Xegan Marija

ATIKA U VII i VI VEKU

1.

STARA

ATIKA

1.1. Izvori
O Atici najstarijeg doba pixu:
Tukidid, Herodot, Platon, koji tvrde da stanovnici Atike nisu doxaci, ve da su starosedeoci, autohtoni.
Helanik iz Mitilene, koji je iveo u V veku p. n. e., napisao je najstariju istoriju Atike.
Eusebija iz Cezareje, koji je iveo na prelazu iz III u IV vek naxe ere,
u svom delu Hronike pixe o ranom ureeu Atike. Danas Hronika nam
je poznata samo u prevodima Hijeronima iz Stridona u Dalmaciji.
Aristotel
Najznaqajniji izvor za Atinu VII i VI veka p. n. e. jeste Aristotelov Atinski
ustav. Atinski ustav je deo vee zbirke Politije, koja je bila sastavena iz
158 kiga, koje su za predmet imale ustave grqkih i nekih negrqkih gradova.
Ovom zbirkom se prvi put koristi sam Aristotel u svom delu Politika.
1880. u Fajumskoj oazi u jednoj grobnici pronaeni su papirusi , izmeu ostalog
i dva papirusa, koja su sadrala deo Atinskog ustava. Ovi papirusi se danas
nalaze u egipatskom muzeju u Berlinu.
1890. takoe u Fajumskoj oazi pronaeni su papirusi, koji sadre gotovo qitav
Atinski ustav. Ovi papirusi se quvaju u Britanskom muzeju u Londonu. Ove
papiruse od qetiri svitka prvi put je proqitao Englez Frederik G. Kaon.
Ustav razlikuje istorijski i sistematski deo. Istorijski deo Atinskog ustava
daje popis ustava od najstarijeg doba pa do Aristotelova vremena. Saquvani
deo poqie od Suea Alkmeonidima. U ovom delu moemo izdvojiti: prelaz od
monarhije ka oligarhiji, uspon i pad tiranide, razvitak i vrhunac demokratije,
oligarhijske promene ustava 411. i 404. i demokratska reakcija, rekapitulacija qitavog Atinskog ustava. Kao izvorima za ovaj deo Aristotel se koristi Herodotom, koji je bio veoma ceen, Tukididom, iako ne navodi direktno
egovo ime, Solonovim elegijama, atidama1 atidografa Androtiona. Postoji
verovatnoa da se Aristotel koristio i Atianinom Kritijem, poznatim kao
glava tridesetorice, koji je iveo u V veku p. n. e. i koji je u delu Elegija
raspravao o ustavima u grqkim gradovima.
Sistematski deo nas upoznaje sa Atinom Aristotelovog doba i kao izvore koristi neposredno iskustvo.
Ustav je nastao izmeu 329 - 325. p. n. e. Vreme nastanka je zakuqeno
prouqavaem podataka u samom delu. Kao posledi arhont se spomie Kefisofont, koji je vrxio dunost arhonta do 329/328. p. n. e., te sledi da je delo
nastalo posle navedenih godina. Meutim kako pisac ne poznaje promenu ustava
usled makedonske okupacije, spis je nastao pre 322. p. n. e. Isto tako Aristotel
ne poznaje lae sa pet redova vesala, koje se bile popularne u Atini oko 325. p.
n. e., te sledi da je spis nastao pre ove godine.
Uporeivaem ovog spisa sa drugim Aristotelovim delima, pojedini istraivaqi smatraju da je spis autentiqan, dok jedni pak smatraju da je falsifikat.
1

hronikama o proxlosti Atine, koje su pisali atidografi

1.2. Dravno i druxtveno ureee

Istorija Atike jeste istorija Atinske drave...
Na osnovu predaa i Helanikovih saquvanih fragmenata (napisao prvu
istoriju Atike), qija pouzadanost danas nije utvrena, starom Atinom su najpre
vladali kraevi. Kao prvi atiqki kra, po jednoj verziji, se pomie Kekrop,
koji je vladao u XVI veku p. n. e. i koji je sagradio Akropo. U prvo vreme
zajedno sa kraevima vlada i Vee starexina.
Za vreme vladavine atinskog kraa Erehteja, Atiani su zaratili sa Eleusinom u kojoj je vladao Eumol. Atianima je pomogao Jon, Apolonov sin (prema
jednoj verziji; prema drugoj on je bio sin Deukaliona). U znak zahvalnosti za
pruenu pomo, Atiani su Jona izabrali za svog vladara.
Legendarni kra Jon stanovnixtvo Atine je podelio na qetiri rodovske file,
svaku filu na tri fratrije, fratriju na trideset rodova, a rod na trideset
porodica. Staroatiqke file dobile su naziv prema imenima egovih sinova:
Geleonta, Egikora, Argada i Hopleta (i Jonija nosi naziv u qast Jona). Ova
podela nije posvedoqena samo u Atini, ve i u drugim jonskim gradovima.
Plutarh smatra da su file dobile imena po nazivu zanimaa kojim se stanovnixtvo bavilo. Geleonti su bili zemoradnici, Egikore pastiri, Argade
zanatlije i Hopleti ratnici. Otuda i jedna teorija da su nazivi fila izvedeni iz kultova koji su se poxtovali, o qemu svedoqe i epiteti Zeus Geleon i
Zeus Hopleti saquvani u kultovima Arkadije. Da je ova podela verodostojna,
neizvesno je, jer ovako kastinsko ureee nije posvedoqeno u preostalom delu
grqkoga sveta.
Druxtveno ureee je bilo rodovsko. Naime, postojalo je dvanaest zasebnih rodovskih zajednica, koje su se svojevremeno i meusobno sukobile, o qemu
svedoqe pronaeni ostaci utvrea. Treba imati na umu da je Atika bila sastavena od vixe nezavisnih gradova sa svojim prestonicama i vladarima koji su
se konsultovali sa atinskim kraem samo onda kada se nisu oseali sigurnim.
Da je Atika bila razjediena svedoqi tradicija koja nas obavextava o sukobima
gradova u Atici: Eleusina i Atina; legende o vladarima atiqkih gradova: Kefal iz Torika(?), Porfirion iz Pantelika, Palant iz Palene; zatim svedoqe
pronaeni ostaci utvrea, kao npr. grada Himeta.
Tukidid pixe da je atinski kra Tesej oko 1250., liqnost oko qije se verodostojnosti vode mnoge rasprave jer ga tradicija vezuje za prostor oko Maratonske
ravnice, svo stanovnixtvo Atike okupio oko Atine i za sve uveo jedinstveno vee
i pritanej (dravna zgrada u staroj Atini na qijem su qelu bili filobasileusi,
poglavari fila). Tukidid navodi i da je Tesej za sve (!) uveo i slavee
praznika Sinojkija (18. bromendroimona, septembar) u qast ujediea. Ovo se
odigralo pre trojanskog rata, jer se u Katalogu brodova (Ilijada) pomie samo
Atina u qitavoj Atici. Meutim ne moemo se previxe osloniti na Ilijadu,
jer pojedini istraivaqi smatraju da su stihovi o Atini u Katalogu naknadno
ubaqeni, kad je Atina ve postala jaka pomorska sila. Sa druge strane, da je
ostalo nezavisnih gradova u arhajskom dobu, sa izuzetkom Eleusine, Tukidid bi
to sigurno napomenuo.
Proces ujediavaa je trajao kojih dvesta ili trista godina. Teorijski, ovo
ujediee svih atiqkih nasea u jedinstvenu dravu, Atiqki sinojkizam, omoguavalo je da svi stanovnici Atike postanu Atiani (graani atinskog polisa),
odnosno Atina je pripadala svim stanovnicima Atike. Sinojkizam je ujediee
maih u jedan vei polis sa jednim centrom.
Atina je bila monarhija do vladavine mitskog kraa Kodra, Posejdonovog
potomka. Kodro je rtvovao sebe radi pobede Atiana nad narodom Peloponeza
(Dorcima?). Po Kodrovoj smrti, koju tradicija datuje oko 1100. p. n. e., Atina
postaje aristokratska republika.
Prema jednoj verziji tradicije, sin posledeg atinskog kraa Kodra, izvesni
Medont je svoju titulu zamenio titulom arhonta, a prema drugoj verziji, Kodra,
2

poxto je poginuo u borbi sa Peloponeanima, niko nije mogao naslediti jer je

sam Kodro, svojevremeno, bio savrxen.
Aristotel tvrdi da je uvedena funkcija polemarha koja je trebala da zameni
vladavinu nesposobnih kraeva.
Kako bilo aristokrati u Atini, gde se posebno istakla porodica Medontida (za
koje Higmet tvrdi da su bili kraevi), vremenom su ograniqavali vlast kraa.
Medontidi su osnovali titulu arhonta, koja je praktiqno pod svojim domenom
podrazumevala sve privilegije i dunosti kraevske titule. Prvi arhont je
bio ili iz roda Medontida ili izvesni Akast, koji su svoju dunost vrxili
doivotno. U VIII veku p. n. e. vladavina arhonta se smauje na deset i
najposle u VII veku p. n. e. na godinu dana, qime je ozbino bila ugroena
vlast kraa. Kra je postojao iako nije imao neku ozbiniju ulogu u dravi.
Pretpostava se da se tokom IX i VIII veka p. n. e. Atini, bilo dobrovono
bilo pod prisilom, najpre prikuqio priobalni deo - Paralija. Ovo je zakuqeno na osnovu podatka da se oko VIII veka p. n. e. u Atini poxtuje kult
Posejdona, koji je verovatno iz Paralije prenet na Akropo.
Uskoro se Atini pripaja i planinski deo Dijakrija, odakle je prenesen kult
Teseja.
Himna posveana Demetri, koja se oquvala do danas, svedoqi da je Eleusina u
VII veku p. n. e., moan grad u blizini Megare, vodila rat sa Atinom kako bi
oquvala svoju nezavisnost. Na kraju i ovaj prostor dolazi pod vlast Atine.
Na osnovu podataka iz Atinskog ustava saznajemo da u VII veku p. n. e.
u Atini vlada rodovska aristokratija, eupatridi, koji vode poreklo od ,,dobrih
otaca. Eupatridi raspolau najboom zemom. Diodor sa Sicilije tvrdi da
je sva vlast, najpre, bila u rukama eupatrida. Vremenom izvesnu vlast dobijaju
i geomori, a potom i demijurzi.
Pelati i xestodeoniqari jesu zavisno stanovnixtvo, koje obrauje zemu
aristokrata. Hektemori (xestodeoniqari) su xesti deo prinosa davali eupatridima. U sluqaju da nisu bogataxima davali zakupninu, mogli su dopasti
ropstva.
Geomori (zemoradnici koji su uspeli da saquvaju svoje male posede) i demiurzi
(zanatlije) su bili slobodno stanovnixtvo.
Ova podela se takoe pripisuje mitskom krau Teseju od strane Plutarha i
Solona.
Vremenom u ovu podelu svrstavamo i meteke, nedomorodaqko stanovnixtvo. Me
teci nisu imali politiqka i neka imovinska prava kojim su se koristili Atiani, ali su ostali liqno slobodni i mahom su bili zanatlije.
Demos je slobodan, starosedelaqki narod Atine, koji e uskoro povesti borbu
za vea prava i protiv samovoe eupatrida.
Iz redova eupatrida birano je devet arhonta, koji su imali izvrxnu, sudsku i vojnu vlast. Najstarija je qast kraa, a potom qast arhonta. Eusebije
iz Cezareje dao je spisak trinaest doivotnih arhonta, poqevxi od Medonta,
Akasta..., datujui ihovu vladavinu od 1068. do 753/752. (pixemo prelazne
godine, jer poqetak grqke godine je kasnio pola godine za danaxim naqinom
raqunaa). Postoji i spisak sedam desetogodixih arhonta, koji su vladali od
753/2. do 683/2. Najstariji spisak jednogodixih arhonta potiqe iz 683/682.
p. n. e.
Arhont - eponim je bio najstariji arhont i po emu je godina dobijala ime.
Imao je sudsku vlast, xtitio je imovinu graana i presedavao je veem areopaga.
Organizovao je nove sveqanosti: u qast boga Apolona i Dionisija. Praktiqno
imao je civilna ovlaxea kraa.
Arhont - polemarh je bio zabaven vojnim poslovima. Bio je vrhovni vojskovoa
atinske vojske i flote, a takoe je bio zaduen za voee sudskog procesa
strancima. egovo sedixte je bilo u Epilikeji (?).
Arhont koji je zamenio kraa u religioznim obavezama, bio je poznat pod imenom
arhont - basileus. Bio je zaduen za verske svetkovine, suee onima koji su
3

uqinili svetogre, presedavao je u sporovima oko religije. Zajedno sa filobasileusima presedavao je prilikom suea za ubistvo bez predumixaja. egova rezidencija je bila Stoa (?) na Agori.
Preostala xestorica bila su arhonti - tesmoteti, quvari starih zakonodavnih
obiqaja, koji nisu imala ulogu sudije, ve su zapisivali sudske odluke. Uloga
tesmoteta je bila svojevono tumaqee u korist aristokratije, xto e kasnije
usloviti borbu demosa za kodifikaciju prava.
Aristotel pixe da je institucija od devet arhonta uvedena posle 683/2 p. n. e.
Tukidid prua podatak da devet arhonta ve postoji po Kilonovoj zaveri, posle
640. p. n. e.
Mandat arhonta je trajao samo jednu godinu. Nakon navrxene godine arhonti
postaju doivotni qlanovi areopaga, nazvanom po brdu na kojem se nalazio, a
koje je bilo posveeno bogu rata Areju. Areopag je najpre bio Vee starexina
(presuivali u svim sluqajevima ubistva), a vremenom postaje veoma poxtovan
organ aristokratske vlasti. Atinska tradicija osnivae areopaga pripisuje
Solonu. Da je areopag postojao u vreme Solona potvruje Plutarh koji pixe
da je Solon u fragmentu o amnestiji pomenuo areopag. To je bio vrhovni sud
na qije presude nije postojalo pravo albe. Zadatak areopaga je bio da quvaju
zakone i ustav, savetuju arhonte...
Eklesija ili Zbor narodne skupxtine je bilo telo koje je biralo polemarhe,
a qlanovi zbora su bili svi graani koji su imali pravo glasa. Zbor nije imao
tako veliki uticaj kao xto e imati kasnije, npr. za vreme vladavine Perikla.

1.3. Kilonova zavera

Najstariji zabeleen dogaaj u istoriji Atine jeste Kilonova zavera
640/630 p. n. e. O Kilonu saznajemo od Herodota, Tukidida, Aristotela...
Herodot tvrdi da se zavera odigrala pre tiranije Pizistratida, a Aristotel
pre Drakonovih reformi. Eusebije navodi da je Kilon 640. p. n. e. pobedio na
Olimpijadi, te se zavera odigrala sigurno posle 640.
Kilon je bio eupatrid, pobednik na olimpijskim igrama i bio je oeen erkom
megarskog tiranina Teagena. Uz pomo Megarana, Kilon je pokuxao da zavlada Atinom. Od Delfa je dobio savet da zauzme Akropo u vreme sveqanosti
posveenoj bogu Zevsu. Kilon je razumeo da se misli na vreme uoqi igara u
Olimpiji, meutim kada je egov pokuxaj propao, razjaxeno je da je proroqixte navodno mislilo na atinski festival u martu koji se odravao van
grada. Kilon sa mladim plemiima i grupom megarskih vojnika uspeo je da zauzme Akropo. Verovatno se Atianima nisu svideli Megarani, te tako, iako
su bili protiv trenutne vlade, se nisu prikuqili Kilonu. Uskoro je Kilon
bio opkoen u citadeli. Posle duge borbe, ve kada je nestalo i hrane i vode,
Kilon je pobegao sa bratom, dok oni, koji su ostali u utvreu su se morali
predati. Meutim pre nego xto su se predali, utoqixte su naxli u Ateninom
hramu. Tek onda kada im je obeano da e im ivoti biti poxteeni, dozvolili
su da ih zarobe. Meutim, arhont Megakle iz porodice Alkmeonida prekrxio je
dato obeae (verovatno su postojali meusobni sukobi u vladi) i sve zavernike
usmrtio.
Ove unutraxe trzavice u Atini su verovatno omoguili susedima da osvoje
teritorije, za koje su bili zainteresovani i sami Atiani. Tako je Megararin
Teagen osvojio Salaminu, ostrvo koje je xtitilo izlaz iz Atinske luke.
Grad je bio spasen tiranina, ali iznevereno je i poveree u zaxtitu bogova,
xto je bilo uvreda za bogove. Zbog ovoga grad je bio pod kletvom dok se skrnavee ne prekine. Tvorci kletve su bili najverovatnije Kilonovi prijatei
i oni koji su prezirali Alkmeonide. Dok su Kilonu i egovim naslednicima
bila oduzeta sva prava i dok su bili osueni na izgnanstvo (od strane suda
koji je brojao 300 graana aristokratskog porekla), tada je Alkmeonidima i
ihovim pristalicama sueno za svetogre, na ihova imena baqena je kletva
4

uz konfiskaciju imovine i bili su prognani. Tela umrlih u periodu izmeu

dela svetogra do same osude, su ekshumirana i baqena van granica Atike.
Kilonova zavera je neuspeo pokuxaj zavoea tiranije u Atini.

1.4. Drakonovi zakoni

O Drakonovom zakonodavstvu se zna malo. Najvixe podataka nam prua
Atinski ustav. Neki od nauqnika smatraju da je deo ustava koji je posveen
Drakonovim reformama, u stvari, umetnut deo od strane kasnijih oligarha kako
bi opravdali svoju vlast autoritetom drevnog vremena. Aristotel u Politici
napomie da su Drakonovi zakoni samo popisane moralne norme, koje su se do
Drakona quvale u usmenoj tradiciji. U prilog ovoj teoriji slui i qienica
da su stari atinski pisci upotrebavali izraz obiqaji, a ne zakoni, navodei
Drakona.
Demos je zahtevao zakone, kojima bi im bila obezbeena prava. Pod pritiskom
demosa, eupatridi su arhontu Drakonu poverili ovaj zadatak oko 627. p. n. e.,
za vreme arhonta Aristehma (?), kako navodi Aristotel. Tacijan iz Sirije (II
vek n. e.) pixe da je Drakon zakone doneo 624/23 p. n. e., a to tvrdi i Eusebije
navodei da je Drakon svoje zakone doneo tri godine posle vladavine lidskog
kraa Sagijata koji je vladao oko 627 p. n. e. Neki nauqnici su dobro primetili
da godina 624. u Jermenskim rukopisima je, u stvari, odgovarala 627. po grqkom
naqinu raqunaa.
Prema zakonima politiqka prava su imali svi oni koji su mogli nabaviti bojnu opremu (interesantno je da je ovakav uslov postojao i za vreme oligarhijskog
prevrata 411. p. n. e.). Arhonti i blagajnici su mogli biti birani samo meu
onima koji imaju imetak bar od deset mina, bez duga. Nii qinovnici su birani
meu onim koji mogu da nabave bojnu opremu. Stratezi i hiparsi su morali
imati imetak od sto mina, bez duga i muxku decu starosti preko deset godina.
Za ove poslede bio je odgovoran prethodni strateg, odnosno hiparh. rebom
je birano qetristo venika meu graanima, gde je graanin morao imati vixe
od trideset godina. Jedan qovek nije smeo istu dunost vrxiti dvaput zaredom.
Onaj ko bi izostao sa sednice morao je plaati kaznu.
Drakon je napravio preciznu razliku izmeu vixe vidova ubistava: sa predumixajem, bez predumixaja ili samoodbrana. Od Drakonovih zakona jedini
su posvedoqeni ovi vezani za ubistvo. Naime sa jednog fragmentarnog natpisa
iz 409/408. p. n. e., Atinska skupxtina navodi uskoro obnavae Drakonovih
zakona vezanih za ubistva.
Areopag se bavio pitaem ubistva s predumixajem i ukoliko bi optueni bio
okriven kazna je bila smrt.
Novi kolegijum efeta bavio se pitaem ubistva bez predumixaja. Ovim kolegijumom su presedavali filobasileusi i arhont - basileus. Ovu instituciju je
qinilo 51 sudija, koji su birani iz redova eupatrida i koji su morali imati
preko pedeset godina. Zasedali su u Apolonovom hramu u Delfima, Paladij u
Faleronu (atinska luka), Freato na poluostrvu Munihija (?)... Kazna je bila
proterivae, bez konfiskacije imovine. U sluqaju izmirea sa rodbinom ubijenog, proterani je mogao da se vrati u svoj grad.
Sluqaj samoodbrane nije bio kaavan.
Drakonovi zakoni su bili nepovoni po demos, jer su xtitili interese aristokratije, izmeu ostalog ne ukidajui ropstvo zbog duga. Zakoni su bili veoma
strogi, te je i za sitnu krau, kao na primer za krau glavice kupusa, bila
propisana smrtna kazna. Zbog surovih zakona lako je prihvaena Demadova
(atiqki govornik iz IV veka p. n. e.) tvrda da je Drakon zakone pisao krvu.
Ovde nije na odmet napomenuti da pojedini nauqnici smatraju da je deo o
Drakonu u Atinskom ustavu, zaista Aristotelov. Aristotel je naime zapisao
jedan falsifikat Drakonovog ustava koji je bio u prometu u to doba. Navodno
5

Aristotel je bio neoprezan i nije kritiqki obradio ustav koji je dospeo u egove
ruke. Da moe biti falsifikat govore izmeu ostalih i sledee qienice:
pojmovi novca, stratega, reba, koji se koriste tek od Klistena, znaqi krajem
VI veka p. n. e.
Izvori:
Herodotova Istorija, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980.
Aristotel, Atinski ustav, Zagreb 1948.
Literatura:
O. N. Julkina, Atika u VII i VI veku p. n. e., Stara Grqka, Sarajevo 1959.
uri Milox, Istorija Helenske kievnosti, Beograd 1951.
Dragoslav Srejovi, Aleksandrina Cermanovi-Kuzmanovi, Reqnik grqke i
rimske mitologije, Beograd 19893.
Bury, A History of Greece, 1959.
Volfgang Buhvald, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i sredeg veka,
Beograd 1984.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku leteg semestra 2001/2002.

2.

SOLONOVO

ZAKONODAVSTVO

2.1. Izvori
O Solonu, koji je roen oko 640. p. n. e. saznajemo iz delova egovih
elegija koje su saquvane u spisima Herodota, Aristotela i Plutarha. Podaci
koje nam pruaju Ciceron, Tit Livije, Seneka, Aul Gelije i drugi su ve poznati i veoma oskudni.

2.2. O Solonovom ivotu

Solonov otac, kako veina pixe, bio je Eksekestid, koji je poreklo vodio od Kodra (te sledi da je bio od porodice Medontida). Solonova majka je
bila u srodniqkim vezama sa Pizistratidima. Solon je prema poreklu pripadao
eupatridima, meutim Solonova porodica prema imau i ugledu pripadala je
sredem sloju graana. Eksekestid je vremenom svoju imovinu straio, kako
Hermip pixe svojom dareivoxu i dobroqinstvima, te se Solon, jox kao
mladi, odao trgovini (verovatno maslinovog ua) i dosta je putovao. Drugovao je sa Anaharsidom i Taletom iz Mileta.
Atiani su dugo i bezuspexno ratovali sa Megaranima oko prevlasti nad Salaminom, koja je bila vana zbog enog stratexkog znaqaja. Na kraju u Atini
donose zakon kojim se zabrauje svaka priqa, bilo usmena bilo pismena, koja
za predmet ima osvajae Salamine. Solon se napravio ludim i spevao elegiju
Salamina, kojom poziva Atiane u osvajae ostrva. Zakon je odbaqen, a Solon,
uz podrxku svoga srodnika Pizistrata, budueg atinskog tiranina, i Atiana,
u borbi protiv Megarana osvaja ostrvo.
Pre nego xto e postati arhont, Solon se istakao u rexavau spora izmeu
Atiana i Megarana koji je izbio zbog prevlasti na Salamini i zatim kao
posrednik izmeu Megaklovih i Kilonovih pristalica.
U Atini Drakonovim zakonima nije uguxeno nezadovostvo naroda. Naime zakupci ili xestinari zeme bogataxa, koju su obraivali, zbog visokih nameta
zapadali su u dugovaa. ihovo otplaivae dugova do Solona, prvog zastupnika naroda, bila su zagarantovana ihovim telima. Qak i oni koji nisu imali
zeme, kao npr. neki trgovci, mogli su dospeti ropstva.
Poredak u Atini je bio takav da je veina bila potqiena maini. Xestinari su bili nezadovoni svojim poloajem, najvixe ogorqeni duniqkim rop6

stvom. Isto tako u Atini su bile brojne stranaqke borbe. Postojale su tri
stranke: Dijakridi ili brani (teili demokratskom ureeu grada), Parali
ili primorci (teili demokratsko - oligarhijskom ureeu grada) i Pedijeji
(teili oligarhijskom ureeu grada). Zbog stranaqkih sukoba i jedni i drugi
izabraxe Solona za posrednika. Solon nije izbaran sluqajno, naime zavaene
strane u emu su videle zastupnika svojih interesa. Aristokrati su u Solonu
videli egovo plemenito poreklo, dok je narod bio svestan da se Solon morao pomuqiti da bi stekao imae dostojno egovog porekla. Solonu je najpre ponueno
vanredno zaduee aisimneta, vladar koji je biran doivotno ili na jedan
odreeni rok kako bi izvrxio neki zadatak (kao i aisimnet na Lezbosu, Pitak).
Meutim, on nije prihvatio ovu slubu, ali postaje arhont-eponim 594/3. p. n.
e.

2.3. O Solonovim zakonima

Solonovi zakoni su bili ispisani na drvenim ploqama, gde su ploqe
bile priqvrxene za stub nosaq. Ove drvene ploqe su se nazivale aksone, xto
u prevodu znaqi osovine. Zakoni su bili quvani u pritaneju, svetom sredixtu
grada, a ihovi prepisi na kamenim piramidama. Ove kamene piramide su se
nalazile na kraevom tremu (Akropou) i bile su dostupne svim graanima.
Devet arhonta su se pred ovim ploqama zakliali da nee pogaziti ni jedan
od Solonovih zakona, u suprotnom, obavezli su se da e hramu Zevsu Agorskom
darovati zlatan kip qoveka. Solon je utvrdio da egovi zakoni traju sto godina.
O Solonovim reformama najvixe podataka su ostavili Aristotel i Plutarh.
Solon nije stao ni uz aristokratiju ni uz narod. Gledao je kako da na najboi naqin izmiri ove dve strane. Jednim zakonom je ukinuo ropstvo zbog duga,
xto je nazvao restereeem, sisahteja. Plutarh je smatrao da su sisahtejom
bile ukinute sve duniqke obaveze seaxtva. Aristotel takoe pixe o potpunom ukidau svih privatnih i javnih duniqkih obaveza. Diogen Laercije
navodi fragment Solonove elegije koji peva o ukidau institucije hektemora
(xestinara). Dionisije iz Halikarnasa ograniqava tu meru samo na najsiromaxnije dunike, dok atidograf Androtion smatra da se sisahteja sastojala u
snieu kamata na dugove i smaee vrednosti novqanih jedinica (vezano za
pitae Solonove finansijske reforme).
Prema tradiciji pre nego xto je zakon stupio na snagu, Solonovi prijatei,
znajui za Solonovu nameru uvoea novog zakona, stekoxe veliku imovinu,
zaduivxi se. Kada je zakon stupio na snagu Solonove pristalice su zadrali
imaa ne morajui da odgovaraju za dugovaa. Koliku je ulogu Solon imao
u ovoj prevari egovih prijatea, neizvesno je. Moda je Solon kao iskusni
politiqar eleo samo da nagradi svoje pristalice, a moda je ova priqa samo
izmixotina Solonovih neprijatea.
U prve Solonove zakone spada i epitimija, vraae graanske qasti skoro
svima, koji su kao neqasni (atimoi) bili proterani (sa izuzetkom onih koji su
bili proterani zbog ubistva ili pokuxaja zavoea tiranije).
Sredstvima dravne blagajne otkupeni su oni Atiani, koji su ranije bili
prodati u ropstvo zbog duga i vraeni su u Atinu. Na ovo je posebno bio ponosan
Solon, xto i vidimo iz saquvanih fragmenata egovih elegija. Atiani su pre
Solona prodavani van Atine, prvo zbog nedostatka hrane u samom gradu, a isto
tako zbog nezadovostva brojnih roaka pojedinca koji je dopao ropstva.
Graane je podelio, ne prema poreklu, ve prema visini prihoda (timokratska reforma) na qetiri klase: pentakosiodimne, hipeje ili koanike, zeugite i zakupce ili tete. Moderna istoriografija, izmeu ostalih i izvesni
Ethot (?), postava pitae da li je ovakva podela postojala i pre Solona (na
xta nas navode Aristototelovi redovi: kako su bili podeeni i pre...) samo
xto se nije zasnivala na cenzu, ve je predstavala podelu na vojne rodove?
Svrha podele prema cenzu je da sada imaju vlast, tj. dravom mogu upravati,
7

oni koji su dovono bogati.

Pentakosiodimni su proizvodili ukupno pet stotina mera suvog (zrna) i tekueg
(vino, maslinovo ue), koanici trista, zeugiti dvesta. Prihod teta je bio
ispod dvesta medimna (mera od 45l ili 52l za suve stvari).
Aristotel pixe da su prva tri razreda mogla obavati dunosti arhonta,
meutim zeugiti to pravo dobijaju tek od 458/7. p. n. e. Plutarh navodi
podatak Demetrija iz Falerona, atinski politiqar u drugoj polovini IV veka
p. n. e., da su u Aristotelovo vreme samo pripadnici pentakosiodimna imali
pravo na slubu arhonta. Ovo navodi na zakuqak da izmeu Solonovih zakona,
pa do 458/7. p. n. e. hipeji nisu mogli biti arhonti. O ovome Aristotel ne
daje podatke.
Dunost blagajnika2 je najpre bila rezervisana samo za graane prvog razreda.
Poleti3 su mogli biti graani prva tri razreda, kao i za slubu jedanaestorice4 i slubu kolakreta5 .
Pentakosiodimni i hipeji su imali pravo da biraju i da budu birani, znaqi
imali su puna aktivna i pasivna politiqka prava. Zeugiti su bili ograniqeni
u svom pasivnom pravu, nisu mogli biti birani za arhonte. Teti su mogli da
biraju, ali ne i da budu birani.
Podela stanovnixtva prema prihodima omoguila je i podelu vojnih obaveza.
Pentakosiodimni su bili duni da o svom troxku daju svakovrsno snabdevae,
graani drugog razreda su bili koanici, zeugiti su bili hopliti (texko
naoruana pexadija o svom troxku), teti su bili ili lako naoruana pexadija
(gimneti) ili mornarica.
U vreme Solona postojale su qetiri file i qetiri filobasileusa. Svaka
fila je bila podeena na tri tritije i dvanaest naukrarija. Ne zna se taqno
kada su naukrarije nastale. Herodot i Aristotel izlau razliqita mixea.
Herodot tvrdi da su naukrarije postojale pre Solonovih reformi i da su igrale
vanu ulogu u guxeu Kilonove zavere. Aristotel smatra da su naukrarije
nastale za vreme Solona.
Do zavoea naukrarija dolazi usled razvoja trgovine i pomorstva u Atici
qemu u prilog ide i samo ime ( brod). Svaka od 48 naukrarija je bila
obavezna da izdvoji opremu i udstvo za Atinsku flotu. Na qelu naukrarija
su bili naukrari, koji su bili zadueni za prinose i za troxkove. Naukrar je
prvo bio zapovednik broda, ali vremenom egova administrativna funkcija e
se meati.
Politiqko ureee za vreme Solona se donekle izmenilo. I dae je postojao Areopag, qiji se zadatak sastojao u quvau ustava i zakona, poxtovau
i sprovoeu Solonovog zakona, kaavau onih koji su se o zakon ogrexili.
Areopag su qinili bivxi arhonti.
Arhonti u vreme Solona su birani na sledei naqin: svaka od qetiri fila je
birala po deset kandidata, meu kojima e kasnije od strane prethodnih arhonta
rebaem biti izabrano devet novih. U Aristotelovo vreme i unutar samih
fila se obavao reb. Arhonti su birani samo iz redova prve dve klase.
Upravna vlast je delom bila poverena Eklesiji (narodnoj skupxtini koju qine
graani sa pravom glasa), a delom Veu od qetristo lica (bule). Narodno vee
je bilo sastaveno od po sto qlanova svake file, koji su birani iz prve tri
klase. Hamond smatra da se uloga Vea sastojala u pripremi materijala za
skupxtinska zasedaa. Sva pitaa su prvo morala biti razmatrana na veu, a
tek potom predata drugim organima vlasti. Danas se vodi rasprava po pitau
da li je Solon uopxte uveo ovo vee. Oni koji smatraju da jeste pozivaju se
prvo na sadraj fragmentarnog natpisa koji je nastao pre 560. p. n. e. na kojem
2

Tamije su quvari atinske riznice i ima ih deset.

Dravni qinovnici, koji su prodavali i davali u zakup dravnu zemu, npr. zemu
Atiana koji su pobegli iz grada.
4
Jedna vrsta tamniqara i policije.
5
kolakreti su bili predstavnici dravne blagajne, koji su najpre uzimali delove rtvenih ivotia (kao xto i samo ime kae), a kasnije uzimaju i dohotke druge vrste.
3

se pomie Bule, a isto tako na dekret sa ostrva Hios iz prve polovine VI veka
p. n. e., gde se pomie Bule demosije (narodno vee). Protivnici tvrea da
Solon osniva vee ne vide kako nexto xto vai na Hiosu, mora da vai i za
samu Atinu, dok natpis iz Atine datuju drugaqije. Bury smatra da je Solon
osnivaq, jer tokom oligarhijskog prevrata 411. p. n. e. Atiani se pozivaju na
vee od qetristo graana kao i na Solonovo vreme.
Izvrxnu vlast je imao Narodni sud, helijeja (apelacioni sud). Broj qlanova iz
Solonovog doba nije poznat, samo se zna da su qlanovi mogli biti svi graani
stariji od trideset godina. Izbor ,,zakletih je verovatno vrxen rebom. Helijeja je imala pravo da raskida privatne i dravne ugovore. Ovom sudu se
moglo aliti na odluke pojedinih magistrata (arhonta, filobasileusa), ali ne
i na odluku Areopaga.
Solon je dao nove zakone, ali je prihvatio i Drakonove zakone vezane za qovekoubistvo. Kod Drakona kazna za prestup je bila smrt, dok je Solon bio nexto
blai, te su kazne bile ili novqane ili su se sastojale u oduzimau graanskih
prava. O izvrxeu ovog zakona brinuo se areopag.
Svojim zakonima zabranio je izvoz ita iz Atike, dok je forsirao izvoz
maslinovog ua. Posticao je razvoj zanatstva, a to moemo videti iz specijalnog zakona kojim se sin mogao osloboditi obaveze izdravaa ostarelog oca
u sluqaju da ovaj sina nije nauqio nikakvom zanatu.
Radi unapreivaa privrede, teio je da Atinu oslobodi trgovniskog uticaja Egine. U tom ciu sproveo je novqanu reformu i promenio sistem mera i
tegova. Atina se pre Solona, najpre sluila fidonovskim (agrivski kra iz VII
veka p. n. e.) sistemom mera i eginskim monetarnim sistemom, a potom eubejskim. Solon uvodi novu atinsku monetu, koja je bila lakxa od eginske. Tako
novih sto Solonovih drahmi, teile su 70 starih. Ovom reformom Solon je
ostvario povone uslove za dae xiree atinske trgovine.
Pojedini istraivaqi smatraju da je deo o novcu kod Aristotela, falsifikat.
Naime, postoji mixene da se prvi novac koristi tek od Pizistrata. U Pizistratovo vreme na novqiu je sa jedne strane bila skovana sova, a sa druge strane
lik bogie Atine.
Kako bi unapredio privredu davao je graansko pravo metecima, koji su se
doseavali u Atinu sa porodicom, da se bave trgovinom.
Specijalnim zakonom zahtevao je smaene troxkova za sahrane: skupe sahrane
i rtvovae volova bilo je zabraeno zakonom. Ovaj zakon se moe tumaqiti kao
namera da se spreqi tendencija ka nepotrebnom luksuzu, ali moe se tumaqiti
i kao udar po starom rodovskom plemstvu, koje je imalo obiqaj da svoje pokojne
raskoxno sahrauje.
Uvodi se i posebna taksa na rtvene obrede, proceujui da jedan medimn ita
vredi jednu drahmu, jedna ovca takoe jednu drahmu, vo pet, itd.
Pre Solonovih reformi imovina umrlog se ostavala rodu ili fratriji kojoj
je pokojni za vreme ivota pripadao. Solon je uveo pravo zavextaa imovine po
slobodnom izboru, pod uslovom da je pokojni prilikom pisaa testamenta bio
qiste svesti.
Solonove reforme stvaraju opoziciju u redovima aristokratije. Kako
su Solonovi zakoni znali da budu nejasni i kako su udi navaivali na Solona
da poblie objasni neke od svojih zakona, Solon oko 590. p. n. e. napuxta
Atinu. Pre nego xto je napustio grad, zadovoio se obeaem graana da e
deset godina poxtovati i sprovoditi egove zakone.
Napustivxi Atinu Solon je posetio Egipat, Kirenu i Sard, gde se upoznao
sa lidskim kraem Krezom. Za vreme egovog odsustva u Atini dolazi do
stranaqkih borbi, gde polako svu vlast na sebe preuzima Pizistrat.
Grci su Solona ubrajali meu sedam mudraca starog doba i jedini je Solon
dobio naziv pomirite, dijalaktes.
Izvori:
9

 Plutarh, Slavni likovi Antike I, Novi Sad 1978.

Aristotel, Atinski ustav, Zagreb 1948.
Literatura:
O. N. Julkina, Atika u VII i VI veku p. n. e., Stara Grqka, Sarajevo
1959.
Bury, A History of Greece, 1959.
Volfgang Buhvald, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i sredeg
veka, Beograd 1984.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku leteg semestra 2001/2002.

3.

PIZISTRATOVA

T I R A N I J A.

PIZISTRATIDI

3.1. Izvori
Podatke o Pizistratidima nam pruaju u svojim delima Herodot, Tukidid, Plutarh, Aristotel i atidografi.
Kao poseban izvor treba pomenuti Marmor Parium, ploqa od parskog mermera
pronaena na ostrvu Paros. Danas su saquvana samo dva velika fragmenta koja
daju hronoloxki pregled dogaaja od Kekropsa, po jednoj tradiciji prvog atinskog kraa, pa do atinskog arhonta Diogneta, koji je slubu vrxio 264/3. p.
n. e. Godine na mermeru su napisane od 264/3., unazad od mlaih do starijih
godina. Jedan od saquvanih fragmenta daje godine od 1581/0. do 355/4., dok
drugi od 336/5. do 299/8. p. n. e. (?). Ovaj epigrafski spomenik objaven je u
delu Feliksa Jasovu-a ,,Die Fragmenter der griechischen Historiker.

3.2. Stranaqke borbe po Solonu

Solon poxto je dao zakone, napustio je Atinu na deset godina. Solonovi
zakoni su donekle poxtovani, ali po egovom odlasku mir u Atini je trajao kojih
qetiri godine. Verovatno je u Atini nastala prva anarhija, koja je bila oko
590/89. p. n. e. (sporno je pitae kako Aristotel broji godine). U Atini
xest godina zbog stranaqkih borbi niko nije izvrxavao dunost arhonta. Tada
nastaje i druga anarhija 586/5. p. n. e. (da su u pitau anarhije zakuqeno je
po tome xto se za te godine ne pomie ime arhonta u izvorima).
Napokon arhont postaje Damasije, Aristotel tvrdi 582/1 p. n. e (prema parskim
fragmentima ova godina odgovara drugoj godini Damasijinog arhontovaa). Damasije po isteku dunosti nije eleo da preda vlast, te je slubovao dve godine
i dva meseca, dok nije silom zbaqen, jer je pokuxao da zavede tiraniju.
U jesen 580/79. odluqeno je da se, po Damasiji, oformi vanredna vlada koja
se sastojala od deset arhonta, gde je pet bilo izabrano iz redova eupatrida,
trojica iz redova geomora i dvojica iz redova demijurga.
Solonovim zakonima niko nije bio posebno zadovoan. Eupatridi su
alili za nekadaxim svojim privilegijama. Atiqko seaxtvo je bilo osloboeno texkih dugova, ali je qeznulo za veim poboxaima. Isto tako sirotia koja je izgubila vezu sa zemom, kao i oni koji su zavisili samo od trgovine
i zanatstva nisu bili zadovoni zakonima. Borba izmeu ovih grupacija se
razvijala i po Solonu.
U Atini su postojale tri stranke, koje su nazivane po krajevima u kojima su
qlanovi stranke imali zemu. Pedijeji (stanovnici Pedijona) ili ravniqani
su mahom eupatridi, koje je predvodio Likurg, sin Aristoledov iz plemikog
roda Eteobutada. Pedijeji su teili oligarhijskom ureeu grada. Dijakridi
ili brani, sitni zemoposednici koje je predvodio Pizistrat, sin Hipokrata
iz Braurona (istoqna obala Atike, kod Himeta), teili su demokratskom ure 10

eu grada. Aristotel pixe da su se ovoj stranci bili prikuqili i oni koji
su izgubili novac davxi ga na zajam, kao i oni koji su bili neqistog porekla
(meteci koji su Solonovim zakonom dobili graanska prava). Plutarh pixe da
su se dijakridima pridruili i najamni radnici (najverovatnije bivxi xestinari). Pizistrat je po svom poreklu pripadao eupatridima, meutim verovatno
je u to vreme porodica bila osiromaxila, te Pizistrat ne pripada pedijejima.
Parali ili primorci, koje je predvodio Megakle iz roda Alkmeonida, teili
su demokratsko - oligarhijskom ureeu grada i za quvae Solonovih zakona.
Po Solonovom odlasku, Alkmeonidi, poxto su odlukom Vea od 300 graana
aristokratskog roda bili proterani iz Atine po Kilonovoj zaveri, vratili su
se u grad jer su Alkmeonidi 591. p. n. e. predvodili atinski odred koji je
uqestvovao u Prvom svetom ratu.
Sastav jedne stranke je bio izmexan. U modernoj istoriografiji se smatra
da su dijakridi nastali naknadno, po graanskom ratu pedijeja i parala. Ovu
informaciju potvruje i Herodot podatkom da su u VI veku p. n. e. postojali
samo pedijeji i parali.

3.3. Pizistrat
3.3.1. Pizistratov dolazak na vlast
Pizistrat se istakao u ratu sa Megaranima, 570. p. n. e. Uspeo je
da osvoji Salaminu i da zauzme luqki grad Niseju6 . Sada Salamina postaje
prva atinska kleruhija (?). Salamina nije kolonija, jer je u potpunoj zavisnosti Atine i sva ena zema postaje deo Atine. Velikoposednici u Salamini
svoju zemu nisu mogli nikom prodati, osim svojim roacima. Plaali su iste
dabine koje i Atiani, i za potrebe oruanih sukoba davali vojsku. Atiani
Pizistratu poveravaju slubu polemarha (postaje vrhovni zapovednik vojske).
Poxto je sam sebe ranio, od naroda je Pizistrat zahtevao telesnu gardu, koja e
ga odbraniti od toboih neprijatea. Na zasedau Narodne skupxtine izvesni
Aristion je predloio da se Pizistratu daju pedeset pratioca. Skupxtina je
usvojila ovaj predlog, jer su se sami aristokrati bojali Pizistrata, dok su
siromaxni seaci i oni koji su osiromaxili ukidaem duniqkog ropstva kao
i oni koji su tek dobili graanska prava, svim srcem bili uz ega. Jedino je
Solon, javno bio protiv ovog predloga, odve poznavajui Pizistratov karakter.
Pizistrat dobivxi gardu, digne se protiv naroda i sa svojim ,,batinaxima
(udi behu naoruani debelim motkama, karakteristiqno za one koji nisu mogli
nabaviti skupe oruje) osvoji Akropo trideset i druge godine po Solonovom
zakonodavstvu, za arhonta Komeja 561/0. p. n. e. (parski mermer daje istu godinu). Solon je uvideo da Pizistrat tei tiranidi, a kazna za uvoee tiranije
sastojala se u oduzimau graanskih prava. Iako ve veoma star, Solon je
pokuxao da se odupre, ali u svojoj nameri je ostao usamen. Aristokratija se
bojala Pizistrata, narod je bio uz Pizistrata, a Megakle i ostali Alkmeonidi
su bili pobegli iz grada. Pizistrat, doqepavxi se vlasti, vladao je vixe kao
dobar graanin nego kao tiranin. Ne utvrdivxi dobro svoju vlast, za arhonta
Hegesije, oko 556/5 p. n. e., Pizistrat je proteran od strane Megaklovih i
Likurgovih pristalica. Nakon dvanaest godina Megaklo, pritisnut stranaqkim
borbama, odluqio je da Pizistrata ponovo dovede na vlast, pod uslovom da se
ovaj oeni Megaklovom erkom. Pizistrat je vreme tokom izgnanstva verovatno
provodio u Brauronu. Pizistrat se u Atinu vratio toboe predvoen bogiom
Atinom (,,bogia je bila izvesna Fija, devojka ili iz sela Peanije na istoqnoj strani gore Himeta kako tvrdi Herodot ili Traqanka iz Kolita, oblasti
istoqno od Atine).
6

Kasnije u sporu izmeu Atiana i Megarana arbitri su bili Spartanci. Prema odluci
Spartanaca Salamina je pripala Atianima, a Megaranima je vraena Niseja.

11

Kako Pizistrat nije eleo iveti u braku sa Megaklovom erkom niti imati
dece sa om (jer je ve imao odrasle sinove, a i prokletstvo baqeno na porodicu Alkmeonida je jox bilo na snazi), a usput bojei se druge dve stranke, dobrovono je pobegao iz Atine, kako pixe Herodot. Aristotel smatra da Pizistrat nije svojevono napustio Atinu, ve je bio proteran, ponovo od udruenih
snaga Megakla i Likurga i to sedme godine nakon povratak (pitae je na koji
povratak Aristotel misli). Alkmeonidi sada postaju zakleti neprijatei tiranije.
Jedno vreme je iveo u mestu Rekel na obali Termiskog zaliva. Posetio je
Pangejsku goru gde je bilo dosta nalazixta srebra i zlata. Obogativxi se,
najmio je vojsku i otixao u Eretriju. U savezu sa, izmeu ostalih, Tebancima,
vitezovima koji su imali vlast u Eretriji i Ligdamisom Nakxaninom odluqio
se na ponovno zauzimae Atine. Poxto je pobedio kod hrama Palenske Atine,
razoruao je atinski narod u Tezejevom hramu, osvojio Atinu, zatim Naks, gde
je za vladara postavio Ligdamisa. Ovako makar stoji u Atinskom ustavu.
Meutim, Herodot pixe da poxto je Pizistrat napustio Atinu, on odlazi u Eretriju kod svojih sinova. Na predlog Pizistratova sina Hipije, odluqeno je da
se ponovo osvoji tiranska vlast i poqelo se sa sakupaem priloga iz gradova
koji su Pizistratu bili duni. U prilozima su se naroqito isticali Tebanci.
Tebi odgovara da napadnu neprijatee Atiane, pa makar predstavali i podrxku Pizistratu. Iz Arga sa Peloponeza su bili poslati plaenici i to oko
1000. Ligdamis, dobrovoac sa Naksa, sa sobom je doveo borce i doneo novac.
Pizistrat je sa ovima prodro iz Eretrije (najboi stratexki poloaj, jer se
nalazila prekoputa Atine i Pizistratidi imali svoje pristalice) u Atiku, gde
zauzexe Maraton (kasnije, takoe na Hipijin predlog i Darijev drugi pohod na
Heladu e poqeti bitkom na Maraton pou). Kod hrama Palenidske Atine (kod
Himeta) doxlo je do borbe izmeu Atiana i Pizistrata. Pizistrat na predlog proroka Amfilita Akarnanca, izdao je nareee za napad. Pizistratove
pristalice upale su u grad, iznenadivxi nespremne Atiane, koji su se potom
dali u bekstvo. Pizistrat je za ovima poslao svoje sinove, koji su uspeli da
ubede Atiane da se bez bojazni vrate svojim kuama.
Oni Atiani koji nisu eleli prihvatiti vrhovnu vlast Pizistrata su ili
pali u boju ili su pobegli sa Alkmeonidima. Sva imovina Alkmeonida je
bila konfiskovana i podeena meu Pizistratovim pristalicama i siromaxnim
seacima (ovaj podatak ne pomie u izvorima, ve pretpostavka).
3.3.2. Unutraxa politika
Pizistrat je bio umeren vladar. Siromaxnima je pozajmivao novac za
ihov rad iz dva razloga: da ne naseavaju grad i da ivei koliko toliko
zadovono, bave se svojim poslovima i ne mexaju u politiku. Ove metode su
obezbedile vee prihode, od kojih je Pizistrat uzimao desetinu. Kako ne bi
dolazilo do sukoba i zanemarivaa obaveza, postavio je opxtinske sudije. Sudovi po demama (opxtinama) su odgovarali interesima lokalnog stanovnixtva,
jer su ih oslobaali neophodnih odlazaka u Atinu radi sudskog pretresa. Pizistrat je znao ugoditi i aristokratiji i narodu te je vreme egove tiranide
nazvano vreme pod dobrim Kronom (mitska liqnost, Titanov otac).
Tukidid pixe da se u vreme Pizistrata poxtuju zakoni koji su poxtovani i
ranije u Atini. Sam Pizistrat je poxtovao Solonove zakone, tako kad je jednom
prilikom bio optuen za ubistvo, izaxao je pred Areopag da se opravda, ali
tuilac se nije pojavio.
Pizistrat je osigurao svoju vladavinu tako xto je arhonte sam birao i to iz
redova svojih pristalica (Tukidid). Sinove protivnika u Atini je kao taoce
poslao na ostrvo Naks, Ligdamisu. Dobra ekonomska podrxka7 mu je omoguila
7

rudnici srebra i zlata na Pangejskoj gori, drvena graa iz xuma u dolini reke Strimon, rudnici srebra u Laurionu (jugoistok Atike), oporezivae u vidu desetog dela

12

organizovae najamniqke vojske. Izgleda da je Pizistrat najmio i Skite, o qemu

svedoqe ratnici-strelci predstaveni na vazama iz Pizistratova vremena.
Pizistrat i egovi naslednici u Atini grade Eneakrunos, qesmu koja se nalazila juno od Akropoa; podie se zanatska qetvrt Keramik; obnavaju se i
grade hramovi: hram Atine na Akropou (kasnije mali hram Erekteja), hram
Zevsa Olimpijskog (nalazi ispod Akropoa, a zavrxen je za vreme rimskog cara
Hadrijana, 117 - 138. n. e.), hram Apolona Pitijskog, obnoven hram Atina
polijas (zaxtitnica grada); napraven reef od parskog mermera koji predstava borbu bogova i titana; sagraen ulaz na Akropou (kasnije za vreme
Perikla propileji).
Znaqajne su Pizistratove mere i u oblasti religijskog kulta. Odravane su
Panatenejske sveqanosti svake qetvrte godine u slavu Atine, kojoj su Atianke
krojile posebnu hainu peplos (?). Smatra se da je ova sveqanost uvedena
neposredno pred dolazak Pizistratida na vlast. Pizistrat ih je uqinio posebno
raskoxnim i naredio obavezno qitae Homerovih pesama. Kult Dionisa postaje
opxteatinski, dravni kult (vidimo Pizistratovu politiku u odnosu na seaxtvo). Najpre u Atini je postojao kult seoskog Dionisija (Leneje), a od Pizistrata on prerasta u gradski. Nastaje drama i satira, xto e kasnije biti
uslov za nastanak atiqke tragedije. Istaknut tragiqar Pizistratovog doba bio
je Tespis.
Pizistrat ili ve egov sin Hiparh su naredili da se zapixu Homerove
pesme: Ilijada i Odiseja. Bila je sastavena komisija od uqenih udi, koji su
za zadatak imali da sakupe i srede ove dve poeme. Na qelu ove komisije nalazio
se i izvesni Onomakrit, koji je, moda, prepravio Ilijadu i Odiseju u interesu
Atine (deo o Salamini u Katalogu brodova).
3.3.3. Spona politika
Pizistratova spona politika je za ci imala uqvrxivae veze sa
istokom. Kod Helesponta, osvojio je grad Sigej, gde je uklonio Mitileane i
upravu poverio svom sinu Hegesistratu. U Trakiji je raspolagao rudnicima na
Pangejskoj gori.
U ovom periodu i Atian Miltijad iz roda Filaida zauzeo je poluostrvo
Hersones traqki.
Prema Herodotu, traqko pleme Dolonki je putovalo Heladom kako bi naxli
podrxku u borbi protiv Apsiana, jer su se ovi posledi namerili na grad
Dolonka, Hersones. Prema predlogu Pitije ihov oslobodilac e biti onaj
koji ih prvi ugosti, a to je bio Miltijad. Danas se smatra da je ova priqa
izmixena. Miltijad iz roda Filaida je bio Pizistratov savremenik. Verovatno je Pizistrat, bojei se bogatstva i ugleda Miltijada, ovog poslao van
Atine iz dva razloga: prvo da sebi obezbedi xto sigurniju vlast u Atini, a
drugo da Miltijad , rizikujui svoj ivot, osvoji Hersones u interes Atine.
Atina drei Sigej na azijskoj i Hersones na evropskoj obali, kontrolixe prilaze Pontu. Iako je Miltijad osnovao sopstvenu dinastiju, on i egovi naslednici su saraivali sa Atinom. Kasnije Miltijad mlai osvaja ostrva Imbros
i Lemnos, koja otada ostaju u stalnom vlasnixtvu Atine.
Pizistrat je osvojio ostrvo Naksos i poverio ga Ligdamisu, koji je kasnije
na Samosu postavio Polikrata kao tiranina, 533. p. n. e.
Po nagovoru proroqixta, oqistio je ostrvo Delos, iskopavxi mrtvace iz
okoline Apolonovog hrama i sahranivxi ih na drugoj strani ostrva. Ovim qinom Pizistratid je teio da uqvrsti autoritet Atine na vostvo meu svim
Joanima (Delos je bio najvanije svetilixte u Joana, a prema tradiciji
Joani su vodili poreklo od Atiana).
Atina je odravala i prijateske odnose sa Tesalijom (Tesalci su ve pomogli Pizistratu u ponovnom zadobijau vlasti, a isto tako e kasnije pokuprihoda

13

xati da spreqe pohod spartanskog kraa Kleomena protiv Pizistratova sina

Hipije. O bliskoj vezi Tesalaca sa Atinom moe svedoqiti i nadimak Hegesistrata, Tesal), dinastijom Alevada koja je vladala u Larisi, Makedonijom,
Argosom (naime Pizistrat se oenio Agrivankom Timonasom), Korintom (spojio ih zajedniqki interes protiv Egine, a atiqka keramika preko korintskog
zaliva stie na prostor zapadnog sredozema). Nexto labavije veze su bile sa
Tebancima i Lakedemoncima (upornim neprijateima tiranije, iako su Pizistratidi sa Spartom bili vezani proksenijom, gostoubem).
Pizistrat je umro od bolesti za vreme arhonta Filoneja, oko 528/7 p.
n. e.

3.4. Vladavina Pizistratovih sinova

Pizistrat je imao dva sina od zakonite ene: Hipiju i Hiparha, a od
Agrivanke Timonase, kojom se oenio ili u vreme prvog progonstva ili kada
je ve imao vlast, takoe je imao dva sina: Lofonta i Hegesistrata ili Tesala.
Kako su bili od zakonite ene a i po dobi stariji, Atinom su upravali Hipija
i Hiparh. Tukidid smatra da je po smrti Pizistrata, novi tiranin postao
Hipija. Hipija je jedini od svoje brae imao sinove, o qemu svedoqi, kako navodi
Tukidid, rtvenik nepravednosti tiranina, koji je bio podignut na atinskoj
tvravi. Naime na spomeniku nisu navedeni ni Hiparhovi ni Tesalovi sinovi,
dok je navedeno pet Hipijinih od ene Mirsine. Hipija je bio najstariji sin,
a da nije bio tiranin ranije, ne bi mogao po Hiparhovom ubistvu lako osvojiti
vlast.
U Atinskom ustavu saznajemo da su Atinom istovremeno upravali, i Hipija
i Hiparh. Hipija je bio pravi dravnik dok je Hiparh bio veseak koji je
voleo zabavu i umetnost. Hiparh u Atinu poziva mnoge pesnike, izmeu ostalih,
Anakreonta (liriqar koji je iveo u drugoj polovini VI veka p. n. e., a bio
rodom iz Teja, grada u Joniji) i Simonida (liriqar sa ostrva Kej, a iveo od
oko 556 - 466. p. n. e.).
Pizistratidi su vlast vrxili besprekorno. Ubirali su jednu dvadesetinu prihoda (duplo mee nego otac), sredili su Atinu, uporno vodili ratove, poxtovali su Solonove zakone. Vodili su tzv. politiku izmirea o qemu zakuqujemo
na osnovu podatka da je 525/4. p. n. e. arhont bio Klisten iz roda Alkmeonida, a ve 524/3. p. n. e. Miltijad iz roda Filaida. Veliku pau su
obratili i na versku politiku. Hipijin sin Pizistrat, kada je vrxio slubu
arhonta, postavio je na trgu rtvenik dvanaest bogova i u Pitijskom svetilixtu
Apolonov rtvenik.
Oko 519. p. n. e. Plateja se stavila pod zaxtitu Atine, jer su Tebanci eleli
ovaj grad za sebe. Naime za pomo se Plateja najpre obratila Sparti. Spartanci odbijaju poziv uz predlog da se Plateja obrati Atini, obrazloivxi da
je Plateja u susedstvu Atine. Herodot smatra da su Spartanci eleli da Atina
pomogne Plateji, jer bi time Atina se zamerila Tebancima xto bi odgovaralo
Sparti. Kako bilo sa Platejom Atina dobija uporixte u Beotiji.
514. p. n. e. u Atini je doxlo do prevrata, kada je Hiparh ubijen
od strane Harmodija i Aristogitona. Od V veka p. n. e. tradicija obavextava da su Harmodije i Aristogiton eleli sruxiti tiraniju, te su zato ubili
Hiparha. Meutim izgleda da je pravi razlog bio zloqin iz strasti. Naime
Hiparhu se svideo Harmodije, koji je pak bio ubavnik Aristogitona, graanina
sredeg stalea. Aristogiton se bojao da bi Hiparh svojim bogatstvom i ugledom mogao naterati Harmodija na ,,greh, te je smixao kako najboe se suoqiti
sa ovim problemom. Harmodije nije uzvraao ubav Hiparhu, pa je ovaj ogorqen
najpre pozvao Harmodijevu sestru da uqestvuje na Panatenejskoj sveqanosti da
bi joj potom tu qast uskratio. Ovo je bila velika uvreda za Harmodija koji se
tog trenutka odluqio na osvetu. Za dan antenta bio je odreen dan Panateneja,
14

jer u sveqanoj povorci udi su smeli biti naoruani. Tukidid pixe da je Hipija bio u Keramiku, gde je sreivao pojedinosti oko sveqanosti, dok je Hiparh
bio u gradu oqekujui povorku. Jedan od zavernika je nexto priqao sa Hipijom, a Harmodije i Aristogiton odmah pomislixe da ih ovaj odaje, te brzo
kroz kapiju uoxe u grad. Hiparha su usmrtili kod Leokreje 514/3. p. n. e.
(Leokreja je bio hram u Keramiku podignut u qast kerke atiqkog Leosa, koji je
rtvovao svoju ker kada je Atini zapretila kuga). Harmodije je na mestu bio
ubijen od strane telesne garde Hiparhove, dok je Aristogiton ubijen nexto kasnije. Aristotel tvrdi da je Tesal bio taj koji se zaubio u Harmodija. Takoe
Aristotel se ne slae sa Tukididom po pitau Panateneja. Aristotel smatra
da je naoruana povorka uvedena tek sa demokratijom.
Po smrti svog brata, Hipija je zaveo surovu tiraniju. Graani su ubijani na
osnovu sume. Hipija se okree drugim zemama kako bi sebi obezbedio xto
sigurniji poloaj u sluqaju nekog novog prevrata. Gradi tvravu na Munihiji
(Pirej), gde je imao nameru da se naseli, jer je odatle lako mogao pobei brodom.
Ker Arhediku udaje za Eantida, tiranina u Lampsaku, koji je imao veliki
uticaj u Persiji.
Hipija je posle prevrata vladao jox tri godine, a qetvrte je proteran od strane
Alkmeonida i Lakedemoana. Kada je jox Pizistrat uqvrstio svoju vlast, Alkmeonidi su pobegli u Lepsidrij na Parnasu, odakle su ih kasnije tirani oterali. Da bi obezbedili podrxku proroqixta za svoje planove, Alkmeonidi su
uzeli u zakup izgradu hrama u Delfima, koji je izgoreo u poaru 548/7. p.
n. e. Ovde su se Alkmeonidi obogatili i uspeli su da potkupe Pitiju da ova
nagovori Lakedemoane da izbave Atinu tiranije. Lakedemoani su pristali,
delom zbog proroqixta, a delom zbog prijatestva Atine sa Argosom, velikim
neprijateem Sparte (postoji verovatnoa da su se Lakedemoani nadali da
e Atinu uvui u Peloponeski savez, ako joj prue pomo). Lakedemoani
brodovima dolaze do luke Faleron, gde se iskrcavaju predvoeni Anhimolom.
Pizistratidima u pomo dolazi 1000 tesalskih koanika predvoeni Kineom.
U bici kod Falerona Lakedemoani su pretrpeli poraz. Meutim ovo nije
obeshrabrilo spartanskog kraa Kleomena da povede vojsku, istina sada kopnenim putem, u borbu protiv Pizistratida. Lakedemoani su na ulazu u Atiku
pobedili Tesalce, a potom opkolili Hipiju u pelazgiqkoj tvravi (nalazi na
Akropou, a 430. p. n. e. za vreme kuge tu su se sklaali Atiani). Hipija
se predao neprijateima u ruke tek onda kada su mu uhvaeni sinovi, koji su
pokuxali tajno pobei.
Hipija je predao Akropo za vreme arhonta Herpahtida, 511/0. p. n. e., a
ovu godinu potvruje i parski mermer. Pizistratidi su osueni na gubitak
graanskih prava u Atini. Hipija najpre odlazi u Sigej, koji se ve nalazio
pod vlaxu Persije, pa u Lampsak, i najzad persijskom caru Dariju. Posle
dvadeset godina izgnanstva, Hipija ve kao starac poxao je sa Persijancima na
Maraton i uqestvovao je u boju.
Izvori:
Herodotova Istorija, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad
1980.
Aristotel, Atinski ustav, Zagreb 1948.
Plutarh, Slavni likovi Antike I, Novi Sad 1978.
Tukidid, Povijest peloponeskog rata, Zagreb
Literatura:
O. N. Julkina, Atika u VII i VI veku p. n. e., Stara Grqka, Sarajevo
1959.
Bury, A History of Greece, 1959.
N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322 b.c.,Oxford 1959.
Volfgang Buhvald, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i sredeg
veka, Beograd 1984.
Belexke:
15

 sa predavaa S. Ferjanqi u toku leteg semestra 2001/2002.

4.

KLISTENOVO

ZAKONODAVSTVO

4.1. Klisten
Megakle iz porodice Alkmeonida se oenio Agaristom, erkom Klistena iz roda Ortagorida, tiraninom Sikiona, oko 575. p. n. e. Agarista je
rodila slavnog Klistena, koji je uspostavio demokratiju u Atini po vladavini
Pizistratida. Godine 525/4. p. n. e., za vreme vladavine Pizistratida, izgleda
da je arhont (eponim?) bio ovaj isti Klisten. 514. p. n. e. po ubistvu Hiparha,
Klisten verovatno napuxta Atinu. Uqestvovao je u obnovi Apolonovog hrama u
Delfima, potkupio Pitiju i saraivao sa Lakedemoanima prilikom ruxea
tiranide u Atini.
Oko 510/9 p. n. e., spartanski kra Kleomen, koji je pomagao Alkmeonidima u
ruxeu tiranide, se povukao iz Atine. Hamond smatra da se Atina pridruila
Peloponeskom savezu, a samo atinsko plemstvo se borilo radi liqne prevlasti
i teilo je formirau nove vlade. Oni koji nisu bili Atiani ,,po krvi
bili su lixeni graanskih prava. U borbi plemstva posebno su se istakle
dve liqnosti: Isagora8 , povezan sa Pizistratidima9 i prijate Kleomena, i
Klisten iz roda Alkmeonida, koji je organizovao zaveru sa Spartancima protiv
Pizistratida. Isagora je naixao na boi prijem u politiqkim klubovima, pa
je i izabran za arhonta 508. p. n. e. Ovaj podatak ne navodi Herodot, ve
samo Aristotel i Dionisije iz Halikarnasa koji u svom delu Rimske starine
dogaaje datuje u odnosu na aktuelne arhonte. Klisten se sada okree onima
koji su bili van klanskog sistema, obeavajui im poboxae ihovog staa
pod novim ustavom. Ove klase, koje su posebno ojaqale politikom tirana, a usput bojei se zahteva plemstva koje je teilo poretku iz vremena pre Solona,
pridruile su se Klistenu, qija je partija ve bila upotpuena Alkmeonidima
i srodnim klanovima. Sada Klisten zastupa interese paralija i bori se samo
za demokratiju. Klisten nije bio za oquvae Solonovih zakona, xto je ranije
bio ci paralija, ve je teio novim zakonima koji e prevlast u politiqkom
ivotu obezbediti gradskom stanovnixtvu. Sa ovom idejom naixao je na veu
podrxku demosa xto mu je omoguilo da pobedi svog protivnika Isagoru. Isagora, uvidevxi da je egov poloaj doveden u opasnost, za pomo se obraa
Kleomenu. Sparta se umexala, pravdajui se time da Atiane mora osloboditi
Alkmeonida qiji je rod bio upran davno izvrxenim zloqinom za vreme Kilonove zavere. Najpre su poslali ultimatum. Klisten je tajno napustio Atinu,
a ubrzo je i Kleomen sa maom qetom doxao u grad proteravxi pri tom kao
,,grexnike sedamsto atinskih porodica, pristalica Alkmeonida. ea Kleomena je bila da raspusti vee od qetiri stotine qlanova i da Isagoru i trista
egovih prijatea postavi za poglavare drave, sa ciem da uspostavi oligarhiju. Ovom se najpre usprotivilo vee10 , a potom i narod. Kleomen, Isagora
i ihove pristalice bili su prinueni da se zatvore na Akropou, gde su ih
Atiani opsedali dva dana. Treeg dana se pogode, pa Kleomen i ostali u miru
napuste Atinu, dok Klisten i drugi prognanici pozvani behu natrag. Pristal8

Herodot pixe kako nije u mogunosti da nas obavesti kog roda je bio Isagora, ali
saznajemo da je bio iz ugledne porodice i da je bio Tisandrov sin. Kako nas u jednom
delu Herodot obavextava da Isagorina porodica prinosi rtve Zevsu Karskom, kult koji
je poxtovan u Beotiji i u Dijakriji, postoji verovatnoa da je Isagora sa ovih prostora
9
Aristotel pixe da je Isagora prijate Pizistratida. Ovaj podatak moderna istoriografija tumaqi na dva naqina: ili je Isagora bio prijate tirana, jer je poticao iz
iste politiqke stranke, dijakridi, ili je pripadao staroj atinskoj porodici, koja nije
bila prinuena da napusti Atinu sa dolaskom Pizistrata na vlast
10
danas se postava pitae na koje vee su antiqki pisci mislili. Ako prihvatimo

16

ice Isagorine, koje su ostale u Atini, su ubijene. Kad je narod11 dobio vlast
u ruke, egov voa i zaxtitnik je bio Klisten.
4.2. Klistenove reforme
Klistenove reforme za ci su imale da se napokon sruxi znaqaj rodova
i rodovskih grupacija i da se ojaqa uloga gradskog stanovnixtva u politiqkom
ivotu. Pitae je kada su reforme nastale. Postoje pokazatei koji nagovextavaju da su Klistenove reforme proxle kroz Narodnu skupxtinu jox pre Isagorinog arhontovaa, ali izgleda da nisu bile prihvaene. Herodot smatra da
su zakoni poxtovani pre Spartanske intervencije, dok Aristotel po intervenciji. Znamo da su Klistenovi zakoni zaista poxtovani i sprovoeni oko 501/0.
p. n. e.
Klisten je podelio oblast12 , koja je pripadala Atini, na tri teritorijalne celine: okolinu grada (asty), okolinu primorja (paralia) i unutraxost
(mesogeion). U svakoj celini raspodelio je deme (opxtine koje su bile sastavene iz vixe maih nasea) u deset grupa, koje su nazivane tritijama, tako
da je ukupno u tri celine bilo trideset tritija. Jedna tritija je nosila ime
po onoj demi, koja je bila najznaqajnija, a koja je bila u okviru te tritije.
Dema je bila samoupravna teritorijalana jedinica na qijem qelu je bio demarh.
Dema je imala svoju teritoriju i svoju skupxtinu. Demarh je bio obavezan
da vodi spiskove graana svoje deme (pod graanima podrazumevamo muxkarce
starije od osamnaest godina, koji su imali puno pravo glasa). Od Klistenova
vremena pri navoeu liqnog imena obavezno se navodi i ime deme (to je tzv.
demotik, mesto porekla). Ovim je ukinut znaqaj porekla (ranije se uz liqno
navodilo i oqevo ime), a isto tako obrisana je razlika izmeu novih i starih
atinskih graana. Prema Herodotu bilo je ukupno sto dema, ali kasnije se ihov
broj poveao. Nazivi dema su odgovarali imenima osnivaqa (npr. Bujada po
Butu) ili su im davana imena mesta (npr. Pirej). Pripadnost demi je nasledna,
tj. kad se pojedinac preseli, on ostaje zapisan u onoj demi u kojoj su upisani i
egovi preci.
Stanovnixtvo vixe nije bilo podeeno na qetiri rodo-plemenske file, ve
na deset teritorijalnih fila. Sada je jedna fila sastavena iz tri tritije,
tako da ne sadri dve ili sve tri tritije jedne celine. Po Herodotu Klisten
je napravio ovu podelu jer je mrzeo Jonce. O. N. Julkina ovo poslede objaxavaju time da je Klisten eleo izbei bliskost stanovnixtva Dijakrije,
koja je predstavala oslonac tiraniji i bliskost stanovnixtva Pedijeje, koje je
ranije teilo oligarhijskom ureeu. Zbog ovoga je jedna fila sadrala jednu
tritiju iz okoline grada, jednu iz primorja i jednu iz Mesogeje. Tritije su birane rebaem. Aristotel tvrdi da je Klisten eleo da izmexa stanovnixtvo,
tako da se prekinu ranije veze izmeu pojedinih klanova. Deset novih fila
je nazvano prema eponimnim herojima. File su same preporuqile sto mitskih
likova, meu kojima su delfski svextenici birali deset. Heroj jedne file je
imao svoje svextenike i svetilixte, a statue heroja su bile postavene ispred
zgrade vea na Agori. File su se zvale: Erheteida (po krau Erehteju) sadri
14 dema, Egeida (po Tezejevom ocu Egeju) sadri 21 demu, Pandioida sadri
11 dema, Kotida sadri 20 dema, Akamatida 13 dema, Orneida sadri najveu
demu Aharnu i jox dvanaest, Kekropida 11 dema, Hipontotida 17 dema, Ajantida
6 dema (Ajant, kra Salamine, nije bio atiqki heroj, ali su ga prihvatili jer
je bio dobar ,,sused), Antiohida 13 dema... Ukupno 139 dema, a po ovom poretku
podatak da je Solon osnovao vee od 400, onda se sigurno misli na ovo vee. Meutim
moderna istoriografija suma da je Solon osnovao vee od 400, pa se smatra da Aristotel
misli na Areopag
11
misli se na zanatlije, trgovce, siromaxnije slojeve stanovnixtva, kao i oni koji su
izgubili graanska prava koja su stekla pod tiranima
12
izgleda da je ova podela postojala i pre Klistena

17

su se i meali u veu. Ve u III veku p. n. e. ima ih 174.

Tritija je bila veza izmeu deme i file. Grupa udi, koja je ivela u
razliqitim oblastima Atike, nemajui pri tom zajedniqke lokalne interese,
trebala je da u Atini deluje zajedniqki. Ovim su partije pedijeja, dijakrida
i parala rasturene, jer vixe nije postojao znaqaj lokalne politiqke stranke.
Deset novih fila zamenile su nekadaxe file zasnovane na naslednom pravu 13 ,
dok su deme kao teritorijalne jedinice zamenile klanove. Ovaj sistem je bio
sproveden u qitavoj Atici, sa izuzetkom Eleutre i Oropusa.
Na osnovu novih deset fila, Klisten je reformisao vee od qetristo
(zasnovano na osnovu qetiri jonska plemena) poveavxi broj qlanova na petsto,
gde je svaka fila bila u obavezi da obezbedi pedeset qlanova. U skladu sa
brojem punopravnih graana, jedna dema ili tritija je davala odreen broj
qlanova. Dema je birala qlanove, godixe, izmeu kandidata koji su imali
preko trideset godina i koji su bili iz redova ili pentakosiodimna ili hipeja
ili zeugita. Izbori su vrxeni rebaem pri qemu nijedan graanin nije mogao
da bude egov qlan vixe od dva puta.
Vee je imalo vrhovnu administrativnu mo u zemi. Arhonti i magistrati
su bili duni da se o svakoj odluci konsultuju sa veem, a isto tako i da
izvrxavaju naloge samog vea. Vee je upravalo finansijama i deset novih
slubenika (iz svake file po jedan) zaduenih za finansije, apodektai, kasnije
deluju po nareeima vea. Ono nije imalo ulogu samo u javnim poslovima, ve
je predstavalo i ratno ministarstvo, primalo je strane izaslanike, imalo je
zakonodavna prava. Svaki predlog pre nego xto bi dospeo pred Eklesiju, morao
je biti razmatran na veu. Ovo je bila jedna od osnovnih dunosti vea. Isto
tako, poslovi koji nisu mogli da qekaju na zasedae Eklesije, prenosili su se na
vee. Meutim, vee nije imalo pravo da objavi rat ili da zakuquje ugovore.
Veem nije predsedavalo svih petsto qlanova. Godina je bila podeena na deset perioda, tako da su poslanici svake file predsedavali tokom jedne desetine
godine pritaneje, oko 36.5 dana. Kada su bili na dunosti ova pedesetorica su nazivani pritaneji. Predstavnik delegacije pritaneja koja je bila na
dunosti, epistat, bio je obavezan zajedno sa jednom tritijom da za sve vreme
trajaa egove pritaneje ivi u Tolosu. To je bila kruna graevina gde su se
pritaneji okupali i veqerali o dravnom troxku. Tolos ili Skias se nalazio
juno od Agore, u blizini zgrade vea. Stari Pritanej je ostao predstavnik
sredixta grada i sredixte arhonta.
Areopag je jox uvek imao znaqajnu mo, samo je u ovom vremenu bio donekle
oslaben, jer je bio sastaven od onih koje su naimenovali tirani. Areopag je
zadrao sudsku vlast po pitau dela izvrxenih u oblasti texkog kriminala.
Eklesija dobija deo sudske vlasti, prenesenog sa Areopaga, za rexavae
pitaa izdaje drave. Pozivala se na svakih deset dana i imala je pravo da
objavi rat ili da zakuquje ugovore.
Klisten da bi spreqio pojavu nove tiranije uvodi jednu specijalnu
meru, ostrakizam14 ili qasno progonstvo. Ostrakizam podrazumeva progonstvo
sumivih lica putem tajnog glasaa. Svake xeste pritaneje, koja je bila poqetkom januara, pred Eklesiju postavalo se pitae da li e te godine trebati da se pribegne ostrakizmu. U sluqaju pozitivnog odgovora, osme pritaneje obavalo se tajno glasae kojim se rexavalo pitae onih za koje je bilo
predvieno proterivae. Da bi glasae bilo vaee, bilo je neophodno najmae
xest hiada glasova. Ono qije je ime bilo ispisano na najveem broju zemanih
ploqica, ostrakona, bio je proteran na deset godina i morao je napustiti Atiku
najkasnije deset dana po donesenoj odluci. Ostrakovani nije imao pravo odbrane
13

treba napomenuti da stare file, fratrije i rodovi formalno nisu bile unixtene, samo
su izgubile svaki politiqki znaqaj
14
postoji suma da je Klisten uveo i ovu meru, jer je ostrakizam prvi put sproveden u
delo tek 488. p. n. e.

18

pred sudom. Po proterivau nije gubio svoja imovna prava niti graanska. U
sluqaju da se pre predvienog roka vrati u grad, ostrakovani je mogao biti
kaen smru. Posle 480. ostrakovani je morao iveti na prostoru izmeu
najsevernije i najunije taqke Saronijskog zaliva, kako ne bi doxao u dodir sa
atinskim prekomorskim neprijateima. U suprotnom gubio bi graanska prava.
Podela na deset fila dovela je do reorganizacije vojske. Od svake
file se zahtevalo da opremi odred hoplita i odred koanika. Hoplitima je
komandovalo deset stratega, koji su birani iz svake file. Stratezi su prvi put
birani 501. p. n. e. Kasnije stratezi zajedno sa arhontom polemarhom qine
vojni kolegijum.

5.

QETVRTA

SPARTANSKA

INTERVENCIJA

506/5 p. n. e. Kleomen zajedno sa Isagorom se odluqio za novi napad

na Atinu. Pored Spartanaca i ihovih saveznika, pohodu su se pridruili
i Beoani, jox uvek ogorqeni na Atinu zbog gubitka Plateje, i Halkiani.
Beoani su opaqkali Enoju i Hisiju u blizini Kiterona. Istovremeno, Halkiani su poqeli pustoxiti deo Atike koji se nalazio preko puta Eubeje. Peloponeska liga je uspela da proe Istam i da okupira Eleusinu. Atiani su
rexili da se prvo suoqe sa Ligom. Kada su dve vojske trebale da se sudare u
Eleusini, Korinani su se povukli.
Korint kao qlan Peloponeskog saveza bio je duan da se bori na strani Lakedemoana. Meutim Korinani odbijaju da se bore sa Atinom. Herodot smatra
da su Korinani ovakav rat smatrali nepravednim jer se vodio zbog osvete, te
iz ovog razloga ne ele da ratuju. Verovatno je pravi razlog taj xto je Korintu odgovarala jaka Atina, koja je za neprijatea imala Eginu, ujedno velikog
trgovaqkog konkurenta Korinana.
Sa izdajom Korinana, dolazi do sukoba izmeu dva spartanska kraa, Demeratusa i Kleomena. Demeratus sa svojom vojskom se vraa u Spartu, te i Kleomen,
znatno oslaben, nema vixe xta da trai u Atici. Ovaj sukob je uslovio novi
zakon u Sparti koji je zahtevao da ubudue u ratu vojsku predvodi samo jedan
kra, dok drugi ostaje kod kue.
U ratu protiv Atine ostaje samo Beotija i Fokida. Atiani su rexili da se
najpre suprtostave Halkianima. Beoani saznavxi ovo, odluqili su da prue
pomo Halkidi kod Euripa. Atiani ne qekaju da se ove dve snage udrue,
ve napadaju Beoane koje su i porazili. Istog dana prelaze na Eubeju, gde su
pobedili Halkiane. Lelantisku ravnicu na Eubeji Atiani su podelili meu
svojim 4000 kleruha15 . Zarobene Beoane i Halkiane su oslobodili tek uz
odreenu naknadu.
Izvori:
Herodotova Istorija, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad
1980.
Aristotel, Atinski ustav, Zagreb 1948.
Literatura:
O. N. Julkina, Atika u VII i VI veku p. n. e., Stara Grqka, Sarajevo
1959.
Bury, A History of Greece, 1959.
N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322 b.c.,Oxford 1959.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku leteg semestra 2001/2002.

15

zadravaju atinska graanska prava i kada se presele

19