O preduzecu

Preduzee je privredni subjekt u okviru koga se, u robno novanoj privredi obavlja
odreena privredna delatnost. To bi bilo po definiciji ta je preduzee, Korsel Seneju
definie kaosvaku ljudsku aktivnost koja koristi razne sile da bi ostvarila odreeni
cilj Njegova definicija vezuje preduzee za ljudsku aktivnost to je u potpunost itako
mada je i sam pojam preduzea evoluirao kroz veme tako da u savremenoj teoriji se
preduzee tretira kao racionalni, ekonomski sistem sa preduzetnikom na elu. Po
trinom konceptu svaki samostalni finansiski subjekt koji proizvodi za trite robu ili
usluge predstavlja preduzee.
Preduze kao celinu moemo posmatrati sa vie strana. Tako da emo u ovom radu u
kratkim crtama obraditi neke od osnovnih . Sam razvoj ekonomije i preduzea u
irem smislu posmatrano je taj da su preduzea prestavljala nosioce i generatore ne
samo razvoja ekonomije, ve i drutva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja,
rasta i razvoja umnogome zavisi tempo privrednog i drutvenog razvoja svake
zemlje, irih i uih regiona.

OBELEJA PREDUZEA
Preduzee je oblik organizovanja privrednih aktivnosti i delatnosti iji je zadatak
da obavlja odreene funkcije u procesu drutvene reprodukcije.
Osnovne karakteristike preduzea su :
1. predstavlja posebnu organizacionu celinu,
2.obavlja odreenu funkciju, delatnost u privredi,
3. ima ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitet.
U svom poslovanju preduzee se mora pridravati zakonskih propisa i drugih
pravnih normi koje propisuje drava.Preduzee egzistira u odreenom
organizcionom obliku i unutranje odnose delova ureuje na naelima
organizacije rada. Upravljanje i rukovoenje procesom rada, takoe, se zasniva
na usvojenim naelima organizacije rada.
Ekonomska i pravna samostalnost su znaajne odrednice preduzea u trinoj
privredi. Bitna obeleja te samostalnosti ogledaju se u :
a)

donoenju planova i programa,

b) amostalnom donoenju i voenju poslovne politike,

c)

slobodnom ugovaranju poslova,

d)

slobodnom utvrivanju cena svojih proizvoda ili usluga,

e)

raspodeli ostvarenih rezultata poslovanja,

f)

imovinskoj samostalnosti,

g)
slobodnom udruivanju
neekonomskim subjektima.

povezivanju

sa

drugim

ekonomskim

Da bi moglo obavljati svoje poslovne fnkcije, preduzeee mora raspolagati

odreenim sredstvima i zaposlenima. Materijalnim komponentama preduzee
raspolae po svom nahoenju i u skladu sa svojim ekonomskim interesima. U
procesu donoenja upravljakih i drugih odluka, preduzee mora potovati
zakonske propise koji reguliu privrednu aktivnost. Ono posluje po pravilima i
naelima poslovnog morla, i zavisi od okruenja u kome radi.
Ekonomski i pravni subjektivitet preduzea realizuje se preko:
a) iro-rauna preduzea, preko koga se obavljaju sve finansisko-imovinske
transakcije,
b) poslovne knjige koje je svako preduzee duno da vodi i koje su svojevrsni
oblik kontrole poslovanja i ekonomske autonomije preduzea,
c) optih akata preduzea: ugovor o osnivanju, statut i pravilnici, koje
preduzee samoatalno donosi i u okviru kojih reguliesvoj unutranji poslovni i
pravni ivot.

CILJEVI PREDUZEA
Ciljeve preduzea, sainjavaju raznovrsni ekonomski i neekonomski ciljevi.
Definisanje ciljeva preduzea mora da odrazi sutinu i raznovrsnost njegovog bia
kao sloenog ekonomskog organizma. Ono mora da uzme u obzir sve aspekte
njegovih internih i eksternih meuodnosa koji odreuju njegovo ukupno
ponaanje i poziciju na tritu.
Ciljevi preduzea proizilaze iz njegovih funkcija u drutvu, sloenosti i unutranje
strukture. Poto odnosi preduzea sa okruenjem nisu samo ekonomski, to se
moraju obuhvatiti i neekonomski ciljevi koje preduzee ostvaruje svojim
poslovanjem i razvojem.

PREDUZEE KAO OBLIK REPRODUKCIJE U PRIVREDI

Komponente preduzea kao oblika drutvene reprodukcije su:
-zaposleni u preduzeu,
-sredstva preduzea,
-organizaciona struktura preduzea.
Zaposleni u preduzeu su svi, bez obzira na funkciju koju obavljaju i radno mesto
na kome se nalaze. Njihovi meusobni odnosi definisani su zadacima i
organizacijom i usklaeni kvalitativno, kvantitativno i vremenski.
Sredstva preduzea. Preduzee raspolae sredstvima kao komponentom svoga
rada i poslovanja. Struktura sredstava izraava kvalitativnu uskaenost i odnos

pojedinih vrsta sredstava. Ukoliko su sredstva i zadaci usklaeni, nema

neizvrenih zadataka, odnosno neiskorienih sredstava.
Organizaciona struktura preduzea. Zadatak preduzea izvrava se primenom
principa tehnike podele rada. Primenom tog principa, ukupan zadatak preduzea
se razlae na zadatke delova preduzea i pojedince, lanove kolektiva.
Realizacijom pojedinanih zadataka preduzea obezbeuje se i njegova
reprodukcija.
Organizacija rada je usklaivanje ljudskih i materijalnih komponenata proizvodnje
u svrhu postizanja najveeg uinka, s najmanjim utrokom ljudskog rada i
sredstava. U okviru preduzea usklaivanje znai uspostavljanje odreenih
optimalnih odnosa izmeu sredstava za rad, predmeta rada i radne snage.
Organizaciona struktura prati proces odluivanja u preduzeu i zavisi od toga dali
je preduzee centralizovano ili decentralizovano.
Centralizovano prreduzee ima hijerarhisku strukturu upravljanja i rukovoenja.
Decentralizovani procesi odluivanja i upravljanje putem kapitala, podrazumevaju
takvu organizacionu strukturu u kojoj delovi preduzea imaju punu poslovnu ali i
razvojnu autonomiju.

Preduzee i organizacija
Preduzee ostvaruje ekonomske i drutvene zahteve i ciljeve u okviru
odgovarajue organizacije. Ono funkcionie usklaivanjem zahteva drutva,
samog preduzea i radnog kolektiva.Ciljevi preduzea ne mogu se ostvariti bez
adekvatne organizacije, a organizacija nema svrhu bez odgovarajuih rezultata.
Organizacija doprinosi ostvarenju ekonomskih ciljeva i rezultata preduzea time
to obezbeuje skladan odnos i racionalno angaovanje svih komponenata,
faktora preduzea.Organizaciono posmatrano, preduzee predstavlja skup
komponenata (materijalnih i ljudskih) izmeu kojih i unutar kijoh postoje odnosi
organizovani radi postizanja ekonomskih i drugih ciljeva

Sistemski koncept preduzea

Sistemeki prilaz omoguava sagledavanje karakteristika modela preduzea i
njegovo funkcionisanje. Preduzee je sistem sastavljen od delova podsistema.
Preduzee je jedinstvena poslovna i upravljaka celina sastavljena od relatino
nezavisnih delova i struktura. Kroz ulazne veze, preduzee prima energiju
informacije od poslovnog okruenja, a preko izlaznih veza prima energiju i
informacije drugih sistema u okruenju.
Preduzee posluje poekonomskim zakonima i principima. Ono ima karakteristike
funkcionalnog ekonomskog sistema.Njegove aktivnosti se zasnivaju na zakonima
trita i principu ostvarenja dobiti, kao osnovni motiv za ostvarivanje poslovnih
rezultata.
Preduzee je organizacioni sistem koji ostvaruje unapred postavljene ciljeve.
Preduzee se i organizuje radi ostvarenja ciljeva i zadataka. Zaposleni u
preduzeu, poslovi i zadaci se meusobno povezuju tako da predstavljaju celinu.

Preduzee je dinamiki sistem, podloan stalnim promenama. Preduzeese menja

prema uticajima i zahtevima funkconalnog okruenja (drava, trite, kupci,
dobavljai, tehnologija i sl.).

VELIINA PREDUZEA
Za ekonomiju svakog preduzea bitna je njegova veliina. U ekonomici preduzea
i praksi se koriste razliiti kriterijumi i metode za rangiranje preduzea.
Rangiranje preduzea po veliini je znaajno sa stanovita ekonomskih mera
drave u voenju selektivne ekonomske politike i kontrole, kao i mera podsticaja
razliitih vrsta prefuzea.
Kao kriterijum veliine preduzea obino se uzima: broj zaposlenih, vrednost
uloenog kapitala, obim proizvodnje i prodaja i sl.
Za efikasnost svake privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnoteen
odnos izmeubroja velikih, srednjih i malih preduzea. Preduzea razliitih
veliina se svojim ulogama i karakteristikama meusobno dopunjuju.
Velika preduzea su noioci i glavni inioci tehnolokog razvoja i ekonomskog rasta
privrede. S druge strane, mala preduzea predstavljaju sinonim preduzetnitva i
njima se u savremenoj privredi poklanja posebna panja, iako nisu strateki
nosioci ekonomskog razvoja.
Mala preduzea: Ova preduzea imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i
mali broj zaposlenih radnika. Malo preduzee po pravilu, osniva pojedinac,
preduzetnik, koji je istovremeno vlasnik i menadzer prodaje. On samostalno
donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snoi rizik poslovanja preduzea.
Sektor malih preduzea dobija poseban znaaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani
tehnoloki razvoj. Preko malih preduzea se lake prenosi savremena tehnologija,
podstie kreativnost i inovacije. Mala preduzea imaju imaju izuzetno znaajnu
ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje.
Srednja preduzea. Ova preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih.
Preduzea srednje veliine imajuodreene slinosti i sa malim i velikim
preduzeima. Prednost srednjih u odnosu na velika preduzea su u veoj
fleksibilnosti i reagibilnosti na promene. Ovo je naroito izraeno u granama u
kojima je brzina i sposobnost prilagoavanja bitan uslov efikasnosti poslovanja.
Srednja preduzea karakterie relativno visok stepen specijalizacijeposlova i
zaokruenost radnog itehnolokog procesa.
Podela rada i kooperacija su znaajno razvijene u ovim vrstama preduzea.
Srednja preduzea su obino prevlaujua u strukturi privrede jedne srednje
ekonomski razvijene zemlje.
Veliko preduzee. Ova preduzea raspolau velikim kapitalom i pokrivaju velika
trita.
Ove
pokazatelje
prati
i
veliki
broj
zaposlenih.
Veliina
preduzeaomoguuje mu uticaj na rezultate poslovanja i to je jedna od osnovnih
obeleja velikog preduzea.
Veliko preduzee ima uticaj na trite, to je pokazatelj njegove trine moi.
Pravilo je da veliko preduzee, zahvaljujui prednostima ekonomije obima i
efektima trine moi, obezbeuje i vei profit.

S obzirom na iri privredni znaaj velikih preduzea, drava je zainteresovana za

njihovu sigurnost i stabilnost u poslovanja. Ova peduzea su nosioci odreenih
oblasti proizvodnje, pa slue kao okosnica razvoja itavog niza drugih preduzea.

POSLOVNA POLITIKA PREDUZEA

Poslovnu politiku preduzea moemo razliito definisati shodno njenoj sadrini i
obuhvatnosti. Poslovna poitika predstavlja konkretizaciju ciljeva preduzea, kao i
metoda i sredstva za ostvarivanje tih ciljeva.
Izbor ciljeva predstavlja jedno od kljunih pitanja poslovne politike.
Konkretizacijom ciljeva, aktivnosti, radnih kolektiva usmeravaju se u eljenom
pravcu. Pravilan izbor ciljeva je od presudnog uticaja za poslovni uspeh preuzea.
Pri izboru metoda i sredstava za ostvarenje ciljeva, preduzee vodi rauna o
njihovoj efikasnosti sa stanovita rezultata, ali i naelima poslovnog morala.
Eksterni faktori (izvan preduzea) odreuju ciljeve i politiku preduzea prema
okruenju. Ona se odnosi npr. na finansiranje preduzea iz spoljnih izvora ,
nabavku i prodaju elemenata proizvodnje i sl.
Unutranji faktori poslovne politike obuhvataju unutranja pitanja preduzea kao
to su: organizacija proizvodnje i ostalih funkcija, finansiske tokove u okviru
preduzea, pitanje raspodele i stimulacije zaposlenih i sl.
Posmatrano prema funkciji preduzea, poslovna politika se moe posmatrati kao
politika proizvodnje, politika nabavke, finansiska politika, politika informisanja,
politika prodaje, razvojna politika, kadrovska politika, politika zarada i dr.
Sa stanovitafunkcije upravljanja i definicije ciljeva preduzea moe se
razlikovati: dugorona i kratkorona poslovna politika, pri emu se dugorona,
odnosi na dui vremenski period, a kratkorona na tekue planove i aktivnosti
preduzea.
Poslovna politika se definie i konkretizuje kroz ciljeve i zadatke. Cilevi i zadaci
definisani poslovnom politikom treba da su usklaeni sa mogunostima i
resursima preduzea. Samo optimalna reenja obezbeuju najpovoljnije
ekonomske efekte preduzea. Poznavanje injenica koje su bitne za uspeno
poslovanje i formiranje poslovne politike preduzea proiruju njegove ekonomske
horizonte. Taj ekonomski horizont predstavlja bazu za poslovnu politiku
preduzea.
Proirivanje ekonomske baze, koja se obezbeuje i istraivanjem trita,
omoguuje se preduzeu da sa manje rizika postavlja ciljeve poslovne politike i
mere za njihovo otvarenje.Administrativna i zakonska ogranienja mogu da utiu
na reviziju ili pak, sporo i neefikasno sprovoenje poslovne politike preduzea.

POLOAJ PREDUZEA NAOJ PRIVREDI

Poloaj preduzea se u naoj praksi menjao u skladu sa promenama i
karakteristikama drutvenog i privrednog sistema. On se ogledao:

1.u poloaju
privreivanja,

preduzea

kao

proizvoaa,

odnosno

osnovnog

subjekta

2.u njegovoj ulozi i funkcji na tritu,

3.u pravu uea i raspolaganju ostvarenim rezultatima (ukupan prihod, dobit i
lini dohoci),
4.u formiranju i upotrebi sredstava (fondova) za razvoj reduzea,
5.u odnosu prema dravnim organima i njihovoj integraciji na poslovnu politiku
preduzea,
Prema ovim odrednicama se bitno razlikovao poloaj preduzea u pojedinim
razvojnim fazama drutvenog i privrednog sistema.
Administrativno upravljanje privredom
Administrativni period upravljanja karakterie centralistiko-plansko upravljanje i
dirigovanje privredom. U tom periodu pravna i ekonomska samostalnost
preduzea bile su potpuno ograniene, a sredstva za proizvodnju bila su
vlasnitvo drave. Preduzeima upravlja direktor kao predstavnik drave, sa
preciznim uputstvima, planskim zadacima i pod nadzorom organa drave.
POSTSAMOUPRAVNI PERIOD U RAZVOJU PREDUZEA
Najnoviju fazu u razvoju preduzea karakterie vraanje preduzeu kao
ekonomskoj kategoriji i njegovim klasinim funkcijama, na osnovama dostignua
ekonomike preduzea i prakse u svetu. Sutinske promene u pravnom,
ekonomskom i organizacionom uobliavanju preduzea ko privrednih subjekata
uvode se 1988. godine. Ovaj zakon je prvi put izvrio klasifikaciju preduzea na
svojinskoj osnovi. On predvia postojanje preduzea u raznim oblicima svojine;
h) u drutvenoj svojini,
i)
j)
k)

u zadrunoj svojini,
u meovitoj svojini,
u privatnoj svojini.

Izvan ove klasifikacije ostala su preduzea za zapoljavanje invalida i ugovorna

preduzea.
Zaisno od oblika organizacije, privredni subjekti se mogu podeliti na preduuzea
(drutveno, zadruno, privatno, ugovorno, javno i sloeno preduzee) i trgovaka
drutva (deoniarsko, drutvo sa ogranienom odgovornou i holding kao oblik
udruivanja preduzea u obliku trgovakih drutava).
Preduzea se mogu deliti i prema drugim kriterijumima i karakteristikama:
l)

prema stepenu samostalnosti (javna i ostala preduzea)

2) prema karakteru delatnosti (privredna i neprivredna),

3) prema nainu formiranja (koja nastaju slobodnom voljom osnivaa i uz

saglasnost dravnih organa),
4) prema formi i obliku organizovanja (obavezna i fakultativna),
5) prema veliini (mala, srednje i velika),
6) prema vremenu (koja se osnivaju na neodreeno i odreeno reme) i dr.
Shodno praksi razvijenih zemalja i potrebama obavljanja brojnih privrednih
poslova, formiraju se raznovrsni oblici preduzea, razliite svojine, sadraja i
unutranje strukture. Taj pristup je jo detaljnije razraen Zakonom o
preduzeima iz 1996. godine, kojim je utvrena celovita koncepcija preduzea
kao ekonomsko pravnih subjekata u privredi.

OBLICI I VRSTE PREDUZEA U SAVREMENIM USLOVIMA

Trini uslovi u kojima se savremena preduzea osnivaju i posluju, uslovljavaju
raznovrsne pravne oblike organizacijapreduzea. Praksa brojnih zemalja ustrojila
je sledee institucionalne oblike preduzea:
inokosna preduzea,
drutva lica,
drutva kapitala, i
zadruge.
Ova podela oznaava grupisanje preduzea po specifinim karakteristikama
njihove sadrine.
Aktuelna zakonska regulativa u Srbiji i Crnoj Gori, novim zakonom o preduzeima
uvodi i razrauje sledee oblike preduzea.
privredno drutvo,
drutveno preduzee,
javno preduzee.
INOKOSNO PREDUZEE
Predstavlja najjednostavniji oblik i pravnu formu preduzetnikog organizovanja u
privredi. To je preduzee koje osniva, oganizuje proces rada i kojim upravlja
pojedinac, vlasnik. On ulae kapital u inokosno preduzee i vodi ga kao svoj
sopstveni biznis.
Prednosti inokosnog preduzea su u visokoj motivisanosti za profit (dobit),
efikasnosti kontrole i efikaasnom menamentu. Nedostatak je u visokom riziku za
vlasnika preduzea. Inokosna preduzea su najbrojnija u razvijenim zemljama.
DRUTVA LICA

Predstavljaju oblik organizovanja u koje se udruuju dva ili vie lica radi
ostvarivanja odreenih zajednikih ciljeva. Drutva lica se nazivaju jo i
partnerska ili ortaka drutva. Njih sainjavaju i osnivaju partneri, a ne
pojedinani vlasnici. U praksi se drutva lica javljaju kao:
javno trgovako ili ortako drutvo,
komanditno drutvo.
Ortako drutvo: Ortakluk ili partnerstvo je forma poslovne organizacije u koju se
udruuju dva ili vie partnera. U praksi razvijenih zemalja postoje uglavnom dve
vrste ortakih drutava javno ortako drutvo, tajno ortako drutvo.
U javnom ortakom drutvu partneri su poznati, a u tajnom naajee nisu
poznati javnosti. Oni su poznati samo lanovima drutva.
Komanditno drutvo je u trinj privredi uobiajeni oblik organizacije preduzea
kao drutva lica. U ovom drutvu bar jedan ortak ne odgovara neogranieno i
solidarno za obaveze prema poveriocima drutva, ve ogranieno, i to u visini
njegovog uloga u drutvu.Postoji vie prednosti koje upuuju preduzea da se
organizuju u ovu pravnu formu: poreske pogodnosti, ogranienje odgovornosti
(jemstva) i nezavisnost poslovodstva od promene ortaka i sl.
DRUTVO KAPITALA
Se bitno razlikuje od drutva lica. Kod ovih drutava je dominantan kapital, koji se
nalazi u prvom planu pri njihovom osnivanju. Poto ulagai sredstava nisu bitni za
ovu vrstu preduzea, to su ulozi u ovim drutvima lako prenosivi.Ova drutva se
dele na:
akcionarsko drutvo,
drutvo sa ogranienom odgovornou,
komanditno drutvo na akcije.
Akcionarsko drutvo se moe definisati kao preduzee koje osniva jedno ili vie
pravnih, odnosno fiikih lica, pod zajednikom firmom, radi obavljanja odreene
delatnosti. Osnovna glavnica (kapital) tog preduzea je definisana i podeljena na
akcije odreene nominalne vrednosti. Upravljanje akcionarskim drutvom vre
odgovarajui organi koje po pravilu ine: skuptina drutva (ili skuptina
akcionara)
upravni odbor,
nadzorni odbor i
direkor.
Drutvo sa ogranienom odgovornou je privredno drutvo koje radi obavljanja
privredne delatnosti osnivaju pravna ili fizika lica sa unapred utvrenom
osnovnom glavnicom i sa razlikom lanova za poslovanje druva do visine svog
uloga u njemu.

Dobit drutva se po pravilu deli meu lanovima srazmerno udelima, to vai i za

gubitak.
Komanditno drutvo na akcije je kombinacija komanditnog i akcionarskog
drutva. Ortaci su i akcionari drutva tako da svojim ulozima uestvuju u
osnovnom kapitalu drutva podeljenom na akcije, bez line odgovornosti za
obaveze drutva.
ZADRUGE KAO OBLIK PREDUZEA
Zadruge su, drutva koja se formiraju udruivanjem lanova sa ciljem da se
njihovo poslovanje podstie i pospeuje zajednikim preduzetnitvom. U praksi
oni ine male, srednje, ponekad i vee poslovne sisteme.
Karakteristike zadrugas su:
ravnopravno lanstvo,
uee svih zadrugara u organima zadruge,
neprofitni karakter udruenja.
DRUTVENO PREDUZEE
Drutveno preduzee je preovlaujui oblik organizovanja u jugoslovenskoj
privredi poslednjih decenija. Ono je opredeljeno drutvenim kapitalom kiji je
podeljen na akcije odreene nominalne vrednosti.
Neeikasnost i neracionalnost esto vode slabljenju konkurentske pozicije ovih
preduzea na tritu u odnosu na druge vrste preduzea, organizovanih kao
drutva lica ili drutva kapitala.
JAVNO PREDUZEE
Javna preduzea spadaju u grupu dravnih preduzea. Osnivaju se u oblastima od
posebnog interesa za dravu i sa dravnim kapialom.
VRSTE PREDUZEA PREMA DELATNOSTIMA U PROCESU REPRODUKCIJE
Poredoptih uslova i klasifikacije preduzea, odreenih zakonskom regulativom,
preduzea se mogu klasifikovati i prema ulozi i funkcijama u procesu
reprodukcije. Jedna od poznatih i prihvaenih podela preduzea je na:
proizvodna preduzea,
trgovinska preduzea,
usluna preduzea.
Proizvodna preduzea se organizuju prema tehnolokim funkcijama
zaokruenom procesu rada. Trite ovih preduzea su proizvodne aktivnosti.

U ovoj vrsti preduzea, njegovi tehniko-tehnoloki zaokrueni delovi , mogu

obavljati odreene poslovne funkcije za celinu preduzea.

Trgovinska preduzea imaju zadatak da obezbede realizovanjefunkcije robnog

prometa u reprodukciji. Zbog izraenih trinh karakteridtika, ova preduzea
imaju razvijene marketinke aktivnosti, metode i tehnike propagande i promocje
proizvoda.
Usluna preduzea se formiraju i funkcioniu u tzv. Tercijalnom sektoru usluga. On
obuhvata irok spektar uslunih preduzea raznih delatnosti: osiguranja,
bankarstva, zanatstva, ugostiteljstva, intlektualnih usluga i sl. Karakteristika ove
vrste preduzea je ffleksibilnost i specijalizacija za odreene poslove.
VELIKI POSLOVNI SISTEMI U PRIVREDI
Korporacije. Najei oblici organizovanja velikih poslovnih sistema u svetu su
korporacije. One su najee, velika preduzea (kompanije), ali i multinacionalne
kompanije. Prednost korporacije je to omoguava prikupljanje ogromnih
finansiskih sredstava od raznih posrednika, pa i sitnih tedia.
Holding kompanije.
Holding je sloeni oblik organizovanja velikih poslovnih
sistema. U svom sastavu on ima vie preduzea, od kojih jedno predstavlja
matino ili upravljako preduzee, a ostala su zavisna ili kontrolisana preduzea.
Uobiajeni naziv za matino preduzee je i mati preduzee, a za zavisna
preduzea preduzea kerke.
Holding ima upravljaku dominacijunad preduzeima kerima i nad sistemom kao
celinom. On se ostvaruje preko predstavnika holdiga u upravljakim organima
zavisnih preduzea i u skladu je sa visinom kapitala u tim preduzeima.
Upravljako potinjavanje i uljuivanje ranije samostalnih preduzea vri se i
putem njihovog integrisanja i pripajanja. To se najee deava kad ova
preduzea zapadnu u tzak materijalni poloaj. Vea i snanija preduzea ih tada
guutaju, ukljuuju u svoj sastav, oduzimajui im upravljaku autonomiju.
Holding moe bit, ist i meovit. ist holding je preduzee koje se iskljuivo bavi
upravljakim
aktivnostima:
osnivanjem,
finansiranjem
i
upravljanjem
preduzeima. Meoviti holding, pored upravljakog poslovanja, obavlja i druge
vrste poslova iz oblasti proizvodnje, trgovine ili uslunih delatnosti.
PREDUZEA U TRANZICIJI
Tranzicija je opte prihvaeni termin za proces prelaska na trine kriterijume
poslovanja preduzea, kojim se tei ostvarivanju veeg stepena efikasnosti
korienja raspoloivih ljudskih i materijalnih resursa, veeg stepena efikasnosti
poslovanja.
Ovaj proces reforme nae privrede obuhvata prestruktuiranje preduzea u
pogledu:
vlasnitva
organizacije i
upravljanja.

Refopma naeg drutva, a posebno privrede, koja je zapoela krajem

osamdesetih i poetkom devedesetih godina, proklamovano je opredeljenje za
trine kriterijume efikasnosti i efektivnosti poslovanja preduzea. To
podrazumeva veu zastupljenost privatne svojine, odreene promene u
organizaciji preduzea i uvoenje menadmenta kao modernog sistema
upravljanja.
***
Iz ovde navedenog dolazimo do zakljuka da je preduzee bitan inilac jednog
drutva i drave, njene stope razvoja i ekonomse jaine i stabilnosti. Po ugledu na
razvijene zemlje sveta i mi bismo sada u naoj dravi u vreme tranzicije i
promena u drutvu trebali da svoju privredu i razvoj usmerimo ka malim i
srednjim preduzeima. Stimulisati treba prvenstveno mlade, ambiciozne,
preduzimljive ljude da usmere svoje sposobnosti na formirane istih. Mislim da bi i
drava morala da osmisli strategiju u podsticanju osnivanja i unapreenja malih i
srednjih preduzea koja sutra mogu da budu nosioci privrednih aktivnosti. Raznim
olakicama i subvencjama da izae u susret pokretanju navedenih preduzea.