Rene Dekart

0 Comments 25 May 2013

Rene Dekart
U moderno vreme, od 17. veka, kae se da na filozofsk s!en st"a s#$ekt, %to $e
filozofsko ime za "o$edin!a ko$i eli da sam #de nezao#ilazan faktor "itan$ima istine.
&n misli da, ako ne%to tre#a da #de istinito ili do#ro, on sam mora mo'i da se veri da $e
to tako.
U ra!ionalizm, "rav! (i$i $e Dekart za(etnik, to svedo(anstvo tre#a na'i vlastitom
razm )lat. racio*. &n ver$e da svako "osed$e +"rirodno svetlo razma+, odnosno
+ro,ene ide$e- "omo' ko$i. moe do'i do si/rni. istina. Me,tim, to ne zna(i da
vek i dolazi. 0a"rotiv, Dekart $e #io d#oko nezadovol$an znan$ima ko$a $e "rimio kroz
s.olasti(k filozofi$. 1#o/ to/a $e do%ao na ide$ da sva n$em "oznata znan$a "odvr/ne
sistematsko$ )metodi(ko$* smn$i, ne #i li moda tako na%ao ne%to %ta se ne moe
smn$ati.
U "otrazi za "rimerom si/rne istine, Dekart se, dakle, "ita2 3ta se de%ava ako
"osmn$am ono %to sam na(io od dr/i., i ono %to mi kaz$ (la, "a (ak i
matemati(ke istine 4 %ta osta$e kao istina ko$ se ne moe smn$ati5 &d/ovor $e #io da
(ak iako smn$am sve, ne mo/ smn$ati da "osto$im $a ko$i smn$am. &v istin on $e
izrazio (venom stav2 Mislim, dakle jesam )na latinskom2 Cogito ergo sum *.
&v istin sazna$em "ot"no $asno i raz/ovetno i #ez "omo'i (la. Dekart se #avio
"otra/om za takvom istinom da #i do#io "rimer ko/a tre#a slediti i saznan$ ostali.
stvari. 6ako on stanovl$ava (etiri "ravila metode ko$i. se tre#a "ridravati na!i2
1. 6re#a "ri.vatati samo one istine ko$e sazna$emo "ot"no $asno i raz/ovetno.
2. 7loeni$e "ro#leme tre#a razloiti na $ednostavne i lak%e s.vatl$ive delove.
3. &no %to ostane neo#$a%n$eno tre#a o#$asniti "omo' ovi. "rosti$i. stvari.
8. 0a kra$ tre#a $o% $ednom "re'i !eo "ro!es, da #i se iz#e/le mo/'e /re%ke.
&dnos filozofski. dis!i"lina
9omo' ovi. "ravila moemo da na"red$emo na!i si/rni da dolazimo do "ozdani.
znan$a. Dekart $e smatrao da se ova "ravila s"e%no "rimen$$ matemati!i, i da n$ene
metode tre#a "ro%iriti ka ostalim nakama.
Dekart $e zasnovao i "ose#n modern metafizik. 7matrao $e da $e metafizika osnova
sve/ saznan$a i da iz n$e slede is"ravna fizika, a zatim i sve ostale nake.
9o Dekart svet $e "odel$en na dve s"stan!i$e 4 misaon i "rostir' )materi$aln*
s"stan!i$.
&ne mo/ da "osto$e nezavisno $edna od dr/e. Misaona s"stan!i$a sadri sve
ono (ime se #avimo kad mislimo, ali tako,e i ose'an$a, .ten$a i ma%t. 9rostir'a
s"stan!i$a odlik$e se time da zazima "rostor, ima tein i kre'e se: n$o$ tako,e
del$ fizi(ke sile.
&vakva slika sveta od/ovarala $e me.ani!i, na!i ko$a $e tada #ila "nom razvo$.
;izi(ki svet $e tre#alo da #de o#$a%n$en $ednostavnim i niverzalnim zakonima o
kretan$ (vrsti. tela, a ne #ez#ro$nim i razli(itim ntra%n$im formama ko$e $e
"ret"ostavl$ao <ristotel.
6a$ svet se svom fnk!ionisan$ ne o#azire na na%e el$e. 1ato is"itivan$e
aristotelovski. svr.a tre#a iskl$(iti iz nake.
6ela se na"rosto "ona%a$ "rema zakonima "rirode, ne ele'i time da "osti/n nikakv
svr.. & l$dskim svr.ama tre#a da #rine sam (ovek, men$a$'i svet oko se#e.
Rene Dekart citati
0 Comments 25 May 2013
Praktina filozofija
<li, (im sam stekao
izvesne o"%te "o$move iz fizike i (im sam, "ro#a$'i na raznim "ose#nim te%ko'ama
za"azio dokle nas oni mo/ odvesti i koliko se razlik$ od "rin!i"a ko$ima se dosad
slilo, te sam smatrao da i. ne mo/ vi%e drati ta$nosti a da se /rdno ne o/re%im o
zakon ko$i nas o#avez$e da koliko/od moemo do"rinosimo o"%tem do#r svi. l$di: $er
oni s mi "okazali da $e mo/'e do'i do saznan$a ko$a s ivot vrlo korisna, i da se
"omo' n$i. mesto s"eklativne filozofi$e, ko$a se "reda$e "o %kolama, moe "rona'i
$edna "rakti(na filozofi$a ko$om #ismo mo/li, "o%to "oznamo sil i de$stvo vatre, vode,
vazd.a, zvezda, ne#a i svi. ostali. stvari ko$e nas okr$, isto tako raz/ovetno kao %to
"ozna$emo razne zanate svo$i. zanatli$a, sve ove stvari na isti na(in "otre#iti svim
"oslovima za ko$e s one "odo#ne, i da se tako (inimo /os"odarima i so"stveni!ima
"rirode.
Rene Dekart, Rasprava o metodi, str. 44.
Matematika
0aro(ito mi se svi,ala matematika z#o/ izvesnosti i o(evidnosti n$eni. razlo/a: ali to
vreme nisam s.vatao n$en "rav "otre#, i, smatra$'i da sli samo me.ani(kim
ve%tinama, (dio sam se %to na n$enim tako (vrstim i tako solidnim temel$ima ni$e
iz/ra,eno ni%ta zvi%eni$e.
Rene Dekart, Rasprava o metodi, str. 14.
Mislim, dakle jesam
9o%to sam tada eleo da se $edino istraivan$em istine #avim, mislio sam da mi tre#a da
na sasvim s"rotan na(in "ost"im, i da, kao a"soltno lano, od#a!im sve %ta #i. i
na$man$e mo/ao "osmn$ati, da #i. na ta$ na(in video da li #i "osle to/a mo$im
#e,en$ima ostalo i%ta %to #i #ilo "ot"no nesmn$ivo. 6ako, z#o/ to/a %to nas na%a (la
"onekad vara$, "ret"ostavio sam da nema ni$edne stvari ko$a $e onakva kakvom $e na%a
(la name' da $e se#i "redstavimo: a "o%to ima l$di ko$i /re%e (ak i na$"rosti$im
stvarima /eometri$e, te i t "rave "aralo/izme, a smatra$'i da sam i $a sklon "o/re%kama
kao i svaki dr/i, od#a!io sam kao lane sve razlo/e ko$e sam nekada zimao kao
dokaze: i na$zad, zima$'i o#zir da nam se sve sasvim iste misli, ko$e imamo kada
smo #dni, mo/ $aviti i sn, a da tada ni$edna $edina od n$i. ni$e istinita, odl(io sam
da se "ravim kao da sve ono %to $e %lo mo$ d. ni$e istiniti$e od ilzi$a mo$i. snova.
<li, odma. iza to/a za"azio sam da, dok sam tako navali!e mislio da $e sve lano, nno
$e tre#alo da $a, ko$i sam to mislio #dem ne%to: i "rime'$'i da $e istina2 mislim, dakle
jesam, tako (esto i tako si/rna, da ni na$"reterani$e "ret"ostavke ske"tika nis stan$
da $e "ol$l$a$, zakl$(io sam da $e mo/ #ez i na$man$e skr"le svo$iti za "rvi "rin!i"
filozofi$e ko$ sam traio.
1atim, "al$ivo is"it$'i ono %to sam #io, i vide'i da sam mo/ao da se "ravim kao da
nemam nikakva tela, i da nema nikakva ni sveta, ni mesta na ko$em #i. #io, ali da se i"ak
ne #i. mo/ao da "ravim kao da o"%te nisam, i da, na"rotiv, #a% iz to/a %to sam mislio da
smn$am istinitost dr/i. stvari, sasvim o(evidno i sasvim izvesno $e izlazilo da $a
$esam: a iz to/a %to kad #i. "restao da mislim, "a makar sve %to sam zami%l$ao i #ilo
istinito, ne #i. i"ak imao nikakva razlo/a da ver$em da $a $esam, saznao sam da sam
s"stan!i$a (i$a sva s%tina i "riroda $este $edino mi%l$en$, i ko$o$, da #i #ila, ni$e
"otre#no nikakvo mesto, niti "ak da zavisi od ma kakve materi$alne stvari, tako da to $a,
t$. d%a "o ko$o$ sam ono %to $esam, "ot"no se razlik$e od tela, i (ak da $e n$ lak%e
saznati ne/o telo, i kad n$e/a o"%te ne #i #ilo, d%a ne #i "restala da #de sve ono %to
$este.
Rene Dekart, Rasprava o metodi, str. 28.
Pravila metode
Ras"rava o metodi
Dr/o "ravilo $e #ilo da svak od te%ko'a, ko$e #i. is"itivao, "odelim na onoliko delova
koliko $e to mo/'e i koliko $e "otre#no da #i se one #ol$e re%ile.
6re'e "ravilo $e #ilo da svo$e misli vodim "o red, "o(in$'i od "redmeta ko$i s
na$"rosti$i i ko$i se na$lak%e sazna$, kako #i. malo="omalo sti/ao "oste"eno do
na$sloeni$i.: "ret"ostavl$a$'i (ak reda i me, onim "redmetima ko$i "rirodno ne
"ret.ode $edni dr/im.
> "osledn$e "ravilo $e #ilo da svda vr%im tako "ot"na na#ra$an$a, i tako o"%te "re/lede
kako #i. #io si/ran da ni%ta nisam "ro"stio.
Rene Dekart, Rasprava o metodi, str. 20.
Razloge ne treba traiti u svrhama
Treba isitivati ne svrhovite razloge stvorenih stvari, nego djelotvorne
6ako, na$"osli$e, razlo/e "rirodni. stvari ne'emo nikada zimati iz svr.e, ko$ $e imao
"red so#om #o/ ili "riroda "ri n$i.ov stvaran$, $er ne smi$emo #iti toliko "rezetni, da
#ismo se#e smatrali dioni!ima n$e/ovi. nakana. 0o, ako n$e/a samo/a #demo smatrali
d$elotvornim zrokom sve/a, vid$et 'emo, kakve nam zakl$(ke s o#zirom na n$e/ove
(inke, ko$i se "okaz$ na%im os$etilima, "ra "rirodno sv$etlo, ko$e nam $e on dao, iz
oni. atri#ta, ko$e $e .tio da donekle "ozna$emo. >"ak, kako $e ve' re(eno, moramo imati
na m, da tom "rirodnom svi$etl tre#a v$erovati samo dotle, dok nam sam #o/ ne
o#$avi ne%to n$em "rotivno.
Rene Dekart, Osnovi filoofije, ! deo, poglavlje ""#!!!, str. $%.