or Bataj: Metafizika zla i erotizam utanja

Objavljeno 14.01.2012.

Neposredni Batajevi knjievni prethodnici, pa i savremenici, bili su nadrelisti i egzistencijalisti, u ije se okvire,
uslovno, Bataj uklapa. Njegove romane i novele, objavljivane pod pseudonimima, mogue je svrstati u
nadrealistiki modus; njegove filozofske opservacije u iaeni vid egzistencijalizma. Meutim, od strane Bretona
i Sartra, Bataj je bio anatemisan kao neprijatelj iznutra, kako je sam sebe proglasio. Odbaen od strane
savremenika i starijih kolega, Bataj je oko sebe okupio i afirmisao mlae posveene mislioce, te su u asopisima
koje je ureivao svoje prve radove objavili Fuko, Derida, Bart i drugi. Upravo su Derida i Fuko svoj dug Bataju
vratili, revitalizujui njegovo ime u filozofskom svetu i utiui da se njegova dela na adekvatan nain poimaju i
cene.
Jedan od povoda da Bataj ne bude blagovremeno prihvaen kao filozof i knjievnik jeste njegovo opsesivno
pisanje o erotizmu, nasilju, bolu i smrti. Fascinacije ekstatinim slikama iskasapljenih ljudi i muenja, koje je
izraavao u mnogim svojim delima (Erosove suze, na primer) uticale su na to da njegova dela budu zabranjena
zbog opscenih i pornografskih scena. Takve scene Bataju su posluile kao most do sopstvenog poimanja
nadrealistike umetnosti i do potencijalnog i deliminog objanjenja sloenog pojma smrti. Glorifikujui erotizam,
Bataj je oseao da gradi uniju izmeu subjekta i vizije nepoznatog kontinuiteta, odnosno smrti. Sline dimenzije
Bataj je naao i u poeziji, o emu govori u knjizi Knjievnost i zlo.
Povezujui usko umetnost (prevashodno knjievnost i slikarstvo) i erotizam, Bataj polazi od injenice da svest o
erotskom izmie strogom odreenju i da je erotsko uvek i estetsko jer je oblikovano imaginacijom a ne vizuelnom
percepcijom. Erotizam je upuen fantaziji a ne spoznaji. Erotizam, etimoloki od grke rei eros, nuno je okrenut
estetici seksualne elje, senzualnosti kojom se uzdie um i stimulie telo. Erotizam nije isto to i ulnost jer je
ulnost samo jedna od emanacija erotizma; erotizam je epitet koji se primenjuje na sve vrste ljubavnih veza,
telesne, emocionalne, psiholoke ili patoloke podjednako.
Na samom poetku svoje knjige Erotizam Bataj izrie svojevrsnu definiciju onoga to smatra erotizmom ali se
ujedno i ograuje napominjui da to to on tvrdi nije rigidni pokuaj definisanja, ve saimanje smisla u jednu
reenicu. Smisao erotizma je, prema Bataju, potvrivanje ivota ak i u smrti. U tom kontekstu erotizam se mora
odvojiti od polne aktivnosti i ne sme biti vezan iskljuivo za stvaranje potomstva, jer je raspon ljudskog duha
ogroman, kree seod svetice do strasnika.
Vezujui erotizam za ivot i smrt, Bataj se poziva na sledeu postavku: Ljudski duh je u vlasti najneobinijih
poriva. On je neprestano u strahu od samoga sebe. Sopstvena erotska uzbuenja uasavaju ga. Svetica ima iste
nagone kao i strasnik, samo ih drugaije prihvata i ispoljava transponujui ih na spoljanji svet. Ona je isto bie,
sazdano od mesa i krvi, kao i strasnik, ali je njen erotizam usmeren u drugaijem pravcu, ka Bogu. Ona se Boga
plai kao to se strasnik plai svojih uzbuenja, na isti nain. Predmet elje strasnika je, prema Bataju, ena;
predmet elje svetice je Bog.

Postavivi ovako smelu tvrdnju, ne izjednaava li Bataj Boga sa bludnicom, enom? Moda je ba ova njegova
tvrdnja, i one sline, razlog to je Bataj bio omraen od svojih savremenika, najpre egzistencijalista, koji su na
svoj nain imali borbu sa (ne)verovanjem, te im je Batajeva misao morala delovati vrlo ekstremno, ak

ekstremnije od Nieove. Stoga, Bataj je svrstan u red onih koji svom vremenu nikako nisu odgovarali, uz Niea,
de Sada ili pesnika Blejka.
Bataj je vrlo smeo i u drugim svojim tvrdnjama, time opasniji to svaki stav otroumno filozofski obrazlae i
argumentuje. On sistematski pravi podelu na lrotisme des corps, lrotisme des coeurs, enfin lrotisme sacr.
Termin sakralni erotizam vano je ne shvatiti u religijskom kljuu, jer Bataj na jednom mestu kae da je,
zapravo, svaki erotizam sakralni i da ga je mogue poistovetiti sa poetskom kontemplacijom.
Citirajui de Sada, Bataj pokuava da obrazloi kako je erotizam uvek vezan za neku vrstu nasilja i kako je smrt u
korelaciji sa bludnim mislima. Erotizam je uvek i iskljuivo vezan za iskustvo ivota, a filozofija ga od ivota
udaljava. To potvruje i umetnost, pisana re ili slikarstvo, skulptorsko umee. Mata jednog umetnika ne
zaustavlja se samo na telesnoj lepoti ve traga i ponire do mistinog tela u kome se spajaju materija i duh.
Umetnik erotizam doivljava na metafiziki nain. Kod Platona ve postoji tumaenje o tenji da se duh i telo
sjedine, odnosno da se sjedine muka i enska polovina bia, to je ostvarivo jedino putem erosa. Kako su se
stopili eros i logos u erotologos, elja se ukrstila sa umom, telesno sa duhovnim, ljudsko sa boanskim. Zato je
erotizam uvek emanacija sakralnog, i obrnuto. ak i u grotesknom i nastranom.
Markiz de Sad je rekao da je sve dobro to je preterano. Da li to znai da je eros dobar ako iz obinosti pree u
neobinost, iz umerenosti u neumerenost, iz ivota u smrt (ili iz smrti u ivot)? Ako bismo sledili Batajevu misao,
rekli bismo da jeste. Klju za razumevanje erotizma Bataj trai tamo gde mu je oduzeo mogunost iskljuivosti: u
razmnoavanju, odnosno stvaranju potomstva. On kae da je osnovni smisao razmnoavanja, pa time i erotizma,
stvaranje diskontinuiranih bia, odnosno jedinki koje su sve meusobno razliite i razdvojene provalijom tj.
diskontinuitetom. Razliita i razdvojena bia mogu zajedno oseati vrtoglavicu nad provalijom, ali uvek ostaju dva
bia, ako jedno od njih umre, ne umire i drugo.
Jedino je smrt bia ta koja uvodi kontinuitet. Pomalo na tankim noicama, ali sa vrlo sugestivnom retorikom, Bataj
obrazlae kako se kontinuitet bia izjednaava sa smru. Pojednostavljeno, to bi glasilo tako da u bespolnom
razmnoavanju elija umire, ali se iz nje raaju dve. Drugaije: iz kontinuiteta nastaje diskontinuitet, iz smrti ivot.
U polnom razmnoavanju malo je tee argumentovati ovakvu asocijaciju, jer bi to znailo da u trenutku raanja
deteta, roditelji nuno umiru. No, Bataj ulogu majke i oca svodi na spermatozoid i ovulu, te kada se oni sjedine
kao diskontinuirani, nastaje trenutak kontinuiteta (trenutak spajanja jajne elije i spermatozoida), iz kojeg se, opet,
stvara diskontinuirani fetus. Drugaije: iz ivota nastaje smrt iz koje nastaje ivot itd. Ovaj krug se ne zatvara.
Meutim, jedna stvar je vrlo uoljivo prenebregnuta. Do trenutka kontinuiteta dolazi unutar jednog
diskontinuiranog bia, u telu ene. Ako je erotizam potvrivanje ivota u smrti, onda erotizam mora biti vezan za
enu, on je potvrivanje ivota u eni. Smelo tvrenje, zar ne? Poistoveivanje ene i smrti na odreeni nain
menja mitoloku sliku na koju smo arhetipski naueni. Smrt je mitoloki gotovo uvek prikazivana kao mukarac,
kao i hrianski Bog. Bataj je obe ove slike preokrenuo, hotimino ili ne, nigde nije objavio.
No, vratimo se tekstu. Bataj je postavio erotizam nasuprot i naporedo sa smru i sa ivotom. Svako je bie
diskontinuirano ali, nastalo iz kontinuiteta, ono beskrajno ezne za tim kontinuitetom, kao pala razdvojena bia
koja eznu da postanu ponovo jedno. Oseanje permanentne enje u biu izaziva oseaj iskonske siline
svojstvene svakoj vrsti erotizma, te je oblast erotizma u sutini oblast sile, nasilja. Zato je to nuno tako, Bataj
objanjava injenicom da jedno diskontinuirano bie mora nestati kako bi nastao kontinuitet iz kog ponire drugo
diskontinuirano bie. U okviru erotizma tela to znai da se mora vriti svojevrsno nasilje nad biem partnera,
nasilje koje se granii sa smru ili ubistvom.

Ono to umire u erotskom odnosu partnera jeste upravo bie kao takvo, jer u erotskom odnosu dva partnera
doseu do najintimnije prisnosti, a tamo srce zamire. U meanju dva bia dolazi do rasputanja strukture koja je
sutinski zatvorena, dolazi do otvaranja, nagosti bia. Zato telesno obnaivanje igra presudnu ulogu. Zatvorenost
ili diskontinuirano postojanje podrazumeva odevenost. Obnaeno telo je telo otvoreno kontinuitetu. itano u
Batajevom kljuu, nago telo je telo koje tei smrti, te je ono ekvivalent pogubljenja, a ljubavni in je simulakrum
inu rtvovanja.
Erotizam tela poseduje neku zastraujuu notu, a ako se odvoji od materijalnog svog elementa, on prelazi u
erotizam srca koji je slobodniji i postojaniji vid erotizma. Erotizam srca za Bataja podrazumeva etiki modus,
odnosno moralnu naklonost partnera, koja je snanija od strasti u erotizmu tela. Uprkos tome, erotizam srca nosi
sa sobom veliki nemir, patnju iju bit predstavlja otkrivanje nemogunosti posedovanja voljenog bia. Strast vodi
patnji usled tenje za nemoguim, za sjedinjenjem. Ali, individualno dikontinuirano bie, teei sjedinjenju, tei za
ubistvom ili samoubistvom jer ezne za neogranienim biem. Ljubav izazvana strau vodi sakralnom erotizmu.
Neogranieno bie kao sakralni element erotizma izjednaeno je sa boanskim. No, erotizam se nikako ne svodi
na ljubav prema Bogu kao sloenom biu koje na planu afektivnosti raspolae kontinuitetom bia. Kontinuitet
nije saznatljiv, kao ni Bog, ali oveku je dato da kontinuitet iskusi, a Boga ne. Kontinuitet je mogue iskusiti jedino
kao negativno iskustvo, kao negativnu teologiju, kao mistino iskustvo religijskog prinoenja rtve. Kod Bataja, u
skladu sa metafizikom negativnog to mora biti negativno iskustvo jer unosi u diskontinuiranost odsustvo
postojanja, trenutak kontinuiteta. Na tome se zasniva sakralni erotizam, na trenutku rtvovanja, prinoenja
kontinuiteta, pri emu nijedno diskontinuirano bie ne biva uznemireno. Zato je sakralni erotizam najuzvieniji od
svih, zato to bie ostaje indiferentno prema kontinuitetu, prema smrti, i shvata svoju rtvu kao opijenost
kontinuitetom, kao oseanje koje nadilazi sva druga oseanja, kao zaborav.

Erotizam, dakle, prkosi tenji ka povlaenju u sebe jer predmet elje trai napolju i otvara biu put ka kontinuitetu,
odnosno ka prevazilaenju individualnog trajanja u diskontinuitetu. Erotizam nadilazi i smrt samu i teoloku ideju o
Bogu, kao i svako mistino iskustvo. Jedino to se, prema Bataju, moe meriti sa erotizmom jeste poezija. Ona
vodi istoj taki kojoj i svi oblici erotizma ona nas vodi smrtikontinuitetu: poezija je venost.
Bataj, ipak, nije izbegao da, kao i veina njegovih savremenika, svoje opservacije svede na problem jezika.
Poezija je krajnja instanca koja prevazilazi sve datosti. Poezija, pisana re, slui se upravo jezikom, a jezik nam
ne moe dati svevrednujui uvid jer ga razbija na posebne vidove prepletene u analitikom kretanju. Jezik
povezuje, jezik razdvaja, skriva i razotkriva podjednako. Stoga, ako je erotizam potvrivanje ivota u smrti, jezik je
potvrivanje ivota u ivotu, jedina pozitivna konstanta u Batajevoj misli. Jezik se suprotstavlja zabrani, prestupu,
incestu, radu, elji. On gradi formu religije i filozofije, formu erotizma. U tom formalnom kapilarnom sistemu uvek
postoji izvesna dvojnost. Jedna struja vodi ka svetlosti druga zadire u oblast zlog i demonskog. Ruilake snage,
samoa i neiste sile, nasilje i smrt su, prema Bataju, istinski srodnici erosa, iskazani jezikom.
Sa strau mistika Bataj zastupa gledite u kojem erotizam vodi ekstatinom iskustvu, kontemplativnoj sili
voenoj tenjom za kontinuitetom. U samom tom iskustvu jezik, pak, ne igra nikakvu ulogu jer je poznato da se
takvo iskustvo doivljava u blaenom i tihom stanju duhovnosti. Bataj bi to objasnio erotizmom utanja.