Filozofski roman

Volter je bio izrazito dobar satiriar [ malo je pisaca koji su imali talenat za satiru, kakav je on imao. (Kora,
Volterov Kandid)] i voleo je da pie takozvane filozofske romane [Filozofski roman je esej ili pamflet, jer u njemu
pisac hoe da izloi ili napadne izvesne ideje. On je i roman, jer opisuje izmiljene dogaaje. Ali ne moe biti ni tako
ozbiljan kao esej, ni tako verovatan kao roman emu, uostalom, ni ne tei. Pisci, stvarajui takva dela, ne misle ni
jednog trenutka da e italac smatrati te fikcije stvarnou, ak im se ini poeljnim da se filozofski roman pokae kao
neko fantastino pripovedanje. Filozofski roman i filozofska pria cvetaju u vremenu u kome se ideje razvijaju bre od
ustanova i obiaja. Tada knjievnici, gonjeni potrebom da kau ta misle, ali ometani strogou policija, cenzura ili
inkvizicija, pokuavaju da pobegnu u apsurdnost i da se uine nepovredivim inei se neverovatnim. prema:
Candide Voltaire, filozofski roman,] ili filozofske pripovetke, meu kojima Kandid zauzima posebno mesto. Volter se
ovim knjievno-filozofskim rodom slui da da bi s vie slobode izrazio svoje ideje, koje bi se u eseju pokazale kao
prevratnike i mogle bi da uvrede ili ozlojede itaoce. to se italac vie oseti prenesenim u neki svet, to je smireniji i
lake prihvata iznenaujue istine.

Filozofski roman je teka knjievna vrsta, zato to je hibridan. On je esej ili pamflet, jer u njemu pisac hoe da izloi ili
napadne izvjesne ideje. On je i roman, jer opisuje izmiljene dogaaje. Ali ne moe biti ni tako ozbiljan kao esej, ni
teko vjerojatan kao roman. Uostalom on ne tei toj vjerojatnosti i rado naglauje karakter intelektualne igre koji mu je
svojstven. Pisci stvarajui takva dela ne misle ni jednog trenutka da e italac uzeti te fikcije za stvanost. Naprotiv,
ini im se poeljnim da se filozofski roman pokae kao neko fantastiko pripovijedanje. Pa onda, zato je autor
pribjego toj udnovatoj i uvjetnoj filozofiji? Zato da bi s vie slobode izrazio ideje koje bi se u jednom eseju pokazale
kao prevratnike i vrijeale ili ozlojedile itaoce. to se italac vie osjeti prenesen u neki svijet, u kojem vlada ista
ludost, to e biti umireniji i lake e prihvatiti istine koje iznenauju. Zato e filozofski roman i filozofska pria cvjetati u
vrijeme kada se ideje razvijaju bre od ustanova i obiaja. Tada knjievnici, gonjeni potrebom da kau to misle, ali
smetani strogou policija, cenzura ili inkvizicija, pokuavaju da pobjegnu u apsurdnost i da se uine nepovredivim
inei se nevjerojatnim.

Ovaj rod knjievnosti Volter je pretvorio u satiru naravi, za koju je najkarakteristinije to da linosti samo
personifikuju izvesna obeleja (naravi, ili pojmove) da bi se jasno videlo koliko su opravdana i istinita pred
sudom razuma. Kandid je pravi obrazac takve satire naravi, to se vidi ve iz naslova. Sama re kandid (od
latinskicandidus, to znai ist) moe se prevesti kao naivko - u francuskom dolazi u znaenju naivan,
nevin. To je svojstvo naivnog optimizma koji se suoava s brutalnom stvarnou (Kora, Volterov
Kandid).Kao to je naivko Kandid, ... mladi kome je priroda podarila najpitomiju narav... [i dalje: ... Lice mu
je ve odavalo duu. Umeo je sasvim pravilno o svemu da sudi, a bio je vrlo prostoduan. Zato su ga, mislim, i
zvali Kandid. Volter, Kandid, str. 5] , uz pomo ironije, prikazan kao izrazita krajnost jedne ljudske osobine
koja se podjednako moe ceniti kao i prezirati, tako je stvarnost prikazana brutalnijom nego to jeste, da bi
naivnost naspram nje izgledala jo naivnije.