena je nemaka trgovinska delegacija
koja treba da otputuje u Beograd. Teko bi bilo poverovati da je
Hitler sumnjao da jugoslovenska strana nije upoznata sa osnovnim
programskim smernicama NSDAP i krajnjim ciljevima Treeg Raj
ha. Meutim, da bi ublaio nemir i otklonio sumnje, on je za sve
nedae i strahovanja okrivljavao pogrean termin Drang nach Osten,
koji je, kako on to kae, posledica lude politike cara Viljema i
Habsburgovaca. Osuujui svaki pokuaj restauracije Habsburke
Monarhije Hitler je istovremeno izjavio da za Nemaku nije aktu-
elan anlus ve da se ona zalae jedino za uvoenje normalnog
stanja u Austriji za koje je jedan od spoljnih preduslova prestanak
meanja velikih sila u austrijski problem. U interesu to verni-
jeg prijateljstva kancelar ovom prilikom uopte nije ni spomenuo
Balkanski pakt koji je pre toga bio zakljuen, uz aktivno uee
Jugoslavije i koji je svojom orijentacijom protiv meanja sila na
Balkanu bio indirektno usmeren protiv nemakih namera prema
jugu Evrope.
26
Svaki korak na putu pribliavanja Nemake i Jugoslavije izazi
vao je nove sumnje i protivakcije kod jugoslovenskih suseda, poseb
no kod Gembeove Maarske koja je ve u ovo vreme bila uverena
da e svoje revanistike i revizionistike planove prema Jugoslaviji,
moi da ostvari jedino uz podrku Nemake i Italije. Istoga dana
kada je jugoslovenski poslanik Balugdi bio primljen kod Hitlera
maarski poslanik u Berlinu Masirevi, traio je prijem u Auswr
tiges Amtu, alio se na neuobiajeno odugovlaenje njegovog prije
ma kod kancelara traei informacije o ciljevima posete jugosloven-
skog poslanika Hitleru. ef odeljenja u Auswrtiges Amtu Kpke
objanjavao je maarskom poslaniku da je to uobiajeni kurtoazni
prijem jugoslo venskog poslanika bez ikakvog posebnog politikog
cilja. Svakako da je maarski poslanik znao da to nije tano i zbog
toga nije bio zadovoljan odgovorom. Usledila su nova pitanja istog
i sledeih dana u vezi sa prijemom poslanika Balugdia kod kan
celara i intervencije drugim kanalima, posredstvom nemakog pos
lanika u Budimpeti. Maari su se tom prilikom interesovali za re
zultate susreta i saradnju privrednih i trgovinskih strunjaka Jugo
slavije i Nemake. Bez svake je sumnje da je Nemakoj dobro dola
poseta jugoslovenskog poslanika, posebno zbog toga to se u to vre
me uveliko radilo na stvaranju sporazuma izmeu Italije, Maarske
i Austrije koji je poznatiji pod imenom Rimski protokoli. Na drugoj
strani Nemaka nije smela ni mnogo da se eksponira, jer je tek
poeo da saivljava trgovinski sporazum sa Maarskom koji je pred
26
ADAP C, II/2 dok. 309, pp. 562563; DASIP LP, 1/34, omot VMRO,
cirkular MIP KJ Poslanstvu KJ u Londonu, pov. br. 299, od 13. marta 1934.
stavljao jedan od krupnijih koraka u procesu ostvarivanja trajnije
saradnje izmeu Berlina i Budimpete.
27
U cilju smirivanja Maara
usledilo je zvanino objanjenje Auswrtiges Amta Budimpeti u
kome je pobijana politika svrha Balugdieve posete.
28
Narednih dana nemaka komisija za pripremanje trgovinskog
ugovora sa Kraljevinom Jugoslavijom otputovala je u Beograd. Pri
premanje i potpisivanje Rimskih protokola direktno je doprinelo
jaem angaovanju nemake diplomati je protiv italijanskih aspira
cija prema severu. U ovom procesu znaajnu ulogu su imale nema
ke diplomatske slube u zemljama jugoistone Evrope. U kontekstu
te aktivnosti dolo je do susreta nemakog poslanika u Beu Rita
(Kurt Rieth) i jugoslovenskog poslanika ora Nastasijevia i raz
govora o zajednikom delovanju i saradnji u Austriji. Razgovaralo
se o opasnosti od italijanske dominacije u Podunavlju i delovanju
pokreta za restauraciju Habsburke Monarhije, toga su se podjed
nako plaili u Berlinu i u Beogradu.
29
Usledile su aktivnosti nemakih predstavnika i u drugim zem
ljama, posebno poslanika u Beogradu i ambasadora u Rimu. Dravni
sekretar u Auswrtiges Amtu, Bilov uputio je 10. marta 1934. op
irnije pismo ambasadoru Nemake u Rimu Haselu u kome ga oba-
vetava o pogledima nemake vlade na saradnju i daljnje odnose sa
Italijom. Posebno je ukazivano na opasnost od povezivanja i zajed
nikog rada Italije i Francuske na prostoru jugoistone Evrope. Kao
jedan od oblika i konkretnijih koraka ove saradnje smatrao se i pri
jem francuskog ambasadora u Rimu kod Musolinija i njihovi uspe-
ni razgovori o mogunostima proirivanja saradnje Francuske i
Italije.
30
U trenucima zaotravanja odnosa sa Italijom rastao je znaaj
onih zemalja koje su se suprotstavljale italijanskom irenju preko
Jadrana i Alpa, a na prvom mestu Kralejvine Jugoslavije. Samo
nekoliko dana kasnije Auswrtiges Amt je uputio cirkularno pismo
svojim predstavnitvima u zemljama jugoistone Evrope u kome je
posebna panja posveena razvoju i znaaju odnosa Nemake sa
Kraljevinom Jugoslavijom. Poslanstva su posebno upoznata sa zna
ajem trgovinskih pregovora sa Jugoslavijom koji su bili prvi vei
koraci u pribliavanju Nemake i Jugoslavije. Ovi pregovori, zajed
no sa ve sklopljenim trgovinskim sporazumom sa Maarskom, imali
su zadatak da osiguraju isturene baze za delovanje na elom pros
toru jugoistone Evrope. Jaanjem trgovinskih i privrednih veza sa
Maarskom i Jugoslavijom trebalo je otvoriti proces postepenog
razbijanja dva tradicionalna privredna jezgra u kojima su najae
veze imali Francuska i Italija, jedna u okviru Male antante a druga
u zemljama Rimskih protokola. Kraljevina Jugoslavija trebala je da
poslui za razbijanje tradicionalne saradnje koju je zasnovala Fran
27 ADAP C, II/2, dok. 322, pp. 588591.
28
BA Bro des Reichsministers, Jugoslawien, 58, Bd. 3, pribeleka nr.
127/5 od 9. marta 1934.
29 ADAP C, II/2, dok. 316, pp. 570573.
so ADAP C, II/2, dok. 317, pp. 573576.
201
cuska u Maloj antanti, a Maarska za razbijanje Bloka rimskih pro
tokola koji je bio pod tutorstvom Italije. Dakle, Maarskoj je pred
viena uloga razbijaa bloka Rim Be Budimpeta, a Kralje
vini Jugoslaviji uloga razbijaa privredne saradnje u trouglu Beo
grad Bukuret Prag.
31
O dugoronoj politici i programu Nemake na jugoistoku i tak
tici nastupanja detaljno su upoznavani predstavnici Rajha u zem
ljama jugoistone Evrope. Ovo je bilo nuno iz praktinih razloga
da bi oni mogli nastupati sa to vie taktinosti i smisla za svaki
pojedini potez i akciju koju je trebalo prilagoavati konkretnim
uslovima i mogunostima. U tim konkretnim potezima i akcijama
trebalo je uporno objanjavati kako Nemaka nema nikakve politi
ke ciljeve na jugoistoku, u ovom sluaju u Jugoslaviji i da je trgo
vinski ugovor samo jedan od poteza u kontekstu ureivanja priv
rednih odnosa i veza Nemake sa zemljama jugoistone Evrope.
Posebno je isticana spremnost Nemake da sarauje sa svim zem
ljama ukljuujui tu i Italiju.
32
Ipak nije bilo lako prikrivati prave namere. Konkretne akcije
sve su vie obelodanjivale krajnji cilj. Musolini je bio uznemiren
uestalim kontaktima predstavnika Nemake i Jugoslavije. Amba
sador Hasel je u to vreme izvetavao Berlin, da se trgovinski prego
vori izmeu Nemake i Kraljevine Jugoslavije prate u Rimu sa po
sebnom panjom i da oni sve vie izazivaju uznemirenost kod zva-
ninih predstavnika Italije. Na inicijativu Italije dolo je do susreta
izmeu predstavnika nemake ambasade u Rimu i italijanskog mi
nistra inostranih poslova. Tada je otvoreno izloena zabrinutost to
Nemaka pokuava da sebi stvori prijatelja od neprijatelja Itali
je.
33
I ambasador Hasel, inae pobornik nemako-italijanske sara
dnje, delio je miljenje rimskih krugova, da e pribliavanje Ne
make i Jugoslavije uticati na pogoranje nemako-italijanske sa
radnje.
34
Svakako da e sve bolja saradnja izmeu Nemake i pojedinih
zemalja na jugoistoku Evrope uticati na jo bri tempo izgradnje
bloka drava oko Rima i potpisivanje Rimskih protokola 19. marta
1934, Lanac uzajamnih uticaja se nastavio, pa je nova kombinacija
okupljanja oko Rima povratno uticala na bre pribliavanje Rajha
i Kraljevine Jugoslavije. U to vreme izvetavao je nemaki poslanik
iz Beograda Heren da se proces stvaranja rimskog bloka prati u
Beogradu sa velikom zabrinutou. Potpisivanje Rimskih protokola
smatrano je direktnim atakom na Kraljevinu Jugoslaviju. Isto tako
u Beogradu su se raale sumnje u prijateljstvo svake zemlje koja
bi pokuala da u tim uslovima ostvari saradnju sa Italijom ili sa
zemljama Rimskih protokola. Tako su i nastojanja Francuske da to
vre sarauje sa Italijom izazivala revolt i podozrenje vlade Kra
si ADAP C, II/2, dok. 318, p. 577.
32 ADAP, dok. 318, p. 381.
33
PA Ab II, Balk. II Js. Izvetaj nemakog poslanika iz Rima, I 358 od
22. marta 1934.
34 Ibid.
202
ljevine Jugoslavije. U Beogradu su odbijani svi pokuaji saveznice
u Maloj antanti ehoslovake, da se u cilju stvaranja brane
protiv nemakog nadiranja prema jugu nae zajedniki jezik sa le-
gitimdstima u Austriji i Italijanima. Poslanik Heren je sia vreme
uoio rascep izmeu Jugoslavije i njenih saveznica Francuske i
ehoslovake koji je izazvao pokuaj ovih zemalja da se uz pomo
Musolinija ili restauracije Habsburgovaca zatite od ekspanzije Tre
eg Rajha. Heren zatim, na temelju realnih prorauna zakljuuje da
se vlada Kraljevine Jugoslavije nikada nee saglasiti sa francuskim
nastojanjima da u zajednici sa Rimom i Beom ide protiv Berlina.
Vladajui krugovi u Beogradu bili su vrsto ubeeni da je svako
drugo zlo manje od prisustva Musolinijevih trupa u Austriji. Heren
u jednom svom izvetaju iz toga vremena s pravom zakljuuje da je
medeni mesec francusko-jugoslovenske saradnje proao i da, to
se tie Beograda, nastaje period razuma u odnosima izmeu dve
zemlje.
35
itav tok zbivanja vodio je po miljenju Herena do jasnih
tendencija pribliavanja Jugoslavije Nemakoj.
3e
Bila je to jedna od direktnih posledica privremenog pro
dubljivanja i zaotravanja protivrenosti izmeu Italije i Nemake
na jugoistoku Evrope. Odreena situacija dovela je do toga da su
dva diktatora i stvaraoca, novog poretka u igri oko Kraljevine
Jugoslavije koristila potpuno suprotan stil i sistem igre. Nasuprot
Musolinijevim pretnjama da e razbiti Kraljevinu Jugoslaviju, uz
punu podrku Bea i Budimpete, Hitler se zalagao, barem privre
meno, za celovitost i integritet Jugoslavije. Sasvim je jasno da je
uvanje Jugoslavije i obeanje zatite njenog integriteta, bilo supro
tno programskim naelima NSDAP, ali je istovremeno taj taktiki
potez bio mamac za jo jae privlaenje i pridobijanje reakcionarnih
krugova u Jugoslaviji ne samo za saradnju sa Rajhom ve i za na
cistiku ideologiju.
37
Posle potpisivanja Rimskih protokola dolazi, tokom aprila, do
jo ivljih susreta izmeu predstavnika Berlina i Beograda.
38
Od
mah po povratku sa konsultovanja u Beogradu, jugoslovenski posla
nik u Berlinu Zivojin Balugdi 4. aprila 1934. sastaje se sa nael
nikom odeljenja u Auswrtiges Amtu i predlae intenzivniju sarad
nju izmeu dve zemlje. Balugdi je pred Nemcima izrazio nezado
voljstvo zbog stare saveznice Francuske koja sve vie brine samo o
sopstvenoj bezbednosti dozvoljavajui Italiji da konstantno ugro
ava Jugoslaviju. Italijansko irenje prema Dunavu, na koje je kroz
35
PA Ab. II, Jugoslawien, Bd. 4, II nr. 527. Izvetaj nemakog poslanstva
iz Beograda od 28. marta 1934.
36
Ibid.: Pored ostalog ovde Heren kae: Uporedo sa tendencijom izves-
nog odvajanja od politikog tutorstva Francuske, postoji isto tako u jugoslo-
venskoj spoljnoj politici, ve due vreme tendencija pribliavanja Nemakoj.
37
Uporedi: JI. ,
30-
, u zborniku: The Third. reich and Jugoslavia 19331945, Beograd, 1976,
pp. 172175.
38
DASIP LP, 11/14, meseni izvjetaj MIP KJ za mart 1934, pov. br. 8170
od 4. juna 1934.
2 03
prste gledala Francuska, Balugdi naziva strategijskim opkoljava-
njem Jugoslavije. Poputanje Francuske prema Italiji, po miljenju
Balugdia, izazvalo je neraspoloenje u Jugoslaviji prema Parizu i
uticalo na to da se zemlja orijentie prema Nemakoj. Oseanje
usamljenosti i naputenosti stvorilo je potrebu za osloncem na neku
drugu veliku silu sa kojom Jugoslavija nema nereenih pitanja, a ta
sila u Evropi, po miljenju Balugdia, bila je i ostala Nemaka
39

Nezadovoljstvo dranjem i politikom Francuske prenelo se i na sve
ostale susede koji su pokuavali da na kompromisan nain i sarad-
njom sa Italijom stvore prepreku Hitleru za irenje ka jugu. Balug
di se otro osvrnuo na dranje jugoslovenskog saveznika u Maloj
antanti Cehoslovaku, i posebno na spremnost Benea da sara-
uje sa svakim na jugu da bi se zatitio sa serevera i severozapada.
40
Inicijative diplomatije Kralejvine Jugoslavije sve vie su se
uklapale u ciljeve nemake spoljne politike. Uporedo s tim dolazi do
sve jaeg angaovanja vodeih nacistikih slubi i pojedinaca u iz
nalaenju najprikladnijih puteva za istiskivanje Francuske i Italije
iz Podunavlja i jugoistone Evrope.
41
U tim kombinacijama sagleda
vano je i odreivano mesto i uloga Kraljevine Jugoslavije a isto ta
ko i vodeih buroaskih struktura u njoj.
U predvianju i sagledavanju mesta i uloge Kraljevine Jugo
slavije u spoljno-politikim planovima i htenjima Treeg Rajha od
posebnog znaaja je programski memorandum Gebelsovog ministar
stva za propagandu od 3. aprila 1934. u kome se detaljnije izlau
mogui pravci politikog razvoja zemalja jugoistone Evrope i po
sebno govori o ulozi Jugoslavije u tom razvitku u nekoliko narednih
godina.
42
Memorandum je upuen Auswrtiges Amtu i on e postati iz
vorna osnova za formulisanje i razradu mnogih programskih i dru
gih akata koje e tokom narednih godina izraditi razni organi NS
DAP i vlade Treeg Rajha. Tako su osnovne linije nemake politike
iz ovoga dokumenta nale doslednu primenu u elaboratu o politici
Nemake na jugoistoku Evrope koji je 27. oktobra 1934. izraen u
Odeljenju za jugoistok (Abteilung Sdost I c) Spoljnopolitikog ure
da NSDAP.
43
39
ADAP , II/2, dok. 382, . 684; Balugdi je pored ostalog tada izjavio:
Oseamo se naputeni i traimo oslonac kod bilo koje velike sile, sa kojom
nas ne dele razlike, a to je bila i ostaje Nemaka.
Ibid. p. 695.
41
Sire: 2. Avramovski, The international isolation of Yugoslavia: An
Objective of German Foreign Policy in the Period from 19331939. u: The
Third Reich and Jugoslavia 19331941, pp. 259277; . ,
30- , u is
tom zborniku, . 171183.
42
D. Biber, Deutschland Jugoslawien... pp. 3335; B. Krizman, Vanj
ska politika jugoslovenske drave..., pp. 8182; 2. Avramovski, Balkanske
zemlje i velike sile 19351937, Beograd, 1968, pp. 112113.
43
PA, Abt, II, Jugoslawien, Politik 2 D, Bd. 1, Memorandum ministra za
propagandu Rajha, VII/7023, od 3. aprila 1934.
204
Posebna vrednost ovog memoranduma iz aprila 1934. godine, je
u tome to su u njemu verno zacrtani svi razvojni momenti u od
nosima izmeu Nemake i Kraljevine Jugoslavije koji su se docnije
i potvrdili.
U uvodnom delu dokumenta izlae se dosta verna slika vanijih
oznaka i tokova u odnosima zemalja jugoistone Evrope. Kao naj
vanije stavke tog razvoja izdvajaju se: zaotravanje odnosa izme
u Kraljevine Jugoslavije i Italije i sve prisutnije zahlaivanje od
nosa Francuske i Jugoslavije. Opasnost od izbijanja Musolinijevih
armija na severozapadne i severne granice Jugoslavije uz sve nesi
gurni je uee Francuske u ouvanju bezbednosti Kraljevine Ju
goslavije izazivaju hlaenje prema Francuskoj i elju kod znatnog
dela rukovodeih ljudi u Kraljevini Jugoslaviji za pribliavanje
Nemakoj.
Osloncem na Nemaku vladajue snage u Jugoslaviji, uglavnom
iz redova srpske buroazije, prieljkuju bolje uslove za slamanje
otpora unutar zemlje koji svakim danom postaje jai. Tu se na
prvom mestu misli na nacionalni pokret u Hrvatskoj i na anticen-
tralistike akcije opozicionih partija.
Memorandum je u osnovnim crtama izlagao stvarno stanje i
predviao ono to je pod uticajem objektivnih uslova usledilo. Op-
ta konstelacija u jugoistonoj Evropi vodi takvom stanju u kome
vladajui, konzervativni vrhovi tee pribliavanju Treem Rajhu.
Tvorci ovog memoranduma, odnosno vodei ljudi Hitlerove
propagandne mainerije predlagali su punu saradnju sa Kraljevinom
Jugoslavijom uz stalan osvrt na italijansku opasnost za jugosloven-
sku dravu. Trebalo je neprestano isticati i ukazivati na znaaj ju-
goslovensko-nemake saradnje u suzbijanju protezanja Italije pre
ma Balkanu, jer se s tim ubrzavalo opredeljivanje jugoslovenske
buroazije prema Nemakoj.
U ovom dokumentu je zapisano da e se Nemaka uvek zalagati
protiv italijanskih tenji da razbije Jugoslaviju, jer bi to znailo
gubitak ovog znaajnog podruja za Nemaku bez koga se ne bi
moglo izgraditi jedinstveno privredno podruje na jugoistoku Evro-
pe.
Ovakva politika prema Jugoslaviji doprinosila je istiskivanju i
Italije i Francuske iz ovog regiona. Ubrzanom procesu izvlaenja
Jugoslavije ispod francuskog uticaja i njenom izbijanju iz profran-
cuskih saveza trebalo je da doprinese povezivanje i saradnja Jugo
slavije sa zemljama na jugoistoku Evrope, koje nisu bile u tim sa
vezima, na primer sa Bugarskom, kod koje su bile prisutne tenje
za saradnju sa Nemakom, naroito kod kralja Borisa i dela vlada-
jue buroazije.
vra saradnja Rajha i Kraljevine Jugoslavije nije trebala da
znai i sve otrije sueljavanje Beograda i Rima, jer to ne bi bilo u
skladu sa dugoronom politikom nemakih nacista. Uporedo sa nas
tojanjima da se pridobije Beograd nemaka diplomatija je uvek
teila do odreenog stepena, stiavanja protivurenosti izmeu Beo
grada i Rima. Na taj nain umanjivana je mogunost meanja dru
gih sila i istovremeno su stvarani preduslovi da se ostvari krajnji
cilj nacista izraen samo u jednoj reenici ovog dokumenta: Mi
Nemci, a ne Italijani moramo upravljati jugoistonoevropskom ko
ijom.
44
U borbi za mesto u junoevropskoj koiji trebala je da odigra
znaajnu ulogu vladajua buroazija u Jugoslaviji zbog mnogih raz
loga o kojima smo ve govorili. Musoliniju, kao ni mnogim drugima
ta uloga Jugoslavije nije bila jasna. Izmeu ostalog ni sami Nemci,
sve do Rimskih protokola nisu sagledali mesto i ulogu Jugoslavije
u njihovoj jugoistonoj politici. Sve do prolea 1934. Nemci su mis
lili da je Be prva i presudna kapija u raiavanju rauna sa Ita
lijom. U memorandumu se govori o tome i kae da su zbivanja oko
Austrije u prolee 1934. otkrila mogui i laki prodor drugim sme-
rom preko Beograda. Predlae se da se zbog iskrslih tekoa,
preskoi bar tada Austrija i da se ulaz u jugoistonu Evropu za
Trei Rajh trai preko Beograda.
Znaaj Jugoslavije, upravo u to vreme, poeli su da uoavaju i
u Italiji pa su potekle inicijative i iz Rima za smirivanje italijansko-
-jugoslovenskih odnosa. Komentariui ova nastojanja, autori Me
moranduma opravdano izraavaju sumnju da bi Musolinijev uticaj
u Jugoslaviji mogao da nadvlada francuski uticaj, jer je jaz izmeu
Italije i Jugoslavije veliki.
Kao efikasan korak protiv italijanskih aspiracija prema evrop
skom jugoistoku predlae se intenzivnija privredna saradnja Jugo
slavije i Nemake. Ovaj vaan programski dokumenat nemake ju
goistone politike zavrava se poznatom parolom da klju za ostvari
vanje uticaja Nemake na jugoistoku Evrope lei u Beogradu.
45
Programsku orijentaciju koju je izloilo Ministarstvo propagan
de prihvatila je Nemaka diplomatija i drugi organi Rajha. Napori
oko pridobijanja Kraljevine Jugoslavije postali su svakodnevna bri
ga nemake spoljne politike. S obzirom na to da je trebalo raditi na
razbijanju godinama graenih saveza, odnosa i barijera, nemaka
diplomatija je bila spremna na dugoroniji i laganiji put sigurnog
i postupnog savlaivanja antinemakih otpora u vrhovima Kralje
vine Jugoslavije. Neposredno posle izrade ovog vanog dokumen
ta komandant nacistikih jurinih odreda Rem (Ernest Rhm) pro
veo je deo svog odmora u Jugoslaviji i susretao se sa predstavnici
ma jugoslovenskog reima. Tokom aprila 1934. kontakti izmeu
Nemake i Kralejvine Jugoslavije bili su brojniji.
40
Ministar inostra
nih poslova Kraljevine Jugoslavije Bogoljub Jefti u vreme zvani-
ne posete Turskoj, polovinom aprila 1934. sastao se u Ankari sa
nemakim ambasadorom u Turskoj Rozenbergom (Frederic Hans
Rosenberg) i tom prilikom izrazio svoje zadovoljstvo razvojem sve
44
U originalu ova reenica glasi: Wir Deutsche, und nicht Italien ms
sen den sdosteuropischen Wagen kutscieren. Ibid.
45
Ibid. Poznato je da klju ka jugoistonom podruju jugoistonoj ev
ropskoj politici lei u Beogradu.
46
PA Ab II, Kleine Antante, Politik 4, Bd. 12; izvetaj nemakog posla
nika iz Bukureta nr. 1387 I, F 2 od 12. aprila 1934.
206
Uspenije saradnje izmeu dve zemlje.
47
Trgovinski pregovori u
Beogradu tekli su dobro i krunisani su novim trgovinskim sporazu
mom od 1. maja 1934. Definitivno su zabranjeni i prestali da izlaze
ustaki listovi koji su uz potporu radikalnih struja u NSDAP na
elu sa Alfredom Rozenbergom izlazili u Dancigu sve do aprila, od
nosno maja te godine.
48
inei ovakve manje ustupke Nemaka je daleko vie dobij ala
u krupnim pitanjima. Na primer sklopljen trgovinski ugovor od
1. maja 1934. i pored formalne ravnorpavnosti i prividno jednakih
uslova, u sutini daleko je vie iao u prilog Nemcima.
49
Sadraj i
smisao ovog ugovora i njegovih dodatnih 14 instrumenata ili su
u prilog sprovoenju nove nemake privredne politike usmerene ka
poveanju izvoza industrijske robe uz istovremeno smanjivanje obi
ma uvoza agrarnih proizvoda. Ugovorom je zatien agrarni protek
cionizam Nemake sa krajnjim ciljem da se u Rajhu proizvodi do
voljno hrane, naroito itarica koje su se ranije uvozile u veim ko
liinama. Kad je u pitanju bila Jugoslavija teilo se proirenju iz
voza raznih ruda za koje je Jugoslavija imala ve osigurane kupce.
Ograniavajui izvozne kontigente vikova ita iz Jugoslavije Ne
maka je istovremeno nametala velike kontigente industrijske robe,
uslovljavajui tako aktivni saldo na jugoslovenskoj strani.
S obzirom na politiki znaaj trgovinske razmene Nemci su pri
stajali na neka kompromisna reenja, na temelju odreenih povlas
tica, prihvatali su otkup tano utvrenih kvota poljoprivrednih vi
kova i pristajali su ak na vie cene od nivoa svetskih cena. Pored
politikog efekta Nemci su iz ovoga izvukli i materijalnu korist.
Uvezenu robu su plaali kliringom a onda je kao viak prodavali na
drugim tritima, po neto niim cenama ali za gotove pare. Tako
je dolo do pojave da siromanija i privredno nerazvijena strana
kreditira jau i privredno razvijeniju. Konaan rezultat je bila stal
no prisutna aktiva na jugoslovenskoj strani u njenoj trgovinskoj
razmeni sa Nemakom. Gradei svoje trgovinske odnose na ovakvim
osnovama Jugoslavija e, kao i neke druge male i nerazvijene zem
lje postati kreditor i finansijer ubrzanog privrednog razvoja Hitle-
rove Nemake.
50
Proirivanje trgovinskih veza sa Nemakom doprinelo je pogor-
avanju odnosa Kralejvine Jugoslavije sa zemljama Rimskih proto
47
PA Ab. II Politik 2, Bd. 4; izvetaj nemakog ambasadora iz Ankare,
A 597 od 23. aprila 1934.
48
F. Jeli-Buti, Ustae i Nezavisna drava Hrvatska 19411945, Zagreb,
1S77, pp. 3039. D. Biber, Ustae i Trei Rajh. .. p. 42, DDF 1/6, dok. 184,
167 i 275.
49
Sire o ovome: H. J. Schrder, o. c., pp. 5362.
so DASIP PKO, FV, reg. br. 211. Nemaka 1/1934, pov. br. 26. od 11. juna
1934. Tajna izmena nota pov. br. 1089 od 30. juna 1934. O novim mogunostima
razmene sa Nemakom; DZA Potsdam, Bestand AA nr. 40256 BI 48 i 49. Iz
vetaj nemakog poslanstva iz Beograda, J. N. R. 1777/34, H2 od 20. avgusta
1934; B. orevi, Pregled ugovorne trgovinske politike od osnivanja drave
SHS do rata 1941. Zagreb, 1960, pp. 137138.
207
kola. Ovo se posebno otro manifestovaio na odnose sa Maarskom
posle posete Geringa Beogradu 16. maja 1934.
51
U kontekstu pojaane aktivnosti protiv Jugoslavije, Maarska
je iznela albu u Drutvu naroda u kojoj je pokuala da optui Ju
goslaviju za incidente i zategnute odnose na maarsko-jugosloven-
skoj granici.
52
Musolini doskora moan tada jo uvek jak teko se mirio s i
njenicom da mu veliki suparnik sa severa uzima plen ispred nosa.
Pokuao je da nagovori Hitlera da istupaju zajedniki, kao i u vre
me kad su krojili etvorni pakt, prieljkujui da sam vodi glavnu
re. Iz Berlina je porueno: Nemaka nema razloga da se provlai
kroz rupu koju joj je Italija ostavila da kroz nju proe.
53
Nemaka
diplomati ja je nastavila zapoete kontakte sa predstavnicima Jugo
slavije. Prilikom novog susreta nemakog poslanika u Beogradu i
kralja Aleksandra sa obe strane je izraeno zadovoljstvo dostignu
tim stepenom saradnje i izraena je namera da se u tom pravcu ide
jo bre.
54
Ponovljena nastojanja francuske diplomatije da se sprei i ome
ta pribliavanje Jugoslavije Nemakoj, odnosno da mesto Nemake
zauzme Italija, samo je jo vie produbljivala podozrenje prema
Francuskoj.
55
Izvetavajui o delimino uspeloj turneji ministra inostranih
poslova Francuske Bartua po jugoistonoj Evropi i njegovoj misiji
u Beogradu, Heren 27. juna 1934. izvetava Auswrtiges Amt da su
vremena siepe pokornosti Jugoslavije prema Francuskoj zauvek pro
la. On dodue priznaje da je Kraljevina Jugoslavija spremna da
podri francusku politiku koja tei odravanju statusa quo, ali pod
vlai da na nastojanje francuske diplomatije da izmiri i priblii
Italiju i Kraljevinu Jugoslaviju treba gledati uvek sa skepsom. I
pored veoma srdanog prijema Bartua u Beogradu posmatrai su
zapazili i rezervisanost Jugoslavije. Heren primeuje da je jugoslo-
venska strana smelo iznela Bartou koje sve koristi postie negova-
njem dobrih odnosa sa Nemakom.
51

Istaknuta taka u kojoj su se poklopili i udruivali interesi Ne

make i Jugoslavije bio je Be i sudbina Austrije. Julski neredi u
Beu 1934. i ubistvo kancelara Dolfusa snano su se odrazili na dalj-
51
PA Ab. II, Politik 2, Bd. 4; izvetaj nemakog poslanstva iz Beograda,
nr. 1075/1934, Po 12. od 24. maja 1934; DDF, 1/6, dok. 223, pp. 503504; G. L.
Weinberg, . ., 117.
52
DASIP LP, 1/14; meseni izvjetaj za maj 1934, pov. br. 896 od 26. jula
1934; ADAP III/l, dok. 23, pp. 5254.
53
PA Abt, II, Politik 2, Bd. 4; izvjetaj nemake ambasade iz Rima, I
465 od 1. juna 1934. stavu Italije prema nemako-jugoslovenskom zbliavanju;
Sire: DASIP AP 1934, F 19, cirkular MIP KJ pov. br. 10011 od 10. maja 1934.
54
D. Biber, . ., Feljton, nastavak 22; ADAP C, III/l, dok. 27, pp. 6667.
55
Sire ovome: . . , -
, . 5056; . Petersen, . ., . 376378; J. . ,
. ., . 4247. i 5477.
56 Uporedi: D. Biber, cit. Feljton, nastavak 23; ADAP, C/III 1, dok. 39,
pp. 8990; DDF, 1/6, dok. 432. pp. 878879.
208
ni razvoj nemako-jugoslovenskih odnosa.
57
Preutno otvaranje
graninih rampi i ukazivanje gostoprimstva austrijskim nacistima
koji su beali iz Austrije posle neuspelog pua kao i otvoreno pro
tivljenje vlade Kraljevine Jugoslavije meanju Italije, izazvali su
jo vee simpatije vodeih nacista prema glavnim tvorcima jugoslo-
venske politike. Istovremeno usledilo je dalje pogoravanje jugoslo-
vensko-italijanskih odnosa.
38
Nastavlenji su kontakti izmeu predstavnika Nemake i Jugo
slavije i poduzimani su drugi koraci koji su vodili ka Uzajamnom
pribliavanju. Jedan od takvih koraka Jugoslavije bilo je imenova
nje pronemaki orijentisanog generala Milana Nedia za naelnika
generaltaba jugoslovenske vojske ime e se otvoriti putevi meu
sobne saradnje dveju zemalja i na vojnom planu. Neposredno posle
dogaaja u Austriji jugoslovenski poslanik u Nemakoj Zivojin Ba-
lugdi imao je jo dva susreta i razgovora sa kancelarom Hitlerom.
Prilikom ovih razgovora dominirala su pitanja Austrije i mogunosti
saradnje dveju zemalja u suprotstavljanju Musolini je vim namera-
ma da istim potezom sprei nemako irenje sa severa i ujedno da
izoluje i ukleti Kraljevinu Jugoslaviju.
59
Kralj Aleksandar ipak nije eleo da dobitkom na jednoj strani
u Nemakoj, potpuno izgubi na drugoj strani, u Francuskoj. Uosta
lom, kralj Aleksandar bi u tim prilikama najradije prihvatio kom
binaciju Pariz London Berlin, i njeno usmeravanje protiv, za
njega najvee opasnosti boljevizma i SSSR-a. Jer, dogovor pred
stavnika zemalja Male antante u prolee 1934. o uspostavljanju
diplomatskih odnosa sa SSSR, nije odobrio jedino kralj Aleksandar,
tako da je Kraljevina Jugoslavija ostala, kao jedna od retkih zema
lja, koja nije imala diplomatske odnose, u to vreme, sa SSSR.
60

Radi odravanja pozicija na strani Francuske, a u objektivno mogu
im razmerama, kralj je nameravao da prilikom povratne posete
Francuskoj porazgovara o moguim putevima saradnje velikih u
pravcu njegovih elja.
Pripreme kralja Aleksandra za posetu Francuskoj, poele su
pred kraj leta i tekle sve do njenog poetka u oktobru. Tada se po-
seta tragino zavrila i za kralja Aleksandra i za ministra Bartua, u
Marseju 9. oktobra 1934. godine.
61
Odmah je bilo jasno da su atentat
organizovali hrvatski i makedonski emigranti uz punu podrku fa
ista iz Italije i Maarske. Uskoro je isto tako postalo jasno da su
57 DBFP, II/12, dok. 112, pp. 120122.
58
Sire tome: D. Biber, cit. Feljton, nastavak 23; DDF, 1/7, dok. 183, 306,
336, 405, 407.
59 D. Biber, cit. Feljton, nastavak 24.
, tom XVII, dok. 190, 192 i 218.
61
Sire ovom: J. . , . ., . 4251; DDF, 1/7, dok. 431, 432,
433, 441 i 443; South-Eastern Europe, A political and economic Survey, London,
s. ., . 2931; Survey of International Affairs 1934, Oxford London, 1935,
pp. 537577; B. Krizman, Italija u vanjskoj politici jugoslovenske drave
19181941, u asopisu: Dometi, god. VI, Rijeka, 1973, pp. 1223; isti autor:
Paveli i ustae, pp. 141230; D. Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji 1933
1941, Ljubljana, 1966; F. Jeli-Buti, Ustae i Nezavisna drava Hrvatska, Za
greb, 1977, pp. 4143.
14
209
odleenu pomo ovim emigrantima pruili pojedinci iz organa vlasti
u Italiji i Maarskoj.
62
U meunarodnoj javnosti u meuvremenu su
procurile vesti da su u atentat bili umeani i neki predstavnici na
cistikog reima u Nemakoj.
63
Kasnije su se pojavili i pisani doku
menti o saueu pojedinaca iz NSDAP u atentatu. Ali su, usled
nekih nejasnoa i oskudice primarnih materijala, ostala sve do
danas dva oprena gledita o ueu nacista u pripremanju atentata
na kralja Aleksandra.
Prvo tumaenje, koje iskljuuje uee nacista u pripremanju
atentata, polazilo je od mnogih pretpostavki od kojih je bilo najva
nije da atentat na kralja nije iao u prilog nacistima zbog toga to
je kralj bio zaetnik i glavni stub orijentacije Jugoslavije prema
Nemakoj i valjano se zalagao za pribliavanje Nemakoj. Prema
nedovoljno proverenim ali moguim navodima kralj Aleksandar je,
pred svoj polozak za Francusku, preko jugoslovenskog poslanika
u Beu Nastasijevia zamolio nemakog poslanika u Beu da porui
Hitleru da Jugoslavija sarauje sa Francuskom, ali da nee ues
tvovati ni u jednoj kombinaciji za reavanje problema na jugoistoku
Evrope bez uea Nemake
64
Bez obzira da li je ove rei izrekao
kralj Aleksandar ili su one kasnije iskonstruisane, one su izraavale
njegovo gledanje na spoljnopolitike odnose Jugoslavije prema Ne
makoj. Postoje jo mnogi drugi razlozi koji iskljuuju potrebu an-
gaovanja nacistikog reima u atentatu na kralja Aleksandra, na
roito inioci koji su delovali u vreme kada se atentat dogodio. Aten
tat je mogao dovesti do zategnutijih odnosa izmeu Italije i Jugosla
vije i sukoba u koji bi se mogle umeati i druge sile, to Nemaka
nije elela. Svaka sumnja o ueu nacista u pripremanju atentata
mogla je da porementi otvoreni proces pribliavanja Nemake i Ju
goslavije. Uinjeni su konkretni koraci koji su ili u prilog tome da
je zvanina Nemaka bila protiv atentata; pored ostalog i zabrana
tampanja i rastuarnja ustakih listova u Nemakoj.
63
I drugo stanovite o ueu pojedinih faktora nacistike Nema
ke u pripremanju atentata zasniva svoje tvrdnje na moguim pret
postavkama. Prema ovom miljenju Nemaka je pripremanjem aten
62
Sire o ovom: F. Jeli-Buti, Ustae i NDH, Zagreb, 1977; isti autor, Pri
log prouavanju djelatnosti ustaa do 1941, u asopisu za suvremenu povjest,
I-1I/1969, pp. 5591; N. Milovanovi, Od marsejskog atentata do Trojnog pakta,
Zagreb, 1963.
63
Sire: D. Biber, cit. Feljton, nastavak 25 od 23. septembra 1971; isti
autor, Ustae i Trei Rajh..., pp. 3747: F. Jeli-Buti, Prilog prouavanju
djelatnosti ustaa..., p. 69; L. Hory M. Broszat, Der Kroatische ustascha
Staat 19411945. Stutgart, 1964, p. 25.
64
D. Biber, cit. Feljton, nastavak 25 od 23. septembra 1971.
65
DASIP LP, F, 11/14, Meseni izvetaj za oktobar 1934, pov. br. 27430, od
4. decembra 1934; Ibid. F-20, Ankara, MIP KJ Meseni izvetaj za novembar
1934, b. b.; PA Abt. II, Politik 1, Jugoslawien, Bd. 3; izvetaj nemakog poslan
stva iz Beograda, nr. 2297/Po 5, od 22. oktobra 1934; Ibid, Politik 3, Frankreich/
Jugoslawien, Bd. 1, izvjetaj nemakog poslanstva iz Maarske, H. nr. 278,
P 31 od 18. oktobra 1934; DDF, 1/7, dok. 453, 467, 485, 513 i 518; ADAP C, I/l
dok. 236, p. 455, dok. 263, pp. 501503, dok. 268, pp. 513515, C, III/2, dok. 319,
pp. 597599, dok. 332, pp. 621622, dok. 654, p. 656; B. Krizman, Paveli i us
tae. . ., pp. 161186.
210
tata elela da izazove rascep u odnosima izmeu Francuske i Italije
koja je otvoreno pomagala ustake emigrante i da omete meusob
no pribliavanje Francuske i Italije. Pri tome se raunalo na inje
nicu da e Italija odmah zbog svoje otvorene saradnje sa ustakim
pokretom biti optuena i oznaena kao sauesnik u atentatu. Zas
tupnici ove pretpostavke zasnivaju svoje tvrdnje na malom broju
dokumenata koji su kasnije pronaeni i delimino publikovani a ta-
koe na poznatoj saradnji sa hrvatskim i makedonskim separatisti
ma jednog broja vodeih ljudi u NSDAP i Abweru, neposredno pred
atentat.
68
Bez obzira na to kako e se resiti nejasnoe iz ovog za nas ne
tako vanog pitanja, moemo da zakljuimo da indirektno uee ili
neuee u pripremanju atentata pojedinaca iz nacistike Nemake
nije znailo mnogo za dalji tok nemake spoljne politike prema
zemljama jugoistone Evrope niti je ono znaajnije uticalo ha spolj-
nopolitika opredeljivanja Kraljevine Jugoslavije. Nacisti su imali
jasno formulisane planove prodora prema jugoistoku Evrope i oni su
morali biti sprovedeni bilo uz podrku ili bez podrke kralja Alek
sandra ili nekog drugog od dravnika zemalja ovoga regiona Evrope.
I sam kralj Aleksandar poslednjih godina svoga ivota se opredelio
za saradnju sa Nemakom i ta linija bi se ostvarila da je on bio iv,
kao to se ostvarila i bez njega.
Knez Pavle kao regent nije se trudio da zapoetu spoljnopoli-
tiku orijentaciju skrene sa prihvaenog kursa.
07
Naprotiv, on sa jo
vie linog zalaganja nastavlja da radi na pribliavanju Kraljevine
Jugoslavije Nemakoj uz istovremeno delovanje na pribliavanje
Nemake i Velike Britanije i njihovo usmeravanje protiv SSSR-a.
SSSR je i knez Pavle, kao i kralj Aleksandar oznaavao kao opas
nost broj jedan u Evropi. Za vreme sahrane kralja Aleksandra knez
Pavle je meu prvima primio Hitlerovog izaslanika Geringa, zahva
lio se na dranju Nemake prema Jugoslaviji i govorio mu o neop
hodnosti pribliavanja Britanije i Nemake.
68
Nemaka je pokazivala posle atentata jo veu spremnost za
proirivanje saradnje sa Kraljevinom Jugoslavijom. Za vreme sah
rane kralja Aleksandra Gering je izjavio da Nemaka nikada nee
podrati delatnost koja bi imala za cilj ruenje postojeeg reima u
Jugoslaviji.
69
Hitlerov sistem pridobijanja Jugoslavije pokazivao je u praksi
sve vie uspeha. Ukljuivanjem Jugoslavije u interesnu sferu Nema
ke pretila je opasnost da se san italijanskih faista o irenju impe
rije i njenom protezan ju na sever do Dunava ne ostvari. Ove pretnje
66
. . , . ., 5874; Isti autor: ,
, 1966.
67
D. Biber, Britanske ocjene Stojadinovia i njegove politike, Zbornik,
Faizam i neofaizam. . . , pp. 265277 i cit. Feljton, nastavak 25 od 23. sep
tembra 1971.
es ADAP C, III/l, dok. 263, pp. 501503 i dok. 264, pp. 504505. C, III/2,
dok. 319, pp. 597599.
69 D. Biber, Ustae i Trei Reich..p. 43; ADAP C, III/2, dok. 332, pp.
621622, dok. 354, p. 656.
14
211
su naterale Musolinija na razmiljanje. Pokuao je da menja taktiku
prema svom prvom susedu i da mesto pritisaka i pretnji silom, istim
oruem kao i Hitler pridobije Jugoslaviju za saradnju. Kao posred
nik izmeu Rima i Beograda trebalo je da poslui vlada Francuske,
sa kojom se Musolini krajem 1934. uspeo da nagodi. U vreme
pripremanja ove saradnje Musolini je pred francuskim ambasado
rom u Rimu izjavio da izmeu prvih suseda mogu da postoje samo
dva stanja mir ili rat, da treeg nema i da on nudi Kraljevini
Jugoslaviji mir i prijateljstvo.
70
Podravajui nastojanje novog ministra spoljnih poslova Fran
cuske Pjera Lavala (Piere Lavale) oko stvaranja Podunavskog pak
ta, Musolini je eleo da suzbije irenje Nemake na ovom podruju
i da uz pomo Francuske preuzme vodeu ulogu u ovom delu Evro
pe, pa i u Jugoslaviji. Lavai, kao izraziti predstavnik desniarskih
snaga Francuske, bio je srpeman da sarauje sa svima, kroz specifi
ni konglomerat paktova i zemalja u kome bi uzele uea lanice
sva tri bloka na jugu Evrope: Male antante, Balkanskog pakta i
Rimskih protokola, takoe i neke druge male i velike zemlje kao i
sama Nemaka, da bi se zadrala postojea ravnotea i suzbila opa
snost od ekspanzije sve snanije Nemake. Dakle, uterivanjem u za
jedniko kolo agresivnih (revanistikih i revizionistikih zemalja) i
antiagresivnih zemalja (one koje su u cilju zatite mirovnih ugovo
ra, steenih granica i podruja bile protiv promena tih granica) tre
balo je spreiti zaotravanje odnosa izmeu njih i eventualno izbi
janje rata. U jednom i u drugom taboru preovladavao je broj zema
lja koje nisu htele da se hvataju u zajedniko kolo, poto ga je
apriori odbijala Hitlerova Nemaka, koja im je sluila kao putokaz
u spoljnoj politici. Vlada Kraljevine Jugoslavije u okviru Male an
tante i Maarska u okviru zemalja Rimskih protokola bile su ve od
prvog trenutka protiv pakta koji se mogao pretvoriti u pesnicu
protiv Nemake.
71
Slinu orijentaciju je u to vreme imala i Grka
vlada u Balkanskom paktu. Kod malog broja ostalih zemalja, ideja
o takvom paktu je naila na pozitivan prijem.
Ideja o paktu u kome je svaka od velikih i malih zemalja gle
dala da nae svoje sopstvene interese je propala, donosei svojim
krahom sasvim suprotne rezultate meu kojima i Hitlerovu odluku
da definitivno srui paragrafe Versajskog ugovora i da 16. marta
1935. uvede optu vojnu obavezu u Nemakoj. Konferencija velikih
sila Francuske, Velike Britanije i Italije u Strezi, 11. aprila te go
dine, otkrila je nemo velikih sila da meusobno nau zajedniki
jezik i udrue snage radi uspostavljanja kolektivne bezbednosti i
ouvanja mira.
Ovaj Hitlerov korak predstavljao je najveu pretnju za njegove
susede: Francusku, Austriju i ehoslovaku, pa e one u naporima
70
DASIP LP, FIO VMRO, str. pov. br. 1075 od 23. novembra 1934. Raz
govor francuskog poslanika u Rimu sa Musolinijem o jugoslovensko-italijan-
skim odnosima.
71
DASIP AP, F 24 pov. br. 2107; cirkular MlP-a KJ o odnosima Fran
cuske prema Jugoslaviji; AA II Balkan, Politik 4, Bd. 1, cirkular Auswrtiges
Amta nr. 1276 G. od 13. juna 1935.
212 i
da suzbiju opasnost od Nemake postati, od tada, najvaniji gradi
telji antinemakih kombinacija u Evropi. Meutim, svaka od ovih
zemalja izabrala je pogrean pravac u nastojanjima da suzbije tu
opasnost. Sunik se u potpunosti predao slubi Musolinija i uz to je
poeo da oivljava i podrava ideju o restauraciji Habsburke Mo
narhije ime se jo vie produbio jaz izmeu Austrije na jednoj i
Jugosalvije, Nemake i Rumunije na drugoj strani. Laval je traio
veze svuda posebno se oslanjao na Italiju i mnogoljudnu Rusiju, to
ga je jo vie udaljilo od Hitlera i pojaalo protivurenost prema
Velikoj Britaniji. Lavai ova politika je izazvala hlaenje Beograda
prema Parizu i spremnost vlade Kraljevine Jugosalvije da se ubrza
nije okrene ka Berlinu. ehoslovaka je svojim povezivanjem sa
Austrijom i Italijom izazvala nezadovoljstvo kod veine svojih su-
seda i saveznika, pa i u Beogradu.
U ovakvoj konstelaciji od cele zamisli Podunavskog pakta ostali
su samo delovi izraeni u paktu o prijateljstvu i pruanju uzajamne
pomoi izmeu ehoslovake i Francuske, ehoslovake i SSSR-a i
Francuske i SSSR-a. Paktiranje dve ju buroaskih zemalja sa jedi
nom komunistikom zemljom u svetu postae glavna meta svih kon
zervativnih napada tadanje Evrope, pa i Beograda i bez sumnje sme
tnja u nastojanjima da se meu samim buroaskim dravama nau
putevi udruivanja protiv sve izrazitije nacistike opasnosti u Ev
ropi.
Od svih sloenih zbivanja u Evropi toga vremena nas ovde po
sebno interesuje razvoj jugoslovensko-nemakih odnosa. Ve smo
rekli da je bauk restauracije i naroito pakta u kome bi bez uea
Nemake bila Italija, ubrzao nemako-jugoslovensku saradnju. Gla
vni problem u tim trenucima je predstavljalo nemirno stanje u Au
striji. Prilikom susreta pomonika ministra inostranih poslova Kra
ljevine Jugoslavije Puria i nemakog poslanika Herena u Beo
gradu 24. aprila 1935, glavna tema razgovora bilo je stanje u
Austriji. Puri je priznao Herenu da Kraljevina Jugoslaviaj nema
nikakvog interesa da se ukljuuje u pakt koji bi garantovao neza
visnost Austrije, indirektno odobravajui pretenzije Nemake na
Austriju. Istovremeno je saoptio da e Jugoslavija istupiti protiv
meanja u unutarnje probleme Austrije neke druge sile, posebno
kad je u pitanju meanje Italije. Ovom prilikom Puri nije zabora
vio da istakne kako je psihoza oko anlusa koja je veoma prisutna
u drugim zemljama strana Jugoslaviji. Iznosei sumnju da je Aus
trija u svom tadanjem obliku sposobna da se odri i da e jednog
dana morati da se opredeli prema Rajhu, Puri je izrazio nadu da
se Nemaka nee tada usmeravati prema Sloveniji ve prema Trstu.
U svakom sluaju, priznao je Puri, anlus je za Kraljevinu Jugo
slaviju manje zlo od italijanskog protektorata ili restauracije Hab-
sburgovaca u Austriji.
72
Obe strane su bile saglasne u miljenju da
72 PA Abt. II, Politik 4, Donaupakt, Bd. 1, izvetaj nemakog poslanstva
iz Beograda G 68/35 G 1 od 25. aprila 1935: U svakom sluaju Jugoslavija
vidi u prikljuenju manje zlo od restauracije Habsburgovaca ili italijanskog
protektorata.
. 213
se Italija plai nemako-jugoslovenskog fronta i da je zato posebno
uporna u nastojanjima da Jugoslaviju vee paktom o garanciji ne
zavisnosti Austrije. Puri je obeao da Kraljevina Jugoslavija i po
red pritiska nee ui u kombinacije protiv Nemake.
73
Radi uvrivanja veza i zapoetih kanala saradnje, Gering
je ponovo krajem maja i poetkom juna boravio u Jugoslaviji. Ge-
ringova poseta knezu Pavlu za vreme boravka u Beogradu od
6. do 9. juna imala je veze sa daljim koracima nemake spoljne
politike prema Jugoslaviji i isto tako sa promenama unutar same
Jugoslavije. Pored ostalog Gering je vodio razgovore u etiri oka sa
tadanjim ministrom finansija u Jeftievoj vladi i buduim predse-
nikom vlade dr Milanom Stojadinoviem.
74
Dolazak Stojadinovia na kormilo vlade Kraljevine Jugoslavije
bio je znaajan za one snage u Jugoslaviji koje su bezbednost zemlje
videle u moi Treeg Rajha. Meu ovima je vodea figura bio sam
regent, knez Pavle, koji je, upravo polazei od bliskosti pogleda na
spoljnu i unutarnju politiku i poverio mandat za sastav vlade Mila
nu Stojadinoviu. Pavlovo razoarenje u Francusku poelo je ranije
i doivelo je svoju kulminaciju Francusko-ruskim paktom o prija
teljstvu i pruanju uzajamne pomoi. Poverenje u Pariz zbog spo
razuma sa SSSR-om je nestalo i nade su usmerene prema severu
prieljkivanoj sprezi Velike Britanije i Nemake. Trebalo je na elo
jugoslovenske vlade postaviti oveka koji e se boriti za takvu ori
jentaciju, a takav je bio upravo Milan Stojadinovi, pobornik tota
litarnog sistema vlasti, zagovornik ekonomskog vezivanja za priv
redno razvijeni Rajh, ovek koji je umeo da taktizira i lavira u
spletu gustih, i najee protivurenih interesa velikih i malih
zemalja.
Nacistima je bila poznata politika orijentacija Milana Stojadi
novia i njegov dolazak za predsednika jugosolvenske vlade pro-
praen je simpatijama. U svom prvom izvetaju, posle dolaska na
elo vlade Milana Stojadinovia, nemaki poslanik Heren, 3. jula
1935. posebno istie da se novi predsednik nee pustiti da ga vode
drugi (aludirajui pre svega na Francusku) ve da e voditi samo
stalnu i za Jugoslaviju korisnu politiku. Korisno u ovom sluaju za
Herena moglo je da bude samo ono to je vodilo jugoslovensku spo
ljnu politiku u koloteinu koju joj odredi diplomatija Treeg Rajha.
Posebno se istie Stojadinovieva sposobnost za privredne poslove i
njegova spremnost da na ovom planu sarauje sa Nemakom.
75
I zaista ova saradnja sa Rajhom poela je odmah po njegovom
dolasku za predsednika vlade i ostala Stojadinovieva glavna preo
ibid.
74 DZA Potsdam, Bestand AA No 40256, 60, II Balk., 173; izvetaj ne
makog poslanstva iz Beograda J. nr. 92/35 Wi 1. privrednoj i politikoj
orijentaciji vlade Jeftia, od 18. januara 1935; Sire: D. Biber, cit. Feljton, na
stavak 26 od 24. septembra 1971; . . , -
, . 107109.
75
DASIP MIP str. pov. br. 1735/V, od 4. novembra 1935. str. pov.
br. AP, 670 od 19. decembra 1935. i MIP KJ AP cirkular str. pov. br. 2107
od 30. decembra 1935; ADAP C, IV/1, dok. 191, pp. 399401.
?.l 4
kupaoija u spoljnoj politici sve do njegovog svrgavanja sa tog
poloaja. Saradnja se prvo odvijala i najjae manifestovaia u spolj-
nopolitikim akcijama, na primer u borbi protiv restauracije Hab-
sburgovaca u Austriji u trgovinskoj razmeni dveju zemalja da bi se
zatim proirila i u sve druge vidove delovanja u privredi, kulturi,
pa i u oblasti odbrane i posebno u politici nabavke naoruanja za
opremu vojske Kraljevine Jugoslavije.
76
Pod uticajem diplomatije
Nemake dolazi do ublaavanja protivurenosti i stiavanja zamre
nih odnosa prema Maarskoj odnosno do indirektnog povezivanja i
delovanja ove dve zemlje, svake u svom taboru, u skladu sa nema
kom politikom.
77
Tokovi u spoljnopolitikim odnosima zemalja u Evropi u dru
goj polovini 1935. godine pogodovali su razvitku zapoete orijenta
cije Kraljevine Jugoslavije prema Rajhu. Delovanje francuske spolj
ne politike usmeravano pod pritiskom konzervativnih snaga prema
Italiji i levih snaga prema SSSR-u samo je produbljivalo nastali
rascep u odnosima Kraljevine Jugoslavije i Francuske. Za kneza
Pavla i Stojadinovia i jedna i druga orijentacija je bila zastrau
jua; prva je Jugoslaviju podvodila pod kapu Musolinija, druga omo
guavala jaanje komunistikog pokreta u zemlji ega su se obojica
najvie plaili.
78
Knez Pavle i Stojadinovi su izlaz iz ove kombina
cije nalazili u produbljivanju veza i saradnje sa Nemakom. Prili
kom predaje akreditiva novog poslanika Jugoslavije u Nemakoj,
Aleksandra Cincar-Markovia preneta je elja kneza Pavla da se
otvoreni proces saradnje izmeu dve zemlje jo intenzivnije nas
tavi.
79
Na sahrani engleskog kralja ora V knezu Pavlu se pruila
prilika da pred nemakim (poslanikom u Velikoj Britaniji lino izrazi
svoje zadovoljstvo to se nemako-jugoslovenski odnosi tako uspeno
razvijaju. Tom prilikom izjavio je pred nemakim ambasadorom da
lino nema nita protiv anlusa ali da je istovremeno protivnik sva
ke akcije na planu restauracije Habsburke Monarhije.
80
Poetkom 1936. kada su Francuska i Italija pokuale da u ob
lasti privredne saradnje, ostvare neto od ranije zamiljenog Podu
navskog pakta, Nemaka je jugoslovenskoj spoljnoj politici odredila
posebnu ulogu u sabotiranju i ometanju ovog poduhvata.
81
U cir-
76 ADAP , IV/1, dok. 269, pp. 561563; dok. 292, pp. 616617; C, IV/2,
dok. 434, pp. 849850; dok. 446, pp. 869871; dok. 533, pp. 10551056.
77 ADAP C, IV/2, dok. 444, pp. 862863; 2. Avramovski, Nastojanja Ne-
make da odvoji Jugoslaviju od ehoslovake i Rumunije, putem zbliavanja
sa Maarskom 19331936. u: Cehoslovensko a Jugoslavia, Zdejin Cehosloven-
sko-Jugoslavskijih vztakov, Bratislava, 1968, pp. 285300.
78 DASIP AP, F-24/1936, Cirkularno pismo MIP, pov. br. 2107 od 30. de
cembra 1935.
79 ADAP C, IV/2, dok. 447, p. 871. Uporedi: Survey of International A f f a
irs 1936. Oxford London, 1937, pp. 502507 i 526533.
80 ADAP C, IV/2, dok. 533, pp. 10551056.
81 ADAP IV/2, dok. 542, pp. 10721075; dok. 558, pp. 11061107; dok. 559,
pp. 11071108; dok. 560, pp. 11081110; dok. 593, pp. 11791181; DDF, II/l,
dok. 42, 60, 140, 377 i 510.
215
kularnom pismu Auswrtiges Amta od 6. februara 1936. upueno
nemakim diplomatskim predstavnitvima u Evropi, u vezi borbe
protiv italijansko-francuskog projekta privredne saradnje zemalja
jugoistone Evrope, na primerku za Beograd dravni podsekretar
Bilov je dopisao dodatak, samo za Beograd, u kome je traeno
naroito angaovanje vlade Kraljevine Jugoslavije u ometanju ovog
francusko-italijanskog pokuaja. Izraena je nada da jugosloven-
ska vlada nee uestvovati ni u jednoj kombinaciji koja je usmere-
na protiv Nemake, isto tako kao to ni Nemaka ne bi pristala da
uestvuje u nekoj kombinaciji protiv Kraljevine Jugoslavije. U vezi
s ovim preporueno je poslaniku u Beogradu da razgovara sa vla
dom Kraljevine Jugoslavije.
82
Nekoliko dana kasnije 13. februara
1936. data je direktiva Herenu da utie na Stojadinovia da ne doz
voli ukljuivanje Jugoslavije u privredne kombinacije u kojima
nije i Nemaka.
83
Da je Stojadinovi potovao direktive i preporuke
iz Berlina videlo se ve po izmenjenom i separatnom dranju jugo
slovenske delegacije na zasedanju Privrednog saveta Male antante
u Pragu 13. februara 1936. godine.
Sve dinaminija orijentacija Kraljevine Jugoslavije ka Nema
koj bila je uslovljena svojim unutarnjim i spoljnim iniocima. Vo
dei krugovi velikosrpske buroazije sa knezom Pavlom i Milanom
Stojadinoviem na elu nalazili su se pred sve snanijim pritiskom
unutarpolitikih protivurenosti meu kojima je nereeno hrvatsko
nacionalno pitanje zauzimalo najistaknutije mesto. Zamrena meu
narodna situacija nije pruala nikakvu garanciju i bezbednost veli-
kosprskom centralizmu. Tradicionalni zatitnik Francuska ve je u
vie navrata pokazala spremnost da se u interesu vlastitih ciljeva
nagodi sa Musolinij em i skloni svoju zatitniku ruku sa Jugosla
vije.
84
Velika Britanija u koju je naroito verovao knez Pavle, vo
dei tradicionalnu politiku ravnotee, saraivala je sa malim zem
ljama samo do granica do kojih je to doputala politika ravnotee
meu velikim silama. Najkonzervativniji deo britanske diplomatije,
koji je bio isuvie zaslepljen opasnou od boljevizma direktno je
gurao Kraljevinu Jugoslaviju pod antiboljeviki tit kancelara Hit
lera.
Od Italije se u Beogradu nije oekivalo nita dobro, jer su sve
spoljnopolitike pretenzije Benita Musolinija mogle da idu jedino
preko teritorije najblieg suseda, Jugoslavije. Nacistiki antisloven-
ski program predstavljao je opasnost i za Kraljevinu Jugoslaviju,
82
ADAP, IV/2, dok. 542, pp. 10721075. Mi se nadamo da e jugosloven-
ska vlada svoj stav kao i pre zadrati, da u bilo kakvoj kombinaciji koja bi
bila uperena protiv Nemake ne uestvuje, kao to bi i mi takvu kombinaciju
protiv Jugoslavije odbili. Svaki dunavski pakt u kom bi na neki nain ues
tvovala i Rusija bie za nas neprihvatljiv, jer je on od poetka ocenjen kao
kombinacija koja je uperena protiv Nemake stajalo je u pismu nemakom
poslaniku u Beogradu.
83 ADAP, IV/2, dok. 558, pp. 1107.
84 Uporedi: V. Vinaver, Sastanak Hitler Horty, u asopisu za suvre
menu povjest, 11/1974, pp. 6567; DDF II/2, dok. 180, pp. 271.
216
ali je u spletu mnogih mranih okolnosti za preplaenu velikosrpsku
buroaziju ovakav ishod predstavljao najmanje zlo.
85
Pronalaenje bilo kakve sigurnosti za reim kneza Pavla i Mi
lana Stojadinovia u okviru postojeih saveza malih zemalja na ju
goistoku Evrope, zbog stalno prisutnih unutarnjih protivurenosti
meu ovim zemljama, nije se mogao nai. Svaka od vladajuih struk
tura u zemljama jugoistone Evrope gledala je i trudila se da isko
risti sve to je mogue za sopstveni presti. U takvim uslovima knez
Pavle i Milan Stojadinovi zaklanjajui se politikom neutralnosti i
nemeanja u obraune velikih sila, sve su dublje uvodili jugosloven-
ski nesigurni brod u vode Treeg Rajha.
86
Italijanska agresija na Abisiniju i ulazak Musolinijevih crnih
koulja u Adis Abebu doveli su do jo jaih zapleta u meunarod
nim odnosima. Dolo je do novih pukotina u odnosima izmeu veli
kih sila i naroito do zaotravanja odnosa izmeu Velike Britanije i
Italije oko podele sfera uticaja i kolonija u Africi. Usledilo je zahla
enje odnosa izmeu Velike Britanije i Francuske zbog francuske
popustljivosti prema Italiji, prvo u vreme pripremanja agresije na
Abisiniju a kasnije i za vreme odmeravanja obima sankcija i drugih
mera u Drutvu naroda protiv Italije koja je bila agresor. Neslogu
meu zapadnim silama iskoristio je Hitler i, 7. marta 1936, zapose-
dajui Rajnsku oblast u stvari zapoeo prekrajanje politike karte
Evrope. Poziv na sprovoenje sankcija protiv prekrioca Versajskog
ugovora bio je glas izgubljenog u pustinji, jer velike sile nisu bile
spremne da se zaloe za sprovoenje sankcija. Svaka od ovih sila
teila je separatnoj nagodbi sa Nemakom. Bila je na to spremna
francuska desnica, na tome su radili konzervativci Engleske, za tak
vu politiku, po svojoj ideolokoj opredeljenosti, bio je i Benito Mu
solini.
87
Kad je u meunarodnim odnosima, ipak dolo do sporazuma
izmeu Sunika i Hitlera 6. jula 1936. spoljnopolitika orijentacija
kneza Pavla i Milana Stojadinovia se nala u nekim vanim pita
njima ponovo na samom poetku. U strahu pred sve agresivnijim
pretnjama Benita Musolinija potraili su spas kod Hitlera da bi se
sada, kada su se Hitler i Musolini definitivno sporazumeli, nali iz
meu njihovih pesnica. Kroz itav period dubljeg potiskivanja u po
zadinu protivrenosti izmeu dve totalitaristike sile i zasnivanja
Osovine Rim Berlin, u redovima beogradske diplomatije vladala
85
Uporedi: JI. ,
u: The
Third Raich and Yugoslavia 19331945, Beograd, 1976, pp. 171183; 2. Avra
movski, The International isolation of Yugoslavia; An Objective of german
Foreign Policy in the Period from 19331939, isti zbornik, pp. 252278; E.
Campus, Les relations roumaino-yugoslaves dans le contexte des pressions
exercitees par la Troisieme Reich 19331939, u istom zborniku, pp. 84-^106.
86
. K. , - , . 110.
87
ire ovome: 2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile..., pp.
4988; . M. Stojadinovi, Ni rat ni pakt, Rijeka, 1970, pp. 333339; G. Cas-
tellan, Les Balkans dans la politique francaise face la reoccupation de la
Rhenanie. Studia Balcanica, 7, Sofia, 1973, pp. 3344.
217
je psihoza iekivanja. Znatan deo vodee jugoslovenske buroazije
bio je raspoloen pesimistiki. Ovakvo oseanje dela jugoslovenske
buroazije potvrdio je i u izvetaj ima Heren o politikom stanju u
Kraljevini Jugoslaviji, pisanom 22. aprila 1936. godine. Nosioci re
ima u Jugoslaviji oseali su nesigurnost i strepeli su od razvoja do
gaaja u svetu i oko Jugoslavije.
Musolinijeva armija se vraala iz Abisinije u Evropu kao po-
bednica i ojaana. Ve je otpoeo obraun izmeu demokratskih
snaga i totalitarizma u paniji. Knez Pavle nije bio posve siguran
u zatitniku ulogu revizonistike sile Nemake druge revizionistike
sile, Italije. Francuska, optereena unutarnjim problemima ve se
povlaila iza Maino linije.
88
. Uz sve ovo Hitler se javno pred Itali-
janima odricao Sredozemlja u korist svog budueg saveznika Muso-
linija, zadravajui samo mogunost trgovine i privredne saradnje
sa tim zemljama. I konano za vreme posete ministra inostranih
poslova grofa Cana Berlinu, oktobra 1936. utvren je sporazum koji
e kasnije biti oznaen kao sudbonosna osovina Evrope poznata kao
Osovina Rim Berlin.
89
U novo nastalim uslovima, nalazei se u samom centru Osovine
i ve uhvaena u kola Treeg Rajha, vlada Milana Stojadinovia
imala je jedini put da igrajui na politiku neutralnosti i nemea-
nja u sukobe i obraune velikih sila, nastavi svoj hod stazama koje
joj je ipak trasirao najjai u Evropi, Trei Rajh. Pri tome su daljnu
politiku jedne prema drugoj, i Nemaka i Jugoslavija, mogle da
koriguju i usklade sa optim tokovima. Kraljevina Jugosalvija je do
tada sluila Nemakoj istovremeno kao uporite protiv francuskog
uticaja i italijanskih pretenzija. Sada se Francuska povlaila iza sop-
stvenih granica a Musoldni je bio uz Hitlera. Prethodna funkcija
Jugoslavije znatnim delom je zavrena. Trebalo je staru politiku
nastaviti u novom vidu, posebno protiv italijanske ekspanzije mo
ralo se delovati prikriveno i jo organizovanije.
I pored, na prvi pogled, bezizlaznog poloaja Kraljevine Jugo
slavije u procepu ekspanzionistike i udruene politike i akcije Ita
lije i Nemake, ipak se u meuprostoru ovih dveju totalitarnih sila
krila mogunost za laviranje i odravanje postojeeg reima u Kra
ljevini Jugoslaviji. Ova mogunost je bila sadrana u stalno prisut
nim protivurenostima izmeu Nemake i Italije na prostoru jugo
istone Evrope i naroito Jugoslavije. Ni jedna od ovih zemalja nije
elela da potpuno izgubi uticaj u Jugoslaviji ili da je u celini pre
pusti drugoj strani. Takva politika Berlina i Rima knezu Pavlu je
omoguavala odravanja postojeeg stanja u Jugoslaviji. Uz to i
Italiji i Nemakoj Kraljevina Jugoslavije je mogla da koristi. Sve
je ovo uslovljavalo odreenu politiku prema Kraljevini Jugoslaviji
koja je u optim crtama ugovorena ve na prvom sastanku ministara
88
PA Abt. II, Jugoslawien, Politik 1, Bd. 3; izvetaj nemakog poslanstva
iz Beograda, J. nr. 1100/36, Po 3, od 22. aprila 1936; uporedi: V. Vinaver, Sasta
nak Hitler-Horti.. . p. 83; Tajni arhiv Grofa Ciana, Zagreb 1952, pp. 2255,
3435, 3639.
89
Tajni arhiv Grofa Ciana, pp. 5862, 6777; Survey of International
Affairs 1937. London-Oxford, 1938, pp. 465485.
218
spoljnih poslova Nojrata i ana u oktobru 1936. u Berlinu. Prema
ovom dogovoru obe zemlje su trebale da sa vladom Kraljevine
Jugoslavije neguju dobre odnose iz vie razloga od kojih je bio naj
vaniji: korienje Jugoslavije u frontu protiv boljevizma i istovre
meno u borbi za suzbijanje infiltracije Velike Britanije koja tei da
zameni Francusku na jugoistoku Evrope.
90
Vladajua buroazija u Kraljevini Jugoslaviji dobro je proce
nila opte stanje, svoje mogunosti kao i protivurene ciljeve itali-
janske i nemake spoljne politike i potrudila se da se uklopi u pu-
teve i pravce koji su joj pruali najvie sigurnosti za odravanje ve
uzdrmanog reima. U optim smernicama voena je politika dobrih
odnosa sa svim velikim silama, izuzev sa SSSR-om, uz posebno uka
zivanje panje najjaoj sili na kontinentu Nemakoj. Slabljenje
saradnje sa Francuskom nadoknaivano je jaanjem veza sa Veli
kom Britanijom, isto tako nastavljeni su napori da se nae zajedniki
jezik izmeu Londona i Berlina.
U cilju utvrivanja osnovnih tokova saradnje sa Nemakom
knez Pavle je 17. oktobra 1936. boravio u Berghofu kod Hitlera.
91

Hitler je ve tada pokazivao znake posebne panje i naklonosti pre
ma Jugoslaviji traei od kneza Pavla, da u sluaju rata u Evropi
odri neutralnost zemlje. Bio je to jedan od preduslova da se izbeg-
ne meanje drugih sila na jugoslovenskom tlu, meu njima, svakako
na prvom mestu, Italije. Hitler je zauzvrat nudio Pavlu garanciju
jugoslovenskih granica to je podjednako bilo usmereno protiv za
padnih sila i protiv Hitlerove saveznice, Italije. Knez Pavle je up
ravo ovo eleo od Nemake, jer mu je to garantovalo odravanje po
stojeeg reima u Jugoslaviji.
92
Neutralnost i odravanje postojeih granica bila su dva osnovna
preduslova za opstanak velikosrpskog reima u sve nestabilnijoj
Kraljevini Jugoslaviji. Stoga je Milan Stojadinovi ovu orijentaciju
svesrdno prihvatio i revnosno je radio na ruenju drugih tendencija
i pravaca u spoljnoj politici Kraljevine Jugoslavije. Tada Stojadino
vi otpoinje ruilaki pohod razbijanja postojeih saveza na jugo
istoku Evrope u kojima je bila i Kraljevina Jugoslavija Male
antante i Balkanskog pakta.
93
Svi poduhvati i napori organa Male
antante i Balkanskog pakta nailazili su na direktno koenje i ome
tanje od strane Milana Stojadinovia i njegovih saradnika.
94
Ovakvo
Stojadinovievo dranje nailo je na pohvale nacista ve tokom
1936. godine. Nemaki poslanik u Beogradu Heren, izvetavajui
Berlin o uspesima jugoslovenske spoljne politike 12. novembra 1936.
i pozitivno se osvrui na njene pronemake tokove, posebno hvali
90
Ibid, . 70.
91
. Krizman, Italija u politici kralja Aleksandra i kneza Pavla, pp.
6162; H. A. Jacobsen, Nationalsozialistische Aussenpolitik 19331938, Frank
furt am Mein Berlin, 1968, p. 823.
92
Uporedi: B. Krizman, Vanjska politika jugoslovenske drave. . . p. 84;
DDF, /, dok. 464, pp. 728730 i 467, pp. 733735.
93
Sire: 2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile..., pp. 152158;
isti autor, Politika velikih sila na Balkanu (19331939), u zborniku: Politiki
ivot Jugoslavije 19141945. Beograd, 1973, pp. 411438.
94
Ibid, pp. 213236; M. Stojadinovi, . c., pp. 328339.
219
dravniku snalaljivost i dalekovidnost predsednika vlade Milana
Stojadinovia, koji je uspeo da se vestom politikom odvoji od kon
flikata velikih sila, to je znailo da se oslobodio starih saveznika i
usmerio svoju politiku prema Nemakoj.
95
Definitivno udruivanje Nemake sa Italijom uslovljavalo je od
reene promene u dranju antirevizionistikih saveznika Nemake,
kakva je bila Kraljevina Jugoslavija prema pobornicima revanizma
i revizije kakve su bile na primer Maarska i Bugarska. Odravanje
neuralginih taaka izmeu Jugoslavije na jednoj strani i Bugarske
i Maarske na drugoj strani moglo je da remeti Hitlerov program
postepenog savlaivanja otpora na ovom prostoru i ukljuivanje cele
jugoistone Evrope u interesno podruje Treeg Rajha. Napori na
ovom planu injeni su ve ranije, na primer prilikom razgovora
Horti Hitler 22. avgusta 1936. Kao jedan od preduslova plodnije
saradnje Nemake i Maarske istaknut je Hitlerov zahtev da Ma
arska prihvati politiku pribliavanja Kraljevini Jugoslaviji.
96
Isti
je zahtev Nemaka istakla za vreme razgovora grofa Cana i Hit
lera krajem oktobra 1936. prilikom stvaranja Osovine Rim Ber
lin. Od Italije je isto tako zahtevano smirivanje zategnutih odnosa
prema Jugoslaviji.
97
Posle stvaranja Osovine Rim Berlin, stiavanje odnosa izme
u Jugoslavije i njenih suseda koji su bili prijatelji Nemake pos
tao je jedan od vanijih zadataka nemake spoljne politike. Radi is
punjavanja ovoga zadatka dolo je narednih godina do velike pro-
mene u taktici nemake spoljne politike prema zemljama jugoisto
ne Evrope. Nemaka, koja je do tada bila najvei protivnik svih pos
tojeih saveza na jugoistoku Evrope, poela je da gradi svoje saveze
i pravi kombinacije u kojima je nekoliko puta jedna strana ugovor-
nica bila upravo Kraljevina Jugoslavija, to jo jednom potvruje
znaaj i ulogu Kraljevine Jugoslavije u jugoistonoevropskoj politici
Treeg Rajha. Bili su to sporazumi izmeu Kraljevine Jugoslavije i
Bugarske, Kraljevine Jugoslavije i Italije i Kraljevine Jugoslavije i
Maarske, kojima emo zbog njihovog znaaja i uloge u omogua
vanju ekspanzije Treeg Rajha prema jugoistoku Evrope, posvetiti
u sledeoj knjizi posebna poglavlja.
2. OBRAUN SA TITULESKUOM I OBEZBEDIVANJE PUTEVA
ZA PRODOR U RUMUNIJU
U spoljnopolitikoj orijentaciji Rumunije polovinom tridesetih
godina ispoljavale su se uglavnom dve osnovne struje: tradicionalna
profrancuska koja je, nasluujui opasnost od revanistikih snaga,
95
PA, Jugoslawien 1, Bd. 1, Informacija nemakog poslanstva iz Beograda
J. Nr. 2889/36, Po 3 od 12. novembra 1936, o ciljevima i metodama jugosloven-
ske spoljne politike. DASIP, Fond NAW (National Archives Washington), T
120, R 1321. snimak 511067 511070, izvetaj nemakog poslanstva iz Beograda
od 12. novembra 1935. god.
96
V. Vinaver, Sastanak Hitler Horty. . . , pp. 8587.
97
Tajni arhiv grofa Ciana, p. 75.
nastojala da ojaa spone meunarodne kolektivne bezbednosti i na
taj nain sauva postojee rumunske granice, i druga isto tako anti
re vizionistika, koja je u sprezi sa meunarodnom reakcijom i kopi
ranjem nacistikih i faistikih metoda, pokuavala da uniti revo
lucionarni i demokratski pokret u zemlji i istovremeno da uz podr
ku totalitarnih zemalja i uz njihovu pomo takoe sauva postojee
granice Rumunije.
Glavni zagovornik i stub profrancuske orijentacije i pobornik
demokratskih odnosa i ideja u Rumuniji a takoer i protivnik tota
litarizma i nasilja u meunarodnim odnosima bio je dugogodinji
ministar inostranih poslova kraljevine Rumunije Nikolaje Titulesku
(Nicolae Titulescu). Druga struja imala je vei broj prvaka i voa
meu kojima se, po svojim totalitaristikim tenjama, posebno isti
cao Stefan Tataresku (Stefan Tatarescu). Strah od sve snanijeg i
sve uticajnijeg u svetu, prvog suseda, Sovjetskog Saveza, doprineo
je da su ove najkonzervativnije snage rumunskog drutva na preac
poele usvajati nacistiku ideologiju i upirati svoj pogled prema
Treem Rajhu. Suprotno veoma laganom irenju uticaja italijanskog
faizma, u prethodnim godinama, nacizam iz Nemake je poeo da
iri svoje ideje kao zarazu u redovima najkonzervativnijih snaga ru
munskog drutva. Samo devet meseci posle dolaska nacista na vlast,
u Nemakoj, dopisnik francuskog lista La republik (la republique)
izvetavao je iz Rumunije da se u nekim krajevima ove zemlje vrto
glavo ire nacistike ideje, da se javno klie Hitleru, pevaju nacis
tike pesme, poinju nositi kukasti krstovi i mrke koulje.
98
Brzo
irenje nacistike ideologije, ve u 1933, u Rumuniji je bilo omogu
eno postojanjem pronemaki opredeljenih snaga u konzervativnim
krugovima rumunske buroazije, kojoj su bile bliske totalitarne
ideje nemakih nacista i kod kojih je neposredna prisutnost SSSR-a,
uz sve aktivniju delatnost rumunskog radnikog pokreta, predstav
ljala najveu opasnost.
Blagonaklon stav znatnijeg dela vladajuih vrhova u Rumuniji
u 1933. ukljuujui tu i predsednika vlade Vajdu (Vaida Voievod),
kralja Karola i druge, prema novoj Nemakoj, omoguavao je dobre
veze i saradnju rumunskih nacista sa njihovim uiteljima u Raj
hu.
99
Voe rumunskih nacista poele su odlaziti kancelaru Hitleru
za savete, odmah po njegovom dolasku na vlast. Tako je u septem
bru 1933. posetio Hitlera voa nacionalsocijalista u Rumuniji Stefan
Tataresku, a neto kasnije i jedan od zastupnika nacistikih ideja u
Rumuniji, Goga (Octavian Goga). U razgovorima u Berlinu je zapo
eta tema koja e kasnije dominirati u odnosima ne samo zvanine
Rumunije i Nemake, ve i rumunskih nacista i predstavnika Rajha;
o stavu Hitlera prema revizionistikim zahtevima maarskih vlada
juih krugova prema Rumuniji. Idejna bliskost neminovno je vodila
ka obostranim tenjama najue saradnje ali su rumunski nacisti pos
98 , III, 14. novembra 1933, . 153.
99 PA, Pol. II, Rumnien, Bd. 2; izvetaj nemakog poslanstva iz Buku
reta nr. 3068 od 15. novembra 1933; . . ,
19341939. 1936. . 5295; uporedi: I. . ,
Nacolae Titulescus Diplomatie Activity, Bucharest, 1968, pp. 116118.
tavili jedan uslov koji je ostao sve do, po Rumuniju nesretne, Beke
arbitrae, da Rajh ne podrava revanistiki i revizionistike plano
ve Maarske vlade prema Rumuniji.
100
Titulesku je spadao u red dravnika, koji su na vreme sagledali
mogue opasnosti koje je svetu, a posebno jugoistonoj Evropi i Ru
muniji, donosio nacizam. Istovremeno je uoio i na vreme procenio
snage i mogunosti totalitarizma koji je nailazio na podrku najkon
zervativnijih slojeva u svetu, pa i u Rumuniji. Ovo je uslovilo po
sebnu opreznost Tituleskua u spoljnoj i unutranjoj politici.
Opreznost Tituleskua i drugih rumunskih politiara prema Ne
makoj najvie je uslovilo stanje u odnosima Berlina i Budimpete
i stalno prisutni strah od revanistikih planova maarske vlade
prema Rumuniji. Sa pravom je ocenjeno da se planovi Maarske
mogu ostvariti jedino uz aktivnu podrku neke velike sile, u ovom
sluaju najjae antiversajske sile, Hitlerove Nemake. Rumunske
dravnike, pa i Tituleskua, stalno je muio ovaj problem dok su ih
manje interesovali daleki problemi, izvan granica i dometa Rumu
nije. Titulesku je to priznao i ministru inostranih poslova Nemake
prilikom njihovog susreta u Londonu jo juna 1933. Titilo ga je pi
tanje granica prema Maarskoj i u ime ouvanja integriteta Rumu
nije bio je spreman da preutno prizna i anlus Austrije. Tituleskuu
je ve tada bilo jasno da najvea opasnost po integritet Rumunije
moe da doe sa severozapada i da e Nemaka jednog dana poku
ati ne samo da kroji pravdu na granicama Rumunije i Maarske,
ve i da se dograbi izvora nafte, u Ploetiju, kao i drugih bogat
stava Rumunije. I upravo iz tog razloga nastojao je da se angauje
u svim pokuajima i pokretima koji bi mogli biti prepreka toj novoj
opasnosti. Stalna antinemaki usmerena aktivnost Tituleskua bila je
poznata Berlinu, koji je, ve krajem 1933, tvrdio da se rumunska
vlada, i posebno Titulesku, uvek stavljaju na stranu protivnika Ne
make.
101
Titulesku je bio van svih partija, ali to ne znai da on nije
bio politiki angaovan. Naprotiv, on je uvek, kad je bila u pitanju
bezbednost zemlje i kad bi zapretila neka opasnost, bio prvi u borbi
protiv te opasnosti.
U promenama, koje su inom obaranja vlade Vaide Voievoda,
uz pomo francuskog kapitala, usledile u jesen 1933, znaajnu ulogu
je odigrao svojim antinacistikim dranjem i Titulesku. Analizira
jui neto podrobnije posledice pada vlade Vaide Voievoda, nemaki
poslanik iz Bukureta, pie 15. novembra 1933, da je ovaj dogaaj
ostavio mnoge negativne posledice za nemaku spoljnu politiku na
jugoistoku, da je doveo do jaanja profrancuske orijentacije i poseb
no antirevizionistikih snaga u Rumuniji. Ovde se ukazuje i na ne
gativne posledice odlaska kabineta Vaide Voievoda, i na rad nema-
10 ADAP , II/2, dok. 468, pp. 859860 i dok. 496, pp. 900902; H. .
, , II , 1968. . 85153;
uporedi: . Broszat, Deutschland Ungarn Rumnien u: Hitler Deutsch
land und die Mchte, Dsseldorf, 1977, p. 525.
101 ADAP C, 1/2, dok. 395, p. 721.
2 2 2
ke nacionalne manjine, te se daju konkretni predloi za prevazila-
enje tekoa u irenju nacistikih ideja meu Nemcima u Rumu
niji.
102
Novu vladu je formirao predstavnik Liberalne stranke, Duka
(Duca Ion Gherghe), pobornik profrancuske orijentacije i protivnik
totalitarnih reima, kao i Titulesku. U novom predsedniku vlade
Titulesku je imao podrku, pa je udruenim snagama i uz podrku
veeg dela rumunskog stanovnitva, povedena akcija protiv profais-
tikih snaga u zemlji i jo intenzivnija aktivnost u meunarodnim
odnosima u cilju proirivanja i jaanja sistema kolektivne bezbed-
nosti.
Najveu opasnost za postojei poredak u zemlji predstavljala je,
vojniki organizovana, Gvozdena garda, koju su, jo 1931, po uzoru
na faiste, formirale najkonzervativnije snage rumunske buroazije
u vreme svetske ekonomske krize. Odmah posle dolaska nacista na
vlast u Nemakoj ova vojna organizacija poela je da kopira nacis
tike oblike organizovanja i istovremeno da sarauje sa nacistima
iz Rajha, kao i da dobija od njih podrku i znatnu novanu pomo.
103
Jedan od inicijatora i tvoraca donoenja akata o zabrani Gvoz
dene garde bio je upravo minitsar inostranih poslova Titulesku. Me
utim, on je u isto vreme, radi ublaavanja revolta Treeg Rajha
prema ovoj unutarpolitikoj akciji, vodio politike razgovore sa pred
stavnicima Rajha u Bukuretu u vezi sa odnosima i problemima iz
meu dve zemlje. Titulesku je tada istakao da ga interesuje i brine
bezbednost Rumunije i da su svi napori koje ini usmereni u tom
cilju. Izrazio je spremnost da sa Nemakom uspostavi najbolje od
nose, pod u,slovom da se Nemaka ne mea u unutranje stvari Ru
munije i, posebno, da svojom saradnjom sa Maarskom ne dovodi u
pitanje integritet i granice Rumunije.
104
U interesu obezbeenja gra
nica sopstvene zemlje Titulesku je bio spreman da prepusti sudbinu
Austrije Nemakoj, posebno istiui da se manje plai anlusa od
restauracije.
105
Neposredno pred izbore premijer Duka je objavio
odluku vlade o zabrani Gvozdene garde.
106
Nekoliko dana kasnije
odrani su u zemlji parlamentarni izbori, na kojima je stranka pre
mijera Duke, (Nacionalni liberali), dobila veinu, odnosno oko 51/o
od svih glasova.
107
102
DASIP LP, F, III/l, meseni izvetaj MIP za juli 1933, pov. br. 713
od 7. septembra 1933; PA Pol., II, Rumnien, Bd. 2; izvetaj poslanstva Ne-
make iz Bukureta nr 3068 od 15. novembra 1933; padu nacionalcarinistike
vlade Vaide Voievoda; A. Simon, Faistike organizacije u Rumuniji, Peta
kolona Treeg Reicha i borba RKP protiv faizma u: Faizam i neofaizam. . . ,
pp. 213214.
103
, tom XVII, dok. 132, pp. 270274; H. . , . ..
. 5184.
104 pa Pol. II, Rumnien und Deutschland, Bd. 2, izvetaj nemakog po
slanika iz Bukureta nr 3387 od 12. decembra 1933.
105
Ibid.
106
I. M. Oprea, . c., pp. 116118.
i
7
ADAP C, II/l, dok. 36, pp. 5557; , 19181970.
, 1971, pp. 182200.
223
Unutarpolitiko stanje u Rumuniji u tom trenutku bilo je takvo
da se nijedna od osnovnih vladajuih grupacija nije smela suvie
brzo i suvie snano eksponirati. Svaka uspenija akcija jedne poli
tike orijentacije izazivala je kontraakciju druge. Totalitarne snage,
a posebno njihov najistureniji deo zabranjena Gvozdena garda i Na-
cionalsocijalistika stranka, podravane od meunarodne reakcije,
stupile su u protivofanzivu. Gvozdena garda je izradila program bor
be, u kome je vano mesto zauzimao individualni teror. Na spisku
linosti kojih se trebalo reiti naao se meu prvima Titulesku. Pred-
sednik vlade, Duka, ubijen je ve 29. decembra 1933, u Sinaji, kao
rtva ove akcije Gvozdene garde.
108
Na elo nove liberalne vlade doao je predstavnik Mladih nacio-
nal-liberala George Tataresku (Gheorghe Tatarescu), jedan od pred
stavnika najkonzervativnijih krugova rumunske buroazije i prik
riveni protivnik Tituleskuovog kursa u spoljnoj politici.
I pored toga to je Titulesku, pre svega zbog svog ugleda u sve
tu i drugih znaajnih akcija koje je upravo razvio u to vreme, u
Tatareskuovoj vladi zadrao portfelj ministra inostranih poslova, u
novoj vladi su ojaale snage koje su sa simpatijama gledale na novu
nacistiku Nemaku. Pri takvom odnosu snaga u zemlji i posebno
zbog injenice to je kralj Karol bio poznat kao prijatelj Nemake,
sam Titulesku je morao da pravi ustupke i ini kompromisne poteze
i prema svojim kolegama u vladi i prema Nemakoj u meudrav
nim odnosima.
109
Po nalogu Ministarstva inostranih poslova Rumu
nije, rumunski poslanik u Berlinu, Komnen (Petrescu Comnen), po-
setio je, 22. februara 1934, Auswrtiges Amt i preneo poruku svoje
vlade da eli dobre odnose sa Treim Rajhom. Premijer Tataresku i
njegovi ministri bili su popustljivi i prema profaistikim strujama
u zemlji, to je direktno slabilo poloaj demokratski usmerenih sna
ga. Takvo stanje je vladalo i prilikom izricanja kazni ubicama pre
mijera Duke i u odnosima prema formalno rasputenoj Gvozdenoj
gardi. U to vreme voa Gvozjdene garde, Kodreanu (Codreanu Cor-
neliu elea), poeo je da prima novanu pomo od nacista iz Raj
ha
110
Teei kompromisnom razreavanju unutarnjih i spoljnih prob
lema, to je bilo jedino realno u tim uslovima, Titulesku je u razgo
voru sa voom rumunskih nacionalsocijalista, 18. januara 1934,
prihvatio pribliavanje prema Nemakoj, pod uslovom da se ne osla
be postojee veze i savezi sa Francuskom i drugim prijateljima Ru
munije. U interesu mira bio je ak pristao da se tajno sastane sa
Hitlerom.
111
Meutim, uestali znakovi prisnije saradnje izmeu
Nemake i Maarske, kao i delovanje francuskog kapitala i drugih
uticaja sa strane, omeli su ovaj susret.
im I. . , . ., . 114121; , tom XVII, ok. 57, .
147149; 132, . 270274.
109 DDF, 1/5, dok. 333, . 635636 i 418, . 787788.
110
ADAP , I/l, dok. 32, . 68; uporedi: H. A. Jacobsen, Nationalsozialis
tische Aussenpolitik 19331938, Frankfurt am Main, Berlin, 1968, p. 83.
Hi ADAP C, 1/1, dok. 118. p. 218; dok. 189, p. 346.
224
I pored nepovoljnih unutarpolitikih prilika Titulesku nije pre
kidao svoje napore u jaanju kolektivne bezbednosti meu zemljama
u jugoistonoj Evropi. Lino je doprineo jaanju postojeih saveza
uperenih protiv revizionistikih sila i aktivno radio na stvaranju
novih saveza.
112
On se energino ukljuivao u napore neutralisanja
i gaenja postojeih ili novonastalih protivurenosti meu balkan
skim dravama.
113
Titulesku je bio jedan od inicijatora zbliavanja
balkanskih zemalja i potpisivanja Balkanskog pakta, 9. februara
1934. godine.
114
Dogaaji u prolee 1934, posebno, zaotravanje odnosa u samoj
Austriji i novi problemi oko Austrije, zatim, stvaranje bloka zema
lja Rimskih protokola, potvrivali su Tituleskuovu procenu o sve
veoj opasnosti od revanistikih sila, na prvom mestu, od Nemake
i Italije.
115
U takvim uslovima ideje o Istonom i Podunavskom pak
tu, koje su istakli predstavnici Francuske, prihvatio je Titulesku ve-
rujui sasvim iskreno da se, i pored sve dubljeg nesklada izmeu
pojedinih naroda i zemalja, na taj nain moe ouvati mir. Titulesku
nije bio socijalista, niti je socijalistiki sistem prihvatao, ali, kao de
mokrata nastojao je da realno i nepristrasno oceni ulogu i mogu
nosti Saveza Sovjetskih Socijalistikih Republika u procesu borbe
protiv nacizma i faizma. Sagledavao je zajednike interese i tenje
zemalja jugoistone Evrope kako bi se u uzajamnom osloncu zaus
tavilo prodiranje nacifaizma prema istoku i jugoistoku Evrope.
116

Prvi konkretni korak bilo je uspostavljanje diplomatskih odnosa iz
meu Rumunije i SSSR-a 9. juna 1934. godine.
117
112 DASIP , III, 16. januar 1934, p. 149; uporedi, Studii privind, poli-
tica extern a Romnei 19191939, Bucuresti, 1969, pp. 62180; C. Popisteanu,
Romania si Antanta Balcanica, Bucuresti, 1968, pp. 151201.
, tom XVII, dok. 146, pp. 299301 i 181, pp. 361362.
u
4
Sire ovome: E. Campus, Intelegerea Balcanic, Bucuresti, 1972, pp.
122152; 2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile 19351937, pp. 2134;
isti autor, Romania si Confereentele Balcanice (19301934), u: Probleme de po-
litica externa a Romanien 19191939. Bucuresti, 1971, pp. 111170; N. Titu-
lescu, Documente diplomatice, Bucuresti 1967, dok. 305, pp. 542547.
5 Uporedi: Survey of International Affairs 1935. Oxford London, 1936,
pp. 487535; . . ,

, , 1974, . 113.
1,6
. . , -
, , . 5058; DDF, 1/6, dok. 18, . 4750; 388, . 786788 i
472, . 973974. 2. Avramovski, Pitanje sovjetsko-rumunskog pakta, pad Ti
tuleskua i posledice za rumunsku spoljnu politiku, u: Istorija XX veka, VII,
Beograd, 1965, p. 9.
U7 n Titulescu, Discursuri, Bucuresti, 1967, pp. 435449,
, tom IV, dok. 248, pp. 719722; N. Titulescu, Documente diploma
tice, dok. 316, p. 559 i dok. 317, p. 360; DASIP AP, F-18; izvetaji, pov. br. 328
od 20. oktobra 1933. i pov. br. 337 od 22. decembra 1933; detaljno ovom
pitanju: I. M. Oprea, . c., pp. 59154; E. Campus, Nikolae Iorga si Rela^ile
internationale (19331939) u: Studii revista de istorie T 24/1971, nr. 4, pp. 711
733; Gh. Matei, La Roumanie et les problemes du desarmement 19191934;
Bucaresti, 1970, pp. 130161; M. Vanku, Mala Antanta 19201938. Titovo Uice,
1969, pp. 8587; . . , . ., pp. 7281; D. Tutu, Problema securittii
colective in sud estul Europei si politic externa a Romniei (19331937), u:
Probleme de politic extern a Romniei 19191939, . 171218.
15
2 2 5
Normalizovanje odnosa izmeu Rumunije i SSSR-a izazvae
revolt i protivakcije unutar zemlje i spolja.
118
Rasputena Gvozdena
garda koja je samo formalno bila zabranjena, a u stvari materijalno
i moralno podravana od konzervativnih buroaskih krugova u zem
lji i meunarodnog faizma, razvijala je sve organizovaniju i sve
ivlju aktivnost.
119
Predstavnici pojedinih desnih buroaskih partija
odlazili su u inostranstvo, tamo dobij ali upustva za rad, sticali isku
stva i primali novac s kojim su se vraali u Rumuniju. Konzervativ
nije graanske partije, posebno njihova rukovodstva, poela je da
osvaja nacionalsocijalistika ideologija. Tako su u rukovodstvu opo
zicione Nacionalcarinistike partije Vaide Voievoda sve vie uticaja
imali rumunski nacionalovinisti.
120
Raspirivano je antisemitsko ras
poloenje, koje su podravali i pojedini predstavnici vlade.
121
Uz sve te unutarnje i spoljne smetnje nastojanja Tituleskua da
spase zemlju od nacistike opasnosti, zaustavljao je sam predsednik
vlade, Tataresku. Poslanik Nemake u Bukuretu, ulenberg, u
svom izvetaju iz juna 1934. Auswrtiges Amtu kae da Bartuova
poseta Bukuretu nema za cilj samo ostvarenje spoljnopolitikih na-
mera i zadataka nego i unutarnjih, odnosno poseta treba da pomog
ne prevazilaenju krize u zemlji, posebno krize vlade i sukoba izme
u premijera Tatareskua i ministra spoljnih poslova Tituleskua.
122
Da je ovo bilo tano potvrdie razvoj dogaaja neto kasnije i
podnoenje ostavke Tituleskua na poloaj ministra inostranih poslo
va. Povod za ostavku bila je poseta premijera Tatareskua Beogradu
i njegovo obeanje da e slediti u spoljnopolitikim odnosima, po
sebno u odnosu na Nemaku, liniju kneza Pavla i vlade Kraljevine
Jugoslavije. Bilo je to u vreme kada je vlada Kraljevine Jugoslavije
odravala ive kontakte sa nacistima i radila na jaanju saradnje sa
Nemakom.
Razumljivo je da su na politiku kolebanja i laviranja u Rumu-
niji znatno uticala politika kretanja u susednim zemljama, a na pr
vom mestu u Jugoslaviji. Neposredno posle uspeno zavrenih trgo
vinskih pregovora izmeu Nemake i Maarske i izmeu Nemake
i Jugoslavije pojavile su se tenje za unapreivanje spoljnotrgovin
skih odnosa izmeu Rumunije i Nemake. Rezultat ovih tenji i na
stojanja bio je kompenzacioni sporazum o kontigentiranoj razmeni
u vrednosti od 17 miliona RM, sklopljen avgusta 1934, izmeu IG
Farben industrije i rumunskih preduzea za izvoz poljoprivrednih
proizvoda.
123
Sama injenica da je Rajh te godine imao dovoljno sopstvenog
ita za ishranu i uz to znatne koliine uvezenih itarica iz Maarske
i Jugoslavije navode nas na zakljuak da je ova transakcija imala
48 D. Tutii, . ., . 171217.
119
DASIP , III, 20. februar 1934, . 238 i 12. april 1934, p. 42; ire
ovome: H. . , II , , 1968.
120 DASIP , III 1. avgusta 1934, . 17.
121 DASIP , III, 30. maja 1934, . 343.
122 ADAP, III/l, dok. 41, . 9193.
123 ADAP , 1/2, dok. 414, . 768770.
226
ist politiki cilj tenju ka jaanju privrednih veza i irenju
uticaja na one snage u Rumuniji koje su u svojoj politikoj orijenta
ciji naginjale nacizmu ili se kolebale izmeu jedne i druge strane.
0 politikoj nameri ove akcije svedoi i injenica da je Nemaka
znatan deo sredstava dobijenih ovom razmenom, oko 250.000 DM,
ostavila u Rumuniji kao pomo Nacionalsocijalistikoj partiji Rumu
nije i kao potporu za propagiranje nemako-rumunske saradnje.
124

Bio je to mali predujam za sve ono to je planirao Hitler da dobije
1 izvue iz prirodno bogate, a ujedno privredno nerazvijne Rumu
nije.
Direktno meanje u unutranje stvari Rumunije putem propa
gande ili pruanjem podrke pronacistikim snagama meu Rumu-
nima nije bio jedini oblik pritiska na Rumuniju. Bilo je direktnih
uplitanja u unutarnju i spoljnu politiku Rumunije. Tako je kancelar
Hitler, prilikom razgovora sa poslanikom Rumunije u Berlinu, Kom-
nenom, 26. maja 1934, izraavajui se nepovoljno o rumunskoj spolj-
noj politici, posebno napadao ministra Tituleskua, koji je samo na
recima za saradnju, dok u praksi ini suprotno.
125
Smirenju odnosa izmeu premijera Tatareskua, koji je zastupao
politiku laviranja slinu politici kneza Pavla, i Tituleskua, koji je
bio antinacista, doprineli su dogaaji oko atentata na kralja Alek
sandra i francuskog ministra inostranih poslova Luja Bartua. Ve-
rodostojne vesti: da su u pripremanju ovog ina uzeli uea i zva-
nini predstavnici revizionistikih zemalja, izazvale su nov pojaani
talas antirevizionizma kako u Rumuniji, tako i u veini drugih ze
malja. Rumunski premijer, pred udarom ovog talasa, morao je po
pustiti ministru inostranih poslova, Tituleskuu, koji se sa jo vie
elana prihvatio borbe protiv nasrtaja na mir i graansku demokra-
tiju. Smanjena je privremeno agresivnost pronacistikih i drugih
najkonzervativnijih snaga u Rumuniji.
126
U novonastaloj klimi Titulesku je osetio svoj trenutak, trudei
se da revolt u svetu protiv revizionistikih sila iskoristi u politike
svrhe, kao i za jaanje sopstvenog prestia. Otvoren i snaan napad
na revizionistike sile i na njihove akcije uperene protiv sistema ko
lektivne bezbednosti zapoeo je Titulesku ve prilikom uea na
sahrani kralja Aleksandra Karaorevia u Beogradu. U vezi s tim,
nemako poslanstvo iz Bukureta je, 27. oktobra 1934, izvetavalo,
da iza Tituleskuove aktivnosti na meunarodnom planu stoje unutar-
politiki interesi i nastojanja da se osigura lini presti u samoj Ru
muniji.
127
Izveden je zakljuak da je aktivnost Tituleskua uslovljena
sve teim i nesigurnijim stanjem u Rumuniji i stoga se predlae da
124 ADAP , 1/2, dok. 415, . 770.
125 ADAP , 1/2, dok. 264, pp. 487488.
!26 DASIP LP, F 11/14, meseni izvetaj MIP KJ za oktobar 1934, pov. br.
17430 od 4. decembra 1934; , III, 4. oktobar 1934, p. 24.
127 pa, Pol. III, Frankreich Jugoslawien, Bd. 2, izvetaj nemakog po
slanstva iz Bukureta, nr. 4167 od 27. oktobra 1934.
15
227
se pojaa rad na slabljenju Tituleskuovih pozicija u cilju njegovog
obaran ja sa poloaja.
128
Dogaaji oko atentata u Marseju i njegove neposredne posledice
podstaie nemaku diplomatiju da u svom delovanju prema Rumu
niji izvri odreene korekcije. Osetila se neophodnost da se neto
kae i o pitanju revizije granica zemalja jugoistone Evrope. Bio je
to veoma teak posao, naroito zbog ve uspostavljenih odnosa bli
ske saradnje sa nekim zemljama koje su traile reviziju, kao to je
bila na primer, Maarska. Nacistike voe ve su nauile da se pri-
lagoavaju trenutnim situacijama i potrebama, da taktiziraju, obe
avaju, pa onda pobijaju, ili ak da ine hazarderske poteze. U tim
poslovima je posebno iskustvo stekao Herman Gering.
Odmah posle marsejskog atentata Gering je u Beogradu izjavio
da Nemaka nije uopte zainteresovana za promene granica u jugo
istonoj Evropi i da se revizionistikim parolama slui Italija, a ne
Nemaka.
129
Usleili su protesti i iz Budimpete i iz Rima i odree
na objanjenja i ublaavanja, naroito svega to se ticalo odnosa na
relaciji Berlin Budimpeta. Sa druge strane, iz Bukureta su tra
ili da Gering ono to je kazao blie objasni. Na zahtev rumunskog
poslanika da se ova stvar neto ire objasni, Bilov je ponovio, da
Nemaka nikome, pa ni Maarskoj, nije obeala podrku u pogledu
promena maarsko-rumunskih granica, i da nikad nee dozvoliti re
viziju tih granica ratnim sredstvima.
130
Uskoro su usledila dopun
ska objanjenja, bez mnogo novih injenica, otpravnika poslova ne
makog poslanstva, Pohamera (Wilhelm Pochammer), u obliku inter
vjua. Prema sadraju ovog intervjua, koji je prethodno morao biti
odobren od nacistikog vrha, Nemaka se prikazuje kao zemlja mira,
a njene tenje ka jugoistoku Evrope kao svojevrstan oblik ravno
pravne saradnje zemalja jugoistone Evrope i Rajha. Prema recima
Pohamera, Nemaka i ne pomilja da primenjuje politiku velike sile,
ve eli saradnju na potpuno ravnopravnim osnovama sa celim sve
tom.
131
Kao primer miroljubivosti i saradnje, Pohamer navodi trgo
vinske ugovore i saradnju Nemake sa, dve meusobno netrpeljive
zemlje, Jugoslavijom i Maarskom i izraava nadu da e, po ugledu
na miroljubivu politiku Nemake uslediti postepeno pribliavanje
ovih dveju zemalja.
132
Tokom intervjua, Pohamer se vie puta izja
njavao protiv rata i podvlaio da Nemaka ne eli da se ratom
razreavaju nesporazumi i, posebno da se putem sile trae ispravke
granica izmeu pojedinih drava. Pohamer je zavrio svoj intervju
128
Ibid: Nemako poslanstvo u Bukuretu u pomenutom izvetaju pod
vlai: Mada jo nije doao pogodan trenutak za voenje aktivne politike u
Rumuniji, na to treba raunati tek posle pada Tituleskua, treba se neodloivo
suprotstavljati nekim potezima rumunske spoljne politike.
ADAP C, III/2, 305 pp. 568571 i 323 pp. 606608; PA Bro des Reichs
ministers, 43 Rumnien, Bd. 4, zabeleka Bilova od 30. oktobra 1934.
130 ibid.
131 PA Rumnien, Pol. 2, 3, Sprachendienst Spr. a. 11047 od 23. novem
bra 1934, p. 4.
132 Ibid, p. 3.
228
pred rumunskom javnou eljama Rajha da se meusobna saradnja
Nemake i Rumunije ostvari bez posebnih i sebinih interesa i ci
ljeva radi obostrane koristi.
133
Delimina izjanjavanja u pogledu revizije rumunskih granica,
predstavnika Treeg Rajha, predstavljala su poen za Nemaku kod
neopredeljenih slojeva rumunske buroazije, koja je na putu sarad
nje sa Berlinom videla samo jednu prepreku maarski revizioni
zam. Ovakvo dranje Rajha ubrzae opredeljivanje dela ovih snaga
u Rumuniji prema Rajhu. Deliminim izjanjavanjima predstavnika
Rajha o pitanju revizije rumunsko-maarske granice bili su neza
dovoljni svi oni koji su se oseali idejno istomiljenicima sa nacisti
ma, jer su od Nemake traili puno izjanjavanje i zatitu njihovih
interesa. U celini uzevi, izjanjavanje nacista po pitanju stava
Nemake prema reviziji granica doprinosilo je jaanju pronacistikih
snaga u Rumuniji. Ovome je pogodovala i klima u meunarodnim
odnosima. Novi ministar inostranih poslova Francuske Lavai, poka
zivao je sve vie interesa za saradnju sa Italijom, pa i sa Nemakom,
uz slabljenje interesa za tradicionalne saveznike na Balkanu i za
uvrivanje kolektivnog sistema bezbednosti na jugoistoku Evrope.
Ovo se odraavalo na slabljenje obima spoljnotrgovinske razmene
Francuske sa ovim zemljama, uz istovremeno poveanje razmene sa
Nemakom.
134
Pod uticajem ovih novih kretanja Titulesku je morao da kori-
guje i prilagoava kurs rumunske spoljne politike. Na jednoj strani
ulagao je napore da se pojaa saradnja i kohezija u postojeim sa
vezima na jugoistoku Evrope, posebno u Maloj antanti i, istovreme
no sam je traio mogunost saradnje sa Nemakom.
135
Tako je, pos
redstvom rumunskog poslanika, 10. decembra 1934, poruio Berlinu
da eli dobre odnose sa Rajhom i najavio nameru rumunske vlade
da uputi svoga ministra trgovine u Berlin radi uspenije saradnje
u oblasti spoljne trgovine.
136
U duem razgovoru sa nemakim otpravnikom poslova u Ru-
muniji ,Pohameron, 17. marta 1935, je pokuao da objasni Nem
cima motive uspostavljanja diplomatskih odnosa Rumunije sa Rusi
jom. Bio je to, po njegovim recima, rezultat nastojanja i sudbine
jedne male zemlje, koja nije smela da dozvoli da se sukobljava i
sueljava sa svojim velikim susedima SSSR^om i Nemakom.
137

Pri tome je pokuao da ubedi svoga sagovornika kako mu je
jednako stalo da ima dobre i sreene odnose i sa Nemakom i
sa Sovjetskim Savezom, ukazujui na injenicu da izmeu Rumu
nije i Nemake nema teritorijalnih problema, dok problem Besara-
bije postoji i ostaje u odnosima Rumunije i SSSR-a.
138
1
33
Ibid, p. 8.
134 pa Ab. II, Handelspolitik 50 Bd. 3; izvetaj nemakog poslanstva iz
Bukureta nr. 4799 od 11. decembra 1933.
135 pa Ab. II, K. Antante, Politik IV, Bd. 13; izvetaj nemakog poslanika
iz Bukureta nr. 288 od 23. januara 1935.
136 BA Bro des Reichsministers 121/6, Bd. 43, zabeleka o izjavi rumun-
rkog poslanika, nr. 1406 od 10. decembra 1935.
137 ADAP C, III/2, dok. 535, p. 989.
138 ibid.
229
Proces jaanja pronacistikih struja u Rumuniji je nastavljen.
Uz podrku konzervativnih krugova, Gvozdena garda, koja je i dalje
formalno zakonom bila zabranjena, poela je javno da deluje, pod
parolom sve za domovinu, poprimajui sve vie nacistiku ideolo
giju i metode rada.
139
U okviru buroaskih partija nastavljena je
ubrzana politika polarizacija. Udruivanjem Nacionalhrianske
partije i Gogine (Octavian Goga) Lige nacionalhrianske zatite,
stvorena je jaa partija nacionalsocijalistikog tipa, koja e pokazi
vati posebnu aktivnost u antisemitskim i nacionalistikim ispadima
u zemlji. U to vreme jedna od najmasovnijih graanskih partija u
opoziciji, pod vodstvom Vaide Voievoda, nacionalcarinistika, usvo
jila je novi konzervativni program, u kome je otrica bila uperena
protiv revolucionarnog radnikog pokreta i demokratije. Tako je
najvei deo buroaskih partija, u strahu od revolucionarnog pokreta
koji je rastao, poeo da se okree najkonzervtivnijim strujanjima, da
kopira nacistike metode borbe za osvajanje apsolutne vlasti i da
svoju egzistenciju obezbeuje u osloncu na inostrani faizam.
140
Antitotalitaristike snage, i pored toga to su zvanino imale
vlast u svojim rukama u Rumuniji, bile su sve nemonije u borbi
protiv raznih profaistikih snaga u zemlji. Dopisnik francuskog
lista Popiler (Populaire) izvetavao je, 5. marta 1935, iz Rumu
nije, da je Gvozdena garda, kojoj je pruala pomo ak i vlada, pos
tala svemoni faktor u zemlji. Faisti su progonili graane i vrili
teror posebno nad radnicima. Dovoljno je bilo, prema izvetaju
ovog novinara, da neko bude samo oznaen kao antifaista, pa da
bude optuen i ak osuen za dela protiv bezbednosti drave.
141
U ovakvim nenormalnim uslovima, uz stalno prisutna dva lica
vlade, kralja Karola i drugih zvaninih predstavnika, Titulesku i
zastupnici njegove orijentacije bili su prisiljeni da odstupaju. Ne
maka je i dalje lansirala parolu borbe za neutralnu Rumuniju, ot
kinutu od njenih suseda i prijatelja i istovremeno radila na osvaja
nju ove zemlje, razume se, kao i u svim drugim prilikama i slua
jevima, putem jaanja privredne saradnje i trgovinske razmene.
Tokom prvih ekspanzionistikih koraka prema jugoistoku Evro
pe nacisti su se usmerili i prema bogatim rumunskim naftonosnim
poljima. Crnom zlatu pripalo je poasno mesto i u trgovinskim pre
govorima Nemake i Rumunije tokom marta, a takoe i prilikom
potpisivanja trgovinskog ugovora 23. marta 1935. godine. Ovaj ugo
vor, isto kao i ranije potpisani trgovinski ugovori Nemake sa Ma
arskom i Jugoslavijom, sa jasno odreenim kontingentima razmene,
samo prividno je iao u korist Rumunije. I Rumunija je na raun
izvezenih vikova ita morala uvoziti skupu industrijsku robu iz
Nemake.
142
I ne samo da je ta trgovaka veza vodila politikom ve
zivanju jedne privredno bogate a nerazvijene zemlje sa industrijski
139
ire ovome: H. . , II i ,
1968, . 51125.
140
, . 193212.
i DASIP , III, 7. marta 1935, . 63.
1 ADAP , III/2, dok. 295, . 550, dok. 302, . 561563; dok. 543, .
10011004 i dok. 551, . 1018.
230
razvijenom zemljom, ve je vodila tome da Rumunija sve vie zavisi
od nemake privredne politike. Opet se i u sluaju Rumunije od sa
mog poetka, pokazala aktiva na njenoj strani, to je praktino
znailo kreditiranje i ulaganje Rumunije u privredni razvoj Nema
ke, jednog od privrednih giganata Evrope i sveta.
143
Istovremeno,
Nemaka je vrila pritisak na Rumuniju da povea izvoz one robe
koja im je nedostajala, u ovom sluaju nafte, a tu robu Rumunija
je mogla plasirati na svako trite i za bilo koju konvertibilnu va
lutu.
144
U cilju savlaivanja manjih otpora protiv privrednog vezi
vanja za Nemaku, Berlin je davao sitne koncesije, koje su u
krajnjem ishodu opet ile u korist Nemake. Tako je ministar ne
make privrede, aht, u pismu upuenom 1. aprila 1935, ministru
trgovine Rumunije, Strungi (Manulescu Strunga), ponudio kredite
i opremu za vaenje i preradu nafte radi poveanja proizvodnje,
koja bi, razume se, ila u prilog izvoza nafte za Nemaku.
145
Hitlerov Zakon o uvoenju opte vojne obaveze u Nemakoj,
od 16. marta 1935, njegovo samovoljno odbacivanje vojnih klauzula
Versajskog ugovora i otkazivanje Lokarnskog ugovora bili su nova
velika opomena i rumunskim antifaistima. Sklapanje dvostrukog
ugovora o uzajamnoj pomoi izmeu Francuske i ehoslovake i
Francuske i Sovjetskog Saveza, u sve teim meunarodnim prilika
ma nije bila dovoljna garancija kolektivne bezbednosti na ovom
podruju Evrope.
146
Antinemaki orij entisane snage u Rumuniji, na elu sa Titule-
skuom, jo su ozbiljnije poele da razmiljaju o opasnosti koja im
preti sa severozapada i katastrofi koja moe da zadesi zemlju, naro
ito u sluaju konflikta izmeu dve velike susedne sile Nemake
i Sovjetskog Saveza.
Jasno i nedvosmisleno opredeljenje ehoslovake protiv nadi
ranja Rajha prema jugoistoku, i pored suprotnog opredeljenja druge
saveznice u Maloj antanti Kraljevine Jugoslavije, pozitivno je
uticalo na antinemako angaovanje demokratskih snaga u Rumu
niji. U takvim uslovima Titulesku je doao do zakljuka da je daleko
bolje iznai puteve nagodbe i saradnje sa obema silama i miru, pre
eventualnog konflikta.
147
Raunao je da bi se uz stvaranje dobrih
143
Rumunski list Endepandans Rumen, od 28. maja 1935, pie da Ru-
munija nikad nije imala tako poduzetnog i aktivnog partnera u spoljnoj trgo
vini kakva je Nemaka. Podvlai se takoe da Nemci kupuju i prodaju uz
izvanredno poznavanje rumunskog trita i rumunskih mogunosti. , III,
30. maja 1934, p. 248 i 1. juna 1935, p. 5.
144
ADAP C, IV/1, dok. 6, p. 5.
1 Ibid, p. 6.
146
, tom XVIII, dok. 125, 146, 270, 283, 291 i 295. uporedi: Sur
vey of International Affairs 1935. Oxford London, 1936, pp. 5890; 2. Avra
movski, Pitanje Sovjetsko-rumunskog pakta, pad Tituleskua i posledice za ru-
munsku spoljno-politiku orijentaciju, u: Istorija XX veka, VII, Beograd, 1965,
pp. 1517.
147
ire ovome: I. M. Oprea, . c., pp. 82102; isti autor: Nicolae Titu-
lescus in istoria relatulor diplomatice romano-sovietice 19281936. u zborniku:
A. Fruitful Stage in the History of ihe Romaian-Soviet diplomatic Relations
19281936, Bucaresti, 1967; M. Tejhman, Titulescu a rumunska zahranina po
litika 19331936, u: Ceskoslovensky asopis historicky, 14/1966, pp. 667684.
2 3 1
odnosa sa Nemakom moglo lake boriti protiv bujanja domaeg
faizma ili bar u smislu njegovog obuzdavanja. Na drugoj strani,
znalo se da se ne moe postii konano reenje priznavanja granica
sa SSSR-om na Prutu, ali se mogla stvoriti povoljna klima u kojoj
bi se to reenje odgodilo za bolje dane da bi se izbeglo direktno
sueljavanje sa SSSR-om oko sudbine Besarabije. Na temelju ovak
vih procena poele su akcije za pribliavanje i prema Sovjetskom
Savezu i prema Nemakoj. U savlaivanju otpora dobro je dola
pronemaka orijentacija ministra trgovine, Strunge, kao i njegove
veze sa ahtom.
148
U vreme pomenutih trgovinskih pregovora, u
maju 1935. i sam Titulesku je koristio povoljne mogunosti da pred
predstavnicima Rajha pokae spremnost za sreivanje odnosa i us
postavljanje saradnje. On je tom prilikom izjavio pred nemakim
diplomatama, da bi pozdravio i lino potpomogao pribliavanje Fran
cuske i Nemake.
149
Pokuavao je isto tako da objasni kako Rumu-
nija i Nemaka imaju mnogo zajednikih interesa u meunarodnim
odnosima.
150
Nemci su i sami prieljkivali ovakvu saradnju, ali ne po elja
ma i konceptu Pariza ili Tituleskua, ve u duhu njihovih planova i
htenja. Rezultat ovakve saradnje bio je pomenuti trgovinski spora
zum, sa dvadeset i jednim dodatnim aktom o tajnom regulisanju
raznih problema iz meusobne razmene.
151
Nemci su prihvatili ponuenu igru, ali ne radi jaanja pozicija
Tituleskua ve obrnuto radi slabljenja njegovog poloaja. Za to su
Nemci imali iroke mogunosti, jer su ak i u krugu najuih Titu-
leskuovih saradnika imali svoje istomiljenike i agente, dok Titule
sku takve ljude nije mogao da nae na suprotnoj strani.
Nemaka je bila zadovoljna razvojem dogaaja u Rumuniji
polovinom 1935. godine. U izvetaju nemakog poslanstva iz Buku
reta, od 26. maja, govori se o srdanom prijemu nemake trgovin
ske misije u Rumuniji od svih lanova rumunske vlade, ukljuujui
tu i samog Tituleskua.
152
Otpravnik poslova nemakog poslanstva,
Pohamer, pokuava da otkrije uzroke ovoj rumunskoj ljubaznosti i
nalazi ih u politikim i privrednim tekoama Rumunije, kao i
tenjama da doe do veeg ulaganja nemakog kapitala i opreme u
rumunsku privredu.
153
On ovde ne zapostavlja i spoljnopolitiki
faktor, posebno pouan primer Kraljevine Jugoslavije i Poljske,
koje su svojom saradnjom sa Rajhom ojaale svoje unutarnje i
spoljnopolitike pozicije. Ipak, Pohamer zakljuuje da e, s obzirom
na uticaj francuskog i ehoslovakog kapitala u Rumuniji, Nemaka
morati da uloi jo napora da bi se istisnuo uticaj navedenih sila sa
ovoga podruja i obezbedio oslonac Rumunije na Rajh.
154
148 ADAP C, IV/l, dok. 6, pp. 57.
149
ADAP C, IV/l, dok. 64, p. 114; uporedi: 2. Avramovski, o. c., p. 14.
!50 ADAP C, IV/l, dok. 64, p. 114.
151
DASIP LP, F 11/14; Meseni izvetaj MIP KJ za maj 1935, pov. br.
14663 od 18/1935.
152 ADAP C, IV/l, dok. 110, pp. 207210.
153 ADAP C, IV/l, dok. 110, p. 209.
154
Ibid., p. 210; CPB, III, 1. jun 1935, p. 5.
232
U ovo vreme Titulesku je pripremao akciju i na drugoj strani,
prema SSSR-u. U pitanju je bila konkretnija saradnja u vidu ugo
vora o uzajamnoj pomoi, pa je Titulesku morao veoma paljivo da
vodi ovu svoju akciju. Ipak je, ve prilikom prvih koraka u pravcu
Moskve, izazvao uzbuenje kod svojih kolega u vladi, pa i samog
kralja, koji je bio protiv oslanjanja na SSSR. Usledile su i otre
diskusije izmeu ministra Tituleskua i monarha.
155
Kralja je prosto opinjavala brza izgradnja oruane sile Treeg
Rajha. Prieljkivao je takav kvalitet sopstvenih trupa i interesovao
se za nemako oruje i ostalu ratnu opremu. Ovo su bile glavne teme
razgovora prilikom susreta kralja Karola i nemakog vojnog ataea
u Bukuretu, unkea (Erich Tschunke), 13. maja 19 3 5.
156
Kralj se
suprotstavio predlogu Tituleskua da se sigurnost Rumunije trai na
sovjetskoj strani, strani kojoj Karol, kao i jugoslovenski knez Pavle,
nije eleo da ponudi prijateljstvo i saradnju. Titulesku je bio upo
ran. U prilog njegovim nastojanjima ila su taktika usmeravanja
Francuske u pravcu saradnje sa SSSR-om, kao i jo uvek zvanino
profrancusko opredeljenje rumunskog reima. Uz saglasnost jednog
broja lanova vlade, Titulesku je, poetkom juna 1935, otpoeo
razgovore sa sovjetskim poslanikom u Bukuretu, Ostrovskim (Mi
hail Ostrovski). Ubrzo posle izvrenih priprema razgovori su voeni
na viem nivou sa ministrom inostranih poslova SSSR-a, Litvi-
novim (Maksim Maksimovi Litvinov).
157
Nemci su preko svojih kanala i saradnika u Rumuniji obave-
teni o poetku pregovora i kasnije upoznavani o njihovom toku.
Uporedo sa pregovorima radila je protiv njih itava mrea nemake
propagande, ne birajui sredstva sa jednim ciljem da se ti prego
vori razbiju na samom poetku. Najminimalnije vezivanje Rumunije
za politiku Sovjetskog Saveza moglo je da poremeti dobro isplanira
nu dinamiku nemakog prodora prema jugoistoku. Bez Rumunije
taj prodor na jugoistok ne bi postigao svoju punu svrhu. U ovim
sloenim odnosima pretila je opasnost da nemaka ratna privreda
nee doi do bogatih rumunskih izvorita nafte i rudnika.
Upornost Nemaca u borbi protiv pribliavanja Rumunije SSSR-
-u uticalo je na jo vee kolebanje kralja Karola i drugih prikriveno
pronemaki opredeljenih pojediniaca u vladaj uim vrhovima Rumu
nije. Da bi ublaio otpor i na jednoj i na drugoj strani Titulesku je,
uporedo sa pregovorima sa Sovjetskim Savezom, nastojao da putem
poruka i susreta uveri Rajh da njegova akcija prema SSSR-u nikako
ne ide protiv Nemake. U tom smislu rumunski poslanik Komnen
!55 Ibid., . 306.
156 Ibid., . 306.
157
, tom XIX, dok. 181, . 292294 i . 273, . 432433;
. . ,
( 1935 .
1936 . , , ,
, 1975, . 4162. . . ,
, , 1979, . 8889; 2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike
sile, pp. 173174.
233
posetio je, 20. juna, Auswrtiges Amt i preneo poruku Tituleskua da
Rumunija eli dobre odnose i sa Nemakom i sa SSSR-om, u intere
su svoje i opte bezbednosti i mira u Evropi.
158
Nacistima u Berlinu bile su jasne namere Tituleskua. Znali su
da Titulesku nije prokomunista i da on pokuava, oslanjajui se na
SSSR, neutralie opasnost koja preti Rumuniji od Nemake i
istovremeno da se kroz prijateljstvo osigura od Sovjetskog Saveza.
159

Ovde nije bila u pitanju opasnost od brzog jaanja uticaja Sovjet
skog Saveza u Rumuniji, u kojoj su sve vanije pozicije imali ljudi
opredeljeni prema totalitarnim silama ili prema zapadnim demokra
ti jama, ve je problem bio u konanom cilju istiskivanje svih
drugih uticaja iz Rumunije i njena priprema za sluenje Rajhu. Da
bi se taj proces jo vie ubrzao pokrenuta je propagandna ofanziva,
(isto kao u pogledu ehoslovakog ugovora sa SSSR-om): o crvenoj
opasnosti na jugoistoku Evrope, o skorom pohodu boljevika na za
pad i propasti zapadnih demokratija; pri tome je uvek isticana spre
mnost nacizma, ukoliko mu drugi ne bi pravili smetnje, da tu opas
nost u korenu uniti itd.
Nemcima nije bilo nepoznato i Tituleskkuovo strahovanje da ne
doe do nemako-sovjetskog pribliavanja bez uea Rumunije, to
se moglo negativno odraziti na poloaj Rumunije.
160
Pouen prime-
rom Francuske, on je i sam zagovarao izmirenje i saradnju Nemake
i Sovjetskog Saveza, ali svakako uz istovremeno proirivanje te sa
radnje na Rumuniju.
Okvire moguih odnosa u trouglu izmeu Berlina, Moskve i Buku
reta Titulesku je detaljnije objasnio jednom zapadnom diplomati, u
Londonu, 8. juna 1935, kome je najiskrenije priznao da nije ni nepri
jatelj Nemake ni sredstvo u rukama Sovjetskog Saveza.
161
Tom prili
kom je izjavio da nikad nije eleo, niti eli, svau i loe odnose sa
Nemakom. Smatrao je da je u interesu Nemake i Sovjetskog Sa
veza da pronau i utvrde puteve za meusobno razumevanje, poseb
no istiui iroke mogunosti za privrednu saradnju ovih dveju ze
malja.
162
U cilju utiranja puteva ove saradnje i razumevanja Nema
ke za potrebe i mogunosti Rumunije bio je spreman da se saglasi
da Austrija bude pod iskljuivim uticajem Rajha i da se ukljui u
napore spreavanja prodora Musolinijeve Italije prema Kraljevini
Jugoslaviji i Balkanu. Meutim, ova kombinacija ve je isuvie za
kasnila, nemaki nacisti i italijanski faisti su definitivno poeli
utirati staze za svoj susret i saradnju u borbi protiv stare Evrope i
za stvaranje novog poretka.
158 ADAP , IV/1, dok. 160, pp. 326327.
159 ADAP C, IV/1, dok. 175, pp. 353359.
16Q pa Abt. II, Rumnien, Bd. 2; izvetaj iz Bukureta, nr. 1848 od 16.
juna 1935; ADAP C, IV/1, dok. 175, pp. 357 i dok. 205, p. 433; 2. Avramovski,
Balkanske zemlje i velike sile, p. 176; i Pitanje sovjetsko-rumunskog pakta..
pp. 1819.
181 ADAP C, IV/1, dok. 205, p. 433. Pored ostalog, Titulesku je tada rekao:
Ja niti sam neprijatelj Nemake, niti sredstvo Rusije. Ja se ne menjam.
162 ibid.
234 i.
Ne obazirajui se na poteze Tituleskua i izjave upuene Berlinu,
nastavljen je rat svim sredstvima protiv njegove, u sutini antina-
cistike politike, politike kojoj je osnovni motiv bio stvaranje
bedema i sistema koji bi spreio i onemoguio prodiranje Rajha ka
jugoistoku. U kompromitovanje Tituleskua ukljuili su se najvii
partijski vrhovi Nemake i ef spoljnopolitikog ureda NSDAP, Al
fred Rozenberg.
183
Bauk boljevizma korien je na najosetljivijim mestima kod
rumunskih saveznika, prevashodno u krugovima vladaj ue buro
azije u Kraljevini Jugoslaviji, koji su inae bili zadojeni mrnjom
prema komunizmu i revolucionarnom radnikom pokretu uopte.
Nije sasvim sluajno to se Auswrtiges Amt najvie dodvoravao
knezu Pavlu i predsedniku vlade Kraljevine Jugoslavije, Milanu
Stojadinoviu, upravo onda kad je Titulesku pokuavao da priblii
Rumuniju Sovjetskom Savezu. Slini potezi Berlina injeni su tada
i prema drugim susedima Rumunije, Maarskoj i Bugarskoj, koje
su inae gajile revizionistike pretenzije prema Rumuniji. Takav
jedan potez predstavljala je poseta Hermana Geringa Budimpeti,
Beogradu i Sofiji, juna 1935, i pregovori o isporukama nemake rat
ne opreme ovim zemljama.
164
Zveckanje orujem na granicama Rumunije imalo je dvojaki
efekat: kod kolebljivih snaga izazivalo je strah, a kod rumunskih
nacista jo vei revolt prema svima onima koji su, navodno, sprea
vajui saradnju Nemake i Rumunije, doprineli jaanju revizionis-
tikih snaga u susednim zemljama, koje su traile promenu granica
prema Rumuniji.
Sve ovo e usloviti jo ubrzanije opredeljivanje konzervativnih
buroaskih partija prema totalitarizmu i omoguiti jo bru plimu
rumunskog nacionalsocijalizma, u okviru koga je vodeu ulogu imala
nemaka nacionalna manjina. U to vreme nacionalsocijalisti u Ru
muniji ojaali su do te mere da su mogli izvoditi prave vojne vebe,
po uzoru na oruane odrede nemakih nacionalsocijalista. U kopira
nju nacistikih metoda ilo se dotle, da su ak noene hitlerovske
zastave sa kukastim krstom, kao i druge nemake nacistike oz
nake.
165
Titulesku je strpljivo nastavio da dokazuje i u ver ava Berlin u
svoje dobre namere. Poslanik Rumunije u Berlinu dolazio je ponovo
u Auswrtiges Amt. Otiao je tamo i 8. avgusta 1935, i ponovio da
Rumunija eli zblienje i saradnju sa Nemakom.
166
Bila su to obja
njenja gluhom u tamnoj peini, jer nacisti nisu eleli ravnopravnu
saradnju ak ni sa svojim istomiljenicima u Rumuniji, a kamoli sa
demokratima, koje je predvodio Titulesku.
163
2. Avramovski, o. c., p. 176.
164 DASIP LP, F 11/14; meseni izvetaj MIP KJ, za juli 1935, pov. br.
14665 od 1. avgusta 1935.
165 DASIP LP, F II/4; meseni izvetaj MIP KJ za avgust, pov. br. 22350
od 30. septembra 1935, pp. 2223.
166 2. Avramovski, o. c., p. 178.
U moru protivrenosti i teko reivih problema, Titulesku je
nastojao da iskoristi minimalne i privremene mogunosti koje su
se stvarale u spletu razvoja odnosa u meunarodnoj politici. Jedna
od takvih mogunosti bila je, u drugoj polovini 1935. godine, izvesno
pribliavanje Londona i Berlina, emu su doprinosili konzervativni
krugovi u Velikoj Britaniji. Titulesku je nastojao da iskoristi te
trenutke i mogunosti da posredstvom pribliavanja ove dve sile
olaka svoj poloaj i sigurnost sopstvene zemlje. Ovakvu mogu
nost reavanja rumunskog pitanja prieljkivali su i delimino podr
avali i sami Nemci. Ona je vodila produbljivanju protivurenosti
izmeu Londona i Pariza, odnosno slabljenju uticaja Francuske na
podruju jugoistoka Evrope, posle ega bi, zbog slabih mogunosti
Britanaca da zadre ovo podruje, nastali povoljniji uslovi za irenje
nemakog uticaja na ovom prostoru.
187
Problemi, iskrsli oko jo neratifikovanog francusko-sovjetskog
ugovora o uzajamnoj pomoi, izazvani neiskrenim dranjem francu
skog ministra inostranih poslova prema Sovjetskom Savezu, doveli
su do usporavanja i otezanja pregovora izmeu Tituleskua i Litvi
nova. Sovjetski Savez nije smeo ulaziti u nove obaveze prema Ru-
muniji, koja je spadala u red nestabilnijih zemalja i u unutranjoj i
u spoljnoj politici, pre uspostavljanja sigurnijih veza i saradnje
sa Francuskom. Pregovori izmeu Tituleskua i Litvinova su uspo
reni, dok je istovremeno aktivnost Rajha u pravcu Rumunije poja
ana. Napori nemake diplomati je i propagande bili su posebno
usmereni u pravcu pridobijanja kralja Karola, koji je, i pored izra
zitih simpatija prema Nemakoj, zbog jo uvek dominantnih i odlu
ujui veza Rumunije sa tradicionalnim saveznicima Francuskom i
lanicama Male antante i Balkanskog pakta, zvanino zastupao
politiku laviranja. U smislu delovanja na kralja Karola koriene su
njegove roake veze sa Hoencolernima, koji su se ukljuili u slubu
nacista, kao to je to bio, naprimer, roak kralja Karola Fridrih
Hoencolern (Fridrich Victor von Hohenzollern). Fridrih je putovao
u Rumuniju i po povratku u Rajh mogao je sa zadovoljstvom saop-
titi da je kralj Karol pristalica saradnje sa Rajhom i da nee doz
voliti da Titulesku vezuje sudbinu Kraljevine Rumunije za Sovjetski
Savez.
168
Pod viestrukim pritiscima reakcije u zemlji i spolja Titulesku
je morao da svede svoje veze sa Sovjetskim Savezom na najmanju
meru, uz ponovljena nastojanja da se na nivou diplomatija srede
meudravni odnosi. Ponovo je rumunski poslanik u Berlinu izjavio
u Auswrtiges Amtu da Rumunija nee nikad prihvatiti nikakvu
kombinaciju zemalja i naroda u Podunavlju u koju ne bi bila uklju
ena Nemaka, odnosno koja bi ila protiv Nemake.
189
Upravo tih
167 pa Abt. II Rumnien, Bd. 2; izvetaj nemakog poslanika iz Rumunije,
nr. 1790 od 10. juna 1935.
168
2. Avramovski, o. c., p. 178.
169
Rumunski poslanik je, 9. septembra 1935. u Berlinu, pored ostalog,
izjavio u Auswrtiges Amtu: Osnovna vodilja rumunske politike je, nikakve
sporazume ili slino na prostoru Podunavlja u kojima ne bi bila i Nemaka
zastupljena, odnosno nikakvu politiku bez Nemake ili protiv Nemake.
PA, Bro des Reichministers, Bd. 43, 121/6, zabeleka Bilova.
236
dana usledilo je definitivno potpisivanje dopunskih sporazuma o na
inu plaanja u meusobnoj razmeni, ime su, po oceni nemakih
strunjaka, definitivno otklonjene tekoe u irenju spoljnotrgovin
ske razmene sa Rumunijom.
170
Nastavljena je takoe akcija za definitivno pridobijanje kralja
Karola za Nemaku, u kojoj se posebno bio angaovao nemaki voj
ni atae u Bukuretu unke. On je prilikom susreta sa kraljem
napadao Tituleskua to i dalje pregovara sa predstavnicima Sovjet
skog Saveza, i pored izjava najviih predstavnika Rumunije da nee
saraivati sa Sovjetskim Savezom. Kralj Karol je ponovo obeao
da nee dozvoliti stvaranje pakta izmeu Rumunije i SSSR-a.
171

Ista takva obeanja davali su i pojedini prvaci konzervativnih bur-
oaskih partija. Izvetavajui o stvarnom kursu rumunske spoljne
politike, unke je podvlaio da je vei deo rumunske buroazije
protiv pakta sa Sovjetskim Savezom, dok je Titulesku za taj pakt,
jer eli da se time obezbedi i od maarskog i od ruskog revizionizma
i tako ouva postojee granice versajske Rumunije.
172
Poloaj antinemakih snaga u Rumuniji oteavao je sve izra-
zitije pronemako dranje i opredeljivanje vlada susednih zemalja,
sa kojima je Rumunija imala saveznike odnose (Kraljevine Jugosla
vije i Poljske). Predstavnici Poljske u Bukuretu, po nalogu svojih
pretpostavljenih, bili su direktno umeani u borbu protiv Titulesku-
ovih pristalica u zemlji i svih onih slojeva koji su, iz bilo kog raz
loga, bili prijateljski opredeljeni prema Sovjetskom Savezu.
173
Nemaka je protiv Tituleskua i njegovih spoljnopolitikih kon
cepcija koristila sva sredstva informisanja, u emu je naroitu ulo
gu imala nacistika tampa. Predstavnici rumunske vlade i, poseb
no, diplomatije, morali su i zvanino da opovrgavaju i demantuju
vesti nemakih radio-stanica i listova. Tako je rumunski poslanik u
Nemakoj, Komnen, morao, 18. oktobra, zvanino da izjavi u Aus
wrtiges Amtu da su mnogobrojne vesti u nemakim novinama o
paktu izmeu Rumunije i SSSR-a i o obeavanju prolaza sovjetskim
trupama preko rumunske teritorije bez ikakve osnove.
174
Nisu mnogo
pomogla ni uveravanja koja je u Auswrtiges Amtu dao Komnen
da Titulesku nikada nee stupiti u bilo kakav odnos sa Sovjetskim
Savezom, a da prethodno ne razgovara o tome sa Nemakom.
175

Nemci su ovo dobro znali, ali hajka protiv Tituleskua nije bila pot
rebna da bi se istisnuo uticaj Rusa iz Rumunije, ve obrnuto, da bi
sami uskoili u Rumuniju. U cirkularnom pismu Auswrtiges Amta,
od 30. oktobra, o ovome se govori sasvim otvoreno. Jasno je u njemu
170 ADAP C, IV/2, dok. 297, p. 624.
171 ADAP C, IV/2, dok. 353, p. 717.
172 ADAP C, IV/2, dok. 353, p. 719.
173 DASIP LP, F 11/14; meseni izvetaj MIP KJ za novembar 1935, pov.
br. 28503 od 2. decembra 1935.
174 ADAP C, IV/2, dok. 362, p. 737 i nr. 393, pp. 775776.
175 ADAP C, IV/2, dok. 362, p. 737; Titulescu habe ihm aber ausdrcklich
erklrt, dass mit Russland niemals ein Abkommen schlieslich wrde. Das er
nicht unbesehen sofort vorbehaltlos auch mit Deutschland zu ttigen bereit
ind in der Lage sein wrde.
237
pisalo da uspostavljanjem saradnje sa Sovjetskim Savezom Titule
sku eli da obezbedi sigurnost postojeih rumunskih granica u ce-
lini. Vei deo vladajue rumunske buroazije, zajedno sa kraljem
Karolom, nije pristajao niti bi ikada pristao na vezivanje Rumunije
za Sovjetski Savez.
176
Titulesku je bio opasan zato, to uz sve ostalo,
eli da sprei i prodor nacistikog uticaja preko granica Rumunije.
I da bi sve teklo kako je bilo planirano i programirano za prodor na
jugoistok Evrope, Tituleskua je trebalo skloniti.
U vreme hajke protiv komunistike opasnosti, koju su, navodno,
u Evropu donosili Titulesku, Bene i njihovi istomiljenici, zaela
se u nacistikom vrhu ideja o stvaranju antikominterna pakta, od
nosno, o stvaranju pakta protiv SSSR-a i meunarodnog radnikog
pokreta. Bio je to jo jedan krupan korak u korienju antikomuni
stikog raspoloenja, ne samo pristalica nacizma i faizma, ve i i
rokih konzervativnih struja unutar buroaskih partija i u drugim
strukturama takozvanih zapadnih demokratija. Najkonzervativnije
snage tadanjeg evropskog drutva, navodei vodu na mlin totalita
rizma i svetske katastrofe, kakvu e kroz nekoliko godina doneti
drugi svetski rat, udruivale su se bez obzira na granice i meridija
ne i uzajamno i organizovano delovale protiv demokratskih pokreta
i snaga u elom svetu. Bujanje ovakvih snaga u Francuskoj omelo je
povezivanje Francuske i SSSR-a u vrst sistem evropske sigurnosti,
koji bi jo uvek mogao da zaustavi jaanje nacizma. Narastanje
reakcije u Poljskoj izazvalo je zaotravanje odnosa sa demokratskom
ehoslovakom i negativno delovalo na rad antifaistikih snaga u
Rumuniji.
177
itav kompleks meunarodnih kretanja, u jesen 1935, i pored vid
nih uspeha radnikog i demokratskog pokreta u zemlji,
178
vodio je sla
bljenju Tituleskuovih nadanja da se u oslanjanju na saveznika na
istoku osigura postojea Rumunija. Tek zavretak dijaloga u parla
mentu izmeu Tituleskua i jednog od glavnih pobornika nacistikih
ideja u Rumuniji Georga Bratianua (Georghe Bratianu), i uspena
odbrana spoljnopolitike orijentacije za saradnju sa svim zemljama
i narodima koji su spremni da sarauju, povratila je optimistiko
raspoloenje Tituleskuu i demokratskim snagama u Rumuniji.
179

Tituleskuovo objanjenje da bi u sluaju konfliktne situacije u Ev
ropi sovjetske trupe mogle i na osnovu lana 16. Pakta Drutva na
roda dobiti pravo prelaska preko delova rumunske teritorije, te da
je bolje ve u miru srediti odnose sa velikim susedom na istoku,
pozitivno je delovalo i dobilo odobravanje znatnog dela poslanika
176 ADAP , IV/2, dok. 385, pp. 767769.
i ADAP C, IV/2, dok. 402, pp. 788789.
178 . . , . ., pp. 96106. . ,
1877
1977,, 1/1977. . 176203; . ,
, -
19331938. . , nr. 34.
1967, . 242269.
179
ADAP , IV/2, 405, . 795; 2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike
sile, pp. 180188; i Pitanje Sovjetsko-rumunskog pakta, pp. 25-27.
238
rumunskog parlamenta.
180
Pouen iskustvom i svestan situacije u
kojoj je radio, Titulesku je nastojao da pokae neutralnost svoje
zemlje i isto tako spremnost za saradnju sa svakom zemljom koja
ne ugroava bezbednost Rumunije. Sa tim ciljem izjavio je pred ne-
makim otpravnikom poslova Pohamerom, krajem novembra 1935,
da je rumunskom narodu Sovjetski Savez neposredni sused i isto
vremeno opasnost i da se sigurnost Rumunije, u krajnjem sluaju,
moe obezbediti samo preko Pariza ili Berlina,
181
ali da je neprih
vatljiva politika poljskog ministra inostranih poslova, koji, zbog
svog nepoverenja prema susedima na istoku, odbija svaki vid kolek
tivne bezbednosti zemalja ovog regiona Evrope.
182
Jedna od konica brem opredeljivanju konzervativnih slojeva
u Rumuniji prema Treem Rajhu bili su odnosi izmeu Berlina i
Budimpete i mogunost izjanjavanja nemakih nacista po pitanju
revizija granica izmeu pojedinih zemalja jugoistone Evrope, koje
su po davno utvrenim planovima NSDAP morale ui u sferu naci
stikih uticaja i politike. Svako jasnije opredeljivanje moglo je da
izazove sumnje, revolt ili otpor druge drave. Znaaj ovog oprede
ljivanja za dalju diferencijaciju snaga u Rumuniji dobro su uoili
pronacistiki elementi u Rumuniji i direktno su poeli postavljati
zahteve svojim prijateljima u Rajhu da se izjasne, ili, jo konkret-
nije, da prihvate njihova gledita, koja su bila uperena protiv elja
maarskih revizionista.
183
Nemaka diplomatija je izbegavala opre
deljivanje, sluei se polovinim objanjenjima i obeanjima u inte
resu kompromisnog zadovoljenja i jedne i druge strane. Nemaka
nije elela da poremeti bilo ime zapoeti proces izgradnje prijatelj
skih i vrlo prisnih odnosa sa Gembeom, a isto tako da ne pokvari
odnose sa Rumunijom. Rumuniskim nacistima, a preko njih i onima
koji su se kolebali, pa ak i protivnicima koji su strahovali od
revizije granica, davani su u ono vreme polovini i uslovni odgovori,
na primer, da Nemaka nigde nije dala obeanje Maarskoj ili nekoj
drugoj zemlji u tom regionu u smislu pruanja podrke oko revizije
granice. Kad je u pitanju Rumunija, nacisti su uslovno isticali da se
u tom vanom pitanju mogu opredeliti samo onda kad budu sigurni
u prijateljske namere i odnose Rumuna prema Nemakoj.
184
Bio je
to poen za one snage u Rumuniji koje su se zalagale za orijentaciju
prema Nemakoj i opomena protivnicima Nemake, koji su svojom
politikom navlaili tobonju opasnost od maarskih revizionista.
Ovaj uslovni ali dobro proraunati potez hitlerovaca morao je
imati uspeha u rumunskoj drutvenoj stvarnosti, punoj unutarnjih
protivrenosti, sukoba i obrauna, izmeu dve osnovne grupacije u
gledanju na unutranju i spoljnopolitiku orijentaciju Rumunije.
180
2. Avramovski, o. c., p. 181; Nicolae Titulescu, Documente Diplomatice,
dok. 415, pp. 702712.
181 ADAP C, IV/2, dok. 431, pp. 846847.
182 Ibid.
183
PA Pol. II, Balkan, R 2643; izvetaj Pohamera od 28. oktobra 1935.
184 ADAP C, IV/2, dok. 427, pp. 835836; 2. Avramovski, Pitanje Sovjet-
sko-rumunskog pakta, pp. 3136.
239
Ovu injenicu uoava i Pohamer u svojoj iroj i dokumentova-
noj analizi o kretanjima u Rumuniji, koju je pisao na sam dan Nove
1936. godine, a u kojoj navodi da se, i pored mnogih posebnih poli
tikih struja i gledanja u pogledu spoljnopolitike orijentacije vla
daj uih struktura u Rumuniji, kristaliu dva osnovna gledita: jedno
Tituleskuovo, koje tei ouvanju postojeeg sistema i postojeih
granica, traei za to oslonac na sve strane, pa i na Sovjetski Savez,
i drugo koje eli da Rumuniju vee za Trei Rajh i da je uz pomo
Rajha uvede u nov svetski nacistiki poredak. U okviru obe grupa
cije nalaze se razna ideoloka i politika opredeljenja i raznorodne
drutvene snage, ali kod veine (ako ne i kod svih), prisutan je bio
strah od maarskih zahteva da im se vrati prostrani deo Transil
vanije.
Strahovanja da bi Nemci mogli podrati revizionistike planove
protiv Rumunije udaljavao je jedan deo Rumuna od Nemake. Po
hamer je mislio da bi odbijanje podrke maarskim revizionistima
doprinelo brem opredeljivanju rumunske buroazije i srednjih slo
jeva prema Nemakoj. Zato predlae da se pojaaju napori za pri-
dobijanje to veeg broja pristalica u Rumuniji, jer ako bi se desilo
da Titulesku izgradi pakt sa Sovjetskim Savezom, antinemake sna
ge bi onda veoma ojaale u zemlji. Pohamer je predviao da e
1936. godina biti odluujua u pogledu definitivnog prihvatanja kur
sa rumunske spoljne politike i zbog toga je predlagao da se pojaa
aktivnost nacista u Rumuniji. Bio je ubeen da e u tom definitiv
nom opredeljenju Rumunije veoma vanu ulogu odigrati kralj Ka
rol i stoga je predloio pojaan rad na stvaranju jaza izmeu njega
i Tituleskua. Na Karola se, po njegovom miljenju, moglo uticati i
preko engleskog dvora (na kome je on imao prisne prijatelje) kao i
preko konzervativnih krugova engleske buroazije, koji su i sami
teili istiskivanju Francuske iz srednje i jugoistone Evrope, posle
ega bi, usled geografske udaljenosti Britanije, Nemci imali najpo
voljnije uslove da ojaaju svoj utijca na tom prostoru.
183
Pohamer je procenio da postoje dobri uslovi delovanja i u ru-
munskoj vojsci, uz korienje pojedinih oficira koji ele saradnju
sa Nemakom i definitivno naputanje oslonca na Francusku. On je
na kraju posebno istakao znaaj nemakog izjanjavanja protiv ce-
panja rumunske teritorije, u cilju pridobijanja znatnog dela stanov
nitva koje se kolebalo kad je bila u pitanju saradnja sa Nemakom.
Zbog to ireg delovanja u Rumuniji, Pohamer je predloio jo in
tenzivniji uticaj nemake tampe, zatim, jaanje kulturnih veza svih
oblika, organizovanja uzajamnih poseta delegacija izmeu Nemake
i Rumunije i slino.
186
Svakako da e ove konkretne sugestije, zasnovane na linim i
neposrednim iskustvima dobrog poznavaoca rumunskih prilika, biti
koriene u trasiranju novih poduhvata Rajha u pravcu Rumuni
je.
187
Predstavnici Rajha vie panje su poeli da posveuju prone-
185 ADAP C, IV/II, dok. 478, pp. 924930.
186 Ibid, pp. 927929.
187 ADAP C, IV/2, dok. 561, pp. 11101111.
240
maki opredeljenim grupacijama u samoj Rumuniji, preko kojih je,
u stvari, i voena bitka za istiskivanje profrancuskog uticaj a u Ru
muniji. Prilikom posete jednog od najvatrenijih pristalica nacisti
kih ideja, zvaninog voe disidenata partije Nacionalliberala, Geor-
ga Bratianua, ova panja je dola do posebnog izraaja. Bratianua su
primili skoro svi istaknuti rukovodioci Rajha, a sa nekima od njih,
naprimer, sa Hermanom Geringom, fon Nojratom i naelnikom
spoljnopolitikog odeljenja Auswrtiges Amta, vodio je detaljne ra
zgovore o putevima i mogunostima vreg vezivanja Rumunije za
politiku Treeg Rajha.
188
U ovim razgovorima kljuno pitanje je bilo
dranje Nemake u pogledu maarskih zahteva za reviziju maar-
sko-rumunske granice. Nemci su ovoga puta otili samo malo dalje
u pruanju obeanja rumunskoj strani, trudei se da ne izazovu re
volt na, isto tako veoma vanoj, maarskoj strani. Ponovljene su iz
jave da ne postoji nikakav savez izmeu Nemake i Maarske, pa
time nema ni obaveze Rajha da pomae Maarsku u njenim zahte-
vima za reviziju granica. Uz to je podvueno da Nemaka ne name-
rava da podri bilo kakve maarske zahteve prema Rumuniji, uko
liko Rumunija bude u prijateljskim odnosima sa Rajhom.
189
Nemcima je bilo jasno da e i ova sitna koncesija, uinjena ru-
munskim konzervativnim krugovima, izazvati nezadovoljstvo kod
Gembea i njegovih saradnika, pa su u istom trenutku preduzete me
re i konkretni koraci radi smirivanja Maara i dokazivanja da se u
srdanim odnosima izmeu dva naroda nita ne menja.
190
Pronemake snage u Rumuniji, iako nezadovoljne polovinim
odgovorima Berlina, u svojoj borbi za slabljenje demokratskog bloka
u Rumuniji, koristile su obeanje nemakih nacista da e prijatelj
skoj Rumuniji pruiti podrku i u borbi protiv revizije.
191
Nemaka
obeanja bila su dobar mamac za pridobijanje kolebljivih snaga,
meu koje se mogao pokatkad svrstati i sam kralj. Odnos kralja pre
ma Tituleskuu i njegovim akcijama, od januara 1936, bio je sve
hladniji. Zahlaivanje je jo vie ubrzano kad je kralj Karol, prili
kom posete Londonu i Parizu, uvideo da vei deo vladajuih kru
gova u ovim saveznikim zemljama, ne odobrava Tituleskuovu ori
jentaciju za sreivanje prilika sa SSSR-om. Za vreme tih putovanja
kralj Karol je uvideo da je Titulesku u pravcu saradnje sa SSSR-om
otiao vie nego to su to eleli zapadni saveznici.
192
Ne rizikujui da se kompromituje kod zapadnih saveznika, Ka
rol nije prihvatio poziv da se u povratku sastane sa Hitlerom u
188
2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile, pp. 186187; isti autor,
Pitanje Sovjetsko-rumunskog pakta, pp. 3742.
189
ADAP C, IV/2, dok. 514, pp. 10071008; dok. 582, pp. 11601161;
DASIP LP, F IV/14; meseni izvetaj MIP KJ za januar 1936, pov. br. 317 od
10. marta 1936; PA Pol. II b, Rumnien, Bd. 3, pribeleke u Auswrtiges Amtu,
nr. 181 od 12. februara 1936.
198
ADAP C, IV/2, dok. 560, pp. 11081110.
191
DASIP AP: izvetaj MIP KJ za februar 1936, p. 20; PA Abt 2, Rum
nien, Bd. 3; izvetaj nemakog poslanstva iz Bukureta Tgb nr. 223 od 7. fe
bruara 1936.
192
PA Aba. II b, Algemeine auswrtige Politike Rumnien, bd. 1; Izve
taj nemakog poslanstva iz Bukureta nr 223 od 7. februara 1936.
i
241
Minhenu, ali je odmah nakon dolaska u Bukuret, ne osvrui se na
stavove Tituleskua, poeo da se mea u poslove spolj ne politike i da
jo bre usmerava ovu aktivnost u pravcu saradnje sa Rajhom.
193
Pritisnut sve brojnijim neprijateljima u zemlji i spolja, Titu
lesku je i ovog puta potraio izlaz u poputanju prema svojim pro
tivnicima.
194
U kontaktima izmeu rumunske i nemake diplomatije
pojavile su se stare fraze da bez Nemake nema sigurnosti i
mira u istonoj i jugoistonoj Evropi i o eljama vlade Rumunije da
se ostvari saradnja sa Nemakom.
195
Ovakvom razvoju spoljne politike Rumunije doprinosilo je sve
nestabilnije stanje u meunarodnoj politici. Konzervativne snage u
okviru pojedinih vladajuih struktura i buroaskih partija prosto su
se takmiile u dodvoravanju i pravljenju ustupaka nemakim nacis
tima i italijanskim faistima. U tome su naroito prednjaile poje
dine vlade i najvii predstavnici vlasti nekih zemalja jugoistone
Evrope. Knez Pavle i kralj Karol, na primer, suprotstavili su se
predlogu zapadnih saveznika Velike Britanije i Francuske da udru
enim snagama istupe protiv anlusa Austrije.
196
Zbivanja u prolee 1936. bila su sve dinaminija. Pojedini doga
aji preko noi su potresali svet, zaustavljali normalne tokove raz
voja meunarodnih odnosa i uslovljavali sve jau nestabilnost meu
narodima i dravama, posebno u Evropi. Jedan takav veliki dogaaj,
koji je oznaio ulazak u eru novih odnosa i jo nestabilnijeg razvoja
meunarodne politike, predstavljao je ulazak Hitlerovih oruanih
snaga u demilitarizovanu Rajnsku oblast. Ovaj hazarderski korak,
jo uvek nedovoljno jake Hitlerove armije, za trenutak je probudio
umorne demokratske i antimilitaristike snage u Evropi i pokrenuo
ih da ivlje rade protiv nacistike opasnosti.
197
Sastanak zemalja Rimskih protokola na jednoj strani i ak privre
meno jaanje bloka zapadnih saveznika, Velike Britanije i Francuske,
na drugoj strani protiv ovog Hitlerovog koraka, pobudili su novu na
du i kod demokratskih snaga u Rumuniji. Antidemokratske snage i
naroito one koje su elele da laviraju izmeu sila i raznih uticaja
malo su usporile svoju aktivnost.
198
Titulesku je i ovog puta pokrenuo
sve snage u cilju korienja povoljnije klime za obuzdavanje totali-
taristikih pokreta u zemlji i suzbijanje faistike opasnosti spolja. On
nastavlja pregovore sa SSSR-om i veoma smelo istupa protiv nasil
nog ulaska Hitlerovih trupa u Rajnsku oblast i divljanja Musolini-
193 ADAP C, IV/2, dok. 516, pp. 10101011.
im ADAP C, IV/2, dok. 535, pp. 10601062.
195 pa Pol. 2, Rumnien und Deutschland, Bd. 3, II Balk. 494 R. zabeleka
od 28. februara 1936.
196 Ibid, pp. 23.
197
2. Avramovski, Pitanje Sovjetsko-rumunskog pakta, pp. 4253; upo
redi: C. Popisteanu, Romnia si Antanta Balcanica, Bukureti, 1968, pp.
202212.
1
98
2. Avramovski, o. c., pp. 188190.
242
jevih trupa po osvojenim predelima Abisinije.
199
Iako je ovim svo
jim javnim istupima na meunarodnim tribinama izazvao bes obo
jice evropskih diktatora, koji mu to nikad nee oprostiti, on je sada
neto realnije i smiljenije pristupio pregovorima sa SSSR-om. Iz-
begavano je veoma osetljivo pitanje prelaska sovjetskih trupa preko
rumunske teritorije a pristupilo se razgovorima o paktu o uzajamnoj
pomoi i uzajamnoj razmeni trupa, u stvari, prebacivanju trupa pre
ko tadanje granice na Dnjestru, u sluaju potrebe i to samo na
osnovu zahteva i odobrenja vlada, odnosno, o povlaenju tih trupa
im to zatrai vlada na ijoj su teritoriji privremeno stacionirane
trupe.
200
Nemaka vlada je bila obavetena od svojih dounika o nastav
ku i sadrini pregovora i odmah je pokrenula sav svoj propagandni
mehanizam u akciju protiv tih pregovora. Angaovane su i snage
susednih zemalja, koje su bile indirektno u slubi nemake politike,
meu kojima su vlade Kraljevine Jugoslavije i Poljske, kao savez
nice Rumunije, imale posebnu ulogu. U borbi protiv Tituleskua i
demokratskih i prosovjetskih snaga ukljuene su sve pronacistike
i konzervativne sile u Rumuniji. U tom trenutku u Rumuniji je pri
malo nemaku pomo 56 listova i asopisa, koji su svakodnevno pre
nosili i objavljivali vesti i lanke iz Nemake i na taj nain trovali
unutranju atmosferu i zavodili mase u Rumuniji u slubu nacistima,
ili, u krajnjem sluaju, u pasivno dranje prema akcijama zvanine
spoljne politike koju je u tim trenucima pokuavao da kreira Titu
lesku.
201
Oivljavan je strah od navodno osiljenog starog ruskog despo-
tizma, koji je sada pod crvenim zastavama krenuo u pohod na za
pad Evrope u cilju porobljavanja slobodnih naroda i drava na
elom ovom podruju i na jugoistoku u cilju ostvarivanja starog sna
ruskih imperatora za gospodarenje Carigradom, Dardanelima i svim
vanim sponama izmeu zapadnog i istonog sveta. Titulesku je op
tuivan kao crveni agent, koji prodaje svoju zemlju i celu Evropu.
Nacisti su na sav glas opominjali da je jedini spas protiv te opas
nosti, Nemaka, koja e biti u stanju ako joj prue podrku
druge buroaske zemlje, da uniti opasnost od boljevizma u Evropi
i svetu. U okviru slobodnih naroda nacisti su posebnu panju po-
DASIP PL, F IV/14; meseni izvetaj za mart 1936, pov. br. 10161 od
28. aprila 1936, pp. 3233; PA Pol. II b, Rumnien Bd. 3; izvetaj Pohamera
nr 584 od 16. marta 1936; uporedi: Nicolae Titulescu, Discusuri, dok. 56, pp.
482485; M. Vanku, o. c., pp. 150155.
200 Uporedi: J. Seba, La Russie et la Petite Entente dans la politique mon
diale, Prag, 1937; M. Beloff, The Foreign Policy of soviet Rusia, 19291941,
London, 1948, II; G. Zaharia, Aspects de la politique exterieure de la Romanie
durant les annees que precederent la deuxime guerre mondiale, u zborniku:
Nouvelles etudes dhistorie, publiciees a V occasion du XX Congrs des sciences
historiques, Vienne, 1965, Bukuresti, 1965; Survey of International Affairs 1936.
Oxford London, 1937, pp. 516525; I. M. Oprea, o. c., pp. 103109.
201
DASIP LP, IV/14; meseni izvetaj MIP KJ za april 1936, pov. br.
12759 od 23. maja 1936; DASIP CPB, III, 14. marta 1936, p. 167 i 25. juna
1936, p. 238. O prirodi faizma i njegovom irenju u Rumuniji, ire: Impotriva
fascismului, Bucureti, 197, p. 317.
16*
243
svecivali Rumunima, ukazujui im na mogunost da se osloncu
na Rajh mogu spasti od boljevike opasnosti i svrstati u svet no
vog poretka.
202
Antiboljevika histerija nacista i konzervativnih krugova u ve
ini zapadnih zemalja, uz mnoge druge faktore, dovela je do slab
ljenja talasa otpora agresivnim potezima Rajha i Italije. Na zapadu
su bili osorniji oni krugovi koji su bili za politiku usmeravanja Ne
make protiv SSSR-a. Posle pobede Narodnog fronta u Francuskoj
konzervativne snage su postale agresivnije.
U ovakvim uslovima poela je da opseda Tituleskua misao o
opasnosti koja bi mogla doi u sluaju sukoba dva velika rumunska
suseda: Nemake i SSSR-a, pri emu bi Rumunija, kao eventualno
manevarsko podruje jedne ili druge strane, veoma loe prola.
Pred takvom pretpostavkom raunalo se da bi za Rumuniju bilo
najbolje da ima sreene odnose i sa jednom i sa drugom silom. Kao
posledica ovih novih kalkulacija usledili su u aprilu i maju pokuaji
rumunske diplomatij e da se nau mogunosti za istovremeno prego
varanje sa Nemakom i SSSR-om i za uspostavljanje to boljih od
nosa sa Nemakom.
203
Meutim, ovi ponovljeni pokuaji Tituleskua
u Berlinu ovoga puta su jo osornije odbijeni. Nastavljena je podr
ka svih snaga u Rumuniji i van nje koje su radile protiv Tituleskua.
Podstrekavane su jo vie pronemake snage u susednim zemljama,
posebno u Jugoslaviji, protiv Tituleskua. Zbog toga je organizovana
i poseta ministra privrede, ahta, Maarskoj, Jugoslaviji i Bugar
skoj.
204
Titulesku je osetio da ima sve manje vremena da se obrauna
sa svojim nasrtljivim protivnicima i pourio je da to pre zavri
pregovore sa Sovjetskim Savezom. U junu 1936. godine pregovori su
zavreni i bio je usklaen tekst ugovora o uzajamnoj pomoi i pri
jateljstvu izmeu SSSR-a i Rumunije.
205
Uporeo sa zavravanjem poslova oko potpisivanja pakta o uza
jamnoj pomoi rastao je otpor reakcionarnih snaga u Rumuniji i
inostranstvu, naroito u vladama susednih zemalja, koje su ve zap-
livale u vode Treeg Rajha. Definitivno udruivanje dveju totalitar
nih sila, njihovo beskompromisno angaovanje protiv demokratskog
pokreta u Spaniji podstakli su jaanje reakcionarnog talasa u elom
svetu.
Titulesku se naao direktno pred plimom pronacistikog talasa i
uopte konzervativnih snaga u Rumuniji, koje su dobij ale sve za
maniju materijalnu i moralnu podrku od nemakih nacista.
206
202 pa, IV/336, Rumnien, Bd. 3; izvetaj nemakog poslanstva iz Buku
reta o ciljevima i metodima sovjetske politike u Rumuniji od 25. maja 1936.
203
2. Avramovski, o. c., p. 190.
204 CPB, I I I , 29. maja 1936, p. 272 i 25. juna 1936, p. 238; PA Ha, pol. IV,
B. Wirtschaft 6, Bd. 1; izvetaj nemakog poslanstva iz Budimpete B. nr. 474
od 22. juna 1936.
205 D. Tutu, o. c., pp. 188198.
206 DASIP LP, IV/14; meseni izvetaj MIP KJ za juni 1936, pov. br. 18389
od 24. jula 1936, p. 20; 2. Avramovski, o. c., pp. 195196; uporedi: Survay of
International Affairs 1937. I, Oxford London, 1938, p. 418; Impotriva fascis-
mului, Bucureti, 1971, pp. 96107.
244
Nemakoj hajci protiv Tituleskua pridruila se tampa i radio Mu-
solinijeve Italije, koja je bila otro pogoena Tituleskuovim smelim
istupanjima u Drutvu naroda za zatitu Abisinskog naroda.
207
Ogoreni protivnik bilo kakve saradnje sa Sovjetskim Savezom,
poljski ministar inostranih poslova Jozef Bek zvonio je na uzbunu i
ukazivao na navodno teku opasnost koju pakt izmeu SSSR-a i
Rumunije predstavlja za zemlje centralne Evrope. Agenture minis
tra Beka direktno su su se umeale u borbu protiv Tituleskua i nje
govih pristalica.
208
Najtei udarac Tituleskuu je zadavan direktno od saveznice i
lanice Male antante Kraljevine Jugoslavije.
209
Predsednik vlade
Kraljevine Jugoslavije, Milan Stojadinovi, uz podrku kneza Pavla,
poinje, od sredine 1936. godine, da radi na razbijanju Male antante
iznutra i na obezbeivanju boljih uslova za zbliavanje Jugoslavije
sa Nemakom.
210
Jedan takav korak predstavljalo je njegovo odbi
janje da uestvuje na sednici predstavnika vlada zemalja Male an
tante u Bukuretu, poetkom juna 1936, na kojoj je trebalo razgo
varati o problemima kolektivne bezbednosti. Neposredno pred sed-
nicu Titulesku je hitno doleteo avionom u Beograd i pokuao da
nagovori Stojadinovia da se pridrava saveznikih obaveza, ali u
tome nije uspeo.
211
Uee kneza Pavla na ovoj sednici samo je te-
tilo Tituleskuu. Tituleskuov predlog i predlog ministra inostranih
poslova ehoslovake, Benea, da lanice Antante sklope dodatne
paktove o uzajamnoj pomoi od svake agresije, odbio je knez Pavle,
jer nije hteo da se zameri Hitleru.
212
Vlada Milana Stojadinovia nastavila je sa opstrukcijama na
svim sledeim sastancima, koei sva nastojanja da se uz uee ze
malja Male antante stvori neka brana nadiranju Rajha ka jugoisto
ku Evrope. Nastojanja Tituleskua i Benea, na sastanku u enevi
27. juna 1936, da se ojaaju veze i utvrde principi zajednike odbra
ne zemalja Male antante i Balkanskog pakta uz podrku Francuske,
omela je delegacija Kraljevine Jugoslavije po nalogu Milana Stoja
dinovia i kneza Pavla.
213
207
Tajni arhiv grofa Ciana, Zagreb, 1952, pp. 2829.
2
8 DASIP LP, IV/14; meseni izvetaj MIP KJ za juni 1936, pov. br. 18389
od 24. jula 1936, p. 21.
29 Uporedi: E. Campus, Les relations roumaino-yugoslaves dans le con-
texte des pressions exercitees par la Troisime Reich, u zborniku, The Third
Reich, pp. 84106; . ,
30- ,
u zborniku: The Third Reich, pp. 171181; 2. Avramovski, The International,
isolation of Yugoslavia: An Objective of German Foreign Policy in the period
from 19331939, u zborniku: The Third Reich, pp. 259277.
210
M. Stojadinovi, Ni rat ni pakt. Rijeka, 1970, predgovor D. Bibera,
pp. 735.
211
DASIP LP, IV/14; meseni izvetaj MIP KJ za juni 1936, pov. br. 18389,
od 24. jula 1936, p. 21; 2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile, pp. 197
214; . . , - ... . 130131.
212 2. Avramovski, . ., . 215; DDF II/2, dok. 303, 304 i 318.
213
2. Avramovski, . ., . 215.
2 4 5
Napad konzervativnih snaga u Rumuniji i podrka koju su one
dobile van njenih granica bili su tako snani da je Titulesku morao
da se vrati sa meunarodne Konferencije o plovidbi kroz crnomor
ske moreuze, koja se odravala u Motreu, i da dokazuje ispravnost
svoje borbe i politike linije.
Zahvaljujui podrci koju je u tom trenutku dobio od vlada
Francuske i ehoslovake i svojoj odlunosti on je uspeo da uutka
protivnike u Bukuretu i da 15. jula 1936. izdejstvuje podrku vei
ne lanova rumunske vlade za svoju politiku.
214
Vraajui se nazad,
i precenjujui trenutni uspeh, Titulesku je izjavio da je u tadanjim
uslovima jedini pravi put da Rumunija osigura svoju bezbednost
oslanjanjem na SSSR.
215
Bile su to krupne rei za jedno do kraja ne
sigurno i prenapregnuto doba, u kome su iz dana u dan jaale naj
konzervativnije snage u svetu.
Ovo je dovelo do jo jaeg okupljanja svih protivnika saradnje
sa SSSR-om. I one snage koje su ranije bile sklone saradnji sa Raj-
hom, ali su iz taktikih razloga lavirale, kao to su to inili kralj i
dvor, definitivno su odbacile Tituleskua i na taj nain unitile svaku
dalju mogunost saradnje Rumunije sa Sovjetskim Savezom.
216
Kralj i rumunska buroazija nisu smeli da se do kraja izjasne
i deklariu za definitivnu orijentaciju prema Rajhu, zato to
su jo uvek bili jaki uticaji Francuske u zemlji, a takoe i francus
kog i ehoslovakog kapitala u privredi Rumunije. Zbog toga je u
novu vladu za ministra inostranih poslova izabran pariki student
i formalno profrancuski opredeljen bivi ministar finansija Viktor
Antonesku (Victor Antonescu). Pod platom nastavljanja profran-
cuske orijentacije nastavljen je jo bri proces razbijanja starog sis
tema bezbednosti i istiskivanje uticaj a Francuske, uz istovremene
pripreme za uvlaenje Rumunije u sferu interesa Treeg Rajha.
217
Nova vlada Rumunije bila je jedinstvena po pitanju ruenja
svih moguih puteva za nastavak razgovora o saradnji sa istonim
susedom, Sovjetskim Savezom.
218
Padom Tituleskua, u redovima
rumunske buroazije naputena je definitivno mogunost oslonca
Rumunije na SSSR u svim uslovima, ukljuujui i eventualnu ag
resiju Rajha. Istovremeno je pojaano oivljavanje protivsovjetskih
oblika delovanja rumunske spoljne politike, koji su u vreme Titu
leskua bili oslabili. Tako je vaskrsnulo prijateljstvo sa Poljskom na
liniji pojaane borbe protiv komunizma. Isto tako pojaane su veze
214 N. Titulescu, Discursuri, dok. 66, pp. 536540 i dok. 68, pp. 543548.
215
2. Avramovski, . c., pp. 199200; DASIP LP, IV/14, meseni izvetaj
za juli 1936, pov. br. 20791 od 25. avgusta 1936.
216
DASIP AP, F 24; meseni izvetaj MIP KJ za avgust 1936, pov. br.
23587 od 28. septembra 1936, pp. 2526; , 19181970, ,
1971, pp 212214; 2. Avramovski, Pitanje sovjetsko-rumunskog pakta . . .
pp. 5389.
2
17 , tom XIX, dok. 279, 288, 309, 318.
218 Ibid., dok. 309, pp. 477 i 365, p. 576.
246
sa vladom Milana Stojadinovia, dok je saradnja sa vladom ehoslo
vake poela da slabi.
219
Pred svetom obnarodovana i zvanina politika nove vlade i kra
lja Karola bila je, kao i politika Milana Stojadinovia, neutralistika
i prijateljska prema zapadnim silama i prema Nemakoj, ali u su
tini pronemaka. itav unutarnji tok razvoja Rumunije i njene
spoljne politike lagano su vodili ukljuivanju Rumunije pod uticaj
Treeg Rajha. Antinacistiki opredeljenu vladu ehoslovake Re
publike sve vie su naputali njeni saveznici Rumunija i Jugoslavija.
Disharmonija u politici i stavovima zajednikih organa Male antan
te, vodila je dezintegraciji ovoga saveza. Jedan od prvih koraka
odumiranja Male antante bila je odluka, koju su nametnule delega
cije Rumunije i Jugoslavije, da svaka od lanica moe po svojoj vo
lji sklapati sporazume sa treim dravama.
220
Nosioci nove orijentacije u spoljnoj politici Rumunije bili su
svesni da su stari odnosi, graeni decenij ama, ostavili jake tragove
u mnogim oblastima drutvenog ivota u Rumuniji. Francuska je jo
uvek imala veoma jake pozicije u ulozima inostranog kapitala, u
vojsci, u kulturi itd. Stoga je opreznost u radu vladajuih krugova
u Rumuniji, posebno ministra inostranih poslova Antoneskua, bila
sasvim razumljiva. Ova opreznost bila je do te mere prisutna da su
i sami Nemci izrazili svoje nezadovoljstvo novim ministrom ino
stranih poslova. U jednoj analizi Auswrtiges Amta o kretanjima u
Rumuniji, od 25. septembra 1936, direktno se kritikuje rad ministra
Antoneskua, koji i dalje ostaje vezan za Francusku. Ovde je ipak
konstatovano zadovoljstvo to je potpuno otklonjena opasnost vezi
vanja Rumunije za Sovjetski Savez i njegovu spoljnu politiku.
221
Ali
vodei nacisti u Nemakoj su se brzo mogli uveriti da je to bila
samo dobro smiljena taktika ministra Antoneskua, vlade i kralja
Karola.
Razvoj dogaaja u meunarodnim odnosima u svetu iao je u
prilog breg i otvorenijeg priklanjanja rumunske vlade Nemakoj.
Stvaranjem saveza totalitarnih sila, pod nazivom Osovina Rim
Berlin, krajem oktobra 1936, definitivno je bila opredeljena budua
linija burnog razvoja Evrope, koja e se karakterisati brom polari
zacijom snaga u veini zemalja, pa i u zemljama jugoistone Evrope.
Ova polarizacija i u Rumuniji, pod dejstvom mnogih unutarnjih i
spoljnih negativnih inilaca, ila je u korist konzervativnih snaga i
sila meunarodnog faizma.
U sve povoljnijim uslovima delovanja pronacistike snage u
Rumuniji zahtevale su odreenije izjanjavanje svojih prijatelja u
219
DASIP LP, MIP KJ, F IV/14; meseni izvetaj za septembar 1936, pov.
br. 25781 od 28. oktobra 1936, pp. 2830; . H. , -
19331938 .
, 25. , , 1958,
2. Avramovski, . ., . 202204.
220
2. Avramovski, . ., . 206; . Vanku, . ., . 161162.
221
PA Pol. IV, 334 Rumnien 2, Bd. 1; analiza stanju u Rumuniji pol.
IV 2837 II od 25. septembra 1936; 2. Avramovski, Pitanje Sovjetsko-rumunskog
pakta ..., pp. 8086.
247
Nemakoj u pogledu rumunskih granica i posebno u odnosu na zah
teve maarskih pronacista u vezi revizije rumunskih granica. Ovo
pitanje je bilo neobino vano u borbi za pridobijanje buroaskih
partija, koje je strah od revizija granica gurao u protivniki tabor
ili neutralnost. Posle Musolinijevog govora u Milanu, novembra
1936, i obeanja koja je dao maarskim revizionistima, pitanje revi
zije granica postalo je najvanije pitanje rumunske spoljne politi
ke.^
22
Protiv Musolinijeve izjave ustale su sve buroaske snage u
Rumuniji, ukljuujui tu i pronacistiki opredeljene slojeve drutva,
koji su hitno zahtevali komentare vlade Nemake u vezi sa ovim
izjavama Musolinija, tada ve vernog saveznika Rajha.
Berlinu nije bilo ni malo lako da odgovori, jer su odgovor zah
tevali isto tako i prijatelji u Budimpeti. Zatadak da pronae naj
povoljnije reenje ove politike enigme dobio je ef spoljnopolitikog
ureda NSDAP, Alfred Rozenberg. Njegov odgovor objavljen u listu
Vlkischer Beobachter, od 15. novembra 1936, nije zadovoljio prija
telje nacistike Nemake u Rumuniji, ali je u isto vreme rasrdio
prijatelje nacistike Nemake u Budimpeti. I pored priznate maj
storije u pronalaenju, u ovakvim i slinim prilikama, nategnutih
i teorijski nedoreenih objanjenja, Rozenberg je ovom prilikom do-
iveo neuspeh. Jer izraavanje razumevanja za opravdane zahteve
maarskih revizionista i priznavanje celovitosti i integriteta Rumu-
'nije, bile su nepomirljive protivurenosti, kakve e ostati sve do
Bekog diktata 1940, pa i posle njega.
Usledila su pitanja, protesti, pa ak i pretnje sa obe strane. U
akciju se direktno ukljuio i jedan od najuticajnijih pronacista u
Rumuniji, George Bratianu. Prilikom posete Nemakoj i susreta sa
nacistima i samim Hitlerom, dominiralo je pitanje revizije granica i
zatite celovitosti teritorije Rumunije. Hitler i njegovi saradnici tre
balo je da se izjasne protiv ruenja versajskog sistema i preraspodele
spornih teritorija, koje su bile nastanjene Maarima i Rumunima.
Trudei se da ne izgubi ni na jednoj ni na drugoj strani Hitler je i
ovoga puta dvosmisleno izjavio da e uzeti u obzir maarske elje,
ali je istovremeno dao vrsto obeanje Rumunima, ukoliko budu
saraivali sa Nemakom, da e im pruiti punu zatitu.
Bratianu i njegovi istomiljenici mogli su da budu nezadovoljni,
ali se vie nije moglo nazad. U strahu od komunizma oni su toliko
podravali nacizam da vie nisu imali drugog izbora.
Bilo je to sasvim jasno i onima u Rumuniji koji su raunali na
mogunost laviranja izmeu zemalja totalitarizma i zapadnih demo-
kratija. Predsednik vlade Tataresku, u razgovoru sa nemakim pos
lanikom Fabriciusom, 17. novembra 1936, izrazio je spremnost da
razvija sve tenju saradnju sa Nemakom, koja je naroito u oblasti
privrede i trgovine, ve dosta odmakla. On je ovom prilikom poseb
no podvukao obostrani znaaj privredne saradnje i posebno saradnje
222
DASIP LP, F IV/14; MIP KJ, meseni izvetaj za novembar 1936, pov.
br. 30414 od 23. decembra 1936; uporedi: J. Petersen, Hitler Musolini, Die
Entstehnug der Achse Berlin Rom 19331936. Tbingen, 1973, pp. 490492.
u oblasti naoruanja i opreme rumunske armije.
223
Slina obeanja
Fabriciusu je dao i ministar inostranih poslova Antonesku, 9. de
cembra 1936. godine.
224
Tako su se u Rumuniji, u drugoj polovini 1936, odigrale velike
promene, kako u unutarnjoj tako i u spoljnoj politici, koje e uslo-
viti novi smer razvoja unutarnje i spoljne politike ove zemlje. Na
tlu Rumunije rasplinuo se, polovinom 1936, najsnaniji talas protiv
nadiranja nacizma prema jugoistoku, koji je podizao i vodio Nikolae
Titulesku. Nacisti nisu naili na tako snaan i dugotrajan otpor na
podruju jugoistoka sve do martovskih dogaaja 1941. godine u Ju
goslaviji. Pri tome se mora imati na umu da je Titulesku vodio bor
bu na dva podjednako ilava fronta: protiv najreakcionarnijih snaga
u zemlji i istovremeno protiv saveznika tih snaga u svim susednim
zemljama, prijateljskim i neprijateljskim. Upornost Nikolae Titule
skua najbolje je uoio i analizirao uvodniar lista Izvestija, 1. sep
tembra 1936, kada je istakao da je Titulesku vodio borbu za odbra-
nu sve ugroenijih nacionalnih interesa rumunskog naroda i u isto
vreme interesa mira svih naroda jugoistone Evrope. Titulesku je,
na samom poetku, procenio svu opasnost ekspanzije Treeg Rajha,
koji je kao svoje uzletite u carstvo evropskog gospodstva izabrao
prirodno bogati i politiki razjedinjen jugoistok Evrope. U stvaranju
brane protiv te opasnosti Titulesku je pozivao sve antinacistiki
opredeljene snage. Titulesku je realno sagledao mogue mesto i
ulogu SSSR-a u suzbijanju velike opasnosti koja se irila sa Rajne.
Reakcija u Rumuniji, udruena sa reakcijom s polja, omela je veliku
zamisao Tituleskua i stavila branu izmeu Rumunije i SSSR-a i
Rumunije i zapadnih demokratija, ostavljajui je potpuno otvorenu
prema Nemakoj.
225
Jedan drugi novinar, sa druge strane zemaljske kugle, iz Sjedi
njenih Amerikih Drava, dao je izvanredne procene negativnih
posledica obaranja Tituleskua za Rumuniju i za demokratski svet
uopte. On zakljuuje da obaranje Tituleskua sa kormila rumunske
demokratije definitivno oznaava poetak kraja francuskog uticaja
u Rumuniji i otvaranje nove ere orijentacije rumunske vladajue
klike u duhu elja i stremljenja rumunskog dvora prema Nemakoj.
Ovaj izveta predvia skori raspad Male antante i izolaciju eho
slovake, kao i sve teu ugroenost ehoslovake od Hitlerovog po
hoda na jug. Uz to, vizionarski prorie da e jedan od sledeih ko
raka nacista biti zahtev autonomije za sudetske Nemce, to e nemi
novno dalje da vodi ka produbljivanju jaza i razvijanju sukoba iz
meu totalitarnih i demokratskih snaga u svetu.
226
Na nesreu tadanjih generacija, predvianja ovoga oveka su
se obistinila.
223
PA Pol. IV/334, Rumnien II Bd. 1; izvetaj nemakog poslanstva iz
Bukureta nr. 2840 od 17. novembra 1936.
224 pa Pol. IV/334, Rumnien 2 Bd. 1; izvetaj nemakog poslanstva iz
Bukureta nr. 3098 od 9. decembra 1936.
225 DASIP CPB, III, 7. septembra 1936, pp. 6566.
22
6 DASIP CPB, III, 31. avgust 1936, p. 78.
Kralj Karol i Kralj Aleksandar u Rumuniji 1934.
U organizaciji ubistva kralja Aleksandra 9. oktobra 1934. u Marseju bio je
umean i meunarodni faizam
2 5 0
Predstavnici Male antante: Krofta, Milan Stojadinovi i Titulesku
lanovi JRZ pozdravljaju faistikim pozdravom Milana Stojadinovia,
pretsednika vlade, na zboru u Beogradu
251
G l a v a p e t a
UVRIVANJE I PROIRIVANJE VEZA I SARADNJE
SA OSTALIM BALKANSKIM ZEMLJAMA
1. PROIRIVANJE VEZA I SARADNJE SA BORISOVOM
BUGARSKOM
Ranije utvren i u praksi primenjivan sistem nemake spoljne
politike da delu je u etapama, uz sukcesivno savlaivanje i neutra-
lisanje otpora i brana koje su sputavale nemaku ekspanziju prema
jugoistoku Evrope, uslovili su, u prvim godinama nacistike vlasti
u Nemakoj, neto slabije interesovanje za udaljenije balkanske zem
lje kakva je bila Bugarska. Zbog toga neki istoriari novije istorije
misle da Trei Rajh u prvim godinama ekspanzije nije pridavao zna
ajniju panju negovanju veza sa Bugarskom i njenim junim i
istonim susedom, izuzev u oblasti spoljnotrgovinske razmene.
1
Tvrdnja, u ranije pomenutom referatu Odeljenja NSDAP za
jugoistok, od 27. oktobra 1934, da Bugarska, s obzirom na njen me
unarodni poloaj i njene privredne, politike i vojne mogunosti,
moe da ima u nemakoj spoljnoj politici na jugoistoku Evrope samo
drugostepeni znaaj, odnosila se direktno na mogunosti Bugarske
u razbijanju postojeih privrednih i politikih odnosa na jugoistoku
Evrope i njenoj stvarnoj ulozi u brem prodoru Nemake na jugo
istok. Bugarska, kao mala i pobeena zemlja, od kraja prvog svet-
skog rata nalazila se na strani nezadovoljnika i mogla se prekim
putem i bez mnogo napora ukljuiti u politiku koju je protiv Ver-
saja vodila Nemaka.
Daleko vei znaaj su imale Kraljevina Jugoslavije i Rumunija,
odnosno zemlje posredstvom kojih je trebalo prvo oslabiti a zatim
potpuno razbiti postojei sistem kolektivne bezbednosti koji je bio
protiv revizionistikih sila, a, u krajnjem sluaju, bio je usmeren
protiv totalitarnih zemalja. Ali, u tom referatu od oktobra 1934. ve
je ukazano na iroke mogunosti ekonomskih i privrednih veza
izmeu industrijske Nemake i agrarne Bugarske. Tako je Bugarska
ipak dobila vei znaaj u snabdevanju nemake industrije, to je
posebno bilo vano u periodu uspona Rajha i izgradnji njegove
i Vidi: Gerhard L. Weinberg, The Foreign Policy of Hitlers Germany,
Diplomatic Revolucion in Europa 193336, The University of Chicago Press,
Chicago and London, 1970, p. 119.
255
oruane moi.
2
Da je to bilo tano pokazae sve ire interesovanje i
sve intenzivnije angaovanje nacista na tlu Bugarske u narednoj
1935, godini.
Ako se izvri dublja analiza kretanja veza i odnosa Rajha i Bu
garske u prvim godinama nacistike vladavine u Nemakoj, dolazi
se do zakljuka da je interesovanje Rajha za Bugarsku, kao zemlju
iz tabora pobeenih i zemlju sa bogatim agrarnim vikovima, bilo
znatno.
3
Ono je dolazilo obostrano iz Bugarske i iz Nemake, a os
nova takvog interesovanja bila je slina sudbina ovih zemalja u pr
vom svetskom ratu i na mirovnim pregovorima, otrina posledica
ekonomske krize i komplementarnost interesa jedne industrijske i
jedne agrarne zemlje. Buroazija i vladajui krugovi obe zemlje, jo
pre dolaska nacista na vlast u Nemakoj, prieljkivali su krah Evro
pe stvorene Versajskim mirom i ispravke granica.
4
Posle 1933. ovaj
zadatak je postao, uz antikomunizam, osnovni moto nemakih naci
sta i velikog dela bugarske buroazije.
Prikrivanje nam era i elja prema Bugarskoj bilo je uslovlj eno,
u prvim godinama nacistike vlasti u Nemakoj i nekim drugim
faktorima, kakvi su bili: uticaj Musolinijevog faizma u ovoj zemlji,
odsustvo nemake nacionalne manjine u Bugarskoj i susednim bal
kanskim zemljama Turskoj i Grkoj itd.
Nezadovoljstvo italijanske i bugarske buroazije rezultatima
prvog svetskog rata, a takoe i rodbinske veze kraljeva Italije i Bu
garske omoguili su jak upliv Musolinijevih faista u Bugarskoj ve
poetkom dvadesetih godina.
3
Nacisti, u borbi za svoje mesto u
2
Uporedi: 2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile 19351937. Pro-
sveta, Beograd, 1938, p. 252.
3
Sire ovom: . H. ,
19331938 . ,
25. 1958, . 4148; -
, , 1969, . 561564; . ,
19221943, , 1976, . 241263;
. ,
19341936, , 1977; . . ,
XIX XX . -
:
, , 1971, . 342; C. Hollingworth, Bulgaria, u zbor
niku radova: Hitlers Route to Bagdad, London, 1939. pp. 159216; Lj. ivkova,
The economic Policy of Germany and Britain in Sauth-Eastern Europe on the
Eve of the Second Warld War, u: Etudes Balkaniques 1, Sofia, 1969. pp. 3641;
M. Deyanowa, Strukturwandlungen in der landwirtschaftlichen Produktion und
Aussenhandel Bulgariens, u asopisu: Leipziger Vierteljahrschrift fr Sdost
europa, 2. Jg. 1938, nr. 4, pp. 274285, isti autor: Die Wirtschaftspolitik Bulga
riens seit 1930, isti asopis, 3, jg. 1939, nr. 1, pp. 99116.
4
PA, Abr. TT b, Bulgarien, Bd. 1, Izvetaj sa putovanja kroz Bugarsku
i Jugoslaviju Wilhelma Conrada Gonolla, nr. 2 II Balk. 2241 od 22. sep
tembra 1933.
5
. ,
u zborniku: Actes du Premier congres international des etudes balka-
nique et Sud-Est europennes, V, Sofia, 1970, Ovde autor dokazuje da je fai
zam poeo u Bugarskoj 1923. i sa manje ili vie moi ostao vodea snaga u
Bugarskoj sve do 1944. godine.
9 1929 . 9.
1944 . ..
,
.229.
Bugarskoj, morali su da vode taktiku borbu za neutralisanje i istis
kivanje onoga to je Musolinijev faizam uspeo da izgradi za protek
lih desetak godina. Bez sumnje da je i to bio jedan od razloga tako
opreznog i prividno postepenog nastupa Rajha prema Bugarskoj u
prvim godinama nacistike vladavine u Nemakoj. Odsustvo brojni
je nemake nacionalne manjine u Bugarskoj nije dozvoljavao one
oblike i metode infiltracije nacionalsocijalistike ideologije kakvi su
vreni na primer u Sudetima, Austriji, pa i u Jugoslaviji i Rumuniji
gde je ivelo mnogo Nemaca.
Uz odsustvo drugih mogunosti, Rajh je u prvim ekspanzionis
tikim nastupima prema Bugarskoj morao da koristi privredne i tr
govinske veze kao osnovni vid prodiranja u ovu zemlju. Slabe ili
nikakve mogunosti u drugim oblastima saradnje morale su biti
proporcionalno nadoknaene u privrednim i trgovinskim odnosima.
Porast spoljnotrgovinske razmene Bugarske sa Nemakom bio je
bri nego to je to bio sluaj sa bilo kojom drugom evropskom zem
ljom. On e se u prve tri godine od 1933. do 1936, i pored mnogih
jo potpuno neraienih pitanja iz oblasti plaanja, carinskih ta
rifa i drugih prisutnih problema na temelju trgovinskog ugovora,
koji je nasleen iz vajmarskog vremena, vie nego udvostruiti.
6
Uporedo sa jaanjem privrednih veza, poee razvijanje poli
tikih veza i saradnje koje e se obostrano nego vati. Oslonac ovih
veza bio je deo bugarske buroazije, koji je priao i prihvatio na
cionalsocijalizam i totalitarizam iz istih pobuda i u dosta slinim
uslovima, kakvi su bili u Nemakoj.
Malo je zemalja u Evropi u kojima su se posledice prvog
svetskog rata toliko negativno odrazile kao to je to bilo u Bugar
skoj. Agrarna kriza produbljivala je unutarnje protivurenosti koje
su snano potresale Bugarsku.
U Bugarskoj, kao i u Nemakoj, postojao je i delovao veoma
snaan radniki i demokratski pokret. Sve snanije i sve uspenije
akcije radnika i seljaka uslovljavale su okupljanje najkonzervativ
nijih delova bugarske buroazije.
7
Strah od komunizma, radnike klase i revolucije uslovljavao je
potiskivanje parola o reviziji mirovnih ugovora ili bar njihovo od
laganje i traenje novih oblika i naina povezivanja konzervativnih
snaga. U nesigurnim unutarnjim prilikama bezbednost i sigurnija
perspektiva su oekivane kroz oslonac uglavnom na velike sile U re-
6
2. Avramovski, . ., . 115116; isti autor, Sukob interesa Velike Bri
tanije i Nemake na Balkanu, Istorija XX veka II, Beograd, 1961, pp. 1119.
7
, III, 1964, pp. 256260; ,

(19291935), ,
, ,
, 1972, . 7580; . ,
-
(19341939), , ..., . 8186. . ,

, .. 8792.
17
257
ovima buroazije formiraju se razne struje: proitalijanska koja je
imala glavni oslonac u dvoru, pronemaka koju je podravao dvor a
predvodile najkonzervativnije politike struje, meu kojima je glav
nu ulogu imao nacionalistiki pokret Cankova (prof Aleksandar Can-
kov), profrancuska koju je zastupao povremeno i car Boris, ali koju
su stvarno podravali neki lanovi vlade, kao na primer, dugododi-
nji ministar inostranih poslova Bugarske, Batalov (Kota Batalov),
zatim, proengleska, koju su nametali neki konzervativni krugovi
Engleske i delovi bugarske buroazije itd. U ovakvim uslovima pli-
vajua ili lavirajua spoljna politika Bugarske traila je oslonac u
susednim balkanskim zemljama sa slinim spoljnopolitikim opre-
deljenjlma. Na bazi taktikog laviranja, ali stvarne i konstantne ori
jentacije prema novoj sili Evrope Treem Rajhu, dolo je ve u
1933, do poboljanja odnosa izmeu Bugarske i Jugoslavije, koje e
svesrdno podravati Berlin do definitivnog uvlaenja obe zemlje u
Trojni pakt, 1941. godine.
Vlada Muanova (Nikola Muanov), koja je u svom sastavu i u
politikim grupacijama na koje se oslanjala imala grupe i pripad
nike svih pomenutih spoljnopolitikih orijentacija, ve u prolee
1933. poela je da radi na poboljavanju odnosa sa Jugoslavijom.
8

Na osnovu amnestije poeli su da se vraaju politiki emigranti iz
Jugoslavije. U to vreme na eleznikoj stanici u Beogradu sastali su
se predsednik vlade Jugoslavije, Bogoljub Jefti i predsednik bugar
ske vlade, Nikola Muanov koji je bio na proputovanju kroz Beo
grad, ime je probijen led u jugoslovensko-bugarskim odnosima. U
isto vreme odrani su kontakti izmeu pretstavnika Bugarske i Ne
make. U tom sklopu usledila je i poseta Cankova Berlinu i njegovi
razgovori sa vodeim nacistima o mogunostima saradnje.
9
Neposredno posle neuspelog pokuaja Musolinija da sklapanjem
etvornog pakta obezbedi dominaciju Italije na Balkanu, Musolini
pokuava, jo jednom da neutralie razlike izmeu Bugarske, Grke
i Turske i da ih udrui u jedan blok koji bi bio pod uticajem Italije.
Ovu ideju nisu prihvatili Grci i Turci, kao ni vei deo bugarske vla-
dajue buroazije, koji je oekivao rasplet zamrenih pitanja na jugo
istoku Evrope od drugih sila na severozapadu i zapadu Evrope, na
prvom mestu od nacistike Nemake.
10
Upravo uz podrku nacista
oni su eleli da zadovolje svoje teritorijalne pretenzije prema Tur
8
DASIP LP, F 11/14; MIP KJ, meseni izvetaj za januar 1933, pov. br.
5010 od 28. III 1933. Sire: . .., pp. 262263; . ,
. ., . 241143; . ,
1933 1934 . , -
20 , 1972, . 143164; . . , -
- , 19331937.
, 4/1968, . 330. V. Bystricky, Nove tendencie v zahraninej politike
balkanskyh tavov zaiatkom 30. rokov, Slovenske Studie X, Bratislava, 1968,
pp. 113153.
9
DASIP LP, 11/14; MIP KJ, Meseni izvetaj za april 1933, pov. br. 2910
od 12. maja 1933.
10
Ibid, izvetaj za juli 1933, pov. br. 713 od 7. septembra 1933, , III
17. jula 1933, pp. 187189. ..., . 262; . . ,
- ..., . 31.
258
skoj i Grkoj i omogue bolje uslove u pogledu suzbijanja komu
nistike opasnosti u zemlji. Zato je bugarska buroazija odbila sa
radnju sa susednim zemljama u vezi sa irom evropskom akcijom
oko definisanja pojma agresora, koja je bila usmerena protiv revan-
istikih zemalja. Konvenciju o definiciji pojma agresora prihvatile
su i potpisale sve zemlje jugoistone Evrope izuzev Bugarske.
Izjava nemakog minitsra privrede Hugenberga (Alfred Huge-
berg), na Svetskoj ekonomskoj konferenciji u Londonu, o nemakom
pravu na ivotni prostor na istoku i jugoistoku Evrope, u leto 1933,
izazvala je strah i revolt u svim zemljama ovoga regiona, osim
Bugarske.
11
Nije bilo sasvim sluajno da su sve izrazitija nastojanja vlada-
jue bugarske buroazije da se izmiri sa jugoslovenskom buroazi
jom jaala uporedo sa nastojanjima vladajue jugoslovenske buro
azije da se priblii Treem Rajhu i ostvari s njim tenju saradnju.
Obostrane tenje Bugarske i Jugoslavije za pribliavanjem pojaane
su posle potpisivanja Grko-turskog pakta u Ankari 14. septembra
1933. godine.
12
Bugarska buroazija je smatrala da je ovaj pakt direktno usme-
ren protiv lana 48. Nejskog ugovora, kojim je bilo obeano Bugar
skoj, dovoljno nedefinisano, pravo ekonomskog izlaza na Egejsko
more. Ovaj pakt je, uz ostale uzroke, uticao na jaanje nove taktike
u spoljnopolitikim odnosima, taktike smirivanja odnosa sa pojedi
nim susedima iz antirevizionistikog tabora u cilju pojaane borbe
protiv ostalih antirevizionistikih zemalja. Za ovo je izabrana Jugo
slavija, sa ciljem da se pojaa revizionistika politika prema Turskoj
i ostalim zemljama. To ipak nije znailo da se ad hoc skinulo s dne
vnog reda granino pitanje prema Jugoslaviji i pitanje Makedonije,
ve je dolo samo do njihovog odlaganja. U sklopu ovih novih opre-
deljenja dolo je do susreta kraljeva Jugoslavije i Bugarske na e-
leznihkoj stanici u Beogradu 18. novembra 1933. Bio je to prvi
susret dvojice monarha i najkrupniji korak na planu izmirenja dve-
ju buroazija posle prvog svetskog rata. Ovaj susret je pozdravila
zvanina tampa obe zemlje.
Usledio je pokuaj Turske da pobolja odnose sa Bugarskom i
oslabi jugoslovensko-bugarsku saradnju, koja je mogla nakoditi
postojeim odnosima na Balkanu.
Nasuprot srdanom susretu u Beogradu, ministar inostranih po
slova Turske, Rudi Bej, hladno je doekan u Sofiji, 20. septembra,
a predlog da se potpie pakt izmeu Bugarske i Turske je odbijen,
odnosno bugarska vlada je pristala samo na produenje Pakta o pri
jateljstvu iz 1929, koji je marta 1934. trebalo da istekne.
13
11
DASIP LP, 1/14, MIP, meseni izvetaj za maj, pov. br. 11510 od 14.
juna 1934, i za juni, pov. br. 820 od 15. jula 1933.
12
Ibid. meseni izvetaj za avgust 1933. pov. br. 782 od 6. oktobra 1933,
meseni izvetaj za septembar 1933, pov. br. 1984, od 14. novembra 1933.
13
DASIP PA, F 18, MIP KJ poslanstvu u Ankari, pov. br. 18954 od 3.
oktobra 1933, izvetaj pov. br. 354 od 15. novembra 1933. Uporedi: . .
. ., . 143.
17
259
Razumljivo je da novo opredeljivanje Bugarske u spoljnoj poli
tici nije dolo samo zbog afiniteta Bugarske prema bratskom slo
venskom narodu ve i zbog orijentaciie kralja Aleksandra i vlada-
juih grupa na koje se on u to vreme oslanjao. I jedan i drugi reim
patio je od slinih bolesti: jakih revolucionarnih, nacionalnooslobo-
dilakih i demokratskih pokreta, pa su monarsi Aleksandar i Boris
najsigurniji oslonac spolja u borbi protiv opasnosti u zemlji, videli
upravo u novoj nacionalsocijalistikoj Nemakoj.
Tenje i konkretni koraci na pribliavanju Bugarske i Jugosla
vije izazvali su uznemirenje i reagovanje kod svih suseda, posebno
kod Italije, koja je u tome sagledavala mogunost jaanja jugoslo-
venskih pozicija u jugoistonoj Evropi, sa ime se italijanska vlada
nije mogla pomiriti. Do kraja 1933. usledile su akcije susednih dr
ava u cilju suzbijanja i ometanja vreg povezivanja dveju sloven
skih zemalja na jugoistoku Evrope ili, pak, usmeravanju njihove
saradnje u smislu odravanja postojee ravnotee. Polovinom oktob
ra iste godine, na putu za Ankaru, rumunski ministar inostranih po
slova Titulesku uinio je kratku posetu Sofiji, a odmah iza toga
glavni grad Bugarske su posetili i ministar predsednik Maarske
Gembe i ministar inostranih poslova Maarske Kanja. Krajem
oktobra usledio je susret rumunskog i bugarskog monarha. Svi ovi
susreti i drugi potezi imali su cilj da potpuno ometu ili da bar svedu
jugoslovensko-bugarsku saradnju u eljene okvire. Gembe je nas
tojao da na svaki nain zadri Bugarsku kao partnera Maarske
protiv Kraljevine Jugoslavije. Rumunski, grki i turski dravnici
eleli su da kontroliu kontakte i saradnju Bugarske i Jugoslavije i
da, ukoliko ve doe do nekih sporazuma, to bude na nivou balkan
skih zemalja.
14
U vreme kada su ruku prijateljstva Bugarskoj nudili svi njeni
susedi, car Boris nije zaboravio sile u koje su bile uperene njegove
nade, Nemaku i Italiju, kao ni na obavezu da se sa njima o svemu
posavetuje. On je, 20. oktobra 1933, primio nemakog poslanika u
Sofiji Rimelina (Eugen Rmelin), s njim razgovarao o poloaju Bu
garske i o moguim putevima njene spoljne politike. Kralj Boris se
prethodno, na neupadljiv nain, izvinio zbog svog dugog obilaznog
puta oko Nemake, u septembru 1933, kada je posetio Svajcarsku,
Italiju, Francusku i Englesku. Razgovarano je i o gleditima vlada
ovih zemalja na odnose u jugoistonoj Evropi i na probleme koji
postoje meu ovim zemljama i narodima. Kralj Boris je posebno
ukazao na tekoe koje izaziva neprijateljski stav Musolini ja prema
Jugoslaviji, iz ega proistie i negativno dranje Rima zbog pribli
avanja i saradnje Sofije i Beograda.
15
Bio je to jedan od stalno pri
sutnih inilaca koji su negativno uticali na inae, veoma razvijene
politike i privredne odnose Bugarske i Italije. Iz ovog izlaganja
14
DDF, 1/5, dok. 30, 115, 185, 240 i 347, DASIP LP, II/14, meseni izvetaj
za oktobar 1934.
15
. , - -
, :
, , 1972, . 347356; ADAP , II/l, dok. 22, . 36. uporedi: Sur
vey of International Affairs, 1934, p. 515.
cara Borisa vidi se da orijentacija Bugarske prema Jugoslaviji nije
nailazila na negodovanje zapadnih saveznika, naroito ne Britanaca,
ali je pri tome priznao da su ga Francuzi hladno primili. Kralj Bo
ris je istakao znaaj saradnje sa Jugosalvijom, znajui dobro da to
eli i Firer.
16
U strahu da ne doe do bilateranog bugarsko-jugoslovenskog
sporazuma, susedi Jugoslavije iz saveza Male antante i ostale bal
kanske zemlje iz tabora antirevizionistikih zemalja, pojaale su,
rajem 1933, napore na stvaranju Balkanskog sporazuma sa Bugar
skom ili bez Bugarske.
17
U itavoj akciji oko izgradnje pakta, dranje Nemake bilo je,
uglavnom, neutralno. injenica da je pakt graen na paroli: Balkan
balkanskim narodima, sa tenjama oslobaanja od tutorstva velikih
sila, dozvoljavala je mogunost da pakt vie koristi nego teti inten
cijama i namerama nemake politike na Balkanu. U vremenu dok
je Nemaka bila jo slaba i njoj je najvie odgovaralo odravanje
postojeeg stanja, uz lagani proces istiskivanja uticaja Francuske i
Italije sa ovog prostora, kako bi u perspektivi ojaana Nemaka ne
smetano mogla da zaposedne stvoreni vakuum.
18
Uz formalno pokazivanje slabog interesovanja na evropskoj po
litikoj sceni za Bugarsku, Rajh je istovremeno sa ovom zemljom
intenzivno unapreivao privredne i trgovinske veze. Na temelju
nasleenog ugovora iz vajmarskog perioda, samo u prvoj polovini
1933. poveano je uee Nemake u bugarskom izvozu i uvozu sa
oko 26% na celih 38,4%, to je vodilo ka dominaciji Nemake u bu
garskoj spoljnotrgovinskoj razmeni.
19
I pored pritiska od strane Italije i ometanja od strane suseda,
Bugarska je nastojala da zapoeto pribliavanje prema Kraljevini
Jugoslaviji jo vie ubrza. Grupa bugarskih novinara po povratku iz
Nemake zadrala se, poetkom novembra 1933, u Beogradu i tom
prilikom joj je ukazana posebna panja jugoslovenskih kolega. U
decembru te godine usledila je poseta kralja Bugarske Beogradu.
20
Musolini je odmah pojaao napore na ometanju ovog priblia
vanja. Ostale balkanske zemlje pourile su sa pripremama za potpi
sivanje Balkanskog pakta.
Nemaka je i dalje paljivo pratila zbivanja na Balkanu.
21

Saradnju Jugoslavije i Bugarske je podravala a nije joj mnogo
16
ADAP C, II/l, dok. 22, p. 38.
17
PA Abt, II b, Generalia. Balkanpolitik, Bd. 6, izvetaj nemakog po
slanstva iz Atine od 15. decembra 1933. DASIP LP, 11/14, meseni izvetaj MIP
KJ za januar 1934, pov. br. 3050 od 12. februara 1934, DASIP CPB, 13. oktobar
1933, p. 169 i od 16. oktobra, p. 205.
18
PA Abt. II b, Generalia, Balkanpolitik Bd, 6, izvetaj nemake amba
sade iz Rima, nr. 14 od 7. januara 1934.
19
PA Abt, II, Handel 11, Bulgarien, Bd. 2, izvetaj nemakog poslanstva
iz Sofije nr. B. 1163/11 od 12. oktobra 1933.
20 DASIP LP, 11/14, meseni izvetaj MIP KJ za novembar 1933, pov. br.
25320 od 10. januara 1934.
21 DASIP LP, meseni izvetaj MIP KJ za decembar 1933, pov. br. 186
od 6. marta 1934. PA, Abt, II, pol. 1, Bulgarien, Bd. 2, izvetaj nemakog posla
nika iz Sofije o bugarskoj spoljnoj politici, nr. A. 563 od 18. decembra 1933.
261
smetalo ni dogovaranje ostalih balkanskih drava i njihova konkret
na akcija oko sklapanja Balkanskog pakta. Balkanski pakt konano
je potpisan 9. februara 1934, bez Bugarske.
22
Iako formiran u cilju
uvanja postojeeg sistema, odnosno, protiv menjanja granica, svo
jim polovinim reenjima nije predstavljao posebnu smetnju nema-
kim planovima na jugoistoku Evrope. Pakt je samo uzajamno ga
rante vao granice balkanskih zemalja, ali ne i prema drugim zem
ljama, na primer severne i zapadne granice Jugoslavije i Rumunije
prema Italiji, Austriji i Maarskoj, odnosno nije dirao podruja u
kojima se ve odvijala intenzivna borba za prevagu nemakog uti
caja.
23
Odravanje postojeeg stanja i sputavanje aktivnosti velikih
sila junije od zone punog angaovanja Rajha, moglo je i moralo u
krajnjem ishodu da koristi Rajhu, jer je znailo pripremu ovog
prostora za sledei korak nacistike ekspanzije.
Uz puno odobravanje Rajha nastavljeno je pribliavanje Jugo
slavije i Bugarske. etvrtog marta 1934. godine dolo je do treeg
susreta kralja Aleksandra i kralja Borisa, u razdoblju manjem od
pola godine. Zapisnike sa njihovih poverljivih sastanaka i razgovora
nismo itali, ali dalji razvoj odnosa na Balkanu i posebno odnosa
izmeu dve dvorske kue, kao i razvoj njihovih veza sa Rajhom
otkrivali su da se razgovaralo i o istupanjima na meunarodnom
planu, konkretno o zajednikom nastupanju prema Nemakoj. Nas
tupile su promene u politici jedne i druge zemlje, na koje su sa po
nosom podseali dravnici ovih zemalja. Predsednik bugarske vlade
Muanov, govorei o spoljnoj politici Bugarske prilikom usvajanja
godinjeg budeta bugarske vlade, 30. marta 1934, izjavio je pred
Sobranjem da nova orijentacija u spoljnoj politici Bugarske pred
stavlja . . . poetak jednog novog doba.
24
Saradnja sa jednom od lanica Balkanskog pakta, Jugoslavijom,
odobravana je od strane Nemake, pa ak i podstrekivana, ali je u
isto vreme korieno nezadovoljstvo Bugarske sadrinom i ciljevima
Balkanskog pakta, koji je najdirektnije bio uperen protiv namera i
elja Bugarske. U cirkularnom pismu, koje je, 10. februara, uputio
Auswrtiges Amt svojim predstavnicima u inostranstvu povodom
potpisivanja Balkanskog pakta, ukazano je na injenicu da je ovaj
pakt, koji su potpisali svi susedi Bugarske, u sutini uperen protiv
nje i da e zbog toga Bugarska ostati nepomirljivi protivnik ove
preivele versajske kombinacije na jugoistoku Evrope.
25
22
PA, Abt. II b, Generalia Balkanpolitik, Bd. 6, Telegrami nemakog po
slanstva iz Beograda od 9. do 13. januara 1934, DASIP LP, 11/14, meseni iz
vetaj MIP KJ za mart 1934, pov. br. 302 od 4. aprila 1934.
23
Sire o ovome: Survay of International Affairs, 1934, pp. 508535, C.
Svolopoulos, Le problme de la scurit dans le Sud-st Europen de lentre
deux gurr es: la rcherche des origines du pacte balkanique de 1934, u:
Balkan Studies, Vol. 14, nr. 2, Thessaloniki, 1973, pp. 247292, B. Krizman,
Vanjska politika jugoslovenske drave, p. 66.
24
DASIP LP, 11/14, meseni izvetaj MIP KJ za mart 1934, pov. br. 8170,
od 18. aprila 1934. DDF, 1/5, dok. 466, pp. 883884. PA Abt. II, Allgemeine aus
wrtige Politik, Pol. 1, Bulgarien, Bd. 2. izvetaj nemakog poslanstva iz So
fije nr. 107 od 4. aprila 1934.
ADAP C, II/2, dok. 246, p. 453.
262
Balkanski pakt, ocenjen po svojoj optimalnoj nameni i koncep
ciji ve tada, u veem delu svetske javnosti kao korak napred, a
kasnije, u istoriografiji i kao pozitivan, morao je svojom orijentaci
jom da utie na jo vee udaljavanje Bugarske od veine njenih su-
seda i da doprinese porastu konzervativizma unutar zemlje, koji se
izraavao u veoma otrim obraunima sa demokratskim strujama i
pokretima u zemlji i isto tako sve jaim nastojanjima da se zemlja
orijentie prema silama totalitarizma. Raniji patronat Musolinijeve
Italije menjan je za patronat Hitlerove Nemake. Prilikom posete
zaviaju i roacima u Koburgu, kralj Boris je, krajem februara
1934, svratio u Berlin i tamo je vodio razgovore sa kancelarom Hit
lerom, ministrom spoljnih poslova fon Nojratom, vicenkancelarom
fon Papenom, ministrom za propagandu Gebelsom i drugima.
Raspolaemo samo sa zabelekama iz susreta sa ministrom fon
Nojratom, ali nam one dovoljno pokazuju da to nije bila obina po
seta roacima u Nemakoj, ve putovanje sa politikim ciljevima.
26

Govorei o stanju politikih odnosa meu balkanskim dravama
Boris je istakao znaaj susreta i saradnje, koju je ve bio ostvario sa
jugoslovenskim kraljem Aleksandrom, pa i sa rumunskim kraljem
Karolom. Poalio se da su njegova nastojanja u pravcu razreavanja
meudravnih problema na Balkanu pokvarili Turci i Grci, koji su
eleli pakt bez Bugara i protiv Bugara.
27
Kralj Boris je tom prilikom
ukazao na napore koje je on morao da uloi da bi skinuo peat ve-
itog smutljivca sa Bugarske.
Ministar fon Noj rat se saglasio sa pogledima kralja Borisa na
budui pravac razvoja i usmeravanja bugarske spoljne politike i po
sebno istakao neophodnost da se odgodi pitanje ispravke granica u
interesu saradnje Bugarske i Jugoslavije. Na kraju je razgovarano
o problemu Italije, koja se pojavljivala kao smetnja pri zbliavanju
Jugoslavije i Bugarske.
28
Prema onome to nam pruaju pribeleke
0 razgovoru izmeu kralja Borisa i ministra fon Nojrata, moe se
zakljuiti da je prilikom susreta Borisa sa prvacima Nemake osnov
nu temu predstavljalo pitanje izdvajanja Jugoslavije iz dotadanjeg
sistema kolektivne bezbednosti na Balkanu i prostoru jugoistone
Evrope i njenom povezivanju sa zemljama koje su kao pripadnice
tabora nezadovoljnih zemalja versajskom politikom bile svojim po
loajem i tenjama orijentisane prema Nemakoj. Takva zemlja na
Balkanu je bila Bugarska. Ocenjeno je da najkrai i najlaki put
Nemake prema Bugarskoj vodi preko Beograda i istovremeno da
najsigurniju vezu kralja Borisa sa Berlinom predstavlja kralj Alek
sandar i grupe koje su uz njega drale vlast u Beogradu. Saradnja
1 kontakti kralja Borisa sa drugim susedima, sa dravnicima Grke,
Turske i Rumunije bili su od drugostepenog znaaja. Posebno je sla
bo stajao na listi prijatelja i saradnika Bugarske ministar inostranih
poslova Rumunije, Titulesku, koga je kralj Boris smatrao agentom
boljevizma.
29
26 ADAP C, II/2, dok. 291, pp. 534535, DASIP CPB, II, od 2. marta
1934. p. 19.
27 ADAP C, II/2, dok. 291, p. 534.
28 Ibid, p. 535.
29 Ibid, p. 535. DASIP CPB, III, 3, marta 1934. p. 21.
Novu orijentaciju kralja Borisa prema kralju Aleksandru, uz
preporuku i blagoslov Berlina, potvruje srdaan doek i susret ju-
goslovenskog i bugarskog monarha u Beogradu, 4. marta 1934.
30
Kad
bi mogli dospeti do zabeleaka sa tog sastanka i sastanka Borisa sa
Hitlerom, koji se odigrao tri dana pre toga, najverovatnije da bi se
nali istovetni sadraji i problemi jednog i drugog sastanka i raz
govora.
U narednom periodu nastavljeno je ivlje pribliavanje Jugo
slavije i Bugarske i njihova saradnja sa Berlinom. U prvoj polovini
aprila susreli su se predstavnici vlada Jugoslavije i Bugarske, Jefti
i Muanov. Neposredno posle toga Muanov je, nakon posete Parizu
i Londonu, posetio Berlin i tamo vodio razgovore sa Hitlerom, mi
nistrom inostranih poslova Noj ratom, i drugim nemakim dravni
cima. Ovi razgovori sa Noj ratom otkrivaju i spoljnopolitiki cilj, a
ne samo, kako je to zavanino najavljivano, privrednu svrhu ove
posete.
31
I ovde je obostrano negativno ocenjen, za interese Bugar
ske, Balkanski pakt, ali je pri tome istaknut znaaj negovanja otvo
renog procesa saradnje sa Jugosalvijom. Muanov je upoznao svoga
sagovornika da je politiku pribliavanja Bugarske i Jugoslavije pri
hvatio najvei deo buroaskih struktura i partija u Bugarskoj.
Muanov je Noj ratu predloio bri tempo u izgraivanju veza i od
nosa izmeu tradicionalno prijateljskih zemalja Nemake i Bu
garske i posebno ukazao na mogunost jo breg porasta meusobne
razmene, nudei pri tome vee kontigente prvoklasnog bugarskog
duvana i druge robe.
Sledeeg dana predsednik Muanov je razgovarao i sa kancela
rom Hitlerom, o emu nemamo pisane zabeleke, ali se sa sigurnou
moe zakljuiti da je raspravljano o istim i srodnim temama i da je
i ovde dominiralo pitanje saradnje Bugarske i Nemake.
32
Ubrzana saradnja vladajuih vrhova u Sofiji sa nemakim naci
stima, uz tradicionalno ivo prisustvo italijanskog uticaja na tlu
Bugarske, posebno kroz organizaciju makedonskih emigranata Van-
e Mihailova, sve se jae manifestovaia na stanje i raspoloenje u
samoj Bugarskoj. Aprila 1934. jugoslovenski diplomata u Sofiji za-
beleio je da se u Bugarskoj sve snanije osea uticaj nacizma.
33

Pored uticaja izvan zemlje postojale su jake struje i sklonosti u
Bugarskoj ka nekoj vrsti domaeg reima vrste ruke. Najjau
snaga u onoj prvoj politikoj orijentaciji, pa sve do potpu
nog prodora Treeg Rajha na jugoistoku Evrope predstavljao je na
cionalistiki pokret Cankova, koji je u prvo vreme bio pod snanim
30
DASIP LP, F, 11/14, meseni izvetaj MIP KJ za mart 1934, pov. br.
8170 od 18. aprila 1934.
31 ADAP C, II/2, dok. 411, pp. 742743, DASIP CPB III od 19. aprila pp.
166168, 20. aprila, p. 182, 26. aprila, p. 264, 28. aprila, p. 307 i 30. aprila
1934, p. 326.
32
ADAP C, II/2, dok. 411, p. 742, PA Abt, II, Handel 11, Bd. 2, zabeleka
o poseti Muanova Berlinu, II Balk, 976 B, od 7. maja 1934, DASIP CPB, III,
od 23. aprila, p. 218 i 24. aprila 1934. p. 222.
33 DASIP LP, F, 11/14, meseni izvetaj MIP KJ za april 1934, pov. br.
11040 od 22. maja 1934.
264
idejnim uticajem italijanskog faizma, a zatim nemakog nacizma.
Dok su u drugoj grupi (pristalice bugarskog oblika vlasti vrste ruke)
najjau snagu tokom 1934. predstavljali zvenari, okupljeni u Voj
noj ligi. Ova grupa oko Zvena izvrila je 19. maja 1934. vojni pre
vrat i formirala vladu pukovnika Kimona Georgijeva. U vladi su
se, sticajem okolnosti, nali i predstavnici razliitih politikih opre-
deljenja, od republikanaca pukovnika Veleva (Damjan Velev) do
predstavnika nacionalfaistikog pokreta Cankova.
34
Prevrat Vojne lige, i pored toga to je bio antimonarhistiki
pokret i okupljao predstavnike koji su zahtevali ogranienje kom
petencija kralja, bio je u sutini konzervativan i teio je izgraiva
nju autoritativne vlasti, sa krajnjim ciljem da se kroz generalni
zahvat suzbije i obezglavi nabujali radniko-seljaki i demokratski
pokret, u kome su osnovnu snagu sainjavali Komunistika partija
Bugarske i leve struje Zemljoradnikog saveza.
Pored toga to je vlada Georgijeva znatnim delom kopirala
korporativni sistem Musolinijevog tipa, ona je u spoljnoj politici
bila blie Treem Rajhu. Jedna od spona, preko koje je trebala da
se vee sa Treim Rajhom, bila je Jugoslavija zbog ega je u periodu
vlade pukovnika Georgijeva nastavljen jo ivlji proces saradnje
Bugarske i Jugoslavije. To je bio jedan od glavnih uzroka to se
Musolinijeva Italija prema novom reimu u Bugarskoj hladno od
nosila.
35
Najveu smetnju u italijansko-bugarskim odnosima pred
stavljala je VMRO (Unutarnja makedonska revolucionarna organi
zacija Vane Mihailova), agentura Musolinijevog faizma na Bal
kanskom poluostrvu, koja je u sklopu optih mera Georgijevog re
ima bila progonjena. Novom reimu, u kome je bilo zabranjeno
svako organizovanje, sloboda tampe i dogovora, nije se mogla pri
lagoditi anarhistiki izgraivana VMRO, koja je godinama vrila
veoma jak uticaj na politika kretanja u Bugarskoj.
36
U interesu
dobrih odnosa sa Jugoslavijom, VMRO je bila rasturena i obezglav
ljena, a Vana Mihailov je morao da pobegne u Tursku.
Heterogenost politike orijentacije nove vlade i struktura koje
su je podravale dovele su do nestabilne i neujednaene orijentacije
u spoljnoj politici Bugarske. Tako se desilo da je vlada pukovnika
Georgijeva, uporedo sa razvijanjem prisne saradnje sa jugosloven-
skim kraljem Aleksandrom, koji je ulazio u red najzagrienijih pro
tivnika saradnje sa SSSR-om, pristupila normalizovanju diplomat
skih odnosa sa Sovjetskim Savezom. Pod uplivom odreenih struja
u vladi Bugarske, bez veih unutarpolitikih smetnji, ubrzo su iz
meu Bugarske i SSSR-a uspostavljeni prvo ivlji kontakti, a zatim,
34
DASIP LP, II/14, meseni izvetaj MIP KJ za maj 1934, pov. br. 896
od 26. jula 1934; . , . ., . 245; . , -
, :
, , 1972, . 669670; DDF, 1/6
dok. 237, . 532533 i 267, . 582584.
35
. , . ., . 245.
36
DASIP LP, II/14, meseni izvetaj MIP KJ za juni 1934, pov. br. 15810
od 14. jula 1934.
265
24. jula 1934, i redovni diplomatski odnosi.
37
Ovaj krupan korak na
meunarodnom planu nije uopte smetao vladi Kimona Georgijeva
da se na najsuroviji nain obraunava sa bugarskim komunistima.
Svakako da je uspostavljanje diplomatskih odnosa izmeu Bugarske
i SSSR-a unapredilo rad revolucionarnog radnikog pokreta a po
sebno rad Komunistike partije Bugarske.
38
Dosta nejasan spoljnopolitiki program nove vlade i reima u
Bugarskoj izneo je predsednik vade Kimon Georgijev na narodnom
zboru u Sofiji, 12. jula 1934. U programu su, i pored svih preduzetih
reformi i mera, dominirali stavovi i pogledi prethodne vlade. Prema
ovom programu novi reim je ostao veran mirovnim ugovorima u
nadi da e se jednog dana, u duhu lana 19. Pakta Drutva naroda,
ispraviti nepravda prema Bugarskoj i na miran nain izvriti od
reene ispravke granica. Time je svetu jasno reeno da se novi re
im nije odrekao revizionistikih zahteva prema svojim susedima.
Meutim, u duhu ranije prihvaene politike ponovo je istaknuta
elja i namera Bugarske da sa Jugoslavijom neguje najprisniju sa
radnju. Ovo je vlada Georgijeva nastojala da pokae i u praksi raz
vijanjem boljih odnosa sa Jugoslavijom uz sve otrije mere prema
organizaciji Vane Mihailova.
39
Vremenom je, uporedo sa produbljivanjem krize u zemlji, po
elo ubrzano diferenciranje unutar pojedinih grupa i struja u vladi,
kao i u strukturama na koje se vlada oslanjala. Ubrzanom raslojava
nju u vladajuim vrhovima doprinosilo je nestabilno stanje u zemlji,
uslovljeno delovanjem organizovanog radnikog i seljakog pokreta,
spontanim otporom radnika i seljaka i nezadovoljstvom graanskih
partija koje su bile iskljuene iz vlasti. Administrativne i policijske
mere autoritativnog monarhofaistikog reima dovele su do uklju
ivanja ranije nezainteresovanih slojeva u tabor neprijatelja reima.
Kanjavanje, naroito otro protiv radnika i komunista, jo je vie
doprinelo izolaciji Vojne lige, njene vlade i reima.
Unutarnje slabosti i laviranje u spoljnoj politici koristile su
najkonzervativnije snage oko dvora i Cankova. Tradicionalni oslo
nac na Italiju, zbog progona mihailovista i saradnje sa Jugoslavijom,
bio je oslabljen.
40
Musolini je i javno manifestovao nezadovoljstvo
37
, tom XVII, dok. 206, 218 i 265.
38
, ,
I, , 1977, . 384392, . 401407; .. .
290291; , tom IV, dok. br. 251, . 725, DASIP LP,
II/14, meseni izvetaj MIP KJ za septembar 1934, pov. br. 25050 od 8. no
vembra 1934.
DASIP LP, /14, meseni izvetaj MIP KJ za juli 1934, pov. br. 18838
od 19. avgusta 1934.
40
Na suenju oktobra 1934, utvreno je da su najkonzervativnije struje
VMRO okupljene oko Vane Mihailova u vremenu od 1924. do 1934. godine
izvrile ili organizovale preko hiljadu politikih ubistava u Bugarskoj i u su-
sednim zemljama. U optubi je ova teroristika organizacija oznaena . . . naj-
ordinarnijom razbojnikom bandom. Kroz itav taj period mihailovisti su bili
u vezi sa italijanskim faistima i od Musolinija primali moralnu i materijalnu
pomo, to nam otkriva svojevrsno i kontinuirano prisustvo italijanskog fa
izma na tlu Bugarske. Vidi: DASIP AP, F 20, Meseni izvetaj MIP KJ od
oktobra 1934. bb.
2 6 6
razvojem dogaaja u Bugarskoj privremenim povlaenjem italijan
skog poslanika iz Sofije decembra 1934. Krajem 1934. godine raslo
javanje u vladajuim vrhovima u Bugarskoj bilo je zavreno. Na
jednoj se strani naao predsednik Georgijev iji je uticaj znatno
oslabio sa delom Vojne lige oko Veleva, a na drugoj strani dvor sa
grupom oficira i cankovistima. U januaru 1935. dolo je do direktnog
obrauna i Georgijev se morao povui i prepustiti vladu grupi ofi
cira oko kralja Borisa, sa generalom Zlatevim (Pendo Zlatev).
41
Nas posebno interesuje dranje Nemake prema reimu Georgi-
jeva i prema merama koje je vlada Georgijeva preduzimala, naro
ito u odnosima Bugarske prema inostranstvu, a posebno prema Ne
makoj. Prema oceni Berlina spoljnopolitika orijentacija Bugarske
u vreme vlade Georgijeva nije se mnogo menjala u odnosu na pret
hodnu politiku. Ona je uglavnom ostala na liniji laviranja izmeu
velikih sila uz nastavak intenzivnijeg rada na pribliavanju prema
Kraljevini Jugoslaviji.
42
Zbliavanje Jugoslavije i Bugarske podravala je i Francuska.
Prema vestima koje je nemaka ambasada u Parizu dobila od svojih
poverenika francuska vlada je prieljkivala da putem prevrata doe
do abdikacije kralja u Sofiji i da se ostvari personalna unija izmeu
Bugarske i Kraljevine Jugoslavije.
43
Izgleda da su u Berlinu znali
da do ovoga ne moe doi. Ali isto tako, delimino pribliavanje Bu
garske i Jugoslavije ilo je u korist nemakoj politici na ovom pod
ruju. Povezivanje sa Bugarskom moglo je da olaka Jugoslaviji da
se oslobodi francuskog uticaja, da doprinese potiskivanju uticaja
Italije iz ovog regiona i da potvrdi nemo sila pobednica da pomognu
reavanju jednog od najkrupnijih problema u odnosima na Balkanu,
problema latentnih sporova izmeu Jugoslavije i Bugarske.
44
Istina, kontakti dvora sa roacima i prijateljima iz Rajha,
uglavnom zbog zauzetosti unutarnjim problemima, neto su oslabili
u vreme vlade pukovnika Georgijeva, ali su zato sa predstavnicima
Rajha kontaktirali nacionalisti Cankova, koji su, uz podrku kralja
Borisa, prieljkivali ostvarenje svojih nacionalistikih namera i u
vrivanje saradnje sa Rajhom.
Voe bugarskih nacionalista saraivali su sa nemakim poslan
stvom u Sofiji i Nemcima iz Rajha i ukazivali na punu saglasnost i
spremnost za saradnju izmeu njih i kralja Borisa. Borei se protiv
vlade Georgijeva, obeali su Nemcima da e nastaviti politiku sa-
41
DASIP LP, 1/14, meseni izvetaj MIP KJ za decembar 1934, pov. br.
200, 25. januara 1935; Sire: , pp. 294296; . ,
, 19341936,
, 1977.
42
PA Abt. II, Allgemeine auswrtige Politik, Pol. 1. Bulgarien, Bd. 2,
Nemako poslanstvo u Sofiji, politiki izvetaj spoljnoj politici Bugarske,
nr. A 256 od 27. juna 1934.
43
PA Abt. II, Politische Beziehungen zwischen Jugoslawien und Bulga
rien, Bd. 6, izvetaj ambasade iz Pariza br. A 2285 od 31. maja 1934.
44
Ibid. izvetaj nemakog poslanstva iz Sofije AA, A br. 479 od 29. sep
tembra 1934.
267
radnje sa Jugoslavijom, koju je Rajh preporuivao, a predstavnici
Rajha u Sofiji obeali su podrku ovim snagama u Bugarskoj.
45
Glavna preokupacija nemake politike na Balkanu u tom tre
nutku saradnja izmeu Beograda i Sofije mogla je lako biti
prekinuta ili poremeena atentatom u Marseju, u kome su uzeli
uea i mihailovisti iz Bugarske. Meutim, i jednoj i drugoj strani,
posebno knezu Pavlu i kralju Borisu, bilo je veoma stalo do nastav
ljanja zapoete saradnje. Vlada Kimona Georgijeva sve je predu-
zela da ublai posledice uea mihailovista u atentatu i da odri
tempo zapoete saradnje sa Jugoslavijom. Ona je u tome zaista i
uspela. Odnosi, ne samo da su zadrani na zateenom nivou, ve su
i dalje proirivani. Razumljivo, ovo je Nemce obradovalo.
46
Dolaskom nove vlade generala Zlateva, u kojoj je znatno oja
ana uloga i uticaj dvora, nije se poboljalo unutarnje stanje u
Bugarskoj. Jedan od glavnih oslonca ranije vlade, grupa u Vojnoj
ligi oko Veleva i demokratska struja oko Protogerova, nali su se
pod udarcima nove vlade, dok se poloaj ekstremnih makedonskih
emigranata sa Vanom Mihailovom neto popravio. Znatno se poja
ao rad cankovljevih nacionalista iji su predstavnici uli u vladu.
Administrativne i policijske mere prethodne vlade ne samo da nisu
ukinute, ve su jo vie produbljivane, uz sve znaajniju ulogu dvora
i kralja Borisa u unutarnjoj politici.
U spoljnopolitikim aktivnostima vlada generala Zlateva ostala
je na pozicijama prethodne vlade, uz sklonosti za jo vee kompro
mise i laviranja izmeu pojedinih zemalja, struja i blokova. Ona je
vrila ogranienu rehabilitaciju najreakcionarnijeg dela pokreta ma
kedonskih emigranata i istovremeno je pokazivala znake punog inte-
resovanja za nastavak saradnje sa Jugoslavijom. Osetno pribliava
nje Italije i Francuske i sporazum izmeu Lavala i Musolinija, po
etkom januara 1935, u Rimu, doekan je sa odobravanjem i novim
nadama da e se, uz podrku ovih do tada divergentno opredeljenih
sila, moi izvriti barem delimina revizija granica. Posveena je
vea panja saradnji sa Velikom Britanijom, koja se trudila da suz
bije jak uticaj Italije i Francuske na jugoistoku Evrope i istovreme
no da, to je mogue dalje, odvoji Bugarsku od Sovjetskog Saveza.
Prema nekim procenama, iz tog vremena, od oko 7.000 studenata na
univerzitetu u Sofiji oko 4.000 su bili komunisti ili simpatizeri Ko
munistike partije Bugarske.
47
Dogaaji u Evropi u prolee 1935, naroito zbivanja vezana za
pokrajinu Sar i neposredne posledice reavanja sarske krize, uticali
su i na spoljnopolitiku aktivnost vlade generala Zlateva i bugar
45
PA, Bro Reichsministar 128/2, Bulgarien 59, Bd. 2, nr. Rm 648 od 12.
juna 1934.
46
PA, Abt. II, Allgemeine auswtige Politik, Pol. 1, Bulgarien, Bd. 2,
izvetaj nemakog poslanstva iz Sofije, nr. A 539 od 30. oktobra 1934; Ibid.
Beziechnungen zwischen Bulgarien und Jugoslawien, Bd. 6, Rimelinov tele
gram iz Sofije br. 81 od 11. oktobra 1934.
47
DASIP LP, 11/14, meseni izvetaj MIP KJ za januar 1935, pov. br. 7000
od 28. februara 1935. i za februar 1935, pov. br. 340 od 22. aprila 1935; DASIP
CPB, III, od 25. januara 1935, pp. 123124 i od 26. januara 1935. p. 139.
268
skog dvora. Uspesi Nemake u tim zbivanjima sa simpatijama su
doekani. Jaala je nada da e se, uz podrku nacista, jednog dana
izvriti ispravke bugarskih granica. U isto vreme dolo je do po
goranja odnosa Bugarske sa susedima, izuzimajui Jugoslaviju, ko
joj je bila dodeljena posebna uloga u razbijanju postojeeg sistema
kolektivne bezbednosti na jugoistoku Evrope. Ponovo su oivela
arkanja i incidenti na granicama prema Turskoj i Grkoj. Zaotra
vajui odnose sa susedima na jugu i jugoistoku, vlada generala Zla
teva bila je prisiljena da stvara to povoljnije uslove saradnje na
drugoj strani, na svojim zapadnim granicama. U spletu ovakvih
spoljnopolitikih odnosa saradnja sa vladom Jugoslavije je porasla.
Rad mihailovista ponovo je doao pod kontrolu reima.
48
Istovre
meno, pojaane su direktne akcije u cilju produbljivanja saradnje
sa Rajhom i ireg angaovanja Rajha, posebno u opremanju bugar
skih oruanih snaga. Bugarski poslanik u Berlinu posetio je kabinet
rajhsministra i predloio mere za unapreivanje saradnje izmeu
dve zemlje. Poetkom aprila kralj Boris je lino traio da se Ne
maka angauje u opremanju bugarske oruane sile. Hitler je po
kazao razumevanje za ovu njegovu molbu ali s obzirom na tadanje
prilike u svetu nije odobrio izvoz oruja.
Meunarodne prilike nisu dozvoljavale nacistima da se suvie
eksponiraju u maloj i prilino udaljenoj Bugarskoj, koju je trebalo
osvojiti smiljeno i postupno kad za to budu sazreli uslovi. Bitka se
vodila za jaanje uticaja u prvom lancu zemalja, suseda Rajha: u
Austriji, Cehoslovakoj i zemljama od posebnog privrednog i poli
tikog interesa, kakve su bile Jugoslavija i Rumunija. Bugarska
koja je trebala da bude osvojena u drugoj etapi nadiranja ka jugo
istoku Evrope, kao antiversajska zemlja, mogla je raunati u sva
kom trenutku na moralnu podrku Rajha. Potvrda da Bugarska
polako plovi u maticu Treeg Rajha bila je sve ira saradnja dveju
zemalja u privredi, a naroito u trgovini. U oblasti meunarodnih
politikih veza jo se moralo oprezno postupati. Sve su to bili razlozi
da sekretar u Auswrtiges Amtu Bilov zakljui, aprila 1935, da ne
bi bilo oportuno angaovanje Nemake u liferovanju oruja za Bu
garsku.
49
Vlada generala Zlateva, i pored podrke kralja Borisa, nije
uspela da sredi i stabilizuje stanje u zemlji, niti da sredi i ojaa
slojeve bugarskog drutva koji su je podravali. Naprotiv, sitna
grupaenja u ovim slojevima, pa i u samoj vladi, poela su da rastu.
Vladine otre administrativne mere izazivale su otpor demokratski
opredeljenih slojeva bugarskog drutva, na jednoj strani, a u isto
vreme izazivale nezadovoljstvo nacionalista, koji su traili jo jai
zaokret u smeru nacizma, odnosno zavoenje totalitarnog sistema u
zemlji. U tom cilju je usledilo pismo Cankova u kome je traio da
48
DASIP LP, 11/14, meseni izvetaj za mart 1935. pov. br. 10500 od 9.
maja 1935.
49
PA, Bro Reichsminister 228/2, Bulgarien 59, Bd. Zabeleka od 14. marta
1935. ADAP V, IV/l, dok. 14, p. 18; 2. Avramovski, Politiki i ekonomski ciljevi
nemakog izvoza naoruanja u balkanske zemlje uoi drugog svetskog rata,
Vojnoistorijski glasnik, Beograd, 2, 1972.
269
se vojska povue u kasarne, a da se vlast preda dvoru, koji e nai
najpovoljnije reenje, svakako se nadajui da e kralj Boris ponuditi
uee u novoj vladi nacionalistima. Vlada generala Zlateva nije
elela da odstupi sa vlasti milom i Cankov, kao autor pomenutog
pisma, bivi predsednik vlade Georgijev i jo neki prvaci iz redova
protivnika vlade su internirani.
Kad su se odnosi izmeu ovih, uglavnom profaistiki oprede-
ljenih vladajuih struja u Bugarskoj, zaotrili, dvor se ponovo ume-
ao. Vlada Zlateva je oborena i stvorena je nova vlada, jo vezanija
za dvor, na elu sa kraljevim ovekom i nacionalistom Toevim
(Andrej Toev). U vladu Toeva ulo je nekoliko ministara pripad
nika ili simpatizera Cankovljevog nacionalnog pokreta, to je samo
potvrivalo pronemaku orijentaciju bugarskog dvora. U interesu
odravanja dobrih odnosa sa Francuskom i nastavljanja saradnje sa
Jugoslavijom, za ministra inostranih poslova je postavljen bivi bu
garski poslanik u Beogradu Kjoseivanov (Georgi Kjoseivanov), pris
talica saradnje u spoljnoj politici sa Nemakom, odnosno, politike
koju su u praksi uspeno provodili knez Pavle i Milan Stojadinovi.
Prvi korak vlade Toeva bilo je putanje Cankova na slobodu, to
takoe otkriva politiku orijentaciju te vlade.
50
Nova vlada i dvor pojaali su napore za uspostavljanje to vr
ih veza sa Nemakom, koja je, zbog svojih trenutno vanijih
ciljeva i zadataka, jo izvesno vreme morala da taktizira i da pa
ljivo postupa prema Bugarskoj. Pored pomenutih razloga, znaajno
je bilo i pitanje saradnje sa Musolinijem, koji je Bugarsku urau
navao u domen italijanskih interesovanja. Zato su kontakti izmeu
Berlina i Sofije, u ovo vreme iz tih taktikih razloga, ostajali na
nivou privatnih kontakata i poseta. Takva je bila i privatna poseta
Hermana Geringa Bugarskoj, krajem maja iste godine. Sam pravac
Geringova puta, preko Budimpete, i njegova pratnja u kojoj je, uz
ostale, bio i princ od Hesena, roak bugarskog kralja Borisa, otkri
vali su znaaj i funkciju ove privatne posete.
51
Organizator ove
posete, nemaki poslanik u Sofiji Rimelin u svom redovnom izve
taj u Auswrtiges Amtu ukazao je na politike rezultate susreta
nemakih i bugarskih dravnika. On sa zadovoljstvom konstatuje da
su Nemci i Bugari bili i ostali prijatelji i da nikakva antinemaka
agitacija u Bugarskoj nije uspela da poremeti to prijateljstvo.
52
Po
njegovom miljenju od naroitog znaaja za dalju saradnju dveju
zemalja bili su razgovori izmeu Geringa i kralja Borisa, u kojima
su pretresana postojea pitanja meudravnih odnosa na Balkanu i
saradnje izmeu Bugarske i Nemake.
53
Kao i u svim prethodnim
kontaktima, posebno je razgovarano o znaaju saradnje Bugarske i
Jugoslavije. Gering je istakao znaaj te saradnje za Bugarsku i Ne-
50
DASIP LP, 11/14, meseni izvetaj za april 1935, pov. br. 11150 od 18.
maja 1935; DASIP CPB, III, od 22. aprila 1935. p. 321.
51
DASIP CPB, III, od 28. maja 1935, p. 225, od 30. maja 1935. p. 264.
52
PA Abt. II, Pol. 2, Bulgarien, Bd. 2, izvetaj nemakog poslanstva iz
Sofije nr. A 297 od 5. juna 1935.
53
Ibid.
270
maku.
54
Bila je to politika koju je bugarska vlada prihvatala bez
mnogo ubeivanja, jer su upravo preko Beograda i saradnje sa Ju
goslavijom oekivali najpovoljnije puteve za etapno ispunjenje svo
jih revizionistikih planova.
Ova saradnja je, uz ostale inioce, doprinela da je akcija koju
su poveli Francuzi na polju izgradnje Podunavskog i Istonog pakta,
ve na samom poetku od strane kralja Borisa odbijena. Kralj Boris
i monarh of aistiki reim u Bugarskoj sa jo vie otpora doekali su
nastojanja Francuske, ehoslovake i Sovjetskog Saveza da stvore,
makar i krnji, Istoni pakt, kome bi jedan od osnovnih zadataka bio
ouvanje mira i postojeeg stanja u ovom delu Evrope.
35
Bugarski
revizionisti sa kraljem Borisom nisu eleli da se ouva postojee
stanje, ve su hteli izmenjenu situaciju, u kojoj bi mogli istai svoje
zahteve za promene granica.
Premijer Toev i pored korienja moguih sredstava bre i
dublje orijentacije prema monarhofaistikom sistemu i sve rigo-
roznijih mera protiv radnike klase, demokratskih pokreta i naro
ito protiv bugarskih komunista, nije uspeo da uvrsti svoj poloaj
i obezbedi trajniji rad svoje vlade.
Otpor reimu, organizovan i spontan, pored komunista i demo
kratski opredeljenih grupa i pojedinaca, poele su da pruaju i poje
dine graanske partije. Politiko raslojavanje poelo je i u vladi.
Ranija Vojna liga se sve vie raspadala. Jedan od njenih glavnih
organizatora i predvodnika, Velev, formirao je oficirsku frakciju
pod imenom Kapetanska liga, preao u ilegalnost i poeo da organi-
zuje ljude protiv kralja Borisa i njegovih pristalica u vladi. Krajem
avgusta 1935, kad mu je zapretila opasnost, napustio je Bugarsku i
emigrirao u Beograd. Sve jae politiko raslojavanje i produbljiva
nje krize u odnosima meu pojedinim buroaskim partijama veto
je koristila nacionalistika grupa Cankova, koja je teila da to pre
ostvari u Bugarskoj totalitarni sistem, nacistikog tipa.
56
Velev, kao emigrant u Beogradu, postao je problem za jugo-
slovensku vladu zbog sve boljih odnosa i sve plodnije saradnje vlada
Bugarske i Jugoslavije. Vlada Milana Stojadinovia stavila je Vel-
eva pod najstroi policijski nadzor. Meutim, u opoziciji Jugosla
vije bilo je i takvih snaga koje su elele da iskoriste Veleva u
sopstvene politike svrhe.
57
Vlada Toeva je, radi jaanja svojih pozicija i uz podrku
kralja Borisa, povela iroku akciju protiv Vojne lige. Zabranom,
zatvorima i progonima obezglavljena je Vojna liga.
38
54
DASIP LP, F 11/14, meseni izvetaj za maj 1935, pov. br. 15960 od
1. juna 1935.
55
. . ,
.
, , 1971, . 1837.
56
DASIP LP, II/14, meseni izvetaj MIP KJ za septembar 1935, pov. br.
996 od 23. novembra 1935.
57
M. Stojadinovi, . c., pp. 359377.
58
DASIP LP, 11/14, meseni izvetaj MIP KJ za oktobar 1935, pov. br.
28503 od 2. novembra 1935; DASIP , 19. juna 1936. p. 151, 17. juna 1936.
p. 120 i 3. jula 1936. p. 21.
271
Meutim, ovim udarcem otpor nije bio uguen, posebno u ma
sama i u okviru jaih buroaskih partija koje su se u politikom
ivotu Bugarske oseale, i pored zvanine zabrane rada. U ovak
vim prilikama pala je, krajem novembra 1935, i vlada Toeva, a
novu vladu je, po elji kralja Borisa, formirao Kjoseivanov, kome je
kralj Boris poverio veoma teku ulogu: da definitivno uniti Vojnu
ligu, koja je bila jedna od najjaih inilaca vlasti u Bugarskoj to
kom proteklih petnaest godina.
59
Novi predsednik vlade Kjoseivanov bio je podesan i zbog nas
tojanja da sauva i produi zapoetu saradnju sa jugoslovenskom
vladom. Kao raniji poslanik Bugarske u Beogradu imao je najvie
uslova da na dobar nain likvidira probleme koje je stvarao Velev
delujui iz Beograda, a istovremeno da obuzda ponovo oivljenu
antijugoslovensku kampanju makedonskih emigranata Vane Mi
hailova.
0
Jedan od odluujuih inilaca koji su doprinosili otklanjanju
bugarsko-jugoslovenskih protivurenosti i neutralisanja naroito
problema vezanih za Makedoniju, bio je zajedniki interes i bugar
ske i jugoslovenske vlade, koji se, sticajem okolnosti, susretao i ukr
tao u Berlinu. Krajem 1935. bili su stvoreni povoljni uslovi za pris
niju saradnju Nemake i Bugarske. Na Novu 1936. godinu kralj
Boris je primio nemakog poslanika u Sofiji i razgovarao s njim o
putevima jo plodnije saradnje izmeu dve zemlje. Izneta su isto-
vetna ili slina gledita na kretanja u svetu, posebno u odnosu na
Musolinijevo angaovanje u Abisiniji. Boris je istakao znaaj nacio-
nalsocijalistikog pokreta Cankova, koji je doprinosio saradnji Ne
make i Bugarske i stvarao povoljne uslove za prodor nacistikih
ideja u Bugarskoj.
61
Boris je eleo da se Nemaka stvarno ukljui u naoruavanje i
pripremanje bugarske armije. Molbu da se to pre omogui kupo
vina i doprema nemakog oruja za bugarsku vojsku ponovio je voj
ni ministar Bugarske, poetkom februara 1936. godine.
62
Oslanjajui se sve vie na Nemaku, koja mu je pruala naj
vie mogunosti za ostvarenje sopstvenih planova, kralj Boris nije
prekidao saradnju i prijateljske veze ni sa drugim zemljama. On je
tokom februara uinio posete Beogradu, Parizu i Londonu. Poseta
Beogradu, i pored toga to je Jugoslavija mala zemlja, bila je najva
nija. Kralj Boris i knez Pavle vodili su razgovore i tom prilikom sa
posebnom panjom su razmatrali odnose dveju zemalja sa Nema
kom.
63
Neposredno posle ovog susreta Stojadinovi je u svom eks-
pozeu pred Narodnom skuptinom, 6. marta 1936, posebno istakao
59
M. Stojadinovi, . ., . 359; DASIP , meseni izvetaj za decembar
1935. bb; . , . ., . 253260.
60
DASIP , meseni izvetaj MIP KJ za februar 1936. bb.
61 ADAP C, IV/2, dok. 481, p. 944.
62 ADAP C, IV/2, dok. 557, pp. 11041106.
63 DASIP LP, F IV/14, meseni izvetaj MIP KJ za februar 1936, pov. br.
547 od 25. aprila 1936. i za mart 1936, pov. br. 10161 od 4. maja 1936.
znaaj zbliavanja sa Bugarskom za budui napredak jugoslovenske
spoljne politike.
64
Znaajni dogaaji u Evropi u prolee i leto 1936 naroito ulazak
nemakih trupa u Rajnsku oblast, izmirenje Austrije i Nemake,
definitivno zblienje Nemake i Italije i njihovo angaovanje protiv
republikanske i demokratske panije, koje je bugarska vlada podr
avala, i konano obaranje Tituleskua u Rumuniji, stvorili su nove,
povoljnije uslove za angaovanje Nemake na Balkanu i doveli do
breg opredeljivanju bugarske buroazije prema Treem Rajhu.
65
U
ovo vreme konano se zavravalo okupljanje masa i njihova polari
zacija u dva osnovna politika pravca: nacionalsocijalistiki, koji je
vodio Cankov, a koga je proteirao kralj Boris i znatan deo konzer
vativne bugarske buroazije i na drugoj strani narodnofrontovski,
koji je predvodila bugarska Komunistika partija.
Definitivnim izmirenjem Hitlera i Musolinija uklonjena je jed
na od vanih smetnji saradnji Bugarske i Jugoslavije, koja je ranije
dolazila iz Rima. U novim uslovima poinje era prisnije saradnje
izmeu Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Bugarske. Vodei inilac
za obe strane u meunarodnim razmerama bio je Trei Rajh, koji je
predstavljao sigurnu pesnicu prema SSSR-u, od koga su i knez Pavle
i kralj Boris najvie strahovali. Za Milana Stojadinovia i kneza
Pavla ovakva orijentacija inila se kao spas od komunizma i povolj
nija mogunost nagaanja sa prijateljskom Nemakom kad za to
doe vreme. Za kralja Borisa Nemaka je trebala da bude udarna
pesnica protiv komunizma i garant oduzimanja barem dela spornih
teritorija od suseda Turske i Grke, a u perspektivi i od Jugoslavije
i vraanje istih Bugarskoj. Hitler je isto tako imao interesa za pribli
avanje Jugoslavije i Bugarske. To je bio jedan od naina da se zada
udarac ostacima kolektivne bezbednosti, koje je Francuska, uz podr
ku ostalih, gradila, odnosno osnovnih snaga stare Evrope na ovom
prostoru: Male antante i Balkanskog pakta. Pomou Bugarske mo
gla je da lake utie na ostale balkanske zemlje, na prvom mestu na
Rumuniju, Grku i Tursku, koje su neposredno strahovale od revi
zionistikih zahteva kralja Borisa i bugarske buroazije.
66
U povezivanju Jugoslavije i Bugarske videle su svoje interese i
buroazije ovih zemalja, naroito u pitanjima koja su bila nereena
izmeu Bugarske i Jugoslavije i susednih balkanskih zemalja. Knez
Pavle i Milan Stojadinovi su raunali da e uz blagonaklon stav ili
uz aktivnu podrku kralja Borisa lake doi do ostvarenja tenji
dela srpske buroazije prema susednim zemljama. Za protivuslugu
deo srpske buroazije bio je spreman da podri bugarsko irenje
prema Carigradu i preko grkog dela Trakije.
67
64
DASIP LP, F IV/14, meseni izvetaj MIP KJ za mart 1936. pov. br.
10161 od 4. maja 1936.
65
, tom XIX, dok. 276, pp. 435436, 389 pp. 618621.
66
Uporedi: 2. Avramovi, Uticaj jugoslovensko-bugarskog pakta od 24.
januara 1937. godine na odnose izmeu lanica Balkanskog sporazuma. JI,
2, 1965, pp. 320.
67
Uporedi: . , - 1937 .
, 1961, . 1. , 1961.
1S
273
Pod uplivom niza dogaaja odnosi izmeu Nemake i Bugarske
poeli su intenzivnije da se razvijaju u drugoj polovini 1936. godi
ne.
68
Sve plodnijoj i direktnijoj saradnji doprinela je kriza poloaja
antiinacistiki opredeljenog i angaovanog Tituleskua i njegov ko
naan pad u leto 1936. godine.
Polovinom juna 1936. u Sofiji je boravio minitsar privrede Raj
ha i guverner nemake banke aht, koji je traio vee kontigente
bugarskih sirovina i poljoprivrednih produkata u kojima je osku-
dvala Nemaka.
69
Avgusta 1936. Boris je uinio novu posetu Mu-
soliniju i Hitleru, tada ve bliskim saradnicima i prijateljima.
70

injenica da su dvojica evropskih diktatora prestala sa meusobnim
arkama i gloenjima i da su poela prisno da sarauju, pruala je
povoljnije mogunosti i uslove za saradnju Borisu sa obojicom dik
tatora. Svi su izgledi bili da e Boris, uz podrku dvojice velikih
ruilaca stare Evrope, moi da ostvari svoje pretenzije prema osta
lim susedima, iskluujui Jugoslaviju u koju se nije smelo u dog
ledno vreme dirati. Dovoljno je podsetiti da je Hitler davao Borisu
prve kontigente svoga oruja, uz jednu vrlo vanu napomenu, da
ono ne sme biti upotrebljeno pritov Jugoslavije, koja je prijatelj
Rajha.
71
Nismo imali prilike da itamo zapisnike ili zabeleke sa ovih
sastanaka Hitlera i Borisa, ali nam naredni period u nemako-bu-
garskim odnosima otkriva da je na njima bila utvrena i ugovorena
saradnja i vezivanje Borisove Bugarske za revizionistiki Trei Rajh.
Pored toga to je Nemaka uspela da ostvari totalnu dominaciju u
ukupnom izvozu i uvozu Bugarske i da bugarsku privredu apsolutno
vee za sebe, od druge polovine 1936, otpoee intenzivna saradnja
dveju zemalja na politikom, kulturnom i vojnom planu.
Formiranje Osovine Rim Berlin, oktobra 1936, uticalo je na
intenzivniju saradnju kralja Borisa i kneza Pavla, i vlada Milana
Stojadinovia i Ivana Kjoseivanova na platformi oslonca na Trei
Rajh obe zemlje. U to vreme saradnja u trouglu Sofija Beograd
Berlin jo se pojaala. Uskoro se sastao u Beogradu predsednik
bugarske vlade Kjoseivanov sa predsednikom vlade Jugoslavije Mi
lanom Stojadinoviem i knezom Pavlom.
72
Usledila je zatim poseta
Berlinu voe bugarskih nacionalsocijalista Cankova i njegovi raz
govori sa Hitlerom i drugim prvacima Treeg Rajha. Ve u ovo vre
me bila je sazrela ideja o paktu izmeu Bugarske i Jugoslavije.
Definitivno su se, poetkom novembra 1936. godine u Sofiji dogovo
rili o tom paktu, tojadinovi, Boris i Kjoseivanov, koji je bio novi
udarac kolektivnoj bezbednosti na jugoistoku Evrope i jedan od va
nih inilaca u trasiranju ekspanzije Treeg Rajha na jugoistok.
73
68
2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile 19351937, p. 237.
69
DDF, II/2, dok. 300, p. 456 i 316, pp. 477478.
70
DASIP PA, F 24, meseni izvetaj MIP KJ za avgust 1936, pov. br. 23587.
71
2. Avramovski, o. c.
72
DASIP LP, VI/14, izvetaj MIP KJ za oktobar 1936, pov. br. 27973 od
24. novembra 1936.
73
Sire o ovome: M. tojadinovi, o. c., pp. 403408; 2. Avramovski, o. c.,
pp. 243251, Survey of International Affairs 1936. pp. 512526. II. ApcoB, o. C.,
Detaljnu analizu ovog pakta sagledaemo u jednoj od nared
nih glava.
Krajem 1936. zavrio se jdan period i u procesu izgradnje bu-
garsko-nemakih odnosa. Formalno, politiki nezainteresovana za
ovu zemlju, Nemaka je, putem intenzivnijih ekonomskih veza, bila
sve prisutnija na tlu Bugarske. Teka unutarnja situacija u Bugar
skoj u celini i njena unutarnja politika razdrobljenost, omoguile
su Nemakoj da ue u ovu zemlju na mala vrata, prvo osvajanjem
pozicija u spoljnotrgovinskim vezama, a zatim i u oblasti politikog
ivota. U svemu tome veliku ulogu je odigrala pronemaka orijen
tacija kralja Borisa i njegov afinitet za sistem totalitarne vlasti.
74

Sve je ovo dovelo do toga da je Bugarska, koja je imala jedan od
razvijenijih komunistikih pokreta u jugoistonoj Evropi, sa naj
manje otpora, bila je ukljuena u interesnu sferu Treeg Rajha.
2. GRKA I TREI RAJH
I pored toga to Grka ne spada u red bogatih agrarnih zemalja
i ne raspolae znaajnijim rudnim bogatstvima, ona je zbog mnogih
drugih razloga u dugoronim planovima nemakih nacionalsocijalista
redovno ukljuivana u interesno podruje Treeg Rajha.
Odluujui uticaj na formiranje ovakvog stava nemakih naci
sta imao je geopolitiki poloaj Grke i posebno njeno prostiranje
na pravcu strategijskih puteva prema Bliskom istoku. Oblici i tak
tika delovanja nacista prema Grkoj i u njoj u vremenu od 1933. do
1936. godine bili su opredeljeni i odreeni stvarnim mogunostima
angaovanja Treeg Rajha na ovom prostoru. U relativno udaljenoj
mediteranskoj Grkoj nisu se tada mogli koristiti direktne i nepo
sredne aktivnosti, kao to je to injeno od 1933. u geografski bliim
i politiki podesnijim zemljama, kao to su: Austrija, ehoslovaka,
Maarska, a zatim Jugoslavija, Rumunija i Bugarska. U Grkoj nije
postojala nemaka nacionalna manjina, preko koje bi mogao biti
iren uticaj iz Rajha, kao to je to bio sluaj u pomenutim zemlja
ma. Direktno i otvoreno dugo se nije smelo poi prema Grkoj zbog
faistike Italije, koja je podruje Balkana smatrala iskljuivo zo
nom svojih interesa.
Godinama, ak do rata 1941. nacisti su deklarativno izjavljivali
da nemaju drugih interesa na Balkanu sem ekonomskih i trgovin
skih. Mehaniko odvajanje privrede od politikih interesa bilo je
samo maska da bi se stvarno ili prividno otklonile Musolinijeve
sumnje o konanim ciljevima Treeg Rajha na ovom prostoru.
U prvim zaletima i akcijama nacisti su u Grkoj imali svoje
oslonce i punktove. Prvi oslonac su predstavljali pronemaki orijen
tisani generali i oficiri, bivi pitomci pruskih vojnih kola, kao i
kraljevska kua, posle obnavljanja monarhije u Grkoj krajem
74
, tom XIX, dok. 389, . 618621.
1935. godine.
75
Rame uz rame sa ovim pronemaki opredeljenm
grupama ili pojedincima nalazili su se delovi grke buroazije, koja
je ve imala ive trgovinske veze sa nemakom buroazijom, ili koja
je u jaanju veza sa industrijskim tritem Treeg Rajha videla mo
gunosti plasmana vikova grke proizvodnje, naroito duvana, mas
linovog ulja i junog voa. Jedan od znaajnih inilaca, koji je raao
meusobne simpatije i elje za saradnjom izmeu nacionalsocijalista
i grke buroazije, bila je zajednika mrnja prema radnikom pok
retu i naroito prema SSSR-u. Nije sluajno da su unutarpolitike
krize u Grkoj poele da primaju sve otriji oblik upravo u 1933.
godini i da su trvenja izmeu dve ju vodeih buroaskih struja, Li
beralne partije i Populista, od tada bila beskompromisnija. Unutarnji
uzroci ovih pojava, bili su dosta slini uzrocima koji su doveli do
nacionalsocijalizma u Nemakoj i imali su svoju bazu u tekim eko
nomskim prilikama zemlje, sve veem siromatvu i besperspektiv
nosti znatnog dela grkog stanovnitva.
Poloaj Grke u spoljnopolitikim odnosima nije bio ni malo
siguran i perspektivan. Ni sa jednim od suseda nisu bili definitivno
reeni i raieni problemi u vezi sa postojeim granicama. Sa
Turskom su bili de jure raieni rauni mirom u Lozani 1923, ali
je i na jednoj i na drugoj strani tinjalo nezadovoljstvo zbog neispu
njenja krupnijih elja. Bugarska buroazija nije se odricala starih
snova o sanstefanskoj Bugarskoj i o dobijanju znatnijih delova Ma
kedonije i Trakije, dok je o pravu izlaska na Egejsko more kod
Dedeagaa polagala pravo na osnovu dovoljno neobjanjenog lana
16. Ugovora o miru u Neju iz 1919. godine. esto manifestovano pri
jateljstvo Grke sa Jugoslavijom, tradicionalno utvrivano i naroito
snano pokazano zajednikim istupima u balkanskim ratovima pro
tiv Turske, a zatim Bugarske, neprestano je nosilo klicu pretenzija
dela srpske buroazije prema Egejskoj Makedoniji i Solunu. Nekad
manje a nekad jae obelodanjivano nezadovoljstvo prvih suseda
moglo je u povoljnijim uslovima da se preobrazi u pretnju i direkt
nu opasnost. U uzburkanim vremenima latentno nezadovoljstvo
postojeom politikom kartom moglo se pretvoriti u sukob i obra
un oko manje ili vie spornih teritorija.
Strah od suseda upuivao je grku buroaziju na politiku tak
tiziranja i laviranja, odnosno da, sve do pojave etvornog pakta
1933, u svojim spoljnopolitikim odnosima vie panje posveuje
neto udaljenijim zemljama: Italiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj,
kao i mediteranskim silama i suparnicama na Sredozemnom moru.
Polazei od pretpostavke da ni jedna od ovih velesila nee doz
voliti apsolutnu dominaciju neke od njih u Grkoj, grka bur
75
BA, R 43, I, Bd. 1561, Zapisnik sa sednice vlade Rajha od 7. aprila 1933.
i Ak. Bd. br. 1465, zapisnik sednice vlade Rajha od 4. oktobra 1933; ADAP C,
1/2, dok. 499, pp. 905909; BA, NS 2/3, Bd. M, 54, Analiza spoljnopolitikog
ureda NSDAP o nemakoj spoljnoj politici u jugoistonoj Evropi; uporedi: V.
Robinson, Greece, u zborniku: Hitlers Route to Bagdad, London, 1938, pp.
252258, South-Eastern Europe, London Oxford university Press, pp. 9096;
DASIP LP, F 11/14, MIP KJ, meseni izvetaj za januar 1933, pov. br. 5010 od
28. marta 1933. i za februar 1933, pov. br. 7520 od 20. aprila 1933.
9.7fi
oazija je, u latentnom sukobu interesa ovih sila na Mediteranu,
sagledavala sopstvenu mogunost opstanka u ovim mutnim vre
menima.
76
Ipak, poetkom tridesetih godina primat u spoljnopo-
litikim kalkulacijama vladajua buroazija je pridavala Italiji, iz
vie razloga. Meu njima je vanu ulogu imao strah od angaovanja
Italije u Bugarskoj; ilo se direktno na prijateljstvo sa Italijom, da
bi se tako sputavalo prijateljstvo Italije i Bugarske i indirektno ot
klanjala opasnost za Grku, da se ne nae pod pritiskom Bugarske
sa severa i Italije sa zapada. Italija je stalnim pritiskom na Jugo
slaviju otupljivala elje dela srpske buroazije prema Solunu. S
obzirom na to da je Turska bila manje prisutna na grkim granica
ma, ova saradnja sa Italijom znatno je neutralisala pomenute pret-
nje Grkoj od najbliih suseda. Tako je faistika Italija, koja bi u
sluaju da je bila neprijatelj Grke nemivnovno pogorala ionako
nesigurnu situaciju, kao prijatelj olakavala spoljnopolitiki poloaj
Grke. Ovakva orijentacija u spoljnoj politici Grke dominirala je
do prolea 1933. Pokuaj nagaanja velikih sila na raun malih, naj
jasnije izraen u nastojanjima velikih da se nametne svetu etvorni
direktorij um, uz pomeranje teita za potrebe revizije postojeih
granica, naroito u centralnoj i jugoistonoj Evropi, slabio je ovu
orijentaciju i uslovio nova nastojanja vladajue buroazije Grke
da stvori nove punktove veza i sopstvene sigurnosti.
Ovu pojavu je odmah uoio nemaki poslanik u Atini Ajzenlor
(Ernst Eisenlohr), koji, u jednom izvetaju iz polovine 1933, pie da
je Grka postala nezadovoljna nesigurnim osloncem na sredozemne
sile i da pokuava da nae oslonac na drugoj strani. Razumljivo je
da je izbor pao na zemlju prema kojoj je bilo najmanje sporova i
nereenih pitanja, a u tim trenucima to je bila Turska. Rezultati no
ve orijentacije uskoro su obelodanjeni u prevremenom produavanju
grko-turskog pakta o prijateljstvu iz 1929. godine, koji je izazvao
reagovanja i nagaanja svih suseda, a posebno Bugarske i Italije.
77
Ovaj sporazum bio je prvi korak u nizu slinih poteza balkan
skih drava krajem 1933. radi okupljanja malih naroda protiv
diktata velikih siia, iz kojih je, poetkom 1934, proizala nova kom
binacija na prostoru jugoistone Evrope Balkanski pakt.
78
Ovo
okupljanje malih balkanskih naroda nije ilo bez tekoa i kraih
i jaih sudara tih zemalja i naroda. Parola: Balkan balkanskim
narodima ponovo je vaskrsnula, ali su ostale prisutne unutarnje pro-
tivurenosti izmeu siromanih i pohlepnih buroazija balkanskih
naroda.
76
2. Avramovski, Balkanska zemlje i velike sile 19351937. Beograd,
1968, p. 42: PA Geheimakten 26/7, Balkan, Pol. 4, Revisionfragen, politiki iz
vetaj nemakog poslanstva iz Atine, nr. II, 602, od 24. jula 1933.
77
DASIP LP, 1/14, MIP KJ, meseni izvetaj za septembar 1933, pov. br.
1984 od 14. novembra 1933. CPB, III, od 2. oktobra 1933. p. 7.
78
Detaljnije o ovome: P. Panaiatis, Istorie tih exoterikis Politikis tih El-
lados 19231941, Athen, 1948, p. 374 (Istorija spoljne politike Grke 19231941);
Laskaris, Diplomatiki Istoria Europis 19141939. Tesaloniki, 1954, p. 207; J.
XonTHep, Jyzocjiaeuja y Kpu3u 19341941, pp. 3638; V. Robinson, o. C., pp
254255; M. Vanku, Mala Antanta 19201938. Titovo Uice, 1969, pp. 9496;
B. Krizman, Vanjska politika jugoslovenske drave 19181941, Zagreb,
1975. p. 66.
277
Pribliavanje Turske i Grke uticalo je na slabljenje protivu-
renosti izmeu srpske i bugarske buroazije, i doprinelo potiski
vanju meusobnih problema u pozadinu a vaskrslo parolu o brat
skoj saradnji Junih Slovena. Usledilo je mnogo inicijativa i kon-
takata izmeu Sofije i Beograda radi prevazilaenja i opratanja
starih nesporazuma i stvaranja novih odnosa. Surovanje bugarske
i jugoslovenske vlade, naroito igra na slovensku bratsku solidar
nost, izazvala je strahovanja kod suseda, posebno kod Grke, koja
je imala najvie razloga za strah od ove nove kombinacije na Bal
kanu. Prema Grkoj su pojaane pretnje i sa druge strane, jer su u
ovo vreme uestali sukobi izmeu grkog ivlja i italijanskih vlasti
na ostrvima Dodekaneza.
U ovakvim uslovima vlada Caldarisa u Grkoj prihvatila se
istog sredstva kojim se koristila i Bugarska. Usredsredila je svoje
napore ka proirivanju veza i saradnje sa Jugoslavijom, uz jaanje
veza sa ostalim zemljama: Francuskom, Velikom Britanijom i Ne
makom. U toj situaciji posebno je bila znaajna saradnja sa novom
sve monijom silom na evropskom kontinentu Hitlerovom Ne
makom. Sistem autoritativne vlasti, kakvu su izgraivali nacisti u
Nemakoj, nailazio je na simpatije kod dela grke buroazije, naro
ito onog koji je teio povratku monarhije u Grkoj. Monarhistiki
pokret, sa svojim zvaninim listom Elinismus, ve od polovine 1933.
poeo je da zastupa i propagira nacionalsocijalistike ideje u Gr
koj.
79
Pojaani su kontakti predstavnika grke vlade sa predstavni
cima Rajha. Krajem novembra, minitsar trgovine Grke u Kondili-
sovoj vladi vodio je razgovore sa poslanikom Ajzenlorom o unapre
enju spoljnotrgovinske razmene.
80
Krajem 1933. i poetkom 1934. predstavnici vlade Grke poka
zivali su veliku aktivnost oko usaglaavanja stavova pojedinih vlada
balkanskih zemalja i sklapanja Balkanskog pakta.
Nastojanjima, Jugoslavije i zapadnih sila, da se u pakt uvue i
Bugarska, u Atini nisu pridavali veliki znaaj, isto kao ni u Buku
retu i Ankari. Vano je bilo sklopiti pakt, pa i krnji, bez Bugar
ske, sa ciljem da se sprei udruivanje Bugarske i Jugoslavije.
81
U vreme pripremanja pakta, predstavnici grke vlade su, pos
redstvom nemakog poslanstva u Atini, obavetavali Berlin o radu
na pripremanju ovog pakta i posebno podvlaili da ova nova kombi
nacija na jugoistoku Evrope nee biti uperena protiv drugih zema
lja, meu kojima svakako ni protiv Nemake.
82
79
DASIP LP, F 11/14, MIP KJ, meseni izvetaj za avgust 1933, pov. br.
782 od 6. oktobra 1933.
80
PA, Abt. II, Handel 11, Griechenland, Bd. 2, Izvetaj nemakog poslan
stva iz Atine nr. II, Bd. 1, od 30. novembra 1933.
81
DASIP LP, F II/14, MIP KJ, meseni izvetaj za februar 1934, pov. br.
302 od 4. aprila 1934; uporedi: C. Svolopoulos pp. 247292; J. M. ,
. ., 19181938, , . 168171.
82
PA, Abt. II , Generalia Balkanopolitik, Bd. 6, telegram nemakog po
slanstva iz Atine nr. 2 od 8. januara 1934; izvetaj poslanstva nr. 2A od 15. de
cembra 1933. i izvetaj nr. 3 od 13. januara 1934.
278
Neposredno posle potpisivanja pakta grki ministar trgovine
Pesamsoglu je boravio nekoliko dana u Nemakoj sa ciljem da se
raiste problemi koji su iskrsli u spoljnoj trgovini izmeu dve zem
lje, pod neposrednim uticajem nove politike Rajha u odnosima sa
inostranstvom. Tada su obosrano ulagani napori da se ree prob
lemi u ovoj oblasti i da se povea i unapredi privredna saradnja
Rajha i Grke.
83
Ve u ovo vreme sa grke strane ispoljene su inicijative da u
obim razmene dveju zemalja unesu i nabavke naoruanja i druge
opreme za grku vojsku i mornaricu. Meutim, Nemci se jo nisu
usuivali da razviju ovakvu saradnju sa geografski udaljenijom i
politiki neosvojenom Grkom, u kojoj su se ispreplitali interesi i
uticaji svih drugih sila, posebno pomorskih sila Italije i Velike
Britanije.
84
Meutim, to nije znailo da su Nemci odbili ovaj veoma vaan
oblik kontaktiranja sa Grkom, koji je odigrao veliku ulogu u ne-
makim nastojanjima da se uvue Grka u interesnu sferu Rajha.
Pitanje liferovanja oruja za Grku, zbog mnogih tekoa, odgoeno
je za bolja vremena. Da ne bi dolo do revolta i promene kod odre
enih slojeva grke buroazije, koji su traili tu saradnju, pojaani
su drugi vidovi saradnje sa Grkom. Znaajna je, za tu politiku, bila
poseta Geringa Grkoj od 17. do 24. maja 1934. godine.
85
On se tom
prilikom sastao sa vodeim linostima Grke: predsednikom Repub
like, predsednikom vlade, ministrom inostranih poslova i drugima.
S obzirom na to da ni jednoj od ovih zemalja nije ilo u prilog
preveliko eksponiranje u svetskoj javnosti i insistiranje na vrem
povezivanju, pregovori su voeni na nivou uobiajene meudravne
saradnje, bez nastojanja na nekom brzom i preuranjenom ruenju
starih meunarodnih veza i odnosa Grke sa njenim saveznicama i
insistiranja na prenagljenim odnosima Nemake i Grke. Za takav
korak trebalo je da radi vreme. Istina, Gering je ukazivao na tradi
cionalne veze i prijateljske odnose Grka i Nemaca, ali je isto tako
isticao da Nemaka ima nameru da ravnopravno sarauje sa svim
zemljama ovoga regiona na prijateljskoj osnovi. Egzistirala je ipak
mogunost da nacisti, bez bojazni da e izazvati sumnje i surevnji-
vost vladajuih buroazija ostalih zemalja, prenesu svoja iskustva,
prue savete i obeaju podrku i potporu borbi buroazije protiv
komunista i radnikog pokreta u Grkoj. Prilikom ove posete mar
al Gering je davao savete i preporuke kako da se obuzda sve jai
radniki i demokratski pokret u Grkoj.
86
Identini interesi u borbi
proitv radnike klase i demokrati je bili su znaajan inilac u prib
liavanju grke i nemake buroazije. Neposredno posle posete Ge
ringa Grkoj, nemaki poslanik iz Atine izvetavao je da u Grkoj,
83 DASIP CPB, II, od 21. februara 1934, p. 258.
84 ADAP C, II/2, dok. 289, pp. 530531.
85
DASIP PA, F 1, 1934, MIP KJ, meseni izvetaj za maj 1934. bb.
86 ibid.
i pored njene vezanosti za Francusku i Britaniju, preko Balkanskog
pakta, postoje vrlo izraene tendencije za jaanje veza i saradnje sa
Rajhom.
87
Neto izraenije vezivanje Grke za francusku spoljnu politiku,
upravo pod dejstvom faktora vezanih za saradnju Grke sa Balkan
skim paktom, u leto 1934. izazvalo je ivlju polarizaciju politikih
strujanja i opredeljenja u redovima vladajue buroazije. Proitali-
janski i pronemaki opredeljenu buroaziju plailo je sve aktivnije
uee Grke u organima Balkanskog pakta, koji su se angaovali
protiv revizionistikih strujanja i grupacija u jugoistonoj Evropi, a
u kojima su vodeu snagu predstavljali faistika Italija i nacistika
Nemaka. Kroz ove organe i njihovu aktivnost sve vie je dolazila
do izraaja profrancuska linija u spoljnoj politici.
88
Juna 1934. istupio je protiv ovakve orijentacije u spoljnoj poli
tici Grke jedan od istaknutih prvaka vladine koalicije, general
Metaksas (Joannis Metaxas), pitomac pruske vojne akademije, pri
jatelj Nemake i privrenik totalitarne ideologije nemakih nacista.
Iako u sutini pronemaki orijentisan i pristalica saradnje sa Tre
im Rajhom, on je u kontekstu intencija Velike Britanije da sara-
uje sa Nemakom, javno kritikovao vezivanje grke diplomatije za
francusku politiku, predlaui kao partnera Veliku Britaniju. Doka
zivao je da je jedini put ka bezbednosti i opstanku Grke u njenom
vezivanju za najjau i najprisutniju pomorsku silu na Sredozemnom
moru, Veliku Britaniju.
89
U samoj Grkoj bile su veoma prisutne struje koje su direktno
naginjale ka osloncu i na Trei Rajh i na Italiju. Uz to, ove struje i
njihove aktivnosti postajale su iz dana u dan sve snanije. Nemaki
predstavnici iz Grke, u jesen 1934, izvetavaju da u Grkoj, i po
red njene profrancuske spoljnopolitike orijentacije, ubrzano jaa
nemaki uticaj, zahvaljujui ivljim privrednim vezama i tradicio
nalnoj saradnji u oblasti kulture izmeu dveju zemalja. Navodi se
da je prisustvo Nemake vidno u svim oblastima kulturnog ivota
grkog drutva, a naroito u oblasti kinematografije, u kojoj se, od
ukupnog broja inostranih filmova, prikazuje oko 70/o nemake pro
dukcije. Posebno je istaknuto da je nemaki film najsnanije sred
stvo u propagiranju i irenju nacionalsocijalizma.
90
Ukazano je na
znaajnu ulogu privrednih veza u procesu negovanja i proirivanja
grko-nemake saradnje i dato je miljenje da bi spoljnotrgovinska
razmena i pored veoma brzog rasta u 1934. godini, mogla da se raz
vija jo bre u sledeim godinama.
91
87
PA Abt. II, Politik 2, Griechenland, Bd. 2. Izvetaj nemakog poslan
stva iz Atine, nr. II B 1238 G od 25. maja 1934.
88
DASIP LP, 11/14, MIP KJ, meseni izvetaj za septembar 1934, pov. br.
25050 od 8. novembra 1934.
89
DASIP LP, F 5/1934, izvetaj poslanstva KJ u Atini, pov. br. 482 od
18. juna 1934.
90
PA Abt. II, Politische Beziehungen Griechenland zu Deutschland, Pol.
2, Griechenland, Bd. 2. poverljivi izvetaj nr. II Balk. 2254 G od 29. sep
tembra 1934.
91
Ibid.
280
Zbog uestalih inicidenata na Dodekanezu i u grkim vodama i
morima krajem 1934. i poetkom 1935. godine, nastupio je vidan
proces hlaenja grko-italijanskih odnosa.
92
Svakako, da je ovom
doprinelo i prejako eksponiranje predstavnika Grke u organima
Balkanskog pakta. Hlaenju odnosa takoe je doprinelo meanje
Italije u unutarnje poslove Grke i saradnja italijanskih agentura
u Grkoj u periodu priprema ustanka venizelista, u prolee 1935.
Pobuna, koju su pripremili i poveli venizelisti 1. marta 1935. u Ira
ki j i, Makedoniji, nekim grkim ostrvima i mestima u Grkoj, samo
je po formi bila borba protiv monarhistike vlade a po sadraju bor
be, dela opozicije, odnosno Liberalne partije za vlast. Potajno su je
pomagali Italijani. Venizelos se na Kritu, gde se nalazio njegov
buntovniki tab, sluio italijanskim vezama u optenju sa saradni-
cima i prijateljima u inostranstvu.
Posle uspene intervencije trupa grke armije, koje su ostale
verne premijeru Caldarisu, Venizelos je potraio sklonite u Italiji.
Sve je ovo doprinelo da se odnosi izmeu Grke i Musolinijeve Ita
lije, koji su godinama bili dobri, naglo pokvare. Guenje pobune
Venizelosovih pristalica pozdravljeno je u veini zemalja, izuzima
jui, svakako, Italiju.
Posledice ove pobune su se odrazile na unutarnje raspoloenje
u Grkoj, a takoe i na njene odnose sa inostranstvom. U unutar
njoj politici nastupilo je ubrzanije politiko raslojavanje i cepanje
buroaskih partija, dok su u spoljnoj politici pojaane tendencije ka
vrem vezivanju za zemlje Balkanskog pakta, a preko njega i sa
silama koje su indirektno bile vezane za ovaj pakt, kao to su, na
primer Francuska i Velika Britanija, ili one koje su bile u sve te-
njim odnosima sa pojedinim zemljama, kao to je bio odnos Nema
ke i Jugoslavije.
93
Prema turim podacima do kojih smo doli moe se zakljuiti
da se Nemaka nije mnogo angaovala u problemima Grke u vre
me venizelistike pobune. Nacistima nije ilo u prilog izrazito eks
poniranje nijedne od zavaenih strana: venizelista, koji su traili
oslonac na Italiju, niti Caldarisove grupacije, koja je bila za lavira
nje u meunarodnim odnosima. Do boljih prilika, koje su nacisti
oekivali, Rajhu je najvie odgovaralo postojee stanje podele
snaga i uticaja velikih sila na tlu Grke, uz stalno i organizovano
jaanje privrednih veza sa Grkom.
Neposredna posledica neuspele pobune venizelista i zaotrava
nje odnosa meu pojedinim buroaskim grupacijama u Grkoj, bilo
je rasputanje Narodne skuptine i rekonstrukcija vlade, u kojoj su
dobili prevagu pristalice vraanja monarhije u Grkoj.
94
Masovna
92 DASIP LP, F 11/14, MIP KJ, izvetaj za januar 1935, pov. br. 7000 o
13. marta 1935.
93
DASIP LP, F 11/1935, MIP KJ, meseni izvetaj za mart 1935, pov. br.
10599 od 9. maja 1937; DASIP CPB, III, od 7. marta 1935, p. 64.
94
Ibid.
suenja puistima i progoni, naroito Venizelisovih pristalica u gr
koj armiji, doveli su do dubljeg raslojavanja u okviru vladajuih
buroaskih partija i Oficirske lige.
95
Na parlamentarnim izborima, odranim 9. juna 1935, pobedu je
odnela Caldariisova grupacija graanskih partija, u kojoj su veinu
predstavljale pristalice obnove monarhije u Grkoj. injenica da je
pretendent na krunu, ore II, iveo u Britaniji, a rodbinskim veza
ma i oseanjima, preko majke, bio vezan za Nemaku, njegova kan
didatura za dolazak na grki presto najavljivala je paralelno jaanje
probritanske i pronemake orijentacije u spoljnoj politici Grke.
96
Neposredno posle parlamentarnih izbora, Atinu je posetila vea
grupa nemakih novinara i funkcionera propagande, meu kojima
je bilo i onih koji su pratili Geringa prilikom njegove posete Atini,
maja 1934.
97
Mnogobrojni kontakti lanova ove grupe sa predstav
nicima reima u Grkoj doprineli su brem razvijanju veza i sarad
nje izmeu vlade Caldarisa i Rajha. Ve tokom narednog meseca us-
ledila je poseta predsednika vlade Caldarisa Nemakoj, koja je po
red privatnog karaktera (leenje premijera) imala i svoj politiki
efekat u smislu uvrivanja veza i saradnje dveju zemalja.
Ovi kontakti predstavnika grke vlade i vodeih ljudi Rajha
naili su na povoljan odjek kod dela vladajuih vrhova Jugoslavije
koji su radili na uspostavljanju vrih veza Jugoslavije i Nemake.
U ovim trenucima tu ulogu je igrala u Beogradu pronemaki ori-
j entisana vlada, to potvruju i srdani susreti Caldarisa i predsed
nika vlade Jugoslavije Milana Stojadinovia. Za vreme Caldarisovog
proputovanja kroz Jugoslaviju, dolo je do susreta izmeu njega i
Milana Stojadinovia i do davanja izjava novinarima u kojima su
obostrano izraene simpatije prema Treem Rajhu. Caldaris je tada
izjavio da Grka, i pored svoje prirodne upuenosti i usmerenosti
prema mediteranskim silama, gaji prijateljska oseanja prema Ne
makoj i da nikad nee ui ni u jednu grupaciju koja bi bila nepri
jateljski raspoloena prema Treem Rajhu ili nanosila tetu nema
kim interesima.
98
U meunarodnim odnosima, kakvi su bili u Evropi u drugoj
polovini 1935. i posebno s obzirom na angaovanost Nemake u Po
dunavlju, ovakvo stanje odnosa sa Grcima, a isto tako i ovakva
spoljnopolitika orijentacija Grke, najbolje su odgovarali nacistima
u Nemakoj i pronacistima u Grkoj.
99
Do prenoenja teita spolj-
nopolitike akcije Nemake na jugoistone delove Balkana trebalo je
da protekne jo nekoliko godina i zbog toga je svaka akcija, koja
95
DASIP LP, 11/35, MIP KJ, meseni izvetaj za april 1935, pov. br. 11150
od 18. maja 1935.
96
DASIP LP, 11/35, O 1/14, MIP KJ, meseni izvetaj za juni 1935, pov.
br. 14665 od 1. avgusta 1933.
97
Ibid. p. 11.
98
DASIP LP, 11/35, O 1/14, MIP KJ, meseni izvetaj za avgust 1935. pov.
br. 22350 od 30. septembra 1935; BII CCCP, tom XVIII, dok. 276, pp. 400401.
99
BII CCCP, tom XVIII, dok. 309, pp. 439441.
je vodila konzerviranju postojeeg stanja i u kome ni jedna velika
sila na tlu Grke nije imala izrazitiju prevagu, najvie je odgovarala
nemakoj politici.
Sporost i neodlunost vlade predsednika Caldarisa, naroito u
obraunu sa puistikim oficirima koji su bili umeani u pobunu
venizelista, dovela je do izdvajanja, iz redova vladajue koalicije,
predstavnika radikalne struje na elu sa generalom Kondilisom
(Kondylis Georgios). Odnosi izmeu pojedinih oficirskih struja u
vladajuoj koaliciji bili su sve zamreniji.
Ova nestabilnost u zemlji pojaavana je nesigurnim poloajem
vlade Grke u meunarodnim politikim odnosima i sve veim zap
letima u meunarodnim odnosima uopte, na koje je posebno nega
tivno uticala agresija Italije u Abisiniji. Italijanska pomorska flota,
nadmeui se sa britanskom mornaricom, postajala je sve nasrtlji
vi ja u grkim morima, ulazei bez dozvole u grke luke i povreu-
jui na taj nain suverenitet grke obale.
Pri ovakvim unutarpolitikim i spoljnopolitikim prilikama,
monarhistiki opredeljene snage nisu bile sigurne u ishod plebiscita,
koji je trebao da dovede do povratka grkog kralja ora. Da bi
se uklonila svaka neizvesnost, monarhisti su oborili vladu Caldarisa
i obrazovali novu vladu, sastavljenu od pristalica monarhistikog
sistema u Grkoj, iji je predsednik bio Kondilis.
100
Plebiscit po pitanju monarhije, koji je odran pod novom mo
narhistikom vladom, 3. novembra, bio je puka formalnost. Apso
lutna prevaga pristalica monarhije u vladi i u svim drugim elijama
zvaninog reima, obezbeivala je sigurnu pobedu monarhista.
101
Oficirska klika, na elu sa Kondilisom, nije se opredeljivala za
monarhiju samo zbog kralja, ve i radi toga to je elela to vie
vlasti za sebe. Na grki presto je vraen kralj ore II, ali sa okr
njenim monarhistikim pravima. U najkrupnijim pitanjima vlasti
imala je glavnu re generalska klika sa premijerom Kondilisom.
Kralj ore II, sa dobrim i loim iskustvima za vreme ranijeg
vladanja u Grkoj i za vreme boravka u emigraciji, odmah je shva
tio da je podloga saradnje koju su mu ponudili generali uska i nesi
gurna i da se na njoj ne bi mogla graditi dugoronija politika i
vlast. Koristei se nejedinstvom u redovima Oficirske lige, on vraa
prava graanskim partijama i politiarima i na toj iroj osnovi osi
gurava sebi vlast u Grkoj. Uskoro po dolasku na vlast, oslanjajui
se na svoje pristalice meu oficirima i u okviru graanskih partija,
ore II obara vladu Kondilisa i formira novu vladu, sa premijerom
vanpartijcem, Demerdisom (Demertzis Constantin). Drei se gesla
da eli da bude kralj svih Grka, ore II donosi amnestiju pobunje
100 DASIP LP, 11/35, 14 meseni izvetaj za septembar 1935. pov. br. 996
od 23. novembra 1935;Ibid. meseei izvetaj za oktobar 1935. pov. br. 28503 od
2. decembra 1935; Ibid. F 1/35, 0-5, cirkularno pismo MIP KJ, pov. br. 806
od 20. oktobra 1935; D. Kitsikis, Linstauration de Georges II de Grece (1935
1936) Revue dhistorie diplomatique, Paris 1977. nr. 1-2, pp. 159172.
101 DASIP CPB, III od 7. novembra 1935. p. 91.
283
nicima u Venizelosovom ustanku. Ovim merama kralj je i u praksi
uspeo da ojaa linu vlast i da proiri oslonac te vlasti na ire redo
ve pristalica u vojsci i graanskim partijama.
102
Imajui u vidu sve zamrenije odnose meu velikim silama,
naroito u odnosima izmeu Italije i Velike Britanije, ije su pomor
ske snage dominirale u vodama Sredozemlja, kralj ore II je nas
tojao da se ne zameri ni jednoj od ovih sila. Nastavljena je saradnja
sa susedima i saveznicima u Balkanskom paktu: Jugoslavijom, Tur
skom i Rumunijom.
103
Deo grke buroazije, uz naklonost kralja ora II, radio je na
ivljoj saradnji sa Nemakom. Krajem 1935. godine, Grka je, pos
redstvom nemakog poslanstva u Atini, traila bre i efikasnije an-
gaovanje Nemake u naoruavanju, uz napomenu da e, ukoliko ne
naie na razumevanje u Berlinu, to naoruanje morati da nabavi u
Velikoj Britaniji.
104
Na ovaj nain pronemaki orijentisana buro
azija u Grkoj zahtevala je puno angaovanje nemakih nacista u
Grkoj, ne uzimajui u obzir stvarne mogunosti i tadanji poloaj
Rajha.
Iz Berlina su usledile poruke umirenja i obeanja da e se, u
nepovoljnim svetskim prilikama za takvu transakciju, ipak pristu
piti razgovorima o opremanju grke armije nemakim naorua
njem.
105
U razgovoru kralja ora II i nemakog poslanika u Atini,
neposredno posle obnavljanja monarhijske vlasti u Grkoj, 12. de
cembra 1935, jedno od najprisutnijih pitanja bilo je opremanje grke
vojske nemakim orujem.
106
Ovaj susret monarha sa nemakim
poslanikom u Atini, neposredno posle kraljevog povratka iz Engle
ske, otkrivao je znaaj i ulogu uzajamnih odnosa i veza ovih dveju
zemalja. Ali i u ovim kontaktima bila je prisutna opreznost i trez
venost, jer se znalo da su mogunosti Nemake za angaovanje na
tlu Grke, u poreenju sa mogunostima mediteranskih sila, Italije
i Velike Britanije, vrlo ograniene. Na osnovu indirektnih poda
taka i naknadnog izvetaj a nemakog poslanika iz Atine moe se
zakljuiti da se, prilikom ovog susreta, obostrano teilo postepenom
izgraivanju saradnje, uz stavljanje akcenata na dalje jaanje priv
rednih veza. Kralj se saglasio sa miljenjem nemakog poslanika da
izmeu Grke i Nemake nema otvorenih pitanja i nesuglasica, ali
je dodao da postoje posredni problemi koje izazivaju Titulesku, Ma
la antanta i Balkanski pakt, izraavajui na taj nain svoje gleda
nje na probleme odnosa u jugoistonoj Evropi. Bilo je to gledite
potpuno identino sa gledanjem predsednika vlade Kraljevine Jugo
slavije na Balkanski pakt, Malu antantu i Tituleskua. Milan Stoja-
102 DASIP AP, MIP KJ, meseni izvetaj za decembar 1935, bb; DASIP
LP, 1/36, 0-2, cirkularno pismo MIP KJ, pov. br. 30735-IV od 27. decem
bra 1935.
103 DASIP LP, F 1/36, 0-2, cirkularno pismo MIP KJ, pov. br. 30735-IV
od 27. decembra 1935.
104 ADAP C, IV/2, dok. 312, p. 657, dok. 539, pp. 10651069 i dok. 369,
pp. 748749.
105 ADAP C, IV/2, dok. 369, p. 749.
los ADAP C, IV/2, dok. 459, pp. 891895.
284
dinovi i kralj ore II ostajali su u pomenutim kombinacijama
balkanskih zemalja samo iz taktikih razloga i nametnute nude.
107

Potujui trenutne potrebe i taktike opravdanosti da Grka sara-
uje u Balkanskom paktu, kralj je obeao poslaniku Nemake da
nee Grku ukljuivati u bilo kakvu antinemaku kombinaciju i da
e nastojati da dve zemlje ostanu uvek u prijateljskim odnosima.
108
Istaknut je znaaj produbljivanja privrednih i kulturnih veza u
cilju jaanja toga prijateljstva i podvueno da se bez nemakih ku
paca ne bi mogla unapreivati grka spoljna trgovina.
109
Obostrano
je izraeno uverenje da postoje uslovi za jo intenzivniju privrednu
saradnju i za reavanje problema koje stvara aktiva Grke u raz
meni sa Nemakom.
Na kraju kralj je izrazio svoje nepoverenje prema Musolini ju,
to je samo potvrivalo stanje u odnosima izmeu ove dve zemlje,
koje e od tada pa sve do rata biti u konstantnom padu.
110
Iz pomenutih razloga, naroito, zbog ogranienih mogunosti
angaovanja Nemake na ovom podruju, Grka se u ono vreme u
svojoj zvaninoj politici lagano poela usmeravati prema Velikoj
Britaniji. Pored toga to je ona aktivno uestvovala u svim poslovi
ma Balkanskog pakta, ipak je u vladajuim vrhovima preovlada-
valo miljenje da bi se Grka, u sluaju konflikta sila na Medite
ranu, morala nai pod zatitom Velike Britanije. U ovom smeru
injeni su i konkretni koraci.
111
Svaki korak Grke radi pribliavanja Britaniji izazivao je reak
ciju kod Musolinija. Uspesi agresije u Abisiniji podsticali su njegovu
oholost, emu je doprinosila i sve vea popustljivost zvaninog
Pariza i Londona. Incidenti i ispadi Musoliinijevih ratnih brodova u
grkim morima i povreda suvereniteta grkih granica, naroito,
sa Italijom doprinosilo je jaem angaovanju revanistikih krugova
u Bugarskoj i njihovom ivljem radu protiv Grke. Ova okolnost je
dovela do saznanja grkih dravnika da je, u svakom sluaju oslonac
na Veliku Britaniju koristan.
112
Ipak, Britanija i pored znaaja koji je imala kao pomorska sila
na Sredozemlju, zbog skuenih mogunosti jaanja privrednih veza
nije mogla da se konfrontira sa drugim silama a posebno sa Itali
107
ADAP C, IV/2, dok 459, p. 892: O ovom razgovoru sa grkim kraljem
nemaki poslanik u Atini je zapisao: Podvukao sam da u politikom pogledu
nikakvih nesporazuma izmeu Nemake i Grke nema niti ih moe biti, na
to je kralj ivo smeei se povdukao, izuzev esto ponavljanih opasnih nasto
janja Tituleskua. Male antante i Balkanskog saveza. Uporedi: E. Kalbe, Zu
den Etappen der Balkanpolitik, des faschistischen deutschen Imperialismus, u:
Revue des Etudes Sud-est Europens, tom XIII, 1975, nr. 3, pp. 347351.
los ADAP C, IV/2, dok. 459, p. 892.
109 Ibid. p. 893.
no Ibid. pp. 894895.
m PA, Abt. II, Griechenland, Bd. 3, izvetaj nemakog poslanstva iz
Atine, nr. 2 od 20. septembra 1935. ADAP C, I V/l, F 1/1935. dok. 286, p. 607
u
2
DASIP AP, MIP KJ, meseni izvetaj za decembar 1935. bb.
jom, u borbi za osvajanje pozicija na ovom prostoru. Iz tih razloga
Grci su bili veoma strpljivi kad su bili u pitanju inicidenti Musoli-
nijeve pomorske sile u grkim vodama i trudili se da izbegnu
neki vei zaplet.
113
Nemaka se u ovim nadmetanjima izmeu Britanije i Italije, pa
i Francuske, oko Grke, drala dosta rezervisano. Ni jedna od kom
binacija u kojoj bi imala prevagu jedna od ovih sila na tlu Grke
nije ila u prilog Nemake. Ipak, izmeu ova tri pretendenta za do
minaciju na jugoistoku Balkanskog poluostrva, u datim prilikama,
najmanje zlo je predstavljala Velika Britanija, koja je bila angao-
vana po mnogobrojnim kolonijama i interesnim sferama i nije imala
dovoljno snage da potpuno pokrije grko podruje i tako sprei
proces laganog jaanja uticaja Nemake, koji je ve snano zakora
io u oblasti trgovine.
114
Stvarnost je pokazala da jaanje uticaja
Britanije u Grkoj nije usporilo proces izgraivanja veza i saradnje
izmeu Nemake i Grke, ve, naprotiv, da je u tim uslovima jo
bre rasla njihova privredna i kulturna saradnja i posebno spoljno-
trgovinska razmena.
Rat u Abisiniji doveo je do novih zapleta krajem 1935, naroito
izmeu Britanije i Italije. Uspesi Italije u Abisiniji uslovili su hla
enje francusko-italijanskih odnosa i istovremeno uvrivanje
francusko-britanske saradnje. U sve zaotrenijim odnosima izmeu
Italije i Velike Britanije, naglo je porasla vanost zemalja jugoisto
ne Evrope, kao neposrednih suseda Italije. Polazei od toga da je
Italija bila oznaena od Drutva naroda kao agresor, Britanija je
elela da ove zemlje, a naroito zemlje Balkanskog pakta, udrui i
usmeri protiv Italije. Krajem 1935. britanska diplomatija je razvila
ivu aktivnost u cilju pridobijanja zemalja Balkanskog pakta, uko
liko bi dolo do oruanog sukoba, za punu saradnju protiv Italije. O
ovom pitanju je ivo raspravljano na decembarskom zasedanju Sa-
veta Balkanskog sporazuma i Male antante u Bukuretu. Tom pri
likom se snano obelodanila ne jedinstvenost interesa ovih zemalja u
pitanjima kolektivne bezbednosti. Posebni interesi pojedinih zema
lja, kao i u svim drugim prilikama, i ovde su prevagnuli nad zajed
nikim interesima. Grka je bila spremna da prihvati predlog Bri
tanije, da se u smislu lana 16. Pakta Drutva naroda istupi udru
enim snagama protiv Italije u sluaju njenog napada na Veliku
Britaniju.
115
Turska, iako je smatrala da joj podjednaku opasnost predstavlja
dominacija obe sile na prostoru Sredozemlja, bila je spremna da se,
u sluaju sukoba Britanije d Italije, koja je ve dobila oznaku agre
sora, nae na strani Velike Britanije. Predsenik vlade Jugoslavije,
i pored jasno izraenih simpatija (naroito kneza Pavla) prema Bri-
113
2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile, pp. 4245.
114 DDF, II/2, dok. 428, pp. 658660.
n5
PA, Abt. II b, Handelspolitik Griechenland, pismo grkog poslanstva
u Berlinu Auswrtiges Amtu nr. 339 od 5. februara 1936; DASIP LP, F 1/36,
0-2, cirkularno pismo MIP KJ, pov. br. 190 od 17. januara 1936.
w
taniji, nije bio za eksponiranje ni na jednoj strani bez jasnih protu-
obaveza, koje bi prema Jugoslaviji imala britanska strana.
118
Ovakvom opredeljenju doprinosilo je mlako dranje Velike
Britanije i Francuske, koje nisu energinije istupale protiv italijan-
ske agresije u Abisiniji, kao i njihovo sve slabije angaovanje u
oblasti privrednih veza i spoljnotrgovinske razmene sa ovim zem
ljama. Sve je ovo uticalo da se, i pored glasanja zemalja Balkanskog
pakta za sankcije protiv Italije, ipak nije mogao nai zajedniki
jezik u pogledu zauzimanja jedinstvenog i vrstog stava u sporu
izmeu velikih sila na Sredozemlju i u Africi.
Ni unutarnje prilike u Grkoj, naroito od januara 1936. nisu
dozvoljavale neko jae eksponiranje zemlje u spoljnopolitlkim od
nosima u bilo kom smeru. Na parlamentarnim izborima, odranim
26. januara 1936, pristalice venizelista su dobile skoro polovinu
mandata, to je vodilo ka pat poziciji u unutarpolitikim odnosima.
Porast uticaja venizelista je uticao i na meunarodne odnose
Grke, jer su venizelisti iz taktikih razloga i dalje zastupali pot
rebu oslanjanja Grke na Musolinijevu Itaiju.
117
Na nestabilnost
grke spoljne politike delovalo je i dranje njenih saveznika u ne
kim, za Grku vitalnim, pitanjima spoljne politike i odnosa na jugo
istoku Evrope. Oivela su kontaktiranja vlada Jugoslavije i Turske
sa bugarskom vladom, bez prisustva saveznike Grke. Tako su, pri
povratku sa sahrane engleskog kralja ora V, predstavnici Turske
i Jugoslavije odrali konsultovanja sa predstavnicima francuske vla
de u Parizu o mogunostima uvoenja Bugarske u Balkanski pakt,
uz odreene kompenzacije, koje bi ile na tetu Grke. Bilo je raz
govora o mogunostima da Jugoslavija dobije severne delove Alba
nije, Turska Dodekanez i Kipar i da se Bugarskoj dozvoli izlazak na
more preko grke teritorije.
118
Vesti o ovim separatnim nagaanjima saveznika, kao i o jo
nekim netaktikim potezima Jugoslavije i Turske, oiveli su ponovo
pitanje o angaovanju Grke u Balkanskom paktu i o njenom osta
janju u tom paktu. Posebno je napadan bivi ministar inostranih
poslova Maksimos, jedan od tvoraca Balkanskog pakta i zagovornika
saradnje meu balkanskim dravama. Ovi napadi nisu se stiavali
ni posle smrti Venizelosa, kao ni posle dolaska na elo grke vlade,
neutralno or'ijentisanog, Demirdisa.
119
Da bi ovaj spor izmeu pristalica i protivnika meubalkanske
saradnje reio ili bar neutralisao, premijer Demirdis je, aprila
1936, sazvao predstavnike graanskih partija i nekoliko bivih pre
mijera i ministara inostranih poslova, i odrao ire savetovanje o
116
2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile, pp. 4956. L. Zhiwkova,
Anglo-Turkish Relations 19331939, London 1976, pp. 2651.
u? DASIP LP, IV/14, MIP KJ, izvetaj za januar 1936, pov. br. 317 od
10. marta 1936; DASIP CPB, III, od 26. februara 1936, p. 111.
u
8
DASIP LP, IV/14, MIP KJ, meseni izvetaj za februar 1936, pov. br.
547 od 25. aprila 1936.
us DASIP, IV/14, MIP KJ, meseni izvetaj za februar 1936, pov. br. 10161
od 28. aprila 1936; DASIP CPB, III, od 16. marta 1936. p. 185.
287
spoljnopolitikim opredeljenjima i smernicama Grke. Premijer
Derriirdis je, uz saglasnost ovih predstavnika grke buroazije,
usepo da odredi glavne linije budueg delovanja spoljne politike
Grke. Prihvaeno je da Grka ostane verna paragrafima Balkan
skog pakta i da u okviru tog pakta nastavi saradnju sa susedima.
Kadi izbegavanja uplitanja Grke u ire evropske probleme, zak
ljueno je da se Grka ne ukljuuje u obaveze zemalja jugoistone
Evrope izvan Balkanskog pakta. Posebno je istaknuto da Grka ne
e?i da bude uvuena u bilo kakav sukob velikih sila u Evropi.
120
Ova opomena da Grka ne eli da se uplie u sukobe velikih
sila ili u sukob neke zemlje jugoistone Evrope sa nekom od velikih
sila, bila je direktno upuena Jugoslaviji i opasnosti da ona bude
uvuena u sukob sa Italijom.
121
U sluaju sukoba i rata dveju jad
ranskih zemalja, grka buroazija je elela da ostane neutralna, jer
bi, s obzirom na protivurenosti izmeu Grke i svake od tih zema
lja, ovo meanje pogoralo ionako teak poloaj Grke, posebno na
njenim severnim granicama, prema Bugarskoj. Ove zemlje su imale
odreene aspiracije prema grkim teritorij ama i u uslovima rata
nastojale bi da, u saradnji sa revanistima iz Bugarske, ostvare
svoje planove o zaposeanju tih podruja.
U formiranju ovakvih smernica u spolj noj politicai grke buro
azije bilo je prisutno delovanje proitalijanski opredeljenih snaga,
koje su opasnost za Grku videle samo na njenim severnim grani
cama.
122
Neposredno po okonanju ovih rasprava o smernicama grke
spoljne politike umro je premijer Demirdis. Posle njega je, po volji
kralja ora II, novu vladu formirao pruski pitomac i pronemaki
orijentisani general Metaksas (Joh Metaxas), raniji ministar inostra
nih poslova. Dolazak Metaksasa na elo grke vlade stvorio je jo
povoljnije uslove za tihu ekspanziju Nemake u Grkoj.
123
Nakon uspeno okonane 'invazije Musolinijevih trupa u Abisi-
niji, usledilo je uzajamno otupljivanje otrice politikog sukoblja
vanja Italije i Velike Britanije to se reflektovalo na smirivanje od
nosa Grke i Italije.
124
U ovo vreme zavreno je formiranje i oblikovanje osnovnih
struja politikih opredeljenja u krugovima grke buroazije, u
oblasti spoljnopolitikih odnosa. Definitivno su, tokom 1936, bile
oformljene dve vodee struje, jedna zvanina i priznata u meuna
120
DASIP LP, IV/14, MIP KJ, meseni izvetaj za april 1936, pov. br. 12759
od 23. maja 1936, uporedi: Survey of International Affairs 1936. pp. 516526.
121
J. M. , . ., II, . 483.
122
DASIP LP, F I, 0-2, cirkularno pismo MIP KJ, pov. br. 7821 od 1.
aprila 1936; SPB, III, od 7. aprila 1936. p. 99.
123
South-Eastern Europe, pp. 9698, H. Richter, Griechenland zwischen
Revolucion und Kontrarevolution 19361946, Frankfurt am Main, 1937, pp.
4851; E. Schramm-Thadden, Griechenland und die Grossmchte im Zweiten
Weltkrieg, Wiesbaden, 1955. pp. 811; S. M. Sophocles, A History of Greece,
Thessalonike, 1961, pp. 6162.
124
2. Avramovski, . c., pp. 6162.
288
rodnim odnosima, usmerena prema Londonu, ali spora u obogaiva
nju veza i odnosa izmeu dve zemlje, i druga okrenuta Berlinu, ne-
zvanina, ali perspektivna, sa intencijom svakodnevnog porasta veza
i uticaja izmeu dve zemlje. Kralj ore II podjednako je stremio
i jednoj i drugoj strani, jer je verovao da e se nai zajedniki jezik
izmeu engleskih konzervativaca i nemakih nacista na platformi
zajednike borbe protiv komun'istike opasnosti i SSSR-a. On je na
neki nain, bio vezan i za jednu i za drugu stranu: u Britaniji, je pro
veo godine izganstva, za Nemaku su ga vezivali rodbinski odnosi
preko majke, jezik i nemaka kultura.
Meutim, Nemaka je t/ila daleko aurni ja u odzivu na sarad
nju od Velike Britanije. Trgovina je postajala sve znaajniji inilac
u jaanju spone izmeu dve zemlje: Grke i Nemake,
125
a glavni
stub jaanja grko-nemake saradnje bio je predsednik vlade Me-
taksas. Odmah po dolasku na elo vlade premijer Metaksas je odr
ao savetovanje predstavnika svih buroaskih partija i izloio
program svoje vlade, u kome je centralno mesto bilo dato izgradnji
grkih oruanih snaga i njihovoj opremljenosti nemakim naorua
njem. Tom prilikom je pripremio ak i spisak narudbina koje je
trebalo izvriti u Nemakoj.
126
Povoljne uslove za delovanje Metaksasa u cilju provoenja nje
govog programa prualo je nesreeno stanje u redovima buroaskih
partija, posebno onih koje su manje ili vie bile demokratski opre-
deljene kao i pomanjkanje iskusnih kadrova u tim partijama. Smru
voe Populistike partije, Caldarisa, maja 1936, sa pozornice grkog
politikog ivota otiao je poslednji iz plejade prvaka graanskih
partija, kakvi su bili ranije preminuli Venizelos, Kondilis, Demer-
dis i drugi.
Nije sasvim sluajno to je u ovakvim prilikama glavni otpor
pronacistikim namerama Metaksasa pruala Komunistika partija
Grke, koja je, u duhu novih stremljenja radnikog pokreta u svetu,
usvojenih na Sedmom kongresu Kominterne, uspela da pridobije
leva krila razbijenih graanskih partija i da ih zajedno sa demo
kratski opredeljenim strujama grkog drutva okupi u Narodnom
frontu. Protiv sve snanijeg i sve organizovanijeg radnikog pokreta
i Narodnog fronta general Metaksas je upotrebio silu reima: poli
ciju i vojsku. U Solunu, 9. maja, posle uspenog trajka solunskog
proletarijata, dolo je do oruanog sukoba radnika sa policijom i
vojskom, u kome je bilo vie ubijenih i ranjenih radnika. Ovaj zlo
in reima izazvao je opti revolt svih revolucionarnih i demokrat
skih snaga u Grkoj. Vlada generala Metaksasa i njegov diktatorski
reim nali su se pred velikim problemom.
Uz punu podrku nacista i faista, Metaksas je poeo smiljeniju
akciju pripremanja faistike diktature u zemlji.
Da bi spreio d neutralisao spoljnopolitike akcije Narodnog
fronta, posebno njegove zahteve da se Grka aktivnije ukljui u
125 ADAP C, IV/2, dok. 539, pp. 10651069.
126 DASIP LP, IV/14, MIP KJ, meseni izvetaj za april 1936, pov. br.
12759 od 23. maja 1936.
19
289
oblike kolektivne bezbednosti i saradnje sa Balkanskim paktom,
Malom antantom i antimilitaristikim zemljama, na elu sa SSSR-
-om, i sam je pourio da ojaa svoje pozicije u ovim meunarodnim
forumima sigurnosti na jugoistoku Evrope.
Uoavajui stvarne smernice politike vlada Rumunije i Jugo
slavije u okviru sistema kolektivne bezbednosti, na sastanku Saveta
Balkanskog pakta, maja 1936, u Beogradu, grka delegacija je obe
ala punu podrku u zajednikim spoljnopolitikim akcijama u jugo
istonoj Evropi. U sutini, izraena je saglasnost pronacistike poli
tike premijera Tatareska u Rumuniji, Stojadinovia u Jugoslaviji i
Metaksasa u Grkoj.
127
Ova trojica predsednika delovala su, u ma
njem ili veem obimu, u cilju jaanja saradnje sa Treim Rajhom.
Metaksasu nije smetao izvestan zastoj u politikim odnosima sa Ne
makom, da iri i jaa privredne veze.
Radi unapreenja odnosa u privredi i pruanja moralne podr
ke Metaksasovom reimu, sredinom juna 1936, stigao je u Atinu
ministar privrede nacistike Nemake i predsednik Rajhsbanke aht.
Prilikom susreta ahta i predstavnika grkog reima izraena je
dobra volja da se ree problemi iz oblasti razmene, plaanja, prenosa
kapitala iz zemlje u zemlju i jo vie unaprede privredne veze iz
meu Nemake i Grke.
128
Ovo je vodilo jednom stanju u kome je,
pored formalne prevage britanskih uticaja na tlu Grke, uticaj Tre
eg Rajha bio prisutniji i sigurno vodio ka nemakoj privrednoj
dominaciji u Grkoj.
129
Pred masovnim antifaistikim pokretom i sve uspenijim ak
cijama radnike klase i demokratskih snaga u grkom Narodnom
frontu, konzervativni vrhovi buroazije i njenih partija bili su spre
mni da sarauju sa Metaksasom, dvorom i stranim profaistikim
agenturama. Od znaaja je bila moralna pomo, koju su pruali
nacisti Metaksasu i njihovim pristalicama.
130
Berlin je obeao Me
taksasu da e pouriti sa izradom definitivnog sporazuma oko ispo
ruke oruja i druge opreme za oruane snage Grke.
131
Neposredno pred dravni udar, poetkom avgusta, Metaksas je
upoznao predstavnike Rajha u Atini sa svojim planom i namerom
da u Grkoj zavede autoritativni reim profaistikog tipa. Oprav
danje za ovaj in pred grkom i svetskom javnou, u duhu iskus
tava nemakih nacista, nalazio je u opasnosti od prevrata, koji
pripremaju komunisti Grke kroz Narodni front. Spominjano je
skoro iskustvo panije, gde je Narodni front uspeo legalno da po-
bedi, posle ega su faisti morali da utrostrue napore da bi ga
127
DASIP LP, IV/14, MIP KJ, meseni izvetaj za maj 1936, pov. br. 15538
od 24. juna 1936.
128 DASIP CPB, III, od 16. juna, p. 148, 19. juna, pp. 149150.
129 pa, Pol. IV 95, Griechenland 2, Bd. 1, Izvetaj nemakog poslanstva iz
Atine nr. II GA 2a od 15. jula 1936; uporedi: V. Kacarkova, Handelsbeziehungen
zwischen Deutschland und Griechenland in der 30-er Jahren, des XX; J. H.
Etudes balkaniques, Sofia, 1976, nr. 3, pp. 4360.
130
DASIP LP, IV/14, MIP KJ, meseni izvetaj za juli 1936. pov. br. 20791
od 30. avgusta 1936.
131 DASIP CPB, II od 28. jula 1936. p. 174.
oborili. Kralj je davao obeanja da se nee ponoviti sudbina pani-
je u Grkoj.
132
Pre nego to se ukae i najmanja mogunost Narod
nom frontu da doe na vlast u Grkoj, Metaksas je odluio, uz punu
saglasnost kralja, da pomou policije izvede dravni udar i zavede
novi reim po ugledu na nacistiki.
133
Uz punu podrku unutarnje i spoljne reakcije u Grkoj je, u
noi izmeu 4. i 5. avgusta 1936, izvren dravni udar. Dekretima
kralja i predsednika vlade Metaksasa ukinuti su svi oblici parlamen
tarnog i graanskog reima i zavedena je monarhofaistika dikta
tura. Rasputena je Narodna skuptina, ukinuto je pravo zbora i
dogovaranja, zabranjene su sve javne i naroito radnike manifes
tacije. Pod najteim udarima su se nali komunisti, a zatim i svi
drugi leviari i demokratski opredeljeni pojedinci i grupe, koje su
se ukljuile u Narodni front. Svih petnaest komunista, lanova par
lamenta, lieni su slobode i stavljeni pod poseban zatvorski reim.
Zabranjen je rad svih organizacija i udruenja u koja se sumnjalo
da naginju narodnofrontovskom programu borbe protiv domaeg i
stranog faizma. Poelo je masovno otputanje i proganjanje drav
nih slubenika i radnika za koje se sumnjalo da sarauju sa Komu
nistikom partijom.
134
Po nacistikom uzoru poelo je, u nekim
gradskim centrima Grke, spaljivanje naprednih knjiga i listova.
Tako je general Metaksas, oslanjajui se na pomo i podrku
unutarnje i spoljne reakcije, uspeo da pomou policije i odanih je
dinica grke vojske, izvede dravni udar, zavede diktaturu i znatno
onesposobi delovanje radnikog i levo orijentisanog graanskog
pokreta u Grkoj. Meutim, diktatura suvie otrog oblika zapretila
je i onima iz konzervativnih grupacija graanskih partija, koje su
bile protiv Narodnog fronta i komunista, ali nisu bile za diktaturu,
koja je vodila suavanju delatnosti i tih najkonzervativnijih graan
skih partija. Grupe graanskih politiara su poele da se okupljaju
i pripremaju za otpor generalu Metaksasu. Oni su uputili pismeni
memorandum kralju i optuili Metaksasa da je uveliao opasnost od
komunista da bi ostvario ono to je eleo; zatraili su da se ukine
diktatura i vrati parlamentarni sistem.
135
Meutim, ova akcija dela rukovodstva graanskih partija u
Grkoj bila je zakasnila i upuena na pogreno mesto. Metaksas,
posle uspeha, nije vie pomiljao da se vraa u neizvesnost i da rizi-
kuje to bi sigurno vodilo njegovom padu. Na drugoj strani, kralj
Dore II nije prepustio vlast Metaksasu, ve je Metaksas, u duhu
elja kralja ora II, oborio nesigurni demokratski reim i zaveo
diktaturu, u kojoj je kralj bio siguran, posebno ako se ima u vidu
puna podrka autoritativnih sila i zemalja spolja.
132 pa, Pol. IV 9, Griechenland 2, Bd. 1. Politiki izvetaj nemakog po
slanstva iz Atine nr. II, GJ 1 od 5. avgusta 1936.
133 Ibid.
134 DASIP PA, F 24, MIP KJ, meseni izvetaj za avgust 1936, pov. br.
23587; DASIP CPB, III, od 13. jula 1936. p. 102.
135 DASIP AP, F 24, MIP KJ, meseni izvetaj za avgust 1936, pov.
br. 235787.
<*
291
U drugoj polovini 1936, uporedo sa definitivnim udruivanjem
autoritativnih sila, Nemake i Italije, slabio je pritisak Italije pre
ma Grkoj. Predstavnici novog reima u Grkoj su ulagali napore
da sa Italijom prevaziu ranije nastale nesporazume i da se sa njom
ostvari saradnja, uz spregu sa Nemakom.
Odmah posle zavoenja diktature Metaksas se sastao sa nema-
kim poslanikom u Atini i upoznao ga sa daljim namerama. Pri tome
je jo jednom naglasio da u borbi protiv meunarodne opasnosti od
komunizma, odnosno SSSR-a, vidi jedinu sigurnu snagu u Nemakoj.
Nemaki poslanik u Atini obeao je da e Rajh posvetiti jo vie
panje sudbini prijateljske Grke.
136
Da bi bio siguran u krajnji cilj, u puno ispunjenje svog progra
ma, Metaksas nije dirao u dobre odnose Grke sa drugim zemljama,
lanicama Balkanskog pakta, u okviru koga je ve postala domi
nantna pronemaka orijentacija. On je istovremeno razvijao dobre
odnose sa Velikom Britanijom i Francuskom. Poseban napor je ula-
gan da se odnosi sa Britanijom zadre na dostignutom nivou i una-
prede.
137
Prema Italiji su uinjeni konkretni koraci, posebno u oblasti
privrednih veza. U Rimu je zakljuena grko-italijanska trgovinska
konvencija, koja je trebala da, posle ukidanja sankcija, ponovo ojaa
privredne veze i trgovinsku razmenu izmeu ove dve susedne zem
lje.
138
Usledilo je sreivanje odnosa sa Albanijom, u kojoj je bio jak
uticaj Italije. Tako je poeo otvaranje manjinskih kola za grku
decu u Albaniji i albansku u Grkoj.
139
U kontekstu sve plodnije saradnje Metaksasovog reima sa ne-
makim nacistima dolo je, krajem septembra 1936, do osmodnevne
posete Grkoj efa nemake propagande Gebelsa. Tokom razgovora
sa Metaksosovim saradnicima Gebels je preneo nacistika iskustva
u obraunima sa demokratskim pokretima u Nemakoj, naroito sa
komunistima. Za vreme ove, veoma angaovane, posete Gebels je
imao mnogo susreta sa nosiocima diktatorskog reima u Grkoj. U
toku est dana boravka Gebelsa u Grkoj Metaksas je imao etiri
puta konsultacije sa svojim najbliim saradnicima i komandantima
oruanih snaga Grke. Za vreme tih konsultacija razgovarao je o
saradnji sa Nemakom i o naoruanju grke vojske nemakim oru
jem.
140
Cela Gebelsova poseta Grkoj, pa i njegova izjava novinarima
na kraju posete, 26. septembra, bila je usmerena u cilju pruanja
podrke novom, diktatorskom reimu u Grkoj. Gebels je prvo izja
vio da ne eli da se mea u unutarnje stvari Grke, a zatim se upus
136
PA, Pol. IV 9 Griechenland 2, Bd. 1, politiki izvetaj nemakog po
slanstva iz Atine, nr. II GJ 1 od 5. avgusta 1936. godine.
137 DASIP CPB, III, od 24. septembra 1936, p. 187, H. Cliadakis, The Poli
tical and Diplomatie Background to the Metaxas Dictatorship, 19351936. Jour.
Con. Hist, V. 14, nr. 1st, January 1979. pp. 117139.
138 DASIP AP, F 24, MIP KJ, meseni izvetaj za avgust, pov. br. 23587;
2. Avramovski, o. c., pp. 77 i 8796.
1
39
DASIP LP, IV/14, MIP KJ, meseni izvetaj za septembar 1936, pov.
br. 25781 od 28. oktobra 1936.
1
40
Ibid. DASIP CPB, III, od 25. septembra 1936, p. 191.
tio u najgrublje uplitanje u poslove i ivot grkog naroda. Sluei
se vulgarnim nacistikim renikom pozvao je Grke u nemilosrdnu
borbu protiv komunista u Grkoj i u svetu. Bila je to parola koju
su nacisti namerno istakli, da uplae graanske konzervativne kru
gove u Grkoj i da ih na taj nain veu za Metaksasov reim.
141
U jesen 1936. dolo je do oivljavanja novih kombinacija i akci
ja na Balkanu, koje su se znatno odrazile i na spoljnopolitike od
nose Grke. Od naroitog znaaja za spoljnu politiku i orijentaciju
Grke bile su Musolinijeve rei, izgovorene na velikom zboru faista
u Milanu, kao i sve intenzivnije angaovanje predstavnika Beograda
i Sofije oko sklapanja posebnog Bugarsko-jugoslovenskog ugovora,
uz znanje i podrku Berlina.
142
Ovo je opomenulo Metaksasa i nje
gove saradnike da pripremljeniji pristupaju pojedinim politikim
opredeljenjima u spoljnoj politici i da obavezno raunaju na poseb
ne interese svake od velikih i malih zemalja Evrope. Jedna od pos-
ledica ovih dogaaja bilo je neto ivlje izgraivanje prijateljskih
odnosa izmeu Grke i Britanije u narednom periodu.
Polovinom oktobra 1936, kao protivpotez Gebelsovoj poseti Gr
koj, usledila je poseta britanske pomorske flote grkim lukama.
Meu britanskim brodovima pojavile su se i mone plovne jedinice
ratne mornarice, kao Queen Elizabeth i Glorius, ratni brodovi
koji su predstavljali ponos britanske vojne moi.
Nemaki poslanik u Atini Ajzenlor, u izvetajima Berlinu, oce-
nio je ovu posetu kao svojevrsnu demonstraciju snaga Velike Brita
nije kao odgovor na posetu ministra Gebelsa Grkoj.
143
Meutim, ovi potezi su predstavljali samo trenutna i taktina
nadigravanja dve ju evropskih sila, koje su ve stekle dominaciju u
spoljnopolitikim odnosima Grke i koje su se za prevagu i prednost
borile sve do aprilskog rata 1941, kada je Rajh, zahvaljujui oruju,
uspeo privremeno da istisne glavnog suparnika sa tla Grke.
Dakle, nastavilo se stanje u kome je Grka plivala izmeu dva
diva Evrope: suverene sile na moru Velike Britanije i sve suvere-
nije suvozemne snage nacistike Nemake. Ovu politiku plutanja
Metaksasova reima izmeu dve vodee sile tadanjeg sveta najbolje
je okarakterisao uvodni lanak Manester Gardijana (Manchesters
Gardian), od 21. septembra 1936, ocenivi da tadanju spoljnopoliti-
ku liniju Grke karakterie: . . . iskreno prijateljstvo sa Velikom
Britanijom i politiki platonsko, ali ekonomski tesno prijateljstvo sa
Nemakom.
144
Pokuaji Italije da se ubaci izmeu ove dve sile, u sferi spoljno-
politikih odnosa i stremljenja Grke, nisu imali znaajnijeg uspe-
141
DASIP LP, F 1/36, 0-5, cirkularno pismo MIP KJ o boravku Gebelsa
u Grkoj, pov. br. 2377 G 35 IV od 2. oktobra 1936.
142 DASIP LP, IV/14, MIP KJ, meseni izvetaj za oktobar 1936, pov. br.
27973 od 24. novembra 1936.
143
PA Pol. IV 9, Griechenland 2, Bd. 1, izvetaj nemakog poslanstva iz
Atine nr. II, GA 2, od 30. oktobra 1936.
1
44
DASIP CPB, III od 24. septembra 1936, p. 187.
293
ha.
145
U trci za naklonost Metaksasovog reima ostajali su priblino
ravnopravno tokom nekoliko sledeih godina samo Velika Britanija
i Trei Rrajh.
146
Radi trajnog obezbeenja svog prisustva u Grkoj, nemaki
nacisti su ve prvih meseci Metaksasove diktature uloili napor, da
uz izvesnu materijalnu pomo, materijalno i moralno veu za sebe i
ojaaju Grku. U novembru i decembru 1936. odrano je nekoliko
sastanaka privrednih i vojnih strunjaka dveju zemalja radi au
riranja grkog naoruavanja i smanjivanja aktive, koja je i dalje
rasla u spoljno trgovinskoj razmeni sa Nemakom.
147
Imajui u vidu
da je Metaksasova Grka bila ivotno zainteresovana za saradnju s
Nemakom, nacisti su doli do zakljuka da i kompromisna privre
mena reenja i ulaganja Nemake mogu u krajnjem ishodu da ko
riste samo njoj radi ukljuivanja celog jugoistoka Evrope u interes
nu sferu Rajha.
148
Poetkom decembra 1936. usledio je konkretan predlog Metak
sasove vlade o nabavci naoruanja i druge opreme u Nemakoj, u
visini od 60 miliona RM, uz plaanje 15/o vrednosti nabavke vrs
tom valutom, a ostalo je trebalo da se naplati iz sume grkih klirin
kih kredita u Rajhsbanci, koji su nastali kao posledica stalnog rasta
aktive na strani Grke.
149
Nemaka nije u tom trenutku imala mogunosti da obezbedi
ovoliku koliinu naoruanja za izvoz u Grku, jer su i njene potrebe
bile sve vee, a verovatno da nije smela u tolikoj meri ni da se
eksponira pred svojom suparnicom, Velikom Britanijom, na tlu
Grke. Tako je predloeni iznos Nemaka smanjila na 2530 mili
ona RM, prihvatajui uglavnom ostale uslove.
150
vre privredno vezivanje Grke sa Nemakom i ove transak
cije u naoruavanju grke vojske nemakim orujem svakako da su
doprineli, na jednoj strani, uvrivanje Metaksasove diktature u
Grkoj i, na drugoj strani, obezbedili stalne i intenzivne veze Grke
sa Nemakom, sve do neoekivanog grko-italijanskog rata.
151
145
DASIP LP, IV/14, MIP KJ, meseni izvetaj za novembar 1936, pov.
br. 30414 od 23. decembra 1936.
146
Uporedi: H. Richter, o. c., pp. 5460, E. Wagemann, Der Neue Balkan,
Hamburg, 1939, p. 128; E. Schramm Thadden, o. c., pp. 1012; 2. Avramov
ski, Sukob interesa Velike Britanije i Nemake na Balkanu uoi drugog svet-
skog rata, zbornik: Istorija XX veka, II, Beograd, 1961, pp. 5162; L. 2ivkova,
The Economic Policy of Germany and Britain in South-Eastern Europe on the
Eve of the Second World War, Etudes balkaniques, 1, 1969, Sofija, pp. 3654.
147 DZA Potsdam AA nr. 40256 Bl. 61 i nr. 68428, Bl. 64, i izvetaj nema
kog poslanstva iz Atine nr. II GJ 3 od 4. novembra 1936.
148 pa Abt. W III SE, Handel 11, Griechenland, Bd. 1, izvetaj nemakog
poslanstva iz Atine nr. III, Bk, 1 od 26. novembra 1936.
149 DZA Potsdam AA nr. 68420, Bl. 121 i 121 RS. Predlog grkog poslan
stva u Berlinu, nr. 4771 od 9. decembra 1936.
150 DZA Potsdam AA, nr. 68428, Bl. 128130. Pismo Ministarstva privrede
Nemake nr. II 49874 od 12. decembra 1936. i 49803 od 14. decembra 1936.
151 DASIP LP F 1/36, 0-5, cirkularno pismo MIP KJ, pov. br. 30617 od
23. decembra 1936.
294
3. BORBA ZA JAANJE UTICAJA U TURSKOJ
Najkrupniji dogaaji na evropskoj politikoj sceni u prvoj polo
vini 1933, dolazak nacista na vlast u Nemakoj i pokuaj sila da
kompromisnim paktom velike etvorice nature malim zemljama i
narodima svoju volju, uticali su na tokove u spoljnopolitikim veza
ma i odnosima Republike Turske.
Diplomatija Republike Turske, a naroito ministar inostranih
poslova Rudi Teufik (Rsto Tefik Bey, od novembra 1934. Aras),
drei se ve uhodane taktike saradnje i dobrih odnosa sa svim zem
ljama, poeo je da posveuje vie panje izgradnji sistema kolektiv
ne bezbednosti na jugoistoku Evrope. Ne odbacujujui politiku dob
rih odnosa sa velikim silama, ministar Rudi Bej, ve u prolee 1933,
istupio je protiv etvornog pakta: smatrajui da taj pakt, kao polo
vino reenje i kompromis protivrenosti velikih sila, direktno ide
protiv interesa i bezbednosti malih zemalja, posebno onih koje su se
zalagale za mir i odravanje postojeih odnosa u svetu, meu kojima
se isticala Turska.
152
Turska je bila spremna ak da se direktno konfrontira direkto
rij umu etiri velike sile u Evropi. Ministar inostranih poslova Rudi
Bej izjavio je pred nemakim diplomatom Fabriciusom, 7. avgusta
1933, da e Turska, kao protivteu etvornom paktu na Zapadu,
pristupiti izgraivanju sa Sovjetskim Savezom, Istonog pakta.
153

Bio je to razumljiv revolt Turske, nekada i same velike sile, na po
litiku zapadnih sila, sa kojima je imala loa iskustva i istovremeno
pokuaj da se izvue iz izolo van osti u koju je zapala posle rata sa
Grkom.
Tokom velikih promena koje su se dvadesetih godina dogodile
i dogaale na irem prostoru Bliskog istoka i zapleta koji su bili esti
i na samim njenim granicama, Turska je bila bez prijatelja i savez
nika u svetu. Tada je to bila nova drava, obrazovana u sma
njenom obimu, na delu teritorije stare Turske imperije i prinuena
da mnoge stvari zapoinje i gradi iz osnova. Zahvaljujui velikom
umeu Kemala Ataturka i spremnosti Lenjina da pomogne malim
narodima, koji su se oslobaali od tereta prolosti, najjae veze i naj
vre prijateljstvo je ostvareno sa velikim susedom na severu,
Sovjetskim Savezom
154
Meutim, ovu veoma plodnu saradnju
konstantno su potiskivale duboke ideoloke i socijalne razlike
dvaju mladih reima, sovjetskog socijalistikog i turskog bur-
oaskog. Ova dva mlada sasvim razliita reima uspeno su
saraivala na meunarodnom planu, iako su u unutarnjoj politici
ili u potpuno divergentnim smerovima. Tako se desilo da Turska
uspeno sarauje sa Sovjetima, posebno na privrednom planu i da
152 DASIP LP, F 1/1933, 0-14, pov. br. 734 od 13. septembra 1933. Meseni
izvetaj MIP KJ za juni, pov. br. 13820 od 15. jula 1933.
153 ADAP C, 1/2, dok. 394, p. 717.
1
54
, tom III, dok. 222, p. 473 i tom IV, dok.
102, p. 72; Zehra nder, Die trkische Aussenpolitik im zweiten Weltkrieg,
Mnchen, 1977, pp. 1116.
295
u isto vreme najrigoroznijim merama gui i najmanje pokuaje ko
munistikog pokreta na vlastitom tlu.
155
Razumljivo je da prijatelj
stvo sa SSSR-om nije bilo rezultat unutarnjih pobuda i bliskosti,
ve posledica mnogih spoljnih uticaja, kao to su bili: izolovanost
mlade Republike Turske, stalne protivurenosti u odnosima i politici
velikih, naroito pomorskih sila, a takoe i strah mladog reima
u Turskoj od sovjetskog diva na severnim granicama, sa kojim se, u
svakom sluaju, vie isplatilo iveti u prijateljstvu nego sueljavati
se direktno konfrontirati, uz stalnu izolovanost u odnosu na ostale
sile. Interesi za uspostavljanje saradnje postojali su i sa druge stra
ne, posebno u periodu borbe SSSR za meunarodno priznanje i izla
zak iz izolacije. Veze i odnosi Turske sa zapadnim velikim silama
bile su uslovljene stanjem i kretanjem odnosa meu tim silama. Dru-
gostepena uloga Italije na prostoru istonog Mediterana i njeno neza
dovoljstvo ulogom koju je u svetu imala, a posebno u oblasti Sre
dozemlja, koje je smatrala interesnim podrujem, uslovljavalo je
njeno skoro konstantno sukobljavanje sa Velikom Britanijom i
Francuskom u ovom podruju. Italija se, delimino, oseala otee
nom i izolovanom, to je vodilo ka saradnji sa Turskom, koju je po
kuala da iskoristi kao objekat u konfrontaciji protiv ostalih velikih
pomorskih sila na istonom Mediteranu.
U najbliem susedstvu, na Balkanu, Turska (zbog minulih rato
va i tekih obrauna, kao i njihovih polovinih i kompromisnih re-
enja) nije imala prisnijih prijatelja. Sa svim susedima Turska je
imala stare neraiene raune: sporne granice, probleme nacional
nih manjina, konfesionalna netrpeljivost i druge negativne tekovine
prolosti, na temelju kojih je svakog asa mogao da plane poar ne
prijateljstva. Najrovitija situacija je bila na granicama prema Bu
garskoj, jer bugarska buroazija nikako nije mogla preboleti ve
jednom osvojene i onda izgubljene meovito nastanjene teritorije oko
Jedrena i u Trakiji. ovinisti i nezadovoljnici i na jednoj i na dru
goj strani stalno su izazivali mrnju i sukobe.
Pojava nove sile u centru Evrope, nacistike Nemake, sa am
bicioznim planovima i namerama u svim oblastima ekspanzije, a
posebno u oivljavanju starih tenji prodora prema jugoistoku i is
toku (Bagdad), jo je vie iskomplikovalo ionako sloenu situaciju
na ovom podruju.
Turska diplomatija i posebno njen glavni kreator, Rudi Bej,
ubrzano poinje da radi na stvaranju sistema bezbednosti, u okviru
koga bi bile zatiene i postojee granice Turske.
156
Uz obostrana nastojanja, nakon dugogodinjih nesporazuma,
dolo je do poboljanja odnosa sa Francuskom. Turska je, ukazuju
i na izmenjene prilike u svetu i na intenzivnije naoruavanje i po-
bednika i pobeenih iz prvog svetskog rata, ve tada istakla potrebu
155
DASIP LP, F 1/1933, 0-14, pov. br. 893 od 14. septembra 1933. Meseni
izvetaj MIP KJ za septembar 1933, pov. br. 1984.
1
56
DASIP LP, F 2/1933, 0-14, pov. br. 520 od 6. juna 1933. meseni izve
taj MIP KJ za april 1933, pov. br. 9210 od 12. maja 1933.
296
revizije Lozanske konvencije iz 1923. godine o moreuzima, prema
kojoj su oni morali ostati demilitarizovani.
157
Uz angaovanje vodee trojke nove Turske: predsednika Re
publike Turske Kemala Ataturka, predsednika vlade Ismeta Inenija
(Inn Ismet) i naroito ministra inostranih poslova Rudi Beja
Teufika, dolazi do vidnijih poboljanja odnosa Turske sa susednim
zemljama. Maja 1933, uporedo sa uspenim razgovorima o trgovini
izmeu Turske i Grke, obnovljena je stara ideja o sklapanju spo
razuma izmeu ove dve zemlje i Bugarske, ali ovoga puta, bez tu
torstva Italije. Rudi Bej je ve tada verovao da su protivrenosti
koje su ranije postojale za ovakav jedan korak prevaziene i da po
stoje uslovi za sreivanje odnosa meu zemljama koje su direktno
vezane i odgovorne za osetljivi prolaz i sponu izmeu Bliskog istoka
i Evrope, odnosno, za iri prostor oko Bosforskog prolaza. Ovu ideju
je on prvi put obrazloio ministrima Bugarske Muanovu i Grke
Maksimosu, prilikom zasedanja skuptine Drutva naroda, maja
1933. u Zenevi.
Rudi Bejov predlog nije naiao na odgovarajui prijem ni kod
jednog od kolega. Grci su pre ovakvog koraka eleli da imaju jas
nije garantije o potovanju granica Grke, a za Bugare ulazak u
ovakav pakt znailo bi javno priznanje postojeih granica prema
Grkoj i Turskoj i odricanje od revizionistikih planova bugarske
buroazije. Obe ove zemlje su, takoe, strahovale da ovakvim kora
kom ne izazovu protivakcije ostalih suseda, na prvom mestu Jugo
slavije. Sve je ovo uputilo Rudi Beja drugom smeru, da trai
sigurnost svoje zemlje putem bilateralnih ugovora.
158
Ova akcija ministra inostranih poslova Turske naila je na ne
zadovoljstvo u Rimu, jer je to bila Musolinijeva ideja, ali je ovog
puta trebalo da se ostvari bez Musolinija. Posledica nezadovoljstva
bila je, u leto 1933, izvesno zahlaivanje odnosa Rima prema An-
kari.
159
Meutim, Rudi Teufik se nije zaustavljao pred prvim neuspe-
sima, ve je sa nesmanjenom energijom nastavio sa radom oko iz
gradnje sistema bezbednosti na jugoistoku Evrope. Problemom ko
lektivne bezbednosti se bavio i za vreme svojih putovanja, tokom
juna i jula 1933, u London, Pariz, Be, Rim i Atinu. Za vreme aktiv
nog uea u radu Svetske privredne konferencije u Londonu imao
je dosta susreta i konsultacija sa delegacijama iz vie zemalja u vezi
sa izgradnjom sistema bezbednosti u Evropi i bio je, zajedno sa
sovjetskim ministrom inostranih poslova, jedan od inicijatora i tvo
raca Pakta o definiciji agresora, koji je bio direktno uperen protiv
totalitarnih i agresivnih reima i vlada u Evropi.
160
157 R. Deutsch, Die Entstehung des Meerengenvertrages von Montreux
1936. Bukuret, 1971, pp. 2831.
158 DASIP LP, F 1/1933, 0-14, pov. br. 734 od 13. septembra 1933. meseni
izvetaj MIP KJ za juni 1933, pov. br. 13820 od 17. jula 1933.
159 DASIP LP, F 1/1933, 0-14, pov. br. 561, od 22. juna 1933. Meseni iz
vetaj MIP KJ za maj 1933, pov. br. 11510 od 14. juna 1933.
1
60
L. Krecker, Deutschland und die Trkei im Zweiten Weltkrieg, Frank
furt am Main, 1964, p. 18; ADAP C, 1/2, dok. 342, pp. 606608.
Ovde, na svetskoj konferenciji, jedan dogaaj je ubrzao rad
Rudi Teufika Beja i turske diplomatije na planu izgradnje bezbed-
nosti sopstvene zemlje i jugoistone Evrope. Memorandum nema
kog ministra privrede Hugenberga (Alfred Hugenberg) o stanju
privrede u Nemakoj, podnet privrednoj konferenciji, istakao je na
svetio dana samozvano pravo Nemake i njenog naroda bez i
votnog prostora na kolonijalne posede na istoku i jugoistoku Ev
rope, to je pored ostalih istonih zemalja, naroito SSSR-a i Polj
ske, tangiralo i Tursku, koja se nalazila direktno na putu tog plani
ranog kolonijalnog pohoda.
161
Neposredno posle konferencije u Londonu Rudi Teufik Bej je
svratio u Pariz i tu se zaloio da se sporna pitanja izmeu Turske
i Francuske, posebno vezana za Siriju i za tursku manjinu u Alek
sandre ti i Antiohiji, koja su godinima kvarila njihove odnose, pre-
vaziu i da se, s obzirom na meunarodnu situaciju, nau putevi
uspenije saradnje.
Francuzi su prihvatili Rudijevu inicijativu i uz obostrana nas
tojanja ovom prilikom su udareni temelji pribliavanja i saradnje
Ankare i Pariza.
Iz Pariza Rudi Bej je, preko Bea, stigao u Rim sa namerom
da i tamo otkloni sporna pitanja koja su dovela do zahlaenja u,
ranije prisnim, odnosima izmeu dve zemlje. Najverovatnije na pre
poruke domaina, Rudi Bej se ovde sastao sa predstavnicima Ma
arske i Bugarske, to je dalo povoda svetskoj javnosti da nagaa o
novoj blokovskoj kombinaciji u jugoistonoj Evropi, po ideji i pod
tutorstvom Musolinija. Rudi Bej je ovde ponovio zahtev o remilita-
rizacij.i Bosfora i Dardanela, ali nije naiao na oekivanu podrku
u ovom pogledu.
162
Rudi Bej se u Rimu sastao i sa ambasadorom Nemake u Ita
liji, Haselom, i pred njim izrazio svoje nezadovoljstvo memorandu
mom nemakog ministra Hugenberga, sa Svetske privredne konfe
rencije, jer je zadirao direktno i u bezbednost Turske.
168
Za nacistiku Nemaku Turska je bila od posebnog znaaja,
kako u privrednom pogledu sa aspekta njenog mesta u sklopu do
punskog privrednog podruja na jugoistoku Evrope, tako i zbog
njenog strategijskog i geopolitikog poloaja na raskru glavnih pu-
teva iz Evrope prema bogatim prostranstvima Bliskog istoka. Za
ublaavanje negativnih posledica i demantovanja preuranjenog is
tupa ministra Hugenberga, lino se angaovao kancelar Hitler, koji
je u izjavi ve 15. jula 1933, izneo prijateljske poruke Turskoj i
njenim dravnicima.
164
161
ADAP C, 1/2, dok. 312, p. 557562, dok. 325, p. 577, dok. 331, pp. 584
585, dok. 361, pp. 643646.
162
DASIP AP, F 18/1933, MIP KJ, izvetaj o boravku Rudi Beja u Rimu,
pov. br. 14411, H 82, od 25. jula 1933.
163 ADAP C, 1/2, dok. 361, p. 643.
164 ADAP C, 1/2, dok. 304, p. 718.
Za ovako brzu i efikasnu intervenciju Hitlera, radi raiavanja
oblaka nad Turskom, bilo je vie razloga. Nemaka nije imala ni
najmanje razloga da zaotrava odnose sa Turskom. Pri tome nije
imala ni minimum uslova da prema Turskoj povede bilo kakvu ak
ciju unutar zemlje ili da joj natura svoju volju. Na velikim pros
transtvima Turske bilo je samo oko 20.000 Nemaca, koji nisu bili
povezani ni organizovani kao Folksdojeri u ehoslovakoj, Maar
skoj, Jugoslaviji i Rumuniji.
165
Turska je bila ne samo geografski
daleko, ve i daleko po svom mentalitetu za nametanje nacistikog
koncepta drutvenog ureenja. Uz sve to, Turska je ostala neistra
eno podruje za inostrane uticaje. Sve veze sa inostranstvom: poli
tike, diplomatske, vojne, privredne i druge bile su povrinske, bez
dubljeg korena u turskim masama. Ali postojalo je i mnogo bliskih
ili zajednikih pokazatelja upravo izmeu Turske i Nemake u ob
lasti politike, privrede, kulture, vojske, drutva i reima uopte. I u
Turskoj je godinama na vlasti bila jedna partija, Narodnorepubli-
kanska, koja se sve vie poistoveivala sa reimom. U Turskoj je ta-
koe imao dubokog korena nacionalizam, ne rasno obojen kao nacis
tiki, ali osmanlijski, esto uporan, naroito u oblasti konfesionalne
politike i ideologije, zatim u politici pritisaka na nacionalne manjine
u Turskoj.
166
Sve je ovo stvaralo povoljnu klimu da se ispad koji je uinio
Hugenberg memorandumom brzo i bezbolno prevazie i da se iz
meu dve zemlje nastavi saradnja. Jedan od vidnih doprinosa ovoj
saradnji predstavljao je Protokol o razmeni i plaanju robe, potpisan
10. avgusta 1933, kao dopuna Trgovinskom ugovoru izmeu Nema
ke i Turske, iz 1930. godine, na osnovu koga je poela intenzivna
privredna saradnja i plodna trgovinska razmena izmeu dve zem
lje.
167
Brzi napredak spoljnotrgovinske razmene bio je rezultat kom
plementarnosti privrede Turske i Nemake i tenja nerazvijene i
nesigurne turske buroazije da se privredno vee za sigurnog i sna
nog partnera. Nemaka industrijska roba je bila .na ceni kao jedna
od najkvalitetnijih u svetu, a nemaki kupci najsigurniji potroai
vika agrarnih proizvoda, kojima je Turska raspolagala i koji su joj
inili jedan od osnovnih izvora novane saradnje sa inostranstvom.
Mlada turska buroazija bila je, znatnim delom, i tradicionalno ve
zana za Nemaku buroaziju. One su saraivale u prvom svetskom
ratu i obe su bile pobeene. Sve je to inilo odreenu podlogu za
unapreivanje meusobnih odnosa. U jednom analitikom aktu Aus
wrtiges Amta, iz septembra 1933, o politikim kretanjima na jugo
istoku Evrope, istie se kao jedna od mogunosti delovanja Rajha
165 pa Bro des Staatssekretr, Trkei, Bd. 1, izvetaj katolikog inostra
nog sekretarijata, nr. 9470 od 25. februara 1935.
166
, , 1968, . 148149.
167 ADAP , 1/2, dok. 394, . 718.
299
na ovom prostoru povezivanje zemalja koje su pobeene u prvom
svetskom ratu: Maarske, Bugarske i Turske i njihovo usmeravanje
protiv versajske Evrope.
168
Drei se taktike: sa svima i svakim dobro i prijateljski, od po
lovine 1933, turska diplomatija je ulagala posebne napore radi pre-
vazilaenja protivurenosti meu balkanskim narodima i radila je
na meusobnom pribliavanju balkanskih zemalja.
169
Na povratku iz
Rima Rudi se, 16. jula, zadrao u Atini i u razgovoru sa premije
rom Caldarisom, obnovio svoj predlog da se pristupi stvaranju
pakta balkanskih zemalja. Kao prvi korak, on je predloio da se, i
u duhu Pakta o definiciji agresora, pristupi razgovorima sa Buga
rima radi potpisivanja trajnijeg pakta, koji bi imao za cilj ouvanje
postojeeg stanja na ovom prostoru. Caldaris i grki sagovornici
nisu verovali da bi takav pakt potpisao bugarski kralj Boris i ponu
dili su Rudi Be ju pregovore o sklapanju pakta izmeu Turske i
Grke.
Pristupilo se odmah pregovorima i izradi Pakta o prijateljstvu
izmeu dve zemlje, koji su potpisali, u Ankari 14. septembra 1933,
sa grke strane premijer Caldaris i ministar inostranih poslova Mak-
simos i sa turske strane premijer Ineni i ministar inostranih poslova
Rudi. Ovim paktom su uzajamno garantovane granice Grke i Tur
ske i preuzeta je obaveza konsultovanja po svim vanijim pitanjima
meunarodne politike koji se tiu bezbednosti obe zemlje.
Pakt nije naiao na simpatije i priznanje u susednoj Bugarskoj
upravo zbog toga to je garantovao status quo na Balkanu i onemo
guavao bugarskoj buroaziji da, prema lanu 48. Nejskog ugovora,
dobije ekonomski izlaz na Egejsko more. Kao jedan od odgovora na
ovaj pakt bila su sve oiglednija nastojanja bugarske vlade da os
tvari kontakte i saradnju sa vladom Kraljevine Jugoslavije. Nepo
sredno po potpisivanju Pakta o prijateljstvu izmeu Turske i Grke,
18. septembra, kralj Boris se u prolazu kroz Beograd susreo sa
jugoslovenskim kraljem Aleksandrom.
Meutim, i Turcima je bilo stalo do toga da u sve komplikova-
nijim meunarodnim odnosima ne zaotravaju odnose sa Bugarima,
ve, naprotiv, da ih u moguim granicama porpave, na to je indi
rektno uticalo i sve prisutnije prijateljstvo Bugarske sa Italijom i
Nemakom. U Sofiji su se na razgovorima sa predstavnicima bugar
ske vlade 20. septembra nali najvii rukovodioci Turske, sa pred-
sednikom Inenijem i ministrom inostranih poslova Rudi Bejom.
Nastojanja Turaka da predstavnike reima u Bugarskoj nagovore da
prihvate status quo na Balkanu nisu urodila plodom, jer su zahtevi
za revizijom granica jo uvek bili veoma izraeni. Jedini kompromis
168 pa Abt. II b, Pol. 2, Bulgarien, Bd. 1, Zabeleka u AA nr. II, Ung.
576 od 22. septembra 1933. Es ist natrlich damit zu rechnen, dass die Zusam
menstellung der Besuchsorte: Ankara, Sofia, Budapest zu neuen Vermutungen
ber die Bildung eines Revisiosblocks.
169 Uporedi: Z. nder, o. c. 1116.
300
koji je uinila vlada Bugarske bilo je produenje vanosti Tursko-
-bugarskog pakta o prijateljstvu iz 1929. godine, kome je vanost
uskoro isticala.
170
Angaovanost Rudi Beja, udruena sa poznatom diplomatskom
aktivnou rumunskog ministra inostranih poslova Tituleskua na
jaanju sistema kolektivne bezbednosti na jugoistoku Evrope,
dovelo je, krajem 1933. i poetkom 1934, do konkretnih rezultata
na planu izgradnje sistema kolektivne bezbednosti u ovom podruju.
Izgleda da je susret bugarskog i jugoslovenskog monarha i mogu
nosti bilateralne saradnje dveju slovenskih drava na ovom prosto
ru, doprineo ovoj aktivnosti vlada i diplomatskih predstavnika Tur
ske, Grke i Rumunije. Usledile su inicijative i kontakti diplomat
skih predstavnika i dravnika pojedinih balkanskih zemalja.
Poetkom oktobra kako smo to ranije napomenuli uinio je
posetu Turskoj kralj Aleksandar, a u drugoj polovini oktobra u
Turskoj je bila delegacija Maarske a zatim i ministar inostranih
poslova Rumunije Titulesku.
171
Uskoro je dolo do potpisivanja Tursko-rumunskog ugovora o
prijateljstvu, koji je podjednako bio rezultat nastojanja i Rudi
Beja i Tituleskua.
172
Neto ivlji kontakti izmeu Beograda i Sofije jo su vie poja
ali akciju Rudi Beja, koji je zajedno sa ministrom inostranih pos
lova Grke Maksimosom i ministrom inostranih poslova Rumunije
Tituleskuom bio osnovni graditelj Balkanskog pakta od 9. marta
1934. godine, bez Bugarske i de facto uperenog protiv Bugarske.
173
Celu ovu aktivnost ministra Rudi Beja i njegovih kolega iz
Bukureta, Atine i Beograda, Nemaka je posmatrala uglavnom ne-
zainteresovano i neopredeljeno. Njeno intenzivno angaovanje u ne
koliko bliih zemalja centralne i jugoistone Evrope nije joj ostav
ljalo ni minimalne mogunosti za politiko angaovanje na ovom
udaljenom podruju. Ukljuivanje Turske u novi blok na jugoistoku
Evrope, u konkretnom sluaju, njeno ulaenje u Balkanski pakt,
moglo je, pored negativnih da ima i pozitivne posledice na razvoj
nemake jugoistone politike. Parola: Balkan balkanskim narodima,
kojom su se sluili i turski dravnici, doprinosila je, makar i mini
malno, oslobaanju ovog dela Evrope od tutorstva velikih sila koje
su stekle dominaciju posle prvog svetskog rata.
i DASIP AP, F 18/1933, pov. br. 266 od 8. septembra 1933. Pismo MIP
KJ PA, pov. br. 16245 od 22. avgusta 1933, Ibid. LP, F 3/1933, pov. br. 713 od
7. septembra 1933. meseni izvetaj MIP KJ za juli 1933, Ibid. LP, F 1/1933,
0-14, pov. br. 893 od 14. novembra 1933. Meseni izvetaj MIP KJ za septembar.
171 DASIP AP, MIP KJ AP, pov. br. 19844 od 14. oktobra 1933, pov. br.
324 od 18. oktobra 1933, ibid. AP MIP KJ pov. br. 328 od 20. oktobra 1933.
i pov. br. 337 od 22. oktobra 1933.
172 DASIP LP, F 2/1933, 0-14, bb. meseni izvetaj MIP KJ za oktobar
1933. DASIP AP, F 18/1933, izvetaj poslanstva KJ u Ankari MIP KJ, pov. br.
328 od 20. oktobra 1933. i pov. br. 337 od 22. oktobra 1933.
173 , tom XVII, dok. 14, 47 i 49; DDF, 1/5, dok. 467, p.884. i
dok. 474, p. 896. J. M. , . . II, . 149186. L. Linke, Hitlers Route
to Bagdad, London, 1939, pp. 332336.
301
Zahvaljujui intenzivnom razvoju privrednih i kulturnih veza i
brzom poveavanju udela Nemake u spoljnotrgovinskoj razmeni na
ovom podruju, postojale su anse da se ovde nemaki uticaj proiri
i da se jednog dana, kad za to sazru uslovi, Turska nae kao snaga
koja e sluiti Rajhu ili mu, u krajnjem sluaju, nee praviti smet
nje u pohodu na istok i prepreke na putu za Bliski istok. Nemcima
je bilo jasno da e Balkanski pakt, pa i Turska, izvesno vreme
predstavljati i stvarati smetnje nemakoj junoevropskoj politici, ali
se vrsto verovaio da e plan prodora prema jugoistoku Evrope po
sle toga tei normalno i po elji nacista.
Naredne 1934, godine, usled velikog angaovanja Turske u or
ganima Balkanskog pakta i u organima Drutva naroda, posebno
ministra inostranih poslova Rudi Be ja, posle ulaska delegata Tur
ske u Savet Drutva naroda, septembra 1934, napredak u izgraiva
nju politikih odnosa i veza Turske sa Nemakom privremeno je
zastao. Radi prevelikog angaovanja turske diplomatije u akcijama
Drutva naroda, i posebno delovanja Rudi Beja u organima kolek
tivne bezbednosti, odgoena je poseta ministra inostranih poslova
Nemake Nojrata Turskoj, koja je bila zakazana najpre za prolee
1934, pa zatim za jesen iste godine, ali do posete ni tada nije dolo.
Upravo je tada Turska zakljuila i ratifikovala mnoge ugovore
i sporazume, koji su doprinosili kolektivnoj bezbednosti na jugois
toku Evrope i uglavnom imali za cilj da se ouva postojee stanje,
kao to su na primer: Jugoslovensko-turski pakt o prijateljstvu,
Grko-turski pakt o prijateljstvu, Rumunsko-turski pakt o prijatelj
stvu, i konano, najvaniji, Balkanski pakt.
174
Bila je to itava mrea paktova uperena protiv onih koji su te
ili revanizmu, menjanju granica i ruenju postojee Evrope a to
je inilo i okosnicu nemake spoljne politike. Ovakvi sporazumi, ma
koliko bili i protiv velikih sila, nisu prihvaeni i pozdravljeni od na
cistike Nemake, koja je celu svoju ideologiju gradila na ekspanziji,
u pravcu istoka i jugoistoka. Tako je Turska, i pored pokazane volje
da ostane prijatelj i saradnik Nemake, nacistima stvarala probleme,
takoe i prijateljima Nemake na Balkanu, na primer bugarskom
kralju Borisu, koji je za ovakav razvoj zbivanja na jugoistoku, po
red Tituleskua, optuivao i Rudi Beja.
175
Uporedo sa stvaranjem nove mree morao se izraditi plan borbe
za njeno cepanje. I ovde je trebalo da poslui oprobano sredstvo raz
bijanja uopte, kohezije sistema bezbednosti i istovremeno razbija
nje jedinstva pojedinih zemalja iznutra, uz korienje onih snaga
koje su bile za saradnju sa Rajhom. A takve snage su se nale i u
Turskoj.
Preistaknuto angaovanje Turske u naporima na uvrivanju
kolektivne bezbednosti na jugoistoku Evrope dolazilo je u sukob i
174
ADAP C, III/2, dok. 371, p. 683. DASIP LP, F 2/1934, 0-14, pov. br. 495
od 4. juna 1934. meseni izvetaj MIP KJ za mart 1934, pov. br. 8170 od 18.
aprila 1934. C. Svolopoulos, o. c., 269287.
175 ADAP C, II/2, dok. 291, pp. 534535.
sa osnovnim pravcima italijanske spoljne politike, koja je teila i
renju novog rimskog carstva, upravo na obalama Sredozemnog mo
ra. U vreme stvaranja Balkanskog pakta, marta 1934, usledila je
Musolinijeva izjava, na Drugom kongresu italijanskih faista, o na-
merama Italije da nedostatak svog ivotnog prostora potrai na Bli
skom istoku i na obalama Sredozemnog mora. Sva uveravanja Ita
liana da Musolini nije mislio na Tursku, koju on uraunava u
evropsku zemlju, nisu mogla da razuvere Rudi Beja i tursku vladu.
Ovo je uticalo na to da Turska pojaa napore na izgraivanju siste
ma kolektivne bezbednosti i da sve vie panje posveuje sopstvenoj
odbrani i privrednom razvitku.
176
U pogledu privrednog razvoja
Turske znatnu pomo je pruio SSSR: finansijsku, tehniku i kad
rovsku.
177
Pomenuta stagnacija u izgraivanju politikih veza izmeu
Nemake i Turske uticala je delimino i na usporavanje porasta nji
hove spoljnotrgovinske razmene krajem 1934. godine.
Jedan od razloga bile su i nove mere u privrednoj politici i
spoljnotrgovinskoj razmeni Nemake u jesen 1934, posle uvoenja
novog plana, sa mnogim carinskim, platnim i drugim barijerama i
ogranienj ima.
178
Drei se politike saradnje sa svim zemljama a na prvom me-
stu sa velikim silama, Turska je sama preuzela inicijativu da teko
e u razmeni sa Nemakom otkloni. Decembra 1934. Rudi Bej je
zbog toga posetio Berlin i pokuao da ubedi Nemce da saradnja
turske vlade sa SSSR-om, Britanijom, Francuskom, i drugim zem
ljama ne znai i antinemaku politiku i da Turska eli dobre odnose
i sa Nemakom.
179
Rudi Bej nije razumeo strah nacista od komunizma i ak je
predlagao da i Nemci uspostave saradnju i dobre odnose sa SSSR-
-om u interesu njihove i uopte svetske koristi.
180
Pogoravanje odnosa u Arici, ve od decembra 1934, zatim,
pretnje agresije i sama agresija Musolinijeva na siromanu i neraz
vijenu Abisiniju oktobra 1935, uticali su znatno na tokove i intenzi
tet angaovanja Turske u meunarodnim odnosima.
Posebnu pretnju za Tursku predstavljale su italijanske trupe u
bazama na ostrvima Dodekaneza, sa kojih se brzo moglo stii do
maloazijskog kopna. Prenoenjem arita rata na afriko kopno po
eo je da jaa revizionizam dela bugarske buroazije, koji je svoju
aktivnost najsnanije izraavao na bugarsko-turskoj granici.
176 DDF, 1/6, dok. 160, 174, 179, 188 i 239.
177 DASIP LP, F 2/1934, 0-14, pov. br. 495 od 4. juna 1934. meseni izve
taj MIP KJ za mart 1934, pov. br. 8170 od 18. aprila 1934.
178 DASIP LP, F 2/1934, pov. br. 896 od 26. jula 1934. meseni izvetaj
MIP KJ za maj 1934. ADAP C, III/l, dok. 175, pp. 346348 i dok. 207,
pp. 398399.
179 ADAP C, III/2, dok. 371, p. 684.
180 AP, Bro des Reichsministers 127/2 Trkei 57, Bd. 3, Zabeleka nr.
1360 od 3. decembra 1934.
303
Posle uvoenja opte vojne obaveze u Nemakoj marta 1935,
zapretila je opasnost da primerom Nemake krenu i ostale nezado
voljne zemlje, meu kojima i Bugarska, ime bi dolo do poreme
aja odnosa snaga u ovom delu Evrope.
181
Odmah posle ovih doga
aja Turci su poeli da ilegalno utvruju svoje zapadne granice a po
veli su i akciju za reviziju Lozanske konvencije o plovidbi kroz tes-
nace i za remilitarizaciju ovih vanih pomorskih i suvozemnih pro
laza i spona izmeu dva mora i dva kontinenta.
182
Na sednici Saveta Drutva naroda 17. aprila 1935, delegat Tur
ske, ministar inostranih poslova Rudi Bej (od tada poznatiji pod
imenom Aras), predloio je reviziju Lozanske konvencije o moreu-
zima i zatraio da se Turskoj dozvoli, zbog nastale situacije u svetu,
da utvrdi svoje obale oko moreuza. Britanska delegacija, smatrajui
da je za nju, kao pomorsku silu, jo uvek povoljnija slobodna plo
vidba kroz tesnace, izjasnila se, i ovog puta, protiv zahteva Turske.
Meutim, i ovo istupanje Britanije protiv predloga Turske nije
vie bilo tako odluno kao pre. I od strane Britanije sve vie se ose-
ala potreba da se dobri odnosi sa Turskom zamene jo boljim, od
nosno da se ova zemlja otrgne od veza i saradnje sa drugim zemlja
ma i da se vee za britansku politiku. Ovo je postalo jo aktuelnije
u vreme italijanske agresije u Africi.
183
U to vreme ministar Aras je pokuavao da bez tutorstva velikih
sila pobolja odnose Turske sa Bugarskom. Prilikom putovanja na
sednice Saveta Balkanskog pakta na Bledu i Saveta Drutva naroda
u Zenevi, meseca avgusta, sastao se na eleznikoj stanici u Sofiji sa
ministrom inostranih poslova Bugarske Kjoseivanovim i sa njim
razgovarao o mogunostima jaanja prijateljskih veza izmeu dve
zemlje. Zajednika izjava dveju vlada od 30. avgusta, o spremnosti
da ive u miru, radi jaeg efekta, objavljena je u trenutku kad je
Kjoseivanov stigao u posetu Jugoslaviji.
184
Glavni cilj ove pojaane
aktivnosti ministra Arasa i njegovih pregovora u Sofiji bio je odgo
vor vladi u Sofiji da ne poe putem Nemake i ne pone sa nao-
ruavanjem Bugarske.
Turska vlada nije direktno istupala protiv naoruanja Nemake,
koja je bila geografski daleko ali je pokuala da sprei prenoenje
te opasnosti na Balkan, istupajui protiv naoruavanja Bugarske. U
izvetaj u nemake ambasade iz Ankare od 21. aprila 1935. stoji da
Turska nije direktno istupala protiv Nemake i njenog naoruanja,
ali da je ukazivala na opasnost da tim putem ne krenu i druge zem
181
DASIP LP, F 2/1935, 0-14, pov. br. 340 od 22. aprila 1935. meseni iz
vetaj MIP KJ za februar 1935, bb. i pov. br. 418 od 3. juna 1935. meseni iz
vetaj MIP KJ za mart.
182
L. Zhivkova, Anglo-Turkish Relations 19331939, London, 1976.
pp. 2632.
183
2. Avramovski, o. c., pp. 162163, L. Zhivkova, The Anglo-Turkish re
lations (19341935), Etudes Balkaniques 1971, nr. 4. pp. 8298.
184
DASIP LP, F 2/1935, 0-14, pov. br. 817 od 21. oktobra 1935. meseni
izvetaj MIP KJ za avgust 1935, pov. br. 22350 od 30. septembra 1935. DASIP
CPB, III, od 24. septembra 1935. p. 372.
lje na jugoistoku Evrope, posebno Bugarska, ime bi bila ugroena
bezbednost Turske i naroito moreuza.
185
Da su i Nemaka i Turska nastojale da se izbegne bilo kakvo
konfrontiranje i zaotravanje meusobnih odnosa potvruju poja
ana nastojanja, upravo u ovo vreme da se prevaziu tekoe u
spoljnotrgovinskoj razmeni a posebno u sistemu deviznog plaa
nja.
186
Zahvaljujui zajednikim naporima, 15. aprila 1935, potpisan je
jo jedan dodatak Tursko-nemakom trgovinskom sporazumu iz
1929. o regulisanju nekih pitanja u sistemu razmene i u oblasti pla
anja.
187
Obe strane su elele da se uklone i ove prepreke u, inae,
intenzivnoj trgovinskoj razmeni. Prilikom izrade ovih dopunskih pro
tokola obostrano je ukazano na jo vee mogunosti u oblasti razme
ne i privredne saradnje obe zemlje i dolo se do stanovita da je raz
vijeno nemako podruje sposobno da uskoro apsorbuje i do 40%
celokupnog izvoza iz Turske.
188
U datim uslovima privredna i trgovinska saradnja bili su naj
povoljniji putevi infiltracije nemakog uticaja u geografski udalje
noj Turskoj. Svaki drugi nain ili neko drugo sredstvo bilo je veoma
opasno po jo uvek nedovoljno snanu nacistiku Nemaku, koja je
pri tome bila veoma angaovana u drugim zemljama, geografski bli
im Rajhu. Ovakav sistem i put prodora prema Istambulu bio je
najadekvatniji i u odnosu na stanje u samoj Turskoj. U njoj su zbog
mnogih inilaca bili naklonjeni Rajhu, pa i novom totalitarnom
reimu. Mladoj, nerazvijenoj i ambicioznoj turskoj buroaziji inio
se veoma privlaan nacistiki sistem, koji je spoljnopolitiku aktiv
nost tada gradio na nacionalnim idejama, na demagokim parola
ma u borbi za ispravke nepravdi itd. Izvanredno organizovan sistem
propagande, koji je u Nemakoj napreac uspeo da osvoji i zavadi
mase, isto tako je zamaglio pogled i mnogima izvan Nemake.
U izvetaj u nemaki ambasador u Ankari, Frederik Rozenberg,
dajui iru analizu politikih kretanja u Turskoj, 8. juna 1935, go
vori pohvalno o neprikrivenim simpatijama turskih dravnika pre
ma nacistikoj revoluciji u Nemakoj i novom poretku u ovoj zemlji,
kao i prema voi nacista Adolfu Hitleru.
189
Rozenberg namjanje
poverenja ima u ministra inostranih poslova Arasa, hladnog i
pronicljivog realistu, kako on to kae, koji svoja opredeljenja i
oseanja veoma teko izraava i manifestuje.
190
Rozenberg je uoio
da je po svojoj orijentaciji, pokazanoj aktivnosti i politikim po
gledima, Aras blii zapadnom obliku demokratije nego nacionalsoci
jalizmu. On i kod njega vidi spremnost za saradnju sa Nemakom
i za jo ire veze turske agrarne proizvodnje sa industrijski razvi
185 ADAP C, IV/1, dok. 43, pp. 7475.
186 ADAP C, III/2, dok. 484, pp. 892894.
187 ADAP C, IV/1, dok. 26, pp. 4648.
188 Ibid. p. 48.
189ADAP C, IV/1, dok. 144, pp. 279282.
19 Ibid. p. 279.
20
305
jenom privredom Nemake, pri emu sagledava odreene anse i za
buroaziju, a i za Tursku kao dravu.
191
Postoje elementi za zakljuak da turski dravnici, pa ak i naj
vei realista meu njima, ministar Aras, nisu shvatili pravu sutinu
nacionalsocijalizma, njegova htenja i namere u evropskim i svetskim
razmerama, kako je to shvatio jedan drugi buroaski dravnik, mi
nistar inostranih poslova Rumunije Titulesku. Nadajui se da se
energija nacionalsocijalizma moe usmeriti i u konstruktivnom sme-
ru, Aras je kako smo videli predlagao pribliavanje Nemake i
SSSR-a i njihovu saradnju u smislu borbe za obezbeenje svetskog
mira, to je bilo potpuno strano agresivnom programu nacista.
192
Ranije smo istakli da je zaotravanje odnosa na prostoru Afrike
i istonog Sredozemlja uticalo na kretanja spoljnopolitike aktivnosti
Turske. Poetak agresivnog rata Musolinijeve Italije u Abisiniji i
uspesi brojnih italijanskih armija nad slabo opremljenom abisinskom
armijom dovelo je do jo veih zapleta i na podrujima oko Turske.
Nade da e otpor u Africi biti dugotrajniji i da e Italija naii na
jo jai otpor u Drutvu naroda, ime bi indirektno bile obuzdane i
italijanske pretnje u istonom Sredozemlju, nisu se ostvarile. Isto
vremeno, glasanje Turske za sankcije protiv Italije produbilo je jaz
izmeu Turske i Italije. U takvim uslovima Turska je morala da
trai jai i sigurniji oslonac u Sredozemlju, birajui najjaeg itali
janskog suparnika u ovom podruju Veliku Britaniju.
193
U vreme diplomatskih razraunavanja Britanije i Italije, oko
abisinske krize, Turska je pokazala najvie spremnosti, od svih bal
kanskih zemalja, za saradnju bez rezervi sa Britanijom. U britanskim
vodeim krugovima, posle uspeha Italije u Abisiniji, raunalo se sa
mogunou da Italijani izazovu sukob i sa engleskim trupama bilo
na morima bilo u kolonijama u Africi. Zbog suzbijanja eventualne
agresije, Britanci su, decembra 1935, zatraili od Turske i ostalih la
nica Balkanskog pakta da, u skladu sa lanom 16, stav 3. Pakta Dru
tva naroda, udrue napore protiv eventualne agresije Italije. Ima
jui u vidu vojnu spremnost Italije, Britancima je ilo u prilog da se
eventualni sukob, izbegne, odnosno sprei. U tom smislu je bio us-
meren britanski zahtev da lanice Balkanskog pakta unapred opo
menu Musolinija da ne napada britanske trupe, jer bi ga u tom slu
aju doekao udrueni otpor ovih zemalja, u skladu sa pomenutim
lanom Pakta Drutva naroda. Ovaj predlog Britanaca je prihvatila
turska vlada zajedno sa Grkom dok je smetnje ovoj zamisli kako
smo to videli inila jugoslovenska vlada Milana Stojadinovia. Po
kuaj ministra Arasa da, 15. decembra 1935, nagovori jugoslovenskog
premijera Stojadinovia da prihvati predlog Britanaca, nije uspeo.
Stojadinovi je otezao da se direktno konfrontira sa vojniki sprem
nijom i jaom Italijom, koja je i geografski najblia Jugoslaviji.
191
Ibid. p. 280, Isto tako Rudi je izjavio da je Turska za dobre odnose
sa Nemakom i da politiki nema smetnji izmeu dve zemlje.
132 ibid. p. 280.
193
DASIP LP, F 2/1935, 0-14, pov. br. 1109 od 20. decembra 1935. Meseni
izvetaj MIP KJ za oktobar 1935, pov. br. 28505 od 2. decembra 1935.
Raspolaui jednom od jaih i opremljenijih armija u to vreme,
Musolini nije dozvolio da se njegovi mali susedi dogovaraju protiv
njega, pa se i sam umeao u taj dijalog. Italijanska vlada je uputila
poslednjih dana 1935. godine, notu turskoj vladi, u kojoj je skre
nula panju na opasnost uplitanja i direktnog ukljuivanja Turske
u akcije protiv Italije. Ovom prilikom postavljeno je konkretno pi
tanje: da li angaovanje Turske na strani Britanije ne ide protiv po
stojeeg Tursko-italijanskog pakta o prijateljstvu iz 1928. godine?
Poto je prethodno dobio garantije od Britanaca da e ga u sluaju
napada Italije pomoi raspoloivim snagama, ministar Aras je od
govorio da obeanja koja Turska daje Britancima imaju cilj da ou
vaju mir u svetu i da ona ni u kom sluaju nisu protivrena Itali-
jansko-turskom paktu,
Bio je ovo poetak kraja prijateljstva i saradnje Italije i Turske
i poetak nove spoljnopolitike orijentacije i usmerenosti Turske pre
ma Velikoj Britaniji.
194
Ulazak nemakih trupa u Rajnsku oblast, marta 1936, bio je va
an momenat, koji je jo jae uticao na angaovanje turske diploma
tie u meunarodnim odnosima. I ovoga puta najvea opasnost je
sagledavana u mogunosti oivljavanja militarizma u Bugarskoj.
U svakom sluaju, Turci su nastojali da dokau da je nastupilo vre
me za promenu statusa moreuza i za utvrivanje njihovih obala.
Ne saekavi zvanino odobrenje, Turska je poela da utvruje svo
je obale i da brzo izgrauje i priprema svoje oruane snage.
Neposredno po izbijanju rajnske krize, u malom turskom mes
tu, gde su se odigrale znaajne bitke izmeu Grka i Turaka u grko-
-turskom ratu 1922. godine, podignut je spomenik pobede. Nekoliko
dana kasnije masovno je proslavljena godinjica bitke izmeu Tu
raka i Bugara za Jedrene.
195
Bio je to danak tekoj prolosti malih
balkanskih naroda, u kojima su dolazila do izraaja nastojanja i
stremljenja konzervativnih slojeva ovih naroda, ovoga puta turskog
naroda.
Zvanina Turska nastojala je ipak da smiri i izbegne vee ne
sporazume sa susedima, kao i sa velikim silama. Sa posebnom pa
njom turska diplomatija se odnosila prema Nemakoj, koja je ve
dominirala u privrednom ivotu Turske. Ova osetljivost i panja
prema Nemakoj dola je do izraaja i prilikom izjave ministra ino
stranih poslova Rumunije Tituleskua, u ime zemalja Balkanskog
pakta, aprila 1936, da u rajnskoj krizi bez rezerve podravaju Fran
cusku.
194
2.Avramovski, o. c., pp. 5061, isti autor: Pitanje uea Jugoslavije
u vojnim sankcijama protiv Italije za vreme italijanske agresije na Abisiniju
(19351936). JI, br. 1/1964, Beograd, pp. 2425; L. Zhivkova, o. c., pp. 3234,
DASIP AP, F 1/1935, bb. meseni izvetaj za decembar 1935.
iss DASIP LP, F 6/1936, 0-14, pov. br. 615 od 4. maja 1936. Meseni izve
taj MIP KJ za mart 1936, pov. br. 1061 od 28. aprila 1936.
Odmah posle ove izjave turska vlada je, preko Anadolske agen
cije, demantovala Tituleskua, izjavljujui da se Turska ne slae sa
gleditem i izjavom rumunskog ministra.
196
U cilju uveravanja drava i sveta u namere Turske da eli rav
nopravnu saradnju sa svim zemljama, generalni sekretar Ministar
stva inostranih poslova Turske Menemendioglu (Naum Menemen-
cioglu) boravio je, krajem maja, 1936, u Jugoslaviji, Rumuniji, SSSR,
Nemakoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Ali ova turneja predstav
nika Ministarstva inostranih poslova Turske nije vie mogla da za
magli pravo stanje i da prikrije injenicu da se spoljnopolitika ori
jentacija Turske ve opredelila u dva osnovna pravca: prema Veli
koj Britaniji i prema Nemakoj.
Velika Britanija je Turskoj odgovarala kao glavni protivnik ita-
lijanskim aspiracijama u istonim predelima Sredozemnog mora i
kao sila koja ima odluujuu ulogu i re u reviziji Lozanske konven
cije o reimu plovidbe kroz Dardanele i Bosfor. Nemaka je ve
stekla i zauzela mesto nezamenljivog partnera u privrednim vezama
i spoljnotrgovinskoj razmeni. Neposredno doivljavajui ove politi
ke tokove u Turskoj, u prolee 1936. godine, francuski ambasador u
Ankari je izjavio da je nemaki uticaj u Turskoj sve jai i da sve
vie prima i politiki karakter.
197
Uporedo sa paralelnim jaanjem nemakog i britanskog uticaja
u Turskoj slabile su spone saradnje sa, do tada, glavnim saveznikom
Ataturkove Turske, Sovjetskim Savezom. Takav razvoj nisu eleli
ni stari Ataturk ni Rudi Aras, ali su ga nametale konzervativne
snage Turske, koje su bile sve uticaj nije
198
Koristei se ranije datom podrkom Sovjetskog Saveza i sprem
nou Velike Britanije da je podri, turska vlada je, 11. aprila 1936,
uputila notu zemljama potpisnicama Lozanske konvencije o moreu-
zima iz 1923. godine, sa predlogom o remilitarizaciji moreuza.
199
Zah-
tev je pravdan izmenjenom situacijom u odnosu na onu iz 1923, u
pogledu bezbednosti Turske.
200
Polazilo se od injenica da se Evropa
u vreme izrade Konvencije o moreuzima u Lozani 1923, nalazila pred
optim razoruanjem, dok je stanje u 1936, potpuno izmenjeno: svet
se ponovo i intenzivno naoruava. U novonastalim uslovima potpis
nice Konvencije o demilitarizaciji moreuza nisu vie u stanju da ga-
rantuju bezbednost moreuza, iz prostog razloga to su neke od njih,
kao na primer Japan, istupile iz Drutva naroda i ne potuju vie
196 DASIP LP, F 6/1936, 0-14, pov. br. 713, od 27. maja 1936. Meseni iz
vetaj MIP KJ za april, pov. br. 12759, od 3. maja 1936, Ibid. F 1/1936, 0-13,
pov. br. 376 od 18. marta 1936; ADAP C, IV/2, dok. 566, p. 1122 i dok. 572 pp.
11321133; 2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile, pp. 148152.
197
DASIP LP, 7/1934, pov. br. 782 od 6. oktobra 1934. Meseni izvetaj za
avgust 1934, pov. br. 22050 od 1. oktobra 1934; .. .,
pp. 148149; DASIP LP F VI/1936, 0-14, pov. br. 713 od 27 maja 1936, pov. br.
12759 od 23. maja 1936.
198
Zahlaivanje je poelo ranije, vidi: , tom XVII, dok. 278,
282, 286, 292, 296.
i" ADAP C, IV/2, dok. 449, pp. 873874.
20 , tom XIX, dok. 131, 195, 203 i 229.
30
slovo konvencije. U takvim prilikama, po miljenju turske vlade,
turski narod je duan da preuzme sudbinu moreuza i zemlje u svoje
ruke i da sam vodi brigu o bezbednosti Turske.
201
Meunarodna situacija je bila takva da su skoro sve zemlje
potpisnice bile u to vreme spremne da prihvate razgovore o menja-
nju statusa plovidbe moreuzima!
Sovjetski Savez je zbog sve breg naoruavanja sveta, u interesu
sopstvene bezbednosti, bio za reviziju Lozanske konvencije.
202
Velika Britanija je od promene svog ranijeg stava, odnosno od
prihvatanja turskog stava za reviziju Lozanske konvencije oekivala
viestruku korist.
203
Putem pruanja podrke turskoj diplomatiji,
oekivala je da e se proces vezivanja Turske za britansku spoljnu
politiku nastaviti brim tempom. Velika Britanija, se takoe nadala
da e se izboriti na konferenciji za takav reim kojim e se ograni
iti kretanje sovjetske crnomorske flote i njeno manevrisanje i kre
tanje po drugim morima. Istovremeno, Britanci su oekivali da e
posle ovoga porasti njihova uloga u podruju istonog Sredozemlja i
svakako u Turskoj, to bi vodilo slabljenju pozicija Italije u ovom
204
regionu.
U nastojanjima da ouvaju postojei obim veza i uticaja u Tur
skoj, Francuzi su blagonaklono gledali na zatehv Turske.
205
I pored toga to je zahtev za promenu reima moreuza po svojoj
prirodi inio presedan u smislu priznavanja revizionistikih planova
na jugoistoku Evrope, lanice Balkanskog pakta, Jugoslavija i Grka,
su ga, iz saveznikih obzira prema Turskoj, odobrile. I jednoj i dru
goj strani bilo je od posebnog znaaja da se zadri puno pravo plo
vidbe trgovakih brodova u miru kroz moreuze, to je kao zadatak
postavljeno pred delegacije koje su kasnije uestvovale na Konfe
renciji o moreuzima u Montreu.
206
Za Tursku je od posebnog znaaja bilo dranje, prema ovome
zahtevu, njenog suseda i aspiranta na podruja oko moreuza Bu
garske. Meutim, vlada Bugarske, poto je procenila da njeno pro
tivljenje ne bi mnogo koristilo i sama je prihvatila promene reima
plovidbe kroz moreuze, nastojei da za sebe izvue koristi. Osnovna
dobit bila je na planu legalizacije i priznavanja revizionistikih zah-
teva pobeenih drava u prvom svetskom ratu, jer je i revizija Lo-
201 DASIP LP, F 1/1936, 0-5, pov. br. 608 od 4. maja 1936. Cirkularno pismo
MIP KJ Poslanstvu u Londonu, pov. br. 1241 od 24. aprila 1936. demilitari
zaciji Dardanela; , tom XVII, dok. 103, 131, 181, 195, 198, 222 i 229;
R. Deutsch, Die Entstehung des Meerengenvertrages von Montreux 1936., Bu
kuret, 1971, pp. 2834.
202 m. Beloff, The Foreign Policy of Soviet Russia, London Oxford,
1948, II, p. 42; , tom IV, dok. 102, p. 128.
203 DBFP 11/16, dok. 487540, pp. 656744.
204 DASIP , III, od 24. juna 1936. p. 240, od 25. juna 1936, p. 240 i 241.
205 DASIP , III, od 24. juna 1936, p. 219.
206 DASIP AP, F 23/1936, pov. br. 458 od 29. juna 1936. Cirkularno pismo
MIP KJ, pov. br. 1820/, T. 2 od 24. juna 1936.
309
zanske konvencije de facto bila jedan vid ruenja postojee Evrope
i njenih dravno-pravnih tekovina.
207
Musolini nije odobravao turske predloge, iz prostog razloga to
je ovim reenjem gradila svoj presti suparnica Italije, Velika Bri
tanija. Ministru inostranih poslova Turske mnogo je bilo stalo da mu
Italija, kao jedna od vodeih pomorskih sila i potpisnica Lozanske
konvencije, odobri ovaj zahtev. U vezi dobijanja ove saglasnosti tur
ski poslanik u Rimu posetio je ministra inostranih poslova Italije,
Suvia, 10. maja 1936, ali ni posle toga nije stizala saglasnost iz Rima.
Nakon ovoga ministar Aras je, imajui svakako podrku Velike Bri
tanije, izjavio da e izvriti remilitarizaciju moreuza i bez saglasno
sti Italije.
208
Za naa razmatranja od posebnog je znaaja bilo dranje Ne
make prema zahtevu Turske za remilitarizaciju moreuza. Nemci
nisu sa simpatijama gledali na vodeu ulogu Britanije i SSSR-a u
pitanjima oko moreuza, ali su ovaj potez Turske pozdravili radi toga
to je on bio korak u menjanju stanja koje je bilo uspostavljeno mi
rovnim pregovorima. Neto kasnije Nemci su se direktno ukljuili u
reavanje ovog pitanja, pa ak ponudili i svoje strunjake za utvr
ivanje obala moreuza.
209
Na Konferenciji za reviziju statusa moreuza, odranoj u junu i
julu 1936. u Montreu, dolo je do direktnog sueljavanja interesa po
jedinih velikih sila oko problema vezanih za ove moreuze i uopte
oko pitanja bezbednosti na irem podruju jugoistone Evrope. Glav
ni dijalog na ovoj konferenciji voen je izmeu delegacije SSSR-a,
koja je teila ogranienju prava prolaska brodova vancrnomorskih
zemalja kroz tesnace prema Crnom moru i delegacije Velike Brita
nije, koja je nastojala da ogranii kretanje sovjetskih brodova kroz
moreuze prema Sredozemnom moru da bi se na taj nain izbegla
na ovom prostoru konkurencija sovjetske mornarice. Konano se
pribeglo kompromisnom reenju, u kome je, zahvaljujui blagonak
lonom dranju Turske i ostalih buroaskih zemalja, vie bilo zas
tupljeno britansko gledite. Izvrena je revizija Lozanske konven
cije o prolasku kroz moreuze i Turci su dobili pravo zaposedanja i
utvrivanja moreuza. Prolaz trgovakih brodova u miru bio je slo
bodan za sve zemlje sveta. U ratnim uslovima ogranien je izlaz i
ulaz brodova kroz tesnace. Jaa ogranienja u tonai i u broju bro
dova bila su predviena za vancrnomorske zemlje, za razliku od
zemalja koje lee na obalama Crnog mora.
210
Ipak, u ratu bi glavnu
207 DASIP LP, F 1/1936, 0-2, pov. br. 723 od 29. maja 1936. Pismo MIP
KJ problemima moreuza, pov. br. 1322 IV od 5. maja 1936.
208
DASIP AP, F 23/1936, pov. br. 692, Pismo stalnog delegata KJ pri
Drutvu naroda MIP KJ, pov. br. 12842 od 18. maja 1936.
209
DASIP LP, F VI/1936, 0-14, pov. br. 862 od 15. jula 1936. Meseni iz
vetaj MIP KJ za maj 1936, pov. br. 15538/H od 24. juna 1936; uporedi: E. Vere-
-Hodge, Turkish Foreign Policy 19181948, . 113.
210
Sire ovome: ..., . 158159. L. Zhiv-
kova, . ., . 3551; 2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile, pp. 162
164; Survey of International Affairs 1936. London Oxford, University Press,
1937, pp. 584651; Deutsch, . ., pp. 3456.
re vodila Turska i prolaz brodova bio je uglavnom podreen njenoj
volji i opredeljenju.
Turske trupe su ve 20. jula 1936, zvanino zaposele itavu
zonu moreuza i poele sa utvrivanjem.
211
U vojnim krugovima
Turske pojavila su se miljenja da bi utvrivanje obala trebalo pre
pustiti Nemcima, koji su kao saveznici u prvom svetskom ratu i du
gogodinji uitelji i instruktori turskih trupa imali U tome dovoljno
iskustva. Za utvrivanje obala bila je potrebna vea koliina tekog
pozicionog naoruanja i druge opreme, pa je ve avgusta 1936. go
dine otputovala grupa artiljerijskih strunjaka i trgovaca u Berlin
da izvre nabavku potrebne opreme.
212
Pribliavanje Nemake i Italije, koje je poelo intenzivno naro
ito od polovine 1936. godine, i pored toga to su na turskoj strani
ostala strahovanja da Italija ne iskoristi priliku i nagodi se sa Ne
makom na raun Turske, doprinela su boljim odnosima izmeu Tur
ske i Italije. Na dobre odnose Turske i Italije uticala je saradnja Bri
tanije i Nemake.
213
Posle Arasove izjave u Narodnoj skuptini Tur
ske, krajem jula 1936, o spremnosti Turske da sarauje na prijatelj
skoj osnovi sa Italijom, italijanski ambasador u Turskoj posetio je,
poetkom avgusta 1936, ministra Arasa i saoptio mu miljenje ita-
lijanske vlade da ne postoje nikakve smetnje za potovanje Pakta o
prijateljstvu, sklopljenom izmeu Turske i Italije 1928. godine.
214
Na poboljanje odnosa izmeu Turske i Italije, u leto 1936.
godine, uticalo je stiavanje protivurenosti i izmeu ostalih balkan
skih zemalja na Jugoistoku Evrope, prvenstveno izmeu Bugarske i
njenih suseda, Jugoslavije i Italije, i Maarske i njenih suseda, do
ega je uglavnom dolo zbog definitivnog pribliavanja totalitarnih
sila u Evropi Nemake i Italije i nastojanja Nemake da se na
podruju jugoistone Evrope, do boliih vremena, zadri status quo.
Pokuaji Italije da u neto povoljnijim prilikama povrati pre
sti na istonom Mediteranu i u Turskoj, nisu urodili plodom. Pod
ruje Turske, narednih nekoliko godina, bilo je rezervisano za pri
vredno, politiko, kulturno i vojno sueljavanje i nadmudrivanje oko
prestia dve sile: Velike Britanije i Nemake. Obe zemlje su imale
pristalice i protivnike u redovima turske buroazije, Nemaka zbog
postignute nadmonosti u privrednim vezama i spoljnotrgovinskoj
razmeni a Britanija zbog dominacije u politikim vezama. Pod pli
mom ova dva uticaja i pritiskom konzervativnih slojeva turskog
drutva, ve tada ubrzano poinje da poputa spona tursko-sovjet-
ske saradnje, koja se, i pored ideolokih razlika, odrala desetak go
dina.
211 DASIP AP, F 23/1936, pov. br. 766 od 29. avgusta 1936. Pismo MIP KJ
Poslanstvu KJ u Ankari, od 29. avgusta 1936. pov. br. 17001/III Dn 51 od 9.
jula 1936.
212 DASIP LP, F VI/1936, pov. br. 1270 od 5. oktobra 1936. Meseni izve
taj MIP KJ za avgust 1936, pov. br. 23587.
213 DASIP AP, F 25/1937, pov. br. 31 od 9. januara 1937. Pismo MIP KJ
Poslanstvu KP u Londonu, pov. br. 3620/19. od 22. decembra 1936.
214 DASIP LP, F 1/1936, 0-5, pov. br. 1072 od 31. avgusta 1936. Pismo MIP
KJ Poslanstvu KJ u Londonu, pov. br. 2243 IV od 10. avgusta 1936; Ibid.
311
Poseta britanskog kralja ora VI Turskoj, septembra 1936, po
tvrdila je mesto i ulogu Britanije u politici Turske. Nasuprot iskazi
vanjima najviih poasti britanskim dravnicima, znaci srdanosti
prema starom savezniku SSSR-u, su slabili.
215
Jaanje veza sa Nemakom doprinosi boljoj saradnji Turske sa
balkanskim zemljama, Jugoslavijom, Rumunijom posle pada Titule
skua, pa i Bugarskom, u kojima je takoe postojao uticaj Nemake.
U jesen 1936, u kontekstu novih spoljnopolitikih stremljenja Tur
ske, dolo je do susreta ministra Arasa sa predsednicima vlada Ju
goslavije i Bugarske, Stojadinoviem i Kjoseivanovim, upravo u tre
nucima kada je izmeu ove dve zemlje, po eljama Berlina udaren
temelj paktu o venom prijateljstvu Jugoslavije i Bugarske.
216
Nepoverenje vladajuih buroaskih vrhova iz Beograda i Sofije
prema SSSR-u prenosi se i na vladajue vrhove u Ankari. Na hla
enje turske vlade prema SSSR-u uticalo je i mnogo drugih ini
laca, meu njima i delimina promena vlade, koja je deceniju gra
dila te veze i odnose; kao i strah konzervativne buroazije posle po-
bede Narodnog fronta u paniji i Francuskoj, da se tako neto ne
desi i u Turskoj.
U jednom politikom izvetaj u nemake ambasade u Moskvi, u
kome se govori i o sovjetsko-turskim odnosima, zakljuuje se da je
sudbina panije i Francuske, u kojima je na izborima pobedio Na
rodni front, uplaila tursku buroaziju i ubrzala udaljavanje Turske
od SSSR-a.
217
Radniki i demokratski pokret, koji je u Turskoj poeo da oiv
ljava u ovim godinama, uticao je na strahovanja buroazije od ko
munizma, jer je poeo da puta prve klice i u tvrdo osmanlijsko tlo.
Ipak povezivanje i udruivanje dveju totalitarnih sila u Evropi
sa strahom je doekao veliki deo turske buroazije. Strepelo se da
se iz sprege dvojice velikih ne izrodi togod nepoeljno za male, ka
kva je bila i Turska. Uspeni pregovori ana u Berlinu, oktobra 1936,
kojima su udareni temelji Osovine Rim Berlin, naroito su izazi
vali sumnje i bojazan u Ankari.
218
Strahovalo se da Musolini neto ne
proturi u Berlinu od svojih ranijih ekspanzionistikih planova na
podruju Bliskog istoka i Turske.
219
Razloga za sumnje je bilo, jer
pregovori oko nabavke oruja i kupovine aviona za Tursku, u jesen
1936, nisu tekli glatko.
220
Isporuka naoruanja nije mogla tei brzo,
215 DASIP LP, F 1/1936, 0-5, pov. br. 1260 od 5. oktobra 1936. Pismo MIP
KJ Poslanstvu KJ u Londonu o boravku engleskog kralja u Turskoj, pov. br.
22631 IV od 22. septembra 1936.
216
DASIP LP, F 6/1936, 0-14, pov. br. 1653 od 2. decembra 1936. Meseni
izvetaj MIP KJ za oktobar 1936; M. M. Stojadinovi, Ni rat ni pakt, Rijeka,
1970, pp. 378402.
217
2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile, pp. 165168.
218
DASIP LP, F 6/1936, 0-14, pov. br. 1814 od 4. januara 1937. Meseni
izvetaj MIP KJ za novembar 1936, pov. br. 30415 od 23. decembra 1936.
219 pa Abt. VII, 22 Trkei, Algemeine Auswrtige Politik, Bd. 1, Izvetaj
nemake ambasade iz Ankare, nr. A 1726 od 10. avgusta 1936.
220 pa Abt. VII, 22. Trkei, Algemeine Auswrtige Politik, Bd. 1, izvetaj
br. 2041 od 24. novembra 1936.
312
kako su to eleli Turci, jer je trebalo prvo naoruavati i spremati
nemaku armiju. Isto tako nije se smelo suvie iskazati i eksponirati
da se ne bi izazvala reakcija suparnika na tom prostoru, na prvom
mestu Velike Britanije.
U cilju utehe i razuveravanja prijatelja u Turskoj, novembra
1936, usledila je poseta ministra privrede Nemake ahta Ankari.
U razgovorima ministra ahta sa svim vanijim dravnim voama
Turske, meu kojima su centralno mesto zauzimali rukovodioci i
strunjaci iz oblasti privrede, razgovarano je o svim aspektima tur-
sko-nemake saradnje.
221
Zahvaljui uspesima, koji su bili ostvareni
u oblasti privredne saradnje, kulturnih veza, vojnoj saradnji itd.,
aht nije nailazio na tekoe u dijalogu sa Turcima. U ovo vreme
polovina celokupne spoljno-trgovinske razmene Turske odlazila je
u Nemaku. Iz Nemake su prema Turskoj ireni jaki propagandni
uticaj i putem izdavake delatnosti, razmene studenata, najraznovrs
nijih oblika kulturnih veza, preko nemakog filma itd.
222
Razumljivo je da se na ovako razgranatoj i jakoj podlozi brzo
i bez smetnji naao zajedniki jezik i u oblasti politikih veza i od
nosa. Pesnica Rajha u Turskoj tada je bila usmerena protiv veza i
saradnje Turske sa Sovjetskim Savezom u svim oblastima, dok se
protiv Britanaca vodila konkurentska borba, preteno u oblasti pri
vredne veze. Ovakav razvoj u spoljnopolitikim odnosima Turske
bie jo prisutniji posle pada vlade Ismeta Inenija i dolaska, za pre-
dsednika turske vlade, dravnika konzervativnije politike orijenta
cije Delala Bajara, o emu emo u drugoj knjizi neto vie rei.
223
4. PREPUTANJE ALBANIJE MUSOLINIJU
U brojnim nacistikim programskim aktima i planovima o pro
doru i irenju ka jugoistoku Evrope, Albanija je esto zanemarivana.
injeno je to iz vie prirodno-geografskih i politikih razloga. U gru
pi prirodno-geografskih i geopolitikih inilaca najjae su delovali:
privredna zaostalost i prirodna neistraenost teritorije Albanije i
geografska udaljenost Albanije od podruja centra velikih evropskih
zbivanja.
Najvaniji politiki razlog je bila: ostvarena pozicija Italije u
ovom regionu, prema kojoj je Trei Rajh, zbog mnogih poznatih i
ve pomenutih razloga, morao da vodi kompromisnu politiku.
224
221
2. Avramovski, . ., . 168.
222
. Vere Hodge, . ., . 114.
223
ire ovome: A. Vali, Bridge Across the Bosporus, Baltimore and Lon
don 1971, p. 410; Olaylarla, Trk Di Politikasi (19311965) Ankara, 1969; A. S.
Esmer, Trk Diplomasisi (19201955) Istanbul, 1959; Siyasi Tarih (19191939)
Ankara, 1953, p. 227; E. Vere Hodge, Regional Turkish Foreign Policy 1918
1948, Anbilly-Annemasse, p. 215, . K. ,
, -
. . , , 46,
, 1966.
224
ire ovome: J. Petersen, Hitler Mussolini, Die Entstehung der
Achse Berlin Rom 19331936. Tbingen, 1973, pp. 207492; E. Wiskemann,
The Rome Berlin Axis, London New York Toronto, 1949, pp. 23114.
3 1 3
Ipak, od presudnog znaaja bilo je ostvareno prisustvo Italijana
u Albaniji ve pre dolaska nacista na vlast u Nemakoj. Infiltracija
italijanskog uticaja u Albaniji podstaknuta je geografskom blizinom
Italije, ali i nekim drugim faktorima. Albanija je bila dugo izolo-
vana i zanemarena, sve do balkanskih ratova. Zbijena na prirodno
neplodnom tlu uz more i opkoljena sa kopna takoe siromanim i
privredno nerazvijenim zemljama, ona nije imala uslova za brzi pri
vredni razvoj. U periodu svetske ekonomske krize njen privredni
napredak jo je vie usporen. Ovakvo stanje u Albaniji pogodovalo
je ekspanziji italijanskog kapitala naroito tridesetih godina. Povolj
na okolnost za italijanski kapital bila je i u tome to druge velike
zemlje nisu pokazivale naroiti interes za osvajanje ovog podruja.
Isto tako druge velike zemlje kao i susedne zemlje, pa ak ni Dru
tvo naroda, nisu pokazivali mnogo spremnosti da pomognu ovom ma
lom i siromanom narodu. Pri svemu tome italijanska buroazija je
otkrila da albanska brda i movare nisu ba tako siromani. Poela
su ulaganja u istraivanje nafte i drugih prirodnih bogatstava, posle
ega su usledili i prvi znaajniji koraci u eksploataciji sirovina iz
Albanije. Prisustvo italijanskog kapitala na tlu Albanije bilo je sve
oiglednije ve tokom dvadesetih a naroito poetkom tridesetih go
dina. Uz uloeni kapital krenuli su strunjaci i radnici. irio se ita
lijanski kulturni i politiki uticaj.
225
Da bi uvrstili svoje pozicije u
Albaniji italijanski faisti su korupcjom i raznim privilegij ama ve
zali za sebe mladu albansku buroaziju, deo inovnika i inteligenciju.
Jo vee osiromaenje za vreme svetske ekonomske krize dove
lo je finansije i administraciju u Albaniji na ivicu kraha. Da bi se
odrali na vlasti kralj Zogu i albanska vlada vre su se vezivali za
Italiju i njene kredite.
Posle dolaska nacista na vlast, italijanski faizam je poeo da
biva agresivniji, posebno prema Balkanskom poluostrvu. Otpor ve
likim silama i militaristikim pretnjama posebno totalitarnih sila,
a naroito otpor malih zemalja na istoku i jugoistoku Evrope, uticao
je na javljanje otpora u Albaniji. Ovaj otpor je naroito ojaao u
drugoj polovini 1933. i poetkom 1934. godine, u vreme znaajnih
uspeha u izgradnji sistema kolektivne bezbednosti na jugoistoku Ev
rope. U to vreme pojavili su se povoljni uslovi vezivanja Albanije
za zemlje u njenom zaleu i za izvlaenje Albanije ispod pritiska
Italije. Meutim, Albanija nije naila na podrku svojih suseda sa
kopna, kao ni ostalih zemalja, pa ni Drutva naroda.
226
Osiromaena i
225
2. Avramovski, Albanska drava od 1912 do 1939. godine, Zbornik pre
davanja iz istorije Albanaca, Beograd, 1969, pp. 166168.
226
Arhiv Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (skraeno Ar
hiv SFRJ), A I MS 37, F 17, Referat Poslanika G. Jankovia o Albaniji; ire,
I. Fishta, Sistemi Montear dhe i krediti ne Shqipteri (19251944), Tirana, 1971,
pp. 48180; Zivko Avramovski, Italijanska ekonomska penetracija u Albaniji
1925. do 1939. godine, u zborniku radova: Istorija XX veka, V, Beograd, 1963.
pp. 137224.
314
nemona Albanija se nala sama, sueljena sa jakim i agresivnim
italijanskim faizmom.
227
Novi nacistiki reim u Nemakoj, zauzet savlaivanjem otpora
u samoj zemlji i prvim potezima u spoljnopolitikim akcijama pre
ma prvim susedima, nije imao nikakve mogunosti da se ubaci u
Albaniju. U takvim uslovima Nemaka nije nita znaajnije predu-
zela ni kad su Albanci, avgusta 1933, otkazali Albansko-nemaki tr
govinski ugovor.
228
Tako se desilo da je Albanija ispala iz nemakih
junoevropskih planova ve u samom zaletu novog poretka u Ne
makoj. Pokuaji nemakih diplomatskih i trgovinskih predstavnika
u Tirani da dokau Albancima da se samo ulaganjima u proizvodnju
mogu prevazii privredne i opte potekoe, nisu dali zadovoljava
jue rezultate. Albanci nisu imali iskustva u ovome, a Nemci se nisu
direktno uputali u krupnije privredne ili politike akcije u Alba
niji, jer su se plaili da na taj nain ne izazovu sumnju Italije, Jugo
slavije i Grke i ne oslabi saradnja sa ovim zemljama.
229
Uspesi u izgradnji sistema kolektivne bezbednosti na jugoistoku
Evrope, posebno pod dejstvom rezultata okupljanja veeg broja ju
noevropskih zemalja u Balkanskom paktu i Organizacionom komi
tetu Male antante, uticali su da je kralj Zogu u prolee 1934, poveo
akciju za izvlaenje Albanije ispod pritiska Italije. Prvo je uinio
neke korake radi oslobaanja albanske privrede od apsolutnog tu
torstva Musolinijivih faista, a zatim je poeo da otputa italijanske
strunjake i italijanske oficire, koji su radili kao instruktori u orua
nim snagama Albanije.
230
Ove mere male Albanije prema jednoj, u to vreme, od moni
jih sila u svetu, Musolinijevoj Italiji, izazvale su kulminaciju u spo
ru koji je due tinjao izmeu dve zemlje. Musolini se odluio na
demonstraciju flote i bez dozvole je uputio jednu italijansku eskadru
u Draku luku 23. juna 1934. godine.
231
U cilju izbegavanja sukoba, albanska vlada je prihvatila savet
Britanije, Francuske i Jugoslavije da ovaj upad Musolinijeve eskad-
re primi kao kurtoaznu posetu italijanske mornarice. Bio je to je
dini realni izlaz iz krize, jer ni jedna od sila niti susednih drava
nije bila spremna da pomogne Albaniji, koja se nala usamljena pred
Musolinij evom soldateskom.
Ovaj sukob je preutno smiren, ali kriza oko Albanije nije re-
ena. Finansijska kriza i siromatvo u Albaniji rasli su. Vladine molbe
kod drugih zemalja za dodelu kredita ostajale su bez rezultata. Pobu
227
PA, Abt. II, Pol. 3, Albanien-Italien, Bd. 8. Izvetaj nemake ambasade
iz Rima nr. I, 243 od 28. februara 1934: AA Abt. II b, Pol. 3, Albanien Gri
echenland, Bd. 1, izvetaj nemakog konzulata iz Tirane nr. 219 od 4. aprila
1934; DASIP LP, F, 1/1934, pov. br. 628 od 1. avgusta 1934. Pismo MIP KJ
pov. br. 15909 od 15. jula 1934.
228
2. Avramovski, Italijanska ekonomska penetracija u Albaniji, p. 192.
229
Ibid. pp. 194195.
230 pa, Abt. II, b, Albanien Italien, Bd. 8, Izvetaj nemakog poslanika
u Tirani Lukvalda (Luckwald) Auswrtiges Amtu nr. 379 od 25. juna 1934.
231
2. Arvamovski, Italijanska ekonomska penetracija u Albaniji,
ne i neredi u zemlji su uestali. U takvim uslovima kralj Zogu je
morao da poputa. U isto vreme, zbog zaotravanja odnosa sa Jugo
slavijom, Turskom i Rumunijom, Italija je postala manje agresivna
prema Albaniji. Radi smirivanja Albanije, Italija je, januara 1935,
dala Zoguu zajam od 3,000.000 zlatnih franaka.
232
Ovaj kredit je po
troen u neprivredne delatnosti i finansijska kriza je uskoro produ
ena u otrijem obliku.
233
Radi izbegavanja potpunog kraha drav
nih finansija vlada je morala, u leto 1935, da trai nove kredite.
234
Sve ove dogaaje u Albaniji Nemci su paljivo pratili, ali su se
drali van svih uplitanja u sukobe izmeu Albanaca i Italijana.
Nemci su dobro znali da se Albanija, iz koje je, pored ostalog, oko
polovine celokupnog izvoza ve ilo u Italiju, ne moe nikakvim me-
rama izvui iz zagrljaja Italije.
235
Svakako da je to bio razlog to
su nacisti Albaniju formalno iskljuili iz podruja jugoistone Ev
rope, koja je po svim nacistikim procenama morala biti i ostati u
slubi Treeg Rajha.
U jesen 1935, nova vlada Mehdi Fraerija (Mehdi Frasheri), pod
uticajem novih zbivanja u svetu, posebno zbivanja u vezi sa itali-
janskom agresijom na Abisiniju, pokuava da zainteresuje i druge
velike sile i susede za sudbinu Albanije. Mehdi se, 30. oktobra, sas
tao i sa nemakim poslanikom u Tirani Lukvaldom i pokuao da ga
zainteresuje za privrednu saradnju Nemake i Albanije. Obeao je
nemakom poslaniku linu podrku u svakoj inicijativi ili akciji Ne
make, posebno na planu privredne saradnje sa Albanijom. Kao prvi
korak na putu otvaranja ivljeg procesa saradnje izmeu dve zem
lje, predsednik albanske vlade je predlagao formiranje nemako-
-albanske privredne studijske komisije, koja bi celo ovo pitanje pro
radila i dala konkretne predloge o toj saradnji. Predsednik Mehdi
je zamolio poslanika da ove elje prenese u Berlin i utie da se ova
saradnja to pre ostvari.
236
Auswrtiges Amt, a pogotovo njegov poslanik Lukvald, nisu mo
gli nita uiniti po ovom pitanju, jer je Albanija u svim nemakim
kalkulacijama bila otpisana i preputena faistikoj Italiji. Nemaka
diplomati ja nije ni pomiljala vie na to da u ime male Albanije
rtvuje ili pogora odnose sa Italijom, koji su, i pored sporova oko
Austrije, tekli ka pribliavanju i najtenjoj saradnji.
232
Ibid. PA, pol. II, pol. 4, Kleine Antente, Bd. 13, zabeleka u nemakom
poslanstvu u Ankari, nr. 660 od 5. oktobra 1934, PA Pol. II, Pol. 3, Albanien
Italien, Bd. 8, izvetaj nemakog poslanstva iz Tirane nr. 799 od 30. novembra
1934. 2. Avramovski, o. c., p. 196.
233
PA, Pol. Politik 3, Albanien Italien, Bd. 8, izvetaj nemakog po
slanstva iz Tirane nr. 386 od 8. jula 1935, CPB III od 12. marta 1935, pp. Ill
112, od 22. maja 1935, p. 174, od 30. jula 1935, pp. 233234.
234
DASIP LP, F 1/1935, 0-1, Pov. br. 777 od 16. oktobra 1935. Pismo MIP
KJ Poslanstvu KJ u Londonu str. pov. br. 1131 od 13. septembra 1935.
235
DASIP LP, F 1/1935, pov. br. 419 od 3. juna 1935. Meseni izvetaj za
april 1936, pov. br. 11150 od 18. maja 1935.
236 pa, Pol. II b, Wirtschaft 6, Albanien, Bd. 1, izvetaj nemakog poslan
stva iz Tirane, nr. 615 od 30. oktobra 1935.
316
Ne naiavi na podrku i konkretnu pomo ni na jednoj strani,
vlada Mehdi Fraerija, u cilju spasavanja reima od potpunog kraha,
morala je da prihvati uslove koje su joj postavljali Italijani. Krajem
1935. i poetkom 1936. godine, u vreme velikih uspeha faistike sol
dateske u Africi, Albanci su prihvatili sve zahteve Rima. Sporazu
mom od 19. marta 1936, prividno je reena kriza u odnosima izmeu
dve vlade, ali je ovim Albanija de facto dola u poloaj italijanske
kolonije.
237
Potpisano je ak dvanaest sporazuma, meu kojima su za
vladu Albanije od posebnog znaaja bili: Sporazum o zajmu, u
iznosu od 9,000.000 zlatnih franaka za pokrie budetskog deficita
u proteklim godinama, Sporazum o poljoprivrednom zajmu od
10.000.000 zlatnih franaka, u pet rata po 2,000.000 zlatnih franaka i
Sporazum o zajmu od 3,000.000 zlatnih franaka za uvoenje dravnog
monopola na duvan; odnosno sporazumi o zajmu u iznosu od ukupno
22.000.000 zlatnih franaka, uz oslobaanje od otplaivanja zajma u
iznosu od 17,000.000 zlatnih franaka iz 931. godine.
238
Ovim zajmovima vlada Albanije je uspela da donekle popravi
finansijski poloaj zemlje, ali je ugovorima od 19. marta stvarno iz
gubila svoju samostalnost u unutarnjoj i spoljnoj politici. Sve veze
Albanije sa susednim zemljama su prekinute i albanska teritorija
je postala baza i odskona daska za dalju italijansku ekspanziju.
239
Posle pobede u Africi Musolinijevi faisti su poeli da se samo-
uvereno i osorno ponaaju u Albaniji. Ostvarena je puna dominacija
Italije u svim oblastima ivota u ovoj zemlji: u privredi, kulturi,
vojci, politici itd. Svaki pokuaj otpora italijanskoj dominaciji i su
periornosti u Albaniji surovo je guen i kanjavan. Italija je postala
apsolutno prisutna na albanskim granicama prema Jugoslaviji i
Grkoj. Pripremanjem baza i organizovanjem garnizona u Albaniji,
ona se na albanskom podruju pripremala za produetak ekspanzio
nistikog pohoda prema istoku i severu.
240
Za nas je od posebnog znaaja dranje i stav Nemake prema
daljim namerama faistike Italije na Balkanskom poluostrvu. Nacisti
su ve od dolaska na vlast u Nemakoj prepustili sudbinu Albanije
Italiji. Ali, ni tada, a pogotovo u 1936. godini, oni nisu bili spremni
237
2. Avramovski, Italijanska ekonomska penetracija u Albaniji... pp.
202207; DASIP LP, F 1/1935. 0-1, pov. br. 841 od 24. oktobra 1935, Pismo MIP
KJ Poslanstvu u Londonu, pov. br. 238; Ibid, pov. br. 1117 od 20. decembra
1935. Pismo MIP KJ Poslanstvu KJ u Londonu, pov. br. 28448 od 30. novembra
1935: PA Pol. II, Pol. 3, Albanien Italien, Bd. 9, izvetaj poslanstva Nemake
iz Tirane, nr. 141, od 1. marta 1936; Ibid. izvetaj poslanstva Nemake iz Tirane,
nr. 24. od 5. januara 1936.
238
DASIP LP, F 1/1936, cirkularno pismo MIP KJ Poslanstvu u Lon
donu, pov. br. 7837 od 31. marta 1936; 2. Avramovski, Italijanska ekonomska
penetracija u Albaniji .. ., pp. 202207.
239
DASIP CPB, III, od 20. maja 1936, p. 200, 25. maja 1936, pp. 238239,
20. juna 1936, p. 161, 23. juna 1936, pp. 189190, 28. jula 1936, p. 175 i 21. sep
tembra 1936, p. 145.
240
DASIP LP, F 1/1936, 0-1, Pismo MIP KJ poslanstvu u Londonu, pov.
br. 1773 od 19. juna 1936; Ibid. Cirkularno pismo MIP KJ str. pov. br. 2584 od
23. septembra 1936; Ibid. Pismo MIP KJ Poslanstvu KJ u Londonu, pov. br
30687 od 26. decembra 1936.
da ine bilo kakve kompromise sa Italijanima u vezi sa njihovim
daljim ekspanzionistikim namerama u bilo kom pravcu. Bilo je to
u skladu sa stvarnim dostignuima obe zemlje u pogledu ve ostva
rene ekspanzije ovih sila na tom podruju. Italijani su sa 5,000.000
zlatnih maraka u izvozu iz Albanije imali potpunu dominaciju na tlu
Albanije,
241
ali su isto tako i Nemci potpuno dominirali u privrednoj
saradnji sa svim ostalim zemljama (ukljuujui i one najblie Ita
liji: Jugoslaviju, Grku i Tursku) na koje su se protezale ekspanzio
nistike aspiracije italijanskih faista.
Strategija Treeg Rajha u odnosu sa saveznicom Italijom, od
tada pa sve do napada italijanskih trupa na Grku 1940. imala je za
cilj da zadri Italijane u Albaniji i da im ne dozvoli da poremete
isplanirani i u praksi striktno sprovoeni program prodora Nemake
prema jugoistoku.
242
241
2. Avramovski, Italijanska ekonomska penetracija u Albaniji..., p. 213.
242
Detaljnije ovom: Survey of International Affairs 1937, V. I, Oxford
London, 1938, pp. 459485, . , -
, 19221943, , 1976, . 239339; . . ,
19391946, , 1960; 2.
Avramovski, Problemi Albanije jugoslovensko-italijanskom sporazumu od
25. februara 1937. godine u: Historijski pregled, god. IX, Zagreb, 1936, pp. 19
31; isti autor: Italijanska okupacija Albanije i dranje jugoslovenske vlade, u:
Istorijski glasnik za 1963, br. 1, Beograd, 1936, p. 338; V. Dedijer, Jugosloven-
sko-albanski odnosi 19391948, Beograd, 1948; R. Schwanke, Wirtschafts und
Sozialentwicklung Albaniens vor und nach dem Jahre 1912, im Sudosteuropa
Jahrbuch, Bd. 9, Mnchen, 1969, pp. 192210; H. Pernack, Probleme der
Wirtschaftlichen Entwicklung Albaniens, Mnchen, 1972. p. 198.
3 1 8
Kralj Aleksandar i kralj Boris u Sofiji 1934.
Milan Stojadinovi sa Metaksasom i Rudi Arasom za vreme konferencije
Balkanskog sporazuma u Beogradu
319
Poseta Ismeta Inenija, predsednik turske vlade i Rudi Arasa, ministra
inostranih poslova Turske Milanu Stojadinoviu, 12. IV 1937.
Predsednik grke vlade, general Metaksas (levo) i grki ministar Politis,
upisuju se u dvorske knjige, prilikom posete Kraljevini Jugoslaviji, 1936.
320
Knez Namesiik Pavle Karciorevi i bugarski kralj Boris ispred crkve na
Oplencu, 1936. godine
2' 321
Manifestacije u Beogradu prilikom posete francuskog ministra inostranih
poslova Ivona Delbosa, decembra 1937.
Parada Hitlerovih tenkovskih jedinica u Nirnbergu septembra 1935. godine
322
G l a v a e s t a
PRVA BOGATA ETVA
1. ISTISKIVANJE SA PODRUJA JUGOISTOKA GLAVNIH
KONKURENATA U SPOLJOTRGOVINSKOJ RAZMENI I
PRIVREDNOJ SARADNJI VELIKE BRITANIJE I
FRANCUSKE
Privredna ekspanzija prema jugoistoku Evrope, pored mnogih
drugih materijalnih i optih koristi, trebalo je, kao prethodnica, da
obezbedi Nemakoj nesmetan prodor u pravcu sirovinski bogatog i
strategijski vanog Balkana i dalje prema Bliskom istoku. Isto tako,
prvi talas privredne ekspanzije Rajha u ovom pravcu imali su zada
tak da prvo oslabe, a zatim i potpuno istisnu uticaje ostalih velikih
sila sa ovog podruja.
1
Privredno najjai i najopasniji konkurenti na
ovom prostoru Francuska i Velika Britanija, kao utemeljivai i
stvaraoci versajske Evrope i zatitnici njenih interesa i postojeeg
stanja, bili su uticajni i veoma prisutni u politici zemalja jugoisto
ne Evrope.
Meutim, u vreme dolaska nacista na vlast u Nemakoj, najpri
sutnija u spoljotrgovinskoj razmeni ovoga regiona Evrope bila je
Italija. S obzirom na znatno slabije privredne mogunosti i na inje
nicu da je Italija trebala po svaku cenu da bude budui saveznik
Rajha, ona je bila i lake savladiva prepreka nemakoj privrednoj
ekspanziji ka jugoistoku.
Sistem borbe za istiskivanje Italije iz ovog regiona Evrope mo
rao je biti neto uvijeniji, indirektniji i zakulisniji. Objektivna situ
acija u svetu, nastala posle agresije Musolinijevih armija na Abisi
niju, omoguila je nacistima da ovog suparnika i budueg partnera
u borbi za obaranje postojeeg sistema, na najbezbolniji nain, istisnu
iz sirovinski i agrarno bogatog podruja jugoistoka Evrope, o emu
emo kasnije posebno govoriti.
Daleko vie napora Nemaka je morala da uloi u borbi za istis
kivanje francuskog i naroito britanskog uticaja, koji je, polovinom
1
Uporedi: Survey of International Affairs 1936. Oxford London, 1937,
pp. 526533; Survey of International Affairs 1937. Oxford London, 1938, pp.
459465; 2. Avramovski, Sukob interesa Velike Britanije i Nemake na Bal
kanu uoi drugog svetskog rata, u zborniku: Istorija XX veka, II, Beograd,
1961, pp. 5158; E. Wagemann, Der neue Balkan, Hamburg, 1939, pp. 57139.
325
tridesetih godina, nastojao da ojaa svoje pozicije na jugoistoku Ev
rope posle oiglednog povlaenja Francuske sa ovog podruja.
2
Nemaka je bila u daleko nepovoljnijem poloaju zbog teih
posledica svetske ekonomske krize, suenosti trita, ispranjenosti
sopstvenih novanih rezervi, velikih dugova, kao i zbog prenapreg-
nutih finansijskih i investicionih programa od 1933. u svim oblas
tima privrednog ivota i vojne industrije.
3
Da bi prebrodio i savladao ove tekoe, novi reim u Nemakoj
je morao da uloi posebne napore i da sprovede dobro proraunate
akcije: od potpune reorganizacije privrede, preko sreivanja ugovor
nih odnosa sa svim zemljama, do uvoenja drugih novih mera, poz
natih pod imenom Novi plan, iji je cilj bio da se to vie i to skup
lje izvozi, a da se manje uvozi.
4
Meutim, ovo su bili samo preduslovi i to preteno formalnog
karaktera ii znaaja za privrednu penetraciju Treeg Rajha prema ju
goistoku u prvim godinama postojanja. Od presudnog znaaja bili
su opti uslovi na podruju gde je bitka za presti u privrednim od
nosima trebala da osigura, u ovom sluaju, na podruje jugoistone
Evrope.
Tekim posledicama svetske ekonomske krize, preteno agrar
ne, zemlje jugoistone Evrope bile su privredno osakaene. Za izvla
enje iz depresije nije bilo dovoljno unutarnjih snaga niti sredstava.
Bila je neophodna pomo svetskih privrednih sila. Meutim, desilo
se da su najrazvijenije i najjae zemlje, Francuska i Velika Britanija,
bile isuvie zaokupljene svojim problemima. Ovo se posebno odnosi
na Francusku, koja je (neposredno posle svetske ekonomske krize)
bila okrenuta unutarnjim problemima i pitanjima odnosa sa Itali
jom i Nemakom, a pri tome je sve manje interesovanja pokazivala
za unapreenje privredne saradnje sa tradicionalnim politikim i tr
govinskim partnerima na jugoistoku Evrope.
Britanci su pokazivali neto vie interesovanja za unapreiva
nje privrednih veza sa jugoistonom Evropom, naroito od vremena
kada se osetilo povlaenje Francuske i intenzivnije nasrtanje Treeg
Rajha ka ovom poruju.
Meutim, i Britanci su mnogo bili angaovani problemima oko
kolonija i oko saradnje sa jo unosnijim tritima u Junoj Americi
i drugim sirovinski bogatim a privredno nerazvijenim zemljama.
5
2
Sire o ovome: 2. Avramovski, o. c.
3
Uporedi: D. Luka, Intenziviranje nemakog prodora prema jugoistoku
Evrope posle svetske ekonomske krize, u zborniku: Svetska ekonomska kriza,
Beograd, 1976, 6377.
* ire o ovome: D. Petzina, Autarkiepolitik im Dritten Reich, Stuttgart,
1969, pp. 3053, ADAP C, III/l, dok. 18, pp. 4647, dok. 169, pp. 334338, dok.
175, pp. 346348, dok. 250, pp. 469471; C, IV/l, dok. 22, pp. 3943, dok. 26.
pp. 4648, dok. 157, pp. 321323; C, IV/2, dok. 395, pp. 778782.
5
J. Tomaevi, Englesko-francuske tendencije na Balkanu, Ekonomist,
br. 7-8/1938, Zagreb, 1938. pp. 367368; J. Wendt, Ekonomic Appeasment. Han
del und Fianz in der britischen Deutschaland-Politik, 19331939. Dseldorf,
1971, pp. 1402; W. Treue, Das Dritte Reich und die Westmchte auf dem Bal-
326
Zemlje jugoistone Evrope, zbog istorodnosti nerazvijene ag
rarne privrede, iskljuujui delimino Maarsku, nisu mogle nai iz
laz iz postojeih tekoa, oslanjajui se na meusobnu razmenu. Pri
lina slinost njihovih trnih vikova nije dozvoljavala da se znatnije
razvija trgovinska razmena meu njima. Agrarne balkanske zemlje
mogle su najvie jednu treinu svojih vikova da meusobno razme-
njuju, dok je preko dve treine tih vikova, preteno agrarnih pro
izvoda, raznih sirovina i polufabrikata, moralo da trai kupce izvan
zemalja jugoistone Evrope.
6
Najvei deo tih trnih vikova bio je u
rukama nerazvijene i siromane buroazije, koja je svoje siromatvo
nastojala da nadoknadi poveanjem profitnih stopa. Imajui u vidu
da su profiti i egzistencija ove buroazije, bili sve vie ugroeni od
radnikog revolucionarnog pokreta koji je rastao, kao i od demokrat
skih slojeva, totalitarni sistem u Nemakoj (koji je u roku od neko
liko meseci potpuno unitio tradicionalno razvijen nemaki radniki
pokret) dobijao je vie pristalica u redovima buroazije junoevrop-
skih zemalja. Novi reim u Nemakoj pruao je mogunost za zaradu
i profite i najvie garancija da se uniti komunistika opasnost i
osigura egzistencija postojeih buroaskih reima na jugoistoku Ev
rope. Tako su, polovinom tridesetih godina, postojali izvanredni us
lovi za jaanje veza i saradnje neke svetske ekonomske sile sa ma
lim i nerazvijenim zemljama na jugoistoku Evrope.
U to doba nova Hitlerova Nemaka traila je ba takvo pogodno
tie za svoj prvi korak, posle ega bi usledila jo snanija i celovitija
ekspanzija u duhu programa i namera nemakog nacizma. Razvijena
industrijska proizvodnja u Nemakoj traila je trite za svoje robne
vikove, dok su nerazvijene zemlje traile mogunosti za plasman
svojih agrarnih vikova.
7
kan. Zur Struktur der Aussenhandelspolitik Deutschlands, Grossbritaniens und
Frankreichs, 19331939, u as.: Viert f. Zeitg, 1, 1953, pp. 4564. ,
- ,
:
, , 1959 ; Hermann Gross, Die wirtschaftliche
Bedeutung Sdosteuropas fr das Deutsche Reich, Stutgart und Berlin, 1938.
pp. 2122.
6
DASIP , Fase. 24/196, pov. br. 16, Referat dravnog sekretara pri
vrednog ministarstva Rajha, dr Posea, Nemaka i jugoistona Evropa, od
21. marta 1936.
7
Sire privrednim vezama i odnosima Treeg Rajha i zemljama jugois
tone Evrope: H. Gross, Vanost jugoistone Evrope za njemaku vanjsku tr
govinu, u asopisu Ekonomist, god. 3, Zagreb, 1937, pp 249253; A. G. Fischer,
The German Trade Drive in South-Eastern Europe, u godinjaku: Internatio
nal Affairs XVIII, London, 1939, pp. 143170; B. Wendt, . .; C. W. Guilleband,
The Economic Recovery of Germany 19331939, London, 1939; H. E. Posse,
Die Hauptlinien des deutschen Wirtschaftslebens. Erstrebtes und Erreichtes.
Berlin, 1937. pp. 481513; H. Gross, Staatshandel und Volkswirtschaft in Sd
osteuropa, u asopisu Staatenwirtschaft. Sand Beilage zur Zeitschrift fr Geo
politik, Heidelberg, Jg. 14, 1937, Heft. 11, pp. 957968; P. H. Lohmann, Ger
many since the New Plan, u godinjaku, World Affairs Interpreter, 7/1936
1937, London, pp. 257272; L. Gruchmann. Nationalsozialistische Grossraumor
dnung, Die Konstruktionen einer, deutschen Monroo Doktrin, Stuttgart,
1962. pp. 1166; R. W. Krugmann, Sdosteuropa und Grossdeutschland. En
twicklung und Zunkftsmglichkeiten der Wirtschaftbeziehungen, Breslau, 1939;
Prvaci NSDAP i nemaki privredni strunjaci na vreme su uo
ili ove izvanredno povoljne prilike za infiltraciju i privrednu eks
panziju u pravcu jugoistoka. Zbog neposrednog prisustva i tenji
Musolinijeve Italije prema ovom podruju, nacisti su, kao prethod
nicu i kao prvi udarni talas prema jugoistoku, usmerili privrednu
ekspanziju. Nemci su privredni pohod na jugoistok Evrope izvodili
veoma organizovano i smiljeno. Posle prvih neuspeha i ozbiljnijih
poremeaja u razmeni, koji su uslovljeni slabim nemakim finansi-
jama, pristupilo se sreivanju ugovornih obaveza sa zemljama jugo
istone Evrope, uz detaljno izuavanje stanja pojedinih nacionalnih
privreda na ovom podruju i analiziranja njihovih elja i stvarnih
mogunosti.
U prestonice junoevropskih zemalja upuene su grupe nema
kih privrednih strunjaka, trgovaca i raznih agenata. U privredne i
trgovinske misije ili su i najvii rukovodioci nacistike Nemake.
S obzirom na to da su Nemci ve u leto 1933. godine imali bogatu
etvu u zemlji, ugovaralo se i kupovalo esto, i ono to nije bilo
neophodno nemakom tritu, sa dobro proraunatim ciljem da se
osvoji, i ono to je uticalo na druga, konvertibilna trita. Tako su
Nemci tokom 1933. i 1934. godine otkupljivali i vee koliine pre
hrambenih artikala, oekujui da e za njima uslediti i vei kontin
genti ruda i drugih sirovina, koje su odlazile u Veliku Britaniju,
Francusku , Italiju i druge zemlje. Uz poveani uvoz agrarnih pro
izvoda oekivao se porast izvoza industrijske robe Nemake u neraz
vijene balkanske zemlje, jer je razmena, uglavnom, vrena na bazi
kliringa. Pojaani uvoz, dakle, trebalo je da povue za sobom pove
ani izvoz nemake robe i istovremeno da ojaa veze Nemake sa
buroazijom ovih zemalja i da raznim kanalima doprinese irenju
nacistikih ideja i pokreta u ovim predelima. Rasla je pasiva na stra
ni Nemake, ali to nije smetalo nacistima, jer je pasiva viestruko
ila u korist nemake privrede. Bio je to svojevrsni oblik kreditira
nja nemake privrede od nerazvijenih zemalja jugoistoka Evrope i
istovremeno ono to je Nemaka elela izvoz, jer se uloeni novac
morao na koncu pretvoriti u robu.
Ovako iroko organizovan i voen rad privrednika i trgovaca
Treeg Rajha, posle trenutnih kriza, naroito u prvim mesecima na
cionalsocijalizma, poeo je da donosi rezultate u razmeni Nemake
A. Golf, Die Beziehungen der deutschen Landriwtschaft zum Sdostraum, u:
Leipziger Vierteljahrschrift, Jg. 1/1938, nr. 4, pp. 2129, E. Hickmann, Statis
tisches Handbuch des Deutschen und internationalen Aussenhandels, Berlin,
1936, pp. 1355, Deutschland und Sdosteuropa. Die natrlichen, vlksicher,
kulturellen und wirtschaftlichen Beziehungen des Deutschtums mit den Vl
kern im Sdosten. Graz, 1942. pp. 113115; . H. , -
19331938 . -
, . 25. , 1958. . 4148; . . ,
(19331935) , 1958.
328
sa junoevropskim zemljama, u kojima je privredna ekspanzija pred
stavljala prethodnicu politike i opte ekspanzije. Privredne veze
Nemake sa Maarskom, Jugoslavijom, Rumunijom, Bugarskom,
Grkom i Turskom poele su brzo da se razvijaju i da istiskuju veze
i uticaje ostalih zemalja meu njima i privredno najmonijih Ve
like Britanije i Francuske.
8
Spoljnotrgovinska razmena ovih zemalja
sa Nemakom rasla je iz godine u godinu.
Ranije smo govorili o tome da su dve srednjoevropske zemlje,
Cehoslovaka i Austrija, koje su bile na putu Rajhu prema jugois
toku, trebale da budu savladane i ukljuene u slubu Rajha
direktno. U irenju nemakog uticaja u ovim zemljama primarnu
funkciju su igrali nacistiki pokreti, politiki pritisci, diverzije, pro
paganda i rad na njihovom razbijanju iznutra, dok je privrednim
vezama pridavan drugostepeni znaaj. Posledica ovakvog odnosa
Rajha prema Cehoslovakoj, a delimino i Austriji, bilo je stagnira
nje ili opadanje spoljnotrgovinskih veza i privredne saradnje ovih
zemalja sa Rajhom ve od 1933. pa dalje, sve do slamanja otpora u
Austriji i sklapanja privrednog ugovora u leto 1936. izmeu Nemake
i Austrije, odnosno do vojnog napada Nemake na Cehoslovaku i
njenog definitivnog razbijanja.
9
I pored mnogih tekoa koje su iskrsle naroito u prvim godi
nama vlasti nacista i negativnog delovanja konstantno prisutne pasive
uvoz Nemake iz est zemalja jugoistone Evrope: Maarske, Jugo
slavije, Rumunije, Bugarske, Grke i Turske, kako to pokazuje ta
bela 1. brzo je rastao.
10
Dok je spoljnotrgovinska razmena zemalja jugoistone Evrope sa
Nemakom u ovom etvorogodinjem periodu porasla u proeku za
vie od dva puta, uee Francuske i Velike Britanije u razmeni sa
ovim zemljama stagniralo je ili slabilo. Tako je ukupni izvoz Fran-
cuske u zemlje jugoistone Evrope sa 78 miliona RM u 1932. godini
pao na 36 miliona RM u 1935. godini, i na 25 miliona RM u 1936.
godini. U isto vreme izvoz iz Velike Britanije u zemlje jugoistone
Evrope je stagnirao: 105 miliona RM u 1932. godini, 100 miliona RM
u 1935. godini, a u 1936. godini doiveo je neznatan porast na 101
8
2. Avramovski, Sukob interesa Velike Britanije i Nemake na Balkanu
uoi drugog svetskog rata ..pp. 520.
9
E. Weber, Stadien der Aussenhandelsvertflechtung Ostmittel und Sd
osteuropas, Stuttgart, 1971, pp. 259265; H. Schrder Steinigger, Sdosteuro
pa in der deutschen Donauraumwirtschaft, Berlin, 1939, p. 12; Grossdeutschland
und der Sdeuropische Raum, Drezden Bank, 1938, pp. 38.
10 Ibid, H. Gross, Die wirtschaftliche Bedeutung Sdosteuropas fr des
Deutsche Reich, Stuttgart und Berlin, 1938, p. 15 i 16; 2. Avramovski, Velike
sile i balkanske zemlje, p. 126; J. C. Wilde, German Trade Drive in Southeas
tern Europe, u meseniku: Foreign Policy Reports, Volume XII, nr. 17, 15. no
vembar 1936, New York, p. 216.
329
UKUPNA VREDNOST IZVOZA NEMAKE U ZEMLJE JUGOISTONE EV
ROPE I UVOZA IZ TIH ZEMALJA OD 1933. 1936. GODINE I NJIHOVA
PROCENTUALNA VREDNOST U UKUPNOM NEMAKOM IZVOZU I UVOZU
raCunajuCi Cistu robu
Tabela 1
Godina 1933. i 1934. 1935. 1936.
Izvoz
Vrednost u
milionima RM
190,6 220,0 320,0 455,2
Procentualno uee
u nemakom izvozu
4,0 5,8 7,5 9,5
Uvoz
Vrednost u
milionima RM
236,4 315,8 412,5 505,4
Procentualno uee
u nemakom uvozu
5,9 7,1
9,9 12,0
Napomena: U brojnim iskazima vrednosti izvoza i uvoza u pojedinim sta
tistikim podacima i objavljenim izvorima i radovima postoje mala neslaganja,
posebno u decimalnim vrednostima. Zbog toga sam uzimao vie izvora i traio
srednju vrednost ili najverodostojniji podatak.
milion RM.
11
Pad je jo uoljiviji kad se uporede etiri zemlje: Bu
garska, Jugoslavija, Rumunija i Maarska, za koje smo uspeli da
pripremimo komparativne podatke njihove razmene sa Nemakom,
Francuskom i Velikom Britanijom (vidi tabelu br. 2).
Veoma uoljive izmene u strukturi razmene Nemake sa zem
ljama jugoistone Evrope otkrivale su osnovne intencije i ciljeve
nemake politike na jugoistoku Evrope. U prvim ugovorima
i u prvim kontingentima izvoza jugoistonih zemalja Evrope domini
rali su agrarni produkti. Protivurenost je mogla da se vrati samo u
robi, znai u nemakoj industrijskoj robi kojoj je bilo potrebno tr
ite. Deo agrarnih vikova, koje je Nemaka uvozila iz ovih zema
lja, prodavan je u sirovinskom ili preraenom obliku i u druge zem
lje, esto i na konvertibilno trite. Pasiva, koja je nastajala zbog
veeg izvoza iz zemalja jugoistone Evrope nego to su te zemlje
mogle da uvoze, u krajnjem ishodu igrala je funkciju kredita, jer je
ona jednog dana morala da postane roba koja e biti uvezena iz
Nemake.
Najvanije u ovoj, veoma dobro smiljenoj i sprovedenoj trgo
vinskoj politici bilo je to da se, pod pritiscima i uticaj ima iz Rajha,
struktura izvoza junoevropskih zemalja konstantno menjala. Ukupan
obim agrarnih proizvoda stagnirao je ili je smanjivan. Uee u uvozu
u Nemakoj onih artikala koji su imale junoevropske zemlje, a koji
11
Bundesarchiv Koblenz, R 43, II, Bd, 309, Reichskanzlei, 1938, Unter
suchungen der Abteilung fr Zentrale Wirtschaftsbeobachtung bei der Reichs
wirtschaftskammer. Die weltwirtschaftlichen Verfliechtungen. Berlin, 1939, p.
113; uporedi: Grossdeutschland und der Sdosteuropische Raum, Drezdener
Bank, 1938, p. 11.
KOMPARATIVNO (PROCENTUALNO) UEE NEMAKE, FRANCUSKE I
VELIKE BRITANIJE U RAZMENI BUGARSKE, JUGOSLAVIJE, RUMUNIJE
I MAARSKE U 1933. I 1937. GODINI
12
Tabela 2
! Raz-
Zeml
J
a
mena
Godina
Nema
ka
Fran
cuska
Velika
britanija
Primedba
Bugarska
Izvoz
1933. 36,0 3,3 1,8
1937. 43,1 1,6 13,8
Uvoz
1933. 38,2 4,4 6,9
1937. 58,6 3,3 4,6
Jugoslavija
Izvoz
1933. 13,9 2,2 2,7
1937. 21,7 5,4 7,4
Uvoz
1933. 13,4 4,2 9,7
1937. 32,7 1,7 7,8
1933. 10,6 12,4 15,4
Rumunija
Izvoz
1937. 18,9 5,7 8,8
Uvoz
1933. 18,6 10,5 14,9
1937. 28,7 6,2 9,4
Izvoz
1933. 11,2 4,5 8,0
Maarska
1937. 24,1 2,1 7,1
Uvoz
1933. 19,7 5,6 4,4
1937. 25,9 0,9 5,3
12
Deutschland und Sdosteuropa, Arbeitswissenschaftliches Institut der
Deutschen Arbeitsfront, 1940, p. 132; Statistisches jahrbuch fr das Deutsche
Reich 1941/1942 pp. 122129; J. C. Wilde, German Trade Drive in Southeastern
Europe, New York, u meseniku, Foreign Policy Reports, New York, V XII,
nr. 17, od 15. novembra 1936. p. 216, E. Weber, o. c. pp. 258265.
331
su lako mogli da se izvezu na svako trite i koji su Nemakoj bili
neophodni, kao to su na primer, razne rude, nafta, industrijske bilj
ke itd., konstantno je poveavano. Tako su prehrambeni artikli u
ukupnom izvozu jugoistone Evrope u Nemaku sa 50,3% u 1930, pali
na 34,1% u 1936. godini, dok je uee sirovina i polufabrikata po
raslo sa 45,0% u 1930. godini na 58,4% u 1936. godini.
13
Dobro organizovanim sistemom privrednih, politikih i drugih
veza osvajane su pozicije u spoljnotrgovinskoj razmeni i privredi ze
malja koje su decenij ama drale druge zemlje ili multinacionalne
kompanije. Bio je to svojevrstan sistem istiskivanja konkurenata u
zemljama jugoistone Evrope i najsigurniji put da se poznati cilj ne
makih nacista o ukljuivanju ovog regiona u okvire nemakog do
punskog privrednog podruja Ergnzungwirtschaft-a, ostvari u
planiranom roku.
Nemaki privrednici nisu ostali na tome da koriste postojee
kapacitete nego su ih proirivali, svakako izvozei proizvedene vi
kove konjunkturnih sirovina u svoju zemlju. Jedinu smetnju je pred
stavljala dominacija inostranih kapitala (prvenstveno kapitala za
padnih sila i Sjedinjenih Amerikih Drava) koji se, i pored prodora
nemakog, zadrao u zemljama jugoistone Evrope.
Nemci su posebno radili na unapreenju onih grana i produkata
agrarne proizvodnje koji su traeni na nemakom tritu. Na primer
od 1933. godine, pod uticaj em Nemake, poinje intenzivnija proiz
vodnja, u agrarnim podrujima jugoistone Evrope, uljarica i indus
trijskih biljaka: suncokreta, soje, raznih vrsta repe i drugih biljaka
iz kojih su se pravila jestiva ulja ili koje su posluile kao sirovine
u hemijskoj i tekstilnoj industriji.
14
Intenzivnija i obimnija razmena Nemake sa zemljama jugois
tone Evrope uticala je na slabljenje interesa Nemake za druga
trita i zemlje, posebno tradicionalne nemake partnere u zapadnoj
Evropi. Uee takozvane razvijene (industrijske) Evrope u nema
kom uvozu palo je sa 31% u 1928. godini na 24% u 1938. godini,
odnosno u ukupnom nemakom izvozu sa 48% u 1928. godini na 36%
u 1938. godini. Od ostalih delova Evrope jedino su skandinavske i
baltike zemlje tada doivele uspon u razmeni sa Nemakom, ali ipak
blai nego to je bio sluaj sa zemljama jugoistone Evrope.
15
Sve ovo navodi nas na zakljuak da je nacistika Nemaka prvi
deo svoga plana o privrednom osvajanju jugoistoka Evrope i deli-
minom istiskivanju, sa ovoga podruja, suparnika Velike Brita
nije i Francuske, ostvarila ve u vremenu od 1933. do 1936. godine.
16
13
H. Gross, Die Wirtschaftskrfte Sdosteuropas und Deutschland,
pp. 3037.
14
Die Bedetung der sdosteuropischen Lnder fr die Versorgung Deut
schlands mit pflanzlichen lrohstoffen, u: Leipziger Viertaljahrsschrift fr Sd
osteuropa, Leipzig, 1939, 3. Jg. pp. 177183.
15
E. Weber, o. c. pp. 2829, N. Mirkovi, Trgovinska politika dr Schachta
i jugoistona Evropa, Ekonomist, god. II, juli-avgust 1936, br. 7-8, Zagreb, 1936,
pp. 303310.
16
ire o ovome: E. Jones, The Batlle for Peace, London, 1938, pp. 58181;
E. Wagemann, Der Neue Balkan, Hamburg, 1939, pp. 57139; J. Chiper, Lc-
pansion conomique de V Allemagne dans les Balkans. Objectifs, methodes, re-
332
2 . I S TI S KI VANJ E I TALI J E S A J UNOEVROPS KOG TRI TA
Odluujuu ulogu u obraunu oko ekonomskog uticaja na jugo
istoku Evrope izmeu Treeg Rajha i Italije i oko spoljnopolitikih
i privrednih veza sa zemljama ovoga podruja imalo je vojno anga
ovanje italijanskih trupa u Africi 1935. godine.
Kako smo ranije istakli, nacisti su bez dvoumljenja odobrili i
podrali agresiju italijanskih trupa na Abisiniju u jesen 1935. godi
ne. Usmeravanjem Italije na regione van Evrope, oekivalo se kon-
frontiranje i prieljkivao sukob vodeih zapadnih sila: Francuske i
Velike Britanije sa Italijom, iz ega je Nemaka mogla da izvue dvo
jaku korist: prvo definitivno priklanjanje Musolinija Hitleru i
drugo privredno, politiko i vojno udaljavanje Italije iz jugois
tone Evrope, gde su se zainjali i razvijali svi dotadanji pri
vredni i politiki ispadi i sukobi izmeu nemakog nacizma i itali
janskog faizma.
17
Mere Drutva naroda protiv Italije, kao oznaenog agresora, i
naroito ekonomske sankcije stvorile su izvanrednu klimu za istiski
vanje Italije sa podruja jugoistone Evrope i za preuzimanje pozici
ja koje je ona ovde ostvarila posebno u privrednim odnosima ovog
regiona Evrope.
18
Pored politikog, ovde je bio prisutan i materijalni inilac, jer
je Italija kao industrijska zemlja u znatnijem obimu izvozila iz ze
malja jugoistone Evrope sirovine i prehrambene artikle, a tamo uvo
zila, preteno industrijsku robu. Prema sankcionim propisima bilo
je zabranjeno lanicama Drutva naroda da izvoze u Italiju deo si
rovina koje su mogle da doprinesu oruanom potencijalu agresora,
pa je na taj nain bio zabranjen izvoz najveeg broja artikala koji
su bili tradicionalno zastupljeni u izvoznim stavkama junoevropskih
zemalja.
19
Iako pogoena sankcionim merama Italija je, zahvaljujui svo
jim kolonijama, zatim veoma razvijenim prekomorskim vezama i po
veanju razmene sa zemljama koje nisu prihvatale sankcione mere,
uspela da se izvue iz nastalih tekoa i da gubitak, naroito u raz
meni sa zemljama jugoistone Evrope, nadoknadi. U uslovima sve te
eg plasmana, naroito agrarnih vikova, u daleko teem poloaju su
se nale junoevropske zemlje koje su prihvatile sankcije Jugo
slavija, Rumunija, Bugarska, Grka i Turska. Neoekivano je bilo
sultats (19331939), u godinjaku: Studia Balcanica, Sofia, 1973, pp. 121128;
E. Kable, Bemerkungen zu den historischen Voraussetzungen der Sdosteuro
papolitik des faschistischen Deutschen Imperialismu, pp. 399408; W. Croll.
Wirtschaft im Europischen Raum, Wien, 1940, pp. 9310; E. Hickmann, Sta
tistisches, Handbuch des Welthandels, 1939, pp. 6566 i 7073.
17
2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile ..., pp. 97130.
18
Ibid. DASIP MIP KJ poslanstvu u Londonu, pov. br. 26650 od 13. no
vembra 1935, i pov. br. 1153 od 21. decembra 1935. Pismo MIP KJ Poslanstvu
u Londonu, pov. br. 26930 od 14. novembra 1935; E. Hickmann, o. c. p. 88;
Survey of International Affairs 1935, Oxford London 1936, pp. 414482.
is DASIP, LP, F I/l, pov. br. 1139 od 16. decembra 1935. Pismo MIP KJ
Poslanstvu u Londonu, pov. br. 28822 od 5. decembra 1935. i pov. br. 293 od
6. marta 1936. Pismo MIP KJ Poslanstvu u Londonu, pov. br. 3618 od 29. fe
bruara 1936; DASIP CPB III od 4. novembra 1935, p. 32.
333
prihvatanje sankcija i od bugarske vlade, jer je Bugarska godinama
imala dobre odnose sa Italijom. Meutim, do ovog ina je dolo pod
uticajem nekih novih kretanja u meunarodnim odnosima, uopte.
Zbog angaovanja Italije u Abisiniji oekivalo se slabije interesova-
nje Italije u podruju jugoistone Evrope uz istovremeno sve ivlje
ukljuivanje Velike Britanije u probleme Evrope, pa i u bilateralne
odnose sa najbliim susedima Bugarske Turskom, Grkom i Jugo
slavijom. Sve je ovo najavljivalo jaanje znaaja uloge i prisustva
ove velike sile na prostoru evropskog jugoistoka. Glasanjem za sank
cije Bugarska je elela da obezbedi podrku Velike Britanije u spolj-
noj politici i da osigura dobij anje novih kredita iz britanske kase.
20
Imajui u vidu da je u razmeni jednog broja zemalja jugoisto
ne Evrope Italija pre abisinske krize drala jedno od prvih mesta,
sankcije su izazvale znatne poremeaje u privredi i razmeni ovih
zemalja,
21
naroito sa Italijom (vidi tabelu 3).
KOMPARATIVNI ODNOS UCECA ITALIJE I NEMAKE U IZVOZU I
UVOZU JUGOSLAVIJE, RUMUNIJE, MAARSKE I BUGARSKE, OD 1934
DO 1936. GODINE U MILIONIMA USA DOLARA
22
Tabela 3.
Zemlja
Raz
mena
1934. 1935. 1936.
I tal. Nem. I tal. Nem. Ital. Nem.
Jugosla
vija
Izvoz 18,3 13,9 15,4 17,3 3,2 23,9
Uvoz 12,7 11,4 8,5 13,7 2,3 25,0
Rumu-
nija
Izvoz 10,8 23,1 23,1 24,7 9,7 28,1
Uvoz 9,9 20,9 7,6 23,2 1,4 33,3
Maar
ska
Izvoz 9,9 26,3 17,9 31,8 19,4 34,1
Uvoz 12,0 18,4 8,9 26,8 9,6 33,6
Bugar
ska
Izvoz 2,8 14,9 3,5 20,9 1,7 24,2
Uvoz 2,2 12,3 1,2 22,0 0,2 25,9
20
2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile 19351937, Beograd, 1968,
pp. 7478; DASIP LP, F 1/2, 1936, pov. br. 122 od 25. januara 1936. Pismo MIP
KJ Poslanstvu KJ u Londonu, pov. br. 475 od 11. januara 1936.
21
2. Avramovski, o. c. p. 78.
22
Centre for Soviet and east european Studies, St. Antonys College,
Oxford, Papers in East European Economics, 28. marta 1973, pp. 23, 25, 27,
28, 30, 32, 34, 35.
334
Uee zemalja jugoistone Evrope u ukupnom italijanskom uvo
zu sa 9,6% u 1932. palo je na 6,7% u 1935. godini, odnosno ak na
2,3% u 1936. godini od ukupnog italijanskog uvoza.
23
Italija je kao velika zemlja lake vrila preorijentaciju svojih
trgovinskih veza na prekomorske i evropske zemlje koje nisu
prihvatile sankcije: Maarska, vajcarska, Austrija i Nemaka u Ev
ropi, a van Evrope: Sjedinjene Amerike Drave, Brazil, Japan itd.
24
Ukidanjem sankcija posle zavretka rata u Abisiniji, u leto 1936.
Italija je kao pobednik imala povoljne uslove da popravi svoje po
zicije.
25
Zemlje jugoistone Evrope, koje su bile prihvatile sankcije,
ne samo da nisu popravile svoj poloaj zavretkom rata u Abisiniji
ve su se za kaznu to su glasale za sankcije nale pod jo jaim po
litikim pritiskom Italije. Poto nastojanja ovih zemalja da posred
stvom Drutva naroda obezbede barem delimine kompenzacije za
gubitke, koje su im nanele sankcione mere, nisu uspele, one su mo
rale da trae izlaz u jaem vezivanju za neku drugu zemlju. S obzi
rom na to da je od Velike Britanije dola samo delimina podrka, a
od Francuske veoma slaba ili nikakva, zemlje jugoistone Evrope mo
rale su da se orijentiu na Nemaku, koja je igrala odluujuu ulogu
u razmeni sa novim zemljama.
Nemaka je veoma vesto iskoristila pruenu ansu. S obzirom
na niske cene i slabu prou agrarnih vikova na svetskom tritu,
ove zemlje su morale da stupe u nove neravnopravne aranmane sa
Nemakom. Nemci su primali nove kontingente itarica i drugih
prehrambenih artikala, ali su uz to stalno poveavali svoje zahteve
za adekvatno uee u izvozu ruda i drugih industrijskih sirovina,
koje su ve imale svoje kupce. Istovremeno je nametan obimniji
izvoz nemake industrijske robe, esto po veim cenama od onih na
svetskom tritu.
26
Koristei se povoljnim okolnostima Nemaka je uspela da od ce-
lokupnog dela razmene zemalja jugoistone Evrope, koji je odlazio
pre sankcionih mera u Italiju, preuzme vie nego sve ostale zemlje
zajedno.
27
U izvozu pet zemalja jugoistone Evrope: Jugoslavije, Rumuni
je, Bugarske, Grke i Turske Nemaka je, zahvaljujui ekonomskim
sankcijama, uspela da povea svoj udeo sa 21,4% u 1934. godini ak
na 29,3% u 1936. godini, dok je Italija doivela pad sa 13,1% u 1934.
ak na 4,2% u 1936. godini. Drugi veliki konkurent Nemake na ovom
podruju, Velika Britanija, samo je delimino iskoristila povoljnu
23 BA, R 43, II, Bd. 309. Reichskanzlei, 1938, Untersuchungen der Abteil
ung fr Zentrale Wirtschaftsbeobachtung bei der Reichswirtschaftskammer.
Die weltwirtschaftlichen Verfliechtungen Berlin, 1939, p. 113; uporedi: F. Zahn.
Allgemeines Statistisches Archiv, Jena, 1940, Bd. 29, p. 134.
24
Survey of International Affairs 1935. pp. 426428; DASIP CPB, III
29. aprila 1936, pp. 383, 384, 386.
25 DASIP LP, 1/1936, pov. br. 929, od 21. jula 1936, Pismo MIP KJ Po
slanstvu KJ u Londonu, pov. br. 17671 od 15. jula 1936; 2. Avramovski, o. c.
94, i 97.
26 2. Avramovski, o. c. p. 103.
27 Ibid. p. 121.
335
konjunkturu u vreme sankcionih mera i uspela da svoje uee u iz
vozu ovih pet zemalja sa 9,6% u 1934. povea na 11,7% u 1936. go
dini. Francuska je jo manje iskoristila pruenu ansu i dozvolila da
njeno uee u izvozu ovih zemalja sa 6,6% u 1934. padne na 4,7%
u 1936. godini.
28
Slian je bio trend i u ueu Nemake, Italije i Velike Brita
nije u ukupnom uvozu pomenutih pet zemalja. Nemaka je poveala
uee sa 21,8% u 1934. na 40,2% u 1936. godini, dok je njena glav
na rtva i istovremeno budua saveznica Italija pala sa 8,8% u 1934.
ak na 1,3% u 1936. godini. Engleska je u uvozu ovih pet zemalja
sa 13,9% u 1934. doivela blai pad na 10,4% u 1936. godini, dok je
Francuska zabeleila osetan pad sa 7,5% u 1934. na 3,5% u 1936.
godini.
29
Maarska nije bila pogoena sankcionom krizom. ta vie, nje
na se razmena sa Italijom poveala, ali isto tako i sa Nemakom, ko
ja je veto iskoristila trenutnu situaciju i svoj poloaj u razmeni sa
susednim zemljama.
U narednim godinama proces intenzivnog unapreivanja trgo
vinskih veza Nemake sa zemljama jugoistone Evrope se nastavio
tako da je ve u 1937. godini 38% celokupne razmene zemalja jugo
istone Evrope bilo sa Nemakom, a samo 27% sa etiri ostale priv
redne sile: Velika Britanija, Italija, Francuska i Sjedinjene Ameri
ke Drave.
30
Bili su to rezultati koje su mogli samo najvei optimisti, ak i
u redovima nemakih nacionalsocijalista, da oekuju. Ovaj uspeh,
kao i drugi uspesi nemakih nacionalista nisu bili dar provienja,
kako je to imao obiaj esto da istie nemaki kancelar i voa Adolf
Hitler, ve rezultat mnogih objektivnih i subjektivnih inilaca i po
godnosti na koje je nemaka akcija i ekspanzija naila i na podruju
jugoistone Evrope.
Glavni oslonac u ovom prodoru nacizma prema jugoistoku pred
stavljali su delovi buroazija u zemljama jugoistone Evrope, koji su
eleli to vee profite i to sigurniju zatitu od sve snanijeg domaeg
i meunarodnog radnikog pokreta. Ilo se na ouvanje vlasti, pa i
uz odreene politike kompromise i rizike, kao i neizbene materi
jalne gubitke, do kojih je moralo doi u saradnji sa daleko jaim i
bezobzirnijim partnerom.
Ovaj inilac je u saradnji ovih zemalja sa Rajhom bio sve pri
sutniji ve krajem prvog etvorogodinjeg perioda, kada su nema
ki nacisti poeli sve otvorenije da nameu svoje uslove u oblasti pri
vredne, a zatim i politike, vojne, kulturne i druge saradnje. Oi
gledan primer neravnopravnog odnosa predstavljalo je reenje pro
blema pasive na strani Nemake, koja je, na primer, u 1936. godini
28 Ibid, p. 122.
29 Ibid. p. 125.
30
V. Perot, Einige Entwicklungstendenzen in Aussenhandel der Balkan
lander, Weltwirtschaftliche Archiv, Kiel, 1939, Bd. 49, Heit 2.
336 i
iznosila samo u njenoj razmeni sa etiri balkanske zemlje Jugo
slavijom, Rumunijom, Bugarskom i Grkom, blizu 80 miliona RM.
31

Pod pritiskom nemakih nacista iz Rajha i uz punu podrku nacista
i militarista iz ovih zemalja, ova pasiva je poela da se pretvara u
nabavke opreme za armije pomenutih zemalja. To naoruanje svaka
ko da nije bilo iz arsenala najmodernije opreme i dostignua razvi
jene vojne tehnike Nemake, ve iz onih kontingenata koji su deli-
mino odigrali svoju funkciju u planovima i izgradnji oruane moi
Rajha. Sama injenica da su uz ovo naoruanje stizali razni saveto-
davci i instruktori i drugi viestruki uticaj i, otkriva kakvu je ulogu
ova privredno-vojna transakcija izmeu Rajha i zemalja jugoistone
Evrope odigrala u priprejnanju politikog i vojnikog potinjavanja
ovog podruja Treem Rajhu, do ega je dolo nakon nekoliko go
dina kasnije.
3. REZULTATI CETVOROGODINJEG DELOVANJA RAJHA U
OBLASTI BILATERALNE SARADNJE SA POJEDINIM
ZEMLJAMA JUGOISTONE EVROPE
Nemaki nacisti su imali tano razraen sistem nastupanja pre
ma jugoistoku Evrope. Po pravilu, polazilo se od privredne saradnje,
posle ega su paljivo korieni i drugi oblici ekspanzije u oblasti
politikih veza i odnosa, u kulturi i svim drugim vidovima saradnje.
Ovakav sistem ekspanzije bio je naroito karakteristian u delova-
nju Rajha prema geografski udaljenijim zemljama i zemljama u ko
jima je trebalo taktino raditi na izbijanju italijanskog uticaja. Tak
ve su bile sve zemlje jugoistone Evrope.
Sistem nastupanja Rajha prema geografski bliim zemljama i
uz to prema zemljama u kojima su bile najbrojnije nemake nacio
nalne manjine, kakva je bila ehoslovaka, odnosno koje su smat
rane nacionalno nemakim, kao Austrija, u kojima je bio do tada
ostvaren nemaki uticaj, ne samo u oblasti privrede ve i u svim
drugim oblicima ivota, bio je sasvim drugaiji. U nastupanju Rajha
prema ovim zemljama spoljnotrgovinska saradnja i privredne veze
su igrali sekundarnu ulogu, dok su glavnu ulogu trebali da odigraju
politiki i vojni pritisci, destruktivno delovanje domaih nacistikih
pokreta protiv sopstvenih drava i drugi oblici nasilja.
Obim spoljnotrgovinske razmene ovih dveju zemalja sa Nema
kom delimino je bio uslovljen srodnou njihove privrede sa indus
trijskom privredom Nemake. Zbog velike slinosti ili ak identi
nosti privreda trni vikovi se nisu mogli meusobno razmenjivati,
ve su se morali izvoziti na strana trita.
Od presudnog znaaja ipak je bio unapred odabran i odreen
sistem nastupanja Treeg Rajha prema ovim zemljama. To nam po
tvruje i daleko manja inicijativa privrednih strunjaka iz Rajha
prema ovim dvema zemljama u vremenu od 1933. do 1936 godine ne-
31
2. Avramovski, o. c. p. 122.
PORAST UEA NEMAKE U UKUPNOM IZVOZU I UVOZU ZEMALJA
JUGOISTONE UVROPE EHOSLOVAKE I AUSTRIJE U 1936. U ODNOSU
NA 1933. GODINU KAO I PROCENTUALNO UCECE NEMAKE U IZVOZU
I UVOZU OVIH ZEMALJA U TIM GODINAMA
32
Tabela 4
Zemlja
V
a
l
u
t
a
R
a
z
m
e
n
a
1933. 1936.
P
r
i
m
e
d
b
a
M
i
l
i
o
n
i
m
a
R
.
M
.
P
r
o
c
e
n
a
t

k
o
j
i

s
e

o
d
n
o
s
i

n
a

z
e
m
l
j
u
P
r
o
c
e
n
a
t

k
o
j
i

s
e

o
d
n
o
s
i

n
a

N
e
m
a

k
u
M
i
l
i
o
n
i
m
a
R
M
P
r
o
c
e
n
a
t

k
o
j
i

s
e

o
d
n
o
s
i

n
a

z
e
m
l
j
u
P
r
o
c
e
n
a
t

k
o
j
i

s
e

o
d
n
o
s
i

n
a

N
e
m
a

k
u
ehoslovaka RM
Uvoz 150,00 20,7 3,3 136,9 17,5 2,9
Izvoz 129,8 17,8 2,9 113.1 14,3 2,7
Austrij a RM
Uvoz 103,3 18,8 2,5 98,9 16.9 1,3
Izvoz 56,2 15,1 1.4 71,8 16,1 1,8
Jugoslavija RM
Uvoz 20,2 13,4
13,9
0,7 60,3 26,8 1.6
Izvoz 35,1 0,8 58,8 23,7 1,8
Maarska RM
Uvoz 32,5 19.7 0.8 83,2 26 0 1,8
Izvoz 23,1 11,2 0,8 84,6 22,8 2,2
Rumunija RM
Uvoz 54,2 18,6 0,9 108,5 36,1 2,2
Izvoz 37,4 10,6
1,1 91,6 17,8 2,2
Bugarska RM
Uvoz 25,6 38,2 0,4 59,2 61,6 1,0
Izvoz 31,3 36,0 0,7 56,7 47,9 1,4
Grka RM
Uvoz 20,6 10,2 0,4 63,0 22,4 1,3
Izvoz 21.9 17,9 1,3 63,3 36,4 1,6
Turska RM
Uvoz 38,2 25,6 0,7 82,6 45,1 1,7
Izvoz 36,5 19,0 0,9 118,8 51.0 2.8
Ukupno RM
Uvoz 444,6 9,7 692,6 14,8
Izvoz 361,3 9,9 658,7 16,5
32
Prilikom izrade tabele korieni su iri izvori: E. Weber, o. c. pp. 139,
258, 262, 263, 265; 2. Avramovski, Sukob interesa Velike Britanije i Nemake
na Balkanu uoi drugog svetskog rata, Istorija XX veka, II, Beograd, 1961, p.
3 3 8
go to su to oni pokazivali prema ostalim junoevropskim zemljama.
Posledica ovakvog odnosa nacista prema ehoslovakoj i Austriji
bila je stagnacija ili konstantno opadanje obima trgovinske razmene
izmeu Nemake i ovih dveju zemalja, to je naroito bilo karakte
ristino za ehoslovaku ( vidi tabelu 4). Bio je to najosetniji pad
trgovinske razmene Treeg Rajha sa jednom zemljom. Pad privredne
saradnje delovao je uzajamno sa slabljenjem svih drugih veza i sa
radnje ehoslovake i Nemake. Na jednoj strani slabili su svi ob
lici normalne, progresivne i humane saradnje, a na drugoj strani
paralelno su jaali najraznovrsniji oblici pritiska nemakog nacizma
na ehoslovaku.
Po metodu nastupanja i agresivnosti slian je odnos Nemake
bio prema Austriji, koja je, kao nemaka zemlja, morala biti uk
ljuena u Hitlerov Rajh prekim putem i bez ikakve zakulisne igre.
Osnovnu funkciju u neutralisanju unutarnjeg i spoljneg otpora tre
balo je ovde da odigraju austrijski nacisti. Privredne veze su tekle
spontano i oscilirale u skladu sa stanjem i tokovima politikih veza
sa bekim reimom, ili pak odnosa na relaciji Berlin Rim. Ipak,
tradicionalne veze i bliskost ovih dvaju naroda nisu dozvolili jae
padove u privrednoj saradnji dveju zemalja (vidi tabelu 4).
Razvoj privrednih odnosa izmeu Nemake i Austrije, i pored
mnogih faktora koji su stimulisali ovu saradnju, meu kojima su po-
18; JI. ,
19191939 . : ,
, 1972, .299; Deutschland und Sdosteuropa Institut fr Weltwirtschaft
Kiel, Bat 2762, 9. septembar 1940, p. 136; H. Gross, Die wirtschaftliche Bedeu
tung Sdosteuropas fr das Deutsche Reich, Stuttgart Berlin, 1938, p. 20;
Konjonktr, Mutazam nasriyat, seri A, S 1, nr. 12, Ankara 1940, p. 40; H. Ne-
zihi, Die Gestaltung der deutsch-turkischen Handesbeziehungen, Kln, 1937, pp.
4041; O. Zeki Torgan, Trkei, u asopisu: Wirtschaftsblat der Industrie und
Handelskammer zu Berlin, 24. nov. 1938, Heft 32/33, p. 1554; Die Wirtschaft
lichen Krfte der Trkei, Institut fr Weltwirtschaft, Kiel, Bat 1999 od 5. ja
nuara 1950, Deutschlands Handel mit dem Sdosten getweiter, Institut fr Wel
twirtschaft, Kiel, Wirtschaft Archiv nr. 47, od 24. novembra 1939, Der Sdosten
als Rohstoffkammer, DAF Rohstoff Dienst, Arbeitswissenschaftliches In
stitut, Berlin, Heft 26, januar 1939, . 1; Dr Schaht in the Balkans: The Econo
mic Background, u asopisu: The Bulletin of International News, V XIII nr. 1
od 4. jula 1936, p. 9; Lexpansion economique allemande vers le sud-est, u: Su-
uplement au bulletin quotidien, nr. 257, od 14. novembra 1938, pp. 38; J. C.
de Wild, o. c. p. 216; Ungarisches Wirtschafts Jahrbuch, XIV JG 1938, Bu
dapest, p. 21; L. Pap, Der Haussenhandel in Jahre 1935/1936. u: Ungarisches
Wirtschafts Buch, 1936, Budapest, pp. 169196; Ibid. u: Wirtschafts Jahr
buch 1938, XIV, pp. 185214; Arhiv SFRJ, Mikroteka NAV, T 71, t-52, RWM
16/18, S 447412-447798, 10. Jahre deutsch-ungarischer Warenverkehr; E. Wage
mann, Volkstum und Wirtschaft in Beserabien und der Nord Bukovina,
Wochenbericht Institut fr Konjukturforchung, 13 JG nr. 21, Berlin, 25. juli
1940, p. 105; H. Lucas, Die Deutsch Rumnischen Wirtshafts beziehungen in
neuer Zeit, Wrzburg, 1940, pp. 9, 22; S. Kaya, Trkie Harici Ticaretinin Mile-
tler Arasi, Ticaretile Tahlil ve Mukayesesi, 19301938, Ankara, 8 i 9: Gros
sdeutschland und der sdosteuropische Raum, Drezden Bank, 1938, pp. 6 i 11;
R. W. Krugmann . c., tab. I, II i III; N. Mirkovi, o. c. p. 306; Statistisches
Jahrbuch fr das Deutsche Reich, Jg. 1934, Berlin, 1934, p. 227 i Jg. 1938, Ber
lin, 1938, p. 281; H. Schrder Steinegger, o. c. pp. 9, 12, 22, 66; Nauticus,
Jahrbuch fr Deutschland Seeinaeressen, Jg. 23, 1940, Berlin, p. 235; Kosier
St. Ljubomir, Grossdeuschland und Jugoslawien, Berlin Wien, 1939, p. 175.
22*
339
sebno deiovali: bliskost dvaju naroda, srodnosti mentaliteta, uticaj i
tradicije itd., ipak je u ovom etvorogodinjem razdoblju stagnirao i
znatno zaostajao za razvojem privrednih odnosa Nemake sa, na pri
mer, balkanskim zemljama. Ne negirajui uticaje istorodnosti indus-
rtijske proizvodnje Nemake i Austrije, mora se istai uticaj politi
kog faktora na ovakav ishod spoljnotrgovinske i privredne saradnje
izmeu ove dve zemlje. Odnosi Rajha i agrarno-industrijske Maar
ske, i pored delimine srodnosti maarske proizvodnje po strukturi
sa austrijskom, priblino slinih politikih uslova, u kojima je osnov
nu komponentu predstavljalo laviranje izmeu Rima i Berlina, tekli
su sasvim drugim putevima. Prema nacistikim planovima, uticaj Ne
make u Maarskoj trebalo je obezbediti produbljivanjem ve posto
jeih veza u svim oblastima ivota, koje su nastajale i crpile svoju
snagu iz zajednikog nezadovoljstva sa postojeim sistemom u Ev
ropi. Vladajua buroazija u Maarskoj koja je sa oduevljenjem do
ekala dolazak nacista na vlast u Nemakoj, podravala je privred
nu ekspanziju Nemake u ovom pravcu i pruala joj punu podrku
u produbljivanju nemako-maarskih veza u svim oblastima ivota i
rada maarskog drutva.
Kao i u oblasti politike saradnje dolazilo je povremeno do ma
njih osciliranja u privrednoj saradnji izmeu Maarske i Nemake
i to najee u trenucima kada je maarska vlada neto otvorenije
prihvatala ili podravala antinemake akcije Rima i Bea.
33
Meu
tim, bili su to samo trenutni zastoji u uzlaznoj liniji sveopte sarad
nje izmeu nemakih nacista na jednoj i maarskih pronacista Gem
bea, Kanje i Hortija na drugoj strani, jer je i jedna i druga strana
teila istom cilju zavoenju sistema totalitarizma u unutranjoj
politici i korenitim izmenama postojeih granica i stanja u cilju iz
gradnje novog poretka.
Posle kratkotrajnih zastoja u usponu privredne saradnje u pr
vim mesecima nacistike vlasti u Nemakoj, izmeu dve zemlje po
eo je uspon meusobne razmene, koji je rastao iz godine u godinu
do ukljuivanja znatnih delova maarskih privrednih potencijala u
slubu Treem Rajhu (vidi tabelu 4).
I pored veoma dobre saradnje i intenzivnih politikih i drugih
veza, ipak je Nemaka uspevala da natura Maarskoj svoju volju,
posebno u oblasti privredne saradnje. To potvruje i promena struk
ture maarskog izvoza u Nemaku, u kome je gotova roba potiski-
33
Sire o ovoj problematici: P. Friedman, The Welfare Costs of Bilatera-
lizm, German Hungarien Trade 19331938, u asopisu: Explorations in ec-
nomic History, Vol. 13 nr. 1, januar 1976, New York, 1976, pp. 113124; K.
Andersen, Die Deutsch-Ungarischen Wirtschaftsbeziehungen und das Problem
ihrere eigenen Ausgestaltung, u: Hamburger Wirtschafts und sozialwissen
schaftliche Schriften, Heft 33, Rostok, 1935; O. H. Gaebel, Die Landwirtschaft
Ungarns und ihre Bedeutung fr die Deckung des zustzlichen Bedarfs an
landwirtschaftlichen Erzeugnisen, Berlin, 1938, pp. 4989; H. Buchner, Die
Wirtschaftsbeziehungen zwischen Ungarn und Deutschland, Mnchen, 1934, pp.
714; L. Pap, Der Haussenhandel im Jahre 1935/1936, u knjizi: Ungarisches
Wirtschafts Buch, 1936, Budapest, 1936, pp. 169196; isti autor: Der Aus-
senhandel im Jahre 1937/1938, u knjizi: Ungarisches Wirtschafts Jahrbuch
1938, XIV Jg. 1938. Budapest, 1938, pp. 185214.
340
vana, a poveavani su kontingenti sirovina i polufabrikata, koji su
bili potrebni nemakoj privredi. Istovremeno je i Maarska pod pri
tiscima iz Nemake poveala proizvodnju uljarica i drugih industrij
skih biljaka, koje su izvoene za Nemaku. Ovo je doprinosilo uspo
ravanju razvitka maarske industrije, koja je mogla konkurisati ne
makoj industriji, a proteirane su one vrste agrarnih proizvoda, koji
su bili potrebni Nemakoj.
34
Ni u jednoj od junoevropskih zemalja Trei Rajh nije pridavao
toliko znaaja u oblasti opte saradnje, pa i privrednih veza, koliko
je to inio prema Jugoslaviji. Ranije smo govorili da razlog za ovakvo
dranje prema Jugoslaviji nije bio samo u njenim prirodnim i pri
vrednim bogatstvima. Od presudnog znaaja je bio strategijski po
loaj Jugoslavije. Njen poloaj u samom sreditu jugoistoka i
lanstvo u oba junoevropska pakta opredeljivalji su njenu moguu
ulogu i u oblasti opte ekspanzije Treeg Rajha prema jugoistoku.
Preko Jugoslavije Rajh je najlake mogao da organizuje borbu i pro
tiv francusko-britanskog uticaja na ovom podruju i da posredstvom
Jugoslavije radi na suzbijanju italijanskih pretenzija prema evrop
skom Jugoistoku.
35
O znaaju i ulozi Jugoslavije u jugoistonoj Evropi posebno je
razmatrano u najviim organima NSDAP. Sa nemake strane inje
no je vie nego prema i jednoj junoevropskoj zemlji da se svi ne
sporazumi, kako u oblasti politike tako i u oblasti privredne sarad
nje to pre prevaziu i otklone. Pored toga to je Jugoslavija najvie
bila upetljana u mreu paktova i sporazuma, u kojima je dominirao
uticaj zapadnih sila, injenica je da ona nije bila ni najmanje zatvo
rena prema nemakim uticaj ima. Prilog ovome je miljenje tadanjih
francuskih dravnika da privredno vezivanje Jugoslavije za Nema
ku ne mora da povue i njeno politiko vezivanje za ovu silu, od
nosno njeno izbacivanje iz postojeeg sistema kolektivne bezbednosti
na jugoistoku Evrope.
36
Koristei se upravo ovom nesmotrenou Francuske, i zauzeto
sti Italije i Velike Britanije oko teritorija u Africi, Nemaka je us
pela da stekne vrste pozicije u Jugoslaviji ve u svom zaletu na ju
goistok (vidi tabelu 4).
37
34 Deutschland, und Sdosteuropa, pp. 146196.
35
Uporedi: B. Ward, Yugoslavia, u knjizi: Hitlers Route to Bagdad, Lon
don, 1939, pp. 1396; E. Wageman, o. c. pp. 103144; W. Croll, o. c. pp. 170
192; L. Cvijeti, The Ambitions and Plans of the Third Reich with Regard to
the Integration of Yugoslavia into its so-called Grosswirtschaftsraum, u zbor
niku: The Third Reich and Yugoslavia, Beograd, 1976, pp. 184196; H. J. Schr
der, Jugoistona Evropa kao Nezvanina imperija (Imformal Empire) Na-
cionalsocijalistike Nemake, primer Jugoslavije 19331938. Istorijski glasnik,
1-2, 1976, Beograd, pp. 5456.
36 pa, Pol. II, Jugoslawien Deutschland, Bd. 4, izvetaj nemake am
basade iz Pariza, Balk. 1426 IS. od 20. juna 1934.
37
Uporedi: B. orevi, Pregled ugovorne trgovinske politike, od osni
vanja drave SHS do rata 1941. Zagreb, 1960, pp. 138156; St. Kosier, Gros-
sdeutschland und Jugoslawien, Berlin Wien, 1939, pp. 157213; S. Obrado-
vitsh, Zwischen Clearing und Devize, Leipzig, 1939, pp. 541; R. Schnfeld,
Deutsche Rohstoffsicherungspolitik in Jugoslawien 19341944. u: Viert f. Zeitg.
Heft 3/1976, Stuttgart, 1976, pp. 215219.
341
Kraljevina Jugoslavija je, sa ukupnom vrednou svoga izvoza
u Nemakoj od 36,34 miliona RM u 1934. godini, bila tek na petom
mestu, iza Turske, Rumunije, Maarske i Grke, da bi u 1937. godi
ni, sa 132,2 miliona RM izbila ak na drugo mesto, odmah iza Ru
munije. U ukupnom uvozu sedam zemalja jugoistone Evrope iz Ne
make Jugoslavija je jo u 1935. godini sa 36,89 miliona RM bila na
estom mestu, da bi ve u 1937. godini sa 134,41 miliona RM uspela
da izbije na prvo mesto.
38
Ovi rezultati u spoljnotrgovinskoj razmeni i privrednoj sarad-
nji doprineli su jaanju veza izmeu Nemake i Jugoslavije i u svim
drugim oblastima ivota. Zahvaljujui podrci dela vladajuih kru
gova u zemlji, koji su bili za saradnju i oslonac na nacistiku Ne
maku, uticaj nemakih nacista irio se u oblasti kulture, politike,
pa ak i oblasti oruanih snaga zemlje.
Rumunski ministar inostranih poslova Titulesku, oslanjajui se
na iroku podrku antitotalitarnih i demokratski opredeljenih sloje
va rumunskog drutva, uspevao je, gradei sistem kolektivne bez
bednosti, da u prvim godinama sprei vre privredno vezivanje Ru
munije za Trei Rajh. Meutim, u samoj Rumuniji, pored brojnije
nemake nacionalne manjine, koja je vrlo brzo potpala pod uticaj
nacista iz Rajha, postojale su jake snage u redovima rumunske bur
oazije, koje su se svim sredstvima borile za orijentaciju zemlje
prema Rajhu. Koristei se jakim pozicijama u samoj vladi one su
vodei politiku borbu protiv Tituleskua i demokratskih snaga u zem
lji, uspevale da ostvare najraznovrsnije kontakte sa nemakim na
cistima i da doprinesu intenzivnoj spoljnotrgovinskoj razmeni izme
u Rumunije i Nemake. Bez sumnje, da su u ovome igrale odre
enu ulogu objektivne okolnosti, odnosno prirodne potrebe da agrar
na proizvodnja Rumunije bude sigurnije vezana za trite u Nema
koj. Udruenim delovanjem antidemokratskih snaga iz zemlje, koje
je potpomagao i sam kralj Karol i nacisti spolja, skreni su svi de
mokratski otpori u Rumuniji, to se odrazilo na bre privredno ve
zivanje Rumunije sa Nemakom.
39
Posle obaranja Tituleskua rumunska buroazija je uspela do te
mere da intenzivira razmenu sa Nemakom, da je Rumunija ve u
1937. godini, u ukupnom obimu razmene zemalja jugoistone Evro
pe sa Nemakom, zauzela prvo mesto.
40
Paralelno sa porastom udela Nemake padao je udeo ostalih
privrednih sila sveta u razmeni sa Rumunijom. Tako je Italija, koja
38
H. Gross, o. c, pp. 16; uporedi: H. J. Schrder, o. c, pp. 6465; K. Ja-
novski, Grossdeutschland und der sdosteuropische Raum, Kiel, 1940, pp. 24
27; Deutschland und Sdosteuropa..., p. 106.
39
Uporedi: 2. Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile, pp. 108109;
N. Marcu, Din Istoricul economiei forestiere a Romniei interbelice, u: Studii
revista de istorie, tom 24, 1971, 4. Bukuresti, 1971, pp. 777792; J. Puia Rela^iile
comerciale externe aie Romniei intre anii 19321939. u: Studii revista de is
torie Busuresti, 1972, nr 3, tom 25, pp. 551572; J. Chiper, L expansion cono
mique de lAllemagne dans les Balkans: Objectifs, Metod.es, Rsultats (1933
1938) u: Studia Balcanica, 7, Sofia, 1973, pp. 121127.
40
H. Gross, o. c., p. 16.
342
je u 1933. uestvovala u izvozu iz Rumunije sa svotom od 12,6 mili
ona USA dolara, pala u 1936. godini ak na 1,4 miliona USA dolara.
Gak je i Velika Britanija, koja je, ipak, uspela da odri drugu pozi
ciju u spoljnotrgovinskoj razmeni u jugoistonoj Evropi, potisnuta
u rumunskom izvozu sa 21,9 miliona USA dolara vi 1934. na svega
6,8 miliona USA dolara u 1936. godini.
4i
Porast udela Nemake u razmeni sa Rumunijom, naroito posle
slabljenja pozicija Tituleskua i njegovog povlaenja, doprineo je ja
em politikom uplitanju Nemake u unutarnji ivot Rumunije. Ose-
alo se prisustvo nemakog uticaja u kulturi i u drugim oblastima
drutvenog ivota u Rumuniji.
Bugarska je, kao zemlja iz tabora pobeenih, sa dvorom i znat
nim delom buroazije sklonih Nemakoj i nacionalsocijalizmu, naj
lake od balkanskih zemalja pripremljena za ukljuivanje u slubu
Treem Rajhu. Politiki, vojni i drugi vidovi saradnje ve ranije su
u znatnoj meri ostvareni, tako da privredna ekspanzija nije trebala
da igra ulogu prethodnice, ve se paralelno razvijala i irila uz sve
ostale oblike nemake penetracije u Bugarsku.
42
U ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Bugarske Nemaka je
uspela da zaposedne prvo mesto ve 1930. godine i da svoje prisus
tvo u ovoj zemlji proiruje i ojaava do postizanja apsolutne domi
nacije u celokupnoj ekonomici ove zemlje. Zahvaljujui ovako ra
nom prodoru nemake privredne ekspanzije u Bugarsku, sa njenog
podruja je poelo istiskivanje ostalih svetskih privrednih sila ranije
nego to je to bio sluaj sa drugim zemljama ovoga regiona Evrope.
Tako je uee Velike Britanije u uvozu u Bugarsku sa 10,6/o od
ukupnog bugarskog uvoza u 1930/32. godini opalo na 6/o u periodu
1933/35. godine.
43
Jo je loije prola Italija, koja je godinama drala
sam vrh u bugarskoj razmeni, a koja je naroito u vreme sankcionih
mera potisnuta na treu poziciju u bugarskoj spoljnotrgovinskoj raz
meni.
44
Gubitak, koji su u razmeni sa Bugarskom imale ove zemlje, pre
lazio je u korist Nemake, koja je ostvarivala najbri rast ukupne
vrednosti u razmeni od zemalja jugoistone Evrope, upravo sa Bu
garskom (v. tabelu 4).
Bugarska, preteno agrarna privreda, poela je sve intenziv
nije da razvija one grane proizvodnje koje su bile potrebne Nema
koj, uklapajui se na taj nain sve vie u zahteve, planove i potrebe
privrede Treeg Rajha.
41
Centre for Soviet and East European Studies St. Antonys College,
Oxfort.. . Papers in East Eropean Economics: 28 th March 1973, p. 27; Deut
schland und Sdosteuropa, p. 132.
42 Uporedi: J. Chiper, o. c, p. 121; E. Hoffmann, Die deutsch-bulgarischen
Handelsbeziehungen, Wrzburg, 1936, pp. 2151.
43
2. Avramovski, o. c, p. 115.
44
E. Weber, . c., p. 262; -
, , 1969; . ,
, :
, , 1972, . 299.
343
Zahvaljujui punoj podrci dvora i revanistikih snaga Bugar
ske, nemaki nacizam sve ie drskije nastupao i istiskivao iz Bugar
ske tradicionalne veze i uticaje drugih zemalja, iz svih oblasti dru
tvenog ivota, kulture, politike, vojske. Naroito je agresivno delo-
vao u oblasti filma, izdavake delatnosti i drugim granama preko
kojih su se najlake mogle nametati narodu nacistike ideje i naj
konzervativniji pogledi na drutvo i svet uopte.
45
Sve je to predstavljalo dovoljnu podlogu za bre jaanje poli
tikog i opteg upliva Rajha u Bugarskoj i u narednom periodu, koji
i pored postojanja veoma irokog i organizovanog radnikog i demo
kratskog pokreta u toj zemlji, nije mogao da se zaustavi do defini
tivnog uvlaenja i potinjavanja Bugarske interesima Treeg Rajha.
Suprotno ovako irokom i otvorenom nastupanju Nemake
prema Bugarskoj, njeno nastupanje dalje na jug, prema Grkoj, mo
ralo je biti daleko organizovanije i taktinije, pri emu je, kao i u
sluaju Jugoslavije i Rumunije, glavnu funkciju imala ekonomska
penetracija. Afiniteti i simpatije, koje su prema Rajhu i nacizmu
gajili odreeni slojevi grke buroazije, nisu bili dovoljno snani da
bi potisnuli jake uticaje i veze, koje su na tlu Grke uspele do tada
da steknu druge sile: Velika Britanija, Italija, Francuska i Sjedinjene
Amerike Drave.
Isto tako, struktura privrede Grke je bila specifina u odnosu
na ostale balkanske zemlje. Iako preteno agrarna, ona je svojim
kvalitetnim duvanom i junim voem lake nalazila trite za plas
man svojih vikova. Ova specifinost grke proizvodnje dovodila je
do velikih disproporcija izmeu obima i mogunosti njenog izvoza i
uvoza. Bio je to sluaj i u razmeni Grke sa Nemakom: izvoz je da
leko bre rastao od uvoza.
Grka je, ve u 1933. godini, sa 53,4 miliona RM vrednosti iz
voza u Nemaku izbila na prvo mesto u ukupnoj vrednosti izvoza
balkanskih zemalja u Nemaku. U narednoj, 1934. godini sa 55,2 mi
liona RM Nemaka je preuzela i prvo mesto u grkom uvozu.
46
S obzirom na potrebu da Grka uvozi znatan broj prehrambenih
artikala, ona nije mogla da uvozi vee koliine industrijske robe
iz Nemake, to je stvorilo aktivu na strani Grke. Porastu pasive
na strani Nemake u odnosu na Grku, doprineo je i turizam, koji
je u tim godinama poeo da oivljava. Poveanjem uvoza industrij
ske robe iz Nemake i kasnije, u vreme Metaksasovog reima, naro
ito nabavkama naoruanja za grku armiju, ovaj problem u priv
rednim odnosima izmeu dve zemlje se ublaio.
47
Uee Nemake, iz napred pomenutih razloga, u grkom uvo
zu nije doivljavalo ovakav tempo i predstavljalo je problem u me
45 Uporedi: C. Holingworth, Bulgaria, u: Hitlers Route to Bagdad, Lon
don, 1939, pp. 159217.
46
Hubertus Schrder Steinggter, o. c. p. 12.
47
PA Abt. II b, Handels Politik Griechenland, H 50, Bd. 1, zabeleka u
grkom poslanstvu u Berlinu, nr. 339 od 5. februara 1936; Survey of Internati
onal Affairs 1936, p. 528.
344
usobnoj razmeni dveju zemalja sve do 1936. godine, kada se, za
hvaljujui znatnijim isporukama vojne opreme, postigla priblina
uravnoteenost Nemake u grkom uvozu i izvozu.
48
Zahvaljujui ovakvom porastu trgovinske razmene, privrednih
veza i tradicionalnim uticaj ima Nemake u Grkoj, naroito u redo
vima vojnih krugova, prisustvo Nemake pa i nacistikih ideja i uti
caja, sve se vie osealo i u svim drugim vidovima ivota u Grkoj.
Ovo se naroito odnosi na kinematografiju i neke druge delatnosti
kulture. To je doprinelo da se Nemaka ravnopravno bori u nared
nim godinama za presti na tlu Grke sa glavnim konkurentom na
ovom podruju, Velikom Britanijom.
49
Izrazita agrarna i sirovinska struktura turske privrede, elja
turske vlade da razvije svoju industriju i interesi turske buroazije
da obezbedi trite za plasman proizvoda, objektivno su upuivali
Tursku na privrednu saradnju sa industrijski razvijenom Nemakom.
Brzom unapreenju trgovinske razmene Turske i Nemake dopri-
nela je struktura turskog izvoza, u kome su takoe dominirali duvan,
juno voe, stoarski proizvodi i industrijske biljke.
50
To je uslovilo da Nemaka u ukupnom turskom izvozu potisne
sa prvog mesta Italiju ve u 1932. godini.
Turska je imala najobimniji izvoz u Nemaku od svih zemalja
jugoistone Evrope ve u 1934. godini, sa 67,5 miliona RM, drala
je prvo mesto kroz sve etiri naredne godine, ostvarivi izvoz u 1936.
godini u iznosu od 118,5 miliona RM. Ona je imala prvo mesto i u
uvozu iz Nemake od svih zemalja jugoistone Evrope u 1934. go
dini, sa 50,9 miliona RM i u 1935. sa 67,3 miliona RM, dok joj je to
mesto u 1936. godini preuzela Rumunija.
51
Uz jaanje privrednih veza u etvorogodinjem periodu produb
ljivane su i veze izmeu Turske i Nemake u kulturi, tehnikoj sa-
radnji i u drugim oblastima, ne zapostavljajui i politike veze i pro
pagandne uticaje nacizma iz Rajha.
52
Privredne, politike i druge veze Rajha sa Albanijom ve u ovo
vreme bile su samo simbolinog karaktera. U ukupnom izvozu iz Al
banije 1936. godine Nemaka je bila ak na desetom mestu, sa
420.00 zlatnih franaka, dok je u istoj godini, na primer Italija, iz
vozila iz Albanije robu u vrednosti od 4,954.164 zlatnih franaka.
53
Sa Albanijom su, u to vreme, kao iskljuivom zonom italijan-
skih interesa, odravane najneophodnije politike i druge veze, uz
48
Schrder Steingger, o. c. p. 12.
49
V. Robinson, Greece, u: Hitlers Route to Bagdad, pp. 217261.
50
2. Avramovski, o. c, pp. 117118; Konjuktur, Mutazam Nesriyit seri A,
Sene 1, nr. 12, Ankara, 1940, p. 40; H. Nezihi, Die Gestaltung der deutsch-tur
kischen hanelsbeziehungen, Kln, 1937, pp. 4041.
51
J. C. de Wilde, o. c. p. 216; H. Gross, o. c, p. 16.
52
L. Linke, Turkey u: Hitlers Route to Bagdad, pp. 261345.
53
Statistike e tregtis se jashtme te Mbretnis Shgiptare, Vjeti 1938, Tirane
3 939, Tab. nr. 5; 2. Avramovski, Italijanska ekonomska penetracija u Albaniji,
Istorila XX veka, V, Beograd, 1963, p. 213; ABII CCCP, tom XIX, dok. 366.
384, 389, 418.
345
istovremeno graenje vrstih brana na albanskim granicama protiv
bilo kakvog daljeg pohoda i prodora Italijana dublje u podruja ju
goistone Evrope.
Tokovi, prvesntveno privredne penetracije Treeg Rajha prema
jugoistonoj Evropi u prve etiri godine postojanja nacistikog re
ima u Nemakoj nisu rezultat istori jskog sluaja ili jo manje ne
kog uroenog afiniteta naroda ovog regiona Evrope da se priklanja
ju najekspanzivnijoj sili u odreenoj istorijskoj situaciji, u datom
trenutku, prema agresivnom nemakom nacizmu.
Pobeda nacistikog pokreta u Nemakoj rezultat je mnogih i
nilaca koji su sticajem irih istorijskih i svetskih okolnosti i mnogih
unutranjih protivurenosti tadanjeg nemakog drutva, omoguili
trenutnu prevagu nacizma, najkonzervativnijeg i najnehumanijeg po-
kerta u istoriji sveta nad demokratskim snagama nemakog naroda.
Kada je taj pokret sa svojim programom opteg revana i revizije
postojeeg sveta, najcrnje nacistike mrnje i rasne podvojenosti,
naduvenosti, bahatnosti i pohlepe za vlau izbio na elo nemakog
drutva koje je razdirano mnogobrojnim unutarnjim, klasnim i op-
tedrutvenim protivurenostima, nacizam je, sluei se silom kao
jedinim sredstvom, uspeo da za kratko vreme, ugui svaki demo
kratski otpor u zemlji i odmah zatim da pone da ostvaruje ekspan
zionistike planove.
Za ispunjavanje planova o ruenju postojee Evrope, revanu i
reviziji, o osnivanju velikog Treeg germanskog carstva i o uspostav
ljanju dominacije nacionalsocijalizma u elom svetu bila su potreb
na ogromna materijalna sredstva, odnosno sirovine za izradu tih
sredstava. Nemaka nije raspolagala sa dovoljnim koliinama, naro
ito pojedinih vrsta stratekih sirovina i ona ih je morala potraiti
negde izvan svojih granica.
Agrarno i sirovinski bogat i nedovoljno ispitan evropski jugo
istok se jo jednom, kao i mnogo puta ranije u epohama uspona au
strijske i nemake imperije, pokazao naslednicima najkonzervativ
nijeg dela nemakog drutva nacistima, kao obeana zemlja u nji
hovom usponu do svetske sile. Vaskrsnuta je stara ideja o german
skom prodoru na istok: Drang nach Osten, u koju je bio ukljuen
kao njegovo juno krilo svakako i jugoistok, samo sada u novom,
nacistikom ruhu.
Evropski jugoistok, s obzirom na svoje skromne okvire i mo
gunosti u svetskim razmerama, nije bio cilj ni krajnji domet nacio-
nalsocijalistikih pretenzija ve prvi poligon, baza za pripremanje
glavnog udara i bitke za prekrajanje prvo karte Evrope, a zatim i
karte sveta u kome bi odluujuu ulogu imalo hiljadugodinje carstvo
Treeg Rajha. Ovom, prirodno bogatom regionu Evrope bila je dode
ljena uloga dopunskog podruja razvijene nemake privrede, Erganz-
ungswirtschaft, koje je u pripremnom periodu oruane i privredne
sile Rajha trebalo da obezbedi minimum potreba u prehrani i u siro
vinama, i naroito u pripremanju oruanih snaga Treeg Rajha.
U programskim aktima NSDAP ve do 1933, konkretnije je nego
ranije istaknut znaaj jugoistoka Evrope i predvieni su najpodes-
346
niji pravci i metodi postepenog i sigurnog uvlaenja celog ovog pod
ruja u zonu nacistikih interesa.
Ovi globalni potezi kretanja nemake politike i ekspanzije pre
ma jugoistoku ostae na snazi i posle 1933, ali e pod neposrednim
uplivom prakse, a posebno prvih, sitnijih neuspeha, doi do korek
cije u pojedinostima nekih ranije odreenih metoda i pravaca nadi
ranja prema jugoistoku.
Posle prvih rezultata Hitlerove diplomatije i nekih slabosti takve
politike prema jugoistoku Evrope i Italije, u prolee 1933, a naroito
posle Hitlerovog razoarenja u direktorij etiri velike sile u Evropi
etvorni pakt, usledie odreena preispitivanja pojedinih oblika ra
da Nemake na ovom podruju.
Slabosti Nemake, u to vreme, posebno u oblasti njene oruane
sile nisu joj dozvoljavale da se otvorenije konfrontira prema drugim
silama posebno prema vodeim kakve su bile Francuska i Velika Bri
tanija. Ovo je uslovilo paljivo nastupanje i taktiziranje Rajha na
roito kad su bile u pitanju geografski i po ostalim unutarnjim oso-
benostima udaljenije teritorije od Rajha i nacistike ideologije.
Posle temeljitog izuavanja i analiziranja stanja i prilika u po
jedinim zemljama jugoistone Evrope pristupilo se konkretiziranju
optih planova.
Na temelju dokumentovano razraene analize stanja u pojedi
nim zemljama jugoistone Evrope i u skladu sa mestom, ulogom i
mogunostima svake od ovih zemalja, razraena je taktika nastupa
nja nacista prema svakoj od njih. Ove posebnosti u radu prema po
jedinim zemljama morale su se uklapati u optu strategiju nacional
socijalista, jer cilj ie bio osvajanje jugoistoka Evrope, uz pret
hodno razbijanje svih oblika i vidova kolektivne bezbednosti na ovom
podruju i istiskivanje uticaja svih drugih sila odavde, na prvom
mestu najjaih i najopasnijih konkurenata, Francuske, Velike Bri
tanije i Italije. U dokumentima i izjavama nacista zapisano je i esto
isticano, da evropski jugoistok ne moe biti deljen sa bilo kim, on ne
sme biti ni francuski, ni britanski, ni italijanski ve samo nemaki.
Ovaj zadatak se morao izvesti paljivo, osvajanjem korak po
korak, bez izazivanja sumnji i podozrenja kod suparnika u Evropi.
Posebno su bili paljivi prema najzainteresovanijoj sili u ovom
regionu, buduoj saveznici Treeg Rajha faistikoj Italiji. Prema
njoj se moralo nastupati taktiki i smiljeno.
Izuzetak u ovome su predstavljale Austrija i Cehoslovaka, koje
su nacisti smatrali sastavnim delovima Nemake i prema kojima nije
trebalo taktizirati. Prema ovim dvema zemljama, kapijama evrop
skog jugoistoka, odmah se prelo na primenu direktnog pritiska i
sile. Bez okolianja prihvaeni su i korieni svi oblici borbe za raz
bijanje ovih zemalja iznutra i spolja i njihovo ukljuivanje u Rajh.
Posebno opasno poprite za evropske pa i svetske odnose pred
stavljala je Austrija na koju je ve bio stavio svoju ruku Musolini.
Meutim, nemaki nacisti, kad je bila u pitanju Austrija, ni jednog
347
asa nisu pomiljali na odstupanje, pa ak ni u trenucima kad je iz
gledalo da e u nemako-italijanskim odnosima zbog Austrije doi do
nepremostivog jaza.
Sistem nasilja spolja i iznutra i destruktivne delatnosti domaih
nacista, ostae ovde glavni metod borbe sve do kraja vremenskog
razdoblja koje obraujemo a i kasnije do razbijanja ovih dveju dr
ava i njihovog ukljuivanja u sastav Treeg Rajha.
Prema ostalim zemljama u jugoistonoj Evropi: Maarskoj, Ju
goslaviji, Rumuniji, Bugarskoj, Grkoj i Turskoj primenjivan je dru
gi opti metod nastupanja. Svaka od ovih zemalja dobila je i posebno
mesto i ulogu ve u procesu pripremanja prodora Rajha prema jugo
istoku. Jugoslaviji je dodeljena uloga detonatora za razbijanje Male
antante i Balkanskog saveza i istovremeno uloga bedema protiv
Musolinijevih aspiracija prema Balkanu i dalje prema Podunavlju.
Rumunija, bez Tituleskua, trebalo je da radi na istom zadatku, po
sebno to se tie razbijanja postojeeg sistema kolektivne bezbed-
nosti i da u isto vreme bude neka vrsta isturenog nacistikog poli
gona prema Sovjetskom Savezu. Maarska e igrati ulogu nemakog
zastupnika u taboru zemalja Rimskih protokola i istovremeno raspr-
ivaa antinemakog raspoloenja u trouglu Be Rim Budim
peta. Car Boris i nezadovoljnici oko njega u Bugarskoj predstav
ljali su stalnu pretnju na Balkanu itd.
Pored ovih specifinih zadataka, opta linija nastupanja Treeg
Rajha prema ovim zemljama bila je jedinstvena, pri emu je funk
ciju prethodnice i isturenog odreda predstavljala privredna eks
panzija.
Ovaj sistem nastupanja Rajha prema jugoistoku odgovarao je i
veem delu vladajuih struktura u ovim zemljama. Najvei deo bur
oazije ovih zemalja bio je snano pogoen negativnim posledicama
agrarne krize. Mogunosti plasmana agrarnih vikova na stranom
tritu nisu se popravile ni po zavretku ekonomske krize. Interes
svetskih privrednih sila, Francuske i Britanije, za ovo podruje sve
je vie slabio. Pored starih unutarnjih problema, kao to su bile unu-
tarpartijske borbe buroazije ili njihovi sukobi sa reimima, zatim
nacionalni i drugi pokreti, sve organizovaniji i iri revolucionarni
radniki pokret postajao je ozbiljna pretnja buroaskim reimima i u
zemljama ovoga regiona. U strahu za ekonomsku egzistenciju i gub
ljenje vodeih pozicija u sve nesigurnijim reimima ovih zemalja,
deo vladajue buroazije poinje da vidi mogunost svoga opstanka
u osloncu na Trei Rajh. Vanu ulogu u ovom opredeljenju je odi
grao popustljivi pa ak i prijateljski stav britanskih konzervativnih
krugova prema Nemakoj.
U ovakvim svetskim prilikama zemlje evropskog jugoistoka bile
su podesne za ekonomsku penetraciju Treeg Rajha. Ovo i delovanje
mnogih drugih inilaca, veoma brzo su izbrisali primat Francuske,
Italije i Britanije u spoljnotrgovinskim vezama i privrednom ivotu
ovih zemalja, uopte. Ekonomske sankcije, kako smo to ranije istakli,
umanjile su prisustvo Italije u privrednim vezama na ovom pod
ruju. Na popritu borbe za uticaj u privredi i drugim oblastima naj
348 I
prisutnija je ostala Velika Britanija, ali je njena uloga, posebno u
oblasti ekonomskih veza sa ovim regionom izostajala iza uloge Tre
eg Rajha. Odmah po zavretku ovog etvorogodinjeg razdoblja Ne
maka je tokom 1937. godine odnosila oko 50% celokupne spoljnotr-
govinske razmene ovih zemalja, dok su drugu polovinu delile ostale
zemlje sveta.
Zahvaljujui dominaciji u ekonomskim vezama, Nemaka je is
tovremeno produbljivala i jaala svoj uticaj u drugim oblastima i
vota i rada u zemljama jugoistone Evrope, u svim vidovima kul
turne delatnosti, u oblasti politike, u slubi odbrane ovih zemalja,
to je naroito dolo do izraaja u nabavci nemakog naoruanja za
armije junoevropskih zemalja.
Postalo je jasno i glavnom konkurentu Hitlera, Musoliniju da
to vie nisu samo ekonomski interesi ve sveopta ekspanzija Nema
ke prema ovom podruju, ali je za drugaiju politiku bilo kasno.
Musolini je nalazio utehu u svojim mravim pobedama u Africi i
nadama da e udruen sa Hitlerom neto vie plena zadobiti ubudue.
Iako su opti ekspanzionistiki planovi NSDAP inili hronolo-
ku celinu, ipak ovaj prvi etvorogodinji period ekspanzije Treeg
Rajha prema jugoistoku od 19331936, iz vie razloga, ini posebnu
fazu i po metodama nastupanja i po postignutim rezultatima. Bio je
to period u kome su, i pored nekih sitnih osebujnosti rada prema
pojedinim zemljama, dominirale komponente opte privredne eks
panzije Nemake prema jugoistoku. Izuzetak, delimino, predstav
ljaju Austrija i ehoslovaka prema kojima je primenjena sila ali
su i ovde privredne veze davale dopunski doprinos jaanju nemakog
nacimza u ovim zemljama.
Tokom celog etvorogodinjeg razdoblja, od 19331936, tinjale
su a ponekad ak i eruptivno se oglaavale protivurenosti izmeu
italijanskog faizma i nemakog nacizma, koje su se zainjale i naj
snanije manifestovale upravo na podruju zemalja jugoistone
Evrope.
Idejna bliskost dva pokreta i dva totalitarna sistema kao i strah
da njihovu neslogu drugi ne iskoriste, prisilili su ih da se krajem
1936. definitivno nagode. Nagodba je bila na tetu Italije, jer je u
tom trenutku Nemaka imala apsolutni primat u uticajima i ve
zama sa svim zemljama jugoistone Evrope, izuzimajui svakako Al
baniju, koja je ve ranije preputena Italiji.
Formiranje Osovine Rim Berlin, krajem 1936. godine ini pre-
lomni trenutak, ne samo u spoljnoj politici Nemake i Italije, ili u
njihovim meusobnim odnosima, ve i uopte u politikim tokovima
u svetu. Za Hitlera, ovim inom je reen jedan krupan problem na
cistike spoljne politike i obezbeen je saveznik na koga se raunalo
ve od osnivanja nacionalsocijalistikog pokreta. Kod odreenih slo
jeva i posebno prvaka NSDAP, jo uvek je gajena nada da e uspeti
da je pridobije i drugi planirani saveznik, Velika Britanija, ali taj
zadatak nije vie bio presudan i toliko znaajan za privredno i vojno
ojaanu Nemaku.
3 4 9
Samouvereni, ali i prevrtljivi i nestabilni voa italijanskih fa
ista Benito Musolini, koji je tokom minule etiri godine, u svom
konfrontiranju sa Hitlerom, znao esto da zaigra na francusku ili bri
tansku kartu, bio je definitivno otrgnut od demokratskog zapada i
u krajnjem ishodu zajednike igre za prekrajanje sveta, bio poti-
njen volji nacista. Tako je Musolinijeva Italija ve u 1937, i pored
toga to je jo uvek bila jedna od vojno jaih sila, dobila drugoste-
peni znaaj. Ovaj primat nacista nije ostvarivan silom nego takti
kim manevrima i potezima. Nemaki nacisti su jedno govorili, a dru
go radili. Ovo je dosledno primenjivano upravo u definitivnom istis
kivanju italijanskog uticaja iz zemalja jugoistone Evrope.
Stvaranje Osovine Rim Berlin, krajem 1936. godine uskoro
e zajednikim ueem Hitlerovih i Musolinijevih divizija u gue
nju demokratske revolucije u paniji i unitavanju republike, biti
ojaano oruanim bratstvom.
Posle stvaranja Osovine Rim Berlin, Nemaka e izvriti znat
ne izmene i korekcije u globalnoj taktici nastupanja i prema jugois
toku Evrope. Koristie se i stari sistem borbe za slabljenje pozicija
Britanaca na ovom podruju, za istiskivanje Francuza pa i saveznika
Italijana, ali uz to uvodie se i neki novi vidovi borbe i potezi koji
nisu prisutni u nemakoj politici prema jugoistoku do stvaranja Oso
vine Rim Berlin. Tako e Nemaka, koja je do 1936. godine bila
najvei protivnik svih paktova i saveza na ovom podruju, pristu
piti i sama izgraivanju bilateralnih paktova koji e svakako delo-
vati u korist njene politike na ovom podruju. U savlaivanju demo
kratskih i antinemakih pokreta u pojedinim zemljama bie kori
eni kao znaajni inioci revizionistiki i revanistiki zahtevi jed
nih i strah od revanizma drugih zemalja. U svim spornim sluaje
vima na ovoj osnovi Nemaka e se nai u ulozi arbitra, a kompro
misne arbitrae uvek su vodile porastu prestia Nemake.
Uspeh ekspanzije Treeg Rajha prema jugoistoku u etverogo
dinjem razdoblju od 19331936, bio je rezultat mnogih stimulativ
nih istorijskih i drutvteno-politikih i ekonomskih inilaca koji su
omoguili i podstakli to prodiranje. Konstelacija u svetu i posebno
prilike u zemljama jugoistone Evrope, pogodovali su razvoju takve
ekspanzije. Sve je to doprinelo da je teg na teraziji zemlja jugois
tone Evrope poinjao da pretee na stranu konzervativnih snaga i
posebno uticaja Nemake koji e postati jo dominantniji u sledeem
etvorogodinjem, predratnom razdoblju.
Da je to bio samo trenutak oseke progresivnih snaga, pokazae
rat kada e upravo snagom i voljom naroda jugoistone Evrope svi
oblici nacifaizma na ovom podruju biti potpuno poraeni.
3 5 0
B I B L I O G R A F I J A
Radi nesrazmere u obimu prvog i drugog dela bibliografija je stav
ljena na kraju prve knjige.
NEOBJAVLJENI IZVORI
Arhiv radnikog pokreta u Beogradu (ARP)
Zbirka dokumenata Komunistike partije Jugoslavije
Zbirka dokumenata Komunistike internacionale
Arhiv Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije u Beogradu
(ASFRJ)
Zbirka Milana Stojadinovia
Zbirka Centralnog presbiroa
Zbirka dokumenata ministarstava inostranih i unutranjih
poslova
Archiv des Instituts fr Zeitgeschichte, Mnchen
Arhiv Vojnoistorijskog instituta u Beogradu (A VII)
Fond Jugoslovenske vojske
Mikrofilmovana graa Bonn
Mikrofilmovana graa London
Bundesarchiv, Koblenz (BA)
Kabinettsprotokolle 19331937 (R-43 I)
Akten der Reichskanzlei, Auswrtige Beziehungen 1933
1945 (R-43 II)
Deutsche Auslands-Institut, Stuttgart, DAI (R-57 DAI)
Akten NS
Nachlass Seyss-Inquart
Nachlass Ribbentrop (15)
Bundesarchiv-Militrarchiv, Freiburg
Oberkommando der Wehrmacht. Wehrmachtfhrungsstab
OKW Wehrwirtschafts und Rstungs
Deutsches Zentralarchiv, Potsdam (DAZ)
Bro RAM Handakten 19331937.
Deutsche Misssionscheft im Ausland 19361938.
I
23 353
Diplomatski arhiv Sekretarijata za inostrane poslove SFRJ u Beo
gradu (DASIP)
Zbirka Londonskog poslanstva (LP)
Zbirka Poslanstva (od 1939. ambasade) u Ankari (Amb. A.)
Zbirka Privredno-konzularnog odeljenja
Zbirka Centralnog presbiroa
Mikrofilmovana graa Treeg nemakog rajha u: The Nati
onal Archives of the United States of America, Washington
(NAW)
Document-Center Berlin, Personalakten mit Anlagen (DC)
Politisches Archiv des Auswrtigen Amtes, Bonn
Bro des Reichsministers
Bro des Staatssekretrs (Bro St. S.)
Bro Unterstaatssekretr (Bro U. St. S.)
Politische Abteilung II (od 1936. Politische Abteilung) Re
ferat IV
Handelspolitische Abteilung (Ha Pol)
Abteilung II Wirtschaft
Geheimakten 19201936.
Abteilung VI Kultur
Inland II A/B
Inland I Partei
Tagesbefehle Auslandsorganisation der NSDAP 19371941.
Dienststelle Ribbentrop
Public Record Office London
Foriegn Office Papers (19331941)
Cabinet Papers (19331941).
II
OBJAVLJENI IZVORI
Adam Magda i drugi (Ured) Magyarorszg s msodik vlgh-
boru. Titkos diplomciai okmnyok a hbor elzmnyeihez l trt-
nethez, Budapest 1959.
Allianz, Hitler Horthy Mussolini, Dokumente zur unga
rischen Aussenpolitik (19331944). Priredili: Magda Adm, Gyula
Juhsz i Lajos Kerekes, Budapest 1966.
Akten zur deutschen auswrtigen Politik 19181945, Serie
(19331937), 5 Bde., Gttmgen 19711975, Serie D (19371941), 13
Bde., Baden-Baden Frankfurt/M Bonn Gttingen 1950
1970.
Anatomie der Aggresion, Neue Dokumente zu den Kriegszielen
des faschistischen deutschen Imperialismus im Zweiten Weltkrieg,
Berlin 1972.
354
Anatomie des Krieges. Neue Dokumente ber die Rolle des Mo
nopolkapitalismus bei der Vorbereitung und Durchfhrung des
Zweiten Weltkrieges, hrsg. und eingeleitet von Dietrich Eichholtz
und Wolfgang Schumann, Berlin 1969.
Aprilski rat, zbornik dokumenata, Beograd 1969.
Archiv der Gegenwart 19331947, Essen Wien Zrich
19331947.
Les Archives scrts de la Wilhelmstrasse, Paris.
Ausgewhlte Dokumente zur Geschichte des Nationalsozialismus
19331945. I, IV, Bielefeld 1961.
Auswrtiges Amt. 1940. nr. 3. Polnische Dokumente zur Vorges
chichte des Krieges, Erste Folge, Berlin 1940.
Bene Eduard, est let exilu a druh sviov vlky, Reci, pro-
jevy a dokumenty z r. 19381945, Praha 1946.
- , -
, I, 1977.

, , III,
1954.
Bollettini di Guerra del Comando Supremo 19401943, Roma
1970.
The Britisch War Blue Book: Documents Conceming German-
Polish Relations and the Outbreak oj Hostilities between Great Bri-
tain and Germany on September 3, 1939, London 1939.
eskoslovensko a norimbersky proces. Hlavni dokumenty nor-
imberskeho procesu zloinech nacistu proti eskoslovensku, Praha
1946.
. ., ,
, 1973.
Degras J., (Ured), Soviet Documents on Foreign Policy Vol. III:
19331941, London 1953.
Deutschland und die Tschechoslowakie 19181945. Dokumente
ber die deutsche Politik, Prag 1965.
Deutschland in der Zeit der faschistichen Diktatur 19331939.
(Dokumente und Materialien), Berlin 1962.
Dimitrov Georgi Reichstagsbrandprozess, Dokumente, Briefe
und Aufzeichnungen vom G. Dimitrov, Berlin 1946.
Diplomaciai iratok Maqyarorszdg, klpolitikjhoz, 19361945,
Budapest, 1962.
Diplomatika engrafa. I italiki epitesis enandion tis Elados, Atina
1940.
Dokumenta e materiale historike nga lufta e popullit Sqiptar per
liri e demokraci, 19171941, Tiran, 1959.
Dokumente der deutschen Politik, 7 Bde, Berlin 1940.
Dokumente zum Konflikt mit Jugoslawien und Griechenland,
Berlin 1941.
23* ORR
Documente i materiale din ajunul celui de-la II-lea rzboi mon
dial I i II, Bucureti 19481949.
I documenti diplomatici italiani, Ottava serio: 19351939, vol.
XII, Rcma 1952, vol. XIII, Roma 1953. Nona serie: 19391943, vol. I,
Roma 1954, vol. II, Roma 1957, vol. III, vol. IV, Roma 1960, vol. V,
Roma 1965.
.
. 12.
1948.
.
1-3. 1946.
19371939,
1979.
XVXXI,
19571965.
Documents and Materials relating to the Eve of the Second
World War, 193739. 2. vols. Moscow 1948.
Documents Diplomatiques: L Aggeression de lItalie contre la
Grce, Athenes 1940.
Documents diplomatiques, 19381939. Pieces relatives aux v
nements et aux ngociations qui ont prcd louverture des hostil
its entre lAllemagne dune part, la Pologne, la Grande-Bretagne et
la France dautre part, Paris 1939.
Documents concerning German-Polish Relations and the Out
break of Hostilities between great Britain and Germany, London
1939.
Documents on International Affrairs, (red. Toynbee J. Arnold)
London 19281941.
Documents on German Foreign Policy, 19181945. Serie C,
IV, vol. Serie D IXIII vol. London Washington 19491962.
Documents on British Foreign Policy 19191939, Serie II, vol.
516, i Serie III, vol. 17, London 19491955.
Documents diplomatiques Franais, Serie I, vol. 17 i Serie II,
vol. 113. Paris.
Documents Relating to the Conflict with Y ugoslavia and Greece.
Berlin 1941.
Documents relatifs lhistoire de la guerre. Auswrtiges Amt,
1939, nr. 2, Berlin 1939.
Documents Secrets du Ministre des Affaires Etrangres dAlle
magne: Turquie, Paris 1946.
The French Yellow Book, New York 1939.
Freund M., Geschichte des Zweiten Weltkrieges in Dokumenten,
T. III, Freiburg Mnchen 1954, T. I: Der Weg zum Kriege
19381939, T. II, An der Schwelle des Krieges 1939.
Foreign Relations of the United States, Diplomatie Papers, 1939.
vol I, Washington 1956.
Foreign Relations of the United States, Diplomatie Papers, 1940.
vol. IIII, Washington 19581959.
Foreign Relations of the United States, Diplomatie Papers, 1941.
vel I. Washington, 1958. vol II. Washington 1959.
Zur Geschichte der deutschen antifaschistischen Widerstandsbe
wegung 19331945. Eine Auswahl von Materialien, Berichten und
Dokumenten, Berlin 1958.
Gelbbuch der Franzsischen Regierung, Basel 1940.
Griff nach Sdosten-europa, neue Dokumente, ured. Wolfgang Schu
man, Berlin 1973.
Hitlers zweites Buch, Ein Dokument aus dem Jahre 1928. (Ured.
G. L. Weinberg), Stuttgart 1961.
Hitlers Weisungen fr die Kriegsfhrung 19301945. Doku
mente des Oberkommandos der Wehrmacht, hrsg. von Walther Hub
atsch, Frankfurt/M. 1962.
Hitler e Mussolini. Lettere e Documenti, Milano 1946.
Der Hcchverratsprozess gegen Dr. Guido Schmidt vor dem Wi
ener Volksgericht. Die gerichtliche Protokolle Wien 1947.
Hoetzsch Otto, Dokumente zur Weltpolitik der Nachkriegszeit,
Bd. 7: Sdosteuropa und Naher Orient, Leipzig 1933/34.
Hofer Walther, Der Nationalsozialismus, Dokumente 19331945.
Frankfurt a.M. 1957.
Hofer Walther, Die Entfesselung des Zweiten Weltkrieges, Eine
Studie ber die internationalen Beziehungen im Sommer 1939. Do
kumenten, Frankfurt a.M. 1964.
International Military Tribunal. Trial of the Major War Crimi-
nals before the International Military Tribunal, Nuremberg, 1945
1946. 42 vols. Nuremberg 19471949.
Jacobsen, Hans-Adolf (Ured), Dokumente zur Vorgeschichte des
Westfeldzuges, 19391940, Berlin/Frankfurt a.M. 1956.
Jacobsen Hans-Adolf, Der Zweite Weltkrieg. Grundzge der
Politik und Strategie in Dokumenten, Frankfurt/M. 1965.
Jacobsen Hans-Adolf, und Jochmann, Werner, Ausgewhlte
Dokumente zur Geschichte des Nationalsozialismus 19331945. 2.
vols. Bielefeld 1961.
Klee Karl (red), Dokumente zum Unternehmen Seelwe, Die
geplante deutsche Landung in England Gttingen, Berlin, Frank
furt a. M. 1959.
Kral Vaclov (red.), Das Abkommen von Mnchen 1938. Tsche
choslowakische diplomatische Dokumente, 19371939. Praha 1968.
Kral Vaclov (red.), Die Deutelten in der Tschechoslowakei, 1933
1947. Dokumentensammlung. Praha 1964.
357
Kriegstagebuch des Oberkommandos der Wehrmacht (Wehr
machtfhrungsstab), 19401945 (red. P. E. Schramm, A. Hillgruber,
W. Hubatsch, i H. S. Jacobsen), 4. Bd. Frankfurt am Main 196165.
Khnl Reinhard, Der deutsche Faschismus in Quellen und Do
kumenten, Kln 1975.
Magyarorszg s a msodik vilghabor, Budapest 1959.
Miniisterstwo Spraw Zagranicznych ZSRR. Dokumenty i mate-
rialy z przedednia drugiej wojny swiatowej. T. I Listopad 19371938.
Z. archiewum niemieckiego Ministerstwa Spraw Zagranicznych.
Warszawa 1949.
Ministre Royal des Affaires Etrangres. Livre blanc grec. Do
cuments diplomatiques Lagression de lItalie contre la Grece. Ath
nes 1940.
Mnichov V dokumentech T. I: Zrada zapadnich mocnosti na
Ceskoslovensku. T. II: Zrada cesk a slovensk buroasie na esko-
slovenskm lidu. Praha 1958.
Der Nationalsozialismus. Dokumente 19331945. Frankfurt am
Main 1957.
, 1958.

. , 17. 1957
1962.
Poland, Ministry of Foreign Affairs, Official Documents Con-
cerning Polish-German and Polish-Soviet Relations, 19331939,
London 1940.
Prozess der Hauptkriegsverbrecher vor dem Internationalen Mi
litrtribunal, 42 Bde, Nrnberg 19471949.
Roosevelt, Franklin D, The Public Papers and Addresses of
Franklin D. Roosevelt, Oompiled and collated by Samuel 1. Rosen
mann. 1940. War-and Aid to Democracies (New York 1941), 1941.
The Call to Battle Station (New York 1950).
Royal Ministry for Foreign Affairs: Diplomatie Documents:
Italys Aggression against Greece, Athen 1940.
Santag Raymond J. and Beddie James S. (red.) Nazi-Soviet
Relations 19391941, from the Archives of the German Foreign
Office Washington 1948.
- .
, . 1. 1917 1944. 1976.
Soviet Documents on Foreign Policy, 3. vols. London, 195153.
(
1938 1939 .) , 1971.
Stenografske beleke Narodne skuptine Kraljevine Jugoslavije,
drugi redovni saziv za 1936/1937, knj. II.
XXIV XXV
, 19381944.
358
Szinai Mikl, Szes Lszl, (Red) Horthys Confidential Papers,
Budapest 1965.
Tajna pisma Hitler Musolini, prevod i redakcija . Krizman,
Zagreb 1953.
Titulescu N. Documente diplomatice, Bucureti 1967.
Trevor-Roper Hugh R. (red.), Hitlers War Directives 1939
1945, London 1964.
Trial of War Criminals before the Nuremberg Military Trib
unals under Control Council Law N10, vol 1-14, Washington
19501953.
Trkiye Byk Millet Meclisi 19391945. Ankara 19391945.
.
, 1962.
. , III IV.
19351941, 1946.
Weltgeschichte der Gegenwart in Dokumenten, Bd. IIII, Fre
iburg 1953.
Weltherrschaft im Visier, Dokumente zu den Europa-und Wel
therrschaftsplnen des deutschen Imperialismus von der Jahrhund
ertwende bis Mai 1945. Berlin 1975.
Zbornik dokumenata i podataka narodnooslobodilakom ratu
naroda Jugoslavije (Skraeno Zb. NOR) tom II, knj. 2, Beograd 1954;
tom XII, knj. 1, Beograd 1973; tom XIII, knj. 1, Beograd 1969.
Zbornik zakona, zbirka meunarodnih ugovora, Ministarstvo
inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije, Beograd.
III
MEMOARSKA DELA
Bene Edvard, Pamti. Od Mnichova k nov valce a k novmu
vitzstvi. Praha 1947.
Bene Edvard, Mnichovsk dny, Praha 1968.
Blum Lon, LExercice du Pouvoir, Discours Prononcs de Mai
1936 Janvier 1937, Paris 1937.
Bonnet G: Defense de la Paix. Fin dune Europe, t. I. De Wash
ington au Quai dOrsay, t. II: De Munich a la guerre. Genve Paris
1948.
Cavallero Ugo Comando supremo, Diario 19401943. del capo
di SMG, Roma 1947.
Chamberlain Neville. In Search of Peace, New York 1939.
Chamberlain Neville, The Struggle for Peace, 1939.
Ciano Galeazzo, Dnevnik 19371938, Zagreb 1954 (prev. sa ital.).
Celovsky Boris, Das Mnchener Abkommen 1938, Stuttgart
1958.
Gammen N. P. Preludi del grande dramma, Roma 1947.
Coulondre Robert, De Stalin a Hitler, Souvenirs de Deux Am
bassades, 19361939, Paris 1950.
, , , IVI, s. a. (prev.
sa engl.).
., . ,
. 1961.
Dirksen Herbert, Moskau Tokyo London: Erinnerungen
und Betrachtungen zu 20 Jahren deutscher Aussenpolitik, 1919
1939, Stuttgart 1950.
Dnevnik groja Ciana (19391943), Zagreb 1948 (prev. sa ital.).
Dodd Willam E., Ambassador Dodds diarv 19331938. London
1941.
Domarus Max, Hitler, Reden und Proklamationen 19321945,
I i II, Mnchen 1965.
Eden Anthony: Memoirs, Facing the Dictators, London 1962.
Foti M. A., Izgubljeni rat, sl. 1960.
Gafencu Gr. Derniers jours de lEurope, Paris 1946.
Goebbels J., Vom Kaiserhof zur Reischskanzlei, Eine historische
Darstellung in Tagebuchblttern 1932/3, Mnchen 1942.
Go'twald K., Ausgewhlte Reden und Aufstze, Berlin 1955.
Gottwald K: Deset let. Sbornik stati projevu 19361946. Praha
1948.
Gnther John, So sehe ich Europa, Amsterdam 1938.
Halifax E. Of fullness of Days, London 1957.
Haider F. Generaloberst, Kriegstagebuch Tgliche Aufzeich
nungen der Chefs des Generalstabes des Heeres 19391942, Bd.
IIII, Stutgart 19621964.
Hassell Ulrih: Vom ndern Deutschland, Aus den nachgelasse
nen Tagebchern 19381944. Zrich Wien 1948.
Henderson N: Failure of a Mission, Berlin 19371939. London
1940.
Henlein Konrad, Heim ins Reich, Reden aus den Jahren 1937.
und 1938. Karlsbad 1939.
Hoare S. Neun bewegte Jahre, Englands Weg nach Mnchen,
Dsseldorf 1955.
Horthy N: Ein Leben fr Ungarn, Bonn 1953.
Hossbach F, Zwischen Wehrmacht und Hitler 19341938, Wol-
fenbttel Hanoover 1949.
, .
, 1966.
Knatchbull Hugessen Hugh, Diplomat in Peace and War, Lon
don 1949.
Kordt Erich Wahn und Wirklichkeit. Die Aussenpolitik des
Dritten Reiches. Stuttgart 1948.
M. . .
19271937, 1937.
. . 1926
1945, 1971.
Meissner Oto: Staatssekretr unter Ebert-Hindenburg-Hitler,
Hamburg 1950.
Massigli Rene: La Turquie devant le guerre, Misssion Ankara
19391940. Pans 1964.
Metaksas Joanis, prosopiko tu imerologiu (red P. Vranas)
vol. IV, 19331941, Atina 1964.
Montgomery B. L. Avec la 8-e arme dEl- Alamein LAdri
atique, Paris 1948.
Neubacher Hermann. Sonderauftrag Sdost, 19401945, Bericht
eines fliegenden Diplomaten. Gttingen 1956.
Papen F: Der Wahrheit eine Grasse. Mnchen 1952.
Pieck W. Der neue Weg zum gemeinsamen Kampf fr den Sturz
der Hitlerdiktatur, Referat und Schlusswort auf der Brsseler Par
teikonferenz der komunistischen Partei Deutschland, Okt. 1935. Ber
lin 1951.
Rauing Herman, Moji poverljivi razgovori, Njujork, s. a.
Rendel Siir George, The Sword and the Olive. Recollections of
Diplomacy and the Foreigen Service, 19131953, London 1957.
Reynaud Paul, Memoirs, venu de ma Montagne, Bd. 1, Paris
1960.
Ribar Ivan: Politiki zapisi knjiga IIIIV. Beograd 19511952.
Ribbentrop J: Zwischen London und Moskau. Erinnerungen und
letzte Aufzeichnungen, 1954.
Rintelen E: Mussolini als Bundesgenosse. Erinnerungen des de
utschen Militrattaches in Rom 19361943. Stuttgart 1951.
Schacht Hjalmar, Abrechnung mit Hitler, Hamburg/Stuttgart
1948.
Schmidt Paul: Statist auf diplomatischer Bhne 19251945.
Erlebnisse des Shefdolmetschers im Auswrtigen Amt mit den Sta
atsmnnern Europas, Bonn 1949.
Schusschnigg Kurt, Ein Reguiem in Rot-Weiss-Rot, New York
1946.
Seraphim Hans-Gnther (red) Das politische Tagebuch Alfred
Rosenbergs aus den Jahren 1934/35. und 1939/40. Gttingen 1956.
Speer Albert, Sjeanje iz Treeg Reicha, Rijeka 1972 (prev. sa
nem.).
Staki V. Moji razgovori sa Mussoliniem. Osovinski sile i Jugo
slavija, Mnchen 1967.
Staatsmnner und Diplomaten bei Hitler. Vertrauliche Aufzeich
nungen ber Unterredungen mit Vertretern des Auslandes 1939
1944. Hrsg. und elutert von A. Hillgruber. 2. Bde, Frankfurt/M.
19671970.
Stojadinovi Milan, Ni rat ni pakt, Rijeka 1970.
Tajni arhiv Grofa Ciana, Zagreb 1952. (Prev. sa franc.).
Titulescu Nicolae, Discursuri, Bucureti 1967.
. , . 1. 1965.
Tsolakoglu Georgios, Apomnimonevmata, Atina 1959.
Ulbricht Walther, Der faschistische deutsche Imperialismus
(19331945), Berlin 1952.
Vauhnik Vladimir, Nevidna fronta, Buenos Aires 1965.
Weizscker Ernest, Erinnerungen, Mein Leben, Frieburg 1950.
IV
MONOGRAFIJE
Adam Magda, Magyarorszg s a Kisantant a Harmincs veke-
ben, Budapest 1968.
Akin Aptlahat, Atatrkn dzs politika llkeleri ve diplomasisi,
ikinci kisim. Istanbul 1966.
. M. M. A. ,
1961.
,
(19401944), 1968.
Annabring Matthias, Geschichte der Donauschwaben, Band 1.
Volksgeschichte der Deutschen in Ungarn, Stuttgart 1954; Bd. 2.
Volksgeschichte in Jugoslawien, Stuttgart 1955; Bd. 3. Volksgeschi
chte der Donauschwaben in Rumnien. Stuttgart 1956.
Anonakeas, Politiki istoria tis Elados, III, 19351954, Atina,
Anschluss 1938. Protokoll des Symposiums in Wien am 14. und
15. Mrz 1978, Wien 1981.
Ansei W., Hitler and the Middle Sea, Durham 1972.
Auf antisowjetischen Kriegskurs. Studien zur militrischen Vor
bereitung des deutschen Imperialismus auf die Aggression gegen die
UD SSR (19331941), Berlin 1970.
Apostolski Mihailo, Velikobugarske pretenzije od San Stefana
do danas, Beograd 1978.
Aspekte deutscher Aussenpolitik im 20. Jahrhundert (Red W.
Benz i H. Graml), Stuttgart 1976.
Atatrk, Sein Leben urld sein Werk, Ankara 1981.
Atav Trkkaya, Turkish Foreign Policy 19391945, Ankara
1965.
Avramovski ivko, Balkanske zemlje i velike sile 19351937,
Beograd 1968.
Avramovski Zivko, Trei Rajh i borski rudnik, Bor 1975.
362
Baltali Kemal, 19361956 Yzllari arasinda Bogazlar Meselesi,
Ankara 1959.
Barker Elisabeth, Austria 19181972, London 1973.
Barker Elisabeth, Britanska politika na Balkanu II svjetskom
ratu, Zagreb 1978 (prev. sa engl.).
Barta I., Bernd I. T., Hanak P., Lacko M. Makkai L., Nagy Zs.
L., Ranki Gy., Die Geschichte Ungarns, Budapest 1971.
Bartel W., Deutschland in der Zeit der faschistischen Diktatur
19331945. Berlin 1956.
., . 1939 1941,
1959.
Batowski Henrik, Agonia pokoju i poczatek wojny, Poznan 1969.
Batowski Henrik, Austria i Sudety 19191938, Poznan 1968.
Batowski Henrik, Europa zmierza kuk przepci, Poznan 1977.
Batowski Henrik, Kryzys dyplomatyczny w Europie, jesin
1938 wiosna 1939, Warszawa 1962.
Batowski Henrik, Zdrada monachijska, Poznan 1973.
Bauer E., Histoire controverse de la deuxime guerre mondiale
7 Bnde, Monaco 1966.
Baum W., Weichold E., Der Krieg der Achsenmchte im Mitt
elmeer Raum, Gttigen 1973.
Baumont Maurice, Les origines de la deuxime guerre mondiale,
Paris 1969.
Baumont Maurice, The Third Reich, New York 1955.
Beck Earl R., Verdict on Schacht. A Study iin the Problem of
Political Guilt Tallanhassee 1955.
Beer M., Die auswrtige Politik des Dritten Reiches, Zrich
1934.
Beloff Max, The Foreign Policy of Soviet Russia 19291941,
2 Bde., London New York Toronto 1947.
Belot Raymond, The Struggle for the Mediterranean 1939
1945, Princeton 1951.
3. C., ,
1976.
3. ., ,
1964.
Berend I. / Rnki G. Economic Development in West- Central
Europe in the 19 th and 20 th Centuries, New York London 1974.
Berend T. Ivan, Rnki Gyrgy, Magyaroszg a fasiszta Nmet-
orszg letterben, 19331939, Budapest 1960.
Berend T. Ivn, Rnki Gyrgy,Magyaroszg gyripara a mso-
dik vilghboru eltt s a habor idszakban (19331944), Buda
pest 1958.
Bettelheim Charles, Lconomie allemande sous le nazisme, Pa
ris 1946.
363 i
Beyer H., Lehr O., Grosse Deutsche im Ausland, eine Volks
deutsche Geschichte in Lebensbildern, Stuttgart 1939.
Biber Duan, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji 19331941, Ljub
ljana 1966.
Biernat K. H., Der Reichstag brennt. Hintergrnde und Auswir
kungen der faschistischen Reichstagsbrandprovokation, Berlin 1960.
Bierschenk Theodor, Die deutschen Volksgruppen in Polen
19341939. Gttingen 1955.
Bilanz des Zweiten Weltkrieges, Oldenburg/Hamburg 1953.
A. C.,
(19331945), 1964.
Bleyer W. Drechsler K., Frster G. und Hass G. Deutschland
von 1939 bis 1945, Berlin 1969.
Birkenfeld Wolfgang, Der synthetische Treibstoff 19331945.
Ein Beintrag zur nationalsozisti sehen Wirtschafts und Rstungs
politik, Berlin 1964.
Bysitieky Y., Deik L., Europa na prelome. Diplomatick poli
tike vztahy v rokoch 19321933, Bratislava 1973.
Bracher Karl Dietrich, Die Diktatur, Kln 1969.
Bracher Karl Dietrich, Deutschland zwischen Demokratie und
Diktatur, Beitrge zur neueren Politik und Geschichte, Bern
Mnchen Wien 1964.
Bracher Karl Dietrich, Sauer W., Schulz G., Die nationalsozi-
alistiche Machtergreifung, Studien zur Errichtung des totalitren
Herrschaftssystems in Deutschland 1933/34, Kln Opladen 1960.
Bratianu G., La politque extrieure de la Roumanie, Bukuresti
1937.
Brajovich Petar (red), Les Systmes doccupation en Yougosla
vie, 19411945, Beograd 1963.
Braubach Max, Der Einmarsch deutscher Truppen in die entmi
litarisierte Zone am Rhein im Mrz 1936, Ein Beitrag zur Vorges
chichte des Zweiten Weltkrieges, Kln Opladen 1956.
Brausch G., Deutschland-Ungarn, Die diplomatischen Bezieh
ungen vom Herbst 1937 bis Frhjahr 1939, Gttingen 1956.
Breccia Alfredo, Jugoslavia 19391941, Diplomatia della neutra-
lita, Roma 1978.
Brissaud Andre, Mabire Jean, No i magla. Gestapo nad Evro
pom, Zagreb 1977.
British Policy Towards Wartime Resistance in Yugoslavia and
Greece Red. Phyllis Auty i Richard Clogg, London 1975.
Brook-Shepherd G., Der Anschluss, Graz Wien Kln 1963.
Boban Ljubo, Maek i politika Hrvatske seljake stranke 1928
1941. I i II deo, Zagreb 1974.
Boban Ljubo, Sporazum Cvetkovi Maek, Beograd 1965.
, ,
1936.
364
Botz Gerhard, Die Eingliederung sterreichs in das Deutsche
Reich. Planung und Verwirklichung des politisch-administrativen
Anschlusses (19381940), Wien 1972.
Broszat Martin, Nationalsozialistische Polenpolitik 19391945,
Stuttgart 1961.
Broszat Martin, Der Nationalsozialismus, Weltanschauung, Pro
gramm und Wirklichkeit, Stuttgart 1960.
Broszat Martin, Der Staat Hitlers, Grundlegung und Entwick
lung seiner inneren Verfassung, Laussanne 1969.
Bruegel Johan W., Czechoslovakia before Munich, Cambridge
1973.
Brgel Johan W.
;
Tschechen und Deutsche, 19181938, Mn
chen 1967.
Buchheim, Hans, Das Dritte Reich, Grundlagen und politische
Entwicklung, Mnchen 1958.
Buchheim, H., Broszat, M., Jacobsen, N.-A., Krausnick, H., Ana
tomie des SS-Staates, 2 Bde., Olten Freiburg 1965.
Buchheim H., Eucken-Erdsiek, E., Buchheit, G., Adler, H. G.,
Der Fhrer ins Nichts, Eine Diagnose Adolf Hitlers, Rastatt 1960.
Bchner, Alex, Der deutsche Griechenlandfeldzug, Heidelberg
1957.
Bchner Hans, Die Wirtschaftsbezieheungen zwischen Ungarn
und Deutschland, Mnchen 1934.
Bullock Alan, Hitler and the Origins of the Second World War,
London 1967.
Bullock Alan, Hitler, a Study in Tyranny, London 1953.
Bunescu T., Lupta poporului roman mportriva Dictatului de la
Viena (august 1940), Bucureti 1971.
Burak Rifki S., Trk-rus-ingliz mnasebetleri (17911941),
Ankara 1946.
Brden T. Hamilton, Die programmierte Nation, Bertelsmann
Sachbuchverlag, 1967.
Butler J. R. M., Grand Strategy, September 1939 June 1941.
London 1957.
Calafeteanu Ion, Diploma\ia romneasc in sud-estul Europei
19381940, Bucureti 1980.
Campus Eliza, Mica in\elegerea, Bucuresti 1968.
Compus Eliza, In\elegerea Balcanic, Bucureti 1972.
Campus Eliza, Din politica externa a Romniei 19131947, Bu-
cureti 1980.
Carr Edward Hallett, German-Soviet Relations between the
Two World Wars, 1919 bis 1939, Baltimore 1951.
Carr Edvard Hallet, International Relations between the Two
World Wars, 19191939. London 1948.
Carroll Berence A., Design for total War, Arms and Economics
in the Third Reich. The Hague Paris 1968.
365
Cartier Raymond, Der Zweite Weltkrieg 19391945, 2 Bd.,
Mnchen 1975.
Casson Stanley, Greece against the Axis, London 1941.
Chambers, A. G., The German-American Diplomatie Relations
19361941, Stanford 1961.
Cecil Robert, Hitlers Dcision to Invade Russia 1941, London
1975.
Cervi M., La guerra di Grecia, Milano 1965.
Clissold Stephen, Yugoslavia and the Soviet Union 19391973,
London 1977.
Collier Basil, The Second World War, New York 1967.
Conway John S., German Foreign Policy 19371939, Cam
bridge 1955.
Copoiu N., Zaharia Gh. i drugi, Rezisten\a european in anii
celui de-al doilea rzboi mondial 19381945, vol. I, Trile din Euro
pa centrala i de sud-est. Bueuresti 1973.
Croll Walther, Wirtschaft im Europischen Raum, Wien 1940.
Csepanyi Dezs, A Gmbs-kormany szocilpolitikja 1935
1936. Szeged 1966.
Cowling Maurice, The Impact of Britisch Politics and British
Policy 19331940, Cambridge 1975.
Oretzianu A., The Lost Opportunity (On Rumania and the Bal
kans 19391945), London 1975.
Creveld L. Van Martin, Hitlers Strategy, 19401941, The Bal
kan Clue, Cambridge 1973.
Cruickshank Charles, Greece 19401941, London 1976.
ali Eduard, Hitler ohne Maske, Frankfurt am Main 1969.
Culinovi Ferdo, Dvadeset sedmi mart, Zagreb 1965.
ulinovi Ferdo, Jugoslavija izmeu dva rata, Zagreb 1961,
t. III.
ulinovi Ferdo, Okupatorska pobjeda Jugoslavije, Beograd
1970.
Culinovi Ferdo, Slom stare Jugoslavije (1941), Zagreb 1958.
Dahms Hellmuth Gnther, Der Zweite Weltkrieg, Tbingen
1960.
Dmmert Rudolf, Deutschlands Nachbarn im Sdosten, Vlker
und Mchte im Donauraum, Leipzig 1938.
Damjanovi Pero, Tito na elu Partije, Beograd 1968.
Damjanovi Pero, Tito pred temama istorije, Beograd 1972.
Dafnis Grigorios, I Elas metaksi dio polemon, 19231940, Atina
1955.
Deakin Friedrich William, The Brutal Friendship: Musoloni, Hit
ler, and the Fall of Italian Fascism. New York 1966.
Deborin G. A. Komkow G. D. Nikitin A. F. Ekstein A. E., Die
Sowjetunion am Vorabend des Grossen Vaterlndischen Kriegs in
366
Juni 1941. Beitrge zur Geschichte des hitlerfaschistischen berfalls
auf die Sowjetunion, Berlin 1961.
Dedijer Vladimir, Jugoslovensko-albanski odnosi 19391948,
Beograd 1948.
Denne Ludwig, Das Danzig Problem in der deutscnen Aussen-
politik, 19341939, Bonn 1959.
Deutsch Robert, Die Entstehung des Meerengenvertrages von
Montreux, 1936, Bukuret 1971.
Deutsch Oswald, Germanias next Aims, London 1939.
Die deutsche Industrie im Kriege 19391945, hrsg. von Deut
schen Institut fr Wirtschaftsforschung, Berlin-Dahlem, bearb. von
Rolf Wagenfhr, Berlin 1963.
Deutsche Geschichte seit dem ersten Weltkrieg, Stuttgart 1971.
Das Deutsche Reich und der zweite Weltkrieg, Band I i II,
Stuttgart 1979.
Der deutsche Imperialismus und der Zweite Weltkrieg, Materi
alien der wissenschaftlichen Konferenz der Kommission der Histo
riker der DDR und der UdSSR vom 14. bis 19. Dezember 1959 in
Berlin, Bd. 15. B. 19601962.
Deutschland im zweiten Weltkrieg, tom I, Berlin 1974.
Deutschland und Sdosteuropa, Graz 1942
Deutschland und Sdosteuropa. Arbeitswissenschaftliches In
stitut der Deutschen Arbeitsfront, 1940.
Deutschland und Sdosteuropa. Die natrlichen, vlkischer,
kulturellen und wirtschaftlichen Beziehungen des Deutschtums mit
den Vlkern im Sdosten, Graz 1942.
Deutschland und die Tschechoslowakei 19181945, Prag 1965.
Deutschland im Zweiten Weltkrieg. Bd. I: Vorbereitung, Ent
fesselung und Verlauf des Krieges bis zum 22. G. 1941. Leitung: Ger-
hart Hass, Berlin 1974; Bd. 2: Vom berfall auf die Sowjetunion bis
zur sowjetischen Gegenoffensive bei Stalingrad (Juni 1941 No
vember 1942). Leitung: Karl Drechler, Berlin 1975.
Die deutschen Vertreibungsverluste. Bevlkerungsbilancen fr
die deutschen Vertreibungsgebiete 1939/50, Wiesbaden 1958.
, -
19221943, 1976.
Dimitriievi Sergiie, Strani kapital u privredi bive Jugoslavije,
Beograd 1959.
Dimitrijevi Sergije, Privredni razvitak Jugoslavije od 1918. do
1941, Beograd 1962.
Domami Max, Mussolini und Hitler. Zwei Wege Gleiches
Ende, Wrzburg 1977.
, -
18711918, 1977.
Das Dritte Reich und Europa, Bericht ber die Tagung des In
stituts fr Zeitgeschichte in Tutzing, Mai 1956: Mnchen 1957.
I 367
Drugi svetski rat, knj. 1, Beograd 1957.
. H.
-, 1933.
Duroselle J. ., Histoire diplomatique de 1919 nos jours, I
e

ed., Dalloz 1978.
Duroselle J. B., La politique trangre de la France de 1932
1939, Paris.
Duroselle J. B., Les relations germano-sovitiques 19331939;
prface de P. Renouvin, Paris 1954.
Duroselle J. B., Les relations internationales de VAllemagne et
dItalie de 1919 1939, Paris 1967.
o re vi Boko, Pregled ugovorne trgovinske politike od osni
vanja drave SHS do rata 1941. godine, Zagreb 1960.
Eichholtz Dietrich, Geschichte der deutschen Kriegswirtschaft
19391945, I, Berlin 1969.
Eichstdt Ulrich, Von Dollfuss zu Hilter. Geschichte des An
schlusses sterreichs 19331938. Wiesbaden 1955.
Ekmei Milorad, Osnove graanske diktature u Evropi izmeu
dva svetska rata, Sarajevo 1965.
elino italikos polemos 19401941. Atiina 1960.
Elwyn Jones, The Batlle for Peace, London 1938.
Encyclopedia of the Third Reich, by Louis L. Snyder, New York
1976.
, 19381940 .,
1979.
Erbe Ren, Die nationalsozialistische Wirtschaftspolitik 1939
1945 im Lichte der modernen Theorie, Zrich 1958.
A. C. , -
, 1964.
Esmer . $., Trk diplomasisi (19201955), Istanbul 1959.
Etie ke aforme tu elino-italiku polemu 19401941. Atina 1959.
Fabian Society, Hitlers Route to Bagdad, London 1939.
Fabry Philipp W., Die Sowjetunion und das Dritte Reich. Eine
dokumentierte Geschichte der deutsch-sowjetischen Beziehungen
von 1933 bis 1941, Stuttgart 1971.
Fabry Philipp W., Der Hitler-Stalin-Pakt 193941. Darmstadt
1962.
Faingar I. M., Die Entwicklung des deutschen Monopolkapitals,
Grundriess, Berlin 1959.
Fenik Mmtaz Faik, 1939 Harbi Trkiye-Ingiltere Ittifaki ve
Bykbritanya Imparatorlogu. Ankara 1941.
Fenyo Marilo D., Hitler, Horthy, and Hungary. German-Hun-
garian Relations, 19411944, New Haven/London 1972.
Ferenc Tone, Akcije organizacije TIGR v Austriji in Italiji, spo-
mladi 1940, Ljubljana 1977.
368
Ferenc Tone, Nacistina raznarodovolna politika v Sloveniji v
letih 19411945, Maribor 1968.
Fest Joachim, C., Das Gesicht des Dritten Reiches. Profile einer
totalitren Herrschaft, Mnchen 1963.
Fischer A., A History of Europe, I i II, London 1949.
Fischer F., Krieg der Illusionen. Die deutsche Politik von 1911
1914, Dsseldorf 1969.
Fischer F., Weltmacht oder Niedergang, Deutschland im ersten
Weltkrieg, Frankfurt, a. M. 1965.
Fischer Wolfram, Die Wirtschaftspolitik des Nationalsozialis
mus, Hannover 1961.
Fischer L., Russias Road from Peace to War, New York 1969.
Fishta Iljaz, Sistemi Montear dhe i kreditit ne Shqipteri (1925
1944), Tirana 1971.
Flter Hans Hinrich, Hitlers Weg zur totalen Macht 19331938,
Oberhausen, s. a.
. . 1933
1939 ., 1963.
. . ,
1939 1941, 1978.
Fostmeier Friedrich, Volkmann Hans Erich (red), Wirtschaft
und Rstung am Vorabend des Zweiten Weltkrieges, Dsseldorf
1975.
Frster Gerhard i drugi, Der Zweite Weltkrieg. Militrhistori
scher Abriss, Berlin 1972.
Frster Gerhard, Totaler Krieg und Blitzkrieg, Berlin 1968.
Frster Wolfgang, Generaloberst Ludwig Beck, sein Kampf
gegen den Krieg, Mnchen 1953.
Franzei Emil, Sudetendeutsche Geschichte, Augsburg 1958.
Franzei Emil, Die Politik der Sudetendeutschen in der Tsche
choslowakei 19181938, Grfelfing 1952.
Frauendienst Werner, Yugoslawiens Weg zum Abgrund, Berlin
1941.
Freytagh-Loringhoven Axel, Deutschlands Aussenpolitik, Ber
lin 1940.
Freund Michael, Das Dritte Reich 19331939, Gttersloh 1963.
Fritz Friedrich, Der deutsche Einmarsch in sterreich 1938,
Wien 1968.
Fuchs Gerhard, Gegen Hitler und Henlein. Der solidarische
Kampf tschechischer und deutscher Antifaschisten von 1933 bis
1938, Berlin 1964.
Funk Waltther, Die Lnder des Sdostens und die europische
Wirtschaftsgemeinschaft, Wien 1944.
Furnia Arthur H., The diplomacy of Appeasement. Anglo-
French Relations and the Prelude to World War II 19311938,
Washington 1960.
24
369
Gaebel Otto Hermn, Die Landwirtschaft Ungarns und ihre
Bedeutung fr die Deckung des zustzlichen Bedarfs an landwir
tschaftlichen Erzeugnissen, Berlin 1938.
Gaea Nikola, Agrarna reforma i kolonizacija u Banatu 1919
1941, Novi Sad 1972.
Gajanova A. SR a srednjoevropska politika velomci (1918
1938), Praha 1967.
Gafencu Grigore, Politica externa a Romniei, Bucureti 1939.
A. A. , 1967.
Gallo Max, Laffaire dEthiopie, Aux origines de la guerre
mondiale, Paris 1967.
Gallo Max, Italia lui Mussolini, Bucuresti 1969.
Gehl Jrgen, Austria, Germany and the Anschluss 19311938,
London Oxford 1963.
Georgescu Titu, Organizatii de mas legale conduse de PCR,
Bucuresti 1967.
. 19131940,
1962.
.

(1419 1959 .), 1963.
, II,
1970.
Geschichte des Zweiten Weltkrieges 19391945, I, II i III tom,
Berlin 1973.
Geschichte des Zweiten Weltkrieges, Wrzburg 1960.
Geschichte der deutschen Arbeiterbewegung, (hsg. v. Institut
fr Marxismus-Leninismus beim Zentralkomitee der SED), Band 4:
von 1924 bis Januar 1933, Berlin 1966; Bond 5: von Januar 1933 bis
Mai 1945, Berlin 1966.
Geshkoff Theodore I., Balkan Union, a road to peace in South
Eastern Europe, New York 1940.
JI. . . .,
(19331945), 1961.
Goldinger Walter, Geschichte der Republik sterreich, Wien
1962.
Goiromzy K., Vorgeschichte und Durchfhrung der Vereinigung
sterreichs mit Deutschland 19331938, Bonn 1958.
Gcjffieb H. B., England and the Nature of the Nazi Regime.
Critical Assessment of British Opinion 19331939, Oxford 1953.
Grlitz Walther, Der Zweite Weltkrieg 19391945, 2 Bde, Stutt
gart 1951/52.
Graml Hermann, Europa zwischen den Kriegen, Lausanne 1969.
Grecescu Ion, Nikolae Tutulescu, Bucuresti 1980.
Gregori Danilo, So endete Jugoslawien, Leipzig 1943.
370
Grentrup Theodor, Das Deutschtum an der Mittleren Donau, in
Rumnien und Jugoslawien, Mnster 1930.
Grossdeutschland und der sdeuropische Raum. Dresdener
Bank, Drezden 1938.
Gross Hermann, Sdosteuropa, Bau und Entwicklung der Wir
tschaft, Leipzig 1937.
Gross Hermann, Die wirtschaftliche Bedeuthung Sdosteuropas
fr das Deutsche Reich, Berlin 1938.
Der grosse Weltbrand des 20. Jahrhunderts, der Zweite Welt
krieg, Bucureti 1975.
Gruchmann Lothar, Der Zweite Weltkrieg, Kriegfhrung und
Politik, Bd. II, Stuttgart 1973.
Gruchmann Lothar, Nationalsozialistische Grossraumordnung,
Die Konstruktionen einer deutschen Monroe-Doktrin, Stuttgart
1962.
Gruchmann Lothar, Der Zweite Weltkrieg
/
Mnchen 1967.
Gulick Charles A., Austria from Habsburg to Hitler, 2 vols.,
Berkeley and Los Angeles 1948.
Guilleband C. W., The Economic Recovery of Germany 1933
1939, London 1939.
Haffner S., Selbstmord des Deutschen Reiches, Bern Mn
chen, 1970.
Hajek Jiri S., Mnichov, Praha 1958.
Hartl Hans, Das Schicksal des Deutschtums in Rumnien 1938
19451953, Wrzburg 1958.
Hass Gerhart, Von Mnchen bis Pearl Harbor. Zur Geschichte
der deutsch-amerikanischen Beziehungen 19381941, Berlin 1965.
Hauser Oswald, England und das Dritte Reich, Bd. 1. 1933
1936, Stuttgart 1972.
Hauser Oswald (Hg.) Weltpolitik 19331939, Gttingen 1973.
Hauser Oswald, Weltpolitik 19391945, Gttingen 1975.
Hemmerle E., Der Weg in die Katastrophe Von Bismarks Sturz
bis zum Ende Hitler, Mnchen 1948.
Henrici Eckhard, Die deutsche Kriegsfhrung und das Mittel
meer in den Jahren 194043, Heidelberg 1943.
Henke J., England in Hitlers politischem Kalkl 19351939,
Boppard am Rhein 1973.
Herzfeld Hans, Die moderne Welt 17891945. II Teil: Welt
mchte und Weltkriege, Braunschweig 1970.
Hickmann Ernst, Statistisches Handbuch des Deutschen und in
ternationalen Aussenhandels, Berlin 1936.
Hickmann Ernst, Statistisches Handbuch des Welthandels 1939,
Berlin 1939.
Hiden John, Germany and Europe 19191939, London New
York 1977.
24*
371
Hieronimus Riedel Franz, Bestand und die Lage Deutschtums
in Sdosteuropa in Wirtschaft und Gesellschaft Sdosteuropas,
Mnchen 1961.
Hildebrand Klaus, Deutsche Aussenpolitik 19331945, Stutt
gart 1971.
Hildebrand Klaus, Vom Reich zum Weltreich. Hilter, NSDAP
und koloniale Frage 19191945, Mnchen 1969.
Hillgruber Andreas, Deutschlands Rolle in der Vorgeschichte
der beiden Weltkriege, Gttigen 1967.
Hillgruber Andreas, Hitlers Strategie, Politik und Kriegsfuh-
rung 19401941, Frankfurt a. M. 1965.
Hillgruber Andreas, Hitler, Knig Carol. und Marschall An-
tonescu: Die Deutcsh-Rumnischen Beziehungen 19381944. Wies
baden 1954.
Hillgruber Andreas, Hmmelchen Gerhard, Chronik des Zwei
ten Weltkrieqes, Hrsg. v. Arbeitskreis fr Wehrforschung, Frank
furt a. M. 1966.
Die Hintergrnde des Mnchener Abkommens von 1938, Berlin
1959.
Hitler Adolf, Mein Kampf, 2. Bde, Mnchen 192527.
History of the Second World War, ed. by Basil Henry, Liddell
Hart, London 1970.
A History of the Czechoslovak Republic 19181948, zbornik ra
dova, priredili Mamatey V. S. i R. Lua, Princeton, New Jersey, 1973.
Hoensch Jrg K., Geschichte der Tschechoslowakischen Repu
blik, 19181965, Stuttgart 1966.
Hoensch Jrg K., Die Slowakei und Hitlers Ostpolitik, Hlinkas
Slowakische Volkspartei zwischen Autonomie und Separation, 1938/
1939, Kln 1965.
Hoensch Jrg K., Der ungarische Revisionismus und die Zer
schlagung der Tschechoslowakei, Tbingen 1967.
Hofer Walther, Die Diktatur Hitlers bis zum Beginn des Zwei
ten Weltkrieges, Konstanz 1960.
Hofer Walther, Die Diktatur Hitlers, Handbuch der deutschen
Geschichte, Konstanz 1964.
Hofer Walther, Die Vorgeschichte des Zweiten Weltkriegs
Legende und Wirklichkeit, Zrich 1963.
Hoffmann Erlfried, Die deutsch-bulgarischen Handelsbeziehun
gen, Wrzburg 1936.
Hoggan L. David, Der erzwungene Krieg, Tbingen 1977.
Holldack Henz, Was wirklich geschah? Die diplomatischen Hin
tergrnde der deutschen Kriegspolitik, Mnchen 1940.
Holshausen Klaus, Zwischenspiel auf dem Balkan, Stuttgart
1973.
Holotik L. (red.), Prispevky dejinm faizmu v eko slovensku
a Madarsku, Bratislava 1969.
372
Hoppe H. J., Bulgarien Hitlers eigenwilliger Verbndeter.
Eine Fallstudie zur naonalsozzialistischen Sdosteuropapolitik, Stu
ttgart 1979.
Hoptner, B. Jakob, Jugoslavija u krizi 19341941, Rijeka 1973
(prev. sa engl.).
M., - -
, I960.
Ladislaus, Broszat Martin, Der kroatische U stas cha-Staat
19411945, Stuttgart 1964.
Howard K., Hitlers Route to Bagdad, London 1939.
Howard Michael, The Mediterranean Strategy in Second World
War, London 1968.
H rozi en ik J. (red.), Ceskoslovensko a Juhuslavia, Z dejin cesko
slovensko- juhoslovanskch vztahov, Bratislava 1968.
Huebmer Hans, sterreich 193338. Der Abwehrkampf eines
Volkes, Wien 1949.
Hudson G. F., Turkey, Greece and the Eastern Mediterranean,
Oxford 1940.
. M., A. M.,
, 1959.
. .,
, 1976.
,
1969.
Impotriva fascismului, Bucureti 1971.
The Independence of Romania, Stefan Pascu (red.), Bucureti
1977.
Iordache Nicolae, La Petite Entente et LEurope, Genve 1977.
, III, . . (.), 1972.
. ., -
, 1959.
. JI. . H., . -
-- . -
, 1967.
, III, 19541955.
, IIIIV, 1965, 1975.
, 19391944,
I, 1976.
, IIIII, , 1955, 1964.

, III (. . . ), 1962.
19181970, (. ), 1972.
,
19411945, IVI, 19601965.
373
, 19171975, I,
1976.
, 12 , IIII,
19731974.
(. , , ) II,
1963.
, , 1957.
JI. H.,
, 1958.
Jacobsen Hans-Adolf, Der Weg zur Teilung der Welt. Politik
und Strategie 19391945, Koblenz Bonn 1977.
Jacobsen Hans-Adolf, Dollinger Hans, Der europische Krieg
19391941, Mnchen 1962.
Jacobsen Hans-Adolf, Nationalsozialistische Aussenpolitik 1933
1938. Frankfurt a/M. 1968.
Jagschitz Gerhard, Der Putsch, Die Nationalsozialisten 1934 in
sterreich, Graz Wien Kln 1976.
Das Jahr 1934: 12. Februar. Protokoll des Symposiums in Wien
am 5. Februar 1974, Wien 1975.
Das Jahr 1934: 25. Juli. Protokoll des Symposiums in Wien am
8. Oktober 1974, Wien 1975.
Janovsky Karl, Grossdeutschland und der sdosteuropische
Raum, Selbstverlag 1940.
Jaraiusch Konrad Hugo, The Four Power Pact 1933, Madison
1965.
Jelavich Charles and Jelavich Barbara (red.), The Balkans, New
York 1965.
Jeli-Buti Fikreta, Ustae i Nezavisna Drava Hrvatska, Za
greb 1977.
Jones Elwyn, The Batlle for Peace, London 1938.
Jong Louis, Die deutsche fnfte Kolonne im zweiten Weltkrieg,
Stuttgart 1959.
Jordan W. M., Great Britain, France and the German Problem,
19181939, London 1943.
, , . I
II, 1938.
Jhsz Gyula, Hungarian Foreign Policy 19191945, Budapest
1979.
Juhsz Gyula, A. Teleki kormany Klpolitikja 19391941,
Budapest 1964.
Juhsz Gyula, Magyarorszg klpolitikja 19191945, Buda
pest 1969.
Juki Ilija, The Fall of Yugoslavia, New York London 1974.
Das Juliabkommen von 1936, Vorgeschichte, Hintergrnde und
Folgen. Protokoll des Symposiums in Wien am 10. und 11. Juni 1976,
Wien 1977.
Junker Detlef, Der unteilbare Weltmarkt, Das konomische In
teresse in der Aussenpolitik der USA 19331941. Stuttgart 1975.
Kalbe Ernstgert, Antifaschistischer Widerstand und volksdemo-
kratsche Revolution in Sdosteuropa, Berlin 1974.
Kalbe Ernstgert, Freiheit fr Dimitroff, Der internationale
Kampf gegen die provokatorische Reichstagsbrandstiftung und den
Leipziger Prozess, Berlin 1963.
, 1936
1945, 1968.
Kardelj Edvard, Deset godina narodne revolucije, Zagreb 1951.
Karal E. L., Trkiye Cumhuriyti tarihi (19181960), Istanbul
1963.
Kanelopulos Panajotis, Ta Hronja tu Megalu Polemu 1939
1944. Atina 1964.
Kanelopulos Panajotis, 19351945, Enas apologizmos, Atina
1945.
Karasos C. D., polemos kata ton Germanon en ti Kendriki
Makedonia, 1941, Atina 1948.
Kateniotis Dimi trios, lstorikov. polemikon epihiriseon, 1940
1941, Atina 1945.
Katgeniotis Dimitrios, E kiriotere stratigike fasis tu polemu,
19401941, Atina 1946.
Kana O., Pavelka R., Tsinsko v polsko-ceskoslovenskch vzta-
zich 19381939, Ostrava 1970.
Kdros A., La Rsistance grcque 19401944, Paris 1966.
Kerekes Lajos, Az els osztrk kztrsasg alkonya, Budapest
1973.
Kerekes Lajos, Abenddmmerung einer Demokratie, Mussolini,
Gmbs und Heimwehr, Wien 1966.
Kerekes Lajos, A Berlin Roma Tengely kalkulasa, Es Ausztria
amexiaja 19361938, Budapest 1962.
Kerner R. J. and Howard H. N., The Balkan Conferences and
the Balkan Entente, 19301935, Berkeley 1936.
Kimmich Cristof, Germany and the League of Nations, Chicago
London 1976.
Kirkpatrick Ivone, Mussolini. A Study of Power, New York
1946.
. ., ,
1967.
(. . . ), 1965.
Kneevi L. Zivan, 27. mart 1941, Njujork 1979.
Knipping Franz, Die amerikanische Russlandpolitik in der Zeit
des Hitler-Stalin Pakts 19391941, Tbingen 1974.
. ,

, 1966.
375
Kokoka J., Plan Grn, Praha 1968.
., 19351939,
1959.
. . . .,
- ( 1939 1941),
1971.
Korozis Atanasios, 1 polemi tu 19401941, Epitihie ke eftine,
Atina 1958.
Koemer Raf Richard, So haben sie es damals gemacht. Die Pro-
pagandovorbereitungen zum sterrech-Anchluss durch das Hit
lerregime, 19331938, Wien 1958.
Koliopoulos J. S., Greece and the Britich Connection 19351941,
Oxford 1977.
Kniger H., Des Weg nach Mnchen. ber die Mai und Sep
temberkrise im Jahre 1938. und ihre Vorgeschichte, Berlin 1958.
Knya Sndor, Gmbs kisrlete totalis fasiszta diktatura meg-
teremtsre, Budapest 1968.
Knya Sndor, Az els Gmbs-kormny megalakulasa s pro-
grammja, Szeged 1963.
H. ., , 1970.
. . . E., -
(19291934), 1971.
Kosier St. Ljubomir, Grossdeutschland und Jugoslawien, Berlin
Wien 1939.
, -
, 1977.
Krausnick Helmut, Vorgeschichte und Beginn des militrischen
Widerstands gegen Hitler, Mnchen 1956.
Kral Vaclav, Spojenectvi ceskoslovensko-sovtsk v evropsk
politice 19351939, Praha 1970.
Krecker Lothar, Deutschland und die Trkei im zweiten Welt
krieg, Frankfurt am Main 1964.
Kraus O. Kulka E., Massenmord und Profit, Berlin 1963.
Kreissler Feix, Von der Revolution zur Annexion, sterreich
1918 bis 1938, Wien 1970.
Krischan Alexander, sterreichs Aussenhandel mit den Sd
ostlndern von der Weltwittschaftskrise bis zum Umbruch, 1930
1938, Wien 1945.
Krizman Bogdan, Hitlerov Poduhvat 25 protiv Jugoslavije
svjetlu Nirnberkih dokumenata, Zagreb 1953.
Krizman Bogdan, Ante Paveli i ustae, Zagreb 1978.
Krizman Bogdan, Paveli izmeu Njemaca i Italijana, Zagreb
1980.
Krizman Bogdan, Vanjska politika jugoslovenske drave 1918
1941, Diplomatsko-istorijski pregled, Zagreb 1975.
Krger Karl, Deutsche Grossraumwirtscb.aft, Hanmburg 1932.
376
Krugmann R. W., Sdosteuropa und Grossdeutschland. Ent-
wicklund und Zukunftsmglichkeiten der Wirtschaftsbeziehungen,
Breslau 1939.
Kunh Axel, Hitlers aussenpolitisches Programm. Entstehung und
Entwicklung 19191939, Stuttgart 1970.
Kuhn Axel, Das faschistische Herrschaftssystem und die mo
derne Gesellschaft, Hamburg 1973.
Kuczynski Jrgen, Studien zur Geschichte des deutschen Im
perialismus, 2 Bnde, Berlin 1948, 1950.
A., , 1966.
Khnl Joachim, Fderationsplne im Donauraum und in Ostmi
tteleuropa, Mnchen 1958.
Khrne Horst, Faschistische Kolonialideologie und Zweiter
Weltkrieg, Berlin 1962.
Khrrich Heinz, Der partisanen Krieg in Europa 19391945.
Berlin 1965.
Kulji Todor, Faizam, sociolokoistorijska studija, Beograd
1977.
Kvaek Robert, Osudn mise, Praha 1958.
Kiru A. A., Eliniki eksoteriki politiki, Atina 1955.
Lask Miklos, Arrow-Cross Men. National socialists, 19351944,
Budapest 1969.
Lask Miklos, Nyilsok, Nemzetiszocialistak 19361944, Buda
pest 1966.
Laskaris, Diplomatiki Istoria Evropis 19141939, Tesaloniki
1954.
Laschitza H. und Vietzke S., Deutschland und die deutsche
Arbeiterbewegung 19331945, Berlin 1964.
Langer W. L., Gleason S. E., The Undeclared War 19401941,
New York 1953.
A. M., -
, 1974.
. ., ,
1961.
. ., , II (
,
,, ) 1968.
. ., , 1966.
. ., , 1976.
Leach A. Barry, German Strategy against Russia, 19391941,
Oxford 1973.
Leibrock Otto, Der Sdosten, Grossdeutschland und das neue
Europa, Berlin 1941.
Lebensraumfragen europischer Vlker, Band I: Europa, Leip
zig 1941.
Leisen van Herbert, Das siebenbr gische Problem, Genf 1943.
377
, ,
19331939 ., 2. . ., 1964.
. . . ., ,
1967.
Liddell Hart, Basil Henry, Geschichte des Zweiten Weltkrieges.
Die grossen strategischen Entscheidungen, 2 Bde., Dsseldorf 1972.
Lilo Linke, Hitlers Route to Bagdad, London 1939.
3., ,
1939.
. ., , 1938.
Littlejohn D., The Partriotic Traitors. A History of Collaborati
on in German-Occupied Eupore, 19401945, London 1972.
. P., ,
1977.
. ., ,
1968.
Ludwig Eduard, sterreichs Sendung im Donauraum. Die letz
ten Dezennien sterreichischer Innen- und Auenpolitik, Wien 1954.
Lukacs John A., The Great Powers and Eastern Europe, Chicago
1953.
Luka Duan, Radniki pokret u Jugoslaviji i nacionalno pitanje
19181941, Beograd 1972.
1933 Les Luttes rvolutionnaires des cheminots et des ptroliers
de Roumanie, Bucuret 1973.
Lua Radomir, Austro-German Relations in the Anschluss Era,
Princeton 1975.
Lua Radomir, The Transfer of the Sudeten Germans, A Study
of Czech-German Relations, 19351938, New York 1964.
Macartney C. A., Hungary and Her Successors, The Treaty of
Trianon and its Consquences, 19191937, Oxford 1937.
Macartney C. A., October Fifteenth, A History of Modem Hun
gary 19291945, III, Edinburgh 19571961
Machray Robert, The Struggle for the Danube and the Little
Entente, 19291938, London 1938.
Mack Smith Denis, Mussolinijevo rimsko carstvo, Zagreb 1980
(prev. s ital.).
Mackenzie Compton, Wind of Freedom: The History of the In
vasion of Grecce by the Axis Powers, 19401941, London 1943.
Maek Vlatko, In the Struggle for Freedom, New York 1957.
Madgearu V., La politique conomique extrieure de la Rouma
nie 19271938, Bucarest 1939.
Mann Golo, Deutsche Geschichte des 19. und 20. Jahrhunderts,
Frankfurt am Main 1958.
Matei Gheorghe, La Roumanie et les problmes du dsarmement
19191934, Bucarest 1970.
378
. A., 19381939,
1955.
. ., ,
1978.
Manuila S., The Vienna Award and its demographichal Cons
quences, Bucharest 1945.
, (1921
1944), 1978.
Marguerat Ph., Le III' Reich et le Petrole Roumain 19381940,
Genve 1977.
Maser Werner, Adolf Hitler, Legende, Mythos, Wirklickeit,
Mnchen 1971.
Mazurowa K., Europejska polityka Francji 19381939, War
szawa 1974.
Medlicott W. N., British Foreign Policy since Versailles 1919
1939, London 1968.
Mehedinti, Was ist Siebenbrgen?, Bucureti 1941.
Meinck Gerhard, Hitler und die deutsche Aufrstung 1933
1937, Wiesbaden 1959.
. M., 19331939
., 1959.
Melzer Rolf, Studien zur Agrarpolitik der faschistischen deut
schen Imperialisten in Deutschland im System der Kriegsplannung
und Kriegsfhrung 19331941, Rostock 1966.
Meiss K. D., Die deutsch-jugoslawischen Beziehungen von Hit
lers Regierungsantritt bis zum Ausbruch des 2 Weltkrieges, Gttin
gen 1956.
.
, 1966.
Merkl H. Peter, Political Violence under the Swastika, New
Jersly 1975.
Meyers Renhard, Britische sichereits Politik 19331938, Dssel
dorf 1976.
Michel H., La seconde guerre mondiale, 2 vols. Paris, 196869.
Miege W., Das Dritte Reich und die deutsche Volksgruppe in
Rumnien 19331938, Frankfurt a. M. 1972.
Middlemas Keith, Diplomacy of Illusion the British Government
and Germany, London 1972.
Mielcke Karl, Deutsche Aussenpolitik 193345, Braunschweig
1952.
Mielcke Karl, Nationalsozialistische Aussenpolitik 193339, Bad
Gandersheim 1960.
,
, 19341936, 1977.
Miller . L., Bulgarien during the Second World War, Stanford
1975.
379
. ., ,
1948.
Militrkonomie, (hsg. v. einem Autorenkollektiv der Militr
akademie Friedrich Engels), Berlin 1967.
Milovanovi Nikola, Vojni pu i 27. mart, Beograd 1960.
Milovanovi Nikola, Od marsejskog atentata do Trojnog pakta,
Zagreb 1963.
Milovanovi Nikola, Pukotine kraljevstva, Beograd 1978.
H. .,
, 1977.

, , 1980.
Milward Alan S., Die deutsche Kriegswirtschaft 19391945,
Stuttgart 1966.
Milward, Alan S., The German Economy at War, London 1965.
Milward Alan S., Der Zweite Weltkrieg, Krieg, Wirtschaft und
Gesellschaft 19391945, Mnchen 1977.
Mitrovi Andrej, Prodor na Balkan i Srbija u planovima Austro
ugarske i Nemake 19081918, Beograd 1981
, .
19191939, 1974.
Mitrovi Andrej, Faizam i nacizam, Beograd 1979.
Moisuc Viorica, Diplomatia Romniei si problema aprrii suve-
ranita\ii $i independentei nationale in perioda martie 1938 mai
1940, Bucureti 1971.
. .,
, 1939.
. ., -
, 1939.
Monopole und Staat in Deutschland 19171945. (Red. Drech
sler i drugi), Berlin 1966.
Montgomery Bernard L., Kriegsgeschichte. Weltgeschichte der
Schlachten und Kriegszge, Frankfurt 1972.
Moraa Pero, Jugoslavija 1941, Beograd 1971.
Moraa Pero, Tito strateg revolucije, Beograd, Novi Sad, Skopje
1977.
Mottek H., Bcker W., Schrter A., Wirtschaftgeschichte Deut
schlands, ein Grundriss, Band 3., VEB Deutsher Verlagwissenschaf
ten, Berlin 1974.
Mourin Maxime, Histoire des grandes puissances. Du traite de
Versaulles aux traits de Paris (19191947), Paris 1947.
Mourin Maxime, Ciano contre Mussolini, Paris 1960.
Mueller-Hillebrand Buckhart, Das Heer 19331945. Entwick
lung des organisatorischen Aufbaus, 2 Bnde, Darmstadt 1954 i
Frankfurt a. M. 1956.
380
Miller Alexander, La seconde guerre de trente ans 19141945,
Bruxelles 1947.
Musman Richard, Hitler and Mussolini, London 1973.
Namier B. Lewis, Diplomatie Prlude 19381939, New York
1948.
Namier B. Lewis, Europe in Decay, a Study in Disintegration,
19361940, London 1950.
Namier B. Lewis, In the Nazi era, London 1952.
Narodni fronta a komuniste 19381945, Praha Belhrad
Varava 1968.
The National conference of studies on the Anti-fascist National
Liberation War of the Albanian People, Tirana 1975.
Nebolieff M., Das bulgarisch-rumnische Vertragswerk von
Craiova vom 7. September 1940, Wrzburg 1948.
H. M.,
19391941, 1963.
. .,
( 1939), 1955.
Nmeck Imperialismus proti SR 19191939, Praha 1962.
Neovi Slobodan, Jugoslavija Bugarska, ratno vreme 1941
1945, Beograd 1978.
Newman K. J., Zerstrung und Selbstzerstrung der Demokra
tie, Europa 19181938, Kln Berlin 1965.
Neumann Franz, Behemoth, The Structure and Practice of Na
tional Socialism 19331944, New York 1944.
Nezihi Hasan, Die Gestaltung der deutsch-turkischen handel-
heziehungen, Kln 1937.
Nicoll Reverend P. H., Englands Krieg gegen Deutschland, Die
Ursachen, Methoden und Folgen des Zweiten Weltkrieges, Tbingen
1963.
Niedhart Gottfried, Grossbritannien und die Sowjetunion, 1934
1939, Mnchen 1972.
Nikoludis Teologos, Joannis Metaksas, Atina 1941.
Noel Leon, LAggression Allemende contre la Pologne, Paris
1947.
Nolte Ernst, Der Faschismus in seiner Epoche, Mnchen 1963.
Nolte Ernst, Die Krise des liberalen Sistems und der faschisti
schen Bewegung, Mnchen 1968.
Nolte Ernst, Three Faces of Fascism, New York 1966.
Nolte Ernst, Theorien ber den Faschismus, Kln Berlin 1967.
19181939, 1974.
, 1969
, IIII, 19651966.
Obermann K., Polisensky J. (ured.), Die Hintergrnde des Mn
chner Abkommens von 1938, Auswahl von Referaten und Diskussi
3 81
onsbeitrgen der Prager internationalen wissenschaftlichen Konfe
renz zum 20. Jahrestag der Mnchner Ereignisse (2527. Septem
bar 1958), Berlin 1959.
Obradovisch Sava D., Zwischen Clearing und Devise, Leipzig
1939.
ceskoslovensk zahranini politice 19181939, Praha 1956.
Oesterheld Alfred, Wirtschaftsraum Europa, Berlin 1943.
Olaylarla. Trk Dis Politikasi (19311965), Ankara 1969.
Olshausen Klaus, Zwischenspiel auf dem Balkan. Die deutsche
Politik gegenber Jugoslawien und Griechenland von Mrz bis Juli
1941, Stuttgart 1973.
nder Zehra, Die trkische Aussenpolitik im 2. Weltkrieg, Mn
chen 1976.
Oprea I. M., Nicolae Titulescus Diplomatie Activity, Bucharest
1968.
The Origins of the Second World War (red. E. M. Bobertson),
London 1971.
Orlow Dietrich, The History of the Nazi Party: 19191933,
Pittsburgh 1969.
Orlow Dietrich, The Nistory of the Nazi Party: 19331945,
Pittsburgh 1973.
Orlow Dietrich, The Nazis in the Balkans: A Case Study of To-
talitarian Politics, Pittsburgh 1968.
Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije 19411945, knj. I, Beo
grad 1957.
Osteuropa-Handbuch Bd Jugoslawien, hrsg. von Werner Mar-
kett, Kln Graz 1954.
. ., ,
1971.
Paikert G. ., The Danube Swabians, The Hague 1967.
Pampuch Andreas, Heimkehr der Bessarabiendeutschen, Breslau
1941.
Papadakis V. P., Diplomatiki Istoria tu Eliniku Polemu, Atina
1957.
Papagos A., Grka u ratu 19401941, Beograd 1954, (prev. sa
franc.).
Parker R. A. C., Europe 19191945, London 1969.
Paterna E., Fischer W., Gossweiler K., Markus G. und Ptzold
K., Deutschland 19331939, Berlin 1969.
Pavelich Ante S., Jugoslavija i Trojni Pakt, Buenos Aires 1956.
Peace and War. United States Foreign Policy 19311941, Wa
shington 1942.
Pernack Hans-Joachim, Probleme der Wirtschaftlichen Ent
wicklung Albaniens, Mnchen 1972.
Peta zemaljska konferencija KPJ, Zbornik radova, Zagreb 1972.
Peter II, King of Yugoslavia, A Kings Hritage, New York 1954.
Petersen Jens, Hitler-Musolini, Die Entstehung der Achse Ber
lin Rom 19331936, Tbingen 1973.
Petranovi Branko, I storija Jugoslavije, Beograd 1980.
Petricone G., La politica italiana dal primo al secondo dopogue-
rra, Milano 1965.
. ., , 19341939 .,
1967.
Petzina Dieter i drugi Sozialgeschichtliches Arbeitbuch, III,
Mnchen 1978.
Petzina Dieter, Autarkiepolitik, im Dritten Reich. Der national-
sozialstsche Vier jahresplan, Stuttgart 1968.
Pieck W., Im Kampf um die Arbeitereinheit und die deutsche
Volksfront, 19361938, Berlin 1955.
Pieck W., Der neue Weg zum, gemeinsamen Kampf fr den Sturz
der Hitlerdiktatur, Berlin 1955.
Pinter Istvn, A Kommunistak Magyaroszgi Prtja szvetsgi
politikjnak fbb vonsai 1936 s 1945 kztt, Budapest 1966.
Pipinelis P. N., Istoria tis eksoterikis politikis tis Elados 1923
1941, Atina 1950.
. A., , 1938,
1971.

(19331941), 1976.
. ., , 1961.
. ., , 1960.
. .,
19291939 ., 1965.
. ., - (19351939),
1972.
Popiteanu ., Romnia si Antanta Balcanica, Bucureti 1968.
Popov Cedomir, Od Ver sa ja do Danciga, Beograd 1967.
Posse Hans Ernst, Die Hauptlinien des deutschen Wirtschafts
lebens. Erstrebtes und Erreichtes, Berlin 1937.
. .,
19331936, 1956.
Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije, Beograd 1963.
Proektor D. ., Agresija i katastrofa, Beograd 1975 (prev. sa
ruskog).
Probleme de politic externa Romniei 19181940, Bucureti
1977.
Probleme de politic externa a Romniei 19191939, Bucuresti
1971.
Proleter, Beograd 1968.
383
19391945,
1965.
.
, 1936.
.
, 1939.
Pusks A. I., Adatok Horthy-Magyarorszg klpolitikjhoz
msodik vlghboru veiben, Szeged 1961.
Pusks A. I., Magyarorszg a II vilghboruban, Budapest 1971.
A. ., .
, 1963.
. ., ,
1966.
,
- , , . .
, 19341939,
1967.
. H., ,
1979.
., - 19331939,
1967.
., , 1934. ,
1975.
Ranki Gyrgy, Adatok a magyar klpolitikhoz a Cseheszlovkia
elleni aggresszi idejn (19371939), Szeged 1959.
Ranki Gyrgy, Magyarorszg belpse a msodik vilghborba,
Budapest 1959.
Ranki Gygy, A rmai hrmasegyezmny s a nmet klpolitika,
Szeged 1961.
Ranki Gyrgy, Emlkirator s valsg Magyaroszg msodik
vilghbors szereprol, Budapest 1964.
Ranki Gyrgy, A msodik vilghbor trtnete, Budapest 1973.
Raschhofer Herman, Vlkerbund und Mnchener Abkommen,
Mnchen Wien 1976.
. .,
(19331935), 1958.
Rauschning Hermann, Time of Delirium, New York 1946.
Rauschning Hermann, The Revolution of Nihilism, New York
1939.
Rauschning Hermann, The Conservative Revolution, New York
1941.
Rauschning Hermann, The Voice of Destruction, New York 1940.
Les relations Franco-Alemandes 19331939, Colokvium inter
nationale 19331939- Strasbourg 1975.
Reichert G., Das Scheitern der Kleinen Entente, Mnchen 1971.
384
Remhold Meyers, Britisch Sicherheitspolitik 19341938, Dssel
dorf 1976.
Renouvin P., Histoire des relations internationals, Les crises du
XX sicle, vol. 2; De 1929 1945, Paris 1958.
Renouvin P., World War II and its Origins, International Rela
tions, 19291945, New York London 1969.
Richter Heinz, Griechenland. Zwischen Revolution und Kontra
revolution, 19361946, Frankfurt am Main 1973.
Riedl Francz H., Das Sdostdeutschtum in Jahren 19181945,
Mnchen 1962.
Ripka Hubert, Munich, Before and after, London 1939.
Robert I., Der Griff nach sterreich, Zrich 1938.
Robertson Esmonde M., Hitlers Pre-War Policy and Military
Plans, 19331939, London 1963.
Robertson Esmonde M. (red), The Origins of the Second World
War, London 1971.
Robertson Esmonde M., Mussolini as Empire-Builder in Europe
and Africa, 19321936, London 1977.
Massip Roger i Descola Jean, Il y a 40 ans Munich, Paris 1978.
Ronneberger Franz, Sdosteuropa auf dem Weg zur Industrie
gesellschaft, Mnchen Darmstadt 1970.
Rnnefarth Helmuth, Die Sudetenkrise in der internationalen,
Politik, Entstehung, Verlauf, Auswirkung, 2 Bde, Wiesbaden 1961.
Ross Dieter, Hitler und Dollfuss; Die deutsche sterreich-Politik
193334, Hamburg 1966.
Ross H., Polen und Europa. Studien zur polnischen Aussenpo-
litik 19311939, Tbingen 1957.
Rosenberg Alfred, Blut und Ehre, Mnchen 1942.
Rosenberg Alfred, Der Mythus des 20 Jahrhunderts, Mnchen
1936.
Rosenberg Alfred, Zukunft einer deutschen Aussenpolitik, Mn
chen 1927.
Rothschild Joseph, East Central Europe betweenn the two World
War, Seattle London 1977.
Roucek J. S. (i drugi), Central-Eastern Europe, Crucible of
World Wars, New York 1946.
. JI., (19331939),
1964.
Rge W., Die Stellungnahme der Sowjetunion gegen die Besetz
ung des Ruhrgebietes, Berlin 1962.
Salvatorelli L., Mira G., Storia dItalia nel periodo fascista, To
rino 1956.
Salvemini G., Mussolini diplomatico, Bari 1952.
Salvemini G., Prelude to World War II, New York 1954.
25
385
. ., 19391945,
1980.
.,
, 1963.
Savu A. G., Dictatura regala 19381940. Bucuresti 1970.
Soauth-Eastern Europe, a Political and Economic survey, Lon
don 1939.
Schausberger Norbert, Der Griff nach sterreich, Mnchen 1978.
Schramm von Thadden Ehrengrad, Griechenland und die Cross
mchte im Zweiten Weltkrieg, Wiesbaden 195-5
Schrder Hans-Jrgen, Deutschland und die Vereinigten Staaten
19331939. Wirtschaft und Politik in der Entwicklung des deutsch-
-amerikanischen Gegensatzes, Wiesbaden 1970
Schrder Steingger Hubertus, Sdosteuropa in der deutschen
Donauwirtschaft, Berlin 1939.
Schubert G., Anfnge nationalsozialistischer Aussenpolitik, Kln
1963.
Scott W. E., Alliance against Hitler, The Origins of the Franco-
-Soviet Pact, 1962.
Schumann W., Hass G. (red.), Deutschland im Zweiten Welt
krieg, Bd. I, Berlin 1974.
Shirer L. William, Uspon i pad Treeg Reicha, 14 sveske, Za
greb 1977 (prev. sa engl.).
Sforza Carlo, Fifty Years of War and Diplomacy in the Balkans,
New York 1940.
Seabury Paul, The Wilhelmstrasse, A Study of German Diplo-
mats under the Nazi Regime, Berkeley 1954.
Seibt Ferdinand, Deutschland und die Tsehechen, Mnchen
1974.
. E.,
, 1939.
Seton-Watson, Hugh, Eastern Europe between the Wars, 1918
1941, Cambridge, England, 1945.
Seton-Watsom, R. W., A History of the Czechs and Slovaks, Lon
don 1940.
Seton-Watson, R. W., From Munich to Danzig, London 1939.
Siebenbrgen, Budapest 1940.
Sidney A., 1939. The making of Second World War, London
1973.
Siebert F., Italiens Weg in den Zweiten Weltkrieg, Frankfurt
Bonn 1962.
Simion A., Dictatul de la Viena, Cluj 1972.
. .,
, 1979.
386
. .,
19331939, 1974.
, 1938
1941, 1979.
Siyasi Tarih (19191939), Ankara 1953.
Smelser M. Roland, The Sudeten Problem 19331938, Volks
tumspolitik and the Formulation of Nazi Foreign Policy, Middle-
town, Connecticut, 1975.
,
. . 19361941.
1969.
,
19221935 ., 1979.
Sojak V. (red.), eskoslovenske zahranini politice 19181939.
Sbornik stati, Praha 1968.
Sophoeles S. ., A History of Greece, Thessalonike 1961.
Spira T., German-Hungarian Relations and the swabian Prob
lem, New York 1977.
Stanislawska S., Polska a Monachium, Warszawa 1967.
,
1938 1939 ., 1971.
Starhemberg Ernst R. P., Between Hitler and Mussolini, New
York Toronto 1942.
Statistisches Jahrbuch fr das Deutsche Reich, bearb, vom Sta
tistischen Reichsamt 19331942, Berlin 19341942.
Stojkov Todor, Opozicija u vreme esto januarske diktature 1929
1935, Beograd 1969.
Strugar Vlado, Rat i revolucija naroda Jugoslavnje, 19411945,
Beograd 1962.
Studii privind politica extern Romniei (19191939), Bucu-
reti 1969.
Stewart I. Med., G., The Struggle for Crete, 20 May 1 June
1941. A Story of Lost Opportunity, London 1966.
Sugar Peter F. (red.), Native Fascism in the Successor States,
19181945, Santa Barbara (Calif.) 1971.
Survey of International Affairs, red. Toynbee A. J. za 1933, Lon
don 1934, za 1934, London 1935, za 1935, London 1936, za 1936, Lon-
dan 1937, za 1937, London 1938, za 1938, London 1951, za 1939
1946, London 1958.
Sdost Bericht Deutsche Akademie, Mnchen 1935.
Svetska ekonomska kriza 19291934. godine i njen odraz u zem
ljama jugoistone Evrope, Beograd 1976.
Sven Allard, Stalin und Hitler. Die sowjetrussische Aussenpo-
litik 19301941, Mnchen 1974.
Sweet-Escott Bickham, Greece, A Political and Economic Sur
vey, 19391953, London 1954.
25*
387
Les systmes d* occupation en Yougoslavie, 19411945. Rapports
au 3
e
Congrs international sur lHistoire de la Rsitance europ
enne Karlovy-Vary, le 24 septembre 1963, Belgrad 1963.
eba Jean, La Russie et la Petite Entente dans la politique mon
diale, Praha 1937.
A. A.,

, 1974.
. ., -
(19361941 .),
1963.
. ., -
19321939, 1977.
. .,
(19341939), 1979.
. ., . .,
. VII ,
1975.
Taylor A. J. P., The Origins of the Second World War, London
1961.
Thomas Georg, Geschichte der deutschen Wehr- und Rstungs
wirtschaft (19181943/45), Boppard am Rhein 1966.
Thomas Spira, German-Hungarian Relations and the Swabian
Problem, New York 1977.
Teichova Alice, An Economic Background to Muncih. Internati
onal Business and Czechoslovakia, 19191938
:
Cambridge, 1974.
To telos mias epopiias Aprilios 1941, Atina 1959.
Terzi Velimir, Jugoslavija u Aprilskom ratu 1941, Titograd
1963.
Tilkovszky Lornt, Revizio s nemzetisegpolitika Magyarorsz-
gon (19381941), Budapest 1967.
Tilkovzky Lorant, Teleki Pal, Leganda s valsg, Budapest
1969.
Tilkovszky Lorant, Pal Teleki (19191941), A Bographical
sketch, Budapest 1974.
Tilkovszky Lorant, Ungarn und die deutsche Volks grupenpo-
litik 19381945, Budapest 1981.
Tilmann H., Der Anschluss sterreichs ein Ausdruck der
Aggressionspolitik des deutschen Imperialismus zur Vorbereitung
des 2. Weltkrieges, Babelsberg 1958.
Tippelskirch Kurt, Geschichte des Zweiten Weltkrieges, Bonn
1956.
Tito Josip Broz, Sabrana djela, Beograd Zagreb 19771980.
Titulescus Nicolae, diplomatie activity, Bucureti 1968.
To Komunistiko Koma, Deka Hronja Agones 19351945, Atina
1945.
388
Toscano Mario, The Origins of the Pact of Steel, Baltimore 1968.
Toscano Mario, Pagine di storia diplomatica contemporanea, vol.
12, Milano 1963.
, 19411944,
1974.
Tri godine vlade Milana Stojadinovia, Beograd 1938.
. ., - ,
1942.
Trefousse Hans L., Germany and American Neutrality, 1939
1941, New York 1951.
Treue Wilhelm, Frede Gnther, Wirtschaft und Politik 1933
1945, Stuttgart 1962.
Truchanowski, W. G. (Ured.), Geschichte der internationalen
Beziehungen 19171939, Berlin 1963.
. .,
(19391945), 1965.
Toynbee Arnold (red.), Hitlers Europe, London 1954.
Toynbee Arnold and Veronica M. (red.), The Eve of the War,
London 1958.
. ., . 19291938,
1962.
. ., ,
1961.
Unification of the Romanian national State. The Union of Tran-
sylvania with Old Romania, red. M. Constantinescu i S. Pascu, Bu
charest 1971.
JI. ., .
, 1964.
Valentin Anton, Die Banater Schwaben, Mnchen 1959.
Vali Ferenc, A Bridqe across the Bosporus, Baltimore and Lon
don 1971.
Vanku Milan, Mica In\elegerea i politica externa Jugoslavia
19201938, Bucureti 1979.
Vanku Milan, Mala Antanta 19201938, Titovo Uice 1969.
E. C., , 1974.
,
, 1951.
19411945.
, 1965.
.
20- ,
I, 1966.
Vere Hodge, Turkish Foreign Policy 19181948, Annemasse,
1950.
389
Villari L., Italian Foreign Policy under Mussolini, New York
1956.
Vinaver Vuk, Jugoslavija i Maarska 19181933, Beograd 1971.
Vinaver Vuk, Jugoslavija i Maarska 19331941, Beograd 1976.
., , 1940.
19181939,
, 1959.
19291936,
1937.
. ., , 19291945, 1964.
. .,
19331938, 1966.
. ., ,
1978.
. ., , 1966.
Vonracek Felix J., The Foreign Policy of Czechoslovakia, 1918
1935, New York 1937.
. ., , ,
1971.
Vuo Nikola, Agrarna kriza u Jugoslaviji 19301934, Beograd
1968.
Wagemann Ernst, Der Neue Balkan, Hamburg 1939.
Wagner Dieter, Tomkowitz Gerhard, Ein Volk, Ein Reich, Ein
Fhrer; Der Anschluss sterreichs 1938, Mnchen 1968.
Wagenfhr Rolf, Die deutsche Industrie im Kriege 19391945,
2. Aufl., Berlin 1963.
Walters, F. P., A History of the Leagues of Nations, London
1969.
Wambaugh Sarah, The Saar Plebiscite, Cambridge 1940.
Wathen M. A., The Policy of England arid France toward the
Anschluss of 1938, Washington 1954.
Weber Eckhard, Stadien der Aussenhandelsverflechtung Ostmitt
elund Sdosteuropas, Stuttgart 1971.
Weber Eckhard, Die Bukovina im Zweiten Weltkrieg, Hamburg
1972.
Weidlein Johann, Schicksalsjahre der Ungarndeutschen. Die
Ungarische Wendung, Wrzburg 1957.
Weinberg Gerhard L., Germany and the Soviet Union 1939
1941, Leiden 1954.
Weinberg Gerhard L., The Foreign Policy of Hitlers Germany,
Diplomatie Revolution in Europe 19331936, Chicago and London
1970.
Weisband E., Ikici dnya savaznda Innnn dzs Politikasz,
Ankara 1974.
390
Weltgeschichte der Gegenwart, hrsg. von Felix von Schroeder,
2. Bde., Bern Mnchen 1962/63.
Wendt Jrgen Bernd, Mnchen 1938. England zwischen Hitler
und Preussen, Frankfurt a. M. 1965.
Wendt Jrgen Bernd, Economic Appeasement, Handel und Fi
nanz in der Britischen Deutschland Politik 19331939, Hamburg
1971.
Werth Alexander, Rusija u ratu 19411945, Rijeka 1979 (prev.
sa engl.).
Werth Alexander, France and Munich, Before and after the
Surrender, New York 1939.
Wheeler-Bennett, John W., Munich, Prologue to Tragedy, Lon
don 1948.
Wheatley Ronald, Operation Sea Lion: German Plans for the
Invasion of Englenad, 19391942, Oxford 1962.
Waldner, Von Wien nach Wien, Wien Mnchen 1961.
Vilmot ester, Borba za Evropu, Subotica 1956 (prev. sa engl.).
Wirtschafts-Enzyklopadie des Balkans, Wirtschaftliche Lage der
Balkanlnder, I i II tom, Beograd 1938.
Wirtschaft und Rstung am Vorabend des Zweitwn Weltkrieges,
hrsg. von Friedrich Forstmeier und Hans-Erich Volkaann, Dssel
dorf 1975.
Wiskemann Elizabeth, Czechs and Germans, London 1938.
Wiskemann Elizabeth, The Rome-Berlin Axis. A History of the
Relations between Hitler and Mussolini, London New York To
ronto 1969.
Wiskemann Elizabeth, Fascism in Italy its Development and
Influence, London.
Wiskemann Elizabeth, Undeclared War, London 1939.
Wissenschaftliche Kommission des Theodor-Krner-Stiftsungs-
fonds und des Leopold-Kunschak-Preises zur Erforschung der ster
reichischen Geschichte der Jahre 1927. bis 193S, ed. sterreich 1927.
bis 1938. Protokoll des Symposiums in Wien 23. bis 28. Oktober 1972.
Wien 1973.
Wisshaupt Walter, Wir kommen wieder! Eine Geschichte der
Revolutionren Sozialisten sterreichs 19341938, Wien 1967.
Wolfgang Wiege, Das Dritte Reich und die deutsche Volks
gruppe in Rumnien 19331938, Frankfurt am M. 1972.
Woflrum Gerhart, Die Vlker und Nationalitten, Osteuropa-
-Handbuch. Bd. Jugoslawien, hrsg. von Werner Markert, Kln
Graz 1954.
Woodhouse C. M., The Struggle for Greece 19411949, London
1976.
Woodward Sir Llewellyn, British Foreign Policy in the Second
World War, London, t. I 1962, T. 2 1971, T. 3, 1971.
Wright Gordon, The Ordeal of Total War 19391945, New York
1968.
Wuorinen John H. (red.), Finland and World War II, 19391944,
New York 1948.
Wscht Johann, Beitrag zur Geschichte der Deutschen in Jugo
slawien 19341944, Kiel 1966.
Wuescht Johann, Jugoslawien und das Dritte Reich, Stuttgart
1969.
Zaharia G., Romnia de la Mnchen la Viena. Contribue la stu-
diul politicii externe a Romniei din anii 19381940, Bucureti 1969.
Zahn Friedrih, Allgemeines Statistisches Archiv, 29. Band, Jena
1940.
Zamlboni G., Mussolinis Expansionspolitik auf dem Balkan,
Hamburg 1970.
Zernatto Guido, Die Wahrheit ber sterreich, New York
Toronto 1939.
., , ,
, 1950.
. .,
, 1966.
., - , 19331939,
1971.
Zivkovi Duan, Narodni front Jugoslavije 19351945, Beograd
1978.
Zivkovi Nikola, Ratna teta koju je Nemaka uinila Jugosla
viji u drugom svetskom ratu, Beograd 1975.
Ynlboi M., Sar C., Atatrk ve Trkiyenin dis politikasi (1919
1938), Istanbul 1963.
A. A., , 1918
1925, 1974.
. .,
19341939 ., 1956.
V
l a n c i
Aikalin Cevat: Turkeys International Relations, u: Internati
onal Affairs. 23 (1947), 477491.
Ackerl Isabella, Nationalsozialistische Wiedergutmachung, u:
Anschluss 1938, Wien 1981, 206219.
Ackermann Josef, Der begehrte Mann am Bosporus, Europische
Interessenkollisionen in der Trkei (19381941), u: Hitler Deutsch
land und die Mchte, 489507.
392
Adam Magda, Documents relatifs a la politique trangre de la
Hongrie dans la periode de la crise tchcoslovaque. Acta Hnstorica,
1963.
Adam Magda, Madarsko a Mal dohoda v obdobi pred druhou
svtovou vlkou (19371938). Ceskoslovensky asopis Historicky,
1963.
, -
, : , 1960, 9.
Adam Magda, Les Pays danubiens et Hitler 19331936, u: Re
vue dhistoire de la deuxime, guerre mondiale 1975. Nr 98 126.
., -
, . .
1974, 343350.
Amort C., Die Sowjetunion und die Verteidigung der Tschecho
slowakei gegen die faschistische Aggression im Jahre 1938, u: Zeit
schrift fr Geschichtswissenschaft, IX 1961.
Andersen Karsten, Die deutsch-ungarischen Wirtschaftsbezi
ehungen und das Problem ihrer eigenen Ausgestaltung, u: Ham
burger Wirtschafts und sozialwissenschaftliche Schriften, Haft 33,
Rostok 1935.
,

(19341939) , , I,
1972, 8186.
Angelakopulos N., I Germaniki aeros apovasis is tin Kor-
inton, tin 24. 4. 1941. : Geniki Stratiotiki Epiterisis, 16 1965 5963.
., - 1937 .
, : 1961, . 1.
1961.
.,
, -
19341940. u .
- . I, II. 1962, 135178.
., -
1938 ., :
1965. . 1. 1965, 279309.
Atav Trkkaja, The Policy of the great Powers towards Turkey
on the eve of the Second World War, u: Stdia Balcanica 7, Sofia 1973,
321328.
Atanasova E., Lattitude du peuple albanais et des millieux pro
gressistes dans le monde envers lagression italienne en Albanie en
avril 1939., u: Les grandes puissances et les Balkans la veille et au
dbut de la deuxieme guerre mondiale, 19391941. Confrence in
ternationale, Sofia, 2126 avril 1971. Sofia 1973.
Auerbach H., Eine nationalsocialistische Stimme zum Wiener
Putsch vom 25. juli 1934, u: Vierteljahrschef te fr Zeitgeschichte,
12. 1964. 201218.
393
. .,

( 1935 . 1936 .) :
, 1975, 4162.
Avramovski Zivko, Albanska drava od 1921. do 1939. u zborn.
Iz istorije Albanije, Beograd s. a. 153185.
, 5. XI.
1940. ,
: , 1963,
. 1.
,

. Studia Balcanica, Sofia 1973, nr. 7, 97120.
Avramovski 2., The international Isolation of Yugoslavia: An
Objective of German Foreign Policy in the PeHod from 19331939.
u zbor., The Third Reich and Yugoslavia 19331941, 259277.
Avramovski Zivko, Juhoslovanska vlada a navrhy na pretvoreni
male dohody v univerzalni obranny pakt Slovansky prehled, Pra
ha 1965, 5, 297304.
Avramovski Zivko, Le guvernement Yougoslave, les negtistions
du traite sovieto-roumain dassistance mutuelle et la chute de Titu-
lescu. u: Revue des etudes sud-est europeenns, Bucureti 1966, 34,
492512.
Avramovski Zivko, Italijanska ekonomska penetracija, u Alba
niji, u zbor. Istorija XX veka V. Beograd 1963. 137224.
Avramovski Zivko, Prilog pitanju istorije Albanije izmeu dva
svetska rata Albanoloka istraivanja, Pritina 19651966, 3,
113150.
Avramovski Zivko, Italijanska okupacija Albanije i dranje ju-
goslovenske vlade. Istorijski glasnik 1963. 1, Beograd 1936. 338.
Avramovski Zivko, Izvetaj Urlicha von Hassella putu u Beo
grad i Zagreb u poetku novembra 1940; Historijski pregled, Zagreb
1963. nr. 2. 138141.
Avramovski Zivko, Kontrbut studimit t historis s Shqipris
n periodhn midis dy luftave botrore Gjurmime albanoloqiike,
Prishtine 1968, n. 2.
Avramovski Zivko, Nastojanja Nemake da odvoji Jugoslaviju
od ehoslovake i Rumunije putem zbliavanja sa Maarskom 1933
1936, u zlbor. ehoslovensko a Jugoslavija, Zdejin ehoslovensko-Ju-
goslavskijih vztakov, Bratislava 1968, 285300.
Avramovski Zivko, Pitanje podele Albanije u razgovorima Sto-
jadinovi ano januara 1939. i stav nekih diplomatskih i vojnih
linosti. Godinjak pokrajinskog dravnog arhiva. I. Pritina,
1965.
Avramovski Zivko, Pitanje sovjetsko-rumunskog pakta, pad Ti-
tuleskua i posledice za rumunsku spoljnu politiku, u Istoriji XX
veka, VII, Beograd 1965.
394
Avramovski Zivko, Prilog pitanja italijansko-albanske iredenti
stike propagande na Kosovu i Metohiji u vreme minhenske krize i
okupacije Albanije. Istorijski glasnik, 1964, nr. 23. Beograd.
Avramovski Zivko, Pitanje uea Jugoslavije u vojnim sankci
jama protiv Italije za vreme italijanske agresije na Etiopiju (1935
1936), JlC, br. 1/1964. Beograd.
Avramovski Zivko, Pokuaj formiranja neutralnog bloka na Bal
kanu (septembardecembar 1939) u VIG nr. 1A970. 153171.
Avramovski Zivko, Politika velikih sila na Balkanu 19331939,
u zbor. Politiki ivot Jugoslavije 19141945, Beograd 1973.
Avramovski Zivko, La politique anglaise envers lAlbanie (1918
1924), Balcanica, Beograd, 1973, vol. 4.
Avramovski Zivko, Problem Albanije u jugoslovensko-italijan-
skom sporazumu od 25. III 1937. qod. Historijski preqled, god. IX,
Zagreb 1963, nr. 1, 1931.
Avramovski Zivko, Romania si Conferentele Balcanice (1930
1934), u Zborniku radova. Probleme de politica externa a Romaniei
19191939, Bucureti 1971, 111170.
Avramovski Zivko, Sukob interesa Velike Britanije i Nemake
na Balkanu uoi drugog svetskog rata, Zbornik, Istorija XX veka II,
Beograd 1961, 5162.
Avramovski Zivko, Stav jugoslovenske vlade prema minhen-
skom sporazumu, u: u -
, 1980, 4764.
Avramovski Z., Attempt to form a neutral bloc in the Balkans
(September December 1939), Studia Balcanica, nr. 4, 1971. 123
153.
Avramovski Zivko, Uticaj jugoslovensko-bugarskog pakta od 24.
januara 1937. godine na odnose izmeu lanica Balkanskog sporazu
ma, JlC 2, 1965, 320.
Avramovski Zivko, Rynska krize r. 1936. a Jugoslavie. Slo-
vansk prehled, Praha 1969, 4, 484491.
Avramovski Zivko, Yugoslav-Bulgarian Perpetual Friendship
Pact of Januaru 24. 1937. u: Canadian Slavonie Papers, Otava 1969,
3, 304338.
Avramovski Zivko, Ekonomski i politiki ciljevi nemakog izvo
za naoruanja u balkanske zemlje uoi drugog svetskog rata, u: Voj-
noistorijski glasnik, 1972, 2, 6188. Objavljeno i na bugarskom je
ziku u: Studia Balcanica, Sofija 1973, VII, 97119.
Avramovski Zivko, Pretvaranje Francuske kompanije borskih
rudnika u nemako akcionarsko drutvo, u: Bor i okolina, knj. 1. Mu
zej rudarstva i metalurgije, 1973, 189208.
Avramovski Zivko, Stanovisko Anglicka k projektu paktu vz-
jomnej pomoi medzi Francuzskom a Malou dohodou, u: Historick
asopis, Bratislava 1974, 3. 419438.
395
Avramovski Zivko, Engleska pitanje Balkanskog pakta 1930
1933, u Zborniku, Svetska ekonomska kriza 19291934. i njen odraz
u zemljama Jugoistone Evrope, Beograd 1976, 101146.
Avramovski Zivko, Antisovjetski stav jugoslovenske vlade i za
padne sile 1935. godine, u, Istorijski zapisi, Titograd 1975, 34,
509538. Objavljeno i u Vybran kapitoly z dejin europskych so-
cialistickych krajin, Bratislava, Veda 1975, 201229.
Avramovski Zivko, Otkaza zbrojenia v juhoslovensko-nemec-
kch vztahoch roku 1939. u: Slovansk studie, Bratislava 1975, XVI,
195228.
Avramovski Zivko, Interesovanje Nemake za Trepu uoi
drugog svetskog rata, u Zborniku, Radnika klasa K. Mitrovice i
okoline u radnikom pokretu, Kosovska Mitrovica 1979. 227241.
Avramovski Zivko, Balkanske zemlje i vojna pobuna u Grkoj
marta 1935, u: Vojnoistorijski glasnik, 1977, 3. 5982.
Babioi Ion, La solidarit des forces antifascistes de Roumanie
avec la lutte mene dans les Balkans contre le fascisme et contre la
guerre, u: Revue des tudes sud-est Europennes, Bucureti 1976,
XIV, 4, 679698.
Batovski H., La dsagrgation de lEntente Balkanique (1939
1940), Studia Balcanica, nr. 4, Sofija 1971, 153169.
Batovski Henrfik, Pour une alliance balkanque en 1941, u: Revue
dhistoire de la deuxime guerre mondiale, 19 1969, nr. 74 Avril,
116.
Baran D, Rezistenta in Grecia 19401944, u: Anale de istorie,
1969, nr. 3, 6169.
Berend I. Rnki Gy, Die Deutsche wirtschaftliche Expansion
und das Ungarische Wirtschafsleben zu Zeit des zweiten Weltkrieges
u: Acta Historica V, Budapest 1958, 313359.
Berend I. Rnki Gy, German-Hungarian Relations Following
Hitlers Rise to Power 19331934, u: Acta Historica VIII, Budapest,
196, 313348.
Berndt R., Wirtschaftliche Mitteleuropaplne des deutschen Im
perialismus (19261931), u: Grundfragen der deutschen Aussenpo-
litik seit 1971 (red. G. Zeibura), Darmastadt 1975, 305334.
Berov Lben, Les rapports conomiques entre la Bulgarie et
lItalie la veille de la Seconde guerre mondiale, u: Studia Balcanica
7, Sofia 1973, 129136.
,
(19191939) : ,
I, , 1972, 295322.
,
, 19291944, :
. 1, , 121222.
Berov Luben, The withdrawing of Western capitals from Bul-
garia on the Eve of the Second World War, u: Studia Balcanica 4,
Sofija 1971, 225256.
396
Blair R. Holmes, Europe and the Habsburg Restauration 1938 in
Austria, u as. East Europ Quart, Vol. IX nr. 21 1975, 173184.
Bloch Ch, Les relations anglo-allemandes de laccord de Munich
a la dnonciation du traite naval de 1935, u: Revue dHistoire de la
deuxime guerre mondiale, 5, 1955, 5165.
Biber Duan, Knez Pavle u britanskoj konfinaciji, u: SP, Za
greb 1976, IIIII, 1946.
Biber Duan, Britanske ocjene Stojadinovia i njegove politike,
Zbornik, Faizam i neofaizam, Zagreb 1976, 265277.
Biber Duan, Koevski Nemci med obema vojnama, u: Zgodo-
vinski asopis, Ljubljana 1963, XVII, 23-42.
Biber Duan, Die jugoslavisch-deutschen Beziehungen von 1933.
bis 1941. u knjizi, Deutschland Jugoslawien, Sonderdruck aus
dem Internationalen Jahrbuch fr Geschichtsunterricht, Band, 9,
1963/64, Braunschweig 1961, 3040.
Biber Duan, Niemiecka V kolumna w Jugoslawii, u: Iredenta
niemiecka w Europe Srodkowej i poudniowo-wschodnej prezd 11
wojna swiatowa, Katowice Krakow 1970, 191211.
Biber Duan, Britanci Stojadinoviu i Minhenu u: -
u , -
je 1980, 341364.
Bireb Duan, padu Stojadinovieve vlade, u zborniku: Istorija
XX veka, VIII, Beograd 1966.'
Biber Duan, Pierwsze reakcie sir Nevilea Hendersona na po-
lityka krola Aleksandra w stosunku do niemiec hitlerovskih, u: Stu-
dia Historica Slavo Germanica, Poznan 1972, 154157.
Biber Duan, Predgovor u: Milan Stojadinovi, Ni rat ni pakt,
Rijeka 1970, VIIXXXV.
Biber Duan, Pregled izvora za pitanje jugoslovensko-nemakih
odnosa 19331941, u: JI, Beograd 1963, 1. 5972.
Biber Duan, Ustae i Trei Rajh, Prilog problematici jugoslo
vensko-nemakih odsnosa 19331939, JI 2/1964, 3756.
Biber Duan, Zunanjepolitina konstelacija v asu Ustanovnega
konqresa KPS, u: Prispevki za zqodovino delavskeqa qibanja, Ljub
ljana 1967, 12, 355364.
,
, u: Actes du Premier Congrs international des Etudes Bal
kaniques et Sud-st europennes. Sofija 1970, 203212.
Bystricky Valerian, Nove tendencie v zahraninej politike bal-
kanskyh statov zaiatkom 30. rokov, u: Slovanske Studie X, Brati
slava 1968. 113153.
,
19361938, u: Studia Balcanica 7, Sofija 1973, 273
284.
Bystricky Valerian, Zu den Frangen der Beziehungen Bulga
riens zu den Grossmachten in den Jahren 19361938. Studia Bal
canica, Sofija 1971, nr. 4, 99121.
397
Boban Ljubo, Britanija i Hrvatska seljaka stranka 19391945,
u: CSP, Zagreb 1978, III, 518.
Boban Ljubo, Oko Maekovih pregovora s grofom anom, u: Is-
torija XX veka. T. VI, Beograd 1964.
Boban Ljubo, Sastanak V. Maeka s knezom Pavlom i M. Stoja-
dinoviem, u: SP, Zagreb 1970, II, 181212.
Boban Ljubo, Zagrebake punktacije, u: I storija XX veka, T. VI,
Beograd 1964.
Bloch Charles, Die Wechselwirkung der Nationalsozilistischen
Innen-und Aussenpolitik (19331939) u: Hitler Deutschland und die
Mchte, Dsseldorf 1976. 205221.
. H., -
, : , 1962, nr. 1.
. . .,
1940 . : . , 1961, . 5.
Bodensieck : Die Politik der Zweiten Tsechoslowakischen Re
publik (Herbst 1938 Frhjahr 1939), Zeitschrift fr Ostfor
schung VI, Marburg 1957. 5471.
.,
, :
, . II, 1966, 276283.
., , :
,
- , 1967, 131134.
Brandes Detlef, Die Politik des Dritten Reiches gegenber der
Tschechoslowakei, u: Hitler Deutschland und die Mchte, Dssel
dorf 1976, 508523.
Breccia Alfredo, Le potenze dellasse e la neutralita della Jugo-
slavia alla vigilia della II guerra mondiale (FebbraioSettembre
1939), u: The Third Reich and Yugoslavia 19331945, Belgrade 1977.
107131.
Broszat Martin, Betrachtungen zu Hitlers Zweitem Buch, u:
Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte, 9, 1961.
Broszat Martin, Deutschland Ungarn Romnien. Entwick
lung und Crundfaktoren nationalsozialistischer Hegemonial-und
Bndnispolitik 19381941, u: Hitler Deutschland und die Mchte,
pp. 524563.
Broszat Martin, Die Eiserne Garde und das Dritte Reich, u: Po
litische Studien 9 1958, 628636.
Broszat Martin, Soziale Motivation und Fhrer-Bildung des
Nationalsozialismus. Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte, XVIII,
October 1970, 392409.
Broszat Martin: Das Sudetendeutsche Freikorps, u: Viertel
jahrshefte fr Zetigeschichte, 9, 1961, 3049.
Botz Gerhard, Schuschniggs geplante Volksbefragung und
Hitler Volksabstimmung in sterreich. Ein Vergleich. U: Ansch
luss 1938, Wien, 220243.
398
Brown M., The Third Reichs Mobilization of the German Fifth
column in Eastern Europe, u: Journal of Central European Affairs,
July 1959, Vol. XIX, 128148.
Broucek Peter, Die militrische Situation sterreich und die
Entestehung der Plne zur Landerverteidigung, u: Anschluss 1938,
pp. 135163.
Brgel J. W., Eine zerstrte Legende um Hitlers Aussenpolitik,
u: Vierteljahrschef te fr Zeitgeschichte, 5, 1957.
Brgel J. W., German Diplomacy and the Sudeten Question
before 1938, u: International Affairs, 37, 1961.
Brgel J. W: Das sowjetische Ultimatum an Rumnien im Juni
1940, u: Vierteljahreschef te fr Zeitgeschichte II 1963, 404417.
Burks Richard V: Two Teleki Letters, u: Journal of Central
European Affairs, 7, 1947/48, 6873.
. A.,
19331935 . .
, 1975,
320.
Bullock Alan, The German Communiste an the Rise of Hitler,
u zborniku: The Third Reich, London 1955, 504551.
Bunescu Tr. Starea de spirit $i manifesta\ii de protest aie mase-
lor populre din Bratov i Sibiu mpotriva dictatului de la Viena,
Analele I. S. I. S. P. de pe ling C. C. al P. C. R., 1966, nr. 1, 4354.
Burdick Charles: Operation Cyclamen. Germany and Albania
19401941, u Journal of Central European Affairs, 19 (1959/60),
2331.
Burdick Charles, LAce Rome Berlin et la campagne italo-
-grecque 19401941, u: Revue historique de L,Arme, 16, 1960, nr.
3, 7186.
Campbell C. John, American Diplomacy and the German Drive
into Southeastern Europe, 19391941, u: I-er Congres International
des Etudes, Balkaniques et Sud-st-Europeennes, Sofia, 26. VIII1.
IX 1966.
Calafeteanu I. Considrations sur le Bloc balcanique des neutres,
Studia Balcanica, 7, Sofia 1973, 415418.
Campus Eliza, Aspecte aie politicii externe a Romniei n etapa
postmnchenez (octomvrie 1938 aprilie 1939), u: Studii $i ma
teriale de istorie contemporan, Bucuresti 1956.
Campus Elica, Le Bloc des Neutres (septembredcembre 1939),
u: Studia Balcanica, 7, Sofia 1973, 269272.
Campus Eliza, Die Hitlerfasistischen Infiltration Rumniens
19391940, u: Zeitschrift fr Geschichtswissenschaft, Jg. 5/1957,
213228.
Campus Eliza, Le Bloc des Neutres (septembredcembre 1939),
1939), u: Studii revista de istorie T-24/1971. 4, 711733.
Campus Eliza, Nicolae Titulescu et la politique pour le maintien
de lintgrit territoriale de la Roumanie, u: Revue roumaine dhi
stoire, 1966, 3, 441470.
399
Campus Eliza, Politica externa, a Romiei in perioda dintre cele
doua razboaie mondiale u: Studii si articole de istorie, X, Bucureti
1967, 119153.
Campus Eliza, Les Relations roumaino-yugoslaves dans le con
texte des pressions xercites par la Troisime reich, u zborniku: The
Third Reich, 84106.
Campus Eliza, Tratativele diplomatice n preajma dictatului de
la Viena (Aprilie august 1940), u: Studii Rev. Istorie, Bucureti X,
1957, 3, 167195.
Campus Eliza, Le rle de la Roumanie Dans la dsagrgation de
la Ptite Entente, u: Nouwelles etudes dhistoire, Bucurest 1955.
Castellan Georges, Aspect Militaire de Anschluss, u: Revue
dHistoire moderne contemporaine, 1, 1954, 6179.
Castellan Georges, Les Balkans dans la politique franaise face
la roccupation de la Rhenanie, Studia Balcanica 7, Sofia 1973,
3344.
Cataciuc T. Anschluss-ul i consecin\ele sale politice asupra con-
tinentului europen, u: Analele I. S. P. 1968, nr. 23, 6568.
Chiper Ioan, Lxpansion conomique de lAllemagne dans les
Balkans; Objectifs, Metoodes, Resultats (19331939) u: Studia Bal
canica 7, Sofia 1973, 121128.
Chiper I., Rela\ile romno-germane in 1933, u: Studii, 1969, nr.
4, 715735.
., -
1939 , u: Les grandes puissances et les
Balkans a la veille et au dbut de la deuxime guerre mondiale. 1937
1941. Conference iternationale, Sofia, 2126 avril 1971. Sofia 1973.
Cetre for Soviet and east european Studies, St Antonys College,
Oxford, Papers East European Economics, 28. marta 1973, 2530.
Cliadakis Harr, The Political and diplomatie Background to the
Metaxas Dictatorship 19351936, u: Jour. con. hist. V-14, nr. 1. Ja-
nuary 1979, 117139.
Constantinescu Nikolai, Les contradictions economigue franco-
-allemandes et anglo-allemandes en Roumanie la veille de la Se
conde Guerre mondiale, U: Studia Balcanica 7, Sofia 1973, 9196.
Cliadakis H. Neutrality and War in Italian Policy 19391940. u:
Jour. cont. hist. Vol. 9, 3t july 1974, pp. 171190.
Collotti Enzo, Penetrazione economica e disgregacione statale:
Promesse e conseguenze dellaggressione nazista alla Jugoslavia, u:
The Third Reich and Yugoslavia 19331945. Belgrade 1977, 278
312.
Collotti Enzo, Il ruolo dlia Bulgaria nel conflitto tra Italia e
Germania per il nuovo or dine Europeo, u: Studia Balcanica, Sofija
1973, 7, 177205.
Conkov Svetozar, The british Policy of Guarantees and Greece
(MarchApril 1939) u: Studia Balcanica 4. Sofija 1971, 187202.
400
Constantinescu N. Chiper I., Les contradictions conomiques
franco-allemandes et anglo-allemandes en Roumanie la veille de
la seconde guerre mondiale, u: Les grandes puissances et les Bal
kans la veille et au dbut de la deuxime guerre mondiale 1937
1941. Conference internationale, Sofia, 2126. avril, Sofira 1973.
Cvetkovi Dragia: Prince Paul, Hitler and Saloniki, u: Inter
national Affairs, 27 1951.
Cvetkovi Dragia, Le coup detat Yougoslave de 1941. u: Hom
mes et Mondes, Juli 1954. 522575.
Cvijeti Leposava, The Ambitions and Plans of the Third Reich
ivith Regard to the Integration of Yugoslavia into its so-called Gross-
wirtschaftsraum, u: The Third Reich and Yugoslavia 19331945,
Belgrade 1976, 184196.
Cvijeti Leposava, Prodaja naoruanja kao metod ekonomskog
i politikog pritiska nacistike Nemacke na Jugoslaviju, u: zbor.
Istorija XX veka, XIII, Beograd 1975, 171254.
ali Eduard, Trei Reich i drugi svjetski rat u dananjoj histo
riografiji, u zbor. Simpozij Drugi svjetski rat i mir meu narodima,
Zagreb 1970, 1368.
. H. 1933
1938 . ,
. 25 . 1958, 4148.
. . -
, , 1959,
. 1.
. . -
;
, . 16, . 1955.
. . -
1938 1939 . :
, 1972.
. . -
1940 . :
. 1968, 96221.
. . -
, , ( 1939) :
, 4,
1975, 85156.
. .
, ;
, 1968, 96
174.
ulinovi Ferdo, La politique de lItalie et les divergences ger
mano-italiennes dans les Balkans, u; Studia Balcanica 7, Sofia 1973,
1318.
ulinovi Ferdo, Hitler et la Yugoslavie, u istom zborniku, 145
162.
ulinovi Ferdo, Kako i zato su osovinske sile raskomadale Ju
goslaviju, u zborniku; Simpozij Drugi svjetski rat i mir meu naro
dima, Zagreb 1970, 107121.
Damjanovi Pero, Borba Komunistike partije Jugoslavije pro
tiv faizma u svetlosti meunarodnog antifaistikog pokreta do 1941.
u zbor: Prilozi za istoriju socijalizma 10, Beograd 1976, 364.
Damjanovi Pero, Meunarodni radniki pokret izmeu dva
svetska rata, u zborniku: Iz istorije Jugoslavije 19161945, Zbornik
predavanja, Beograd 1958, 112146.
Damjanovi Pero, Komunistika internacionala, u: Meunarodni
radniki pokret, Beograd 1969, 2, 7595.
Damjanovi Pero, Peta zemaljska konferencija u svetlosti pri
premanja Komunistike partije Juqoslavije za ustanak, u: JI, Beo
grad 1969, 12, 6993.
Damjanovi Pero, Sedmi kongres Komunistine iternacionale in
Komunistina partija Jugoslavije, u: Komunist, teoretina priloga,
Ljubljana, april maj 1976, 540.
Daneva-Michova, Hrisina, La Grande Bretagne et lexpansion
conomiqu de lAllemagne Hitlerienne en Bulgarie aprs IAnsch
luss et Munich. Etudes Balkaniques 2, Sofia 1872, 8497.
- Xp.
(1934 ) :
, 1974. 293306.
- . JI.
-
,, : , . I, 1972, 641
648.
Dek Ladislav, Ceskoslovenska-juhoslavansk vztahy v ase
Mnichova, u: u -
, 1980, 7598.
,
19371938. u: Studia Balcanica
7, Sofia 1973, 311320.
Deak L. Ladislav, Jugoslavska politika v ase Mnichova, asopis
Matice moravske, 1973, Brno, nr. 34.
,

30- , u zborniku: The Third Reich and Yugoslavia
19331945, Belgrade 1976, 171183.
Deak Ladislav, pitanju normalizacije politikih odnosa Jugo
slavije prema SSSR u godinama 19331936, u: Istorija XX veka,
IX, Beograd 1968, 245293.
Deakin F. W. Anglo-French Policy in Relation to South-East
Europe, 19361939, u: Les relations franco-britaniques de 1935
1939, Paris 1975, 6391.
Dedijer Vladimir, Anti ivota, The nazi eastern Policy and
Yuqoslavia, u: The Third Reich and Yugoslavia 19331945, Belgrade
1977, 313330.
49
Deyanowa Milka, Strukturwandlungen in der landwirtschaftli
chen Produktion und Aussenhandel Bulgariens
}
u: Leipziger Viertel
jahrschrift fr Sdosteuropa, 2. JG. 1938, 4, 274285.
Deyunowa Milka, Die Wirtschaftspolitik Bulgariens seit 1930,
isti asopis, 3. JG. 1939, 1, 99116.
Deutsch R. The Foreign Policy of Rumania and the Dynamics of
Peace 19321936. u: Revue roumaine dhistoire, 1966, nr. 1, 121132.
Deutsch R. La Roumanie et le problme des Detroits Mon-
treaux en 1936, u: Revue roumaine dhistoire, 1967, nr. 1. 3956.
Dietrich Erich, Grossdeutschland und Sdosteuropa, u: Leipzi
ger Virteljahrschrift fr Sdosteuropa, nr. 4, 1939.
Drechsler Karl, Die sdosteuropische Lnder in den Europa
plnen der faschistischen deutschen Monopolbourgeoisie 1940/41, u:
Studia Balcanica 7, Sofia 1973, 2532.
, ,
19341939 . . . ,
64. 1976, 235323.
.
Etudes Balkaniques, 23, Sofia 1974,
6487.
, -
: 1973, . 6, 3949.
Dimitrov Ilo, Lopposition bourgeoise non-fasciste et, lorienta
tion de la politique extrieure de la Bulgarie, u: Studia Balcanica 4,
Sofija 1971, 257277.
Dimitrov Ilo, Lopinion publique bulgare et lorientation de la
politique extrieure de la Bulgarie la veille de la Seconde Guere
mondiale, u: Studia Balcanica 7, Sofia 1973, 257268.
Edwards A. C: The Impact of War on Turkey, u: International
Affairs 22, 1946, 389399.
Dlffer Jost, Zum decision-making process in der deutschen
Aussenpolitik 19331939, u: Hitler Deutschland und die Mchte,
Dsseldorf 1976, 186203.
Eichholtz D. und Hass G., Zu den Ursachen des Zweiten Welt
krieges und den Kriegszielen des deutschen Imperialismus, u: Zei
tschrift fr Geschichtswissenshaft, Berlin, 7/1967, 1148-1170.
Eichholtz Dietrich, Probleme einer Wirtschaftsgeschichte des
Faschismus in Deutschland, u: Jahrbuch fr Wirtschaftgeschichte,
1963, 3.
Engelberg Ernst, Zur westdeutschen Theorie der verpassten
Gelegenheiten in der faschistischen Aufrstung, u: Der deutsche
Imperialismus und der zweite Weltkrieg, Band 3.
Eric Roman, Munich and Hungary-an Overview of Hunagarian
Diplomacy during the Sudeten Crisis, u: East, Europ. Quart, vol.
VIII, nr. 1, March 1974, 7197.
26*
Ferenz Tone: Nazi Occupation System in Slovenia, u: Les syste-
mes doccupation en Yougoslavie (19411945), Belgrad 1963, 47
----133.
Ferenc Tone, The Interests of the Third Reich in Slovenia in the
Sjpring of 1941, u: The Third Reich and Yugoslavia 19331945, Bel
grade 1977, 502516.
Freund M. Hitlers Aussenpolitik, ihre Gestalt und ihre Lehren
fr Gegenwart, u: Aussenpolitik, 6, 1955, 413419.
Fischer Wolfram: Die Wirtschaftspolitik des Nationalsozialismus
---- Schriftenreihe der Nieder schsischen Landeszentrale fr Poli
tische Bildung, Zeitgeschichte Heft 13, Lneburg 1961.
Fodor M. W. The Austrian Roots of Hitlerism, u: Foreign
ffairs, XIV, July, 1936, 685691.
Forgarsi G., Die Rolle Siebenbrgens im Wirtschaftsleben Un
garns u: Ungarisches Wirtschafts Jahrbuch 1941. Budapest 1941.
3350.
Fomin W. T. Das geheime Reichskabinett und seine Rolle bei
der Vorbereitung des Aggressionskrieges durch das faschistische
Deutschland (19331939), u: Der deutsche Imperialismus und der
z'UJeite Weltkrieg, Band 2.
. . -
(19371941) : 1957. . 6,
2849.
Frster Gerhard, Groehler Olaf, Paulus Gnther, Zum Verhlt
nis von Kriegszielen und Kriegsplanung des faschistischen deutschen
Imperialismus, u: Zeitschrift fr Geschichtswissenschaft, 12, 1964,
2848.
Frster Gerhard, Der Barbarossa-Plan in Politik und Krieg
fhrung Hitler-Deutschlands 1940/41, u: Zeitschrift fr Geschich
tswissenschaft, VII, 1959, 529552.
Frster Gerhard, Der berfall Hitler-Deutschland auf jugosla-
tuien und Griechenland im Frhjahr 1941. u; Militrwesen. Zeitsch
rift fr Militrpolitik, Militrheorie und Militrtechnik, 5, 1961,
358367.
Frster Gerhard, und Helmut Otto: Zur Koalitionskriegsfhrung
des deutschen Imperialismus im Ersten und Zweiten Weltkrieg, u:
Militrs-wesen. Zeitschrift fr Militrpolitik, Militrtheorie und Mili
trtechnik, 6, 1963, 15121528.
Franges Otto: Die Donaustaaten Sdosteruopas, und der deut
sche Grosswirtschaftsraum, u: Weltwirtschafliches Archiv, 53, 1941,
I, 284320.
Frauendienst Werner: Jugoslawiens Weg zum Abgrund u:
Schriften des Instituts fr aussenpolitische Forschung, Heft 88, Ber
lin 1941.
Franzei E. Die Politik der Sudetendeutschen in der Tschechoslo-
eahei 19181938, u: Die Deutschen in Bhmen und Mhren, hrsg.
von H. Preidel, Grfelfing 1950, 333372.
Friedman Philip, The Welfare Costs of Bilateralizm, German-
-Hungarien Trade 19331938, u as: Explorations in economic Hi-
story, vol. 13, nr. 1, januar 1976, New York 1976, 113124.
Fischer Allan, The German Trade Drive in South-Eastern Eu
rope, u godinjaku: International Affairs XVIII, London 1939, 143
170.
Fischer Allan, Die Bedeutung der Versorgung Deutschland mit
pflanzlichen lrohstoffen, u: Lepziger Virteljahr Schrift fr Sdosteu
ropa, nr. 3, 1939.
Fischer Galati S. Fascism in Rumania, u: Native Fascizm in the
Successor States. Santa Barbara 1971.
Gaea Nikola, The Germans in the Agrarian Reform and Land
Ownership Patterns in the Vojvodina Province during the Period
from 1919 to 1941. U: The Third Reich and Yugoslavia 19331945,
145170.
Gavril Sarafolean, Apararea independentei na\ianale obiec-
tiv major al politicii externe a Romniei conjuunctura interna-
tional a anilor 19331937, u: Revista muzeelor monumentelor
No. 2, Bucureti 1980, 718.
H. -
(19381941) , - ,
I, 1972, 391433.
.
(. 1938 . 1939)
. , 61, . III. 1968, 129182.
.
1940 . 1969. 6, 5873.
.
(19391941) .
LXIII, . III, 1971, 301341.
Geyer Michael, Militr, Rstung und Aussenpolitik. Aspekte
militrischer Revisionspolitik in der Zwischenkriegszeit, u: Hitler
Deutschland und die Mchte, Dsseldorf 1976, 239249.
,
, u .
, 1972.
Giurescu D. La diplomatie roumaine et le pacte des Quarte 1933,
u: Revue roumaine dhistoire, 1969, nr. 1, 77102.
God Agnes, Horthy-magyarorszg szerepe a harmadik biro-
dalom Jugoszlvia elleni terveinek realizsaban, u: The Third Reich
and Yugoslavia 19331945, Belgrade 1977, 197220.
Golf A. Die Beziehungen der deutschen Landwirtschaft zum
Sdostraum, u as: Leipziger Vierteljahrschrift, Jg 1/1938. nr. 4,
2129.
Gossweiler Kurt, Die Balkanpolitik Nazideutschlands im Spie
gel der Zeitschrift Europische Revue 19381939, u: Studia Balca
nica 7, Sofia 1973, 329338.
Gri Gojko, Poslednji rumunsko-nemaki privredni sporazum,
u asopisu, Jugoslovenski ekonomist, Beograd 1939, nr. IV/6, 428
430.
Gross Hermann, Staatschandel und Volkswirtschaft in Sdos
teuropa, u asopisu: Staatenwirtschaft. Snd Beilage zur Zeitschrift
fr Geopolitik, Heidelberg, Jg. 14. 1937, H. 11. 957968.
Gross Hermann, Vanost jugoistone Evrope za njemaku vanj
sku trgovinu, u asopisu: Ekonomist, 3, Zagreb 1937, 249-253.
Grsser Dieter, Die nationalsozialistische Wirtschaft, u: Das ar
gument, Jg. 1965, nr. 32.
Gorssweiler K. Der bergang von der Weltwirtschaftskrise zur
Rstungskonjunktur in Deutschaland 1933, bis 1934. u: Jahrbuch fr
Wirtschaftsgeschichte, 1968, T. 2.
Gruchmann Lothar: Die verpassten strategischen Chancen der
Achsenmchte im Mittelmeerraum 1940/41, u: Vierteljahrshefte fr
Zeitgeschichte, 18, 1970, 456475.
, -
1939 . u: Studia Balcanica 7, Sofia 1973,
359364.
.
. , 1967,
6, 333.
Hammer Karl Heinz, Die Auslandsverschuldung Sdosteuropas,
u as: Leipziger Vierteljahrschrift fr Sdosteuropa, 2. JG. nr. 4,
Januar 1939.
Haas Hanns, Die Okupation sterreichs in den internationalen
Beziehungen, u: Anschluss 1938, 1643.
Haas Hanns, sterreich und das Ende der kollektiven Sicher
heit. Zur Rolle der franzsischen und sowjetischen Politik der Fri-
denssicherung in bezug auf sterreich, u: Das Juliabkommen von
1936, Wien 1977, 1152.
Haas Karl, Zum Problemkomplex Wirtschaftsverbnde und
Stndestaat u: Das Juliabkommen von 1936, 328342.
Haslam Jonathan, The Soviet Union and the Czechoslovakian
Crisis of 1938, u as: Jour. Cont. Hist. Vol. 14, nr. 3, July 1979, 441
462.
Hass Gerhard, Der Einfluss der freundschaftlichen Gefhle der
Volker Jugoslawiens fr die Sowjetunion auf die Entscheidungen
der faschistischen Fhrung am Vorabend des berfalls auf Jugosla
wien, u: The Third Reich, and Yugoslavia, Belgrade 1977, 7183.
Hauner Milan, Did Hitler want a world dominion, u as. Jour,
con, ist, V-13. No 1. 1978, 114.
Hegemann M. Die wichtigsten Faktoren der faschistischen S
dost-Europapolitik bis zum berfall an die Sowjetunion, u Rsums
des communications, Histore (XX-e sicle), 1-er Congres Internati
onal des etudes balkaniques et sud-esteuropeennes, Sofia, 1966.
Hegemann M. Die ungarisch-rumnische Grence und die Politik
des deutschen Imperialismus im Jahre 1940, u: Jagrbuch fr Ge
schichte der UdSSR und der Volksdemokratischen Lnder Europas,
1966, 5595.
Hajek Milo, Novotny Josef, Munich, politique et arme tche-
voslovaque u: Revue dhistoire de la deuxime guerre mondiale,
1963, Nr. 52.
Harna Josef, Komunistika strana eskoslovenska v boji proti
Mnichovu, u: u -
, 1980, 217256.
Henke Josef, Hitlers England Konzeption Formulierung und
Realisirungsversuche, u zbor: Hitler Deutschland und die Mchte,
Materialen zur Aussenpolitik des Dritten Reiches, Bonn 1976, 584
603.
Hildebrand Klaus, Hitlers Programm und seine Realisierung
19391942. u: Hitler Deutschland und die Mchte, Dsseldorf 1976,
6393.
Hildebrand Klaus, Innenpolitische Antriebskrfte der national
sozialistischen Aussenpolitik, u: Hitler Deutschland und die Mchte,
Dsseldorf 1976, 223238.
Hillgruber Andreas: Ungarn im Zweiten Weltkrieg, u: Bcher
schau der Weltkriegsbcherei, 31, 1959, 395404.
Hillgruber Andreas: Deutschland und Ungarn 19331944. Ein
berblick ber die politischen und militrischen Beziehungen im
Rahmen der europischen Politik, u: Wehrvissenschaftliche Rund
schau, 1959, 651676.
Hillgruber Andreas, Die Endlsung und das deutsche Ostimp
erium als Kernstck des rassenideologischen Programms des Nati
onalsozialismus, u: Hitler Deutschland und die Mchte, Dsseldorf
1976, 94113.
Hillgruber Andreas, Englands Place in Hitlers plans for World
Dominion, u: as. Jour. Con. Hist. V-9, No. 1, 1974, 522.
Hillgruber Andreas, England in Hitlers aussenpolitischen Kon-
ception, u asopisu; Historische Zeitschrift, Mnchen, Band 218, Heft
1, 1974, 6584.
Hillmann H. C. Comparative Strenght of the Great Powers, u:
Survey of International Affairs 19391946. The World in March
1939, London New York Toronto 1952.
,

, u Studia Balcanica 7, Sofia 1973, 245252.
Hofer Walther, Die Bedeutung des Weltpolitischen Dreiecks
Berlin Rom Tokio Fr die Entfesselung des Zweiten Weltkri
eges, u Zbor: Drugi svjetski rat i mir meu narodima, Zagreb 1970,
6983.
Hollingworth Clre, Bulgaria, u Zborniku radova: Hitler s Route
to Bagdad, London 1939, 159216.
407
DHoop J. M. La politique militaire de la France dans les Bal
kans de laccord de Munich au dbut de la seconde guerre mondiale,
u: Studia Balcanica, Sofija 1973, 7, 7989.
Hoppe Hans-Joachim, Deutschland und Bulgarien 19181945,
u: Hitler Deutschland und die Mchte, 604611.
M. -
.
- , Studia Historika, Nr.
24, Budapest.
X.
,
, . ,
1974, 329342.
Howard Harry, Turkey, the Soviet Union and Germany during
World War II, u: Department of State Bulletin 472, 1948, 6378.
Hummelberger Walter, sterreich und die Kleine Entente. Im
Frhjahr und Sommer 1936, u: Das Juliabkommen von 1936, 84
103.
Hummelberger Walter, sterreich und die Kleine Entente. Im
letzten Halbjahr vor dem Anschluss, u: Anschluss 1938, 4467.
. M. ,
, , 1691, 3.
Incze . The Conditions of the Masses in Hungary during the
World Economie Crisis of 19291933, u: Acta Historiae academicae
Scientarum Hungaricae, 1954, III/12, 193.
Iordan-Sima Constantin, En marge dun livre sur la diplomatie
franaise dans lEurope centrale et orientale au cours des annes
19331938, u: Revue des Etudes sud-est Europenns, Bucuresti 1978,
XVI, 2, 337354.
.
, :
,
, 1967, 135139.
. . . .
(19331934) : , -
2, 1978, 324.
.
-
, : . , 1969, Nr. 6, 1950.
Jeftitch . La Politique Etrangre de la Yougoslavie, u: LEu
rope de LEst et du Sud-Est, Paris 1934, 91-106.
Jacobsen Hans Adolf, Zur Programmatik und Struktur der na
tionalsozialistischen Aussenpolitik 19191939, u: Beilage zur Wo
chenzeitschrift Das Parlament, nr. B-50/1967.
Jacobsen Hans Adolf, Die Grndung der Auslndsabteilung der
NSDAP 19311933, u: Gedenkschrift fr M. Ghring, Wiesbaden
1968.
408
Jagschitz Gerhard, Die Anhaltelager in sterreich, u: Vom Jus
tizplast zum Heldenplatz, Wien 1975, 128151.
Jagschitz Gerhard, Illegale Bewegungen whrend der Stndi
schen Ara 19331938, u: Revolutionre Bewegungen in sterreich,
Wien 1981. pp. 141162.
Jagschitz Gerhard, NSDP und Anschluss in Wien 1938, u: For
schungen und Beitrge zur Wiener Stadtgeschichte, nr. 2/1978, pp.
147157.
Jagschitz Gerhard, Der sterreichische Widerstand gegen das
Nationalsozialistische Regime 19381945, u: Zeitgeschichte als Auf
trag politischer Buldung, Wien 1979, pp. 6589.
Jagschitz Gerhard, Zwischen Befriedung und Konfrontation, u:
Das Juliabkommen von 1936, Wien 1977, pp. 156187.
Jedlicka Ludwig, Die Auflsung der Wehrverbnde und Italien
im Jahre 1936, u: Das Juliabkommen von 1936, 104118.
Jedlicka Ludwig, Die aussen und militrpolitische Vorgeschichte
des 13. Mrz 1938, sterreichische Militrische Zeitschrift, VI, Mrz-
-April 1968, 7784.
Jedlicka Ludwig, Gauleiter Josef Leopold (18891941), u: Ge
schichte und Gesellschaft. Gestschrift fr Karl R. Stadler zum 60.
Geburstag, Wiena 1974, 143161.
Jedlicka Ludwig, Bundesprsident Wilhelm. Miklas am 13. Mrz
1938, u: Mitteilungen des Instituts fr sterreichische Geschichtsfor
schung, LXXI, 1963, 483495.
Jedlicka Ludwig, Neue Forschungsergebnisse zum 12. Februar
1934, in sterreich, u: Geschichte und Literatur, 1965, 6987.
Jeli-Buti Fikreta, Prilog prouavanju djelatnosti ustaa do
1941, u: CSP, Zagreb, I/1969, 5591.
Fikreta Jeli-Buti, okolnostima proglaenja Nezavisne Dra
ve Hrvatske 10. travnja 1941, u: SP, Zagreb, IIIII/1971, 8796.
Juhsz Gyula: La politique extrieur de la Hongrie de 1939 a
1943, u: Revue dhistoire de la deuxieme guerre mondiale, 16, Avril
1966; 62, 1936.
Vera Kacarkova, Handelsbeziehungen zwischen Deutschland
und Griescheland in den 30-er Jahren des XX J. H. u as: Etudes
Balkaniques 3, Sofija 1976, 4360.
Kalbe Ernestgert, Zu den Etappen der Balkanpolitik des faschis
tischen deutsche Imperialismus, u: Revue des tudes sud-est Euro
pennes, Bucureti 1975, XIII, 3, 347352.
Kalbe Ernstgert, Bemerkungen zu den historischen Voraussetz
ungen der Sdosteuropapolitik des faschistischen deutschen Imperi
alismus, u: Les grandes puissances et les Balkans la veille et au
dbut de la deuxime gurre mondiale. 19371941. Confrence inter
nationale, Sofia, 2126 avril 1971, Sofia 1973 121128.
. . - -
( 1938 1939 .)
, . 2, 1973, 3251.
409
Kljakovi Vojmir, The German-italian agreement on Spheres of
influence in the Balkans: with particular reference to Yugoslavia,
u: The Third Reich, and Yugoslavia 19331945, Belgrade 1977,
132144.
Kljakovi Vojmir, Fenomen njemake politike prema Balkanu
19401941. u zborniku: Simpozij Drugi svjetski rat i mir meu na
rodima, Zagreb 1970, 8592.
Kitsikis Dimitri, La Grce entre lAngleterre et lAllemagne de
1936. a 1941, Revue Historique (julsept. 1967). 85116.
Kitsikis Dimi tri, L instauration de Georgs II de Grece (1935
1936) u as. Revue dHistoire diplomatique, Paris 1977, 12, 159
177.
Kneevi Radoje, Prince Paul, Hitler, and Saloniki, u: Interna
tional Affairs, 27, 1951, 3844.
Kneevi Radoje, Yugoslavia and the Last War, u: Eastern Quar-
terley, 7, 1951, 1925.
.,
, : -
, I, 1972, 497544.
. ., ,,
, :
, II, 1970, 189222.
, -
, : -
, 1959.
Koka V., Lagression fasciste du 7 avril 1939. contre lAlbanie,
Studia albanica, Tirana 1964, nr. 2.
Kolar-Dimitrijevi Mira, Movement of Labour Force between
the Third Reich and Yugoslawia (19331941) u: The Third Reich
and Yugoslawia 19331945, Belgrade 1977, 331362.
Konya S, To the Attempt to Establish Totalitarian Fascism in
Hungary 19341935, Acta Historica XV, Budapest 1969, 299334.
E. -
, : -
, I, 1972, 577589.
Kymen , Snmez Attila, The social and economic Beckgro-
und to Turkeys non-involvement in World War II, u: Studia Bal
canica 7, Sofia 1973, 387398.
Koutikov V. Le trait de commerce et de navigation bulgaro-
-soviete que du 5 janvier 1940, et ses rpercussions sur la politique
extrieure de la Bulgarie. Studia Balcanica 7, Sofia 1973, 367
370.
Kral Vaclav, eskoslovenska zahranini politika a Mnichov 1938,
u: u
, 1980, 2346.
Kral Vaclav, Die Tschechoslowakei und Mnchen, u: Zeitschrift
fr Geschichtswissenschaft 7, Sofia 1959, 2359.
410
Krizman Bogdan, Das Dritte Reich und Jugoslawien, Zbornik
naunih radova, Simpozij Drugi svjetski rat i mir meu narodima,
Zagreb 1972, 93106.
Krizman Bogdan, Italija u politici kralja Aleksandra i kneza
Pavla (19181941), u: CSP, Zagreb, 1/1975, 3398.
Krizman Bogdan, Italija u vanjskoj politici jugoslovenske dra
ve 19181941, u asopisu: Dometi, god. VI, Rijeka 1973, 1223.
Krizman Bogdan, Pristup Jugoslavije Trojnom paktu u proljee
1941. u: Zborniku pravnog fakulteta u Zagrebu Nr. 34, 1970, 377
404.
Krizman Bogdan, Odnosi Jugoslavije s Nemakom i Italijom
19371941, u: Historijskom zborniku, XVII, 227257.
Krizman Bogdan, Vanjskopolitiki poloaj Jugoslavije uoi Pete
zemaljske konferencije KPJ, u: Peta zemaljska konferencija KPJ
Zagreb, 1972, 127146.
Krizman Bogdan, Osovinske sile i Jugoslavija, u: JI, 34/1970,
128143.
Krizman Bogdan, Paveliev dolazak u Zagreb 1941, g. u: Zbor
niku istorijskog instituta Slavonije, sv. 1, 1963, 133223.
Krizman Bogdan, Jugoslavija i Austrija 19181938, u: SP,
1977, 1. pp. 524.
Krizman Bogdan, Malleteke kod V. Maeka. uoi napada na Ju
goslaviju u: SP, 11/1975, 152163.
Krizman Bogdan, Yugoslavias accession to the Tripartite Pact,
u: The Third Reich and Yugoslavia 19331945, Belgrade 1977, 399
422.
.
(. 1934 . 1939 .) : , 1975, 3, 3442.
Krger Peter, Hahn Erich, Der Loyalittskonflickt des Staat
ssekretrs Bernhard Wilhelm von Blow, in Frhjahr 1935. u: Viert.
Zeitg. 20. JG. 1972, 4 Heft. 390410.
Kvaek R. Nad Evropu zataeno, u Zborniku ehoslovensko a
Evropa 19331937, Praha 1966, 348349.
Khnl Reinhard, Uvjeti uspona i pobjede NSDAP, u zborniku
Faizam i neofaizam, Zagreb 1976. 98107.
Kvaek R., Podil eskoslovenska na jednnich Male Dohody a
Madjarska v letech 19361938. Historicky asopis, 1963, nr. 3.
itko ,
. U: Etudes historiques, Budapest 1970, 513-534.
Lacko Miklo, Ostmitteleuropischer Faschismus, u: Virtel-
jahrshefte fr Zeitgeschichte, 1973, 3951.
Laffan R. D. G., The Crisis over Czechoslovakia, January to Sep
tember 1938, u godinjaku; Survey of International Affairs 1938,
vol. II, London 1951.
LExpansion conomique allemande vers le sud-st, u Suppl
ment au bulletin quotidien, No 257, od 14. XI 1939, 38.
4 1 1
Lohmann Phillip H. Germany since the New Plan, u godi
njaku: World Affairs Interpreter, 7/19361937, London, 257272.
Loock H. D. Zur Grossgermanischen Politik des Dritten Rei
ches, u: Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte, 8/1960.
Ludwig Karl-Heinz, Strukturmerkmale nationalsozialistischer
Aufrstung bis 1935, u Wirtschaft und Rstung am Vorabend des
Zweiten Weltkrieges, Dsseldorf 1975, 3964.
Luka Duan, Uloga Balkana u osvajakim planovima Osovin
skih sila, u Zborniku: Znanstvena konferencija, Snage i putovi rata
i mira, Zagreb 1978. 200208.
Luka Duan, Intenziviranje nemakog prodora prema jugoisto
ku Evrope posle svetske ekonomske krize, u zborniku Svetska eko
nomska kriza, Beograd 1976, 6377.
Ltge F., An Explanation of the Economic Conditions which
Contributed to the Victory of Nationalsocialism, u: The Third Reich,
London 1955, 426435.
Magos Gyrgy, The Role of the British and American Impri
alistes in the Stabilisation of Horthy Fascism, Acta Historica II, Bu
dapest 1953, 161216.
.,
, : , 1963, . 6.
,
( 1939 1941) : Etudes
Balkaniques, 5, Sofia 1966, 2346.
, -
, : --
, I, 1972. 347371.
Manchev Krsto, La prparation diplomatique de Vadhesion de
la Bulgarie au Pacte Tripartite. U Zborniku: Etudes Balkaniques 6,
Sofija 1967, 5171.
,
1933. 1934, Studia Balcanica 6,
1972. 143164.
. ., -
, 19331937. : , 4/1968.
Manev Krsto, La visite du ministre des Affaires trangres du
III e Reich Neurat Belgrade, Sofia et Budapest juin 1937, u: Etu
des balkaniques, 1, Sofija 1971, 7693.
,
(19371939) Etudes Balkaniques, 1, So
fija 1964, 1129.
Manchev Krsto, Le Pacte bulgaro-Yougoslave de 1937. et lop-
inicn publique bourgeoise en Bulgarie et en Yougoslave, Etudes bal-
caniques 4, Sofija 1972, 8097.
,
, : Studia Bal
canica 7, Sofia 1973, 207209.
41 9
Manchev Krsto, Le Pacte bulgaro-yougoslave de 1937. et les
raports internationaux, Studia Balcanica 4,
,
1971, 3969.
Manne Robert, The British Dissension for Allance with Russia,
May 1939, u asopisu: Jour. Cont. Hist. V-9, nr. 3, July 1974, 326.
Marcu Nicolae, Din Istoricul economiei forestiere a Romniei
interbelice, u: Studii revista de istorie, Tom 24, 1971. nr. 4. Bucureti
1971, 777792.
Marjanovi Jovan, The German Occupation System in Serbin
in 1941. u: Les systmes doccupation en Yougoslavie 19411945,
Belgrad 1963, 263301.
.,
( 1936 1937 ), , . 3.
Markov Georgi, Die Kulturpropagande des Dritten Reich in Bul
garien: Kunst, Presse, Bcher (19341939), u: Etudes Historiques,
T. IX, pp. 225245.
., -
.
. . IV, . I, 1964, 299322.
Matichescu Olimpiu, La Defense patriotique organization de
masse du parti communiste roumaine pour la lutte contre la terreur
fasciste (19401944) u: Revue Roumaine dHistoire, Bucureti 1971,
X, 3, 505532.
, -
30- (19331940) . , 1967, . 3.
, -
19331934. . . (1971, . 4, 330.
.,
19381940, Studia Balcanica 7, 1973, 233240.
. .,
(1 28
1939 .) : ,
1972, 134156.
.,
: . ,
1953, 4, 318.
., -

, . , 1954, 1, 79111.
, ,

, , . .,
1972, 1, 641648.
Milenkovi Vladislav, Ekonomske krize i pojave faizma izmeu
dva svetska rata, u zborniku: Iz Istorije Jugoslavije 19181945, Beo
grad 1958, 97111.
413
Milosavljevi Petar, nekim aspektima delatnosti KPJ u peri
odu minhenske krize, u: u
, 1980, 327340.
., ,
(1618 1939 .) :
, 1963, 245259.
Mirkovi Nikola, Trgovinska politika dr. Schachta i jugoistona
Evropa, Ekonomist, Zagreb, God. II, julavgust 1936, Nr. 78,
303310.
Mitrovi Andrej, Deutschland und Jugoslawien 19191933, u:
Zborniku Filozofskog fakulteta XII-1, Beograd 1974, 567575.
Mitrovi Andrej, Ergnzungswirtschaft. teoriji jedinstvenog
privrednog podruja Treeg rajha i jugoistone Evrope (1933-1941),
u: Jugoslovenskom istorijskom asopisu, 34 1974, Beograd 1974,
542.
Mitrovi Andrej, II Terzo Reich egli interessi italiani in Jugo-
slavia 19391941, u: Limperialismo italiano a la Jugoslavia. Atti del
convegno italo-jugoslavo, Ancona 1416 Ottobre 1977, 353370.
Mitrovi Andrej, Ergnzungswirtschaft: The Theory of an inte-
grated economic Area of the Third Reich and Southeast Europe (1933
1941), u zborniku: The Third Reich and Yugoslavia 19331945,
Belgrade 1976, 745.
Mitrovi Andrej, Istorijski pogled na nemaku totalitarnu misao,
u: Gledita nr. 11, novembar 1970, God. XI, Beograd 1970, 1569
1581.
Mitrovi Andrej, Nemaka i italijanska tenja za Novim poret
kom i jugoistona Evropa, Istorijski glasnik, 2/1971, Beograd, 47
86.
Mitrovi Andrej, Konstinuitt und Diskontinuitt in der deut
schen Sdosteuropa-Politik 19141941, u: Balcanica VIII, Beograd
1977, 559572.
Mitrovi Andrej, Politische und wirtschaftlishe Beziehungen
Deutschlands und Jugoslawiens in der Zeit der Verstndigungspo
litik Stresemanns, u: Tradition und Neubeginn
/
Kln, Berlin, Bonn,
Mnchen 1974, 117140.
Mitrovi Andrej, Nemaki privredni prostor i jugoistona Evro
pa, u: Istorijskom asopisu (Istorijskog instituta) u Beogradu, knj.
XXI, Beograd 1974, 225240.
Mitrovi Andrej, Ratni ciljevi centralnih sila i jugoslovensko
pitanje, u: JI 12/1976, Beograd, 93128.
Mitrovi Andrej, Nacistika ideja velikog privrednog prostora i
jugoistona Evropa (1940), u: Zbornik Filozofskog fakulteta, XI-1,
Beograd 1970, 709733.
Mitrovi Andrej, Die wirtschaftlich- politische Auf fasung von
Sdosteuropa in der Weimarer Republik, u: Balcanica XII, Beograd
1981, 149180.
Mohrmann Heinz, Zur staatsmonopolitischen Konkurrenz deut
scher Grossbanken unter dem Faschismus, u: Jahrbuch fr Wirt-
schatfsgeschichte, 1967, T. 4.
Moisuc Yiorica, Actions diplomatiques de la Roumanie au seco
urs de la Tchechoslowaquie a la veille du pacte de Munich, u: Revue
roumaine dhistoire, 1967, nr. 3, 409434.
Moisuc Viorica, Actiuni diplomatice desf$urate dup Anschluss
de Romnia impotriva expansiunii Germaniei hitleriste spre sud-estul
Europei, u: Studdi, 1966, nr. 4, 707721.
Moisuc Viorica, privire la originile i caracterul celui de al
doilea rzboi mondial, u: Anale de istorie, 1969, nr. 5, 120127.
Moisuc Viorica, Orientations dans la politique extrieure de la
Roumanie aprs le Pacte de Munich, u: Revue roumaine dhistoire,
1966, nr. 2, 327340.
Moisuc Viorica, Quelques considrations sur la situation des pays
de lEurope centrale la veile du dclenchement de la seconde gurre
mondiale, u: Revue Roumaine dhistoire, Bucureti 1971, X, 3, 533
544.
Moisuc Viorica, Tratatul economic romano-german din 23. martie
1939. si semnifica\ia sa, u: Analele I. S. I. S. P. de pe linga C. C. al
P. C. R. 1967, nr. 4, 130146.
Moisuc V. Zaharia Gh., Politica Germaniei naziste de hegemonie
in sud-estul Europei si independan\a economica a Romniei in an
19381939. u; Anale de istoire, Bucareti 1975, nr. 6.
Moraa Pero, Jugoslavija, u: Pokreti otpora u Evropi 1939
1945, Beograd 1968, 279301.
Moraa Pero, Nacionalno pitanje i kapitulacija Kraljevine Ju
goslavije, u: JI, Beograd 1969, 4, 170174.
Moraa Pero, Odnosi SKJ i Kl u 1941. godini, u: Ustanak u Ju
goslaviji 1941 i Evropa, Beograd 1973, 249253.
Moraa Pero, Principi nezavisnosti i internacionalizma u politici
i praksi KPJ uoi i u toku oslobodilakog rata i revolucije, u: Praksa,
Titograd 1976, 34, 132140.
Moraa Pero, Savez radnike klase i seljatva u politici KPJ u
doratnom i ratnom periodu, u: Savremenost, Novi Sad 1977, van-
redni broj, 6772.
Mller Karl-Heinz, Die Unterwerfung Bulgariens unter den
deutschen Imperialismus am Vorabend des ersten Weltkrieges, u:
Jahrbuch fr die Geschichte der UdSSR und der volksdemokratischen
Lnder 4, I960, 265292.
,
, u zbor.: Actes du Premier congrs international
des tudes balkanique et Sud-st eropeennes, V, Sofia 1970.
Nedelcu Florea, Etude concernant le rle de lAllmagne hitlr
ienne dans lvolution des organisations fascistes de Roumanie dans
la priode 19331937, u: Revue Roumaine dhistoire, Bucureti 1971,
X, 6, 9911012.
415
Neugebauer Wolfgang, Die illegale Arbeiterbewegung in st
erreich 19341936 (mit besonderer Bercksichtingung des Juliab
kommens 1936) u: Das Juliabkommen von 1936, 136155.
Neugebauer Wolfgang, Steiner Herbert, Wiederstand und Ver
folgung in sterreich (im Zeitraum von 12. Februar 1938. bis zum
10. April 1938) u: Anschluss 1938, 86108.
Odi Slavko, Komarica Slavko, Yugoslavia in the german Plans
of Conquest, u: The Third Reich and Yugoslavia 19331945, Bel
grade 1977, 441457.
Oldson O. William, Romania and the Munich Crisis, august-sep-
tember 1938, u asopisu: East, Europ. Quart, vol. XI nr. 2. 1977.
Olshausen Klaus, Die deutsche Balkanpolitik 19401941, u:
Hitler Deutschland und die Mchte, 707727.
Oprea I. M., Nicolae Titulescus in istoria relatilor diplomatice
romano-sovietice 19281935. u zborniku: A Fruitful Stage in the
History of the Romanian-Soviet diplomatie Relations 19281936,
Bucureti 1967.
Ormos M., Sur les causes de lechce du pacte danubien 1934
1935, Acta Historica T. 14 (12), Budapest 1968, 2183.
Ormos M., La probleme de la securit et lAnschlus, u Zborniku:
Etudes Historiques Hongroises, Budapest 1975, 440460.
Ormos M., A propos de la scurit st europenne dans annes
1930. Acta Historica T-XVI, Budapest 1970, 307322.
Ort A., Mal dohoda a Mnichov Ceskoslovensk u: asopis His-
torioky, 1954, nr. 4.
Pap Ladislaus, Der Aussenhandel im Jahre 1937/1938, u knjizi;
Ungarisches Wirtschafts Buch, 1936, Budapest 1936, 169196.
Pap Ladislaus, Der Aussenhandel im Jahre 1937/1938, u knjizi;
Ungarisches Wirtschafts Jahrbuch 1938. XIV, Jg. 1938, Budapest
1938, 185214.
Ptzold K., U unutranjopolitikoj i vanjskopolitikoj funkciji
faizma u Faistikoj Nemakoj (19331945) u zborniku; Faizam i
neofaizam, Zagreb 1976, 156161.
Pavlowitsch . St., Yugoslavia and Roumania in 1941. u: Jour
nal of Central Europea Affairs 23, 1963/64, 451477.
Pavlowitsch K. St.: Roumanie Allemagne 19361941. u: Bal-
can Studies Thessaloniki, XV/1, 1973.
Perot V., Einige Entwicklungstendenzen in Aussenhandel der
Balkanlnder, u: Weltwirtschaftliche Archiv, Kiel, Bd. 49, Heft 2.
C., (1933
1939) 1972. No. 23, 1733.
Ptrie Aron, Les pressions hitlriennes sur la Roumanie pendant
lt de lan 1940, u: Studia Balcanica 7, Sofia 1973, 381386.
Petranovi Branko, Odnos velikih sila i unutranjih politikih
snaga prema Jugoslaviji 1941, u: Marksistika misao, nr. 6/1981,
160185.
416
Petzina Dieter, Hitler und die deutsche Industrie. Ein kommen
tierter Forschungs- und Literaturbericht, u: Geschichte in Wissen
schaft und Unterricht, H. 8/1966.
Petzina Dieter, IG-Farben und nationalsozialistische Autarkie
politik, u, Tradition, H. 5/1968.
Petzina Dieter, Vier jahresplan und Rstungspolitik, u: Wirt
schaft und Rstung am Vorabend des Zweiten Weltkrieges. 6580.
Piromaglu Komninos, 14-i Avgustu ke polemos tis Elados 1940
1941, u: Istoriki Epitiorisis, tom I, 1963.
Popescu-Futuri I., Principalele trsturi aie regimului politic
din Romania in perioada dictaturii militare-fasciste i a agresiunii
hitleriste, u: Analele Institutului de istorie de pe ling C. C. al.
P. C. R. 1963, Nr. 6, 6584.
Popiteanu Cristian, Contributions de lEntente Balcanique un
climat de paix coopration et scurit collective en Europe (1934
1936) u: Revue des etudes sud-st Europennes, Bucureti 1979,
XVII, 2, 297314.
Popiteanu Cristian, Antanta balcanica i efortul de securitate
colectiva in Europa (19341936), u: Analele I. S. I. S. P. de pe ling
C. C. al. P. C. R. 1968, nr. 23, 220235.
Popiteanu Cristian- Diplomatie Actions Carreid aut by Rouma-
nia in the Spring and Summer of 1939. u: Les grandes puissances et
les Balkans la veille et au dbut de la deuxime gurre modiele
19371941. Conference internationale, Sofia 2126 avril 1971, Sofia
1973.
Poulain Marc, Deutschlands Drang nach Sdosten contra Musso
linis Hinterlandpolitik 19311934. u: Donauraum, Jg. 22/1977, Nr. 3,
129153.
Puball Kurt, Die Kmpfe in Wien, im Februar 1934. u asopisu:
Militr historische Schriftenreihe, 25, Wien 1974.
., -
19401944.
: ,,. , . 1, 1961, 99107.
Presseisen Ernst: Prelude to Barbarossa, Germany and the
Balkans 194041. u: The Journal of Modern History 32, 1960, 359
370.
Puia ffie, Rela\iile comerciale externe aie Romniei intre anii
19321939. u: Studii revista de istorie, Tom 25. 1972. nr. 3, Bucu
resti 1972, 551572
Pundeff Marin, Allied Strategy and the Balkans 19411944, u:
World Quarterley, 1958, 2552.
Puscaria Sextil: Die Rumnen auf dem Balkan, u: Berliner Mo
natshefte, 19 (1941), 406415.
Radandt Hans,Zit den Beziehungen zwischen dem Konzern der
Deutschen Bank und dem Staatsapparat bei der Vorbereitung und
Durchfrhrung des zweiten Weltkrieges, u: Der deutsche Imperial
ismus und der Zweite Weltkrieg, Band 2, Berlin 1960.
417
Radandt Hans, Die IG Farbenindustrie AG und Sdosteuropa bis
1938, u: Jahrbuch fr Wirtschaftsgeschichte, 1966, T. 3.
Radandt Hans, Die IG Farbenindustrie und Sdosteuropa 1938,
bis zum Ende des Zweiten Weltkrieges, u: Jahrbuch fr Wirtschafts
geschichte, 1967, T. 1, 77146.
Radandt Hans, Zumpe Lotte, Puohert Berthold, Zur Rolle des
deutschen Monopolkapitals bei der Okkupation im Zweiten Welt
krieg, u: Bulletin des Arbeitskreises Zweiter Weltkrieg, H. 3/1963.
C.,
( 1939 1940).
Studia Balcanica 7, 1973, 241244.
.,
, Studia Balcanica 7, Sofia 1973, 3339351.
.,

1937 . , , 12, 1964, 153200.
Radista Bogdan, Venizelos and the Struggle around the Balkan
Pact, Balkan Studes, vol. VI, No. 1, 1965.
.,
,
, 1959.
Reithinger Anton, Grossdeutschland und Sdosteuropa im Li
chte der Statistik u: Allagemeines Statistisches Archiv, Band 29.
Jena 1940.
Rintelen Enoo, Mussolinis Paralelekrieg im Jahre 1940. u: Wehr
wissenschaftliche Rundschau, 12, 1962, 1638.
Robertson E., Zur Wiederbesetzung des Rheinlandes 1936, u:
Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte, 10. 1962, 178205.
Robinson V., Greece, u: Hitler s Route to Bagdad, London 1938,
252258.
C. .,
, -
,
1968, 1755.
. ., 31 1938 .,
, ,
1968, 2141.
Savu Gh Alexandre, Munich et la situation de la Roumanie, u:
Studia Balcanica 7, Sofia 1973, 211216.
Sakmyster T. L., Army Officers and Foreign Policy in interwar
Hungary 19181941, u: Jour. Cont. Hist. Vol 10, nr. 1.
Schacht in the Balkans: The Economic Background, u asopisu,
The Bulletin of International News, VXIII, No. 1, od 4. VII 1936.
Schausberger Norbert, konomisch-politische Interdependenzen
im Sommer 1936, u: Das Juliabkommen von 1936, 280298.
418
Schausberger Norbert, Der Anschluss und seine konomische
Relevanz u: Anschluss 1938, 244270.
Schausberger Norbert: Die Bedeutung sterreichs fr die deut
sche Rstung whrend des Zweiten Welkrieges. Militrgeschi
chtliche Mitteilungen, no. 1, 1972, 5784.
Schausberger Norbert, sterreich und die nationalsozialistische
Anschlusspolitik, u: Hitler Deutschland und die Mchte, Dsseldorf
1976, 728755.
A. A., ,
u: , 1968, . 5.
Schieche E., Prags Annahme des englisch-franzsischen Plans
vom 21. September 1938, u: Stifter-Jahrbuch. 3
;
1953, 725.
Schiefer H., Deutschland und die Tschechoslowakei von Septem
ber 1938. bis Mrz 1939, u: Zeitschrift fr Ostforschung, 4, 1955,
4866.
Schmitz-Esser, W., Hitler-Mussolini: Das Sdtirol Abkommen
von 1939, u: Aussenpolitik, XIII/1962.
Schokking J. J., Nacisms Way to success, u zborniku, The Third
Reich, London 1955, 497503.
Schnitter Helmut, Die Rolle des Wehrwirtschaftsstabes bzw.
Wirtschaftsrstungsamtes bei der Vorbereitung der Aggressionen
Hitlerdeutschlands (1939 bis 1941) u: Der deutsche Imperialismus
und der Zweite Weltkrieg, Bd. 3. Berlin 1961.
Schnfeld Roland, Deutsche Rohstoffsicherungspolitik in Jugo
slawien 19341944. u: Vierteljahrshefte fr Zeitgesichte, Heft
3/1976. Stuttgart 1976, 215219.
Schrder Hans Jrgen, Der Aufbau der deutschen Hegemonial-
stellung in Sdosteuropa 19331936, u: Hitler Deutschland und die
Mchte, Red. M. Funk, Dsseldorf 1976. 757773.
Schrder Hans Jrgen, Deutsche Sdoseuropapolitik 19291936,
u: Geschichte und Gesellschaft 1976, Nr. 1, 532.
Schrder Hans Jrgen, Jugoistona Evropa kao nezvanina im
perija (Informai Emipire) Nacionalsocijalistike Nemake pri
mer Jugoslavija 19331939, u: Istorijskom glasniku 12/1976, Beo
grad 1976, 4880.
Schrder Hans-Jrgen, Sdosteuropa als Informal Empire NS-
Deutschlands Das Beispiel Jugoslawien 19331939, u: The Third
Reich and Yugoslavia 19331945, Belgrade 1977, 240258.
Schrder Rudolf, Die Ausschussprotokolle der IG-Farben als
Quelle zur Betriebsgeschichtsforschung ber die Zeit des Kapitalis
mus, u: Jahrbuch fr Wirtschaftsgeschichte, 1967. T. 1.
Schumann Wolfgang, Das Kriegsprogramm des Zeiss-Konzerns,
u: Zeitschrift fr Geschichtswissenschaft, H. 4/1963.
Schumann Wolfgang, Aspekte und hintergrnde der handels-
und Wirtschaftspolitik Hitlerdeutschlands gegenber Jugoslawien, u:
The Third Reich and Yugoslavia 19331945, Belgrade 1977, 221
239.
,
(19391941) : . ,
53, . 3. 1971, 301308.
. .,
( 1938 1939) : 1968,
nr. 5.
Seraphin Jrgen, Die Siedlungsstruktur der deutschen Volks
gruppe in Bessarabien un ihre Wandlungen in der Gegenwart, u:
Leipziger Viertel jahr schrift fr Sdosteuropa. Januar 1939, No. 4,
252257.
Sieber Erich, Die Rolle der Kultur-und Wissenschaftspolitik bei
der Expansion des deutschen Imperialismus nach Bulgarien, Jugo
slawien, Romnien und Ungarn in den Jahren 19381944, Berlin
zborniku: Humbolt U. Bd. I, 2, Berlin 1971, 314460.
Siebert Ferdinand, Der deutscht-italienische Stahlpakt, u: Wi-
erteljahrshefte fr Zeitgeschichte, 7, 1959, 372.
Siebert Ferdinand: Der deutsch-italienische Stahlpakt, Entste
hung und Bedeutung des Vertrages vom 22. 5. 1939, u: Vierteljahr
eshefte fr Zeitgeschichte 7, 1959, 372395.
Simion Aurica, Faistike organizacije u Rumuniji peta kolo
na Treeg Reicha. Borba RKP protiv faizma, u zbor: Faizam i
neofaizam, Zagreb 1976, 112218.
Simion A., Les conditions politiques du diktat de Vienne (30
aot 1940) u: Revue Roumaine dhistoire, Bucureti 1972, XI, 3,
447472.
Sirkov Dimitr, Consquences directes de ladhesion de la Bul
garie au Pacte tripartite, Etudes Balkaniques: 1975, No. 4, 2737.
Sirkov Dimitr, La desclaration bulgaro-turque de non-agrssion
du 17. fvrier 1941. Etudes Balkaniques 2, 1972, 7384.
,
, : -
, I, 1972, . 435466.
,
, u: , 13, 1965, 400417.
,
(1. . 1939 1.
1941 .) : , 14, 1965, 5177.
, -
, u: Studia Balcanica 7, 1973,
165175.
.,

, : , 25, 1971, 75112.
. ,
1939 ., : , 1969, nr. 4.
. ,
(19381941), : , 1957, 3.
490
. ,
( 19391940) u: Studia Balcanica 4,
Sofia 1971, 203223.
. ,
, u: Les grandes puissances et les Balkans la
veille et au dbut de la deuxime guerre mondiale. 19371941. Con
frence internationale, Sofia 2126, avril 1971, Sofia 1973.
Sohl Klaus, Die Kriegsvorbereitungen des deutschen Imperial
ismus in Bulgarien am Vorabend des Zweiten Weltkrieges, u: Jahr
buch fr die Geschichte der UdSSR und der volksdemokratischen
Lnder, 3, 1959, 91119.
Sontag R. J., The Last Months of Peace, 1939, u: Foriegn A f f -
airs, 35, 1956/1957, 507524.
Sontag R. J., The Origins of the Second World War, u: The Re
view of Politics, XXV, 1963.
Spann Gustav, Die illegale Flugschriftenpropaganda der ster
reichischen NSDAP vom Juliputsch 1934 bis zum Juliabkommen
1936, u: Das Juliabkommen von 1936, pp. 188197.
.,

(19391941 .) : . . . 64,
1958, 402462.
Stefanowicz J: Gwarancje brytyjskie dla Polski w swietle narad
gabinetu brytyjskiego u: Wojskowy Przeglad Historyczny, 1971,
nr. 1.
C. A., -
( 1938 1939 .). u
1965, . 5.
Stegmann D., Mitteleuropa 19251934, Zum Problem der Kon-
tinutt deutscher Aussenpolitik von Streseman bis Hitler, u: Indu
strielle Gessllschaft und politisches System, Bonn 1978, 203211.
Stojkov Todor, takozvanom Likom ustanku 1932, u: asopisu
za suvremenu povjest, II/1970, 167180.
Stojkov Todor, Drutveno-politike prilike u Jugoslaviji u vre-
me Minhenskog sporazuma, u: u -
, 1980, 1122.
,

(19291935) , -
, 1972, 7580.
Spira Leopold, Wie die Annexion sterreichs wirtschaftlich
vorbereitet wurde, u zbor: Weg und Ziel, XIII, April 1955, 294298.
Stiplovek Miroslav, Odmev Munhenskega sporazuma v sloven
skih klerikalnih i liberalnih asnikih, u: u jy-
, 1980, 415424.
Stuhlpfarrer Karl, Zum Problem der deutschen Penetration
sterreich, u: Das Juliabkommen von 1936, 315327.
i
421
Sundhaussen Holm, Die Weltwirtschaftskrize im Donau Bal
kan Raum und ihre Bedeutung fr den Wandel der deutschen Au
ssenpolitik unter Brning, u knjizi: Aspekte deutscher Aussenpolitik
im 20. Jahrhundert, Stuttgart, 121164.
Suppan Arnold, Anschluss und Anschlusfrage in Politik und
ffentlicher Meinung Jugoslawiens, u: Anschluss 1938, Wien 1981,
pp. 6885.
Suppan Arnold, sterreich und Jugoslawien in der Zeit zwi
schen den beiden Weltkriegen, u: Das Gemeinsame Krnten, Kla-
genfurt 1980, 161173.
Svolopoulos Constantin, Le problme de la securit dans le Sd-
-st Europen de lentre deux guerres; A la rcherche des origines
du pacte Balcanique de 1934. u: Balkan Studies vol. 14, No. 2, The
ssaloniki 1973, 277292.
imoni Zdenka, The influence of german Trade Policy on eco
nomic development in Croatia in the Period from the Great dpr
ssion to the Second World War, u: The Third Reich and Yugoslavia
19331945, Belgrade 1977, 363382.
A. A., --
( 1929 .), : 1974,
nr. 1.
. .,
- , :
1975, nr. 1.
Sepi Dragovan, La politique italinne doccupation en Dalmatie
19411943, u: Les systmes doccupation en Yugoslavie, 1941
1945, Belgrade 1963, 377424.
. K.,
, -
. . 46, 1966.
Teichova Alice, Die geheimen britischen Ausgleichsversuche am
Vorabend des Zweiten Weltkrieges, u: Zeitschiift fr Geschichtswi
ssenschaft, 7, 1959, 755796.
Teichova Alice, Die deutsch-britischen Wirtschaftsinteressen in
Mittelost und Sdosteuropa am Vorabend des Zweiten Weltkrieges,
u: Wirtschaft und Rstung am Vorabend des Zweiten Weltkrieg,
275295.
Tejchman M., Balknsk, stty v prvych msicih druh svtov
vlky, u: Slovansk historick Studie X, Praha 1974.
Tejchman ., Ceskoslovensko a Rumunsko v roce 1938, a Mal
Dohoda, u: Slovensk tudie, tom XII, Bratislava 1971.
Tejhman ., Titulescu a rumunsk zahranini politika 1933
1936, u: eskoslovenskij asopis historicky, No 14/1966, 667684
Tejchman M., Ceskoslovensk emigrace v Jugoslavii po mni-
chovsk krizi, : u -
, 1980.
, ,
-
19331938 . : , .
34, 1967, 242269.
Tilikovszky Lrnt, Volksdeutsche Bewegung und ungarische
Nationalittenpolitik (1938-1941) u: Acta Historica, XII, Budapest
1962, nr. 12, 59111 i 34, 319346.
Tippelskrich Kurt: Der deutsche Balkanfeldzug 1941, u: Wehr
wissenschaftliche Rundschau, 5, 1955, 4965.
Tippelskirch Kurt: Hitlers Kriegsfhrung nach dem Frankreich
feldzug im Hinblick auf Barbarossa, u: Wehrwissenschaftliche
Rundschau, 4, 1954, 145156.
Tkalekova Herta, Slovensko a Mnichov, :
, 1980,
305326.
Toljati Palmiro, Neki problemi istorije komunistike internacio-
nale, u as: Problemi mira i socijalizma, 11/1976, Beograd, 285286.
Todorovi Desanka, Pitanje jugoslovensko-bugarske granice na
Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine. I storija XX veka, IX,
Beograd 1968, 63132.
Todorovi Desanka: Stav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
prema mirovnom ugovoru sa Turskom u Sevru 1920. godine. Istorija
XX veka, svezak XI, Beograd 1970, 231270.
Tomaevi Jozo, Englesko-francuske tendencije na Balkanu,
Ekonomist, br. 78/1938, Zagreb 1938, 367368.
Torgan Osman Zeki, Trkei, u asopisu; Wirtschaftsblat der
Industrie und Handelskammer zu Berlin, 24 nov. 1938, Heft 32/33,
p. 1554.
, - -
, -
,
1973, 403489.
Tokova Vitka, Die deutsche Aggiession auf dem Balkan und die
Rolle Bulgariens (AprilMai 1941). Etudes Historiques, IV, 1907,
539563.
, -
, : . , 1969, . 4, 5672.
Toynbee A. A., Ashton-Gwatkin F., The World in March 1939.
Godinjaku; Survey of International Aff airs 19391946. London
1952.
Tristaru, El. Lupta maselor din nordul Transilvaniei mpotriva
regimului fascist-horthist pentru eliberarea ntregului teritoriu al
tr ?i instaurarea unui guvern democrat, u: Acta musei, Cluj 1959,
421431.
Treue Wilhelm, Das Dritte Reich und die Westmchte auf dem
Balkan. Zur Struktur der Aussenhandelspolitik Deutschlands, Gross
423
britanniens und Frankreichs 193339. Vierteljahreschef te fr Zeitg-
schichte 1 (1953), 4564.
True Wilhelm, Hitlers Denkschrift zum Vierjahrsplan 1936. u
asopisu: Vierteljahrahefte fr Zeitgeschichte Jahrgang 3/1955.
True Wilhelm, Rede Hitlers vor der Deutschen Presse, 10 Nov.
1938, Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte, VI, no. 2, Apr. 1958.
Trevor-Roper H. R., Hitlers Kriegsziele, u: Vierteljahrshefte fr
Zeitgeschichte, 8, 1960. s. 121133.
Tuman Franjo, The Independent State of Croatia as an Instru
ment of the Policy of the Occupation Powers, in Yugoslavia, and the
Peoples Liberation Movement in Croatia from 1941 to 1945. u: Les
systmes doccupation en Yugoslavie (19411945), Belgrad 1963,
135261.
Tutu Dumitru, In\elegerea Balcanica $i rolul su in
pcii si securit\ii in sud-estul Europei, u: Studii $i articole de isto-
rie, XII, Band. 1968.
Tutu Dumitru, Problema securita\ii colective in sud-estul Euro
pei i politica externa Romniei (19331937). u zborniku: Proble
me de politica externa Romniei 19191939, 171218.
. ., ( 1936 .) -
, -
, 1957.
Udrea Traian, La politique extrieure de la dictature lgionaire
antonescienne (septembre 1940 janvier 1941) u: Revue Roumaine
dhistoire, Bucuresti 1971, X, 6, 971990.
Vanku Milan, Osvrt na akciju Male Antante u vezi sa stvara
njem etvornog pakta velikih sila 1933, u: Jugoslovenska revija ze
meunarodno pravo, Beograd 1966, br. 13, 208213.
Vanku Milan, Stav vlade Milana Stojadinovia prema Minhen-
skom sporazumu, u: eskoslovensko a Juhoslavia zbornik radova,
Bratislava 1968, 325340.
Vanku Milan, La politique de la Yugoslavie a lgard de lann
exion de LAutriche, u: Studia balcanica No. 4, Sofia 1971, 6797.
Vanku Milan, Spoljna politika Rumunije izmeu dva svetska
rata 19181929, u: Savremeno obrazovanje br. 3, Novi Sad 1970,
147165.
Vanku Milan, Jugoslovensko-rumunski kultirni odnosi u okviru
saveza Male Antante, u: Zbornik radova jugoslovensko-rumunskog
simpozijuma, Panevo 1971, 431440.
Vanku Milan, La politique du guvernement yougoslave a lgard
de lanschlus et de laccord de Munich en 1938, u: Studia balcanica
No. 7, Sofia 1973, 217231.
Vanku Milan, Pritisak III Rajha na lanice Male Antante Ju
goslaviju i Rumuniju, u: Istorijski glasnik br. 12, Beograd 1975,
115131.
424
Vanku Milan, Stav Male Antante prema agresiji faistike Ita
lije na Abisiniju 1935. godine, u: Analele societ\ii de limba romna.
No. 34, Panevo 1973, 663672.
Vanku Milan, La lutte de la Petite Entente contre le revisionis-
me et revanchisme 19201938, u: Revue des etudes Sud-Est Euro-
peenes, Bucarest 1976, T. XIV, No. 3, 425438.
Vanku Milan, Borba Male Antante protiv revanizma i revizije
granica, u: Matica Srpska, Zbornik za istoriju br. 13, Novi Sad 1976,
163176.
Vanku Milan, Uloga velikih sila u razbijanju saveza Male An-
tante, u: Balcanica VIII, Beograd 1977, 529539.
Vanku Milan, Propaganda in timpul celui de-la Il-lea rzboi
mondial n Voivodina, zbornik radova, La propagande pendant la
deuxime guerre mondiale, Bucarest 1980, 261264.
Vanku Milan, Balkanski sporazum prema Maloj Antanti uoi
Minhena, Matica srpska, Zbornik za istoriju br. 21, Novi Sad 1980,
153157.
Vego Sandor, The German Occupation System in Yugoslav Ba
nate from 1941. to 1945, Les systems doccupation en Yougoslavie
(19411945), Belgrade 1963, 425561.
Vernier Bernhard, Les oprations grco-italiennes du 28 oktobre
1940 20 april 1941, Revue dhistoire de la deuxieme guerre mon-
dule, 10 (1960), Nr. 38 (Avril) 1536.
Vinaver Vuk, Politika Jugoslavije prema Italiji 19391941, u:
Istorijskim zapisima, Titograd 1968, 67112.
Vinaver Vuk, Sastanak Hitler-Horty, asopis za suvremenu po
vijest, II/1974, 6592.
Vinaver Vuk, Spoljnopolitika pozadina uspostavljanja jugoslo-
vensko-sovjetskih diplomatskih odnosa 1940. godine, u: Zborniku
matice Srpske za drutvene nauke, sveska 45/1966.
Vinaver Vuk, Vojno-politika akcija faistike Italije u jesen
1939. Vojnoistorijski glasnik, 3/1966, 7394.
Vinaver Vuk, Jugoslovensko-engleski ugovor isporuci naoru
anja 1940. u: Vojnoistorijskom glasniku, Beograd 1966, 5, 7792.
Vinaver Vuk, Prilog istoriji jugoslovensko-sovjetskog zblienja
19401941, Istorijski glasnik, Beograd 1966, 1, 355.
Vinaver Vuk, jugoslovensko-sovjetskoj trgovini izmeu dva
rata, u: Pregledu, Sarajevo 1967, 12, 93109.
Vinaver Vuk, Jugoslawien und die Trkei 19181934. u: Tarih
arastirmalari der gis, Ankara 1967, 89, 241286.
Vinaver Vuk, Anglia dhe pozita nderkombetare e Shqiperise
midia dy luftave boterore, u: Gjurmime albanologjike, Pritina 1968,
1. 184240.
Vinaver Vuk, Promene u jugoslovenskoj spoljnoj politici 1927
1934, u vezi sa nacionalnim pitanjem, Istorijski glasnik, Beograd
1969, 2, 115134.
Vinaver Vuk, Faizam i jugoslovensko-albanski odnosi na poet
ku drugog svetskog rata, u: Istorijskim zapisima, Titograd 1970, 12,
99128.
Vinaver Vuk, KPJ i pitanje ratne opasnosti 19191935, Istorij-
ski glasnik, Beograd 1970, 12, 61112.
Vinaver Vuk, jugoslovensko-madarskoj trgovini (19331941),
Zbornik za istoriju, Novi Sad 1970, 1, 3778.
Vinaver Vuk, Gshtja shqiptare n shtypin e PKJ 19191939,
u: Gjurmime albanologjike, Pritina 1971, 1, 65100.
Vinaver Vuk, Komunistika partija Jugoslavije i Mala antanta
(19201938), Istorijski asopis, Beograd 1971, 18, 521551.
Vinaver Vuk, Neuspeh tajnih jugoslovensko-sovjetskih prego
vora 19341938, Zbornik za istoriju, Novi Sad 1971, 3, 2884.
Vinaver Vuk, Publicistika delatnost Bele Lindera i jugosloven-
sko-maarski odnosi 19221935, Zbornik za istoriju, Novi Sad 1971,
4, 151161.
Vinaver Vuk, KPJ i balkanska politika Jugoslavije (19291934),
Balcanica, Beograd 1972, 3, 437454.
Vinaver Vuk, Balkanska saradnja u ideologiji jugoslovenskih
komunista izmeu dva svetska rata, u: Tokovi revolucije, Beograd
1973, 9, 67132.
Vinaver Vuk, Jugoslovensko-sovjetski pakt od aprila 1941, u:
Istorijskom glasniku, Beograd 1973, 1, 787.
Vinaver Vuk, Komunistika partija Jugoslavije i jugoslovensko-
bugarski odnosi izmeu dva svetska rata, Balcanica, Beograd 1973,
4, 347380.
Vinaver Vuk, Jugoslavija i Maarska izmeu dva svetska rata,
Godinjak drutva istoriara Vojvodine, Novi Sad 1974, 189205.
Vinaver Vuk, KPJ i spoljna politika Kraljevine Jugoslavije 1939
1941, Prilozi za istoriju Socijalizma, Beograd 1974, 9, 45142.
Vinaver Vuk, KPJ i problem odbrane Jugoslavije i Balkana od
faistike ekspanzije i agresije, Istorijski asopis, Beograd 1976, 23,
181242.
Vinaver Vuk, Svjetska ekonomska kriza i jugoslovensko-itali-
janska trgovina (19301934), asopis za suvremenu povjest, Zagreb
1976, 1, 3968.
Vinaver Vuk, Poetak nemake orijentacije stare Jugoslavije,
Istorijski zapisi, Titograd 1977, 34, 785800.
Vinaver Vuk, Jugoslovenski izvoz za Francusku 19191940, u
zborniku radova: Istorija XX veka, Beograd 1978.
Vinaver Vuk, Jugoslovenska vlada i politika nesuprotstavljanja
nacistikom razbijanju ehoslovake, u: u -
, 1980, 257282.
Vogel Georg, Mussolinis berfall auf Griechenland im Oktober
1940, u: Europa Archiv, 5/1950, 33893898.
426
Volkmann Hans-Erich, Das aussenwirtschaftliche Prograd der
NSDAP 19301933, u: Archiv fr Sozialgeschichte XVII, 1977,
251274.
Volkmann Hans-Erich, Aussenhandel und Aufrstung in Deut
schland, u: Wirtschaft und Rstung am Vorabend des Zweiten Welt
krieges, pp. 81131.
Volkmann Hans-Erich, Politik, Wirtschaft und Aufrstung unter
dem Nationalsozialismus, u: Hitler Deutschland und die Mchte,
269291.
. K.,
1939 .,
Studia Balcanica 7, Sofija 1973, 4574.
. K., -
19 20 .
. U: , -
, 1971, 342.
. ,
(19341935), Studia Balcanica 4, Sofija 1971, 537.
,
, Etudes Historiques, Bu
dapest 1970, 485512.
Vuo Nikola, Agrarni blok podunavskih zemalja za vreme eko
nomske krize, u: Svetska ekonomska kriza 19291934. godine i njen
odraz u zemljama jugoistone Evrope, Beograd 1976, 142.
Wagnleitner Reinhold, Die britische sterreichpolitik 1936 oder
The Doctrine of Putting off the Evil Day, u: Das Juliabkommen,
5383.
Wallace W. V., The Foreign Policy of President Bane in the
Approach to Munich, u: Slavonie and East European Review, 29,
1960.
Wandruszka Adam, Das Nationale Lager in der Ersten Re
publik, u: Anschluss 1938, 164172.
Ward Barbara, Yugoslavia, u knjizi: Hitlers Route to Bagdad,
London 1939, 1396.
Watt D. C., The Anglo-German Naval Agreement of 1935. An
iterin Judgement, u: Journal of International Hist., June 1956, 155
175.
Watt D. C., An Earlier Model for the Pact of Steel, u: Interna
tional Affairs, 33/1957, 185197.
Watt D. C., The Reoccupation of the Rhineland 1936, u: History
Today, 6/1956, 244251.
Watt D. C., The Rome-Berlin Axis 19361940. Myth and Re
ality, u: The Review of Politics, XXII/1960, 519543.
Wavell Earl, The British Expedition to Greece, 1941, u: The
Army Quarterly, vol. IX, No. 2 (Jan. 1950).
Webster S., Munich Reconsidered, A Survey of British Policy,
u: International Affairs, 37, 1961.
427
Weinberg Gerhard L., Der deutsche Entschluss zum Angriff auf
die Sowjetunion, Vierteljahreshefte fr Zeitgeschichte 1, 1953, 310
318.
Weinberg Gerhard L., The May Crisis, 1938, u: Journal of Mo
dern History, 29, 1957, 213225.
Weinberg Gerhard L., Secret Hitler-Bene Negotiations in 1936
37, u: Journal of Central European Affairs, 19, 1959/60, 366374.
Weinberg Gerhard L., Schachts Besuch in den USA im Jahre
1933, u: Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte, 11.
Wehler Hans-Uirich, Reichsfestung Belgrad Nationalsozial
istische Raumordnung in Sdosteuropa, u: Vierteljahrshefte fr
Zeitgeschichte, XI, January 1963, 7284.
Wilde John, German Trade Drive in Southeastern Europa, u me-
seniku: Foreign Policy Reports, Volume XII, No. 17, 15. November
1936, New York.
Williams Maurice, German Imperialism and Austria 1938, u a
sopisu: Jour. Cont. History, V-14 No. 1. Januar 1979, 139154.
Winkler Heinrich, Extremismus der Mitte. Sozialgeschichtliche
Aspekte der nationalsozialistischen Machtergreifung, u asopisu:
Viert. Zeitg. 20 Jg. 1972. Heft. 2.
Winkler Heinrich, Hitler and the Illusion of Restoration 1930
1933. u asopisu: Your. con. Hist. V/11. Nr. 4. okt. 1976, 116.
Wiskemann Elizabeth, Partitioned Yugoslavia, u: Survey of In
ternational Affairs, Bd. 4, Hitlers Europe, London New York
Toronto 1954, 648674.
Wiskemann Elizabeth, Hungary, Rumania and Bulgaria 1941
1944, Survey of International Affairs, Bd. 4, Hitlers Europe, London
New York Toronto 1954, 604631.
Wiskemann Elizabeth, The Subjugation of South-Eastern Eu
rope, June 1940 to June 1941: Survey of International Affairs 1939
1946. Bd. 3: The Initial Triumph of the Axis, London New York
Toronto 1958, 319363.
Wendt Bernd Jrgen, England und der deutsche Drang nach
Sdosten Kapitalbeziehnungen und Wahrenverkehr in Sdosteuropa
zwischen den Weltkriegen, u: Deutschland in der Weltpolitik des 19.
und 20. Jahrhundert, Dsseldorf 1973, pp. 483512.
Wojciechowski M., Die Rolle der deutsch-polnischen Beziehun
gen in der Genesis des Zweiten Weltkrieges, u: Deutsche Aussenpo
litik, Berlin, 9/1967, 11501158.
Wurl E., Zur Geschichte des deutsch-sowjetischen Nichtan
griffspaktes vom 23. August. 1939. u: Deutsche Aussenpolitik, 4/59,
882895.
Wscht Johann, Der jugoslawisch-ungarische Freundschaftsver
trag von 1940. u: Der Donauschwbische Briefe, 6/1965, 24, 2427.
Wscht Johann, Plne des Dritten Reiches zur Neuordnung des
jugoslawischen Raumes nach 1941, u: Der donauschwbische Lehrer,
Bd. 1, Mnchen 1959, 6373.
Zaharia Gheorghe, Dezvoltarea Romniei m anii 19191944,
Analele de istorie No. 3, Bucuresti 1980, 3674.
,
1877
1977, : , 1/1977, , 176203.
Zaharia Gh., Aspects de la politique extrieure de la Roumanie
durant les annes qui precedrent la deuxime guerre mondiale
Nouvelles tudes dhistoire, 3. Band, 1965, 403416.
Zaharia Gh., privire la politica externa a Romniei n prima
etapa a celui de-al doilea rzboi mondial, Analele I. S. I. S. P. de pe
lnga C. C. al P. C. R., 1966, 5, 7375.
Zaharia Gh., Sur la politique extrieure de la Roumanie avant
la deuxime guerre mondiale, u: Revue dhistoire de la deuxime
guerre mondiale, Paris 1968, 70, 118.
Zaharia Gh., Tutu D., Aspects de la politique extrieure de la
Roumanie pendant les annes 19331936, u: Revue roumaine dhis
toire, 1966, 4, 631636.
Zaharia Gh., Tutu D., Simion A., Le rgime ractionnaire de
l'emploi de la force de travail en Roumanie lepoque de la dictature
militaire-fasciste et de la guerre hitlrienne, Leffort du peuple rou
main durant la guerre antifasciste, u: Revue roumaine dhistoire,
1971, 1, 7599.
Zaharia Gh., Cupsa I., Quelques aspects de la corrlation des
vnements de la deuxime guerre mondiale dans la zone Mditerra
ne Europe du Sud-Est, u: Revue roumaine dhistoire, 1969, 5,
881890.
Zastavenko G. F., Die aggressiven Plne des deutschen Imperi
alismus gegenber der UdSSR (19391941), u: Der deutsche Imperi
alismus und der zweite Weltkrieg, Band 2, Berlin 1960.
Zeck H. F., Die deutsche Wirtschaft und Sdosteuropa (Macht
und Erde), u: He f t e zum Weltgeschehen. 14, Leipzig Berlin 1939.
Zipfel Fridrich, Hitlers Koncept einer Neuordnung Europas,
u zborniku: Simpozij Drugi svjetski rat, Zagreb 1970, 127138.
Zller Martin, ber die Politik des imperialistischen Deutsch
land gegenber Jugoslawien bis zum 6. April 1941, u: Jahrbuch fr
Wirtschaftsgeschichte, 1963, T. 4.
Zografski Dano, Macedonia and the Third Reichs Balkan Po-
licy, u: The Third Reich and Yugoslavia 19331945. Belgrade 1977,
283298.
, pajx
, : -
, 1980, 6574.
Zorn Tone, Nacizem in slovenska manjina na avstrijskem Ko-
rokem leta 1938, : u
, 1980, 205216.
Zorn , A contribution to the Problems regarding the nazi
denationalizing Policy in (Austrian) Carinthia and occupied upper
429
carniola from 1938 to 1943, u: The Third Reich and Yugoslavia 1933
1945, Belgrade 1977, 423440.
. .,
30- ( ) u zborniku:
,
1974, 222258.
,
, Studia Balcanica 6, Sofija 1972 87109.
, -
(19331939) : -
, I, , 373389
Zivkova Ludmila, British economic Policy od the Balkans on the
eve of World War, Studia Balcanica 4, Sofija 1971, 169185.
Zivkova Ludmila, The Economic Policy of Germany and Britain
in South-Eastern Europe on the Eve of the Second World War, Etu
des balkaniques 1, Sofia 1969, 3654.
,
, Studia
Baclanica 7, Sofija 1973, 137157.
Zsigmond L., La politique exterieure de la Hongrie entre 1933.
et 1939, u: Revue dhistoire de la deuxieme guerre mondiale, April
1966.
Zsigmond L., Ungarn und das Mnchner Abkommen, u: Acta
Historica VI, Budapest 1959, nr. 34.
Zsigmond L., Versuche des deutschen Imperialismus seine Ma
chtpositionen nach Ost-und Sdosteuropa hinb er zureten, u: Acta
Historica V, Budapest 1958, 47107.
A. A., , u:
, 1967, . 4.
S K R A C E N I C E
ADAP Akten zur deutschen auswrtigen Politik
AA Auswrtiges Amt
AGK Ausfuhrgemeinschaft fr Kriegsgert
Amb. A. Jugoslovenska ambasada u Ankari
AP Poslanstvo Jugoslavije u Ankari
ASFRJ Arhnv Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije
AVII Arhiv Vojnoinstorijskog instututa JNA
BA Bundesarchiv, Koblenz
Bd Band
Bro. St. S. Bro des Staatssekretrs
CK KPJ Centralni komitet KPJ
SPB Centralni presbiro
as asopis
sp asopis za suvremenu povjest
DASIP Diplomatski arhiv Sekretarijata za inostrane poslove SFRJ
D D serija objavljenih dokumenata
DDF Documents diplomatiques franais
DDI I documenti diplomatici italiani
DBFP Documents British Foreign Policy
DGFP Documents German Foreign Policy

19371939
DVR Deutsche Volkspartei Rumniens
DZA Deutsches Zentralarchiv Potsdam
East Europ. Quart. East European Quarterly
F fascikl
FO Foreign Office
Fond J. V. Fond Jugoslovenske vojske
FRUS Foreing Relations of the United States
H Handel
Hrsg Herausgeber (odgovorni urednik)
HSS Hrvatska seljaka stranka
Ibid. skraeno lat. ibidem (isto)
IfW Institut fr Weltwirtschaft, Kiel
IMT Internationales Militrtriuunal, Nrnberg
IfZg Institut fr Zeitgeschichte, Mnchen
Jb Jahrbuch
JI Jugoslovenski istorijski asopis
Jour. cont. hist. Journal of Contemporary History
LC Library of Conress, Washington
Leipz. V. J. Leipziger Vierteljahrschrift
431
LP Londonsko poslanstvo Kraljevine Jugoslavije
kutija
Kl Komunistika internacionala
KJ Kraljevina Jugoslavija
KP Komunistika partija
Mf mikrofilm
MIP Ministarstvo inostranih poslova
M. S. Milan Stojadinovi
NAW National Archives
)
Washington
n. d. navedeni dokument
NSDAP Nationalsozialistiche Deutsche Arbeiterpartei
nr. broj
NSDSB Nationalsozialistischer deutscher Sudetenbund
omot, fascikl
OKW Oberkommando der Wehrmacht
o. c. lat. skraenica za navedeno delo (opus citatum)
p. pagine (strane)
pp. od strane do strane
PA Politisches Archiv, Bonn
PKO Privredno-konzularno odeljenje
Pol. Politiko odeljenje
Pov. br. poverljivi broj
PRO Public Record Office, London
RAM Reichsaussenminister
Reg. br. registarski broj
Roi. rolna (mikrofilma)
RM Reichsmark
RWM Reichswirtschaftsministerium
s. a. sine anno (bez naznake godine)
S serija objavljenih dokumenata
SA Strumabteilung
SD Sicherheitsdienst
Sdp Sudetendeutsche partei
SHB Sudetendeutscher Heimatbund
SHF Sudetendeutscher Heimatfront
s. 1. sine loco (bez naznake mesta)
sn snimak na mikrofilmu
SS Schutzstaffel
Str. pov. br. strogo poverljivi broj
TMWC Trial of Major War Criminalls
Ured. urednik
UDV Ungarlndisch-Deutscher Volksbildungsverein
U.St.S. Unterstaaatssekretr
Viert, f. Zeigs. Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte
Vol. Volume
VDA Volksbund fr das Deutschtum im Ausland

Wirt, und Rst. Wirtschaft und Rstung
Wirt. Enz. Balk. Wirtschaftst Enzyklopdie des Balkans
Zb. zbornik
Your. Cont. Hist. Yournal of Contemporary History
S A D R A J I K N J I G E
Strana
REC AUTORA 5
UVOD 13
G l a v a p r v a
PRVI POGLEDI I KORACI PREMA JUGOISTOKU I PRVI USPESI
I NEUSPESI I-IITLEROVE DIPLOM ATI JE NA OVOM PODRUJU 41
1. Prvi koraci novog reima, dileme u spoljnoj politici, prvi uspesi i
neuspesi - 43
2. Reakcija u zemljama jugoistone Evrope i u Italiji na promene u
Nemakoj u prvoj polovini 1933. godine 53
3. Nemaka, etvorni pakt i Organizacioni pakt Male antante 64
G l a v a d r u g a
PRIPREMANJE POHODA _ 89
1. Opti preduslovi ekspanzije Treeg Rajha 91
2. Najvaniji spoljnopolitiki potezi Nemake u borbi za presti u
Evropi od 1933. do 1936 godine 95
3. Utvrivanje osnovnih pravaca i metoda ekspanzije Treeg Rajha
prema jugoistoku Evrope 105
4. Obezbeivanje preduslova za osvajanje pozicija u spoljnotrgovinskoj
razmeni Nemake sa zemljama jugoistone Evrope 114
5. Nemaka i Balkanski sporazum 120
G l a v a t r e a
NASRTAJ NA PRVE SUSEDE 129
1. Mesto i uloga Folksdojera u pripremanju prodora Nemake na jugo
istok Evrope, sa posebnim osvrtom na rad sudetske grupe na slab
ljenju ehoslovake 131
2. Savlaivanje prepreka na putu za Austriju 149
3. Uvrivanje saradnje sa Gembeovom Maarskom 169
433
G l a v a e t v r t a
PODRIVANJE I SLABLJENJE MALE ANTANTE _ _ _ _ _ 189
1. Utiranje puta za Jugoslaviju 191
2. Obraun sa Tituleskuom, obezbeivanje puteva za prodor u Rumuniju 220
G l a v a p e t a
UCVRClVANJE I PROIRIVANJE VEZA I SARADNJE SA OSTA
LIM BALKANSKIM ZEMLJAMA _ _ _ _ _ _ _ _ _ 253
1. Proirivanje veza i saradnje sa Borisovom Bugarskom 255
2. Grka i Trei Rajh 275
3. Borba za jaanje uticaja u Turskoj 295
4. Preputanje Albanije Musolini ju 313
G l a v a e s t a
PRVA BOGATA ETVA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 323
1. Istiskivanje sa podruja jugoistoka glavnih konkurenata u spoljno
trgovinskoj razmeni i privrednoj saradnji Velike Britanije i Fran
cuske 325
2. Istiskivanje Italije sa junoevropskog trita 333
3. Rezultati etvorogodinjeg delovanja Rajha u oblasti bilateralne sa
radnje sa pojedinim zemljama jugoistone Evrope 337
BIBLIOGRAFIJA--------------- _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 3 5 1
Strana
434
Tehniki urednik
Nikola Savi
Lektor
aneta Raki-Vukadinovi, prof.
Omot
Dobrilo Nikoli, akad. slikar
Korektor
Stanislava Bjeleti
Stampa: Vojna tamparija Beograd, Generala Zdanova 40 b
EVROPA PRED POETAK EKSPANZIJE TREEG RAJHA