GAJENJE MALINE I SORTE MALINE

Malina je jedna od najpoznatijih i najvie izvezeno srpsko voe. Srbija je jedna od

najveih proizvoaa i izvoznika malina u svetu. One su visoko nagrivane irom
sveta za njihovu boju, jedinstven ukus i tvrdou. Izmedu 90 i 95% uzgajanih
malina u Srbiji su North American Willamette vrste.
Ostale uzgajane vrste u Srbiji su: Meeker, Promise i Gradina. Maline se u veini
sluaja uzgajaju na privatnim, familijarnim farmama na parcelama koje ne prelaze
0,5 hektara. Beru se runo. Maline se uzgajaju na preko 16 hiljada hektara irom
Srbije.
Sa prosenim prinosom po hektaru od 6 tona, Srbija je u 2004. proizvela vie od 92
hiljade tona maline. etva malina u Srbiji poinje krajem juna i zavrava se u julu,
u zavisnosti od vremenskih uslova i lokacije polja. Skoro 90% proizvedenih malina
se smrzava u velikim skalditima, a samo 10% se dalje koristi za preradu ili
prodaju u maloprodajnim objektima. Veina sveih malina se prodaje i konzumira
u toku letnje sezone. Veina malina u Srbiji se izvozi u smrznutom stanju ( 93%), a
samo mali broj se izvozi svee.
Maline se zamrzavaju na temperaturi od -40 i skladite na temperaturi izmedu -18 i
-20. Svee maline se iste, pripremaju i skladite na temperaturi od 0 stepeni i
transportuju se u hladnjaama do svojih destinacija u roku od tri dana. Svee
maline se esto koriste za dalju preradu, kojom se dobijaju sokovi i koncetrati.
Veina proizvodnje se izvozi na zapadnoevropsko trite.
PRIPREMA PRE SADNJE ODABIR PARCELE
Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti izloena suncu i dobroj ventilaciji,
obezbeena dovoljnom koliinom vlage i uz zatitu od oteenja koja mogu da
izazovu vetar i mraz. Promenljive zimske i prolene temperature prouzrokuju
veinu oteenja. Prednosti sadnje maline na severnim i severno-istonim stranama
uglavnom preteu u odnosu na ranije sazrevanje maline zasaene na stranama

okrenutim ka jugu. Slaba ventilacija i pojava mraznih depova takoe mogu da

prouzrokuju oteenja cvetova u prolee.
Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takoe umanjuje mogunost pojave brojnih
gljivinih oboljenja. Slab protok vazduha poveava vlanost vazduha oko plodova
i izdanaka, to pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama.
Meutim, prejak vetar, naroito tokom zime, moe dovesti do lomljenja i
isuivanja izdanaka. Ova oteenja mogu se umanjiti postavljanjem vetrobrana,
mada je potrebno da oni budu dovoljno propustljivi, kako bi se ublaili udari vetra.
Vetrobrane treba postaviti uz nagib, paralelno sa zasadom, kako se ne bi ometala
ventilacija i poveavala opasnost od mrazeva, a slue za stvaranje zavetrine.
Divlja malina i kupina koje rastu oko parcele predviene za postavljanje zasada
takoe mogu predstavljati problem. One su dobro stanite za tetoine, a esto
predstavljaju izvor virusa i gljivinih patogena. Ako ste u mogunosti, eliminiite
ih u krugu od 200 metara oko zasada.

ZEMLJITE I PRIPREMA ZEMLJITA

Malina najbolje raa na visoko propustljivim zemljitima (peskovitoj ili muljevitoj
ilovai) koja sadre visok stepen organske materije (>3%) i ija se kiselost (pH)
kree izmedu 5,5 6,5. Kod teih, manje propustljivih zemljita poveana je
mogunost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena
ublaiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom
hemijskih sredstava.
Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm povrinskog sloja
zemljita iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije. U toku godine pre sadnje
trebalo bi izvriti testiranje zemljita i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u
zemljitu.
Kiselost zemljita (pH) moe se poveati unoenjem krea, a smanjiti unosom
sumpora. Postupak primene trebalo bi obaviti barem 1 godinu ranije da bi se dobio
eljeni rezultat.

Sa pripremom zemljita trebalo bi krenuti barem godinu dana pre sadnje, kako bi
se poveala koliina organske materije u zemljitu, eliminisali problemi sa
korovom i obezbedile odgovarajue sadne leje. Pojavu guje trave (u Srbiji
odomaeni naziv za Elytrigia repens) i druge viegodinje korove trebalo bi suzbiti
pre sadnje. Viegodinji korovi mogu se suzbiti intenzivnijom obradom zemljita,
mada hemijska sredstva daju bolje rezultate.
Uopteno govorei, jesenja primena herbicida na bazi glifosata je efikasna. Lake
je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada.
tetoine, kao to su junska buba (Phyllophaga ssp.) i skoibuba (Agriotes
sputator) kao i nematode mogu predstavljati problem.
Usmeravanje zasada u pravcu jednogodinjih useva kao to su kukuruz, penica ili
ra umanjie ove potekoe.
U ove svrhe moe se primeniti fumigacija zemljita, ali ovaj postupak ukljuuje
korienje hemikalija i specijalnu opremu.
Slike a) i b) : Nematodne promene na korenu maline i virusne na listu.

Koliina organskih materija u zemljitu moe se takoe poveati unoenjem

ivotinjskog ubriva u koliini od 22 44 t/ha. Najee se koristi stajnjak, koji je
i najefikasniji, mada se mogu koristiti i druge vrste ubriva, pod uslovom da se
adekvatno primenjuju, sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko
ubrivo) i ogranii nivo azota u zemljitu (ivinsko ubrivo). Alternativno, parcela

se u godini pre sadnje moe zasejati povrinskim usevima koji obezbeuju dodatne
organske materije i smanjuju pojavu oteenja izazvanih nematodama.
Sadnja povrinskih useva u godini pre sadnje pozitivno e uticati na poveanje
organskih materija, uzoranost zemljita i koliinu azota u zemljitu.
Postoji vie reenja ijom se primenom moe popraviti kvalitet zemljita. Neven
(Fugetes spp.) i sirak metla (Sorghum vulgare) redukuju nivo zastupljenosti
nematoda i unitavaju korov. Mahunasti usevi stabilizuju nivo azota, dok ostali
onemoguavaju rast korova. Veina povrinskih useva dobro uspeva na svim
vrstama zemljita na kojima raa malina. Sitno zrnevlje i trava upijaju azot iz
zemljita i polako ga oslobaaju raspadanjem. Pristupite prihrani zemljita prema
preporukama dobijenim na osnovu rezultata testiranja zemljita pre sadnje,
dodavanjem 45-56 kg N/ha i usklaivanjem nivoa fosfora, kalijuma i kiselosti
zemljita (pH). Povrinski usevi koji se seju pre zasnivanja zasada maline obino
se zaoru kasno u jesen (travnati usevi) ili u rano prolee (mahunasti usevi) pre
sadnje. Busenite trave ili ra koriste mrtve ostatke i suzbijaju pojavu korova.
Sistematski herbicidi, kao to je glifosat, koriste se da umrtve zasad, a malina se
sadi neposredno na mesta sa biljnim ostacima ili u usko formirane leje.
POSTAVLJANJE ZASADA IZBOR
SADNOG MATERIJALA
Veoma je vano da se obezbedi zdrav sadni materijal, dobrog kvaliteta. Zasad nee
dati dobre rezultate ako se ovaj uslov ne ispuni. Sadni materijal trebalo bi nabaviti
iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertifikovane sadnice, kako biste bili sigurni
da materijal nije zaraen. Rizik od infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz
kulture tkiva, na drugom mestu su one iz staklenika, dok sadnice proizvedene u
poljskim uslovima nose najvii stepen rizika. Biljke dobijene iz kulture tkiva
nabavljaju se po vioj ceni, ali se obino isplate kroz povean rod i dui vek
eksploatacije zasada.
Razmak izmedu sadnica takoe treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se
obezbedio adekvatan broj sadnica. Razmak izmeu redova zavisi od mehanizacije
koja e se koristiti i naslona koji e se eventualno postavljati. Razmak izmeu
redova kree se od 2,4 - 3,3 m. Mora se imati u vidu irina kosilice i postavljanje
naslona, odnosno treba obezbediti dovoljno prostora izmeu redova za neometano
koenje, prskanje i berbu.
Istraivanja su pokazala da se oboljenja manje javljaju i da se postie vea
produktivnost ukoliko je broj redova vei i kada su oni na manjem odstojanju,
nego kada je manje redova na veem odstojanju. Razmak izmeu sadnica u redu
kod crvene maline varira od 0,6 do 0,9 m, u zavisnosti od bujnosti. Uopteno
govorei, malina se gaji u obliku buna ili ivice, sa velikim brojem mladih
izdanaka koji se razvijaju iz korenovog vrata i popunjavaju prostor izmeu

primarno posaenih sadnica. Kod nekolicine sorti, kao to je Titan i kod sorti
purpurnih plodova, izdanci se uglavnom razvijaju iz buna i te sorte se mogu gajiti
u sistemu uzdignutih leja.
Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu povrinu izraunava se pomou obrasca:
ukupna povrina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom
izmeu sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m izmeu redova
podeljeno sa 0,9 m izmeu sadnica jednako je 3,704 sadnice
(1000/3,0/0,9=3703,7).
Sadnice treba poruciti u zimu pre sadnje da bi se obezbedila adekvatna koliina.
Sorte maline svrstavaju se u dve grupe: jednorodne (letnje) i dvorodne (jesenje).
Nekoliko slabih dvorodnih tipova maline opisano je kao tipovi koji uvek
plodonose, daju manji jesenji rod, a mogu se tretirati i kao jednorodne i dvorodne
maline. Malina je prirodno dvogodinja biljka sa viegodinjim bunom. Nakon
razvoja u prvoj vegetaciji jednogodinji izdanci prolaze kroz period mirovanja u
jesen, prezime niske zimske temperature i raaju sledee godine.
Slike: Sadnice maline.

Jednogodinje izdanke u drugoj vegetaciji nazivamo dvogodinjim izdancima, jer

cvetavaju. Posle plodonoenja ovi izdanci odumiru i sledeeg prolea se uklanjaju.
Umesto njih, novi jednogodinji izdanci postaju dvogodinji. Orezivanje
dvogodinjih izdanaka u prolee, kako bi se proredili rodni i uklonili suvi izdanci,
ima pozitivan uticaj na zatitu maline od bolesti kao i na poveanje dimenzije
ploda.
Slijka: Uklanjanje obolelih i suvih izdanaka.

Dvorodne sorte raaju u prvoj godini, u jesen iste godine. Snaga prirasta veoma
varira, od plodonoenja samo na vrhovima izdanaka kod nekih dvorodnih sorti, do
obilnog raanja duinom celog izdanka, kod sorti kao to su Autumn bliss i
Polka. Kod dvorodnih sorti sa kasnim vremenom zrenja, kao to je Heritage,
rani mrazevi mogu da utiu na umanjen prinos. Kod ovih sorti, rezidba se vri
koenjem do nivoa zemlje pre izbijanja jednogodinjih izdanaka u rano prolee.
Plodovi sorti koje se koriste za sveu upotrebu su svetlije boje od onih koje se

proizvode za obradu, vreg su mezokarpa i mogu se drati u hladnjai do deset

dana pod idealnim uslovima. Plodovi svetlije boje u hladnjai manje tamne i manja
je verovatnoa da e usled manipulacije i transporta pokazati znake oteenja. U
pogledu dugotrajnosti postoje velike varijacije meu sortama. Trite takoe
pokazuje interesovanje za krupnije plodove iz brojnih razloga, ukljuujui i veu
naklonost potroaa ka krupnijim plodovima, kao i zbog lake berbe. Plodovi ovih
sorti imaju vea udubljenja koja se usled nepaljivog rukovanja deformiu.
SORTE MALINE
Na tritu se neprekidno pojavljuju nove sorte i velika veina njih ne uspe da
zauzme mesto meu vodeim iz mnogo razloga, ukljuujui slabu adaptibilnost
razliitim rejonima gajenja, nepredviene osetljivosti na bolesti i insekte, ili zbog
pojedinih osobina plodova koje nisu prihvatljive za potroae. Nijedna sorta ne
moe da uspeva na svim lokalitetima, na svim vrstama zemljita i pod razliitim
sistemima gajenja, ali mnoge od njih pokazale su se uspenim u razliitim
uslovima gajenja. Lista sorti koju navodimo nikako nije konana, ali bi navedene
sorte mogle da se gaje u razliitim regionima. Gajenjem veeg broja sorti mogue
je obezbediti rod od ranog leta do poetka zimskih mrazeva (uz zatitu i due) u
veini lokaliteta u Srbiji, sa samo kratkim periodom praznog hoda u proizvodnji
u kasno leto.
Evropskim tritem sveom malinom dominira samo nekolicina dvorodnih i
jednorodnih sorti, ukljuujui Glen Ample, Tulameen, Polka, Himbo top i
Heritage. U grupu vanijih sorti svrstavaju se Glen Lyon, Autumn Bliss i Oktavija.
Gaji se i nekoliko drugih sorti, a mnoge nove sorte su u fazi ispitivanja na
razliitim lokalitetima.
JEDNORODNE SORTE MALINE
Prelud
(Cornell University, Njujork, SAD)

Prelud je jednorodna sorta maline, najranijeg vremena zrenja. Plod je srednje

krupan, okrugao i vrst, dobrog ukusa. Izdanci su uspravni, bujni i vrsti. Veoma je
otporna na trule korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Dobro podnosi niske
temperature. Umeren jesenji rod je dovoljan da obezbedi i jesenju berbu.
Kenbi
(USDA, Oregon, SAD)
Izdanci su visoki, skoro sasvim bez bodlji, i srednje su rodnosti. Plodovi su srednje
krupni do krupni, vrsti, jarko crveni i izuzetnog su ukusa. Srednjeg vremena
sazrevanja. Umereno do slabo otporna na niske temperature, i u hladnijim
podnebljima pupoljci su podloni izmrzavanju. Osetljiva je na trule korena koju
izaziva Phytophthora fragariae.
Glen Empl
(SCRI, Engleska)

Glen je sorta srednjeg vremena zrenja i raa krupne, slatke, svetlo crvene plodove
kupastog oblika. Izdanci su bez bodlji, dobre bujnosti i otporni na 2 biotipa biljnih
vai vektora virusa. Ima umerenu do slabu otpornost na niske temperature, i u
hladnijim podnebljima pupoljci su podloni izmrzavanju. Kvalitet Glen Empl
plodova uzima se kao industrijski standard.
Glen Moj
(SCRI; Engleska)

Glen Moj raa velike, svetlo crvene plodove umerene vrstine, Sorta ranog
vremena zrenja sa plodovima koji se lako beru. Izdanci su uspravni, bujni , bez
bodlji i obilno radaju. Umereno je otporna na zimske mrazeve. Osetljiva je na
malininu muvu galicu i trule korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Otporna
je na 2 biotipa biljnih vai vektora virusa i na RBDV virus.
Leo
(HRI East Malling, Engleska)
Leo raa krupne, skoro potpuno okrugle plodove kasnog vremena zrenja. Ukus je
izuzetan, a plodovi su takoe pogodni za preradu. U vegetaciji daje umeren broj
novih izdanaka. Raa na dugim rodnim bonim granicama, velikog potencijla
rodnosti.
Otporna je na Botrytis (sivu plesan) i uvenue pupoljaka. Otporna na lisne vai
vektore mozaik virusa. Moe se mehaniki inficirati RBDV, ali u polju pokazuje
dobru otpornost na prenoenje virusa putem polena.
Oktavija
(HRI East Malling, Engleska)

Oktavija je jednorodna sorta vrlo kasnog vremena zrenja koja popunjava raspon
izmeu letnje i jesenje sezone. Izdanci su uspravni i obilno raaju.. Plod je krupan,
zatupasto-okruglog oblika, svetlo crvene boje i slatkog ukusa. Plodovi dobro
podnose skladitenje. Otporna je na lisne vai vektore mozaik virusa. Umereno je
otporna na sivu plesan (Botrytis) i pegavost izdanaka, ali je osetljiva na suenje
pupoljka. Osetljiva je na RBDV i Phytophthora trule korena maline. Ovo je
relativno nova sorta.
Tulamin
(Ag Canada, Briti Kolumbia, Kanada)

Tulamin raa krupne, vrste, sjajne plodove izuzetnog kvaliteta. Sorta kasnog
vremena zrenja, donosi umereno visoke prinose. Otporna je na biljne vai vektore
mozaik virusa. Srednje do slabo otporna na niske temperature, a pupoljci su
podloni izmrzavanju u hladnijim podnebljima.
DVORODNE SORTE
Autumn Bliss
(HRI East Malling, UK)

Autumn Bliss je malina ranog vremena zrenja, krupnih plodova izuzetnog ukusa.
Sazreva 10-14 dana pre sorte Heritid. Veliki deo roda donosi u prve dve nedelje
berbe, to je prednost u severnijim podnebljima. Izdanci su kratki sa malo bodlji.
Plod je blago tamne boje. Osetljiva je na RBDV, a otporna na biljne vai vektore
kompleksa mozaik virusa. Otporna je na trule korena koju izaziva Phytophthora
fragariae.
Autumn Britten
(HRI East Malling, Engleska)
Autumn Britten je rana sorta, krupnih i vrstih plodova, dobrog ukusa. U poreenju
sa sortom Autumn Bliss, izdanci ove sorte su vii, plodovi su boljeg kvaliteta,
prinos je slian ili vei, a manje je bujna. Raa dan ili dva posle sorte Autumn
Bliss. Osetljiva je na RBDV , a otporna na biljne vai vektore kompleksa mozaik
virusa.
Polka (Poljska)
Polka ima srednje krupne plodove ranog vremena zrenja. Sve se vie gaji u Evropi.
Kvalitet plodova je vrlo dobar a prinosi su visoki.
Himbo-Top (Rafzaqu) (vajcarska)
Himbo-Top na jednogodinjim izdancima raa krupne plodove dobrog kvaliteta
nedelju dana posle sorte Autumn Bliss. Plodovi su kupastog oblika, svetlo crvene
boje i dobrog ukusa. Izdanci su bujni, uspravni, srednje visine, pa postavljanje
naslona olakava berbu. Otporna je na trule korena koju izaziva Phytophthora
fragariae.
Karolina
(University of Maryland, SAD)

Karolina ima krupne plodove kupastog oblika i dobrog ukusa. Izdanci su visoki i
uspravni. Branje plodova sa kratkih bonih rodnih granica moe biti oteano, ali
daje dobre jesenje prinose. Posle dueg skladitenja plodovi dobijaju tamniju boju.
Otporna je na trule korena koju izaziva Phytophthora fragariae.
Heritid
(Cornell University, Njujork, SAD)
Heritid sorta smatra se standardnom dvorodnom sortom. Njeni visoki i vrsti
izdanci imaju izraene bodlje. Sorta sa izuzetno visokim prinosima. Plodovi na
jednogodinjim izdancima sazrevaju relativno kasno. Srednje su veliine, dobre
boje, ukusa, vrstoe, a pogodni su za zamrzavanje. Otporna je na veinu bolesti.
Osetljiva je na biljne vai vektore kompleksa mozaik virusa.

Doan Skvajer
(Medway Fruits, Engleska)
Doan Skvajer bere se oko 2 nedelje posle sorte Autumn Bliss, sa slinim
prinosima. Plodovi su krupni, vrsti, kompaktni i duge trajnosti. Pokoica je
srednje vrsta, osrednje crvena. Izdanci su bez bodlji i trae postavljanje naslona
tokom berbe.
Tabela 1. Vreme zrenja maline.